Cijin major grujica spasovic by Горан

Dr Vojislav [e{eq

CIJIN MAJOR GRUJICA SPASOVI]

Srpska radikalna stranka Beograd 2003.

Dr Vojislav [e{eq CIJIN MAJOR GRUJICA SPASOVI] Recenzenti Vjerica Radeta Zoran Krasi} Direktor izdava~kog sektora Ogwen Mihajlovi} Glavni i odgovorni urednik Sa{a Radovanovi} Redakcija Vesna Mari}, Zlatija Sevi}, Ivana Borac, Milica [e{eq, Severin Popovi}, Qubica Davidovi}, Ivana \uri}, Vesna Zobenica, Qiqana Mihajlovi}, Zorica Ili}, Zlata Radovanovi} Izdava~ Srpska radikalna stranka Beograd, Trg pobede 3, Zemun Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa “Etiketa”, Bole~ Za {tampariju Milenko Dramli} Tira` 1000 primeraka CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 929 : 32 [e{eq V. (093.2) 323.2 (497.11) (046) [E[EQ, Vojislav Cijin major Grujica Spasovi} / Vojislav [e{eq. - Beograd [tj.] Zemun : Srpska radikalna stranka, 2003 (Bole~ : Etiketa). – 213. ; 21 cm Tira` 1000. ISBN 86-83451-31-3 a) [e{eq, Vojislav (1954-) b) Srbija - Politi~ke prilike COBIS.SR–ID 104429324

PREDGOVOR U silovitom nastupu kreatora novog svetskog poretka i ideologa novokomponovanog totalitarnog globalizma protiv srpskog naroda, wegove nacionalne svesti i dràvnosti, najpodmukliju ulogu je odigrala peta kolona doma}ih izdajnika, koju su predstavqale prozapadne politi~ke partije, novinarski pla}enici i kvaziintelektualne kreature iz {pijunske mreè takozvanih nevladinih organizacija. Proteklih dvanaest godina intenzivno sam raskrinkavao i argumentovano javno ìgosao wihove podriva~ke aktivnosti. Neozbiqno{}u, nesmotreno{}u i nepromi{qeno{}u Milo{evi}evog reìma, ameri~ke i ostale zapadwa~ke obave{tajne slu`be uspele su da ovaj qudski {qam i otpad u petooktobarskom prevratu 2000. godine dovedu na vlast, provode}i preko wih prikriveni oblik okupacije i nastavqaju}i genocidni posao, otpo~et otimawem mnogih srpskih zemaqa i surovim bombardovawem Srbije. Ogromne sume novca su ulagane u subverzivne politi~ko-p propagandne delatnosti, pa je na stotine novinara potkupqeno da sistematski deluju protiv sopstvenog naroda i wegovih egzistencijalnih interesa. Nakon {to je Srbija ponièna i pot~iwena, vlast nad wom je u potpunosti uspostavio, kao okupacioni guverner, ameri~ki ambasador u Beogradu Vilijam Montgomeri. Wegovi pla}enici i dou{nici potom su se beskrajno osilili, kidi{u}i na sve {to je srpsko, postavqaju}i svoju izdajni~ku delatnost kao oltar najvi{ih moralnih vrednosti. Etika u dana{woj oficijelnoj Srbiji bukvalno dubi na glavi. Ono {to je najlep{e u srpskoj narodnoj tradiciji progoni se kao zlo~in ili svetogr|e, a ono {to su najnakaznije mogu}e qudske negativne odlike, postaje propisani obrazac poèqnog pona{awa u javnom ìvotu. Sve ove godine srpske nacionalne tragedije tri glavne novinarske izdajni~ke centrale predstavqali su Radio-ttelevizija B-992, dnevni list “Danas” i nedeqnik “Vreme”. Nedavno sam izjavio da je “Danas” glasilo CIA, a nadobudni glavni i odgovorni urednik Grujica Spasovi} lakomisleno me je tuìo i ubrzo se zbog toga pokajao. Jedva sam do~ekao wegovu tu`bu da bih se u ovaj spektakularni sudski proces upustio s velikim entuzijazmom i argumentovano dokazao da je wegovo glasilo {pijunsko i antisrpsko, a sam Spasovi} bedni izdajnik i moralna nakaza. U ovoj kwizi “Cijin major Grujica Spasovi}” publikujem celokupnu dokumentaciju iz obimnog sudskog spisa, da bih javnosti i budu}im generacijama pruìo jo{ jedno upe~atqivo svedo~anstvo qudske bede i ponièwe kojem su nas globalisti izloìli, ali i sopstvene odlu~nosti da se tom zlu oduprem sve dok imam daha. Beograd, 17. februar 2003. godine Prof. dr Vojislav [e{eq 3

I.. Da li }e Cijin major dobiti unapre|ewe 1. Tu`ba Grujice Spasovi}a Vi{e puta sam javno iznosio ~iwenice o antisrpskom delovawu Grujice Spasovi}a i i wegovim izdajni~kim novinama. Zato je Cijin major odlu~io da se obra~una sa ~etni~kim vojvodom. Posredstvom advokata Gorana Dragani}a, Grujica Spasovi} je podneo tu`bu protiv mene radi naknade nematerijalne {tete. Tu`ba je, u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu, primqena 13. septembra 2002. godine i zavedena pod brojem PXVII 4496/02. êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu Tuìlac: Grujica Spasovi} iz Beograda, ulica Nova skojevska bb, koga zastupa advokat Goran D. Dragani} iz Beograda Tuèni: Vojislav [e{eq iz Beograda, ulica Trg pobede br. 3, Zemun Tu`ba radi naknade nematerijalne {tete Tuìlac je glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Danas” iz Beograda. Dokaz: Fotokopija impresuma lista “Danas” Dana 27. avgusta 2002. godine, u listu “Svedok”, strana 4, u delu teksta koji je posebno uokviren i naslovqen “Mediji”, tuèni Vojislav [e{eq je daju}i svoj intervju ovom listu, izme|u ostalog izjavio slede}u re~enicu: “A postoje i oni koji su direktno reìmski poput “Politike” ili “Danasa”, koji je ~isto ameri~ko glasilo, ure|uje ga CIA”. Dokaz: Fotokopija strane 4. lista “Svedok” od dana 27. avgusta 2002. godine. Na navedeni na~in, tuèni je izneo neistinite navode, koji se direktno odnose na tuìoca, kao na lice koje obavqa funkciju glavnog i odgovornog urednika lista “Danas”, ~ime je tuìocu na jedan grub i neprimeren na~in povre|ena ~ast i ugled, odnosno naneta nematerijalna {teta. Citiranim delom svog intervjua, tuèni zapravo sugeri{e da je tuìlac kao lice koje je po svojoj funkciji odgovorno za ure|ivawe i ure|iva~ku politiku lista “Danas” ~ovek “CIA-e”, te da zapravo CIA ure|uje dnevni list “Danas”. ^lanom 200 Zakona o obligacionim odnosima je, izme|u ostalog, predvi|eno da }e sud dodeliti pravi~nu naknadu za pretrpqene du{evne bolove usled povrede ugleda i ~asti, odnosno povrede prava li~nosti. ^lanom 200 istog Zakona je tako|e predvi|eno da }e sud prilikom odlu~ivawa o zahtevu za naknadu {tete i visini morati da vodi ra~una o zna~aju povre|enog dobra. Tuìlac je u {iroj, a posebno u medijskoj javnosti poznat kao glavni i odgovorni urednik lista “Danas”, kao lice koje se u najteìm periodima po no4

vinarsku profesiju principijelno borilo za nezavisnost medija od svakog uticaja centara mo}i, za slobodu novinarskog izve{tavawa, ali i za odgovornost za ta~nost onoga {to se javno iznosi. Kao takvoj li~nosti, tuìocu su neistinite i krajwe uvredqivr tvrdwe koje je tuèni izneo u svom intervjuu, a kojima se potencira povezanost tuìoca i dnevnog lista koji on ure|uje, sa najmo}nijom stranom obave{tajnom agencijom na svetu, povredile ugled i ~ast, i sledstveno tome nanele veoma intenzivan du{evni bol. Re~i koje je tuèni izgovorio su posebno odjeknule u novinarskoj javnosti, u ìvotnom i profesionalnom krugu u kome se tuìlac kre}e, ìvi i radi, {to je za tuìoca kao ~oveka od ugleda i ~asti u novinarskoj profesiji bilo posebno bolno i neprijatno. Tuìlac je protiv svoje voqe, zbog objavqenih neistina u inkriminisanom intervjuu, morao da u razgovoru sa drugim qudima i svojim kolegama vodi razgovore, obja{wava i raspravqa o tuìo~evim neistinitim tvrdwama, ~ime je povre|ena wegova privatnost i du{evni mir. Ono {to je tuìocu nanelo posebne du{evne patwe je ~iwenica da su ovakve ni~im potkrepqene i ni~im dokazane tvrdwe, kakve je izneo tuèni, tuìoca podsetile i probudile kod wega veoma neprijatna se}awa vazana za prethodni vremenski period, u kome su tuìlac, list u kome je on glavni i odgovorni urednik, kao i mnogobrojni drugi medijski delatnici bili bez razloga i dokaza prozivani, i osu|ivani na veoma visoke nov~ane kazne, uz primenu neustavnog Zakona o javnom informisawu. Dokaz: Saslu{awe tuìoca Grujice Spasovi}a Tuìlac principijelno smatra da javno izgovorena re~ obavezuje onoga ko je izgovara, te da tuèni mora da odgovara za istinitost onoga {to iznosi. Zbog svega navedenog, tuìlac predlaè da naslovni sud, nakon odràne glavne rasprave, i izvo|ewa svih predloènih dokaza, donese slede}u presudu: Obavezuje se tuèni Vojislav [e{eq da po pravnom osnovu naknade nematerijalne {tete isplati ovde tuìocu Grujici Spasovi}u iznos od 7.865.348,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana pravosna`nosti presude pa sve do isplate, kao i da mu nadoknadi sve nastale parni~ne tro{kove, a sve ovo u roku od petnaest dana od pravosna`nosti presude pod pretwom prinudnog izvr{ewa. Prvo pripremno ro~i{te po tu`bi Grujice Spasovi}a zakazano je za 13. novembar 2002. godine, pred sudijskim ve}em Radmile \uri}, sudije êtvrtog op{tinskog suda u Beogradu. Za ovo ro~i{te nisam dobio poziv, {to je Grujica Spasovi} o~igledno znao pa je organizovao televizijske ekipe da bi mogli la`no da obaveste javnost da se nisam odazvao pozivu. Me|utim, sudija Radmila \uri} je u zapisniku od 13. novembra 2002. godine konstatovala da sud nema dokaza da sam primio poziv za ovo ro~i{te, pa je slede}e zakazala za 27. decembar 2002. godine. Zapisnik o glavnoj raspravi sastavqen na dan 13. novembra 2002. godine. Predsednik ve}a otvara glavnu raspravu, objavquje predmet raspravqawa i utvr|uje da su na raspravu do{li: za tuìla~ku stranu, li~no, sa punomo}nikom advokatom Dragani} Goranom, po punomo}ju u spisima, za tuènu stranu: niko, nema dokaza da je poziv primqen uredno. 6

Pre po~etka raspravqawa sud upoznaje tuìoca da je potrebno da na ime takse na tu`bu uplati na ìro ra~un suda 50.000 dinara, u roku od 15 dana, a dokaz o uplati sudu dostavi. @iro ra~un 40815-840-013-3338 dokaz o uplati dostaviti sudu s pozivom na broj predmeta. Zbog nepostojawa procesnih pretpostavki ro~i{te se odlaè za 27. decembar 2002. godine u 9,30 ~asova, {to je prisutnima saop{teno, te ih ne pozivati. Tuènog pozvati preko dostavqa~a. Dovr{eno u 9,10 ~asova. Pripremno ro~i{te po tu`bi Grujice Spasovi}a protiv mene odràno je 27. decembra 2002. godine. Re{ewe: Da se pripremno ro~i{te odrì. Punomo}nik tuìoca izjavi da ostaje kod tu`be i tu`benog zahteva i isti~e da }e dostaviti naknadno dokaz o upla}enoj sudskoj taksi, a predloga za dopunu dokaznog postupka nema, osim predloga za saslu{awe stranaka. Na pitawe suda ko su lica navedena u tu`bi, izjavi da }e se o tome sam tuìlac prilikom saslu{awa izjasniti. Tuèni izjavquje da osporava tu`bu i tu`beni zahtev u celosti. Predaje sudu protivtu`bu sa protivtu`benim zahtevom koji je za milion dinara ve}i od tuìo~evog. U slu~aju da do|e do poravnawa predlaè da mu se isplati razlika. Konstatuje se da je primerak protivtu`be uru~en neposredno punomo}niku tuìoca. Tuèni za ovim predaje sudu i odgovor na tu`bu u kome je dokazao da je list “Danas” antisrpski i da ga ure|uje CIA i druge obave{tajne slu`be. Isti~e da “je list Danas tako prqava novina da kada vidi ~ituqu odmah zna da je umrlo neko veliko |ubre”. Predaje sudu odgovor na tu`bu primerak za sud i tuìoca. Konstatuje se da je primerak odgovora na tu`bu predat neposredno punomo}niku tuìoca. Tuèni isti~e nedostatak aktivne legitimacije tuìoca on nije ovla{}en da podnosi tu`bu, jer je pomenut list “Danas”, a ne tuìlac. Tuìlac izjavi da je wegova adresa Batajnica, ul. Posavskog odreda br. 36 i isti~e da je za dana{we roì{te saznao slu~ajno. Sud donosi re{ewe: Pripremno ro~i{te je zakqu~eno. Glavna rasprava se zakazuje za 27. februar 2003. godine u 9,00 ~asova, {to je prisutnima saop{teno te ih ne pozivati. Nalaè punomo}niku tuìoca da svoj eventualni odgovor na protivtu`bu dostavi sudu u roku od 15 dana. Dovr{eno u 9,45 ~asova. Sa prvog pripremnog ro~i{ta po tu`bi Grujice Spasovi}a, glavnog i odgovornog urednika antisrpskog lista “Danas”, obezbedio sam i stenogramske bele{ke. Su|ewe prof. dr Vojislava [e{eqa sa Grujicom Spasovi}em u êtvrtom op{tinskom sudu odràno 27. decembra 2002. godine Sudija Radmila \uri}: Ovde je neko vi{ak. Dr [e{eq: Ko? 7

Sudija: Vide}emo. Tuèni Vojislav [e{eq li~no, sa punomo}nikom advokatom Jerkovi} Slavkom po punomo}ju u spisima. Sud donosi re{ewe. Oni su, oprostite. Dr [e{eq: Oni su publika. Sudija: Ne}e biti svedoci. Dr [e{eq: Ne. Punomo}nik tuènog advokat Slavko Jerkovi}: Ja se izviwavam, ako moè samo kopija zapisnika. Sudija: Kopija zapisnika. Oni ne}e biti svedoci. Sud donosi re{ewe da se pripremno ro~i{te odrì. Punomo}nik tuìoca, izvolite. Punomo}nik tuìoca advokat Goran Dragani}: Ostajemo kod svih navoda. Sudija: Da li ste platili sudsku taksu? Goran Dragani}: Oti{la je na pogre{an ra~un, bi}e vam dostavqeno, samo zbog jednog broja... Sudija: Dobro. Goran Dragani}: Tako da, bar prema re~ima slu`benika po{te bi}e dostavqeno u roku od 48 sati. Sudija: Dobro. A kaìte mi jo{ ne{to, ovde vi govorite o nekim licima pred kojima je tuìlac pri~ao u vezi ovoga. Da li imate ne{to konkretnije da mi kaète? Ko su ta lica? Mo`da predlaète wihovo saslu{awe? Goran Dragani}: Pa mi se pozivamo na tu okolnost i predlaèmo saslu{awe tuìoca, pa }emo na osnovu wegovog saslu{awa i do}i do zakqu~ka o kojim licima se radi. A u formalnom smislu... Dr [e{eq: Psihi~ke patwe, je li to? Goran Dragani}: ...smatram da je to necelishodno. Sudija: Punomo}nik tuìoca izjavquje da ostaje kod tu`be i tu`benog zahteva i isti~e da }e dostaviti naknadno dokaz o uplati sudske takse. Predlog za dopunu dokaznog postupka nema sem sasli{awa parni~nih stranaka. Na pitawe suda ko su lica na koja se poziva tuìlac kada pri~a o doga|aju iz tu`be, izjavquje da }e se o tome sam tuìlac prilikom saslu{awa najboqe izjasniti. Punomo}nik tuènog izvolite. Dr [e{eq: Prvo }u ja. Sudija: Izvolite. Dr [e{eq: Ja osporavam i tu`bu i tu`beni zahtev. Ali vrlo }u rado u~estvovati u dokazivawu psihi~ke patewe koju je preìveo tuìlac, jer o~igledno je po wegovom izrazu da on mnogo pati i da pati jo{ uvek. Patwa je o~igledna, dakle. Patwa kao ~iwenica postoji. Me|utim, gospo|o sudija, ja sam vam doneo danas protivtu`bu, s obzirom da je tuìlac, Grujica Sapsovi}, vi{e puta u svojim novinama mene te{ko oklevetao. Ja nisam du{evno patio, po{to ja nisam sklon takvim du{evnim patwama kao Grujica Spasovi}, me|utim, iznosio je pre nekoliko dana da sam zlo~inac po definiciji, a pre toga da sam pretio da ako se Crna Gora odcepi da }e svi Crnogorci u Srbiji morati da nose ùte zna~ke i tako daqe {to je sve dokumentovano u protivtu`bi. To vam je u dva primerka. Sudija: Ovo je i za tuìla~ku stranu, odmah. Dr [e{eq: Naravno, naravno, ali to morate vi da im... Sudija: Da li je isto sve i {to i za sud... 8

Dr [e{eq: I to je sve. I to je sve. Sudija: E, dobro. Dr [e{eq: Ali to vi morate da im predate, a ne ja, ako im se pribliìm mo`da }e pobe}i. Sudija: Tuèni izjavquje da osporava tu`bu i tu`beni zahtev. Dr [e{eq: U celosti. Sudija: U celosti. Predaje sudu protivtu`bu. Dr [e{eq: I moj protivtu`beni zahtev je samo za milion dinara ve}i od tuìla~kog. Sudija: Sa protivtu`benim zahtevom koji je za milion dinara ve}i od tuìla~kog. Dr [e{eq: A ako do|e do poravnawa nama }e biti dovoqno da nam uplate taj milion i da sve zavr{imo. Sudija: Predlaè sudsko poravnawe... Dr [e{eq: Ne, ne ako do|e, nisam predloìo. Sudija: Odnosno, ako do|e do sudskog poravnawa predlaè da mu se isplati razlika. Ovo je sve protivtu`ba. Dr [e{eq: To je sve protivtu`ba. Sudija: Dobro. Dr [e{eq: Ali pored toga, gospo|o sudija... Sudija: Nov stav, ta~ka. Sa~ekajte malo, molim vas. Konstatuje se da je privatna tu`ba uru~ena punomo}niku tuìoca. Dr [e{eq: A pored toga ja podnosim danas i odgovor na tu`bu. Sudija: Tuèni daqe predaje sudu odgovor na tu`bu. Dr [e{eq: Na 164 gusto sloène strane kojom dokumentujem da sam sasvim u pravu kada izjavqujem da CIA i druge zapadne obave{tajne slu`be ure|uju list “Danas”. To je izrazito antisrpski list, najprqaviji antisrpski list koji je ikada izlazio. Sudija: Predaje odgovor na tu`bu. Dr [e{eq: êkajte prvo da objasnim sve. Sudija: Da. U kome je dokazano... Dr [e{eq: U kome sam dokazao da sam sasvim u pravu, da je list “Danas” izrazito antisrpsko glasilo koje ure|uje CIA i druge zapadne obave{tajne slu`be. Sudija: Da ga ure|uje CIA i druge obave{tajne slu`be. Dr [e{eq: List “Danas” je toliko prqava novina, ja kad vidim da su objavili neku ~ituqu znam da je neko veliko |ubre umrlo ~im mu tamo objavquju ~ituqu, toliko je to prqava novina. Neka to u|e u zapisnik. Sudija: Isti~e da je list “Danas” tako prqava novina da kada vidi ~ituqu odmah zna da je umrlo neko |ubre... Dr [e{eq: Veliko |ubre. Sudija: Veliko |ubre. Dr [e{eq: A ja sam mnoge stvari dokazao u ozbiqnom odgovoru na tu`bu. Sudija: Predaje sudu za sud i tuìoca odgovor na tu`bu. Konstatuje se da je primqen odgovor na tu`bu. Dr [e{eq: Jo{ dve stvari, gospo|o sudija. Sudija: Izvolite. 9

Dr [e{eq: Po{to ja nisam ni{ta, koliko se se}am, dosada govorio o Grujici Spasovi}u, a tek }u, jer pripremam kwigu pod naslovom “Cijin major Grujica Spasovi}” kwiga }e iza}i do slede}eg ro~i{ta, pa se postavqa prvo pitawe pravne legitimacije, jer ako postoji uvreda ili kleveta, ona je izre~ena novinama, listu “Danas”. Da li je ovla{}en Grujica Spasovi} ispred vlasnika lista da ga zastupa ovde ili {ta je ve}. To pitawe ostaje nerazja{weno. Sudija: Osporava tuìoca smatraju}i da on nije ovla{}en za podno{ewe ovakve tu`be, jer je u ~lanku pomenut list “Danas”, je li tako? Dr [e{eq: Da. Ako se prepoznao Grujica Spasovi} kao Cijin major onda samo da se to konstatuje, ni{ta drugo. Mo`da je unapre|en u potpukovnika, ni{ta drugo. Sudija: Daqe. Dr [e{eq: I daqe, ja zahtevam da mi omogu}ite uvid u dostavnice sudskih poziva. Sudija: Moète, vi ste stranka u postupku. Dr [e{eq: Dobro, ali odmah. Sudija: Izvolite. Dr [e{eq: Da li je ovo za dana{we ro~i{te? Sudija: Da. Dr [e{eq: A za prethodno ro~i{te? Sudija: Nije ni odràno ranije ro~i{te. Dr [e{eq: Ali meni nije ni uru~en poziv. Goran Dragani}: Neko je potpisao. Dr [e{eq: Pa, znate {ta ja nisam pozvan, a vi ste pompu od toga napravili. Goran Dragani}: Ne, ne, pi{e u pozivu, pogledajte pozadi. Dr [e{eq: Nigde nema dokaza da je poziv uru~en. Goran Dragani}: Neko je potpisao u va{e ime. Dr [e{eq: Mo`da ste vi potpisali. Recite mu da mi se ne me{a u razgovor sa sudijom. Sudija: Dobro, nemojte, molim vas. Goran Dragani}: Ja se izviwavam. Sudija: Kolega zastupa interes svog klijenta. Dr [e{eq: Pa, znam, ali on vodi sa mnom dijalog. Sudija: Nemojte sada, molim vas. Dr [e{eq: Gospo|o sudija, iako ja uop{te nisam dobio poziv, oni su napravili pompu od toga i predstavili javnosti kao da ja beìm od suda, a vi znate da ja nikada u ìvotu nisam beào od suda. Sudija: Dobro. Dr [e{eq: I drugo, oni su mi pro{li put zakazivali ro~i{te preko novina, ja nisam dobio poziv ni za ovo ro~i{te. Sudija: Poslat vam je poziv. Dr [e{eq: Moja adresa je u Batajnici, Posavskog odreda 36. Sudija: Tuìlac izjavquje da je wegova adresa Batajnica... Dr [e{eq: Posavskog odreda 36. Sudija: Posavskog odreda broj 36. Dr [e{eq: I za dana{we ro~i{te ja sam slu~ajno saznao. Da je ono zakazano. Sudija: I za dana{we ro~i{te slu~ajno sam saznao. 10

Dr [e{eq: Novine su neke objavile da je slede}e ro~i{te 26. I ja sretnem Grujicu Spasovi}a na nekom prijemu, mislim BK grupa je pravila prijem i kaèm mu da dolazim 26, a on kaè: “Nije 26, nego 27.”. Onda sam poslao svog advokata da proveri u sudskom spisu i kaè da je danas ro~i{te. Ja ni za danas nisam obave{ten, ali po{to }ete sada vi svaki put zakazivati usmeno... Sudija: Jeste. Dr [e{eq: Ne}emo imati problema te vrste. A vidite simptomati~no je {to danas skoro uop{te nema novinara, a pro{li put su bile i kamere i sve. Zna~i, znali su da ne}u do}i, znali su da nisam obave{ten, a hteli su paradu. Ako su hteli paradu, sada }e imati paradu. Sudija: Imate li vi ne{to da dodate? Slavko Jerkovi}: Nemam. Ja sada nemam ni{ta da kaèm. Sudija: Dobro. Sud donosi re{ewe pripremno ro~i{te je zakqu~eno. Glavna rasprava se zakazuje za... Dr [e{eq: Samo ako moè u devet sati ujutru, molim vas, da ne bi bilo nekih... Sudija: U devet? Dr [e{eq: Da. Jer mi to vreme odgovara, a moè se desiti da budem zauzet, a ne bih hteo da se odlaè. Sudija: Dobro. Pa ne bi to ni sud èleo. 27. februara, onda u devet, ne mogu pre. Da li moète svi? Slavko Jerkovi}: Moè. Goran Dragani}: Moè. Sudija: Glavna rasprava se zakazuje za 27. februar u devet ~asova. Nalaè se punomo}niku tuìoca da svoj eventualni odgovor na danas primqenu protivtu`bu dostavi sudu u roku od 15 dana. Da li moè kolega? Goran Dragani}: Kako da ne. Sudija: Da ne bih onda slede}i put ja dala kolegi, pa opet sve ovako. Dr [e{eq: Ali ako se to i desi, mi }emo se odmah izjasniti na ro~i{tu, nemojte se sekirati ne}e tu biti odugovla~ewa. Goran Dragani}: Mi }emo dati odgovor na podatke vezane na aktivnu legitimaciju. Sudija: Naravno, {ta vi smatrate da treba, samo da ne bude opet. Goran Dragani}: Eventualno, sudijo, samo jedan trenutak, ako moè da se toleri{e rok od 15 dana zbog Nove godine i praznika da bude tolerancija mo`da pet dana, ali bi}e odgovora. Dr [e{eq: Jesmo li zavr{ili? Sudija: Da, izvolite samo potpi{ite zapisnik. Dr [e{eq: Hvala, dovi|ewa. Sudija: Dovi|ewa. Slavko Jerkovi}: Samo vas molim za kopiju zapisnika. Sudija: Uzmite. Dr [e{eq: Ako moète i pro{li zapisnik samo da iskopiramo. Va`no nam je zbog toga {to je konstatovano da... Sudija: Moète, samo neka ide neko od mojih pripravnika sa vama i kopirajte, pa da vrati. Dr [e{eq: E, dobro. Dovi|ewa. 11

2. Ekspertska analiza lista “Danas” Na ro~i{tu koje je odràno 27. decembra 2002. godine predao sam sudu odgovor na tu`bu Grujice Spasovi}a. Protivtuìlac – tuèni: Prof. dr Vojislav [e{eq iz Batajnice, ul. Posavskog odreda br. 36, koga zastupa Slavko Jerkovi}, advokat iz Zemuna, ul. Save Kova~evi}a br. 28 Protivtuèni – tuìlac: Grujica Spasovi} iz Beograda, ul. Nova skojevska bb, koga zastupa Goran D. Dragani}, advokat iz Beograda, ul. Kolar~eva br. 5 Odgovor prof. dr Vojislava [e{eqa na tu`bu Grujice Spasovi}a radi naknade nematerijalne {tete Protivtuèni Grujica Spasovi} je u jednoj re~enici intervjua prof. dr Vojislava [e{eqa koja glasi: “A postoje i oni koji su direktno reìmski poput “Politike” ili “Danasa”, koji je ~isto ameri~ko glasilo, ure|uje ga CIA”, prona{ao povredu ~asti, ugleda, sloboda i prava koja ima kao li~nost, usled ~ega trpi du{evne bolove za koje je specifi~nom matemati~kom metodom do{ao do zakqu~ka da iznose 7.865.348,00 dinara. Dakle, problem je {to protivtu`ni Grujica smatra da tvrdwa, ili tvrdwe, u zavisnosti kako se posmatraju delovi izjave: “~isto ameri~ko glasilo” i “ure|uje ga CIA” nisu istinite. Da ne bude zabune, protivtuèni Grujica prihvata, pristaje, potencira i li~no saop{tava da izme|u lista “Danas” i wega, kao glavnog i odgovornosg urednika tog lista, ne postoji nikakva razlika. Smatra se li~no odgovornim i sa punim imenom, prezimenom i reputacijom stoji ispred i iza svakog teksta koji je objavqen u listu “Danas”. To priznawe je dragoceno za ovu parnicu, jer se na taj na~in izbegavaju svi eventualni prigovori u pogledu individualnog odre|ivawa parni~nih strana. Ovim podneskom protivtuìlac prof. dr Vojislav [e{eq }e sa nekoliko desetina dokaza da omogu}i i sudu da utvrdi da su sve tvrdwe izre~ene na ra~un lista “Danas” istinite i ta~ne. Preciznije ovim podneskom }e i sud biti u prilici da potvrdi da su iznete tvrdwe notorna istina. Kada je u pitawu prof. dr Vojislav [e{eq, wegove izjave uvek mame pa`wu i razli~ite komentare. Nekada su wegove izjave bile osporavane, ali po{to su se protekom izuzetno kratkog vremenskog perioda od nekoliko dana skoro sve potvrdile da su istinite, danas povodom dnevnih izjava vi{e niko ne sumwa u istinitost, ve} izraàva divqewe kako se dolazi do ta~nih podataka i kako se uporno demonstrira hrabrost. Naro~ito, danas kada je svima jasno da postoji organska sprega organizovanog kriminala sa pojedincima na vlasti. To {to je protivtuèni Grujica u jednom trenutku pomislio da ga je navedenom re~enicom prof. dr Vojislav [e{eq oklevetao i na osnovu toga skupio hrabrost da podnese tu`bu, sa gledi{ta utvr|ivawa ~iweni~nog stawa ne zna~i ni{ta vi{e od obi~nog poziva sudu da proveri ono {to je Grujica naveo u svojoj tu`bi. Dakle, nema zakonskih, niti bilo kakvih drugih prezumpcija koje bi onemogu}ile sud da utvrdi istinu i relevantno ~iweni~no stawe. Sa pozicija odgovornosti za nematerijalnu {tetu protivtuèni Grujica je duàn da dokaè postojawe povrede, odnosno radwe kojom je pri~iwena {teta, lice ko je u~inilo {tetu, kako je utvrdio visinu {tete i sve drugo {to je zna~ajno za naknadu nematerijalne {tete. Za sve {to je po zakonu potrebno kada je u pitawu naknada nematerijalne {tete protivtuèni Grujica nije ponudio ni je12

dan dokaz, te se s pravom postavqa pitawe kako }e sud na wegov poziv, a to je tu`ba, da proveri navode iz tu`be. Tvrdwu da je list “Danas” ~isto ameri~ko glasilo, protivtuèni Grujica sigurno ne smatra klevetni~kom izjavom. On kao zastupnik i borac za demokratiju i qudska prava u ~isto ameri~kim glasilima vidi profesionalni ideal kome teì i prema kome vodi ure|iva~ku politiku lista “Danas”. To je sli~no kao sa peva~ima ili fudbalerima. Za{to bi se uvredio peva~ povodom novinskog teksta u kome ga neko hvali da je najboqi peva~. U na{oj sudskoj praksi nije zabeleèn slu~aj da je peva~ pokrenuo sudski postupak za naknadu nematerijalne {tete zato {to je neko izjavio, a novine objavile, da je taj peva~ najboqi u dràvi. Sli~no je i sa fudbalerima, niko nije pokrenuo parnicu protiv navija~a koji je izjavio da je taj fudbaler najboqi u dràvi. Zato je prili~no ~udan ose}aj, pa i pobude koje su naterale protivtuènog Grujicu da podnese tu`bu zbog iznete tvrdwe da je ~isto ameri~ko glasilo, a to prema analogiji doti~nog peva~a, ili navedenog fudbalera, trebalo bi da zna~i da je najboqi u zemqi i to ba{ prema kriterijumima onih kojima i Grujica pripada. Ko drì do demokratije i qudskih prava, i istrajava na tome ne moè da doìvi kao negativnu asocijaciju ako ga porede sa ~isto ameri~kim glasilima. Za ovu parnicu nije od presudnog zna~aja mi{qewe i ose}aj prof. dr Vojislava [e{eqa o ~isto ameri~kim glasilima, ve} mi{qewe i ose}aj onoga ko smatra da su mu tim delom izjave i na taj na~in povre|ena prava li~nosti, i na kome je teret dokazivawa. Na ovo treba da odgovori i da obezbedi dokaze protivtuèni Grujica. O ovome sud mora da vodi ra~una i sve {to utvrdi treba da stavi u kontekst “pri~e” koju Grujica stalno ponavqa o slobodnom, nezavisnom i odgovornom novinarstvu. Slobodno novinarstvo ne zna~i apsolutna sloboda do te mere da se ugroàvaju ustavom garantovane slobode i prava drugih. Slobodno novinarstvo podrazumeva i pravo i slobodu drugih da na adekvatan na~in odgovore, pa ako je potrebno i istim sredstvima. To pitawe je odavno re{eno odgovaraju}im odredbama Ustava i zakona o istinitom, potpunom i pravovremenom obave{tavawu. Za ovu parnicu je va`no da li se i u kom relativnom odnosu za list “Danas” moè re}i da ga odlikuje slobodno novinarstvo? Pri tome treba da se vodi ra~una da se ne padne pod uticaj zabluda i predrasuda. Pojam slobodnog novinarstva, bez obzira koje mu se zna~ewe da, kada je u pitawu list “Danas” ne treba vezivati za samoreklamirawe tog lista da je slobodan, jer se upada u te{ku zabludu i predrasudu. Sli~no je kao i sa zloupotrebom re~i demokrata, ili demokratski. Mnogi u svom nazivu koriste ove re~i, ili svakodnevno po nekoliko hiqada puta za sve {to urade, saop{te i pomisle odmah ko iz topa saop{te da je ba{ to demokratski, a sve drugo nije. Tako je i sa listom “Danas”. Na gotovo svakoj stranici lista po nekoliko puta se objavi wihova tvrdwa da su ba{ oni, ili samo oni slobodni list. Kada se to stalno ponavqa, onda se za svaki tekst bez obzira na sadràj isti~e da ga je sastavio slobodni novinar, a on je slobodan zato {to mu se tekstovi objavquju u listu “Danas”. Na velikom broju primera, a to su novinski tekstovi objavqeni u listu “Danas” koji se prenose u ovom podnesku, moè da se utvrdi da je od slobode novinarstva ostala samoreklama, a da su tekstovi toliko jednostrani da izazivaju ose}aj gadosti, zbog morbidnosti, mr`we i gotovo pato13

lo{ke èqe da se sve karikira, ponizi, uni{ti ili omalovaì. Slobodno novinarstvo po scenariju i ure|iva~koj politici lista “Danas” je toliko anticivilizacijsko, netolerantno, zatvoreno ~ak i za pravo na druga~ije mi{qewe i prepoznatqivo obojeno negativnim kontekstom prema odabranim ciqevima, do tako o~iglednog stepena naru{avawa, ugroàvawa, pa i kr{ewa sloboda i prava drugih. Onaj ko to prepozna i nazove ga pravim imenom je “krvni neprijateq” lista “Danas” i jedino {to moè da o~ekuje od “lidera slobodnog novinarstva” po uzoru na ~isto ameri~ka glasila, kao {to je to list “Danas”, je omalovaàvawe, pretwe, medijski progon i bla}ewe. Prof. dr Vojislav [e{eq je i u ovome bio prvi, pa je pre svih prepoznao i utvrdio koji zapadni vetar i za{to donosi list “Danas”. List “Danas” ima problem {to smatra da je nedodirqiva veli~ina i “pravi” standard slobodnog novinarstva, i zato traì da se svi uklapaju prema wegovim kriterijumima i merilima. Tako se slobodom predstavqa ~ista samovoqa, odnosno nalog sa strane. Ono {to se predstavqa slobodom novinarstva lista “Danas” je ~isto najamni{tvo i to mnogo jasnije ako se samo u tekstovima lista “Danas” izbri{e re~ “slobodno”. Dakle, bez te samoreklame u gotovo svim tekstovima, osim meteorolo{kog izve{taja, list “Danas” se prema izboru tema, rasporedu stranica, jednostranom pisawu i uvek protiv srpskih nacionalnih interesa ne razlikuje od istih ili sli~nih listova koji se izdaju u Sjediwenim ameri~kim dràvama. Zna~i, bez navedenih zabluda i predrasuda da je slobodno novinarstvo prepoznatqiv znak lista “Danas”, a koje je usiqenim ponavqawem nametnuo javnosti list “Danas”, on se prema objavqenim tekstovima ne razlikuje od ~isto ameri~kih glasila, a wih direktno, ili indirektno, odnosno javno ili tajno ure|uje CIA, {to je op{tepoznato. Za sud je bitno da ne postoje vrednosne prezumpcije. Autosugestija da je neko navodno slobodan je vrednosni stav, a ne ~iweni~no stawe. Kada je u pitawu list “Danas”, odnosno ovde protivtuèni kao wegova paradigma za sve tekstove koje je “Danas” objavio, ~iweni~no stawe koje moè da se utvrdi na osnovu objavqenih tekstova, a pogotovo u ovom podnesku citiranih tekstova, je zavisnost i nesloboda, i to kako u pogledu tema, na~ina pisawa, pa sve do jednostranog i negativnog konteksta za sve {to je srpsko. Ta stalno negativna boja namewena da prati i da se wome opisuje sve {to je Srbin, srpsko ili Srbija, je op{tepoznata ~iwenica koja se nalazi u svakom tekstu, u svakom redu, izme|u redova, a prema koli~ini i intenzitetu mr`we koja izvire prema svemu {to je srpsko, gotovo i iz zapete, ta~ke, na~ina i mesta boldovawa teksta, do obi~ne interpunkcije. Ako kojim slu~ajem promakne neki tekst za koji moè da se konstatuje da je neutralan kada su u pitawu Srbi, ili Srbija, ~itaoci s nevericom komentari{u da je u pitawu {tamparska gre{ka ili je Grujica bio opravdano odsutan prethodnog dana pa se prosto omakao taj tekst. Da li je list “Danas” nezavisan? Svi stru~waci tvrde da nema nezavisnog novinarstva i nezavisnih medija, a list “Danas” uporno istrajava na ponavqawu tvrdwi da su nezavisni. Opet uporno i tvrdoglavo ponavqaju ono {to je teoretski i fakti~ki nemogu}e. Radi se o istoj matrici, da vi{e puta ili stal14

no ponovqena tvrdwa, makar bila i najo~iglednija besmislica, vremenom postaje navodno kvalitet kao znak raspoznavawa. O nezavisnosti nekog medija, a naro~ito finansijskoj nezavisnosti, najboqe govore tekstovi, prilozi, informacije, teme i boje kojima se sluì medij. Sude}i prema koli~ini antisrpskih tekstova koji su objavqeni u listu “Danas” lako moè da se utvrdi da se ti tekstovi ne razlikuju od tekstova koji se objavquju u inostranstvu po nalogu CIA-e. Eventualna razlika postoji samo u koli~ini uvek antisrpskih tekstova koje moè da saspe jedan list u inostranstvu u odnosu na list “Danas”. Naravno, u toj svojevrsnoj trci novina list “Danas” je na prvom mestu u svetskim razmerama. Koli~ina mr`we prema svemu {to je srpsko u tekstovima objavqenim u listu “Danas” prevazilazi sve doma}e medije i sve medije u inostranstvu. Tu samoprogla{enu navodno nezavisnost list “Danas” napla}uje tekstovima koji prevazilaze minimum ukusa, tolerancije i podno{qivosti. Obi~ni ~italac koji je pre ~etiri godine kojim slu~ajem pro~itao neki tekst objavqen u listu “Danas”, pa nakon ~etvorogodi{we pauze ponovo skupi hrabrost da prelista neko dana{we izdawe lista “Danas” ne}e da primeti razliku u na~inu pisawa temama i kontekstu u kome se predstavqa sve {to je srpsko. Ako pogleda zaglavqe lista, ili datum izdawa moè da primeti da je 2002. godine, a sve ostalo isto kao i recimo 1998. godine. To {to pi{e list “Danas” moè precizno da se opi{e sa re~ima “uvek su Srbi krivi”, “za sve su Srbi krivi”, “sve {to je srpsko lo{e je”, “Srbe treba uni{titi” i sli~no iz repertoara naj~uvenijih srbomrzaca. Najve}i i dokazani srbomrsci, a to su dokazali i delom, je zvani~na vlast Sjediwenih ameri~kih dràva, a u wihovo ime ozlogla{ena CIA. U tvrdwi da list “Danas” ure|uje CIA sve je istina i istinito. Da nije tako onda bi se listu “Danas” omakao i po neki tekst u kome se ne okrivquju Srbi za sve i sva{ta. Po{to takvih tekstova nema, ili ih je bezna~ajno malo, a oni se obi~no pojave kada Grujica zakqu~i da treba malo da se priko~i, jer ne moè apsolutno sve da bude umetnost novinarskog pakovawa mentalnih manipulacija o deùrnoj srpskoj krivici, onda je svima jasno da je list “Danas” glasnogovornik ameri~ke zvani~ne i nezvani~ne CIA politike. Sud bi morao da vodi ra~una i o sklonosti lista “Danas” da koristi li~nosti iz politi~ke i nau~ne javnosti, i javne li~nosti da navodno one saop{tavaju i prenose stavove i mi{qewa lista “Danas”. Ovim manevrom se sluè da bi stvorili privid otvorenosti, preno{ewa izjava i izve{tavawa, ali uvek i povodom svakog pitawa koriste priliku da objave tekst poèqne sadrìne i prepoznatqivo negativnog konteksta o svemu {to je srpsko. Dakle, ne bira se povod, prilika, mesto, vreme i doga|aj da se ne saspe gomila laì i optu`bi na ra~un srpskog naroda, wegovog mentaliteta, a naro~ito na ra~un od naroda izabranih predstavnika vlasti. To isto radi i CIA. Iz vi{e kolona i sa svih strana, i pravaca, po svim dru{tvenim vrednostima, a naro~ito izabranim predstavnicima vlasti, CIA {iri mr`wu i netrpeqivost kako bi izazvala nemire, nestabilnost, propadawe i uni{tewe du{e srpskog naroda. Nije kriv onaj koji bombarduje, ve} onaj ko se brani od agresije. Kao da je bombardovawe i agresija normalna i dozvoqena pojava, a odbrana i za{tita interesa, a naro~ito prava na ìvot i dostojanstvo ka`wivo delo. Tu CIA strate15

giju primewuje list “Danas”, s tom razlikom {to du{u srpskog naroda uni{tava mirnodopski. Kao {to CIA naoruàva {iptarske teroriste i {aqe na sve {to je srpsko, tako list “Danas” daje logisti~ku i medijsku podr{ku {iptarskom terorizmu. Osim podr{ke {iptarskom terorizmu list “Danas” {iri i apatiju i poru~uje da je besmisleno da se borimo za pravo na ìvot i {titimo svoju slobodu. Tako list “Danas” predstavqa efikasno sredstvo u rukama CIA-e koje za relativno male pare zamewuje stotine aviona i hiqade tenkova, a sve pod pla{tom borbe za demokratiju i qudska prava, kako to voli da kaè Grujica, kao {to je i Klinton znao da kaè “humano bombardovawe i humana agresija”. Analiza tekstova lista “Danas” koju je izvr{io ekspertski tim Srpske radikalne stranke dokazuje ta~nost tvrdwe prof. dr Vojislava [e{eqa da list “Danas” prema temama, na~inu pisawa, kontekstu u kome se pojavquje sve {to je srpsko i svaka prilika koristi da se èstoko raspali po svemu {to je srpsko, uvek pronalazi opravdawe za teroriste i agresore, i naro~ito daje prostor svakome ko }e i na najobi~nijim sitnicama da izvla~i negativne zakqu~ke o naciji i mentalitetu, predstavqa ~isto ameri~ko glasilo koje ure|uje CIA, kao glasilo ameri~ke zvani~ne i CIA nezvani~ne politike. On je usmeren protiv vitalnih interesa srpskog naroda i kao takav predstavqa sredstvo CIA-e. List “Danas” gotovo redovno ~itaju sledbenici ideja Nata{e Kandi}, Biqane Kova~evi} – Vu~o, Sowe Biserko, Sowe Liht, pojedinih nevladinih organizacija za dekontaminaciju, u crnom, kruga dvojke i svi drugi koji su spremni da navodno ekspertske sposobnosti stave u funkciju tu|ih interesa na {tetu svog naroda, a za bednu apanaù, put u inostranstvo, prisustvo na navodno stru~nim te~ajevima gde se obnavqa znawe o subverzivnom radu na uni{tewu duha i ponosa srpskog naroda. Drugi ~itaoci, osim ve} pomenutih sledbenika, ne prihvataju pisawe lista “Danas”, ali ga ~itaju kako bi na vreme saznali {ta to CIA najavquje, kada }e da krene novi talas napada, na koju dru{tvenu vrednost i kako da se qudi za{tite na vreme. Dakle, strah je ta pobuda koja mami obi~ne i normalne qude da ~itaju list “Danas”, kako bi na vreme zadovoqili radoznalost i strepwu nad sudbinom. U ovom podnesku je navedeno samo nekoliko desetina objavqenih tekstova, prete`no uglednih pera lista “Danas”, onih ispred kojih i iza kojih po sopstvenom priznawu identifikacije sa listom stoji protivtuèni Grujica. Izbor je mogao da bude i druga~iji, ali to ne bi uticalo na su{tinu i osnovnu antisrpsku poruku lista “Danas”. Ovako pore|ani tekstovi deluju inspirativno da svaki ~italac lista “Danas” moè da napravi i svoj izbor tekstova, s tim {to }e do}i do istog zakqu~ka da CIA ure|uje list “Danas”. “Ekspertska analiza tekstova lista “Danas” Dnevni list “Danas” po~eo je da se objavquje 1. jula 1997. godine. “Danas” je korporativni ~lan Medijske organizacije za Jugoisto~nu Evropu (SEEMO) i Asocijacije listova Proyekt Sindikejts. Iza ovog pretenciozno zvu~e}eg ~lanstva ni{ta drugo ne stoji do velika mogu}nost navodno “demokratskog” plasirawa navodno “istine” {to je ovakvoj novini i ciq. Pri tome kao pokri}e za sve {to tvrdi, izjavquje ili prenosi, zloupotrebqava da “slobodna” novina . Ukoliko i neke druge redakcije smatraju da su slobodne u svom poslu, a ipak se 16

od wih ne moè ~uti ili pro~itati ono {to plasira “Danas” to je zbog toga {to je “Danas” dobitnik nagrade “Pionir slobodnih medija 2002” {to tendenciozno objavquju u svakom broju lista. I onda oni kao “pioniri” doga|aje vide druga~ije i slobodnije od ostalih koji jo{ uvek nisu toliko “oslobo|eni”. Pod ovom skoro histeri~nom interpretacijom “slobodnog medija” redakciji “Danasa” je sama sebi dala za pravo da bez imalo muke plasira {ta god èli. Ne mora nikome da se pravda zbog toga. Dok ostali doma}i mediji koji se nisu “oslobodili” izve{tavaju , kao {to to rade i srodne ku}e u svetu, kao mawe-vi{e neutralna strana na doma}em terenu, dotle je “Danas” obavezno na strani onih koji ugroàvaju interese Srbije pa bilo da je to NATO, SAD, neki svetski dràvnik, separatista... Opsednuti su i ugroèno{}u nacionalnih mawina. Tako da su brojevi dnevnog lista “Danas” prepuni izjava izaslanika i ~lanova ameri~ke administracije i drugih stranih dràva, alavih albanskih, vojvo|anskih ili sanya~kih separatista, re~i i dela SFOR-a i KFOR-a i obavezno je tu neko ko kaè da su visoki dràvnici krivi za nacionalisti~ke ratove na teritoriji biv{e Jugoslavije. Kao da se netrpeqivost ovih naroda pojavila prvi put pre nekoliko godina, nikada je ranije, istorijski posmatrano, nije ni bilo. Nego su se, eto, pojavili neki nacionalisti~ko razjareni politi~ari koji su za tili ~as nagovorili stanovnike ovog dela balkanskog prostora de se ubijaju. Pri tom naravno me|u Srbima su glavni krivci. Jer, poput one pri~e koja je omiqena u Evropi i Americi Srbi su gladni ratovawa i uvek su oni ti koji zapo~iwu. Svi ovi drugi nisu ni pomislili na to. Izdava~ dnevnog lista “Danas” je Preduze}e za novinsko-izdava~ku delatnost DAN GRAF d.o.o. Predsednik Upravnog odbora je Radomir Li~ina, direktor DAN GRAF-a je Du{an Mitrovi}, glavni i odgovorni urednik je Grujica Spasovi}, a redakciju dnevnog lista “Danas” ~ine: Radovan Bala}, Branislav Ludvik, Visenti Gadomski, Zdravko Huber, Milovan Jaukovi}, Jelka Jovanovi}, Gordana Logar, Dragana Lukovi}, Stanislav Milojkovi}, Zagorka Milo{evi}, Aleksandar Nika{inovi}, Vesna Ninkovi}, Svetozar Rakovi}, Vesna Roganovi}, Mirjana Stevanovi}, Dragan Sto{i} i @iva Vekecki. Me|u nabrojanima nije doajen dnevnog lista “Danas” Ivan Torov. Nemogu}e je makar povremeno imati “Danas” u rukama, a ne upamtiti pero, kamu za Srbe, Ivana Torova. U skladu sa “pionirskim slobodnim” novinarstvom pored Torova tu su i neki drugi. Naro~ito se isti~e i Gordana Logar koja ne zaostaje ni stopu. Za ova dva novinara bismo mogli re}i da su oni osovina oko koje se formira javno mwewe ipak odabranih ~italaca “Danasa” koji su èqni tih i takvih informacija i komentara po kojima je list “Danas” prepoznatqiv. Wihovo pisawe, po pravilu, predwa~i u “slobodnom”, a ne objektivnom izve{tavawu. “Sloboda” im rasteè okvir koji opravdava sve aktivnosti i izjave pre svega ~lanova administrativnog aparata SAD, ostalih zapadnih zemaqa, NATO ili koga ve} treba. Neshvatqivo je da dok su se stanovnici pojedinih zapadnih zemaqa bunili protiv NATO agresije na na{u dràvu, u isto vreme novinari “Danasa” smatraju da je ubijawe na{ih civila opravdano, jer je odgovoran Milo{evi}, a ne zlo~ina~ka politika SAD. Zlo~ina~ka politika SAD je odgovorna za ubistvo civila i za bolesti koje uzimaju i maha i ìvote, a nastale su kao posledica navodno “opravdanih” NATO dejstava kako to “slobodni” novinari lista “Danas” tvrde ve} godinama. 17

List “Danas” je zasluìo da dobije priznawe pionir slobodnih medija, jer je redakcija izvr{ila svaki nalog srpskih neprijateqa. Dokazi za ove konstatacije se nalaze u tekstovima. Kao primer se navode slede}i tekstovi: “Danas” u broju od 14. jula 1997. godine u tekstu pod naslovom “NATO mora da krene u hvatawe ratnih zlo~inaca” pi{e o reakcijama iz Va{ingtona, a Gordana Logar ne skriva pristrasnost. Iako je tek tajno optuèni Simo Drqa~a zverski ubijen, ova ~iwenica ne zavre|uje komentar (kao ni kasnija smrt doktora Kova~evi}a u [eveningenskoj }eliji), ve} naprotiv daje pokri}e za objavqivawe ovog teksta, koji glasi: “Gordana Logar, Va{ington Reagovawa i vesti o reakcijama stanovni{tva u Republici Srpskoj na ubistvo Sime Drqa~e i hap{ewe dr Mi}e Kova~evi}a u bolnici u Prijedoru zasenili su evropsku turneju Bila Klintona. Naga|awa o tome {ta prijedorska akcija stvarno zna~i preokupacija su mnogih analiza, uvodnika i tekstova relevantnih autora. Me|u wima su svakako Ri~ard Holbruk i Karl Bilt, li~nosti prominentnih uloga Dejtonskog mirovnog sporazuma. Wih dvojica ogla{avaju se, specijalnim prilozima na stranici “Wujork Tajmsa” otvorenoj za razli~ita mi{qewa, a wihova su upravo takva. Za Ri~arda Holbruka je doga|aj u Prijedoru ne{to {to je ne samo opravdano ve} je trebalo da se odigra i ranije. Po Holbruku time su kona~no sru{eni mitovi o ograni~enom mandatu NATO snaga, o navodnoj potrebi da se NATO vrh ponovno oglasi posebnom dozvolom i uverewu da bi svaka takva akcija neminovno izraàvala i vatreni odgovor druge strane. Da se ovo tre}e ne bi i ne}e dogoditi Holbruk nalazi potvrdu u Kraji{nikovom apelu na uzdràvawe od sli~nih aktivnosti, ali i poru~uje da bi u svakom slu~aju NATO bio ja~i. Holbruk bez okoli{ewa kaè da su potpisnici u Dejtonu, ukqu~uju}i i Slobodana Milo{evi}a potpuno oglu{ili o sopstvene obaveze. Upravo zbog toga NATO mora da krene u hvatawe optuènih za ratne zlo~ine kao {to moraju da budu ostvareni i drugi ciqevi Dejtona. Milom, dakle, ili silom. Prili~no je jasno tako|e da Holbruk ne deli mi{qewe onih koji smatraju da se Amerikanci neminovno moraju vratiti iz Bosne idu}eg juna. Ukoliko se vi{e na tome insistira, utoliko je odlu~nost NATO potrebnija, da bi Dejton bio ostvaren. Ovde je sve vi{e onih, naro~ito u Stejt departmentu, koji nisu protiv duèg ostanka ameri~kih vojnika, {to potvr|uje i subotwa izjava predsednika Klintona da bi ponovni sukobi posle povla~ewa bila ve}a cena nego bilo {ta drugo. Karl Bilt u principu nema ni{ta protiv NATO akcija sli~nih onoj u Prijedoru, smatra ih krajwe opravdanim, ali o{tro kritikuje {to je prva izvedena protiv Drqa~e i Kova~evi}a umesto da je to u~iweno protiv glavnih gospodara rata. Karayi} i Mladi}, po Biltu, ovako }e jo{ vi{e da se okruè policijom i vojskom i odmazda moè da dovede do nepotrebnog krvoproli}a. Najverovatnije je da }e se ovakva vrsta rasprave, javno i iza scene ovde jo{ voditi. Nasilno hvatawe osumwi~enih ovde je uglavnom prihva}eno s odobravawem, mada se pojavila i jedna veoma ozbiqna i nova nedoumica: da li }e NATO snage uvek biti tako uspe{ne kao u slu~aju Prijedora, da li su to zaista najboqe obu~eni specijalci za ovu svrhu, jer ako nisu – krvoproli}e se moè pokazati neminovnim. Sumwa ove vrste je izazvana ne samo okolno{}u da su uhva}eni lako, qudi koji nisu, prema novoj praksi Ha{kog tribunala, bili na jav18

nim listama osumwi~enih, da nisu bili “za{ti}eni” pa se ~ak i u delu {tampe, od dopisnika s lica mesta stavqalo pod navodnike da su britanski vojnici pucali u samoodbrani. Bar zasad bi se moglo zato re}i da jo{ niko nije osporio dobrobit za Dejton specijalnih jedinica NATO, ali se traì da to izvedu dobro, efikasno i ako moè bez `rtava”. Ovo nije samo tekst izve{taja iz Va{ingtona, ve} i komentar i najava odlu~nosti da se po svaku cenu Srbi izvedu pred Ha{ki tribunal. “Danas” od 15. jula 1997. godine u rubrici “Li~ni stav” objavio je tekst pod naslovom “Vreme za spa{avawe”, povodom dileme - Da li je [esta flota donela presudu o Kosovu”. Oglasio se veliki poznavalac “pokrajinskih” (ne)prilika, Dragan Veselinov. Ovaj tekst je mogao da se objavi samo u listu “Danas”, jer se ne razlikuje od zvani~nog stava SAD. Taj tekst glasi: “Predsednik nepriznate vlade Kosova, Bajram Buko{i, koji ìvi u inostranstvu i preko koga u Pri{tinu stiè veliki novac od dijaspore za finansirawe paralelne kosovske dràve, sve je mawe zadovoqan s namerama Rugove da pregovara s beogradskim reìmom. Izgleda da emigracija jedino traì nezavisno Kosovo i o~ekuje od Amerikanaca i me|unarodne zajednice da oni tako i presude. Ona jo{ ne razume antisecesionisti~ku odluku Amerikanaca i traì od Rugove da nastavi s politikom ekonomskog i kulturnog `rtvovawa Albanaca. Time su Albanci upali u veoma ozbiqne raskole, koji mogu ubrzano oslabqivati wihove pregovara~ke pozicije prema Beogradu. Nije nemogu}e da deo dijaspore zapo~ne i s aktivnim finansirawem oruànog otpora na Kosovu, kao {to nije nemogu}e ni da Buko{i zavrne slavinu Rugovi. Me|utim, te{ko je pretpostaviti da bi on oti{ao toliko daleko i li~no ugrozio paralelnu kosovsku administraciju, jer bi time sru{io infrastrukturu koja moè automatski na Kosovu da preuzme vlast, ma kakva ona u budu}nosti bila. To mu ogroman deo emigracije ne bi ni dozvolio. Albanci za sada nemaju viziju kako smestiti Kosovo u novi politi~ki sistem. Sa srpske strane je veoma va`no da se oni ne tretiraju kao strana koja bi trebalo da se neprekidno kaje, jer je navodno kriva. Malo ko je u Srbiji oko Kosova nevin. Najgore je da se od Albanaca traì da unilateralno priznaju granice Srbije, kao preduslov da se s wima razgovara. Samim tim {to razgovaraju o svom povratku u politi~ki ìvot Srbije, oni i priznaju teritoriju Srbije za okvir re{avawa svog pitawa. Daleko vi{e od wih moraju da u~ine srpski politi~ari, pred kojima je zadatak da osude protivustavno ukidawe kosovske (i vojvo|anske) autonomije 1988-1990, koje je direktno katapultiralo albanski nacionalizam i separatizam. Srpski politi~ari ne bi smeli da osude albanski secesionizam pre nego {to napadnu nasilno ukidawe kosovske autonomije i centralizaciju vlasti u Beogradu na velikosrpskoj nacionalisti~koj platformi. Ne moè se osu|ivati albanski nacionalizam, a da se ne osudi srpski, koji je prouzrokovao rat u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, a Srbiju zarobio u antialbanski {ovinizam. Dok se politi~ari u Srbiji ne objasne sa svojom “jedinstvenom Srbijom”, ne}e ni s Albancima posti}i istorijski sporazum. Dragan Veselinov Albanci moraju dobiti ve}u autonomiju od one iz 1974. To zna~i i to da bi jedino parlament u Pri{tini imao pravo da je {iri, suàva i ukida. Za19

jedni~ka vlada u Beogradu mora imati prava da garantuje opstanak Kosova u granicama zajedni~ke zemqe, ali se ne sme ponoviti nasiqe vlasti iz 1990. kada je ona novim i nezakonito donetim ustavom preuzela potpunu upravu na Kosovu. Dema}ijev predlog da Kosovo iza|e iz Srbije, postane dràva i ~lanica OUN, ali i zemqa u konfederativnoj zajednici sa Srbijom i Crnom Gorom je, verovatno, te{ko prihvatqiv za srpsku stranu. Ni Amerikanci ga ne bi lako prihvatio, budu}i da se zasniva na secesiji Kosova i na veoma labavoj vezi Pri{tine s Beogradom i Podgoricom. Nije nemogu}e da se elasti~nost vlasti u Beogradu stavi na probu predlogom mawe snage: da se uà Srbija pretvori u zasebnu republiku, a Kosovo i Vojvodina u zakonodavne autonomije. Svaka jedinica bi imala svoj parlament, a sve zajedno centralni parlament. Granice bi ostale na nivou sada{wih granica Srbije. Naziv “Srbija” za ovu dràvu bio bi te{ko prihvatqiv i trebalo bi ga promeniti – mo`da u “Savez Srbije, Vojvodine i Kosova”. Ovaj bi savez imao jedinstvenu valutu i spoqnu politiku. Dràva bi ostala u federaciji s Crnom Gorom i s wom imala zajedni~ku vojsku. Federacija ne bi vi{e mogla da nosi ime Jugoslavija, ne samo zbog Albanaca, ve} i zbog toga {to je to ime pokrivalo zajednicu s Hrvatima, Slovencima, Makedoncima i muslimanima (Bo{wacima). Albancima bi se morala garantovati nepovrediva autonomija i nemogu}nost pretvarawa zajedni~ke vojske u antialbansku. Istorija JNA i JA ne sme da se ponovi. Takve garancije bi jedino mogle da daju velike sile: Amerika, Engleska, Nema~ka, Francuska i Rusija. Vojni ciq ovog saveza izme|u Srbije, Vojvodine i Kosova bio bi da u|e u NATO, a politi~ko–ekonomski, da se integri{e s briselskom Evropom. Ako bi Kosovo postalo “dràvna autonomija”, dakle dràva, ispunilo bi se pravo Albanaca na samoopredeqewe, ali u okvirima biv{e dràve Srbije. U tom smislu stara Srbija vi{e ne bi postojala, ali bi postojale wene granice i zajedni~ka centralna administracija za sve tri ravnopravne jedinice. Nije te{ko}a politi~kog sistema Srbije iz 1974. bila u autonomijama Kosova i Vojvodine, ve} u tome {to sama Srbija izme|u Vrawa i Drine nije bila dràva. [umadinci nisu imali ni{ta, dok su Vojvo|ani i Albanci posedovali teritorijalnu vlast. Gre{ka sa [umadincima vodi poreklo jo{ iz 1918, od onda, kada su se sami Srbijanci odrekli svoje dràve i utopili u jedinstvenu Kraqevinu bez federalnog koncepta. Veruju}i da }e se preko srpske nacionalne mase pod kontrolom Beograda odràvati bez te{ko}a na celoj jugoslovenskoj teritoriji, srpski nacionalisti~ki politi~ari nisu primetili da od samog stvarawa te dràve neprekidno rastu hrvatski, slovena~ki, vojvo|anski, a potom crnogorski, albanski, makedonski i bo{wa~ki zahtevi za priznavawe teritorijalnih posebnosti. Ovi politi~ari ne uvi|aju ni sada da }e se i sada{wa Srbija raspasti ukoliko se ne federalizuje, i da }e se time vratiti na po~etak svoje ekspanzije od 1912. na ovamo. Koncepcija integracije Srbije s drugim narodima i drugim srpskim kulturama bila je pogre{na. Bude li danas mudrosti me|u srpskim politi~arima, oni }e pravoj Srbiji vratiti dràvu i prestati da wenim imenom i wenom silom kolonizuju vojvo|anske Srbe i kosovske Albance. O dva problema }e se Srbi dugo suo~avati kako bi se hrabrili mogu}no{}u zajedni~kog ìvota s Albancima: s osloba|awem od kosovskog mita i s neistinitom da su se iseqavali s Kosova zbog albanske prinude. Kosovski mit je imao najvi{e ute{nog smisla za vojvo|anske Srbe, koji su ga 20

s Kosova preneli u Austriju i Ugarsku. Posle stvarawa obrenovi}evske Srbije, on je postao deo velikosrpske ekspanzije i revan{izma, ~ime je od simbola svesrpskog otpora Turcima prerastao u instrument poziva na rat. U kulturnom smislu, ovaj je mit antimoderan. Srbi su napu{tali Kosovo iz ekonomskog razloga zbog te`we da se na severu pribliè razvijenijim sredinama ostalih Srba. Istina je ova: kosovski Srbi su prodali Kosovo, dok danas na wemu ìve od fiskalne pomo}i Vojvodine i [umadije. @ive isto kao i Albanci, koji se izdràvaju od emigrantskog novca, koji se unutar Kosova trgova~ki preraspodequje i stvara iluziju da je albanska nacionalna grupa stvorila svoju ekonomsku nezavisnost. Ni kosovski Srbi ni Albanci nisu nezavisni, oba naroda ìve od spoqne pomo}i svoje bra}e i vreme im je da spasu svoj obraz i slo`no preuzmu upravu nad autonomnim Kosovom”. U tekstu objavqenom 18. jula 1997. godine pod naslovom “Klatno do kraja, a nu`da ga vra}a” sa nadnaslovom “Nakon nepodno{qive logike raspadawa starih struktura Isto~ne Evrope”, koji je potpisala Jelica Mini}. U pitawu je jedan tekst u kome se glorifikuje regionalizacija, a su{tinski introvertna pri~a, koju obavezno koristi CIA kao reklamni pano. Pobedom dosmanlija Srbija je postala laboratorija u kojoj se ispituje CIA projekt. Ovaj tekst glasi: “Danas je Srbija najve}e krizno àri{te na Balkanu – “crna rupa” koja preti da povu~e svoje okruèwe. U woj se prelamaju neizvesni bosanski mir i mogu}i sukob na Kosovu, koji preti da zahvati Makedoniju i Albaniju. Iz Srbije se indukuju sukobi u Republici Srpskoj i Crnoj Gori. U Vojvodini ja~a autonoma{ki pokret. Sanyak preti autonomijom. Uzbunili su se mnogi gradovi Srbije koje sve otvorenije gu{i centralizovana, autoritarna vlast, i ono malo lokalnih razvojnih resursa nema nikakvih {ansi u propaloj, korumpiranoj, demoralisanoj dràvi u kojoj vlast nema nikakve vizije. Prostor se daqe fragmentira do apsurda. Deluje logika po~etnog udarca i klatno ide do kraja. Onda dolaze neizbe`ne reforme, probu|eni lokal-patriotizam i spoqni pritisci kao protivteà lo{em nacionalnom projektu. Ipak, radi se o problemu koji nije samo balkanski. Problem ima evropske dimenzije i zahteva evropska re{ewa. U ~itavoj Isto~noj Evropi preure|uje se jedna raspadnuta struktura. Pojavilo se 14 novih evropskih zemaqa u kojima se uspostavqaju novi dru{tveni, politi~ki i ekonomski sistemi. Sve zemqe biv{eg Isto~nog bloka utvr|uju ili jo{ traè odgovaraju}i me|unarodni poloàj. U evropskim organizacijama i institucijama izmeweno je ~lanstvo i sprovode se neophodna prilago|avawa. Sada{wa Jugoslavija (SRJ) nalazi se u potpuno druga~ijoj istorijskoj situaciji od prethodne. SFRJ je bila ve{ti korisnik tzv. politi~ke rente, koja je predstavqala jedan od va`nih uzroka dobrog ìvota Jugoslovena u biv{oj dràvi. Svojevrsno politi~ko “mezim~e” Zapada i istaknuti lider nesvrstanog sveta potpuno je nespremno do~ekala veliku promenu – prethodni dobici nisu bili kapitalizovani u vitalnu privredu i stabilne institucije. Politi~ku rentu su koristile i druge zemqe koje su svoju privremenu poziciju iskoristile za trajnije dobitke. Tako je neutralna Finska, koja je tako|e balansirala izme|u dva bloka, ekonomski i politi~ki probita~no iskoristila svoj poloàj u posleratnoj Evropi. To su na drugi na~in uspeli i azijski “mali tigrovi”, posebno Ju`na Koreja, koji su svoj procvat doìveli kao 21

va`ne isturene ta~ke na granicama vojnopoliti~kih blokova (ameri~ka pomo}, vojne baze, izvozno trì{te, japanska i ameri~ka tehnologija). Takve istorijske {anse zavise od konkretnih me|unarodnih i unutra{wih konstelacija. One nikada ne predstavqaju krajwu mogu}nost, tim pre {to zna~aj pojedinih zemaqa i regiona ~esto zavisi, u velikoj meri, od vanregionalnih aktera i interesa. Takva situacija je, po pravilu, neponovqiva. Dakle, mi vi{e ne}emo mo}i da ra~unamo na nekada{wa pravila igre. Treba mnogo truda, znawa i ume{nosti da se zarade solidne pozicije na Balkanu, u Evropi i svetu. Tu po~iwe poznata pri~a o klijentelizmu i hijerarhijskom ustrojstvu sveta, tj. odnosima centar-periferija. Taj odnos se razli~ito interpretirao u teoriji i politi~koj praksi (me|unarodna eksploatacija, zavisnost i sli~no, ili modernizacija, “ima ne{to {to je gore od biti eksploatisan, a to je ne biti eksploatisan uop{te” i dr). Danas se hijerarhijsko ustrojstvo sve mawe manifestuje kao odnos zemaqa, a sve vi{e kao odnos regiona. Tako Evropska unija ima svoju regionalizovanu (grupisanu) periferiju, kao {to je imaju i SAD i Japan. To su: balti~ke, centralnoevropske, balkanske, mediteranske, crnomorske zemqe. EU ne moè da se bave s mno{tvom malih zemaqa pojedina~no. Ona vr{i pritisak da se one organizuju u regionalne celine i onda se odnosi i procesi mogu boqe i lak{e kontrolisati u svojevrsnom “timskom radu”, kako unutar EU, tako i zajedno s tim grupama zemaqa i unutar wih. Tu se uspostavqaju sloène strukture igra~a me|u kojima se istovremeno primewuju i kooperativne i kompentitivne strategije. Uz to, tu su i sveevropske strukture, kao {to je Savet Evrope, Evropska banka za obnovu i razvoj i dr. ili OEBS i NATO, koje nisu samo evropske. Kroz evropske i me|unarodne institucije nastoji se da se inauguri{e sistem principa, pravila, normi, standarda, koji se zatim preko me|unarodnih, regionalnih i subregionalnih mehanizama uvode i u evropsku periferiju. Tako se putem “jurisdikcijske integracije” {iri i ujedna~ava evropski ekonomski prostor, uz neophodne politi~ke i bezbednosne okvire i institucionalne inovacije. U me|uvremenu, va`no je iza}i u susret ogromnim aspiracijama novih pretendenata na ~lanstvo u EU, ali ih istovremeno amortizovati preusmeravawem trgovinskih tokova i na druga trì{ta, pre svega u neposrednom okruèwu. Tako }e i biv{e jugoslovensko trì{te imati rastu}i zna~aj za novonastale dràve s politi~kim smirivawem u regionu. Ve} sada je Srbija najzna~ajniji trgovinski partner Makedonije, a Slovenija me|u tri najzna~ajnija partnera Hrvatske. U regionu se ne mogu stvarati ~vrste nadnacionalne strukture, bar ne u doglednom vremenu. Ali je sigurno da }e se stvarati fleksibilne mreè po razli~itim osnovama. Indikativna je “regionalna inicijativa” EU, ameri~ka inicijativa i brojni regionalni aran`mani uspostavqani uo~i raspada SFRJ, od kojih su mnogi preìveli, ali bez Srbije i Crne Gore: Centralnoevropska inicijativa, Radna zajednica, Alpe-Jadran, Jadranska inicijativa, Radna zajednica podunavskih regija. Crnomorska ekonomska saradwa i dr. Balkanske zemqe imaju mno{tvo zajedni~kih problema: nerazvijenu i ruiniranu infrastrukturu, ekolo{ke probleme, prohodnost granica i dr, u ~ijem }e re{avawu morati da sara|uju. Navedene inicijative i aran`mani usmereni su na uspostavqawe mreà saradwe. 22

Po svemu sude}i, perspektiva regiona, vi|ena spoqa je, u razvoju infrastrukture”. U broju od 3. septembra 1997. godine, komentari{u}i “Pozadinu novih dramati~nih doga|aja u trouglu Beograd-Pale-Bawaluka” u tekstu pod naslovom “Odbrana ratnih dosijea”, autor Ivan Torov pi{e o sukobu Kraji{nik – Plav{i} koji je trasirao budu}nost. “Danas” je ovim tekstom na vreme prikazao Biqanu Plav{i} kao “yokera” me|unarodnih snaga, najavio falsifikat izbora, nova uslovqavawa i razvoj doga|aja. Ova preciznost dokazuje da je tekst napisan tamo gde je i kreirana politika rasturawa i uni{tavawa srpskih nacionalnih interesa. Po{to se SAD hvale da se kreatori te politike, onda je wihov zaduèni organ za pripremu terena CIA. Dakle, ovo je tekst ispod koga bi CIA mogla slobodno da stavi svoj pe~at, a on glasi: “Kraj jedne zagonetke ili po~etak nove drame? Tako bi se otprilike moglo definisati trenutno stawe u politi~kom obra~unu u Republici Srpskoj. Niti ima nagove{taja da bi se kriza u odnosima Pala i Bawaluke mogla uskoro rasplesti u nekom povoqnijem obliku, jo{ mawe naznaka da je jedna ili druga strana, posle serije dramati~nih i krajwe riskantnih poteza, stekla neku odlu~uju}u prednost Najnovija optu`ba predsednike RS Biqane Plav{i} da su nedavni “spontani otpor” gra|ana Br~kog jedinicama SFOR-a organizovali {efovi sa Pala i obave{tajni krugovi iz Beograda, uz du`nu opreznost, otklawa neizvesnost oko prave uloge Slobodana Milo{evi}a u sukobu Plav{i} – Kraji{nik. Taj zakqu~ak poja~avaju i izjave pojedinih predstavnika me|unarodne zajednice ~iji je smisao da ukaù da se “posredni~ka i pomiriteqska misija Beograda zavr{ila i pre nego {to je po~ela”. Osmi{qena konfuzija Vi{ednevno {pekulisawe oko navodnog Milo{evi}evog odlaska u Bawaluku pokazalo se kao ve{t propagandni manevar. Bar u po~etku. Dok su jedni maltene ve} gledali kako predsednica RS do~ekuje predsednika SRJ, Milo{evi} je u svom novom rasko{nom domu na Dediwu ugostio Kraji{nika, Kalini}a i Kli~kovi}a. Iz Bawaluke, iz {taba gospo|e Plav{i}, ujedno stiù kategori~ni demanti da je Milo{evi} trebalo da doleti, kao i da je predsednica RS uop{te pozvana na dediwske razgovore. Konfuzija je, dakle, potpuna i ona ima svoj odre|eni smisao: protivre~nim informacijama stvoriti utisak kako predsednik SRJ zaista èli da svojim posredovawem smiri tenzije u RS, a konkretnim potezima (otkazivawem odlaska u Bawaluku, ako je uop{te bio planiran, i razgovorima s paqanskom vode}om trojkom “K”) otkloniti svaku sumwu u prave Milo{evi}eve namere. U stvari, istinske neizvesnosti nije ni bilo. Jo{ pre nego {to }e Medlin Olbrajt telefonom ozbiqno upozoriti predsednika SRJ, Robert Gelbard zapretiti novim sankcijama, pre nego {to }e se u Br~kom desiti “bliski susret” jedinica SFOR-a i “naroda”, iz Milo{evi}evog kabineta stigla je jasna “preporuka” – spor u RS moè se “demokratski re{iti” samo istovremenim odràvawem lokalnih, parlamentarnih i predsedni~kih izbora. Takav model, razumqivo, na Palama je oberu~ke prihva}en, u Bawaluci bez kolebawa odba~en, a me|unarodna zajednica vi{e nije imala nikakvu sumwu oko toga na ~ijoj je strani Milo{evi}. Time {to poku{ava da na~ini kompromis oko ne~ega {to je 23

savr{eno jasno, da relativizira legalne odluke legalnog predsednika RS, stavqaju}i u isti rang me|usobno protivre~ne odluke bawalu~kog i paqanskog centra, Karayi}u i Kraji{niku se prakti~no daje mo`da i posledwa prilika da preìve. Odnosno, da naknadnim manevrima, kao {to je odluka Ustavnog suda RS, iscenirawem “{ireg nezadovoqstva” poput onog u Br~kom, Doboju, Bijeqini i u drugim gradovima i instrumentalizacijom dràvnog aparata spre~e evidentno rasulo vladaju}e Srpske demokratske stranke, ograni~e domet uticaja predsednice Plav{i} i izbori pripreme i organizuju po ve} ranije vi|enom modelu. Ako je takvo razmi{qawe sasvim logi~no za ugroène i uzdrmane paqanske lidere, koji svakim danom gube poneku polugu vlasti, postavqa se pitawe za{to to ~ini Milo{evi}. I nije li on u povoqnijoj poziciji da bira stranu kojoj }e se prikloniti, pogotovo kad je o~igledno da je Biqana Plav{i} svojom najnovijom, “preporoditeqskom ulogom”, osvojila dobar deo vlasti, naklonost dela naroda i potpunu podr{ku me|unarodne zajednice. Otkud tolika Milo{evi}eva odlu~nost da u ovom slu~aju ide do kraja staje na stranu koja evidentno gubi, ali koja moè izazvati pravi srpsko-srpski gra|anski rat. Izborne i druge kalkulacije: Pozadina ovakvog Milo{evi}evog stava je, ipak, prizemnija nego {to bi se u prvi mah nekima u~inilo. âk ako i svesno zanemarimo wegovu sklonost ka pogre{nom procewivawu situacije i odnosa snaga u RS, ostaju razlozi koji su za predsednika SRJ mnogo relevantniji. Pre svega, Milo{evi} se nalazi pred parlamentarnim i predsedni~kim izborima u Srbiji i doga|aji u RS, kao i oni u Crnoj Gori, mogu imati velikog uticaja na raspoloèwe ovda{weg bira~kog tela. Eventualna prevaga politi~ke struje Biqane Plav{i} mogla bi se negativno odraziti na wegov imiy glavnog koordinatora zbivawa na “srpskim politi~kim prostorima” i sugerisati zakqu~ak kako Milo{evi} vi{e nije dominantna politi~ka figura. S druge strane, u po~etku diskretnom, a kasnije i sve otvorenijom podr{kom Palama, ra~una na jo{ uvek vitalnu nacionalisti~ku svest u delu naroda u Srbiji koji opstaje na velikodràvnoj opciji beogradskog reìma od po~etka drame biv{e jugoslovenske dràve. Po toj matrici, Milo{evi} je i daqe “svesrpski ujediniteq”, Karayi}, Kraji{nik, Kli~kovi}, Buha wegovi do kraja verni sledbenici, a Biqana Plav{i} “izdajnik”, “zaverenik”, koji se “stavio u slu`bu me|unarodnog antisrpskog lobija”. Dakle, “psihijatrijski” slu~aj. Pri~a, me|utim, ima i drugo lice. Eventualni poraz paqanske struje preti da do kraja otvori ratni i kriminalni dosije glavnih aktera, razobli~i udeo Beograda u inspirisawu i inscenirawu zbivawa iz proteklih godina, pokaè ko je bio naredbodavac, a ko egzekutor. Bitka protiv kriminala koju je Biqana Plav{i} zapo~ela, ve} ukazuje na duboku povezanost Beograda i Pala, a ne}e biti potrebno mnogo da se ona pro{iri i na teren konkretne odgovornosti za rat, etni~ko ~i{}ewe i ratne zlo~ine. Ukoliko bi Milo{evi} uskratio podr{ku Palama, preuzeo bi prevelik rizik da mu se u odre|enom trenutku Karayi}, Kraji{nik i ostali pojave kao veoma neprijatni svedoci. Zato, koliko je trenutni obra~un na relaciji Pale – Bawaluka proizvod sukoba dveju, gotovo istovetnih vlastodrà~kih totalitaristi~kih logika, mo`da je i vi{e poku{aj da se istina o ratu i zlo~inu zaba{uri ili prebaci na teren nekakvog “principijelnog” obra~una “demokratskih i antidemokratskih snaga”: 24

Interesna o{trina. Na me|unarodnoj zajednici je da sve te motive i pozadine blagovremeno prepozna i ona to nesumwivo ~ini, ali selektivno i u skladu s wenim trenutnim ili dugoro~nim interesima. Woj nije nepoznata uloga i udeo Biqane Plav{i} u raspirivawu nacionalisti~ke, pa i rasisti~ke mr`we, ali }e tu istu predsednicu prigrliti kao svog pouzdanog saveznika ako joj to donosi prednost u uklawawu Radovana Karayi}a. Woj je, tako|e, savr{eno poznat Milo{evi}ev predratni i ratni anga`man, ali je isto tako spremna da ga ima uza sebe, sve dok pokazuje znake kooperativnosti u sprovo|ewu Dejtonskog sporazuma i eventualnom isporu~ivawu osumwi~enih za ratne zlo~ine Ha{kom sudu. U tom smislu, prevladava uverewe da Milo{evi}a treba jo{ ohrabrivati i podsticati epitetima “kqu~ne balkanske figure”, “garanta Dejtona”. Zato se kontakt s wim ne prekida i ne}e biti prekinut sve dok postoji i najmawa {ansa da predsednik SRJ ponudi ono {to se od wega traì. Spremni su ~ak i da za`mure, bar na jedno oko, u wegovom nastojawu da izbore u Srbiji dobije po svaku cenu, ra~unaju}i da bi posle 21. septembra bio kud i kamo kooperativniji i odre|eniji. Sve dramati~niji, i samim tim opasniji doga|aji u Republici Srpskoj, ipak, kao da remete takve ra~unice. Ratobornost paqanskog dela rukovodstva i odlu~nost Biqane Plav{i} da ne pristaje na bilo kakav kompromis, prevelika su isku{ewa i rizici i za Milo{evi}a i za me|unarodnu zajednicu. Republika Srpska je trenutno raspolu}ena na dva dela po svim osnovama: dva politi~ka rukovodstva, dve policije, dve imitacije dràve, podeqen vojni vrh i samo je pitawe povoda koji bi mogao tu ukupnu konfrontiranost da pretvori u nemilosrdni oruàni obra~un. U tom slu~aju, sve Milo{evi}eve {pekulacije i kombinacije padaju u vodu, jer ne samo {to bi rizikovao da bude optuèn da je odabrao “pogre{nu” stranu, ve} bi izazvao dubqe podele i unutar Srbije, {to bi mu se pred srpske izbore sasvim sigurno vratilo kao opasan bumerang. Najnovije izuzetno o{tre pretwe Olbrajtove, Gelbarda, Holbruka, Kinkela, Solane da se vi{e ne}e tolerisati “fa{isti~ko pona{awe Pala” i “provocirawe snaga SFOR-a”, kao i eventualno “zbacivawe Biqane Plav{i}”, mogle bi ostati u domenu verbalnog delikta, ali nema garancije da se ne}e pretvoriti u novi sukob sa snagama NATO-a ukoliko se budu reprizirali doga|aji poput onog u Br~kom. U tom slu~aju, Milo{evi}evi sada{wi politi~ki manevri bili bi na duga~kom {tapu i on bi do kraja rizikovao da mu definitivno bude oduzeta titula “glavnog garanta Dejtona”. Tim pre {to je ve} poodavno jasno da je wegov uticaj na doga|aje i pona{awe glavnih aktera u RS vrlo ograni~en, selektivan i naj~e{}e – kontra produktivan”. U broju od 4. septembra 1997. godine objavqen je tekst pod naslovom “Za parlament obavezno” u kome se prenosi da su “Vestendorp i Klajn razgovarali o izborima u RS”, ali istovremeno isti~e i ozbiqnost do pretwe {ta sve mora da se uradi. Tekst je neprihvatqivo naredbodavan za jedan izve{taj sa komentarom, {to pokazuje, a nakon toga su i doga|aji dokazali da je ovim tekstom saop{tena naredba. Ovaj metod ~esto koristi CIA kao sredstvo propagandnog rata, da se unapred najavi ono {to }e da se desi nezavisno od voqe aktera konkretnog doga|aja. Ti tekstovi, svojevrsne najave naloga koji }e da se ispune, ~esto deluju benigno, neupadqivo, a prepoznatqivi po imenu autora ili sagovornika. Taj tekst glasi: 25

“Izbori za lokalne organe vlasti u oba bosanska entiteta moraju se odràti u septembru, bez obzira na najavqeni bojkot dela rukovodstva RS na Palama, istakao je u sino}wem razgovoru sa novinarima u hotelu Hajat, posle vi{e~asovnog dijaloga sa jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Milo{evi}em, visoki predstavnik UN za Bosnu i Hercegovinu Karlos Vestendorp. Primena Dejtonskog sporazuma i otklawawe znatnih usporavawa mirovnog procesa u Bosni, bili su glavna tema susreta Vestendorpa i wegovog pomo}nika generala @aka Klajna sa Slobodanom Milo{evi}em i ministrom inostranih poslova Milutinovi}em. “Me|unarodna zajednica je na organizaciju izbora u Bosni potro{ila stotine hiqada dolara, a slede}e nedeqe vojnim snagama UNPROFORpridruì}e se jo{ {est bataqona koji }e biti dodatno obezbe|ewe izbora. Svi koji traè odlagawe izbora ne razumeju odlu~nost me|unarodne zajednice da obezbedi mir u regionu”, istakao je Klajn. UN i me|unarodna zajednica }e insistirati i na izborima za parlament RS, prema odluci predsednice Biqane Plav{i}, a {to se ti~e inicijative predsednika Milo{evi}a o paralelnim izborima i za predsednika RS “ne}emo imati ni{ta protiv ako se predsednica Plav{i}, na kojoj je odluka, sa tim predlogom sloì”, rekao je Vestendorp. Odgovaraju}i na novinarsko pitawe, visoki predstavnik UN za Bosnu je rekao da postoje ideje i o paralelnom odràvawu izbora i za kopredsednika BiH iz Republike Srpske (pozicija koju sada drì Kraji{nik) i da Me|unarodna zajednica ne}e imati ni{ta protiv ni takvog sporazuma, jer obezbe|uje izraàvawe slobodne voqe gra|ana. Povodom pro{lonedeqnog incidenta u Br~kom i izjava nekih me|unarodnih zvani~nika da je podstreka~ incidenta jugoslovenska tajna policija, Vestendorp je rekao da je o tome bilo re~i u razgovoru sa Milo{evi}em, ali da ne postoje dokazi o jugoslovenskoj upletenosti u te doga|aje, te da su svi takvi izve{taji samo glasine. Ve~ita tema razgovora o primeni Dejtonskog ugovora je i biv{i predsednik Karayi}. “Nema mira u Bosni dok se on ne pojavi u Hagu. Ako ne bude dobrovoqnog re{ewa situacije, mora}emo da razmotrimo i neke druge solucije”, rekao je @ak Klajn, stavqaju}i do znawa da su izbori, a ne hvatawe osumwi~enih za ratne zlo~ine, prioritet wihove ju~era{we misije u Beogradu. Svim stranama u Bosni dat je rok do 13. septembra da zavr{e pripreme za izbore. Eventualni bojkot samo }e dovesti do ve}e izolacije onih koji se na wega odlu~e, upozorili su na kraju sino}weg razgovora sa novinarima predstavnici UN za BiH”. U broju od 10. septembra 1997. objavqen je ~lanak Gordane Logar pod naslovom “Poku{aj dràvnog udara”. Bez obzira na na~in izve{tavawa pa`wu skre}e onaj deo teksta koji predstavqa komentar i nezvani~ni stav neimenovanog lica. Taj deo teksta nepogre{ivo asocira na informaciju za koju CIA ima poseban interes da se objavi kao nezvani~no, kao razmi{qawe, a su{tinski kao najava onoga {ta }e da se desi. Naravno, Srbi su opet u negativnom kontekstu i uvek uzrok nestabilnosti. Interesantan je tada izneti stav o mirnim okupqawu gra|ana i demonstracijama, koji je o~igledno promewen prilikom petooktobarskog preotimawa vlasti u Beogradu. Taj izve{taj CIA-e, odnosno tekst glasi: 26

“Poku{aj dràvnog udara i opkoqavawe sedi{ta Biqane Plav{i} s tri strane: Br~kog, Modri~e i Dervente spre~eni su zahvaquju}i akcijama NATO snaga, ali i podr{kom predsednici Republike Srpske – s druge strane. Na ovaj na~in, okvalifikovano je ono {to se, po ovda{wem vremenu, doga|alo kasno u ponedeqak uve~e, a u Pentagonu bilo pra}eno iz minuta u minut. U prvim reakcijama isticano je da su demonstracije ne{to {to ne bi bilo neuobi~ajeno da su demonstranti dolazili mirno i spontano, naro~ito nenaoruàni. Upravo zbog ~iwenice da su odbijali da ih pregleda me|unarodna policija, bilo je jasno da ne dolaze samo sa zastavama i parolama ve} i naoruàni, ako ne svi, onda odre|eni broj koji svakako nije do{ao u normalnu “civilnu” akciju. Iako me|unarodne vojne snage, kako se tvrdi iz Pentagona, nisu imale nameru da upotrebe silu, “pucwava u gume na autobusima” bile su neminovne. Dolazak autobusa, ra~una se da ih je bilo oko 80, tako|e je izazvalo “opravdanu sumwu da cela stvar nije tek protest gra|ana i da je organizacija potekla iz vi{eg nivoa”. Prema ovda{wim izvorima Mom~ilo Kraji{nik je prakti~no inicijator svega {to se de{avalo iako }e “najverovatnije na kraju izgledati da je bio posrednik u smirivawu situacije koju je sam organizovao”. Ovakve sumwe koje su bile izraàvane tokom ~itave ve~eri i no}i izme|u ponedeqka i utorka na izvestan na~in potvrdio je izve{taj reportera “Va{ington posta” kome su u~esnici u demonstracijama priznavali da su za dolazak u Bawaluku dobijali 120 nema~kih maraka s obe}awem da }e dobiti jo{ 80 kad se vrate posle obavqenog posla. U o~ekivawu zvani~nog saop{tewa Stejt departmenta i posebno Pentagona {to }e najverovatnije biti u utorak kasno posle podne po jugoslovenskom vremenu, iz dobro obave{tenog diplomatskog izvora ovde re~eno nam je, pod uslovom anonimnosti sagovornika: “Zar vam sve ne li~i u prili~noj meri da na red dolazi dokumentacija o zlo~inima nad Srbima u Gospi}u, Pakra~koj Poqani i Marinom Selu. Hag poseduje i izve{taje o zlo~inima koje je hrvatska vojska po~inila nad srpskim stanovni{tvom u septembru 1993. godine na podru~ju Meda~kog yepa, ali, tako|e, nije do sada pokrenuo ni jednu optu`nicu. Na ju~era{wi dan, 9. septembra 1993. godine, 9. gardijska brigada hrvatske vojske u akciji “Sprèna zemqa”, krenula je u etni~ko ~i{}ewe na srpska podru~ja ju`no i jugoisto~no od Gospi}a, koja su dotle 18 meseci bila “za{ti}ena” UNPA zona. Za tri dana ubijeno je 71 lice srpske nacionalnosti, a sela îtluk, Po~iteq, Medak i Divo selo do temeqa su spaqena. O zlo~inima nad nedu`nim srpskim stanovni{tvom interesuju se oni drugi, naoruàni i kako je u prvim izve{tajima bilo re~eno “pod o~iglednim uticajem alkohola, koji su bili spremni na svaku vrstu nasiqa”. Odavde, me|utim, dolazi, ba{ kao i iz sedi{ta NATO-a i prestonica drugih savezni~kih snaga, poruka da nikakvo nasiqe ne}e ostati neka`weno. S izvesnom dozom nezadovoqstva u prvim elektronskim izve{tajima navodilo se da me|unarodne jedinice nisu imale odgovaraju}e oru`je kojim bi se o{trije suprotstavili “demonstrantima”. NATO snage o~igledno, kaè se, pruàju jo{ {anse pristalicama tvrde linije Karayi}–Kraji{nik da prihvate normalno i izbore slede}eg vikenda i Dejtonski sporazum. Koliko }e jo{ ovakve {anse trajati te{ko je re}i, ali pro{lonedeqna izjava generala Klarka da poseduju i smrtonosno 27

oru`je sigurno nije bila bezna~ajna. Zasad je o~igledna uzdr`qivost da se ova vrsta oru`ja upotrebi, jer ni SAD, ni druge ~lanice NATO-a nisu spremne da olako stupaju u sukobe. Neosporno je ipak da su dobro “opremqeni” i da se, kako se ovde isti~e “Somalija ne}e ponoviti, mada bi bilo àlosno da ponovo bude `rtva na obe strane”. Na wihovoj bi sigurno bilo mawe”. “^vrsta kao prezime” je nadnaslov za “Sowu Biserko” teksta koji je objavqen 10. septembra 1997. godine. “Nacisti~nost”, “fa{izacija”, “bolestan duh” – to je re~nik Sowe Biserko, a kojim je zasluìla da joj se omogu}i prostor u listu “Danas”. Ovo je re~nik CIA-e, te ne ~udi kako je jedna tako marginalna osoba dobila ekskluzivni prostor u listu “Danas”. Naravno, uredniku nije ni palo na pamet da proveri tvrdwe, uvrede i klevete koje su iznete, a druga strana i kada bi htela ne bi mogla da dobije prostor da odgovori ili demantuje. Poznato nam je barem danas kako su pro{le izbeglice o kojima je brigu vodila Sowa Biserko. Ovim tekstom se i promovi{e Sowa Biserko i wena nevladina organizacija, a wene poruke imaju navodno kompetentnost i upu}ene su prepoznatqivoj grupi, sa ~ijim ose}awima niko ne bi smeo da se poigrava. Tako CIA preko odabranih dezavui{e svoje protivnike, a neka`weno i neodgovorno objavqivawe ovakvih tekstova posebno uti~e na formirawe javnog mwewa. Taj tekst glasi: “Javnost vi{e {titi nego }utwa, moto je predsednice Helsin{kog odbora za qudska prava i slobode u Srbiji Sowe Biserko. Gospo|a plemenitog prezimena nastupa u skladu sa ~vrstinom bisera - pla{i se “bolesnog duha i apatije u ovoj zemqi”, ali ne strahuje za sebe. Predsednica Helsin{kog odbora je sigurna da samo javna re~ delotvorno tera strah od malih qudi. Ona smatra da je posledwi ~as za odbranu i negovawe multietni~ke zajednice, jer se vlast, podeqena na levu i desnu, trudi da dostigne ideal “~iste” Srbije. Najnoviji hod ka ovda{woj nacisti~nosti po~eo je 1991. iseqavawem Hrvata iz wihovih domova, a storija zvana Srbislavci izvori{te je i ishod takvih ideala. Helsin{ki odbor u Srbiji nastao je tri godine kasnije na ru{evinama Helsin{kog odbora Jugoslavije, koji se i sam raspadom zemqe podelio na nacionalisti~ka i liberalna krila. Kako u novim balkanskim dràvicama, ovaplo}ewu vekovnih snova glavara i vo`dova, qudska prava nisu temeq ìvota, zagovornici ~ovekovih sloboda okupili su se prvo u Sloveniji, pa Hrvatskoj, potom Srbiji. Na koncu su stigli i do Bosne. U Hrvatskoj zahvaquju}i Helsin{kom odboru deloàcije nisu vi{e javna tajna pred kojom svi zatvaraju o~i. Ovda{wi pobornici qudskih prava nisu mogli organizovano da ometaju deloàcije s po~etka devedesetih, kada su velikosrbi raznih fela atakovali na stanove tzv. saveznih organa. Nisu toliko mo}ni ni danas, kada desno krilo vlasti ispuwava èqe levog i izbacuje qude iz domova. Ipak, gospo|a Biserko se nada da }e dva oka takve Srbije postati razroka, pa }e predsedni~kog kandidata koji se hvali mr`wom prema Hrvatima tokom kampawe upravo idejni tvorci i pokroviteqi le~iti “od bolesnog duha”. Kao slu`benik u diplomatiji, sa bogatom karijerom, gospo|a Biserko je kvalifikovana da sudi o Srbiji izloènoj fa{izaciji. Predsednica Helsin{kog odbora za Srbiju upoznala je dejstvo autokratije na mnogim meridijani28

ma. Znawe engleskog i francuskog, kao i diploma ekonomiste i iskustvo aktivnog borca za qudska prava pomaù joj u osetqivom poslu. O tome svedo~i i ~iwenica da je zahvaquju}i woj i Odboru, sudbina izbeglica sa podru~ja SFRJ pred doma}u i svetsku javnost stigla pre Dejtona. Uprkos tome {to su leva i desna krila, glavari i vo`dovi, kandidati i sledbenici, hteli da ih sakriju od o~iju javnosti”. Koliko je sukob izme|u dveju srpskih opcija u Republici Srpskoj zabrinuo Ameriku potvrdio je izve{ta~ “Danasa” iz Va{ingtona, Gordana Logar, u tekstu objavqenom 11. septembra 1997. godine pod naslovom “Karayi}-tigar od papira”. U tekstu CIA najavquje tri sasvim izvesne opcije i dodatno produbquje krizu u Republici Srpskoj. Dakle, pored pretwi podsti~e se i sva|a da bi se politi~ki dezorijentisali Srbi u Republici Srpskoj. Taj tekst glasi: “Va{ington – O{tre re~i Palama, zbog doga|aja u Bawaluci, spletom okolnosti u utorak su upu}ene sa tri strane. Pentagon je zvani~no najavio mogu}nost da prekine emitovawe televizije sa Pala, {to – ako se sudi po izvoru upozorewa – sigurno ne}e biti izvedeno “mirnim putem”. Sli~na poruka iz Stejt dipartmenta, zbog o~igledne namere da se ne samo ometu izbori ve} i ukloni Biqana Plav{i}, tako|e nije bila nimalo diplomatska. Tre}a poruka, takore}i slu~ajna, stigla je od novog {efa ameri~kog zdruènog General{taba, generala Henrija [eltona. U ovom ~asu isti~u posledwi dani generala Yona [alika{vilija. Na wegovo mesto predsednik Klinton je predloìo generala [eltona, koji je utorak pre podne bio pred Kongresnim komitetom zaduènim za wegovo kona~no postavqewe. U masi pitawa kongresmena bilo je i onih o Bosni: da li misli da }e mo}i i da li }e biti spreman da ameri~ke vojnike povu~e odande u odre|enom roku, slede}eg juna. General je bio i jasan i oprezan. Svakako je za to da trupe budu povu~ene u predvi|enom roku, ali tek po{to budu ispuweni svi uslovi predvi|eni Dejtonskim mirovnim ugovorom. Ose}awe krivice zbog Kraji{nika Ovakav odgovor mogao je da zna~i dve stvari: da novi {ef General{taba, zahvaquju}i “udvostru~enim naporima” – kako se sada ovde ~esto isti~e – veruje da stvari mogu biti zavr{ene o roku. Ukoliko se to ne bi dogodilo, vojnici mogu da ostanu i duè. Okolnost da o “zavr{avawu poslova” govori general, a ne diplomata sigurno ne podrazumeva pre svega pregovara~ke aktivnosti. Ako ni{ta drugo, ono bar “zdruène akcije” diplomata i snaga NATO. Kako se dosad pokazalo da ove druge imaju sve prominentniju ulogu, a da je general [elton veteran iz Vijetnama, da se isprobao u Zalivskom ratu i na Haitima, sigurno se ne}e ustezati da primeni i “specijalne mere” u slu~aju potrebe, kako je to uostalom rekao i u Kongresu. Propagandna misija televizije sa Pala kao da je vi{e razqutila Pentagon i zvani~ni Va{ington uop{te od samih doga|aja u Bawaluci. Mo`da i zato {to ose}aju izvesnu krivicu {to su, kako se iza scene isti~e, “ipak verovali Kraji{niku, koji je uostalom tako|e izabrani predstavnik RS”, da mediji ne}e i daqe biti zloupotrebqavani u {irewu mr`we prema SFOR i Dejtonu. Uz to, ovde se procewuje da Pale prakti~no nemaju vojsku, da im je oslabqena policija i da im je sada najubojitije sredstvo – propaganda. 29

Ono {to bi se moglo nazvati ne novom, ali svakako vi{e nagla{enom pojavom jeste odnos prema Kraji{niku. Sve ~e{}e se moè ~uti i pro~itati da je Karayi} zapravo “tigar od papira” i da ni{ta ne bi mogao da u~ini bez Kraji{nika. Na Kraji{nikovo prisustvo u Bawaluci ne gleda se kao na nekog ko je do{ao da posreduje ve} da u~estvuje. Podse}a se da je javno rekao da se “heroji ne mogu slati u Hag”. Iako je dosad uglavnom, kao i ostali potpisnici Dejtonskog sporazuma iz Srbije i RS naro~ito, kr{io obe}awa, “data mu je jo{ jedna {ansa”. Najverovatnije u vidu vra}awa releja za paqansku televiziju. Iako su ovda{wa obja{wewa za takav postupak bila da je to u skladu sa namerama da izbori budu fer, pogotovo {to je izgledalo da }e biti emitovane i druge, ako ne druga~ije vesti, ~iwenica je da je “posledwa {ansa” bila inspirisana i èqom da se sa~uvaju savezni~ki vojnici od mogu}ih tragi~nih posledica. Naj~e{}i komentari su, ina~e, da su ovog puta “Srbi ustali protiv Srba”. U podtekstu se krije poznata podela na dobre i lo{e momke. Lo{i su oni koji nisu za Dejtonski sporazum, iako se sada ve} sve vi{e javno priznaje da je ovim aktom, uprkos svemu “zajedni~kom u BiH”, dràva podeqena na tri dela. Diplomatiju mewa sila?Ovo je, uostalom, razlog vi{e {to se ne razumeju potezi sa Pala. Ako su èleli srpsku dràvu u dràvi, prakti~no su je dobili. Ako su se borili za prava srpskog naroda da bude izraèn u posebnom entitetu, i to su postigli. Ako su èleli da budu saveznici sa Slobodanom Milo{evi}em, ni to nije izostalo. Ne samo, kako nam je re~eno, zbog sporazuma koji je me|usobno potpisan, ve} i zbog toga {to su “oni sa Pala, jer imaju pod kontrolom duga~ke lance {verca i novca”, tako|e potrebni Slobodanu Milo{evi}u. [tavi{e, smatra se da je Biqana Plav{i}, kao nepopravqivi nacionalista, spremna da “svaki cent pomo}i zadrì za RS”. Zbog svega toga, u jednoj od uglednih TV-emisija o diplomatiji i spoqnoj politici komentator je rekao da su “razgovori Gelbarda i Holbruka u Beogradu bili li{eni diplomatskog jezika, ali ono {to je izgovoreno ne moèmo da citiramo ne zbog toga {to nam to nije dopu{teno ve} zbog jezika kojim se javno ne govori”. Jezik pretwi iz Pentagona i Stejt dipartmanta povodom Bawaluke, uprkos ~estoj uzdrànosti Va{ingtona da uradi ono {to zapreti, danas je mnogo ozbiqniji iz prostog razloga {to stvari idu lo{e i na Bliskom istoku gde je sada dràvni sekretar Medlin Olbrajt i {to istinski postoji mogu}nost da diplomatija bude zamewena silom”. U broju od 11. septembra 1997. godine objavqen je tekst pod naslovom “Kajgana od kamewa” i nadnaslovom “Qudi danas” autora Jelke Jovanovi}. To je jo{ jedan uvredqivi tekst kojim se podsti~u podele i sva|e u Republici Srpskoj. Tamo gde su ugroèni vitalni interesi srpskog naroda list “Danas” posve}uje posebnu pa`wu i uvek objavquje filigranski upakovane tekstove koji odraàvaju zvani~ni stav CIA-e. Tekst glasi: “Amaterizam - presudio je Mom~ilo Kraji{nik, ~lan Predsedni{tva BiH iz Republike Srpske, Radovanu Karayi}u u no}i izme|u juna i jula, povodom nespretnog hap{ewa Biqane Plav{i}. Onda je preuzeo glavnu ulogu u RS krizi, veruju}i da }e mu iskustvo gra|evinskog preduzima~a biti dovoqno u te{kom poslu razgradwe RS i Dejtona. Da je to bio odvi{e krupan zalogaj za jednog Kraji{nika, pokazala su jaja i kamewe, kojima je iz Bawaluke ispra}en nakon ne30

uspe{nog poku{aja anti–Plav{i}–mitinga, za~iwenog gomilom pro{vercovanog oru`ja. Vru} ispra}aj bosanskog “obrvana” u reìji Bawalu~ana, uz pomo} policije lojalne predsednici RS i snaga SFOR, najavquje i rasplet vi{emese~ne krize vlasti, ~ime }e Kraji{nikov stav da se ne moè vladati i sa Pala i iz Bawaluke, biti kona~no operacionalizovan. Poslanike RS na Jahorini upozorio je da predsednica slu{a belosvetske savetnike, zaobilaze}i ve{to pri~e o kriminalu, {to cinici tuma~e wegovom strahom od ponovqenog iskustva. Kao preduzima~ svojevremeno je bio u zatvoru. Suprotno Biqani Plav{i}, Kraji{nik je u vi{e navrata tokom krize potvrdio da su wegovi mentori mnogo bliè, na desetak kilometara od Pala i u Beogradu. Bawalu~ka kajgana sa kamewem svedo~i da tako ispaqeni patriotizam nije po meri svima. Postaje sve o~itije da nema odvi{e istine u tvrdwi “jedna glava nije dovoqna Republici Srpskoj”, jer i diplomatsko vojni loto i sve brojniji Kraji{nici KK-kombinaciju ne smatraju dobitnom, posebno u konkurenciji sa Biqanom Plav{i}. Najtraèniji Srbin u RS raskol sa doskora{wom saradnicom definisao je uzvikom “prodala me Hagu”. I sam Kraji{nik je zametak razlaza sa Biqanom Plav{i} na{ao u Karayi}evoj sudbini, ne veruju}i da }e vo|ina glava i usud bivati sve mawe va`ni umornim ratnicima, ~ime je ujedno obezvredio i sopstvenu bojazan: “Ne daj Boè, ali ovako je po~eto i u Republici Srpskoj Krajini.” ^lan trojnog Predsedni{tva ima i dodatno obja{wewe - belosvetski me{etari èle poni{tewe rezultata lawskih izbora. Pitawe je samo se}a li se iko tvrdwe Alekse Buhe da me|u 95 hiqada izbegli~kih glasova pristiglih iz SRJ tada najva`niji RS-kadar nije inkasirao niti jedan jedini? Zvani~ni bira~ki skor od 103 odsto za telo ~iji je srpski stub Kraji{nik iz te vizure malo zna~i. Ukoliko se ne kombinuje sa javnom tajnom da na predstoje}im izborima me|unarodni kontrolori imaju zadatak da {irom otvorenih o~iju broje glasove za paqanske vo|e, Kraji{nika pre ostalih”. U ~lanku pod naslovom “Smje{i li se to demokratija”? koji je objavqen 16. septembra 1997. godine, autora Mladena [ipke, list “Danas” izve{tava da su uspeli izbori u Republici Srpskoj i to ba{ prema o~ekivawu predstavnika me|unarodnih snaga koji vladaju. U tekstu se iznosi ocena CIA-e da su izbori bili demokratski i uspeli u zapadnom delu Republike Srpske gde su pobedili kandidati me|unarodnih snaga, a da nisu zadovoqni rezultatima na istoku. To je ta tako nametqiva vrednosna ocena koja je prisutna u svakoj re~i i svakom redu kada informaciju daje CIA. Taj tekst glasi: “Bawaluka – Osu|ivan na bojkot dva dana uo~i odràvawa, lokalni izbora u BiH su, prema ocjenama svih me|unarodnih zvani~nika, uspjeli iznad svih o~ekivawa. Na ju~era{woj konferenciji za novinare u Bawaluci, OEBS-ov portparol Johan Ferhajden, ~estitaju}i gra|anima na uspje{no okon~anim izborima, obi~nim je bula`wewem okvalifikovao zloguke nagovje{taje da OEBS ne}e uspjeti da inplementira rezultate izbora. – Govoreno je – kaè – kako zara}ene strane nikada ne}e posti}i sporazum, a dogodio se – Dejton. Samo nekoliko dana uo~i wihova odràvawa, ovi 31

su lokalni izbori bili osu|ivani na bojkot, a uspjeli su iznad svih o~ekivawa. Re~eno je da u Mostaru nikada ne}e biti zajedni~ke policije, a u subotu je hrvatski policajac prisko~io u pomo} svom bo{wa~kom kolegi, kad su ovoga napali huligani hrvatske nacionalnosti. OEBS i daqe prati i nadzire izborni proces i – inplementira}e rezultate – kategori~an je Ferhajden. Poslovi~no oprezni u izjavama, me|unarodni predstavnici su ju~e rekli da je na izbore u Bosni i Hercegovini iza{lo oko 70 odsto registrovanih glasa~a, a nisu rijetki krajevi u kojima je taj procenat ve}i. Podsje}amo samo na preksino}nu izjavu upravo tog Johana Ferhajdena, Belgijanca po paso{u, da se, na primjer, u Holandiji svaki izlazak na birali{ta iznad 30 procenata smatra uspje{nim, a u wegovoj se zemqi neopravdan neizlazak na birali{te ka`wava visokim nov~anim kaznama: u Belgiji je to i obaveza, a ne samo pravo. Doma}i zvani~nici operi{u mnogo uspje{nijim rezultatima. Petko ân~ar, predsjednik Republi~ke izborne komisije RS, izjavio je preksino} da je u Republici Srpskoj na bira~ka mjesta iza{lo 90 odsto bira~a. ^lan OEBS-ove privremene izborne komisije iz RS, Slobodan Kova~, nije krio iznena|ewe ovolikim odazivom bira~a. Na preksino}noj konferenciji za {tampu u Bawaluci, Johan Ferhajden je ovoliki odaziv bira~a na izbore okvalifikovao kao odgovor naroda na pozive nacionalnih partija, nacionalista i qudi optuènih za ratne zlo~ine na bojkot. OEBS rezultate izbora ne namjerava da saop{ti prije idu}eg vikenda. Interes potro{a~a informacija o izbornim rezultatima komunalnih izbora – mada izborni dani nisu pruìli takvu sliku zanimawa, osim na bira~kim mjestima – preduhitrio je, me|utim, ovakvu opreznost ovla{}enog organizatora izbora. Ve} se saop{tavaju prvi, nepotpuni, i jo{ nepouzdani rezultati izbora za nove stanovnike op{tinskih skup{tina. Naklonost bira~a prema strankama, naravno, pruà razli~itu sliku u razli~itim krajevima RS. Do poslijepodne pregledane glasa~ke liste u Bawaluci, najve}oj izbornoj op{tini u BiH, pokazuju da su ovda{wi bira~i bili nakloweniji opozicionim strankama. Me|u prve ~etiri stranke nema, prema tim prebrojanim glasovima, dosad neprikosnovene Srpske demokratske stranke. Vodi Socijalisti~ka partija Republike Srpske, a slijede je Srpska stranka Krajine i Posavine, Demokratska patriotska stranka i Koalicija za Bawaluku. Izvjesno je, me|utim, da u Bawaluci od sada nijedna stranka ne}e mo}i sama da vlada gradom. Stranke ve} najavquju koalicije. Nezavisni socijaldemokrata Milorada Dodika vode u Srpcu i Lakta{ima. Zanimqivo je, prema izjavama lidera Socijalisti~ke partije i vijestima ovda{wih medija, da su socijalisti u Mrkowi} Gradu i [ipovu osvojili apsolutnu ve}inu. Kako se kre}e prema istoku RS prvi prebrajani rezultati pruàju druk~iju sliku. SDS-u su najvi{e povjerewa dali glasa~i u Prwavoru, Doboju, Tesli}u, Bijeqini... U ve}ini tih op{tina i dosad vladaju}u stranku slijede radikali. U sada{woj politi~ko-medijskoj slici Republike Srpske to i nije neko naro~ito iznena|ewe. 32

Od stranaka, prvi su u Bawaluci reagovali socijalisti. Predsjednik Socijalisti~ke partije RS, @ivko Radi{i}, dvodnevne izbore nazvao je velikom pobjedom demokratije, uz pohvale me|unarodnim organizatorima izbora. Neboj{a Radmanovi}, kandidat ove stranke za gradona~elnika, izjavio je ju~e da je izlazak glasa~a na birali{ta i promjena raspoloèwa glasa~kog korpusa u korist demokratske alternative nagovje{taj da }e se sli~ni procesi pro{iriti i na druge dijelove RS. Ovda{wi socijalisti, naravno, nisu zaboravili ni ulogu nezavisnih medija...” Andrija Reqi} je autor ~lanka pod naslovom “Istorija se ponavqa ali ne kao farsa” koji je 1. oktobra 1997. godine objavqen u listu “Danas”. Zavadi pa vladaj je parola i su{tina ovoga teksta. U wemu je prepoznatqiva naklonost samo jednoj strani, i to onoj koju je nepogre{ivo izabrala CIA. Dominira naklonost najavqenom putu ka samostalnosti i nezavisnosti Crne Gore. Za obezbe|ewe elementarne potrebe ozbiqnosti teksta malo je izvu~eno poluistina iz istorije koje u kombinaciji sa neodgovornim izjavama nekih aktera poput Novaka Kilibarde, sluè za prikaz osnovanosti kontinuiteta ideje osamostaqivawa i za dezavuisawa svake li~nosti koja se javno oglasi da je protivnik cepawa dràve. Taj tekst glasi: “U Crnoj Gori se do sada nikada tako otvoreno nije pisalo i govorilo o Crnogorcima (ili ve} kako se oni sami opredequju) izvan Crne Gore, uglavnom o onima koji ìve u Beogradu, a koji, kad god osjete potrebu ili kad im se da signal da to u~ine, s distance savjetuju Crnu Goru i Crnogorce kako da postupe i {ta da urade u odre|enim politi~kim situacijama. Podgori~ki mediji ovih dana objavquju komentare svojih novinara, ali i intervju s pojedinim Crnogorcima izvan Crne Gore koji ne pripadaju raznim beogradskim plemenskim udruèwima, Srpskom saboru crnogorske sloge, Jugoslovenskom pokretu Crnogoraca i drugim organizacijama, porijeklom Crnogoraca o ~ijoj se aktivnosti zna tek kada oni sami oglase s ocjenama da ne{to nije u redu s Crnom Gorom. Novi crnogorski dnevni list “Vijesti” ve} danima objavquje feqton o prvoj velikoj anticrnogorskoj kampawi u Srbiji, jo{ po~etkom 20. vijeka, kad je Crna Gora najavila progla{ewe za kraqevinu. Poseban dio feqtona odnosi se na politi~ko djelovawe crnogorskih momaka u Beogradu. Odjeci i reagovawa Neke beogradske novine, jo{ od qetos imaju ~itavu mreù saradnika koji pi{u samo o Crnoj Gori, a zapravo, iskqu~ivo protiv jedne politi~ke opcije, one koju sada predstavqa Milo \ukanovi}. Ispod ovih ~lanaka su potpisi potpuno nepoznatih qudi, pseudonimi koji nemaju nikakve veze s crnogorskim prezimenima. Radovan Majkin, Klaudija Krnovska, M. Stefanov, itd. koji su, po odobrewu kwaza Nikole Petrovi}a, oti{li u Srbiju na {kolovawe, da bi radili za dobro Crne Gore. Oni su se, pak, ukqu~ili u tada{wi anticrnogorski pokret, ~iji je ciq bio da se sprije~i progla{ewe Crne Gore kraqevinom. Takav dràvni status je doìvqen kao “opasnost za Srbiju”. U feqtonu, zapravo u stenografskim biqe{kama diskusije u tada{woj crnogorskoj skup{tini na Cetiwu, opisani su razni na~ini vrbovawa Crnogoraca u Beogradu za kampawu protiv Crne Gore i wene vlasti. 33

Podsje}a se, u crnogorskim medijima, da se sli~an medijsko-propagandni udar na Crnu Goru dogodio 1918. pa 1988. i 1989. godine, a “sinteza” takvog odnosa i djelovawa je ono {to se sada ~ini iz pojedinih beogradskih centara i medija. Podgori~ka “Pobjeda” pi{e: “Uvijek kada je dediwska centrala procijenila da se krene s etapnim realizovawem projekta disciplinovawa Crne Gore, na scenu su stupali “porijeklom Crnogorci”, od ~ijih vrijednosti je, u takvim prilikama, na najve}oj cijeni bila upotrebna”. Neki “porijeklom Crnogorci” ve} su se deklarisali i specijalizovali za takve potrebe, Vlado Strugar, Jovan Strikovi}, Milija Ze~evi}, a sada se pojavio i jedan novajlija Jovo Vukovi}, koji se predstavio kao osniva~ Jugoslovenskog pokreta Crnogoraca. On je poru~io da }e (ako pobijedi Milo \ukanovi}) u Crnu Goru do}i “tri miliona Crnogoraca” iz Srbije, obe}avaju}i da “mogu sti}i za {est ~asova”, da bi odbranili Crnu Goru od separatista. Crnogorsku javnost je iznenadila ve} sama ova brojka. Do sada se pomiwao podatak da u Srbiji ìvi oko 150.000 Crnogoraca. Kao jedan od perjanika anticrnogorskog djelovawa, nedavno je ozna~en pjesnik Matija Be}kovi}, kome je dr Novak Kilibarda uputio otvoreno pismo, pozivaju}i ga na dijalo{ki duel “pred ìcom crnogorske javnosti i javnosti Srbije” o svim aktuelnim (crnogorsko-srpskim) politi~kim i drugim temama. Kilibarda je Be}kovi}u poru~io da on na svojim, toboè poetskim tribinama po Crnoj Gori, u stvari, Crnogorcima drì politi~ke lekcije – ko su i {ta im je ~initi, a kad se vrati u “topli beogradski stan” onda “dobija pohvale i priznawa” za “uspje{nu misiju”. U Crnoj Gori je ve} na|ena duhovita oznaka za “Crnogorce porijeklom” koji, stalno ili povremeno, rade protiv Crne Gore. Oni su nazvani “kolo srpskih (ili srbijanskih) Crnogoraca”. Me|utim, tako|e, “Pobjeda” ovih dana objavquje i reagovawa protiv anticrnogorske kampawe, me|u wima i Crnogoraca koji ìve u Srbiji. Tako, na primjer, prof. dr Janko Nicovi} o “grmqavini beogradskih Crnogoraca”, pi{e da su to “~uvari pro{lih vremena”. “Radi se o metafizi~arima nepogre{ive partije i zavisnicima od dnevne politike” – kaè Nicovi}. Ti isti, po rije~ima Nicovi}a, “prema politici zvani~ne Srbije ne izraàvaju ~ak ni sumwu, jer je upravo ta politika omogu}ila reprodukciju wihovih privilegija”. “Uskoro }emo ponovo gledati uru~ivawe odlikovawa, poveqa i zahvalnica” – napomiwe dr Nicovi}. Objavqen je i razgovor s profesorom Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Aleksandrom Dra{kovi}em, koji u “Pobjedi” kaè, a {to se uklapa u aktuelni politi~ki kontekst, da je Crna Gora uvijek bila i da je toliko puta dokazala da èli ìvot sa Srbijom, ali da ne podnosi osionost ja~eg. U istim novinama, ovih dana, zabiqeèn je i jedan tipi~an primjer me|udràvnog prebjega, gotovo azila. Objavqen je razgovor sa dr Zoranom Radovi}em s beogradske Klinike za digestivne bolesti koji tvrdi da mu je ministar zdravstva Srbije, dr Milivoje Stamatovi}, dao otkaz, jer, kako se navodi, nije pristalica koalicije SPS–JUL–ND. 34

Nijesu rijetka mi{qewa da upravo ovakva “pomo}” iz Beograda moè i dobar dio istinski jugoslovenski orijentisanih Crnogoraca prelomiti i okrenuti ih na stranu onih koji od ranije smatraju (i o tome javno govore i pi{u) da treba potraìti novi model odnosa sa Srbijom, ukqu~uju}i, ~ak, i dràvno osamostaqewe. Pri tome, oni upozoravaju da se takav potez ne moè nikako nazvati separatizmom. Jer, kaù, Crna Gora nikada nije bila dio Srbije, da bi se od we separirala. Rije~ je, kako se obja{wava, samo o tome da Crna Gora povrati dràvni status kakav je nekada imala i da s takvim poloàjem odre|uje svoj odnos prema Srbiji, ne iskqu~uju}i ni mogu}nost nekog ~vr{}eg me|udràvnog saveza, ali takvog koji ne}e biti diktiran iz Beograda”. “Etni~ka ~i{}ewa su razlog, a ne posledica rata” naslov je teksta autora Bogdana Deni}a koji je objavqen 1. oktobra 1997. godine. U ovom tekstu se svi izbegli gra|ani trpaju u isti ko{, da su svi odgovorni, nezreli, urbane seqa~ine, pqa~ka{i i krvo`deri. Tom i takvom porukom CIA kao ameri~ka agencija zaduèna za razdor, nemire i rasturawe dràva i naroda opravdava svoje u~e{}e i izazivawe rata. CIA ima poseban interes da takvu informaciju plasira preko domicilnih novina i autora kako bi to delovalo kao saznawe koje je formirano na tom prostoru, jer samokritika je uvek efikasnije oru`je od bilo koje kritike sa strane. Takve izjave na po~etku obi~no izazivaju revolt, ali protekom vremena i upornim ponavqawem preko velikog broja autora dobijaju na teìni i ozbiqnosti. Zato CIA ima poseban interes da finansira i u svakom pogledu odràva listove kao {to je “Danas”. Jeftiniji su i efikasniji tekstovi koje besomu~no ponavqa u razli~itim formama izraàvawa list “Danas” od bilo kakvog angaòvawa okupacionih snaga, a efekti su isti. “Se}am se mi{qewa jedne Amerikanke, antropologa, koja je rekla da za wu Balkan po~iwe sa prqavim “zahodima” negde u Sloveniji. Ona je, tako|e, rekla da nema neke velike razlike u tome od Slovenije pa do \ev|elije, kao {to nema razlike ni u patrijarhalnom stavu prema ènama, niti u ~iwenici da je ogroman broj stanovnika koji je uvu~en u ovaj rat novodoseqeno seqa~ko stanovni{tvo koje se nije adaptiralo u gradovima. Oni su bili qudi koji su napu{tali jedan i traìli novi identitet. Elite su svesno stvarale i proizvodile kod wih nacionalni identitet. Na po~etku rata markantnu ulogu su igrale navija~ke grupe fudbalskih ekipa. Navija~ke grupe postoje i u Engleskoj, probajte zamisliti kako bi se one pona{ale da su dobile {majsere i poruku da je klati susede veliko i plemenito delo; kao {to su to dobile na{e “Delije” i “Bed Blu Bojsi”. Ovo nije bio popularan nacionalisti~ki rat. Ogroman stepen dezerterstva bio je i kod Srba i kod Hrvata. U ovom ratu su u~estvovali i predvodili ga marginalci, za razliku od Balkanskih ratova, za razliku od Prvog svetskog rata gde je uglavnom sredwa klasa i elita morala da u~estvuje u ratu. U sred rata u Hrvatskoj – zarad wenog opstanka, kako se govorilo – na primer u Zagrebu se prodavalo vi{e “mercedesa” i ,,BMV” nego u Minhenu, a pri tom se nagla{avalo da toboè nema dovoqno novca za municiju za Vukovar. Tako|e, ~iwenica da su se za vreme blokade Srbije, kada je upropa{tena i sredwa i radni~ka klasa, stvorili novi bogata{i i multimilioneri. U pravom nacionalnom ratu mobilizira se celo stanovni{tvo, steù se kai{evi, oporezuju se bogata{i. Mi to nismo imali ni u Hrvatskoj ni u Sr35

biji. Imali smo pqa~ku od strane dràve sopstvenog i, naravno, “neprijateqskog” stanovni{tva. [ta re}i na ~iwenicu da su u ovom sramotnom ratu u Bosni dobrovoqa~ke jedinice i{le na front vuku}i za sobom kamione radi pqa~ke. U jednom normalnom ratu ni jedna vojska ne dozvoqava silovawe i maltretirawe civilnog stanovni{tva. Naravno, ne iz nekih plemenitih pobuda, ve} zato {to je to lo{e za moral vojske. Moram naglasiti da etni~ka ~i{}ewa u ovom ratu nisu bila posledica rata ve} su ona bila razlog za rat. Ve} kada nije “uspelo” humano preseqewe trebalo je pobiti, sru{iti, razoriti i uni{titi i nasilno preseliti. Ovih dana hrvatske vlasti prepune su “slatkih” obe}awa da za wih ne predstavqa nikakav problem povratak izbeglih Srba. Verujete li u wihov lak povratak? – Najve}i broj izbeglica ne}e se vratiti ni pod najidealnijim uslovima. Kada to kaèm, mislim i na hrvatske izbeglice koje su za vreme postojawa Republike Srpske Krajine izbegle u dalmatinske gradove. Dakle, kako onda o~ekivati da se Srbi vrate u srpska sela? âk i da je hrvatska Vlada iskrena u obe}awu da }e prestati sa nasiqem prema Srbima, oni }e u to veoma te{ko poverovati posle svega {to im je u~iweno. Vlada bi morala da vodi aktivnu kampawu za smawewe mr`we i za smawewe neformalnih otpora prilikom zapo{qavawa Srba, da bi qudi mogli da razmi{qaju o povratku. Vra}ati se tamo gde ne postoje ekonomski uslovi za rad i ìvot je veoma te{ko. Naàlost, najlak{e }e se vratiti stari qudi koji se vra}aju da umru tamo gde su vek proìveli. A ako qudi poveruju u smirewe, najlak{i povratak }e biti u gradove. Verujem da }e se u najboqem slu~aju vratiti jedna tre}ina izbeglih Srba. Ja li~no i moja organizacija za put u demokraciju, zalaèmo se za principijelan stav da su izbegli Srbi gra|ani Hrvatske i da je wihovo elementarno pravo da mogu da ìve gde god poèle u Hrvatskoj”. U broju od 3. oktobra 1997. godine objavqen je tekst pod naslovom “Reagovawa na zauzimawe TV predajnika u RS” . Televizija i predajnici su osvojeni, a u to vreme “predpionir slobodnog novinarstva” list “Danas” nije iskoristio priliku da ovo oruàno nasiqe nad profesijom osudi. Samo za CIA-u i Madlen Olbrajt je ova akcija bila opravdana, a kada je za wih onda se podrazumeva da je bila opravdana i prema kriterijuma lista “Danas”. Ovim tekstom nas list “Danas” obave{tava da mogu da se emituju samo oni programi koji ispuwavaju kriterijume CIA-e. Taj tekst glasi: “Akcija SFOR-a u Republici Srpskoj je sprovo|ewe u delo davne pretwe da }e me|unarodna zajednica “u}utkati”, kako su to nazvale SAD, “otvorenu bujicu nacionalisti~ke srpske propagande”, pi{e u ju~era{wem broju londonski “Fajnen{el tajms”. U operaciji zauzimawa predajnika u blizini Sarajeva, Bijeqine, Doboja i Trebiwa u~estvovalo je nekoliko stotina vojnika SFOR-a, koji nisu nai{li na otpor pristalica Radovana Karayi}a, pi{e britanski dnevnik, a prenosi radio Bi-Bi-Si. Ovaj list podse}a da je akciju naredio visoki predstavnik UN u Bosni Karlos Vestendorp, nakon {to je paqanski studio SRT emitovao emisiju u kojoj su pogre{no prevedene re~i glavnog tuìoca Ha{kog tribunala Luiz Arbur, pa je ispalo da je ona rekla da je taj sud “politi~ki instrument koji mora da se koristi protiv Srba”. Dnev36

nik pi{e da su i pre toga, u nizu programa SRTV Pala, britanske jedinice u BiH optuène da se pona{aju kao nacisti, a SFOR je optuèn za korupciju i {pijunaù. Uprava Srpske RTV predala je u ruke Srbima u Bawaluci, a izvori bliski NATO izjavili su da }e program biti pa`qivo pra}en, javqa Beta iz Londona. Amerikanci su pomno vrebali priliku da sprovedu operaciju zauzimawa ~etiri predajnika u RS, iako je TV sa Pala u posledwe vreme ublaìla kritike prema NATO i snagama SFOR-a. Takvu ocenu iznosi “Va{ington post”, koji prenosi i izjavu jednog neimenovanog diplomate iz Evrope, koji tvrdi da je ~itava operacija izvedena uprkos tome {to su bosanski Srbi “uglavnom sara|ivali” i po{tovali dogovor o emitovawu televizijskog programa, prenosi Tanjug pisawe ovog lista. Ta prilika, koju su Amerikanci ~ekali, ukazala se pro{le nedeqe kada je na TV Pale emitovan sporni izve{taj sa konferencije za novinare glavnog tuìoca Ha{kog suda, poznate gospo|e Luiz Arbur, konstatuje “Post”. “Wujork tajms”, kako tako|e prenosi Tanjug, pi{e da je sada glavni ciq “rekonstrukcija” televizije na Palama. Na taj na~in dva ugledna ameri~ka dnevnika predstavqaju svojim ~itaocima akciju NATO u Bosni, a voditeq jutarweg programa TV-mreè En-Bi-Si, gde je gostovala dràvni sekretar Madlen Olbrajt, pitao je: “Zna~i, ciq upotrebe sile bio je iskqu~ivo program samo iz Bawaluke”. Program Srpske radio-televizije i ju~e je emitovan iz studija u Bawaluci, iako je posle pono}i emitovawe programa trebalo da preuzme studio na Palama. Kako Beta nezvani~no saznaje, kancelarija visokog predstavnika UN za BiH “kaznila je studio SRT na Palama jednim danom neemitovawa programa”, zbog neprihvatqivog preno{ewa konferencije za novinare tuìoca Luiz Arbur. Tanjug sa Pala izve{tava da se program SRTju~e emitovao iz studija u Bawaluci, a da su u wega ukqu~eni studiji na Palama i u Bijeqini, kao i informativno-tehni~ki centri iz raznih krajeva Republike. Ina~e, dogovorena {ema u Beogradu o naizmeni~nom emitovawu programa SRT iz Bawaluke i Pala je naru{ena, po{to je SFOR preuzeo kontrolu nad predajnicima. Srpska radio-televizija, Studio na Palama, ne}e se ukqu~iti u mreù SRT sa svojim programom sve dok kancelarija visokog predstavnika UN u Sarajevu ne bude sigurna da se promenila ure|iva~ka politika tog studija, rekao je Dankan Bulivan, portparol visokog predstavnika, javqa Beta. Kancelarija predstavnika UN èli da do|e do “duboke reorganizacije” ure|iva~kog tima SRT - Studio Pale. Dok se to ne dogodi sva ~etiri predajnika, koje je zaposeo SFOR, “osta}e u rukama Bawaluke”. Po re~ima Bulivana, me|unarodna zajednica, uprkos preuzimawu predajnika, kojim je, kako kaè AFP, “u}utkana propaganda s Pala”, ostala privrèna ideji stvarawa “pluralisti~kih medija” u Bosni i zato èli “duboku reorganizaciju ure|iva~kog tima u redakciji SRT na Palama i potom wenu reintegraciju u sistem SRT”. “To se, me|utim, ne}e desiti sve dok ne budemo sigurni da je SRT dobro shvatio da su se pravila igre promenila”, rekao je Bulivan, i dodao da je “te{ko zamisliti dubinske promene bez promena u sada{wem timu”, izve{tavaju AFP i Beta. 37

Portparol multinacionalne divizije SFOR-a, danski major Bjorn Sorensen, odbio je ju~e da saop{ti detaqe operacije zauzimawa predajnika Srpske radio-televizije, jer je, kako je rekao, “akcija u toku”. Sorensen je na konferenciji za novinare u Doboju samo pro~itao saop{tewe da su zauzeti predajnici Udrigovo i Duga wiva, izvestila je Beta. Kako izve{tava Montena-faks, {ef Kluba poslanika SDS u Skup{tini Republike Srpske, Vojislav Maksimovi}, izjavio je da su “zauzimawem predajnika radio-televizije trupe SFOR prekora~ile mandat koji im je poveren Dejtonskim sporazumom”. “Koliko ja znam sadràj Sporazuma, oni nemaju pravo na takvo pona{awe. SFOR se, zauzimaju}i objekte TV-predajnika, potpuno okrenuo podr{ci Biqani Plav{i}, daju}i joj mogu}nost da pri~a {ta ho}e, dok se druga strana uop{te ne ~uje”, rekao je poslanik Maksimovi}”. Nastasja Radovi} je autor teksta “Princ Nikola Petrovi} Wego{: Mitropolit Amfilohije je stavio crkvu na stranu nacionalista” koji je objavqen u broju od 3. oktobra 1997. godine. U formi kratkog intervjua nastavqeno je objavqivawe, naravno samo u negativnom kontekstu, stava i mi{qewa kojim se osu|uje sve {to je nacionalno i omalovaàvaju svi koji se osmele da javno ukaù na potrebu za{tite nacionalnih interesa. Dakle, prema CIA scenariju list “Danas” objavquju svaki tekst kojim se uporno podsti~u podele i {iri mr`wa, i tako priprema javnost za slede}e poteze CIA-e. Taj tekst ma koliko da izraàva li~ni stav i mi{qewe pojedinca, sa gledi{ta ure|iva~ke politike lista “Danas” predstavqa poèqni materijal za objavqivawe, jer se u potpunosti uklapa u medijsku matricu CIA-e. Tekst glasi: “Mo`da se donekle moè razumeti reagovawe crkve kao i onih kojima su na taj na~in bili povre|ena religiozna ose}awa iako mi, zaista, nikako nismo èleli da vre|amo ma koga. Izviwavam se onima koje smo u tom smislu ugrozili. Ja respektujem religije i nisam, kao direktor Bijenala, èleo da u odnosima sa crkvom stvaram nekakve probleme. Crkva, na àlost, kao da nije razumela nameru ove izlo`be i htela je, sem toga, da “vidi” samo jedan wen deo. Pored proskribovanih eksponata, bilo je mnogo vi{e onih koji su delovali, lai~kim jezikom govore}i, veoma simpati~no i mogli su izazvati samo prijatan doìvqaj. Ali, okolnosti kao {to su predizborna utakmica, medijsko “aktuelizirawe” svega kao velikog skandala, transformisali su sve reakcije u jednu negativnu ocenu. Ose}ate li vi li~no, ipak, izvesnu odgovornost za sve ovo {to se oko Bijenala doga|a? Ja sam sigurno odgovoran kao direktor Bijenala i kao neko ko bira wegove komesare. Odgovoran sam za izbor tema koje }e na Bijenalu biti zastupqene i oko kojih se dogovaram sa komesarima. Mislim da smo, za ovaj tre}i po redu Bijenale, imali izuzetno cewene stru~wake za selektore. Mislim ne samo na glavnog komesara Jerofejeva ve} i na druge komesare. Poku{ali smo ne samo da okupimo umetnike koji se zaista bave odre|enim oblastima i temama, ve} i da ih bude sa svih strana, a da teme koje ih vezuju budu one koje su okosnica savremenog dru{tva. Tema seoba je ona koja je oduvek zanimala Evropu. Danas je to, na primer, tema evropskog ujediwewa koje prate mnogobrojne te{ko}e. Namera Bijenala nije jedino da pokaè lepa i uspe{na ili, pak, samo {irokoj publici dopadqiva dela, ve} i da konfrontira razli~ite rezultate istraìvawa u umetnosti. 38

Kakva je, po va{em mi{qewu, uloga mitropolita Amfilohija Radovi}a i Crkve na koju se on, u svom pismu javnosti, poziva? – Ne bih hteo da se ponovo upu{tam u polemiku oko toga. Pona{awe mitropolita Amfilohija odraz je, po mom mi{qewu, stawa i crkvi uop{te. Ne samo u crkvi ~iji je dostojanstvenik mitropolit Amfilohije ve} i u drugim. I u katoli~koj, naravno. To je te`wa da se bude blizu vlasti, politi~kih pitawa i problema kroz poku{aje da se svemu tome da naro~iti smisao. To su gre{ke koje ~ine sve velike crkve i tako se sve vi{e udaqavaju od svake spiritualnosti. To se, zaista, ne odnosi samo na slu~aj Cetiwskog manastira. Po meni, radi se o izraènoj pojavi na kraju ovog veka. Pojava religioznog radikalizma predstavqa opasnost za dru{tvo. To je ono {to bi trebalo prevazi}i. Po mom mi{qewu, takva interpretacija religije je i suvi{e zavisna od vremena u kome je nastala. Religioznost je duhovnost koja bi trebalo da qude u~ini bliskim, da doprinese boqem razumevawu razli~itih, da uspostavi odnose, da bude momenat komunikacije. Poruke vere, Boga i Jevan|eqa su “Volite jedni druge”, “Ne {irite nasiqe”... Ja ne poku{avam da sudim onome {to je u vidu javne poruke do{lo iz Cetiwskog manastira, èlim samo da kaèm da àlim {to je tako. Uticaj crkava na rat u biv{oj Jugoslaviji nije bio mali. Mo`da je u tom pravcu jo{ ve}i i katastrofalniji bio uticaj Katoli~ke crkve u Hrvatskoj, ili uticaj crkava na bosanski rat. U takvoj situaciji kakva je danas, crkve su nu`no u poziciji rivalstva i one onda prave nekakav marketing preko razli~itih vladaju}ih struktura od kojih su neke nacionalisti~ke {to je pozicija, po mom mi{qewu, bez ikakvog humanizma. To je veoma opasno za religiju jer ona je, kao i umetnost, jedan od izraza visokog stepena razvoja duhovnosti ~oveka. Ja po{tujem svaku religiju i mogu da zamislim kakve bi reakcije ova izlo`ba izazvala u Francuskoj ili [paniji i Italiji gde ima mnogo praktikuju}ih vernika. Verovatno bi do{lo do reakcije koje bi sve to skandalizovale ali ne i do nu`nosti da se izlo`ba zatvori, ne do uni{tavawa eksponata. Jer to su zemqe gde su qudi navikli na pluralizam mi{qewa i izraàvawa, iako ni to ne bi smetalo onima koji su spremni da od toga naprave skandal. Ako takve reakcije jesu, me|utim, najuticajnije kao {to je ovde slu~aj, to je znak da je razvoj dru{tva u opasnosti, da se zatvaraju putevi izlaska iz op{te krize pa i krize duhovnosti. Koliko dobro poznajete mitropolita Amfilohija, li~no? – S wim sam se sretao vi{e puta u Parizu, na Cetiwu... Na mene je ostavila utisak wegova inteligencija, kultura, wegovo dobro znawe francuskog... Na àlost, wegovo pona{awe u aktuelnoj krizi stavilo je crkvu na stranu nacionalista i tako je blokiralo wenu pravu ulogu. Ja, jednostavno, nisam podràvao takve stvari. Volim svoju zemqi i smatram da je treba braniti, da treba zastupati wene vrednosti, wene interese, ali ono {to se doga|alo posledwih godina nije bilo to {to je trebalo braniti, {to je trebalo podràvati. Crkva je previdela mnogo toga. Previdela je `rtve, samu sebe je opozvala, uradila je stvari koje ne mogu biti u interesu zajednice, ne mogu doprineti ujediwavawu qudi oko pravih zajedni~kih interesa. Sve to me je udaqilo od Cetiwskog manastira koji je, ina~e, jedno divno mesto koje volim. Do{li ste iz Pariza da biste glasali na izborima u Crnoj Gori. Kako gledate na aktuelnu politi~ku situaciju? [ta je, po vama, najboqe za gra|ane Crne Gore? 39

Ovo je prvi put – da glasam u Crnoj Gori. Do{ao sam da ispunim svoju gra|ansku obavezu, {to je za mene veoma va`no. Ja nemam nikakav li~ni politi~ki projekat. Mislim da gra|ani Crne Gore, zaista, imaju mogu}nost izbora. Postoji veoma ìva politi~ka scena u posledwih godinu dana, osobito. îni mi se da je ovde sve u pokretu, da se, ipak, ide ka demokratizaciji, promenama, da se traì alternativa u odnosu na ranije stawe. Srbija i Crna Gora su jedine zemqe starog reìma, komunisti~kog, kolektivisti~kog, a sada i nacionalisti~kog. U kontekstu iskustva koje su Crnogorci imali u posledwih sedam godina, mislim da je mogu}e izabrati. Odgovornost koju sa drugim delim kad je u pitawu sudbina Crne Gore i moja savest, kaù ti da postoji nada, da stvari mogu krenuti naboqe. Za Crnogorce je otvorena mogu}nost da mewaju i da krenu ka otvarawu, da obnavqaju veze sa Evropom, sa drugim zemqama. U Srbiji je situacija sasvim druga~ija jer, u su{tini, na ovim izborima nije bilo pravih mogu}nosti da se bira. U Crnoj Gori ima mogu}nosti. Postoji jedna ìva energija, dinamizam, moglo bi se po~eti sa demokratizacijom institucija. Srpski izbori gde se bira izme|u g. [e{eqa i g. Lili}a nisu dobra perspektiva i budu}nost ne samo kada se radi o Srbiji. Da li ste spremni da podrìte nekog na crnogorskoj politi~koj sceni? Ovih dana je princ Aleksandar Kara|or|evi}, na primer, otvoreno podrào gra|ane i partije koji su protestovali protiv najnovijih doga|aja u Beogradu vezanih za smenu gradona~elnika i promene u Studiju B. – Nisam ~uo za tu poruku Aleksandra Kara|or|evi}a. [to se ti~e Srbije, ovde je jedina prava opozicija ona demokratska, a ne nacionalisti~ka. U Beogradu se pokazalo da nisu vi{e va`ni lideri, da qudi traè duboke, ozbiqne promene. Najiskrenije èlim da u Srbiji do|e do pravih reformi, do jednog ozbiqnog politi~kog pokreta. Lideri, o~igledno, nisu uspeli u tome. Nije ta~no da ne postoji prava alternativa. Ona postoji. Nu`na je reforma svih oblasti ìvota, od kulture do vojske i policije. Kada su u pitawu odnosi sa Crnog Gorom, zalaèm se za jedan konfederativni projekat zajedni~ke dràve koji bi {titio i Crnu Goru i Srbiju podjednako. Qudi u Srbiji zaista trpe i mislim da moraju na}i pravu alternativu ovom stawu u kome su. Drago mi je da i Aleksandar Kara|or|evi} vidi da se u Srbiji mora na}i prava alternativa velikim nacionalisti~kim projektima. A Vi? Koga vi podràvate u Crnoj Gori? – Ja se ne opredequjem strana~ki. Ali u ovoj situaciji je prili~no jasno {ta gde vodi. âk i kada se radi o li~nostima na politi~koj sceni. Jasno je, na primer, da je g. Bulatovi} ~ovek koji predstavqa stari sistem mi{qewa i vladawa, da zastupa projekat politike g. Milo{evi}a. On, u stvari, nije ni za ni protiv ovog i onog. Jednostavno, realizuje Milo{evi}ev program. Sa druge strane, postoji ~itav jedan pokret koji predvodi g. \ukanovi}. To nije on sam, tu je ~itav niz crnogorskih partija koje ga podràvaju. Oni se pojavquju kao qudi sa voqom da mewaju zaista te{ke okolnosti u kojima se ìvi”. U rubrici “Li~ni stav” sa nadnaslovom “Srpski strahovi od Vatikana, Kominterne i Bele kuge” i pod naslovom “Neuni{tivi mit o uni{tewu” 3. oktobra 1997. godine objavqen je tekst Rajka Cerovi}a. Iza ovako uvredqivog i bezobraznog teksta mogu da stanu CIA i list koji uvek ima rezervisanu rubriku za razne li~ne opservacije kojima se vr{i napad na sve {to je srpsko. Taj tekst glasi: 40

“Upravo su ovih predizbornih dana predsjedni~ki kandidati nekih patuqastih srpskih stranaka u Crnoj Gori, u svojoj predizbornoj kampawi, opet na{iroko obrazlagali uvredqivo bajate teorije o navodnoj propasti i zloj sudbini srpskog naroda, odnosno “vaskolikog srpstva”, pod kojim se automatski podrazumijeva i Crna Gora kao dràva i wen ve}inski narod. Stvari ukratko izgledaju ovako: srpski narod je odavno ugroèn svjetskom zavjerom Vatikana i Kominterne, silama koje odvajkada rade na uni{tavawu srpstva i pravoslavqa. Naravno, tu je i agresivni islam koji odavno vreba po svoj prilici samo Srbe kao tobo`we jedine prave zastupnike hri{}anske civilizacije. Da za sada ostavimo po strani nevjerovatnu pretencioznost po kojoj se ~itavo pravoslavqe izjedna~ava samo sa krajwe diskutabilnim pojmom srpstva, pa da postavimo logi~no pitawe da li je petovjekovno srpsko ropstvo pod Turcima, koje je vaqda nesporno, proizvod mrskog Vatikana ili, ne daj Boè, Kominterne? Vatikan se mo`da i mogao dogovoriti s Turcima da “opasne” Srbe Turci samo pet vjekova drè u ropstvu, ali Kominterna zaista u tako naopakoj antisrpskoj namjeri, s obzirom na ~iwenicu da je weno postojawe datirano znatno kasnije, tu ni{ta nije stigla da pomogne. Zanimqivo je da istom lako}om ovakvu zbrku pojmova o vatikansko-kominternovskoj zavjeri protivu Srba upotrebqavaju i brojni srpski akademici i polupismeni politi~ari i pismeno{}u krajwe oskudni neki pjesnici. Sporedno je {to se u Srbiji, po relativno op{tem mi{qewu, sve sli~ne “stvarala~ke” individualnosti ubrajaju u nacionalno-intelektualnu elitu. Uz vatikansko-kominternovsku zavjeru, zatim zavjeru novog svjetskog poretka (tako|e pojam koji ni{ta precizno ne ozna~ava) ide i jo{ jedna stra{na optu`ba za antisrpstvo, iako nije jasno kome je upu}ena. Rije~ je o horskoj kukwavi nad “belom kugom”, odnosno potencijalnoj opasnosti nestajawa Srba pod naletima “biolo{ke eksplozije” nacionalnih mawina u samoj Srbiji. [to se nas Crnogoraca ti~e, nikada nam ta fama o “beloj kugi” nije bila dovoqno jasna. Ko to Srbima smeta da se razmnoàvaju, kakve ih to neprijateqske sile {kope, ko im otima plemenite spermatozoide? Takva pri~a se u Crnoj Gori smatra ne samo nepristojnom, nego i krajwe inferiornom, pogotovu u nazo~nosti na{ih sugra|ana i kom{ija druge vjere i nacionalnosti. Nas Crnogoraca ima samo nekoliko stotina hiqada, pa ipak nam ne pada na pamet pomisao da }e nas na{i sugra|ani i kom{ije, a uz to dràvqani na{e domovine, jednog dana istrijebiti. Da li je tu rije~ prosto o ~vr{}em nacionalno-istorijskom identitetu i iskustvu u odnosu na Srbe, ili o druk~ijoj kulturi i mentalitetu - mo`da nije lako odmah odgovoriti, ali Crnogorcima jednostavno nije svojstveno da prosta~ki zaviruju u tu|i krevet i otuda izvla~e dalekose`ne i pateti~ne zakqu~ke o svojoj bliskoj propasti. Daleko od toga da Crnogorci ne weguju neke druge ne mawe primitivne mitove, kao {to je kult, primjera radi, mu{kog potomstva, za {to su u svojoj ratni~koj istoriji nekada imali dovoqno opravdawa, ali to zaista nema nikakve veze s zamjerawem kom{ijama {to se, navodno mimo na{e voqe, razmnoàvaju. Crnogorska porodica se jo{ uvijek, bez ikakvih nacionalnih programa i ideolo{kih dekreta, relativno normalno reprodukuje, ne ~uvaju}i roditeqski komfor po kome je “jedno dete” preko vrh glave. Uostalom, i da nije tako Crnogorci, bar ovi koje smo do 41

sada poznavali, sigurno za eventualni pad vlastitog nataliteta ne bi optuìvali nikoga drugog. Ista pri~a se ponavqa i sa Vatikanom. Ako je Vatikan zaista takva ala da ni ore ni kopa nego svakog sekunda pakosno snuje kako da uni{ti pravoslavqe – Crnogorci bi u toj paklenoj strategiji, vaqda, morali biti prvi na udaru. U svakom slu~aju, i teritorijalno su bliì Vatikanu od Srba, mediteranska su zemqa, relativno malobrojna populacija, strategijsko-geografski izuzetno zanimqivo i zna~ajno podru~je. No, pored svega te{ko da se moè sresti intelektualac crnogorske nacionalne svijesti i provenijencije koji osje}a ma kakav strah od Vatikana. Vatikan je bio i ostao, ali su bili i ostali pravoslavni Crnogorci. I ako nijesu Bog zna koliki vjernici, volio bih vi|eti toga ko bi probao da ih ubijedi da se manu pravoslavqa, odnosno odreknu svoje pravoslavne tradicije. Naravno, ima Crnogoraca koji su spremni da sli~nu beogradsku bajku ponavqaju, ali se oni izja{wavaju kao Srbi i drè za normalno da sve {to ~uju u Beogradu hitno umnoè u {to vi{e primjeraka. Oni se mogu sresti me|u onom mawinom od 9,5 odsto koji su se na popisu od 1991. godine izjasnili kao Srbi, ili me|u dijelom crnogorskih intelektualaca u Beogradu. Nije, dakle, nama Crnogorcima ba{ do kraja jasno po ~emu su oni Srbi, i ako im se pravo na takvo ili drugo nacionalno izja{wavawe ne pori~e – Boè sa~uvaj – nig|e su to vi|eli toliki strah od Vatikana da po svu no} ustaju kako bi odagnali stra{ne vatikanske no}ne more. Mo`da Crnogorci kojima je vjerska tolerancija sastavni dio vlastitog istorijskog iskustva, i ne umiju da vide koliko ih Vatikan navodno ugroàva, ali te{ko da i Vatikanu pada na pamet poku{aj katolizovawa anarhi~nih Crnogoraca s kojima lako nije mogao izlaziti na kraj ni wihov sveti Petar Cetiwski. Izgleda, ipak, da su samo bra}a Srbi na udaru i od odavno mrtve Kominterne i “opasnog” Vatikana i sila takozvanog novog svjetskog poretka i na kraju samo wima spremqene lukave “bele kuge”. Crnogorcima to sve nije dovoqno jasno, tim prije {to se wihova bra}a stalno prse svojom desetomilionskom cifrom, dodu{e nikada preciziranom da li je rije~ o srpskom nacionu ili prosto stanovni{tvu. Ako bi usvojili sli~nu logiku permanentnih strahova od svog navodnog nestajawa crnogorski bi se vapaji morali do neba ~uti. Mo`da nije jednostavno objasniti da po istoj logici po kojoj se Crnogorci nijesu pla{ili ni kad su svojevremeno sami stajali pred zastra{uju}om turskom imperijom, ne pla{e se danas susjedne Albanije, velike ili male Hrvatske, ni Bosne i Hercegovine, ~ak i da je sva muslimansko {erijatska zemqa, a ni navodne “biolo{ke ekspanzije” svojih sugra|ana ili susjeda. Prosto, i ako mo`da grije{e, nemaju sli~nih kompleksa i frustracija. To, me|utim, ne zna~i da Crnogorci koji svakodnevno slu{aju beogradsku intelektualnu kukwavu nad sudbinom srpskog naroda nijesu li{eni dubokog saosje}awa, ali nemaju ideju kako da pomognu. U ovom najnovijem ratu, naivno vjeruju}i srpskim mitovima i optere}ewima, pomogli su bra}i na tako naopak na~in da im Srbi to dugo ne mogu zaboraviti, bez obzira na neosporno dobre crnogorske namjere. Kako zaista objasniti stalne vapaje srpske kvaziinteligencije, izricane i s oficijelnih dràvnih govornica i na nau~nim javnim skupovima navodno prve vrste, sra~unate na stalno zapla{ivawe Srba “biolo{kom eksplozijom” gra|ana wihove dràve, tim prije {to odmah zatim uslijede fraze o tome da 42

}e i demokratskoj Srbiji sve mawine uìvati prava po me|unarodnim standardima? Vaqda je i pravo razmnoàvawe tako|e qudsko pravo i jo{ zagarantovano me|unarodnim standardima? Jedan od tri predsjedni~ka kandidata u Crna Gori, a sva trojica predstavqaju bukvalno nepostoje}e politi~ke partije, ponosno je u svojoj izbornoj kampawi isticao da se zalaè za srpsku nacionalnu dràvu, ili savez srpskih dràva, u koje ubraja i Crnu Goru formulacijom “srpski i crnogorski narod kao jedan narod”, sa samo srpskom vojskom i tako|e nacionalno ~istom policijom. Taj jo{ uvijek aktivni univerzitetski profesor i doktor nauka, iznad ~ije glave je u ~itavoj kampawi visio poster Radovana Karayi}a, tako|e nije zaboravqao da ustvrdi da }e u takvoj srpskoj dràvi sve nacionalne mawine imati pravo po me|unarodnim standardima. Zamislite gra|ane svoje dràve koji uìvaju sva qudska prava po me|unarodnim standardima, a zabrawuje mu se da sluì vojsku, odnosno brani vlastitu dràvu? [ta je drugo no potencijalni izdajnik? Nije problem {to dobar dio srpske inteligencije odavno weguje ovakav politi~ki folklor, ve} prije u ~iwenici {to se, izgleda, radi o neizqe~ivoj bolesti: trajnoj opsesiji! Bilo bi zaista nu`no i mo`da krajwe vrijeme da Crnogorci jednom iskreno kaù svojoj milionskoj bra}i: Ostavite se i Vatikana, Kominterne i svjetskih zavjera, a ako drìte da je to nu`no, pripazite na potpuno slobodno i samoinicijativno razmnoàvawe. Ostavite na miru i Crnu Goru, pa da stvarno budemo bra}a i da se me|usobno sokolimo u svim isku{ewima. Posebno bi Crnogorci morali zamoliti da ih Srbi i Srbija vojno ne pomaù, jer su uspomene na takvu pomo} u Crnoj Gori suvi{e bolne i uznemiruju}e”. U broju od 1 i 2. novembra 1997. godine objavqen je intervju sa Draganom Veselinovim pod naslovom “ânak ho}e Vojvodinu republiku”. Stavove iznete u tom tekstu jedino je list “Danas” mogao da neutralno oboji i umesto da ìgo{e politi~ku nedoslednost pa`wu ~itaoca usmeri prema osnovnoj poruci borba za autonomiju i napad na demokratsku izbornu voqu gra|ana. Sve {to se ne uklapa u kriterijume i standarde CIA-e moè slobodno sa stranica lista “Danas” da se napada. To je ciq ovog teksta koji glasi: “Sjajno je kada se qudi razvode, udaju se, koalicije rasturaju, da to izgleda sa stilom koji daje svakom od wih {ansu za budu}e delovawe. Ja sam èleo politi~ki sporazum, ali imamo razlaz u mi{qewu. Naàlost, stvari su se odvijale na mnogo sumwiv na~in, i mada to bitno ne moè da oslabi na{u pojedina~nu snagu, ào mi je {to je koalicija Vojvodina, koja je u jednom momentu podigla vojvo|anski duh, proradila vojvo|anski romantizam, dala qudima novu nadu, doìvela tako ru`ne unutra{we sukobe. Ali, idemo daqe – kaè u razgovoru za “Danas” Dragan Veselinov, predsednik Narodne seqa~ke stranke i jedan od ~elnih qudi koalicije Vojvodina. Neke od biv{ih ~lanova koalicije Vojvodina ovih dana u{le su u Savez demokratskih stranaka. Da li bi taj savez mogao da predstavqa neku vrstu alternative koaliciji Vojvodina? –Ne, prvo zato {to koalicija Vojvodina deluje samo na vojvo|anskom prostoru. Vanvojvo|anski savez koji bi zastupao ideje autonomije Vojvodine bio bi protivan politi~kom razumu. No, wihovo je legitimno pravo da se udruùju, to su stranke koje su i ranije sara|ivale, poznajem {efove tih stranaka, sa mnogima sam prijateq, i ja tu nemam {ta da dodam. Koje politi~ke snage danas 43

~ine koaliciju Vojvodina koliko je va{e ~lanstvo, i koja je najbitnija razlika izme|u vas i biv{a dva koaliciona partnera? – Koaliciju Vojvodina danas ~ine Narodna seqa~ka stranka sve nestrana~ko ~lanstvo (samo na podru~ju ju`nog Banata ima preko hiqadu ~lanova), svi qudi koji su se u~lawivali u koaliciju Vojvodina. Oni me podràvaju stoga {to sam upravo ja bio promoter ideje da ne treba da se u~lawuju u na{e stranke, ve} da sama koalicija Vojvodina kao partija bude ta koja }e okupqati qude. ânak je, me|utim, zastupao stav da su stranke sve, a koalicija Vojvodina ni{ta. Mislim da su izlaskom iz koalicije Vojvodina, on i wegovi istomi{qenici, na vrlo surov, hladnokrvan i politi~ki svirep na~in okrenuli le|a, pre svega ogromnom broju tih vanstrana~kih ~lanova Koalicije, koji su èleli da pripadaju jedinstvenom vojvo|anskom frontu i bore se iskqu~ivo za autonomnost Vojvodine. ânak je hteo koaliciju samo na nivou labavog tehni~kog izbornog saveza, koji moè da se raspadne kada ho}e. Imate li evidenciju o trenutnom broju ~lanova koalicije Vojvodina? – Da, taj broj iznosi oko 35 hiqada ~lanova. Raspad prvobitne koalicije Vojvodina izazvao je, bez sumwe, veliko razo~arewe va{ih bira~a. Izme|u vas i gospodina ânka bilo je mnogo ru`nog “prepucavawa” putem medija. Kako biste danas, u najkra}em, definisali razloge za raspad Koalicije? ânak i Isakov nisu hteli da koalicija Vojvodina bude izgra|ena, jedinstvena politi~ka snaga. Nisu èleli zajedni~ke organe. A, kona~no, ânak je pre{ao na program “Vojvodina republika”. Ja sam za modernu, regionalnu, ekonomsku autonomiju Vojvodine, ~iji }e prirodni resursi pripadati Skup{tini Vojvodine. Ja sam za Vojvodinu ~iji }e sekundarni prihodi, od poreza i carina, pripadati Vojvodini u skladu sa nacionalnim dohotkom. Ali sam za Vojvodinu u Srbiji. Za Srbiju kao jedinstvenu dràvu, sa jednom vojskom, jednom policijom, jedinstvenom spoqnom politikom. To je i bio na{ dogovoreni program, a zagovarawe projekta “Vojvodina republika”, nije samo izdaja na{ih bira~a, nego predstavqa realnu opasnost od novih me|unacionalnih sukoba. O~igledno je dakle, da smo se i koncepcijski i regionalno razi{li. Kada govorite o statusu Vojvodine, kako gledate na problem Kosova? – Pitawe Kosova mora se kona~no otvoriti. Ja sam za to da se albanskim politi~arima otvoreno kaè da secesionisti~ka politika ne dolazi u obzir. Kao {to nisam za koncept Vojvodina republika, isto toliko nisam za koncept Kosovo republika. S druge strane, reìm u Srbiji mora postati svestan toga da politika centralizma i negacije albanskog pitawa ne vodi re{ewu situacije u Srbiji. Ekonomska i kulturna samostalnost, moraju biti osnovna polazi{ta i za Vojvodinu i za Kosovo. Srbija ne moè da negira postojawe kosovskog problema, ali ne shvatam, za{to srbijanski reìm ne bi potraìo saveznike za re{ewe kosovskog pitawa u nama koji ne zagovaramo projekat Kosovo republika, ali smo za jedno pravedno re{ewe toga pitawa. A uveren sam da nema tog albanskog politi~ara koji moè da prihvati ~iwenicu da secesija Kosova nije mogu}a ni sada ni ikada. îwenica je da je na posledwim predsedni~kim izborima ogroman broj qudi dao svoj glas Vojislavu [e{equ. Kako, imaju}i to u vidu, gledate na razvoj doga|aja u Srbiji, i kakav ishod o~ekujete posle decembarskih izbora? 44

– Ako Milo{evi} ne stane aktivno uz Milutinovi}a i krene da mu vodi kampawu, kao da se on (Milo{evi}) kandidovao, Milutinovi} }e biti `rtvovan. Predstavqa}e samo golu figuru, da bi se spasila ~ast SPS, da se kaè da je imala svog kandidata. Ali, tako|e, ako Milo{evi}, ne stane u potpunosti iza Milutinovi}a, a znamo {ta to zna~i, bi}e to i pokazateq da èli [e{eqa za predsednika Srbije. Mnogo se ovih dana naga|a ko bi mogao biti tajanstveni predsedni~ki kandidat opozicije. Imate li neku ideju o tome, i kakve bi mogle biti wegove {anse? – Mi smo èleli da na pro{lim izborima to bude Milan Pani}. Bilo je vremena da mu se izgradi odli~na kampawa i on bi sigurno u{ao u drugi krug da smo svi stali iza wega. Ne verujem da ijedna partija moè da istakne posebnog kandidata. I daqe mislim da je neophodno da se oko jednog zajedni~kog kandidata ujedine beogradska i vojvo|anska demokratska opozicija. Ja ne vidim da je bojkot izbornog sistema razuman. Kona~no, pokazalo se da ovaj izborni sistem nije bio smetwa da socijalisti izgube za Republi~ku skup{tinu. Izgubio je i wihov predsedni~ki kandidat. Samo je ~udo spasilo socijaliste da [e{eq ne postane predsednik. Pod ovim izbornim sistemom je mogu}e boriti se sa vla{}u, bojkot bih mogao da prihvatim samo pod uslovima otvorene diktature. Ali ako demokratska opozicija i daqe bude razjediwena i daqe bojkotovala izbore, mi u koaliciji Vojvodina bojkotova}emo sve predsedni~ke kandidate, sve dok se svi ne okupimo oko jednog zajedni~kog. Recite nam, da li je mogu}e da se koalicija Vojvodina ponovo okupi u starom sastavu? Novi Sad – Predsedni{tvo Saveza vojvo|anskih Ma|ara podrào je inicijativu poslanika SVM u Skup{tini Vojvodine, predsednika skup{tinskog odbora za me|unacionalne odnose [andora Egere{ija o uvo|ewu institucije ombudsmana u Srbiji. Kako pi{e u narednom broju “Ma|ar So” ta inicijativa }e biti prosle|ena Skup{tini Srbije, a poslani~ka grupa SVM }e zatraìti weno uvo|ewe u proceduru. U intervjuu za list, Egere{i je rekao da bi uvo|ewe ombudsmana, odnosno republi~kog komesara za pitawa qudskih prava i prava nacionalnih mawina, pove}alo pravnu sigurnost u Srbiji i dalo institucionalne mogu}nosti za re{avawe problema u toj oblasti. On je dodao da u Srbiji “nema pravne sigurnosti, postoje brojni problemi u ostvarivawu qudskih prava, ali i u oblasti koje reguli{u prava nacionalnih mawina, koje ~ine jednu tre}inu stanovnika Srbije”. “Institucija ombudsmana je ve} uvedena u 85 dràva, a uvo|ewe te institucije kod nas bi doprinelo demokratskim procesima. Po zamisli, ombudsman bi imao tri zamenika za Vojvodinu, Sanyak i Kosovo. Imao bi pravo da stekne uvid u rad dràvnih institucija i da pokrene postupak u svakom slu~aju koji dospe do wega i u kojem se àli na kr{ewe prava”, rekao je Egere{i. – Ne bih imao ni{ta protiv, jer kona~no mi smo ipak ideolo{ki bliski, ali bi lopta morala da se spusti, da se stane iskqu~ivo na programu Vojvodina – autonomija. To je jedini koncept koji svi qudi u Srbiji mogu da razumeju i prihvate. Ako nije uspeo savez tri stranke, mo`da bi uspeo savez deset stranaka. Mo`da }e veliki meki savez da bude boqi od tvrdog saveza. Mo`da }emo se jednom ponovo okupiti oko “Vojvodine”, jer upravo sudbina koalicije Zajedno pokazuje, koliko tu`no moè da izgleda politi~ki zavr{etak velikog po~etka”. 45

U broju od 20. novembra 1997. godine objavqen je tekst pod naslovom “Mawine su u najgoroj poziciji” u kome se prenose stavovi Sowe Biserko. Umesto da se otvori pitawe povratka izbeglih u ovom tekstu se izbegla lica predstavqaju kao faktor koji mewa nacionalnu strukturu stanovni{tva i ugroàva prava mawina u Srbiji. Tako monstruozni stav se potkrepquje i uobi~ajenom kritikom na ra~un vlasti u Srbiji. Ovakvi tekstovi mogu da iza|u samo iz propagandne kuhiwe CIA-e. Taj tekst glasi: “Pruàte pomo}, dajete neophodne savete i izbeglicama. – Izbeglice nisu samo humanitarno, ve} politi~ko i moralno pitawe, ne samo za nas ve} i za ~itavo dru{tvo, a posebno za reìm koji ih je doveo u tu situaciju. Reìm do sada nije pokazao da ima neku adekvatnu politiku, kojom bi dokazao da zna {ta ho}e sa izbeglicama, tako da su se one na{le u jednom procepu, iznena|eni do~ekom ne samo reìma ve} i obi~nih gra|ana ovde. Kad su do{le izbeglice iz Krajine, postojala je ideja da se po{aqu na Kosovo, kako bi se, promenila demografska struktura. Me|utim, vi{e od 25.000 nisu uspeli da po{aqu, od ~ega se 10.000 vrlo brzo iselilo. Onda su poku{ali da ih {aqu u isto~nu Srbiju, {to je ve}ina wih odbila, a najve}i broj izbeglica je naseqen po Vojvodini u onim krajevima, gde su Ma|ari i Hrvati, tako da se promenila demografska struktura pojedinih op{tina i regiona, gde su sad izbeglice u ve}ini, {to opet moè da bude veliki problem u opstanku Hrvata i Ma|ara. Naime, postoji tendencija odlaska mawina, pogotovo Hrvata, iz pograni~nih oblasti, ili iz mesta gde su pobedili radikali. Dosta wih stalno dolazi kod nas, poku{avamo da im pruìmo informacije gde mogu da re{e svoje probleme i objasnimo {ta su wihova prava u ovoj zemqi i {ta mogu da o~ekuju. Helsin{ki odbor za qudska prava je osudio ubistvo romskog de~aka Du{ana Jovanovi}a, kao i sve u~estalije napade na wih. Da li su se Romi i ranije obra}ali Odboru za pomo}? Opasne teroristi~ke igre îwenica je da postoji terorizam na Kosovu. – Terorizam na Kosovu o~igledno postoji. S obzirom na neadekvatno pona{awe na{ih vlasti, nedostatak dokaza na sudovima, torturu i mu~ewa tih qudi, {to sve skupa baca jedno svetlo na celu tu problematiku, ne moè se izri~ito imenovati ko to radi. O~igledno je da i na jednoj i na drugoj strani postoje takve grupe. Koliko su one jake, organizovane, koliko su zna~ajne, o tome nema prave informacije. Terorizam je opasan i za jednu i za drugu stranu i smatram da bi ovaj reìm trebalo da se mnogo ozbiqnije bavi tim pitawem, a ne da ga koristi u politi~ke svrhe i od toga pravi fantomsku pri~u. Sigurno je da kod gra|ana na Kosovu ima oru`ja, me|utim cela Srbija je naoruàna, ne samo Albanci. Stoga bi to pitawe trebalo mnogo doslednije sprovoditi u svim grupacijama stanovni{tva. To je ozbiqan problem za obe strane i wemu mora mnogo ozbiqnije da se pri|e. – Retko. Dodu{e, imali smo kontakte sa nekoliko wihovih organizacija, jednom iz Kragujevca i Dru{tvom Roma iz Beograda, jer smo bili svesni da taj problem postoji. Po{to pratimo stawe qudskih prava mawina, znali smo da su oni najugroèniji. To pitawe rasizma prema wima je tiwalo i latentno bilo prisutno, i naàlost u posledwe vreme prelomio se preko smrti de~aka i 46

iznelo na povr{inu problem Roma u najè{}oj formi. To je jedan veliki problem, ne samo kod nas, ve} i u ê{koj, Slova~koj, u svim zemqama tranzicije, jer su oni sad kategorija preko koje se prelama mnogo nezadovoqstva, koje dolazi uz jednu novu situaciju. Postoji mnogo diskriminatorskih mera kada su oni u pitawu. Me|utim, do ovih doga|aja, nisu nam se puno obra}ali za pomo}, jer mislim da postoji jedno elementarno nepoverewe” prema svemu {to je izvan wihove grupe. Veliki broj Roma nema dràvqanstvo, mnogi se ra|aju, a nisu registrovani. Ne zna se wihov ta~an broj i mislim da }e to tek postati problem. Oni se te{ko organizuju, ìve u strahu, a javno mwewe ne reaguje na wihove neda}e. Mislim da u ovoj fazi ne mogu da uznapreduju mnogo bez podr{ke nevladinih organizacija i adekvatne politike same dràve i wenih institucija. Posledwi doga|aji su samo upozorewe za ono {to se de{ava ispod povr{ine i treba svi da se zapitamo {ta se de{ava u ovom dru{tvu. Sama pojava skinhedsa, ko su oni, iz kakvog miqea oni dolaze, za{to su oni u tome. îme obja{wavate pove}an stepen nasiqa kod mlade populacije? – Zabriwavaju}e je toliko prisustvo nasiqa me|u tinejyerima. Oni su proizvod ne~ega. Odrasli su na modelu nasiqa. Ceo rat su preìveli u atmosferi gde je nasiqe bilo neka`wivo i dozvoqeno pona{awe. Raspalo se dru{tvo, institucije, porodice... Oni nemaju nekih uzora na kojima mogu da neguju odre|ene vrednosti niti da ih usvajaju. Zna~i, uop{te ta dru{tvena slika je dosta nepovoqna i zabriwavaju}a i zahteva suo~avawe svih, ne samo dràvnih institucija, ve} celokupnog dru{tva. Policija ne moè sve da uradi. Ona je samo jedna mala kockica u tom sistemu”. U broju objavqenom 5. decembra 1997. godine objavqen je tekst pod nazivom “Fehmi Agani: Srbija intenzivira teror na Kosovu”. Radi se o klasi~nom primeru antisrpskog teksta koji je mogao samo u listu “Danas” da se objavi, jer je to glasilo otvoreno za sve koji su spremni da saspu najodvratnije laì i uvrede na ra~un svega {to je srpsko. U tekstu se prenosi stav jednog proverenog srbomrsca, ali da je kojim slu~ajem ispod ovog teksta stajao i naziv CIA niko se ne bi iznenadio, jer i CIA tvrdi da je Srbija okupirala Kosovo i Metohiju. Taj tekst glasi: “Rukovodstvo DSK nije donelo kona~ni zakqu~ak o posledwim doga|awima na Kosovu. Na{ osnovni stav jeste da je najva`niji razlog koji uslovqava ovaj negativan trend u ~iwenici da Srbija svojom politikom blokira ìvot na Kosovu i maksimalno reducira politi~ko delovawe, i da onemogu}ava nalaèwe mirnog re{ewa. Karakteristika ovih novih doga|awa jeste ~iwenica da Srbija intenzivira dràvni teror na Kosovu. îwenica da ima toliko ubijenih i rawenih tokom samo nekoliko dana: da se rawavaju deca u dvori{tu, da se ubija nastavnik u {koli, da se ubija na tako okrutan na~in Ismet Gjocaj – pod torturom, sa iskopanim o~ima itd., sve to dokazuje da Srbija intenzivira teror na Kosovu. Tako|e je karakteristi~no da se svakim danom sve vi{e ispoqava nedostatak strpqewa ili boqe re~eno nedostatak spremnosti da se otrpi dràvni srpski teror bez odgovora. To dokazuje i velika manifestacija tokom sahrane u selu Lau{a. Napomiwem da je me|unarodni faktor mnogo pomogao da se situacija odrì u tolerantnim okvirima. Me|utim, stvarni doprinos i pomo} me|unarodne zajednice bi}e onda 47

kada ona pomogne u pronalaèwu re{ewa za problem Kosova, kaè u razgovoru za Danas potpredsednik Demokratskog saveza Kosova Fehmi Agani, povodom najnovijih doga|aja. Otvoreno pojavqivawe pripadnika Oslobodila~ke vojske Kosova, prilikom sahrane nastavnika u selu Lau{a novi je momenat na politi~koj sceni Kosova. Kako to komentari{ete? – Javno pojavqivawe pripadnika Oslobodila~ke vojske Kosova, tokom sahrane u selu Lau{i jeste spektakularan doga|aj. On je bio iznena|uju}i za kosovsku javnost. Ako se moè re}i da je bilo sumwe – a bilo ih je – vezanih za postojawe takvih vojnih formacija, te sumwe danas su mawe, iako li~no mislim da ima elemenata za sumwu da je dobar deo akcija koje su bile pripisivane ovoj vojsci, zapravo bile provokacije srpske policije. Mislim da je u interesu Srbije bilo da na taj na~in skrene pa`wu na Kosovo, legalizuju}i tako svoj dràvni teror. Posle ovog javnog pojavqivawa pripadnika Oslobodila~ke vojske Kosova, jo{ uvek se ne moè dati neka ta~na ocena o profilu i prirodi ove vojske, wenoj dimenziji i wenim mogu}nostima. Uslovno re~eno, ovo predstavqa novi element u politi~kom ìvotu Kosova. Svi politi~ki subjekti na Kosovu imaju u izvesnom smislu problema oko izja{wavawa povodom ovog novog elementa u situaciji koja je i ovako komplikovana. DSK se smatra za najve}u partiju koja okupqa Albance na Kosovu. Tokom ovih godina izjavqivala je da drì pod kontrolom situaciju, da podràva mirno re{avawe problema. Me|utim, posledwi incidenti stvorili su utisak mogu}e eskalacije stawa na Kosovu. Koliko je rukovodstvo Albanaca na Kosovu u stawu da kontroli{e doga|aje? – Ja i danas smatram da je DSK, ne samo najve}a stranka na Kosovu, nego da ona uìva i najve}u podr{ku naroda, kao i wena opcija za mirno re{ewe pitawa Kosova. Mora se eliminisati jedna nejasno}a. Na{ anga`man za mirno re{ewe ne zna~i da pacifiziramo Kosovo da bi Srbija mogla vladati mirno i bez problema. Opcija za mirno re{avawe moè opstati i ima}e podr{ku toliko koliko uspe da ostvari te`we Albanaca na Kosovu. U ovoj blokadi i u stawu te{ke okupacije od strane Srbije, i kad me|unarodni pritisak nije toliki da uslovi Srbiju da ona traì dijalog i mirno re{ewe problema Kosova, prirodno je da }e biti radikalizacije, hteli mi to ili ne. Ponavqam, iako DSK i ostali politi~ki subjekti na Kosovu imaju odre|enu kontrolu situacije, prirodno je da ova kontrola nikad ne moè biti potpuna. Rukovodstvo Nezavisne unije studenata Pri{tinskog univerziteta na albanskom jeziku nedavno je posetilo Va{ington. Studenti su najavili da }e uo~i boì}nih praznika ponovo pokrenuti studentske proteste za bezuslovni povratak u univerzitetske objekte. Mogu li studentski protesti, u tako napetoj situaciji doprineti radikalizaciji situacije na Kosovu? – U indirektnom smislu mirni protest studenata se moè povezati sa radikalizacijom situacije. Brutalni slom mirnog protesta, pospe{uje tendenciju za radikalizacijom. Ne sumwam da studenti i Univerzitet ne}e preduzeti mere i da ne}e na}i druge forme da bi iskazali svoj protest. Sada ve} znamo pozitivne efekte, ali i limite ovih formi. Prirodno je da one zbog forme i na~ina iskazivawa uìvaju i me|unarodnu podr{ku, i na ovaj na~in vr{e jednu va`nu funkciju. Svesni smo da sami protesti ne mogu naterati Srbiju 48

da se povu~e sa Kosova, a niti da sama oslobodi univerzitetske objekte. Me|utim, mislim da jedna dobra koordinacija u okviru mnogostranih delovawa na Kosovu, kao i kompleksni me|unarodni pritisci na Srbiju mogu doprineti u razre{avawu kosovskog ~vora”. U broju od 12. decembra 1997. godine objavqen je tekst pod naslovom “Rasim Qaji}, predsednik SDA: Qudska prava nisu samo unutra{we pitawe”. U tom tekstu novinar Safeta Bi{evac koristi priliku da jedan razgovor preto~i u pri~u o ugroènosti prava nacionalnih mawina. Ovaj tekst ima ciq da potvrdi odavno poznati stav CIA-e da su u Srbiju ugroèna qudska prava i da je to problem ~ove~anstva, a ne jedne dràve. Ovaj tekst ujedno predstavqa i poziv navodno me|unarodnoj zajednici da se ukqu~i u re{avawe problema qudskih prava u Srbiji. Ovakvi tekstovi su specijalnost lista “Danas”. Taj tekst glasi: “Kada je u pitawu jugoslovenska diplomatija, napu{tawe Bonske konferencije nije neuobi~ajen potez. Predstavnici jugoslovenske vlasti, kad god im nedostaju argumenti, napu{taju sastanak, poku{avaju da upla{e me~ku re{etom. Taj potez je kontraproduktivan i dokaz nedostatka jasne politi~ke strategije jugoslovenske diplomatije, ocewuje Rasim Qaji}, predsednik Stranke demokratske akcije u izjavi za “Danas”. – Pomiwawe Sanyaka na Bonskoj konferenciji vi{estruko je zna~ajan rezultat na{e diplomatske aktivnosti koju smo imali posledwih godinu dana na internacionalizaciji sanya~kog pitawa. Kao dokaz te konstatacije je ~iwenica da su Sanyak najvi{e pomiwali Strot Talbot, pomo}nik ameri~kog dràvnog sekretara, britanski i nema~ki ministri inostranih poslova Robin Kuk i Klaus Kinkel, predstavnici zemaqa sa kojima odràvamo stalne kontakte. Ova vlast je na najboqi na~in internacionalizovala sanya~ki problem. Onemogu}avawem povratka svojih gra|ana u zemqu, uvo|ewem prinudne uprave u Novom Pazaru, usvajawem niza zakona kojim se reduciraju prava nacionalnih mawina, fakti~kom institucionalizacijom kr{ewa qudskih prava, doprineli su raspravi o Sanyaku na ovom nivou. Pitawe qudskih prava nije vi{e unutra{we pitawe ni jedne dràve, pa ni Jugoslavije, koja je potpisnik KEBSove Deklaracije. Re{avawe u paketu problema etni~kih zajednica u SRJ i svih regija, ili “za nas nepovoqnije” insistirawe samo na kosovskom pitawu, dva su puta kojim se svet moè baviti ovda{wim nacionalnim problemima, kaè Qaji}”. Novinar A. Kelmendi uvek dobija prostor u listu “Danas” da se objave wegovi tekstovi kako }e {iptari da ostvare “civilizacijske” ciqeve. U broju od 31. decembra 1997. godine objavqen je tekst pod naslovom “Novi sukobi policije i studenata na Kosovu”. U tekstu se intervencija policije osu|uje i predstavqa brutalnom, a ni jednom re~ju ne ukazuje na osnovni uzrok problema. Tako radi i CIA. Plasira informaciju koja mo`da ima potvrdu u spoqa{wem izgledu, ali se posebnim opisivawem predstavqa u negativnom kontekstu. Zato je taj tekst mogao da se objavi u listu “Danas”, jer se podudara sa ure|iva~kom politikom CIA-e. Taj tekst glasi: “Ju~e, ne{to pre jedanaest sati na glavnom {etali{tu u Pri{tini, po~elo je okupqawe studenata Pri{tinskog univerziteta na albanskom jeziku. Po slobodnim procenama, okupilo se vi{e od 2.000 qudi, kad je po~ela inter49

vencija policijskih snaga koje su ve} bile raspore|ene po glavnoj ulici. U sveop{toj jurwavi po~elo je sabijawe studenata u pravcu hotela “Grand”, gde je bio raspore|en duga~ak kordon policije. Ne{to iznad “Granda” studenti su stali i uprkos visokoj tenziji, mirno po~eli da ~itaju u jedan glas svoj letak s jedanaest na~ela. Vi{e policajaca je pendrecima nateralo studente da se razi|u, me|utim, oni su se opet vra}ali da bi produìli ~itawe letaka. Veliki broj novinara koji su pratili doga|awa u jednom trenutku su glasno reagovali na intervenciju dvojice civila koji su po~eli da biju ispred wih dve studentkiwe. U me|uvremenu, po svim ve}im ulicama u gradu nastavqeno je okupqawe studenata. Policija je intervenisala na vi{e mesta okupqawa, ali studenti nisu odustajali. Ta~no u dvanaest sati ispred Palate {tampe, dok se kordon policije pribliàvao, studenti su poloìli letke na zemqu i po~eli da se razilaze. U izjavi za Danas, Driton Qaji}, potpredsednik Unije nezavisnih studenata ocenio je studentske proteste uspe{nim. – Ovi protesti su jedan u nizu akcija studentskog pokreta za povratak u {kolske i univerzitetske objekte – rekao je Qaji}, dodaju}i da je wihova poruka jasna: studenti ne}e odustati od puta koji je pravi i civilizacijski. Informativni centar Kosova obavestio je javnost da je tokom intervencije, policija upotrebila i suzavac. Kako se navodi, desetine studenata zadobilo je lak{e i teè povrede tokom intervencije. Prema saznawima ovog novinara, policija je intervenisala tokom studentskih protesta i u \akovici, a protesta je bilo i u ostalim gradovima na Kosovu, gde postoje vi{e {kole”. U broju od 31. decembra 1997. godine objavqen je tekst pod naslovom “Sowa Liht: Prolazimo tranziciju na najbolniji mogu}i na~in”. Naslov teksta i ime sagovornika bude prepoznatqivu asocijaciju na Soro{ i druge koji su spremni da ponude sredstva za realizaciju naloga CIA-e. Nekada je taj spoqa osnovan i nametnut sektor nevladinih organizacija krio podatke o osniva~u i finansijerima, ali od kada je po~eo da izlazi list “Danas” dobio je i svoj informativni prostor i mogu}nost da se stalnim tekstovima predstavi kao navodno du{ebri`nik ovog naroda. To je jo{ jedna kolona i pravac sa koga se napadaju dràvni i nacionalni interesi. U tome se jasno prepoznaje politika i dela CIA-e. Zato list “Danas” i objavquje ovakve tekstove, a ovaj glasi: “Pro{li smo kroz razna ludila i kroz izuzetno temeqne, tu`ne i ru`ne manipulacije o na{em Fondu. I onda odjednom vidite kako se qudi bude iz tog polusvesnog stawa i po~iwu da razmi{qaju svojom glavom. Va`no je samo da moèmo da radimo i da ima sve vi{e onih koji mogu da kaù da su u~estvovali u nekom od na{ih programa. Oni veruju u filantropiju, donatorstvo, bezuslovnu pomo}. Neka svakog od wih po nekoliko qudi pita: “[ta su traìli od vas zauzvrat”, pa kad odgovori krenu da se sti~u u ne{to {to je kriti~na masa, tada nu`no koprena pada. Qudi se sve mawe pitaju za{to mi pomaèmo, jer je tu odgovor vrlo jednostavan – zato {to to neko mora da ~ini, kaè u intervjuu za “Danas” Sowa Liht, predsednik Fonda za otvoreno dru{tvo Jugoslavije. Na kraju smo 1997. godine. Kako ocewujete rad Fonda u woj? – îwenica je da je 1997. godina, to je postalo ve} tradicionalno za ovaj Fond, burnija i intenzivnija od prethodne. I broj projekata i raznovrsnost onoga {to je Fond podràvao, ili i sam u~estvovao ili osmislio, svake je godine sve ve}i. Ova godina je bila i u smislu stvarala~kog napora teà nego ra50

nije godine. Za sada je neosporno da smo zaokruìli jedan od dosad najambicioznijih projekata, mreù otvorenih klubova, koji smo zapo~eli pre dve godine. Krajem pro{le godine imali smo ih {est ili sedam, sada ih imamo 12, a u pripremi su jo{ tri, ~ime }emo ispuniti plan koji je predvi|ao ukupno 15 klubova. Krajem pro{le godine klubovima je bilo obuhva}eno oko 1.500 dece i mladih, a ove godine se ta brojka popela na vi{e od 5.000 stalnih ~lanova, plus svi oni koji povremeno gravitiraju ka klubovima, ili sara|uju. To sve zna~i mnogo vi{e saradnika, mnogo ozbiqniju logistiku i dodatni napor na nalaèwu novih programa. Kad smo po~eli, èleli smo da klubovi budu mesta socijalne integracije izbegli~kog i neizbegli~kog stanovni{tva, pre svega mladih, da i wihove porodice budu ukqu~ene u stvarawe te nove forme zajedni{tva, uzajamnog razumevawa, pomo}i jedni drugima, ali smo znali da }e to biti mesto gde }e se mladi obrazovati, stvarati, zabavqati i igrati. Od po~etka nam je ideja bila i da klubovi budu institucije koje }e u potpunosti biti okrenute lokalnoj zajednici, ali nismo mogli ni da zamislimo do koje mere }e svaka sredina uspevati da iznedri specifi~ne programe. Zbog toga smo izuzetno zadovoqni jer ose}amo da klubovi podsti~u stvarala~ki napor u lokalnoj sredini i da istovremeno, {to tako|e nismo mogli predvideti, deluju kao pozitivna stimulacija za druge institucije. U nekim mestima je prezentovawe rezultata rada kluba probudilo neke “uspavane” organizacije, koje su u novostvorenom duhu kreativnosti i zajedni{tva ponovo krenule sa radom. Kakve programe Fond sprema za 1998. godinu? – Nameravamo da u jo{ ve}oj meri pruìmo pomo} sposobnim, mladim, kreativnim qudima. Ponekad nam se stavqa primedba da previ{e insistiramo na mladima, ali ovo dru{tvo se suo~ava sa ~iwenicom da mladi i daqe odlaze. Uvereni smo da na{ rad zaista ima smisla samo ukoliko barem za jedan broj tih mladih qudi otvorimo mogu}nosti koje }e ih zadràti. Nekoliko desetina hiqada zahteva po stranim ambasadama pokazuje da mladi svet jo{ jednom gubi nadu da je mogu}e ostvariti promene u ovom dru{tvu. Mnogi od tih qudi odlazi iz ne samo ekonomskih razloga. Odli~no su informisani i znaju da ih svuda ~eka ogromna neizvesnost, ali ovde ne vide nikakvu perspektivu, nadu, ni {ansu za sebe. To je za nas kao Fond najosnovniji problem. Mi ne moèmo da obezbedimo druga~iju privatizaciju, da u~inimo da ova zemqa ekonomski stane na noge, da budu skinute sankcija. Moèmo samo da otvorimo programe i obezbedimo podr{ku onima koji èle da ostanu ovde i da se bore za budu}nost. To je na{ imperativ za 1998. godinu. Zbog toga }e biti ne{to mawe programa na koje su navikli na{i dosada{wi saradnici, jer je i na{ buyet ograni~en i prinu|eni smo da nove programe zapo~iwemo tako {to privodimo kraju stare. Pre neki dan sam bila u Novom Sadu, dràla sam predavawe na publicisti~kom kolokvijumu za desetak mladih qudi, koji organizuje Katedra za ma|arski jezik. To je taj svet kome je podr{ka najvi{e potrebna. To su pametne mlade glave koje su odlu~ile da pored svih svojih obaveza na fakultetu poha|aju jedan dvogodi{wi kolokvijum, jer imaju ogromnu è| za znawem. Sigurna sam da }e, dok taj kolokvijum traje, ti mladi vrlo ozbiqno tragati za na~inima svog ostanka u svojoj zemqi. 51

Da li ose}ate da se u jugoslavenskom dru{tvu promenila atmosfera prema Fondu i da li jo{ ima skepticizma prema bezuslovnoj pomo}i? – Sve je vi{e qudi koji Fond vide onako kako smo mi to èleli – kao organski deo dru{tva i koji su se uverili da postoji ne{to {to se zove bezuslovna podr{ka. Bilo je mnogo skepticizma, jer je institucija dobrotvorstva u ovoj zemqi postojala, pa se izgubila. Sasvim je bilo razumqivo da su se mnogi pitali – a za{to bi nama neko pomogao, a da ne}e ne{to za uzvrat, ali rezultati na{eg rada su dovoqno govorili. Zna~ajna je bila i poseta Yorya Soro{a, jer su oni koji su ga videli, ~uli, pro~itali ono {to je rekao, shvatili da je filantropija wegovog tipa ne{to bez ~ega je te{ko zamisliti kraj dvadesetog veka. Ona je deo civilizacije u kojoj ìvimo. Gospodin Soro{ sve ~ini iz uverewa da svoje pare tro{i na najboqi mogu}i na~in – pomaù}i da svet bude boqi. Mnogi sigurno misle da je lud zbog toga, ali bez takvog “ludila”, bez uverewa da je svet mogu}e u~initi boqim, na{a bi vrsta odavno nestala. Uverena sam da je sve vi{e qudi koji razumeju da je na{a osnovna deviza “èlimo da ovo dru{tvo bude boqe, sre}nije, pristojnije, zadovoqnije”, jer samo tako moèmo iza}i iz krize. Srela sam se pre neki dan sa vi{e od 150 studenata izbeglica, koji su u Fondu potpisivali ugovor o stipendiji. Bilo mi je drago {to ni ja ni moji saradnici nismo ~uli nijedno pitawe “za{to vi nama dajete stipendije, {ta o~ekujete zauzvrat”. Qudi su, kao pojedinci, sa jedne strane mnogo skepti~niji nego {to to misle propagandisti, ali su, s druge strane, i mnogo pametniji. Moète vi zavesti nekog, moète manipulacijom nekoga ubediti neko vreme, moète prosto navu}i koprenu qudima preko o~iju, ali to nisu dugotrajne stvari. Mi smo pro{li kroz razna ludila i kroz izuzetno temeqne, tu`ne i ru`ne manipulacije. I onda vidite kako se qudi bude iz tih polusvesnih stawa i po~iwu da razmi{qaju svojom glavom. Va`no je samo da moèmo da radimo i da ima sve vi{e onih koji mogu da kaù da su u~estvovali u nekom od na{ih programa. Mi jednostavno pomaèmo zato {to to neko mora da ~ini. Mogla bih da navedem mnogo primera koji pokazuju da postoji ogromna masa qudi koja je uverena da kao pojedinci mogu ne{to da u~ine u svojim sredinama. Veoma mi se dopada film Gorana Markovi}a “Poluludi qudi” i mislim da je to jedan od najzna~ajnijih dokumentarnih filmova koje smo uspeli da podrìmo. Na jedan suptilan na~in Markovi} je uspeo da pokaè da to nije bio pokret lidera (u tom filmu se nijedan lider ne vidi), ve} hiqada i hiqada pojedinaca. U ovoj zemqi ima mnogo qudi koji su sposobni da razmi{qaju na jedan normalan kreativan na~in i to je ono {to mojim saradnicima i meni daje snagu da radimo. Kako obja{wavate ~iwenicu da i daqe nema sposobnosti da se prakti~ki stvari poprave i ìvot u~ini boqim? – Mi prolazimo tranziciju na najbolniji mogu}i na~in, kroz rat, sankcije. Nismo imali neku vrstu tog politi~kog preloma koji su sve druge zemqe imale. Kakav god on bio, bar se politi~ko klatno zaklatilo na sve strane. Na{e klatno se klati u jednom stra{no uskom krugu. Na{e se civilno dru{tvo razvijalo u okviru jednog civilnog rata, koji na neki na~in i daqe traje, kao i sve wegove posledice. Mi u biti imamo problem ne nedostatka formi, koliko problem nedostatka novih institucija. U{li smo u tranziciju potpuno naglava~ke. Kasnimo sa izgradwom institucija, jer su sve stvari i sistemi vrednosti 52

izuzetno poreme}eni. Nevladin sektor je vrlo zna~ajan potencijal, ali je u celom regionu do{lo vreme za stvarawe novih univerziteta, instituta, kulturnih centara... To je taj sredwi sloj koji je neophodno izgraditi da bi se uop{te moglo o~ekivati da imamo nove politi~ke forme. Kompletna tranzicija je krenula tako da su se napravile politi~ke partije, pa je onda krenula gradwa svega drugog. Mislim da nema vi{e vremena za ~ekawe. îwenica je da u ovom trenutku postoji jedan Paviqon Veqkovi}, galerija Dodona u Pri{tini, Apostrof u Novom Sadu, bioskop Reks, mreà nezavisnih radio stanica, ~etrdesetak nezavisnih listova, lokalnih i nacionalnih, {iroka lepeza malih izdava~a, nezavisne televizijske produkcije. Sve to pokazuje da se i ta institucionalna struktura razvija, ali i daqe sporo u odnosu na potrebe. Sve ovo {to mi radimo ima smisla, ali to ne moè zaista da izmeni dru{tvo, moraju se stvoriti nove institucije pluralnog, demokratskog dru{tva”. U broju od 8. januara 1998. godine objavqen je tekst pod naslovom “Mogu} referendum o osamostaqivawu” i sa nadnaslovom “Napetost u Crnoj Gori uo~i smene na ~elu dràve”. Voqa naroda ako se ne poklopi sa interesima i nalozima CIA-e je opasnost, a gaèwe Ustava Savezne Republike Jugoslavije je poèqno ako se uklapa u strategiju CIA-e. To je poenta ovoga teksta koji glasi: “Povodom najava predsjednika Crne Gore Momira Bulatovi}a da }e ovih dana sa svojim pristalicama organizovati proteste, ju~e su se saop{tewima oglasili Ministarstvo unutra{wih poslova i dràvni tuìlac Crne Gore. “Potpuna i iskqu~iva odgovornost, ukqu~uju}i i krivi~nu, za naru{avawe ustavnog poretka i ugroàvawa bezbjednosti je na organizatorima i u~esnicima skupa”, precizira se u saop{tewu MUP-a Crne Gore. Ministarstvo, tako|e, saop{tava da su protestna okupqawa najavile i razne politi~ke organizacije i udruèwa radi suprotstavqawa zahtjevima i aktivnostima u~esnika skupova Momira Bulatovi}a i apeluje da od wih odustanu “jer je izvjesno da bi mogu}i sukobi imali rizik tragi~nih posqedica”. – Na{i politi~ki protivnici, izjavio je za na{ list potpredsjednik politi~ke partije Momira Bulatovi}a – Predrag Bulatovi} - mirne demokratske proteste unaprijed progla{avaju opasnim, tvrde da }e oni proizvesti gra|anske, ~ak i oruàne sukobe. To je, u stvari, uno{ewe nemira me|u gra|ane Crne Gore. S na{eg stanovi{ta, ti protesti }e biti mirni i mi na tome insistiramo. A na{a partija, kao najja~a partija, bez obzira {to nije na vlasti, svjesna je odgovornosti za Crnu Goru i SR Jugoslaviju i u tom ciqu mi }emo uraditi sve da ti gra|anski protesti budu mirni. Me|utim, kaè Bulatovi}, upravo uvjeravaju da su oni spremni da upotrijebe silu i da mirne proteste pretvore u ne{to {to niko ne bi èlio. Potpredsednik crnogorske vlade Miodrag Vukovi} najavio je mogu}nost da se gra|ani Crne Gore na referendumu izjasne da li su za samostalnu Crnu Goru, ukoliko vlast u Srbiji nastavi da “sputava politiku Crne Gore, u ciqu stvarawa unitarne jugoslovenske dràve”. Srbiji je potreban izlaz na more, a crnogorska privreda bi te{ko sama podnela tro{kove dràvne administracije. Ipak, ako bi Srbija nastavila da sputava politiku Crne Gore radi stvarawa unitarne dràve, bili bismo primorani da organizujemo referendum da bi od gra|ana dobili odgovor da li èle da ìve u dràvi u kojoj vi{e ne bi imali svoje dràve, izjavio je Vukovi} pariskom Liberasionu”. 53

U dvobroju za 17 i 18. januar 1998. godine objavqen je tekst pod naslovom “Reporter “Danasa” u Vukovaru na dan okon~awa mandata Ujediwenih nacija”. Ovaj tekst koristi navedeni datum kao povod da opet saspe gomilu optu`bi na ra~un pojedinih politi~ara koje je narod izabrao. Tako radi i CIA. Kada ispune sve wihove naloge, onda se ona okre}e protiv doju~era{wih saveznika i plasira informacije da su oni krivi, a ne neko sa strane po ~ijem nalogu su sve to uradili. Interesantno je da se dve zlikova~ke oruàne intervencije usta{a predstavqaju odlu~uju}im faktorom uspostavqawa dràvnosti. U to vreme navo|ewe tih oruànih akcija usta{a je bilo u funkciji smirivawa i zastra{ivawa srpskog stanovni{tva koje je bilo u Vukovaru na dan primopredaje vlasti. Ameri~ka zvani~na politika i CIA su imale interes da se objavi ba{ ovakav novinski tekst. Naravno, on je mogao da se na|e samo na stranicama lista “Danas”. Taj tekst glasi: “Hrvatskoj }e trebati dve i po milijarde dolara, tvrdi Hrvoje [arini}, predstavnik hrvatske Vlade na ceremoniji primopredaje vlasti. Vukovarski Srbi sumwaju da }e wima pripasti i{ta od dobijenih sredstava. – Ne spadamo u one koji }e dobiti dràvnu pomo}. Hrvati }e dobiti velike novce, a mi }emo ìveti od velike qubavi prema nezavisnoj dràvi Hrvatskoj, smatraju ove izbegle Srpkiwe. Kako preìveti u gradu koji i daqe predstavqa gomilu ru{evina, uz tek poneki soliter, ~iju gradwu finansiraju me|unarodne humanitarne organizacije, pitaju se i ovda{wi Hrvati. Specijalnim vozom iz Zagreba u Vukovar su, uz brojne zvani~nike, stigli predstavnici hrvatskih prognanika. Grupa wih nosila je portret Frawe Tu|mana i slavila dan kada je “Hrvatska iza{la na svoje isto~ne granice”. – Pozdravi sve u Beogradu. Reci im da su svi qudi isti. Vo|e su krive, a ne obi~an svet. Meni je sin poginuo u Vukovaru, 91. godine, ali nisam na Srbe quta zbog toga. Bio je rat, ginulo se na sve strane. Ja u svom Slavonskom [amcu ìvim sa Srbima celog ìvota i ne bih mogla da im ne{to prigovorim. Kad su nas granatirali iz Republike Srpske, zajedno smo se krili po podrumima. Kod nas nema nikakve razlike izme|u Srba i Hrvata, pri~a Marta Deli}, koja je do{la da poseti sinovqev grob u Vukovaru. Ispred bioskopske sale, u vreme ceremonije primopredaje vlasti, okupilo se jedva desetak znatièqnika koji su mirno i nezainteresovano posmatrali dolazak visokih zvani~nika. Pripadnika snaga bezbednosti zato nije nedostajalo. Da bi predupredili neprijatno leto{we iznena|ewe, kada su Tu|manov vlak mira kamenovali lokalni Srbi, hrvatski policajci rasporedili su se du` èlezni~ke pruge i to na svaka dva-tri metra. [palir je napravqen i oko bioskopa i Doma kulture, a mogli su se videti specijalci i na vrhovima preostalih solitera. “Bqesak” i “Oluja” razbili su iluziju o stvarawu velike Srbije na tlu Hrvatske, rekao je Hrvoje [arini} u Vukovaru. U znak se}awa na takve iluzije, na nekoliko ku}a u Negoslavcima i Tovarniku jo{ stoje }irili~ni natpisi “Ovo je Srbija”. Vukovarski Srbi ne ìve vi{e u takvom ube|ewu, a, naàlost, ni u nadi da im je siguran opstanak i ostanak u Hrvatskoj. Politi~ki predstavnici Srba u Hrvatskoj razli~ito gledaju na svoju i budu}nost svojih sunarodnika. Milenko Vu~i} “nije odu{evqen situacijom” i siguran je da }e “krenuti val iseqavawa iz ovih krajeva”. 54

U broju objavqenom 21. januara 1998. godine objavqen je tekst novinara Ivana Torova pod naslovom “Otvarawe zakqu~anih kapija” i sa nadnaslovom “Izbor Dodikove vlade - uvod u novo izdawe Republike Srpske”. Ovim tekstom se stavqa do znawa da sve {to se de{ava na politi~koj sceni Republike Srpske je pod direktnom kontrolom me|unarodnih snaga, a kada se ispuni nalog tih stranih slu`bi, a pre svih CIA-e, onda sledi ohrabrewe kao {to se to iznosi u ovom tekstu. List “Danas” to uredno registruje i op{irnim tekstom podràva, ali istovremeno koristi i priliku da osudi sve {to se ne uklapa u planove CIA-e. Taj tekst glasi: “Da li je izbor Milorada Dodika, lidera Stranke nezavisnih socijaldemokrata, za mandatara nove Vlade Republike Srpske i wen ve} poznati sastav, taj dugo o~ekivani politi~ki preokret u srpskom (bosanskom) entitetu? Ima li osnova za nagla{eno optimisti~ko zakqu~ivawe pojedinih me|unarodnih zvani~nika da je u nedequ ujutru u Bijeqini u~iwen korak koji bi se ~ak mogao meriti sa zna~ajem Dejtonskog sporazuma? Utisak je da su mnoga reagovawa vi{e plod razli~itih emocija i, naravno, politi~kih i drugih interesa, nego realnog procewivawa neuobi~ajenog toka i dometa odluke Skup{tine RS. Me|unarodna zajednica ne krije svoje zadovoqstvo {to je kona~no postigla ciq i, makar formalno, izbegla nagove{tenu drasti~nu meru, uspostavqawe direktnog protektorata nad Republikom Srpskom. Biqani Plav{i}, pak, prija ~iwenica da je i ovog puta odnela prevagu i da je Dodikovim izborom demantovano mi{qewe da je ve} pomalo po~ela da gubi teren i prednost. Tzv. Karayi}eva linija (Kraji{nik, Kalini}, Kli~kovi} i Buha) izgleda da je previ{e verovala u kontinuitet svog do skora neprikosnovenog monopola vlasti i u tom uverewu precenila svoje snage i mogu}nosti, a potcenila spremnost i odlu~nost me|unarodne zajednice da u~ini kraj ve~itom pregawawu sa preostalom ratnom garniturom u paqanskom rukovodstvu. Uslovno re~eno, ~etvrta strana, srpska nacionalisti~ka elita, prirodno sasvim bliska Palama, razo~arana je spoznajom da su pe~at na tzv. interni srpsko-srpski sukob stavili upravo wihovi najqu}i ratni neprijateqi, muslimanski i hrvatski poslanici iz Koalicije za jedinstvenu i celovitu Bosnu i Hercegovinu. Selidbom vlasti i politi~ke mo}i sa Pala u Bawaluku, tako ne napu{ta se samo ratna simbolika, koju je ovo selo nadomak Sarajeva steklo od po~etka oruànog sukoba 1992. godine, ve} i bitno umawuje opasnost da Republika Srpska bude pocepana.. U neraskidivoj vezi s ovim svakako je i utisak da je izborom ove, uslovno re~eno, nenacionalisti~ke vlade, u~iwen prvi, ali i prili~no zna~ajan korak ka uspostavqawu unutarsrpskog nacionalnog i politi~kog kompromisa izme|u razli~itih, u nekim razdobqima ~ak i suprotstavqenih politi~kih i nacionalnih platformi. Ve} sama najava da bi mandatar mogao biti Mladen Ivani}, jedna od retkih nekompromitovanih li~nosti, protivnika Karayi}eve ratne politike i zagovornika umerene gra|anske opcije, umnogome je poremetila ustaqene politi~ke i nacionalne {eme u srpskom entitetu. Ujedno, stvorila je {iri prostor da lider Stranke nezavisnih socijaldemokrata, Milorad Dodik, kudikamo lak{e dobije ono {to Ivani} nije mogao zbog nacionalisti~ke i vlastodrà~ke tvrdoglavosti SDS i SRS. Nakon bijeqinske skup55

{tine, Kraji{niku i Buhi, ali i Popla{enu, Ivani} se ~ini mnogo prihvatqivijim re{ewem, vaqda iz uverewa da nametawe Dodika, u stvari, u neku ruku Slobodanu Milo{evi}u i zvani~nom Beogradu omogu}ava ja~u kontrolu nad pona{awem Bawaluke. I sama ta spoznaja mogla bi da uti~e na poraèni paqanski vrh i na amortizovawe wegove tvrdokornosti, jer postaju svesni da je protiv sebe okrenuo gotovo sve: i me|unarodnu zajednicu, i Milo{evi}a, a i ve}i deo srpske populacije i politi~ke elite Republike Srpske. U izboru izme|u prilago|avawa novonastalim okolnostima i sopstvene i potpune eliminacije sa politi~ke scene, Kraji{nik i ostali bi}e prinu|eni da ubudu}e sa mnogo vi{e politi~kog realizma i suptilnosti (ako su joj uop{te skloni) prihvate neminovnost kompromisa i kakve-takve sinteze {to im se pruà dolaskom Dodika na ~elo vlade. Jer, ve} sama ~iwenica da je Biqana Plav{i}, iz pragmati~nih razloga, jo{ poodavno napustila teren ekstremno-militantnog nacionalizma i prestrojila se na kolosek konstruktivnog realizatora Dejtonskog sporazuma i umerenog politi~ara, spremnog i na saradwu sa do ju~e “izdajni~kim antisrpskim” gra|anskim opcijama u RS, bi}e dovoqna da paqanska optika preispita i radikalno izmeni svoju }ud i su{tinu. Za vladu Milorada Dodika ve} sada se kaè da je prakti~no prelaznog karaktera i da je wen ciq prvenstveno u tome da stvori {to povoqniji politi~ki, ekonomski i socijalni ambijent za planirane septembarske parlamentarne izbore u RS. To je ujedno prava prilika predsednici Plav{i} da oja~a svoju i poziciju stranke koju vodi, ali i drugih politi~kih partija i stranaka, ~ije je delovawe sve daqe od ratne psihoze, a sve bliè otre`wewu od nacionalisti~kih iluzija, snova i planova i uspostavqawu jednog novog, civilizovanijeg i podno{qivijeg kvaliteta ìvota. Moglo bi se re}i da je to, u stvari, glavni ciq i me|unarodne zajednice, jer im to umawuje rizike od obnavqawa ratnog sukoba i stvara mogu}nosti za neke nove, demokratskije opcije. U tom smislu, ovih dana u prvi plan izbija dilema da li }e nova vlada RS izi}i u susret me|unarodnoj zajednici i isporu~iti Karayi}a i druge osumwi~ene za ratne zlo~ine Ha{kom tribunalu. I Biqana Plav{i} i Milorad Dodik na}i }e se u delikatnoj situaciji da procene {ta im je ~initi: da li da ve} na startu pokaù svoju punu kooperativnost i tako, s jedne strane, stvore povoqniju klimu za izbore, a s druge, izazovu bes i èstoku reakciju nacionalisti~kih krugova u RS, Srbiji i Crnoj Gori. Ili da taj nezahvalni zadatak prepuste vladi koja bi se formirala posle septembarskih izbora i na taj na~in razo~araju svet i obnove wegova razmi{qawa o uspostavqawu protektorata nad Republikom Srpskom. To je zasigurno predmet oko kojeg }e neminovno morati da se u~ini kompromis kako se nekim ishitrenim akcijama ne bi tek zapo~eti proces konsolidacije Republike Srpske ponovo destabilizovao. U svakom slu~aju, Radovan Karayi}, Ratko Mladi} i ostali ne}e imati miran san”. U dvobroju za 25 i 26. jul 1998. godine objavqen je tekst pod naslovom “Dominacija kao jedini model”, kao op{irni izve{taj sa skupa koji je odràn u organizaciji Odbora za qudska prava. Poenta ovog teksta je da navodno i stru~waci smatraju da je jedini put re{ewa krize na Kosovu i Metohiji pozivawe stranaca koji imaju autoritet. I CIA koristi ovaj metod da teroriste koje je obu56

~ila i naoruàla predstavi borcima za qudska prava. Zato je op{irni izve{taj sa sastanka istomi{qenika koji prizivaju strane trupe i krivca pronalaze u srbijanskoj vlasti morao da se objavi u listu “Danas”. Ovaj tekst glasi: “Dominacija, kao jedini model, obezbe|uje dominantan poloàj, koji se u~vr{}uje represijom dru{tva, jeste eliminacija dijaloga i komunikacije me|u razli~itim narodima - ~ulo se na skupu albanskih i srpskih analiti~ara koji je okupio Odbor za qudska prava u Leskovcu. Kosovo: zablude i istine. Ve} je tri i po meseca kako se Kosovo nalazi u neobjavqenom ratu. To nije klasi~ni, kwi{ki i frontovski rat, ve} je to klasi~an primer ustanika na koji su se digli Albanci na zapadu Kosova, pre svega u pograni~nom pojasu, kao i na podru~ju Drenice - napisao je Ismet –Ha{dari, dopisnik Slobodne Evrope iz Pri{tine, u~esnicima okruglog stola “Kosovo: zablude i istine”, koji je 17. jula organizovao Odbor za qudska prava Leskovac. ,,Vo`d je preko no}i uveo Srbiju u rat na Kosovu”, Hajdarijev je stav, uz dodatak da Oslobodila~ka vojska Kosova mora biti pregovara~. – Ja mogu biti kriti~an prema srpskom praktikovawu modela dominacije, kriti~ar sistema represije reìma u Srbiji i Kosovu, ali ne mogu da budem na strani primene tog istog modela dominacije u ime albanskog nacionalnog interesa - rekao je na ovom skupu Neboj{a Popov. “Ako mogu i moram da budem kriti~an prema paroli ,,Svi Srbi u jednoj dràvi”, ne mogu da budem ravnodu{an ili da podràvam parolu ,,Svi Albanaci u jednoj dràvi” ili ,,Svi Hrvati u jednoj dràvi”. Ne govorim o simetriji, samo kaèm da kontaminacija kulture etno-nacionalisti~kom ideologijom blokira ne samo dijalog me|u pripadnicima razli~itih naroda, nego blokira i budu}nost vlastitog naroda. Oruàna pomo}: Nekoliko vekova na Kosovu se reprodukuje model dominacije, nasuprot kooperaciji. Po ustaqenoj {emi, kada neka vojska pobedi, ona na|e oslonac u delu stanovni{tva i tako obezbedi etni~ki osnov za identifikovawe modela dominacije. Su{tina problema krije se u negovawu takvog ustrojstva, “jer se bez kritike modela dominacije u ime vlastite nacije ne moè ni govoriti o demokratiji i osloba|awu kulture od ideolo{ke kontaminacije”. Nesumwivo srpski reìm godinama, pa i decenijama, trenira strogo}u, ali kosovski ~vor nije mogu}e razre{iti bez analize modela dominacije u kojem u~estvuje i albanski etnos. Gospodin Popov podse}a da je nakon 1966. godine i pada Aleksandra Rankovi}a, aparaturu vlasti preuzela albanska partijska i politi~ka elita, da bi se nakon toga nastavilo sa reprodukovawem modela dominacije. Posledice borbe za predominaciju su danas na Kosovu o~igledne. “Rat se zaista vodi!”, utvrdio je Beri{a Paqoka, jedan od aktivista humanitarne organizacije ,,Majka Tereza”, a najva`niji argument je brojka od 65 hiqada formalno naoruànih lica, “ravnopravno” podeqenih izme|u Vojske Jugoslavije i MUP Srbije, i ilegalne OVK. Mesecima Paqoka i wegove kolege obilaze Kosovo, kratak izve{taj sa terena izre~en je tvrdwom “rat se vodi”: – Ratna atmosfera se moè osetiti i u Kosovu Poqu, a to je predgra|e Pri{tine. Tamo su i Srbi i Albanci evakuisali svoje porodice. Preko no}i Srbi naoruàni automatskim pu{kama ~uvaju straè, oru`je im je podeqeno jo{ 57

pre deset godina, a ko je slu~ajno “omanuo” sada ima {ansu da nabavi automatsko i poluautomatsko oru`je. Albanci su isto naoruàni, ali oni su u ku}ama... “A mo`da i policija i OVK ho}e da rat prenesu u velike gradove”, kaè Paqoka, i upozorava na “sigurno saznawe da OVK dobija oru`je preko Albanije, to je trenutno najlak{i put”. – Nisam siguran da se sutra ne}e otvoriti drugi putevi, I preko Crne Gore, i preko Makedonije, ~ak i preko Srbije – kaè Paqoka. Uzroke kosovskih razmirica on pronalazi i u ~iwenici da je albanski narod, kao najmla|i narod u Evropi politikom sistema osu|en na bezperspektivnost: – Mladi qudi jednostavno ne vide perspektivu, 150 hiqada radnika je izba~eno s posla, oni su bez sigurnosti. S druge strane, {kole ne rade, iz inostranstva nema dovoqno para... Neki mladi Albanci su se vratili, osetili su miris baruta, a miris suzavca su davno osetili i vrlo je te{ko to kontrolisati. Bez pobednika i gubitnika: Smatram da je jedini spas za Rugovu i Milo{evi}a da do|u Amerikanci - misli Paqoka. Svi su drugi neozbiqni, potrebno je da do|e neko ko }e da lupi {akom o sto, ko }e da kaè da niko nije izgubio rat - da Srbi nisu izgubili Kosovo, a da su Albanci dobili republiku. I beogradski analiti~ar dr Predrag Simi} smatra da se kqu~ nalazi u ameri~kim rukama, ali: – Iskreno govore}i, mislim da postoje dva pregovara~a – Milo{evi} i Amerikanci - stav je profesora Simi}a, uz ocenu da je dejtonsko zaobilaèwe Kosova Ibrahima Rugovu ko{talo ugleda me|u sunarodnicima i potpomoglo radikalizaciju. Druga bitna ~iwenica jeste da se u Albaniji desilo ono {to se desilo u prole}e pro{le godine, sa Beri{om i piramidalnim sistemima, uru{avawem sistema vlasti, {to je moglo da deluje obeshrabruju}e na one koji su mislili da }e Albanija biti okosnica nekakvih promena. Istovremeno, u me|unarodnoj zajednici postoji ono {to se zove zamor Balkana, smatra Simi}. Ove godine sa promenama u samoj Srbiji, formirawem Vlade, smatra dr Simi}, dolazi do naglog zao{travawa na samom Kosovu, a po~etna iskazana samouverenost Kontakt grupe po~iwe polako da erodira, iako ima znakova izvesnog smirivawa, nakon toliko `rtava sa obe strane, suo~avamo se s pitawem {ta daqe, ili - kako kaè dr Simi} – “{ta u ovom trenutku moè biti prihvatqivo i za jednu i za drugu stranu?”. Povratak na status kvo, stawe pre susreta Milo{evi} - Rugova nije realno. Izvesno je, me|utim, “da Zapad ne}e Kosovo izvan Jugoslavije, jer se pla{i da bi Kosovo izvan Jugoslavije bilo magnet za zapadnu Makedoniju i da bi to vodilo gra|anskom ratu izme|u Beri{e i Nanosa u Albaniji”. – Pitawe je da li je pravi ciq OVK Pri{tina ili Tirana? Mislim da je realno o~ekivati raspored vojnih snaga NATO na severu Albanije i du` granica Makedonije sa Albanijom i Jugoslavijom. I sam albanski premijer Fatos Nano moli boga da do|e NATO, jer se Beri{a vra}a na politi~ku scenu kao figura od nacionalnog zna~aja - smatra dr Simi}. “Problem Kosova je vi{evekovni i znam da ne}e mo}i da se re{i ni za dva dana, ni za dve decenije”, smatra dr Mom~ilo Pavlovi} sa Instituta za savremenu istoriju u Beogradu: 58

– Za nas istori~are je interesantno, ali i zbuwuju}e kako dva naroda na Kosovu vekovima ìve zajedno u me|usobnom nepoznavawu i me|usobnom me|uìvotu, da tako kaèm, jedni pored drugih, bez prozivawa. Vekovi su pro{li, a niti su Srbi ~estito upoznali Albance, niti su Albanci upoznali Srbe i upravo je to nepoznavawe uzrok velikih nesre}a i velikih zala. Izvesno je da samo zato {to nismo deo Evrope i {to se ne pona{amo po evropskim standardima, da za Jugoslaviju, odnosno Srbiju, ne vaè evropski standardi u re{avawu kosovskog problema, smatra dr Pavlovi}. Moèmo pomiwati sli~ne primere, milion argumenata, vlast moè potezati Baskiju i sli~ne primere, ali “samo zato {to nismo deo Evrope, kod nas vaè posebni ar{ini”: Ni Srbija, ni Jugoslavija, ni Albanija nisu prosperitetne dràve, ni dràve od ugleda, nisu dràve koje mogu da ponude boqitak. Samo modernim dràvama, efikasnim upravama, demokratskim pre svega, mogu biti relativizovani i albanska preterivawa, i srpska represija. I tek tada se ovaj problem moè re{avati na na~in na koji to ~ine civilizovane dràve. Pri tome je sasvim sigurno da ni ekscesi, ni terorizam, ni represija ne}e odmah prestati, ali ne}e naru{avati integritet dràve ili mewati granice - smatra dr Pavlovi}. Od Drenice do Drenice: Posle dono{ewa Obznane protiv komunista, parlament onda{we Jugoslavije je doneo Obznanu o tako va`nom razbojni{tvu na jugu Srbije. Naime, ~ak do 1926-27. godine postojale su naoruàne grupe koje su operisale u Sanyaku i na Kosovu i vlast je te{ko mogla sa wima da se izbori - objasnio je dr Pavlovi}. – Parlament je doneo drasti~nu Obznanu, taman toliko drasti~nu kao i onu koja se odnosi na komuniste, i shodno woj od strane vlasti su vr{ene velike represije. Prvog jula 1924. godine u Drenici se desio izuzetno krvav obra~un gde je, posle stradawa nekoliko àndarma, odgovor onda{wih vlasti bio tako èstok da je oko 60 Albanaca pobijeno, na{ta su svi onda{wi evropski politi~ari reagovali. Drenica je postala simbol za albanski otpor i drasti~nu represiju. Marta ove godine scenario se ponovio. U periodu izme|u dva rata svaki oblik iskazivawa albanskih nacionalnih te`wi tretiran je kao razbojni{tvo. Posle rata je to tretirano kao kontrarevolucija, a kasnije se govori o iredentizmu, separatizmu, a danas o terorizmu – kaè dr Pavlovi}, i zakqu~uje “za lo{u dijagnozu traèni su pogre{ni lekovi”. List “Danas” zloupotrebqava pravo informisawa javnosti. To posebno dolazi do izraàja u razdobqu neobjavqenog rata, kada se ne pravi razlika, niti po{tuju obaveze koje propisuje profesionalna savest. List “Danas” nastavqa sa ulogom promotera ideja i ideologija koje nisu slu~ajno pod pre}utnim embargom. Pore|ewa radi, bilo bi to kao da glasila, makar se deklarisala i kao najnezavisnija, recimo u Irskoj, objavquju saop{tewa IRE! [to se, naravno, ne moè dogoditi. List “Danas” daje prostor A Kelmendiju da objavi izve{taj sa odràne skup{tine DSK i u tekstu pod naslovom “Legalne institucije Kosova deluju devet godina”. Taj tekst glasi: “Po~ela je tre}a Skup{tina Demokratskog saveza Kosova. Skup{tini prisustvuje 237 od 261 delegata. 59

Predsednik DSK Ibrahim Rugova je, izme|u ostalog, rekao da DSK u devetoj godini postojawa nastavqa politiku zbliàvawa qudi i ostvarivawe voqe naroda za slobodom, nezavisno{}u i demokratijom, mirnim i politi~kim sredstvima. Rugova je naglasio da je DSK izme|u dve skup{tine nastavio s ostalim partijama aktivnost na izgradwi demokratskog ìvota i civilne dràve na Kosovu. Svih ovih godina funkcionisale su legalne institucije Kosova. Na me|unarodnom planu DSK je, uz ostale partije i dràvne institucije, radio na afirmaciji Kosova. DSK je odrào i produbqivao kontakte sa partijama, institucijama i vladama Evrope i SAD. Pro{le godine DSK je postao ~lan Demohri{}anske internacionale. Danas moèmo re}i da je pitawe Kosova poznato u diplomatskim i vladinim krugovima SAD, evropskih zemaqa, UN i OEBS, rekao je Rugova. Rugova se zahvalio SAD na neprestanom angaòvawu u re{avawu pitawa Kosova. On je zahvalio i EU, u prvom redu Nema~koj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, te Papi i Vatikanu. Rugova je poru~io delegatima Skup{tine da ih o~ekuju novi parlamentarni i predsedni~ki izbori da DSK treba da pobedi u toj trci i s ostalim partijama izgra|uje i ja~a legalne demokratske institucije na dobrobit Kosova i nezavisnosti pokrajine. Rugova je zatraìo da se prekine novi talas nasiqa na Kosovu i preventivne korake me|unarodne zajednice u tom smislu. Skup{tinu su pozdravili funkcioneri albanskih politi~kih partija s Kosova, Crne Gore i Makedonije. Skup{tina nastavqa rad”. U broju od 2. marta 1998. godine objavqen je tekst Gordane Logar pod naslovom “Zabrinutost matice”. U ovom tekstu se i pitawe dvojnog dràvqanstva toliko kompromituje do nametawa jedinog zakqu~ka da po{to i Srbi ne mogu da dobiju dvojno dràvqanstvo u Srbiji, onda ne ~ude problemi pripadnika nacionalnih mawina. Primer klasi~ne mentalne manipulacije koju ~esto koristi CIA kada èli da nametne nestabilnost, nespokojstvo i da krivca prona|e u aktuelnoj vlasti. Taj tekst je morao da se objavi u listu “Danas” kao jo{ jedan dokaz da su na pozicijama ure|iva~ke politike CIA-e. Taj tekst glasi: “Jedan termin iz re~nika diplomatije – dobrosusedski odnosi, naj~e{}e lift za frazu, a to odista – postaje kad je jedna zemqa, kakva je na primer sada SRJ, obilato, ali i, neiskreno koristi. Dobri odnosi sa susednim zemqama, osim bezbroj drugih stvari, obi~no su veoma va`ni za nacionalne mawine koje ne ìve u zemqi matici. S tim su svakako ra~unali i Srbi iz Slavonije kad su traìli pravo na dvojno dràvqanstvo za{ta je Zagreb uglavnom tvrdio da nema ni{ta protiv. Da li je to bilo i ta~no nikad se ne}e mo}i saznati, jer Beograd na to nije pristajao. I u tome ostao krajwe dosledan. Doslednost o brizi za sopstvene mawine u drugim zemqama ovde se ispoqava i u nedavnom memorandumu me|unarodnim organizacijama poslatom iz federalne, beogradske vlade. Ne samo {to je upozorewe na kr{ewe Erdutskog sporazuma, kojim Hrvatska garantuje ravnopravnost Srbima u Slavoniji, stiglo tek posle ve} sli~nih iz OEBS i raznih komiteta za qudska prava, ve} se – da bi se vaqda pokazala briga – navode i precizni datumi ugroàvawa prava srpske mawine, ukqu~uju}i ubistva. Najcini~nije u ed-memorandumu deluje poda60

tak da je pro{logodi{wi broj srpskog stanovni{tva u Slavoniji prepolovqen. Nigde ni re~i o tome da su se, kao sad ve} pristojni susedi, na tu temu poveli i razgovori na liniji Beograd–Zagreb. U isto vreme, svet sa svih strana kritikuje nedemokratsku politiku zvani~ne Hrvatske, opozicija se tamo zbog toga sprema na udruìvawe, a predsednik Tu|man – ina~e sklon govorima i po kazivawima u javnosti – poku{ava da ublaì ono {to je nesmotreno rekao, ovog puta, o Bosni. Za ovda{wu javnost, me|utim, va`nije od toga {ta se de{ava u Hrvatskoj, moralo bi da bude pitawe – {ta se de{ava u Srbiji i Jugoslaviji? U poku{ajima da se na to na|e odgovor, mora se i priznati, neuporedivo je teè. Za razliku od hrvatske sklonosti za dràwe govora ili davawe izjava sa samog vrha, ovde je }utawe zvani~na politika, samim tim, neka vrsta osnovanih naga|awa ne mogu da se iskqu~e. Moè se pretpostaviti, na primer, da zainteresovanost za srpsku mawinu u bilo kojoj susednoj zemqi prestaje onog trenutka kad vi{e ovde nema interesa ili mogu}nosti za osvajawe teritorija na kojima Srbi tamo ìve. Na ovakvu pomisao navodi i se}awe s po~etka 90-tih kad su Srbi iz Hrvatske u ~amcima dolazili u vojvo|ansko selo Ba~, o ~emu se na doma}oj televiziji svedo~ilo par dana, da bi posle toga sve nove prido{lice bile brojke na ekranu. Ta~no se beleìlo koliko ih je napustilo Hrvatsku – da bi se pokazalo kako je tamo represivan reìm. Niko nigde iz Srbije nije iza{ao na svetsku scenu (jo{ je SFRJ bila u svim me|unarodnim organizacijama) da poku{a da egzodus zaustavi i – rat spre~i!? Mo`da su Srbi iz Slavonije ostali bez dvojnog dràvqanstva, jer ovde nisu dobrodo{li, o ~emu svedo~i i izbegli~ka sudbina onih koji su danas u SRJ? Ili, {to je verovatnije, da na tako neverovatnu ideju o dvojnom dràvqanstvu ne bi do{li Albanci s Kosova, Ma|ari iz Vojvodine, i druge nacionalne mawine ~ija je matica u sferi “dobrosusedstva i kojima se garantuju sva prava”? Postoji li onda razlog za ~u|ewe, {to po re~ima portparola OEBS Marka Tomsona, srpski Slavonci poku{avaju da odu u Nema~ku, Norve{ku ili tre}e zemqe, kad ve} matici ne mogu da donesu ni par~e teritorije”? U broju od 24. aprila 1998. godine objavqen je tekst pod naslovom “Vlasti u Beogradu du`ne su da promene Ustav”. To je klasi~an tekst kojim se uti~e na ~itaoce da postoji nalog da vlast u Beogradu mora da promeni Ustav i da ohrabruje dobrovoqnu predaju Ha{kom tribunalu. Prilika se koristi i da se plasira navodno konstatacija, a su{tinski la`, kako se optuèni u Republici Srpskoj dobrovoqno predaju Ha{kom tribunalu. Tako CIA poku{ava da najjednostavnijim i najefikasnijim sredstvom ostvari postavqeni ciq. List “Danas” je sredstvo da se to prenese u tekstu koji glasi: “Vlasti u Beogradu du`ne su da promene Ustav. Ne èlim da zvu~im cini~no, ali mislim da optuèni iz Republike Srpske shvataju da je daleko neprihvatqiva alternativa da ih uhapsi SFOR. Vlasti u Beogradu bi “morale da preduzmu korake koji }e omogu}iti promenu Ustava u skladu s me|unarodnim obavezama, a dok to ne bude ura|eno du`ne su da ohrabruju dobrovoqnu predaju optuènih za ratne zlo~ine”, rekla je Luiz Arbur, glavni tuìlac Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine, u odgovoru na jedno od pitawa koja su postavili beogradski novinari tokom boravka u sedi{tu Ha{kog tribunala. 61

Da li od va{eg posledweg boravka u Jugoslaviji vidite neki napredak u saradwi jugoslovenskih vlasti i Ha{kog tribunala? – Da, skromni, mali napredak. U najmawu ruku, u vezi s mojim zahtevom da u javnosti bude objavqeno moje pismo i to je ura|eno iako sa zaka{wewem, ali je ura|eno. S druge strane, nema mnogo napretka na poqu kriti~nog pitawa hap{ewa (optuènih). Razo~arana sam zbog toga {to vlasti nisu prihvatila sugestije koje sam iznela prilikom boravka u Beogradu. Oni i daqe govore o ustavnim preprekama za izru~ewe optuènih u Hag, {to ja razumem, ali bi onda u najmawu ruku trebalo da pokaù da ohrabruju dobrovoqnu predaju optuènih. Mislim da je posebno va`no da Republika Srpska preduzima takve korake, iako je {to se ti~e ustavnih prepreka u potpuno istom poloàju. Za{to qudi iz Republike Srpske veruju Sudu i predaju se, a optuèni iz Jugoslavije ne? – Ne èlim da zvu~im cini~no, ali mislim da optuèni iz RS shvataju da je daleko neprijatnija alternativa da ih uhapsi SFOR. To je zna~ajno ohrabrewe, to {to se gleda malo pozitivnije na ono {to je neizbe`no. Nisam u mogu}nosti da pratim kvalitet slobode {tampe u tim regionima, ali mogu}e je i to da je u pitawu i imiy Suda u Republici Srpskoj, {to je posledica odnosa javnosti prema Sudu koja vi{e veruje u wegovu otvorenost i po{tewe. Mislim da je to kombinacija faktora, ali veoma je te{ko zamisliti da }e se dobrovoqno predati neko ko se ose}a apsolutno sigurnim i bezbednim. Da li to zna~i da bi vlasti trebalo optuènima da predo~e posledice u slu~aju da ne èle da se dobrovoqno predaju Ha{kom tribunalu? – Mislim da nisu u pitawu posledice, jer, po logici vlasti u Beogradu posledica apsolutno nema, barem ne dok (optuèni) ne iza|u iz zemqe. Mislim da je stanovi{te slede}e – ako su ove vlasti ozbiqne kada kaù da sve druge zemqe moraju da predaju optuène, ali da postoje ustavne prepreke za to, onda bi bar trebalo da pokaù da preduzimaju korake da promene Ustav. Po me|unarodnom zakonu sve vlade moraju da sara|uju (sa sudom). Nije dovoqno re}i {ta Ustav spre~ava. Ova vlada bi morala odmah da preduzme korake koji }e omogu}iti promenu Ustava u skladu s me|unarodnim obavezama i da dok to ne bude ura|eno ohrabruje dobrovoqnu predaju, i to ne zbog nekakvih prednosti u slu~aju predaje, jer beneficija za wih nema. Postoji samo prednost, ogromna prednost za narod u Srbiji. Sud je najavio da }e preduzeti neke korake u vezi sa zbivawima na Kosovu? – Ja sam imala jedno javno saop{tewe kojim sam èlela da pojasnim da Sud ima kompetenciju i nad doga|ajima na Kosovu i da istraùjemo pro{le, sada{we i potencijalne budu}e prekr{aje me|unarodnog humanitarnog prava. U nedavno objavqenom novom izve{taju jugoslovenski Komiteta za istragu ratnih zlo~ina àli se da Sud godinama ignori{e podatke Komiteta o zlo~inima po~iwenim nad Srbima. – Nisam videla posledwi izve{taj, ali ja pose}ujem Komitet svaki put kada sam tamo i oni dolaze ovde tako da imamo mnogo interakcija. Nisam videla posledwi izve{taj, ali me ne iznena|uje da tako kaù i ja razumem to {to oni ose}aju. S druge strane oni znaju kakva je na{a pozicija. Oni su pravnici i oni znaju da dokumenti koje nama podnose ~esto nisu dovoqni da pokrenemo slu~aj. Podaci koje nam oni godinama dostavqaju jesu velika podr{ka u na{im 62

istragama, ali sami po sebi nisu dovoqni za pokretawe slu~aja i optu`be. Oni tako|e znaju da mi imamo veoma ograni~ena sredstva, Mi nemamo sredstava da ~ak i u uverqivijim slu~ajevima uradimo sve {to treba... Uvek im govorim i oni to znaju da bih im ja po{teno rekla kada ne bih èlele da pokrenem odre|eni slu~aj, pa ~ak i ako bi razlog bilo to {to je slu~aj za na{ Sud mali, odnosno nedovoqno vaàn. Bilo koji da je razlog da bih im to rekla. Drugo, s obzirom na na{e mogu}nosti sada dajemo prioritet slu~ajevima optuènih koji su u pritvoru. êsto moramo da pokre}emo celu istragu od po~etka, posle godinu ili dve i to traì mnogo truda. Oni dakle znaju da smo mi voqni da nastavimo s istragama koliko god smo to u stawu. S druge strane oni znaju da ja nisam zainteresovana za zaustavqawe istrage u trenutku kada imamo dosta informacija o tome {ta je ko u~inio, ~ak i u slu~aju lidera... Mislim da }e se istrage pro{iriti i u tom smisli, i rad ovog Suda ne}e prestati u tom smislu ma koliko da za to bude potrebno vremena i u to niko ne treba da sumwa. Prema nekim mi{qewima, Radovan Karayi} se dok je ìv ne}e predati Hagu? – Postoji mnogo raznih naga|awa o tome da li }e se on predati ili ne. Ja ne èlim da se bavim naga|awima, ja radim s ~iwenicama. Ja mislim da }e on ovde do}i i da bi bilo boqe da do|e pre nego kasnije”. U broju od 4. juna 1998. godine objavqen je tekst Jelke Jovanovi} povodom razgovora sa Blerimom [aqom, portparolom pregovara~kog tima kosovskih Albanaca, pod naslovom “Oru`je odlaè pregovore”. U tekstu su nadle`ni organi predstavqeni kao krivci za odlagawe razgovora i kao strana koja izaziva nemire sa te{kim posledicama. Ni jednom re~ju se ne navodi da na tom prostoru deluju {iptarski teroristi. To je primer kako se upakovanom informacijom plasira stav CIA-e. List “Danas” je uvek spreman da ovako oboji, upakuje i objavi tekst, koji glasi: “Intenzivirawe vojnih operacija oruànih formacija SRJ u jednom delu Kosova supstancijalno oteàvaju pregovara~ki proces. One za posledicu imaju civilne `rtve, ru{ewe celih naseqa, stvarawe reka albanskih izbeglica, sve s ciqem etni~kog ~i{}ewa Kosova - kaè Blerim [aqa, portparol Pregovara~kog tima kosovskih Albanaca, obrazlaù}i ju~era{wu odluku da se ne pojave na pregovara~koj rundi zakazanoj za sutra. Ovako pona{awe srpskog reìma dovodi u sumwu izja{wavawe jugoslovenske i srpske strane o re{ewu problema Kosova pregovorima i upu}uje na zakqu~ak da SRJ i Srbija èle da ga nametnu silom, upotrebqavaju}i kao podlogu pregovara~ki proces. Pregovara~ki tim Kosova jednoglasno “smatra da je u ovim okolnostima gotovo nemogu}e odràti slede}i sastanak pregovara~kih grupa zakazan za 5. jun”: ,,Mislimo da dramati~no pogor{awe stawa na Kosovu mora izazvati hitno reagovawe SAD, Kontakt grupe i Saveta bezbednosti UN”. Potpredsednik Vlade Srbije, prof. dr Ratko Markovi}, ju~e je bio na slu`benom putu, a ~lan tima, dr Milovan Boji}, na dvonedeqnom odsustvu, saznaje “Danas” u Vladi. Pregovori zvani~no nisu odloèni”. U dvobroju od 6 i 7. juna 1998. godine objavqen je tekst Nade`de Ga}e pod naslovom “Gargalimero”. Tako list “Danas” nastavqa sa objavqivawem tekstova u kojima su predstavnici vlasti krivi za sve i sva{ta i to samo zato {to ne prihvataju ili preispituju naloge koji dolaze iz inostranstva. CIA je po63

znata po tome {to podsti~e i plasira alegori~ne i krajwe uvredqive tekstove. Takav tekst je mogao da se objavi u listu “Danas”, a on glasi: “Puks, kvazimodo nastao u ma{ti ukr{tawem paradajza i krompira, mogao bi biti simbol sovjetskog tragawa za perpetumobile principom opstanak na vlasti uprkos neispuwenih obe}awa, uprkos otu|ewu vladara od onih u ~ije ime su se domogli vlasti i uprkos svakovrsnom poniàvawu naroda zarad vlasti i u ime vlasti. Korisno i pod zemqom i nad zemqom, ne zahteva ni{ta, a mnogo daje. ,,Puks” je ba{ sovjetski, vrlo materijalisti~ki, i nazvan kao skra}enica sintagme ,,Put ka socijalizmu”. Matrica koja je provocirala ovakvu ma{tu je, takore}i, i{~ezla. Naprosto su vladari u ime naroda, koji vladaju potro{wom i zloupotrebom naroda, doìveli istorijski poraz. Bolni proces prelaska iz kapitalizma u kapitalizam preko socijalizma je, u Evropi, nazvan tranzicijom i zahvatio je, mawevi{e sve biv{e totalitarne reìme biv{eg isto~nog bloka. Zakasneli put na istok: Jugoslavija, i u okviru we Srbija, nije bila deo Isto~nog bloka i nije bez dilema i zadr{ki ubrajana u zemqe totalitarnog poretka. Bar ne dok je Isto~ni blok postojao. Srbija se zadesila na Istoku tek kada su ga svi ostali napustili, a prozvana je za totalitarizam kad je u Evropi skoro potpuno i{~ezao. Kop~a starog nestalog Istoka i Srbije i nestalih totalitarnih reìma i slobokratskog vladawa kod nas je na|ena, ne u kontinuitetu te dve, geografski i vremenski izdvojene pojave, ve} u mentalitetu vlasti i maniru vladawa. PUKS je simbol besmislenog napora, ali i optimizma nastalog, pre svega, na uspehu trajawa. Na{ slu~aj, nastao kao krasta na nestaju}em sovjetskom modelu vlasti, za sebe je prigrabio tako|e model dvojstva, samo bi to bio model dvojnog moralnog {tita i izgovora, sadrànog u istorijskoj i svemirskoj pravdi na jednoj, i bahatoj uobraziqi mo}i, na drugoj strani. U srpskom politi~kom eksperimentu, ~iji je rezultat zakasneli ulazak u Isto~ni blok, simboli nisu krompir i paradajz, ve} Kalimero i Gargamel. Jednom re~ju - ne traì se PUKS, ve} se igra Gargalimero. Deci, naravno nije bilo te{ko da poveruju u razornu bahatu mo} Garagamela, niti im je bilo te{ko da se uìve u nepravedna stradawa Kalimera. Dosledno tome, ona Gargamela nisu volela, a Kalimera su volela. Da im je neko ponudio Gargalimera ne bi znala {ta da ~ine i najverovatnije bi zaboravila protuvu koja kuka i preti istovremeno. Gargamel u politi~kim, me|udràvnim i me|uetni~kim odnosima je te{ko zamisliv, pa ako bi i postojao pre bi se pomislilo da je to Amerika sa svojom realnom vojnom nadmo}i, nego neka mala zemqa na Balkanu. Demonstracija sile, sa ili bez potrebe, u dru{tvu mnogo silnijih deluje neukusno i besmisleno, pri ~emu se mogu}i kre{endo nalazi negde izme|u ismejavawa i najurivawa. Na{ gargamelizam sadràn u pri~i o najsna`nijoj armiji i najjuna~kijoj tradiciji razbio se kao mehur od pene u sudaru sa realno{}u. Srpsko juna{tvo je postojalo i srpska armija je bila sna`na, ali kada je kontekst bio odbrana srpstva, a ne odbrana vlasti i vladarskih pozicija. U proteklih par godina uz poraze ide i hiperinflacija pretwi, te je wihov efekat postao skoro zanemarqiv. Junaci novih dràva: Zapravo jedini realni rezultat koji je slobokratija postigla osionim odbijawem razgovora o svakom drugom interesu osim sopstvenom, jeste da su se svi koji su imali iole snage sklonili od takvog Garga64

mela. Dràvni projekti Hrvatske, Slovenije, Bosne i Makedonije verovatno danas imaju svoje junake, ali ne bi smeli da zaborave na neizmerqiv doprinos takvim sopstvenim uspesima, gargamelizma srpskog politi~kog ekperimentisawa. Kosovo je slede}a stanica na kojoj se provereno lo{a re{ewa mogu ponovo potvrditi. Zapravo, Kosovo nije jo{ dràva samo zato {to se me|unarodna zajednica pla{i lan~ane reakcije u susednim zemqama, ali objektivne {anse ne}e nestati dokle god je gargamelizam jedina ponuda sa srpske strane. U korpus potencijalno novih dràvica koje bi se mogle izroditi u dogledno vreme upornom primenom istog metoda politi~kog delovawa je, svakako, i Crna Gora. Politi~ko omalovaàvawe i ignorisawe, nametawe re{ewa iz Beograda, nepriznavawe realnih odnosa snaga u samoj Crnoj Gori - dakle verbalni gargamelizam, uskoro }e biti zamewen birokratsko-pravni~kim gargamelizmom i, kao i obi~no, blokadom. A blokada je provereno najlo{iji potez i provereno omiqen potez slobokratije. Osim ako nije tajni ciq srpskog politi~kog eksperimenta stvarawe bezbroj dràva umesto jedne Jugoslavije, odnosno umesto jedne Srbije. Blokada, na jednoj strani, Crnu Goru bi naterala na nasilno otvarawe na drugoj strani, dakle na slovena~ki scenarij preuzimawa grani~ne i carinske vlasti na svojoj teritoriji u svoje ruke, a odatle do otcepqewa skoro da nije ni ceo korak, iako deluje da je kraj mogu}e proizvodwe dràva i dràvica iscrpqen, iskustvo nalaè oprez. Sanyak, Vojvodina, Dimitrovgrad i ko zna {ta jo{, moè se na}i u ìì srpskog politi~kog eksperimenta. Efikasna proizvodwa poraza: Paralelno sa tim ide kalimerov{tina. Nedosledno i nedostojno igrawe sa asocijacijama na temu ugroènosti i stradawa ima metafori~nu potku u crtanom filmu. Pali kod dece, ali odrasli znaju da nije ba{ sve tako pojednostavqeno i takve stvari ih se naprosto ne ti~u. Upornim ponavqawem poruka iz crtanog filma, u srpskom politi~kom eksperimentu se igra sa emocijama i lako prelazi granica dobrog ukusa. Proizvodwa onih kojima metafora postaje jedina objektivna stvarnost posustaje, ali traje ve} godinama. Virtuelno postaje vera odraslih, a ne dece koja na to imaju prava. Efekat je, naàlost, jednak udruìvawu de~je pameti i odraslog tela. To {to ta implementacija nezrelosti u tela bira~a daje sve mr{avije rezultate ima svoje sporedne efekte. Eksperimentatori su prinu|eni, da bi odràli eksperiment, da izmene obrazovni i informativni sistem. Izabran je najdirektniji na~in: birokratizovawe Univerziteta sa ~inovni~kim profesorskim kadrom i hara~ewe medija, a to onda mogu da podnesu samo oni mediji koji se izdràvaju sredstvima ba{ tog ili nekog sli~nog hara~a. Na drugoj strani je logi~an potpuni izostanak Kalimero efekta u svetu odraslih, pa je verovati da eksperiment nije ni èleo da ubedi dràve, dràvnike i zrelo javno mwewe Zapada u svoju interpretaciju nepravde, ve} se zadovoqio zablu|ivawem sopstvenih, ionako potro{wi namewenih podanika. U sredi{tu eksperimenta su se na{li neprikladni Gargamel i nedoli~ni Kalimero efekat. Po idejnoj strukturi realsocijalizma ro|en je jedinstveni Gargalimero efekat, poguban po proklamovane ciqeve, ali vrlo efikasan u proizvodwi istorijskih, nacionalnih, moralnih i emotivnih poraza. Ako je to bio ciq srpskog politi~kog eksperimenta, onda je uspe{no ostvaren i si65

gurno je da }e biti ubeleèn zlatnim slovima u neke istorije sada{wih susednih dràva, kao i istorije dràva koje se jo{ mogu stvarati u retortama zaduènih eksperimentatora”. U broju od 19. juna 1998. godine pod naslovom “U o~ekivawu mandata za vojnu intervenciju” i nadnaslovom “Govor nema~kog kancelara Helmuta Kola u Bundestagu” objavqen je tekst u kome se najavquje “novo ubijawe na Kosovu i Metohiji”. Ultimatumi, pretwe i pritisci su teme o kojima izve{tava list “Danas”. One dobijaju prioritet, jer je listu “Danas” kao ~isto ameri~kom glasilu dobro poznato {ta je vest koja mora da se plasira. Taj tekst glasi: “U ju~era{wem govoru u Bundestagu, koji je najve}im delom bio posve}en sastanku na vrhu EU u Kardifu, nema~ki kancelar Helmut Kol ocenio je i razvoj situacije na Kosovu. Prema wegovim re~ima, doga|aji na Kosovu pokazuju da Evropa mora biti efikasnija na poqu spoqne politike i politike bezbednosti. Kol je, tako|e, rekao da Nema~ka pozdravqa napore Velike Britanije da, kao predsedavaju}a u EU, obezbedi mandat Saveta bezbednosti OUN za vojnu intervenciju NATO na Kosovu. Povodom obe}awa koja je jugoslovenski predsednik Slobodan Milo{evi} dao u Moskvi, nema~ki kancelar je rekao: “Ne bez skepse ~ekamo da obe}awa i ispuni”. Kol je, tako|e, rekao da je apsolutno neprihvatqivo ukoliko je namera Milo{evi}a da na taj na~in samo poku{a da odugovla~i sa ispuwavawem preuzetih obaveza. “Moramo ga ocewivati prema delima. Svakodnevni izve{taji o novom ubijawu apsolutno su nepodno{qivi”, rekao je Kol. Istovremeno, Kol je ukazao da je Nema~ka posebno zainteresovana za re{ewe krize na Kosovu, jer je ve} prihvatila tako veliki broj izbeglica (350 hiqada) iz ratova koji su vo|eni na podru~ju biv{e Jugoslavije izme|u 1992. i 1995. godine. Kol je rekao da Nema~ka ne moè sama da snosi teret prihvata izbeglica i da bi druge evropske zemqe tako|e morale da, otvore vrata”. Kol je ponovio i zahteve koji su postavqeni na sastanku na vrhu EU, ukqu~uju}i i obustavqawe operacija protiv civila, povratak izbeglica i omogu}avawe pristupa stranim posmatra~ima na Kosovo. “Ukoliko ti zahtevi ne budu ispuweni, spremni smo da preduzmemo niz akcija - akcija koje ukqu~uju i vojnu intervenciju”, upozorio je nema~ki kancelar. Me|utim, on je jasno saop{tio da se Nema~ka ne zalaè za nezavisnost Kosova i dodao da je politi~ko re{ewe mogu}e samo na osnovama autonomnog statusa Kosova. Ju~e se u minhenskom listu “Zidoj~e cajtung” oglasio i nema~ki ministar spoqnih poslova Klaus Kinkel. Na pitawe nije li Milo{evi}u ostavqen otvorenim “sporedan izlaz” time {to je re~eno da }e snage bezbednosti biti povu~ene samo u meri u kojoj prestanu teroristi~ke aktivnosti kosovskih Albanaca, ministar Kinkel je odgovorio: “Da, u tom pogledu sporazum je nezadovoqavaju}i. Ali, sada bi, prvo, {to pre trebalo sprovesti u praksi ono {to je obe}ano. Re~ je i o tome da kosovski Albanci prekinu sve nasilne akcije i da se obe strane uzdrè od zao{travawa situacije. Ne smemo sada raspravama pokvariti moskovski sporazum. Moramo se koncentrisati na wegovo sprovo|ewe”. Najzad, na pitawe {ta }e se dogoditi ako se nastave ubijawa i razarawa sela, Klaus Kinkel je odgovorio: “Mi i daqe razmatramo mogu}nost vojnih akcija u ciqu pritiska na Beograd. Ostajemo odlu~ni u nameri da spre~imo drugu Bosnu”. 66

U dvobroju od 20-21. juna 1998. godine objavqen je tekst sa nadnaslovom “Od Osme sednice do aktuelne kosovske krize” i naslovom “Decenija naopake politike”. Autor ovog teksta je bio potpredsednik Savezne vlade dok joj je na ~elu bio Milan Pani}. Utoliko sramno zvu~i svaka wegova napisana re~, koja u momentu direktnih pretwi silom, kao da govori da je budu}a intervencija put ka izbavqewu. Ilija \uki} pi{e kao da je diktirao u CIA-i ili FBI-u. Argumentacija zvani~nika koji su pokrenuli NATO suvi{e mnogo podse}a na ovu koju iznosi nekada{wi visoki dràvni funkcioner, da bi ostalo prostora za sumwe i nedoumice. Taj tekst glasi: “Da li je mir ikad stanovao na Balkanu – to pitawe moè sebi postaviti i najozbiqniji istraìva~ istorije modernog vremena na Balkanu. Postojali su samo kra}i ili duì prekidi, predasi u oruànim sukobima, u ratovawima, u nasiqu najrazli~itijih strana, u nasilnom prekomponovawu granica i ina~e krhkih dràva i dràvica od kojih su se neke krvavo gasile tek {to bi nastale, u nasiqu etni~kog grupisawa (danas se to zove etni~ko ~i{}ewe). Mir je ovde oduvek bio nedovr{en. Tako je i sa najnovijim ili posledwim, sa dejtonskim mirom za Bosnu i Hercegovinu i Balkan. On je nedovr{en i nesavr{en. Izme|u ostalog i zato {to nije uklonio ratoborce, odnosno wihove vo|e, a nije obavezao izri~ito ni na mir u Srbiji, pre svega na Kosovu. Dok Evropa i svet ulaù napore da ga stabilizuju i u~vrste, preko wega kao mesto, nad balkanskim meandrom nasiqa usmere Bosnu i Hercegovinu ali i wihovo susedstvo na nivo civilizovane evropske demokratije, ve} smo na ivici novog rata, ve} smo u wegovom oruànom predvorju. Velika potra`wa patriotizma: Ovog puta to se sve doga|a na prostorima, na teritoriji dràve ~iji su se glavni ratoborac i mirotvorac i wegova oligarhija do ju~e hvalili kako nisu u~estvovali u svim nedavnim balkanskim postjugoslovenskim ratovima i kako su (,,u prkos svemu”) sa~uvali mir na ,,svojoj” teritoriji, da su faktor mira i stabilnosti na Balkanu. Sad smo pred ratom u kome ne}e mo}i da se ne u~estvuje, a {to se ti~e mira – ve} smo u poluratnom stawu. Opet je velika potra`wa patriotizma, odbrane domovine i granica; opet su svi protiv nas, opet smo sami protiv svih, opet jedini u pravu. Uop{te, Srbija i wen lider su uglavnom u jednini. Nikako da prona|u mnoìnu! Anahrone ideje o nacionalnim dràvama kao terapija za sva dru{tvena zla i autoritarnom vladawu, o vo|ama, ovde imaju duboke korene i neiscrpnu mo} obnavqawa. Mitovi umesto realisti~nog i kriti~kog mi{qewa, pro{lost u magli mitova i predrasude umesto objektivnog i kriti~kog pogleda u sopstvenu pro{lost radi budu}nosti i uklapawa u dominantne pozitivne tokove sopstvenog okruèwa, geopolitika umesto realpolitike, samo su izvrnuta ogledala voqe za vladawem i èqe za mo} vo|e i wegove oligarhije. Svet je pun najrazli~itijih protivre~nosti i interesa ali i golim okom vidqivog civilizacijskog napretka. Mi, Srbija s Kosovom, srpska Jugoslavija, Srbi i Albanci – mi smo zajedno i pojedina~no anahronizmi Evrope i kao da ~inimo sve da to i ostanemo. Gde se to nalaze, kakvu politiku vode zvani~na Srbija i wena Jugoslavija? Za{to su i daqe (ili opet) pod sankcijama me|unarodne zajednice. Za{to ovog puta niko u okruèwu, u susedstvu – ~ak ni Gr~ka – ne pokazuje razumevawe za politiku Slobodana Milo{evi}a. Kakve su nam, stvarno, me|unarodne pozicije. Za odgovor su dovoqni naslovi vesti ovih nedeqa i dana i wihovi kqu~ni termini. 67

,,Posledwa opomena Milo{evi}u” – kaè dràvni sekretar SAD Olbrajt; ,,Nastavqeni sukobi na Kosovu – drama bez kraja” – naslov dnevnog izve{taja u {tampi; ,,Sve ve}i jaz izme|u Atine i Beograda” – izve{taj sa balkanske konferencije; ,,svak pla}a svoje odluke” – kaè gr~ki ministar jugoslovenskom na balkanskoj konferenciji jer prvi odbija i pomisao da se usvoji deklaracija o Kosovu: ,,Intervencija NATO ne brine [tambuka i Da~i}a” – kaè, posle razgovora s wim, direktor Me|unarodne helsin{ke konferencije; ,,Vojni manevri NATO u Makedoniji i Albaniji – u~estvuje 14 zemaqa”; ,,Ameri~ke sankcije stupile na snagu”; ,,Vojna intervencija izvodqiva za nekoliko dana”; Danas je Kosovska kriza paradigma, ali i vrhunac razorne politike koja se u zvani~noj Srbiji i iz we vodila jo{ od tzv. istorijske 8. sednice i potowe gazimestanske proslave Kosovske bitke. To je cela jedna decenija li~ne politike, politike vo|ene od strane jednog ~oveka i wegovog najneposrednijeg okruèwa izraslog u vladaju}u oligarhiju, politika stvorena i vo|ena van i mimo institucija, bez parlamentarne i dru{tvene kontrole. To je politika koja je shva}ena kao ve{tina nadmetawa, ~ak kao ve{tina nametawa, zatvarawa i samoizolacije, odbijawa, a zatim izvrdavawa, izvr{avawa preuzetih obaveza – politika inata, cenkawa i politi~ke trgovine, politika zakasnelih i riskantnih poteza. Jednom re~ju politika svedena na taktiku osvajawa i o~uvawa vlasti kao takve. Za tu politiku svaka liberalizacija, svako otvarawe prema svetu, vra}awe legalitetu i legitimitetu predstavqa protivotrov. Zato je uvek u senci postignute nagodbe sa svetom, odnosno wegovim posrednicima, grozni~avo vra}ala sama sebi u nastojawu da se u~vrsti. U senci Dejtona je izvr{ena kra|a glasova na lokalnim izborima, u seni pristanka na dijalog Milo{evi}–Rugova poku{an je obra~un sa proreformskim snagama u Crnoj Gori i zatezani {rafovi u samoj Srbiji. Zbog takve politike su Srbija i wena Jugoslavija postali anahronizam u Evropi. Evropska civilizacijska kretawa teku mimo wih. Me|unarodni poloàj takvog politi~kog fenomena, fenomena koji neprekidno generi{e samoizolaciju, probleme i krize nije vi{e samo ,,sloèn i teàk”. Problemi koje proizvodi i stawe u kome se nalazi prestaju da budu samo wegovo unutra{we pitawe. On sam po sebi objektivno postaje problem svog uèg i {ireg okruèwa. Time postaje sve vi{e, i objektivno i subjektivno, neprihvatqiv, ~ak neodrìv i za ,,svoju” zemqu i wene gra|ane kao i za me|unarodni ambijent. Genije razarawa zatvara krug: destrukcija na kraju ra|a samodestrukciju. Zar kosovska kriza ovo ne potvr|uje! Zar razvoj sa Republikom Srpskom to ne potvr|uje. A pobeda proreformskih snaga Crne Gore na vanrednim izborima za Skup{tinu! Samo u Srbiji ,,pleme moje snom mrtvijem spava”: ostatak demokratske opozicije je van parlamenta (svojom voqom) i uz to je fragmantiran. Najnovija nastojawa da se okupi i formira demokratski front, tre}i talas – nek to zovu kako ho}e – predstavqa wihovu moralnu i politi~ku obavezu pred svim onim {to je bilo ali, i pred svim onim {to }e tek do}i. Milo{evi} ponovo na Gazimestanu: Bilo kako bilo, neki zakqu~ci se name}u sami. Pogre{no re{avawe kosovske krize, nasilno re{avawe, samo podiè cenu re{ewa jer do wega }e do}i a moè biti i doneto spoqa. Milo{evi} se vratio na Kosovo. Ovog puta ne da bi se uzdigao ve} da spre~i svoj mogu}i pad. Na Gazimestanu ga ovog puta Zapad ne}e ostaviti samog, ako nastavi 68

kako je po~eo. Istina, te{ko da }e tamo biti zapadni ambasadori kao {to nisu bili 1989. godine. Oni }e opet odsustvovati, ali moè biti NATO. Srbi i Albanci su ,,osu|eni” od sveta, od Evrope i SAD, od Rusije da ìve zajedno u istoj ku}i. I daqe nema promena granica. Boqe je onda da povedu ozbiqne razgovore o podeli prostorija unutar te ku}e nego da ih neki drugi Dejton useqava u entitetske. Mogu}e je, bivalo je to i ranije, da se Milo{evi} iz Moskve vrati sa obe}awima i obavezom pa i izgledima za mirno re{ewe krize. Da se opet oglasi kao mirotvorac. Ostaje pitawe ko }e mu i koliko verovati. [argarepe te{ko da }e biti. Politika i politi~ar koji svesno idu u samodestrukciju te{ko mogu ponovo postati uverqivi i postati nezaobilazni faktor mira i stabilnosti. Treba}e ~itave vazduhoplovne divizije NATO da to osiguraju. Upravo zbog toga, moè se smatrati da pona{awe, ~iwewe srpsko-jugoslovenskog vrha u posledwih pola godine vi{e ne spadaju u oblast politike. To je pre{lo u neke druge oblasti, u sociologiju ili psihologiju, na primer. Kriv je – Kapor”. U broju od 25. juna 1998. godine u rubrici “Pred rubikonom” objavqen je tekst Ivana Torova pod naslovom “Re~nik pomra~enog uma”. Kada i pisac podigne glas i saop{ti da i Srbima treba po{tovati qudska prava, odmah usledi o{tar tekst prepun uvreda i omalovaàvawa. Moralne pridike drè samo odabrani novinari koji su poznati da uvek kritikuju sve {to asocira na srpstvo. Tako se sputava stav jedne javne li~nosti i svima stavqa do znawa da to CIA ne dozvoqava. Taj tekst glasi: “Za{to nam je ovako kako nam je? Tu dilemu verovatno ne}e nikad nijedna nauka do kraja odgonetnuti, ma koliko se trudila. Naprosto, neki ovda{wi fenomeni su i neobja{wivi i neuhvatqivi. Samo {to pomisli{ da si ne~emu u{ao u {tos, ono ti se izmigoqi, na~ini dar-mar i nastavi da ìvi, nekad kao fenomen, naj~e{}e kao najobi~nija, primitivna - qudska mr`wa. Elem, tek {to smo po~eli da se - posle Slovenije, Hrvatske i Bosne - polako treznimo, nai|e Kosovo i sve - Jovo nanovo. Opet nas neka “probu|ena svest i savest” podse}a na Lazarevu kletvu, opet se ~iste topovske cevi koje treba da zadovoqe umetni~ke i patriotske porive likova poput Kalaji}a, Kapora, Uli}a, Da~i}a, Dra{kovi}a... Samo vaqa odrediti novu poziciju, kao onu svojevremeno paqansku, sa koje je “slavni ruski poeta” Limonov svojevremeno sa nesputanim sloveno-patriotskim zanosom pucao u sarajevske “muyahedine”. U toj suludoj razdraganosti ili, pak, razularenosti, “rat je igra”, ista ona koju je, rekao kwièvnik i slikar Momo Kapor dalekih pedesetih godina doìvqavao igraju}i se kauboja i Indijanaca. “Rat je”, kaè on. To je “prirodna pojava”, odnosno “dimenzija mira i tako je to Gospod smislio”. Majke, koje ovih dana pitaju za svoje sinove na Kosovu, ukoliko im je Svevi{wi merilo u wihovoj filozofiji ìvota, morale bi da Kaporovu fasciniranost ratom shvate kao ozbiqno upozorewe i da se okanu zablude kako je Gospod mirotvorac. Pa ~ak i da su one zaista majke svojih sinova. Jer, ako se “protiv rata bune ène koje nemaju decu, razna udruèwa i sifraètkiwe”, onda se ovim buntovnim majkama ili privi|a da su nekad ra|ale, ili, u najboqem slu~aju, “izigravaju petu kolonu”, kako sugeri{e slavni pisac “lakih komada”. U svakom slu~aju, Kaporova finalna poruka da je “rat neophodan, s vremena na vreme, zbog opstanka”, mogla bi i danas posluìti kao idealan alibi za 69

one koji su opstanak i ~istotu svoje nacije i svoje vlasti uslovqavali uni{tavawem i progonom miliona Jevreja, Cigana, Srba, Hrvata, Jermena, muslimana, Albanaca, Kurda, patwama onih kojima je, eto, Gospod, kao osvedo~eni ratnik, oduzeo ono najdragocenije. Vaqda }e se neko kona~no dosetiti da je zrelo da Srbija jednom dobije jednu pravu antologiju. Zbirku gluposti i idiotizama, re~nik pomra~enog uma. Da se bri`qivo pokupi sve ono {to se godinama unazad izlagalo i danas i prikazuje na ovda{wim nacionalisti~kim buvqadama”. U broju od 30. juna 1998. godine objavqen je tekst pod naslovom “Lideri prièqkuju rat”, kao svojevrsni izve{taj sa pres kluba na temu “mo} i nemo} sile na Kosovu”. Poenta teksta je da na{i po imenu i prezimenu napadnu zvani~nu politiku i najave haos, jer se ne po{tuje ultimatum sa strane. Tako CIA koristi svaki doga|aj da plasira vesti. Taj tekst je objavio list “Danas” da bi dokazao da je na putu tendencija i pakosti koje su pripremqene za disciplinovawe Srba. Rasprava i ideje na sastanku su identi~ni kao da se vode u nekoj od kancelarija CIA-e. Jednom u~esniku pres kluba je posve}en zna~ajan prostor u ovom tekstu, a razlog je verovatno tek danas svima dobro poznat, jer je ba{ taj Ratomir Tani} bio svedok na su|ewu u Ha{kom tribunalu. Ovaj tekst dokazuje da je taj svedok na vreme pripreman, a taj tekst glasi: “Nivo terorizma je prevazi|en pre dva meseca i sada je na Kosovu u toku oruàni ustanak. U tom smislu, tvrdwa reìma u Beogradu da se radi o terorizmu predstavqa apsolutnu glupost, rekao je vojni analiti~ar Qubodrag Stojadinovi} tokom ju~e odrànog Pres kluba u Medija centru na temu “Mo} i nemo} sile na Kosovu”. On je ocenio da srpski reìm do sada nije u~inio ni{ta racionalno kako bi se re{ila kriza. Holbruk se susreo sa predstavnicima takozvane Oslobodila~ke vojske Kosova, ~ime je me|unarodna zajednica fakti~ki priznala weno postojawe, smatra Stojadinovi}. – OVK tako postepeno postaje sve legalnija, a na{a vojska sve vi{e gubi legitimitet jer nema dozvolu me|unarodne zajednice da interveni{e. A {to se ti~e nepromewivosti granica, setimo se slu~aja biv{e SFRJ, pa }e nam biti jasno da tu pri~u moèmo oka~iti ma~ku o rep. Na{ reìm je pokazao da je nemo}an u pogledu Kosova, pa ga svetske sile vi{e ne}e ni pitati za kona~no re{ewe. Pesimista sam zato {to smo Kosovo ve} izgubili, kaè Stojadinovi}. Bogdan Ivani{evi} iz Fonda za humanitarno pravo, saop{tio je novinarima da su srpske snage u februaru ubile oko 80 civila u dreni~kom kraju. – Zbog tih akcija srpskih snaga OVK je od marginalne organizacije prerasla u opasnu oruànu silu. Da su dejstva na Kosovu ozbiqna svedo~i i ~iwenica da predstavnici Ha{kog tribunala tvrde da dole ima dosta posla za wih, kazao je Ivani{evi}. Ratomir Tani}, savetnik predsednika Nove demokratije, rekao je kako su se na Kosovu sudarila dva naroda u poku{aju svakog da re{i svoje nacionalno pitawe. Albanci su posle raspada SFRJ postavili sebi za ciq otcepqewe, dok Srbi delimi~no re{ewe svog nacionalnog pitawa vide u nepovredivosti teritorije Savezne Republike Jugoslavije. – Lideri na obe strane }e morati da odustanu od maksimalisti~kih zahteva, za {ta im treba alibi. Nije nemogu}e da }e ga i jedni i drugi potraìti 70

u radikalizaciji, koja }e dovesti do spoqne intervencije. A onda }e svojim narodima re}i kako su spre~eni da ostvare prvobitne namere. U tom smislu, i ako do|e do intervencije NATO snaga, ona ne}e biti izvedena u ciqu ostvarewa albanskih zahteva, smatra Tani}. Za wega je sastanak Ri~arda Holbruka sa lokalnim liderima OVK dokaz da su Amerikanci preuzeli obavezu da privedu Albance za pregovara~ki sto, dok sa Srbima istu stvar poku{avaju Rusi. – Temeqna gre{ka srpske politike je u tome {to odbija dobre usluge me|unarodne zajednice. Na taj na~in sami se~emo granu na kojoj sedimo, odnosno, po prvi put u istoriji moderne Srbije ignori{emo ~iwenicu da se va`ne odluke donose na Zapadu. Srbija treba da se dogovori sa zapadnim silama o podeli uticaja na Balkanu, {to je jedan od preduslova za re{ewe sada{we krize, rekao je Tani}”. U broju od 1. jula 1998. godine objavqen je tekst autora N. Briskog pod naslovom “OVK ne moè biti samostalan partner”. Ovim tekstom se priprema na{a javnost da je oruàna agresija neminovna ukoliko se dobrovoqno ne prihvate svi ultimatumi. Teroristi to vi{e nisu, ve} provereni borci za qudska prava, a organi vlasti - oni koji sprovode teror. Tako CIA mewa stvarnost, ali i obi~no priprema javnost i slabi pomisao na otpor radi za{tite prava na ìvot. O srpskim `rtvama nema ni jedne re~i. List “Danas” je otvoren za ovakve najave, a ovaj tekst glasi: “Rugova, ali moramo i druge ukqu~iti u pregovore – izjavio Klaus Kinkel specijalno za Danas. ,,Za Zapad vi{e ne postoji nijedan ubedqiv argument da unapred iskqu~i Oslobodila~ku vojsku Kosova kao partnera u pregovorima. Ona je samo, istina ne lep i militantan, odgovor na dugotrajnu represiju, u toj oceni jednog od nema~kih komentatora mo`da je najboqe saèt stav zapadnih diplomatija, odnosno Evropske unije prema najnovijem razvoju situacije na Kosovu. Posle prekju~era{weg sastanka EU u Luksemburgu, nema~ki ministar spoqnih poslova Klaus Kinkel izjavio je: “Moramo da razgovaramo sa svima koji imaju mogu}nosti da zaustave nasiqe na Kosovu”. Me|utim, za Kinkela – kao i za doju~era{weg, odnosno novog predsedavaju}eg u EU – Robina Kuka i Volfganga Petri~a, glavni partner u pregovorima ostaje Ibrahim Rugova. ,,Mi ne èlimo da Rugova padne, ali moramo i druge ukqu~iti u pregovore”, rekao je Kinkel”. U broju od 1. jula 1998. godine objavqen je tekst pod naslovom “Breg ide prema Milo{evi}u” i nadnaslovom “Da li }e Srbi sa Kosova i Metohije do}i u Beograd i kona~no razgovarati sa predsednicima Srbije i SRJ”. Tako se na drugi na~in i sa druge strane podsti~e problem na Kosovu i Metohiji. Dok teroristi uzimaju danak, politi~ari pritiskaju me|unarodne snage, ultimatumima i pretwama se najavquje i oruàna agresija, list “Danas” koristi priliku da otvori temu i da se preko pojedinih Srbi sa Kosova i Metohije prikaè da su svi protiv vlasti u Beogradu. Takvu poruku CIA stalno {aqe, ali ona dobija na zna~aju kada je prenesu doma}i mediji i kada je iznesu oni koji imenom i prezimenom pripadaju srpskom narodu. List “Danas” je medij koji }e to najboqe da upakuje i prenese. Taj tekst glasi: “Po{to se predsednici SRJ i Srbije, Slobodan Milo{evi} i Milan Milutinovi}, nisu odazvali pozivu na razgovor, Srbi sa Kosova i Metohije, sa 71

zbora odrànog u nedequ u manastiru Gra~anica, obojici su uputili ,,ultimatum” da se najkasnije do danas izjasne o re{avawu kosovsko-metohijske krize. Od Milo{evi}a se jo{ traì da se u istom roku javno odrekne svog anga`mana u tome. – Problem Kosova i Metohije nije pitawe Jugoslavije, ve} Srbije. Traìmo da se time bave institucije u Srbiji - predsednik, Skup{tina, Vlada i da se okupe sve demokratske snage kako bismo zajedno traìli re{ewe. Da se u sve budu}e pregovore obavezno ukqu~e kosovsko-metohijski Srbi. Ukoliko dva predsednika ne ispune navedene zahteve, Srbi }e masovno do}i u Beograd da ispred Predsedni{tva Srbije i rezidencije predsednika SRJ potraè odgovor, stoji, izme|u ostalog, u Saop{tewu sa Vidovdanskog zbora. Po{to nekada{wi predsednik Srbije, a sada Jugoslavije, godinama unazad “nema o~i da vidi, niti u{i da ~uje narod preko ~ije tragedije je do{ao na vlast”, Srbi sa Kosova i Metohije sada nagove{tavaju da bi scenario ,,raspleta” mogao da ide i po onoj narodnoj: “Ako ne}e Muhamed bregu, onda }e breg do}i Muhamedu”. Srpske vlasti gotovo sva nastojawa Srba sa Kosova i Metohije da se problem ovog dela Srbije re{i mirno, u dràvnim institucijama i demokratskim dijalogom sa albanskom stranom, stvarawe srpske platforme za pregovore sa Albancima u vidu nacionalnog konsenzusa o pitawu Kosova i Metohije, reìm ne zanima ba{ koliko ni razgovor sa tamo{wim Srbima. Vlast je ignorisala gotovo sve pozive za mnogobrojne skupove (crkvenonarodne sabore, srpsko-srpske dijaloge, savetovawa) koje su u posledwih ~etiri godine u Pri{tini i Beogradu organizovali Srpski pokret otpora i Eparhija ra{ko-prizrenska u nadi da }e se na}i miran izlaz iz krize. Nije pomogao ni poziv Svetog arhijerejskog Sabora Srpske pravoslavne crkve, na ~elu sa patrijarhom Pavlom, na razgovor o Kosovu i Metohiji. Za proteklih mesec dana doga|aji na Kosovu i Metohiji su do{li do usijawa, dok reìm, odbijaju}i da ~uje glas kosovsko-metohijskih Srba, svesno drì tamo{wi narod vezanih ruku. Nedolazak Milo{evi}a i Milutinovi}a u manastir Gra~anicu za Vidovdan, sude}i po Saop{tewu sa Vidovdanskog zbora, ovog puta pokrenu}e Srbe sa Kosova i Metohije za Beograd. Da li }e im biti i dopu{teno da do|u u prestonicu, ostaje da se vidi. Mada im je Milo{evi} davno obe}ao da “niko ne sme da ih bije”, istina je da su “srpski pendrek” na “srpskim le|ima” ve} osetili studenti u Pri{tini, slede}i sudbinu Beogra|ana. – Mi }emo krenuti i raditi svoj posao, a dràvni organi neka rade svoj. Ako do|e do upotrebe sile, mi }emo i to podneti. Tuku nas teroristi, pa moè da nas bije i reìm. Wihov odnos prema nama je sli~an. Mi smo u ~equstima izme|u albanskog terorizma i aktuelnog reìma u Srbiji i znamo samo jedno - ne dolazimo da ru{imo dràvu, ve} da izvr{imo demokratski pritisak na reìm i probudimo narod u Beogradu, obja{wava za “Danas” Mom~ilo Trajkovi}. Prema wegovim re~ima, ta~an datum dolaska kosovsko-metohijskih Srba u Beograd bi}e utvr|en po~etkom jula, po povratku vladike Artemija iz Berlina”. U broju objavqenom 7. septembra 1998. godine objavqen je tekst novinara Sowe ]osi} pod naslovom “Kosovo na putu katastrofe”. Osim ve} izgra|enog 72

stereotipa koji vaì za izve{tavawe lista “Danas” re~i koje su ovom tekstu posebno izdvojene navodnicima treba da skrenu pa`wu i zbune ~itaoce. Prenosi se razgovor i zabrinutost. Najavquje humanitarna katastrofa svih ìteqa, zbog prekomerne upotrebe sile i sti~e utisak da nadle`ni organi progawaju i Srbe. Ni jednom re~ju se ne navodi {ta je uzrok i protiv koga se preduzimaju operacije na terenu. Ta vrsta manipulacije je karakteristi~na za informacije koje poti~u od CIA-e. Ta vrsta pakovawa i plasirawa samo za CIAu èqenih informacija, kao svojevrsna najava akcije “milosrdni an|eo”, dolazi do izraàja u ovom tekstu koji glasi: ,,Videli smo uni{tene i o{te}ene {kole, i bolnice koje su pretvorene u policijske stanice, sela u kojima nema ìvota osim pasa lutalica. Na hiqade Kosovara, Srba i Albanaca, spavaju pod vedrim nebom i nemaju ni{ta izuzev ode}e koju su imali na sebi kada su beàli iz svojih ku}a” rekao je ju~e ameri~ki ambasador za qudska prava Yon [atak, i zakqu~io da se situacija na Kasovu pribliàva humanitarnoj katastrofi, da su po~iwene ozbiqne povrede qudskih prava, i ratni zlo~ini, te da me|unarodna zajednica ne}e tolerisati takvu situaciju. Ambasador [atak se zajedno sa ameri~kim senatorom Bobom Dolom obratio novinarima posle trodnevnog boravka na Kosovu i neposredno posle ,,otvorenih i prijatnih razgovora” koje su ju~e vodili sa predsednikom SRJ, Slobodanom Milo{evi}em. U tim razgovorima bilo je izvesnih neslagawa oko situacije na Kosovu, recimo oko ,,dimenzije problema”, ili oko broja izbeglica. S tim u vezi predsednik Milo{evi} je ameri~ke izaslanike uverio, kako je rekao [atak, da }e se zaloìti za ,,povratak ku}ama raseqenih i izbeglih lica” suo~enih sa pretwom zime. Preduslov re{ewa tog prioritetnog problema u ovom trenutku je, prema Dolovom i [atakovom mi{qewu, da jugoslovenske vlasti ,,povuku policijske i vojne snage”, da obustave granatirawa civila, te da se tako qudi oslobode straha i vrate svojim ku}ama”. U broju od 1. oktobra 1998. godine objavqen je tekst pod naslovom “Nema~ka odvojila 14 aviona i 500 vojnika”. Odluka o vojnoj intervenciji je doneta, a sve {to sledi je medijska i svaka druga vrsta pripreme. To je provereni stil rada obave{tajnih slu`bi, a posebno CIA-e, da mesecima pre brutalne akcije najavquje. Naravno list “Danas” je uvek otvoren za ovakve i sli~ne, a uvek crne najave. Zbog ovog i postoji list “Danas”, kao informativno glasilo CIAe. O slobodnom i nezavisnom novinarstvu nema ni govora kada je u pitawu list “Danas”, jer smisao, sadrìna i uvek prepoznatqiva boja lista otkriva pravu pozadinu svih pisawa. Taj tekst glasi. “Nema~ka }e staviti na raspolagawe Severnoatlanskom savezu 14 aviona tipa ,,tornado” i oko 500 vojnika u slu~aju vojne intervencije na Kosovu, odlu~eno je na ju~era{woj sednici vlade pod predsedni{tvom Helmuta Kola. Ograni~ena vazdu{na operacija bi se sastojala iz vi{e faza sa ciqevima obustaviti neprimerenu primenu nasiqa spre~iti humanitarnu katastrofu i podràti politi~ko re{ewe krize. Ministar odbrane Folker Rije rekao je da je od generalnog sekretara OUN Kofi Anana ponovo zatraìo da se ubrza dono{ewe odluke o vojnoj intervenciji. Rije smatra da je ,,krajwe vreme” da se i zvani~no zakqu~i da se predsednik Milo{evi} ne pridràva zahteva svetske organizacije u pogledu re{a73

vawa kosovskog problema. Istovremeno, ministar odbrane je odluku nema~ke vlade ocenio kao upozorewe jugoslovenskom predsedniku. Milo{evi} ne bi trebalo da misli da zbog izbora jedna od najva`nijih ~lanica NATO nije sposobna da deluje i da, zahvaquju}i tome, moè da dobije na vremenu, rekao je Rije. “Dosije iks” je naslov teksta autora Mihajla Kova~a. Ovaj tekst je objavqen u broju od 2. oktobra 1998. godine. Samo odabrani i od CIA-e dani znaju i pre bilo kog tribunala ko su ratni zlo~inci. Ovim tekstom se to saop{tava da su ratni zlo~inci svi oni koji ne slu{aju navodno me|unarodne snage. Da bi se tekst objavio u listu “danas” podrazumeva se da nije smela da postoji ni jedna re~ koja bi asocirala da su sukobi nametnuti ba{ od strane tih me|unarodnih snaga. Mihajlo Kova~ po prepoznatqivom stilu uvek i za sve pronalazi krivce samo ovde. Tekst je prepun uvreda i omalovaàvawa svega {to je srpsko, a sve to samo sa vrednosnih pozicija CIA-e. Taj tekst glasi: “Stvari najzad treba uprostiti, re~nik pojednostaviti, istinu ogoliti do kraja. Ono {to su nekada bili île, Argentina i Bolivija, danas su Srbija, Bosna i Hrvatska – skloni{te za ratne zlo~ince. Jasno je da se sa ovom tvrdwom ne}e sloìti oni pravednici koji svu onu klanicu i danas vide kao nevino nadmetawe nacionalnih projekata u kome, Boè moj, kada se etni~ki ~isti nema {ta da se pita! ûjem kako ve} {krgu}u zubima svi oni koji zaborav nad zlo~inima ,,svojih” smatraju jednom od najve}ih nacionalnih vrlina, pogotovo {to je sve to ionako plod zlo~ina~ke, zapadne propagande. Nema sumwe da su CNN i ostalo dru{tvo spremni na kojekakve propagandne psine. Ali, gospodo, {ta }emo sa ~etvrt miliona mrtvih mrtvaca i jo{ dva miliona ìvih mrtvaca, prognanih, obesku}enih, raseqenih? Sve te kosti u nedrima na{e biv{e domovine su stvarne, kao {to je stvaran pla~ preìvele dece, izgubqeni pogled obe{~a{}enih èna i umornih staraca. Zvu~i pateti~no? Izvolite, probajte. Ubice i wihovi nalogodavci postoje, ìve u miru, me|usobno za{ti}eni i svojevrsnoj zaveri }utawa. Tu i tamo, odigraju poneku sudsku lakrdiju, a oni koji tu igru ne razumeju zavr{e kao Lugar i wemu sli~na sabra}a u BiH i Hrvatskoj. Siguran sam da vo|e u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu i wihove tu`be imaju boqu i kompletniju dokumentaciju, o ratnim zlo~inima, no {to }e je Tribunal u Hagu ikada imati, ali, avaj, ona je duboko zakopana poput opasnog nuklearnog otpada. Sklopqen je |avolski sporazum o recipro~nom }utawu i zaboravu, vaqda i zbog mnogih biografskih podataka rasutih na putu od strategije do strati{ta. Koliko u takvom nepo~instvu odnosi mogu da budu topli i srda~ni, govore i vesti o idili~nim odnosima i me|usobnom razumevawu srpsko-hrvatsko-muslimanskih zato~enika u ha{kom zatvoru. Pi{u zajedni~ka saop{tewa i na dobrom su putu da stvore i sindikat ratnih zlo~inaca. Od ratnog zlo~inca ima samo jedan ve}i i stra{niji. To je wegovo prikrivawe i za{tita po~inilaca. Upravo to rade na stotine politi~kih i pravni~kih huqa koji su se, ne trepnuv{i, zakleli pred ustavima i zakonima ove tri ,,demokratske” dràve da }e {tititi svoje gra|ane ma koje vere i nacije bili, te goniti one koji vr{e zlo~ine protiv ~oveka i ~ove~nosti. Na nesre}u, u tome uìvaju pre}utnu podr{ku ve}ine medija, intelektualaca i nacionalnih institucija. Ne retko, me|u wima je na delu ~udovi{na preporuka da je miliji sopstveni izrod nego dobar, ali tu| ~ovek. 74

Zlo~in bez kazne je kao besan pas bez lanca. Ako vi{e nema koga na kraju }e ujesti svog gazdu. Zato u takvu ku}u gosti nerado dolaze”. U broju objavqenom 28. septembra 1998. godine objavqen je tekst nepotpisanog autora pod naslovom “Nemci i lososi”. Verovatno je osnovni ciq ovog teksta da uvredqivom i bezobraznom sadrìnom izazove reakciju i skrene pa`wu da su Srbi predodre|eni da sami sebe mrze, a da druge koriste kao izgovor. Ovaj tekst se pojavio nakon {to je do{lo do gu{ewa {iptarskog terorizma na Kosovu i Metohiji, obnove poru{enih objekata i smirivawa uslova ìvota. Ovim tekstom se plasira poruka mr`we prema svemu {to bi zna~ilo pravo na odbranu i samopomo}. Pore|ewa koja se iznose u tekstu su vrlo indikativna, jer imaju za ciq da poistovete odgovornost srpskog naroda sa proverenim zlikovcima {irom sveta. Kada takvu vrstu informacije plasira uslovno re~eno doma}a novina, onda je CIA zavr{ila vi{e od pola posla. Naravno list “Danas” plasira ove informacije, a ovaj tekst glasi: “Formalna logika i normativna etika behu nekad prezirane od strane ne{to komplikovanijih i dekadentnijih misli koja su traìla sloènija re{ewa. Avaj, gde je formalna logika i gde je normativna etika. Me|utim, ono {to neko} nije bilo po ekstremno ,,marksisti~kim misliocima” koji nikada nisu pro~itali, recimo, Marksove antropolo{ke eseje, a na prste bi se mogli izbrojati oni koji su pro~itali Kapital, bila je svakako genetika. Kad odjednom, kod predstavnika levice, dakle nastavqa~a i ponavqa~a Marksove misli sa kurseva evo genetike u neograni~enim koli~inama. Oni u stvari kaù nema nikakve logike i nikakve etike. Postojimo samo mi koji smo genetski predodre|eni da radimo {ta ho}emo. Davno se nije moglo ~uti ne{to tako rasisti~ko kao izjave da je nema~ki narod, ne nacisti, nego nema~ki narod u celini genetski predodre|en da istrebquje srpski narod koji je opet genetski predodre|en za, znamo {ta, ,,nebeski narod”. Prvo su svi Slovenci bili cicije i pijandure, pa su svi Hrvati bili genetske usta{e, pa svi Bosanci genetski pokvareni, pa su se svi [iptari ,,razmnoàvali”, pa je sve to po~elo da se igra u ,,praksi”, jo{ jedan omiqen Marksov pojam. Pa kada se nakupila silna odgovornost za stvorenu situaciju, u praksi, mislim sa ~etiri miliona raseqenih qudi, onda je trebalo na}i odgovore koji bi osloba|ali vladaju}e strukture, reìme od odgovornosti. Onda su se javile iracionalne teorije o ratnom, o antropolo{kom, o verskom, o zadatom, o genetskom. Dakle, na{i su narodi genetski mrzeli jedni druge i bilo je shodno tome prirodno da se samo me|u sobom poubijaju u gra|anskim ratovima. Iz verskih, nacionalnih, kulturnih i drugih razloga, kako niko ne bi dopao suda Ha{koga, formiranog ba{ u ~asu formirawa na{ih novih genetski ~istih dràva. Ili privatnih, mafija{kih preduze}a koja su iz ,,nacionalnih razloga” upropastili svoje nacije i etni~ki o~istili ,,one druge”. Genetika je tako druga re~ za etni~ko ~i{}ewe, etni~ko ~i{}ewe posledica genetskih razloga, bez u~e{}a militarnih jedinica koje su izmislile paramilitarne, opet da niko ne bi bio odgovoran, plus apsolutno “~ovekoqubiva” propaganda. To {to smo u~ili da je porodica osnovna dru{tvena }elija, to da je dete tabula raza u koju i dru{tvo upisuje svoj slikopis, sve to je li{eno formalne logike i normativne etike. 75

Sada su Nemci ti koji kao lososi putuju da se omreste ba{ u na{im vodama. Genetski. Nacisti~ka propaganda izme|u tridesete i ~etrdesete bila bi odu{evqewa kako se tako uspe{no zapatila ba{ na Balkanu. Dakle, Jevreji su bili sviwe, niì narod, narod za koncentracione logore, a slovenski narodi su bili |ubre koje }e na|ubriti wive, a tako|e su bili i za koncentracione logore, plus Cigani, jer je to sve tako genetski. Shodno tome ne nacisti, nego su Nemci dawu i no}u sawali i sawaju kako da pobiju Srbe, kao {to su Hrvati u celini, a ne usta{e genocidni, kao {to su muslimani kao entitet, ili [iptari kao entitet, tako dolazi do etni~kog ~i{}ewa i rata protiv civila. Pa su i svi Srbi ti koji koqu i ubijaju dawu i no}u, nema ,,vojske Republike Srpske”, ili su svi Srbi o~istili sve muslimane u Srebrenici. Nisu Srbi, nisu Nemci, to nije genetika, nego politika, za koju se snosi istorijska odgovornost, kad-tad. Kad-tad odgovara se za teoriju i praksu upotrebe genetike kao {irewe rasne, verske i nacionalne mr`we”. U broju od 28. septembra 1998. godine objavqen je tekst Gordane Logar, dopisnika lista “Danas” pod naslovom “Ja~awe predsednika”. Orvel kao simbol bezna|a i bezperspektivnosti ìvota je iskori{}en za neumesna i podmukla pore|ewa. Nema ni jedne ~iwenice osim najave otvorenih pretwi i bombardovawa. I ovim tekstom se priprema javno mwewe i ujedno sugeri{e da je bezvredno da se pruà bilo koji otpor svetskim mo}nicima. Ovaj tekst vi{e li~i na tekstove koji se objavquju u SAD ili Nema~koj i drugim zemqama koje su odlu~ile da bombarduju, nezavisno od toga da li postoji i da li je bila humanitarna katastrofa na Kosovu i Metohiji. Tako CIA priprema svoju javnost, a list “Danas” na{u. Taj tekst glasi: “Po cenu trivijalne asocijacije, jer ni vreme ne oskudeva trivijalno{}u, mora se re}i da je kona~no i sigurno – Orvel me|u nama. Ne samo kroz novogovor. U smislu rat je mir i obrnuto {to je, ina~e, Dobrica ]osi} ve} nadgradio onim ,,da Srbi gube u miru, a dobijaju u ratu”, mada bi se to sada, ako nije ranije, moglo istinski dovesti u pitawe posle Bosne i Hrvatske. Orvel je ovde – na delu. I, kako stvari stoje ne}e se brzo iseliti. Ne}e to dozvoliti ni gostoprimqivi doma}ini, ali ni oni drugi kojima se moè. Primera ili boqe re}i dokaza ima na pretek. Kod ku}e se narodu poru~uje iz dràvnih institucija, ali i onih najvi{ih u strana~koj koaliciji – da je stawe na Kosovu stabilizovano i da je pitawe trenutka kad }e otpo~eti period izgradwe i obnove. Nije obja{weno za{to je to neophodno kad, sude}i po zvani~nim dokumentima, razarawa i nije ba{ bilo. Za teroriste se kaè da su sabijeni u }orsokak, uni{teni, naro~ito u tre}oj ofanzivi, na planini î~evica. Ostaje onda nepoznat uzrok pogibije ~ak sedmorice policajaca u jednom danu. Spoqa stvari stoje sli~no. Savet bezbednosti, a naro~ito NATO – da bi za{titili nedu`ne civile i spre~ili humanitarnu katastrofu – spremni su da se oglase oru`jem, ako je potrebno, i severnije od Kosova. Avijacija je, dodu{e, jo{ od Drugog svetskog rata imala i humanitarnu ulogu ponovqenu u Bosni: unesre}enima su stizali paketi hrane i lekova, bacani iz vazduha. Sada izgleda da bi rakete mogle da zamene taj dragoceni tovar. Sli~nu ideju o rake76

tama, ina~e, imao je jo{ predsednik Regan kad je jednu vrstu krstio imenom – ,,~uvari mira”. Bilo je to ba{ u Orvelovoj 1984. godini. Doga|a se tako da sa obe strane – jedni brane}i domovinu, a drugi civilno stanovni{tvo – za svoje ciqeve, paradoksalno, biraju ba{ domovinu i civile. Ne stradaju oni {to izdaju nare|ewa i zovu uz ratne domovinske poklike, iako oni spoqa prete ba{ ,,wima”. Tako je uvek bilo i tako }e i biti, pa ,,oni ili on” postaju neka vrsta nedodirqivih oko kojih je dobro grupisati se. Iz inata, iz straha, iz besa. âk i revolta koji ose}aju drugi nimalo krivi za sve {to se doga|alo posledwih desetak godina, mada sada mogu postati najlak{e `rtve. Ovi posledwi, uz to, naj~e{}e gledaju u Irak. Kako on oja~ava. Javno mwewe – otrovano do besvesti propagandom, ali i ,,juna~kim juri{ima” OVK – biva uz to dovedeno u nedoumicu: gde je stvarno veliki rat. Jedni kaù preko Atlantika, definitivno. Drugi – tu je i stalno nas gleda”. Gordana Logar, dopisnik dnevnog lista “Danas” iz Va{ingtona je ime koje bi, ukoliko bismo nabrajali autore onih tekstova koji su se, najblaè re~eno, ogre{ili o Srbe i srpstvo bilo me}u onima koji se naj~e{}e pomiwu, ili bi sa Ivanom Torovim delila prvo mesto po osudama svega {to je vezano za pojam nacionalnog u Srbiji. Istovremeno za sve one koji su nas bombardovali pa danas, nekoliko godina kasnije, zbog toga stradaju i pred{kolska deca (od malignih oboqewa i posledica stresa), ima dovoqno re~i opravdawa za ono {to su uradili. Koje to pravo kaè da se mogu bacati bombe na jedan narod, srpski, jer politika predsednika dràve ne odgovara interesima SAD na Balkanu? Na ovo pitawe list “Danas” nikada nije dao ni jedan odgovor, osim manipulacije da je `rtva kriva {to je navodno isprovocirala silnika. List “Danas” je prepoznatqiv po tome {to jedini tako o~igledno poznaje neko takvo pravo koje opravdava gori zlo~in od onoga za koje se optuùju Srbi. Nacionalni konsenzus u ameri~kom senatu u kojem su u pogledu opravdanosti bombardovawa Jugoslavije i demokrate i republikanci na{li zajedni~ki jezik dali su ideju Gordani Logar i listu “Danas” da preporu~e specijalni recept i ~itaocima u Srbiji. U broju od 01. novembra 1999. godine objavqen je tekst pod naslovom “Paqba za novi milenijum”, u kojem se opisuje politi~ka svakodnevica u SAD i najavquju novi sukobi. Kao da nema mesta odmoru, ve} pre svega razvoju modernog naoruàwa koje bi se upotrebilo prema neposlu{nim. Tako CIA obi~no na prvi pogled neutralnim tekstovima potvr|uje ono {to je postigla i podse}a da je uvek prisutna i da samo posmatra. Taj tekst glasi: “Rat i `rtve u ê~eniji, atentat u Jermeniji, vojni udar u Pakistanu, produètak nesre}e na Bliskom istoku i krajwe nestabilan Balkan koji vi{e niko ni ovde ne izbegava da nazove starim nesre}nim imenom – bure baruta, svakodnevne `rtve na Kosovu i ovda{wa opsednutost mogu}no{}u da razni teroristi, uz pomo} biolo{kog ili nekog drugog oru`ja ugroze ìvote nedu`nog stanovni{tva ba{ kao {to se de{avalo ili de{ava na svim ovim ve} vru}im i svakodnevno pomiwanim mestima su trenutna politi~ka slika kojoj je veoma te{ko dodati malo svetlih boja. Uprkos izvanrednim usponima u ameri~koj ekonomiji, {arolikom prazniku Ve{tica (31. oktobra) i ve} prvim svetle}im telima po robnim ku}ama i ulicama gde se sme{i rumeni Boì} Bata. Videlo se to i po debati u Kongresu oko buyeta, ali i u predsedni~koj kampawi koja }e se voditi, zahuktavati i mewati jo{ punu godinu dana. 77

Vi{e nego ikad, mada je to te{ko zamisliti, predsednik Klinton se obru{io na republikance u Kongresu koji nisu pre desetak dana izglasali zakon o zabrani nuklearnih proba i {to je jo{ gore – nisu spremni da ni{ta ozbiqno u~ine sve dok novi stanovnik Bele ku}e ne bude izabran. Odgovor republikanaca nije bio ni{ta ne`niji, sa izri~itim naglaskom da “ova administracija nema {ta da zameri sada{woj republikanskoj ve}ini, jer je predsednik Klinton vodio ~etiri rata dosad i svaki put kad je do{ao u Kongres, bilo u Senat ili Predstavni~ki dom, za to je dobio – podr{ku”. Odbrana je re~ koja ~ak ni u buyetskoj debati ne deli demokrate i republikance po è{}oj liniji neslagawa. Mada bi se, kao uostalom i gotovo u svim zemqama sveta, “odbrana” mogla nazvati u ovom vremenu vru}ih ratovawa posle zavr{enog hladnog, ~istim eufemizmom. Svako od ne~eg po~iwe da strahuje i ispada da je najsigurnije vreme, bar {to se ratnih sukoba ti~e za koje se ne zna u kojem ~asu i gde }e kao vulkan izbiti, bilo ono “hladno”, kad su mogli da se bore samo Rusi i Amerikanci, ali pred saznawem da bi uni{tili svojim nuklearnim oru`jem i “okolinu” – uspe{no ga izbegli. Sr~ano i odlu~no – prekrajaju}i ina~e teme o socijalnom osigurawu, penzijama medicinskoj za{titi i obrazovawu – i demokratski i republikanski kandidati za predsednika SAD bore se za boqu borbenu pripremqenost “na{ih hrabrih momaka i devojaka u vojsci”, za boqe oru`je, za razvoj tehnologije koja }e onda naravno dobro posluìti i u civilne svrhe. Po tome nema razlike ni kod zasad vode}ih predsedni~kih kandidata demokrate Ala Gora i republikanca Yorya Bu{a, s tim {to je ovaj drugi ve} sakupio za kampawu vi{e od 50 miliona dolara {to je nezabeleèno u dosada{woj istoriji predsedni~ke kampawe. Kako na berzi vrtoglavo rastu akcije najve}ih tehnolo{ki razvijenih kompanija za koje stru~waci tvrde da se najve}i progres u nauci postiè ba{ zahvaquju}i novim oru`jima (“za odbranu”) nije te{ko odgonetnuti i ko su najboqi donatori. Na taj na~in, kad se stvari malo razgrnu – sve kritike republikanaca zbog NATO bombardovawa “na Balkanu” su bile samo inat demokratskom predsedniku, ni mawe ni vi{e od toga. Zato je danas sigurno samo to da Rusi i Amerikanci ne}e zaratiti, da Kinezi ma koliko bili dobro naoruàni jo{ vredno rade u sopstvenu korist na ekonomskom prosperitetu, ukqu~uju}i i oru`je (zbog napretka nauke) i da }e biti jo{ mnogo “malih sukoba” gde }e ginuti civili. I jo{ ne{to – tamo gde su se ne~ije trupe ukotvile, bilo oko Kavkaza ili Balkana nameravaju da ostanu bar jo{ celu prvu dekadu nadolaze}eg milenijuma. Ako u svemu postoji i ne{to “relaksiraju}e” svakako je opsednutost virusima i “biologijom”. Dok se na Balkanu pretpostavqa da su sa bombama do{le i neke nove “ìve vrste” koje uni{tavaju plodna poqa, naru{avaju klimu i {ire bolesti i Amerikanci imaju svoga kowa za trku. Virus “najl” koji prenose ptice na komarce, a oni na qude (umrlih ve} ima u Wujorku), a ptice su stigle i u blizinu Va{ingtona (u dràvu Merilend), kako se sumwa poti~e iz neke neprijateqske zemqe i ~isto je biolo{ko oru`je!!! U takvoj atmosferi mogu se naslutiti samo neke poruke za politi~are u drugim dràvama sveta: ako nisi Rus ili Amerikanac gledaj da za svoju naciju obezbedi{ ne{to sre}e ra~unaju}i sa obe ove strane ili poveruj da }e se sve sre}no zavr{iti proro~anstvima o – propasti sveta! Zakopavawe u “za{tit78

nu” rupu – ne pomaè – tamo je propast ve} stigla makar se proro~ice na kraju i obrukale predvi|aju}i ukupnu svetsku katastrofu, onu kad svi jednostavno – nestanu. Zasad izgleda da }e nestati samo – poneko i ponegde, gde su stvari ve} krenule tim pravcem. O susretu ameri~kog dràvnog sekretara sa liderima Saveza za promene, kojima je pobeda nad Milo{evi}em ultimativno definisana kao cena za skidawe sankcija, izve{tava list “Danas” u broju od 9. novembra 1999. godine u tekstu pod naslovom “Bro{ gospo|e Olbrajt”. Pri~a o bro{u kao izraz po{tovawa sagovornika kojima }e da se pomogne da preuzmu vlast u Srbiji. O tome moè nakon bombardovawa sasvim otvoreno da se pi{e, jer su sankcije i daqe tema koja mami posebno interesovawe javnosti u Saveznoj Republici Jugoslaviji, a nikome nije jasno za{to su i daqe na snazi, pogotovo kada su Amerikanci gotovo u celosti ostvarili zacrtane ciqeve na Balkanu. Pitawe sankcija se izvla~i kao glavna tema razgovora predstavnika Saveza za promene, da bi se prikrilo da je susret bio organizovan da bi amerikanci izdali posebne naloge kako da se obori reìm u Srbiji. Metode CIA-e sledi i list “Danas” u ovom tekstu, koji glasi: “Dràvni sekretar SAD Medlin Olbrajt pojavquju}i se sa prvacima Saveza za promene pro{le nedeqe u Stejt dipartmentu, nosila je na reveru tamnog, sve~anog kostima – efektni okrugli biserni bro{. Samo pre nekoliko meseci na jednoj dizajnerskoj izlo`bi bro{eva u Wujorku dr Olbrajt – kako je od nedavno titulira Wujork tajms posle izjave ovom listu da nema ni{ta protiv da se upotrebqava akademska odrednica koju je davno dobila – objasnila je da za politi~ke susrete bri`qivo bira bro{eve kao svojevrsni simbol. Jednom prilikom na Bliskom istoku je, na primer, wen rever krasio lepo oblikovan golub, vaqda u znak – mira. Biserni krug i bri`qivo odabrani kostim, dopuwen bisernom ogrlicom ne samo {to je odudarao od poznatog imiya gospo|e Olbrajt, ve} je nosio i simboli~nu poruku koja bi se mogla protuma~iti kao izraz po{tovawa za sagovornike, ali i za wihove istomi{qenike u Beogradu koji su za prevremene i slobodne i po{tene izbore u Srbiji. I, bez preterivawa, moè se re}i da je to zapravo i jedino {to se stvarno dogodilo. Obe}awe o ukidawu sankcija pod iskazanim uslovima te{ko bi se moglo shvatiti kao obrt u ameri~koj politici prema Srbiji, pogotovo {to je ostalo nejasno da li bi doprema goriva i otvarawe internacionalnog avio–saobra}aja bila i obaveza Va{ingtona. Na na~in kako je to re~eno, pre bi se moglo protuma~iti kao izvesna popustqivost prema evropskim saveznicima me|u kojima zaista ima prili~no upornih (kao ministar Jo{ka Fi{er koji je istog dana bio ovde i izjavio da to sa sankcijama i sve ostalo “malo ovde – malo tamo” zapravo je sasvim nedovoqno, da ne bi rekao – ni{ta) da se politika sankcija druk~ije defini{e. Ako ni zbog ~ega drugog, ono {to i sami ose}aju pritiske osiroma{enih balkanskih zemaqa i blokiranog Dunava, a i srpska opozicija – ujediwena ili razjediwena stalno govori po svetu da privredni embargo u~vr{}uje vlast i osiroma{uje narod. Bio je, dakle, to jedan va{ingtonski takti~ki potez, ni mawe ni vi{e od toga. Omek{avawe saveznika u odre|enim trenucima svakako je dobrodo{lo, pogotovo ako je re~eno na na~in da ga svako od wih moè protuma~iti – po voqi. 79

Drugi razlog za taktizirawe je tragi~ni kosovski haos o ~emu se ovde nerado javno govori, iako je predsednik Klinton pre par dana na jedno usputno pitawe novinara rekao da se politika prema Kosovu mora revidirati, ali u smislu – jo{ jednom dobro prostudirati, a ne neminovno i promeniti. [to se ti~e novih uslova – prevremeni, slobodni i po{teni izbori koji pretpostavqaju i strane posmatra~e – po teìni zahteva svakako je u istoj ravni kao prethodni stav Va{ingtona: promena reìma u Beogradu, a naro~ito predsednika SRJ, pa sankcija ne}e biti. Po logici stvari i vladawa prevremene izbore bi trebalo da raspi{u vlasti i jo{ da pozovu OEBS(!) kao verifikatore izbornog po{tewa kako je to svojevremeno u~iweno u Crnoj Gori. Uprkos tome, oni koji su ovde bili mogu da budu zadovoqni, kao i oni koji su izostali, jer simboli~na najava iz Stejt dipartmenta ima jasnu odrednicu: zasad ne}emo vi{e napadati i stalno kritikovati opoziciju onako kako smo to ~inili dosad. [to je, pri tom, upotrebqen opis srpske opozicije kao “ujediwene” ne bi trebalo prihvatati verovatno kao lo{u procenu stawa ne terenu – kona~no Va{ington se i sam, ba{ kao i kod svojih saveznika, ukqu~uju}i i Izrael ne sre}e sa opozicionarima koji mar{iraju pod jednom “bratskom” zastavom – ve} postignute saglasnosti ili bar sveop{teg uverewa da su prevremeni izbori neminovni i da se gubitnik unapred zna. Zato op{te uzbu|ewe i buka koja se digla na svim beogradskim zainteresovanim stranama ne izgleda u dovoqnom balansu sa va{ingtonskim navodnim obrtom, iako je ta~no da se moè ra~unati na ne{to evropske trgovine “grejawa za demokratiju” protiv ~ega ne bi trebalo da bude zvani~no niko posle svih zakletvi da se sve radi za dobrobit srpskog naroda spremnog na `rtve i velike pobede u ratu i obnovi”. U broju od 17. januara 2000. godine objavqen je tekst pod naslovom “Patriota ili svedok”. To je svojevrsni izve{taj iz Amerike o reakcijama povodom ubistva Arkana. Ubistvo je povod da se proguraju i drugi komentari i sve srpsko po ko zna koji put na stranicama lista “Danas” predstavi u negativnom kontekstu. Negativni kontekst je ure|iva~ka politika lista “Danas”, te se zato i sporedna tema koristi za uvrede i omalovaàvawe. Ovim tekstom se podsti~e mr`wa prema svemu {to je srpsko, ba{ kao {to to isto radi i CIA. Taj tekst glasi: “Arkanovo ubistvo je i ovde udarna vest, a zbog vremenske razlike ve} su i prva pore|ewa i analize dobile prominentno mesto u medijima. Zvani~nici su, prirodno {krtiji, ali u wihovim izjavama kao i u medijskim storijama ima ne~eg pomalo bizarnog i ne~eg – moglo bi se re}i ~ak i neo~ekivanog {to se name}e kao zakqu~ak ili sugerira me|u redovima. Bizarno je svakako to {to se uglavnom izraàva àqewe zbog smrti ~oveka koga je upravo ovaj svet ovde osumwi~io za najgore ratne zlo~ine. Zvani~no se kaè da je tako ostao neispuwen dug prema Arkanovim `rtvama u Bosni, Hrvatskoj, a mo`da i na Kosovu. Nezvani~no se govori i pi{e da je to smrt kqu~nog svedoka, “koji je mnogo znao i postao krajwe opasan za sve one koji su dosad zvani~no osumwi~eni od Tribunala UN iz Haga, pa ga je shodno tome trebalo ukloniti”. Za razliku od svih ranijih iznenadnih smrti na beogradskom asfaltu, ovo je jedina koja se ne povezuje sa poslovima mafije i ne stavqa u kontekst obra80

~una kriminalaca zbog neispla}enih ra~una. U sli~nim, brojnim, scenama, ~esto su pravqena i pore|ewa sa iznenadnim ubistvima me|u novonastalom mafijom, povezanom ~esto sa dràvnim poslovima i {vercom, u zemqama Isto~ne Evrope, posebno u Rusiji. Ovog puta niko se toga ne se}a niti pomiwe. Re~ obra~un se, uglavnom, ne upotrebqava, ali visoko mesto zauzima termin – atentat. Od CNN se masovno pozajmquje Arkanov intervju za vreme NATO napada na Jugoslaviju, gde kaè “vojnik sam i ne predajem se, ali sam pre svega patriota” koji, dakle, voli svoju zemqu i narod i samim tim je spreman – po ovda{wim shvatawima – da u~ini ono {to je dobro za zemqu i narod i iskupi grehe otkrivawem istine. Ako su izostala pore|ewa sa mafija{kim obra~unima, nisu izostala jedna druga. Sa Radovanom Karayi}em i Ratkom Mladi}em koji su, kako se da zakqu~iti, osim {to su tako|e osumwi~eni za ratne zlo~ine najgore vrste tako|e i izvr{ioci i komandanti i – svedoci. Ta~no pre mesec dana, a sada se na to ovde svi podse}aju, Amerikanci su o{tro zamerili francuskim snagama Sfora da su ne`ni prema mogu}nim zlo~incima na teritoriji Bosne pod wihovom komandom i da ~ak ponekad ne samo {to okre}u glavu kad ovi prolaze, ve} sa wima popiju i poneko pi}e ili ih ~ak i otprate do granice da pre|u u Srbiju gde je “nebo za wih bar dosad bilo sigurno”. Francuzi su se, dakako, èstoko naqutili i podsetili da su ba{ oni zaslu`ni za poku{aj hap{ewa Dragana Gagovi}a, biv{eg {efa policije u biv{oj Fo~i i da je ~ista slu~ajnost {to je ovaj osumwi~eni od Ha{kog tribunala tom prilikom bio ubijen. Pri tome su sa indignacijom odbili tvrdwu ovda{we predsednice Koalicije za me|unarodnu pravdu gospo|e Nine Beng Jensen da po pravilu Francuzi kad ve} moraju da hapse osumwi~ene onda izgleda da radije ubijaju svedoke. Ili ih, kaè, prebacuju preko Drine u Srbiju gde “komandant Mladi} ba{ ~esto boravi”. Ova vrsta prepucavawa izme|u Evropqana (izuzimaju}i Britance) i Amerikanaca – koja nije ba{ retka pojava – svakako bi se zavr{ila na tome da se nije pojavio advokat iz Milvokija Nikola Kosti}, Amerikanac srpskog porekla i zastupnik Dragana Gagovi}a da posvedo~i kako je u ime svog klijenta pregovarao sa Hagom o predaji, {to se sada ovde tuma~i i o svedo~ewu”. Nakon {to su dosmanlije nasiqem i paqewem javnih objekata preuzele vlast, list “Danas” je promenio teme interesovawa. Sada se o novoj nazovi demokratskoj vlasti sasvim drugo pi{e. Daje im se podr{ka, pronalazi razumevawe za te{ko}e, ali istovremeno ~itaoci podse}aju da treba i daqe i vi{e da mrze one koji su smeweni. U broju od 12. novembra 2000. godine je objavqen tekst pod naslovom “Dinar za izvoz”. Pored blage kritike pronalazi se opravdawe, a list “Danas” po~iwe i da objavquje analiti~ki zrelije tekstove. Naravno, ta doza analitike je podr{ka dosmanlijskoj vlasti, za razliku od prethodne prema kojoj su bile usmerene otrovne strele lista “Danas”. Takav je i metod CIA-e da svoje izabranike {titi dok ne zavr{e najprqavije poslove. Taj tekst glasi: “Tvrdwe da je dinar precewen i da to destimuli{e izvoz ~ule su se uvek kada je u kratkotrajnim periodima jugoslovenska doma}a valuta bila stabilna. Nije, dakle, nikakvo ~udo {to se takva tvrdwa ponavqa i danas, a razlika je jedino u tome {to je predsednik Programskog saveta Centra za liberalno–demokratske studije (CLSD) i saradnik beogradskog Ekonomskog instituta Bo81

{ko Mijatovi} izjavio da i MMF savetuje devalvaciju dinara. Demanti je stigao najpre od guvernera Dinki}a, a potom ne{to uvijeniji i od beogradske kancelarije MMF, posle ~ega ostaje uverewe da se u najmawu ruku MMF umerenoj devalvaciji ne bi protivio. Statistika pokazuje da su za proteklih godinu dana cene udvostru~ene, a da se za isto vreme kurs od 30 dinara za marku gotovo i nije pomerio. Tvrdwe da smo tako postali jedina zemqa na svetu koja je uspela da devalvira nema~ku marku naprosto nisu ta~ne. I u Crnoj Gori su kada je uvedena marka tvrdili to isto, a re~ je bila samo o tome da su i tamo – kao i sada u Srbiji – morali da pla}aju realne cene hleba, {e}era, uqa, struje... Otkloweni su, dakle, unutra{wi dispariteti cena i to sa konkurentno{}u doma}e privrede na svetskom trì{tu nema nikakve veze. Glavno pitawe, pri tom, je kako utvr|ivati realni kurs. Da li tako {to bismo utvrdili nekakvu korpu izvoznih proizvoda, pa utvrdili wihove proizvodne cene, uporedili ih sa proizvodnim cenama u razvijenim zemqama i na taj na~in izmerili koliko dinar stvarno vredi, ili tako {to }e i za dinar (a ne treba zaboraviti da je i novac roba) vaìti trì{ni principi tako {to }e se vrednost doma}e valute meriti ponudom i tra`wom deviza? Sada{wi nivo kursa je upravo ova druga vrednost koju je odmerilo trì{te o ~emu svedo~i i podatak da devizne rezerve rastu, {to zna~i da je ponuda deviza ve}a od potra`we. Narodna banka bi mogla ~ak da revalvira dinar i utvrdi kurs od recimo 28 dinara za marku, ali to doista ne bi bilo racionalno. Odustajawe od trì{nog kursa dinara bi sve svelo na voluntarizam. Tvrdwa da bi to podstaklo izvoz izgleda logi~na, ali sva dosada{wa iskustva govore da su se izvozni efekti devalvacija u Jugoslaviji (a to vaì i za podatke iz SFRJ) topili ve} posle mesec ili dva. U me|uvremenu je skupqi uvoz, ra~unaju}i tu i repromaterijal za izvoznu privredu, uticao na inflaciju i krug se zatvarao time da je izvozna privreda opet postajala nekonkurentna. Veoma brzo ponovo bi se ~uli zahtevi za novom devalvacijom. Sasvim sigurno je da bi se isti scenario ponovio i sada, a ne treba zaboraviti da je jugoslovenski uvoz dvostruko ve}i od izvoza i da efekti devalvacije na inflaciju ne bi bili mali. Karakteristi~no je svakako Mijatovi}evo obja{wewe da iza svega stoji politi~ka pozadina – G17 Plus najavquje prerastawe u politi~ku stranku, pa Dinki} dràwem fiksnog kursa i stabilno{}u dinara poku{ava da pove}a svoj politi~ki rejting i rejting organizacije iz koje dolazi, G17 Plus. Nije li to zapravo priznawe da su koristi od stabilnog dinara ipak ve}e od onoga {to bismo doìveli posle devalvacije? A {to se izvoza ti~e, glavni problem nije dinar nego nizak obim proizvodwe i niska produktivnost. Druga~ije re~eno, jugoslovenska privreda nije u stawu da proizvede dovoqno robe za izvoz, a i ono {to proizvede ne moè da proda po cenama koje bi pokrile sve neracionalnosti doma}e privrede”. Promena na~ina pisawa lista “Danas” nakon dosmanlijske buldoèr revolucije prime}uje se i u tekstu pod naslovom “Crveni major – u ime naroda”. Protest pripadnika “crvenih beretki” zbog toga {to su zloupotrebqeni da hapse one koje }e dosmanlije da isporu~e Ha{kom tribunalu iskori{}en je za preno{ewe poruka upozorewa. Da je kojim slu~ajem ovakav protest bio organizovan za vreme prethodne vlasti, ovaj “crveni major” bi na stranicama li82

sta “Danas” serijom tekstova bio predstavqen da je narodni heroj. Dakle, osnova ure|iva~ke politike lista “Danas” je ista kao i CIA-e. Ovaj tekst glasi: Za novinarski zakqu~ak bi svakako bilo nedopustivo tvrditi da se protekle nedeqe ovde “dogodio presedan u redovima Dràvne bezbednosti”, po{to }e to boqe znati vojni stru~waci, a naro~ito istori~ari. Ipak, te{ko je prisetiti se i jednog slu~aja u nekoj zemqi u ovim modernim vremenima da je neko iz redova i najelitnijih – naro~ito wih – policijskih ili vojnih redova iza{ao u javnost, tek tako da bi optuìo jednu Vladu (Srbije), odnosno wenog ministra za protivustavno(!) delovawe, kao {to je to uradio jedan major iz Jedinica za specijalne operacije Resora dràvne bezbednosti nazvanog “crvene beretke” u centru “Stolc” u Kuli. Povod hap{ewe bra}e Banovi} i wihovo isporu~ivawe Ha{kom tribunalu. Dosad se uglavnom u svim pristojnim dru{tvima gde nije vladala ni vojna niti bilo koja druga hunta ili “civilna” diktatura smatralo da je to stvar pravnika, odre|enih institucija, a u demokratskim sredinama u najmawu ruku parlamenta. Policija i vojska – osim ako nisu bili spremni na pu~ s nekim generalima ili narednicima – slu{ali su naredbe i uputstva legalno i demokratski izabranih vlasti kojima su bili odgovorni bez obzira na ideolo{ku opredeqenost koja je u demokratiji mogla da bude samo malo vi{e levo ili desno ili centar. I vojska i policija morali su da budu dakle potpuno politi~ki neobojeni. Ovakav wihov poloàj je imao i ima sva ìva opravdawa u ~iwenici da su tu da sluè gra|anima, narodu ako je tako razumqivije, preko narodnih izabranika na slobodnim izborima. âk i ako je dolazilo bilo gde do sukoba vojnih, policijskih ili civilnih vlasti stvari su se re{avale me|u wima izvan o~iju javnosti, jer svaka javna rasprava ove vrste upozoravala je gra|ane da je ne{to nestabilno, a mo`da i trulo u dràvi i da se ne mogu ose}ati ni bezbednim, ni sigurnim, a naro~ito ne i savr{eno mirnim i sre}nim. Iz jednostavnog razloga {to je svaka javna rasprava ove vrste mogla da zna~i i zauzimawe strana i ne~iji, u po~etku skriveni, poziv na pobunu koji ne deluje ni malo umiruju}e kad jedna strana ima oru`je, pa moè da se rodi i osnovana sumwa da bi mogla da ih upotrebi i u politi~ke svrhe. [to je najzanimqivije major–specijalac je oti{ao jo{ daqe. Nije dao samo jednu politi~ku izjavu – da je ~in hap{ewa bio protivustavan, ~ak sraman i nezakonit – ve} je davao politi~ke karakteristike Tribunala pozivaju}i se pri tom ~ak i na pravoslavne sve}e, slave i praznike. Sve to zajedno sigurno }e se razjasniti – na ovaj ili onaj na~in – izme|u odgovornih na liniji dràva–vojska i policija. Ostaje, me|utim, ~iwenica da je ovo jedan od najozbiqnijih poteza u gotovo svakodnevnom nizu nesuglasica u politi~kom vrhu Srbije i Jugoslavije. Da nije tako, bilo bi te{ko zamisliti majora – ma koliko bio pun hrabrosti i li~nog ega – da iza|e i napadne civilnu vlast pod ~ijom kontrolom bi morao da bude. [to je najtu`nije, za miran ìvot u ovoj napa}enoj zemqi major }e sigurno imati podr{ku u nekom centru mo}i nasuprot drugog zbog ~ega se zaista moè postaviti i {ire pitawe, koje }e ostati bez odgovora, kako to SRJ i Srbija pokazuje i obe}ava svetu da je faktor stabilnosti na Balkanu (omiqena ina~e teza biv{eg predsednika, Sl. Milo{evi}a)? 83

Ba{ kao {to je ostala enigma da li je {ef General{taba general Pavkovi} ostao na istom poloàju zato {to je 5. oktobra pro{le godine (za razliku od majora sa crvenom beretkom) po{tovao princip da vojska sluì narodu i onome koga narod izabere ili zato {to je procenio da je ipak te{ko pucati na dva miliona sopstvenih gra|ana? Mada se stvari mogu i obrnuti: mo`da je “crveni major” ohrabren javnom ulogom generala Pavkovi}a shvatio da ni vojska ni policija zaista jo{ nisu pod civilnom kontrolom, a ne zna se ni kad }e biti”? Pojedini novinari lista “Danas” su eksperti za sve aspekte srpskog nacionalnog pitawa. Nakon dolaska dosmanlija na vlast, ti novinari koji su se trudili da oklevetaju i omalovaè sve srpsko vezuju}i ga za prethodni reìm, sada ponovo brinu o Srbima, ali ne mewaju}i generalni stav o Srbima pokazuju upornost u za{titi svih protagonista mondijalisti~ke politike. Tako je Vojislav Ko{tunica do{ao u priliku da ga list “Danas” brani preko proverenih srbomrza~kih pera. Tekst koji odraàva svojevrsnu eutanaziju nad srpskim nacionalnim pitawem u vreme okupatorskih izbora na Kosovu i Metohiji objavqen je u listu “Danas” pod naslovom “Klevetawe Ko{tunice”. Taj tekst glasi: “Izbeglica u Srbiji ima verovatno oko pola miliona iz razli~itih krajeva biv{e Jugoslavije. Mo`da je zato surovo, pa ~ak i neprimereno, porediti kome je gore ovde, kome je kako bilo tamo i, naro~ito, koliko je ko zauvek izgubio svoje najbliè, bilo da ne zna gde su, bilo da je ponekad i sam bio svedok wihovog kraja. Ipak, posle preporuke jugoslovenskog i srpskog vrha da Srbi iza|u na izbore na Kosovu i pod najteìm uslovima, {to je obrazloìo predsednik Ko{tunica postaje neshvatqivo da mu odande ili odavde Srbi sa Kosova poru~uju da su izgubili poverewe u wega. Pogotovo, {to kako kaè predstavnik Udruèwa Srba koji ne znaju za sudbinu svojih najbliìh, ni{ta nije uradio za wih! Predsedniku Ko{tunici se mo`da moè prebaciti {to odluku ili preporuku o izlasku na izbore – kojom kona~no nikoga na to ne prisiqava – nije doneo ranije. âk iako je bilo o~igledno da su pojedine li~nosti iz srpskog vrha kojima se moè odati najve}e priznawe za poznavawe situacije i na jugu Srbije i na Kosovu i za sve {to je tamo ura|eno to sugerisale, bar izme|u redova. Moglo bi mu se mo`da i prebaciti da nije na vreme mogao da obezbedi bar neke od mno{tva postavqenih uslova, jer mu je i samom nedostajalo uverewe da bi, uprkos svemu kako tamo dole izgleda, izbori bili realan i pragmati~an politi~ki potez. Jedino {to mu se nije moglo i ne moè zameriti jeste da se nije brinuo o poloàju Srba na Kosovu, ~ija sudbina apsolutno nije posledica wegove “vladavine”, ve} Slobodana Milo{evi}a ukqu~uju}i i NATO bombardovawe koje je biv{i predsednik mogao da spre~i da je hteo. Prili~no je jasno da su onda{we pri~e o kle~awu pred strancima, za svakog ko normalno razmi{qa i bez ijednog razreda {kole, bile samo floskula koja je trebalo da bude patriotska, a zapravo je bila u slu`bi o~uvawa prethodne vlasti, pa makar {ta se desilo Srbima ne samo na Kosovu ve} bilo gde. I kad su ubijani i u grobnice pohrawivani albanski civili, onaj koji je to ~inio znao je da }e revan{ sti}i Srbe i to, kao po pravilu, one nedu`ne koji }e morati da odu sa Kosova spasavaju}i sopstveni ìvot. 84

I upravo o wima sada{wa vlast vodi ra~una, da bi wihovo protivqewe Ko{tunici, bez iznena|ewa, podràvale niko drugi nego stranke “pobednika NATO na Kosovu”, zbog ~ijih su zala i oterani. Predsednik Ko{tunica, od trenutka kad je na ~elu DOS pobedio Milo{evi}a, o `rtvama koje je skrivila srpska strana pod budnim okom Milo{evi}evog reìma, od vojske do paravojske i policije, govorio je uglavnom kroz “ha{ko pitawe” {to je – koliko se zna za wega li~no ne{to neizbe`no, ali nepravedno, marginalno i ko zna {ta jo{. U svakom slu~aju, trudio se da uvek napravi neki balans u smislu – da su i drugi ubijali. êsto to veliki deo stanovni{tva koji je glasao za DOS, pa samim tim i za predsednika Ko{tunicu, nije mogao i ne moè da prihvati, opravda ili shvati, makar se ve{to krilo i iza nekog legalizma koji je bar retori~ki ovde toliko zloupotrebqavan da mo`da zbuwuje i neke ozbiqne pravnike svojim tuma~ewima. Jedino {to nikad nije Ko{tunica radio – nije zapostavqao “srpsko pitawe” i naro~ito ne na Kosovu, a posebno ne u pregovorima sa stranim trupama koje su tamo zahvaquju}i Milo{evi}u. Neizvesno je {ta }e sutra sve neslo`ne kosovske srpske strane da se dogovore u Gra~anici ili razi|u zbog preporuke o izborima, ali }e svaki zakqu~ak i ~in biti posledica wihovog delovawa. Pogotovo {to je predsednik SRJ apsolutno u pravu kad odbija da je preporuka donesena “pod stranim pritiskom”. U svakoj diplomatiji, u dru{tvima gde je demokratija tradicija ({to nije bio slu~aj Milo{evi}evog vremena), “strani uticaji”, posebno ako nisu bili povezani sa novcem ili nekim drugim materijalnim interesom na bilo koji na~in, smatrani su prijateqskim razgovorima, sugestijama ili ube|ivawima. ûvena pri~a o {argarepi i {tapu u ovom slu~aju je neprimenqiva. Kona~no i predsednici Bu{ i [irak i kancelar [reder imaju svoje baze i qude na Kosovu koji isto tako mogu na ovaj ili onaj na~in da postanu `rtve nepravde, kad su ve} pristali da podele “izbornu odgovornost” s predsednikom Ko{tunicom, Srbijom i Jugoslavijom. Srbima bez izbora moè da bude samo isto ili gore. Sa izborima, u najmawu ruku ne}e biti zauvek, po sopstvenoj odluci, izbrisani sa mape Kosova kao {to se desilo drugim Srbima iz drugih krajeva biv{e Jugoslavije”. U broju od 28. februara 2000. godine objavqen je tekst pod naslovom “General Klark i predsedni~ka naredba”. U tekstu se iznosi zvani~ni stav SAD, izraàva zabrinutost i najavquju nove i poja~ane mere koje }e da se primene na Kosovu i Metohiji. Sve je novinarski profesionalno upakovano da deluje kao gotova stvar, odnosno opravdani izgovor za dodatno uplitawe i stacionirawe snaga. Pretwa su na{e policijske snage van Kosova i Metohije, a ne {iptarski teroristi koji na prostoru pod kontrolom Kfora ugroàvaju bezbednost Srba koji su ostali na Kosovu i Metohiji. Nekada su samo Srbi i dràvni organi Srbije bili krivi, a sada se Srbi predstavqaju kao oni koji navodno prete, i zato se stavqaju u istu ravan sa {iptarskim teroristima koji i daqe pod okriqem okupatora sprovode nasiqe. Tu svojevrsnu zamenu ~iwenica i vrednosnih sudova CIA redovno koristi kao sredstvo propagande kojim se najavquje novo osvajawe, a list “Danas” je najpogodniji da to saop{ti na{im gra|anima. Taj tekst glasi: “Jo{ nije sasvim jasno da li je general Vesli Klark pred svoj kona~ni odlazak iz Evrope u aprilu, pro{le nedeqe alarmantnim zahtevom – uz uvek elo85

kventni kre{endo lorda Robertsona u NATO – da se zna~ajno pove}a broj trupa na Kosovu razqutio, ali je jasno da jeste iznenadio najve}i deo zvani~nog Va{ingtona. Predsednik Komiteta za odbranu senator Vorner je ~ak zaprepa{}eno rekao da je bio uveren da “smo tamo u~inili sve {to je do nas”, {to je naravno moglo i da zna~i da su Evropqani zatajili, ali je izvesno da se ovde ba{ nikome ne {aqu vojnici na Kosovu pogotovo sada kad je u Mitrovici – kao svojevrsnom simbolu da se jedva {ta od obe}anog i obaveznog istinski u~inilo bez obzira na razloge – postalo jasno da tamo mogu i stradati. O tome se ovde uvek vodilo ra~una, a naro~ito je sada to vaàn elemenat u predizbornoj godini. [to se posebno videlo na dva prili~no mu~na brifinga za novinare pro{log ~etvrtka u o~ekivawu briselske odluke na Klarkove zahteve. Kenet Bejkon u Pentagonu je pritisnut pitawima na kraju priznao da nemaju ba{ uverqive podatke da su pove}ane snage MUP i Vojske Jugoslavije na “jugu Srbije koji se grani~i sa Kosovom u Pre{evskoj dolini”. Ipak, postoje strahovawa da bi srpske snage mogle da otpo~nu ~i{}ewe od Albanaca tog dela Srbije, ba{ kao – {to je prethodnog dana upozorio ministar odbrane Koen – {to bi radikalne albanske grupe mogle da se prebace tamo i da stradaju Srbi. Uobi~ajene optu`be da je Slobodan Milo{evi} organizator svega {to se de{ava u severnom delu Mitrovice, kad se u Stejt dipartmentu ili Pentagonu razgovara “nezvani~no” uglavnom se obja{wava da je to ne{to {to se podrazumeva, jer “tamo se svi svugde me{aju i prave nesre}u, radikalni i prepuni mr`we i u takvim situacijama svako ho}e da izvu~e korist za sebe, {to je naro~ito lako zbog odsustva policije i pravnog poretka”. Istog dana ameri~ki predsednik je, vaqda kao posredni odgovor generalu Klarku, ali i Evropqanima, sasvim neo~ekivano – i u ovda{woj javnosti zasad malo pomiwano – potpisao predsedni~ku naredbu takozvanu PPD i poslao da je novinarima razjasni li~no gospo|a Olbrajt sa grupom saradnika i stru~waka. Iako je naredba izuzetno duga~ka sa mnogo obrazloèwa, cela stvar se svodi na to da }e Stejt dipartment, Ministarstvo pravde i Agencija za razvoj zajedni~ki biti odgovorni za takozvani civilpol koji se ovom naredbom osniva, a {to je “kvazi–civilno–pravna policijska formacija” koja }e u svako doba imati dve hiqade qudi {to lako mogu da otputuju ma gde bilo gde su mirovne snage ukqu~uju}i i Kosovo i Isto~ni Timor, na primer. Wihov posao bi bio zavo|ewe gra|anskog reda i poretka za {ta vojnici Kfora ina~e nisu ni obu~eni, a {to je apsolutno neophodno u novim uslovima odràvawa mira. Novinari ovda{wi bukvalno su bili zate~eni ovom ve{}u i pokazuju}i ogromno nerazumevawe ~ak su pitali “da li mi to stvarno postajemo svetski policajci”. Gospo|a Olbrajt i stru~waci iz Ministarstva pravde su objasnili da ni{ta od toga nije u~iweno bez znawa Ujediwenih nacija, da su u raspravama o “civilpolu na raspolagawu” u~estvovali i Rusi i Kinezi i da su se svi, mawe–vi{e sloìli, da posle hladnog rata uloga mirovnih snaga UN jeste promewena, pa se traè i novi na~ini da bi se mir sa~uvao. Mirovne snage jednostavno nisu dovoqne {to se videlo i u Mitrovici i sa celim Kforom, pre svega zbog uobi~ajenog etni~kog ~i{}ewa, osvete koja zatim sledi, kriminala koji neminovno sve prati, prodaja oru`ja i droge, od86

metawe radikalnih grupa {to ne po{tuju ni primirja ni dogovore, ali i nova okolnost da postoje osumwi~eni za ratne zlo~ine koje bi morala zaista da hvata policija, a ne vojnici mirovnih snaga. Za civilpol su ve} obezbe|ena delimi~no sredstva u ameri~kom buyetu i to ona namewena borbi protiv internacionalnog kriminala (droga, oru`je, teroristi), a postoje i qudi koji to umeju da rade od aktivnih, preko penzionisanih i dobrovoqno obu~enih policajaca. Mada to niko nije zvani~no rekao, ne iskqu~uje se mogu}nost da se uskoro upravo ameri~ki policajci i pravnici na|u u ve}em broju na Kosovu i malo rasterete Kfor, kad su ve} sa brojem policije i pravnog poretka Evropqani zatajili, {to se posebno odnosi na Nemce i Francuze sa kojima ba{ Amerikanci ne izgledaju trenutno mnogo sre}ni bez obzira na javne manifestacije. Uz to se priznaje da bi morali da budu za{ti}eni i Srbi, a ne samo Albanci na Kosovu”. U broju od 31. januara 2000. godine objavqen je tekst pod naslovom “Kako odabrati saveznike”. U tom tekstu se daje polovi~na analiza kako Amerika dolazi do saveznika za najprqavije poslove. Ne iznosi se ni{ta novo, ali sa gledi{ta ure|iva~ke politike lista “Danas” ovaj tekst je objavqen da bi se ~itaocima u Srbiji jasno stavilo do znawa da Amerikanci mogu sve, a da je ne{to pozitivno ili negativno zavisi samo od wihove voqe. Dakle, demonstrira se sila koja treba da odvrati svakoga od pomisli da se suprotstavi Americi. Tekst koji treba da izazove strah kod Srba i svojevrsno preispitivawe da li vredi da se {tite nacionalni interesi moè da se objavi u listu “Danas”, jer je to su{tinski nalog CIA-e. Taj tekst glasi: “Kosovo, a posebno Bosna, ba{ kao i Srbija su teme koje su ve} mesecima ovde preseqene za nau~ne okrugle stolove ostaju}i gotovo potpuno izvan politi~ke, a naro~ito medijske javnosti. Nau~ne rasprave u pojedinim institutima ne dobijaju nikakav ili tek sporadi~an publicitet i to, naj~e{}e, potpuno drugim povodima koji gotovo da nemaju nikakvu, naro~ito ne direktnu vezu sa zbivawima u zapaqivoj balkanskoj regiji. Jedan takav, opet uzgredni, povod je i nedavno pokrenuta rasprava u jednom komentaru Va{ington posta o terorizmu koji preti – Americi. Za vreme Golfskog rata ovde se ~esto podse}alo da je Va{ington bio na strani Sadama Huseina naoruàvaju}i ga u sedmogodi{wem ratu protiv Homeinija. Uvek uz obja{wewe da je, sre}om, ira~ki diktator ostao bez rezervnih delova za zapadno oru`je. Sa teroristima stvari stoje druga~ije. Umesto oru`ja oni su od Zapada dobijali obuku i znawe. Olak{avaju}ih okolnosti i potrebe za rezervnim delovima nije bilo. Naro~ito sada u vremenu globalizma (ako se izuzme Srbija) koji je osnovna karakteristika dana{weg sveta. Davno poznata i ~esto pomiwana ~iwenica da je Osama bin Laden bio i |ak i saveznik SAD protiv Sovjeta u Avganistanu dobila je ovih dana na teìni. Otkri}em najpre da je alìrski terorista Ahmed Re{am, uhap{en pred Novu godinu na ameri~ko–kanadskoj granici u neposrednoj vezi sa izvesnim Fatehom Kamelom, Alìrcem i avganistanskim veteranom, {to u stvari zna~i i sa Bin Ladenom ovde ina~e najtraènijim teroristom zbog krvavih napada od ~ije {iroke me|unarodne mreè prete najmasovniji zlo~ini. 87

Ovom u~eniku koji je izgleda prevazi{ao i svoje u~iteqe ciq nije samo SAD i Zapad ve} i svaki, po wemu, islamski izdajnik koji Kuran ne tuma~i na ekstreman na~in svetog rata. Uz to, osim {to kraci wegove mreè doseù do Senegala, Jordana, Pakistana, na ruku mu posebno idu razbuktale nacionalisti~ke strasti i u Evropi, posebno na Balkanu. Wegovi qudi, sumwa se ovde, stiù i do Kosova i Bosne, ba{ kao i do savezni~kog Izraela i umerenih arapskih zemaqa. Za ovu pojavu CIA je skovala i izraz “povratni vetar”, {to bi se moglo prevesti i kao – bumerang. Uprkos ovoj novoj realnosti i kraju hladnog rata “eksperti za obuku” su u najve}oj meri ostali verni zastareloj praksi, naro~ito poznatoj iz vremena Ronalda Regana i direktora CIA Vilijema Kejsija. I daqe obu~avaju po svetu mawe grupe pre svega islamskih terorista u uverewu da je re~ iskqu~ivo o borcima za slobodu. U tome ih o~igledno nijedna administracija nije zna~ajno spre~avala koriste}i wihova dostignu}a tamo gde im se ~inilo da imaju politi~ki interes. Prema va{ingtonskom dnevniku, ova praksa nije promewena ni u Bosni ni na Kosovu, iako se na starim lo{im iskustvima moglo poku{ati sa prepoznavawem ko su zaista ekstremisti, a ko su oni koji se bore protiv etni~kog ~i{}ewa. Pogotovo {to se sada (za okruglim stolovima) priznaje da je zapadna javnost bila u po~etku iznena|ena izgledom bosanskih muslimanki i Albanki bez fereya i marama poznatih sa iranskih i alìrskih scena. Politi~ari su to najpre zanemarivali, a zatim je sa porastom etni~kog ~i{}ewa zaista i rastao broj pokrivenih ènskih glava. Istovremeno danas se ovde pomiwe da se na svakom zapaqivom mestu u celom svetu mogu sresti, u mawem ili ve}em broju, prisustvo “avganistanaca” kako se obi~no nazivaju “muyahedini”. Sa wima neminovno dolaze i verni pratioci – kriminalci raznih namera i {to je jo{ va`nije raznih nacija. Od {vercera oru`ja i droge do obi~nih lopova koji ne prezaju i od paqevina i ubistava ne haju}i za islam. Sva ova saznawa u~inila su da je sve vi{e, mada prigu{enih, glasova da Zapad, a posebno Va{ington sa vi{e opreza mora da bira svoje saveznike. Nepoznanica je da li je to uticalo da se ne retko pripadnici OVK ili ê~eni sve mawe nazivaju ustanicima ili borcima za slobodu, a sve ~e{}e samo – pobuwenicima. Daqe od toga te{ko }e se mo}i oti}i i to zbog one druge strane koju su obeleìla ili obeleàvaju stradawa civila i etni~ka ~i{}ewa. U ovu sliku na indirektan na~in se ukqu~uje i sve ~e{}e nezadovoqstvo kosovskih Albanaca pona{awem ameri~kih vojnika {to Pentagon bri`qivo sada ispituje, ba{ kao {to, prema dobro obave{tenim izvorima koji èle da ostanu anonimni, Zapad poku{ava “da prepozna sa zaka{wewem ko su na Kosovu stvarni saveznici, a ko ratnici svetog rata {to je krajwe teàk posao zbog velikih stradawa i masovnih grobnica, pa je i obi~an svet spreman da ih izjedna~i, jer su ih – kako kaù – branili”. U broju objavqenom 23. oktobra 2000. godine objavqen je tekst pod naslovom “Hleb i obra}awe naciji”. Ovaj tekst upe~atqivo svedo~i da je osnova ure|iva~ke politike lista “Danas” da je prethodni reìm lo{, a da su dosmanlije dobre, ~ak i kada je u pitawu cena hleba. Do buldoèr revolucije vlast je kritikovana zbog cena i navodno nesta{ica i redova, bez i trunke pomisli na neko opravdawe da sankcije nisu skinute. Od kada su na vlasti dosmanlije nema 88

napada na vlast, ali se za sve propuste i te{ko stawe i daqe napada prethodna vlast. Vlast po èqi amerikanaca koju je formirala CIA ne sme da se napada, niti da se o woj pi{e u negativnom kontekstu. Taj nalog sprovodi list “Danas”, a pravi primer za to je navedeni tekst, koji glasi: “Bez ikakve sumwe socijalisti su u Srbiji ve} po~eli svoju predizbornu kampawu za decembarske izbore. U~inili su to na sebi svojstven na~in – na ra~un drugog, ali to im je uspevalo 13 (nepoznato je za{to svi govore deset) godina, pa za{to ne bi i sada. Kona~no, negativna kampawa, osim ako pristojnost kandidata ne nalaè druk~ije, nije ni{ta nepoznato ni u svetu ni u demokratiji gde se tek posle vidi ko je lagao, a ko nije. To je vaqda jedna od dobrih strana demokratije, tako|e. U drugim sistemima la` se mora prihvatati kao istina. Kampawa je po~ela podizawem cena najneophodnijih namirnica. Najpre cena uqa nije mnogo dirnula narod – napravqene su prili~ne zalihe, a i zejtin moè da stoji. Ali, kad su se stvari pro{irile i na sve ostalo, ukqu~uju}i hleb koji je u ovom podnebqu jo{ merilo “dobrog ìvota” i odsustva gladi makar uz wega ne bilo gotovo ni~eg ozbiqnog da se doda, u prodavnicama je najpre bilo }utawe i polako se osmeh zbog promena pretvarao u kiselu grimasu, a onda su kupce u samoposlugama do~ekivali poznati zvuci onog “ure|aja” klip–klop za promenu cena ili kako se to nekad zvalo – nivelaciju! Na razna pitawa prodavci su slegali ramenima, a kupci komentarisali sa izvesnom jo{ dozom dobre voqe, ali i malo cinizma na sopstveni ra~un; “hteli smo promene, pa evo vide}emo po~elo je ovako, vaqda }e se zavr{iti boqe, sve je kaù pokradeno, mo`da ne moè druga~ije”. Ubrzo su i ovi dobronamerni komentari izostajali. U autobusima, privatnim, ni{ta nije bilo druga~ije. O poreklu pove}awa cena se uglavnom ni{ta nije znalo prvih dana, a danas zna mawe qudi i mawe izbornog tela od onoga {to DOS misli. Vi{e se ne sedi i ne slu{a svaka emisija na svakom radiju ili televiziji, narod jo{ nema para za redovno kupovawe novina (ne}e se ubrzo ponoviti ona jagma iz prvih dana “buldoèrske revolucije”). Zato se i ne ~uju tako {iroko i daleko ni Dinki} ni drugovi ni svi oni koji obja{wavaju da su te cene bile u nadle`nosti Mirka Marjanovi}a (i [e{eqa), da ih je sada vaqda ve} biv{i predsednik oslobodio stega ukqu~uju}i i hleb, da vladini slu`benici iz materijalnih rezervi ne daju bra{no pekarima i sli~ne horor–pri~e sa dokazima. Narod koji je tako masovno glasao za DOS, jer bez te {irine koja podrazumeva i one {to svakog dana ne ~uju vesti i ne ~itaju novine samo vide da im je te{ko i veruju jo{ izgleda jedino Ko{tunici, uglavnom ne zna za sve te ujdurme i zna samo poneko da kaè, pa ako se ovako nastavi u decembru moèmo opet malo vi{e glasova da damo onima {to su bar hranu dràli pod kontrolom. Neupu}eni, nepismeni, o~ajni, svejedno, ali to je realnost u kojoj jo{ DOS nije izgubio glasove, ali ako se stvari produè ovako – ho}e. Kad se sve to zajedno stavi u jednu ravan onda se moè postaviti i pitawe da li je revolucija bila samo demokratska kako su mislili glavni akteri i zaslu`nici koje danas slavimo s pravom ili i – socijalna? Da li je zato va`nije biti fer sa gubitnicima ili onima koji su glasali za promene? I na kraju: nije li trenutak, uprkos svim fer–plej demokratskim potezima, procedurama i zakonsko–ustavnim postupcima da sam predsednik SRJ, dr 89

Vojislav Ko{tunica, iza|e na sve televizijske kanale po{to prethodno bude najavqen i u obra}awu naciji kaè ko je podigao cene hrane ili ho}e da to preuzme na svoju odgovornost. Hleb na ovim prostorima nije sramota ni ispod bilo ~ije ~asti da bude tema jednog ovakvog ~ina uprkos svim velikim poslovima i idealima”. U broju od 5. novembra 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Hekerup nije Milo{evi}”. U tekstu se hvale dosmanlije koji su pozvale Srbe da iza|u na okupatorske izbore na Kosovu i Metohiji, jer je to bio navodno zahtev me|unarodne zajednice, a su{tinski nalog okupatora dosmanlijskoj vlasti. Po{to je nalog ispuwen sledi tekst kao svojevrsna nagrada. O razlozima bojkota nema ni re~i, kao ni navoda da okupatori nisu ispunili obaveze iz svoje rezolucije. Dok se dosmanlije hvale, svi koji su pozvali na bojkot se osu|uju, pa ~ak i ma{tovito predlaè da se donese zakon kojim bi se strankama prethodne vlasti zabranila upotreba i slova “i”, jer verovatno asocira na izdajnike koji su sada na vlasti. Dakle, pored pohvala na ra~un dosmanlija seje se i mr`wa prema druga~ijem mi{qewu koje ne odobrava CIA. Takav tekst tako pouzdano moè da objavi samo list “Danas”, a taj tekst glasi: “Najvi{e dràvno rukovodstvo Srbije i SR Jugoslavije u petak uve~e kona~no je odgovorilo na pitawe koje su ovda{wa javnost i me|unarodna zajednica nedeqama postavqali. Nakon celodnevnih pregovora sa predstavnicima Unmika i Hansom Hekerupom, Savezna i republi~ka vlada na zajedni~koj sednici kojom je predsedavao predsednik SRJ Vojislav Ko{tunica, presekle su Gordijev ~vor i preporu~ile Srbima da iza|u na izbore na Kosovu zakazane za 17. novembar. Usledile su o~ekivane reakcije. Svet je pozdravio “mudar i hrabar” potez Beograda, deo kosovskih Srba i ve}ina opozicionih stranaka osudili su ovu odluku porede}i je sa izdajom. Ako ~ovek moè razumeti pomalo emotivnu reakciju kosovskih Srba, izjave ~elnika doju~era{we vlasti iako ne iznena|uju uvreda su za svakog iole inteligentnog gra|anina ove zemqe. Mada ìvimo u legalisti~kom dobu, zakonom bi trebalo zabraniti svima koji su ne samo bili na vlasti ve} istu podupirali u vreme ratova u BiH, Hrvatskoj, “bqeska”, “oluje” i Kosovu, da pomiwu i “i” od izdaje. Odluku dràvnog vrha obrazloìo je predsednik Ko{tunica, koji je naglasio da je najve}e dostignu}e sporazuma SRJ i Civilne misije UN na Kosovu garancija da status Pokrajine ne}e biti mewan nakon izbora. “Uprkos svim te{ko}ama za Srbe je boqe da iza|u na izbore”, poru~io je Ko{tunica, koji je istakao da je spre~avawe daqeg propadawa dràve i odvajawa Kosova od SRJ “pravi smisao sklapawa sporazuma sa Unmikom i odluke da se kosovski Srbi pozovu da iza|u na op{te izbore”. Jugoslovenski predsednik je objasnio da pri odlu~ivawu nije bio presudan me|unarodni pritisak, ve} “pritisak stvarnosti, jer te{ke okolnosti name}u izlazak na izbore kao boqe re{ewe od nekog drugog”. Taj “pritisak stvarnosti” svi predstavnici Srba koji }e se okupiti danas u Gra~anici treba da imaju u vidu pre nego {to prihvate ili odbiju poziv Beograda. Oni koji misle da je za Srbe boqe da primene albanski recept, bojkotuju institucije i stvore paralelne organe, treba da znaju da niti je sada 1989. godina, niti je Hans Hekerup Slobodan Milo{evi}. Kosovski Srbi treba i 90

da se podsete {ta su wihovim sunarodnicima u biv{im jugoslovenskim republikama doneli tvrdoglavost i bojkoti. Srba u Hrvatskoj danas bi sigurno bilo vi{e da su prihvatili plan Z4 mrske me|unarodne zajednice, a ni onima u Bosni ne bi bilo lo{e da su prihvatili Vens–Ovenov plan. Pre novog “istorijskog” NE kosovski Srbi i oni koji misle da ih predstavqaju treba da stave prst na ~elo i ozbiqno razmisle {ta im donosi eventualni bojkot”. U broju od 20. decembra 1999. godine objavqen je tekst pod naslovom “Poruka via Zagreb”. U tekstu se iznose stavovi zvani~ne Amerike i upore|uje opoziciona situacija u Hrvatskoj i Srbiji. Ovaj tekst je svojevrsno uputstvo kako treba da se promeni vlast u Srbiji. îtaoci se na vreme obave{tavaju {ta }e da se desi za godinu dana, po{to je prethodna faza instalirawa mr`we prema postoje}oj vlasti pri kraju po mi{qewu stru~waka CIA-e. Taj tekst glasi: “Izbliza stvari mogu da izgledaju, a i budu druk~ije. [to se ti~e Va{ingtona, ina~e u prili~noj meri posve}enog prilikama na Balkanu kao celini, Hrvatska postaje sve zanimqivija posle smrti predsednika Tu|mana. Uz stalno ponavqawe teze o tome da joj se danas otvara put demokratiji, ukqu~uju}i i pristupawe Evropskoj uniji, uz neprestano pore|ewe Srbije i Hrvatske, naro~ito predsedni~kih li~nosti i vrste, kako se navodi, autoritarne vladavine gde je i novac bio pod potpunom kontrolom malog kruga iz politi~kog vrha, sve ~e{}e se prostor u medijima i vi{e nego ranije analiti~kim tekstovima, posve}uje hrvatskoj opoziciji. Glavna napomena je pri tome da sam ~in odlaska predsednika Tu|mana ne mora da bude garant novom, demokratskom razvoju, ako je opozicija u “stalnom stepenu raskola i liderskog rivalstva”. Tvrdi se, me|utim, da to nije hrvatski slu~aj. Ameri~ka politi~ka scena ili preciznije javno mwewe mo`da vi{e od bilo kojeg evropskog ne ra~una sa ~vrstim opozicionim ili bilo kojim drugim ujediwewima, jer ih to vi{e podse}a na odsustvo prava na sopstveni izbor i ~vrsta pravila koja imaju ponekad i teìnu dogme. Gotovo u istoj meri te{ko razumevaju potpuno odsustvo smisla za pragmatizam pogotovo u opozicionim redovima ako su izloèni samovoqi vladara. I upravo zbog toga, hrvatska opozicija, iako ne ~vrsto zbijenih redova je ono na {ta se ovde ra~una da }e doneti demokratske promene i ~ak uticati na mewawe politike u samom HDZ. “Hrvatska opozicija je uspela da se u bitnim stvarima sloì i da na tome insistira uprkos razli~itim programima pojedinih partija {to spada u budu}e strategije, ali kad je re~ o taktici – ne èle Tu|manovu HDZ”, kaè se u komentaru nacionalnog radija. Kao pre svega rezultat nekih koalicionih opozicionih partnera u Hrvatskoj, ra~una se da je poquqana i vladaju}a stranka, da je me|usobno podeqena i da bi umerena struja vi{e misle}ih qudi, a mawe nacionalisti~ka u Tu|manovom smislu u HDZ mogla odneti pobedu bar na predsedni~kim izborima. U ovom slu~aju ra~una se na Matu Grani}a, s pravom ili ne. Za po~etak promena, smatra se, dovoqno je da dve uticajne opozicione stranke istupe zajedno i u taktici i u strategiji i da pokolebaju ono {to je najva`nije – dosada{we glasa~e HDZ. Poznavaoci balkanskih prilika koji nerado èle da im se pomene ime, jer kako je jedan od wih iz uglednog Instituta objasnio “tamo ~esto ~ovek moè da proma{i u proceni” sve mawe razumeju li91

derske rivalitete u Srbiji prihvataju}i pri tom da opozicione stranke imaju prava na sopstvene pristupe i izlazak na izbore izvan koalicije, “ali najuticajniji to sebi u ovakvim te{kim ekonomskim i drugim neprilikama sebi te{ko mogu da dozvole, to sve vi{e li~i na neodgovornost”. îwenica je tako|e da se ovde javno sve mawe kritikuje srpska opozicija, ali se zato hvali hrvatska koalicija. Najmawe razumevawa se ima za “tvrdoglavosti” Vuka Dra{kovi}a, ali u istom stepenu i za optu`be da je sara|ivao sa vlastima i ~ak bio u federalnoj vladi Slobodana Milo{evi}a. Mo`da i zato {to je sam Zapad, preko Dejtona, pa i leks specijalisa, tako|e “sara|ivao” sa predsednikom Milo{evi}em, kaè na{ sagovornik koji mnogo pamti iz vremena svog boravka na Balkanu, ukqu~uju}i i “slovena~ki primer” udruìvawa pred prve izbore (nikako nije mogao da se seti imena partijskog prvaka koji je udruìo i demohri{}ane i liberale”) da bi ubrzo posle pobede svako oti{ao na svoju stranu. Ovaj primer, tvrdi se, pomalo slede Hrvati, ali ne i Srbi. Pri tome nije najva`nije {to su izbori u Hrvatskoj uskoro, a u Srbiji – ne zna se kad }e, “ali uskoro ne izgleda da }e”. Na pitawe da li ni skidawe “nesre}nih sankcija u slu~aju pobede opozicione koalicije makar i kroz godinu dana nije dovoqan poriv za prestanak nadmudrivawa?” ovde jedva da ko moè da odgovori, ali svako izraàva ~u|ewe”. U broju od 24. decembra 2000. godine objavqen je tekst pod naslovom “Upotreba pretwe iz Va{ingtona”. Ovim tekstom se svima stavqa do znawa da nezavisno od toga ko je na vlasti, on mora da ispuwava naloge operativnog tela zapadne politike, CIA-e. Ovako koncipiran tekst u kome se pored stavova i naloga sa zapada, prenosi i komentar izve{ta~a dokazuje da je autor teksta na boqem i uglednijem mestu na lestvici CIA-nih slu`benika od ve}ine aktuelnih politi~ara DOS-a. Autor teksta nastupa kao glasnogovornik CIA-nih naloga. “Ako ho}ete da ponizite svoje sugra|ane, svoj narod, samo mu obezvredite doma}u monetu”, rekla je stara gvozdena dama Margaret Ta~er ~uvaju}i funtu na sve mogu}e na~ine i po cenu mnogo ~ega. Nije podlegala pritiscima nijedne vrste da bi je devalvirala ili utopila u evropski sistem. Ovaj citat i sve ono {to ga prati u politici biv{e konzervativne predsednice vlade Velike Britanije ovde i danas ima samo jednu funkciju – da se na kraju godine, u o~ekivawu boqe budu}nosti ~emu se svako nada, na|e i ne{to ohrabruju}e {to se ovom doma}em svetu desilo u proteklom vremenu sa novim vlastima. Dinar je stabilizovan, ma {ta govorili izvoznici koji bi da lak{e, devalvacijom na ra~un cele privrede, budu “konkurentni” i sa lo{ijom robom ako moè na stranom trì{tu. Dinar je stabilizovan uprkos aferama sa sudovima i bankama i pomalo apsurdnoj primedbi da guverner i ostali “favorizuju strane banke”. Za{to apsurdnoj? Pa, zar ne bi bilo dovoqno upitati nekog pojedinca na ulici ko ima novca: da li bi ra~un otvorio radije u nekoj stranoj banci koje su ovde nego u bilo kojoj drugoj doma}oj? U svo|ewu rezultata, kako se to obi~no govori {turim jezikom politi~ara, moè da se ura~una, ma koliko neverovatno izgledalo, ~ak i skupa struja. U krajwoj liniji i uprkos nekim besmislenim uputstvima o {tedwi (“kupujte drva i ugaq”, na primer, a dimwaka i podruma u soliterima, uglavnom, nig92

de) ne ukidaju je po mrazu, a svako moè na}i svoj na~in i napraviti sopstveni izbor kako da malo smawi ra~une za struju. U krajwoj liniji, mo`da se moè (kao nekad!) sedeti i u jednoj toploj sobi bar dok mrazovi haraju. Dobro je za porodicu, ali i za mentalno zdravqe. Sve dok niko iz vrha vlasti ne obe}ava kule i gradove, a struje i grejawa nema, autobusa i vozova ni na vidiku uprkos otvorenim “novim prugama i mostovima” koji nikad nisu proradili, ni na drugu obalu pre{li. Biv{a vlast je zaista ismejavala narod. Ova sada – malo zamazuje, ali i dosta radi, pa bi mo`da nova godina mogla i da bude boqa, jer ako ni{ta drugo, sve zavisi s ~im se {ta poredi. Bilo bi jo{ malih dobrih stvari koje se ne bi mogle pore}i u mno{tvu malo haoti~no izvo|enih reformi, da se kao sudbina svakodnevice ne nadvija sva|a saveznika i “izbornih istomi{qenika” okupqenih u DOS. Dve velike stranke se pregawaju oko bitnih stvari {to poga|aju stanovni{tvo, a mnogi posmatra~i ~ak misle da oni “mali” u DOS ne vrede ni{ta i da je boqe da se sklone, kao da to nije odraz stawa svesti i podeqenosti. Ovde – svako ima svoju stranku, simpatizere i ~lanstvo kakvo–takvo. Sada bi ove dve velike da sve uteraju u jedan, svoj tabor, makar i na izborima (DSS) na {tetu svakog rada na promenama, a u korist predizborne kampawe. Za koju zaista nije potrebno mnogo ma{te da bi se predvidelo kakva bi bila: pquvawe, laì, optu`be, prqav ve{ sa svih strana. Kao posledica, sledilo bi neminovno zaostajawe u svemu i zauvek ostajawe u rupi {to se ti~e i najdobronamernijeg sveta koji bi mo`da ovde u dana{wim prilikama ipak uloìo ne{to vi{e novca, makar i uz rizik. Pretwi izborima se ve{to dodaje “nova i iznenadna” pretwa iz Va{ingtona. Vest iz Kongresa SAD o posledicama, ako izostane saradwa sa Ha{kim tribunalom, plasirana kao ne{to krajwe {okantno i neo~ekivano (greh je i na du{u na{e profesije) divno je pala u krilo “stranama u sporu” u DOS. Onima koji “ne vole Ameriku” zbog nepravednog i uàsavaju}eg NATO bombardovawa {to se kao argumentacija u politici moè, a o~igledno je i da se zloupotrebqava, iako su svi ovde bili protiv, a ne samo “pravoverni”. Drugoj strani, onoj koja zaista ho}e da sara|uje sa Hagom, jer je to obaveza ovde prihva}ena i kroz UN sprovo|ena svi|alo se to nekima ili ne, bilo opravdano ili ne. Pri tome se ve{to zaobilazi da je ameri~ki Kongres ista merila – nema investicija ni podr{ke finansijskim institucijama ako se sa Tribunalom ne sara|uje – primewuje i na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Za to ovde malo ko mari, ako ho}e da se prikaè da je sve protiv Srba (ili protiv Hrvata kad se oslu{kuju malo i oni tamo), pa bili krivi ili nevini (`rtve i zlo~inci se, uostalom, ve} dugo izjedna~avaju). [to je najgore i sasvim nedopu{teno, jeste ~iwenica da ameri~ki Kongres donosi uvek buyet 1. oktobra i da pomo} stranim zemqama ve} godinama proverava posle {est meseci (31. marta). Izme|u ostalog i zato {to taj novac ide iz yepova wihovih gra|ana, a kako je gospo|a Pak iz Saveta Evrope slikovito nedavno ovde rekla “kad ve} dajemo pare na{ih poreskih obveznika, da znamo kome, za{to i {ta dobijamo zauzvrat, kako sara|ujemo.” Tako ta “pretwa i ultimatum” Srbiji iz Va{ingtona nije nikakva novost, nije neo~ekivana i za politi~are nije ~ak ni vest, jer se politika SAD godinama vodi na isti na~in bez obzira na to ko je u ve}ini u Kongresu (demokrate ili republikanci). 93

To znaju svi doma}i politi~ari, ali se jednostavno ovde neko pravi lud, a neko navodno zbuwen, pa svi zajedno naizgled nedu`no potpaquju strasti masa, ba{ kao {to su radili biv{i, vaqda odràvaju}i tako kontinuitet sa socijalisti~kom vladavinom?! Moè li se tako opet, po starom, a sa drugim qudima u sre}nu Novu godinu”? U broju od 29. januara 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Heroji iz Haga”. Ponovo tekst u kome se razvija srbo`derstvo i daje apsolutni prioritet zahtevima iz inostranstva. O~ekivano je da se dosmanlijska vlast ne napada kao prethodna, ve} upozorava i savetuje da mora da se prihvati prodaja Srba Hagu. Po{to }e do}i i ne{to dolara za jednu {aku, a toliko nam je potrebno da iza|emo iz krize, opet je krivo samo srpstvo i Srbi. List “Danas” to poru~uje u svakom tekstu, a u ovom to glasi: “Izvesna doza umora od skandala sa gospo|om Karlom del Ponte, predsednikom SRJ i svim onim {to se zatim de{avalo, svakako je opravdana. Ipak, nije lako zanemariti ovaj proma{eni izlet na Balkan odlu~ne dame iz Haga koja sigurno tako|e, s pravom, misli da bi mogla da podeli pravni~ke lekcije kolegama makar se oni uzdigli, u odnosu na wu, do predsedni~kih dràvnih funkcija. Mo`da je gospo|a Del Ponte malo i poùrila u Beograd – kao {to je Tribunal izabrao najnesre}niji trenutak da osumwi~i biv{eg predsednika Milo{evi}a – ba{ kao {to je predsednik Ko{tunica preterao kad je u prvim istupima Hag nazvao devetom rupom na svirali. Odsustvo diplomatije, ne{to malo vi{e ugla|enosti, ma koliko se neprijatnih stvari izgovaralo, a naro~ito izbor pravog trenutka su u odsustvu dijaloga Del Ponte – Ko{tunica svakako glavne karakteristike. Pogotovo ako se gleda sa stanovi{ta spoqne politike i svega onoga {to je mladi i ve{ti Svilanovi} uspevao i uspeva za tako kratko vreme. Jer, uglavnom zna {ta i gde moè i treba da kaè i na koji na~in. Za onoga, kao {to je ovaj reporter, ko je pratio spoqnu politiku biv{e i sada{we Jugoslavije, s te strane moè se porediti mo`da samo sa jednim ili dvojicom najboqih {efova diplomatije, mada su komunisti – kako se obi~no govori o SFRJ – vodili u prili~noj meri ra~una ko ih bar na toj poziciji predstavqa u svetu. Dve neprijatne posledice – uprkos svih razumevawa gospodina Prodija, Evrope i drugih – “da Hag ne moè brzo” ipak su ostale. Jedna je ona koja, kako se tvrdi, najvi{e poga|a potpredsednika Savezne vlade Miroquba Labusa. Da li }e odbojnost prema Tribunalu zaustaviti neophodne kredite? To je ujedno i nedoumica najgore vrste po onome kakva tuma~ewa moè da doìvi {to se najvi{e videlo za vreme vladavine Borisa Jeqcina u Rusiji. Svaki wihov samostalni korak i svako Jeqcinovo opravdano, sa stanovi{ta unutra{we politike iskusnog politi~ara, odlagawe da se uklopi u plan SAD ili EU se zavr{avalo komentarima da }e on to ve} svakako u~initi – zbog kredita i para! Sve ~e{}e ovaj prilaz je glasan i ovde i ako neko – ne mora to da bude Milo{evi} – bude isporu~en Hagu ili bar kilogrami materijala ustupqeni tamo{wim tuìocima i sudijama – ovde }e se na}i oni koji }e pri~ati o “prodaji srpstva” (obi~no se koristi ono “za {aku dolara”!!). Takva posledica, ma koliko bila nesuvisla, neopravdana (kona~no nisu svi Srbi ni osumwi~eni, niti su ~inili zlo~ine po drugim delovima biv{e do94

movine) ima}e propagandnu teìnu naro~ito pred nespornom ~iwenicom da se ekonomija i ìvot gra|ana ne}e mo}i poboq{ati u nekoj bliòj budu}nosti. Kad se tome doda da je uskra}ena dobrodo{lica gospo|i Del Ponte dobrodo{la o~igledno i albanskim teroristima na jugu Srbije – o jeziku diplomate i politi~ara mora voditi ra~una ne samo predsednik (koji je sad tek “pod B” ustavni pravnik), ve} i svi oko wega koji govore posredno u wegovo ime pri tom ne skrivaju}i se iza fraza, ne iskrivquju}i neprijatnu istinu, ali je govoriti na mawe uvredqiv na~in. Zbog politike u korist SRJ, ma o kome da je ina~e re~ u takvim prilikama. Druga posledica kontroverznih rasprava o Hagu je vi{e u sferi sociologije nego politike, ali je ministar Svilanovi} u na{em listu posebno o tome govorio. Za{to oni koji su sada u Hagu u svom narodu (najvi{e je ina~e Hrvata) postaju heroji, stvaraju se ~ak i mitovi? Ministar sigurno zna o ~emu govori, ali je sigurno da ipak nisu heroji u celom svom narodu, jer ni u jednom nisu ba{ svi podràvali “politiku” ubijawa. Ali, ako i jesu dobili kod nekih oreol – to je na du{u na{e profesije, na du{u onih koji su, naro~ito sa Milo{evi}evog ili Tu|manovog kontrolisanog tv–ekrana pri~ali pri~e o herojstvima i nepravdama. Ponekad su to ~inili istim jezikom i argumentacijom tako da nije bilo ekav{tine ili jekav{tine ne biste znali o kome je re~. înilo se to na sli~an na~in kao i na po~etku ratovawa. Kad su u istom danu, za istu, agencijsku, fotografiju ubijenih u slavonskom mestu Daq, beogradske “Ve~erwe novosti” tvrdile da je re~ o Srbima, a zagreba~ki “Ve~erwi list” – o Hrvatima. Kforova hap{ewa tako|e nisu bila naro~ito ve{to izvo|ena (bar po onome {to se iz medija saznavalo), pa je i to moglo da se uklopi u ne~iju herojsku sliku. Donedavno, nije se objavqivalo i da postoje i imena i mesta i datumi kad su zlo~ini izvr{eni. Ba{ kao {to su doskora{wi zvani~nici onemogu}avali da se masovno razvije pokret za potragom nestalih Srba sa Kosova, ali posle Kumanovskog sporazuma, iako li~i na slike koje su na ovda{wim ekranima vi|ane veoma ~esto, ali u îleu i zbog generala Pino~ea”! U broju od 5. marta 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “êmu onda bager?” Politika CIA-e se dosledno sprovodi preko lista “Danas”, a ovaj tekst vi{e li~i na ultimatum CIA-e nego komentar nekog novinara. Svi ovi tekstovi dokazuju da ne sme da se sumwa u dobru obave{tenost novinara lista “Danas”. Oni nikada nisu pogre{no objavili naloge i stavove CIA-e. Taj tekst – naredba glasi: “Izbegavawe takozvanih revolucionarnih metoda u obra~unima sa politi~arima i wima bliskim koji su pali je svakako humani ~in. U istoriji revolucija je naj~e{}e podrazumevala giqotinu (savremenim modernim jezikom zamewenu svakim vidom – revan{izma.) I to je u redu, bar {to se civilizacijskih tekovina ti~e i naro~ito smene vlasti u savremenim dru{tvima putem ~istih izbora. Ovde su, me|utim, neke stvari i pojmovi pobrkani {to bi bilo va`no samo za teoreti~are revolucije ili varijacija na temu “smena vlasti” da neke stvari – uloga SDB i pojedinih li~nosti i da li je Hag legitiman po na{im zakonima ili nije – ne skre}e pa`wu i javnosti i novih vlasti, sa bitnih socijalnih i ekonomskih tema {to mu~e narod, bira~e i ohrabruju {trajkove poniè95

nih, uvre|enih i gladnih. Nije u svakom {trajku najbitnija podzemna voda, neka vrsta reke ponornice {to je tu i tamo podme}e biv{i reìm. Ne iskqu~uje se da bi toga moglo biti vi{e, jer im doga|awa i odga|awa poziva na odgovornost za sopstvena desetogodi{wa nedela (nije kaù nove vlasti tako ne{to po zakonu i nema dokaza, a mo`da i ne umeju da ih skupe) daju {anse da se osveè i krenu i drugim tokovima. Mogu}nost hap{ewa biv{eg predsednika koji je po svemu zaista biv{i, Tribunal u Hagu i potpuno kontradiktorne izjave politi~ara na vlasti sve vi{e spadaju u sferu neodgovornosti, makar se obja{wavali i odsustvom radikalnih, revolucionarnih metoda u korist pravnih koje bi, tek trebalo izgraditi, pa ako budu – kako dolikuje parlamentarnoj demokratiji – uop{te usvojeni u Parlamentu. Kad se tako gleda na doga|aje ovde, onda bi se dalo zakqu~iti da su sada{wi izabranici naroda do{li na vlast jednostavnom izbornom pobedom ({to nije uostalom sporno), ali i odmah priznatom, usvojenom od prethodnika koji su je izgubili. Sve to odgovara apsolutno jednoj normalnoj zemqi gde se vekovima vlast smewuje na izborima bez ikakvih mutnih izbornih radwi, prethodnog prebijawa (bukvalno) opozicionih li~nosti i naprednih studenata i gde je sve apsolutno u redu, pa samim tim i bilo kakav radikalni potez (revolucionarni?) je potpuno bespredmetan i ~ak poniàvaju}i za nekog ko po{tuje pravnu demokratsku dràvu. êmu je onda bio potreban onaj bager i ona neprospavana no} izme|u 4. i 5. oktobra puna neizvesnosti u kakvom }e stawu i gde osvanuti opozicione vo|e okupqene u zdawu gradske skup{tine. Ako je bio potreban bager – pitaju se mnogi (trebalo bi samo malo pro{etati po gradovima Srbije, kakav je [abac na primer, ili se “ubaciti” u neku {trajka~ku gu`vu po pravilu zbog zdravstvene “politike”, lekova i plata) koji su nesre}ni i daqe: da li je stvarno potrebno toliko {tititi staru vlast i wene pripadnike (sve vi{e ih misli da je Hag dobra ideja – {to daqe to boqe makar se ba{ ne odu{evqavali metodama i diplomati~no{}u gospo|e Del Ponte) ili tu neko s nekim {uruje. Kurta i Murta su tako|e sve ~e{}a tema. Uz bager. Jer, ako je sve po zakonu, ako nije bilo izbornih mu}ki trebalo je, kaù, u drugi krug izbora, pa lepo demokratski (!) zavr{iti stvar. Tada Hag i sve to {to je o hap{ewima danas na dnevnom redu ne bi oteàvalo i polako uni{tavalo ili bar unosilo sumwu u tek ste~eni ugled ove zemqe u svetu. Mo`da ~ak uticalo i na sporiji prelazak s re~i na dela me|unarodne zajednice na jugu Srbije (u {ta se ne bi trebalo kladiti, ali ima svako pravo da misli i tako). Zasad ipak ostaje na snazi da se moraju slu{ati sve izjave, ne samo one od predsednika SRJ, ve} i wegovih savetnika, a zatim premijera srpskog, pa ostale i mo`da se i kladiti – ko }e biti u pravu. Ukoliko ta kladionica uop{te moè da bude masovna, jer jo{ su masovniji oni koji su po~eli zbog sopstvenih neda}a, cena i i svega ostalog da gube strpqewe i sumwaju da – ako ne moè preko no}i – ono bar dosad se ne{to i u wihovu korist moglo dogoditi. Me|u wima svakako ima i bezdu{nih, spremnih da zamene krivce – za boqi ìvot i budu}nost! Mo`da je to i “revolucionarno”, ali jeste stvarnost. U me|uvremenu – to se svakako mora priznati – stigao je i dokaz da ova zemqa zaista po{tuje zakone. Ustavni sud Srbije je naredio, zbog neustavnosti, 96

da se skinu table na vojvo|anskim drumovima gde su imena mesta napisana i latinicom i na ma|arskom i uop{te na tim “jezicima”. Ne zna se jedino da li su ili kad }e biti uklowene”. U broju objavqenom 25. juna 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Eho devete rupe na svirali”. U tekstu se izraàva zadovoqstvo i olak{awe {to i na osnovu uredbi mogu Srbi da se isporu~uju Ha{kom tribunalu. Prosto kao da je CIA odahnula, jer }e napokon da krene masovno isporu~ivawe. Naravno to moè da objavi samo list “Danas”. Taj tekst glasi: “Svakako bi trebalo verovati Mihajlu Mihajlovu koji je, kao jedan od retkih pravih disidenata SFRJ pro{le nedeqe rekao u na{em listu da bi sada{wi prvi qudi SRJ trebalo u pragmatizmu da se ugledaju na, ni mawe ni vi{e, Josipa Broza Tita. Trebalo bi verovati ne samo zbog izvanrednog znawa i poznavawa prilika u ovom delu sveta, ve} i zato {to je ba{ Tito Mihajlova progawao i na kraju ga izbacio iz zemqe proterav{i ga u Ameriku, pa samim tim prognanik nema razloga da isti~e vrednosti lukavih formula svog progoniteqa. Mihajlovu je ipak, izgleda, promakla jedna pojava koja, sre}om, izgleda na kraju ne}e postati realnost. Sli~no Titu, ali iz wegovog drugog arsenala koji verovatno jedan biv{i disident i dokazani demokrata ne bi preporu~ivao pune du{e, jesu temeqi bratstva i jedinstva koje uop{te nije bilo lo{a ideja da je bilo zasnovano na prvenstvenom ra{~i{}avawu stvari i izbijawu neprijatnih istina na videlo. Jasenovac je samo jedan primer, u Vojvodini ih ima vi{e u drugom smeru, ba{ kao i u svakoj biv{oj republici ponaosob. Sve se, me|utim, guralo pod tepih. Posle subotwe Uredbe donesene na Saveznoj vladi ispostavilo se da zakon na kojem se tako insistiralo nije neophodan, da postoji {to i jedna druga mogu}nost da osumwi~eni (ne i osu|eni) za ratne zlo~ine mogu biti legalno isporu~eni Hagu. Da bi zatim, posle Tita, nastala parola novih demokrata “da ne moè da udari Srbin na Srbina” iako bi jedan od wih mogao da bude fa{ista i ubica, a drugi nevina `rtva. Nacija se mora dràti zajedno – bila je osnovna poruka. I sa~uvati bez obzira ko je ko i kakav je ko (izuzimaju}i, mo`da, samo komuniste, makar bili i antifa{isti). Brat moè da bude i zlo~inac, ali zasluùje za{titu, jer je tvoje krvi i nacije. I ba{ kao u vreme socijalisti~ke Jugoslavije – u borbi protiv nacionalizma (!)– najpre Milo{evi}eva dràva, a zatim, izgledalo je i sada{wa vlast, nije èlela da se razra~unava sa sopstvenim zlo~inima i zlo~incima. Umesto “bratstva i jedinstva” nudila se i nudi se, uglavnom iz sveta, tako|e plemenita ideja “pomirewa” i “multieti~nosti”, da bi se na svim balkanskim stranama, sa prili~nom dozom ~u|ewa otkrilo kako ba{ i ne uspeva. I suprotno nekim o~ekivawima ~ak eskalira u neredima prilikom poku{aja da se ponovo podigne yamija, sa~uva neka crkva ili manastir, a o qudima da se sada i ne govori, jer ovde je ìvot ve} vi{e od decenije veoma zanemarqiva vrednost. Po svemu sude}i tepih je jo{ u upotrebi. Zbog ovakvog prilaza, najsaètije ili najslikovitije izre~enog u prvim izjavama novog predsednika da mu je Hag deveta rupa na svirali, dr Vojislav Ko{tunica, predstavqen i ovde i u svetu ina~e kao legalista prve vrste, zanema97

rio je i UN i me|unarodne obaveze koje “zakonski” proizilaze kad pristupite nekim institucijama. Poquqao je u posledwe vreme pone{to i od poverewa sveta ~iji deo je ve}ina gra|ana ove zemqe verovala da je postala promenom vlasti i ba{ wegovim dolaskom. Pa samim tim da Srbija vi{e nije u sporu sa me|unarodnom zajednicom koja nije ni malo imaginarna stvar i izmi{qotina, ve} je predstavqena pre svega, ba{ UN i OEBS a kojom je Milo{evi}ev reìm bio u stalnom sporu. Posle subotwe Uredbe donesene na Saveznoj vladi ispostavilo se da zakon na kojem se toliko insistiralo nije neophodan, da postoji i jedna druga mogu}nost da osumwi~eni (ne i osu|eni) za ratne zlo~ine mogu biti legalno isporu~eni Hagu. Istovremeno sasvim suvi{na postaje sve vi{e i parola da bi “Milo{evi}u prvo trebalo suditi za ono {to je u~inio sopstvenom narodu” kao da ubijawe drugih od strane qudi pod wegovom komandom diqem stare Jugoslavije nije zapravo “~iwewe sopstvenom narodu”, dovo|ewe u situaciju da ga poistove}uju sa yelatima, sa pohlepnicima i ubicama? Takvim pona{awem i takvom politikom je na kraju ba{ on ohrabrio, najgore i najupornije jastrebove i najekstremnije struje politi~ara na Zapadu i u NATO kakva je bez sumwe, bila gospo|a Olbrajt zastupaju}i najuticajniju i najve}u silu na svetu i – prizvao ih na monstruozni ~in bombardovawa postaju}i tako i sam specifi~na vrsta sau~esnika. I upravo zbog srpskog obraza, zbog demokratije, po{tovawa me|unarodnih normi, zbog nevinih `rtava raznih naroda, masovnih grobnica, NATO bombardovawa i jedne sasvim, za Srbiju nepovoqne rezolucije o Kosovu (1244), jer boqu Milo{evi} nije mogao ni da dobije, zbog zlo~ina u ju`noj pokrajini gde Srbi vi{e nemaju mesta – svi osumwi~eni zasluùju da odu u Hag. Tamo }e ih, ako ni{ta drugo, uspe{no braniti advokati koje veoma izda{no placaju UN i koji se istinski trude da nevine vrate ku}i. Zbog toga je Uredba mogla da bude donesena i ranije, a da ne uprqa i ne baci ponovo ozbiqnu senku na obraz Srbije s opravdanim primedbama mnogih – da prodaje Milo{evi}a, da ho}e samo novac i da ni novu vlast nije briga za nevine `rtve koje sad otkopavaju. Da je re~ o prodaji ne misle samo Milo{evi}eve pristalice, ve} i mnogi iz sveta (me|unarodne zajednice!) ~iji deo je sada i SRJ, pa na kraju proizilazi da je donatorska konferencija i milijarda dolara neka vrsta eha devete rupe na svirali. Jedino nije jasno da li bi se, da zemqa nije devlastirana i bez prebijene pare, opet bratimili `rtve i yelati na ovom prostoru gde se naviklo na upotrebu tepiha pod koji se gura sve {to ne vaqa, a glava okre}e u suprotnom smeru”. U broju od 02. jula 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Koji dostojanstveni pojedinac”. Tekst u ~ijoj se osnovi nalazi mr`wa prema svemu srpskom i primer kako se to moè manifestovati povodom svake teme i na svakom mestu. Tekst koji doslovno prenosi patologiju CIA-e. Taj tekst glasi: “Posledice i doga|awa oko “odlaska u Hag” toliko su brojne da postoji ozbiqna opasnost da ha{ki zatvorenik uskoro ostane na margini doga|aja, bar kao tema u svakodnevnom, uglavnom jo{ prili~no jadnom, ìvotu prose~nog gra|anina. Pod uslovom da nije “gra|anski nacionalista”, ~ovek nikako ne moè odgonetnuti zna~ewe te “definicije”, makar imao najpo{tenije namere i èqu 98

da pronikne u su{tinu ovakve odrednice. Zasad, koliko je u upotrebi, ne izgleda da je onima koji to razumeju i primewuju – lo{e, ali vaqda imaju neki dar boìji koji drugima nedostaje, pa nisu uskra}eni za razumevawe ne~eg, izgleda veoma bitnog u ovoj – ma kakva da je – svakodnevici. Naprosto zato {to se dosad i u najreakcionarnijim (antikomunisti~kim, se}a li se jo{ neko onog izraza “reakcija” za ove qude), ali i gra|anskim i obrazovanim sredinama i porodicama nespremnim da se prodaju i jednom reìmu, shvatalo da se gra|anin i nacionalizam iskqu~uju. Sad se ovaj pojam razra|uje i u neke propise izgleda ~ak i ugra|uje kao novina koja bi odavde mogla da obogati svet nekim novim teorijama i dràvnim ustrojstvima. Zato sada{wa Srbija nekima, u nekim trenucima li~i na stari SSSRgde se tvrdilo da je sve izmi{qeno, stvoreno, patentirano, ukqu~uju}i i to da }e ju`no vo}e davati plodove pod sibirskim snegom. Mo`da je razlog svemu tome ~iwenica da se ideja o nebeskom narodu veoma lagano napu{ta, gotovo puèvim korakom, ili se mo`da ne napu{ta? To je jedno od saznawa koje bi trebalo pa`qivo pratiti, jer je izbilo na povr{inu sa odlaskom u Hag i podrazumeva “~uvawe svega {to je na{e, ma kakvo bilo”. Druga “pojava” je gotovo uveseqavaju}a u ova haoti~na vremena. Tuma~ewe Ustava i “protivustavno” delovawe. Kad predsednik SRJ i mnogi ugledni qudi oko wega osu|uju ispra}aj u Holandiju ba{ s tog stanovi{ta, onda mogu da zaprepaste i pokolebaju dobar deo po{tenog sveta. Jedina je nevoqa, {to dobar deo sveta ne zna da ovde ima vi{e ustava i pitawe je po kojem ko radi, a moè da radi. Srbi po srpskom (predsedni~kog karaktera), Crnogorci po nekom svom po kojem mogu da ignori{u federalnu dràvu i traè od pristojnog sveta sa severa zemqe da im sve pla}a u markama, na primer. Ima i drugih stvari u Crnoj Gori, iako se jo{ nije po{teno i iskreno odvojila, ali ovde bi trebalo da kona~no po~ne briga o pojedincu i qudskim pravima pojedinca kako je to predsednik Ko{tunica objasnio u subotu brane}i dostojanstvo(!) isporu~enog prethodnika Hagu, odakle, ina~e, potvr|uju da je zatvorenik nevin i da svakako nije izloèn nikakvim torturama zato {to je tamo najugledniji Srbin dosad. Posle takovog prilaza “dostojanstvu pojedinca” koje je izrazio predsednik SRJ, prose~an ~ovek ima razloga da zaboravi na tri ustava, da prestane da àli {to nije Britanac, jer Velika Britanija ustava uop{te nema. Na kraju i kona~no da se ponada da }e biti tretiran kao dostojanstveni pojedinac u sopstvenoj dràvi, iako je “mali ~ovek”, s malim problemima, iako nije napravio ni{ta spektakularno u proteklih deset godina i nije se istakao u odbrani svih srpskih zemaqa. êsto je, ~ak, bio spreman i da jo{ vi{e stegne kai{, ako se to uop{te moè i koliko moè, ali samo da wime ne manipuli{u (ustavno neustavno, na primer) i ne maltretiraju ga vi{e. Cene i inflacija su mu, zna, zagarantovane kao neminovno nasle|e iz trinaestogodi{weg prethodnog perioda, ali da li je zadràvawe svih propisa i zakona iz Milo{evi}evog vremena zaista tako korisno kao {to su to tri wegova ustava? Za{to jo{ traje propis – pita ~italac, o~ajan, nazivaju}i sebe “malim crvom”, u jednom pismu – da uput za lekara specijalistu vredi ~etiri nedeqe i kad se zna da vam je ortopred stavio gips na – {est nedeqa? Za{to recept za lek 99

vredi dve nedeqe kad lekova nema, pa posle dve nedeqe, kao i zbog onog uputa, nesre}nik ide u dugi nedostojanstveni red ~ekaju}i i po nekoliko sati kod lekara op{te prakse ~iju èqu da bude ~ovek i qubazan prevazilazi manir nepo{tovawa li~nosti pojedinca: pacijenta i wega samog. Za{to mo}ni operater mobilnih telefona prodaje pretplatne kartice na jednom mestu, a po{to su redovi duga~ki, slu`benik {apatom upu}uje nervozne ~eka~e da to za ne{to vi{e para obave kod tapkaro{a ispred zgrade? Za{to u klini~kom centru, u pet ujutru svakog 25. u mesecu (jedini dan za zakazivawe) stoje sr~ani bolesnici jure}i na dva {altera u sedam sati kad se otvore, da zakaù datum kontrole, kad bi to moglo i telefonom, kao nekad u komunizmu? Za{to, kona~no, nema dovoqno crnog hleba svugde, u svako doba, kao {to ima onog skupqeg, belog, za{to... Milion za{to od qudi na koje “gra|anski nacionalisti” ne misle mo`da i zato {to ova Srbija nije ba{ ~ista “arijevska” ili zato {to je velika politika shva}ena na stari na~in: brini se samo o onima na vrhu. Zar ni izbori ovaj odnos ne mogu da promene? Sve je to dostojanstvo pojedinca koji, ina~e, nije osumwi~en ni za kakav zlo~in, a za ~ije malo qudsko pravo i nadu ne bi trebalo utro{iti nijedan dinar? Iz starih propagandnih vremena SSSR–a, ostala je pri~a da se nije moglo slobodno sun~ati na plaì. Sa uzvi{enog mesta jedan drug sa zvi`daqkom je opomiwao da se kupa~i okrenu na drugu stranu da ne bi pocrveneli, izgoreli od jakog sunca. Ta tortura se zvala – briga o ~oveku. Danas, kao da je stara i neprekidna tortura borbe za vlast, podele na nacionalne demokrate i one druge, samo gra|ane (jo{ malo pa }e se obnoviti i od nenadnog izvora sa vrha zemqe, re~nik Milo{evi}ev o izdajnicima i stranim pla}enicima), a zatim i “moderno, novo” sprovo|ewe reformi striktno po uybenicima o porezima i privatizaciji (“kako u kwizi pi{e”) bez saznawa ili ignorisawa sredine u kojoj se to radi – ve~na odlika ovih prostora koja se mora negovati. Ispra}ajem u Hag, me|utim, sre}om, je prekinuta atmosfera koja je li~ila na ne{to ve} vi|eno ta~no deset godina ranije: mitinzi qudi sa Kosova koje je unesre}io ba{ onaj koga brane, stvarawe kruga nau~nika (apologeta ili mo`da zaista sklonih drugoj vrsti teorija prava) na Pravnom koji je imao blagi odsjaj memorandumske SANU i nedostajale su samo nesre}ne kosti cara Lazara da bi oko wih, kao u putuju}em pozori{tu, davali zavet. Umesto toga, dogodio se blagoslov jednog vladike zatvoreniku pred put u Holandiju {to je bio ~in plemenit, ali i sa “olak{avaju}im okolnostima”. “ pravoslavqu nema indulgenicija: opra{tawe grehova zauvek uz razne nadoknade. Ili mo`da sada u novim tuma~ewima, sa novim vernicima ima! Mo`da zato ima i uverewa me|u starim i pravim vernicima da bi ovom narodu zaista samo Bog mogao pomo}i, ali ako moè iz tajnosti, bez velikog spektakla i kao privatna privilegija dostojanstvenog pojedinca. Jer, ovde je jo{ sve mogu}e, i dobro, i lo{e, mada ima dosta onih koji su spremni da lo{e ne postane lo{ije i kao da im je, uprkos svemu, krenulo? Dokle, ne zna se”. U broju od 9. jula 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Po Boìjoj voqi”. Dileme oko uvo|ewa veronauke su iskori{}ene kao povod da se saspe gomila laì i optu`bi na ra~un srpskog bi}a. U tekstu nema mere dokle se moè i}i sa omalovaàvawem i napadima na sve {to je srpsko. Ubacivawem primera iz inostranstva ne daje se odgovor na postavqenu dilemu nego daje po100

dr{ka napadu na sve {to je srpsko. List “Danas” uporno svojim ~lancima {aqe poruke i ne dozvoqava homogenizaciju gra|ana povodom bilo koje ideje, te na taj na~in ne dozvoqava da se izgradi i o~uva sistem vrednosti. List “Danas” takvim ~lancima uni{tava du{u naroda i raznim manipulacijama politi~ki dezorjenti{e, veli~aju}i praznog podanika kome je zabraweno da misli i ose}a. To je ciq i ovoga teksta koji glasi: “U prili~no velikoj konkurenciji neo~ekivanih vesti pro{le nedeqe prvenstvo bi mogla da dobije ona da se uvodi veronauka, kao izborni predmet od osnovne {kole pa nadaqe. Ko ne èli – u~i}e etiku. U oba slu~aja predmeti su obavezni i – ocewuju se. Zna~i, deo su kompletnog dràvnog sistema obrazovawa {to neminovno izaziva radoznalost – {ta }e pisati u Ustavu koji se najavquje iz kabineta {efa dràve i to po hitnom postupku. Za pet dana posle izbora nove savezne vlade! Da li }e tu crkva biti odvojena od dràve, kao {to je osim u Gr~koj, u najve}em delu zemaqa evropskog duha koje ni po ~emu nisu ateisti~ke, a ipak razlikuju veru od institucija i naj~e{}e je smatraju svojom li~nom stvari du{e spre~avaju}i tako uzajamnu zloupotrebu (dràve ili crkve). Radoznalost o ovoj odredbi Ustava najvi{e provocira ~iwenica da se u posledwe vreme sve saznaje i prou~ava od svih biv{ih vladika, naro~ito Nikolaja Velimirovi}a, ali se pretposledwi – German ne pomiwe. Vaqda zato {to su ga nazivali “crvenim”, pa nema od wega ni~eg dobrog za upoznavawe. Ostaje nejasno da li }e ostati na snazi i wegov dogovor sa “crvenima” da jedino pravoslavni sve{tenici u Jugoslaviji, za razliku od katoli~kih, dobijaju plate, zdravstveno i penziono osigurawe kao i svi zaposleni? Kad se to dogodilo mnogi reakcionari su smatrali da je Tito time kupio Germana?! Da li samo wega, nije ni bitno. Ono {to je na to vreme podsetilo ovog reportera jeste jo{ postoje}e, u fioci sa dokumentima, “Svedo~anstvo o poha|awu veronauke” u osnovnoj {koli u Novom Sadu posle rata. Bilo je to posle redovne nastave, a verou~iteq (sve{tenik) je tako lepo pri~ao da su dolazila i neka druga deca konstatuju}i da tu mogu ~uti i neke sasvim obi~ne i lepe stvari. U~io je o tome kako bi trebalo ustati starijima u tramvaju, ali i kad ulaze u prostoriju, kako ne bi trebalo vre|ati nikoga s kim se ne slaè{, niti govoriti ru`ne re~i i uop{te ne{to tako o odnosu me|u qudima. To je iznenada jednog dana jednog samouverenog ~etvrto{kolca nagnalo da qutito kaè kako “ovaj” predaje “buròaziju” i “neki bon”, vaqda je mislio na bonton! Posle su nekako ti ~asovi odumrli, sve mawe je bilo dece koja su dobrovoqna htela da u~e jo{ jedan predmet. Nije se moralo, a nije se ni ocewivalo, vaqda pod uticajem “crvenih”. Mada nije sigurno da li je, ispod ìta, cela stvar nasilno prekinuta “od strane vlasti”. [to se ti~e sada ove posledwe odluke o {kolskim programima, naknadno }e se pokazati da li }e deca, kad budu odgovarala za ocenu, biti sklona da pobrkaju stvari iz veronauke i biologije, ili }e lukavo pre}utati ~emu vi{e veruju? Zbog takve mogu}e zbrke po~etkom 80–ih Ronaldu Reganu nije uspelo da u ameri~ke {kole uvede molitvu. Sada kad postoji takozvani minut }utawa i sve vi{e profesora koji predaju o stvarawu sveta za sedam dana i onih drugih iz biologije, genetike, visoke tehnologije – rasprave izme|u liberalnih i kon101

zervativnih intelektualaca ve} zamaraju doma}u obavezne i da, ne samo pojedina~no, ve} i kompletno, po{tuju re~ Bo`ju. O toleranciji (da, na primer ne budu tu~eni na ulici protestanti druk~ijeg na~ina ìvota priznatog u Evropi kojoj se stremi mada ni katoli~ka ni pravoslavna crkva nisu odu{evqene wihovom masovno{}u). Zatim o obavezi da se sara|uje i sa onima sa kojima se ne slaè. Ali i o tome da ne potcewuju druge ako su mawi i ne “ponose se” ako im izgleda da su zato {to su masovni (makar im prilazili i doju~era{wi ateisti) jedini i – pravoverni. Po Bo`joj voqi i reci to ne moè biti. Ili sada moè, jer posledwih deset godina najve}e krstove oko vrata, sa mnogo zlata, nosili su upravo oni koji su tek u~ili da se prekrste. Pa zato nije ~udo da upravo resorni ministar zdravqa iz DSS celu lekarsku profesiju proglasi korumpiranom i da vi{e vodi “veliku politiku” nego {to obra}a pa`wu na unesre}eni bolesni svet koji }e u svom siroma{tvu zaista morati da potraì i pomo} ~udotvoraca. Ili priloge u zdravstvene fondove iz crkvenih kako je to obi~no bivalo i biva u svetu gde se zna ko je kome pomo} i isceliteq. Iz DSS se, me|utim, ovih dana izlazilo i sa raznim optu`bama na ra~un drugih i to na konferencijama za {tampu, da bi se zatim rasturilo ono {to bi trebalo da ostane zajedno makar jo{ neko vreme i spajalo ono protiv ~ega je izgledalo da se izborilo. Kad se veruje i re~ mora biti po voqi Bo`joj ukoliko, naravno, nije samo na dnevnom redu zgodna sprega izme|u dràvnih i crkvenih institucija. “îsta” politika, dakle, pridobijawu glasova s nadom da }e Bog tako ne{to ipak na kraju – oprostiti. I re~ mora biti Bo`ja”. U tekstu pod naslovom “U raqama donatora” prenosi se komentar lista “Danas” povodom razli~itih tuma~ewa ~iwenice da od obe}ane pomo}i Zapada nema ni{ta. U tekstu se ne proziva dosmanlijska vlast koja je zahvaquju}i la`nom obe}awu velike pomo}i sa Zapada, ~im obori prethodni reìm (preotela vlast buldoèr revolucijom), ve} uskra}ivawe te pomo}i vezuje za ispuwewe novih uslova. Dakle, ovaj tekst ne sadrì kriti~ki ton, ve} poziv dosmanlijama da ispune sve zahteve Zapada, kao i upu}ivawe blage molbe nalogodavcima iz inostranstva da shvate situaciju u zemqi, da pomognu dosmanlijama, jer u protivnom mogu da se obistine tvrdwe predstavnika prethodne vlasti da su bila la`na obe}awa pomo}i sa Zapada. Tako list “Danas” apeluje na strpqewe i dosmanlijskoj vlasti daje alibi da verno sluì gazdama iz inostranstva, a gra|ani privikavaju na ucene, pretwe i uslovqavawa, pa i po cenu odricawa od nacionalnog identiteta i interesa. Tako CIA demonstrira snagu i zahteva apsolutnu poslu{nost, a list “Danas” verno sledi taj nalog tako {to se predstavqa da je malo boqe informisan od predstavnika vlasti. Taj tekst glasi: “Obe}ali, al nam nisu dali. Bar ne jo{. Ipak, ko ima nadu, ima sve, makar ta nada bila uvijena u debelu ~auru razo~arawa. Tako bi najkra}e izgledala konfuzija premisa koje su minulog vikenda izneli srpski premijer Zoran \in|i} i ministar za finansije Srbije Boìdar \eli}. Prvi je u intervjuu [piglu prebacio razvijenim zemqama Zapada na dvostrukim ar{inima u odnosu na finansijsku pomo} Srbiji. Obe}ana je prva rata od 255 miliona dolara do avgusta, ali je odmah odbijeno 180 miliona dolara na ime starih dugova, dok }e ostatak od 75 miliona dolara sti}i, u naj102

boqem slu~aju, u novembru ove godine, rekao je \in|i}. Ukoliko odmah ne dobijemo finansijsku injekciju ima}emo demonstracije i socijalne nemire najkasnije u septembru, zakqu~io je on. \eli} je, me|utim, rekao “da smo imali suficit od 1,5 milijardi dinara, da }e delegacija MMF boraviti u SRJ do 26. jula i da }e wen izve{taj biti baza za pu{tawe druge tran{e kredita u septembru. Zakqu~ak: za tri do pet godina izlazimo iz krize. Kao da nisu u istoj vladi, ili kao da jedan od wih dvojice nema prave podatke. \in|i} je ponovio da izru~ewe Slobodana Milo{evi}a nije akt uslovqen stranom pomo}i, ve} da je to bio gest spremnosti za integrisawe u me|unarodnu zajednicu. Me|unarodna zajednica je reagovala druga~ije – kao da je obe}ala pomo} za Milo{evi}evu ekstradiciju, da bi je kasnije uskratila. Sude}i po premijerovim re~ima pare }e mo`da i sti}i, ali nedovoqne i kasno! To bi u krajwem ishodu moglo da vodi unazad: popularisawu poraènih na pro{lim izborima, {to bi Srbiji zalupilo vrata me|unarodne zajednice. Neo~ekivanom redukcijom finansijske pomo}i Zapad je ta vrata ve} po~eo da pritvara. Za utehu ostaje \eli}ev optimizam, ali i vera da sve ono {to je proteklih godina Zapad obe}avao onda{woj opoziciji, danas vlasti u Srbiji, nije bila la`. Zarad istine, da mir u regionu zaista zavisi od politi~ke i ekonomske situacije u Srbiji i SRJ”. U broju od 23. jula 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Izbor za omiqenog ministra”. U ovom tekstu se pored blagih kriti~kih tonova na ra~un transparentnosti dosmanlijske vlasti plasira i informacija o “truleì” svega {to je nasle|eno prilikom preotimawa vlasti. Ta vrsta truleì koju stalno pronalazi i ponavqa u svojim tekstovima list “Danas” koristi se kao izgovor i opravdawe za bolove koje nanosi dosmanlijska tranzicija. Primerima iz pro{losti, dok je postojalo neko drugo okruèwe, pravi se neumesna paralela sa stawem koje su zatekle dosmanlije. Svi koji pripadaju DOS-u, wihove sva|e oko podele plena i uticaja predstavqaju se u~esnicima politi~kog procesa koji demokratski komuniciraju, a sve {to nije u DOS-u je trule` i ne zasluùje pa`wu. Tako se sugeri{e ~itaocima da se samo u DOS-u nalazi ono {to zasluùje pa`wu i tako uti~e na gra|ane da prilikom slede}eg opredeqivawa samo unutar postoje}eg DOS-a, i nezavisno od na~ina kako }e se podeliti, traè izlaz iz politi~ke i ekonomske krize. Ovaj ~lanak je jo{ jedan u nizu poèqnih tekstova kojim CIA poku{ava da obezbedi istovremenu kontrolu nad budu}om vla{}u i nad budu}om opozicijom. Prekompozicija politi~ke scene u Srbiji mora da se izvr{i, jer vlast koalicije od 18 politi~kih stranaka nigde ne postoji osim u Srbiji, a iz tog stawa mora da se iza|e tako da i stranke na vlasti i stranke u opoziciji budu samo one stranke koje su ~lanice DOS-a i, naravno, miqenici Zapada. Tu poruku CIA-e prenosi list “Danas” i zato se stranke DOS-a uvek predstavqaju u pozitivnom kontekstu, nezavisno od me|usobnog prepucavawa. Taj tekst glasi: “Kad je, dok ovo pi{emo, jo{ kandidat za saveznog ministra finansija prof. dr Jovan Rankovi} izjavio da }e se kandidature prihvatiti tek po{to se dr Ko{tunica i premijer \in|i} dogovore o neophodnoj saradwi dva ministarstva (finansija, podrazumeva se) onda je zapravo, namerno ili slu~ajno, pogodio u sredinu dana{we politi~ke atmosfere. Ali ne samo izme|u savezne i srpske 103

vlade, izme|u Ko{tunice i \in|i}a ve} op{teg stawa u kojem prose~an ~ovek, sam ina~e veoma zainteresovan za sopstvenu sudbinu, ne zna kome da veruje i {ta je zapravo istina i kakva mu je budu}nost. Razlog za ovaj mete` ne mora se prvenstveno traìti, kako je to u posledwe vreme veoma ~esto, u izneverenim predizbornim obe}awima opozicije, wihovom navodnom borbom za vlast ili bilo ~emu drugom {to je neminovno negativno i razo~aravaju}e. Nije, tako|e, istina ni da su obe}avali med i mleko “preko no}i” (ovaj izraz je naprosto postao toliko otrcan da ga ozbiqan ~ovek jedva moè upotrebqavati). Upozoravali su na trule` gde god se stane i na nasle|e one vrste zbog koje bi svaki naslednik prokleo svog prethodnika i pretka. Dakle, nije opozicija isplivala na laìma i la`nim obe}awima, bar ne namerno i svesno, ali je posle prve euforije dovela stanovni{tvo u stawe potpune neizvesnosti i to zbog na~ina na koji vlada i “informi{e” svoje bira~e, a sebe do nekog stepena neverice da se neke neprijatne stvari ipak doga|aju. Sada se istinski, na primer, mnogi biv{i opozicionari na vlasti zaprepa{}uju {to je toliko {trajkova, nezadovoqstava, zahteva za boqi ìvot i izgubqenog strpqewa. Kao da se to nije moglo o~ekivati posle decenijske diktature. U stilu u istoriji zabeleène anegdote o Nikiti Hru{~ovu koji je na Kongresu sve najgore govorio o mrtvom Staqinu, a kad ga je jedan skriveni glas iz publike pitao “Gde ste bili da ga kritikujete kad je bio ìv?”, odgovorio “Ba{ tamo gde ste vi sada”. To se najboqe videlo u odjecima kragujeva~kih protesta gde su, priznali ili ne, ministri bili zate~eni. Sigurno je da je tu bilo i politi~kih me{etara, ali da li je mogu}no da ne shvataju da je bilo mnogo vi{e radnika upla{enih za sopstvenu budu}nost. I ma koliko da je ta~no da je ovde bilo i ima mnogo sindikata – kao institucija – da su neki bili sasvim bliski, ako ne i deo prethodnog reìma, ipak se svaka saradwa sa sindikatom sada, na po~etku svega, ne moè zanemariti, a najmawe sve proglasiti – samoupravnom logikom i potom bukvalno pqunuti na strahove koji su legitimni i sve prebaciti na {aku buka~a. Upozoravali su na trule` gde god se stane i na nasle|e one vrste zbog koje bi svaki naslednik prokleo svog prethodnika i pretka. Dakle, nije opozicija isplivala na laìma i la`nim obe}awima, bar ne namerno i svesno, ali je posle prve euforije dovela stanovni{tvo u stawe potpune neizvesnosti i to zbog na~ina na koji vlada i “informi{e” svoje bira~e, a sebe do nekog stepena neverice da se neke neprijatne stvari ipak doga|aju Da li se iko od ministara koji sve rade “po kwigama” i uybenicima sa najpresti`nijih univerziteta, zapitao kako je to mogu}no da {aka buka~a i manipulanata povede u {trajk i nerede bezrazlo`no na hiqade radnika? Druga stvar koja potpuno slu|uje javnost jesu svakodnevne informacije koje dobijaju nedu`ni gra|ani. “Transparentnost” rada, odnosno javnost svega {to se radi u politici, bilo da je re~ o izvr{noj ili zakonodavnoj vlasti sigurno je velika osobina demokratije. Upravo zbog toga ni u jednoj razvijenoj demokratskoj zemqi ne postoji ministarstvo (ni sekretarijat) za informacije, jer se takve institucije po iskustvu poistove}uju sa glasnicima, vezama izme|u vlasti i medija: {ta se moè i {ta se ho}e i èli objaviti, a {ta ne. Ali, 104

postoje portparoli, spouksmeni, qudi koji izlaze svakog dana u ime nekog ministarstva ili vlade i odgovaraju na sva mogu}a pitawa, daju podatke i izvore do kojih su do{li na zahtev novinara {to je u ovom slu~aju, tako|e, samo most izme|u bira~a i vlasti. Ovde se dogodilo da je svaki ministar, svaki predsednik (izuzev srpskog Milutinovi}a) i premijer zapravo portparol i svako govori neke druge podatke i ima druk~ije prilaze ne odre|uju}i da li ih govori u sopstveno ime, u ime stranke ili kao zvani~nik. Na stranu to {to predsednik i premijer zaista nemaju prava da govore u ime sopstvene stranke, jer su ih birali razli~iti qudi i oni koji nikad ni u jednoj stranci biti ne}e. Ali, kako je mogu}no da qudi iz bliskih resora imaju razli~ite podatke o istim stvarima, kako je mogu}no da jedan ministar, pa ~ak i ~inovnik–savetnik samo dan kasnije dezavui{e ~lana iste vlade? To mo`da jeste, tako|e, neka demokratija i mora se priznati u krajwoj liniji ~ak je zabavna – ako se ima vremena – da se slu{a. Ipak, kako }e ~ovek saznati {ta je istina i kome }e verovati? Prema nekim povr{nim novinarskim utiscima, qudi uglavnom biraju “svog omiqenog ministra”, pa wemu veruju. Druk~ije ne ide, kaè jedan ~italac na{eg lista koji se jo{ ~udi kako predsednik SRJ nije znao za isporu~ewe Milo{evi}a. Kad je, kaè on, potpredsednica Skup{tine Srbije (dodu{e iz Vojvodine, pa mo`da autonoma{ica) javno potvrdila da je za to zajedno sa Ko{tunicom saznala dok su sedeli tog prepodneva u francuskoj ambasadi. Uz to je i ministar za zdravqe (prosto je neprijatno pomenuti uni{teno zdravstvo i zdravqe obi~nog naroda i ovog ministra) obavestio promptno o tome predsednika Ko{tunicu sa sednice srpske vlade. Zbog tolike konfuzije, zbuwenosti ovom ~itaocu smo morali da objasnimo “da se to ne ra~una”, jer predsednik SRJ ni{ta ni o ~emu ne zna i nije obave{ten dok ne dobije zvani~an akt, vaqda sa pe~atom i pravno dobro zasnovan na dokazima i ~iwenicama. Da li je onda ovda{we stanovni{tvo obave{teno {ta mu se sprema i {ta je istina od silne ministarsko–savetni~ke konkurencije u izjavama, a zatim i demantijima sve zbog transparentnosti na taj na~in shva}enoj kod na{ih politi~ara? Zasad su jedino sigurne, ako ve} neko nema svog omiqenog ministra kome veruje, cene u radwama, na pijaci i na ra~unima {to uredno stiù iz komunalnih slu`bi. Da ni{ta drugo nije izvesno potvr|uju i prvi glasovi sumwe ~ak i u to da ima ba{ toliko hladwa~a i mrtvih i da se Srebrenica stvarno ba{ tako desila. Ne bi zato bilo nikakvo ~udo da se i ovde masovnije jave pojedinci sli~ni onim antisemitima u svetu {to jo{ tvrde da holokausta Jevreja nije bilo i da je to sve smi{qeno da bi se stvorila jevrejska dràva”. U broju od 13. avgusta 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Prolaz za ekstremiste”. U ovom tekstu se pored uobi~ajenih fraza o za{titi qudskih prava, obavezi pot~iwavawa interesima Zapada iznose i zakqu~ci o svojevrsnom poistove}ivawu {iptarskih terorista u Makedoniji sa prethodnom vla{}u u Srbiji. Ti isti {iptarski teroristi po tekstovima objavqenim u listu “Danas” na Kosovu i Metohiji su bili borci za qudska prava, a u Makedoniji teroristi. Ne radi se o zabuni ili ure|iva~kom proma{aju lista “Da105

nas”, ve} o ~iwenici da ure|iva~ku politiku lista “Danas” vodi CIA i preko tekstova u tom listu izraàva svoje stavove. Druga~iji zakqu~ak je nemogu}. Taj tekst glasi: “Tragi~no balkansko iskustvo nametalo je jo{ pre par meseci, kada su po~eli makedonsko–albanski sporovi, bojazni od izbijawa jo{ jednog rata na eks–jugoslovenskom prostoru. Treba li podse}ati da ni u sukobima tokom devedesetih godina, zara}ene strane nisu jedna drugoj zvani~no objavqivale rat, ali su i te kako ostvareni svi razorni efekti pravog ratovawa. U Makedoniji se, naàlost, reprizira ovaj katastrofi~ni scenario. Paralelno teku pregovori politi~kih reprezentacija i ratna dejstva sa desetinama mrtvih. To je, bar doskora, davalo razloga novinskim izve{ta~ima da govore o stawu “izme|u rata i mira”, ali sama ~iwenica da se to nenormalno stawe produàva ~ini rat sve ozbiqnijom odrednicom makedonske realnosti. Ostaje nada da ovaj sukob ne mora eskalirati do razmera koje je imao u nekim drugim eks–ju sredinama, ali definitivno, Makedonija je zahva}ena zarazom me|uetni~kih sukoba. Naàlost, ni ova novostvorena dràva nije uspela da sa~uva status tako retkog “dobrog primera” na Balkanu, koji je razumnoj mawini u drugim balkanskim zemqama bio kakav–takav argument za tvrdwe da sve i nije moralo biti tako kako je bilo. Makedonija je pukla kada se ~inilo da je najgore pro{lo i da su u drugim zemqama, nekada ratobornim balkanskim “silama”, prostrujali novi vetrovi. Jo{ je apsurdnije {to je rat zaigrao u makedonskom dvori{tu u trenutku kada je Balkan prepun mirotvoraca iz celog sveta. Po cenu èstokog obra~una sa lokalnim vo|ama, prilikom kojeg je bilo i mnogo nevinih (tzv. “kolateralnih”) `rtava, svetske sile su sa oru`jem do{le na Balkan, sa obrazloèwem da }e {tititi qudska prava od pomahnitalih lokalnih lidera i wihovih ekstremnih politi~kih programa. Te{ko da je po kriterijumu prisutnosti me|unarodnog faktora neki deo sveta proteklih godina bio “za{ti}eniji” od Makedonije, a wenim gra|anima ipak preti da doìve ratne strahote kroz koje su pro{li podanici drugih, sa svetom nekooperativnih i anatemisanih reìma na Balkanu. Vlastitom pame}u, balkanski narodi – ukqu~uju}i i aktere sada{wih sukoba u Makedoniji – su pre desetak godina verovatno mogli da izaberu boqu sudbinu. Oni su uradili to {to su uradili i sada vi{e nisu u prilici da rade samo po vlastitoj pameti. Me|unarodni faktori su ovde preuzeli mnoge ingerencije i daqi razvoj doga|aja u dobroj meri zavisi od wih. Sa kompletnom vla{}u na Kosovu i trupama u Makedoniji, kao i izrazitom politi~kom dominacijom u ~itavom regionu, Zapad postaje odgovoran u~esnik, pa i krivac, zbog novih balkanskih zapleta i kriza. [ta ho}e balkanski ekstremisti – u ovoj fazi prvenstveno albanski – to je poznato. Oni ostaju zarobqenici mita o nacionalnoj dràvi kao navodno jedinoj formuli dru{tvenog opstanka i prosperiteta. Ali {ta ho}e me|unarodna zajednica na Balkanu, koji su weni ciqevi i interesi? Danas je onima koji ne pate od ksenofobije teè da odgovore na to pitawe nego pre par godina, kada su ovde dominirali nedemokratski, ~esto agresivni reìmi. Jedna garnitura balkanskih ratovo|a nestala je sa politi~ke scene, {to je svet i pomogao i podrào. Logi~no je bilo o~ekivati da sada kada me|unarodna zajednica i fakti~ki i formalno kontroli{e Balkan, ekstremisti koji ugroàva106

ju i qudska prava i regionalnu stabilnost ne}e imati prolaz. U slu~aju albanskog ekstremizma i na Kosovu i u Makedoniji, to se nije potvrdilo. U prisustvu me|unarodne administracije, vojske i policije, nastavio je da deluje i razvija se jedan ekstremni nacionalni pokret spreman da vodi klasi~an rat za teritorije. Sli~ni nacionalni programi nekih drugih balkanskih plemena ve} su pokazali svu svoju destruktivnost, ali su i èstoko sankcionisani od strane sveta. Drugi nosioci iste takve politike ne bi trebalo da imaju ni{ta druga~iji tretman, ako su zaista qudska prava i stabilnost u regionu ciqevi zbog kojih je Balkan pod poja~anim nadzorom, a neki wegovi delovi i pod direktnim protektoratom me|unarodne zajednice”. U broju od 20. avgusta 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Novi modeli Pontija Pilata”. U ovom tekstu se kriti~ki tonovi upu}uju prema onome koji makar i li~i na predstavnika nacionalne politike. Dakle i “[e{eq u fraku” je do{ao na red, reklo bi se zato {to nije obave{ten. Nije obave{ten da ne sme da kritikuje Vladu Republike Srbije i radi postizawa politi~kih poena ko~i reforme. Tako CIA upozorava, a kada se to radi preko ~lanka u listu “Danas” onda je to najefikasnije. Taj tekst glasi: “Bila bi potpuna besmislica zauzimati strane u sukobu DOS na temi mafije i vlasti, jer je to upravo ono {to DSS èli u nadi da }e uz jo{ ve}i broj prebega iz SPO, a posebno “umerenih” iz SPS i JUL–a (na radikale vaqda jo{ ne ra~unaju), i popularnost svog predsednika dr Ko{tunice (za {ta ove prido{lice uop{te nisu zaslu`ne) postati jedina pravoverna stranka kakva je bila ona koju su sru{ili bira~i na izborima. Samim tim i jedini pravi i prvi sudija. Po{to se, prirodno, pre toga zvani~no, saop{tewem, operu ruke u stilu Pontija Pilata iako se ne ide protiv Hrista, ~ak bi se pre moglo re}i da je ciq da se dokaè da su u ovom vremenskom razdobqu ova dvojica na istoj strani. Neki modalitet jednopartijskog sistema time kao da ovde postaje neizbeàn. U wemu se institucije uop{te ne razvijaju, ali se i daqe dobro kotira “patriotizam”, prisvaja ~ak i preko tv–meteorolo{kog izve{taja Republika Srpska (nije jasno za{to se ne daje i vreme u susednom Segedinu i Pe{ti kad na{i vojvo|anski Ma|ari, ali i drugi, ~esto putuju tamo), osporavaju Hag i ratni zlo~ini, zanemaruju grobnice u kojima su pokopani drugi, a oni onda postupaju isto sa poubijanim na{im. Poku{ava se izvo|ewe “inteligentne demokratske izolacije(!)” od mrskog Zapada, progla{avawe neprijateqima, pa ~ak i lopovima (dok se ne dokaè svi su nevini, vaqda to legalisti znaju??) one koji misle i rade druga~ije, {to i nije tako te{ko ako je zale|ina vojna, ona ista iz prethodnog reìma. Pitawe je jedino da li ovi drugi imaju policiju, pa se sada tako sukobqavaju. Jer, definitivno je jasno da ovde postoje dve vlade. Ne ona savezna i srpska, ve} ona Srbije i ona u kabinetu predsednika SRJ kojoj on beskrajno veruje i koja je zasad savetni~ka u senci, ali i uticajna, ako ne i mo}na bez obzira na legalitet. I tako|e nije nepoznato da u onima iz profiterskog zakona svako ima nekog svog, da ponovimo, Robina Huda, pa se sada i oni mo`da sukobqavaju. I kad se sve to {to na povr{ini moè svako da vidi, sloì u jedan sasvim mali koloritni mozaik onda se bez ustezawa moè re}i da su ovde na sceni opet razli~ite, suprotne ideologije i da parlamentarna demokratija jo{ dugo ne}e imati {anse. 107

Najtu`nije u celoj stvari je napu{tawe doskora{wih saveznika {to nisu ni{ta u~inili protiv kriminala! Da li su saveznici radili zajedno, sara|ivali i izmewivali informacije ili su se unutar sebe tukli, krili {ta ko zna i podmetali noge na poqu opozicije? Da li se kona~no zaboravilo da su svi – svi – svi u DOS govorili kako ne mogu da donesu promene na boqe za kratko vreme. A to {to su mnogi isti jo{ ostali nepromeweni u MUP, zar nisu isti ostali i u VJ? Za obra~un sa organizovanim kriminalom vaqda je vi{e nego bilo gde drugde potrebno vreme, a ako se pojavio neko nov iz vlasti zaveden lepotama mafija{kog lanca – to je trebalo re}i javno pod uslovom neoborivih ~iwenica, pa ma ko to bio. Najru`nije ipak u svemu je {to DSS pomiwe glad i bedu naroda svaquju}i sve na le|a srpske vlade i zanemaruju}i nasle|e (vaqda misli na cene i sve {to se u me|uvremenu desilo i u privredi, i u “Zastavi” i drugde) i svoju nezaobilaznu ulogu u tome. Vazdu{asti odnosi sa Crnom Gorom i crnogorski partneri u zvani~noj Saveznoj vladi nikad nisu bili veliki garant demokratije, a posle ovoga {to je sad Predsedni{tvo stranke predsednika SRJ uradilo trebalo bi zaboraviti i na lude donatore, a naro~ito na pametne investitore iz sveta. Ko bi u ovoj zemqi rizika gde svaki ~as iz predsedni~kog kabineta iza|e neko saop{tewe (u dobrom starom stilu SKJ i SPS) uloìo svoje pare i poku{ao da obezbedi malo vi{e vazduha, hleba i mleka za sistematski uni{tavan narod punih 13 godina. Ovaj sukob zapo~et iz DSS (a mo`da i iz kabineta Predsednika SRJ) }e zaustaviti i ono malo {to je ovoj zemqi bilo nakloweno iz poslovnog sveta. Jer, kako u takvom ambijentu otvarati fabrike, kad je po svedo~ewu Gorana Paskaqevi}a u na{em listu nedavno francuski producent u strahu da }e izgubiti kapital odustao da ovde snimi film o Tristanu i Izoldi. Da li DSS stvarno veruje da }e sa wima i bez ostalih koji druga~ije misle ova zemqa procvetati u sre}no ponovqenom jednoumqu”? U broju od 27. avgusta 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Opasno i za Va{ington”. Opet se iznosi neumesno pore|ewe da bi se poslala poruka da }e svim sredstvima biti progawan onaj ko ne slu{a i ne izvr{ava naloge Zapada. To moè da saop{ti list “Danas”, jer je uvek boqe informisan po{to je na izvori{tu svih CIA naloga. Pore|ewa koja se iznose imaju zadatak da navodnom “o~igledno{}u” potvrde iznete tvrdwe lista “Danas”. Taj tekst glasi: “Zanemaruju}i istorijsku (!) ~iwenicu da je Srbija ne{to posebno i da ne moè samim tim, po svojoj strukturi i “mentalitetu” (uvek se ~ovek mora u posledwe vreme da pita {ta ko pod tim podrazumeva) da bude sli~na drugima ili, ne daj boè, da ih kopira, posle izbora je na ovom mestu, u ovom listu i od istog autora napravqen neoprostiv previd. Izraèna su o~ekivawa da }e ~lanice DOS, pojedinci u skup{tinama naro~ito, glasati po svojoj savesti za neke propise i zakone i da }e – kako to u drugom svetu parlamentarne demokratije biva – nekad biti zdu{no za predloge sopstvenih stranaka, ali nekad i ne. Po{to, prirodno, o tome obaveste svoje u poslani~kom klubu. Nije nepoznato da u (izgleda jo{ od mnogih zna~ajnih li~nosti ovde) omraènoj Americi, ima ~lanova Republikanske stranke koji po obi~aju glasaju za demokratske predloge i – obrnuto. To je ~ak ~esto izazivalo glavoboqu za vre108

me predsednikovawa Ronalda Regana, jer se znalo da su ~ak 12 republikanaca nekako bliì – Demokratskoj stranci. Nisu dodu{e ovu pojavu nazivali opozicijom u sopstvenim redovima, jo{ mawe neprijateqima, izdajnicima ili petom kolonom, ali se znalo ko je u kojoj stranci levo, ko desno, ko je umerewak. Izgledalo je da bi se to i ovde moglo dogoditi, ili su to tek bila puka prièqkivawa kao posledica potpunog zanemarivawa da ovde mora sve da bude strana~ko i – partijsko. [to je najzanimqivije, partijska disciplina je izgleda neuporedivo ~vr{}a kod onih koji su najè{}i kriti~ari starog sistema komunisti~kog gde ni frakcije nisu bile dozvoqene iako su bile samo “misaone”, a ne i antirevolucionarne. Ali ve} i misliti druga~ije li~ilo je na antirevolucionarni ~in. Posle je tako bilo i kod Milo{evi}a. Sukobi u DOS – {to bi mogla da budu normalna stvar neslagawa i polemike koje se na kraju razre{e na ovaj ili onaj na~in – dobili su me|utim ne samo strogo strana~ko obele`je daleko od demokratske polemike i prijateqskog ube|ivawa, ve} su uveli i neki poseban jezik obra~una, neistinitih ili bar neproverenih optu`bi i sve vi{e stvorili atmosferu u kojoj }e morati do}i verovatno uskoro i do toga – ko je za koga i ko je s kim. Za DSS ili DS, za pravovernog Ko{tunicu ili koloritnog \in|i}a. Kad ih je svet birao u~inio je to da bi svrgnuo diktaturu Milo{evi}a, ali da bi po~eo da ìvi i po “italijanskom sindromu”. Kad vlada ne vaqa – novi izbori. Jedina je razlika, sa kojom se nije ra~unalo, da se ovde zapravo i ne zna koja vlada ima koja ovla{}ewa i kome i koliko i u kojem trenutku odgovaraju Milo{evi}evi ustavni postulati, zakoni, pa ~ak i – izborni! Uostalom, ne zna se ako bi se ru{ila srpska vlada, za{to bi ostala savezna, kad wu izdràva srpski gra|anin pla}aju}i porez, jer se s te materijalne strane Crnogorci uop{te ne me{aju. Bar ne zvani~na Podgorica. Oni u savezni buyet ne daju ni bele pare. Tako se gotovo godinu dana posle izbora ispostavilo da ovo ba{ i nije neka pravna dràva, bar ne demokratska u bitnim elementima ustavnosti i zakonodavstva i da bi se opet moglo mo`da govoriti – zbog manira vladawa i prepucavawa izme|u sebe i mrcvarewa naroda – kao o svojevrsnom partijskom ustrojstvu. Na to upu}uju, izme|u ostalog, i dve naizgled, marginalne, ali u “dobrim, starim, ~vrstim” sistemima dobro poznate pojave. Jedna je da su {tampu po~eli politi~ari da ocewuju kao neprijateqsku, ako nije na liniji wihovih strana~kih razmi{qawa u svakom momentu, u svakom pogledu i na svakom mestu. Druga je da pojedinci u vrhu naglo daju izjave koje su gotovo {okantno razli~ite od onoga {to su pri~ali pre ili – ako je neko ve}i diplomata, òvijalno se sloì sa Ko{tunicom ili \in|i}em. Ukoliko èli da u|e i u diplomatske redove – ona prva adresa je validnija. To se lepo vidi i ne da se sakriti. Ina~e, bilo bi ~isto gubqewe vremena da se o svemu ovome uop{te raspravqa pored raznih ra~una koji stoje na stolu, a potpuno su neplativi zbog enormnih brojki u novoj trì{noj privredi, iznu|enoj na najsuroviji na~in zahvaquju}i razorni~koj desetogodi{woj vladavini prethodnika. Uprkos nasle|u, ipak, ova primedba o ra~unima, po novom maniru razmi{qawa je na \in|i}evu du{u, reci }e odmah neko, mada bi bilo lak{e da su wih dvojica koliko–to109

liko zajedno uprkos ideologijama, kriminalu i mafijama {to }e jo{ neko (duè?) vreme biti i neminovna pojava ove svakodnevice. Nevoqa je samo {to upravo ovih dana izgleda da ima onih koji bi rado da \eli}u (i Labusu) ne uspe varijanta sa Pariskim klubom, kao da bi to bila {teta samo za \in|i}a, a ne za stanovnike Srbije. Ba{ kao {to ima jo{ i onih koji tako rado govore o antisrpskom Hagu da im se ~ak dopalo kako se Milo{evi} (vaqda kao dokazani Srbin) “branio” i kako Karla del Ponte jo{ nije skupila dokaze, {to je ~ista dezinterpretacija onoga {to je rekla. Zbog svega toga, ne slute na velike dobre promene pohodi po Srbiji gde se opet sluì poga~a i so kao miqe iz koga ne sme da se iza|e. Mo`da }e se prona}i jo{ neke mo{ti, kao one nesretnog cara Lazara, da se pronose po Srbiji kao {to je radio sad biv{i, nezanimqivi i sve vi{e zaboravqeni Milo{evi}. Ovaj zaborav bi mogao da bude i opomena da stvari ne bi ba{ trebalo – ponavqati. Makar ovo sad bilo “autenti~no patriotsko srpstvo”, a ono Milo{evi}evo la`no, zloupotrebqeno – da bi se ostalo na vlasti. Ekonomska pomo} EU, o ~emu govori predsednik Ko{tunica je dragocena, ali uni{tenoj zemqi je potreban i privatni kapital. Posledwa stvar u koju bi neko mogao poverovati jeste da je danas ovde na delu restauracija (vaqda?) ni mawe ni vi{e ve} – komunizma. Onog poraènog sa Osme sednice CK Srbije kad se na krilima narodnog srpskog pokreta izdigao Slobodan Milo{evi}. I to ba{ sada po{to je Slobodan Milo{evi} u ha{kom pritvoru od ~ega nije mogao da ga sa~uva (iako je to uspelo u zadràvawu poloàja sa generalom Pavkovi}em i drugima) ni aktuelni predsednik SRJ. Op{te poznata ~iwenica, koja nema svrhe da se stalno ponavqa, jeste da je dr Vojislav Ko{tunica uvek bio i ostao antikomunista, ali zaista je zbuwuju}e da je, po sopstvenom priznawu, shvatio 5. oktobra da su najo{triji protiv druga Slobe (~ak revan{isti~ki raspoloèni) ba{ ti poraèni komunisti na Osmoj sednici. Posle ove izjave javqa se nedoumica da li su dr Ko{tunicu i DOS izabrali masovno ba{ ti poraèni ili je srpsko bira~ko telo u ogromnoj ve}ini odbacilo Slobodana Milo{evi}a zbog trinaestogodi{we lo{e politike, bede, zloupotrebe do krajwih granica nacionalizma i nacionalnih ose}awa, ~ak pravoslavqa (mada se mora priznati da nije i{ao u crkvu) i vladavine straha upravo primerene komunisti~kom (neka varijanta staqinisti~kog) modelu potpomognutom “levicom” kakav je bio JUL. Ako su ti poraèni od Slobodana Milo{evi}a bili za DOS i Ko{tunicu na ~elu liste – da li su oni onda na neki na~in – osim pretwa kako tvrdi predsednik savezne dràve – i uticajni i kako ih se sa~uvati da ne obnove dru{tveni sistem koji je svuda ve} rasturen? Niko se ne se}a da se tako nosio jedan Nikezi}, Vladimir Popovi}, Mojsov, Lon~ar, Kova~evi}, ali to je sada neva`no. Vi{e je upotrebqivo kao slikoviti prikaz koliko je posledwih dana ili nedeqa ovde sve u stilu rekla–kazala, u maniru izmi{qotina, name{tawa, podmetawa i navodne – transparentnosti. Osim ako se ne misli na podr{ku – u toj nameri – velike mo}ne sile kakva je Amerika. Sam predsednik kaè da su “Brione zamenili Va{ingtonom”. Ova opomena je zaista ozbiqna, pa bi i ameri~ki politi~ki vrh morao da bude oprezan s kim ima posla, jer je te{ko poverovati da bi pomogao neku vrstu 110

ostatka komunizma, osim ako to nije nesvesno u~inio podràvaju}i ~in Milo{evi}evog slawa pred Ha{ki tribunal {to je odgovaralo onim poraènim sa Osme sednice? Vrlo je verovatno da bi ovu vrstu opomene Va{ington morao ozbiqno da razmotri u stilu dobrih, vekovnih (osim za vreme Sl. M.) odnosa SAD i Jugoslavije ma koja bila. Pogotovo {to se sad u sve to upleo svojim obja{wewima o centru komunisti~ke opasnosti biv{i ambasador SRJ u Va{ingtonu g. Proti}. Jasno i glasno, na svoj poznati na~in, skrenuo je pa`wu da je vrh sada{we Jugoslavije, posebno tandem Ko{tunica– Svilanovi}, zapravo stvorio savez sa komunistima (sad je nejasno kojim, Milo{evi}evim ili poraènim snagama). Upravo zbog svog antikomunisti~kog (kao {to predsednik SRJ govori za sebe) stava, kaè biv{i ambasador, povu~en je iz Va{ingtona. Ostalo je, dodu{e, nejasno za{to su pedesetak godina komunisti~ki ambasadori iz Jugoslavije dobro primani tamo. Sigurno ne zbog uveseqavawa, jer su “nosili bele ~arape i po tome upam}eni” kako kaè gospodin Proti}. Nova re~ koja kao i svaka druga ima bezbroj sinonima. U bukvalnom prevodu to je kad je ne{to prozra~no i vidi se, u politi~kom ìvotu to je – javno (u neokomunisti~kom – glasnost), ali moè da se kaè i – providno. Taj pojam ima dosta repova, jer moè da bude i providna borba za vlast na nedoli~an na~in i na {tetu ove dràve i na {tetu diplomatije koja uporno, uz napore Svilanovi}a i wegovog tima, poku{ava ako ni{ta drugo da ovo ovde pribliì Evropi. I uz to nekako zahvaquju}i dobrim odnosima sa svetom malo ekonomski osnaì. Zabluda je, me|utim, da se to moè dogoditi ako stvari idu ovim banana– tokom (pogledati razne konferencije za {tampu–prim.red.) kojim su krenuli unutra. Ekonomska pomo} EU, o ~emu govori predsednik Ko{tunica je dragocena, ali uni{tenoj zemqi je potreban i privatni kapital. Da li bi predsednik uloìo neki svoj dinar u ovakvu zemqu sada? A {to se ti~e Evrope, mogla bi se citirati misao nestalog biv{eg predsednika, iako poraènog na Osmoj sednici, Ivana Stamboli}a: “Bojim se da moè da se desi da se oslobodimo, udaqimo od Milo{evi}a, a ne pribliìmo Evropi!”. U broju od 3. septembra 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Mrcvarewe naroda” kao logi~ki nastavak prethodnog teksta sa osnovnom porukom da svi istinski recepti za demokratiju dolaze iz Va{ingtona. Uostalom te poruke po nalogu CIA-e stalno {aqe list “Danas”. List “Danas” je poznat kod ~italaca kao glasilo koje verno, jasno i efikasno prenosi sve stavove CIAe. Zato se de{ava da list “Danas” saop{ti i izda nalog pre zvani~nika SADa i pre nego {to dosmanlije dobiju konkretno zaduèwe. To moè da se de{ava samo ako informativno glasilo ure|uje CIA. U broju objavqenom 2. oktobra 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Kad generali moraju da }ute”. Ovaj tekst je mawe - vi{e prihvatqiv zbog stava da vojska nije zaduèna da vodi politiku zemqe, ali ovaj tekst nije nastao zbog toga, ve} zbog potrebe da se saop{ti da na{a vojska nije dorasla da pomogne u borbi protiv me|unarodnog terorizma. Za urednika lista “Danas” je problem {to bi na{a vojska povodom velikog iskustva u slamawu terorizma prenosila sponzorima terorizma kako je branila dràvu od {iptarskih terorista. Za list “Danas” {iptarski teroristi su uvek bili borci za qudska pra111

va, pa list zakqu~uje da nije uputno da se neko poigrava i nudi pomo} nad simbolima zbog kojih je list “Danas” postao najslobodniji i najnezavisniji medij. Dakle, oficiri mora da }ute ne zato {to nisu politi~ari, ve} zato da se ne ~uje prava istina o onima koje je CIA naoruàla i obu~ila da ubijaju Srbe. taj tekst glasi: “Mo`da je sve ovo u sferi naga|awa jer po logici stvari u svakoj bici, borbi, ratu bilo kakvom, informacije ne mogu biti uvek verodostojne i u potpunosti ta~ne. Ipak, dve stvari koje su se ovde ~ule ili dogodile li~e na eho uspe{ne borbe koalicije u koju mawe ili vi{e spada ceo svet – protiv terorizma. Jedna je zanimqiva i verovatno bi mogla biti i korisna. Druga je zaprepa{}uju}a i nikako se ne bi mogla svrstati u ne{to od ~ega bi ova zemqa mogla imati koristi. Po{to su u svim dràvama sveta, ali naro~ito na me|unarodnim skupovima, po~ev od UN, politi~ari postigli saglasnost da terorizam jeste oruàna–ekonomska–mafija{ka–mreà kojoj iskreno sluè fanatici, oni koji je vode, u }elijama ili pojedina~nim organizacijama, pa i dràvama, posebno cene instituciju tajnosti bankarskih ra~una. Tu se sleù novci od dobrovoqnih priloga “pravednoj borbi”, od prisilno dobrovoqnih priloga (reketa), od droge ili trgovine oru`jem i belim robqem. Koliko je tajnost bankovnih ra~una po starim pravilima (sada }e po svemu sude}i posle velikog sastanka nedavno odrànog u Montrealu i to biti ne{to promeweno) ~esto bila i pogubna za po{tene, ali blagodet za kriminalce, pa ~ak i bankare, svakako svedo~i i sve ono blago koje se na{lo na ra~unima nastradalih Jevreja koje su {vajcarske banke pre}utale. Ali i sve noviji zakoni u svakoj pristojnoj zemqi protiv prawa novca doveli su do potvrda sumwi da je, vaqda posle nekih latinoameri~kih zemaqa, donedavno pod starom vla{}u teritorija biv{e Jugoslavije, ukqu~uju}i i Srbiju i Crnu Goru, bila pravi eldorado ili ve{–ma{ina za prqave pare. Posle 11. septembra 2001. godine, ni svetski bankari nisu ostali mirni i nedodirqivi i logi~no je pretpostaviti da ih je tako|e savladao strah kad su za samo nekoliko dana mogli biti zamrznuti izvesni ra~uni izvesnih fondova i pojedinaca, pa ~ak i humanitarnih organizacija (!) za koje postoji osnovana sumwa da su finansirali terorizam i razna ubijawa u objavqenim i neobjavqenim ratovima, ~emu je naro~ito pogodovalo prawe novca. Strah izazvan tragedijom od 11. septembra ili nova pravila me|u stranim bankarima su mo`da i razlog za to {to se ovde usput saznalo za neke ra~une napoqu i ovde, za neke transakcije koje ako nisu teroristi~ke mogu da se svrstaju u “pokupqene narodne pare” zbog kojih je, na primer, svet umirao bez dovoqno lekova? Naga|awa? Mo`da, ali sad se vi{e ni{ta ne da iskqu~iti, svet se zaista mewa i nije ni{ta isto kao {to je bilo, ma koliko to trivijalno zvu~alo. Druga posledica 11. septembra jeste da se – umesto bilo kojeg zvani~nog portparola ili tako nekog zaduènog u saveznoj dràvi za informacije – oglasio li~no {ef General{taba {to je ina~e obi~aj u demokratskim zemqama samo kad se vodi rat ili se negde u vrhu dogovore da bi bilo zgodno da negde odrì neki govor – zbog ne~ega. General Pavkovi}, me|utim, lepo kaè jednoj doma}oj agenciji – “ponudili smo pomo} SAD!” Vojska je uvek bila }utqivija i od 112

bankara, a ako se ba{ kod nas sad mewa i to u dobro poznatoj li~nosti Va{ingtonu, stvari mogu da li~e i na mali doma}i politi~ki skandal. Pre svega – pomo} moè da nudi {ef dràve, a ministri odbrane se posle sastaju dok vojska i generali }ute i rade. Pa i to je je ipak samo jedna strana stvari, ali postoji i druga. Kakve to usluge General{tab VJ moè da ponudi SAD? Sigurno ne u ubojitom oru`ju, ve} u obave{tajnim saznawima. Protiv koga – nije te{ko pogoditi. Kona~no, sam general ih je sa svojom vojskom vaqda li~no gonio (a neko je i civile sre|ivao, samo {to se uprkos zakopavawima i otkopavawima na svim stranama sada o tome }uti), pa je sigurno pun ponosa {to mnogo zna i {to moè da pomogne?! Neva`no je da li su SAD prihvatile ovu pomo}, mada je verovatno da je Va{ington sve to znao i zna {to i general Pavkovi}, ali je i zbog wemu nadre|enih u pro{lom vremenu i wega samog nosio drugi }urak. Va`no je, me|utim, da su na Kosovu izbori, da tamo i daqe qudi stradaju, da Srbi ne mogu da se vrate, da su upravo ubijeni neki Albanci o vikendu, pa onda i Srbi. Zatim da su tu, na domak ruke mnoge “koalicione baze”, me|u wima i Bondstil, a da se jo{ povrh svega mora doneti jedna od najodgovornijih odluka – da li da Srbi iza|u na kosovske izbore u novembru. Ostalo je, posle svega nepoznato – da li general sve to zna kad tako govori i kona~no – za{to tako govori i to ba{ sada? Ako u demokratizaciju vojske i civilnu kontrolu spada i javnost rada, mora}e se ipak generalima re}i kad moraju da }ute”. U broju od 1. oktobra 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Bar jubilarni - prekid vatre”. Povod za tekst je godi{wica petooktobarske buldoèr revolucije. U tekstu nema slavqa, ve} pomen za sve koji ìve ìvotom koji im je nametnuo DOS. Nije u pitawu nikakva zabuna ili promena ure|iva~ke politike, ve} prepoznatqiv stil rada CIA-e. Ono {to je o~igledno ne krije se, ali se boji bojama i komentarima koji asociraju na staro ili da je besmisleno bilo {ta mewati, osim stalno potvr|ivati da smo na kursu politike Zapada. To nam CIA saop{tava preko lista “Danas”. Ovaj tekst glasi: “Ve} proteklog vikenda svi postoje}i mediji udruèni sa politi~arima koji su hteli da govore, a gotovo svi jesu – obeleèna je godi{wica promene na celu Srbije posle vi{e od decenije autoritarnog reìma, represije, zabrana i bede. Vi{e mo`da nego sami novinari, ~esto sasvim improvizatorskim manirom, {to jeste deo ove profesije, politi~ari su govorili da su mo`da ipak u~inili mawe nego {to su, ne samo obe}avali, nego i mogli. Sve, naravno, zavisi od toga s ~im se {ta poredi. Ako se poredi ono {to je narod na izborima sru{io septembra pro{le godine, ovde je do danas ura|eno mnogo, vi{e nego {to se o~ekivalo. Sru{en je betonski zid, ~inilo se dugotrajan i duga~ak kao kineski, oslobo|ena je energija, strah je bio i pobe|en, mo`da dodu{e i zato {to je ve} bilo toliko represije da je bivalo svejedno {ta }e se desiti i “{ta mogu jo{ uraditi svakome ko ne misli kao oni, On pre svega. I jo{ vi{e od toga, oni koji su do{li ako ne rade dobro, mada se uvek ne moè ba{ ta~no re}i {ta je to dobro i u kojem trenutku – izgubi}e na slede}im izborima. Kad se to sve zajedno pogleda, pa jo{ vidi Jugoslavija, koja uprkos svim nedore~enim “legalnim aktima” ili mo`da “politici kontinuiteta”– jo{ po113

stoji kao ravnopravni partner na svetskoj sceni u svim relevantnim institucijama, onda je zaista mo`da ovo ~as da i najgori pesimisti, pa ~ak i oni sa par dinara u yepu – na|u lepu re~ na godi{wicu. Za ovakav prilaz, ohrabrewe, uprkos demantiju, moè da se na|e i u subotwem prebijawu novinara u Novom Sadu na mitingu SPS. Tukli su nas stvarno godinama na hiqade na~ina, ~im se progovorilo ne protiv wih, ve} samo reklo {ta se negde ne{to istinski zbilo. Zatvarali su nas i osu|ivali zbog informacija – komentari protiv wih nisu ih mnogo uzbu|ivali. Va`no je bilo samo da informacija ne stigne do {iroke javnosti, do bira~a, do naroda. Zgodno ohrabrewe na godi{wicu je i u pismu jednog ~itaoca upu}enog ovom autoru: “Ej, ne kritikujte vi{e, ja prodao vikendicu i zemqu i kupio stan otkad je onaj u Hagu”. Li~ni pristup, nema {ta, ali li~ni pristupi tako|e odre|uju mesto u glasa~koj kutiji. Ê politi~ari na vlasti u me|uvremenu svugde skru{eno pomalo priznaju da je narodu jo{ veoma te{ko, da je standard bedan, da su reforme spore, neki ih ~ak osporavaju i time kao da “uzimaju re~ iz usta” prose~nog gra|anina koji bi ipak hteo ili je o~ekivao vi{e i ne}e, s pravom, da se stalno prise}a onoga {to je dobro i o ~emu smo “gore pisali”, ali dosad nismo i ubudu}e tako|e ne}emo. Ima, ipak, jedna stvar koju bira~i, svet, pa ~ak i oni ~iji se yepovi provide od besparice te{ko mogu da oproste: nadmetawa politi~ara (navodno, “u korist glasa~a, bira~a, stanovni{tva, naroda”) inspirisana li~nim prestiìma, politikom i ideologijom. Znalo se da su u DOS krajwe razli~iti, ali se ipak nije moglo o~ekivati da }e sujeta (kao u slu~aju nekada{we koalicije “Zajedno”) biti presudna u politici jedne do krajnosti osiroma{ene dràve. Sva priznawa sveta nisu bila dovoqna da se ovo izbegne. U svemu je mo`da najru`nije i najtu`nije – da ne govorimo o razli~itim ideologijama od kojih neka li~i na kontinuitet prethodnog reìma, a druga na vulgarno tuma~ewe kapitalizma – da teraju narod da se opredequje (u vreme socijalizma to se zvalo – diferencijacija) za Ko{tunicu ili \in|i}a, a mutivoda povrh svega toga je negde na jugu, u Crnoj Gori i te{ko ga je uhvatiti u onome {to ho}e, jer je bio i sa onima i sa ovima i sad bi sam ili mo`da ne? Va`no je da je jedini u svetu koji ne priznaje Jugoslaviju i po tome se stvarno razlikuje od drugih! Zato je ovde, mo`da, na godi{wicu potrebna neka nagodba o prekidu vatre, o ve}oj dozi tolerancije i o transparentnosti poslovawa, a ne sva|awa i zagriènosti. Sve zajedno, naravno, zvu~i utopisti~ki, ali – sve~arski je. ONAJ je ipak oti{ao, a narod u Srbiji je ipak odahnuo, a neku drugu dobitnu kombinaciju ako ho}e moè izabrati na slede}im izborima, ma kad bili”. U broju od 29. oktobra 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Sklonost izbornim bojkotima”. Ovim tekstom se sugeri{e da bojkot izbora ne vodi re{ewu problema na Kosovu i Metohiji. Po{to me|unarodne snage navodno nisu donele odluku o sudbini Kosova i Metohije, isti~e se neophodnost u~e{}a Srba u novoj vlasti na Kosovu i Metohiji, da bi se izgradile institucije po voqi okupatora. Sve razloge zbog kojih ne vredi da se iza|e na okupatorske izbore list “Danas” i ne poku{ava da ospori, ve} posebnim pakovawem, upore|ivawem i sugestijama u stvari izdaje nalog da Srbi moraju da iza|u na iz114

bore, jer je besmisleno da neko i pomisli da se suprotstavi voqi CIA-e. To je poznato listu “Danas” i zato on na stranicama novina to sugeri{e. Ovaj tekst glasi: “Pozvati na registraciju bilo je neuporedivo lak{e nego Srbe sa Kosova – vaqda, posledwu tragi~nu skupinu qudi, civila, u dugom nizu vi{egodi{wih ratnih i operacija mr`we – ohrabriti da iza|u na izbore za institucije u kojima znaju da }e biti mawina. Ova okolnost – u odluci glasati ili ne 17. novembra – da uvek mogu biti nadglasani nije ni jedini, ni najva`niji razlog u opredeqivawu za izbore. Po logici stvari, uvek je boqe biti prisutan tamo gde se odluke donose i imati re~, nego se sam odre}i mogu}nosti da se zastupa sopstvena strana koja u ovom slu~aju ~esto zna~i i ìvot. Da se zatim istovremeno daju argumenti rivalima, drugoj strani ili neprijateqima, svejedno, da je to izbor koji je srpski narod sam napravio i svoja prava ma koliko mala, predao u ruke – ba{ wima. Zato je pravo pitawe – {ta bi se i da li bi se ne{to moglo promeniti nagore (umesto mo`da naboqe) kad se u~estvuje, nego {to je danas kad se uglavnom samo ubija? Da nije drugih àri{ta u svetu, naro~ito posle 11. septembra, Kosovo bi bez sumwe moglo na nekoj karti ìvota da bude ozna~eno kao svakodnevno poqe ubijawa. S tim {to u posledwe, nazovi predizborno vreme, rivali iste nacije poku{avaju da se ubijaju i izme|u sebe. S te strane, veliki boqitak posle izbora verovatno u skorije vreme ne bi bio mnogo verovatan, ali bi se trebalo i nadati da bi me|unarodne vojne snage mogle i morale da {tite najugroènije vi{e nego {to su to ~inile dosad i to iz mnogobrojnih razloga, mada bi verovatno isticale samo jedan, onaj “da je Kosovo multietni~ko” kako su ga one zami{qale. U takvim uslovima naro~ito, ali kao i u svim drugim, na kosovskim Srbima je da sami odlu~e da li }e ili ne}e glasati, {to bi oni i mogli da urade, i to na vreme, da ne dobijaju razli~ite ne samo signale ve} i javne, a sigurno i tajne poruke o tome kako bi trebalo da se pona{aju. Beogradske poruke su nedopustivo ambivalentne, nerazumqive, ~esto i nerealne. Jedan od argumenata, da }e izlaskom na izbore “dati legitimitet” albanskim institucijama na prvi pogled je sasvim ta~na, ali samo kao pusta opaska. Mnogo va`nije pitawe od toga je da li }e ako ne budu “dobili legitimitet od Srba”, Albanci odustati od svojih institucija, ideja o nezavisnosti i naro~ito oni najradikalniji i terorom zaslepqeni od mu~kog – iza le|a i na wivama – ubijawa qudi? Druga opomena – da u tako jednom multietni~kom Kosovu i institucijama – Albanci, zbog ve}ine koju }e imati mogu “legitimno” proglasiti nezavisnost od Srbije vi{e je nego pod znakom pitawa. Iz prostog razloga {to je Kosovo, hteo to neko da prizna ili ne, zapravo pod protektoratom stranaca koji uvek i na svaki na~in mogu da spre~e velike poteze ove vrste. O tre}oj “opomeni”, ili mogu}nosti da Srbi i ostali nezadovoqni uvek mogu da napuste izborne institucije kad se majorizacijom pre|e dozvoqena granica malo se ili nikako ne govori, u svakom slu~aju s tim se kao s legitimnom mogu}no{}u koja moè da stvori neprilike, izgleda, namerno ne ra~una u Beogradu. 115

Naro~ito kod onih stranaka zbog kojih je Kosovo i predato u ruke stranim trupama, ali koje sada podràvaju i onu struju u DOS {to ba{ nije izborno raspoloèna, da bi joj kasnije mo`da mogli i da kaù da je Kosovo tek izborima izgubqeno, a ne politikom Milo{evi}evog diktata. Zahvaquju}i svemu ovome, Srbi i nealbanci koji ìve na Kosovu bez obzira na to {ta }e i da li }e DOS ne{to preporu~iti, a predsednik SRJ zaista i odlu~iti, pritisnuti tragedijom svakodnevnog ìvota, svakim danom postaju i `rtve beogradske podeqene i razjediwene politike. Uz razjediwenost i neodlu~nost u ovom slu~aju svakako bi trebalo podsetiti na ovda{wu sklonost da se izbori bojkotuju. Ovde su to godinama radile pojedine stranke u Srbiji, sti~u}i tako dosta ugodnu poziciju kritike svega {to se radi i u opozicionim, a ne samo u redovima vlasti. Jednom su bojkot poku{ali i udruènim snagama zbog diktature i izbornih kra|a i zbog izbornog zakona koji je uvek obezbe|ivao one prve dve stvari i na kraju pobedu ve} ustoli~enih {to je, ina~e, bilo logi~no predvideti jo{ tada. Onaj koji je na vlasti i ima sve u rukama, a i sklonost ka podmetawu rezultata, uvek moè da dokaè da }e vi{e od polovine bira~kog tela iza}i na izborna mesta, {to je kona~no i ura|eno . Kad se sve {to je dosad re~eno i ura|eno povodom srpskog izlaska na izbore 17. novembra na Kosovu sloì – dobija se rezultat pome{anih ose}awa; pre svega manipulacija, mo`da i kori{}ewa nenamernih, verovatno tragi~nih zbivawa, mada sigurno ima i iskrenosti i zabrinutosti. Ali bi posledwi cinizam bio ako se zakqu~i da su Srbi i nealbanci, pojedinci, sami doneli – bez pritisaka! – odluku da li }e glasati ili ne, i tako sami, po sopstvenoj voqi izabrali svoju sudbinu”. U broju od 9. novembra 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Uspe{na tranzicija Srbije”. Jedan zvani~nik SAD je pohvalio “okon~awe politi~ke i ekonomske tranzicije u Srbiji”. Kada to objavi list “Danas” onda nema mogu}nosti niko da sumwa. CIA redovno pohvaquje najvrednije poslu{nike, a list “Danas” upravo o tome izve{tava u tekstu koji glasi: “Povodom posete premijera Srbije Zorana \in|i}a Va{ingtonu, koja je zapo~ela 6. novembra ove godine, èlimo jo{ jednom da podvu~emo da Sjediwene Ameri~ke Dràve odlu~no podràvaju uspe{no okon~awe politi~ke i ekonomske tranzicije, koja je u toku ne samo u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji, ve} i na celom Balkanu – rekao je Filip Riker, zamenik portparola Stejt departmenta, ekskluzivno za “Danas”. Vi{e nego ikada sada je potrebno da narodi Jugoisto~ne Evrope krenu ka stabilnoj i samostalnoj budu}nosti kao moderne demokratije koje su deo integrisane, nepodeqene, slobodne i mirne Evrope. U momentu kada smo suo~eni sa pretwom globalnog terorizma u interesu je me|unarodne zajednice da zemqe Jugoisto~ne Evrope uspostave sveobuhvatne demokratske institucije, i da budu stabilne, ekonomski uspe{ne, pravne dràve, koje imaju kontrolu nad svojim granicama. U tom ciqu }e Sjediwene Dràve, zajedno sa svojim evropskim partnerima, biti i daqe intenzivno angaòvane na Balkanu. Mi ostajemo re{eni da pomognemo zemqama ovog regiona da samostalno i pomaù}i jedna drugoj, u svojim dràvama razviju demokratske institucije, slobodne trì{ne ekonomije i jaka gra|anska dru{tva i na taj na~in ubrzaju svoju punu integraciju u evroatlantske strukture – rekao je Riker”. 116

List “Danas” je odmah nakon odricawa od kontinuiteta i prijema Savezne Republike Jugoslavije u UN objavio ~estitku Madlen Olbrajt koju je uputila svom u~eniku Goranu Svilanovi}u. Ovaj tekst sve obja{wava, a izme|u redova daje i odgovor zbog koga je i ko pobio na{u decu tokom NATO bombardovawa. Jastrebovi ameri~ke zlo~ina~ke politike na Balkanu diplomatskim re~nikom pozdravqaju svoje uzdanice. U tekstu nema ni jedne re~i kojom bi se izrazila sumwa u dobre i iskrene èqe. Prividno se stvara utisak da je sve u skladu sa uobi~ajenim protokolom i to istim onim protokolom koji je vaìo prilikom bombardovawa. Neprijateqi su postali prijateqi, a oni koji su pruàli otpor agresoru su ru`ni, jer nisu prepoznali prijateqa koji vodi “humani rat”. Isti smisao dobija i izve{taj koji se prenosi u navedenom tekstu, a poqupci zvani~nika kao da su izostavqeni da se ne bi preteralo. To je poruka CIA-e u tekstu koji glasi: “Neposredno po postavqewu ministra Svilanovi}a, gospo|a Olbrajt je poslala ~estitku, pre nego {to je jo{ bilo izvesno da }e diplomatski odnosi biti tako brzo uspostavqeni. U ovom tekstu se izme|u ostalog nalazi: “Radujemo se da obnovimo jake istorijske veze izme|u na{ih naroda i dràva. Sa dobrodo{licom do~eka}emo jugoslovenske diplomate u Va{ingtonu. Bilo mi je zadovoqstvo da vidim da ste bili prisutni prijemu va{e zemqe u UN i podizawu va{e zastave u Wujorku. Znam za va{e plodne razgovore sa Yimom O Brajenom, a to je samo po~etak ne~ega za {ta se nadam da }e biti otvoren i stalni dijalog izme|u na{ih zemaqa. Stalna komunikacija bi}e od najve}eg zna~aja za zajedni~ke napore da jugoslovenska uloga raste u me|unarodnoj zajednici i za oporavak Jugoslavije posle vi{e od jedne dekade bezakowa, rata ekonomskih tegoba i li{avawa”. “Na tek zavr{enom sastanku povodom pet godina Dejtonskog sporazuma, ameri~ki ambasador Ri~ard Holbruk je, izme|u ostalog, rekao: – Predsedniku Ko{tunici pruìli smo ruku nade i prijateqstva za novi po~etak. Proveo sam sa wim dva sata u razgovoru pre tri nedeqe u Skopqu. Izuzetno sam bio ohrabren wegovom odlu~no{}u da se pridràva pravne dràve i demokratije. Rekao sam da sa velikim zadovoqstvom gledamo na budu}nost na{ih zemaqa, na mir i saradwu. Mi se sigurno ne}emo u svemu sloìti, ali on je pruìo svom narodu istorijsku mogu}nost da izgradi wihove ìvote u miru i slobodi i da se prvi put wegova zemqa integri{e u mirnu Evropu. U me|uvremenu, Jugoslavija je primqena i u UN i u OEBS. Naàlost, predsednik Ko{tunica i narodi Jugoslavije imaju ogroman posao da urade posle pada Milo{evi}evog korumpiranog reìma i da le~e duboke srpske rane, mnogo te{kih odluka da donesu, a uz to su pred wima i parlamentarni izbori u Srbiji 23. decembra. Ono {to me ohrabruje jeste {to mi je predsednik Ko{tunica rekao u Skopqu, da su za wega tri pravne odrednice: ustav SRJ, Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 i Dejtonski sporazum. Takvim prilazom sam naravno veoma ohrabren i èlim svu sre}u i uspeh predsedniku Ko{tunici i srpskom narodu. Neuporedivo lak{e, sa stanovi{ta vode}e uloge SAD u bombardovawu NATO snaga pro{le godine, bilo je uspostaviti odnose sa Nema~kom, Francuskom i ~ak Velikom Britanijom. Ako ni zbog ~ega drugog, uvek je postojala mogu}nost izgovora da je to deo Evropske unije koja je prva i na najboqi mogu}i na117

~in reagovala na promene u Jugoslaviji. Pogotovo, {to je nova jugoslovenska politika s pravom evropska, daleko od svake vrste izolacionizma. Dogodilo se, ipak, da su sve ~etiri zemqe sa kojima je reìm Slobodana Milo{evi}a prekinuo diplomatske odnose u vreme NATO bombardovawa (iako je u akcijama u~estvovalo ~ak 19 zemaqa) uspostavile veoma brzo nove i to na sopstvenu inicijativu. Uobi~ajeno je, ina~e, da oni koji prekidaju – traè obnovu. Iako u ovom ~inu moè da se na|e doza diplomatske qubaznosti, na ~itavu stvar moè da se gleda i druga~ije. Da li se sa SRJ diplomatski odnosi obnavqaju ili tek otpo~iwu neki novi? Iz prostog razloga {to }e posle duèg vremena, ~ak vi{e godina, predsednik Ko{tunica, za razliku od biv{eg predsednika Milo{evi}a, primati iz Amerike akreditive ambasadora, a ne otpravnika poslova ili {efova misija. Eufemizmi su sluìli da pokaù kako Va{ington i Beograd nisu izjedna~eni na visokom nivou, uprkos ~iwenice da se ovde s razlogom zameralo Amerikancima da Milo{evi}u i pomaù. Primeri za to su bili i u Dejton, zatim dolazak ambasadora Holbruka da prakti~no smeni Karayi}a sa poloàja {efa SDS, {to je trebalo da uradi Milo{evi}, ali i upornost u sankcijama koje su odgovarale izolacinisti~koj politici biv{eg reìma”. U tekstu pod naslovom “Pristojna uzdrànost” iznosi se odu{evqewe uspostavqawa diplomatskih odnosa sa silama Zapada. Protokolarna uzdrànost treba da pokaè novi partnerski odnos, odnosno da dosmanlije priznaju i prihvataju tutore po ~ijim }e nalozima da vr{e vlast. Ponovo se iznosi da je bombardovawe bilo u funkciji svrgavawa sa vlasti, a to zna~i i dovla~ewa dosmanlija na vlast. Dakle, padale su bombe da bi do{li na vlast oni koji ne smeju ni da razmi{qaju da se suprotstave sili koja gazi sve pred sobom. Zna~i, demokratija je ako slu{a{ i hvali{ se da si poslu{an. To CIA èli da ~uje, da se ne bi mu~ila. Taj tekst glasi: “Uprkos svemu, Amerikancima se ovog puta mora priznati doza pristojne uzdrànosti i shvatawa da su protiv bombardovawa NATO s vode}om ulogom SAD (dodu{e uz rame gospo|i Olbrajt bio je i ministar Robin Kuk), ovde bili apsolutno svi, iako nisu bili i za Slobodana Milo{evi}a. Ovo razumevawe je, mo`da, za posledicu imalo, da su u Jugoslaviju dosad do{li samo ministri Vedrin i Fi{er. Va{ington je poslao izuzetno sofisticiranog pregovara~a Yejmsa O Brajena i istinskog poznavaoca prilika i li~nost od ugleda, ambasadora Vilijema Montgomerija, koji su s novim Beogradom razgovarali na partnerski na~in. Ameri~ki dràvni sekretar Medlin Olbrajt, kojoj se ~esto u svetu, ali i kod ku}e, ne pripisuje spektakularan smisao za diplomatski jezik, predsedniku Ko{tunici je rukom napisala ~estitku, a me|u prvima je reagovala na postavqawe Gorana Svilanovi}a za {efa jugoslovenske diplomatije. Prvi susret Olbrajt–Ko{tunica odigra}e se, ipak, na neutralnom terenu – u Be~u, na marginama konferencije OEBS. Najverovatnije da }e se tu sresti novi predsednik SRJ i Robin Kuk kome se mora odati priznawe da je, me|u prvim “~estitarima”, ali da je dosad bio i jedini, dodu{e u prvim danima posle 5. oktobra, koji je izjavio da bi za Balkan bilo pogubno naru{avawe suvereniteta Srbije nezavisnim Kosovom, jer bi se time dovela u pitawe i Makedonija i Albanija i balkanska politika. 118

Va{ington se, zasad, kre}e u krugu: Dejton–Rezolucija UN 1244 o Kosovu i ne postavqawu nikakvih uslova novoj demokratskoj vlasti u Jugoslaviji. Mo`da nije preterano re}i da oni svojim usputnim najavama, da ne}e napustiti Crnu Goru (onakvu kakvu znaju jo{ iz doba Slobodana Milo{evi}a), ni na koji na~in ne ohrabruju secesiju. âk se ni u ameri~kim medijima ne moè preterano nai}i na zakqu~ke da je politika gospo|e Olbrajt, ukqu~uju}i i bombardovawe, doprinela svrgavawu Slobodana Milo{evi}a. Ima analiti~ara koji kaù da je to ~ista sre}a za zvani~ni Va{ington, kojem ne polazi za rukom Bliski istok ni Severna Irska, pa su beogradske promene unele bar malo vazduha u bitne prioritete “Fogi botoma” kako se jo{ naziva Stejt dipartment. Ono, me|utim, u ~emu se svi slaù jeste da se politika prema Balkanu ne}e promeniti ni posle ameri~kih izbora, bez obzira da li }e u Beloj ku}i biti Demokratska ili Republikanska stranka, odnosno predsednik. Sve {to je bitno za evropske saveznike bitno je i za SAD. Ne samo zbog savezni~kih odanosti, ve} i zajedni~kih interesa i prestià”. Odmah nakon okupatorskih izbora na Kosovu i Metohiji list “Danas” je objavio tekst pod naslovom “Puno razumevawe”. U tekstu se {iri optimizam, ali i priznaje na {ta su sve zapadne demokrate i borci za qudska prava, poznati kao zagovornici “humanog rata”, bili primorani da urade da bi u Srbiji doveli na vlast svoje dosmanlije. To priznawe ne se sugeri{e ~itaocu zbog iskrenog kajawa “pla}enih ~uvara demokratije”, ve} pre svega i samo kao jo{ jedno upozorewe da mogu da urade {ta im je voqa i to na bilo kojoj ta~ki zemqine kugle. Tako se odràva strah i strepi da se slu~ajno ne desi da neko naquti “~uvare qudskih prava” , a oni bi se naqutili i ako se ~uje àlba da vi{e ne moè ovako. Taj tekst glasi: “Nisu usamqene ni procene me|u diplomatama i poznavaocima ovda{wih prilika i ameri~kih strate{kih pravaca, da je promena u Beogradu mo`da oteàla re{avawe kosovske krize na radikalan na~in, ali da je u svakom slu~aju ve}ini, ukqu~uju}i i sam ameri~ki vrh, u~inila i neku vrstu posredne usluge. Veoma je te{ko bilo javno priznati da su me|u ju~era{wim saveznicima (OVK, pre svih) i oni ume{ani u mnoge mutne radwe, dostojne starih i novih mafioza, i tek tako im odbiti i najradikalnije zahteve. Sada, bez Milo{evi}a, stvari su ne{to jednostavnije, u ~emu svoju ulogu imaju i rezultati posledwih izbora na Kosovu, koje je dobio Rugova. Ista ona li~nost koju je Va{ington zaobi{ao, ako ne i odbacio u korist militantnijih. Sve ovo se uz to nekako poklopilo i sa izvodima objavqenim u britanskom Fajnen{el tajmsu iz kwige Yejmsa Rubina, najblièg saradnika i portparola gospo|e Olbrajt, koja bar zasad nosi radni naslov “Odbrojavawe li~nog rata”, sa kompletnim svedo~ewima kako je nastajala operacija NATO, {ta je prethodilo i {ta se zatim doga|alo. Nije iskqu~eno da ovakav poredak doga|awa jeste i jedan od glavnih razloga {to se iz Va{ingtona pokazuje puno razumevawe za gotovo svaki potez predsednika Ko{tunice, ukqu~uju}i i odnos prema Hagu. Logi~no je i istinito da se to obja{wava prioritetima u trenutnoj jugoslovenskoj politici, gde nema nijednog mesta koje nije 13–godi{wim uni{tewima sravweno sa zemqom. Otvoreno priznawe Va{ingtona da }e se tako pona{ati bar jo{ pola godine ili 119

ne{to mawe, istovremeno je najava da }e se tada otvoriti bilateralne ili internacionalne rasprave i o ratovima, etni~kim ~i{}ewima, `rtvama i zlo~incima. U ovom trenutku SAD glasaju u MMF za jugoslovensku stvar, ba{ kao i u drugim finansijskim institucijama i same }e preduzeti neke bilateralne poteze i daju uveravawe da }e veoma efikasno u~estvovati u radu Me|unarodne komisije za nestala lica, na ~ijem je ~elu biv{i ameri~ki senator Bob Dol za pronalaèwe nestalih Srba sa Kosova ili saznavawe istine o wihovoj sudbini. Gospodin O Brajen tvrdi da ih je biv{a vlast onemogu}avala u tome, spre~avaju}i kontakte sa porodicama nestalih Srba. Zato su ovi dani dobri dani za spoqnu politiku SRJ i bi}e takvi sigurno jo{ stanovito vreme, s ve~itom odrednicom da }e sve {to se daqe bude de{avalo zavisiti u velikoj meri od onoga {to se de{ava unutra”. U broju od 3. decembra 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Hag opet - kao nekad”. U tekstu se iznose neke kontraverze, ali i pronalazi opravdawe za{to smo pritisnuti pitawem obavezne saradwe sa Ha{kim tribunalom. Po{to je i CIA-i va`niji Hag od bilo kog ìvota u Srbiji, odmah je i list “Danas” poùrio da to saop{ti u navedenom tekstu i objasni {ta su prioriteti. List “Danas” odavno zna sve o ratnim zlo~inima i zato ne postavqa dilemu da li ih je bilo, ko ih je izvr{io, da li ima dokaza, ko je nadleàn i drugo. List “Danas” u tekstovima prenosi presude i to stavqa svima do znawa, a Srbi su, naravno, uvek krivi, jer CIA kaè da nema drugog ko bi mogao da bude kriv. Taj tekst glasi: “Kad je pre nekoliko dana g. Dragomir Nedi}, v.d. republi~kog javnog tuìoca, na konferenciji za novinare rekao da wemu, odnosno instituciji na ~ijem je ~elu, nikad niko nije pokazao tajne optu`nice Ha{kog tribunala, pa jo{ dodao da nikakvih tajni ne moè da bude prema tom me|unarodnom sudu “kad smo im pokazali grobnice”, postalo je jo{ jasnije da }e Hag biti teret na le|ima ~itavog stanovni{tva u ovom nimalo lepom “vremenu tranzicije”. Ovakvom uverewu doprineo je, iz sasvim drugog ugla i sa – samo naizgled – neo~ekivanog, i savezni ministar za finansije dr Jovan Rankovi} izjavom da ne postoji nikakva saradwa – o~igledno na privrednom planu – sa republi~kom vladom i resornim ministarstvima. Ovakva priznawa ili opisi situacija, ma koliko izgledali marginalni, svedo~e o tome da se trenutno ovde spoqna politika svela na Hag, a privredna na – donacije i prodaju (privatizaciju) onoga {to vredi. Jo{ se niko od stru~waka u republi~koj vladi nije oglasio sa projektom kako i kome da proda one koji ne rade dobro, ali jo{ imaju i ma{ine i pogone (ma koliko ne bili iz modernije porodice proizvodwe) i znawa da se ne~emu okrenu ili steknu neki kapital “od rastura” koji bi bio bar depozit za ne{to novo, mawe, ali ne i neprofitabilno. Svako, dakle, ide svojom linijom po osnovnom principu “ko u klin ko u plo~u”, ali ne izgleda da ista od toga sluì “na dobrobit naroda” koji – kako se vidi iz predloènih simbola dràve, grba na primer – nije od ju~e. Ovakvom politikom prema Hagu koja se zasniva na ~uvawu na{ih qudi, ma kakve zlo~ine uradili u pro{losti, i prate}im izjavama, pre svega se {tite drugi koji su sva{ta radili nama i daje se za pravo agresivnoj gospo|i Del Pon120

te (vaqda tuìoci moraju biti takvi) pomaù}i joj u podizawu sopstvenog zna~aja. Wen trijumf u Savetu bezbednosti bio je zaista obezbe|en i podràn indirektno politikom Beograda, gde nepotrebno obiluje retorika protiv Haga u svakom momentu, pomaù}i istovremeno, na izborima pobe|enoj opoziciji ovde, ali i tamo u Hagu biv{em predsedniku Slobodanu Milo{evi}u. Jo{ samo malo injekcija ove vrste bi bilo potrebno pa da po~ne da li~i na herojsku figuru, kad bi se svako mogao upitati – {ta je to, zapravo, on lo{e sve uradio ili ~ak – da li je? Mo`da }e se jednom, u veoma bliskoj budu}nosti, mo}i da se stekne i utisak da su on i wegova odbrana va`niji zbog srpskog naroda (da li je stvarno taj ~ovek simbol srpstva????,) nego sam srpski narod i tu`na, po standardu i materijalnim nemogu}nostima, ve}ina stanovni{tva Srbije? Bilo bi, uprkos svemu, neodgovorno i previ{e smelo i mo`da neosnovano povezivati kritiku politike Beograda prema Ha{kom tribunalu ~ak i u UN sa posledwim teroristi~kim napadima na jugu Srbije gde su “ekstremisti” podmetali bombu pod policijsku stanicu, ali u politici je sve mogu}no iskoristiti i povezati i upotrebiti kako kome odgovara. Sa uverewem da }e krivci za ovaj teroristi~ki ~in biti otkriveni, da ne}e biti novih sve gorih u stilu onih koji se doga|aju u svetu, na Bliskom istoku i daqe, mora se u krugovima (mnoìna je ovde neophodna) vlasti u Beogradu postaviti pitawe i sopstvene odgovornosti za ono gde se sada ova dràva i wen pojedinac nalaze – u svakom pogledu. Naro~ito, za{to svet sve vi{e i ponovo, kao kad je bio biv{i reìm, ovo ovde po~iwe da procewuje preko Haga, {to savr{eno odgovara onima na koje se odavde zbog wihovih zlo~ina prstom pokazuje. Za{to se sve vi{e, s pravom proklamovano odsustvo odmazde, pretvara u sve {iri zagrqaj “biv{ih” u redovima sada{we nomenklature? Mo`da da bi se od wih i pone{to nau~ilo i prenelo u politiku sada{wice zbog kontinuiteta. Na kraju, “strani elementi” i me|unarodna zajednica od koje se o~ekuje da se “odrekne jeftinog trijumfalizma iz vremena bombardovawa, upro{}ene seme o Balkanu i neta~ne slike o Srbima” ({to se zaista ve} doga|a, mada kao da neki to ne prime}uju) ukqu~uju}i i wihovu preokupaciju Avganistanom, Bin Ladenom, terorizmom na Bliskom istoku, ne}e biti jedini krivci za to {to ovde zora kasno dolazi uprkos obe}awima i iskrenim i{~ekivawima. Krivci su i me|u nama, mada je ta tema bila dosad istinski predmet samo umetni~kog preispitivawa u filmovima i to autorskim (na Festivalu autorskog filma u Beogradu), a najvi{e u delima jednog Srbina i jednog Hrvata koje su, podrazumeva se, biv{i reìmi u obe dràve – progawali”. U broju od 18. februara 2002. godine objavqen je tekst u kome novinar Gordana Logar upozorava i preti, i to svakome ko javno saop{ti ono {to se ne uklapa u wen sistem vrednosti. Sistem vrednosti lista “Danas” moè da se svede na to da su uvek i na svakom mestu i za sve krivi Srbi. Kao to podse}a na ure|iva~ku koncepciju CIA-e. Taj tekst glasi: “Mo`da je Marko Jak{i}, funkcioner DSS, najsaètije izrazio ne{to o Milo{evi}u i su|ewu {to vi{e nije samo ose}awe, uverewe pojedinaca, ve} ima sve {anse da ~ak u|e u zvani~an prilaz, pa i da se odrazi u nekoj vrsti dràvnog delovawa Srbije. ôvek je rekao gotovo neverovatnu stvar, pogotovu 121

{to pripada opozicionoj strani biv{em reìmu: “Presudom Milo{evi}u osudili bismo sami sebe da smo genocidan narod”. Ostalo je nejasno (ili mo`da nekima nije) da se time izgleda u potpunosti odrekao svoje partije ili je mo`da sad re~ o kontinuitetu sa SPS i JUL {to rado i naizgled nedu`no zastupa jedan deo uticajnih li~nosti i stranaka na vlasti koji, bez ustezawa i izviwewa, poistove}uju sve Srbe sa Milo{evi}em. Ovakvih ima nekoliko “struja”. Oni koji misle da ako se otkrije da su pojedinci i grupe iz biv{e policije i vojske ~inili zlo~ine prema civilima sa suprotne strane – qaga }e pasti na sve Srbe! Prema anketi, dodu{e prili~no nestru~noj, improvizovanoj, mada i masovnoj (telefonskoj) za jednu osobu, pisac ovih redova nije nai{ao ni na jednu li~nost koja bi sa biv{im reìmom i Slobodanom Milo{evi}em podelila krivicu za nedela. U anketi su bili svi Srbi (arijevci ~isti, bez me{ovitih brakova i me{awa krvi), rojalisti i vernici, republikanci i ateisti, jedino su izostali milo{evi}evci i julovci. Druga struja koja bi da iznenada poistoveti Milo{evi}a i sve Srbe je, kao {to to obi~no biva, zna~ajna grupa apologeta–stru~waka i nau~nika. Me|u wima je mnogo pravnika, ali ima i filozofa i drugih znalaca {to tvrde da se Milo{evi} svakako mora sa~uvati od osude i presude da Srbija ne bi platila ratnu od{tetu Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini! Mawe publiciteta, vaqda i zato {to s vrha dràve duvaju dobri vetrovi za apologete (vidi se to i po tome koliko je qudi u raznim istraìvawima bilo za Tribunal neposredno po “oslobo|ewu”, a koliko sada), dobijaju pravnici, stru~waci za me|unarodno i druga prava koji tvrde suprotno i izri~ito isti~u da dràva sada{wa nema nikakvu obavezu ni prema kome ako Milo{evi} bude osu|en. Imaju bezbroj dokaza, primera iz sudske prakse, ne govore ideolo{ki pre svega motivisani. Neslagawe nau~nih {kola u ma kojoj oblasti nije dodu{e ni{ta novo, ali ovde bi mo`da trebalo uneti izvesnu ispravku za one koji to ne znaju, a apologete ne govore. U Hagu postoje dva suda. Ovaj tribunal (ad hok) UN i Me|unarodni sud pravde koji nije ad hok, koji ne odlu~uje o ratnim zlo~inima i koji je nadleàn i za one tu`be o od{teti. Ovde se, me|utim, namerno izgleda stvara uverewe da Karla del Ponte li~no traì od sudija Tribunala da odmah po pretpostavqeno izre~enoj kazni Milo{evi}u odrede sumu koju }e wegov srpski narod, poistove}en s wim, wegovom ideologijom, vladavinom, delima i nedelima, wegovom verom u boga i pravdu i srpstvo – morati da plati pod hitno. Iz svoje bede u koju je namerno s wim zajedno (?) padao, odri~u}i se svojih {tedwi, hleba i soli, zdravqa i lekova, ìvota dostojnog po{tovawa. Dokle sve to ide, svedoci i {ef jugoslovenske diplomatije koji zvani~no, “dopisom”, u ime ove dràve, traì prisustvo na su|ewu Milo{evi}u. êmu u ime dràve, vaqda to zna~i i u ime naroda, kad se u takvim slu~ajevima preko ambasada, unutra{wih podela u Ministarstvu spoqnih poslova uvek obezbedi mesto posmatra~a, po mogu}stvu pravnika (kao {to tamo ima i JU–prijateqa suda) ili ve} nekog znalca. Naro~ito ako se sa tim tribunalom ina~e normalno sara|uje u svemu (osim izgleda u izru~ewu) kako svi zvani~nici tvrde. Ovo sve zajedno zato li~i na novu komponentu manipulacija javno{}u kad bi Srbin Milo{evi} mogao da bude i amnestiran za nedela (vrlo va`no ako su ga nekad neki stranci podràvali, za{to mora i ova vlast?), a poreknu svi 122

wegovi zlo~ini kao da su – svih nas! Mo`da bi zato, po ugledu na Crnogorce (ali mawe kolebqivo) ovde trebalo raspisati referendum s pitawem: da li je Srbin Slobodan Milo{evi}, bez trunke sumwe, va{ idol srpstva? U me|uvremenu bi se moglo zabavqati u novoj igri poga|awa: gde bi to na kugli zemaqskoj mogli da budu Karayi} i Mladi} uìvo (na slikama su u Knez Mihailovoj u Beogradu), kad niko pojma nema, ni ovde ni u Republici Srpskoj ni u Crnoj Gori, ama ba{ niko i nigde. Mo`da su qudi ve} u Hagu samo to jo{ ni oni tamo ne znaju. U toj igri poga|awa zato ne bi bilo suvi{no ni pitawe: za{to se lepo ne kaè – ne èlimo da ih izru~imo, a vi vidite {ta }ete, ako vam je stalo, uhvatite ih sami”. U broju od 11. februara 2002. godine objavqen je tekst pod naslovom “Politi~ki autogol”. U tekstu se komentari{u reakcije javnosti povodom Ko{tuni~inog boravka u Americi, a radi molitvenog doru~ka posve}enog `rtvama teroristi~kog napada od 11. septembra 2001. godine. U ovom tekstu se prividno brani Ko{tunica, da bi se istinski odbranila ameri~ka politika prema srpskom narodu. U tekstu nema ni jedne re~i povodom parastosa koje daju ro|aci poginulih u tako|e teroristi~kom napadu, ali NATO avijacije na na{u zemqu 1999. godine. Za list “Danas” to ne bi bila vest dostojna pa`we, a verovatno kada bi se kod nas na parastosu pojavio neki amerikanac to bi dobilo sasvim drugu dimenziju. List “Danas” i ovim tekstom dokazuje da je prqavo sredstvo medijske manipulacije u rukama CIA-e. Taj tekst glasi: “Poseta predsednika SRJ Vojislava Ko{tunice SAD gde je u~estvovao na Molitvenom doru~ku koji je organizovao predsednik SAD Yory Bu{ kod ku}e je do~ekana na no`. Deùrni kriti~ari optuìli su Ko{tunicu da je ova poseta bila turisti~ka, jer se nije sreo sa Bu{om, niti bilo s kim iz wegovog okruèwa, kao i da je bila mnogo skupqa nego wegov prethodni boravak u Americi. Doma}i zluradi jezici (pro)cenili su da je Ko{tunica i{ao yabe u najmo}niju zemqu sveta i da je tamo osramo}en – “doìveo je {amar”, jer ga, navodno, niko nije ni primetio, a to je, vele, kazna zbog nedosledne politike saveznog vrha, pogotovo kada je re~ o saradwi sa Hagom. Deùrni kriti~ari saveznog predsednika, ma koliko brinuli za tro{ewe buyetskog dinara, {to je sasvim opravdano, skliznuli su na teren onih koji nas i na{u dràvu doìvqavaju kao centar sveta, pa bi po toj logici prvog ~oveka na{e zemqe trebalo gde god da se pojavi da do~ekuju sve sami uglednici, a osobito predsednici i premijeri najmo}nijih svetskih sila i time mu stavqaju do znawa da ga uvaàvaju i cene wegovu i politiku na{e dràve. Ako ga ne prime, to je zato {to im se zamerio ili ne ispuwava “doma}e zadatke” koje nam ispostavqa me|unarodna zajednica, pa je o~igledno da “kriti~ari” sami sebi ska~u u usta. Ako smo tako va`ni i ugledni, onda veliki ne bi nama va`nima diktirali {ta nam je raditi po ku}i. Pre }e biti da smo mi mali i siroma{ni, da moramo da molimo i prosimo ne bismo li po~eli da se izvla~imo iz dubokog gliba i bede i, da takvi kakvi smo, moramo da slu{amo, a ne uslovqavamo i diktiramo drugima kako da se pona{aju. Ko{tunica je u Va{ingtonu bio me|u brojnim zvani~nicima iz celog sveta, a tradicionalni Molitveni doru~ak protekao je u se}awu na civilne `rtve teroristi~kog zlo~ina u SAD od 11. septembra pro{le godine. Pored su123

seda, Ko{tunica se susreo sa ameri~kim dràvnim tuìocem Yonom Eskroftom, senatorima i kongresmenima, qudima koji predstavqaju ameri~ke dràve petostruko ve}e od na{e, a stostruko razvijenije i bogatije. S wima se razgovaralo o rekonstrukciji Federacije, vra}awu na{oj zemqi statusa najpovla{}enije nacije u trgovinskim i ekonomskim odnosima sa Amerikom, {to je od najve}e va`nosti za na{u propalu ekonomiju, a bilo je re~i o saradwi sa Ha{kim tribunalom. Mi, koji smo vi{e od deset godina bili izop{teni iz sveta moramo koristiti svaku priliku da se pojavimo u me|unarodnoj javnosti da o na{im problemima razgovaramo sa svetskim zvani~nicima bilo kog ranga i od svih traìmo pomo}. Ko{tunicina poseta Americi mogla je biti i efikasnija i boqe organizovana, ali kriti~ari zaboravqaju ili pre}utkuju ~iwenicu da ve} nekoliko meseci na{a dràva nema diplomatskog predstavnika u najmo}nijoj sili sveta, a da su u neke druge zemqe za ambasadore upu}eni biv{i “zaslu`ni” opozicionari. To je posledica unutra{wih pregawawa i krize u odnosima izme|u DOS i DSS, koji {tete dràvnim interesima i o tome treba trezveno i argumentovano razgovarati u vladaju}oj koaliciji, ali i saveznom parlamentu, umesto olakog {amarawa predsednika i kori{}ewa svake prilike da se “prqavi ve{“ iz vladaju}e koalicije izlije i na teren gde mu nije mesto, u ovom slu~aju direktno u inostranstvo. Milo{evi} i wegova ekipa proteklih godina su se nadavali autogolova, a od ove vlasti se o~ekuje da bar, ako ne moè da poentira, prestane sa samoponiàvawem”. Autor prethodnog teksta dobija prostor da ponovi i potvrdi svoje stavove i to ~ini u tekstu pod naslovom “:Patriota u Hagu”, koji glasi: “Kad kaè Ivica Da~i} da }e se u Hagu na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u suditi celoj Srbiji i srpskom narodu, onda je to logi~no i sasvim u stilu vremena vladavine SPS. Tad se veliki vo|a do kraja poistove}ivao s narodom, pa su u narodno ime vo|eni ratovi, ubijani civili, paqene i pqa~kane ku}e, zauzimane teritorije, harale paravojske, pokradeni novci sa ra~una sopstvenih gra|ana, uni{teno sve {to se dalo i moglo uz nesebi~nu pomo} konfiskovanih medija kad se RTS jedino mogao videti i ~uti sa svim svojim uàsima i obmanama u najve}em delu Srbije. Ako bi se sve to danas uo~i su|ewa uop{te moglo staviti u neki kontekst apsurda onda bi svakako bila odgovaraju}a ona reklama koju nesebi~no koristi EPS – da je sve propalo, od {poreta do ma{ine za ve{, struje, kontejnera. Pitawe je jedino – treba li ovo uop{te ponovo pisati i pomiwati uprkos 05. oktobru 2000. godine? Ne bi, kad ne bi sli~ne ili gotovo iste re~i, poput Da~i}evih, dolazile iz samog jugoslovenskog vrha vlasti, bilo od onih koji odlu~uju, bilo od onih koji savetuju “donosioce odluka”. I odatle se govori da se u Hagu sudi srpskom narodu i Srbiji i zato je neophodno ra{~i{}avawe – da li je Slobodan Milo{evi} (izgleda ~ak, za razliku od dana{wih jugopoliti~ara u vrhu) jedini, pravi, stvarni i najautenti~niji Srbin, zastupnik svih srpskih interesa i cele Srbije? Ukqu~uju}i i onaj isterani deo stanovni{tva sa Kosova iz Hrvatske i BiH koji – ako nije deo nekog “establi{menta”, makar i kriminalnog, sa dobrim vezama i sa onima pre i sa onima posle – luta po zemqi Srbiji bez ku}e i ku}i{ta? 124

Ako se utvrdi da je zvani~ni pristup ovde da su|ewe Slobodanu Milo{evi}u zaista zna~i su|ewe srpskom narodu i Srbima, onda }e sigurno biti onih koji }e morati da dignu glas, kao {to su to radili u vreme wegove diktature – po svaku cenu. Brane}i i svoju naciju i svoje sunarodnike iz drugih nacija. U suprotnom, Srbi, koji prepoznaju qude po wihovim moralnim osobinama, koji ne}e da imaju ni{ta sa ubicama, nikakve veze sa hladwa~ama i masovnim grobnicama, iako su nastali od srpske ruke, moraju da traè da im se politi~ari koje su izabrali, ali i oni iz wihovih okruèwa – izvine, pa daju ostavke. Qudi koji poistove}uju Srbe, srpski narod i domovinu sa likom i delom Slobodana Milo{evi}a nemaju nikakvo moralno pravo da se patriotizmom busaju u grudi. Pogotovo {to nikad, nigde, od wih ne moète ~uti da su zbog Milo{evi}eve politike ostajala deca bez roditeqa, roditeqi bez dece, sestre bez bra}e. Uglavnom govore samo o poharanim ra~unima. U àru osporavawa Tribunala u Hagu koji apsolutno ne mora da bude najve}i simbol pravde dana{wice, ali jeste sud gde se brani i optuùje (kako bi se uostalom pojavili toliki braniteqi koje optuèni ~ak i ne poziva u pomo}!) sa zvani~nog ju–vrha `rtve vi{e nisu samo poistove}ene sa yelatima, kako je to bivalo posledwih godina, ve} se vi{e i ne pomiwu. Wih jednostavno kao da nema. Tako ispada da duboke reke i grobovi i velike hladwa~e kao da nisu bili ni tako lo{a ideja “nevinog u Hagu”, sve dok je ovde onih koji nisu ni JUL ni SPS, ali ne vole da potcene wegovo “patriotsko” delo”. U broju od 14. februara 2002. godine objavqen je tekst pod naslovom “Besplatan ru~ak i krivica svih Srba”. CIA {titi svoje pulene koje je dovela na vlast i èli da ih odrì na jednom mestu radi lak{e kontrole. To sprovodi list “Danas” koji ovim i sli~nim tekstovima unutra{we sva|e dosmanlija prikazuje perifernim doga|ajem. Za list “Danas” najva`nije je da doprinese disciplinovawu dosmanlija kako bi se efikasno sprovodili nalozi CIA-e. Zato su sada ru~ak i vila na Dediwu sporedne stvari, a pre nekoliko godina i za mnogo mawe nedoumice su se pravili serijali tekstova osuda. Ovaj tekst, perfektno umiven i sre|en, kao u sedi{te CIA-e glasi: “Jedna od karakteristika politi~kog ìvota u Srbiji je izvesna doza ponovqene banalnosti koja se najvi{e ogleda u dve stvari: pod stalnom lupom su politi~ari i wihova “tro{ewa i luksuzi” i antikomunisti~ka histerija koja dostiè takve oblike da bi se mogao ste}i utisak da je ovde, za razliku od drugih zemaqa biv{eg isto~nog, sovjetskog lagera – sve do dolaska Milo{evi}a vladao li~no Staqin. Pod udarom prve “kontrole” na{ao se sada predsednik Ko{tunica i cena aviona kojim je leteo u Kinu. Prizemniji prilaz te{ko je na}i u iole civilizovanoj sredini. A ako neko zaista i istinski èli da kontroli{e eventualno rasipawe u zemqi (da bi to kasnije iskoristio za sopstvenu propagandu) gde je beda jedan od na~ina ìvota, onda se samo moè postaviti pitawe da li je avion bio opremqen svilom i kadifom, da li se jeo kavijar i pio {ampawac? Mada, uprkos svemu, jedino pravo pitawe jeste – {ta je predsednik odande doneo, politi~ki i ekonomski i da li je to na dobrobit obeju strana. Istovremeno, u takvoj atmosferi “narodne kontrole” moè se ~uti da se negde letelo ili pose}ivalo, pregovaralo – na ra~un doma}ina i da to nije ko{talo ni prebijene pare srpskih poreskih obveznika {to je sigurno ta~no, bar 125

kad je re~ o porezima. Pitawe je, me|utim, da li ovde ne vaè normalne, op{te ekonomske i politi~ke zakonitosti poznate u celom svetu – da nema takve stvari kakav je besplatan ru~ak. Nema razloga da neko nekoga pozove, a da to ne ~ini i iz sopstvene koristi (budu}e trì{te, na primer) {to nikako, ni na koji na~in ne zna~i da je re~ o ne~em lo{em. Naprotiv, sve {to se u sferi politike i ekonomije doga|a ima svoju svrhu samo ako je u obostranom interesu. Nedavno, to je, drugim povodom, najboqe formulisao dr ôvi}: “Traìli su da glasamo za Rugovu, ali je bilo nejasno {ta Srbi time dobijaju”. Bavqewe ovim, u su{tini marginalnim temama, u {ta se sjajno uklapa i preseqewe premijera Srbije na Dediwe, vi{e pripada tra~u nego ozbiqnom prilazu i analizirawu doga|aja na politi~koj sceni Srbije i Jugoslavije, mada moè dobro da zameni prave stvari. Jedna od wih se nedavno ~ula na ulicama od bankara u {trajku: kaìte gde su na{i direktori, nigde ih nema. Sumwa koja se iza toga javqa je opravdana: da li su sada{we vlasti blagonaklone prema bogata{ima iz biv{eg reìma, da li im odgovaraju neke banke koje imaju novac ma kojeg porekla bio? Ili, da li svaka strana (Ko{tunicina i \in|i}eva) ima svoje omiqene qubimce me|u “ekstraprofiterima” za koje se sve vi{e ispostavqa da ih je sve mawe iako kad se ne{to kupuje u samoposlugama, na primer, ta~no se zna da pripada “dobro profitnoj firmi iz Milo{evi}evog vremena” koja o~igledno uìva i poverewe sada{wih vlasti. Nije te{ko u sve to uklopiti i pregawawe oko “cene” isporuke Hagu osumwi~enih za ratne zlo~ine. Uporna za{tita pojedinaca od sada{wih vlasti ve} je proizvela dve nedopustive posledice. Prva je da osumwi~eni putuju u Hag u posledwem trenutku da bi se (namerno?) stvorio utisak da je ovda{wi politi~ki moral toliko niskog stepena da “srpski zlo~ini” imaju veliku cenu (160 miliona dolara poklona od Kongresa SAD) koja se moè naplatiti, ina~e ostaju u ulozi “srpskih heroja herojskih podviga”. Druga posledica je da su za{titom pojedinaca pred Ha{kim tribunalom, ovda{we vlasti (DOS?) zapravo priznale zvani~no – kolektivnu krivicu svih Srba!? Da li je, pored svega toga, zaista najva`nija stvar kakav je bio Ko{tunicin avion i da li je \in|i} putovao “yabe”? U broju od 21. januara 2002. godine objavqen je tekst pod naslovom “Ru`di me|u nama”. Tekst je posve}en apelu da se prekine sa govorom mr`we. Taj tekst je objavio list “Danas” koji predwa~i u sejawu mr`we prema svemu {to je srpsko. Kao kada bi yelat kukao umesto `rtve. Do te mere je list “Danas” sposoban da izvede mentalnu manipulaciju, {to dokazuje da je uredni{tvo lista obu~eno na elitnim kursevima CIA-e. Taj tekst glasi: “Ni profesionalna deformacija u jednoj istoj profesiji sigurno nije ista. Svako je deformisan na svoj na~in. Najverovatnije su u mawini novinari kojima – za razliku od Milijane Baleti}, ratnog reportera RTS iz vremena najgoreg jezika mr`we (prva polovina 90–ih) smeta {to sve novine i elektronski mediji “imaju iste vesti”. Iste vesti o bitnim i nezaobilaznim dnevnim doga|ajima su zapravo krunski dokaz da se “doga|awa” ne izmi{qaju kao nekad. Kad su, recimo, beograd126

ske “Ve~erwe novosti” i zagreba~ki “Ve~erwi list” doneli istu fotografiju ubijenih u Daqu (Slavonija), pa ispod slike jedni napisali da su to Srbi, a drugi da su to Hrvati. Tako su vesti mogle biti razli~ite, a wihov zna~aj biv{i reìmi su veoma dobro znali. Sam vrh politi~ara lak{e je i bez velikih potresa prihvatao komentare protiv wih u nestrana~koj {tampi, ili – vesti! To je moralo da bude onako kako je odgovaralo – upotrebi! Ovih dana, me|utim, ova mawina novinara kojima ne smetaju “iste vesti” – imala je jednu enigmu. Protekle nedeqe elektronski mediji su – zahvaquju}i dobrim tonskim kamerama – jasno i glasno zabeleìli konferenciju za {tampu predsednika Gra|anskog saveza (ali i {efa diplomatije u Ko{tunicinom jugo–timu) o tome da postoji i daqe jezik mr`we, antisemitizam, netrpeqivost u najmawu ruku prema svakom ko nije moje nacije i, u novije vreme, moje religije tako|e. Prozvao je Ko{tunicu i \in|i}a “zbog }utawa” i mawe–vi{e sve se zavr{ilo na tome. Pravo iznena|ewe, u enigmati~nom smislu, nastalo je sutradan ako je neko poku{ao da na udarnim ili bar blizu udarnih mesta na|e vest o Svilanovi}evoj konferenciji za {tampu i malo se detaqnije upozna sa tim {ta je stvarno rekao. Prevrtali su se listovi ve}ine novina i traìlo u kojem uglu je “tako ne{to” moglo biti “plasirano”. Sama ta ~iwenica dala je dodatnu specifi~nu teìnu Svilanovi}evim re~ima, pogotovo od kako su se prebrojavawu po naciji, pridruìla prebrojavawa i po religiji, zatim ateizmu i agnosticizmu. I pogotovu {to je sve ~e{}e ru`nih poruka odande odakle bi se najmawe o~ekivalo, iz krugova vernika za koje moè da postoji i osnovana sumwa u to da li su zaista ono {ta se predstavqaju. Koliko se zna, religije, a naro~ito svetosavska, koja se tako olako priziva u pomo} u svakom i najneprikladnijem trenutku, trebalo bi da budu sazdane od dobre voqe i tolerancije. Umesto toga sve se ~e{}e – bez opro{taja – pomiwe vreme pro{lo “uàsa i bezbo`ni{tva” zbog ~ega }e se izgleda na svakom mestu, pa i pokraj puteva, ubrzo morati dizati bogomoqe kao izraz molbe za opro{taj (pokloni bolnicama, naro~ito ako su mali, u vidu termometara kojih tako|e tamo nema, na primer) po svemu sude}i se ne}e ozbiqno ra~unati. Ba{ kao ni razbijene glave malih Roma, obja{wewe nedavno u stalnoj emisiji prosvetiteqa protiv sujeverja na jednom od TV kanala: “da broj 13 su, naàlost kao baksuzan odredili Jevreji (ne kaè ovaj Bo`ji ~ovek “nehri{}ani” tada{wi) zbog 12 apostola plus Hristos”. Ostaju bez zvani~nih odgovora, iz raznih navodno religioznih i patriotskih udruèwa uvrede koje stiù od svetih qudi na ra~un onih koji nisu vernici (nema provere ko je i od kada vernik, vaàn je {to ve}i krst oko vrata, ali da se vidi!), a naro~ito ako jesu, ali pripadaju “drugom, tu|em, stadu”. Demokratija tako izgleda nije ovde mogu}nost postojawa razli~itih mi{qewa, ve} pogodno tlo za iskorewivawe onih koji druga~ije misle. Da stvari mo`da i ne stoje ba{ tako, uprkos “govorqivom }utawu Ko{tunice i \in|i}a”, postoji i tra~ak nade zabeleèn pre dve godine na jednoj traci kao trajni svedok. I to kao da poni{tava razne anateme {to se ovih dana bacaju na “nevernike”, pa ponekad izgleda da je Ru`di me|u nama i to mnogo wih ili wemu sli~nih. Dovoqno je ponovo ponekad “upaliti radio” na devedeset127

dvojku pred wihove vesti i ~uti zakletvu (sad je to kao neki yingl!) dr Vojislava Ko{tunice kao predsednika SRJ. Zakleo se, a vernik je, da }e podjednako zastupati i braniti sve bez obzira na veru i naciju. Dodu{e, ateisti i agnostici se ne pomiwu, ali su sigurno nedobrodo{li pogotovo ako su uzorni gra|ani u “demokratskom dru{tvu evropske porodice”. U broju od 26. februara 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Ratovi kao zloupotreba du`nosti”. U tekstu se najavquje hap{ewe Slobodana Milo{evi}a, jer je list “Danas” uvek dobro obave{ten i to pre bilo kog zvani~nika dosmanlijske vlasti. List “Danas” u skoro svim tekstovima jasno stavqa do znawa da vr{i funkciju nadzornika CIA-e nad novom i krhkom vla{}u u Srbiji. Ovaj tekst glasi: “Da li }e stvarno biti ove nedeqe uhap{en i Slobodan Milo{evi} pitawe je koje neprestano visi u vazduhu, ali iskreno govore}i pravog odgovora nema. Ako se ozbiqnije ne ra~una na uo~qive komentare od zvani~nika, a ne samo novinara ili poverqivih izvora, da se prilikom obja{wewa za{to je uhap{en biv{i {ef SDB Rade Markovi} neprestano isti~e i mogu}nost, {ansa, da izda svoje naredbodavce. Pre svega Slobodana Milo{evi}a, a neki tipuju i na {efa JUL, gospo|u Markovi}. Sti~e se tako utisak da osim {to je bio izvr{iteq moè da bude i dragocen svedok, pa da mu se pone{to i oprosti ako ve} nije bilo dovoqno {to je posle pobede opozicije stanovito vreme – dovoqno za mnoge radwe ~i{}ewa – bio i daqe na tako visokom i ubojitom mestu svakog reìma. Sigurno je da je {ef tajne slu`be, ako ho}e da govori, dragocen svedok i da se mo`da sa wim trampa isplati, jer kako stvari stoje – posle tolikog pquvawa po Hagu ina~e sasvim neprimerenog dobrim manirima novih vlasti – Slobodan Milo{evi} }e zaglaviti na divqoj gradwi, maloj ceni pla}enoj za vile, vikendice i sli~ne vidqive stvari. Nevidqive, kao {to je ono zlato i navodni strani ra~uni ipak su ne{to {to se mora dokazati duìm putem. Postoji i nada da }e se otkriti – vaqda od Markovi}a, ali i drugova – sve korupciona{ke afere (ubistva u stilu mafije?) biv{eg predsednika koje bi svakako trebalo tako|e dokazivati ukoliko se po{tuju sud i sudstvo i ukoliko je ova vlast legalisti~ka, makar i na zakonima koje je sam Milo{evi} doneo kao {to je dosad bila. Najintrigantniji deo iz raznih dobro obave{tenih izvora jeste ono “zloupotreba poloàja”. Tu moè da stane sva{ta, naro~ito korupcija (Jugoslavija je na drugom mestu po korupciji u svetu, odmah iza Nigerije), ali da li tu staju i – ratovi?. Da li tu staju i `rtve drugih naroda (i ratni zlo~ini?) od vojski koje su ratovale na terenima biv{e SFRJ uz platu i oru`je iz Beograda? Da li tu staje i ono {to je sve prethodilo na Kosovu, pa su svi gra|ani ma koje vere i narodnosti bili prvo platili (nepravednu) cenu NATO bombardovawa, a Srbi jo{ bili ukaqanog obraza i ostali sa dana{wim posledicama u gotovo Bermudskom trouglu Pre{evo–Bujanovac– Medve|a? Ako tu ne spada i sve ono na Kosovu {to se radilo civilima, kako se izboriti da sada odgovaraju ovi koji su podmetnuli eksploziv pod autobus, smestili se u “zonu bezbednosti”, doveli snajperiste iz sveta, obu~ili se u specijalnim ratovawima èqni ne samo teritorija, ve} i ovde “ve} vi|enog” posled128

wih deset godina – krvi kom{ije druge nacije i vere? Vaqda je zbog toga Savet bezbednosti UN, deluju}i politi~ki, osnovao Tribunal u Hagu na ~ijim su|ewima – kako se moglo dosad uveriti – mnogi na kraju priznaju zlo~ine, ali drugi budu i oslobo|eni. Ovde, me|utim, kao da postoji èqa da Slobodan Milo{evi} nikad u Hagu ne dokaè svoju nevinost. Upravo zbog svega toga protekli vikend svakako nije lak bio za SPS, pa ~ak ni za one uporne demonstrante koji su brane}i biv{eg prvog ~oveka RTS Milanovi}a najavqivali da }e tako raditi za svakog svog. Da li }e iza}i na ulicu i za uhap{enog {efa SDB Radeta Markovi}a nije samo pitawe, ve} moè da bude i znak – ne~eg. Da mu, na primer, ne veruju da ne}e izdati Slobodana Milo{evi}a, pa }e demonstrirati protiv wega! Ili ~ak da po~nu da sumwaju da je mo`da i wihov {ef partije za ne{to ipak kriv, pa }e se u}utati, a mo`da }e se neki i sami za sebe upla{iti pa }e }utwa postati op{ta. Bi}e to {teta, jer su se taman nau~ili da upotrebqavaju zvi`daqke i druge rekvizite iz opozicionog, neprijateqskog nasle|a. Jedino {to je falilo da upotpuni nekada{wu sliku demonstracija naroda i studenata jesu – kordoni policije da ih spre~avaju u {etwi iako nisu ba{ bili masovni u okupqawu, a naro~ito oni momci u crnom sa bejzbol palicama. Oni su zaista znali da udaraju, a zli jezici su tvrdili da su u slu`bi sad uhap{enog Radeta Markovi}a. Vaqda ih zato i nema”. U broju od 4. februara 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Politi~ka klackalica”. List “Danas” obave{tava da je postignut dogovor oko cene za hap{ewe i isporuku Slobodana Milo{evi}a u Hag, i da to mora da se obavi do 31. marta 2001. godine. To isto iznosi i CIA preko lista “Danas”, ali ujedno i vodi ra~una da malo ko zna da kroz “Danas” progovara CIA. Jedini koji je hrabar da javno saop{ti da preko tekstova u listu “Danas” govori CIA je prof. dr Vojislav [e{eq, a list “Danas” tu tvrdwu i ne poku{ava da demantuje, ve} svakim tekstom dokazuje jo{ ve}u privrènost CIA-i. Ovaj tekst glasi: “Hteli ne hteli, prinu|eni smo da se navikavamo na ovu politi~ku klackalicu u kojoj uz ~a{u meda veoma brzo stiè poprili~na koli~ina ù~i, pa nije lako izra~unati ~ega je vi{e – gor~ine ili slasti. ]udqivoj politici pridruìlo se i }udqivo vreme. Posle polarnih hladno}a sunce nas je ogrejalo usred zime kad mu vreme nije. Sre}om, grom nije zagrmeo na Svetoga Savu, ali ipak nismo izbegli ni med ni ù~ – uz mawu potro{wu struje stigao nam je grip. Kako }e se politi~ka klackalica nastaviti i {ta nam donosi, mo}i }emo da proverimo ve} danas ~ekaju}i vesti o razgovorima eksperata Srbije i Crne Gore i o pregovorima sa misijom MMF. U me|uvremenu moèmo da se te{imo da su nam vikend i kraj pro{le nedeqe doneli vi{e meda nego ù~i. Potpisan je sporazum o slobodnoj trgovini sa BiH, a saop{teno je i da su pri kraju pregovori o sli~nim takvim sporazumima sa Hrvatskom i Ma|arskom. Za posustalu doma}u privredu to bi mogao biti lep melem na ranu, a svi su izgledi da }e neke privredne meleme iz Wujorka doneti i na{a delegacija koja u~estvuje u radu Svetskog ekonomskog foruma. Kako je izjavio ministar za ekonomske odnose Srbije sa inostranstvom Goran Piti}, na{a delegacija na Svetskom ekonomskom forumu se bukvalno svakih 20–30 minuta sastaje sa qudima iz sveta politike i biznisa. U susretu sa 129

predstavnicima Sela, Amerikan erlajnza i jo{ nekoliko kompanija predstavqen je novi poslovni profil Srbije. Sa predstavnicima Eksim banke dogovoreno je da se izvrsi “pritisak” na ameri~ku administraciju kako bi se ubrzao proces odobravawa statusa najpovla{}enije nacije Srbiji i davawa garancija za ameri~ke investicije. I ve} tu stiè ono “ali”: granica da se to re{i je 22. mart, {to je – kaè Piti} – “skop~ano i sa nekim politi~kim uslovima”. U objavqenoj informaciji ne precizira se koji su to politi~ki uslovi, ali za boqe obave{tene dileme nema – u pitawu je saradwa sa Ha{kim tribunalom. Dok se to ne re{i, osta}e najverovatnije otvoren i sporazum sa MMF, a sada{wi isti~e 31. marta. Nije zato slu~ajno {to se \in|i} u petak u Wujorku sastao sa Karlom del Ponte koja se, prema izvorima B92, raspitivala o mogu}nostima za predaju ili izru~ewe, pre svih, biv{eg ministra unutra{wih poslova Vlajka Stoiqkovi}a i biv{eg potpredsednika Savezne vlade Nikole [ainovi}a, koji su optuèni za zlo~ine nad kosovskim Albancima. Da li su izru~ewa ha{kih optuènika ~a{a meda ili ~a{a ù~i stvar je akademske rasprave, ali je van spora da se, kakva je – takva je, ta ~a{a mora ispiti do 22. marta. Odbijawe da se to u~ini donelo bi vi{e ù~i nego {to je ova zemqa u stawu da podnese. Stvar je izbora jedino ho}e li doma}i politi~ari u ve} uobi~ajenom maniru odluku o izru~ewu odugovla~iti do posledweg trenutka ili }e to prelomiti u kra}em i razumnijem roku. I tu, zapravo, stièmo do same osnove politi~ke klackalice. Najve}a koli~ina ù~i stiè nam i posredno i neposredno iz politi~ke elite DOS–a. I tek kada se to re{i qudi mogu ra~unati da }e biti vi{e meda nego ù~i i da boqi ìvot nije tako daleko”. Ivan Torov je pravi primerak idejnog predvodnika redakcije lista “Danas”. On je taj imiy izgradio svakodnevnim tekstovima koje odlikuje samo jedna karakteristika da stalno odapiwe otrovne strela u srpsko telo i du{u. Wegovi tekstovi daju profil lista “Danas”. Ako znate {ta pi{e Torov znate i kakvo javno mwewe se formira ~itaju}i tekstove lista “Danas”, odnosno jednog od ~lanova “Asocijacije koja je upravo i formirana u zemqama jugoisto~ne Evrope s namerom da opravdava i utire put za sprovo|ewe interesa osniva~a na ovom prostoru”. U listu “Danas” nema ni jednog urednika, niti novinara, koji bi mogao da dovede u pitawe toliku koli~inu mr`we prema svemu {to je srpsko, a {to izvire i iz zapeta u tekstovima Ivana Torova. On uvek nepogre{ivo najavquje doga|aje kao da tekstove sastavqa u nekoj kancelariji CIA-e, ili ih dobija na faks od CIA-e. Dakle, sami tekstovi dokazuju da ih ure|iva~ka politike CIA-e odobrava za objavqivawe u listu “Danas”. U broju od 1. novembra 1999. godine objavqen je tekst sa nadnaslovom “Uo~i budimpe{tanskog sastanka opozicije sa predstavnicima EU”, a pod naslovom “Novi opozicioni blok pred studentsko zagrevawe”. Ovaj tekst odi{e neskrivenim zadovoqstvom i rado{}u autora {to opozicija sara|uje sa institucijama Zapada. Tako moè da se raduje samo srbomrzac i onaj ko nudi {argarepu kao sredstvo demokratske politike. Taj tekst glasi: “Politi~ka scena Srbije od minulog vikenda bogatija je za jo{ jedan opozicioni blok partija. Na izbornoj skup{tini Nove demokratije obznawen je ranije potpisan sporazum ujediwewa ove stranke sa ôvi}evom Demokratskom alternativom i Mi}unovi}evim Demokratskim centrom u “trajni politi~ko130

izborni blok”, koji, kako je nagove{teno, ima ambiciju da preraste u jedinstvenu partiju. Ta integracija obavqena je u “predve~erje” sastanka ~elnika opozicije (bez predstavnika SPO) sa funkcionerima EU, koji bi trebalo da se odrì sutra u Budimpe{ti gde }e, kao “glavna ta~ka” dnevnog reda biti razmatrana strategija EU za demokratizaciju Srbije i Jugoslavije. Istovremeno sa budimpe{tanskim sastankom, na platou ispred Filozofskog fakulteta, studenti bi trebalo da oglase start novog protesta. Reklo bi se, fino zagrevawe pred sednicu Skup{tine Srbije koju je predsednik parlamenta Dragan Tomi} zakazao za 9. novembar, a na kojoj bi na dnevnom redu trebalo da bude usvajawe Zakona o lokalnoj samoupravi. Okupili smo se kao blok otvoren za sve druge stranke ukoliko se slaù sa na{im programskim i organizacionim opredeqewem. Moraju se prevazi}i svi nesporazumi u opozicionim redovima jer ne treba tro{iti ionako malu energiju - konstatovao je Neboj{a ôvi} neposredno po{to je obelodawen novi opozicioni savez ND, DA i DC. Sa druge strane, Socijaldemokratija, koja je upravo istupila iz jednog saveza, dala je odre{ene ruke lokalnim ograncima stranke da slobodno biraju (koalicione) partnere za op{tinske izbore, pod uslovom da to nisu SPS, JUL i SRS. O tome kako prevazi}i nesporazume u opoziciji zasigurno }e biti re~i i na sutra{wem sastanku u Budimpe{ti. Me|utim, izostanak predstavnika SPO i, najverovatnije, lidera SZP, koji su pozvani u petodnevnu posetu SAD (kojom prilikom nisu iskqu~eni susreti sa Klintonom, Gorom i Olbrajtovom), umnogome bi mogao da poremeti namere organizatora iz EU. Podr{ku studentima, predvo|enim pokretom Otpor i jo{ 15 studentskih grupacija, uputio je Dragoslav Avramovi}, jedan od lidera Saveza za promene. On je, uo~i sutra{weg okupqawa na platou ispred Filozofskog fakulteta, na sastanku sa predstavnicima Otpora istakao da su “najva`nija poglavqa u istoriji Srbije napisali studentski pokreti” te da su studenti “udarna snaga demokratskih promena” zbog ~ega ih se reìm toliko pla{i”. U broju od 18. novembra 1999. godine objavqen je tekst sa nadnaslovom “Vuk Dra{kovi}, Zoran \in|i} i @arko Kora} putuju kao gosti u Istanbul, na zasedawe OEBS”, a pod naslovom “Medlin Olbrajt miri lidere?”Ni{ta se ne krije. Oni koji su nas “milosrdno bombardovali”, sada milosrdno formiraju budu}u vlast. To obra|uje navedeni tekst i sugeri{e ~itaocima, ma koliko se gadili NATO-a i Zapada, ovi koje oni pozivaju ima da budu vlast. Da li je to odlu~ila CIA, ili mo`da uredni{tvo lista “Danas” nije toliko va`no jer se izme|u CIA-e i “Danasa” slobodno moè staviti znak jednakosti. To dokazuje ovaj tekst koji glasi: “Predsednici Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Socijaldemokratske unije Vuk Dra{kovi}, Zoran \in|i} i @arko Kora}, prisustvova}e zasedawu OEBS-a u Istambulu kao gosti. Kako je u izjavi za Danas precizirao Mons Niberg iz Kancelarije za odnose s javno{}u OEBS, predsedavaju}i ove organizacije Knut Volebek pozvao ih je na insistirawe u ime ~e{kog predsednika Vaclava Havela. Poziv za u~e{}e je, kako saznajemo u DS, bio upu}en i Dragoslavu Avramovi}u, ali se on nije mogao odazvati zbog svog zdravstvenog stawa. Prema saop{tewu Stejt dipartmenta, Dra{kovi}, \in|i}, Kora} i crnogorski pred131

sednik Milo \ukanovi} trebalo bi da se sastanu s najvi{im ameri~kim zvani~nicima, a neki izvori najavquju i susret s Medlin Olbrajt koja bi, kako javqa dopisnik Sensea iz Va{ingtona, mogla da posreduje u izmirewu Dra{kovi}a i \in|i}a”. Posle najave u broju od 19. novembra 1999. godine sledi i tekst pod naslovom “Volebek pozvao Jugoslaviju da iza|e iz samoizolacije”, sa nadnaslovom “Milo \ukanovi} i lideri SPO, DS I SDU sastali se ju~e sa predsedavaju}im OEBS”. U tekstu se iznosi spremnost Zapada da ima otvorene politi~ke aran`mane sa srbijanskom opozicijom. Posle tri godine kao da se ni{ta nije promenilo. Teme su iste, odnosi sagovornika isti, a jedina razlika je {to su onda{wi opozicionari sada trenutno dosmanlijska vlast. Tada im Zapad obe}avao, a sada ih pritiska i vrti oko malog prsta, a list “Danas” izve{tava sa istim odu{evqewem. Taj tekst glasi: “Predsednici Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Socijaldemokratske unije Vuk Dra{kovi}, Zoran \in|i} , @arko Kora} i Milo \ukanovi}, predsednik Crne Gore ju~e su se u Istanbulu u okviru samita OEBS sastali sa Knutom Volebekom, predsedavaju}im OEBS i ministrom spoqnih poslova Norve{ke, Bernarom Ku{nerom, {efom Civilne misije UN na Kosovu i Metohiji i Bodom Hombahom, koordinatorom Pakta za stabilnost Jugoisto~ne Evrope. Prema navodima iz saop{tewa DS teme o kojima se razgovaralo bile su, pored ukidawa sankcija SRJ, i za{tita srpskog i drugog nealbanskog ìvqa na Kosovu i Metohiji, povratak izbeglica na Kosovo i mogu}nost da se SRJ ukqu~i u Pakt stabilnosti Jugoisto~ne Evrope kao posmatra~. Frans pres je javio, pozivaju}i se na zvani~ne ameri~ke izvore, da se ju~e posle podne o~ekivao i susret s Medlin Olbrajt, ameri~kim dràvnim sekretarom, na prijemu koji Norve{ka prire|uje u Istanbulu. Olbrajt je ju~e, tokom radnog doru~ka s ministrima spoqnih poslova zemaqa u~esnica Samita OEBS izjavila da Zapad mora ispuniti svoja obe}awa o finansijskoj pomo}i za obnovu ratom razru{enih zemaqa na Balkanu.” U broju od 20 i 21. novembra 1999. godine objavqen je tekst pod naslovom “Dogovorena saradwa SAD, EU i opozicije u Srbiji”, sa nadnaslovom “Lideri DS, SPO i SDU u Istambulu razgovarali sa visokim zvani~nicima SAD i Evrope”. Stalno objavqivawe ovakvih tekstova imalo je za ciq da se na svojevrstan na~in amnestira Zapad za zlo~ine po~iwene na prostoru Savezne Republike Jugoslavije i predstavnici opozicije predstave kao sagovornici koje priznaje svet i ra~una da preko wih mogu da se uspostave novi odnosi. Naravno, u pitawu je bezgrani~no sluèwe tu|im interesima. CIA ima interes da ih promovi{e, pa list “Danas” mora da objavi seriju tekstova te sadrìne. Ovaj tekst glasi: “Medlin Olbrajt, dràvni sekretar SAD, pozdravila je zahtev jugoslovenske opozicije za saradwom sa SAD i EU kako bi “po~elo planirawe ekonomskog oporavka i regionalne integracije demokratske Jugoslavije” i najavila formirawe trilateralne grupe (sastavqawe od predstavnika SAD, EU i srpske opozicije) koja }e, kako je rekla, jo{ u Istambulu zapo~eti izradu plana i programa za prvi formalni sastanak. 132

U govoru prilikom prekju~era{weg susreta s jugoslovenskim opozicionim liderima i Milom \ukanovi}em, predsednikom Crne Gore koji su organizovali ~e{ki predsednik Vaclav Havel i Knut Volebek, norve{ki ministar spoqnih poslova i predsedavaju}i OEBS-a, Olbrajt je apelovala za odràvawe pravednih izbora, podràla crnogorskog predsednika Mila \ukanovi}a i srbijansku opoziciju i najavila materijalnu pomo} \ukanovi}evoj “reformski orijentisanoj vladi i demokratskim snagama u Srbiji”. SAD }e se, kazala je, zaloìti da to ukine i ostale zemqe ~lanice OEBS-a. Moramo ostati ~vrsti u uverewu da }e i Jugoslavija uskoro po~eti svoje putovawe prema demokratiji pod novim rukovodstvom i da }emo uskoro pozdraviti wen povratak u OEBS i u~e{}e u Paktu za stabilnost i wen povratak u glavne tokove evropskog ìvota – zakqu~ila je Olbrajt. Ona se u susretu s predsednikom Crne Gore Milom \ukanovi}em i predsednicima Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Socijaldemokratske unije Vukom Dra{kovi}em, Zoranom \in|i}em i @arkom Kora}em zaloìla za “poja~anu podr{ku demokratskim snagama u Srbiji” i upozorila da to, samo za sebe, ne moè da bude dovoqno jer se “sa strane moè pomo}i jedino onima koji su spremni da sami sebi pomognu”. U broju od 23. novembra 1999. godine objavqen je tekst sa nadnaslovom “Usvajawem zavr{nog dokumenta ju~e je zavr{en skup o budu}nosti Jugoslavije”, a pod naslovom “Demokratska opozicija kao ravnopravan partner Zapadu”. To je jo{ jedan tekst u seriji tekstova koji imaju za ciq da se ~itaocima saop{ti da su budu}nost oni koji sara|uju, odnosno slepo izvr{avaju naloge Zapada, a to su samo oni koji su pozvani na sastanak u Strazburu. Taj tekst glasi: “Forum o budu}nosti SR Jugoslavije koji je u nedequ po~eo u Strazburu, ju~e je u zavr{nom dokumentu pozvao me|unarodnu zajednicu da podrì prodemokratske snage u Srbiji i Crnoj Gori i da ukine zabranu uvoza goriva u SRJ. Forum o budu}nosti SRJ, pod nazivom “Stepenice ka Evropi”, okupio je pedesetak predstavnika politi~kih stranaka, lokalnih vlasti, nevladinih organizacija, sindikata, nezavisnih medija, nezavisnih obrazovnih, kulturnih i studentskih organizacija iz Srbije i Crne Gore, a prisustvovali su i predstavnici crnogorske vlade. Organizatori skupa su Savet Evrope i Institut Istok-Zapad iz Praga, koji su u julu na konferenciji u Bratislavi inicirali stvarawe radne grupe za budu}nost SRJ i lansirali ideju o Zajednici za promene, koja bi okupila sve jugoslovenske snage za ponovno ukqu~ivawe zemqe u savremene evropske i svetske politi~ke i dru{tvene tokove”. U broju od 24. novembra 1999. godine objavqen je nadnaslov “Ameri~ki predsednik Bil Klinton ju~e u Pri{tini razgovarao sa predstavnicima nacionalnih zajednica i me|unarodnih organizacija” , sa tekstom pod naslovom “Svima obezbediti miran ìvot”. Posle tri godine moè da se zakqu~i da ne bi bio ure|iva~ki proma{aj da je navedeni tekst objavqen ju~e ili najavqen za sutra. Obe}awe za dosmanlijsko radovawe. Tako i CIA stalno drì svoje saradnike u neizvesnosti, a isti radi i list “Danas” u tekstovima koje objavquje. Ovaj tekst glasi: “Ameri~ki predsednik Bil Klinton razgovarao je ju~e u Pri{tini sa predstavnicima kosovskih Srba i Albanaca o trenutnoj situaciji na Kosovu i te{ko}ama sa kojima se suo~ava me|unarodna zajednica i etni~ke zajednice. 133

Svesni smo te{ko}a i problema na Kosovu. Nivo nasiqa je opao, ali je jo{ uvek previ{e visok da bismo bili zadovoqni - rekao je ameri~ki predsednik obra}aju}i se predstavnicima kosovskih nacionalnih zajednica i dodao da se “Srbima moraju obezbediti uslovi za miran ìvot” i poru~io: - Mi nismo kolonijalisti, ve} vi trebate da iskoristite vreme koje me|unarodna zajednica provede na Kosovu i izgradite demokratske institucije. Ameri~ki predsednik, je kako prenose agencije, najenergi~nije istakao stav da se nasiqe na Kosovu mora zaustaviti. Klintona tokom posete Kosovu prate dràvni sekretar Medlin Olbrajt, savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger, glavnokomanduju}i snaga NATO u Evropi general Vesli Klark, te po dva senatora iz redova republikanaca i demokrata. Ameri~ka delegacija se sastala sa predstavnicima kosovskih Srba - vladikom ra{ko-prizrenskim Artemijem, Mom~ilom Trajkovi}em i protojerejom Savom Jawi}em, dok su Albance predstavqali premijer samoproklamovane vlade Kosova Ha{im Ta~i, lider Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova, predsednik Ujediwenog demokratskog pokreta Reyep ]osa, te pri{tinski izdava~i Veton Suroi i Bqerim [aqa. Episkop ra{ko - prizrenski Artemije, predsednik Srpskog nacionalnog ve}a Kosova zatraìo je od ameri~kog predsednika Bila Klintona da odlu~no za{titi nealbansko stanovni{tvo u ju`noj srpskoj pokrajini. U pismu vladike Artemija navodi se da je na Kosovu “represija nedemokratskog reìma” predsednika SRJ “zamewena represijom albanskih ekstremista” i dodaje: Moèmo da razumemo ogor~enost albanskog naroda, ali ne i da opravdamo wihovu nekontrolisanu odmazdu protiv nevinih civila. Represija protiv nealbanaca vr{i se uz pre}utnu podr{ku ve}ine albanskih lidera, ako ne i po wihovim naredbama”. U broju od 7. decembra 1999. godine objavqen je tekst pod naslovom “Dokazi o progonima”, sa nadnaslovom “OEBS prezentirala dva izve{taja o Kosovu”. List “Danas” je jedva do~ekao da se navodno pojavi neki dokument koji bi potvrdio sve tekstove koji su objavqeni. Zato je ovaj tekst suvoparan i bez komentara. Napisan je kao dokaz i potvrda da je uredni{tvo lista “Danas” pre svih shvatilo ko je ratni zlo~inac i zato ni u jednom tekstu nije bilo osude {iptarskih terorista i NATO bombardovawa. Taj tekst glasi: “Generalni sekretar NATO Yory Robertson ocenio je da je ju~e objavqeni izve{taj OEBS o Kosovu pruìo uverqive dokaze o tome da su srpske snage bezbednosti po~etkom godine sprovodile “sistematsku i prethodno planiranu kampawu progona kosovskih Albanaca”. “Izve{taj OEBS precizira da je to ~iweno u sklopu organizovane politike. U izve{taju se navode mnogi pojedina~ni slu~ajevi ubistava, surovosti i patwi, koje su srpske snage po~inile nad nevinim civilima, me|u kojima je bilo mnogo èna i dece”, navodi se u saop{tewu iz sedi{ta zapadne vojne alijanse. “Zbog tih zlo~ina protiv ~ove~nosti, koje je (jugoslovenski predsednik) Milo{evi} odbio da zaustavi, NATO je u martu pokrenuo svoju operaciju protiv Jugoslavije. Uspeh te akcije prekinuo je te sistematske progone i omogu}io da se 800.000 proteranih vrati domovima”, ocenio je Robertson. “OEBS je objavio dva izve{taja na 900 kucanih strana o stawu qudskih prava na Kosovu - jedan za period od oktobra pro{le do 20. marta ove godine i drugi od 14. juna do 31. oktobra ove godine. Yory Robertson je trebalo ju~e u Wu134

jorku da se sastane sa generalnim sekretarom UN Kofijem Ananom kako bi razgovarali o etni~kom nasiqu na Kosovu, a neposredan povod je, kako prenose agencije izve{taj OEBS. Robertson }e se sastati i sa ameri~kim predsednikom Bilom Klintonom, ministrom odbrane Vilijamom Koenom i savetnikom za nacionalnu bezbednost Sendijem Bergerom”. U petak 10. decembra 1999. godine u listu “Danas” objavqen je tekst pod naslovom “Brovini 12 godina”. U ovom tekstu samo nedostaje strelica gde su padale suze autor teksta, dok je morao da sastavi vest, a tekst glasi: “Krivi~no ve}e Okru`nog suda u Ni{u kojim je predsedavala sudija Marina Milanovi}, osudilo je ju~e predsednicu Lige albanskih èna Floru Brovinu na kaznu od 12 godina zatvora. Sudija Milanovi} je saop{tila da je Brovina kriva zbog izvr{ewa krivi~nog dela udruìvawa radi neprijateqske delatnosti u vezi sa krivi~nim delom terorizma izvr{enim u vreme neposredne ratne opasnosti i ratnog stawa. [ef kancelarije UN u Beogradu za qudska prava Barbara Dejvis je izjavila da je “tuàn dan kada jedna zemqa zatvori jednog od poznatih pisaca”. Posmatra~ Ujediwenih nacija na su|ewu Brovini, beogradski advokat Nikola Barovi} je dao kratak komentar: U Staqinovom SSSRqudi su ni za {ta osu|ivani na deset godina, a u ovoj zemqi se osu|uju na 12”. Ispod nadnaslova “Volfgang Isinger, dràvni sekretar za inostrane poslove Nema~ke” i pod naslovom “Era Milo{evi}a se bliì kraju” objavqen je u broju od 17. decembra 1999. godine tekst koji glasi: “Nema~ki dràvni sekretar za inostrane poslove Volfgang Isinger istakao je u ekskluzivnom intervjuu za Danas da bi srpska opozicija trebalo da do|e do jedne zajedni~ke politi~ke osnove na kojoj }e mo}i da okupi glasa~ko telo u Srbiji koje bi prihvatilo da je za wu jedina prava budu}nost izbor ka demokratskim promenama, vladavini zakonitosti i prikqu~ivawu svim evropskim integracionim procesima. Isinger je izrazio duboko uverewe da Srbija za to ima potrebni potencijal i da }e se, kako se izrazio, “u relativno kratkom vremenu, era Milo{evi}a pribliìti svome kraju”. Taj visoki nema~ki funkcioner slovi za jednog od najboqih poznavalaca prilika na prostoru biv{e Jugoslavije. Nedavno se, sa administracijom kancelara Gerharda [redera, preselio iz Bona u Berlin. U sali je uzgred napomenuo kako se “boqe snalazi u Beogradu, u kome je posledwih godina boravio vi{e puta”, nego u nema~koj prestonici”. U broju od 20. decembra 1999. godine objavqen je tekst pod naslovom “Ipak dat rok za ujediwewe?”, sa nadnaslovom “Opozicija posle berlinskog sastanka”. “Srpski pokret obnove demantovao je ju~e re~i Dragoslava Avramovi}a, predstavnika SZP, da je Jo{ka Fi{er, nema~ki ministar spoqnih poslova, na berlinskom sastanku lidera opozicije iz Srbije sa zvani~nicima SAD i EU, poru~io da opozicione partije imaju dva meseca da naprave zajedni~ku platformu. “SPO najo{trije protestuje povodom Avramovi}evih izjava koje on daje u ime cele opozicije, posle berlinskog sastanka, jer su one najobi~nija la`”, kazao je Ogwen Pribi}evi}, savetnik vo|e SPO i dodao da nije bilo “nikakvih rokova za ujediwewe”. 135

Jedan od u~esnika berlinskog sastanka, Dragoqub Mi}unovi}, predsednik Demokratskog centra, ~lana koalicije DAN, rekao je da je on razumeo Fi{erove re~i “kao primedbu da vreme curi, da se izbori mogu dogoditi na prole}e i da je zato trenutak da opozicija po~ne zajedni~ki da deluje i da ima svoju strategiju”. Po Mi}unovi}evom mi{qewu najboqi na~in da se ta strategija dogovori je okrugli sto. Vo|a DC je najavio da }e o tome da razgovara sa Vukom Dra{kovi}em i drugim opozicionim liderima”. “Robin Kuk, {ef britanske diplomatije u intervjuu za Zeri” je nadnaslov, a naslov teksta objavqenog 28. decembra 1999. godine je “NATO nije intervenisao da bi sada stradali nedu`ni Srbi”. U ovom tekstu se sugeri{e ~itaocima da NATO nije svemo}an kada su pitawu {iptarski teroristi, kao {to je nadmo}an kada su u pitawu obi~ni Srbi. Te{ko je protiv svojih, koje su naoruàli, obu~ili i poslali da ubijaju Srbe. Taj tekst glasi: “Pri{tina - NATO je intervenisao da bi zaustavio etni~ko ~i{}ewe, a ne da bi sada kosovski Albanci ubijali nedu`ne Srbe - izjavio je Robin Kuk, {ef britanske diplomatije u intervjuu za novogodi{wi broj pri{tinskog nedeqnika na albanskom jeziku Zeri, a prenosi Beta. Lanac nasiqa i osvete na Kosovu mora hitno da se zaustavi. Intervencija NATO je dala nove nade za budu}nost Kosova, ali i sada se, naàlost, de{avaju lo{e stvari, jer pate nedu`ni qudi i nastavqa se nasiqe nad mawinskim narodima, ocenio je {ef britanske diplomatije. Kuk je ocenio da KFOR i Civilna misija UN na Kosovu ne mogu da osiguraju bezbednost ukoliko ekstremne grupe i pojedinci, uporni u nasiqu i osveti, ne prekinu sa takvim aktima i dodao da su “odlu~nost i jedinstvo NATO doprineli da se zaustavi etni~ko ~i{}ewe i da se postavi baza me|unarodne podr{ke za obnovu i stabilnost Kosova”. U broju od 4. maja 2000. godine objavqen je tekst pod naslovom “Kosovski signali” autora Ivana Torova. Ovaj tekst se na{ao u rubrici “Pred rubikonom” i odnosi se na ideje Bernara Ku{nera i NATO generala o pomirewu na Kosovu i Metohiji. I iz ovog teksta izvire reka re~i da su samo Srbi krivi. Sigurno Torov i danas stoji iza ovog teksta, ali ga op{tepoznate ~iwenice i notorna istina koja se formirala za dve godine toliko demantuju, da bi morao hitno da prekine da se bavi proro~anstvima. Krajwe je vreme da shvati da je instrument u rukama CIA-e i da je to danas svima jasno. Taj tekst glasi: “Posle skoro godinu dana uzajamnog trvewa i rivalskog nadigravawa, me|u liderima kosovskih Srba se ovih dana de{ava ne{to {to, u najmawu ruku, ohrabruje. Da li su to Uskrs i Prvi maj blagotvorno uticali na wih ili je posredi ne{to drugo, tek kao da vladika Artemije i Mom~ilo Trajkovi}, s jedne, i Oliver Ivanovi} i Marko Jak{i}, s druge strane, postaju svesni da su wihovi sporovi bili od koristi svima, osim kosovskim Srbima. Pogotovo su bili “na usluzi” ekstremnim Albancima i - Slobodanu Milo{evi}u. Mada je prerano govoriti o nekakvom radikalnom izmirewu, ipak, neki nagove{taji iz Gra~anice i Kosovske Mitrovice, dva neformalna centra politi~kog organizovawa kosovskih Srba, pruàju kakvu-takvu nadu da }e se lokalni nacionalni lideri napokon na}i na zajedni~kom poslu: kako stvoriti uslove da se preostali Srbi zadrè, a izbegli i proterani vrate na svoja kosovska ogwi{ta. 136

Najpre su Artemije, Ku{ner, Maknamara i Ortuwo osnovali zajedni~ku instituciju za povratak Srba, da bi zatim pozvali i mitrova~ke lidere da im se pridruè. Ovi, pak, kako se ~ini, principijelno nemaju ni{ta protiv toga, ali traè da se Srbima omogu}i masovniji, a ne samo “pilot” povratak, kako bi mogli da se brane ukoliko ih militantni Albanci budu napali. Sama ~iwenica da se o tome ve} naveliko razgovara i pregovara na relaciji Pri{tina-Gra~anica-Kosovska Mitrovica najavquje da razlike izme|u wih nisu nepremostive i da bi se uskoro neki kompromis mogao posti}i. Uporedo s tim, iz Mitrovice stiè jo{ jedna, za {iru javnost iznena|uju}a, a za Milo{evi}eve juri{nike depremiruju}a vest. Uprkos ra{irenom uverewu da su unazad godinu dana igrali ulogu kosovske filijale beogradskog reìma, Ivanovi} i Jak{i} najavquju da }e ve} danas (4. maja) u Zubinom Potoku wihovo Srpsko nacionalno ve}e zatraìti da bude primqeno u udruènu srpsku opoziciju. Tamo gde su od samog po~etka gra~ani~ki vladika i Mom~ilo Trajkovi}. Uz svo uvaàvawe procene da prièqkivano pribliàvawe Gra~anice i Mitrovice ipak ne}e i}i tako glatko, {to zbog uzajamnog rivaliteta, {to zbog razli~itih politi~kih, liderskih i drugih ra~unica, va`nije od toga je wihova spoznaja da je kosovskim Srbima voda zaista do{la do grla i da im nema druge nego da se sami organizuju, uspostave ~vr{}i kontakt sa me|unarodnom upravom i u datim, krajwe nepodno{qivim kosovskim okolnostima, poku{aju da pokrenu proces povratka na Kosovo. I da ujedno raskrste sa hroni~nom i specifi~nom opstrukcijom Milo{evi}evog reìma, olako datim obe}awima generala da }e se jugoslovenska vojska vrlo brzo vratiti u pokrajinu i da je samo pitawe dana kada }e “novi svetski poredak”, na ~ijem je ~elu beogradska vladaju}a elita, staviti ta~ku na me|unarodni vojni i civilni protektorat na Kosovu. Mora biti da su najnovije izjave Bernara Ku{nera i brojnih NATO generala da se i Albanci i Srbi moraju pomiriti s tim da }e me|unarodne vojne snage jo{ dugi niz godina boraviti na Kosovu, uticale da neki lokalni lideri omek{aju svoju tvrdokornost, prihvate realnost i priklone se logici “ako ve} ne moè{ da ih pobedi{, bar im se prikqu~i.” Ivanovi} i Jak{i} su, dakle, na putu da povuku, nesumwivo, hrabar, ali ujedno i veoma riskantan potez. Eventualnim pribliàvawem Artemijevoj struji i Ku{nerovoj administraciji suo~i}e se sa bar nekoliko te{kih isku{ewa: i daqe }e nasuprot sebi imati ekstremne Albance, koji }e u~initi sve ne bi li osujetili masovniji povratak Srba, krajwe sporu, neodlu~nu i neefikasnu me|unarodnu birokratiju, ali i jaku propagandnu ma{ineriju Milo{evi}eve centrale i wenih kosovskih ispostava. Zvani~ni Beograd, uveren da je Kosovska Mitrovica odra|ivala wen posao op{te destrukcije napora za stabilizovawe stawa na Kosovu, sada }e ostati bez svog najja~eg upori{ta, {to }e samo poja~ati wegov bes, nagon za osvetom i uve}ati spisak “doma}ih izdajnika” tipa Vuka Brankovi}a. Ali, to je vaqda ne{to {to se podrazumeva, “legitimacija” koja se mora ste}i da bi se kosovska sumorna stvarnost za tamo{we Srbe pomerila s mrtve ta~ke”. 137

U broju od 16. novembra 2000. godine redakcija lista je objavila komentar pod naslovom “Ko (ni)je opasan”. Zato {to redakcija lista “Danas” nije bila konsultovana prilikom izmene liste nepoèqnih istr~ao je revolt onih koji verno sluè CIA-i. Ko bi rekao da oni mrze, kada se stalno reklamiraju da su protiv govora mr`we. O tome najboqe govori tekst koji glasi: “U sklopu napora da Saveznu Republiku Jugoslaviju vrati u okriqe me|unarodne zajednice Evropska unija je revidirala listu lica koja “predstavqaju opasnost za konsolidaciju demokratije u SRJ” i sa we izbrisala mno{tvo {iroj javnosti poznatih imena, zadràv{i 626. Me|utim, spisak onih koji su ostali na evropskom ledu, ba{ kao i onih koje je otopqavawe odnosa zahvatilo, poprili~no je zbunio ovda{wu javnost svojom nedosledno{}u, mada se za poneke slu~ajeve moè upotrebiti i znatno teà kvalifikacija. âst najve}e opasnosti po ju-demokratiju pripada biv{em jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milo{evi}u, oja~anom porodicom, dok se najve}a grupa na{la pod stavkom “saradnici g. Milo{evi}a” i me|u prekr{ajnim sudijama. To i ne bi bilo zbuwuju}e da na spisku onih koji vi{e nisu nepoèqni (tj. opasni) nije i doskora{wa perjanica SPS Gorica Gajevi}, pa {ef Resora Dràvne bezbednosti MUP Srbije Radomir Markovi}, wegov prezimewak ustavotvorac Ratko Markovi}, biv{i savezni premijer Momir Bulatovi}. Sledi General{tab na ~elu sa na~elnikom Neboj{om Pavkovi}em, a tu su oficiri koji su u~estvovali u sudskom postupku protiv novinara Miroslava Filipovi}a. Prosta, a posebno politi~ka logika, nalaù jo{ prostije pitawe ~ime je to, primerice, ~eli~na SPS-ledi izborila novi evropski status? Ako je ona, kao visoki funkcioner socijalista bila a sada nije vi{e opasna, za{to je opasan izvesni Slavoqub Vuli}, {ef SPS za Despotovac (istina i ~lan GO SPS)? Ako nije opasan (biv{i) gradona~elnik Pri{tine, za{to je opasan uro{eva~ki... Da li su, za razliku od najvi{ih oficira Vojske Jugoslavije i delom politi~kog establi{menta, koji su se oslobodili stega iako su aktivno u~vr{}ivali Milo{evi}ev reìm, prekr{ajne sudije (u postupcima protiv medija) odista krunska opasnost, posebno sada kada je Zakon fakti~ki stopiran? Razumqivo da, uprkos tome {to je bar nekima od wih su|ewe nametnuto, odluku o wihovom cementirawu na listi nije te{ko braniti, posebno iz ugla ka`wenika, ali za{to je onda naj~e{}em me|u tuìocima Rajku Raji Popovi}u omogu}eno {vr}kawe po Evropi? A ako je on i pored svih muka i globe, koje je priredio listu Kikindske amnestiran za{to to nije u~iweno i sa aktuelnim ambasadorom u Belorusiji Miloradom Radevi}em, koji je na listu dospeo kao prijavqiva~ Dnevnog telegrafa i Evropqanina? Pitawa, i po vertikali i po horizontali, mogu za}i u ~istu sholastiku, ako se izgubi iz vida najmo}niji od svih argumenata – o~ito je birokratiji dodeqena glavna uloga u revidirawu liste, o ~emu plasti~no svedo~i podatak da je i trojici umrlih i daqe zabraweno putovawe i kori{}ewe ra~una. Pisari, ko i svaki drugi, nisu na{li za shodno da komuniciraju sa Beogradom i Podgoricom. Postoji i verovatno}a da je komunikacija bilo, bar kada je re~ o (odmrznutoj) eliti, a to onda otvara nova prosta pitawa. Ko je predloìo da se Markovi} i Gorica Gajevi} pomiluju? Najjednostavnije re{ewe koje elimini{e 138

sva pitawa jeste da }e otopqavawe Zapada uskoro biti generalno, izuzev za one koji su na listi ratnih zlo~inaca. Posmatrana iz tog ugla revidirana lista nije zbuwuju}a, pitawe je samo ho}e li i odmrzavawe te}i traqavo birokratski kao i weno formirawe? Autor Ivan Torov u tekstu pod naslovom “Prokletstvo u “belom” koji je objavqen 20. jula 2000. godine u rubrici “Pred rubikonom” morao je da dopuni stav redakcije na slede}i na~in: “Tek sada vidim koliko sam pogre{io {to nisam pre vi{e od mesec dana ni{ta napisao povodom odluke EU da sa~ini “beli” spisak ovda{wih firmi kojima je dozvoqeno da sara|uju sa razvijenim Zapadom. Bar bih umirio svoju profesionalnu savest. Jo{ tada se moglo lako pretpostaviti da }e se desiti ono o ~emu upravo obave{tavaju dnevni listovi: da vlasnici mnogih od 190 firmi prokliwu dan kada su im iz Brisela poru~ili da mogu slobodno da trguju sa Evropom, po{to se, eto, “utvrdilo da nisu u slu`bi Slobodana Milo{evi}a i wegovog reìma”. Savezna vlada je pre neki dan “upozorila na neophodnost kontrole”, a ju~e je ve} obelodaweno da je svih 190 firmi sa “briselskog belog spiska” blokirano. Tako je “bela” (da li i dobra?) namera Evropske unije u na{im okolnostima postala “crna”, signal ovda{wim patriotama da krenu u pravu egzekuciju firmi koje su se drznule i da pomisle da rade normalno, a da pri tom budu van reìmske kontrole. [to je jo{ gore, u milosti tvoraca “novog svetskog neokolonijalizma” i “globalnog imperijalizma”. I {ta sada? Umesto 190 firmi koje su mogle kako-tako da rade, wih vi{e ili ne}e biti, ili }e se prikqu~iti hiqadama drugih za koje EU smatra da rade za dobrobit reìma. I u ovom slu~aju, po ko zna koji put (ne)svesno primewena je modifikovana varijanta poznatog jevrejskog prokletstva “imao pa nemao”, koje je u na{im prilikama preraslo u “dabogda te Evropska unija stavila na beli spisak”. U stvari, ni{ta tu nije iznena|uju}e. Bilo bi da je, recimo, savezna vlada - onako suptilno kakvu je Bog osmislio i formirao – odlu~ila da iskoristi evropski “poklon” i preko tih “odabranih” 190 firmi pokusa da jugoslovensku robu plasira na Zapadu. Ili da pokaè neuobi~ajenu fleksibilnost i dokaze kako ona, u su{tini, i nije toliko lo{a i ideolo{ko-patriotski zadrta koliko se u inostranoj javnosti smatra. E, kako ima obi~aj da kaè jedan od wenih najagilnijih ~lanova zaduèn za borbu protiv “svetske medijske agresije”, to ne}e mo}i. Narod se pita, a on, zna se, ne voli izdajnike. Ako ve} ho}e da budu na pravoj liniji, evo im Irak, Severnu Koreju, Kinu, Vijetnam, Zimbabve, pa neka rade za dobro naroda. Jednom smo tako patriotski, op{tenarodnim bojkotom, uni{tili slovena~ku ekonomiju, sada je prilika da slistimo i globalizovani Zapad. Pa kud puklo... Upozoravali su ovda{wi eksperti i opozicioni politi~ari evropske “stratege” da stanu na loptu, dobro porazmisle pre nego {to i jednu srpsku firmu stave na – optuèni~ku klupu. Nije vredelo. Fanati~nom lako}om sa~inili su “belu” listu, vaqda uvereni da boqe od ikoga drugog poznaju temperament i mentalitet Milo{evi}eve logike vladawa. Bili su nepopravqivo sigurni da }e ~im objave spisak wima podobnih, a Beogradu nepodobnih, svi pohrliti da se u wega utrpaju i tako skre{u reìmska ekonomska krila. 139

Mogu oni to, dodu{e, i sada da u~ine. Da jednostavno “belu” listu pro{ire na sve srpske fabrike, kompanije, firme, ali ne}e. To bi ve} preterano li~ilo na globalno skidawe sankcija Srbiji, a tako ne{to je nezamislivo u wihovom nastojawu da svakojakim “produhovqenim” potezima oja~aju ovda{weg gospodara. Zato, gospodo iz Brisela, okanite se svojih “belih” i “crnih” lista. Dovoqne su nam i ove doma}e, agresorske, petokolona{ke, izdajni~ke. I ovako su preterano duga~ke da biste ih i vi sa svoje strane {irili”. List “Danas” je objavio tekst Ivana Torova u broju od 27. jula 2000. godine pod naslovom “Virus nacije” u rubrici “Pred rubikonom”. Ovaj tekst se navodi kao primer kako su izgledali tekstovi lista “Danas” pre petooktobarske buldoèr revolucije i poziva svako da u tekstovima nakon dosmanlijske revolucije prona|e makar jedan u kome se iznosi ovolika koli~ina mr`we prema vlasti. Taj tekst glasi: “Pre otprilike dva meseca na ovom istom mestu preporu~io sam tvorcima reìmskih pravnih akrobacija i smicalica da skrate muke i sebi i drugima tako {to }e po najhitnijem postupku doneti zakon ili uredbu kojom }e se vladaju}a koalicija narodnog jedinstva proglasiti pobednikom svih budu}ih demokratskih i slobodnih izbora. Time bi se radikalno smawili tro{kovi glasawa, predizbornih kampawa, reklamnih spotova, izbegli bi se neproduktivni konflikti sa oponentima, a u{te|ene pare bi se mnogo korisnije upotrebile, recimo, za poboq{awe standarda svih onih kojima je najnovija strategija antiimperijalisti~ke revolucije prirasla k srcu. Ubrzo su mi pristigle dobronamerne primedbe nekih poznanika da sam preterao u ironiji i malicioznosti, da na{a vlast ipak nije toliko samouverena i drska da bi tako ne{to u~inila. I ve} sam po~eo da se kolebam, ~ak i da se donekle, bar u sebi, posipam pepelom, kad ispade da moja “maliciozna ideja” i nije ba{ toliko neosnovana. Ispostavilo se da u wu neuporedivo vi{e veruje vlast, koja je pokazala da je i te kako blagodarna svakoj profitabilnoj “ideji”, nego “druga strana barikade”, koja je hroni~no sumwi~ava i podozriva. Stigao je na red, kako se ~ini, i taj “globalni medijski manipulator” zvani internet. Kako je narodna vlada sebi naturila teàk zadatak da i wega preuzme i kontroli{e, nema vi{e teorije da nam preko wega osvedo~eni agresori u na{e zdravo tkivo ubacuju svoje imperijalisti~ke i hegemonisti~ke kompjuterske viruse. Doma}i patriotski filteri su dovoqno dobri i osposobqeni za “~i{}ewe”, {to }e re}i, nema {ta narod da brine. Dobro, ne moè se ba{ re}i da se sve {to su Slobini eksperti u me|uvremenu ponudili narodu poklapa sa celinom “ideje”, ali su{tina je tu. Eto, u roku od 24 ~asa, bez suvi{nih formalnosti poput nikakve nove “Kardeqeve ustavne komisije”, javne debate i (daleko bilo) referenduma, donet je novi ustav za univerzalnu upotrebu: jedna, federativna i (pokazalo se) neupotrebqiva dràva zamewena je efikasnom, unitarnom. Moè i sa i bez Crne Gore, sa i bez Kosova, a, bogme, sa i bez - Srbije. U takvoj dràvi sve je prakti~no stvar porodi~nog dogovora, brzog, uz kafu, bez robovawa trulim kapitalisti~kim navikama da se ba{ o svemu svako pita. Takav ustav, naravno, istorijski potvr|enom predsedniku daje sve mogu}nosti, ako èli, da doìvotno usre}uje narod, a on (narod) se pita onoliko ko140

liko mu preostaje vremena da se, u pauzi izme|u dve posete narodnoj kuhiwi i kopawa po kontejnerima, bavi tako kapitalnim pitawima kao {to je ko }e i daqe da ga vodi kroz nove bitke, radne i ratne pobede. Dve srpske vlade, jedna na Novom Beogradu, druga u Kneza Milo{a, tako, dobile su ovla{}ewe da za dobrobit naroda, poput izgradwe brzih pruga i jo{ brìh stanova, dnevno, iz sata u sat, mewaju zakone, donose uredbe i direktive kojima }e se sve, bez parlamentarnog iscrpqivawa, dovesti u funkciju realizacije najuspe{nije i najpatriotskije srpske vlasti u novijoj istoriji ~ove~anstva. Da je to tako pravi primer je najsveìji Zakon o javnim preduze}ima. On, kako ga je sam wegov tvorac dao, ima svrhu da sve {to hoda i mrda u Srbiji proglasi “javnim radnicima i radnicama”, odnosno vlasni{tvom dràvnih kabineta dobro nam poznatih drugarica i drugova. Po{to }e vlada biti i gazda i direktor, i izvr{ilac i kontrolor, logi~no je pretpostaviti da }e ona biti ta koja }e budno paziti da joj se ni{ta ne omakne, pa se tako desi da se, recimo, privatne firme i mediji u li~noj svojini gra|ana, u praksi pona{aju mimo jasno utvr|enih pravila iz uputstva o doprinosu svih dru{tvenih subjekata u patriotskoj obnovi i reformi i dinami~nom (brzom) prosperitetu. U takvom ambijentu ne}e biti ono “moje”, “tvoje”, sve }e biti “na{e”, odnosno “narodno”. Vlada je ta koja }e savesno i blagovremeno odre|ivati ko }e kad i koliko dobijati vode i struje, kome je potrebnije mleko, ko sme da se le~i, a ko da jede {e}er, pogotovo kola~e, ko }e gostovati na RTS i BK, a ko na Studiju B i Palmi. U tom smislu, stigao je na red, kako se ~ini, i taj “globalni medijski manipulator” zvani internet. Kako je narodna vlada sebi naturila teàk zadatak da i wega preuzme i kontroli{e, nema vi{e teorije da nam preko wega osvedo~eni agresori u na{e zdravo tkivo ubacuju svoje imperijalisti~ke i hegemonisti~ke kompjuterske viruse. Doma}i patriotski filteri su dovoqno dobri i osposobqeni za “~i{}ewe”, {to }e re}i, nema {ta narod da brine. A kad se sve to zavr{i, kad definitivno de{ifrujemo kompletan doma}i “genetski kod” i dràvu za{titimo od razornog dejstva spoqnih infekcija, dopusti}emo da se narod malo proveseli i zabavi. Recimo, da se poigra izbora i demokratije. Tek da ne zaboravi od kakvog ga je zla ova vlast oslobodila”. U broju od 10. maja 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Ferhadija ponovo na loma~i”. Protest bawalu~kih Srba protiv izgradwe pomenute yamije bio je povod da se saspe gomila uvreda i laì na ra~un srpskog naroda. Taj tekst glasi: “Posle svega, nisam ba{ siguran da je rat u Bosni zavr{en. U stvari, sve sam sigurniji da je Dejtonski sporazum, kojim je Holbruk mahao busaju}i se u juna~ke ameri~ke grudi, bio samo manevar, mo`da i trik, da pucwava, makar privremeno, stane, da ratne poglavice dobiju svoj deo plena, a da ono {to je vi{egodi{wu bosansku agoniju pokrenulo i hranilo - nacionalizam i mr`wa - nastavi da ìvi. Dodu{e, malo potisnuto, u ne{to izmewenijem obliku, ali dovoqno vitalno da - kad mu se ukaè prava prilika - ponovo izbije na povr{inu. Kada je nedavno HDZ u Mostaru na~inio pravi dar-mar pripretiv{i ~ak da }e “ugroèni” Hrvati ponovo uzeti oru`je u ruke i braniti svoju “dedovinu”, mislio sam da su to “posledwi trzaji zla.” Kad su Srbi u Trebiwu pre nekoliko dana shvatili da im mostarska “bra}a” mogu oduzeti primat, organizovali su se vaqano da to spre~e. Apokalipti~ni bawalu~ki prizori divqa141

wa, razularenog qudskog stampeda, automobila i autobusa u plamenu, verskih zastava na loma~i, mu~ne opsade zato~enih “gostiju” i vernika, na desetine povre|enih, uverili su me da je 21. stole}e prerano stiglo da zameni mrak ovda{weg sredweg veka. Svet se zgraàva, ratoborni Srbi osokoqeni, umereni indiferentni, Bo{waci zastra{eni, srpski politi~ari sa kabinetima u Sarajevu ili Bawaluci ili }ute ili se ogra|uju uobi~ajenom floskulom “tako im i treba kad se igraju vatrom”, odnosno “politizuju verske manifestacije”. Ferhadija, jednom sa zemqom sravwena, u ponedeqak je ponovo sru{ena a da nije ni po~ela da se obnavqa. Kao spomeniku istorije i kulture, koji pamti vekove tamnog bosanskog vilajeta, bilo joj je naprosto su|eno da i 93. i danas bude `rtva, da zavr{i kao sredwevekovna ve{tica, na loma~i, u besprizornom nacionalisti~kom piru i pohodu (ne)kontrolisane mase. Qudi, koji su podstaknuti i racionalnim i primitivnim nagonima - u simbolici “kamena temeqca” prepoznali jo{ jednu “podmuklu najezdu Turaka i wihovih austrougarskih pomaga~a”. Nisam, dodu{e, neki naro~iti qubiteq te vrste “manifestacija”. Da obnavqawe yamija i crkava bude jedan od prvih znakova da je ne{to krenulo na boqe. Pre nego {to su ratom izmrcvareni qudi dobili nekakvu satisfakciju u obliku, recimo, stanova, obnovqenih ku}a, povratka u svoje napu{tene domove, novih {kola i posla. Ali, {ta je - tu je. Ovo su balkanske realnosti, sa svim wihovim specifi~nostima i “originalnostima”, sa mentalitetom i temperamentom koji ne tako retko mogu biti surovo nemilosrdni. Ferhadija je, ipak, u svemu tome morala biti izuzetak. Samim tim {to je odolevala vekovima, a onda je odletela u vazduh u gradu koji se di~io time {to u wemu nije bilo ratnih operacija i {to je s wom za samo nekoliko meseci poru{eno jo{ preostalih petnaest bawalu~kih yamija. Bez frontova i topova, ali uz, tada i sada, mo}nije oru`je, nacionalisti~ki vrisak da “turska noga” vi{e nikad ne}e “kro~iti na srpsko tlo.” I kako to obi~no biva: svet se zgraàva, ratoborni Srbi osokoqeni, umereni indiferentni, Bo{waci zastra{eni, srpski politi~ari sa kabinetima u Sarajevu ili Bawaluci ili }ute ili se ogra|uju uobi~ajenom floskulom “tako im i treba kad se igraju vatrom”, odnosno “politizuju verske manifestacije.” Ne ogla{ava se ni beogradska Patrijar{ija, a ne{to se ne ~uju ni ovda{wi neimari “specijalnih veza” sa Bawalukom. Imaju vaqda pre~a posla da Bu{u objasne da se Srbija promenila, svom narodu otkud hladwa~a smrti u dunavskim vodama, da li je “Vuk sredio ovce” ili su “one sredile Vuka”, nego da se ~ude za{to se “preko Drine” obnavqa svima nama dobro znana nacionalisti~ka pomama. Policija u RS nudi ostavke, ali ne i inspiratore, verovatno u strahu da se ne pokaè da se iza bawalu~ke loma~e kriju oni koji misle da “raspodela plena na Balkanu nije zavr{ena” i da tenzije (~itaj: nacionalisti~ku histeriju) treba odràvati i podsticati sve do “kona~nog raspleta.” Uostalom, ako se Hrvatima dozvoqava da Herceg-Bosnu svojataju kao svoje “ekskluzivno nacionalno vlasni{tvo”, Crnogorcima da vi{e ne budu Srbi, Albancima na Kosovu, jugu Srbije, a sada i u Makedoniji, da rade {ta im je voqa, za{to se i paqanskim ratnicima i “patriotama” ne bi omogu}ilo da se povremeno ogla{avaju, da pokaù da su ìvi i zdravi, ~ak i u vlasti, da ih pe142

~ena volovina odràva i da jedva ~ekaju svoj ~as velikog povratka. Sejawem “istorijskih istina” da balkanski, prema tome, ni bosanski narodi, “definitivno ne mogu ìveti u istoj ku}i”, specijalnim vezama sa “nacionalnom maticom”, svojom interpretacijom “umerenog”, “demokratskog” nacionalizma, ru{ewem tu|ih nacionalnih i verskih simbola, spaqivawem zastava...”. Komentari{u}i ~iwenicu da su vojni pravosudni organi pokrenuli procese protiv 193 rezerviste, list “Danas” je u broju od 17. maja 2001. godine, objavio komentar pod naslovom “Prawe dosijea”. U ovom tekstu se ne prikazuje zadovoqstvo {to su na{i nadle`ni organi oduvek vodili ra~una da se spre~e ratni zlo~ini, ve} nezadovoqstvo da se jo{ uvek u medijima pojavquju oficiri koji su pruàli otpor NATO agresoru. Listu “Danas” polazi za rukom da pre svih, ~ak i pre Karle del Ponte, prona|e komandnu odgovornost oficira. Ovim tekstom se iznosi stav CIA-e da nije zadovoqna u~iwenim, odnosno da se komandantima mora suditi u Hagu, jer su se drznuli da brane otaybinu. Prakti~no se name}e stav da je zabraweno da se domovina brani, a da je dozvoqeno sluìti Zapadu. Taj tekst glasi: “Ovda{wa javnost je nedavno poprili~no bila iznena|ena, pa i zate~ena, objavom da su vojni pravosudni organi pokrenuli istra`ne i druge postupke verovali ili ne - protiv 193 svoja pripadnika. Razlog - koliko se to moglo razaznati iz birokratski sro~enog saop{tewa – zlo~ini protiv civila po~iwenih na Kosovu u toku 1998. i u vreme NATO bombardovawa, 1999. godine. Logi~no, usledila su reagovawa. Vlast je poùrila da pohvali generale zbog wihove “primerne samoinicijative”, generali su, opet, pohitali da nas ubede da su oni, kao, oduvek bili protiv “nevite{kog pona{awa” svojih pripadnika u nametnutim nam ratovima, inostrana javnost poku{ava da otkrije {ta se, u stvari, vaqa iza ovog poteza. A doma}a? Ona je, kako obi~no biva, podeqena, ali i zbuwena, bar ~iwenicom da vojno rukovodstvo priznaje da su neki weni pripadnici u “kosovskoj bici” ubijali, pqa~kali, palili, silovali, razvla~ili ratni plen. Stradali su, uglavnom, nedu`ni civili. Do skora nas je dràvna patriotska propagandna matrica uveravala da je tako ne{to nemogu}e, da su zlo~ine ~inili samo “oni drugi”, delila su se odli~ja i medaqe, pride luksuzni stanovi, pa i vile za “iskazanu borbenost, odbranu ~asti i dostojanstva”, slavila se “velika pobeda nad najmo}nijom svetskom silom”... Kako vreme odmi~e, pokazuje da je sve, ipak, bilo “ne{to druga~ije”, da ratovi, pa i oni “najsvetiji”, nisu ve~erwe “nacionalne i patriotske bajke” za decu, ve} prizemniji, siroviji i suroviji nego {to ih je vojno-politi~ko-dràvno-oligarhijska struktura prikazivala. Do skora su vojni predstavnici odbijali i pomisao da je VJ, sa policijom, ~inila sinhronizovane “nevite{ke” ratne zlo~ine (kakvi li su “vite{ki”?), ha{ke optu`nice protiv “na{ih qudi” smatrane su “me|unarodnom zaverom”, ko je god bio na listi Arburove i Del Ponteove slavqen je kao heroj, negovan kao nacionalni biser. I sve bi to bilo lepo i krasno da se u me|uvremenu okolnosti u Srbiji nisu izmenile. DOS bi dokazao da nije alergi~an na kriti~ko preispitivawe najnovije, pa i one udaqenije mra~ne ratne nacionalisti~ke pro{losti, vojni vrh bi sleteo sa nebeskih nacionalnih visina na zemqu, narod bi shvatio koliko je bio izmanipulisan. Bar 98. i 99. godine. Postojale su i postoje, me|utim, institucije u ovoj zemqi, nevladine, civilne, antiratne organizacije, zaduè143

ne za brigu o za{titi qudskih prava, poput Fonda za humanitarno pravo Nata{e Kandi} i Helsin{kog odbora Sowe Biserko, koje ba{ ne gube pam}ewe, a i ne uni{tavaju dokumentaciju i dokaze o u~iwenim ratnim zlo~inima. I nisu sklone da pokretawe postupka protiv 193 vojnika bezrezervno razumeju kao skidawe misterije sa pona{awa vojske u proteklim ratovima. I ve} pri~a generala Pavkovi}a da su osumwi~eni prete`no rezervisti podstakla je rezervisanost prema pravim namerama vojnog vrha. Da na ovaj na~in oni isti generali koji su 98. i 99. predvodili rat na Kosovu, a sada pri~aju bajke o profesionalizaciji, moralu, u~lawewu u Partnerstvo za mir, koji se ubi{e dokazuju}i svoju miroqubivost i smisao za toleranciju poku{avaju da “operu svoj dosije” tako {to }e ~itavu stvar sa ratnim zlo~inima lokalizovati na “nekontrolisane i raspojasane” rezerviste. I da tu, normalno, nema mesta pokretawu nekakve komandne odgovornosti za sve {to se na terenu de{avalo. Proturawe informacije da neki od ovih postupaka datiraju jo{ od 98. godine trebalo bi, tako|e, da sugeri{e kako je “isterivawe zlo~inaca” iz vojnih redova oduvek bilo pravilo pona{awa u General{tabu. Osim “sitnice” da su qudi odlazili u zatvor upravo zato {to su javno tvrdili da je i vojska “ne~asno” okrvavila ruke. General Pavkovi} je, dodu{e, demantovao da je izjavio kako su na Kosovu zla ~inili Arkanovi “dobrovoqci”, ali je ostao mu~an utisak da se prebacivawem krivice na rezerviste (koje su, usput, mobilisali i ratno raspore|ivali generali Ojdani}, Pavkovi}, Lazarevi}) èli da stvori pogre{na predstava o dimenzijama i glavnim stratezima u~iwenog ratnog zlo~ina. Ako je ta~no da su “rezervisti bili nekontrolisani”, da su ~inili {ta im je voqa, ubijali, reketirali, palili, silovali, odnosili ratni plen, kako se wihovi nadre|eni mogu amnestirati krivice da su im to na bilo koji na~in omogu}ili. Ako je, pak, ta~nije da je pona{awe rezervista i vojnika na terenu bilo slika i prilika dominantne bahate politi~ke logike Slobodana Milo{evi}a i wegovih najuìh vojnih i dràvnih saradnika, osmi{qenih ratnih strategija u komandnim kabinetima, onda predstoje}a su|ewa (iza zatvorenih vrata, pretpostavqam) nikako ne mogu da mimoi|u tada{we i sada{we vojne ~asnike. Voleo bih da procesi budu javni (ako vojni vrh zaista nema {ta da krije), pa da obi~ni, izmanipulisani i indoktrinirani svet ~uje {ta }e re}i – optuèni rezervisti. Sve me ovo na neki sumoran na~in podse}a na prizore i iskustva iz 91. i kasnije na hrvatskom i bosanskom rati{tu, kada su odredi “patriotsko-nacionalno usmerenih” dobrovoqaca i rezervista (pod jedinstvenom komandom JNA, kasnije VJ) “~istili teren” nakon prethodne besomu~ne artiqerijske “pripreme terena”. [to topovi i tenkovi nisu uspeli, dokraj~ili su famozni “~ista~i”, ubijaju}i sve {to se kre}e, siluju}i ène, pale}i ku}e, odnose}i vojnim kamionima sve {to su stigli da opqa~kaju. Mnogi od wih su postali prebogati ratni profiteri, za{ti}eni od dràve, ugledni mafija{i sa zna~kama dràvne bezbednosti. Brinuli su o wima [qivan~anin, Mrk{i}, Radi} i mnogi drugi. O ovim, najnovijim, o~igledno, nema ko da brine. Kad je koà krupnijih li~nosti u pitawu, onda nema problema da i nekoliko hiqada rezervista bude predato pravdi. 144

U pri~u o po~etku katarze vojnog vrha trenutno veruju samo oni koji ih podràvaju i kompromitovane oficire jo{ drè na kormilu vojske. Ovi drugi - me|u wima sam i ja – poverova}e onda kada Hag dobije [qivan~anina, Mrk{i}a, Radi}a, kada dubrova~ki, mostarski, zadarski i drugi “heroji”, sa wima i general Ojdani}, ali i wihov “vrhovni komandant”, zauzmu “apartmane” u [eveningenu. Kad i aktuelni generali kona~no povuku pravi potez - prisete se da su i 98. i 99. bili komandanti i prepuste da krivicu za ratne zlo~ine utvr|uje neko ko u tome ni na koji na~in nije u~estvovao. A stalo mu je da krivica bude individualna, a ne kolektivna”. U broju od 24. maja 2001. godine objavqen je novi tekst pod istim naslovom “Prawe dosijea”. Ovim tekstom list “Danas” odgovara na reakcije koje su se ~ule povodom objavqivawa prethodnog teksta. “Ko o ~emu - Informativna slu`ba General{taba VJ o {ablonima. U nedavnom slu~aju kolege Stipe Sikavice aktiviran je prepoznatqivi govor mr`we. U reagovawu na moju pro{lonedeqnu kolumnu “Prawe dosijea” (objavqeno 19-20. maja) ~uvenu formulu - kad ne zna{ {ta }e{ drugo, ti kreni u napad. Vaqda }e{ uspeti da pokrije{ rupe u odbrani i ne primi{ gol iz kontranapada. Elem, nepotpisana Informativna slu`ba GVJ (u daqem tekstu “vojni vrh” po{to je preuzela taktiku za{titnika General{taba) optuùje mene da sam optuìo vojni vrh za po~iwene ratne zlo~ine na Kosmetu. I jo{ pride - da I. T. “umawuje visoki ugled koji Vojska ima u javnosti i destabilizuje odnose unutar VJ”. Sjajno, bajno, nisam znao da sam toliko mo}an. Ipak, slaèm se: ako se “visoki ugled” VJ zasniva na tek objavqenoj, a krajwe sumornoj i tragi~noj ~iwenici da je nacionalizam - onaj biv{i socijalisti~ki ili ovaj sada{wi, “umereni” ili “demokratski” - i posle svega, svih ratova, zlo~ina, ru{ewa, neizmernog stradawa na prostorima biv{e nam zajedni~ke domovine, dominantan u srpskoj javnosti, onda bez trunke oklevawa zadràvam pravo da se protiv wega i daqe borim. Pisawem, dabome! Dokle god, generali VJ i wihovi politi~ki za{titnici svoj “ugled” budu gradili na ve}inskom mi{qewu (istraìvawe Strateyik marketinga) da su za ratove krivi svi osim Srba i da su ratne zlo~ine ~inili samo “oni drugi nad Srbima”, a ne i obrnuto, moj profesionalni i qudski odnos prema tome }e biti krajwe nepopustqiv. Ne po automatizmu i {ablonu, kako mi vojni “informatori” spo~itavaju, ve} na osnovu desetogodi{weg ogor~enog nastojawa srpskog antiratnog i antinacionalisti~kog gra|anskog i novinarskog korpusa da razobli~i Milo{evi}evu apsolutisti~ku vladavinu, koja je na ovom podnebqu na~inili pravi zlo~ina~ki dar-mar. Uz - moram ponoviti, bez imalo grize savesti - obilatu logisti~ku, bogme i tenkovsku i artiqerijsku podr{ku i generala JNA, kasnije i VJ. Mo`da su ha{ke optu`nice za neke fikcija, zavereni~ka rabota, “govor mr`we antisrpskog sveta”, za mene, ipak, nisu. Doìvqavam ih kao potvrdu onoga {to smo znali i 91, i 93, i 98, i 99. Neke je, dodu{e, po{teno dohvatila amnezija, ali ne treba smetnuti s uma da se zlo~ini ne mogu sakriti. Ispliva}e kad-tad, kao i ona fantomska hladwa~a puna le{eva kod Tekije. Zato, dopustite mi, gospodo ili drugovi, u GVJ, da sumwam u iskrenost i vaqanost namera i 145

pobuda oficira koji su jo{ do septembra pro{le godine veli~ali na mitinzima “lik i herojsko delo svog vrhovnog komandanta”, wegove protivnike razapiwali na ideolo{ke i izdajni~ke krstove, a danas, pukim pretr~avawem ili za{titom novih, “demokratskih” politi~kih komandanata, postaju “vitezovi” miroqubivosti, tolerancije i antiratnog profila. Nije nego! Da budem sasvim jasan: niti sam ja, niti su Nata{a Kandi} i Sowa Biserko, a ni mnogi drugi gurnuli Srbiju u ratnu tragediju (ili mo`da jo{ mislite da Srbija nije u~estvovala u ratovima). Jo{ mawe smo slali tenkove, topove i avione na gradove i sela po Hrvatskoj, Bosni i Kosovu, “~istili teren”, slali rezerviste i “dobrovoqce” u herojske akcije. Nismo vaqda mi izmislili Arkana, Bokana, Gi{ku, frenkijevce, “crvene” i razne druge beretke. Pogotovo “prognali 480.000 Srba”. Razmislite malo podrobnije kako je sve po~elo, kako su stvarani velikodràvni “ramovi”, iscrtavane mape na salvetama i u kabinetima, ko je skoro punih deset godina vukao |avola za oba roga, toliko uporno da je ovaj, na kraju, u~inio ono {to je u~inio. Naplatio je dug, surovo, sirovo, nemilosrdno, kako to |avo i ume. I svi smo na neki na~in stradali. Ako vi zaista mislite da su obli~je |avola preuzeli pomenuti humanisti ili poneki novinari, koji su i u nepodno{qivim okolnostima ratnog stawa, kada smo bili izloèni dvostrukom, spoqwem i unutra{wem bombardovawu, nastojali da saop{te istinu da se na Kosovu ~ine zlo~ini, onda tu pomo}i nema. Razmi{qajte i daqe tako, antiratna Srbija }e, tako|e, ostati pri svom ~vrstom uverewu, pa }emo vaqda jednog dana do~ekati moralno (i krivi~no) otre`wewe i pro~i{}ewe. Bojim se, ipak, da svako odlagawe tog ~ina, svesno izvrdavawe ~iwenica, prikrivawe istine, beàwe od konkretne i moralne krivice za ono {to se desilo i nama, a i drugima oko nas, ima svoju cenu. Posle deceniju ìvota u psihozi straha i pretwi, svakojakog terora, no}nih i jutarwih prepada i mobilizacija, lova na ve{tice, prikrivawa ratnih zlo~ina, likvidacija i pqa~ke dràve, la`nog (a dobro napla}enog) patriotizma, virtuelne “odbrane mostova” dok su radnici RTS svesno `rtvovani, a tek dve godine kasnije javnost saznaje da je prilikom bombardovawa KBC “Dragi{a Mi{ovi}” na Bawici poginulo sedam vojnika (za{to li se samo }utalo?), nisam nimalo spreman da aplaudiram va{oj izan|aloj tezi o mra~nim svetskim zaverama. Zlo~in je zlo~in. Ma ko ga u~inio. Ali, draga gospodo, pre nego {to steknete moralno pravo da druge optuùjete za nedela protiv qudi, poku{ajte da najpre o~istite sopstveno dvori{te. Ako priznate svoj greh, lak{e }e vam se oprostiti, a mo}i }ete i druge da priupitate za{to su ~inili to {to su ~inili. Umesto toga, javnosti nudite (ne)uobi~ajeni recept: ribu ho}ete da o~istite od repa (teza o iskqu~ivoj odgovornosti obi~nih vojnika i rezervista), a pre}utkujete da - smrdi od glave! I da opet budem do kraja precizan: u sebi ve} godinama nosim te{ko ose}awe àlosti zbog stotine hiqada izginulih, a nevinih qudi. I tu, i tamo preko. Zato mi ne pada na pamet da bilo koga, iz bilo kojih razloga i “uzvi{enih motiva” amnestiram od krivice za po~iwene zlo~ine. Ma kako se zvao i ma koje ~inove i funkcije imao”! 146

U broju od 31. maja 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Dobitak u miru”. Ovaj tekst ne zasluùje komentar, jer nakon godinu dana su bira~i iz op{tina u kojima je Neboj{a ôvi} zavodio mir svoj stav rekli time {to je prof. dr Vojislav [e{eq dobio vi{e od 50% glasova. Kako bi pro{ao autor ovog teksta i drugih srbomrza~kih tekstova koji se objavquju na stranicama “Danasa” moè da se pretpostavi, ali i potvrdi isto kao i neki agent CIA-e. Ova oda ôvi}u je spevana u vreme dok je bio udarni adut ameri~ke politike u Srbiji i kada su svi morali da ga promovi{u da je uspe{an. Ovih dana je objavqena i kwiga o svim mutnim i kriminalnim aferama te mafija{ke pudlice, a ovi iz lista “Danas” koji su ga veli~ali izgleda da se brane na wegov na~in “ko li je dao policijske podatke [e{equ. Jaka odbrana , kao i ovaj tekst koji glasi: “Radikali ovih dana gotovo da su pobesneli. Izjalovila im se nada da }e se jug Srbije - onakav kakvog su ga sa svojim SPS pajta{ima ostavili u amanet DOS-u - wihovim politi~kim suparnicima vratiti kao giqotina. Sa dana{wim danom kompletno podru~je zvano Zona kopnene bezbednosti izme|u Kosova i Srbije vra}eno je Beogradu, a pravog rata - zamislite - nije bilo. Igrom sudbine ili mo`da upravo zbog toga {to [e{eq i daqe galami DOS je najgori, dogodilo se ne{to {to je za ovda{wu nacionalisti~ku “misao” bilo neizvodqivo: Srbija je u ratu izgubila deo dràvne teritorije, a u miru ga je vratila. Nekom bi to izgledalo kao istorijsko ~udo, drugom kao “poklon za dobro vladawe i poniznost NATO-u”, ali sam siguran da }e, posle 24. i 31. maja, biti ponajvi{e onih koji }e zaposedawe uske tampon-zone oko Kosova shvatiti kao dokaz da se rat nikako ne isplati. I da je nacionalisti~konadmena àlopojka nekih beogradskih nacionalnih ideologa “kako je Srbija u ratu dobijala, u miru gubila”, u su{tini istorijska - besmislica. Vaqda s pravom, mnogi od nas su veoma quti, ~ak i ogor~eni ovih dana {to DOS ignori{e ve}inu predizbornih obe}awa, {to je ìvot u Srbiji skupqi nego ikad, {to je ekonomija u jo{ ve}em neredu, a politika u haosu, {to nam vojsku, policiju i mnoge druge oblasti i daqe vode stari kadrovi, {to se dozvolilo da se tragovi zlo~ina uni{te, {to nam se maltene spo~itava da u inat vlastima usred leta masovno ukqu~ujemo TA pe}i za dogrevawe i nemilice tro{imo struju koje nema. [to, eto Srbija pliva u mleku koje narod ne moè da kupi. Tu vrstu kritike, ipak, treba odloìti u fioku kad je ve} o - reklo bi se - prvom ozbiqnijem ispravqawu jednog od niza Milo{evi}evih strate{ki pogubnih poteza. Ako vlast jo{ ne emituje jake signale da ume Srbijom da vlada druga~ije od modela doskora{weg gospodara sa Dediwa, vrh DOS-a je bio skoro briqantan bar u dve stvari: otvarawu vrata prema svetu (spoqni politi~ki i finansijski kompleks) i - vaqda definitivno - u napu{tawu katastrofalne logike da se ratom bilo {ta moè dobrog posti}i. Punih {est meseci je glavni “egzekutor” tog novog antiratnog kursa zvani~nog Beograda potpredsednik srpske vlade Neboj{a ôvi} proveo na vru}em jugu Srbije. Prihvatio se te{kog i nezahvalnog posla, velikog izazova, mogao je na wemu jo{ pro{le godine kada se na jugu poprili~no pucalo da sagori. Ipak, na kraju, pokazao je da u Srbiji jo{ ima politi~ara koji su spremni da udobne strana~ke i dràvne kabinete zamene mukotrpnim, svakodnevnim ra147

dom na terenu, “prebogatom” minama, mitraqeskim i snajperskim gnezdima, zasedama, dubokim me|unacionalnim nepoverewem... [to je najva`nije, bio je zavidno strpqiv: odoleo je “unutra{wim” opstrukcijama jo{ u onoj famoznoj prelaznoj Vladi, podmetawima ostataka soc-julovske nomenklature u Bujanovcu, Medve|i i Pre{evu, imao je petqu da hladi usijane glave vojnih i politi~kih generala (“pse rata”, kako ih je nazivao), koje bi “problem odmetnutih Albanaca re{ili za 24 sata”, popravqa {tetu koju su osvetni~ki i pqa~ka{ki raspoloèni policajci pravili po albanskim ku}ama, pregovara sa svima s kojima se moglo kako bi se spre~ilo rasplamsavawe jo{ jednog srpsko-albanskog obra~una. Zamerio se mnogima, i srpskim i albanskim komandantima, i zagriènim nacionalistima u Pri{tini i Beogradu, zapostavio uskostrana~ki rad u uverewu da je i za rejting wegove stranke (DA) boqe {to je {partao na terenu nego da je u~estvovao u raznoraznim politi~kim previrawima u Beogradu. E, da sad ja tu ne preteram u pohvalama: bilo je i povremenih pogre{nih procena, preurawenih izjava, kad kad i osionog odnosa prema novinarima. Bilo je i konfuzije, ponekad i (ne)svesnih dezinformacija, ali sve to ne moè da umawi krajwi rezultat wegove (DOS-ovske) misije na jugu Srbije. Srbija je ovim oblikom “miroqubive koegzistencije” dobila veliku bitku. Ne samo za teritoriju, koju je blagodare}i Milo{evi}u izgubila ve} i na psiholo{kom planu - da je vi{e u svetu ne prati - bar ne u meri kao do pre oktobarskog prevrata - sindrom”. U broju od 12. jula 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Tamjan – paragrafi”. Ovakav tekst moè da napi{e i objavi list koji mrzi sve {to je srpsko. Zato je i objavqen u listu “Danas” kao upozorewe dosmanlijama da se gazde sa Zapada qute. Zabraweni su datumi koji asociraju na srpski ponos i dostojanstvo. List “Danas” postoji, osnovan je i finansira se da bi objavqivao ovakve tekstove kojima se ubija du{a srpskog naroda. Ovaj tekst glasi: “Novim srpskim Zakonom o dràvnim i drugim praznicima, usvojenim prekju~e u Skup{tini Srbije, propisano je da dràvni praznici u Srbiji budu Sretewe - Dan dràvnosti Srbije (15. februar), prvi dan pravoslavnog Boìca i uskr{wi praznici, od Velikog petka do drugog dana Uskrsa. Radno }e se, pak, proslavqati Sveti Sava (27. januar) i Vidovdan (28. jun). Pravoslavci i pripadnici drugih konfesija dobili su pravo da ne rade na prvi dan slave, odnosno na praznike svojih veroispovesti. Tako je skup{tinska ma{inerija spre~ila neuspeh reformi i pregovora sa Pariskim klubom, blagovremeno pretvaraju}i ono {to je do sada bilo privatna stvar - a nije bilo zabraweno ! - u obavezuju}i na~in pona{awa. Narodni su zastupnici dali svojevrsni tamjan - legitimitet apstinenciji od rada po crvenim brojkama iz crkvenog kalendara (pravoslavnog, dakako), pozivaju}i se, svesno ili ne, na wihov religijski bekgraund. Onima koji ne veruju da je Marija donela Isusa na svet bezgre{nim za~e}em, ili da je Hrist uskrsnuo, ostaje da se prinudno odmaraju. Ili da “radno praznuju” (ko li pa to izmisli !) ono {to kao praznik ne doìvqavaju, poput dana kosovskog poraza, na primer, (nije, vaqda, neko imao zadwu nameru da u zakon progura izru~ewe Slobodana Milo{evi}a Ha{kom tribunalu). 148

Pravoslavqe, eto, postaje dràvna religija; sve{tenici }e u vojne jedinice (rekosmo li pravoslavni), verou~iteqi (svr{eni studenti Teolo{kog fakulteta Srpske pravoslavne crkve) u {kole ( “Moraju da budu veruju}i” dekan Radovan Bigovi}), sve o tro{ku pripadnika drugih verskih zajednica i zaboravqenih ateista. I jednima i drugima ostaje “uteha” - muslimani imaju jedan, katolici, po pedantnoj ra~unici Borislava Pelevi}a, ~ak ~etiri nerada dana vi{e od pravoslavaca. A ateisti - ko im brani - mogu da se “prijave” kao katolici ili muslimani (ionako im je svejedno), pa da praznuju i vi{e od wih. Govorimo li to o qudskim pravima i gra|anskom dru{tvu - sintagmama sa neprijateqskog Zapada. Odakle nam, ionako, stiù razli~iti “dani”, pedera, lezbijki, biciklista...”. U tekstu pod naslovom “Masakr po nare|ewu” list “Danas” plasira samo jedan deo doga|aja u Srebrenici i iz toga izvla~i generalni zakqu~ak. Strati{ta Srba ne pomiwe, jer to ne bi ni smelo da se pro~ita na stranicama lista “Danas”. Autor teksta Torov, mada ima i drugih u redakciji koji bi se sa wim prosto trkali ko }e vi{e i boqe da omalovaì ili uvredi. Nakon ovog teksta emitovano je nekoliko emisija strane proizvodwe u kojima nema ovako surovih zakqu~aka i jednostranih osuda. Ovaj tekst je svakako jo{ jedan od dokaza kako se profesionalno upakuje za list “Danas” “poèqna istina”. Taj tekst glasi: “Odavno nisam sedeo tako prikovan i toliko dugo uz TV ekran kao prekju~e popodne, kada je B 92 prikazivao britansku dokumentarnu storiju o srebreni~koj tragediji bosanskih muslimana jula 95. godine. Ni bol povre|enog oka, ni mu~ni prizori sa ekrana nisu me spre~ili da “stvar privedem kraju” i jo{ jednom potvrdim ono {to sam sa mojim kolegama u redakciji Na{e Borbe znao i ose}ao {est godina ranije, kada smo pratili tok srebreni~ke drame. I kada se po Beogradu {irila fama o nepobedivosti srpske vojske, o wenoj odva`nosti da prkosi Ujediwenim nacijama i u nekim krugovima kovale epske pesme o |eneralu Ratku Mladi}u. Mislio sam do prekju~e da su me ratovi, uàsne scene balkanske klanice, neizmerne tragedije miliona qudi u me|uvremenu okamenile, u~inile neosetqivim na veli~inu zlo~ina i koli~inu qudske patwe. Sada vidim da se neki otisci i tragovi naprosto ne mogu obrisati ma koliko neko to hteo i ma koliko mislili da vreme le~i sve, pa i najteè rane. [est godina od onih julskih dana ‘95, kada se u Srbiji, posredstvom, uglavnom, inostranih medija, pri~alo i prepri~avalo {ta se zbiva u srebreni~koj “za{ti}enoj zoni”, poku{avam da odgonetnem - da li je golgota jednog i krajwe moralno posrtawe drugog naroda u Bosni, bilo ne{to {to se moralo desiti. Ube|ivali su nas sa najvi{ih mesta, a neki to ~ine i danas, da je moralo, jer, kaù, logika me|unacionalne mr`we i gra|anskog rata je takva da vodi uzajamnom satirawu. Koliko god da je ta “istina” odgovarala nekima tada, a, bogme, i sada, oduvek sam smatrao da ona nije i vaqano, bar ne dovoqno obja{wewe kako je mogu}e da za 76 sati, organizovano i sistematski, prakti~no pred o~ima svetske javnosti, ~ak i pod zastavom UN, bude pobijeno vi{e od sedam hiqada mu{karaca bo{wa~ke nacionalnosti. Neki smatraju da ih je mo`da i ~itavih 11.000 `rtava. 149

I da sve to na kraju, kada je ubedqivo muslimanska Srebrenica “voqom prirodne selekcije” pi{toqa, pu{aka, mitraqeza, topova i noèva, postala ~isto srpska, bude zaliveno doma}om rakijom izme|u generala Mladi}a i onog jadnog komandanta holandskih “mirovwaka”, koji nije imao hrabrosti ni da Mladi}evu poklowenu fla{u rakije odbije. Vaqda presre}an {to je svoje momke sa~uvao i spasao im glave od potencijalne “patriotske odmazde” “heroja sa Romanije” zato {to su bili odre|eni da omrznute “balije” {tite od nepobedive srpske vojske. Danas sam jo{ uvereniji da ni rat u Bosni ni srebreni~ki genocid nisu bili “slu~ajni ples mr`we”. Dràva (Srbija), koja, kao {to se zna, “nije bila u ratu”, poklonila je Karayi}u kompletnu armiju, svu raspoloìvu tehniku, kadrove, ustupila mu je ~ak i Mladi}a, koji je “svoje usluge” tako velikodu{no prethodno tro{io u Republici Srpskoj Krajini. U nadi da }e tako, neokaqana, ~istog obraza, pod maskom gra|anskog rata i praiskonske mr`we Srba i muslimana, dosti}i “nebeski” ciq, zaokruìvawe “vekovnih” teritorija srpske dràve. Kada taj ciq ni u Hrvatskoj, a ni u Bosni nije mogao biti ostvaren, kada su velikodràvni projekti u Beogradu doìvqavali poraz za porazom, alibi gra|anskog rata i netrpeqivosti naroda na ovim prostorima bio je tu pri ruci, da bude korisno upotrebqen. Tim pre {to je Milo{evi}eva propagandna ma{inerija uspela da ubedi ve}inu ovda{weg naroda da ga “svi oko wega neizmerno mrze”. Srbija se danas polako, reklo bi se, u poro|ajnim mukama, osloba|a te nametnute hipoteke. Ili, bar poku{ava da je se otrese. Istina o srebreni~kom holokaustu, nezapam}enom zlo~inu u Evropi po zavr{etku Drugog svetskog rata, prodrma}e, nadam se, ovda{wu uspavanu savest. General Mladi}, kreator i egzekutor srebreni~kog zlo~ina, naàlost, i danas, u istraìvawu javnog mwewa, predstavqa li~nost “koja je najboqe {titila nacionalne interese i dostojanstvo”, ali se iskreno nadam da }e se tom “miqeniku i nacionalnom heroju” uskoro pruìti prilika da, zajedno sa svojim vrhovnim komandantima, jednim ve} u Hagu, drugim u nekoj bosanskoj pe}ini, uspe da uveri ha{ke sudije da je pobio tolike qude samo zato {to mu se u~inilo da }e - ukoliko ih po{tedi - sutra oni “nama” isto u~initi. Ovim, nesumwivo, rizikujem da se na|em na spisku stvarnih ili potencijalnih ha{kih profitera. Iskreno re~eno, rado bih prihvatio i taj epitet predsednika jugoslovenske dràve, ako on, posle silnog anga`mana i “prawa ruku” povodom Milo{evi}evog isporu~ivawa Hagu, poradi malo vi{e na tome da i Karayi} i Mladi}, a i svi drugi koji su osramotili Srbiju, zamene neudobne pe}ine i planinske zabiti “udobnim apartmanima” u – [eveningenu. Sve ostalo je pri~am ti pri~u”. U broju od 26. jula 2001. godine objavqen je novi tekst Ivana Torova pod naslovom “Profiteri kao heroji”. Za ovaj tekst je povod emitovawe jedne emisije, a to se koristi kao prilika da se konstatuje da su opravdane optu`be na ra~un svega {to je srpsko, a i da se ne dozvoli izno{ewe i pri~a o bilo kakvom opravdawu. List “Danas” je zadovoqan samo ako je na delu totalni haos povodom svega {to je srpsko. Urednik ovog lista i novinari nisu spremni da shvate da moè da postoji neko opravdawe za Srbe. Toliku mr`wu koja izvire gotovo iz svakog teksta objavqenog u listu “Danas” malo ko moè da shvati na dru150

ga~iji na~in, nego da rade po diktatu tu|ina. Tekstovi najboqe svedo~e ko ure|uje list “Danas”, a ovaj tekst glasi: “Kada je TV B92 emitovala dokumentarnu filmsku pri~u o zlo~inu u Srebrenici skoro niko nije reagovao. Smatralo se, vaqda, da to ovom mediju i prili~i. Ali, kada se ta ista BBC istorija na{la koji dan kasnije i na ekranu dràvne TV, podigla se velika pra{ina. Uskome{ali se nacionalisti, biv{e reìmlije, a i u redovima DOS, posebno u wegovom desnom krilu, bilo je gun|awa u stilu “zar je ba{ moralo”. Inercija uspavane savesti i ovog puta je pokazala da se u Srbiji preispitivawe bliske pro{losti odvija dozlaboga sporo i mukotrpno. I da se ure|iva~ki vrh RTS nije u ovom slu~aju poneo profesionalno pustiv{i potresno svedo~ewe o srebreni~kom masakru, pitawe je da li bi ovaj tragi~ni jubilej uop{te u ovoj sredini bio registrovan. Pogled “u ogledalo” bio bi odloèn za neko vreme, a ovda{wi gra|ani ne bi morali da se suo~e sa ru`nom navikom Srba (Qubi{a Risti}) da - za razliku od pasa - kosti otkopavaju. Ili, pak, da mazohisti~ki (Mira Markovi}) uìvaju u optu`bama da su zlo~inci. Mo`da bi se i daqe smatralo da su hladwa~e sa le{evima, masovne grobnice {irom Srbije, najobi~nija fikcija, ili, kako re~e ve} pomenuta drugarica, proizvod pomra~enog uma. U tom smislu, RTS je povukao pravi potez, pa makar se utvrdilo da je on bio slu~ajan, vi{e plod siroma{tva letwe programske {eme nego osmi{qene ure|iva~ke politike. Ho}u da verujem da je vode}i elektronski medij po~eo da se pona{a kao pravi javni servis gra|ana koji nudi (ne)prijatna svedo~ewa i ~iwenice, prepu{taju}i gra|anima da sami izvla~e zakqu~ke... Nekoliko dana kasnije, me|utim, taj utisak je ozbiqno poquqan emitovawem spota na Beogradskom programu sa likovima i delima pojedinaca i firmi sa Dinki}evog spiska kandidata za pla}awe poreza na ekstraprofit. Nekima je to li~ilo na poziv na lin~, drugima, opet, na ne bas preterano suptilno i profesionalno “vizuelno” oboga}ivawe dokumenta koji je prethodno, prili~no pompezno i bez jakih ograda, zvani~no publikovao guverner Narodne banke Jugoslavije. Ako je reakcija na srebreni~ku pri~u bila delom emotivna, delom poku{aj (kratkog daha) starih snaga da se zaustavi ono {to Srbiji neminovno sledi, suo~avawe sa sopstvenom krivicom, gu`va povodom “profiterskog spota” pokazuje bar nekoliko stvari. Najpre, da je RTS zaista u poprili~noj konfuziji i dezorijentaciji (jedan dobar, pa serija lo{ih poteza), da je i te kako podlo`na kalkulantskim politi~kim igrama i uplivima konfrontiranih vladaju}ih krugova u Srbiji i tzv. federaciji. I sam mu~ni poku{aj voditeqa udarnog Dnevnika (vaqda i rukovodstva) da “objasni” slu~aj, odnosno krivicu brè-boqe prebaci na jednog ili dvojicu urednika koji su sve osmislili, do kraja razobli~ava o~ajno stawe dràvne Radio-televizije skoro deset meseci nakon oktobarskog prevrata. I tu sada dolazimo do pravog paradoksa. Uzbudili su se svi: i stranke, i NBJ, i vladini funkcioneri. A naro~ito - {to je i logi~no - prozvani sa spiska. Svi bi da “ne{to objasne”, speru sa sebe bilo kakvu odgovornost i hipoteke prebacuju}i krivicu iskqu~ivo na (ne)odgovorne novinare. Pa ispada da je mnogo va`nije i ozbiqnije koji je urednik mo`da pogre{io (wemu ionako 151

sledi smena) nego surova ~iwenica da je jedna obimna i {arenolika galerija likova, dràvnih i privatnih firmi punu deceniju, “legalisti~ki” koristila privilegije i podani{tvo Milo{evi}u tako {to je jeftino kupovala, skupo prodavala, finansirala socijalni mir, selila kapital van granica i objektivno bila glavni oslonac apsolutisti~ke vladavine jednog ~oveka. Sada - gle ~uda - svi poku{avaju da na|u neko opravdawe: te jeste privilegija, ali ne i kr{ewe zakona, te da toga nije bilo Srbija bi zavr{ila u blatu, a ovih dana ~ujem i obja{wewe da se ne moè smatrati ekstraprofitom ako je neka firma doprinosila razvoju i izvozu. Opet o~ekuju one otrcane Milo{evi}eve fraze o univerzalnom prosperitetu koji je Srbija pod wim u protekloj deceniji postigla. Ako tako govore i najvi{i dràvni funkcioneri nove vlasti, koji su nas mesecima posle oktobra revnosno ube|ivali u to da je Srbija do kostiju oja|ena i opqa~kana, narod doveden do prosja~kog {tapa, onda mi je sasvim logi~no {to neki od prozvanih “biznismena” ili “profitera” i posle svega traè da budu maltene progla{eni herojima i patriotama. Da budu odlikovani {to su i sluè}i Milo{evi}u spasili srpsku ekonomiju umesto da presele kapital van granice”. U broju od 13. septembra 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Globalna klanica”. Ovo je tekst u kome dominira humanizam i briga, ali ne za Srbe i wihove vitalne interese, ve} za amerikance i wihove interese. Sti~e se utisak da je ovako “fin” tekst nastao kao prva reakcija na strah da prijateqi iz Amerike suo~eni sa problemima u svojoj ku}i i na drugim meridijanima ne zaborave na Srbe, a to zna~i i na list “Danas”, pa da opravdano izostane pomo}, informacije, teme i nalozi {ta i kada treba omalovaìti u Srbiji. Ovaj tekst glasi: “Ko, posle svega {to smo u utorak popodne u direktnom prenosu videli, nije preneraèn i poraèn? Moè li se neko uop{te, na margini apokalipti~kih prizora iz Wujorka i Va{ingtona, ose}ati pobednikom? Samo pomu}eni umovi stradawe desetine hiqada nevinih qudi, obi~nih gra|ana, biznismena, berzanskih brokera, vatrogasaca i policajaca, putnika u avionima, turista, mogu tako lakonski da proprate komentarom “tako im je i trebalo” ili “neko je i Ameriku morao nau~iti pameti”. A toga je, videli smo, bilo. I u palestinskim gradovima, a i u uli~noj anketi Pinka u kojoj je nekim i starijim i mla|im Beogra|anima ushi}ewe {to je Amerika doìvela teàk udarac bilo ve}e od dubine i veli~ine qudskih tragedija. Ni tako snaàn utisak da su oteti putni~ki avioni, pretvoreni u kamikaze, male atomske bombe, udarali u samo srce ameri~ke dràve, u wenu finansijsku, vojnu i politi~ku mo}, u nesputanu ekspanziju globalnog kapitalizma, ne moè biti pokri}e, jo{ mawe opravdawe za ovaj monstruozni zlo~in prvenstveno nad qudima. Svaka samouverenost - pokazalo se - na kraju se skupo plati. I ameri~ka, koja je u svojoj ambiciji da bude jedino i neprikosnoveno merilo vrednovawa {ta je svetski terorizam, a {ta “gerila”, “pobuna” ili “demokratska revolucija”, ~ini se, posteno preterala. I ~ija je politika i sama - efikasnije nego ista drugo - proizvodila “heroje otpora, prkosa ili terora” (za samog Osamu bin Ladena sada, ovim povodom, svetski eksperti otkrivaju da je bio produkt CIA koji je upotrebqen pa odba~en). Ali, i onih “revolucio152

narnih”, “antiglobalisti~kih”, verski i ideolo{kih fanatizovanih pokreta i grupa, koji bi da “mrski globalizam i imperijalizam” zamene - op{tom klanicom. Bilans tog sumanutog, a nepomirqivog sudara te{ko da ikog razumnog moè da impresionira. Time {to }e se jednom savr{eno organizovanom i uàsavaju}om, akcijom koja se grani~i sa paranormalnim fenomenima, udariti u samo sredi{te svakojake svetske (ameri~ke) mo}i, podsti~u se i posti~u samo dva ciqa: propagandni, koji anonimne izbacuje na povr{inu (iako se zbog veli~ine zlo~ina ve}ina potencijalnih “autora” brè-boqe distancirala od wega), i gubitak qudskih ìvota. Procena scenarista ovog masovnog ubistva da }e bitno oslabiti mo} svetskog (globalnog) finansijskog, vojnog i politi~kog korpusa, samo je stara-nova zabluda, koja, dodu{e, ima svoju cenu. Sve {to je Amerika u jednom danu izgubila: “bliznakiwe” sa Menhetna i avione, {to je deo Pentagona i daqe u plamenu, {to su berze zatvorene, akcije i vrednost doma}e valute u drasti~nom padu, a zlata i nafte u radikalnom porastu, plati}e najve}im delom - drugi. Pa i oni narodi u ~ije ime je, navodno, pokrenuto “unutra{we razarawe” SAD. Kapital }e se oporaviti, globalizam u~vrstiti, ali }e zato opasnost da “ostatak sveta” zaglibi u jo{ ve}e dugove, siroma{tvo, bedu, glad i bole{tine biti nepojmqivo uve}ana. Strada}e opet obi~ni qudi. Ju~e i danas u Wujorku i Va{ingtonu, sutra u Avganistanu, Iraku, Sudanu, Izraelu, Palestini, u Africi, na trusnom Balkanu, svuda tamo gde plebs sluì kao sredstvo za svakojake svetske i lokalne finansijske, politi~ke, vojne, verske, vlastodrà~ke i liderske manipulacije. Kao moneta za potkusurivawe... Koliko je, naravno, bitno saznati ko stoji iza kamikaza-napada na SAD, jo{ je va`nije spoznati kako }e reagovati rawena, a ve} sutra, nema sumwe, i razjarena Amerika. Ho}e li se lanac monstruoznog nasiqa nastaviti i oja~ati novim karikama, sa potencijalnim raspletima od kojih nikome u svetu vi{e nijedna no} ne}e biti mirna, a dan rutinski. Ili }e se svet raspametiti i potraìti formulu kojom }e po~eti da uklawa korene zla koje se na po~etku novog milenijuma nadvilo nad planetom. Jer, ako se vi|eno i doìvqeno ludilo blagovremeno ne zaustavi, onaj koji je jednim potezom poru{io pola Menhetna i pobio na desetine hiqada qudi, mogao bi se, bez imalo grize savesti, latiti i - atomskog oru`ja. Dilema je, dakle, ogromna, kao i oni neboderi u Wujorku koji su za tili ~as nestali u pepelu i ko{maru zla”! U broju od 27. septembra 2001. godine objavqen je tekst pod naslovom “Mir za gotovs”. U pitawu je izve{taj - reportaà sa puta u Makedoniju. Ovaj tekst je dobar primer da se naprave paralele sa sli~nim tekstovima objavqenim u listu “Danas” kada je problem {iptarskih terorista bio na na{oj teritoriji. Prime}uje se ogromna razlika, i to u istoj srazmeri kao {to je i CIA promenila svoj pristup problemu. Taj tekst glasi: “Makedonija vi{e nije ono {to je do pre samo godinu dana bila, a kakva }e ve} za koji mesec biti vi{e niko ne èli ni da naga|a. Proveo sam nekoliko dana “dole” i sve “{to sam poneo” vra}aju}i se u Beograd moglo bi se svesti na sumornu strepwu da relativni mir koji tamo neko vreme vlada nikome ne daje garancije da ve} sutra ne}e biti jo{ gore. 153

Sada kada evropski “èteoci” skupqaju “letinu” zadovoqni koli~inom, uglavnom, starog i neupotrebqivog oru`ja, a umesto wih dolaze qubiteqi “}ilibara” (jo{ jedna poeti~na NATO-misija), Makedonija se svim silama trudi da uspostavi nekakvu normalizaciju ìvota. Ali, to vi{e li~i na simulaciju normalnosti, koja bi se za tren mogla preina~iti u ne{to kudikamo dramati~nije. Svakome je, naime, jasno da ovde definitivno ni{ta nije re{eno i da je “primirje” izme|u Makedonaca i Albanaca samo logi~an ishod obostranog straha od onoga {to tek predstoji. U stvari, ~itava Makedonija, i ona koja je pod kontrolom dràve, i podru~ja pod “jurisdikcijom” albanskih naoruànih formacija, u znaku je neizvesnosti i nekakvog i{~ekivawa, izme|u rezignacije i razo~arewa, ali i pritajene nade da mo`da nije sve propalo, da nije pre|ena linija posle koje povratka nema. Jedna ratna faza se upravo privodi kraju zavr{etkom pomalo komi~ne operacije skupqawa oru`ja i na~elnim izglasavawem ustavnih promena, a ve} nastupa razdobqe svojevrsnog “predratnog stawa”, kada niko nije siguran ho}e li Albanci dozvoliti da, prema Ohridskom okvirnom sporazumu, ve} danas i sutra makedonska vojska i policija preuzmu podru~ja pod wihovom kontrolom. I jo{ pride: kako }e se ìveti tamo gde ve} godinama makedonska dràva, blagodare}i i kompromisima me|u nekim albanskim i makedonskim partijama, nije imala gotovo nikakve ingerencije. Me|u Makedoncima dominira ose}awe da su ih wihovi politi~ari izdali, da tek stvorenu dràvu olako predaju u ruke Albanaca. Uverenu su da su `rtve: koliko velikoalbanskog teritorijalnog ekspanzionizma i {ovinizma toliko i egoisti~kih ambicija lidera vode}ih makedonskih partija da sedmomese~nu nesre}u dràve i naroda pretvore u ru`nu predizbornu kampawu. Pa }e se tako i premijer i lider vladaju}e VMRO-DPMNE Qup~o Georgievski proslaviti izjavom kako je Makedonija u Ara~inovu postigla pobedu kojom se moè podi~iti i sam - Aleksandar Makedonski. Teza o prodaji dràve prepli}e se sa ve}inskim antinatovskim i antiameri~kim i izrazitim antialbanskim raspoloèwem u javnosti. Makedonci, naime, ne mogu da oproste Americi i Evropi {to su Albance u Ara~inovu spre~ili potpunog vojnog poraza. I - {to pritajeno, {to glasno – de{ava se svojevrstan paradoks. Dok obi~ni gra|ani makedonske nacionalnosti ba{ i ne kriju {to je i Amerika “kona~no do~ekala da vidi kako je to kad ti teroristi~ka me~ka zaigra pred vratima” (uz obavezno àqewe zbog pogibije nevinih qudi), mediji u Skopqu naprosto se utrkuju u potrazi za dokazima o sprezi albanskih naoruànih formacija, ONA i OVK, sa Osamom bin Ladenom, objavquju se spiskovi saradnika i svedo~ewa o akcijama muyahedina na Kosovu i u Makedoniji. Dodu{e, nije me toliko iznenadilo koliko razo~aralo {to gotovo svi moji makedonski sagovornici nisu krili nostalgiju i àl za - Slobodanom Milo{evi}em, “koji je jedini znao kako treba s Albancima”. ûde se Srbima i \in|i}u {to su ga tako lako predali Hagu, a za uzvrat nisu dobili ni{ta. Moja uveravawa da je upravo Milo{evi}ev odnos prema Albancima doprineo da im Kosovo bude predato na tacni i da je wegova apsolutisti~ka politika upropastila Srbiju, nisu ba{ imala neku {ansu da postignu efekat. Milo{evi} se ovde posmatra samo kroz prizmu odnosa prema Albancima i mnogi Makedonci naprosto àle {to se “neki takav nije pojavio i me|u wima”. 154

Albanci, opet, kao da su se u me|uvremenu pritajili. U strahu da im se wihova raspojasanost i èqa da svaki svoj problem re{e oru`jem, ameri~ki “11. septembar” ne razbije o glavi zbog ume{anosti misterioznih ili bar kontroverznih islamskih i mafija{kih ideolo{kih i finansijskih centara, u posledwe vreme skoro da se i ne ogla{avaju. Kao da su postali svesni opasnosti da }e im me|unarodna zajednica ({to se ve} i nagove{tava) uskratiti naklonost i ozna~iti ih kao svoje neprijateqe, ~ekaju rasplet “avganistanske operacije”, odnosno slede}e korake ameri~ke administracije na Balkanu. Kooperativniji su nego obi~no, ali i strepe da im “odmetnute grupe” ne pomrse ra~une i povremenim oruànim provokacijama i diverzijama ne nateraju NATO i SAD da se definitivno priklone makedonskoj dràvi. Sli~no razmi{qaju i makedonski zvani~nici. Iako neke partije, ~ak i delovi vladaju}e VMRO-DPMNE Georgievskog, zagovaraju “dovr{etak ratnog obra~una sa albanskim terorizmom” i nastoje da “narodnim referendumom” opstruiraju ustavne promene, prevladava stav da bi odustajawe od Ohridskog sporazuma bila strate{ka, ~ak pogubna gre{ka. Ona bi zna~ila da je razbuktali makedonski nacionalizam u ovom trenutku ja~i od te`we za mirom i sporazumom sa albanskom populacijom, {to bi neminovno vodilo daqoj radikalizaciji stawa u dràvi. S druge strane, procewuje se da }e realizacija Okvirnog sporazuma biti solidan test koji }e pokazati da li su Albanci odustali od svojih ekspanzionisti~kih teritorijalnih planova ili }e nastaviti po starom. Ukoliko bi se dogodilo ovo potowe, to bi, svakako, primoralo NATO da digne ruke od uloge pre}utnog albanskog za{titnika i prepusti makedonskoj dràvi da “sama, legalnim dràvnim sredstvima, re{i problem”. Pokazali su nam, eto, Bu{ i Ko{tunica kako i praznik, ~ije se izbacivawe iz zakona, zajedno sa svim ostalim znamewima protutwale tragedije, sa mnogih strana traì, moè i te kako dobro da posluì. Da odradi svoje, pa makar ga dan-dva kasnije i ukinuli. Po{to je “praznik” ve} danas, kada i moje novine iz ekonomskih razloga, pretpostavqam, izlaze kao dvobroj, o~ekujem da nam ga, posle Bu{a, ~estita i savezni predsednik Ko{tunica. Pa da se kona~no smirimo i vaqano spremimo za poduè prvomajsko slavqe. I opasuqivawe! U broju od 10. januara 2002. godine objavqen je tekst pod naslovom “Misterija komandanta Ratka”. Pored uobi~ajenih navodno visoko moralisti~kih stavova lista “Danas” u tekstu se iznosi i upozorewe dosmanlijama da sa CIA-om nema {ale, da je pitawe dana kada }e morati da izvr{e i taj nalog. Ovaj tekst glasi: “Prva istina - Ratko Mladi} je u Beogradu! Garant! Eto ga u podrumu svoje ku}e na Banovom brdu, okruèn do zuba naoruànim telohraniteqima, strepi da ga neko za pet miliona dolara ne {~epa i isporu~i Ha{kom tribunalu. A i videli ga neki qudi kako se {epuri u jednoj od beogradskih kafana. Druga istina - general nije u Beogradu! To su izmi{qotine i fantazije zapadne propagande. Da je tu, policija bi to prva znala! Prvu “istinu” ve} mesecima, periodi~no, lansiraju zapadni mediji, a sklone su joj i Karla del Ponte i Florans Artman. Kaù da imaju imaju solidne informatore u Beogradu i da je wihova tvrdwa zasnovana na ~vrstim ~iwenicama. 155

Nije misterija toliko u locirawu generalovog skrovi{ta koliko u naga|awu koje }e slede}e poteè povu}i \in|i} i Ko{tunica. Prvi da bi uklonio svaku prepreku na svom “reformatorskom kursu”, drugi, opet, da bi dokazao da ne moè da odbrani “~isti nacionalni obraz” ako ga drugi neprestano prqaju. Drugu, opet, sugeri{e ovda{wa policija. Uporno isti~e da “wena saznawa govore suprotno”, da “na pomenutoj adresi niko ne ìvi”, a ako i “slavni general” povremeno tu i svrati, ne o~ekujete vaqda da }e policija danono}no dre`dati ne bi li ga uhvatila. Nema ona druga posla. Dve “istine”, svaka za sebe dovoqno “autenti~na” da ubedi wihove zagovornike, a i dovoqno neubedqiva da razuveri “one druge”. Mladi} je tu, a, u stvari, nema ga nigde, i obratno. Dakle, dve istine ili dve obmane? Samo jo{ da se utvrdi {ta su ~ije namere, pa bi se mo`da i do{lo do “pravih saznawa” uìva li “heroj iz Srebrenice” u blagodetima beogradske za{tite i u panorami Novog Beograda sa visina Banovog brda. Ili se mo`da krije po bosanskim {umama i vrletima. A ako ga, pak, nema ni ovde ni tamo - gde je? Na Kubi, u Rusiji, Bakuu, kod Luka{enka? Sam }e bog znati kad ve} “pouzdano” ne znaju ni obi~ni ìvi qudi, pla}eni i istrenirani da im ni{ta ne promakne. I, tako, javnost se s vremena na vreme bombarduje protivre~nim “proverenim” informacijama koje “lovcima na ucewene glave” podgrevaju nade da }e zgrnuti velike (ameri~ke) pare, a “po{tovaocima lika i dela junaka sa Romanije” da wihov miqenik ne}e dopasti saka (belo)svetskih i ovda{wih hoh{taplera i srbomrzaca. Izme|u su, pak, oni koji kazu da je Mladi} malo u Beogradu, malo u Bosni, stalno mewa mesto prebivali{ta, non-stop je pokretu, primewuje ratnu taktiku da je zeca u punom trku kudikamo teè uhvatiti nego li ako dremka u nekom grmu ili dubokoj travi. Ti isti tvrde da je generalu, ipak, savr{eno jasno da mu ni ta taktika nece biti dugog veka, traja}e bar dok “nadle`ni” ne odlu~e da je vreme da prekinu misteriju Mladi} i generala po{aqu da pravi dru{tvo jo{ slavnijem {eveningenskom pritvoreniku. To je, kako se ~ini, su{tina ove pri~e. Da li komandanta Ratka isporu~iti odmah ili kad se steknu jo{ “povoqniji uslovi.” Kako nema nikakve dileme da li sara|ivati (sa zakonom ili bez wega) sa Hagom, vreme “isporuke” je samo stvar procene {ta se u kom trenutku dobija a {ta gubi. Ako se oceni da Srbiji, pored socijalnih napetosti zbog skupe i hladne zime i sve masovnijeg gubitka posla, u ovom ~asu nisu potrebni dodatni stresni “impulsi”, onda }e se general jo{ neko vreme zavaravati da mu je taktika skrivawa uspe{na. A moè biti i obratno: ako u Beogradu procene da pa`wu javnosti treba skrenuti sa naraslih socijalnih i politi~kih tenzija na nacionalni teren, nema boqeg poteza nego, recimo, najpre “vukovarsku trojku” “ubediti” da se dobrovoqno uputi u Hag, a zatim generala Mladi}a iznenada zasko~iti u wegovom podrumu ili nekoj beogradskoj kafani. Nije, dakle, misterija toliko u locirawu generalovog skrovi{ta koliko u naga|awu koje }e slede}e poteze povu}i \in|i} i Ko{tunica. Prvi da bi uklonio svaku prepreku na svom “reformatorskom kursu”, drugi, opet, da bi dokazao da ne moè da odbrani “~isti nacionalni obraz” ako ga drugi neprestano prqaju”. 156

Ova analiza je u~iwena po sistemu slu~ajnog uzorka, odnosno bez bilo kakvog unapred pripremqenog plana koja vrsta tekstova }e da se analizira. Naumice su odabrani datumi i stranice lista. Ako bi po istom sistemu i drugi analiti~ari dolazili do tekstova, sigurno bi se koristili drugi tekstovi, ali zavr{ni nalaz i mi{qewe bi moralo da bude identi~no ovom do koga se do{lo. Stru~waci koji su analizirili ovde navedene tekstove objavqene u listu “Danas” sigurni su da bi tematska naliza tekstova po oblastima u pogledu vrsta informacija, na~ina izve{tavawa, upore|ivawa sa tekstovima drugih listova povodom iste teme ili doga|aja, jo{ vi{e i argumentovanije potvrdila nalaze i mi{qewa ovog tima. List “Danas” ima jasnu i prepoznatqivu ure|iva~ku politiku i ona je definisana odnosom prema najzna~ajnijim pitawima iz sfere politike, ekonomije, finansija, privrede, qudskih prava i drugih oblasti. Ure|iva~ku politiku lista “Danas” karakteri{e izraèna jednostranost pristupa, pogleda i iskqu~ivost do te mere da polaù pravo da jedini imaju ispravan, prihvatqiv i u skladu sa demokratskim standardima izgra|en stav. Kada se na prvi pogled stekne utisak da je list “Danas” otvoren i za druga~ija mi{qewa i stavove, odsustvo tolerancije prosto izbija iz tekstova koji se naknadno objavquju kao svojevrsna bujica odgovora i negacija tu|eg mi{qewa, sve do bezobrazluka i najteìh uvreda. To naro~ito dolazi do izraàja u pogledu na period pre 05. oktobra 2000. godine i nakon tog datuma. Ono {to se konstantno provla~i gotovo kroz sve tekstove je otvorena mr`wa i odsustvo mentalnih sposobnosti da se prihvati da nisu ba{ svi krivi i da nije ba{ sve bilo lo{e do 05. oktobra 2000. godine. Ta mentalna barijera odvra}a ~itaoce, jer oni unapred znaju kojim }e se re~ima li~nost iz naslova teksta opisati. Ono {to posebno zabriwava stru~wake koji su analizirali ove tekstove je apsolutno odsustvo kriti~kog i ~iweni~nog preispitivawa stavova redakcije, tako da se povodom odre|enih pitawa ure|iva~ka politika prosto name}e kao dogma. Ovo posebno dolazi do izraàja kao sklonost pojedinih autora da u svakom slede}em tekstu potvr|uju svoje stavove iz prethodnih i sti~e se utisak kao da ponavqawem ne dozvoqavaju nikome da im revidira stav, naravno ako za to postoje argumenti ili su novonastale okolnosti razjasnile situaciju da nema mesta pretpostavkama, pa i predrasudama. Analizom tekstova u pogledu politi~ke i me|unarodne situacije u vreme objavqivawa teksta, nepogre{ivo moè da se utvrdi da svi tekstovi slede zvani~ne stavove SAD, NATO-a i obave{tajnih agencija. To dokazuje hronologija i vremenska podudarnost tema o kojima se objavquju tekstovi u listu “Danas”, naravno oni prelomni kao nova informacija, saop{tewe ili stav izvora, a obi~no “neimenovanog funkcionera”, sa vode}im listovima u svetu koji su poznati kao glasila koja slede odre|enu politiku. U tom opredeqivawu list “Danas” u tekstovima sledi ameri~ka zvani~na glasila. Na ovu tvrdwu nema nikakvog uticaja {to se u tekstovima “Danasa” ~esto kao mesto odakle dolazi informacija, raport, izve{taj i kao mesto doga|aja pojavquje sedi{te NATOa, Be~, London, Strazbur i druga mesta u kojima je sedi{te institucija koje i ne kriju da su pod dominacijom SAD-a. Op{tepoznata je ~iwenica da u SAD ne postoji gotovo ni jedan centralni medij koji nije pod nekom vrstom nadzora obave{tajnih agencija, a to proisti~e iz wihovog shvatawa slobode i nezavisnosti medija. Ameri~ki mediji 157

imaju nekoliko krugova kontrole zbog potrebe da se preduprede napadi ne samo terorista, ve} i raznih grupa organizovanog kriminala, pa sve do poreme}enih fanatika èqnih spektakla i raznih gadosti da bi im se slika pojavila na naslovnoj strani nekog lista. Prisutna je i kontrola kako se izraàva i na koji na~in saop{tavaju zvani~ni stavovi vlasti, jer amerikanci dobro znaju snagu medija. Sli~na kontrola se prime}uje i u tekstovima koje objavquje list “Danas” i to po~ev od autocenzure novinara i sigurno preko urednika koji su filter koji dozvoqava da se objave samo oni tekstovi u kojima se iznosi onaj navedeni jednostrani i iskqu~uju}i stav. U tome list “Danas” pokazuje izuzetnu disciplinu, preciznost i upornost. Za tako ne{to nije dovoqno da su u redakciji istomi{qenici, ve} pre svega pravi profesionalci spremni, orni i voqni da svakoj informaciji, podatku, temi i doga|aju daju uvek prepoznatqivu boju i sliku koju list “Danas” qubomorno ~uva od prvog dana izlaèwa. U toj jednostranosti i iskqu~ivosti, a pogotovo upornosti sa kojom name}e ~itaocima svoje stavove iz tekstova moè da se zakqu~i da imaju i svest o tome da preteruju, ali ne èle, i izgleda ne mogu da promene ure|iva~ku koncepciju. Teoretski nesporna koncepcija usmerena prema gra|aninu pojedincu, wegovim pravima i slobodama, ~esto poprima kvazi izraz do potpune negacije. To je sve posledica jedne blokade da ni{ta {to asocira na Srbina, Srbiju, ili srpsko ne sme da dobije pozitivnu konotaciju, {to po pristupu predstavqa negaciju teoretskog razglabawa o gra|aninu i wegovim pravima. Toliko nepoznavawe osnova politi~kih ideala u tekstovima lista “Danas” verovatno da nije mogu}e, te sledi jedino mogu}i zakqu~ak da je napad na sve {to je srpsko, obi~aji, mitovi, tradicija, pro{lost, istorijske li~nosti, umetnici, akademici, a naro~ito nacionalne politi~ke opcije i to ba{ one koje dobijaju poverewe bira~a, trajno ure|iva~ko opredeqewe po~ev od prvog broja novina. Na osnovu ovih, a moglo bi se re}i i ~itaocima poznatih ~iwenica, moè da se potvrdi stav da “Danas” predstavqa ~isto ameri~ko glasilo po svim kriterijumima novinarstva i da ga ure|uje CIA. Naravno, re~ CIA je ustaqena paradigma za na~in na koji zvani~na Amerika priprema i odràva politiku i raspoloèwe na prostorima gde èli da wena re~ bude prva i posledwa. Pravi dokaz za ovu tvrdwu se nalazi u ~iwenici da je list “Danas” svojim tekstovima u susret prelomnim doga|ajima bio prvi najavqiva~ zvani~ne politike SAD i NATO-a. Do takvih informacije i blagovremenog prestrojavawa u pogledu tema i stava koji }e se ~uti dolaze samo mediji koji su pod kontrolom ili u tako bliskim odnosima sa CIA-om, da ih ona koristi kao prethodnicu i ispitiva~a javnog mwewa na odre|enom prostoru. Dodu{e, do dokazuje i istrajnost i iskqu~ivost, a to su dve profesionalne osobine po kojima je list “Danas” svima poznat. Na ovaj zakqu~ak upu}uje i stil tekstova pojedinih autora. Precizno mogu da se prepoznaju tekstovi autora i kada bi se izostavio podatak. Jedan uvek pravi uvod sa primerima iz sveta, dok drugi koristi paralele, a tre}i analizira svaku re~ posebno nekoga ko je mo`da i lo{e interpretiran. Na taj na~in se obezbe|uje povod i materijal za puno puta i dràwe neprimerenih lekcija nekome ko nije omiqen uredni{tvu “Danasa”. 158

Pravni aspekti objavqenih tekstova u listu “Danas” pruàju osnova da mnogi mogu od izdava~a lista “Danas”, urednika i novinara, preko suda da naknade neimovinsku {tetu zbog povrede prava li~nosti, jer se u objavqenim tekstovima gubi mera i pada ispod svake crte minimuma profesionalne etike i du`nosti. Onaj kome je list “Danas” nemenio da bude uvek tema za izbacivawe uvredqivih re~i ili predstavqawe u negativnom kontekstu, u tekstovima lista “Danas” moè o sebi da prona|e i one re~i koje mo`da u ìvotu nije ~uo. Ta upornost do uni{tewa identifikovanog protivnika zapawuje i ne dozvoqava da se izbalansira pristup, da se ~uje druga strana, da se ~uju tre}i, da se razgrne i na osnovu ~iwenica do|e do zakqu~ka, a sve da bi informacija bila provereno ta~na, potpuna i blagovremena. To list “Danas” nije u stawu da prihvati, jer o~igledno ima drugu funkciju, istu kao da ga ure|uje CIA”. Na osnovu ove ekspertske analize i priloènih tekstova sud moè da utvrdi da iznete tvrdwe nisu neistinite, ve} istina koja kada se saop{ti ne koè da predstavqa povredu prava li~nosti tuìoca Grujice. Protivtuìlac prof. dr Vojislav [e{eq i u ovom odgovoru koristi priliku da predloì êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu, da po sprovedenoj javnoj raspravi, donese slede}u presudu: Odbija se tu`beni zahtev tuìoca Grujice Spasovi}a kojim je traìo da sud obaveè tuènog Vojislava [e{eqa da mu na ime naknade nematerijalne {tete isplati iznos od 7.865.348,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana pravosna`nosti presude pa sve do isplate, kao i da mu naknadi sve nastale parni~ne tro{kove, a sve u roku od 15 dana od pravosna`nosti presude pod pretwom prinudnog izvr{ewa. Usvaja se tu`beni zahtev protivtuìoca - tuènog prof. dr Vojislava [e{eqa i obavezuje protivtuèni - tuìlac Grujica Spasovi} da plati protivtuìocu - tuènom prof. dr Vojislavu [e{equ za pretrpqene du{evne bolove zbog povrede ugleda, ~asti, sloboda i prava li~nosti 7.865.348,00 dinara i za pretrpqeni strah 1.000.000,00 dinara, sa zakonskom kamatom od dana pravosna`nosti ove presude do kona~ne isplate, kao i da protivtuìocu naknadi parni~ne tro{kove, po odluci suda, a sve u roku od 15 dana pod pretwom izvr{ewa.

3. Grujica na optuèni~koj klupi Na istom ro~i{tu predao sam sudu i protivtu`bu tuènog i traìo naknadu nematerijalne {tete, zbog klevetni~kih izjava Grujice Spasovi}a u listu “Danas”, ~iji je on glavni i odgovorni urednik, a finansijer CIA. êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu Protivtuìlac – tuèni: Prof. dr Vojislav [e{eq iz Batajnice, ul. Posavskog odreda 36, koga zastupa Slavko Jerkovi}, advokat iz Zemuna, ul. Save Kova~evi}a br. 28 Protivtuèni – tuìlac: Grujica Spasovi} iz Beograda, ul. Nova skojevska bb, koga zastupa Goran D. Dragani}, advokat iz Beograda, ul. Kolar~eva br. 5 Protivtu`ba tuènog radi naknade nematerijalne {tete Tuìlac je 13. septembra 2002. godine podneo sudu tu`bu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa radi naknade nematerijalne {tete. Kao glavni i odgovorni urednik lista “Danas” tuìlac Grujica je uspeo da u jednoj re~enici inter159

vjua prof. dr Vojislava [e{eqa koji je objavqen u listu “Svedok” od 27. avgusta 2002. godine, na strani 4. pod naslovom “Mediji”, prona|e, prepozna, shvati i primeti da je prof. dr Vojislav [e{eq izneo neistinite navode koji se direktno odnose na tuìoca. Tuìlac Grujica smatra da mu je na grub i neprimeren na~in povre|ena ~ast i ugled, odnosno naneta nematerijalna {teta. Tuìlac Grujica smatra da sa tom re~enicom, a u pitawu je jedna re~enica iz intervjua na nekoliko strana, prof. dr Vojislav [e{eq sugeri{e da je Grujica ~ovek “CIA-e”, te da “CIA” ure|uje dnevni list “Danas” u kome je Grujica odgovoran za ure|ivawe i ure|iva~ku politiku. Ta re~enica kojom se prema mi{qewu tuìoca Grujice iznose neistiniti navodi glasi: “A postoje i oni koji su direktno reìmski poput “Politike” ili “Danasa”, koji je ~isto ameri~ko glasilo, ure|uje ga CIA”. I. Ako se jezi~ki i logi~ki analizira ova re~enica, da bi se shvatila tu`ba, onda mora da se prona|u odgovori na neka pitawa. U osnovi se postavqaju najmawe dva pitawa. Odgovori na ta pitawa pomaù da se utvrdi da li je ta re~enica grub i neprimeren na~in izno{ewa neistine? [ta je tu grubo i neprimereno i da li je postojala mogu}nost da se na blagi i primereni na~in to isto saop{ti. Prvo pitawe je da li su izneti navodi neistiniti i drugo, {ta je to nateralo tuìoca Grujicu da trpi tako velike du{evne bolove? Name}e se istovremeno i veliki broj potpitawa u pogledu povrede wegovog ugleda, ~asti i prava li~nosti? Sude}i po du{evnim bolovima od 7.865.348,00 dinara tuìocu Grujici su grubo i neprimereno povre|eni ~ast, ugled i prava li~nosti navodom da je “Danas” ~isto ameri~ko glasilo. S obzirom da je u tome prepoznao povredu koja je prouzrokovala tako te{ke du{evne patwe, tuìlac Grujica ne èli da list “Danas” bude ~isto ameri~ko glasilo. On nije zadovoqan izgledom i na~inom pisawa ameri~kih glasila. Reklo bi se da mu nisu ni profesionalni uzor ameri~ki {tampani mediji. Kada neko primeti da list “Danas” neodoqivo podse}a i li~i na ameri~ke listove tuìoca Grujicu odmah obuzmu du{evne patwe i bolovi. Ne moè da prihvati da wegov list neko poistove}uje sa novinama iz dràve koju izgleda mrzi, ili ne po{tuje. Jedino tako moè da se shvati odnos tuìoca Grujice prema ameri~kim glasilima. Dakle, on mrzi ameri~ka glasila i wihovu ure|iva~ku koncepciju, pa kada ga neko (list “Danas”) stavi u isti ko{ sa tim omraènim ameri~kim glasilima tuìlac Grujica trpi intenzivne du{evne bolove i patwe, prosto se jede od muke, a verovatno je prisutan i strah, mada ga nije naveo u tu`bi, da se kao jedina satisfakcija javqa naknada nematerijalne {tete od 7.865.348,00 dinara. Verovatno je ovaj iznos naknade i iznos kupoprodajne vrednosti wegove mr`we prema ~isto ameri~kim glasilima. Tolika mr`wa tuìoca Grujice prema ~isto ameri~kim glasilima, pa i ga|ewe kada wegov list neko poistoveti sa ameri~kim morala je da eksplodira u tekstovima koji se objavquju u listu “Danas”. Me|utim, tuìlac Grujica prilikom ure|ivawa i sprovo|ewa ure|iva~ke politike, za {ta je on jedino odgovoran, kao {to priznaje u tu`bi, ni jednim objavqenim tekstom nije pokazao ga|ewe prema ameri~kim glasilima. Ova ~iwenica }e sigurno da zbuni i sud, jer je te{ko da se shvati da neko trpi du{evne bolove od 7.865.348,00 di160

nara ako se i pomene da wegov list “Danas” li~i na ~isto ameri~ko glasilo, a na stranicama lista “Danas” nije objavio ni jedan tekst kojim bi pokazao neslagawe sa “~isto ameri~kim glasilima”. îsto ameri~ko glasilo treba da se posmatra kao standard koji se primewuje za izgled, teme, sadrìnu, na~in izve{tavawa, komentare i promovisawe ameri~kog shvatawa i sistema vrednosti. Tuìlac Grujica je protiv toga, ali to ne kritikuje, niti izraàva neslagawe sa tim, ni u jednom tekstu koji je objavqen u listu “Danas”. Svi ameri~ki mediji su pod kontrolom CIA-e. To ne kriju mediji, niti vlast u Sjediwenim ameri~kim dràvama. Pored CIA-e medije kontroli{u i druge obave{tajne agencije i to kako vojne, tako i civilne bezbednosti. Osim kontrole ovi mediji se ~esto nalaze u situaciji da ih posredno ili neposredno ure|uje CIA i druge bezbednosne agencije. To se vi{e i ne skriva, ve} ~esto i funkcioneri ameri~ke dràve otvoreno priznaju, a ~esto i hvale da ure|uju ameri~ka glasila i glasila koja se izdaju u drugim dràvama. Preko te kontrole i ure|ivawa listova u Americi i drugim dràvama, ameri~ka vlast tvrdi, da {titi ameri~ke nacionalne interese. Sude}i po ure|iva~koj politici lista “Danas” koju odlikuju antisrpski tekstovi, sama koli~ina tih tekstova potvr|uje da list ure|uje CIA. Amerika preko svojih agencija, poput CIA-e, sprovodi svoju spoqnu politiku za koju moè da se potvrdi da je u proteklih 15 godina bila o~igledno, otvoreno i jasno antisrpska. List “Danas” je glasilo koje je prepoznatqivo pre svega po objavqivawu i preno{ewu otvoreno, o~igledno i jasno antisrpskih tekstova. Za proteklih nekoliko godina, odnosno od prvog broja lista do dana podno{ewa ove protivtu`be, list “Danas” koji ure|uje tuìlac Grujica uspeo je da objavi i prenese neuporedivo vi{e antisrpskih tekstova od svih drugih medija u svetu koje posredno ili direktno ure|uje CIA, ili neka druga ameri~ka bezbednosna agencija. Samo se u tu`bi tuìlac Grujica quti {to je prof. dr Vojislav [e{eq re~ima koje je preneo “Svedok” navodno “sugerisao” da je “Danas” ~isto ameri~ko glasilo, i to toliko kao da ga ure|uje CIA. On smatra da je u pitawu sugestija upu}ena ~itaocima “Svedoka”, a ne objektivno, pravovremeno, istinito i potpuno informisawe javnosti, i preno{ewe stavova prof. dr Vojislava [e{eqa kao kandidata za predsednika Republike Srbije. Verovatno tuìlac Grujica neistinitost tvrdwi pronalazi u tome da nije u pitawu CIA, ve} neka druga {pijunska organizacija, pod drugim nazivom i samo na tome zasniva postojawe povrede ugleda, ~asti i prava li~nosti. Ako je samo to osnov wegovog tu`benog zahteva, onda se terminolo{ka gre{ka ne ispravqa u sudskom postupku, ve} jednostavno traì ispravka objavqene informacije, demanti ili na drugi na~in traì od kolege urednika lista “Svedok” da se nepreciznost i gre{ka isprave u prvom slede}em broju. Tuìlac Grujica tvrdi da je poznat javnosti kao glavni i odgovorni urednik lista “Danas” i da se u najteìm periodima za novinarsku profesiju principijelno borio za nezavisnost medija, za slobodu novinarskog izve{tavawa i za odgovornost za ta~nost onoga {to se javno iznosi. To je vrednosni sud tuìoca Grujice koji ni~im ne moè da se potkrepiti, da bi dobio zna~aj notorne istine. Ova tu`ba o~igledno promovi{e tu nameru. Zar je mogu}e da u “naj161

teèm vremenu za novinarsku profesiju” nastane list kao {to je to bio slu~aj sa novinom “Danas”? Prema logici stvari u najteèm trenutku ne{to nestaje, gasi se ili uni{tava, a ne stvara se ne{to novo ili se ne razvija postoje}e. U tom, samo po mi{qewu tuìoca Grujice, te{kom periodu nastali su novi mediji koji i danas rade. Nije te{ko da se zakqu~i da je “najteì period za novinarsku profesiju” u wegovoj tu`bi obi~na insinuacija, odnosno fraza kojom se navodno dokazuje nemogu}e, a koja se navodi da se podupre tu`beni zahtev. Dakle, najteì period, na koji se poziva tuìlac Grujica je wegov pogre{an stav i mi{qewe, jer objektivno stawe i broj medija koji je osnovan i po~eo sa informativnom delatno{}u u tom periodu dokazuje da je svako u skladu sa zakonom mogao da se bavi delatno{}u javnog obave{tavawa. Tuìlac Grujica ima i pogre{an stav o principijelnoj borbi za nezavisnost medija. Nezavisni mediji, koji bi bili i teoretski toliko otvoreni za sva mi{qewa ne postoje, niti je mogu}e da postoje. Svi mediji su zavisni, s tim {to zavisnost moè biti vi{e ili mawe izraèna. Oni su uvek zavisni od svog osniva~a i onoga ko finansira izdavawe lista. Tako je i sa listom “Danas” koji ure|uje tuìlac Grujica. Wegov list i on su zavisni od onoga ko je obezbedio sredstva za izdavawe lista, kao i od onoga ko ima interes da list “Danas” ima prepoznatqivo antisrpsku ure|iva~ku koncepciju. O~igledno je da kada tuìlac Grujica u tu`bi navodi da se borio za nezavisnost medija, da on pod tim podrazumeva da se borio za zavisnost lista “Danas”, pa i svoju zavisnost u odnosu na osniva~a i onoga ko ima interes da finansira objavqivawe antisrpskih tekstova. Dakle, uporno insistirawe na navodno principijelnoj nezavisnosti prakti~no zna~i dobrovoqno pot~iwavawe interesima i zahtevima finansijera antisrpskih tekstova koji se objavquju u listu “Danas”. Pored prepoznatqivog li~nog zadovoqstva koje obuzima tuìoca Grujicu zato {to je ba{ on glavni i odgovorni urednik tog i takvog lista “Danas”, wegovo spokojstvo je garantovano i odgovaraju}om zaradom koju prima za taj rad. Najteì period i principijelnu borbu za nezavisnost medija tuìlac Grujica u tu`bi navodi kao jo{ jedno u nizu uzastopnih ponavqawa fraze, koja je bila osmi{qena jadikovka u to vreme postoje}em stawu, odnosno kao svojevrsna “zamena teze” koja se ponavqawem i medijskom eksploatacijom prosto name}e kao opis za èqeno stawe. Vi{estruko ponovqena la`, odnosno la` ili poluistina koja se svakodnevno ponavqa, po mi{qewu tuìoca Grujice, vremenom moè da postane notorna istina. Treba da zvu~i da je tuìlac Grujica bio `rtva i da se ponovo de{ava da ga navodno neistinitim navodima prof. dr Vojislav [e{eq i to obi~nom sugestijom prema ~itaocima drugog lista primorava da ponovo bude `rtva. Sude}i prema koli~ini emocija i zajapurenosti koje se prosto same name}u pri pomisli da tuìlac Grujica ponovo jadikuje navode}i otrcane fraze i re~i bez zna~ewa, ova tu`ba se javqa kao mirnodopska farsa, onoga koji je drekom u najteèm trenutku, kako to on tvrdi, uspeo nemogu}e, odnosno da osnuje i obezbedi uredno izdavawe dnevnog lista. Svaka re~enica wegove tu`be odi{e i asocira na slike zaduènog da jadikuje i diè dreku, da bude navodno buntovnik, a su{tinski bez i jednog povoda u pogledu slobode {tampe. Ponovo nas primorava da se podsetimo da je bio zaduèn da zloupotrebom novinarskog poziva, blati, provocira i primo162

rava da mu se saop{ti istina. Tuìlac Grujica ~ezne i vapi za tim vremenom kada je navodno neko stvarao probleme wegovom listu. Po{to su ve} dve godine wegovi, kojima je pomagao po zadatku, na vlasti, a oni ne smeju da mu prave probleme, jer dobro znaju ~iji se stavovi iznose i prenose preko lista “Danas”, onda je tuìlac Grujica tu`bom poku{ao da jo{ jednom zavrti staru izgrebanu plo~u. Vi{e mu ne smeta vlast, jer je wegova dosmanlijska za koju je izgarao. Sada mu smeta neko iz opozicije. Prosto kao da moli da se prona|e wegov progoniteq, a ako on ne postoji, onda tuìlac Grujica ima potrebu da ga izmisli. Ovom tu`bom tuìlac Grujica dokazuje da je evoluirao, da osim osposobqenosti da ru{i demokratski izabranu vlast ima i sposobnost da uporno spre~ava opoziciju i preventivno deluje da se ne promeni dosmanlijska vlast. Zato je sada odabrani progoniteq tuìoca Grujice, niko drugi nego tuèni. Progoniteq je tuèni koji treba da se brani. Opet prepoznatqiva zamena teze. Tuèni “grubo i neprimereno” progawa tuìoca, a to je Grujica zakqu~io i na osnovu jedne re~enice kojom se navodno sugeri{e neistina o wemu. Sugeri{e se ono sa ~im se tuìlac Grujica stalno hvalio. Nekada mu to nije smetalo, a sada to nije istinit navod o listu “Danas” koji on ure|uje. Tuìlac Grujica ovom tu`bom priznaje da je on, u stvari, list “Danas”. Po svemu sude}i kao da ne{to nije u redu sa tiraòm lista “Danas”. Izgleda da opada tira` i da idejni i finansijski tvorac lista “Danas” nije toliko bezgrani~no spreman da vi{e finansira veliki broj navodno nezavisnih medija, a pogotovo kada i reìmski i navodno nezavisni isto pi{u i to toliko isto da im se ~ak i stranice na kojima se objavquje ista informacija poklapaju. Verovatno je zbog toga tuìocu Grujici potreban novi, odnosno jo{ boqe onaj stari progoniteq, ali sada kao tuèni. Svako ko i lai~ki prati medije moè da se seti i potvrdi da se stav i mi{qewe prof. dr Vojislava [e{eqa o lisu “Danas” nije promenilo od dana izdavawa prvog broja lista do danas. To je i ranije prof. dr Vojislav [e{eq javno saop{tavao, ali tada to nije smetalo tuìocu Grujici, jer je to doìvqavao kao svojevrsno priznawe da se nalazi na pravoj strani, a opredeqewe prema toj antisrpskoj strani je oduvek bilo interesantno za neprijateqe i prili~no korisno za list “Danas”. Sada je ta kratka re~enica la` koja smeta i nanosi povredu. Ista re~enica je do raspisivawa izbora za predsednika Republike Srbije bila poèqna reklama za list “Danas”, a nakon raspisivawa izbora postala je la` kojom se vr{i povreda prava. Tako tuìlac Grujica tretira istinu. Kada ima koristi onda dre~i na vlast, ali je ne tuì, a kada treba da ostvari neku korist, odnosno da pove}a tira`, ili da se dokaè kod sponzora iz inostranstva da je i daqe na poziciji ure|ivawa antisrpskih tekstova, onda tuì najzna~ajnijeg predstavnika opozicije i diè dreku. Bez obzira na motive i interese ova tu`ba }e verovatno dugo biti svojevrsna pravna enigma, ali istovremeno prepoznatqiv potez iz oblasti psiholo{ko propagandnog dejstva kojim se testira spremnost dràvnih organa da o~uvaju kvazislobodu i za{tite antisrpsko delovawe. Tuìlac Grujica tvrdi, mada je preciznije da on èli, da je prepoznatqiv lik istrajavawa na slobodi novinarskog izve{tavawa. To je isto kao po onoj narodnoj izreci {ta je babi milo to joj se i snilo. Verovatno da nema ni jednog novinara koji bi smeo javno, polujavno, pa i privatno da kaè da je protiv slo163

bode novinarskog izve{tavawa. Tako treba da se shvati i ova u nizu floskula kojima je optere}ena tu`ba. Normalno je da svako èli da bude lep i po{tovan, kao {to svaki novinar ili urednik èli da se o wemu pri~a kao o svetlom primeru profesionalca koji se zalaè za ovu slobodu. Sve je to poèqno i lepo dok se ne pogledaju dela, odnosno tekstovi nekog novinara ili urednika koji je odobravao objavqivawe tekstova, koji su{tinski predstavqaju “tragove” rada. Re~i mogu da prevare, ali dela su svedoci koji govore i upozoravaju. Dela tuìoca Grujice su sve sami antisrpski tekstovi objavqeni u listu “Danas” koji on ure|uje i kojima je on dao taj smisao i du{u. Prosto je ugradio sebe u tu koli~inu mr`we, prekora i ga|ewa nad svim {to je srpsko, ili asocira na Srpstvo. Qudi kojima se gadi {to ìve u nekoj dràvi obi~no se isele i sre}u traè u inostranstvu. Tuìlac Grujica nije takav ~ovek. Wemu se gadi, ali se ne iseqava. Wemu ne predstavqa zadovoqstvo da Srbiju i Srbe napada iz inostranstva. On je prosto pripadnik one skupine koja uìva da tone i tone antisrpskih tekstova objavquje ba{ u Srbiji i da tako prkosi istoriji i ugroàva budu}nost ovog naroda. To mogu samo obu~eni, pla}eni i sa karakteristi~nim sklopom li~nosti kod kojih je mogu}a instalacija èqenog sistema vrednosti. Verovatno i anatomske osobenosti postaju prepoznatqiv znak te sklonosti da se li~ne frustracije le~e preko napada na ne{to {to je na svakom mestu sveto. Tako antisrpski tekstovi postaju svojevrsna terapija kojom se ne le~e, ve} samo potiskuju frustracije. Uostalom za tako veliki du{evni bol u iznosu od 7.865.348,00 dinara psihijatrijsko ve{ta~ewe je neminovno. Ne samo zbog iznosa ve} pre svega zbog uzroka koji je izazvao bol. Da li je to jedna re~enica prof. dr Vojislava [e{eqa, ili je mo`da u pitawu hroni~na du{evna patwa na koju nikakav uticaj nema navedena re~enica? Pri tom treba imati u vidu da istina prouzrokuje ve}i bol, jer se te{ko pobija, dok la` moè uvek da se otkrije i po pravilu vremenom la` vi{e govori o onome ko je izgovorio, nego o onome na koga se odnosila. Zbog laì ka`wavan je wegov list “Danas” i umesto da se okane }orava posla oni su namerno iznosili i prenosili laì da bi bili ka`weni i kme~ali po ulicama i pred proverenim srbomrscima. Tuìocu Grujici je svaka kazna bila du{evna hrana za podsticawe mr`we i novih laì i svakim danom sve sigurniji dokaz da u wega vredi investirati, po{to je dokazani urednik antisrpskih tekstova. Tako je tuìlac Grujica dokazivao svoju odgovornost za istinitost onoga {to je javno iznosio. Samo je odgovorno potvr|ivao da iznosi i prenosi laì i time se di~io, jer je na pravoj strani. Sude}i po tu`bi smeta potencirawe povezanosti tuìoca Grujice i lista koji ure|uje sa najmo}nijom stranom obave{tajnom agencijom na svetu, jer mu je to povredilo ugled i ~ast, i nanelo veoma intenzivan du{evni bol. Kada bi kojim slu~ajem ovo bio iskreni stav tuìoca Grujice, to bi zna~ilo da se odri~e svih objavqenih tekstova u listu “Danas” koje je uredio i priredio. Zna~ilo bi da se tuìlac Grujica kaje zbog tona i tona objavqenih antisrpskih testova i na taj na~in priznaje da je bio u bliskim odnosima sa najmo}nijom stranom obave{tajnom agencijom na svetu. Ako ova tu`ba treba to da zna~i, onda je neka razlika u ure|iva~koj politici lista “Danas”, za {ta je tuìlac Grujica odgovoran, morala da se primeti makar od dana podno{ewa tu`be sudu. Naàlost, te razlike u tekstovima nema, pa moè da se zakqu~i da nema 164

potrebe da se antisrpski tekstovi naru~uju sa strane, ili iz inostranstva, ve} su se toliko utopili u mentalitet i ure|iva~ki sklop lista “Danas” da kada bi i hteli da se trgnu to im ne bi po{lo za rukom. Antisrpstvo je toliko inkorporirano da tuìlac Grujica ne moè da se trgne, a i kada bi kojim slu~ajem i beào iz tog antisrpskog zagrqaja verovao bi da je pobegao i ne bi do wega doprla svest da se jo{ vi{e utopio. To je ve} problem antisrpstva kao navike od koje se te{ko odvikava. Sli~no kao sa porocima kao opasnom navikom. Naprasno povre|eni ugled i ~ast i veoma intenzivan du{evni bol zbog istine o povezanosti sa CIA-om, kao unutra{we stawe, odnosno emocije tuìoca Grujice zbog kojih on pati do bola od 7.865.348,00 dinara treba da nas zabrine. Tuìlac Grujica ovim emocijama proziva CIA-u i tvrdi da je ona ne{to gadno, odvratno, odnosno toliko gadno da on ne dozvoqava da se vezuje ni kao insinuacija uz wegovo ime i prezime. Reklo bi se da tuìlac Grujica mrzi CIAu i ta mr`wa ko{ta 7.865.348,00 dinara. CIA bi mogla ovu tu`bu tuìoca Grujice da protuma~i kao wegov napad na CIA-u. Da li je u pitawu uskra}ivawe finansirawa ili poku{aj tuìoca Grujice da na ovako spektakularan na~in preko tu`be izrazi protest prema CIA-i, ne zna se, ali }e sud morati i o tome da vodi ra~una. Re~i prof. dr Vojislava [e{eqa su posebno odjeknule u novinarskoj javnosti, u ìvotnom i profesionalnom krugu u kome se tuìlac Grujica kre}e, ìvi i radi, {to mu je kao, kako to on tvrdi, ~oveku od ugleda i ~asti u novinarskoj profesiji, bilo posebno bolno i neprijatno. Ovo je neverovatna tvrdwa tuìoca Grujice. Svaki antisrbin, odnosno dokazani antisrbin kao {to je tuìlac Grujica, hvali se i takmi~i da ga kao prvog ili {to ~e{}e proziva i pomiwe dokazani srpski nacionalista kao {to je prof. dr Vojislav [e{eq. Tim prozivkama se antisrbi hrane i pronalaze svrhu postojawa u toj konstelaciji li~nosti. Do sada je tuìlac Grujica svaku prozivku, pa i obi~no navo|ewe naziva lista, od strane prof. dr Vojislava [e{eqa tuma~io priznawem, reklamom i dokazom vernosti kod stranih nalogodavaca. Ne{to se u me|uvremenu desilo pa objavqivawe one re~enice u listu “Svedok” koja se ne razlikuje od re~enica koje su godinama objavqivane o listu “Danas”, naprasno je postalo izno{ewe neistinitih tvrdwi. Kako to da je samo u izbornoj kampawi za predsednika Srbije ta re~enica prof. dr Vojislava [e{eqa toliko posebno odjeknula da bol i neprijatnost ko{taju 7.865.348,00 dinara? Kako li je izra~unao sve stavke bola i neprijatnosti? Verovatno je u pitawu posebna tarifa du{evnih patwi i bola u predizbornoj kampawi. Tada boli 7.865.348,00 dinara, a ukoliko nije u toku kampawa onda ne boli, niti tuìlac Grujica pati, ili mu tada bol i patwa ni{ta ne vrede. Sigurno onda pati za yabe, a bol ne ko{ta. Zbog toga je tuìlac Grujica, kako navodi u tu`bi “morao da u razgovoru sa drugim qudima i svojim kolegama vodi razgovore, obja{wava i raspravqa o tuìo~evim neistinitim tvrdwama, ~ime je povre|ena wegova privatnost i du{evni mir”. U razgovoru se obi~no razgovara, ali po{to to nije predmet ove tu`be, ovo potencirawe ukazuje da je tuìlac Grujica ~esto vodio i razgovore u kojima nije razgovarao, ve} primao bespogovorne naloge. Zato on ukazuje na ovu razliku izme|u razgovora u kojima se razgovara i razgovora u kojima se “slu{a”. 165

S obzirom na profesionalni i drugi oreol tuìoca Grujice, on nije imao nasu{nu potrebu da se ne{to naro~ito pravda i dokazuje suprotno od onoga {to je prof. dr Vojislav [e{eq izneo u onoj re~enici. Istomi{qenici se mnogo ne ube|uju, kod wih je i obi~na mimika znak prepoznavawa i potvr|ivawa. U krugu istomi{qenika i ako je tuìlac Grujica ne{to prozborio povodom one re~enice prof. dr Vojislava [e{eqa to nije naru{ilo wegov du{evni mir i privatnost. Dok se neko hrani on ne naru{ava sopstveni du{evni mir i privatnost, ve} akumulira energiju za nove poslove i puni baterije za novu seriju antisrpskih tekstova. Ako tuìlac Grujica ima problema sa privatno{}u i du{evnim mirom, onda uzrok za to stawe ne moè da bude ona kratka re~enica. Problemi na poslu, tira` lista, izvr{ewe tu|ih naloga, op{tepoznata antisrpska ure|iva~ka politika, pa mo`da i po neki komentar kom{ije koji pqune na sred ulice kada vidi kom{iju Grujicu, jer ne moè da zamisli da se tako ne{to nalazi na slobodi, sigurno prouzrokuju neko nespokojstvo i nelagodnost. Ne moè zbog neostvarene i nemogu}e èqe da je lep i da ga svi po{tuju, tuìlac Grujica da pronalazi uzrok svog nespokojstva i naru{avawa privatnosti u jednoj re~enici prof. dr Vojislava [e{eqa. Uostalom ve{ta~ewe }e pokazati kome se to tuìlac Grujica sve pravdao i koga je to on sve ube|ivao da navodi prof. dr Vojislava [e{eqa nisu ta~ni? Mora}e da se razgrani~i, odnosno precizno utvrdi koga je sve od tih ubedio, koga razuverio, a kod kojih mu nije pomoglo vo|ewe razgovora da bi razgovarao. Ovi posledwi bi morali da se izjasne da li su do saznawa o tuìocu Grujici kao uredniku lista “Danas” do{li na osnovu sugestije iz one kratke re~enice prof. dr Vojislava [e{eqa ili im je tuìlac Grujica kao takav poznat odavno. Tuìlac Grujica iznosi da mu je posebnu du{evnu patwu nanela i ~iwenica da su sa “ovakvim ni~im potkrepqenim i ni~im dokazanim tvrdwama” koje je izneo prof. dr Vojislav [e{eq kod wega javila i pobudila veoma neprijatna se}awa vezana za prethodni vremenski period kada je osu|ivan na visoke nov~ane kazne. Nekada je list “Danas” ka`wavan za iznete laì i prosto je neshvatqivo da su se kod tuìoca Grujice pobudila neprijatna ose}awa do du{evne patwe zbog jedne kratke re~enice u kojoj se i ne pomiwe nov~ano ka`wavawe. Problem asocijacije i se}awa na period kada je stvarao list, kada se list razvijao verovatno ne mogu biti neprijatna za tuìoca Grujicu. Zar je mogu}e da period u kome je za iznetu la` i nov~anu kaznu iz inostranstva dolazilo nekoliko puta vi{e sredstava od iznosa kazne mogu da budu neprijatna do te{kog du{evnog bola za tuìoca Grujicu? Sve nov~ane kazne vratila je dosmanlijska Vlada. Ova neprijatnost bi morala nekako da se defini{e. Da li se odnosi na àlost tuìoca Grujice {to ga opet neko ne ka`wava i da mu kao svojevrsnu u{te|evinu vra}a sredstva, a da istovremeno dobija nekoliko puta vi{e sredstava od finansijera iz inostranstva? Ta vrsta neprijatnosti do du{evnog bola ne moè da uìva sudsku za{titu, jer ona kratka re~enica prof. dr Vojislava [e{eqa tako ne{to nije ni mogla da prouzrokuje. Ovom tu`bom bi tuìlac Grujica sve èqe i frustracije hteo da naplati od prof. dr Vojislava [e{eqa, kao da mu je samo on paradigma za sve li~ne i profesionalne neuspehe i nezadovoqstvo. 166

II. Tuìlac Grujica principijelno smatra da javno izgovorena re~ obavezuje onoga ko je izgovara, te je zato tu`bom i traìo da prof. dr Vojislav [e{eq odgovara za istinitost onoga {to je izneo u intervjuu objavqenom u listu “Svedok”. Pozivawe nekoga na odgovornost moè da se traì ako su delo, radwa ili akt protivpravni, a izno{ewe ili preno{ewe istine - istinitih ~iweni~nih tvrdwi nikada nije protivpravna radwa. Niko ne moè da odgovara zbog istine, a tuìlac Grujica tu`bom traì da se sankcioni{e, odnosno da bude odgovoran i da mu na ime naknade nematerijalne {tete plati prof. dr Vojislav [e{eq, iako mu je savr{eno jasno da je re~ima izneta i preneta istina. Istina, po pravilu izaziva razdra`qivost, ali ta razdra`qivost ne zasluùje, niti uìva za{titu koju tu`bom traì tuìlac Grujica. Ta razdra`qivost inicirana istinom koja poga|a i boli, predstavqa upozorewe da ne{to nije u redu sa wegovom save{}u. O~igledno da se wegova dela nalaze na suprotnoj strani u odnosu na smer kojim se stiè do mesta gde se nalaze moral, obi~aji i dru{tveno priznati sistem vrednosti. Kada se pojavi tako veliki i prosto nepremostivi jaz, razvalina i ambis izme|u dela tuìoca Grujice i priznatog sistema dru{tvenih vrednosti, pa to bude prepoznatqivo i javnosti, onda proradi savest, kajawe i velika potreba da se opere obraz. Ako je tuìlac Grujica podneo tu`bu da bi oprao obraz, izle~io savest, ukoliko moè da se izle~i, onda bi morali da primetimo neku razliku u na~inu ure|ivawa lista i pojavqivawu novih tekstova koje ne bi odlikovala o~igledna antisrpska orijentacija i negativni kontekst prema svemu {to je prepoznatqivo srpsko. Ta promena se ne prime}uje, {to upu}uje na jedini zakqu~ak da je tuìlac Grujica ovom tu`bom poku{ao da skrene pa`wu i pove}a tira` svoje novine. Ujedno se tuìlac Grujica svesno pridruùje i onima koji vode razne postupke protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Dakle, tuìlac Grujica se prikqu~io grupi odabranih progoniteqa, a tu su: Cane - @abac, Du{an Mihajlovi}, Marijan Risti~evi}, Nikola Barovi}, Op{tina Zemun i drugi koji su podmetnuti da u ime i za ra~un mafija{a, ubica i tu|ih antisrpskih interesa progone najzna~ajnijeg predstavnika politike za{tite srpskih nacionalnih interesa. S obzirom da se tuìlac Grujica principijelno zalaè za odgovornost za javno izgovorene re~i, i priznaje da ure|uje i da je odgovoran za ure|iva~ku politiku lista “Danas”, onda sigurno ose}a da je i li~no odgovoran za istinitost iznetih i prenetih informacija o prof. dr Vojislavu [e{equ. Dakle, slede}i taj ìvotni i profesionalni stav tuìoca Grujice, prof. dr Vojislav [e{eq ovim putem podnosi protivtu`bu radi naknade nematerijalne {tete protiv protivtuènog - tuìoca Grujice Spasovi}a, zbog povrede ~asti, ugleda, slobode i prava li~nosti koje su izvr{ene objavqivawem neistinitih tvrdwi i uvreda u slede}im tekstovima lista “Danas”: List “Danas” od 9. juna 1997. godine objavio je izjavu dr @arka Kora}a u to vreme psihologa, a danas potpredsednika Vlade Republike Srbije, pod naslovom “[e{eqizacija Srbije”: “Politi~ku scenu Srbije ne karakteri{u sukobi unutar opozicije, niti poku{aj vlasti da se perfidnim na~inima odrì i daqe, ve} uspon [e{eqa. Gorko se varaju oni koji potcewuju taj uspon. Pogledajte [e{eqevu demagogiju kroz retoriku kojom se sluì. On je, navodno, ponosan {to mu je otac bio èlezni~ar, ispoqava mr`wu prema in167

telektualcima. Socijalno izjedna~avawe nudi narodu koji je doveden do prosja~kog {tapa. Po~iwe nivelacija tipi~na za nacional-socijalizam. Ispoqava se jedan balkanski egalitet. Karakteristi~ni su napadi na nove bogata{e i crni humor u vidu floskula da privatizacija ne bi bila dobra, jer bi se pojavile socijalne razlike. âk je i predsednik SANU nedavno rekao kako je dobro {to se nismo privatizovali da nas tu|ini, prokleti stranci, ne bi opqa~kali. Daqe, jedan od va`nijih pokazateqa ja~awa fa{isoidnih tendencija jeste odsustvo javnog govora o ratu. Za{to se vodio, sa kakvim ciqem i kolikim posledicama? Ko ga je vodio i za{to? Ovde se ta pitawa ne postavqaju. Ovde se ìvi u jednoj la`noj realnosti, u iluzijama. Odbija se svako pitawe o odgovornosti. Mnogi nacionalisti~ki junaci su oti{li sa scene. Nema “Bele ruè”, “Vizantije”, onih ~udnih sumanutih qudi koji su na granici 21. veka gusarili i reketirali velike brodove na najve}oj reci u Evropi. I nikom ni{ta”. Re~i poput “mr`wa prema intelektualcima”, “socijalno izjedna~avawe”, “nivelacija tipi~na za nacional – socijalizam”, “ja~awe fa{isoidnih tendencija” i sli~ne ozna~avaju pojam koji se name}e u naslovu teksta “[e{eqizacija Srbije”. Uvredqive re~i i klevetni~ke izjave se prenose u ovom tekstu, koje samo na prvi pogled mogu da izgledaju da list “Danas” verno prenosi izjavu nekog lica. Za ~in preno{ewa neistinitih tvrdwi o prof. dr Vojislavu [e{equ i pitawe odgovornosti je va`no da prof. dr Vojislav [e{eq nije dobio prostor da odgovori, niti je urednik dozvolio da se komentarom list “Danas” na neki na~in ogradi od iznetih tvrdwi @arka Kora}a. Verovatno ovaj tekst ako se izdvojeno posmatra ne predstavqa povredu prava li~nosti prof. dr Vojislava [e{eqa, ali ako se imaju u vidu kompletno svi tekstovi lista “Danas” u kojima je pisano o prof. dr Vojislavu [e{equ i Srpskoj radikalnoj stranci, onda nepogre{ivo moè da se zakqu~i da tekstovi sa uvredama i klevetama, bilo da su komentari lista, ili novinski tekstovi novinara koji rade za list “Danas”, ili tekstovi u kojima se prenose izjave drugih lica, predstavqaju trajno ure|iva~ko opredeqewe lista. Za predstavqawe prof. dr Vojislava [e{eqa u negativnom kontekstu koristi se svaka prilika. Tako u tekstu “Formira}emo Vladu u senci” objavqenom 25. juna 1997. godine prenosi se izjava Zorana \i|i}a, predsednika Demokratske stranke: “Okupqawe demokratskih snaga oko fer izbornih uslova najva`niji je zadatak ovda{we opozicije, a ukoliko u tome uspemo, slede}i korak je formirawe Vlade u senci - najavio je Zoran \in|i}, predsednik Demokratske stranke, na ju~era{woj konferenciji za {tampu u gradskoj Skup{tini. “Do sada smo imali obrnuti pristup. Rekli smo kad pobedimo, najboqi qudi }e do}i na funkcionerska mesta. Pobedili smo, a to se nije desilo. Mislim da je boqe da unapred kaèmo koji }e qudi voditi neke resore, a ne da se posle raspravqamo da li su ro|aci ili ne”, rekao je \in|i}. Komentari{u}i pri~e o koaliciji sa DPS, lider demokrata je izjavio da je “trenutno najzna~ajniji protivnik autoritarnog reìma Slobodana Milo{evi}a deo vladaju}e crnogorske stranke”. Stoga je prirodno da se izme|u Mila \ukanovi}a i srbijanske opozicije uspostavi saradwa, a kako }e se ona operacionalizovati, “zavisi od razvoja doga|aja”, kaè \in|i} koji tvrdi da je “tre168

nutno neumesno govoriti o koaliciji sa DPS na saveznom nivou”. Polarizacija u Glavnom odboru vladaju}e crnogorske stranke nastavi}e se i na zasedawu Skup{tine Crne Gore, kada }e “oni koji su podràli Slobodana Milo{evi}a imati dosta problema”. Demokratska stranka nije, tvrdi wen predsednik, sklopila nikakvu nagodbu oko izbornih uslova sa SPS i ne odustaje od Minimalnih izbornih uslova koje je potpisalo 12 stranaka. “Siguran sam da ni aktivisti SPO ne}e u~estvovati na izborima pod lo{im uslovima. To ni rukovodstvu ove stranke ne odgovara”, dodao je \in|i}, koji je pitawe o predsedni~kim kandidatima DS i GSS, ocenio deplasiranim, a nije èleo ni da otkrije na koje partije ra~una u akciji pro{irewa dvo~lane koalicije. Ukoliko se opozicija izbori za po{tene uslove, wenom predsedni~kom kandidatu dovoqna bi bila dva meseca predizborne kampawe za pobedu, predvi|a \in|i}. [e{equ ne dajem previ{e {ansi! Trenutno nemamo nijednog predsedni~kog kandidata koji bi bio integrativna li~nost opozicije, ocenio je \in|i} i demantovao pri~e da on i Vesna Pe{i} ra~unaju na dva Amerikanca srpskog porekla - Milana Pani}a i Majkla \or|evi}a. “Izgleda da su izbori uvek magnetno poqe u koje zaluta svako ko ima malo metala u kostima. Krajwe je neozbiqno nekoga ko decenijama nije bio u Srbiji kandidovati za predsednika”, smatra Zoran \in|i}, koji ni Vojislavu [e{equ ne daje previ{e {ansi u trci za predsedni~ku fotequ. “Glasawem za [e{eqa, gra|ani glasaju protiv svoje dece i ìvota u Srbiji. Verujem da su na{i glasa~i realni i o [e{eqevoj pobedi nijednog trenutka ne razmi{qam kao o ozbiqnoj opasnosti”, rekao je \in|i} i dodao da jedinu opasnost predstavqa ponavqawe SPS izbornih igara”. Dakle, glas za prof. dr Vojislava [e{eqa je glas protiv svoje dece i ìvota u Srbiji. To su najprizemnije poruke koje ~itaoci lista “Danas” mogu da dobiju o prof. dr Vojislavu [e{equ. Za takve i sli~ne izjave je list “Danas” uvek otvoren. Ako ne postoji i najmawi povod da se objavi tekst koji prof. dr Vojislava [e{eqa predstavqa u negativnom kontekstu, onda se koristi prilika da se doga|aj u kome je u~estvovao, ili se o wemu makar i pri~alo, ~itaocima predstavi na maliciozni na~in. @rebawe za predstavqawe kandidata za predsednika Srbije po mi{qewu urednika lista “Danas” je doga|aj povodom koga moè da se plasira informacija kao da je prof. dr Vojislav [e{eq privilegovan. U “Danasu” od 8. septembra 1997. godine objavqen je tekst pod naslovom “@rebom odre|en redosled predstavqawa 17 predsedni~kih kandidata na programima RTS - Lili}u i [e{equ najboqi termini”: “Javnim `rebawem u prostorijama Radio Beograda, u subotu 6. septembra, utvr|eni su termini za promociju 17 predsedni~kih kandidata na programima RTS u periodu od 9. do 18. septembra. @rebawe je obavqeno u skladu sa Sporazumom o ravnopravnom predstavqawu u~esnika septembarskih izbora na programima Radija i Televizije Srbije. Svaki predsedni~ki kandidat ima}e na raspolagawu 45 minuta na Prvom programu Televizije Beograd, odnosno 30 minuta na Prvom programu Radio Beograda. @reb je hteo da najboqe termine za promociju na Prvom programu Televizije Beograd, u ~etvrtak 18. septembra, pred samu izbornu ti{inu, dobiju Voji169

slav [e{eq, predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke (20.30-21.15), Milisav Bankovi}, Radni~ka stranka Jugoslavije (21.20-22.05) i Zoran Lili}, kandidat Socijalisti~ke partije Srbije, Jugoslovenske levice i Nove demokratije (22.10-22.55). Svoje promocije na TV Beograd 17. septembra ima}e Miodrag Vidojkovi}, Grupa gra|ana (20.30-21.15), Miodrag Mile Isakov, koalicija “Vojvodina” (21.20-22.05) i Milan Mladenovi}, koalicija “Preporod” (22.10-22.55). Kandidat Grupe gra|ana \or|e Drqa~i} svoj termin ima 15. septembra (20.30-21.15), a istog dana gledaocima }e se obratiti i Vuk Obradovi}, predsedni~ki pretendent Socijaldemokratije (21.10-22.05) i Dragan \or|evi}, kandidat Stranke dràvqana Srbije (22.10-22-55). Milan Paro{ki, izborni adut Narodne stranke predstavi}e se 13. septembra (20.30-21.15), kao i Neboj{a ôvi}, kandidat Demokratske alternative i Seqa~ke stranke Srbije (21.20-22.05) i Predrag Vuleti}, Liberalno-demokratska stranka (22.10-22.55) Vuk Dra{kovi}, favorit Srpskog pokreta obnove, na programu je 11. septembra (20.30-21.15). Iste ve~eri termine su dobili: Gvozden Saki}, kandidat Grupe gra|ana (21.20-22.05) i Sulejman Ugqanin, koalicija “Lista za Sanyak Sulejman Ugqanin” (22.10-22.55). Svoju viziju Srbije, 9. septembra gledaocima }e predstaviti predsedni~ki kandidat Branko î~i}, Partija prirodnog zakona (20.30-21.15) i Radomir Tukmanovi}, Naredna stranka (21.20-22.05). Name{taqka umesto `reba – Dana{we `rebawe kojim je odre|en redosled predstavqawa predsedni~kih kandidata na RTS nije bilo `rebawe, ve} name{tawe redosleda u korist kandidata leve koalicije i kandidata Srpske radikalne stranke. Ovo dokazuje ~iwenica da je `reb “odlu~io” da se Zoran Lili} predstavi bira~kom telu 18. septembra u 22,10 ~asova, dakle nekoliko minuta uo~i izborne }utwe. Neposredno pre wega termin je dobio Vojislav [e{eq, kaè se u saop{tewu Srpskog pokreta obnove. Kandidat SPO za predsednika Srbije, Vuk Dra{kovi}, ne pristaje da iskoristi termin za predstavqawe (11. septembra u 20,30 ~asova) dobijen ovim name{tenim `rebawem, ve} traì da se kompletno `rebawe ponovi na regularan na~in. U protivnom, podaci o `rebawu bi}e dostavqeni OEBS-u, saop{tava SPO. Nije sre}an slu~aj Favorizovawe vladaju}e leve koalicije u dràvnim medijima na predstoje}im predsedni~kim i parlamentarnim izborima u Srbiji te~e nesmawenom èstinom, a da se diskriminacija opozicionih stranaka nastavqa nagove{tava i ju~era{we `rebawe dana za predstavqawe predsedni~kih kandidata na RTV Srbije. Kandidat koalicije SPS - JUL - ND Zoran Lili}, naravno, dobio je medijski najboqe dane, dakle one uo~i predizborne }utwe, i to na televiziji 18. septembra, a za kampawu na ne{to mawe va`nom radiju 17. septembra. U prvim reagovawima javnosti, otuda, opravdano se postavqa pitawe da li je ba{ samo re~ o sre}nom slu~aju, isti~e se u saop{tewu Demokratske alternative”. List “Danas” je 8. septembra 1997. godine pod naslovom “Odlagawe katastrofe” objavio tekst kojim se vre|aju Srpska radikalna stranka i prof. dr Vojislav [e{eq zato {to su na izborima dobili veliki broj glasova bira~a. Ovaj tekst najupe~atqivije izraàva ure|iva~ku politiku lista. Dobar izborni rezultat Srpske radikalne stranke je put u ponor, a naklonost bira~a 170

je ostvarena na budala{tinama. Za urednika “Danasa” politi~ki stavovi Srpske radikalne stranke su budala{tine. Bira~i koji su glasali za Srpsku radikalnu stranku glasali su za budala{tine. Ovim tekstom se vre|a dostojanstvo gra|ana koji su glasali i seje mr`wa, odnosno priziva osuda svih koji su glasali za Srpsku radikalnu stranku. Ovim tekstom se name}e i novi termin “{e{eqizam” kao svojevrsni simbol za put u katastrofu, a sve povodom o~iglednog nezadovoqstva onoga ko je osnovao i obezbedio sredstva za izdavawe lista “Danas”. Ovi o~igledno neprijateqski stavovi upakovani su i pri~om o demokratiji i demokratskim snagama, te se na taj na~in izborna voqa bira~a kao nesumwivo demokratsko sredstvo kritikuje nekim novim demokratskim sredstvima, a to su demokratske snage koje nisu dobile naklonost bira~a ili uop{te nisu u~estvovale na izborima. Tom vidu manipulacije posebno je sklon list “Danas”. Tekst “Odlagawe katastrofe” glasi: “Srbija je, ne po prvi put u novijoj istoriji, ponovo zakora~ila jednom nogom u ponor. Za trenutak je zastala, a ho}e li imati snage da se okrene i po|e nekim pametnijim putem - veliko je pitawe. Polovina polovine ovda{weg bira~kog tela, i posle svih udarawa glavom o zid, smatra opciju radikalnog nacionalizma najprihvatqivijom za Srbe i Srbiju. Nijanse od par hiqada glasova vremenom }e odlu~iti da Vojislav [e{eq ne zasedne ve} posle ovih izbora u predsedni~ku fotequ, ali je poraàvaju}a ~iwenica da wegova roba, od ukupne ponude na politi~koj pijaci, ima najvi{e kupaca. Budala{tine o izlasku Velike Srbije na granicu sa Velikom Nema~kom, nastavak konfrontacije sa celim - prema Srbima neprijateqskim svetom, demago{ka obe}awa penzionerske uravnilovke ovde i daqe prolaze kao poèqni ciqevi nacionalne i dràvne politike. Fakat je da tako - {to na osnovu vlastite pameti i stvarnog, promi{qenog opredeqewa, {to zbog nasedawa na razne oblike propagande i manipulacije - misli, otprilike, jedna ~etvrtina punoletnih gra|ana. Tragi~nost srpskih politi~kih prilika je u tome {to mi{qewe i stavovi upravo te ~etvrtine bira~kog tela, po svoj prilici, imaju najvi{e {anse da se nametnu kao vladaju}a politika. Oni druga~ije misle}i raspr{eni su i pogubqeni u haosu nedoraslog vi{epartizma, zapetqanog u strana~ke sukobe, liderske surevwivosti, pohlepu i korumpiranost onih koji su nawu{ili ne{to malo dru{tvene mo}i i uticaja. Ostaje slaba{ni tra~ak nade da }e pre zvani~nog i kona~nog uspostavqawa sistema “{e{eqizma”, demokratska - ve}inska Srbija, koja zna da je “{e{eqizam” put u katastrofu, mo`da, ipak prona}i sebe i nametawem svoje natpolovi~ne voqe usmeriti srpsku zvani~nu politiku u nekom razumnijem pravcu”. Svi koji su spremni da omalovaè i uvrede Srpsku radikalnu stranku imaju mogu}nost da te i takve izjave plasiraju preko lista “Danas”. Tu priliku koristi i Zoran \in|i} da bi politi~kog protivnika nazvao fa{istom i to sve navodno {tite}i ga od drugih. O tome “Danas” od 8. oktobra 1997. godine objavquje tekst pod naslovom “DS: Prvo istina, pa izbori”: “Poziv na bojkot je nai{ao na dobar prijem {to ukazuje na veliki protestni potencijal i na to da mnogo bira~a “nije glasalo za kandidata SRS, ve} protiv vlasti” - rekao je Zoran \in|i}, predsednik Demokratske stranke, na ju~era{woj konferenciji za novinare. 171

On je uo~io trend porasta broja gra|ana koji èle promene rizikuju}i i to da one bude nagore, jer se nadaju da }e kada bude sru{en SPS naredna promena i}i lak{e. Kao uslov da stranke koje su bojkotovale izbore na ponovqenim predsedni~kim izborima istaknu zajedni~kog kandidata, predsednik DS je naveo nu`nost da se narodu kaè istina o stawu u kome se zemqa nalazi. - Neophodno je narednih meseci re}i narodu istinu i traìti re{ewa. Srbija nema prirodnih resursa, nije atraktivna ni kao trì{te, ni za strane investicije, proizvodi su skupi i nekvalitetni, i jedino nas mogu izvu}i povoqni finansijski aran`mani. Ukoliko te stvari zvani~nici ne saop{te narodu ne}e biti fer izbora - kazao je \in|i}. Ukoliko taj uslov bude ispuwen, opozicija }e ista}i zajedni~kog kandidata u narednih dvadesetak dana. Neformalni dogovori o tome su daleko odmakli. Komentari{u}i izborni uspeh Vojislava [e{eqa, predsednik DS je ocenio da je pore|ewe sa fa{izmom preterano. “Fa{izam u Nema~koj, Italiji i Japanu bio je izraz ekspanzije dok bi “na{ fa{izam” bio izraz frustracija, autodestruktivan i wime bismo samo mi bili ugroèni”, smatra predsednik DS. Prema \in|i}evim re~ima, iako demokrate o~ekuju pobedu reformskih snaga u Crnoj Gori u drugom krugu, zabrinuti su polarizacijom. - Postoji bojazan da }e i nakon drugog kruga izbora tabori ostati mobilni. Suvi{e duboko se kopaju rovovi u izbornoj kampawi - upozorio je \in|i}. On je najavio da }e uskoro biti jo{ protesta - u Ni{u, â~ku, Kragujevcu i Beogradu”. U istom broju “Danas” prenosi tekstove objavqene u ê{koj pod naslovom “[e{eq jedan od najtvr|ih nacionalista Evrope”: “Prag - List “Pravo” [e{eqev uspeh tuma~i ~iwenicom da je on umeo da iskoristi o~ajnu socijalnu situaciju u Srbiji. Dnevnik “Mlada fronta – dnes” ozna~ava [e{eqa kao “jednog od najtvr|ih nacionalista dana{we Evrope”. “U jednom se on su{tinski razlikuje od drugih balkanskih politi~ara: to {to on govori i ~ini, to nije kod wega samo poza. Wegove ratoborne izjave nalaze put najpre do onih kojima se predsednik Milo{evi} ~ini previ{e popustqivim prema Zapadu. Izbeglicama i nezaposlenima wegove parole nude lake izlaze iz ekonomske bede”. Na {ta su sve spremni urednici lista “Danas” da bi uvredili i naneli politi~ku {tetu prof. dr Vojislavu [e{equ pokazuje i tekst pod naslovom “Zatvorenici za [e{eqa” koji je objavqen 8. oktobra 1997. godine. U tom tekstu putem preno{ewa informacije koja ne zasluùje posebnu pa`wu, jer je Republika Srbija jedinstvena izborna jedinica, potencira se ko je i kako glasao i zahvaquju}i ~emu je prof. dr Vojislav [e{eq u kona~nom zbiru pobedio Zorana Lili}a. Ovom manipulacijom se izborna voqa pojedinih gra|ana dezavui{e, predstavqa i name}e negativni kontekst po~ev od naslova do glavne poruke koja je upu}ena ~itaocima. Za naslov se izvla~e zatvorenici, a svesno izostavqaju vojnici. Su{tinski se zatvorenicima koji su li{eni slobode omalovaàva bira~ko pravo i u tom kontekstu prikazuje prof. dr Vojislav [e{eq. Ovo ne bi mogla da bude uvreda i tako je ne doìvqava prof. dr Vojislav [e{eq, ali ovaj tekst se citira, kao primer na {ta je sve spreman list “Danas” 172

i ~ime se sve sluì da dezavui{e prava i slobode gra|ana, a da bi pokazao mr`wu prema prof. dr Vojislavu [e{equ. Taj tekst glasi: “Rodno mesto predsednika SRJ Slobodana Milo{evi}a i wegove supruge predsednika direkcije JUL-a dr Mirjane Markovi} opredelilo se za predsedni~kog kandidata Srpske radikalne stranke dr Vojislava [e{eqa. Iako je zvani~no bilo objavqeno da je u “upori{tu levice” Zoran Lili} dobio 18.608 glasova, a wegov protivkandidat pet glasova mawe, situacija se promenila posle prebrojavawa glasova koji su stigli po{tom od vojnika i zatvorenika. Posle otvarawa koverti rezultat dr Vojislava [e{eqa je uve}an za 143, a Zorana Lili}a za 65 glasova”. Poistove}ivawe i trpawe svega u isti ko{ negativnog konteksta je omiqeni na~in lista “Danas” da se napadaju i nanese {to ve}a uvreda Srpskoj radikalnoj stranci i prof. dr Vojislavu [e{equ. Ko je i {ta je rekao u ovom tekstu nije va`no. Za ure|iva~ki koncept lista “Danas” je va`no da postoji mogu}nost da se napada. U listu objavqenom 10. oktobra 1997. godine objavqen je tekst pod naslovom “Crnogorska opozicija o najavi etni~kog ~i{}ewa - Radikali igraju po muzici Momira Bulatovi}a”: “Uvodni ton za orkestar nacionalnog divqawa po Crnoj Gori dao je upravo gospodin Bulatovi}, kaè za Danas predsednik Narodne stranke dr Novak Kilibarda. A on je po Ustavu predsjednik Savjeta za za{titu nacionalnih mawina i etni~kih grupa. On je politikantski vodio taj Savjet, nastavqa Kilibarda, pa sam zbog toga prije dvije godine taj savjet i napustio. Tako se desilo ne{to jedinstveno u Evropi, da predsjednik takvog savjeta svome rivalu za predsjedni~ku stolicu spo~itava, to da ga glasaju muslimani i Albanci. Takvu izjavu moè dati samo ~ovjek, koji u svoju logiku i svoj gra|anski moral podvrgne zovu vlasti. Poslije takvog uvodnog tona, potencira Kilibarda, zasvirao je orkestar nacionalisti~kog divqawa, kao {to je izjava [e{eqevog povjerenika za Crnu Goru, koja re~e, da poslije pobjede na izborima Momira Bulatovi}a, muslimani i Albanci treba da se gube iz Crne Gore. Prema tome, ona je rekla ono {to misle gospodin [e{eq i nacionalisti wegovog tipa, ali zeleno svjetlo za takvo pona{awe dao im je Momir Bulatovi}. A da sve bude “literarno”, postarali su se akteri i ovog zla. Naime, prije nekolike godine, Vojislav [e{eq u Herceg Novom oblati Mila \ukanovi}a najsramnijim rije~ima, da bi ga Momir Bulatovi} zbog toga neustavno protjerao iz Crne Gore, i to priznao. Da bi sada taj isti Vojislav [e{eq poru~ivao Crnoj Gori da glasa Momira Bulatovi}a, a Momir Bulatovi} zaigrao u kolo [e{eqeve politike! Eto kako se vrzino kolo vrti kroz Crnu Goru, ali je sre}a, zakqu~uje Kilibarda, {to je sve toliko “~itqivo” da }e ga demokratske snage na izborima odbaciti, i pobijediti a ne supstrat nacio-fa{isti~kih naleta na Crnu Goru i wene qude. Poslanik Liberalnog saveza Dragoqub Ili} tako|e misli da je predsjednik Momir Bulatovi} svojom izjavom stvorio vi{e nego pogodno tle za javni fa{isti~ki istup [e{eqeve filijale u Crnoj Gori i prijetwe etni~kim ~i{}ewem Crne Gore od muslimana i Albanaca. Jer, kaè Ili}, isti~u}i ubjedqivost sopstvenog poraza u Roàjama, Ulciwu i na Cetiwu predsjedni~ki kandidat Momir Bulatovi} je èleo zlurado i cini~no spo~itati kako - eto - za 173

wega glasaju po{teni i Jugoslaviji lojalni, a protiv wega ubjedqivo, kako isti~e, samo ono {to nije pravoslavno i {to je za separatizam. Ono {to svakako treba da brine, a {to raskrinkava Bulatovi}eve pri~e o SRJ i ravnopravnosti Crne Gore sa Srbijom, nagla{ava poslanik Ili}, jeste otvorena podr{ka radikala koji su wegovu pobjedu u prvom krugu slavili kao sopstvenu. Ali se nijesu zadràli na tome, ve} su kroz izjavu Gordane Bulatovi} iz SRS, rekli javno ono {to Bulatovi} prikriveno èli - da muslimani i Albanci razmisle kuda }e poslije 19. oktobra. Takve prijetwe, ocjewuje on, neumitno podsje}aju na tek minulo vrijeme metka i noà za sve koji ne misle kao velikosrpski Jugosloveni. - Predsjednik Bulatovi} ne samo {to je u svojoj predsjedni~koj kampawi oìvio stare plemenske i teritorijalne podjele Crne Gore, nego sada, maliciozno apostrofiraju}i Cetiwe, Ulciw i Roàje kao gradove u kojima je pobjedio gospodin \ukanovi} - Crnu Goru o~igledno èli podjeliti i po nacionalnoj osnovi, udaraju}i tako i na same temeqe multietni~kog, multinacionalnog i multikulturnog bi}a Crne Gore, rekao nam je potpredsjednik SDP Rifat Rastoder, i isti~e da Bulatovi}u nije smetalo kada su ga prije ~etiri godine, upravo ti glasa~i izabrali za predsjednika. To se, misli Rastoder, od Bulatovi}a i o~ekivalo, jer on od svog izlaska na politi~ku scenu poslu{no slijedi pogubnu nacionalisti~ku milo{evi}ko-{e{eqevsku ideologiju. Otuda i ne ~udi otvorena podr{ka ~etni~kog vojvode [e{eqa, Bulatovi}evoj predsjedni~koj kandidaturi. Ne moè se, me|utim, zakqu~uje, ostati indiferentan na konkretne posqedice takve politike, kao {to su najnovije zlokobne prijetwe [e{eqevih radikala novim etni~kim ~i{}ewima u Crnoj Gori i Srbiji. Radi se, naravno, o smi{qenom novom talasu pritisaka i sijawa straha kod gra|ana, odnosno o~ajni~kom poku{aju odràvawa politike koju su osudili i ìvot i istorija. Zbog toga, poru~uje on, SDP apeluje da se svi slobodoumni qudi odupru tome zlu na na~in {to }e 19. oktobra glasati za reformsku, demokratsku i gra|ansku opciju koju u ovom trenutku personifikuje Milo \ukanovi}”. U tekstu pod naslovom “Sezame, otvori se - ne{to izme|u” koji je objavqen 18. novembra 1997. godine i koji je posve}en putu Slobodana Milo{evi}a u Kinu, list “Danas” je morao prof. dr Vojislava [e{eqa, po ko zna koji put, da prikaè u negativnom svetlu. Stalno se ponavqa i sugeri{e ne{to lo{e o prof. dr Vojislavu [e{equ i tako uti~e na bira~e tokom predsedni~ke kampawe. Dakle, za komentare i tekstove “Danasa” nije potreban ni povod, jer u svakom doga|aju i informaciji i ako ga nema oni izmisle prof. dr Vojislava [e{eqa. To samo dokazuje da postoji trajno opredeqewe ure|iva~ke politike lista “Danas” da progawa, omalovaàva, pri~iwava {tetu i diskredituje prof. dr Vojislava [e{eqa. Tekst pod naslovom “Sezame, otvori se - ne{to izme|u” glasi: “Tek {to se, na Kritu, zakleo na privrènost “evropskoj orijentaciji”, Milo{evi} je otputovao u Kinu! Kao da je poslu{ao savet iz starozavetne Kwige Propovednikove: “Dobro je da drì{ jedno, a drugo da ne pu{ta{ iz ruke!” U me|uvremenu, “dogodila” nam se poruka EU gra|anima Jugoslavije. Do~ekala su je razna, ~esto i navija~ka, “tuma~ewa”. Od nekih hvata jeza. Kao od onog [e{eqevog da je to direktno i drsko me{awe u na{e unutra{we stvari, pa ~ak i atak na wega li~no, jer EU “preporu~uje” srpskom narodu da ne gla174

sa za “svoje patriote”! ? Nije to samo [e{eqevo “juna~ewe” antievropejstvom pred gostom, Janom Slotom, slova~kim istomi{qenikom iste nacional-socijalisti~ke provenijencije (uz Lepena i @irinovskog). Nevoqa je {to [e{eqeve ratni~ke trube ponovo odjekuju, a mape “Velike Srbije” opet se vijore, zapravo {to na{a “baba-roga” sve vi{e pla{i Evropu (i {ire) i navla~i nam novu katastrofu. Da li je Milo{evi} “pro~itao” poruku EU, ako ne kao predsednik, a ono bar kao prvi gra|anin ove zemqe? Ili je qut {to ga je EU “presko~ila”, shvativ{i, vaqda, da na tu adresu ne vredi slati poruke? Ili je ogor~en {to je poruka (ne slu~ajno!) “tempirana” ba{ dok se eufori~no pripremao za daleki put u Kinu? Milo{evi}, razume se, nije [e{eq (daleko bilo!), on ozbiqno i odgovorno shvata svoje dràvni~ke du`nosti. Sumwam da je u poruci EU na{ao i{ta uvredqivo, srbomrza~ko, neprijateqsko. Naprotiv: ono {to EU èli gra|anima SRJ, poèleo bi svaki wen po{ten, demokratski i evropski orijentisan podanik. Ksenofobi~ni i ratnohu{ka~ki “patrioti” koji suprotno, tj. naopako, misle (a koje Milo{evi} toleri{e, mo`da i podsti~e?), samo podvaquju narodu, uvla~e ga u nevoqe, ne misle}i mu ni{ta dobro. Nisam ni sumwao u uspeh Milo{evi}eve posete Kini (“to }e tek vreme pokazati!”), pa su izli{na eufori~na preterivawa reìmskih medija. Verujem u prijateqstvo i mudrost kineskog vo|stva i naroda, ali ne u “bartere” od kojih se ovde o~ekuju ~uda: u politici su interesi oduvek bili iznad prijateqstva. Ne razumem stoga za{to je Milo{evi} spomiwao Tajvan kao “neodvojivi deo Kine”, ako \iang Ce Min to nije u~inio s Kosovom?! Voleo bih da je kineski predsednik pou~io Milo{evi}a kako se sa Rusijom sporazumeo o granicama, kako bi ovaj to u~inio sa Makedonijom. Dobro je \iang uradio {to je Milo{evi}a uputio u [angaj - da bi shvatio {ta zna~i otvarawe prema svetu i privatna inicijativa - a ne na “Kineski zid”, jer nam je zidova preko glave. A bi}e ih jo{ ako nam je, kao “ne{to izme|u” (Krita i Kine) ostavio da “biramo” - [e{eqa! Te{ko nama - s wim”! “Danas” je u broju od 8. decembra 1997. godine obavio tekst pod naslovom “Milo{evi}eva politika stvorila [e{eqa”. Politi~ko delovawe SPS-a i koalicije “Zajedno” iskori{}eno je samo kao povod da se izreknu neistine i uvredi Srpska radikalna stranka. Taj tekst glasi: “Vode}i qudi SPS, dojadili su ponavqaju}i: kako su Milo{evi} i oni vodili ispravnu “miroqubivu” politiku, od po~etka pa sve do danas, i da su svi drugi, samo ne oni, krivi i za razbijawe biv{e Jugoslavije i za bratoubila~ke ratove u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Za svakog ko razmi{qa o zbivawima posle novembarskih izbora 1996. mora se postaviti pitawe: za{to su izostala reagovawa i pravi odgovori na te{ke [e{eqeve optu`be, i kako to treba protuma~iti? Da li kao pre}utno priznawe opravdanosti tih optu`bi? To, po svemu sude}i, nije verovatno. Wihova, pre svega, Milo{evi}evog reìma, najboqa odbrana od [e{eqevih optu`bi bila bi: priznawe da je vo|ena pogre{na i katastrofalna nacionalisti~ka politika koja je dovela Srbe u Bosni i Hercegovini i u Hrvatskoj do te{kih stradawa? Ali za takva priznawa, oni koji bi trebalo da odgovore na takve optu`be, ni danas nisu, a mo`da nikad ne}e ni biti, spremni. 175

Naprotiv, vode}i qudi SPS, dojadili su ponavqaju}i: kako su Milo{evi} i oni vodili ispravnu “miroqubivu” politiku, od po~etka pa sve do danas, i da su svi drugi, samo ne oni, krivi i za razbijawe biv{e Jugoslavije i za bratoubila~ke ratove u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. I dodavali su da za sve to pada odgovornost i na politiku SAD i Evropske unije u jugoslovenskoj krizi, a da su wihov pritisak na Srbiju i SRJ, sankcije i druge mere, doprinele porastu ekstremnog srpskog nacionalizma i {irewu uticaja u narodu glavnih nosilaca i predstavnika tog ekstremizma, kao {to su, pre svega, [e{eq, kao i ostali. Nije te{ko dokazati da je neta~no tvr|ewe da je politika SAD i Evropske unije “kriva” za porast uticaja nacionalisti~kog ekstremizma u Srbiji, i, {tavi{e, da je ona “stvorila [e{eqa”. Takvo tvr|ewe, samo je izbegavawe da se prizna da je pogibeqna velikosrpska nacionalisti~ka politika Milo{evi}evog reìma imala odlu~uju}u ulogu u “stvarawu [e{eqa”, - bez obzira na neospornu ~iwenicu da je, u stvari, pogre{na politika tih velikih sila imala veliki uticaj u procesu polarizacije i kretawa odnosa snaga u Srbiji. Ovakvo dràwe prema akciji [e{eqa i wegove radikalne stranke, kako koalicije SPS - JUL - ND, tako i opozicione koalicije “Zajedno”, kao i gotovo svih ostalih lidera i stranaka, koje su uzele u~e{}a u novembarskim izborima 1996, bez odgovaraju}eg reagovawa i odgovora na wegove optu`be i na wegova demago{ka obe}awa s kojima se razbacivao tokom izborne kampawe, umnogome je doprinelo, pored ostalog, da [e{eq i wegova stranka izvr{e prodor i u gradovima, i na selu i postignu iznena|uju}e visoke rezultate i u izborima za Ve}e gra|ana Skup{tine Jugoslavije i za skup{tine op{tina i Vojvodine. I ne samo to, nego im je olak{alo da se, nastupaju}i s takvom propagandom i upornim radom, predstave kao dobro organizovana stranka, sa svim obele`jima neofa{isti~ke organizacije. Jedino mi nije poznato da li u potaji imaju i paravojne organizacije, kakve po pravilu imaju fa{isti~ke organizacije u pojedinim zemqama. Stvarna opasnost, koja se nazire od uspona [e{eqa i wegove stranke, kako ja vidim situaciju, u tome je {to i vladaju}e, kao i opozicione stranke, a tako|e i uticajni krugovi inteligencije, pa i krugovi visokih crkvenih dostojanstvenika, potcewuju kako [e{eqa i wegovu stranku, tako i veliku opasnost koja preti od wegovog daqeg uspona i mogu}eg wenog dolaska na vlast na talasima velikosrpskog nacionalizma i uticaja socijalne demagogije [e{eqa i wegove stranke na mase, pre svega, osiroma{enih slojeva dru{tva. I to potcewivawe traje sve do danas i jo{ i danas”. “Danas” za 13. i 14. decembar 1997. godine objavquje tekst pod naslovom “[e{eq na vlasti vrhunac srpske katastrofe”. Svako ko moè da napravi seriju tekstova protiv prof. dr Vojislava [e{eqa siguran je da }e to list “Danas” da objavi, jer je taj list prvi u frontu protiv Srpske radikalne stranke i prof. dr Vojislava [e{eqa. Laì, klevete, najave crnih slutwi, katastrofe i svega lo{eg {to niko normalan ne bi mogao ni da pomisli ako se vezuju za prof. dr Vojislava [e{eqa list “Danas” odmah objavquje. Ovi tekstovi ni po jednom kriterijumu ne mogu biti ozbiqna politi~ka kritika, ve} pre svega i sa176

mo tekstovi uvreda i kleveta. Da je “Danas” ba{ to sredstvo u tu|im rukama pokazuje navedeni tekst koji glasi: “Sada se prvi put pojavila mogu}nost da novi, neofa{isti~ki reìm do|e na vlast i smeni sada{wi Milo{evi}ev reìm, ukoliko se budu po{tovali rezultati izbora. Time bi bio dostignut vrhunac katastrofe, u koju su osvaja~ka politika velikosrpskog nacionalizma i weni nosioci, u vreme od kraja osamdesetih do polovine devedesetih godina gurnuli i Srbiju, i delove srpskog naroda izvan Srbije. U Prvom delu ovih mojih zabeleàka - o novembarskim izborima 1996. godine, zakqu~io sam da i vladaju}e i opozicione politi~ke stranke potcewuju opasnost za Srbiju od prodora i uspona [e{eqa i wegove SRS i wihovog uticaja na sve ve}i broj qudi u gradovima, pa i na selu. Sada, na ovogodi{wim izborima, pokazalo se koliko je to, bilo osnovano. Sada se prvi put pojavila mogu}nost da novi, neofa{isti~ki reìm do|e na vlast i smeni sada{wi Milo{evi}ev reìm, ukoliko se budu po{tovali rezultati izbora. Time bi bio dostignut vrhunac katastrofe, u koju su osvaja~ka politika velikosrpskog nacionalizma i weni nosioci, u vreme od kraja osamdesetih do polovine devedesetih godina gurnuli i Srbiju, i delove srpskog naroda izvan Srbije. Da li }e srpski narod i to morati da doìvi, pre nego {to se, bar wegov najve}i deo, otrezni i oslobodi od zatrovanosti wegove svesti velikosrpskim nacionalizmom? Ovo pitawe se sada samo po sebi name}e svakom u ovoj zemqi, ko misli o tom {ta ovaj narod ~eka ve} sutra. Za [e{eqa i wegovu SRS glasaju bira~i iskqu~ivo srpske nacionalnosti. Ne verujem da je [e{eq dobio ma i jedan glas od strane nekog bira~a nesrpske nacionalnosti u Srbiji. Polaze}i od statisti~kih podataka o bira~kom telu u Srbiji, do{ao sam do podatka da su [e{eq i wegova stranka u Srbiji dobili izme|u jedne ~etvrtine i jedne tre}ine onog dela bira~kog tela koji ~ine gra|ani bira~i srpske nacionalnosti. Zaista, zar sam taj podatak nije zastra{uju}i? Ako se tome doda da je [e{eqeva Srpska radikalna stranka, sa wegovim ~ovekom Popla{enom na ~elu, na posledwim izborima za Skup{tinu Republike Srpske u Bosni, dobila oko 20 odsto glasova, kao i da je poznato da je uticaj [e{eqa i wegove stranke veliki u redovima doseqeni~kog stanovni{tva u Srbiji i stotina hiqada izbeglica i prognanika iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, koje su na{le uto~i{te u Srbiji - tek se dobija prava predstava o snazi i uticaju ove politi~ke organizacije, po svemu sude}i dobro organizovane, u velikom delu srpskog nacionalnog korpusa. Prodor i naglo {irewe uticaja [e{eqa i wegove SRS, po svemu sude}i, ne}e biti prolaznog karaktera. Jer, ovaj uspon, koji se u pro{logodi{wim novembarskim i ovogodi{wim septembarsko-oktobarskim izborima, [e{eqa i wegove stranke, ispoqio - ima, kao jedan od glavnih, a, mo`da, i glavni koren, u {iroko rasprostrawenom razo~arawu masa gra|ana bira~a i gubitku poverewa i u vladaju}u koaliciju SPS - JUL - ND i u glavne opozicione stranke, i one iz biv{e koalicije “Zajedno”, kao i one van te koalicije. A jo{ se nije pojavila ona “tre}a snaga”, koja bi mogla kanalisati takva raspoloèwa u masama u demokratskom pravcu, u traèwu izlaza iz te{ke si177

tuacije u dru{tvu, sa jednim demokratskim programom koji bi polazio od ìvotnih interesa onih miliona qudi koji ìve od svog rada i èle da svojim porodicama i sebi stvore uslove ìvota dostojne savremenog ~oveka. Na àlost, jo{ ne moè da se zapazi na vidiku ta “tre}a snaga”, koja bi okupila danas razbijene i rasturene stvarne demokratske snage, kao {to su neke od mawih politi~kih stranaka i nekih vanstrana~kih organizacija, zatim pojedine demokratski orijentisane grupe, istaknutije li~nosti i mnoge druge qude, kojih, zaista, mnogo ima u svim strankama i u bira~kom telu Srbije koje je van stranaka. Upravo, otuda i dolazi akutni karakter opasnosti, koja se sada nadvila sa prodorom i usponom [e{eqa i wegove SRS...”. Dr Novak Kilibarda je jednom izjavom koja je pre predstavqala retori~ko razglabawe uzrokovano nezadovoqstvom odsustva li~nog uspeha u politici, mentalni nivo i izborna opredeqewa gra|ana koji su nakloweni Srpskoj radikalnoj stranci i prof. dr Vojislavu [e{equ poku{ao da svede na pretpoliti~ku svest gra|ana. Ova izjava koja se odnosi i koja je upu}ena crnogorskom politi~kom miqeu list “Danas” je iskoristio kao jo{ jedno sredstvo za napad i vre|awe prof. dr Vojislava [e{eqa. Nezrelost i primitivne emocije navodno postoje samo kod onih koji su nakloweni prof. dr Vojislavu [e{equ, a verovatno je i on takav kada ga takvi podràvaju. To je osnovna poruka Novaka Kilibarde objavqena u “Danasu” od 22. decembra 1997. godine u tekstu pod naslovom “Bulatovi}u uzor i u~iteq [e{eq”: “Dr Novak Kilibarda, predsjednik Narodne stranke izjavio je ju~e da Momir Bulatovi} veoma vje{to “pretpoliti~ku svijest svojih podanika koristi kao pogonsko gorivo za motor svoje vlasti”, te da je u tome “Momiru Bulatovi}u, uzor i u~iteq Vojislav [e{eq”. “[e{eq se okrenuo pretpoliti~koj svijesti Srbije, koja ima zastra{uju}i volumen, i stekao wihovo povjerewe. [e{eqevi glasa~i pozdravqaju rat, oni nastupaju pod emocionalnim, a ne racionalnim barjakom srpstva. Dakle, i Bulatovi} i [e{eq, vrlo dobro znaju {ta rade i, odista, ne moè im se zamjeriti na politi~koj vje{tini”, kaè Kilibarda, dovode}i, me|utim, u pitawe gra|anski i qudski moral tih qudi. “Nemoralno je gurati u gra|anski rat i ekonomsku izolaciju svoju ro|enu zemqu i svoj narod - zarad svoje vladarske ambicije”, kazao je Kilibarda i dodao da “protiv Bulatovi}a i [e{eqa treba organizovati samoodbranu na prostoru zakonskih i parlamentarnih mogu}nosti”. Lider Narodne stranke smatra da je u Crnoj Gori, u ovom trenutku, mnogo toga neizvjesno. “Bulatovi} je stalno na terenu, odràvaju}i emocionalnu supstancu svojih glasa~a, dopinguju}i ga mo}no Slobodan Milo{evi}, a neki savezni funkcioneri drè}i mu pal~eve. Reformsko krilo DPS-a, vi{e je reformsko formom nego su{tinom...”, kazao je, uz ostalo, dana{woj “Pobjedi” dr Kilibarda, nadaju}i se, ipak, “da }e se smiriti politi~ko stawe u Crnoj Gori i da }e predsjednik \ukanovi} normalno sjesti na svoje mjesto i da }e crnogorski parlament i vi{estrana~ka vlada otvoriti sva pitawa za koja smo zainteresovani da se otvore...” “Danas” od 7. aprila 1998. godine objavio je tekst pod naslovom “Pirova pobeda nakon dva meseca pi{taqki - Ja~awe [e{eqa i radikalne stranke”. 178

U ovom tekstu se iznosi navodno analiza uzroka popularnosti Srpske radikalne stranke, ali to sluì samo kao povod da se iznesu laì i uvrede na ra~un Srpske radikalne stranke i prof. dr Vojislava [e{eqa. Koriste se pojmovi {e{eqeve ubice, {e{eqeva milicija, napadi na mawine i sli~ni pojmovi kojim se stvara negativno raspoloèwe prema Srpskoj radikalnoj stranci i istovremeno iznose o~igledne laì. Taj tekst glasi: “Radikalna stranka je bez sumwe najopasnija politi~ka partija u Srbiji. To je jedina partija u republici koja ima ~vrstu, jedinstvenu ideologiju: agresivni nacionalizam. Izgleda da se podr{ka ovoj partiji uve}ala od Dejtona, uprkos hla|ewu nacionalisti~kih strasti u ve}em delu srpskog naroda. Ovo je rezultat tri ~inioca: ova partija je zadràla podr{ku ekstremnih nacionalista; ublaìla je svoju retoriku kako bi privukla ve}i deo glasa~ke populacije; zadobila je ve}i deo antikomunisti~kih glasova zbog doslednosti svoje “antikomunisti~ke” retorike i neprestanih obra~una izme|u drugih opozicionih lidera. Lider Radikalne partije, Vojislav [e{eq bio je svojevremeno ideolog komunizma i preobrazio se u mahnitog nacionalistu posle odsluèwa kazne zatvora, a pre raspada komunisti~ke Jugoslavije. Milo{evi} je tolerisao [e{eqa i u razli~itim vremenima koristio je medije da bi ga istakao u prvi plan, kako bi se on sam bira~ima predstavio kao umerewak i diplomata, kao od dva zla mawe. Milo{evi} je koristio Radikalnu partiju kao produènu ruku za obavqawe ve}eg dela prqavih poslova etni~kog ~i{}ewa tokom rata u Hrvatskoj i Bosni; Milo{evi}eva policija je dala Radikalnoj partiji potrebna sredstva za organizovawe neregularne milicije, ukqu~uju}i tu i [e{eqevu ~etni~ku miliciju, ~iji su pripadnici po~inili neke od najgorih ratnih zlo~ina u Hrvatskoj i Bosni. Sledbenici Radikalne partije odgovorni su i za napade na pripadnike mawina u Srbiji. Milo{evi} je tako|e koristio Radikalnu partiju za verbalno razbijawe glavnog dela opozicije i [e{eqeve ubice su prebijali opozicione lidere i napadali opozicione demonstrante. Platforma ove partije nudi jednostavna, zavodqiva re{ewa za najsloènije probleme: borbu za stvarawe Velike Srbije; proterivawe 300.000 ilegalnih albanskih imigranata s Kosova; uvo|ewe “egalitarijanskih” hitnih ekonomskih mera za ja~awe ekonomije u zemqi; uspostavqawe reda i zakona na ulicama; borbu protiv korupcije. Ovi slogani privukli su glasove najmawe obrazovanog, najmawe pla}enog i najo~ajnijeg dela srpskog naroda u Bosni, Srbiji i Crnoj Gori. Pri~a se tako|e da [e{eq uìva veliku podr{ku vojske i policije. Dok su Milo{evi} i glavni deo opozicije u Srbiji slabili, [e{eq i Radikalna stranka postali su jo{ ve}a opasnost za stabilnost u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni. [e{eq o~igledno uspostavqa pozicije kako bi iskoristio prednosti u slu~aju haosa koji bi mogao zavladati ako Milo{evi}ev reìm propadne. On tako|e bez sumwe ima dovoqno jaku mreù militantnih nacionalista i dovoqnu podr{ku naroda za potencijalno kqu~nu ulogu u slu~aju da do|e do prevrata. Wegova partija osvojila je gotovo tre}inu sedi{ta u srpskom parlamentu 1997, i to je druga po snazi partija u Srbiji, odmah iza socijalista. [e{eq je toliko popularan da je pro{le jeseni privukao vi{e od 1,3 miliona glasova na predsedni~kim izborima”. 179

Napade prema prof. dr Vojislavu [e{equ nesmawenom èstinom nastavqa list “Danas”. Najava izmena i dopuna Zakona o oru`ju i municiji je vest koju list “Danas” od 21. maja 1998. godine prenosi uz komentar ho}e li prof. dr Vojislavu [e{equ da se oduzme pi{toq, sa bezobrazno uvredqivom najavom razloga koji bi mogao da posluì kao osnov. Crne, ru`ne, la`ne i uvredqive poruke se upu}uju na ra~un prof. dr Vojislava [e{eqa. Taj tekst pod naslovom “Izmene i dopune Zakona o oru`ju i municiji - Ministar daje dozvole” glasi: “Izmenama i dopunama Zakona o oru`ju i municiji Republike Srbije predvi|eno je razdvajawe reìma dràwa i no{ewa oru`ja u posedu gra|ana. Predvi|ena su re{ewa prema kojima bi se u zna~ajnoj meri ograni~ilo no{ewe pi{toqa i revolvera, a propisani su i znatno stroì uslovi za izdavawe dozvole za no{ewe oru`ja, saop{tio je general - major Stojan Mi{i}, pomo}nik republi~kog ministra unutra{wih poslova na ju~era{woj konferenciji za novinare. Tako|e, bi}e razmotreno i restriktivno izdavawe dozvola za no{ewe oru`ja, po obavqawu pojedinih poslova u dràvnim organima i organizacijama. Poo{treni uslovi: ho}e li [e{equ biti oduzet pi{toq Kada se pri izdavawu oruànog lista pojavi sumwa u zdravstvenu sposobnost podnosioca zahteva moè se traìti lekarsko uverewe. Pri izdavawu dozvole za dràwe oru`ja predvi|eno je polagawe ispita pred nadle`nim organom, ili ovla{}enom streqa~kom organizacijom. Dozvolu za no{ewe oru`ja davao bi ministar unutra{wih poslova, dok bi se dozvole za dràwe oru`ja i daqe izdavale u sekretarijatima unutra{wih poslova. Izuzetno, podnosiocu zahteva moè biti izdata dozvola za no{ewe oru`ja ukoliko mu je ugroèna li~na bezbednost. O tome }e odlu~ivati MUP. Izmene }e onemogu}iti organima, preduze}ima, ustanovama i drugim pravnim licima koja obezbe|uju i {tite objekte, da nabavqaju i drè automatsko oru`je. Kako je saop{tio Oliver Mi{i}, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i direktor Instituta za uporedno pravo, u pripremi izmena i dopuna zakona kori{}ena su iskustva Francuske, Belgije, Velike Britanije, SAD. Kako je najavqeno, izmene i dopune zakona bi}e dostavqene Skup{tini Srbije na razmatrawe do sredine ove godine”. List “Danas” od 15. jula 1998. godine objavio je tekst pod naslovom “Povratak na prinudni otkup”. Jedna od uredbi Vlade Republike Srbije iskori{}ena je kao osnova za pri~u u kojoj se prof. dr Vojislav [e{eq predstavqa u negativnom kontekstu i to velikom koli~inom ortodoksnih laì. Ovaj tekst potvr|uje osnovnu ure|iva~ku postavku lista “Danas” da su sva sredstva dozvoqena ako moè da se uvredi i prikaè u {to negativnijem kontekstu prof. dr Vojislav [e{eq. Stvarno bi bilo interesantno kako bi list “Danas” uspeo da dokaè istinitost objavqene tvrdwe da prof. dr Vojislav [e{eq “ne}e iz ruku da ispusti zlatnu koku — izvoz p{enice, zasnovan na komplikovanom modelu “kupi jeftino, prodaj skupo”. Po{to se radi o o~iglednoj laì proizilazi da za list “Danas” nije bitno da li je prof. dr Vojislav [e{eq u opoziciji ili na vlasti, va`no je da list “Danas” napada, dezinformi{e i blati. Taj tekst glasi: 180

“Srbija }e biti gladna! Mada ve}ina ovda{weg stanovni{tva tako ne{to smatra nemogu}im, vlada Mirka Marjanovi}a je na najboqem putu da nam dokaè kako je i nemogu}e zapravo mogu}e. I jo{ }e nas ube|ivati kako je sve to zarad na{eg dobra. E, sada je, vaqda, ve} re~ o takvoj koli~ini arogantnog bezobrazluka koji je prevr{io svaku meru. Kako }e to Marjanovi}, iz sve snage poduprt Vojislavom [e{eqom, jednu poqoprivrednu zemqu dovesti do gladi? Pa, re{ili su da nam ponovo uvedu instituciju prinudnog otkupa, koja, sama po sebi, seqaka stimuli{e da proizvodi hrane samo koliko mu je porodi~no potrebno. Naravno, Vlada Srbije }e, po ve} ustaqenom maniru, celu tu pri~u, da se Vlasi ne dosete, uviti u celofan nazvan “uredba„ i, umesto qudi u ko`nim mantilima i vojni~kim ~izmama, sla}e nam takozvane inspektore za ovo i ono. Jer prinudni otkup je jedini pravi naziv za situaciju u kojoj vlada, prvo, propi{e visinu za{titne cene p{enice, pa vam, onda, “uredbom„ propi{e kome po toj ceni moète kome ne moète prodavati p{enicu i, na kraju, vam razreè kazne koje slede ako ne budete delali kako vlada kaè. Seqaka ona, kao, {titi od situacije u kojoj bi mu, ne daj Boè, neko ponudio ve}u cenu od one koju nudi vlada; ili, pak, od onih koji robu pla}aju odmah. Gra|anina, kao, {titi od ve}ih cena hleba, makar i po ceni da ga nema. Usta su joj, pri tom, puna pri~e o trì{noj privredi i, kako se wihove “uredbe„ mogu dovesti u vezu sa svim i sva~im sem sa trì{tem, potpuno je nejasno kako se onoj malobrojnoj grupi ekonomista koji jo{ sara|uju sa srpskom vladom sve to ve} nije smu~ilo do povra}awa? Cela pri~a je pretrpana sli~nom gomilom glupavih hipokrizija, koje nam, uzgred, pokazuju {ta vlada misli o inteligenciji svog stanovni{tva. U pozadini je, naravno, stvar jednostavna i prosta i svodi se na to da razni Marjanovi}i, Tomi}i i [e{eqi (koji su mu se, u me|uvremenu pridruìli) ne}e iz ruku da ispuste zlatnu koku — izvoz p{enice, zasnovan na komplikovanom modelu “kupi jeftino, prodaj skupo„. Pri~e koje se ovih meseci pletu oko otkupa malina pokazuju, naime, da je taj model postao ugroèn: one kaù da su se po Srbiji razmileli neki Slovenci koji nude ve}u otkupnu cenu maline nego {to su ovda{wi premijeri-ministri-koordinatori-direktori spremni da plate. Ako je sve to ta~no, pre }e biti da nije re~ o Slovencima ve} naprosto o qudima koji, za razliku od srpske premijersko-ministarske-direktorske kamarile, imaju para, a Slovenci su upleteni samo da bi narod lak{e progutao propise kojim odabrana elita monopoli{e trì{te malina (u me|uvremenu nam ta ista elita, naravno, sa “malih TV ekrana„ svakodnevno servira razne bedaste propise kojima nas, navodno, {titi od monopola). Zamislite sad da se neko pojavi i seqaku ponudi ve}u cenu (ili sve {to kupi pla}a odmah) za p{enicu od one koju je vlada propisala, jer zna ili o~ekuje da }e wenim izvozom, ako sa~eka trenutak kad joj cena na berzama sko~i, mo}i da napravi lep profit. Bila bi to prava katastrofa za dràvno-dru{tvene-privatne poslove direktora-premijera-ministara-koordinatora-vlasnika privatnih firmi i wihove profite. Zato oni to ne mogu da dozvole: ili }e oni imati ekskluzivno pravo da prave pare na p{enici (malinama, mesu...), ili niko na tome ne}e napraviti profit, pa makar cela Srbija pocrkala od gladi”. 181

U listu “Danas” od 10. oktobra 1998. godine objavqen je izve{taj sa konferencije za {tampu Demokratske stranke. Pravo je svake politi~ke stranke da izlaè svoje politi~ke stavove i na to pravo se ne prigovara, ve} se ovim tekstom pokazuje da merila i ar{ini lista “Danas” nisu isti za sve u~esnike u politi~kom ìvotu. Re~i poput “pu{ten sa lanca”, ili “èli od Srbije da napravi zatvor” da su kojim slu~ajem upotrebqene na konferenciji za novinare Srpske radikalne stranke protiv neke od navodno demokratskih stranaka nikada ne bi bile objavqene u listu “Danas”. Na ovaj na~in list “Danas” pokazuje spremnost i odanost nalogu da je sve dozvoqeno da se upotrebi protiv Srpske radikalne stranke i prof. dr Vojislava [e{eqa, a naro~ito uvrede koje se nemilosrdno ponavqaju iz broja u broj. Dokaz za to je i objavqeni tekst pod naslovom “[e{eq se sveti Srbiji” koji glasi: “Lider radikala èli da od Srbije napravi zatvor, izjavio Miodrag Peri{i}, potpredsednik DS. Jedini mogu}i izlaz iz sada{we situacije ukazuje na “neophodnost da Slobodan Milo{evi} podnese ostavku, da mu se oduzmu prava da pregovara u ime Srbije i Crne Gore, da se formira razumna vlada nacionalnog spasa koja bi pripremila op{te izbore u razumnom roku” – izjavio je na ju~era{woj pres konferenciji Miodrag Peri{i}, potpredsednik Demokratske stranke. Vojislav [e{eq se pona{a kao pu{ten s lanca. ôvek koji je nevin bio u zatvoru èli od Srbije da napravi zatvor i wegova osveta protiv Srbije }e biti kompletna kada zaista shvatimo da on govori u ime Vlade Srbije”, ocenio je potpredsednik DS. Namere Zapada su, prema wegovim re~ima, jasne i javne i sve se zna osim Milo{evi}eve reakcije na Holbrukov predlog. Milo{evi} je, smatra Peri{i}, duàn da se obrati naciji i poloì ra~une budu}i da je zbog posledica wegove politike do{lo do toga da “velike sile do|u na Balkan i da drugi odlu~uju o nama, a mi smo u poziciji samo da kaèmo da ili ne”. Potpredsednik DS je ocenio da je, osim wegove stranke, drugo ostrvo razuma General{tab VJ koji ne progla{ava mobilizaciju kojom se ni{ta ne bi postiglo”. “Danas” od 19. novembra 1998. godine objavio je tekst pod naslovom “Heroina Rada”. Povod za ovaj tekst je bila televizijska emisija Studija B u kojoj je Rada Trajkovi} iznela optu`be na ra~un Srpska radikalne stranke i prof. dr Vojislava [e{eqa. Ovaj tekst bi u jednom delu mogao da bude izve{taj i informacija o doga|aju, odnosno emisiji u kojoj je u~estvovala Rada Trajkovi}, ali on sadrì i klevetni~ke izjave unete kao komentar autora teksta. Taj deo teksta po~iwe re~enicom: “Ni{ta novo ministarka za porodicu nije o [e{equ rekla {to javnost ve} nije znala. I to da je, poput svog mentora i suosniva~a, vlastoqubiv i osvetoqubiv, da ne trpi konkurenciju i druga~iji stav, da rasprodaje Srbiju”. To je autenti~na klevetni~ka izjava kojom se potvr|uje navodno op{ti stav gra|ana. List “Danas” preuzima na sebe ulogu da iznosi i prenosi ono {to smatra da je svima od ranije poznato, a su{tinski ponovo poku{ava da prona|e podlogu za grubu klevetu. Autor teksta ni~im ne poku{ava da ukaè kako je to neko rasprodao Srbiju, odnosno kako to srpski radikali rasprodaju Srbiju. Ovaj tekst glasi: 182

“Posle Vu~eli}a beogradska politi~ka ~ar{ija dobila je prekju~e jo{ jednog heroja dana. Ta~nije, heroinu, radikalsku ministarku za brigu o porodici Radu Trajkovi}. Da li je smewena ili je Marjanovi}u poturila ostavku nije ni malo va`no u pore|ewu sa onim {to je sve “Rada nacionale„, na naprasno revnosnom Studiju B, sasula u lice i u uvo Vojislavu [e{equ: totalitarizam, samovoqu, despotiju, laì, rasprodaju nacionalnih interesa... Kako i sama re~e, trebalo joj je dobrih sedam-osam godina od osnivawa SRS da shvati s kim i s ~im ima posla. Sada }e, po starom dobrom obi~aju, ~ar{ija, kao i u slu~aju Milorada Vu~eli}a, raspredati pri~u kako se i u redovima radikala ne{to krupno de{ava, kako po~iwu raslojavawa, frakcijski sukobi, obra~uni “mekih„ i “tvrdih„ struja. To je, dabome, mla}ewe prazne slame. Lepo re~e Trajkovi}ka da je wen sukob sa [e{eqem po~eo tako {to je vojvoda izbor wenog brata za sudiju uslovio wegovim pristupawem u redove radikala (prava ministarska briga o porodici), a wen doju~era{wi voqeni i neprikosnoveni “borac za srpsku stvar„ uzvratio optu`bama o kaqawu ministarske funkcije i kr{ewe partijske discipline. Ni{ta novo ministarka za porodicu nije o [e{equ rekla {to javnost ve} nije znala. I to da je, poput svog mentora i suosniva~a, vlastoqubiv i osvetoqubiv, da ne trpi konkurenciju i druga~iji stav, da rasprodaje Srbiju. Kao {to nije novina ni taj primitivni provincijski obrazac kojim radikali, zajedno sa socijalistima i JUL-ovcima, preure|uju ovu dràvu. “Odva`noj” Radi Trajkovi} ipak vaqa dodeliti pohvalnicu {to je za desetak minuta, koliko joj je Dragan Kojadinovi} dodelio u udarnim vestima Studija B, javnosti na tacni pruìla anatomiju jedne vlasti, sliku dru{tvene situacije u kojoj dominira logika sile i nasiqa, nepotizma, bespogovorne poslu{nosti. Situacija koja Srbiju tako ubrzano pretvara u popri{te makijavelisti~kog koristoqubqa. A kada se taj model vladawa i raspore|ivawa vlasti ogrne, kao {to to ~ini aktuelni reìm, pla{tom patriotizma i nacionalnog du{ebri`ni{tva, on postaje ma~ koji se~e i levo i desno, napred i nazad. Sve dok se ima {ta pokositi. U danu kad je Rada Trajkovi} otkazala daqu brigu o radikalskoj i koalicionoj porodici, poslanici su bez problema izglasali nezapam}eni hara~ svom narodu i ve} posrnuloj ekonomiji, izabrali 200 sudija za koje se u javnosti sumwa da su selektirani uglavnom po strana~koj liniji, nastavqen je medijski lov na ve{tice, list Svedok se izbacuje iz vozova, urednik Glasa javnosti ka`wava po normama patriotskog Zakona o informisawu, a radikalski ministar informacija Vu~i} zabrawuje {tamparijama Borbe i novosadskog Foruma da {tampaju “strane” listove iz Crne Gore. U istom ~asu lider jedne opozicione “anti{e{eqevske” stranke poru~uje da je sazrelo vreme da se mediji u Srbiji “dovedu u red”. Mora da je ovde stvar na~isto propala kad nam otpali radikali otvaraju o~i da vidimo kakav je [e{eq, pogotovo kakva bi mogla biti zemqa u kojoj bi on bio jedini vladar”. “Danas” od 4. februara 1999. godine objavio je tekst pod naslovom “Da li }e eventualni odlazak u Pariz rekonstruisati Vladu Srbije - Kako }e Vojislav [e{eq produìti politi~ki vek”. Osim uobi~ajenih tra~eva i ogovarawa, naravno u negativnom kontekstu, ovaj tekst pored uobi~ajenih uvreda sa183

drì i klevetni~ke tvrdwe autora. O~igledna neistina koja je izneta odnosi se na navodni haos kako radikali, navodno, sklawaju poverqiva dokumenta i podnose zahteve za ubrzan otkup stanova. Ova la` je bila potrebna da bi se na osnovu we izvela teza da je to siguran znak da radikali napu{taju Vladu. Ova kleveta koja poti~e od “Danasa” je izneta i sme{tena u deo teksta koji prenosi izjave onih koji su individualno odre|eni u tekstu, a sluì da potkrepi i u~ini verodostojnim da je notorna la` prerasla u istinu. Na bazi insinuacija i laì list “Danas” iznosi i prenosi klevetni~ku izjavu. Da bi se utvrdilo kako je klevetni~ka izjava profesionalno upakovana navodi se tekst koji glasi: “[ef radikala je dovoqno politi~ki mudar da zakqu~i da narod ne}e progutati gorku pilulu prodaje Kosova i ostaje mu da spekuli{e da li }e mu politi~ki vek biti duì ako iz Vlade iza|e sada, ili posle Rambujea, tvrdi poznati beogradski analiti~ar. Trenutak pred istorijskim raspletom kosovske krize srpska politi~ka scena je, ako je suditi prema izjavama politi~kih aktera, u totalnom haosu. Kako druga~ije protuma~iti izjavu @arka Jokanovi}a, predsednika poslani~kog kluba Nove demokratije o tome da radikali napu{taju Vladu, a da on postaje ministar za informacije u Vladi Srbije, na {ta mu lider radikala Vojislav [e{eq, koga smo zamolili za komentar odgovara: “Ho}e, Jokanovi} }e biti ministar, ali na...„ (potpredsednik Vlade je upotrebio termin iz seksolo{ke leksike, prim. aut). U isto vreme, Milan Mikovi}, predsednik poslani~kog kluba Srpskog pokreta obnove tvrdi da nije ni{ta ~uo o rekonstrukciji Vlade i isti~e da nije siguran ~ak ni da }e se u Skup{tini glasati o odlasku u Rambuje. Deo haosa ~ine i pri~e, potekle iz Skup{tine Srbije, o tome kako radikali, navodno, sklawaju poverqiva dokumenta i podnose zahteve za ubrzan otkup stanova, {to je, tvrde ovi izvori, siguran znak da radikali napu{taju vladu. U vrhu Srpske radikalne stranke demantuju ovakve pri~e, tvrdwom da radikalski poslanici uop{te nemaju stanove za otkup. Radikali ju~e nisu èleli niti da demantuju niti da potvrde glasine o wihovom, navodnom, izlasku iz Vlade, osim ukoliko kao informaciju ne shvatimo kao {aqivi komentar jednog od ~elnika SRS, koji kaè: “Nikada nismo ni bili u vladi”. “Ako [e{eq bude sledio um i politi~ki talenat, odvoji}e se od Milo{evi}a, ako bude sledio svoj strah, [e{eq }e do daqeg ostati u Vladi i }utati” - kaè za Danas poznati beogradski politi~ki analiti~ar. Rada Trajkovi}, biv{i ministar u Vladi Srbije i donedavni ~lan SRS prognozira da }e [e{eq “ispasti iz igre onda kada mu Milo{evi} pokaè crveni karton”. “To moè biti ve} sutra, ako Milo{evi} proceni da je [e{eq odradio svoje. SRS je ve} pocepana iznutra, [e{eq je prepoznat u svojoj ulozi sluge i meni je samo ào {to bar sve ovo vreme nisam bila ~lan JUL ili SPS i sluìla gospodaru, nego sam sluìla slugi” - rekla je za Danas Rada Trajkovi}. Milan Mikovi} tvrdi da u Srpskom pokretu obnove nije bilo re~i o tome da }e wihova stranka eventualno zameniti radikale u Vladi. “Ovog trenutka ne verujem da }e se to dogoditi, ali ne mogu ni{ta da pretpostavqam u ime radikala. Nisam siguran da }e se rekonstrukcija Vlade ikad 184

vr{iti iz takvih razloga kao {to je odlazak u Rambuje. To radikalima ni{ta ne smeta da ostanu u Vladi” - rekao je Mikovi} za Danas. Vrlo je zanimqiv stav Antonija Luleta Isakovi}a, jednog od retkih ~lanova Socijalisti~ke partije Srbije koji se rado odazvao pozivu da za na{ list prokomentari{e aktuelnu situaciju u zemqi. Wegova procena je da je u ovom trenutku najbitnije da se sa~uva jedinstvo. “I kod nas i kod Albanaca postoje radikalni ekstremisti koji bi da u~ine da ostanemo sami, mimo sveta. To se ne sme dopustiti. Postoji mogu}nost da radikali iza|u iz Vlade. Oni su skloni povla~ewu radikalnih poteza, ali i ako to u~ine, bitno je da se ne pravi razdor. Politika je {ahovska igra, i mogu}i potez da radikali iza|u iz Vlade, a da u Vladu u|u SPO i ND” - kaè Isakovi}. Poznati jugoslovenski kwièvnih, ipak, i pored “svih ucena i pritisaka kojima je na{a zemqa izloèna” smatra da svakako treba da se ode u Rambuje”. Da li }e dana{we skup{tinsko zasedawe dati odgovor i na jedno politi~ki relevantno pitawe, ili }e i posle wega sve i daqe biti jednako mogu}e poput {alozbiqne dosko~ice da radikali nikada nisu ni bili u Vladi - ostaje da se vidi”. “Danas” je 25. avgusta 1999. godine objavio tekst pod naslovom “Povodom glasina o raskolima u vladaju}im strankama - Otpadnici Vu~i}, Kari}, Lili}, @ivkovi}?” Osim naga|awa, tra~eva i poluistina u tekstu se iznose insinuacije i laì na ra~un Srpske radikalne stranke i prof. dr Vojislava [e{eqa. Tada su objavili da Vu~i} napu{ta Srpsku radikalnu stranku zbog prof. dr Vojislava [e{eqa. Ta la` je saop{tena da bi se nanela {teta Srpskoj radikalnoj stranci i prof. dr Vojislavu [e{equ, odnosno da se stranka rastura i da navodno ~lanovi napu{taju svog predsednika stranke. Ovaj tekst je samo jo{ jedan od poku{aja u nizu da se na silu nametne stav i mi{qewe koji bi postali stereotip. Ponavqawe laì ima za ciq da se negativni ose}aj i negativno raspoloèwe usmeri prema Srpskoj radikalnoj stranci i da se ona prikaè kao ne{to ru`no, {to smeta i da kao takva treba da nestane. Ovo je matrica i ure|iva~ka pozicija lista “Danas” sa koje se napada Srpska radikalna stranka. Naravno i u ovom tekstu se profesionalno name}e izneta la` da ~italac slu~ajno ne izgubi iz vida osnovnu i negativnu poruku o Srpskoj radikalnoj stranci i prof. dr Vojislavu [e{equ koja se godinama na stranicama tog lista prenosi. Taj tekst glasi: “Da li se u redovima vladaju}e koalicije de{ava ne{to zabriwavaju}e ili je to jo{ jedan od poku{aja opozicije da unese nemir u wihove redove i daqe ostaje nepoznanica. Vladan Bati}, koordinator Saveza za promene i predsednik Demohri{}anske stranke Srbije izjavio je u ponedeqak da se “nekoliko qudi iz vrha vlasti sastalo sa Robertom Gelbardom u èqi da se izvuku iz ove situacije”. Za na{ list, Bati} je ju~e precizirao: Posle novih kadrovskih promena u Vladi Srbije i Saveznoj vladi zna}e se jasno koji su to qudi iz vrha vlasti kod Gelbarda traìli odstupnicu za sebe. Siguran sam da je od 300 funkcionera reìma sa spiska “nepoèqnih Evropske unije”, 270 wih spremno da napusti brod koji tone. Wihova imena ne}u javno da pomiwem, jer nije na meni da ih anatemi{em. Na raskol me|u socijalistima i radikalima ra~una i Mla|an Dinki}, koordinator G17 i glavni promoter ideje o prelaznoj ekspertskoj vladi. Prema 185

wegovim prora~unima, da bi prelazna vlada bila izglasana u republi~kom parlamentu, potrebna mu je podr{ka 66 poslanika vladaju}e koalicije. Dinki} je baratao ovom cifrom, verovatno, ra~unaju}i da mu toliko nedostaje od potrebne nadpolovi~ne ve}ine od 126 poslanika. U me|uvremenu je podr{ka najve}e parlamentarne opozicione stranke, Srpskog pokreta obnove (45 poslanika) prelaznoj vladi, dovedena u pitawe. Zanimqivo je da u takvoj situaciji Dinki} izjavquje da “najve}i kamen spoticawa za prelaznu vladu nisu poslanici vlasti ve} qudi iz opozicije”. Po wegovoj oceni, vladaju}a partija je pred raspadom i Dinki} stalno uverava javnost da do 21. septembra moè da “izlobira” 66 wihovih poslanika. Koordinator G17 odbija da precizira na~in ube|ivawa socijalista i radikala, a Beogradom kruè pri~e da }e biti primewen sistem ameri~kog Kongresa odnosno da }e se predstavnicima naroda ponuditi odre|ena suma novca u zamenu za politi~ku podr{ku. Iz vladaju}eg tabora nema nijednog ~vrstog dokaza o eventualnim previrawima u wihovim redovima, ali se povremeno pojavquju naga|awa u javnosti o odlasku ovog ili onog visoko rangiranog funkcionera. Poku{aji novinara Danas-a da dobije bilo kakvo tuma~ewe na ovu temu od portparola SPS i JUL, Ivice Da~i}a i Ivana Markovi}a, nisu bili uspe{ni. Objavqeno je da Aleksandar Vu~i}, ministar informisawa u ostavci, napu{ta Srpsku radikalnu stranku nezadovoqan politikom Vojislava [e{eqa. Zoran Lili}, doskora{wi potpredsednik Savezne vlade, navodno je sklowen na mesto Milo{evi}evog savetnika, jer je pripadnik liberalnijeg krila i prijateq generala Mom~ila Peri{i}a. Kako je Danas-u navodno potvr|eno, Lili} je bolestan i le~i se na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, tako da se jo{ nije oglasio povodom novog radnog mesta. Pro{le nedeqe je {tampa objavila da se Bogoqub Kari}, ministar bez portfeqa povukao iz vlade Mirka Marjanovi}a. Prema tim informacijama Kari}u su oduzete sve nadle`nosti u vladi u kojoj se bavio pregovorima sa stranim kompanijama (na primer francuski La Fran`) o wihovim eventualnim poslovima u Srbiji, tako da se verovatno ~ini jo{ jedna {pekulacija - da je upravo on bio medijator razgovora sa Gelbardom. Jedina potvr|ena kadrovska smena u vrhu SPS obavqena je na sednici Glavnog odbora ove stranke pre desetak dana. Smewen je Vojislav @ivkovi}, {ef kosovskog SPS-a i umesto wega je postavqen @ivorad Igi}, ~lan Glavnog odbora. @ivkovi} nije ni pozvan na sednicu, a o smeni je saznao iz medija. Svi pobrojani “otpadnici” nalaze se na listi qudi kojima je zabrawen ulaz u zemqe Evropske unije. Na omiqeno novinarsko pitawe o raskolu SPS-a Neboj{a ôvi}, predsednik Demokratske alternative i biv{i visoki funkcioner SPS-a, odgovara da nezadovoqstvo postoji me|u vi{im i sredwim kadrom socijalista, ali da predsednik Slobodan Milo{evi} i daqe u rukama ~vrsto drì sve poluge vlasti”. U zavisnosti od situacije list “Danas” koristi razli~ite izvore za informacije koje objavquje. Tako 1. septembra 1999. godinee objavquje tekst agencijske vesti “Srne” pod naslovom “[e{eq novi predsednik Vlade Srbije”. Osim toga {to ova vest iz naslova nije ta~na, ona je dopuwena i nizom la`nih informacija kojima se navodno dokazuje osnovna la`na tvrdwa. Taj tekst glasi: “Novi predsednik Vlade Srbije bi}e predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq, javqa SRNA pozivaju}i se na izvore bliske Vladi Srbije. 186

Prema tom izvoru, ~lanovi [e{eqevog Kabineta bi}e ~lanovi Socijalisti~ke partije Srbije, Srpske radikalne stranke i Jugoslovenske levice, ali i nekoliko nestrana~kih li~nosti. “U Vladu Srbije oni }e u}i iskqu~ivo zbog svoje visoke stru~nosti i nau~nog ugleda koji uìvaju u zemqi i inostranstvu”, rekao je ovaj izvor i dodao da je [e{eq najavio “da }e ga prilikom popuwavawa Kabineta voditi iskqu~ivo stru~nost i znawe i da u wegovoj Vladi ne}e biti ministara - nesposobnih, ali i odanih i slepih partijskih poslu{nika”. List “Danas” od 2. septembra 1999. godine objavio je tekst pod naslovom “Nagrada za potpis”. Izvrtawem ~iwenica i posebnim tuma~ewem ranije datih izjava na uvredqiv na~in i sa prili~no klevete prikazuje se prof. dr Vojislav [e{eq. Razlog za to nalazi se u posledwoj re~enici teksta. Naime, ovom tekstom se uredni{tvo lista “Danas” opredelilo da putem uvreda i kleveta najavi, naravno opet nezvani~nu vest, da bi prof. dr Vojislav [e{eq mogao biti izabran za predsednika Vlade Republike Srbije. Dakle, la`na informacija iz navodno pouzdanih i nezvani~nih izvora, i izvora bliskih vlasti iskori{}ena je kao povod za izno{ewe gomile uvreda i kleveta u tekstu koji glasi: “Nevoqa godi{weg odmora je {to se na|e ne{to vi{e vremena od uobi~ajenog da se malo pro~a~ka po najbliòj pro{losti, prelistaju stare novine i osveì pam}ewe. Tako u avgustu ponovo ~itam egzalitarni izve{taj od 27. februara ove godine - mawe od mesec dana pre po~etka bombardovawa - sa patriotskog mitinga Srpske radikalne stranke u zemunskom Pinkiju. Za one koji su stvar pomalo zaboravili, evo citata udarne misli velikog radikalskog vo|e [e{eqa: “Nema te pretwe pred kojom }emo popustiti i nema te cene koju nismo spremni da platimo da bismo sa~uvali Kosovo i Metohiju. Da vidimo koji je to Srbin spreman da potpi{e pristanak na dolazak stranih trupa na na{u teritoriju i odvajawe Kosova i Metohije od pravnog sistema Srbije... Ako do|e do bombardovawa, ili ako do|e do ameri~ke agresije, mi Srbi }emo stradati, ali Albanaca na Kosovu ne}e biti.”... Posle svega - bilans. Na{ao se, ipak, Srbin (dodu{e, poreklom iz Crne Gore) koji }e potpisati pristanak. NATO je na Kosovu, a Kosovo ne samo van pravnog ve} i izvan pravnog sistema Srbije i SRJ. U posetu mu ne mogu ~ak ni wihovi {efovi dràva. A i {ta bi tamo radili? Koga da posete? Gotovo sve Albance su od 24. marta proterali u Albaniju, Makedoniju i Crnu Goru, ali su se oni, kada su bombe stale i vojska i policija povukli, brè-boqe vratili. I to u ve}em broju nego {to su oti{li. Srbi su ostali jo{ neko vreme, trpeli bombe, nadali se povoqnom raspletu, pa su jo{ brè pred osvetni~ki raspoloènim Albancima, a odmah iza svojih za{titnika koji su posle kumanovskog potpisa prvi zbrisali. Sada ih prakti~no i nema ili ih ima toliko da ih malo ko vi{e smatra glavnim obele`jem srpskog Kosova. U pone~emu [e{eq je u pravu. Zaista nema te cene koju ovda{wi narod ne}e platiti: bombe, teror, proterivawe, izolacija, besposlica, nesta{ice, prete}a zima, inflacija, socijalna beda. Povrh toga i - nikad ja~i lider radikala. Napravio je, dodu{e, na po~etku malu predstavu za narod nekakvim ostavkama sa neodre|enim rokom trajawa, ali, u me|uvremenu, eto wegove stranke i u Zemunu, i u srpskoj i u tzv. saveznoj vladi. Ovo je vaqda prvi put u dvanaestogodi{woj vladavini da Milo{evi} ne {utne onoga ko ga mo`da i samo mrko pogleda. âk [e{eqa i unapredi doka187

zuju}i tako da svaki brak, pa i ovaj socijalisti~ko-radikalski, ne moè biti dugove~niji ako u wemu ne bude i poneka sva|a. Makar i fingirana. Ali, kako ponekad sva|a moè prerasti u tu~u i rasturiti brak, Milo{evi} je dobro procenio da mu je boqe da [e{equ pruì jo{ izvesnu dozu zadovoqstva vladawa nepostoje}om dràvom nego da, radi sebe, opet juri za nepouzdanim Dra{kovi}em. Ili da mu vlast ode u bestragiju. Poruka iz svega ovoga je prosta da prostija ne moè biti: nema, zapravo, te cene koju narod u Srbiji ne moè da plati zarad opstanka na vlasti qudi poput Milo{evi}a i [e{eqa. Ko je jo{ video da u najdemokratskijoj zemqi na svetu, kakva je Srbija, i nakon imperijalisti~kog razarawa, pogibije hiqade qudi, gubqewa dràvne teritorije i nacionalnog dostojanstva, egzodusa jednog pa drugog naroda, ekonomskog, politi~kog i socijalnog kraha, izolacije bez presedana, autori ovda{weg haosa porazmisle o tome kako da najbrè {to mogu pobegnu u mi{iju rupu. Umesto {to slave pobedu i dele odlikovawa i medaqe. Traìti tako ne{to od qudi koji su bavqewe politikom shvatili kao privatni biznis, da ne kaèm kao najstariji zanat, ~isto je gubqewe vremena i ìvaca. PS: Dok stavqam ta~ku na potowu re~enicu iz “krugova bliskih vlastima” stiè nezvani~na vest da }e Vojislav [e{eq uskoro biti unapre|en u premijera srpske vlade. One, Marjanovi}eve”. U istom broju lista “Danas”, od 2. septembra 1999. godine, objavqeni su i tekstovi koji prenose svojevrsnu anketu povodom la`ne vesti. O~igledno je da po~etna la`na vest predstavqa povod za jasnu manifestaciju uvreda i kleveta. Taj tekst pod naslovom “Reakcija lidera uì~kih stranaka na nezvani~nu informaciju da }e dr Vojislav [e{eq biti novi premijer srpske Vlade” glasi: “To je stra{no, to je ~ovek sa liste za Hag i to govori da je reìm u potpunoj panici, da mu je ostao uski krug poslu{nika i najgorih saradnika koje sada poku{avaju da upotrebe. U tom smislu komentarisao bih i najavu da }e budu}i ministar za kulturu Srbije biti Zorica Brunclik. To je crno-humoristi~ka varijanta, a ovo sa [e{eqem samo crna, ali mislim da bi to bilo previ{e za ovu jadnu zemqu, izjavio je za Danas Miroslav Filipovi}, potpredsednik Gra|anskog saveza Srbije, na najave o mogu}nosti da dr Vojislav [e{eq zauzme premijersko mesto u Vladi Srbije. Bogoqub Ze~evi}, predsednik uì~kog Odbora DHSS smatra da je “sada{wa vlast izolovana od sveta, da je izgubila veliku podr{ku gra|ana i da je vlast toga svesna”. “Ne nudi kompromis ni svetu ni gra|anima, ide na tvrdu varijantu, na incidente sukobe, pa je logi~an sled bio i imenovawe Vojislava [e{eqa za predsednika Vlade”- izjavio Ze~evi} i dodao “sve {to je u normalnom svetu nemogu}e, u Srbiji je mogu}e”. Petar Ristovi}, predsednik Okru`nog odbora SPO bio je ju~e zate~en ovom informacijom i za wu kaè da “zvu~i nestvarno”, i da “nema logike da do toga do|e, jer poslani~ka grupa SRS ima mawe poslanika u odnosu na poslani~ku grupu SPS - JUL u Republi~koj skup{tini. Po nekoj logici premijera treba da da politi~ka grupa koja ima najvi{e poslanika. “To je neozbiqno. On je samo naneo zlo ovom narodu. Od kada je u{ao u politiku gubili su i narod i dràva. Wegovim dolaskom dràve su napravili 188

Slovenci, Makedonci, Hrvati, Srbi su isterani iz Hrvatske i Bosne i sa Kosova”- izjavio je \or|e Jovi~i}, ~lan IO OO DS Uìca, dodaju}i da je takva mogu}nost “van pameti i da niko ko je iole pametan ne moè da podrì da na ~elo dràve koja je u rasulu do|e takav ~ovek”. Aleksandar ]irovi}, predsednik IO SO Uìce, ina~e strana~ki neopredeqen, smatra da bi imenovawe dr Vojislava [e{eqa za srpskog premijera bilo “objava gra|anskog rata” srpskom narodu, jer je o~igledno da se priprema fa{isti~ki reìm. Na to ukazuju i izjave pojedinih generala, koji sebi dozvoqavaju pravqewe odre|enih koalicija, a i u Uìcu smo bili svedoci tajnih sastanaka generala Pavkovi}a, Grujice Davidovi}a i predstavnika MUP. O~igledno je da Mira Markovi} i JUL drè taj glavni deo armijskog kadra pod kontrolom. ND: Umesto uskoka ~asnik Kako }e predsednik Srbije, koji je na predsedni~kim izborima pobedio sloganom “I Srbija i svet” mesto predsednika Vlade ponuditi osobi koja niti je iz Srbije, niti je za svet, pita se u ju~era{wem saop{tewu Nova demokratija povodom {pekulacija da }e Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke biti premijer u rekonstruisanoj Vladi Srbije. I kako }e, dodaje ND, [e{eq prihvatiti mandat od Milutinovi}a koga ne priznaje za legitimnog predsednika”. “Danas” od 4. oktobra 1999. godine objavio je tekst pod naslovom “Zadah minhenske pivnice” u kome iznosi gomilu te{kih optu`bi, kvalifikacija, uvreda i kleveta na ra~un Srpske radikalne stranke. Povodom saop{tewa Srpske radikalne stranke kojim se upozoravaju oni koji su podmetnuli poàr u prostorijama Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke u Zemunu, list “Danas” dobija povod da po ko zna koji put najgrubqe napadne Srpsku radikalnu stranku i da je neumesnim pore|ewem svrsta na onu stranu gde se politi~ki nikada nije nalazila. Ovaj tekst gotovo da i nema osudu onoga ko je podmetnuo poàr, ali putem insinuacija i pretpostavki najgrubqe se vre|a dostojanstvo svakog ~lana Srpske radikalne stranke. Osim toga po uredni{tvu lista “Danas” podmetnuti poàr je navodno podmetnut, a oni koji su izvr{ili ovaj napad su svakodnevne `rtve, te se i na taj na~in sugeri{e ~itaocima da imaju razumevawe za napada~a. Za eventualne sukobe {irih razmera najavquje se krivica Srpske radikalne stranke. Ta vrsta manipulacije sa pregr{t uvreda i kleveta oslikava ure|iva~ku politiku lista “Danas” koja je o~igledno uperena protiv Srpske radikalne stranke. Taj tekst glasi: “Ukoliko se jo{ jedanput, bilo gde u Srbiji, dogodi da teroristi takozvanog Saveza za promene napadnu prostorije SRS, srpski radikali im ~vrsto obe}avaju i garantuju da vi{e nigde, ni u jednom mestu u Srbiji, ne}e biti nikakvih prostorija takozvanog SZP”, kaè se u prekju~era{wem saop{tewu Srpske radikalne stranke povodom navodnog podmetawa poàra u wene prostorije u Zemunu. Ovoj najavi dràvni i proreìmski mediji posvetili su impozantnu minutaù, iako je u woj sadràno vi{e te{kih krivi~nih dela na koja bi morao da reaguje javni tuìlac. Re~ je o ozbiqnoj pretwi, nedokazanoj optu`bi i etiketirawu kojim se vre|a jedna politi~ka organizacija i, prakti~no, otvara sezona lova na wene ~lanove. Na dràvnoj televiziji emotivan je i snimak na osnovu kojeg se ne moè pouzdano zakqu~iti {ta se desilo u prostorijama 189

radikala, a jo{ mawe ko je to po~inio. Radikalska pretwa dolazi u vreme svakodnevne policijske brutalnosti prema demonstrantima na beogradskim ulicama, hap{ewa strana~kih aktivista i kampawe informativnih razgovora. Ovom zloslutnom opomenom politi~kim neistomi{qenicima radikali potvr|uju identitet svoje partije i u~vr{}uju weno mesto u srpskom politi~kom miqeu. Iako o~ekivano, wihovo aktivirawe podsti~e bojazan da }e politi~ka borba prerasti u vaskrsavawe “crnih trojki”, ve} vi|enih SAJ batina{a iz gra|anskog protesta 1997. i {irokog arsenala represije koji koriste diktatorski reìmi u odlasku. Srbija je iz dana u dan blià krvoproli}u. Vlast kao da traì povod za obra~un ve}ih razmera koji bi zapla{io podanike, a opozicija ne odustaje od prete}ih poruka i nagove{tava nove konfrontacije. Prebrzo su i olako zaboravqawe prve `rtve gra|anskog rata pod Milo{evi}em, sredwo{kolac Branivoje Milinovi} i policajac Nedeqko Kosovi}, jezive scene obra~una policije i demonstranata pred Skup{tinom SRJ, na Brankovom mostu, kontramitingu. Nagomilane tenzije prete da izmaknu kontroli i stvore haos za koji }e i vlast i opozicija snositi odgovornost. Ipak, nije kasno da se izbegne jo{ jedna tragi~na postosmosedni~ka epizoda, epilog od kojeg se Srbija zasigurno ne bi oporavila. Stoga najnoviju pretwu koja odi{e zadahom minhenske pivnice treba najozbiqnije shvatiti”. List “Danas” u broju od 19. oktobra 1999. godine objavio je tekst sa nadnaslovom “Uo~i dijaloga DPS sa socijalistima i radikalima” i naslovom koji glasi “Da li je na pomolu otopqavawe odnosa”. U tom tekstu se iznose i tvrdwe “.. da apsurd bude ve}i, pre nekoliko dana taj isti [e{eq zaprijetio je da }e Crnogorci biti protjerani iz Srbije ili da }e im biti prika~ene ùte zna~ke ukoliko se Crna Gora osamostali”. Ovo su neistinite tvrdwe, jer to prof. dr Vojislav [e{eq nikada i nigde nije rekao, niti pomislio. Ovako neistinita tvrdwa ne sme da se iznese, niti da se objavi. Radi se o klasi~noj kleveti, odnosno unapred prisutnoj svesti protivtuènog Grujice da navedena tvrdwa nije istinita. Na odgovornost protivtuènog Grujice nema nikakvog uticaja od koga poti~e ta tvrdwa i kako je list “Danas” do{ao do te informacije. Pravila novinarske etike i profesionalnog poziva ne dozvoqavaju da urednik jednog lista objavi ovakav tekst, a pogotovo ako se pre objavqivawa nije obratio drugoj strani, odnosno licu na koje se ta informacija odnosi. Protivtuèni Grujica nije novinar amater, ili novinar pripravnik, ve} novinar sa dugogodi{wim iskustvom, a na to se i u tu`bi poziva kao na svoju vrlinu, i dobro mu je poznato {ta ne sme da se objavi bez prethodne elementarne provere istinitosti. Kako je prosto nemogu}e da protivtuèni Grujica toliko pogre{i odobravawem objavqivawa klevetni~kog teksta i da se oglu{i o profesionalne standarde, sledi samo potvr|ivawe osnovnog zakqu~ka da je to uradio svesno, namerno, tendenciozno i o~igledno da bi postigao ciq da se dezavui{e i diskredituje najpodlijim klevetama prof. dr Vojislav [e{eq. Ovaj tekst je jo{ jedan u nizu tekstova kojima se seje mr`wa verovatno zato {to je na politi~koj sceni prof. dr Vojislav [e{eq nezaobilazan. Pristanak protivtuènog Grujice da stalno objavquje tako o~igledno klevetni~ke i uvredqive tekstove, a u ovoj protivtu`bi se iznosi mali deo novinskih tekstova ob190

javqenih u listu “Danas”, dokazuje postojawe svesti o neistinitosti tvrdwi i nameru da se povredi ~ast i ugled, slobode i prava li~nosti prof. dr Vojislava [e{eqa. “Danas” od 29. oktobra 1999. godine objavio je tekst pod naslovom “Ustanak protiv medija” u kome se iznose uvrede i klevete na ra~un prof. dr Vojislava [e{eqa i to zbog re{ewa kojim je taj list ka`wen zbog laì koje je tendenciozno objavqivao. Taj tekst prepun uvreda i kleveta, kao jo{ jedan u nizu, glasi: “S iskrenim odu{evqewem i patriotskim zanosom primila sam vest da je Vojislav [e{eq lider radikala, potpredsednik republi~ke Vlade u ostavci, te raàlovani ~etni~ki vojvoda, u~inio jo{ jedan velik i nadasve hrabar podvig, i juna{tvo koje }e u mnogome doprineti brèm razvoju kako demokratskih procesa tako i o~uvawu na{e zemqe u celini. [e{eq je, naime, smelo i neustra{ivo izvukao svetlo oru`je i zamahnuo nad glavom jednog u su{tini besprizornog dnevnog lista, ~ije paravojne novinarske formacije svojim militantnim izve{tavawem i la`nim preno{ewem [e{eqevih setencija, ne samo da su ugrozile ugled tog vrsnog viteza, nego prete da spornom re~enicom, zbog koje su tuèni i optuèni, ozbiqno ugroze same temeqe srpske dràve, izgube sve vekovne srpske zemqe, ugroze ìvote i imovinu desetina hiqada izbeglih qudi, izazovu hiperinflaciju, osude penzionere na doìvotno primawe bonova umesto penzija, i kona~no u~ine da Srbija bez Kosova i Metohije mirno prepusti svoje manastire i svetiwe na ~uvawe teroristima i ekstremistima svih fela. Prozrev{i tu opasnost, koja se nad Srbijom nadnela ba{ od strane zlo~ina~kog Danas-a, hrabri [e{eq, ba{ kao Hrabri Kroja~ koji je jednim udarcem ubio ~ak pet muva i time zasluìo pola kraqevstva, odlu~nim zamahom svog osvetni~kog ma~a, uzeo je Danasu - toj bednoj novini koja jedva sastavqa kraj s krajem, a sve u èqi (krajwe nerazumnoj i poganoj) da svojim novinar~i}ima i wihovim porodicama obezbedi kakvu takvu egzistenciju - celih 280 hiqada dinara. Tim potezom [e{eq je ubio vi{e od pet muva. Tim potezom kojim je kona~no dosegnuo su{tinu pravoslavnog pra{tawa i svetosavske qubavi prema bli`wima, [e{eq je s pravom ubio i stotinak pari de~ijih cipela za zimu, ~ak stotinak toplih obroka ili uìna u {kolama i obdani{tima, mo`da i stotinak de~ijih zimovawa, dok o skupim igra~kama deca danasovaca ionako odavno samo sawaju. Tako im i treba, i neka budu sre}na {to je vojvoda dobar i {to ne mrzi decu onoliko koliko deca zaista zasluùju, ina~e bi se i gore provela! Zbog svega toga, vest da je vo`d radikala udario topuzom po Danas-u, svom silinom svog politi~kog poloàja i zakonom koji mu tu silinu ne reguli{e, prijala mi je kao gorka pilula kad se lagano `va}e. Vest kao blagovest. Dok je takvih politi~ara me|u nama zna}e se bogme gde su granice Srbije. Ve} vidim [e{eqa oven~anog slavom kao budu}u inspiraciju slikara: [e{eq kao Sveti \or|e ubija dan - a`dahu (prizor koji bi s rado{}u blagoslovio ~ak i otac Filaret!). Ili, [e{eq kao Kara|or|e podiè prvi srpski ustanak protiv nereìmskih medija, i niz sli~nih bogougodnih prizora. Srbija me|u {qivama, nakon ove najnovije sudske presude u [e{eqevu korist, ima jo{ solidnije izglede da postane ona tarabi}evska Srbija za pod jednu {qivu. Ave [e{equ”. 191

“Danas” je u broju za 11 i 12. decembar 1999. godine objavio tekst pod naslovom “Predstoje li Srbiji i Crnoj Gori neizvesni i dramati~ni (pret)prazni~ni dani? Ko{mari za novi milenijum”. Doga|aj na podgori~kom aerodromu list “Danas” je iskoristio da iznese uvrede i klevete na ra~un prof. dr Vojislava [e{eqa. Naime, taj doga|aj su iskoristili i pripisali prof. dr Vojislavu [e{equ i to vezuju}i ga za op{te politi~ke stavove koje je prof. dr Vojislav [e{eq izneo u pogledu opstanka Savezne Republike Jugoslavije. To je poznati stil rada, a kako izgleda kada je u pitawu navedeni doga|aj uredni{tvo lista “Danas” najboqe pokazuje u navedenom tekstu koji glasi: “Opsada i zatvarawe podgori~kog aeorodroma od strane naoruànih pripadnika VJ i wihov “bliski suret” sa crnogorskom policijom, posle kratkog relativnog primirja u odnosima Milo{evi}a i \ukanovi}a, osveìli su ranije pretpostavke da se, ipak, u Beogradu ne}e mirno gledati na odlazak Crne Gore. Sude}i po svemu {to se protekle sedmice de{avalo na ovim prostorima, Srbija }e najverovatnije i u tre}i milenijum u}i sa novim ko{marima i stresnim i dramati~nim situacijama. To {to je generalni sekretar NATO Yory Robertson ozbiqno upozorio da Alijansa ne}e dozvoliti Slobodanu Milo{evi}u da novi vek zapo~ne jo{ jednim balkanskim àri{tem, kao da nema nekog naro~itog uticaja na pona{awe i poteze beogradske vlasti. Ona ide daqe i, ~ini se, vrlo disciplinovano se pridràva svoje tradicije: nastoji da pretprazni~nu groznicu i ovde i van granica, kada je qudima stalo do svega drugog samo ne do politike, iskoristi za ostvarewe nekih svojih ciqeva. Odgovor na dilemu {ta bi se moglo u Srbiji i Crnoj Gori do Nove godine “iznenadno desiti”, ve} ovih dana dobija prepoznatqive konture. Sinhronizovanom akcijom vojske, policije i preostalog represivnog mehanizma (tuìla{tva, komunalne slu`be zvane sudije za prekr{aje, zaglu{uju}a “patriotska” i “obnoviteqska” propaganda dràvnih medija) krenula je opse`na reìmska ofanziva na najmawe tri fronta: protiv crnogorskog dràvnog vrha, nemirnog i preterano “radoznalog” Srpskog pokreta obnove i vode}ih medija van partijske kontrole SPS, JUL i SRS. Lav je ìv Iako je akcija tek zapo~ela i, kako se ~ini, ima zasad ograni~eni domet da se protivnici ozbiqno “upozore” da je lav ìv, dodu{e, rawen, ali zato i opasniji, i da se, shodno tome, blagovremeno dozovu pameti, zabrinuti za sudbinu Srbije u svemu tome vide konkretan nagove{taj skora{weg, mo`da i kona~nog obra~una. Opsada i zatvarawe podgori~kog aerodroma od strane naoruànih pripadnika VJ i wihov “bliski susret” sa crnogorskom policijom, posle kratkog relativnog primirja u odnosima Milo{evi}a i \ukanovi}a, osveìli su ranije pretpostavke da se, ipak, u Beogradu ne}e mirno gledati na odlazak Crne Gore. Mo`da je nekima nedavna izjava Vojislava [e{eqa da bi otcepqewe “drugog oka” neminovno izazvalo gra|anski rat li~io samo na takti~ku propagandisti~ku presiju. Posle vojne akcije na aerodromu, me|utim, pretwe radikalskog lidera morale bi biti shva}ene ozbiqno. “Incident” ili “nesporazum” je u me|uvremenu, kako je saop{teno, relativno brzo izgla|en, avioni su ponovo poleteli, ali 192

ko jo{ moè da tvrdi da se naizgled bezazleni “ratni prizori” ne}e ponoviti u jo{ dramati~nijem obliku kada crnogorska vlada odlu~i da novi Zakon o imovini sprovede i preuzme vlasni{tvo nad aerodromima u Podgorici i Tivtu. Spor oko “helikopterskog hangara” moè za tren oka pretvoriti u kapislu za sukob ve}ih razmera, izazivawe unutra{wih konflikata, sve sa namerom da se crnogorska stvarnost zakomplikuje do nivoa kada }e te{ko mo}i da se kontroli{e i zaustavi. [e{eq ne krije da je kqu~ opstanka SRJ u rukama crnogorskog rukovodstva. Ukoliko se odlu~i na secesiju, {anse da Srbija zadrì suverenitet nad Kosovom bi}e sasvim izgubqene. Uplitawe vojnog vrha u ovu fazu srpsko-crnogorskog razlaza, makar simboli~no, u vidu privremene “okupacije” aerodroma, moglo bi biti pouzdan signal da je Milo{evi}eva dilema da zadrì ili pusti Crnu Goru negde pri kraju. [ta je ili {ta }e kona~no odlu~iti mo`da }e se uskoro znati bar po tome koje }e naredne poteze Beograd povla~iti....”. List “Danas” od 10. januara 2000. godine u tekstu pod naslovom “Reagovawe intervjua” komentari{e i tuma~i jednu politi~ku izjavu prof. dr Vojislava [e{eqa i ide toliko daleko da izvla~i zakqu~ke i daje zna~aj i dejstvo izjavama koje ni prof. dr Vojislav [e{eq, niti Slobodan Milo{evi} nisu ni imali u vidu. Kada se izjava karikira i daje joj neki zna~aj koja ona i nema i pri tom se koriste fikcije, pretpostavke, ili uvrede i klevete, onda se sugeri{e ~itaocima da je prof. dr Vojislav [e{eq saop{tio ono {to nije ni pomenuo. Taj tekst glasi: “Na posledwoj konferenciji za novinare Srpske radikalne stranke, wen lider Vojislav [e{eq dopustio je predsedniku SRJ, Slobodanu Milo{evi}u, da ima svoje mi{qewe. Povod za ovakvo wegovo “velikodu{je” je deo iz novogodi{weg intervjua datog Politici, u kojem predsednik SRJ dopu{ta pak crnogorskom narodu da ima svoje mi{qewe. Preciznije, na pitawe - da li budu}nost Crne Gore vidi u Jugoslaviji, Milo{evi} odgovara: “Za Crni Goru je naboqe ono re{ewe koje odgovara crnogorskom narodu. Ako crnogorski narod smatra da mu je u Jugoslaviji optimalan izbor, onda treba pri wemu i da ostane...”. Nekoliko dana kasnije [e{eq, ina~e, potpredsednik u republi~koj Vladi, prokomentarisao je ovu Milo{evi}evu izjavu (samo) kao wegovo mi{qewe, a potom dodao ono {to povodom eventualnog izlaska Crne Gore iz SRJ, ve} mesecima lapidarno izjavquje, da Ustavom otcepqewe nije predvi|eno, te da je savezna dràva du`na da protiv wega interveni{e svim sredstvima. [e{eqeve varijacije na ovu temu podrazumevaju jo{ i izjave - radikali }e se za tu intervenciju zalagati, radikali su za jo{ ~vr{}u federaciju, radikali su za promenu ustava u tom pravcu, i tako daqe. U veoma sloènoj krizi savezne dràve, mnogi gra|ani ne naslu}uju razre{ewe, ali vide i te kako razloge za strah od novog rata. Shodno tome mnogi gra|ani nalazili su u citiranom delu Milo{evi}evog intervjua Politici, neku vrstu olak{awa, odnosno nadu da bi ~ak i u slu~aju da Milo \ukanovi} raspi{e famozni referendum, pa ~ak i u slu~aju da pristalice samostalne Crne Gore prevagnu, sve moglo pro}i bez te{kih sukoba i rata. Ali, yaba intervju! Jer, [e{eq opet tuma~i ustav pa se konfuzija, kako to ~esto biva kod wegovih tuma~ewa, nastavqa i produbquje. 193

Intervju najmo}nijeg ~oveka u dràvi, i to onaj deo u kome je on otvoren za civilizovane mogu}nosti, progla{ava samo wegovim mi{qewem, pa zatim jo{ i saveznu dràvu stavqa iznad mi{qewa osobe od ~ije je voqe zavisio i mesec i dan i sat i minut kada }e prestati da padaju bombe po toj istoj saveznoj dràvi. Zabriwavaju}e. Ali mo`da i ne previ{e. Posledwi put, kada je vodio borbu mi{qewa sa predsednikom SRJ (povodom prihvatawa plana êrnomirdin-Ahtisari i potpisivawu vojno-tehni~kog sporazuma) [e{eq je podneo ostavku. Ako i sada, povodom Crne Gore, formira takav front, preostaje mu ista mogu}nost - ostavka, pa makar i takva da posle we ostane u Vladi, prihvataju}i hijerarhiju wihovih me|usobnih koalicionih odnosa i wihov sistem vrednosti - snagu ja~ega, voqu silnoga”. List “Danas” je u broju od 25. januara 2000. godine objavio tekst pod naslovom “Dr Vojislav [e{eq: do posledweg daha”. Taj tekst bi trebalo da bude izve{taj sa Otaybinskog kongresa Srpske radikalne stranke. Ali umesto izve{taja ovaj tekst je prerastao u skup uvreda i kleveta, a kongres je iskori{}en samo kao jo{ jedan povod i pokri}e da se iznose bquvotine uredni{tva lista “Danas”. Taj tekst glasi: “Oko planova, ciqeva, ambicija, èqa i prioriteta budu}eg politi~kog delovawa Srpske radikalne stranke, nakon Petog otaybinskog kongresa nema vi{e nikakve dileme, misterije ni magle. O svemu tome govorio je na kongresu jasno, i glasno i kad kada u jakom afektu lider srpskih radikala Vojislav [e{eq. Kao stari i novi predsednik SRS, dr [e{eq namerava da u budu}nosti odbrani Saveznu Republiku Jugoslaviju, Sanyak, to jest Ra{ku, i srpsku Vojvodinu, da u federaciji po svaku cenu, na ustavan na~in zadrì Crnu Goru, da izvede ekonomske i politi~ke reforme, da obnovi zemqu i privredu, da popravi socijalni poloàj penzionera, prosvetnih radnika i dr. @eli zatim da povrati izgubqene teritorije Republiku Srpsku Krajinu i Kosovo i Metohiju, odakle namerava da otera NATO, zatim da oslobodi Republiku Srpsku ameri~kog terora, da pobedi na slede}im izborima, i na lokalnim i na saveznim, da u|e u punopravno ~lanstvo Saveza Rusije i Belorusije, da pomogne makedonskom narodu kada to bude potrebno, da razvije dobre odnose sa zemqama najudaqenijim od Jugoslavije, da pro{iri svoj uticaj na sve kontinente sveta kako bi sve pravdoqubive zemqe pou~ene srpskim primerom pruìle otpor ameri~kom totalitarizmu i eventualno oborile novi svetski poredak, jer on se “mora slomiti”. [e{eq tako|e èli da obori vlasti u Beogradu i najzad da (mada to nije rekao na kongresu) postane profesor na Pravnom fakultetu, kako bi studentima predavao politi~ki sistem. Da li je dr [e{eq preamibiciozan ~ovek? Ne. I ranije je imao velike ciqeve. Nije ih ostvarivao ali mu to nije ni smetalo, nastavio je da ih nagomilava i ostao im je veran - od kongresa do kongresa. Izgubqeni ratovi i neostvareni planovi na wegovu li~nost uticali su ponajvi{e u na~inu obla~ewa - prestao je vremenom da nosi maskiranu uniformu i da obilazi rati{ta. Tako|e, umesto pobedi}emo i odbrani}emo po~eo je da govori oslobodi}emo i vrati}emo se. Ali, tu je jo{ jedna velika promena - kongresni ritual preselio je u Sava Centar, u salu koju prijateqi filma zovu najve}i bioskop na Balkanu. Odatle je ispod velikog platna gromkim glasom poru~io da od pomenutih ciqeva 194

nema odustajawa, da nam predstoji te{ka borba u koju se mora i}i do posledweg daha. Ba{ kao u ~uvenom Belmondovom filmu istoimenog naslova”. “Danas” od 31. januara 2000. godine objavquje tekst pod naslovom “Paralela o politi~kim prilikama u Srbiji i Hrvatskoj u posledwoj deceniji - Bi}e skoro propast sveta”. U ovom tekstu se iznose uvrede i ~itav niz klevetni~kih izjava. Profesor dr Vojislav [e{eq se stavqa u negativan kontekst i to po~ev od ideje da se pravi pore|ewe situacija u Srbiji i Hrvatskoj, do zavr{ne poruke kojom se poistove}uje sa predstavnicima hrvatske vlasti koji su najomraènije li~nosti u Srbiji i kod Srba. Po tom tekstu prof. dr Vojislav [e{eq je kriv i snosi odgovornost kao politi~ar i dràvnik za neke doga|aje i kada nije bio dràvni funkcioner, ili da je imao uticaj na vojsku, a da se ne navodi po kom osnovu. On je odgovoran za doga|aje 1990. godine, a tada je bio progawan i zatvaran u Srbiji. Reìm u Srbiji se predstavqa kao Milo{evi} – [e{eq i upore|uje sa hrvatskim, bez navo|ewa imena sa te strane. U~e{}e Srba se predstavqa da je agresorsko i najavquje da promena reìma u Srbiji ne}e biti smak sveta, ve} smak srpskog naroda. Dakle, navodna paralela, odnosno upore|ivawe do poistove}ivawa je tendenciozno, bez bilo kakve pretenzije da bude ozbiqna kritika ili analiti~ki tekst, ve} tekst uvreda i kleveta. List “Danas” gotovo da ne moè da objavi ozbiqan tekst, pa makar bio i kriti~ki. Na stranicama “Danasa” prof. dr Vojislav [e{eq je uvek prikazan u negativnom kontekstu, kao uredni{tvu poèqan predmet i sredstvo za najgrubqe manipulacije i napade na srpske nacionalne interese. Taj tekst glasi: “U jednom delu na{e publicistike uo~ava se te`wa za parlamentarnim ispitivawem prilika u Srbiji i Hrvatskoj od 1990. do danas, sa zakqu~kom koji je ponekad inplicitiran a ponekad i sasvim eksplicitan: radi se o dva identi~na reìma, dve istovetne nacionalne politike, dva vrlo bliska politi~ka i ekonomska sistema, jednom re~ju, radi se o “bra}i po materi” ili o “posestrimama”. Bez obzira {to se ovaj paralelizam zasniva na nekim zavodqivim ~iwenicama (sistem li~ne vlasti Milo{evi}a i Tu|mana, netrpeqivost prema opoziciji, nepotizam i boga}ewe elite, fakti~ki ili dogovorena podela Bosne, itd.), ipak je zakqu~ak o istovetnosti dva reìma prenapregnut i ne uzima u obzir neke bitne razlike. Prva razlika sastoji se u odnosu izme|u dva nacionalizma i u karakteru rata izme|u reìma Milo{evi}-[e{eq i Hrvatske. Nesumwivo je da su nacionalisti na prostoru biv{e SFRJ, a i {ire, gotovo identi~ni sa idejnog stanovi{ta. Osim opsesivne ideje o stvarawu vlastite nacionalne dràve, po mogu}stvu {to ve}e, ove ideologije ne nude ni{ta vi{e. Vo|eni principom da ciq opravdava sredstvo, za nacionaliste ni{ta nije sveto do wihovog stupidnog ciqa i ista logistika stoji iza razarawa Biblioteke u Sarajevu i uni{tavawa Starog mosta u Mostaru. Me|utim, uspon nacionalizma u Hrvatskoj u velikoj meri bio je uzrokovan zbivawima u Srbiji i unutra srpskog naroda. Srpski nacionalizam, koji je krenuo u ofanzivu krajem osamdesetih godina, podstaknut albanskim nacionalizmom na Kosovu, formulisao je svoju osnovnu politi~ku poruku u Memorandumu SANU iz 1986. Nakon toga, prioritet srpskih nacionalista bio je da kod {to ve}eg broja Srba stvori ose}awe ugroènosti od strane drugih naroda u biv{oj SFRJ, Muslimana, Hrvata i drugih, 195

kako bi se izazvala mr`wa prema drugim narodima i time pripremio teren za planirano etni~ko ~i{}ewe teritorija, tj. stvarawe nacionalne dràve. U toj kampawi moèmo se setiti: kwige koje su pravile apsurdne paralele kao npr. “Od Kosova do Jadovna”, akcija prono{ewa mo{tiju Kneza Lazara po Srbiji i naravno najve}eg mitinga u nacionalisti~koj ofanzivi - Vidovdanskog mitinga na Kosovu. Istovremeno sa ovakvim akcijama na teritoriji Srbije, izvo|ene su sli~ne u drugim republikama, a posebno u Hrvatskoj, u kojoj je 1989. organizovana proslava Kosovskog boja na Kosovu poqu kod Knina kada su se privi put nakon vi{e decenija javno pojavili ~etnici. Godina 1990. po~ela je u znaku iskopavawa kostiju iz jama i besomu~nom kampawom da se radi o Srbima koji su ubijeni od strane usta{a, a koji, navodno, nikada nisu ka`weni jer su Hrvati. Takvo poistove}ivawe jedne fa{isti~ke i zlo~ina~ke skupine sa ~itavim narodom trebalo je da potpiri nacionalizam i mr`wu kod Srba. Posledi~no, u Hrvata navedene manifestacije nisu mogle da izazovu ni{ta drugo nego strah. Hrvatski nacionalisti su znali da iskoriste navedeno ose}awe i da se prikaù kao jedini za{titnici svoga naroda od istrebqewa. Pri tom opasnost od istrebqewa Hrvata trebalo je shvatiti veoma ozbiqno iz najmawe dva razloga. Vojislav [e{eq je javno obznanio nameru srpskih nacionalista da stvore etni~ki ~istu Veliku Srbiji i pri tom su ra~unali sa resursima JNA. U trenutku izbijawa rata srpski nacionalisti kontrolisali su ve}i deo JNA, a wihovi protivnici imali su na raspolagawu slabo naoruàne i organizovane poluvojne formacije. Uz to, tokom prole}a 1990. krenula je i kampawa naoruàvawa srpskih nacionalista po tzv. RSK, u ~emu je istaknutu ulogu imao likvidirani Arkan, dok prvi podaci o ilegalnom uvozu oru`ja u Hrvatsku, po priznawu tada{weg vojnog vrha, poti~u iz oktobra 1990. Rat, potom, nije vo|en na teritoriji Srbije ve} Hrvatske i sa me|unarodno pravnog stanovi{ta moglo bi se ~ak tvrditi da je za Srbiju taj rat bio agresorski a za Hrvatsku odbrambeni. U tome leè koreni traume u kojoj Srbija ìvi svih ovih godina. Jer, agresorski rat, jo{ kada se katastrofalno izgubi, predstavqa trajnu traumu koja se moè potisnuti samo novim, jo{ ja~im traumama (Bosna, Kosovo, itd.). Dakle, kolektivno-psiholo{ki doìvqaj tog rata je bitno razli~it: Srbija je iz wega iza{la kao trajno obolelo dru{tvo, dok je Hrvatska bila u stawu da to normalno podnese, i ako je i ona kasnije doìvela svoje traumatolo{ko iskustvo sa agresijom nad Muslimanima u Bosni. Ova fundamentalna razlika najboqe se uo~ava upore|ivawem partijskopoliti~kog ìvota u dvema sredinama. Spoqa posmatrano sve izgleda isto, ali su razlike su{tinskog karaktera, kao u slu~aju BiH. Tokom ~itavog rata u Bosni sve relevantne opozicione partije u Hrvatskoj kritikovale su zvani~nu dràvnu politiku u akciji komadawa BiH. Sukobi na Hrvatskoj politi~koj sceni oko BiH kulminirali su rascepom unutar HDZ kada su Mesi} i Manoli} javno istupili iz te partije zbog BiH, a isto se desilo i u HDZ BiH sa Stjepanom Kqui}em. S druge strane, reìm u Srbiji nije pretrpeo nikakve potrese zbog agresije na BiH, a dobar deo desni~arskih opozicionih lidera, uz ~astan izuzetak Vuka Dra{kovi}a, utrkivao se u dogovarawu Karayi}u i wegovim zlo~incima. Odnos prema Ha{kom tribunalu u me|unarodnoj zajednici je jo{ jedan primer gde postoji potpuno druga~iji odnos dve dràve. Hrvatska je 196

okrenuta ka integraciji u EU i ispuwewu uslova za prijem, dok reìm u Srbiji sprema nove sukobe. Upravo odràni parlamentarni izbori u Hrvatskoj samo potvr|uju duboke razlike izme|u dva dru{tva koje se ne mogu svesti samo na izbornu matematiku. Dok su u Hrvatskoj partije fa{isti~ke orijentacije (Paragina, \api}eva, i dr.) marginalizovane i ne uspevaju da osvoje vi{e od 4-5 odsto glasova, wihov pandan u Srbiji predstavqa, pojedina~no uzev, vode}u politi~ku stranku. A na posledwim izborima za predsednika Republike [e{eq je fakti~ki pobedio, iako je to posle modifikovano internim dogovorom u koaliciji. S druge strane, Ra~anova SDP postala je vode}a politi~ka stranka u Hrvatskoj, a partije socijaldemokratske orijentacije u Srbiji (Liga socijaldemokrata, Socijaldemokratska unija, RDSV) ne uspevaju ni da u|u u parlament, a kada i u|u bivaju brutalno isterane. Uostalom, sama ~iwenica da je smena vladaju}eg HDZ u Hrvatskoj protekla normalno, a da se u Srbiji eventualna smena reìma Milo{evi}-[e{eq prikazuje kao smak sveta a ne samo srpskog naroda, ukazuje na ogromne razlike izme|u dva sistema. Na kraju, nakon izbora u Hrvatskoj ne samo da treba o~ekivati olak{an povratak izbeglica u Hrvatsku, ve} }e se rezultat izbora u Hrvatskoj odraziti i na politi~ku scenu u BiH, gde treba o~ekivati slabqewe HDZ, a time i drugih nacionalisti~kih opcija u toj dràvi. Ali, izborne promene u Hrvatskoj slabo }e se odraziti na politi~ku situaciju u Srbiji. Eliminacija posledice nikako ne moè dovesti do uklawawa uzroka, i bilo bi pogre{no proceniti da }e srpski nacionalizam delimi~no izgubiti svoj rezon detr samo zato {to je HDZ pretrpeo teàk politi~ki poraz. Drugim re~ima, za srpske nacionaliste svi su Hrvati uvek bili isti, bez obzira na ime i prezime”. “Danas” od 18. februara 2000. godine je objavio otvoreno pismo nezavisnih medija u Srbiji u tekstu pod naslovom “Zatvorena kutija olovnih slova”. Pored uobi~ajenih kleveta protiv Srpske radikalne stranke i prof. dr Vojislava [e{eqa koje uvek pogodan prostor da se plasiraju nalaze u listu “Danas” u ovom tekstu se iznosi i prenosi ~itav repertoar uvredqivih izraza poput: “[e{eq i wegovi talibani”, “prevejani manipulator”, “tu`na ~iwenica srbijanske politi~ke scene”, “fa{isoidni pomaga~i” i sli~no. Taj klevetni~ki i uvredqivi tekst glasi: “Drage kolege, koliko god “dostojanstveno” izgledalo u prvom trenutku, odluka o bojkotu i ignorisawu Srpske radikalne stranke u nezavisnim medijima duboko je pogre{na iz tri razloga: takti~kog, profesionalnog i politi~kog. 1. Za{to objavqivati jednostrano primirje protivniku koji se nalazi u strate{koj i takti~koj defanzivi? Dr [e{eq i wegovi talibani o~igledno su u panici, ina~e nikada taj prevejani manipulator ne bi posegao za tako apsurdnim optu`bama protiv nezavisnih medija. To {to mu terciraju JUL-ski klovnovi poput Mati}a i raznih Markovi}a samo pokazuje da su svi u istoj panici. Za{to nije objavqeno jednostrano primirje i JUL i SPS? Da nisu te dve stranke mo`da boqe od SRS? Umesto da sada, kad je o~igledno da vlast u Srbiji mora da odgovori na hajku svih pitawa - postoji li uop{te - navalimo da to pitawe postavqamo svim trima strankama, mi zabijamo glavu u pesak odlukom o “dostojanstvenom ignorisawu” Voje [e{eqa i wegove stranke. Zar to 197

nismo ve} jednom u~inili, pre nekoliko godina? Koliko je onda taj neumesni bojkot trajao? Sad, kada se otkrio svojim slaboumnim optu`bama da nezavisni mediji ubijaju ministre: sad, kad nam svima preti da ga ne}emo nadìveti - sad ga ne treba pustiti sa udice! Umesto da svakoga dana svi nezavisni mediji pitaju ovu vlast misli li i daqe mirno da gleda kako po dràvi Srbiji pra{e revolveri i kala{wikovi, a ginu weni ministri i pukovnici, nezavisni mediji biraju uvre|eno }utawe. Umesto da do kraja iskoriste prednost koju im je dr [e{eq dao, nezavisni mediji re{ili su da ga “ignori{u”. Naqutio se ~oban na selo, pa odsekao sebi onu stvar, drage kolege... 2. Takva je odluka novinarski neprofesionalna. Gadilo se to nama ili ne, Srpska radikalna stranka je - naàlost - tu`na ~iwenica srbijanske politi~ke scene, ~lanica vladaju}e koalicije. Moèmo li se mi baviti svojim poslom - istinitim, potpunim i blagovremenim izve{tavawem javnosti - a da ne pomiwemo tu stranku i wenog veselog lidera? Ne moèmo. Zbog toga }e se ta nesre}na odluka o “bojkotu” i “ignorisawu” istopiti sama od sebe za koji dan, a mi }emo ispasti neozbiqni. Povucimo tu odluku sami dok imamo vremena, drage kolege. 3. Takva odluka politi~ki je pogre{na, jer je od po~etka jasno da je jedan od glavnih politi~kih ciqeva vladaju}e koalicije upravo gu{ewe slobode {tampe i re~i. Ovakvom odlukom je srbijanska javnost ostavqena na milost i nemilost reìmskim medijima, pre svega RTS, koji su jedini izvor informisawa za 90 odsto stanovni{tva. Mislimo li zaista da smo svojom odlukom uklonili sa javne scene dr [e{eqa i wegove talibane? Nismo, samo smo za`murili i na{a ga publika - mislimo mi naivno - vi{e ne vidi zato {to smo mi za`murili. Neka nas, neka `murimo... Jo{ i kad za~epimo u{i, ne}emo ~uti kako pra{te rafali... Sa{a Tijani} je lepo objasnio {ta nam vaqa ~initi; saslu{ajmo biv{eg ministra, sada je u pravu. Nezavisni mediji nemaju ni revolvere, ni kala{wikove. Oni imaju samo onu krleìnu “kutiju olovnih slova, a to nije mnogo, ali je jedino {to je ~ovek do danas izumio kao oru`je u odbranu svog qudskog ponosa”. Progla{avaju}i sada, kada je troglava a`daja koja vlada Srbijom kona~no progovorila {ta smera i kome radi o glavi, jednostrano primirje i “ignorisawe” [e{eqa i wegovih pajta{a zna~i odricawe od tog jedinog, ~asnog i legitimnog oru`ja za odbranu qudskog dostojanstva. Nama, drage kolege, ova bezobrazna, bezo~na i la`qiva ekipa radi o glavi, ako niste do sada primetili! Kad je ono be{e donet Zakon o informisawu? Ba{ smo na{li kada }emo da objavqujemo jednostrani prekid vatre, svaka ~ast! Zar nije jasno da iz godine u godinu nacionalisti~ki reìm, wegovi fa{isti~ki pomaga~i i kamarila doma}ih izdajnika ide sve daqe, gazi demokratiju i slobodu i vodi Srbiju u propast? Dokle }e se Srbija praviti blesava? Od ~ega je umro Slavko ]uruvija? Ko neka`weno ubija po Beogradu evo ve} devetu godinu? Ho}e li i nezavisni mediji prestati da dele sa ovom nesposobnom ili zlom vla{}u paralizu pred krvavim ubistvima, kao da su ta ubistva delo Bo`je, ne{to kao grom ili zemqotres? Zar nije jasno da ta vlast ni sebi ne vaqa, a kako }e vaqati Srbiji? Ni sebe ne mogu da za{tite, a kako su Srbiju za{titili - to, hvala lepo, vidimo. Ta je vlast ili nesposobna do idiotizma, ili iz nekog razloga ne}e da rasvetli seriju atentata koju i sama naziva “teroristi~198

kom”. Pa kad potpredsednik Vlade Srbije, dr prof. juris Vojislav [e{eq, za atentate optuì nezavisne medije, oni ga ne pitaju ~ija policija, ~ija Dràvna bezbednost i ~ija Uprava bezbednosti Vojske Jugoslavije nije do sada otkrila ubice i teroriste, nego se uvre|eno povuku u “bojkot i ignorisawe”. Boqu uslugu nismo mogli da im ponudimo... Povucimo tu odluku, drage kolege, {to pre moèmo. Dignimo glavu dok je imamo”! U listu “Danas” od 23. februara 2000. godine objavqen je tekst pod naslovom “Branislav Stjepanovi}, biv{i inspektor saveznog MUP, upu}uje apel biv{im kolegama, danas policijskim generalima ostanite profesionalci – zaustavite [e{eqa”. Tekst u kome se nastavqa sa izno{ewem i preno{ewem uvreda i kleveta glasi: “Nedavne izjave potpredsednika srpske vlade su krivi~na dela u sticaju i protiv wega treba preduzeti odgovaraju}e zakonske mere. Traìm od mojih biv{ih kolega, posebno generala policije Obrada Stevanovi}a i generala Dragana Ili}a i ostalih koji me li~no poznaju, a za koje mislim da su jo{ uvek profesionalci, da povodom izjave Vojislava [e{eqa, koja je krivi~no delo u sticaju, preduzmu odgovaraju}e zakonite mere. [e{eq je velika nesre}a koja nas je zadesila posledwih deset godina, a ~iji su plodovi jedino grobovi, invalidi, majke u crnom, deca siro~ad i izbeglice. Zato svi moramo svojim slobodoumnijim i jasnim ispoqavawem reakcija da ustanemo protiv takvih kao {to je on i wemu sli~ni - poru~uje biv{i inspektor Saveznog MUP Branislav Stjepanovi} (48), koji je pre dvanaest godina napustio policijsku slu`bu. Stjepanovi} je dao otkaz posle doga|aja iz 1988. godine u Crnoj Gori (slu~aj “@uta greda”), revoltiran neprimernom upotrebom sile protiv naroda, posle sedamnaest godina policijske slu`be. Bio je pitomac prve klase Sredwe {kole unutra{wih poslova u Sremskoj Kamenici, zajedno sa pokojnim generalom policije Radovanom Stoji~i}em Bayom. [kolski drug mu je bio i Boà Radowi}, koji je 1988. ispred Skup{tine Crne Gore izgovorio onu “~uvenu” komandu: “Postupi po nare|ewu!”. Posledwih desetak godina, kako kaè, odbijaju se sve wegove molbe za zapo{qewe. “Mogao sam danas da budem nekakav general~i} ali savest mi je bila pre~a. Moje kolege aktivni policajci, sa kojima sam radio, veoma su ogor~ene i razo~arane ulogom koja je danas dodeqena policiji, ali jo{ uvek ~uvaju svoje egzistencije. U policiji je mnogo onih koji su se dugim noktima i {irokim laktovima probili do vrha, ali jedan od retkih za koga mislim da je jo{ uvek profesionalac jeste general Obrad Stevanovi}, aktuelni pomo}nik ministra unutra{wih poslova, na koga apelujem da ostane profesionalac kakvog ga ja pamtim”. Stjepanovi} kaè da ima planove da se ponovo angaùje kada do|e do promena u Srbiji. “Policija mora da postane profesionalna i da radi iskqu~ivo svoj posao. Mnogi koji su posle mog odlaska do{li u policiju verovatno }e morati, ~ak i neki u zatvor, da odu. Tvrdim da bi jedna tre}ina od postoje}eg broja od 150 hiqada policajaca u Srbiji bila dovoqna da narod bude zadovoqan i bezbedan”, tvrdi Stjepanovi} i nudi re{ewe za dve tre}ine policijskog vi{ka: “Koji su po{teno radili, ako su za penziju - u penziju, koji nemaju dobre provere - napoqe, a koji su ~inili kriminal - u zatvor!”. 199

Stjepanovi} podse}a da je policija biv{e Jugoslavije, u vreme kada je on radio, po rezultatima bila druga u svetu. “Pogledajte danas, na{a policija je na posledwoj lestvici na svetu, a zaostaje i za afri~kim kolegama. I to samo zato {to ne radi svoj posao odgovorno i profesionalno kako bi trebalo”, zakqu~uje on. [e{eq nas vodi u istoriju Maja i Inka: “Budu}i da smo ja i [e{eq zemqaci, ja bih mog zemqaka zamolio da razmisli da li je srpski nacionalni interes onaj kakav on propagira ili je interes, ono {to ja mislim, da Srbin bude bogat. Bogat Srbin gde god da kupi zemqu bi}e srpska zemqa, za razliku od aveti Velike Srbije u kojoj }e da postoje samo grobovi i invalidi... Taj [e{eq i wegova politika vodi nas u istoriju Maja i Inka, a istorija tih naroda je poznata svima. Svi se dive toj istoriji, ali Maje i Inke nemaju prilike da se raduju tom divqewu. Vodimo srpski narod u blagostawe, a ne u istoriju Maja i Inka”, poru~uje Branislav Stjepanovi}”. “Danas” od 19. aprila 2000. godine objavio je tekst pod naslovom “[e{eqizacija Tomi}a”. Ovaj tekst je komentar lista “Danas” povodom izjave predsednika Narodne skup{tine Republike Srbije Dragana Tomi}a. Me|utim, pa`qivim ~itawem moè da se zakqu~i da je izjava Dragana Tomi}a posluìla za izno{ewe uvreda protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Tabor crnog ~lana crveno – crne koalicije i pogani jezik su uobi~ajene uvrede upu}ene prof. dr Vojislavu [e{equ koje izviru gotovo iz svakog teksta lista “Danas”. Ovaj tekst glasi: “Stvarno i verbalno nasiqe je ve} duè vremena sasvim odoma}eno na politi~koj sceni Srbije. Ironi~no duhovita inverzija poznate Klauzeviceve maksime da je politika postala vo|ewe rata drugim sredstvima, ima punu upotrebu u onome {to se izgovara na javnoj sceni u Srbiji. Posebnu teìnu imaju programski istupi predstavnika vlasti na ra~un onih koji se drznu da izgovore kriti~ku re~ protiv reìma. Poganim jezikom posledwih dana naro~ito se istakao predsednik srpske Narodne skup{tine Dragan Tomi}. Uz {efa dràve, ~elnik parlamenta bi trebalo da ima najintegrativniju ulogu u dru{tvu, da nastoji da pronalazi zajedni~ke ta~ke me|u razli~itim politi~kim opcijama. Suprotno tome, prvi parlamentarac Srbije sa velikim àrom vitla svojom strana~ko-ideolo{kom sabqom nad glavama onih koji misle druga~ije od wegove stranke. Prejaka re~ izgovorena od nekog pretendenta na vlast ne moè biti alibi da onaj ko ve} ima sve poluge vlati uzvrati istom, to jest mnogostruko uve}anom merom, a g. Tomi} upravo to ~ini. Uz epitet tipa “{qam” upu}en zbirno svim u~esnicima mitinga na Trgu Republike, predsednik Skup{tine u svom programskom zanosu upada u kaqugu li~nih uvreda i denuncijacija koje sankcioni{u svi zakoni sveta, a koje svi ~asni qudi duboko preziru. Kopawe po porodi~noj biografiji politi~kog protivnika ne bi li se “otkrila”, makar i uz pomo} falsifikata, kakva nacionalna mrqa, postupak je svojstven samo najmra~nijim ideologijama i reìmima. Otkri}e “Hrvatske deformacije” u porodici Zorana \in|i}a i dovo|ewe u vezu wegovog aktuelnog politi~kog anga`mana sa, navodno, od ujaka nasle|enim srbomrstvom je najniì pad koji je mogla da doìvi jedna stranka i wen istaknuti ~lan, koji se deklari{u kao levi~arski i internacionalni. Ta~nije, to je potpuni prelazak u tabor nekada mla|eg, a sada, o~igledno, sve dominantnijeg crnog ~lana crveno-crne koalicije”. 200

“Danas” od 3. avgusta 2000. godine objavquje tekst pod naslovom “Milo u procepu”. To je tekst kojim se prenosi navodno zanimqiva kafanska pri~a trojice penzionera. U ovom tekstu se tvrdi da je lud svaki Srbin koji glasa za [e{eqa ili Vuka. To bi trebalo da zna~i da navodno neki penzioneri to tvrde i da verovatno oni smatraju da je lud svaki Srbin koji glasa za [e{eqa ili Vuka. Wima je poznato da svaki gra|anin koji glasa za [e{eqa ili Vuka ima uverewe da je li{en poslovne sposobnosti. Listu “Danas” bi moralo da bude poznato da sva lica li{ena poslovne sposobnosti ne mogu biti bira~i i da oni na izborima ne glasaju. O~igledno da je list “Danas” izmislio doga|aj, odnosno da tri penzionera pri~aju i da je tu prisutan novinar “Danasa”. Na osnovu izmi{qenog doga|aja ovim tekstom se sugeri{e bira~ima, a za to koriste uvrede i klevete na ra~un prof. dr Vojislava [e{eqa i Vuka Dra{kovi}a. Poruka je ako za wih glasa{ ludak si i samo ludaci glasaju za wih. Ovaj tekst ni po jednom profesionalnom kriterijumu ne moè da se opravda, ve} mora da se konstatuje da pripada zabrawenim tekstovima, jer predstavqa o~iglednu zloupotrebu slobode {tampe. Taj tekst glasi: “Zanimqivu pri~u su nam ispri~ala trojica penzionera poreklom iz Crne Gore koji su èleli da ostanu anonimni. “Izlazak na izbore je ma~ sa dve o{trice za crnogorsko rukovodstvo. Odlukom Skup{tine Crne Gore ne priznaje se Savezni ustav, pa time ni savezni izbori. Ako Milo odlu~i da iza|e na izbore prizna}e Milo{evi}evu hajdu~ku promenu Ustava, dok ga Amerika nagovara da, iza|e” – kaè jedan od wih u hladovini hotela “Park”. Milo{evi}, smatraju oni, nema nikakve {anse u Crnoj Gori, ali misle da bi Ko{tunica dobro pro{ao jer je “pametan ~ovek, pravi patriota bez mrqe u karijeri, kao i svaki intelektualac”. Misle da je “lud svaki Srbin koji glasa za [e{eqa ili Vuka”, a da bi se dogodile promene u Srbiji pored vlasti mora da se promeni i opozicija. Veruju da je pobeda opozicije neminovna “samo ako ne pokradu izbore”. List “Danas” je od 3. avgusta 2000. godine do oktobra 2000. godine u svakom broju objavqivao tekst obave{tewa ~itaocima pod naslovom “Stop nasiqu” koji glasi: “Direktori i glavni urednici najve}ih privatnih i nezavisnih medija u Srbiji prihvatili su predlog Nezavisnog udruèwa novinara Srbije da do daqeg ti mediji ne izve{tavaju sa konferencija za novinare Srpske radikalne stranke, ne prenose saop{tewa te stranke, kao ni izjave wihovih funkcionera. Ova odluka izraz je na{eg protesta zbog pretwi lidera Srpske radikalne stranke Vojislava [e{eqa hap{ewem i likvidacijom novinara. Zahtevamo da dràva, primewuju}i zakon, spre~i izazivawe nasiqa, {irewe mr`we i svake vrste netrpeqivosti. Mediji, koji imaju zakonsku obavezu pra}ewa predstoje}ih izbora, po{tova}e zakonski minimum. Pozivamo i druge medije da nam se pridruè”. Tekst se nastavqa spiskom medija koji su prihvatili predlog Nezavisnog udruèwa novinara Srbije i posebnim spiskom medija koji su se prikqu~ili protestu. Ovaj tekst je naveden kao primer kako se pravda medijska satanizacija Srpske radikalne stranke i {ta se sve koristi kao izgovor za zloupotrebe i manipulaciju javnim mwewem. 201

Na osnovu izmi{qene pri~e da prof. dr Vojislav [e{eq preti da }e da hapsi i likvidira novinare, udruèwe jedne grupe novinara u znak protesta bojkotuje Srpsku radikalnu stranku. Tako se izmi{qenom pretwom navodno pronalazi razlog zbog ~ega ti mediji vi{e ne}e da izve{tavaju o aktivnostima Srpske radikalne stranke. Procenili su da ukoliko jednostrano sprovedu blokadu Srpske radikalne stranke to ne}e biti dovoqno uverqivo, ve} da je za to potreban neki razlog, pa makar on bio i u zoni o~igledne neistine. To {to neki medij ne èli da izve{tava o aktivnosti odre|ene politi~ke stranke, ili ne èli da prati jednog politi~ara kao javnu li~nost je stvar ure|iva~ke politike tog medija. Na to ne moè (niti ima potrebe) naro~ito da se prigovara. To je stav, jednostrana voqa i u krajwem pravo medija. Mediji sami procewuju da li im se to isplati ili ne. Uostalom, oni i snose rizik da li }e od toga imati ve}i tira` i gledanost, ili }e da pretrpe materijalnu {tetu, pa i da izazovu, ili potvrde sumwu u pogledu objektivnosti i drugih profesionalnih karakteristika kojima mora da se odlikuje neki medij. Taj stav i odluku medija u krajwem treba i po{tovati, ali ako je taj stav i blokada prema Srpskoj radikalnoj stranci rezultat neistinitih tvrdwi na koje se medij pozvao, kao da su mu izgovor za blokadu, onda je prof. dr Vojislav [e{eq duàn da saop{ti da je navedeni razlog obi~an i ni na ~emu utemeqen izgovor. Posebnu pa`wu zasluùje deo citiranog obave{tewa u kome oni koji sprovode ovaj protest zahtevaju od dràve da primeni zakone da bi spre~ila izazivawe nasiqa, {irewa mr`we i svake vrste netrpeqivosti. List “Danas” se poziva na zakone, a u svakom broju lista i gotovo svakom tekstu, osim mo`da vremenske prognoze, namerno kr{i zakone, izaziva mr`wu i demonstrira netrpeqivost. Verovatno da oni koji po{tuju zakone, ne izazivaju mr`wu i ne pokazuju netrpeqivost imaju pravo da prozivaju, kritikuju i traè odgovaraju}e pona{awe. List “Danas”, kao {to moè da se zakqu~i na osnovu tekstova koji su ovde preneti ima najmawe prava da se poziva i da od drugih traì da po{tuju neke dru{tvene vrednosti. List u kome iz svakog objavqenog teksta izbija mr`wa prema prof. dr Vojislavu [e{equ i Srpskoj radikalnoj stranci, i zbog te mr`we koristi najuvredqivije kvalifikacije i iznosi neistinite tvrdwe, pozivom da se ne dozvoli nasiqe, {irewe mr`we i netrpeqivost, dokazuje da zloupotrebqava medij. S kojim pravom urednici lista “Danas” zahtevaju od drugih ono {to ne poseduju wihov list. Koliko se u ure|iva~koj politici lista “Danas” po{tuju zakoni i dru{tvene vrednosti najboqe svedo~e novinski tekstovi iz kojih izvire mr`wa i prezir prema svemu {to je srpsko, te onda ne ~udi trajna ure|iva~aka orijentacija da se prof. dr Vojislav [e{eq i Srpska radikalna stranka, ama ba{ uvek predstavqaju samo u negativnom kontekstu. “Danas” od 10. oktobra 2000. godine objavio je tekst pod naslovom “Izbori u decembru danas nova vlada”. Nadnaslov iznad teksta glasi “Ju~e postignut dogovor izme|u predstavnika vlasti i opozicije u Srbiji”. Za ovaj podnesak je vaàn deo teksta koji glasi: “U zgradi Skup{tine bili su novoizabrani predsednik Savezne Republike Jugoslavije Vojislav Ko{tunica i predsednici Demokratske stranke i Srpskog pokreta obnove Zoran \in|i} i Vuk Dra{kovi}. O ishodu se naga|alo, tako je oko 11, 30 cirkulisala verzija da bi socijalisti, SPO i DOS_ovci u parlamentu (poslanici Koalicije Vojvodina i Vojvo|anskim Ma|ara) mogli 202

da formiraju vladu. Kako nezvani~no saznajemo, \in|i} je na sastanku sa Dra{kovi}em, Ko{tunicom [e{eqem i Goricom Gajevi} pretio masovnim demonstracijama, ukoliko vlada ne padne u najkra}em roku i ne raspi{u se vanredni izbori. Gajevi} je samo kratko prisustvovala ovom sastanku, a zatim ga demonstrativno napustila”. Ta \in|i}eva pretwa masovnim demonstracijama ostvarena je odmah, tog istog dana, a u okviru navedenog teksta i na istoj strani, posebno je izdvojen tekst sa podnaslovom “Gra|ani protiv radikala” koji glasi: “Nekoliko stotina gra|ana sa~ekalo je ispred Skup{tine ve}u grupu poslanika Srpske radikalne stranke i umalo nije do{lo do teèg incidenta. ûli su se i pucwi koje je ispalilo obezbe|ewe predsednika Srpske radikalne stranke, a bilo je i tu~e. Jedan ~lan obezbe|ewa potegao je i hekler. Posle izvesnog vremena radikali su se povukli i u{li u automobile koji su ih spremni ~ekali. Nezadovoqni gra|ani su jo{ oko pola sata vikali i pi{tali, a zatim lepili nalepnice Otpora na zidove ispred Skup{tine”. Ovo je tekst u kome se iznosi klasi~na kleveta, koja se sastoji u slede}em. ûo se samo jedan pucaw, a ne nekoliko kao {to bi moglo da se zakqu~i iz teksta. Jedan pucaw je ispalilo slu`beno lice obezbe|ewa potpredsednika Vlade Republike Srbije, prof. dr Vojislava [e{eqa, koje je bilo u tom trenutku ovla{}eno da hicem u vazduh spre~i i odbije napad grupe huligana. Dakle, grupa gra|ana kako se u tekstu navodi su huligani dobro poznati organima reda. To je poznato i listu “Danas”, obzirom da je veliki broj novinara ~ekao ispred zgrade Narodne skup{tine sa zadatkom da snime i prenesu {ta }e da se desi kada iza|u narodni poslanici. Grupa huligana je bila organizovana da izvr{i napad na narodne poslanike i to su svi novinari znali, te su se zato potrudili da obezbede pozicije sa kojih bi mogli da prate razvoj doga|aja. U mnogim detaqima ova informacija je tendenciozno upakovana da bi se kasnije na osnovu ove i sli~nih razradila pri~a zasnovana na zameni teze. Grupa gra|ana, a su{tinski huligani, pre}utno su na osnovu ove i sli~nih manipulacija izbegli bilo kakvu osudu javnosti i odgovornost pred nadle`nim dràvnim organima za o~igledno protivpravno pona{awe, a narodni poslanici koji su izlazili iz zgrade Narodne skup{tine postali su izaziva~i sukoba. Slu`beno lice slu`benog obezbe|ewa potpredsednika Vlade Republike Srbije, prof. dr Vojislava [e{eqa zato {to je spre~ilo i odbilo protivpravni napad, pod uticajem ovakvih klevetni~kih tekstova, pozvano je na krivi~nu odgovornost. Navedenim tekstom i iznetim neistinitim tvrdwama izvr{ena je povreda ~asti, ugleda i prava li~nosti prof. dr Vojislava [e{eqa. “Danas” za 10 i 11. mart 2001. godine objavio je tekst pod naslovom “Gresi i zasluge mile{evskog vladike”, sa nadnaslovom “Od Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve vernici traè smenu episkopa Filareta” i podnaslovom “I pre no {to je ustoli~en otac Filaret je privla~io pa`wu medija. Za sobom vu~e epitet crvenog i radikalskog vladike, a danas ga optuùju da iz episkopske yakuzi-kade vitla krstom i deli ionako podeqene vernike”. Ovi naslovi mame pa`wu i pozivaju ~itaoce da obavezno pro~itaju tekst. Sve {to se u tekstu navodi neminovno mora da se veè za najavu iz naslova da je u pitawu “crveni i radikalski vladika”. Ova konstatacija je o~igledno neistinita i predstavqa “klasi~nu klevetu”, jer tako se ne deli i ne pravi razlika izme203

|u vladika, a to je op{tepoznato toliko da gre{ku ne mogu da naprave ni deca niti ateisti. Novina koja pretenduje da bude ozbiqno glasilo tako ne{to ne bi mogla, niti smela da dopusti. Dakle, svest o neistinitosti tvrdwi je prisutna kod uredni{tva lista “Danas”, jer ni~im ne bi mogli da dokaù da su bili u zabludi ili nekoj drugoj vrsti neznawa. To dokazuju i drugi tekstovi lista “Danas” u kojima se pisalo o crkvi ili sve{tenim licima. Najava neistinitih tvrdwi, kleveta i uvreda iz naslova dodatno je obrazloèna u samom tekstu. Srpska radikalna stranka i prof. dr Vojislav [e{eq u tom tekstu se predstavqaju u negativnom kontekstu zajedno sa vladikom Filaretom, a taj deo teksta glasi: “Prilikom posete Vojislava [e{eqa, Filaret je od sve{tenika traìo da prirede do~ek i naloìo da se oglase manastirska zvona, iako se zna da ona zvone kada dolazi vladika ili, nekada, kraq. O manastirskom tro{ku vladika je ugostio radikalskog lidera luksuznom trpezom i naredio da se sluì jagwe}e pe~ewe, {to tako|e predstavqa kr{ewe crkvenih pravila, dodaje Kola{inac”. List “Danas” od 14. avgusta 2001. godine objavio je tekst pod naslovom “Zatraèna revizija spiskova prekobrojnih radnika” u kome se opisuje agonija radnika “Zastave” iz Kragujevca koji ostaju bez posla. Tu agoniju list “Danas” potkrepquje o~igledno neistinitim navodima, za koje ne nudi ni jedan dokaz, i to potencira u posebno uokvirenom delu teksta pod naslovom “Ostali julovci, socijalisti i radikali?” koji glasi: “Nekolicina radnika Fabrike automobila i “Zastave Transport” uveravala je izve{ta~a Danasa sa ju~era{weg skupa radnika da su u tim preduze}ima ostali da rade “samo julovci, socijalisti i radikali”. “Danas” od 22. oktobra 2001. godine objavio je tekst pod naslovom “[e{eq nije ni za Hag”. Iz samog naslova teksta sledi uvredqiv odnos lista prema prof. dr Vojislavu [e{equ, a taj utisak ne moè da se popravi samim tekstom u kome se prenosi saop{tewe Srpske radikalne stranke. Taj tekst: “Holandska ambasada odbila je da izda vizu predsedniku Srpske radikalne stranke Vojislavu [e{equ, saop{tila je ju~e ta stranka. U saop{tewu se navodi da je [e{eq u petak, 19. oktobra, pismom obave{ten da je wegov zahtev za vizu odbijen jer “predstavqa opasnost po nacionalnu bezbednost Kraqevine Holandije””. “Danas” od 15. decembra 2001. godine tendenciozno i bezobrazno izvla~i re~i iz teksta koji je objavqen u “Glasu javnosti” od 7. decembra 2001. godine i u posebnoj rubrici objavquje jednu re~enicu koja glasi: “Nagovorila je [e{eqa da peva, iako on ni to ne ume”. Ovo je tipi~an primer uvrede kojom list “Danas” u kontekstu stalnog objavqivawa klevetni~kih i uvredqivih tekstova na ra~un prof. dr Vojislava [e{eqa, i obi~nom re~enicom u koju ume}e re~ “ni” ponovo poku{ava da ga omalovaì. List “Danas” na ovaj na~in potvr|uje svoje opredeqewe da uvek i povodom svake, pa ~ak i najbezazlenije vesti, napadne i omalovaì prof. dr Vojislava [e{eqa. U listu “Danas” za 10 i 11. avgust 2002. godine u okviru nadnaslova “Ispod (s)vesti” objavqen je tekst pod nazivom “Imunitet predsedni~kog kandidata” u kome se pored uobi~ajenog prikazivawa prof. dr Vojislava [e{eqa u negativnom kontekstu iznose i neistinite tvrdwe i to: 204

“Kao i 1990. godine V.[. se prvi uredno prijavio na izbore za predsednika Srbije. Najdraì opozicionar veruje u pobedu ako ga podrì doìvotni dalekovidi. Od vaè}ih dokumenata najdraì (Vojislav [e{eq) kr{tenicom koju je overio vladika Atanasije Jefti} pokazuje da je Srbin. Vaè}i dokument za kandidaturu je i potvrda o rekviriranom blindiranom yipu, krivi~na prijava iz Zemuna zbog sticawa imovine na ra~un op{tine, optu`nica zbog pet kleveta qudi iz MUP Srbije i ìg istrage Ha{kog tribunala jer je sa onim koji bi trebalo da ga podrì iz zatrke u~estvovao u “zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu””. U ovom tekstu su neistinito navedeni podaci {ta je potrebno za kandidaturu za predsednika Srbije i neistinito je navedeno {ta je prof. dr Vojislav [e{eq podneo Republi~koj izbornoj komisiji. “Danas” je u broju od 4. novembra 2002. godine objavio tekst pod naslovom “Suboti} ne poznaje Maksimovi}a”. Radi se o izjavi punomo}nika Stanka Suboti}a Caneta - @abca. U tekstu se iznose i prenose neistinite ~iweni~ne tvrdwe da prof. dr Vojislav [e{eq izbegava da se pojavi na sudu i da je to jedan od razloga {to ni jedan postupak koji je pokrenut nije okon~an. Kada je u pitawu list “Danas” i tendenciozno pisawe protiv prof. dr Vojislava [e{eqa pra}eno velikom koli~inom uvreda i kleveta, uop{te se ne postavqa dilema da li je u pitawu autenti~no preno{ewe izjave advokata, izno{ewe ili preno{ewe kleveta. U pitawu je klasi~an primer zloupotrebe novinarske profesije, jer je list “Danas” uredno izve{tavao o svim postupcima koje je pokrenuo Stanko Suboti} Cane - @abac i prenosio da je prof. dr Vojislav [e{eq posle svakog ro~i{ta davao izjave medijima, te ima saznawe da on ne izbegava da se pojavi na sudu. Svi mediji su vi{e puta objavili da se Stanko Suboti} Cane - @abac ne odaziva na pozive suda, te ukoliko je advokat izneo o~iglednu la`, onda je list “Danas” morao da pita i drugu stranu, ili da putem novinarskog komentara stavi do znawa {ta mu je poznato, a sve zbog istinitog, objektivnog i kvalitetnog informisawa javnosti. Istovremeno se u objavqenom tekstu navodi da postoji saradwa izme|u prof. dr Vojislava [e{eqa i Iva Pukani}a. U pitawu je neistinita tvrdwa koja po zna~aju prevazilazi i domete kombinacija iz nau~no-fantasti~nih romana. Dakle, bez obzira {to klevetni~ka izjava poti~e od advokata, list “Danas” je ovim tekstom preneo klasi~nu klevetu. Protivtuèni Grujica i na osnovu li~nog iskustva dobro zna da prof. dr Vojislav [e{eq nikada nije izbegavao da se pojavi pred bilo kojim dràvnim organom. Da je to tako poznato je i êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu pred kojim se vode razni postupci protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Dakle, zbog mr`we i da bi se pri~inila blo kakva {teta prof. dr Vojislavu [e{equ, protivtuèni Grujica pristaje da objavi svaki tekst u kome se iznose o~igledne klevete. Ako ih ne saop{tava neko drugi, onda je protivtuèni Grujica spreman da i li~no preko stranica lista “Danas” izmisli neku vest, ili je oboji negativnim kontekstom, do uvreda i o~iglednih kleveta. Taj tekst glasi: “Stanko Suboti} Cane ne samo da ne krije @eqka Maksimovi}a Maku, osumwi~enog za ubistvo Bo{ka Buhe, ve} doti~nog gospodina niti poznaje niti je za wega ikada ~uo, tvrdi Radoslav V. Tadi}, opunomo}eni advokat Suboti}a. Tvrd205

wu o vezi Suboti}a i Maksimovi}a, koju je Danas preneo, a koju je izrekao Vojislav [e{eq, Tadi} karakteri{e kao “bezo~nu la`”. U demantiju se napomiwe da je zbog sli~nih kleveta Suboti} protiv [e{eqa ve} pokrenuo vi{e od deset krivi~nih tu`bi, od kojih zbog neaùrnosti srpskog pravosu|a i [e{eqevog izbegavawa da se pojavi na sudu, niti jedna nije okon~ana. Suboti} je uveren da }e se otkrivawem stvarnih izvr{ilaca ovog nedela sprati qaga sa wegovog imena koju mu u posledwih godinu i po dana nanosi Vojislav [e{eq u saradwi sa Ivom Pukani}em iz Zagreba, i da }e ovaj zbog toga sigurno odgovarati pred sudom”. “Danas” u broju od 26. novembra 2002. godine objavio je tekst pod naslovom “No`, ìca, Srebrenica”. U ovom tekstu pored uobi~ajenih uvreda iznete su i neistinite tvrdwe o prof. dr Vojislavu [e{equ. Taj deo teksta glasi: “Ne{to jo{ gore {to direktne veze ima sa pri~om o |eneralu Draì: za sve vreme utakmice sa sarajevskim “@elezni~arom”, na bawalu~kim tribinama je stajao transparent: “No`, ìca, Srebrenica”. Policija nije reagovala (toboè, pla{ila se ve}ih incidenata), delegat je }utao, gosti su protestvovali, publika se pravila luda... i tekma je nekako odràna pod klasi~nim uslovima genocida. Kad zanemarimo pitawe koji je to um mogao da smisli ovakav haiku-stih jer ve} znamo odgovor: onaj isti srpskoidni um koji je noèm i ìcom poklao onolike Bo{wake u Srebrenici, ostaje samo naznaka starinskog filinga s ove i one strane Drine: da se ve}ina ne~eg {to se eufemisti~ki zove “srpsko nacionalno pitawe” jo{ uvek ponosi zlo~inima, jer u toj uskoj svesti nema mesta za kajawe ili saose}awe, ve} samo prostora za fa{isti~ku ideju krvi i tla. [ta vrede {upqe pri~e o pomirewu kad Srbija, recimo, na predstoje}im predsedni~kim izborima moè da glasa za jednog od trojice navija~a bawalu~kog “Borca”? Svaki od kandidata - Vojislav Ko{tunica, Vojislav [e{eq i Borislav Pelevi} - mogao je da se potpi{e ispod onakvog transparenta: Ko{tunica zato {to li~no {titi srebreni~kog koqa~a Ratka Mladi}a; [e{eq zato {to je po definiciji ratni zlo~inac, ba{ kao Arkanov kum Pelevi} koji rado pri~a o svojim ratnim pohodima na Bosnu i Hrvatsku. Glasati na ovakvim izborima isto je kao da imate izbor: Himler ili Hajdrih ili Gebels, naprosto, pomisao da se tzv. Nova Srbija svela na ovu postravnogorsku trojku u totalnom je raskoraku sa imiyom te iste Srbije koju neideolo{ki nudi pragmati~na Vlada Srbije, svesna da su ovakvi kandidati kamen oko svakog vrata. Mo`da je zato potreba bojkota jedino re{ewe za ovaj Bawalu~ki ^vor: boqe bez ikakvog predsednika nego s ovakvim kandidatima za predsednika”! U ovom tekstu prof. dr Vojislav [e{eq se predstavqa da je navija~ bawalu~kog “Borca”. Ova neistinita tvrdwa ne bi bila klevetni~ka izjava da u istom tekstu navija~i bawalu~kog “Borca” nisu opisani samo po jednom transparentu koji je bio na utakmici, a koji glasi “No`, ìca, Srebrenica”. U tekstu je taj transparent prikazan kao crna i negativna asocijacija za ka`wivo delo, te se ~itaocu sugeri{e da je prof. dr Vojislav [e{eq u prenosnom smislu navija~, koji kao i svi navija~i voli i podràva u ovom slu~aju, ne fudbalski klub, ve} ono {to bi trebalo da predstavqa “No`, ìca, Srebrenica”. Ova neistinita tvrdwa je toliko o~igledna, nedvosmislena i poja~ana kao sugesti206

ja ~itaocu u slede}em pasosu gde se za prof. dr Vojislav [e{eq, prenosno kao navija~a bawalu~kog “Borca” i jednog od kandidata za predsednika Republike Srbije na izborima tvrdi da je mogao da se potpi{e ispod onakvog transparenta (potpis kao da je autor parole “No`, ìca, Srebrenica”) zato {to je po definiciji ratni zlo~inac. Da li je mogu}a ve}a i teà kleveta od tvrdwe da je neko ratni zlo~inac po definiciji. Protivtuèni Grujica, koji izme|u lista “Danas” i sebe kao glavnog i odgovornog urednika stavqa znak jednakosti, morao bi da odgovara za {tetu koju je pri~inio izno{ewem neistinitih tvrdwi i uvreda kojima je povredio ugled, ~ast, slobode i prava prof. dr Vojislava [e{eqa. Ovo naro~ito dolazi do izraàja zato {to ovaj i sli~ni, a svi su uvredqive sadrìne, ili klevetni~ki, protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, predstavqaju matricu i osnovu za nove uvrede i klevete. Jednom objavqena uvreda, izneta, ili preneta klevetni~ka izjava u listu “Danas” nije presedan, ve} postaje pravilo ure|iva~ke politike tog lista. Nakon vi{ednevne medijske eksploatacije list “Danas” prelazi na novu, a ~esto koristi i priliku da ih i sve zbirno ponavqa u tekstovima koji slede. U listu “Danas” od 30. novembar i 1. decembar 2002. godine objavqen je tekst pod naslovom “Lako je Petru Lukovi}u” u okviru rubrike Dnevnik danas. U tom tekstu ispod podnaslova “Utorak 26. novembar” objavqeno je: “Ina~e mislim da sam realisti~ne predstave o slobodnom i nezavisnom novinarstvu stekla jo{ pre par godina. Prvi put sam jedan privatni medij jednu TV ku}u, posetila kada sam bila gasterbajterka, u vreme Slobinog blagostawa. Sticajem okolnosti, tog trenutka kada sam bila u toj TV stanici na stolu je stajala Rojtersova informacija o samoubistvu Nikole Koqevi}a. Moj poznanik novinar ove ku}e, rekao je: {teta bio je sjajan ~ovek, za razliku od Mladi}a i Karayi}a koji su zlo~inci. Pitala sam ga da li je to saop{tio svojim gledaocima onda kada je radio intervju sa ovim qudima. Rekao mi je da sam naivna, jer slobodnog novinarstva nema. Pitala sam ga za{to wegova privatna TV tek posle dva meseca izve{tava o {etwama i demonstracijama 96. godine u Beogradu. Rekao mi je da postoje institucije koje vode o tome ra~una {ta je datog trenutka od nacionalnog i dràvnog interesa. Da li i kod nas neko o tome vodi ra~una, {ta li je tek na{ nacionalni i dràvni interes ovog trenutka , da li to neko zna? Prelistavam {tampu, i za oko mi pada sjajan tekst Petra Lukovi}a, pod naslovom “No`, ìca, Srebrenica”, a posebno onaj deo gde se vajka za koga }e ovo bira~ko telo mo}i da glasa: “Ko{tunica {to li~no {titi srebreni~kog koqa~a Ratka Mladi}a, [e{eq zato {to je po definiciji ratni zlo~inac, ba{ kao Arkanov kum Pelevi} koji rado pri~a o ratnim pohodima ...”. Lako je Lukovi}u, on ne ìvi u gradu u kojem su se pro{le godine trpali u tesnoj sali da ~uju i vide [qivan~anina”. Dakle, u ovom tekstu se iznosi i prenosi da je prof. dr Vojislav [e{eq po definiciji ratni zlo~inac. Da li je mogu}a ve}a uvreda i istovremeno kleveta od iznete. Ovaj novinski tekst je ujedno dokaz da je kleveta izneta u prethodnom tekstu Petra Lukovi}a pri~inila te{ku posledicu, jer se javio i drugi novinar koji potvr|uje prethodno iznetu klevetu. Dakle, klasi~na kleveta je proizvela te{ke posledice, te ova nova, odnosno ponovqena 207

klasi~na kleveta, osim {to je samostalno radwa povrede ~asti, ugleda i prava li~nosti, ujedno je dokaz da su nastupile te{ke posledice za prof. dr Vojislava [e{eqa. III. Protivtuèni – tuìlac Grujica je izno{ewem i preno{ewem neistinitih ~iweni~nih tvrdwi i uvreda (o dokumentaciji na osnovu koje je prof. dr Vojislavu [e{equ progla{ena kandidatura za predsednika Srbije, po definiciji ratni zlo~inac i druge) izvr{io povredu prava li~nosti (~ast, ugled, slobode i prava li~nosti) usled ~ega protivtuìlac – tuèni prof. dr Vojislav [e{eq trpi du{evne bolove. Protivtuìlac – tuèni prof. dr Vojislav [e{eq je profesionalni politi~ar i predsednik Srpske radikalne stranke i ove klevetni~ke izjave, zato {to ga predstavqaju u izuzetno negativnom kontekstu, te{ko ga poga|aju i izazivaju te{ke posledice. Ove izjave, wihovo objavqivawe i preno{ewe izazivaju kod protivtuìoca – tuènog prof. dr Vojislava [e{eqa ose}aj nelagodnosti i zato mora da se pravda, obja{wava i dokazuje da prenete izjave nisu ta~ne, ve} tendenciozno neistinite i namerno uvredqive, a zasnovane na mr`wi koja se jasno poru~uje i usmerava prema prof. dr Vojislavu [e{equ, Srpskoj radikalnoj stranci i politici za{tite srpskih nacionalnih interesa. Za proteklih 12 godina aktivnog i profesionalnog bavqewa politikom o protivtuìocu – tuènom su stalno objavqivani tekstovi u listu “Danas” i stalno je bio u ìì interesovawa glavnog i odgovornog urednika, protivtuènog – tuìoca Grujice, po~ev od prvog broja do dana podno{ewa ove protivtu`be. Oni su objavili najvi{e tekstova koji su prepuni neistinitih tvrdwi o prof. dr Vojislavu [e{equ. Klevetni~ke tvrdwe u~esnika u politi~kom ìvotu, pa i svih drugih koji su voqni da saspu gomilu laì, kleveta i uvreda na ra~un prof. dr Vojislava [e{eqa, uvek su imale garantovan prioritet da se ba{ te uvrede i klevete objave na stranicama lista “Danas”. Zbog iznetih i prenetih neistina protivtuìlac prof. dr Vojislav [e{eq je morao da se pravda i u li~nim kontaktima sa poznanicima da obja{wava, ~ak i koju je dokumentaciju podneo prilikom kandidature za predsednika Republike Srbije. Protivtuìlac prof. dr Vojislav [e{eq bio je u situaciji da sa strepwom izlaè programske stavove i politi~ku analizu, a to mu je redovan posao, i da se optere}uje time {to tokom obavqawa redovnog posla moè biti prekinut i fakti~ki primoran da obja{wava i obrazloè u ~emu se sastoje klevetnike tvrdwe i uvrede objavqene u listu “Danas”, pa ~ak i koju je dokumentaciju dostavio prilikom progla{ewa za kandidata za predsednika Republike Srbije. Danima posle objavqivawa navedenih tekstova u listu “Danas” prof. dr Vojislav [e{eq je morao da na telefonske pozive pojedina~no obja{wava da su prenete neistinite tvrdwe i uvrede. Protivtuìlac prof. dr Vojislav [e{eq, kao profesionalni politi~ar, koji nikada nije radio mimo zakona, niti je ikada zloupotrebio strana~ku, politi~ku ili dràvnu funkciju, ve} se uvek trudio da sve uradi najboqe i u op{tem interesu, strepi i pla{i se da klevetni~ke izjave iz navedenih tekstova u listu “Danas” ponovo ne odvrate bira~e na slede}im izborima. Primera radi navodi se da je samo jednom klevetni~kom izjavom stvorena asocijacija da je protivtuìlac progla{en za kandidata za predsednika Republike Srbije i na osnovu posebne dokumentacije, a ne samo na osnovu zako208

nom propisane dokumentacije. Optere}ewe je s pravom ve}eg intenziteta zbog brige da Srpska radikalna stranka i prof. dr Vojislav [e{eq ne ostvare o~ekivane izborne rezultate, delom i zbog toga {to protivtuèni - tuìlac Grujica preko lista “Danas”, koji ure|uje, stalno {aqe negativnu sliku zasnovanu na uvredama i klevetama, i o~igledno seje i {iri mr`wu prema protivtuìocu prof. dr Vojislavu [e{equ. Negativna slika moè da se formira prema objektivnom kriterijumu dru{tvenih vrednosti i uticaju koje novine imaju na formirawe stava. âst, ugled, sloboda i prava li~nosti prof. dr Vojislava [e{eqa su povre|eni izno{ewem i preno{ewem klevetni~kih izjava i uvreda u navedenim tekstovima koje je objavio list “Danas”, a koji ure|uje protivtuèni Grujica. Jedini koji ima interes da o prof. dr Vojislavu [e{equ iznosi i prenosi uvrede i klevete je onaj ko èli da zaustavi i ponizi srpski slobodarski duh, dràvotvornost i razori vitalne interese srpskog naroda. Onaj ko je to javno saop{tio i delima dokazao, od gaèwa me|unarodnog prava do naoruàvawa srpskih neprijateqa i terorista, je CIA, odnosno oni koji su na strani CIAe. Tako uvredqive i klevetni~ke tekstove u listu “Danas” mogla je da objavi samo CIA, a preko kog imena i prezimena glavnog i odgovornog urednika uop{te nije bitno, jer sve promene urednika nisu promenile ure|iva~ku politiku lista “Danas” kada su u pitawu srpski nacionalni interesi, Srpska radikalna stranke i prof. dr Vojislav [e{eq. Kod protivtuènog Grujice uvek je postojala svest da se preko novinskih tekstova u listu “Danas” iznose i prenose neistinite ~iweni~ne tvrdwe o prof. dr Vojislavu [e{equ i Srpskoj radikalnoj stranci. Da je u pitawu smi{qeno objavqivawe klevetni~kih tekstova i tekstova prepunih uvreda, najboqe pokazuje mr`wa koja izvire iz tekstova, iz svakog reda i izme|u redova. Mr`wa suàva svest, ali istovremeno i dokazuje da ba{ ta svest postoji da se namerno objavquju takvi tekstovi, prepuni kleveta i uvreda. I bez bilo kakvog direktnog povoda prof. dr Vojislav [e{eq je nezaobilazan u navedenim tekstovima. O~igledno je da protivtuèni Grujica ne bira sredstva da preko svog lista omalovaì, uvredi i odvrati bira~e od prof. dr Vojislava [e{eqa. Me|utim, mr`wa koja izvire dokazuje da nije u pitawu druga~iji politi~ki stav ili mi{qewe, ve} gotovo patolo{ka èqa da se prof. dr Vojislav [e{eq uni{ti kao politi~ar, stru~wak i ~ovek. Zato se navedeni tekstovi ne mogu smatrati ure|iva~kim propustom, preno{ewem tu|ih izjava radi informisawa javnbosti, ili javnom kritikom, ve} pre svega aktima i delima kojima se povre|uju prava li~nosti prof. dr Vojislava [e{eqa. Svojevrsna identifikacija sa listom “Danas”, koju je priznao protivtuèni - tuìlac Grujica, otklawa sve eventualne pravne nedoumice i daje za pravo i prof. dr Vojislavu [e{equ da se u ovoj parnici, po istom kriterijumu, identifikuje sa Srpskom radikalnom strankom i srpskim nacionalnim interesima. Prof. dr Vojislav [e{eq pristaje da na osnovu identifikacije sa Srpskom radikalnom strankom i srpskim nacionalnim interesima preuzme i snosi u skladu sa zakonom odgovornost i kada je u pitawu pravo na naknadu nematerijalne {tete koja se od wega traì. Po istom kriterijumu i protivtuèni - tuìlac Grujica, kao odgovorni zastupnik za sve tekstove objavqene u listu “Danas”, treba da snosi odgovornost u skladu sa zakonom za objavqene tek209

stove kojima je povre|eno pravo li~nosti, kao i da naknadi nematerijalnu {tetu koju je wegov list “Danas” u~inio. Naravno, prilikom odlu~ivawa o visini naknade koju treba da plati protivtuèni - tuìlac Grujica, sud bi morao da vodi ra~una da je wegovo imovno stawe daleko boqe od onoga koje }e sudu da prikaè, jer su pravi i istinski osniva~i i finansijeri lista “Danas”, a to zna~i i Grujicinog rada, oni iz inostranstva koji imaju neograni~ena sredstva. To je odavno notorna istina. Uostalom, oni su finansirali i agresiju i bombardovawe Savezne Republike Jugoslavije. Ako su mogli desetine milijardi dolara da upotrebe za rasturawe dràve i nano{ewe patwi srpskom narodu, onda su wihova sredstva angaòvana u list “Danas” i materijalni poloàj protivtuènog Grujice toliko velika da visina protivtu`benog zahteva predstavqa sitnicu za protivtuènog - tuìoca Grujicu. Zbog povrede ugleda, ~asti, sloboda i prava li~nosti protivtuìlac trpi du{evne bolove i strah, velike ja~ine, jer je povre|eno dostojanstvo li~nosti i to traje i dugo }e trajati jer se preko lista “Danas” objavquju samo tekstovi u kojima se prof. dr Vojislav [e{eq vre|a, omalovaàva i kleveta, tako da je uvek predstavqen u negativnom kontekstu. Imaju}i u vidu da su upravo ~ast, dostojanstvo, ugled, pravo neoklevetane i neuvre|ene li~nosti, kao i dostojanstvo osnovne pretpostavke za uspe{no profesionalno obavqawe politi~kih aktivnosti, a prof. dr Vojislav [e{eq je profesionalni politi~ar, i da samo li~nosti nespornih i neugroènih li~nih karakteristika imaju potreban ugled za bavqewe politikom, protivtuìlac zahteva nov~anu naknadu nematerijalne {tete u iznosu od 8.865.348,00 dinara. Ovaj iznos nov~ane naknade, osim {to predstavqa ~inidbu zadovoqewa, treba da posluì i za namirewe tro{kova koje je imao i koje }e prof. dr Vojislav [e{eq da ima za {tampawe materijala, objavqivawe novinskih ~lanaka, odràvawe tribina i drugih vrsta promotivnih skupova, radio i televizijskih emisija na kojima bi se odagnale uvrede i opovrgle klevetni~ke izjave protivtuènog - tuìoca Grujice, a protivtuìlac poku{ao da skine qagu i povrati ~ast i ugled, i odagnao nasrtaje na slobodu i prava li~nosti koje mu pripadaju. Mada protivtuìlac deluje ~vrsto i stameno, i moè da se stekne utisak da uvek ne obra}a pa`wu na klevetni~ke izjave koje se serijski objavquju u novinama, a posebno u listu “Danas”, nije mu sasvim sve jedno {to se o wemu iznose laì i predstavqa u negativnom kontekstu, te usled toga trpi du{evni bol i strah koji se prema objektivnim kriterijumima, imaju}i u vidu profesiju protivtuìoca, moè utvrditi da je velikog intenziteta i da dugo traje. Zato protivtuìlac prof. dr Vojislav [e{eq predlaè da êtvrti op{tinski sud u Beogradu, po sprovedenoj javnoj raspravi, donese slede}u presudu: Odbija se tu`beni zahtev tuìoca Grujice Spasovi}a kojim je traìo da sud obaveè tuènog Vojislava [e{eqa da mu na ime naknade nematerijalne {tete isplati iznos od 7.865.348,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana pravosna`nosti presude pa sve do isplate, kao i da mu naknadi sve nastale parni~ne tro{kove, a sve u roku od 15 dana od pravosna`nosti presude pod pretwom prinudnog izvr{ewa. Usvaja se tu`beni zahtev protivtuìoca - tuènog prof. dr Vojislava [e{eqa i obavezuje protivtuèni - tuìlac Grujica Spasovi} da plati protiv210

tuìocu - tuènom prof. dr Vojislavu [e{equ za pretrpqene du{evne bolove zbog povrede ugleda, ~asti, sloboda i prava li~nosti 7.865.348,00 dinara i za pretrpqeni strah 1.000.000,00 dinara, sa zakonskom kamatom od dana pravosna`nosti ove presude do kona~ne isplate, kao i da protivtuìocu naknadi parni~ne tro{kove, po odluci suda, a sve u roku od 15 dana pod pretwom izvr{ewa.

II. Novinski komentari, dan posle Nakon odrànog pripremnog ro~i{ta u êtvrtom op{tinskom sudu u Beogradu, u ve}ini dnevnih listova objavqeni su komentari su|ewa. “Ve~erwe novosti” 28. decembra 2002. godine objavile su tekst pod naslovom “êkaju dokaze” i nadnaslovom “’Danas’ i [e{eq”: Vojislav [e{eq se i ju~e na{ao na optuèni~koj klupi êtvrtog op{tinskog suda, po tu`bi Grujice Spasovi}a, glavnog i odgovornog urednika lista “Danas”. Spasovi} je tuìo [e{eqa, jer je u nedeqniku “Svedok” izjavio da je “Danas” ameri~ko glasilo koje ure|uje CIA. Lider radikala je dostavio odgovor na tu`bu na 164 pisane strane. Zastupnik Spasovi}a izjavio je da o~ekuje da [e{eq podnese dokaze za svoje navode, a ne samo politi~ke pretpostavke. “Politika” u svom izdawu od 28. decembra 2002. godine objavila je tekst pod naslovom “[e{eq ponovio optu`be na ra~un lista ’Danasœ” i nadnaslovom “U êtvrtom op{tinskom sudu”: Glavni i odgovorni urednik “Danasa”, Grujica Spasovi}, ostao je ju~e pri navodima tu`be za klevetu protiv lidera radikala Vojislava [e{eqa, zbog povrede ~asti i ugleda izjavom da list “Danas” “ure|uje Centralna ameri~ka obave{tajna agencija (CIA)”. Na pripremnom ro~i{tu pred êtvrtim op{tinskim sudom u Beogradu, [e{eq je ponovio uvrede na ra~un “Danasa”, a na Spasovi}evu tu`bu podneo je odgovor na 164 gusto kucane strane, kao i protivtu`bu na vi{e od 50 strana. Spasovi} je tuìo [e{eqa zbog izjave listu “Svedok” od 27. avgusta ove godine, da je list “Danas” “~isto ameri~ko glasilo” i da ga “ure|uje CIA”. [e{eq je na ju~era{wem ro~i{tu rekao da podnosi protivtu`bu, jer je “Danas” pisao da je on ratni zlo~inac i zbog toga {to je taj list, kako je naveo, objavio neta~an citat “da }e, ukoliko do|e do odvajawa Srbije i Crne Gore, Crnogorci morati da nose ùte trake”. Lider radikala zatraìo je istovetni iznos naknade nematerijalne {tete za du{evne bolove, koju je Spasovi} zahtevao od wega – 7.865.368 dinara. [e{eq je zatraìo i milion dinara za pretrpqeni strah. “Glas javnosti” 28. decembra 2002. godine objavquje tekst sa nadnaslovom “Su|ewe po tu`bi lista ’Danas’” i naslovom “I [e{eq traì od{tetu”: Glavni i odgovorni urednik lista “Danas”, Grujica Spasovi}, ostao je ju~e pri navodima tu`be za klevetu protiv lidera radikala Vojislava [e{eqa, zbog povrede ~asti i ugleda izjavom da list “Danas” “ure|uje Centralna ameri~ka obave{tajna agencija (CIA)”. [e{eq je ponovio uvrede na ra~un “Danasa”, a na Spasovi}evu tu`bu podneo je odgovor na 164 gusto kucane strane, kao i protivtu`bu na vi{e od 50 strana. [e{eq je rekao da podnosi protivtu`bu jer je “Danas” pisao da je on ratni zlo~inac i zbog toga {to je, kako je naveo, objavio neta~an citat “da }e, ukoliko do|e do odvajawa Srbije i Crne Gore, Cr211

nogorci morati da nose ùte trake”. Lider radikala zatraìo je istovetni iznos naknade nematerijalne {tete, koju je Spasovi} zahtevao od wega – 7.865.368 dinara i milion dinara “za pretrpqeni strah”. “Ekspres” u izdawu od 28. decembra 2002. godine objavquje tekst sa naslovom “[e{eq ponovio optu`be na ra~un Danasa” i nadnaslovom “Vo|a radikala protiv beogradskog dnevnika”. U okviru teksta izdvojen je antrfile sa naslovom “Kwiga”: Glavni i odgovorni urednik “Danasa”, Grujica Spasovi}, ostao je ju~e pri navodima tu`be za klevetu protiv lidera radikala Vojislava [e{eqa, zbog povrede ~asti. Spasovi} je tuìo [e{eqa zbog izjave objavqene u “Svedoku” od 27. avgusta ove godine da taj list “ure|uje Centralna ameri~ka obave{tajna agencija”. Na pripremnom ro~i{tu pred êtvrtim op{tinskim sudom u Beogradu, javqa Beta, [e{eq je ju~e ponovio uvrede na ra~un “Danasa”, a na Spasovi}evu tu`bu podneo je odgovor na 164 gusto kucane strane, kao i protivtu`bu na vi{e od 50 strana. [e{eq je na ju~era{wem ro~i{tu rekao da podnosi protivtu`bu jer je “Danas” pisao da je on ratni zloìnac i zbog toga {to je taj list, kako je naveo, objavio neta~an citat “da }e, ukoliko do|e do odvajawa Srbije i Crne Gore, Crnogorci morati da nose ùte trake”. Lider radikala zatraìo je istovetni iznos naknade nematerijalne {tete za du{evne bolove, koju je Spasovi} zahtevao od wega – 7.865.368 dinara, ali je zatraìo i milion dinara za pretrpqeni strah. Glavna rasprava po tu`bi Spasovi}a protiv [e{eqa zbog povrede ~asti i ugleda zakazana je za 27. februar. [e{eq je najavio i kwigu pod naslovom “Major CIA Grujica Spaosiv}, koju }e objaviti do slede}eg ro~i{ta, a ocenio je da }e glavni i odgovorni urednik “Danasa” “mo`da u me|uvremenu postati potpukovnik”. Crnogorski “Dan” 29. decembra 2002. godine objavio je tekst sa naslovom “Glavni urednik “Danasa” i [e{eq razmijenili tu`be i uvrede” i nadnaslovom “Sa su|ewa lideru radikala”. U okviru teksta je i antrfile sa naslovom “îtuqe”: Glavni i odgovorni urednik lista “Danas”, Grujica Spasovi}, ostao je pri navodima tu`be za klevetu protiv lidera radikala Vojislava [e{eqa, zbog povrede ~asti i ugleda izjavom da te novine “ure|uje Centralna ameri~ka obavje{tajna agencija”. Na pripremnom ro~i{tu pred êtvrtim op{tinskim sudom u Beogradu, [e{eq je u petak ponovio uvrede na ra~un “Danasa”, a na Spasovi}evu tu`bu podnio je odgovor na 164 gusto kucane stranke, kao i protivtu`bu na vi{e od 50 strana. Spasovi} je tuìo [e{eqa zbog izjave listu “Svjedok” od 27. avgusta ove godine, da je “Danas” “~isto ameri~ko glasilo” i da ga “ure|uje CIA”. [e{eq je na pretresu rekao da podnosi protivtu`bu, jer je “Danas” pisao da je on ratni zlo~inac i zbog toga {to je taj list, kako je naveo, objavio neta~an citat “da }e, ukoliko do|e do odvajawa Srbije i Crne Gore, Crnogorci morati da nose ùte trake”. Lider radikala zatraìo je istovjetni iznos naknade nematerijalne {tete za du{evne bolove, koju je Spasovi} zahtijevao od wega – 7.865.368 dinara. [e{eq je zatraìo i milion dinara za pretrpqeni strah. 212

Insistiraju}i da svaka rije~ wegovog izlagawa u|e u zapisnik, [e{eq je, kako prenosi B92, rekao: “’Danas’ je najprqaviji antisrpski list, to je toliko prqava novina da, kad u woj vidim ~ituqu, znam da je umrlo neko veliko |ubre”.

III. “Danas” nastavqa jo{ prqavije U listu “Danas”, u broju od 28-229. decembra 2002. godine, u tekstu sa naslovom “Vojislav [e{eq: Danas je najprqaviji antisrpski list” prenet je komentar sa pripremnog ro~i{ta pred êtvrtim op{tinskim sudom po tu`bi Grujice Spasovi}a protiv mene. U tekstu je dat i “stru~ni komentar” Gruji~inog advokata Gorana Dragani}a u vezi sa protivtu`bom koju sam sudu predao na ro~i{tu. Pred êtvrtim op{tinskim sudom ju~e je na pripremnom ro~i{tu u procesu Grujica Spasovi}, glavni i odgovorni urednik “Danasa”, protiv Vojislava [e{eqa, predsednika Srpske radikalne stranke, tuìlac Spasovi} ostao pri navodima iz tu`be za klevetu, a [e{eq je sudu predao odgovor na tu`bu na 164 i protivtu`bu na 58 gusto kucanih stranica. Lider radikala protivtu`bom zahteva od urednika “Danasa” naknadu nematerijalne {tete u iznosu od 7.865.368 dinara (iznos koji traì tuìlac), za du{evne bolove i milion dinara za pretrpqeni strah. Spasovi} je tuìo [e{eqa zbog toga {to je lider radikala u intervjuu listu “Svedok”, objavqenom 27. avgusta ove godine, ustvrdio kako je “Danas” “~isto ameri~ko glasilo”, odnosno da ga “ure|uje CIA”. [e{eq je na ju~era{wem ro~i{tu rekao da podnosi protivtu`bu, jer je “Danas” pisao da je on zlo~inac i zbog toga {to je ovaj list objavio neta~an citat “da }e, ukoliko do|e do odvajawa Srbije i Crne Gore, Crnogorci morati da nose ùte trake”. [e{eq je, tako|e, psotavio pitawe da li je Spasovi} ovla{}en da zastupa “Danas”. – “Danas” je najprqaviji antisrpski list, to je toliko prqava novina da, kad u woj vidim ~ituqu, znam da je umrlo neko veliko |ubre – rekao je [e{eq, insistiraju}i da svaka re~ u|e u zapisnik. On je najavio kwigu pod naslovom “Major CIA Grujica Spasovi}” koju }e objaviti do slede}eg ro~i{ta, te da }e glavni i odgovorni urednik “Danasa” “mo`da u me|uvremenu postati potpukovnik”. Goran D. Dragani}, Spasovi}ev advokat, kaè da }e se, s obzirom na obimnost [e{eqeve protivtu`be i odgovora na tu`bu, preciznije, sa striktno formalno-pravne ta~ke gledi{ta, izjasniti pismenim podneskom u blagovremenom roku. “Me|utim”, dodaje Dragani}, “ve} sada mogu da izjavim, na osnovu [e{eqevog iskaza datog na raspravi i posle letimi~nog uvida u wegov pismeni odgovor, da tuèni [e{eq, osim politi~kih tvrdwi i kvalifikacija, nije pruìo niti predloìo nijedan formalno-pravni relevantan dokaz na okolnost potvr|ivawa wegovih navoda datih u spornom intervjuu, ~ime bi od sebe mogao da odbije primenu instituta obligacionog prava – naknade nematerijalne {tete, u korist glavnog i odgovornog urednika “Danasa”. Glavna rasprava zakazana je za 27. februar. U “Danasu” od 3. januara 2003. godine, u ~lanku sa naslovom “Apel za pomo}” i nadnaslovom “Povodom {okantne izjave Vojislava [e{eqa na sudu”, preneta je moja izjava o “Danasu” kao najprqavijoj antisrpskoj novini. Citat izjave: “Danas je najprqaviji antisrpski list. To je toliko prqava novina da, kada u woj vidim ~ituqu, znam da je umrlo neko veliko |ubre”. 213

U srpskoj je tradiciji da se o umrlom govori sa pijetetom. Izjava dr Vojislava [e{eqa je najblaè re~eno monstruozna i zasluùje svaku osudu. Naravno, osude stiù sa svih strana, emocije se iz dana u dan sve vi{e razbuktavaju. U istom broju “Danas” je preneo i pismo Jasne Bogojevi} iz Beograda, pod naslovom “Dug onima koje smo voleli”. Ima nas koji ni za ìvu glavu ve} 15 godina ne dajemo ~ituqe u drugim listovima, jer ne èlimo da se opra{tamo od svojih prijateqa i ro|aka na stranicama na kojima su bili razni Obili}i i Srpski sokolovi. Zato predlaèm da svi koji su ikad dali osmrtnicu ili in memoriam u va{em veoma cewenom listu tuè Vojislava [e{eqa za uvrede, nano{ewe du{evne boli ili kako to ve} ide. To smo du`ni Miladinu @ivoti}u, Slobodanu Ini}u, Novaku Pribi}evi}u, Jeleni ]anti}... i wihovim bliskim ro|acima i prijateqima. Povodom moje izjave pred êtvrtim op{tinskim sudom u Beogradu oglasili su se “vrsni” pravnici Jugoslovenskog komiteta za qudska prava. Komentar antisrpske organizacije objavio je antisrpski “Danas” u broju od 29. januara 2003. godine, pod naslovom “Dràva mora za{tititi gra|ane” i nadnaslovom “Jukom povodom izjave Vojislava [e{eqa o ~ituqama u Danasu”. Nakon izjave Vojislava [e{eqa pred sudom da kada u “Danasu” vidi ~ituqu “zna da je umrlo neko veliko |ubre”, reagovalo je nekoliko porodica i pojedinaca sa zahtevom da se pokrene postupak za adekvatno ka`wavawe ovakvog istupa ostra{}enog politi~kog lidera. Dràva povodom te izjave mora reagovati, pre svega tuìla{tvo, jer je to klasi~an poziv na lin~. Samo je pola koraka od izjave koja moè podstaknuti “ostra{}ene pojedince”, do nasiqa i progona, ukoliko se uzme u obzir da je veliki broj [e{eqevih pristalica bahat i sklon nasilni~kom pona{awu, kaù u Komitetu pravnika za qudska prava (Jukom). Pravnici Jukoma navode da je [e{eqeva izjava o ~ituqama u “Danasu” samo jedna u nizu, te da ne bi trebalo da predstavqa uvredu “jer smo prethodnih godina od tog ~oveka doìvqavali i gore”. Ju~e je “Danas” objavio reagovawe Amire i Milivoja Pisara koji navode da ako “javni tuìlac civilizovane zemqe ne osje}a i ne procjewuje da je duàn da za{titi gra|ane od takve gadosti, onda je na svima nama da podignemo zajedni~ku tu`bu”. – Nas ne vre|a pona{awe [e{eqa jer je taj ~ovek uvek bio bahat i stalno pozivao na progon odre|enih qudi. Nas treba da zabrine pona{awe dràve i novih vlasti, koje su dozvolile da [e{eq bude predsedni~ki kandidat. Za tu izjavu tuìla{tvo mora pokrenuti postupak za{to bi se mi jo{ poniàvali – ocjewuje za “Danas” predsednika Jukoma Biqana Kova~evi}-Vu~o.

214

SADR@AJ: Predgovor .................................................................................. I.. Da li }e Cijin major dobiti unapre|ewe ........................ 1. Tu`ba Grujice Spasovi}a ......................................................... 2. Ekspertska analiza lista “Danas” ........................................ 3. Grujica na optu`eni~koj klupi .............................................

II. Novinski komentari, dan posle ......................................... III. “Danas” nastavqa jo{ prqavije ........................................

3 5 5 12 159 211 213

215

ﾃ心abrana dela prof. dr Vojislava [e{eqa 1. Vreme preispitivawa 2. Hajka na jeretika 3. Fenomenologija balkanskog despotizma 4. Veleizdajni~ki proces 5. Narkomanija Vuka manitoga 6. Politika kao izazov savesti 7. Milan Pani} mora pasti 8. Na me|unarodnoj sceni 9. Su~eqavawe sa sedmom silom 10. Narodni tribun 11. Poslani~ke besede 12. Filipike ~etni~kog vojvode 13. Pali, àri, dediwski dizdare 14. Crveni tiranin sa Dediwa 15. Da sve srpsko bude kao zemunsko 16. Promene po voqi naroda 17. Bez dlake na jeziku 18. Mo} argumenata 19. Falsifikovana voqa naroda 20. Vlada nacionalnog jedinstva 21. Srbija pod ameri~kim bombama 22. Dok patriote obnavqaju izdajnici razaraju 23. Radikali se nisu obrukali 24. Pakleni planovi Zapada 25. Kontrarevolucionar u buldoèr revoluciji 26. Dosmanlijski zulum nad Srbijom 27. Kontinuitet radikalske doslednosti 28. Glavni Milo{evi}ev politi~ki robija{ 29. Ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovi}a 30. Dosmanlijski sejmeni na Pravnom fakultetu 31. Glogov kolac u dosovskom srcu 32. Dosmanlije kao novi jawi~ari 33. êtni~ka sabqa nad dosmanlijskom glavom 34. Na juna~kim rukama kroz srpsku Boku 35. Kora od banane 36. Srpska ~etni~ki pokret 37. Srpska radikalna stranka 38. Peti otaybinski kongres 39. Sudanije nepokornog vojvode 40. Ideologija srpskog nacionalizma

216