ЧАСОПИС ПОЉОПРИВРЕДНЕ ШКОЛЕ 8. број - јануар, фебруар, март, април, мај, јун 2012. године
НАСЛОВНИЦА: Александра Лаганин III2
ИЗДАВАЧ: Пољопривредна школа Бања Лука
ЗА ИЗДАВАЧА: Еди Ханеш, директор
УРЕДНИЦИ: Вељко Вујасиновић и ЈОавана Скробоња
ПРОФЕСОРИ САРАДНИЦИ: Тамара Ђумић, Љубинка Говедарица (литерарна секција), Дарко Пушоња (информатичка секција)
УЧЕНИЦИ САРАДНИЦИ: Алесандра Лаганин, Вељко Вујасиновић, Петра Ивановић, Јована Скробоња, Борис Кондић, Катарина Бијелић
IN MEMORIAM
Поштована ожалошћена породицо, поштовани пријатељи, колеге нашег Срђана! Сви ми данас саосјећамо једни с другима… Јер сви НИСМО остварили заједничке планове, НИСМО остварили надања, НИСМО одсањали снове са Срђаном… Јер сви смо, изненада, остали без њега, без његове љубави и топлине. Заиста, тешко нам је прихватити чињеницу да нас је тако млад заувијек напустио. Тешко је у овом часу рећи једно људско "збогом" човјеку за којег нас вежу само лијепе успомене – јер сви осјећамо неизмјерну бол и тугу… Свима нам је потребна непресушна утјеха… Наше дружење је почело у школским клупама. Били смо тако млади, незрели… Имали смо исте циљеве, исте снове… Провели смо заједно четири незаборавне године, сасвим довољно да се добро упознамо - да упознамо навике, карактере, врлине и мане. Било је добро док је трајало, али у кобном тренутку, и кад смо се најмање надали, он нас је напустио. Нико то није желио - ни он, ни ми - само драги Бог. Зашто баш он?! То опет нити ко зна, нити ће ко сазнати. Надали смо се заједничком матурском испиту, матурској вечери, свим радостима које је носила ова завршна година. Срђановим одласком губимо дивног човјека који нас је увијек сусретао са љубављу, губимо дивног пријатеља. Никада нећемо заборавити наше, смијехом испуњене, средњошколске дане… Наш драги Срђане! Сјећаћемо се нашег првог дана у школи, када си изреповао своју биографију... ...већ тада смо знали да нам уз тебе никада неће бити досадно... Сјећаћемо се јутарњих кафа у Ла Тераци... Наша је разредница мислила да каснимо на часове јер нам касни аутобус „због спуштене рампе у Залужанима“... Сјећаћемо се наших првих пијанки, Патковог и твог осамнаестог рођендана... Сјећаћемо се твог осмијеха, којем цуре у школи нису могле одољети - пред тобом су падале и „ветеринарке“ и пољопривредне техничарке... па и дјевојке из других школа... Сјећаћемо се твога „Чова, бураз!“, „Друже!“ или оног „Ал’ баш смараш!“... Сјећаћемо се твојих лудорија са екскурзије, кувања кафе у касне ноћне сате, ноћног купања и пијуцкања уза на плажи... Сјећаћемо се твојих добацивања на часовима када би неко одговарао... Увијек си нас знао насмијати, орасположити... ...и ријечима и гестовима... ...како нас, тако и професоре... Никад те нико није видио љутог и намрштеног... Знај, заувијек ћеш нам остати у мислима и у срцима као човјек на кога се увијек могло рачунати и ослонити - и у добру и у злу... Увијек си имао ријечи охрабрења и утјехе за свакога од нас... Хвала ти на свему што си нам пружио и што си постојао... Никада те нећемо заборавити... Нека ти је вјечна слава и хвала! Заувијек твој IV2
Школска слава '' Свети Сава'' Пољопривредна школа у Бањалуци је и ове године 27.1.2012 год. обиљежила школску славу свечаним ручком и представом, коју су извели наши ученици. Са почетком представе у 11 часова, почело је и обиљежавање славе. Представу су извели ученици драмске секције, под називом '' Гдjе је Србин – ту је слава'' под вођством професора Драгише Илисића. Након представе, почела је додјела признања за ученике са најбољим успјехом на крају првог полугодишта и за ученике који нису имали ниједан изостанак. Ученици са одличним успјехом су добили похвалу од школе, а ученици без иједног изостанка карту за позоришну представу. Такође је била и додјела Светосавске награде за ученицу Вучетић Душку (ученицу IV10, прехрамбени техничар). Послије подјеле награда слиједио је свечани ручак за све госте, професоре, раднике школе, али и за ученике.
Вујасиновић Вељко III2
III Међународни ународни салон окуса
Пољопривредна школа је примила позив од организатора да учествује на III међународном салону окуса који је одржан од 21. до 22.марта 2012. године у Сарајеву у хотелу Holiday Inn. III међународни салон окуса ‘’FineWine ‘’ & GoodFood’’ је организовала Словенска амбасада у Сарајеву. На салону смо довезли своју пећ и монтирали је, тако да су ученици еници на лицу мјеста припремали пецива уз помоћ ћ проф. Славице Барош. Прехрамбени техничари ари су представили своје прерађевине евине од поврћа (цвекла, кисели краставци и паприке, паприке шарена салата), хладно цијеђено сунцокретово уље, биодизел. Из наше школе представници су били директор, седам професора, један сарадник у настави и два ученика. На крају, крају при затварању салона, наша школа кола је примила награду за најатрактивнији штанд танд.
Александра Лаганин,III2
ЕНЕРГЕТСКИ ДАНИ БАЊА ЛУКА 2012 Поводом обиљежавања Дана града Бања Лука, град је организовао манифеставацију регионалног карактера „Енергетски дани 2012“. Манифестација је одржана у периоду од 18. до 20. априла 2012. године у просторијама Банског двора, а наша школа је на овој меанифестацији излагала свој штанд. Када је ријеч о карактеру саме манифестације, ради се о организовању изложбе EXPO 2012 и жељи за успостављањем сарадње између мреже компанија из Одрживог енергетског акционог плана са представницима Града Бања Лука и финансијским институцијама како би пронашли заједнички интерес. Такође, циљ ове манифестације био је да се у оквиру Енергетских дана 2012. пружи прилика домаћим и страним компанијама да презентују пословном свијету и јавности своје производе, технологије из области енергетике и обновљених енергетских извора, као и своја напредна рјешења. У току трајања манифестације учесници су презентовали своја напредна рјешења из наведене области. Тако је 18. 4. 2012. отворена изложба „EXPO 2012“ са комерцијалним презентацијама компанија и представљањем пројеката. 19. 4. 2012. организоване су радионице пројекта EU и GIZ-а и Енергетски EXPO 2012. Међународна стручна конференција је одржана 20. 4. 2012, као и Енергетски EXPO 2012 и затварање изложбе. На штанду наше школе излаган је биодизел чију производњу обавља наша школа, а то је заправо течно гориво произведено од биљних уља или кориштених уља и масти. Такође, презентовано ја да школа учествује у пројекту ИПА фонда који носи назив Самоодрживи извори енергије – енергетска ефикасност. План представља постављање панела за соларну енергију на школски објекат ради добијања електричне енергије од 7 KW која ће бити кориштена за производњу хране, за сушару за воће, поврће и љековите биљке, за производњу гљиве буковаче, док би вишак електричне енергије био утрошен у комерцијалне сврхе. За штанд на овој манифестацији била је задужена професорица Вања Перендија, која се залагала да што боље презентује наше производе и објашњавала заинтересованима о чему је ријеч. Такође, посљедњи дан, тј. дан кад се затварала изложба, дежурне за нашим штнадом биле су ученице из III-2 Јелена Кречар и Јована Скробоња. Оне су одрађивале посао професорице, а штанд су посјетили и други професори, као и директор школе, и наравно, заинтересовани посјетиоци изложбе. Изложба је имала велики значаја за производе и пројекат за које се школа залаже, као и за презентовање саме школе која постиже све веће успјехе на свим пољима. Јована Скробоња III2
Активности наших ученика
Умјетничка едукативна радионица за дјецу с посебним потребама Пројекат средњошколаца из Пољопривредне школе у Бањалуци има хуманитарни карактер и симболичан назив "Дјеца у времену" са жељом да помогну онима којима је то најпотребније. Лидер пројекта је ученица Петра Ивановић. Наиме, ово је пројекат за дјецу с посебним потребама који обухвата програме за дјецу са комбинованим сметњама узраста од 7 до 18 година као и дневни боравак за малишане са аутизмом и Дауновим синдромом, који би укључивао и радну окупацију. Бањалуци је веома неопходан овакав један центар. На подручју града евидентирано је 446 лица са посебним потребама, од тога 266 дјечака и 180 дјевојчица. Циљ пројекта је пробудити свијест људима о предрасудама за ову осјетљиву категорију дјеце кроз едукативне радионице.
Петра Ивановић III2
Успјешно реализован други "Stand Up Seminar"
У временском периоду од 30.3. до 1.4.2012. године, у тренинг центру SHL house у Сарајеву одржан је други „Stand Up Seminar“ у реализацији Фондације Schüler Helfen Leben. На семинару је учествовало 17 младих из Горажда, Мостара, Горњег Вакуфа/Ускопља, Бања Луке, Прњавора, Бихаћа, Доњег Вакуфа, Градишке, Кнежева, те Источног Сарајева. Учесници су под менторством Луне Калаш стекли едукацију о основама цивилног друштва и волонтеризма, упознали се с тренутним положајем младих у Босни и Херцеговини, те могућностима које им се пружају за друштвеним ангажманом. Представници локалних тимова Асоцијације средњошколаца у БиХ и Омладинске новинске асоцијације у БиХ били су гости семинара, те су са учесницима подијелили могућности омладинског активизма кроз ове двије организације. Ово је био други од укупно четири „Stand Up Seminara“ планирана за 2012. годину, а наредни овакав семинар ће бити одржан у мјесецу јуну. Сви заинтересирани се могу пријавити путем online апликације. Из наше школе учествовале су двије ученице, Петра Ивановић III2 и Александра Лаганин III2.
Петра Ивановић III2
Лабораторија Пољопривредне школе Почетком ове школске године наша школа је добила лабораторију у којој праксу обављају ученици смјера прехрамбени техничар. О томе шта се све ради у лабораторији, сазнали смо од професора Бранислава Савановића и ученика Рајка Рољића (IV5). Клас: Када је лабораторија почела са радом? Проф. Савановић: Пољопривредна школа је основала лабораторију за одржавање вјежби из прехрамбених технологија. Лабораторија је званично почела са радом у овој школској 2011/2012 години. Професори који предају вјежбе у лабораторији су професори технологије Бојан Бакал и Бранислав Савановић. Рад у лабораторији је важан и неизоставан дио образовања прехрамбених техничара. Радом у лабораторији усвајају се технике лабораторијског рада, експерименталне вјештине рада у лабораторији. Клас: Да ли имате све потребне услове за рад? Проф. Савановић: Школска лабораторија посједује углавном сав лабораторијски прибор и хемикалије које су потребне за извођење лабораторијских вјежби. Клас: Које све послове ученици обављају? Проф. Савановић: Један дио лабораторије се користи за извођење лабораторијских вјежби док се други дио користи као радионица практичне наставе. Клас: Шта се тачно производи? Рајко Р.:Све сировине ( воће и поврће) произведене на школској економији у радионици се прерађују. Неки од производа које производе ученици су: киселе
паприке, кисели краставци, јабуково сирће, хладно цјеђено сунцокретово уље, компоти и многи други производи. Клас: Имају ли производи произведени на пракси пласман и гдје? Рајко Р.: Сви прехрамбени производи произведени у радионици могу се купити у школској кухињи. Клас: Да ли су ученици задавољни знањем које им нуди пракса? Каква је реакција ученика на овакав вид рада? Рајко Р.: Ученици који обављају вјежбе задовољни су са досадашњим радом у лабораторији и радионици јер могу примјенити стечено стручно и теориjско знање за обављање послова и задатака из струке. Проф. Савановић: Рад у лабораторији је такав да увијек постоји потенцијална могућност повреде и незгоде. Да би се та могућност свела на минимум, односно елиминисала, сваки ученик је дужан да приступи раду озбиљно, придржавајући се мјера опреза и заштите које су прописане.
Јована Скробоња III2
КОШАРКА И ове године екипа наше школе учествовала је на општинском такмичењу у кошарци, па вам објављујемо резултате које смо постигли. У нашој групи, групи Б, било је 6 екипа, а то су екипа Гимназије, УТТ, Пољопривредна, Медицинска, Технолошка и Гимназија КШЦ. Прва утакмица одиграна је 9. 12. 2011. између наше школе и Медицинске са резултатом 55 : 52. Друга утакмица одржана је 16. 12. 2011, а наша школа је за противника имала Технолошку школу коју је поразила резултатом 70 : 15. Трећа утакмица одиграна је 26. 12. 2011. са поразом наше екипе од стране Гимназије резултатом 50 : 61. Нови дуел одигран је 30. 1. 2012, а екипа УТТ школе поразила је нашу резултатом 49 : 47. У двобоју Гимназије КШЦ и наше школе нисмо однијели побједу, а резултат је био само са бодом разлике, 39 : 38. Прва два мјеста на тебели у групи Б заузеле су екипе УТТ и Гимназије, док су екипе Медицинске, Пољопривредне и Гимназије КШЦ имале исти однос побједе и пораза, те су за коначан пласман узети мећусобни дуели ове три екипе на основу чега даље такмичење настaвљају екипа Медицинске и Пољопривередне школе. Захваљујемо професорици Радмили Благојевић на сарадњи са нашом секцијом.
Јована Скробоња III2
ТАЛЕНТИ НАШЕ ШКОЛЕ
Данас је међу мушкарцма раширена предрасуда да плес није мужеван. мужеван То је само предрасуда.У овом интервјуу ћемо вам представити Вељка Вујасиновића, Вујасиновића талента наше школе који је изврстан плесач. плесач
Клас: Колико се дуго бавиш плесом? плесом Вељко: Плесом сам се почео бавити прије нешто више од двије године, на приједлог мојих родитеља. Клас: Шта те мотивисало да се почнеш бавити овим спортом? Вељко: У почетку сам кренуо на плес само да бих савладао основне кораке. кораке Вријеме је показало да сам талентован те сам одлучио наставити. Клас: У којем клубу тренираш ш? Вељко: Тренирам у плесном клубу Хабанер. Клас: Колико пута седмично имаш има тренинге и да ли успијеваш стићи обавити остале обавезе? Вељко: Тренинге имам три до четири пута седмично и без проблема успијем уклопити остале обавезе са плесом. Клас:Да ли идеш на такмичења ења? Вељко: Да, редовно идем на такмичења. До сада сам обишао оби Хрватску и Србију. Исто тако често се организују такмичења и у нашој на држави. И ту остварујем добре резултате. резултате Клас: Колико си медаља освојио? освојио Вељко: Тренутно имам три медаље и два пехара, али током ове године ме очекује доста такмичења те се надам добрим резултатима. Клас: Да ли је за тебе плес скуп спорт?
Вељко: Једино мало више новца улажем у опрему која мора бити квалитетна. Мањи трошкови се односе на такмичења и приватне часове. Клас: Које плесове најчешће плешеш? Вељко: Углавном плешем стандардне и латиноамеричке плесове. Клас: Уз какву музику плешеш? Вељко: Плешем уз разну музику. Све зависи од врсте плеса. Клас: Да ли се у будућности мислиш професионално бавити плесом? Вељко: Тренутно размишљам о школовању. Ако у будућности моја професија не буде захтијевала велику жртву, наставићу се бавити професионално плесом. Увијек ћу моћи одвојити мало времена за плес.
Александра Лаганин, Борис Кондић III2
СТЕФАН ШОБОТ ЏУДО
KЛАС: Знамо да се бавиш џудом, можеш ли нам рећи зашто баш том борилачком вјештином? Oткуд идеја? С. Ш.: На идеју да теренирам џудо сам дошао савим случајно. Једном приликом смо ја и брат гледали такмичење које се одржавало у Лакташима. То је била "љубав на први поглед". КЛАС: Да ли си раније имао прилике да се бавиш неким спортом или нечим сличним? С: Ш.: С обзиром да сам спортски тип и да јако волим спорт, тренирао сам више спортова, као што су кошарка, фудбал, теквандо итд. КЛАС: Можеш ли нам рећи нешто више о џуду као о борилачкој вјештини?
С. Ш.: Џудо је борилачка вјештина и олимпијски спорт који је настао у Јапану. Творац џуда је Jigoro Kano. У џуду се оцјењивање знања врши по појасевима који су поредани по бојама од бијеле до црне. КЛАС: У којем клубу тренираш? С. Ш.: Тренирам у Џудо клубу „Лакташи“. КЛАС: Колико дуго тренираш и да ли су постојала неслагања од стране твојих родитеља? С. Ш.: Тренирам џудо већ 7 година, а за све то вријеме моји родитељи су ме подржавали. КЛАС: Ко је твоја највећа подршка? С. Ш.: Моја највећа подршка је мој тата који ме је увијек прати на разним такмичењима. Био је уз мене и када сам побјеђивао и када сам губио. КЛАС: Колико је захтјевно бавити се џудом? С.Ш.: Бављење џудом је веома захтјевно. Најважније су жеља и љубав како би се издржала четири тренинга седмично, као и такмичења која се одржавају скоро сваког викенда. КЛАС: Да ли си имао неких повреда? С. Ш.: Никада нисам задобио озбиљније повреде. Углавном су то биле мање повреде попут уганућа, истегнућа и сл. КЛАС: Да ли си учествовао на такмичењима и јеси ли освајао награде (какве)? С. Ш.: Учествовао сам на бројним такмичењима и освајао сам разне медаље и пехаре. Освојио сам преко 40 медаља и 2 пехара, а посебно ми је драга медаља са такмичења из 2007. године у Лакташима када сам од 30 такмичара у мојој категорији био први. КЛАС: Шта би савјетовао онима који су почетници у џуду, а који желе да успију? С. Ш.: С тим да џудо захтијева доста одрицања, да би се успјело потребно је много труда, а за све је потребна воља. КЛАС: И за крај, какви су ти планови за будућност када је у питању џудо? С. Ш.: Трентно је мој главни циљ полагање за црни појас, а то ћу моћи када напуним 18 година.
Стефану желимо много успјеха у свим нарединим изазовима, а такође и свим младим талентима наше школе. Јована Скробоња III2
На прагу пунољетства…
Разлике?! Причамо о разликама, и управо ту проналазимо једну од најзанимљивијих, популарно обиљежавање пунољетства. Кренућемо од нас самих. На Балкану 18. рођендан се тријумфално слави уз гласну музику, мноштво алкохола, младих и неискусних младића и дјевојака, наравно без родитељског надзора, чији рођендани најчешће завршавају интервенцијом полиције или хитне помоћи. Даљњим истраживањем одлазимо до предивне земље по имену Индија. Засигурно је да се она са сваке тачке гледишта разликује од наших простора. Земља која своју дјецу од малих ногу посебно припрема за самосталан живот, и у сваком случају успијева. Циљ је припремити их за оно што долази након, нажалост, кратког дјетињства. Кодекс Индије каже да је свака дјевојчица спремна за брак, оног момента када добије прву менструацију, или како они то кажу ’’када јој крене крв’’, тада се сматра женом. Док се са друге стране мушкарци уче како постати поштен и вриједан човјек који ће моћи водити бригу о породици и будућој жени коју му родитељи одаберу. Поента је у томе да наша дјеца са 18 година једва да знају направити обичан доручак, а да не причамо о обавезама једног мушкарца. Након земље коју красе култура и традиција, одлазимо у тзв. "обећану земљу“, напредну и модеризовану Америку, гдје правила не постоје. Америка је земља која отворено пружа све прилике младима; одличне услове за образовање, запослење и приступ најмодернијој технологији. Занимљиво је да и поред свега тога, Америка поред Балкана, а поготово Индије, изгледа као бијела боја поред црне. Да ли сте знали да у Америци дјеца могу добити возачку дозволу у шеснаестој години? Американци своју дјецу сматрају довољно зрелим и способним како психички, тако и физички за вожњу аутомобила. Не размишљају о томе да је један адолесцент без размишљања спреман ући у ауто под дејством алкохола или наркотика, а понекад му је и најситнији тинејџерски проблем спреман скренути мисли. Они тада угрожавају људе и дјецу око себе, те је несигурно бити пјешак, а камоли налазити се у ауту.
Као шлаг на торту долази нам Африка... Церемонија преобразбе мушког дјетета у мушкарца траје тачно колико је времена потребно да добију тзв. крокодилску кожу, заштитни слој који их обиљежава као зреле и способне за све животне обавезе. Поступак је болан, али они у њему уживају. Дјечацима се танким оштрицама реже кожа на леђима, стриктно одређеним потезима, која својим зарастањем почиње сличити кожи крокодила. У оваквим заједницама прослава слична нашој не постоји ни у бајкама. Супротно од истог је различито. Свакодневним животом, и сваким новим даном схватамо да исто не постоји. Сличност је могућа, али у пракси не постоје двије ствари на свијету које су исте, и то је оно што цјелокупну популацију чини посебном. Понекад нам кроз главу пролазе мисли, како бисмо вољели бити дио неких других обичаја или народа, не мислећи да све има своје добре и лоше стране. Балканска славља би сигурно некима била примитивна, али то смо једноставно ми. Произвољно бирамо партнере и ступамо у брак онда када то сами одлучимо; код нас не постоје возачке дозволе у 16-ој, високоцијењени факултети и обезбијеђен посао, али смо и даље посебни на свој начин. Запитајте се само да ли бисте се могли замислити као мужеви и жене са тринаест година, или да ли бисте жељели трпјети урезивање крокодилске коже, или можда ипак размишљате о томе како сте управо сретни што сте рођени на овим просторима гдје влада демократија и равноправност. Закључак је да разлике чине свијет, битно их је поштовати, познавати и бити упућен управо због културе живљења и образовања. Сви људи су створени од једног бога, обдарени са свим што нам је потребно, а на нама је да ли ћемо израсти у стабилну личност или отићи оним ’’кривим путем’’. Учинили смо да се све ово промијени , направили смо разлике, остаје питање, докле ћемо ићи...
Катарина Бијелић I1
УМЈЕТНИЧКИ КУТАК
ДУДОВ СВИЛАЦ
Свилац или свилена буба (Bombyx mori) је велики бијели лептир распона крила око 5цм. Постоје двије врсте свилца: дивљи и култивисани. Влакна дивљег свилца имају грубу тврду структуру и смеђе су боје, за разлику од жутих до сивих влакана код култивисаног култиви свилца. Дивљи свилац обитава и храни се на дрвету храста, а његова природна станишта налазе се у Индији, Кини и Јапану. Стога се његова влакна понекад називају и храстовом свилом, а у Јапану их зову дивљом свилом. свилом Култивисани дудов свилац захтијева пуно бриге. Неопходни су му тишина и добри хигијенски услови. Око узгајања дудова, чије ће лишће бити храна свилцима, настала је цијела научна студија. Из јајашаца се развију гусјенице које за свој развој захтијевају велику количину лишћа дуда. Гусјеница нарасте до 70мм, 70мм а током развоја може повећати тежину чак и до 10 000 пута. Развија се током 3-4 седмице (21-28 28 дана), а за преображај испреда својим предивим жлијездама кокон од 2000 метара свилене нити, односно, нити од којих се справља свила. Нити су фине, паучинасте. Материја која их чини назива се фиброин, а заштићене су серицином који се још назива и свилено љепило. То љепило је заслужно и за различите боје свилених нити. нити Они су данас изумрли у дивљини, али се узгајају узгаја у великим бројевима за свиларство. Кад се дудов свилац након неког времена затвори у кукуљицу, око себе исплете влакнасту чахуру као заштиту. Један дудов свилац произведе само 0,2 грама сирове свиле, што значи да их је потребан велик број како би се дошло до икакве значајније количине свиле. То значи да големе хрпе убијених дудових свилаца постају нуспроизвод. Они се понекад претварају у органско гнојиво или се користе као храна за рибе у узгајалиштима, за свиње па чак и за људе. А то значи да големе хрпе убијених дудових свилаца постају отпад. Данас постоје многа одлична биљна и синтетичка влакна која имају исте особине као и свила, али су много јефтинија и још важније – до њих се долази без окрутности.
Александра Лаганин III2
СУНЦОКРЕТ Сунцокрет је једногодишња биљка чије ботаничко име '' Heliantus '' потиче од грчких ријечи – helios – sunce и anthos – цвијет. Највећа је биљка родице главочика и рода Heliantus. Домовином сунцокрета сматра се Мексико. Од најраније повјести човјечанства сјеме биљака сматра се најважнијим и најбољим намирницама. Индијанци из Сјеверне, Средње и ЈужнеАмерике од свих врста највише су цијенили сјеме сунцокрета. Тако је та биљка постала симбол бога сунца јер у рано јутро окреће своје цвјетове према сунцу које се рађа. По тој карактеристици сунцокрет је и добио име. 1830. године у јужном дијелу Русије у Саратову утврђено је да је сунцокрет и нешто више од лијепог изгледа а то је да се из сунцокретова сјемена може исцједити уље. Данас су познате многе сорте сунцокрета, које се узгајају за произвoдњу уља и оне које дају облину зелену масу која се користи као зелена сточна храна за силажу.
Коријен му је чупав и влакнаст, који је састављен од мноштва пространих корјенчића, а може продријети у дубину до 3 метра. Због дубоког коријења и способности да упија воду и штетне материје, сунцокрет се често користи за исушивање мочварног тла и чишћење загађеног земљишта. Стабљика израста из коријена као разграната или једноставна, свијетлозелена, испуњена прозирном срчиком. Сунцокрет цвате од јуна до септембра, а велики главичасти цватови развијају се појединачно на врховима стабљике и огранака. Средиште главице чине ситни жутосмеђи или црвеносмеђи цјевасти цвјетови, а окружују их жуте језичасте латице, дуге и до 10 цм. Из централних цвјетова сунцокрета развијају се овални и пљоснати, црни или прошарани плодови. Унутар сваког плода налази се по једна сјеменка свијетлосива, богата биљним мастима, витаминима, бјеланчевинама, минералима, баластним материјама.
Светлана Савић I3
Да је први продани предмет са бар кодом
Да је популарна лутка
био пакет жвакаћих их
Барбика презивала
гума?
Милисент Робертс? Робертс
Да човјек у просјеку
Да у просјеку 100 људи
трепне око 15.000 пута на
годишње умре од гушења
дан, и да сваки трептај
хемијским оловкама? оловкама
траје око 0,15 секунди? секунди Да једна библиотека у Да је први кишобран обран
Индијани тоне 2 цм
употријебљен у Кини, Кини у XI
годишње, јер статичари стати
вијеку п.н.е?
нису урачунали унали тежину свих књига?
Да се кока-кола у почетку могла једино купити у
Да је амерички ки часопис
апотеци?
Тајм 1938. године за личност године
Да је Ватикан једина
прогласио Адолфа
држава у којој нема
Хитлера?
рађања, а самим тим ни природног прираш штаја?
\
Да је клонирана овца Доли добила име по пјевачици Доли Партон? Партон
Александра Лаганин III2