I
***
Šteta sa mojim životom odlazi u nepovrat dok ja to ne osećam, vreme čini svoje I čini me pravim štetočinom sopstvenog proizvoda, tako je razmišljao poznati diktator.Kažite da nije bio u pravu. * Ono što sledi je uništenje, to je sigurno.Napredak našeg društva je siguran, on vodi do rata razvijanjem nuklearnog oružja I njegove upotrebe. Napredak koji je na drugom mestu kao moguća opcija je razvoj fabrika I proizvodnje štetnih gasova koji takodje vode do uništenja.Dakle put je jasan, uprednosti smo jedino što možemo da se dogovorimo kojim ćemo da krenemo. * Uskačimo u voz kojem ne znamo sudbinu, u kojem se vagoni razdvajaju I ponovo separei još na po šest delova.Tako ćemo ponovo biti izgubljeni kao što smo sada. * Šta uraditi kad te život zeza, najbolje ne uraditi ništa,pa da vidimo ko će duže da izdrži. * LJude za koje mislim da su pametniji od mene obično smatram za veće fizikalce I uravnoteženije ljude jer oni su smatram ja obrnuli krug više oko litice bunara.Krug litice bunara zamišljam simbolički, jer svaki čovek, gde god da krene vraća se na isto mesto, znači odlazak je sastavljen sa dolaskom, linija je spojena.A litica kao neka provalija koja može označavati veličinu rizika koji se nameće I privlači neuravnotežene ljude.Znači čak I kad krećemo u potragu za saznanjem vraćamo se na isto mesto, samo što tada imamo više iskustva.To inače nema veze sa promenom čoveka kao ličnosti.On ostaje isti uvek isti. * Ne znam kako se desi, stvarno, sad si tu sad nisi, sada imaš, sada nemaš. * Samo iz razočarenja kad bi slova pisao bilo bi ih na milione. Samo tužne snove kad bih brojio ne bi se sa mesta pomakao. * 1
Ima li tog načina kako se izlazi iz ovog ludila, kuda je izlaz, svetlo se nazire ali vrata I prozora nema. * Počeo sam da pijem sam, to nije dobar znak. Moji su razlozi česti. * Koliko da čekam još? Koliko godina dugih. Čudno je da lepota stvarno ništa ne znači. * Odlazimo daleko, misli nas navode na lepotu života koja možda nije stvarna, svejedno mi tu lepotu zamišljamo živeći sadšnji život, nestrpljivo, smoreno. Naš život postaje nam tako surov I dosadan želimo da pobegnemo daleko. Ali od života nema bežanja. Svi moramo da živimo ovakav život kako ga doživljavamo I nigde nam neće biti bolje, to je varka, druga zemlja I drugi ljudi nas neće promeniti, život to smo mi. Međutim, shvatanje ovakvog realnog razmišljanja takođe može proizvesti posledice. Čovek kao senka, biće, bez nade I optimizma. Izgubiće ono što zadnje umire u čoveku koji mašta, živi uporedni imaginarni život. Shvatanje realnosti I suštine života baca čoveka u depresiju iz koje teško beži, jer argumenti su jaki kao stenje u planini. Kao da sam se tek sada probudio, kapci se otvaraju I oči imaju takav izraz zamišljenosti bez prolaznosti osećaj blokiranja vremena za dugo vreme gledano iz daleka pod lukom koji se sve više zatvara I čini krug. * Otkuda reči ove, kako se samo stvore Živim prošlost, moje me misli more Otkud strah, otkud jecaj. Po ulicama lutam izgubljen u beskraj.
Ulica je duga, mnogo je njih kročilo ovuda Da li su znali da su im životi stali Jecaj mali, da li su posmatrali
2
Ponos koji imaš, da li snivaš, Imaš li, tražiš li, otkuda misli.
Jecaji, tuga, sve su tvoji Zašto sanjaš, da li se bojiš, Krećeš li se stazama tvojim Imaš li vere u sebe.
Šta dalje, kako dalje, da li ti Srce poruke šalje. Neznaš kuda Neznaš s kim, čekam te sa Srcem velikim. Po dugim stazama Koračam I ponovo se tebi vraćam.
Staza, put, jeste moj I tvoj. Da li te ima ili nema, kakav Je to život moj. Nepredvidiv A stalan. Zašto sam u dosadi Čak ni sedti ne umem. Da li Sam ja biljka da trunem. Budalaštine pričam I svoje ime Hvalim, za koga živim, za koga Slavim. * 3
Šta reći, pokušati ponovo isti život što liči na jedrenjak, pokretom svake oluje on se miče I ljulja. Kakvi snovi, kakvi pusti snovi. Mislio ja da bilo bolje odustati od pravog života I uživati nepomično, zavaljen u udobnu stolicu dok vreme prolazi. Kako mišljenje glupo, nesvesno. Može li se stvarno odvojiti jedno postojeće, živo, blisko odrastanje I otići na drugu stranu, potpuno nepoznatu I drugačiju. Kraće vreme, putovanja, video sam da je I bez toga život onakav kakav jeste, samo dok putujemo možemo to da shvatimo. Videćemo druge ljude, druge kuće, druge porodice, živećemo njihov život, tek tada ako počnemo da živimo njihov život, možda možemo početi da omrzavamo takav život I krećemo dalje u lutanje u neizvesnost. * I životi koji prolaze polako umiru, u nekom davnom sjaju okupani, mirišu na istrošenost. * Smirenost, tišina, spokoj…najdraži trenutci. * Sve sam više biće koje nema srce …a srce mi je bilo najvažniji deo mog izmučenog tela. * Faust: Kakve nam ona to govori besmislice? Sad će mi glava prsnuti. Čini mi se da čujem kako čitav hor, od stotinu hiljada budala govori. * Biti il” ne biti? –pitanje je sad. Je l” lepše u duši trpeti praćke I strele sudbe obesne, ili na oružje protiv mora beda’’ dići se, I borbom učiniti im kraj? * Kako nastaviti prethodni život a da živiš u budućem stranom bezosećaju..utrnula mi ruka ležeći na suvom pepelu.. * Kalo mrka kalo da li ti je stalo, zašto ti je stalo ima li te barem malo u mom srcu… * Govorili su mi da sam kuče, da sam ostao sam nedodirljiv.. 4
* Ako mi ti kažeš da sam pas, ja ne želim reci, ne ja nisam pas, ja ću reći hvala, jer ako mi ti to rečeš ja vidim celu tvoju vrednost, vrednost tvog života, tvoja osećanja, tvoju prošlost.. * Ne sećam se toga, možda sam rekao I ako sam rekao to je bila laž. * I NIJE GA VIŠE BILO, OTIŠAO JE NEGDE DALEKO..UMORNO MU LICE NE ZNA KUDA ĆE, ALI IDE I SANJA, MAKAR JE SVAKI TREN STVARAN I NEPONOVLJIV! * Dolazim u situaciju da budem deo jednog velikog ničega koje neprocenjivo vredi.R.M. * Imati sanjati, odugovlačiti, život ne živeti.. Da sam bio iole sposoban ja bi verovao, život živeo. Pronaći se, isključiti se, uživati, leteti.. * Danas mi je rođendan I šta da ti kažem nisam kriv zbog toga..ljubav to mi je dato nekad davno…o pameti gde si, o ljubavi s kim si. Poznato mi nešto skrivanje ovo… * Zanimljivo je to da uvek kada imam čist put do cilja, nekako namerno skrenem u sporednu ulicu. I tako dok probam taj još bliži put ja lutam I blizu sam da se izgubim na samo nekoliko minuta do kraja vremena. Obično tada trčim I vraćam se na stari put kako bih bio siguran da idem tamo gde treba, makar I zakasnio. * Uvek, kad mi bi teško, ja se udaljim od sebe I gorko u ustima ispljuvavam. E moj bato, ja sam u sebi jedan veliki mir. * Postoje dve ključne reči kod čoveka, kad nešto traži I kad nešto hoće. Zašto ja? Nikad nema onog sto se istinski traži I dubinski hoće. Potrajalo je vreme.. od kada sam zauvek uplašen I sam. Mrak pred mislima o sadašnjem nespokoju. Da li mogu ostvariti nešto što ce ostaviti trag 5
* Kako se zove ona tamna strana čovekovog uma što nesigurno korača po uzvišenoj litici ali pravedno I pošteno koliko to život dozvoljava. Da li je ona najpoštenija prema drugima jer na sebi vežbamo igru života koju oni tada ne mogu da osete. Moćno je to buđenje u strahu da smo neki minut olako propustili I vredna je svaka reč izrečena nerazumljivo I precenjeno za ostale. * EVO JA KAŽEM, GDE SI. TI KAŽEM. MORAMO IĆI TAMO. NE ZNAMO GDE SI TI. * Kako reći drugima da si I onako sam neshvatljiv. Život ti neki mek I stvaran. Ponekad te zauvek zaboravim, sretnem I ponovo poželim. Uvek se sećam starog sebe. Potražim se, kući dođem I opet od kuće odem. * DA LI STE IKADA BILI ŽRTVA PROCESA. TO VAM JE KAD VAM SUDE * Šta I kako dalje, polazim I krećem a nikud ne idem..Grad koji snivam je prepun hladnih lica. Smrznut pogled moj kao da je oduvek tu, gleda I traži bivše senke slučajno neshvatljivo. More reči, magla vazduha stvaraju nejasnost života u kome se nalazim. * Šta raditi u suvišno vreme u suvišnom životu, poželeti nešto može se svakako, ima li toga u snovima mojim? Pun li je onaj život koji snivam I da imam život ja bih pošao. * KAKVE SAM JA TO SREĆE, KAD CEO ŽIVOT NAMEŠTEN MI TAKO ZA TREN JEDAN OKASNIO SAM JA I ŽIVIM U NADI DA JEDAN TREN BUDE IZA MENE. * Izgubio sam te(zauvek) Možda I ranije, Ali nisam verovao Jer sam se nadao. 6
Voleo sam te Nisam ni znao Prva suza u oku Bilo mi je žao
Druga suza me je potresla I bilo mi je jasno Treća me je slomila Onako teška
Želeo sam da ti kažem Da sam plakao Bilo me je sramota Zato sam ovo napisao
Neznam šta će biti sutra Kako ću se probuditi Ali znam Da ću se sećati TEBE, MENE, USPOMENE * Kišni je dan a Bojane nema da mi lice obriše. O da li su to suze ili kapi kiše, ne znam, ali sam siguran da želim da je vidim. * LJubav lažna, srce lažno, ti si lažna, sve je lažno! A možda sam uistinu verovao I ako sam svašta govorio. 7
* Sumorni dani u tišini prolaze, Ja te čekam I neznam kada ćeš doći U mislima mojim stvaraš zbunjen svet Taj tren sve je dalji, moj život I ptice let. Sanjam da letim, iznad velikih Ptica I ljudi, lak kao papir Jak kao medved. U snovima te Kradem iz ruku trgovca, Što lošu sreću prodaje I sve mi Na miris cveća I proleće odaje.
Volim tebe I sve tvoje što je. Molim za ljubav ljude što sudbinu kroje, Činim sve što žele oči tvoje Nadam se I živim u budućnosi za oboje. * Može da mi kaže da je moja, sve što sanjam, sanjam uzalud, jer ja sam izgubljen I začaran, moje noge odavno ne osećaju dno, sa istoka vidim sve što sam ikada imao, na zapadu moja nadanja se gase, šta da se desi da se vrati ona I mir, unutra, spolja sve da mi ulepša, otkuda sam ja ovde na ovoj zemlji sa ljudima koji me ne poznaju, želim da stvaram i…stvaram ali za sobom I rušim.”Kada uspjeh bude veći od poraza onda si na dobrom putu”. Šta mi treba ovo! Uskoro će leto, bilo bi dobro kada bi bila samnom I jedna dobra, lepa, devojka. O koliko je volim tu princezu iz snova, kad bi samo bila tu, moje reči bi bile stvarne I dorecive. I šta ako odem daleko odavde, gde me poznaju još manje nego ovde, kako ću želeti da se vratim I ponovo živim život isti. Spavam a ne znam zašto spavam, sutra se budim i neznam zašto se budim I zašto živim život gorki, kad imam samo delove koje nemogu da spojim. Kako da krenem I gde da stanem I 8
ostanem, sa koje planine se najbolje čuju moje reči, kako da skrenem pažnju ljudi da me pogledaju iskreno. Samo jednoj želim dati ljubav koja u meni pati I želi da se oslobodi I da poleti. Poleti ptice, raširi krila I pokaži kakva bi bila na slobodnom svetu, gde te nebi ubili ljudi. * Moje srce treperi, kao vrapčev rep na grani. Ono se boji tvoje odluke. NJemu je stalo I nezna šta će da se dogodi, a ja ne volim da me ono vodi. U oku sam ti dobar, u snu sam ti lep, a kako će biti kada odem… Ne znam koji sam ti po redu, ali sigurno znam da ću ostaviti trag u tvom životu. I nikom ne govori za mene, nikom ne spominji da si imala mene, čuvaj me samo u srcu, tajno. Draga…ti si moje buđenje. * Da li je to ljubav ili samo sećanje.
-ženska misao*
Zar ćeš moju istinu shvatiti kao laž, Zar ćeš moju laž shvatiti kao istinu, Zašto si moja a nisi ovde, Mislim da misliš na nas dvoje Sedim tužan I bolestan, A tvoja reč nema značenja, Sve si u meni slomila Zbog sitničarenja I ko zna o čemu misliš sada I koja ti je sitnica na um pala Meni više povratka nema Srce mi je led I stena Ne osećam ništa na svom telu Kao da padam u postelju belu Iz koje me niko podići ne može 9
Ovo pišem posle bacanja pegle Malo mi je lakše To je zbog onog”da li je to ljubav Ili samo sećanje”- dok vreme prolazi Prolazim kroz zidove Prelazim porušene mostove Da ležim na usnama tvojim Da zbog toga ničeg se ne bojim
Samo polako druže stari Ne gine se zbog jedne stvari Prijatelji dolaze I odlaze Mišljenja se menjaju I sapliću Ali se na kraju jedno drugom smeju Pitaj svoga tatu Jer mnogo je stvari što nije rek”o * Istina, mislim mnogo toga sa najdubljim uverenjem I na svoje veliko zadooljstvo, što nikada neću imati hrabrosti da kažem, ali nikada neću kazati nešto što ne mislim.(KANT) * Večeras se osećam tako. Razmišljam zbunjeno. E da nisam ovakav, imao bih mnogo devojaka. Šta je to zbog čega se nerviram večeras? Pa ljut sam sam na sebe zato što ponekad ne mogu da obuzdam osećanja pred devojkom, počnem previše zavisiti od nje čak u nekim trenutcima budem bolesno zavisan od njene pojave. Takva osobina već ne čini pravog muškarca I žene ne vole takve. Kako to da ispravim, ne znam, to jednostavno dođe iznenada navire iz mene, teško ga obuzdam a obavezno za sobom povlači neke posledice. Te posledice ja vidim u njenim očima kao rušenje jednog mita 10
koji je bio začet I vladao njenim umom sve dok nije tako čvrsto pao u vodu kao olovna kugla zbog koga je u isto vreme slično kao voda zapljusnula njene oči. A one nisu mogle biti mirne, treptale su kao da imaju razlog da se zatvore a opet su želele večno da gledaju nadaju se da će sve biti kao ranije. I može biti kao ranije, to su samo moji trenutci nesigurnosti u kojima se prepuštam njenoj ljubavi. Osećao sam se tako, razmišljajući nisam imao osećaj za vreme koje je prošlo. Onda želim da pišem o buci automobilskih motora koji se čuju napolju, zvukovima guma koji se po zakonima fizike lepe za asfalt u noći u kojoj je svaki pokret bučan. Posle toga dižem glavu I gledam u televizor na kome se prikazuje američki film, u toku je ljubavna scena. Sama scena, pokreti I ugao iz kojeg se snima video sam mnogo puta. Sada želim da ispričam svoju priču, ispočetka kako je sve počelo, ali nema nikog da me sasluša. Samo razmišljam I prisećam se svega. Razmišljanja ne beležim pa ih zaboravljam a ona se nikada ne vrate u istom obliku. Uvek mislim da su drugačija. Posle toga vidim svu zamršenost slučaja I nepostojanja jedne teme tako da izlaz vidim samo u prekidanju gubljenja vremena I gledam na sat. Odavno je počelo vreme za spavanje ako neću da se nerviram I ustajem kasno. * Još jedna noć u sobi sam. Slušam sat kako otkucava, umor me savladava, tražim načina da objasnim sve. U čemu je svrha postojanja, zbog čega živimo? Rodimo se da bi živeli a živimo da bi umrli. Saznao sam, nije najvredniji život nego ono što proživiš u životu. Zato sam nastavio da učim iz primera. I što više učim to mi stvari izgledaju dostupnije. Da li sam pametniji, da li sam nešto naučio ili sam se samo ohrabrio. I u tome mi prolazi vreme, učim I dokazujem se za nešto što će se desiti u budućnosti. Usput upoznajem ljudska razmišljanja, poglede I selektujem ih po vrednosti kako bi ih više cenio I učio iz njih. Kako da znam da baš ta razmišljanja trebam vrednovati. Već sam dovoljno napredovao da mogu shvatiti smisao teme I zaključiti kojom putanjom olovka ide. * LJudi su vredna stvorenja, kao mravi samo što za razliku od mrava još imaju I glavu kojom se mnogo češće služe. * Milica Novi Sad: M: E ćao, šta radiš, šta ima kod tebe? Ja kupila kredit, pa rekoh da ti se javim!:-) JA: E evo me, a šta ti radiš? Mogu da ti kažem da pametno investiraš! Već sam pomislio da sam promašena investicija.:-) Kako život, kako ljubav? 11
M: Evo me, sad sam ustala! Kod mene ljubav? Tu se uvek nešto događa! Pomirila sam se sa bivšim dečkom posle skoro 7 meseci. Kako kod tebe ljubav? JA: LJubav to je najlepša stvar, desi se kad ne očekujemo! Trudim se da verujem u nju I da je prepoznam! To me podstiče da na sve gledam drugačije. M: U pravu si za ovo, mada sam ja postala veoma skeptična prema toj reči. Ranije mi je bilo dovoljno da mi neko kaže da me voli, a sada tražim ogromne dokaze za sve! R: Imaš interesantno razmišljanje, sviđa mi se! Samo što se ja trudim da se nikad ne vratim na staro, osećam da je to neuspeh! Jurim za boljim a na staro se nikad ne vratim. M: To što sam se vratila na staro, ne smatram neuspehom već velikim uspehom, pošto je on meni došao na kolenima, a ja sada radim šta hoću sa njim. -bez komentara-
Ali ipak imam komentar. Ovo je neverovatno, u toku ovog dopisivanja sam se smejao na njenu glupost, jer sam ja svo vreme pisao ono što ne mislim. Tek ona na kraju reče da smatra uspehom to što može sa dečkom da radi šta hoće. I tada, mi se održala misao da je ona glupa, taj dečko zna šta radi, možda je pametniji nego što misli. Kada bi isključio njega, čitajući sve ispočetka dođe mi uglavu da moje reči I nisu bile tako pametne I promišljene I da je ona na kraju pobedila, bar u ovoj rundi, gledajući rezultate. Ali sve to bi I bilo potpuno tačno da je ja ne poznajem dovoljno da zaključim da laže sama sebe. I tako ona misli da je uspela, samo što ja to ne vidim a I ja mislim da sam uspeo zato što me prožima olakšanje što se dublje nisam upetljao u odnose s njom, pa na kraju video da ona I ne zaslužuje ovakvog kao što sam ja! * “Upoznao sam te, da, to je kao kad sam ušao u radnju, pogledao sam cipele. Svidele su mi se, a onda sam video cenu. Cipele mi se vše nisu sviđale!” * Ti si kao muzika, opuštajuća Tako sam miran. Ne bojim se ničega. (biljana) *
12
Ovaj put, kao I mnogo puta do sad, imam osećaj da nešto trebam da zapišem, neku misao koju sam sad u tom trenutku mislio da je pametna I poželeo da je ne zaboravim. Ali evo baš sad sam je zaboravio I uzvrteo sam se uplašen da se neću setiti. Počeo sam da tražim misao tako što sam krenuo istim tokom razmišljanja, odakle je počelo, čak se I prisećam gde sam šta mislio I koja ideja mi je padala na pamet, a onda konačno stižem do cilja. I sve to zbog par reči, neverovatno! Koliko sam promišljen, u stvari koliko su moje misli komplikovane I koliko sam složen sam. * Ispit polažem sutra u 16h. Sada je 2h I 30 min a ja još uvek sedim za knjigom. Razmišljam! O kako je pogrešno to žensko razmišljanje, ja to zovem ženska glupost. Radi se o poverenju, koliko ona meni veruje. Slušanje drugarica, brata I roditelja I njihovih svakodnevnih saveta a njeno verovanje i držanje do toga čini je još više glupom. Čini mi se da je njen mozak još više zamršeniji. Sva pitanja I procene, svo prihvatanje saveta I postupanje po nečijem mišljenju može da zameni samo jednim pogledom. Da upravo to! Dovoljno je da me pogleda samo jednom onako istinski, ispitivačkim, bezosećajnim pogledom I videla bi sve. U mojim očima bi videla sve, sve što mislim, sve što bi mogao da kažem I sve ostalo, čak bi mogla da me skine do gole kože I vidi kakav sam goljo. Ali ne, ona izgleda više sluša priče sa strane I veruje drugima više nego sebi! Voleo bi da je savetujem I između ostalog da kažem da nesluša druge pa čak ni mene, nego da misli svojom glavom. Ali onda bi izgledao kao I drugi koji joj daju savete a sam sam rekao da savete drugih ne sluša. Očigledno da ona sama izgleda što zapravo I jeste-nesigurna I zbog toga izgleda kao da joj treba savet. Da li sam I ja delimično krivac toga, što je nisam dovoljno ubedio, učinio sigurnijom, što I sam nisam sigurniji. Pa da možda je ta nesigurnost prešla sa mene na nju. * Ona je zarobljena u svom telu, u njenoj blizini se oseća miris čežnje, želi da pokaže I kaže. Osećam neku bliskost sa njom. Uzima papir I olovku I piše, brzo je napisala jednu misao a onda je to pročitala nekim hrapavim I mučnim glasom. U jednoj ruci je sve vreme držala cigaretu. * Varao sam I zaslepljivao druge ali nisam verovao da I mene mogu baš tako na isti način da prevare I zaslepe. * Šta je sledeće, o čemu ću da razmišljam, gledam devojke obučene provokativno I po malo dokučujem njihove ciljeve. A ja sam propustio priliku da se bolje predstavim pred 13
jednom devojkom koja je tako dobra za ispunjenje takvih ciljeva. U pitanju je bolji život. Kako ga dobiti I kako živeti njim… * Šta svetu govorim a šta istinski mislim, sramim se da im priznam, ali to što govorim to oni u dubini svojih duša vole I zato to govorim. A ja, ja nisam bitan, moj život je već kazan I zapečaćen. Zato mi I nije bitno, živim za to da kažem reč više čak I kad ne treba ma koliko se to njima sviđalo. I čuo sam, nešto kao to vodi u propast… I zašto večeras ne mogu da zaspim? Zašto toliko želim da zapišem svoju misao, da li se plašim da je neću zaboraviti ili sutra misliti drugačije. Verovatno se bojim promena u meni ili bilo kakvih promena. Zašto mislim da je moja reč toliko važna ili zašto cenim toliko život, možda je doar pa ne želim da ga izgubim. Plašim se da ću otići neopaženo pa da ću se posle kajati. Zašto je noćas tako teško zaspati? * Koliko je pametnih misli ovog meseca prošlo kroz moju glavu, a nisam ih zapisao, šteta, baš šteta! A da li mogu reći nešto što već nije kazano? Gledam u moje penkalo I gladim ga, ne znam zašto. Katkad pogledam koliko se potrošilo. Baš razmišljam, ovo moje penkalo je kao moj život. Ponekad ga malo brže trošim, ponekad malo sporije a ponekad ga uopšte ne trošim ali obavezno do kraja stigne neočekivano I istroši se potpuno. *** A pustinja topla I meka, ali neprijatna, muka mi je od peska koji se nalazi u grlu. Vreme prolazi bezosecajno I ne opaza me, sve sto sada imam jeste zivot, suv goli zivot. Sve ostalo je nedorecivo. Sagledavam stvarnost I ne izgleda mi lepo. Veceras zbog toga nemam nikakve teznje, nemam sna, nemam ambicija. Nisu to nezadovoljstva, to je kao mirna voda, gledas u nju I nista ti ne govori, ne daje ti nikakav znak. Kao da sam napravio pauzu u zivotu u kojoj bi hteo da prestanem sa svakidasnjim radnjama, pa kad pocnem zivot da mi sve izgleda mnogo interesantnije, kao nesto na sta sam dugo cekao. * Trebaju mi zenski uzdisaji, pozude I strasti, zavisnost, plakanje, smejanje, zagrljaji I dodiri. *
14
Dobar zivot, sta je to? Jos uvek ne znam o cemu to ljudi govore. Iz dana u dan sve vise mislim da ono sto valja je proslo. Vodim zivot bez tajni a on takav nema nikakvih lepota. Sve sto mi je izgledalo lepo bilo je takvo u mojim ocima dok ih nism otkrio I delimicno proziveo. Sada su takve stvari beznacajne I dosadne. Vise niko ne moze da me usreci (sem da me na trenutak zadovolji). U ovakvim trenutcima covek treba da nadje neko zanimanje kako bi mu sto pre proslo vreme, da pronadje sebe I vine se inace ce otici na drugu stranu I propasce, dotaknuce dno. Takvi trenutci me prate sa ove dvadeset I dve godine, one se nizu jedna na drugu I brzo prolaze. Necu ni osetiti razliku u svom napredovanju kroz deset godina a one ce jako brzo proci. Znam da cu se osvrnuti I pogledati iza sebe I znam da cu biti nezadovoljan samim sobom, pa zar nisam vec sada shvatio sta je zivot, ne treba da prodje 10 godina, shvaticu to odmah I necu se cuditi I zaliti u buducnosti, jer zivot je Samo sada I odmah I sto pre a ko zna dokle. Zivot ce se sam potrositi I ne ce me pitati da li kasnim, zato cu biti malo skrt I necu ga posvecivati svima, stici cu na vreme da ga prozivim. Mozda u ovim trenutcima dok razmisljam o zivotu I planiram zivot najbolji trenutci meni iza ledja prolaze. Dok ja pognuto sedim za solom nad hartijom koja me privlaci, a cesto I odbija. I ne znam kako da joj se priklonim. Redovi su jaki I savesni a slova na izgled kriva I mlitava dok iza njih stoji uspravan duh, cvrsto misljenje I postojana senka. Stranice se redjaju I kao da govore:�predamnom je zivot, na meni je da odlucim�! * Neverovatno je sta mi se ovih dana desava, vrlo sam uzbudjen, taman kad sam mislio da zivot I nije tako interesantan desi se ona. Znate zensko je cudo, htedoh reci sta je sve spremna da uradi da bi dobila ono sto zeli, a zna sta hoce bez predomisljanja. Neverovatno zivot je pun tajni a svako od nas, verujem ima po neku, koju cuva duboko u sebi I daleko od sunca I jave. Tajne cuvamo jer one u nama cine veliko bogatstvo, kada ne bi imali tajni bili bi goli I sirmasni duhom I telom. Stvarnost je da ipak najvise zelimo ono sto zelimo u svojoj podsvesti, ono sto su nase izgledom nastrane zelje. To su teske reci I treba ih opravdati, ja sam ih opravdao. Ne znam kako cu se osecati sutra I za 10 godina ali znam da ono sto radim da zelim sada I zato to: radim. Nevine godine moga punoletstva ozarila je zena iskusna I pouzdana. Za trenutak sam pomislio da je sve san I da samo sanjam da mi se ovo desava, mozda je inace I bilo tako, ali ne sada, ovo je drugacije I lepse cak I od sna. Ja sam ovde I moja svest je ovde, znaci ipak prozivljavam ovo, pitam se da li cu zapamtiti sve!, da l ice nesto ostati zapisano? 15