ISKRE 2016. Časopis OŠ "Andra Savčić"

2

„ИСКРЕ”

Број 25

ДАН ШКОЛЕ - НАШ 65. РОЂЕНДАН Jош један важан рођендан смо прославили, 18. децембра обележили смо пуних 65 година рада наше школе. Она је основана 6. септембра 1951. године. Била је то Трећа мешовита осмољетка „Андра Савчић”. Имала је 18 одељења, 8 млађих и 10 старијих. Данас школа има 955 ученика, што нас сврстава међу најбројније школе у граду. Ученици су распоређени у 41 одељење од којих је 5 издвојених – 4 у селу Горња Грабовица и једно неподељено на Дивчибарама. Зграда матичне школе налази се у насељу Пети пук, у бл и з и н и кул ту р н о - и с то р и ј с ко г с п ом е н и ка Кул а Ненадовића и стара је више од 30 година. Материјално-технички услови рада школе сваке године су све бољи. Учитељи и наставници наше школе прате савремене трендове у образовању и васпитању, примењују савремене наставне методе, попут активне и тематске наставе и Менсиног система интердисциплинарног учења. О постизању високих стандарда у настави сведочи 18 носилаца Вукове дипломе у последњој генерацији наше школе као и изузетни успеси наших ученика на свим нивоима такмичења у различитим областима. Претходне године на Републичким такмичењима учествовало је 53 ученика (чак њих 24 освојило је једно од прва три места), а 36 ученика освојила су прва три места на окружним и општинским такмичењима који су завршни ниво такмичења за тај разред. Традиционално, рецитатори наше школе постижу запажене резултате на Републичкој смотри која се одржава у Ваљеву. И наши спортисти са великим успехом учествују у свим спортским такмичењима. Школа се одликује богатим културним, спортским, хуманитарним, еколошким и превентивним активностима. Ученици активно учествују у животу школе обележавајући, између осталог, Дан школе, Дечију недељу, Недељу лепих речи и Светог Саву, као и многе друге значајне датуме. Дан школе и ове године биће обележен низом активности којима ће, уз своје учитеље и наставнике, учешће узети велики број ученика и чланова различитих секција. Новинарска секција

НАСЛОВНА И ПОСЛЕДЊА СТРАНА ЧАСОПИСА

Нина Маровић 84

Број 25

„ИСКРЕ”

3

КЛУБ ЉУБИТЕЉА КЊИГЕ Клуб љубитеља књиге одржан је 6.10.2016. године у школској библиотеци. У овом занимљивом дешавању учествовали су ученици старијих разреда заједно са професорима српског језика, Мирјаном Гаврић, Видом Никић и Наташом Стефановић. Као и сваке године окупили смо се да бисмо једни другима препоручили лепе, занимљиве и у неку руку поучне књиге. Најмлађа учесница Мина Живковић 55 препоручила нам је књигу ,,Хајдиˮ, Марија Божовић 61 књигу ,,Сара и заборављени тргˮ, Катарина Петровић 81 књигу ,,Невидљивиˮ, Емилија Спасојевић 83 ,,Желимˮ, Милица Росић 81 ,,Криве су звездеˮ, Анђелка Маринковић 83 ,,Предност једног маргиналцаˮ, Александра Терзић 83 ,,Француски пољубацˮ и Николина Петровић 83 ,,Све баш свеˮ. То су само неке од сјајних књига. Позивамо вас да нам се придружите у трагању за занимљивом литературом, као и уживању у њој. Криситна Ђурић 81

ТРАГОМ АНЕ ФРАНК

ЛИТЕРАРНО, РЕЦИТАТОРСКО И СТВАРАЛАЧКО ВЕЧЕ Литерарно, рецитаторско и стваралачко вече постало је традиција наше школе. То је само једна у низу активности коју организују, у оквиру Дечије недеље, професори српског језика и књижевности са ученицима старијих разреда. Ученици су читали своје радове и рецитовали песме. Присутни су били очарани оним што су учесници уз велики труд припремали. Годинама уназад постоји велико интересовање за овакве догађаје.

Ученици осмог разреда наше школе посетили су едукативну изложбу ,,Дневник Ане Франкˮ у Народном музеју Ваљеву. Детаљно је презентован породични живот ове Јеврејке у Немачкој, касније у Холандији. Такође су, у слици и речи, дати детаљи и друштвене прилике у Немачкој пред почетак Другог светског рата: прогон Јевреја, кристална ноћ и холокауст. Направљена је и макета куће у којој је у склоништу живела Ана Франк. Ту је написала свој чувени дневник, који је објавио после рата њен отац, Ото Франк. То дело ученичке лектире дато је у садејству историјских, социјалних и психолошких прилика у првој половини 20. века у Европи.

У октобру је одржан 61. Међународни сајам књига у Београду. Трајао је од 23. до 30. октобра 2016. Излагало се у три највеће хале Београдског сајма. На сјаму је учешће узело укупно 480 директних излагача, и то само 412 домаћих и 68 иностраних. Домаћин овогодишњег сајма био је Иран. Следеће године држава гост на сајму, колико је познато, биће Немачка. Школски дан био је 27. октобар када су и представници наше школе посетили сајам.

Славица Степановић проф. српског језика

Марија Даниловић и Анђела Вуковић 85

Милица Росић 81

ПОСЕТИЛИ СМО 61. САЈАМ КЊИГА

4

„ИСКРЕ”

Број 25

РЕЗУЛТАТИ НИСУ ИЗОСТАЛИ Стручно веће за српски језик обележило је претходну школску годину разноврсним активностима у оквиру свих манифестација у школи, али и ван ње. Веома предано и активно учествовали су у обележавању свих значајних датума у животу школе. Током Дечје недеље, у веома пријатном амбијенту школске библиотеке, ученици су надахнуто представили своје литерарно и рецитаторско умеће, док су, у оквиру Клуба љубитеља књиге, разменили своја читалачка искуства. Дан школе обележен је богатим програмом. На сам дан обележавања Дана школе уживали смо у одличном извођењу још једне занимљиве, духовите и свакако актуелне представе „Ау што је школа згоднаˮ. Имали смо прилику и да нас на богат и садржајан школски живот у речи и слици подсети нови број школског листа „Искреˮ. У сусрет новогодишњим празницима, а поводом доделе пакетића, чланови драмске секције извели су представу „Велика новогодишња пљачкаˮ. Ученици су и ове године остварили запажене резултате на такмичењима. На општинско такмичење из српског језика и језичке културе пласирало се 26 ученика. Постигнути су следећи резултати: Стефан Гајић 52, Сања Јелесијевић 72 и Јелена Гавриловић 85 освојили је прво место; Софија Живановић 54, Марко Нинковић 53, Јована Дошен 53, Немања Босиљчић 62, Катарина Петровић 71, Ирена Голубовић 73 и Ивона Баришић 85 освојили су друго место а Петар Миливојевић 54, Дуња Гођевац 63, Јована гавриловић 72, Оливера Томић 72, Новак Видић 85 и Ана Бошковић 85 треће место. На окружном такмичењу Јована Гавриловић и Павле Игњатовић освојили су прво, Стефан Гајић, Немања Босиљчић, Дуња Гођевац и Јелена Гавриловић освојили су друго, а Марко Нинковић и Сања Јелесијевић освојили су треће место. Нажалост, нико од ученика није учествовао на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе због тога што је то такмичење било истог дана кад и републичка Смотра истраживачких радова. На Књижевној олимпијади, на општинском такмичењу, Оливера Томић 72 и Тина Радојевић 72 освојиле су прво, док је Катарина Петровић 71 освојила друго, а Кристина Ђурић 71, Михаило Миловановић 72 и Ленка Живановић 84 треће место. На окружном такмичењу Оливера Томић и Тина Радојевић освојиле су прво, а Катарина Петровић и Кристина Ђурић друго место. Oливера Томић, Тина Радојевић и Кристина Ђурић учествовале су на Републичком такмичењу, које је било 15. маја на Филолошком факултету у Београду . На општинској смотри рецитатора Николина Ружичић 61 и Јован Стефановић 72 освојили су треће место и пласирали се на окружну смотру рецитатора. На регионалној као и на републичкој Смотри истраживачких радова Тина Радојевић 72 након израде теста знања из области књижевности и одбране рада на тему „Хумор у епским народним песмама старијих и средњих временаˮ освојила је треће место. Сви ученици који су постигли изузетне резултате на такмичењима награђени су на коктелу приређеном пред крај школске године. У току ове школске године наша драга и поштована колегиница Славица Степановић отишла је заслужену пензију. У свом дугогодишњем раду оставила је неизбрисив траг у свим сегментима културног и јавног живота наше школе. Пожелели смо јој да се радује свим тренуцима који су пред њом, да ужива у свему у чему до сада није, да открива лепоте онога што је до сада остављала по страни и поручили јој да ће бити увек наш радо виђен домаћи гост. Стручно веће за српски језик

FRAU MINISTERIN „ГОСПОЂА МИНИСТАРКАˮ 24.11.2016. године, драмска секција за немачки језик Ваљевске гимназије извела је представу „Госпођа Министарка” на немачком језику. Глумци су били ученици Ваљевске гимназије и велики број њих су бивши ученици наше школе. Представа је премијерно изведена прошле године у Новом Саду на такмичењу драмских студија на страном језику свих гимназија у Србији. Проф. Катарина Мирковић и Ивана Веселиновић, аутори и лектори представе, су на овом такмичењу освојиле прву награду за текст и лекторски рад а главна глумица Ана Грачанин је освојила прву награду за најбољу женску улогу. Ученици наше школе су са проф. Биљаном Ристовић и Јеленом Рајовић погледали представу у Центру за културу. Одушевљење како ученика, тако и професора било је невероватно. Текст саме представе рађен је по оригиналном тексту Бранислава Нушића уз мало модернизације и прилагођавања данашњим трендовима. Смех до суза испунио је салу Центра за културу. Сјајне глумачке способности ученика, изговор, енергија оставиле су снажан утисак на све. Све похвале пре свега за професорке и наравно за ученике. Посета позоришној представи је имала за циљ да ученици доживе позоришну атмосферу, да слушају позориште на немачком језику.

Велики број ученика је већ гледао комад „Госпођа Министарка” на српском језику и знали су о чему се ради. Један део њих је гледао комад на телевизији. Али, били су изненађени колико су разумели језик и читаву представу. Део на немачком који нису разумели, схватили су захваљујући глуми, ге стовима, мимици. Били су одушевљени јер су на сцени видели своје другове из основне школе. Пожелели су да им се придруже и да покушамо нешто слично да направимо заједно у нашој школи. До следеће представе! Са нестрпљењем је очекујемо! Актив немачког језика

Број 25

„ИСКРЕ”

5

DEUTSCH SPIELEN UND LERNEN Ученици наше школе имали су прилику да 20. маја 2016. године учествују у радионици на немачком језику под називом ˮDeutsch spielen und lernenˮ, одржаној на Пословном факултету у организацији актива наставника немачког језика града Ваљева. Наши ученици су имали прилику да се друже са ученицима из других школа, размене своја досадашња искуства и утиске везане за учење немачког језика. Сви ученици су добили сертификат о учешћу у радионици. Била је ово прва у низу планираних радионица које организује актив наставника немачког језика града Ваљева са циљем да се популаризује немачки језик. Следећа планирана радионица је била у децембру, а поводом прославе Нове године и Божића. Актив немачког језика

КВИЗ МАТЕМАТИЧКОГ ЛИСТА НАШИ ЈЕЗИЧКИ ТАЛЕНТИ Ученици наше школе су остварили изузетна постигнућа на такмичењу из енглеског језика у току школске 2015/2016. године. Д евет ученика с е т акмичило на општинском такмичењу: Ивона Баришић, Ленка Живановић, Лазар Илић, Марија Петровић, Ана Бирчанин, Анђела Срећковић, Никола Ненадовић, Новак Видић и Нина Миловановић. Ивона Баришић је освојила друго, а Ленка Живановић треће место. Исте две ученице, Ленка и Ивона, су учествовале на окружном такмичењу и обе су освојиле друго место и пласирале се на Републичко такмичење. На Републичком такмичењу из енглеског језика, обе су биле четврте. Ништа мањи успех није забележен ни на Смотри талената. На окружној смотри у Лозници, Ивона Баришић је освојила прво место, Ленка Живановић друго место, а Сања Јелесијевић треће место. На Републичкој смотри талената у Београду, Ленка Живановић је освојила прво место, Ивона Баришић друго место, а Сања Јелесијевић треће место.

28.10.2016. године одржан је квиз математичког листа на општинском нивоу. У смотри математичких талената учествовали су ученици наше школе у две екипе. Прву екипу су чинили ученици млађих разреда: Ана Ђуричић, Невена Митровић, Матеја Нешић и Павле Станковић, а другу екипу ученици старијих разреда: Нина Станић, Стефан Гајић, Наташа Станковић и Оливера Томић. Обе екипе наше школе су заузеле прва места и пласирале се на окружни ниво такмичења. На окружном нивоу екипа млађих разреда наше школе освојила је златну медаљу, док је екипа старијих разреда освојила сребрну медаљу. Састав квиза је био такав да су и присутни гледаоци истовремено могли да решавају математичке проблеме. Такође је било веома занимљиво и неизвесно до самог краја такмичења, али су се обе екипе наше школе избориле за добар пласман. Николина Спасојевић 82

Наташа Станковић, проф. енглеског језика

НАЈБОЉИ МАТЕМАТИЧАРИ У нашој школи је 22. фебруара 2016. године одржано oпштинско такмичење из математике. Од 28 ученика, њих 4 је освојило прву награду, 6 ученика другу и 5 ученика трећу награду. На наредни ниво такмичења пласирало се 20 ученика. Окружно такмичење из математике одржано је 19. марта у Основној школи ,,Милован Глишићˮ у Ваљеву. Од ученика наше школе, носиоци првих награда су Реља Миловић 64 и Никола Ненадовић 85. Друге награде су освојили Стефан Гајић 52, Јована Гавриловић 72 и Саво Цвијетић 82. Носиоци трећих награда су Стефан Матић 53, Петар Марковић 63 и Давид Јевтић 83. На Државном такмичењу из математике које је одржано 23. и 24. априла 2016. године у Суботици, учествовала су три ученика наше школе, Реља Миловић, Никола Ненадовић и Саво Цвијетић. Актив наставника математике

6

„ИСКРЕ”

Број 25

КОД НАС НАСИЉЕ НИЈЕ У МОДИ ДА БИ БИО ИН МОРАШ БИТИ ФИН

О НАСИЉУ У ПОРОДИЦИ У уторак, 29. и среду 30. септембра у холу наше школе одржано је предавање о насиљу у породици. Трибина је одржана у међусмени за ученике 7. и 8. разреда. Инструкторка за малолетничку деликвенцију, Јелена Петровић, указала је на значају овог окупљања. Ученици су били веома заинтересовани, учествовали су у разговору и пажљиво слушали предавача. Инспекторка нас је упозорила на последице ове врсте насиља. Посебно нам је скренула пажњу на то да обавезно пријавимо било коме старијем ако приметимо нешто што бисмо препознали као породично насиље. Анђела Ивановић 81

Недеља активизма у борби против насиља под слоганом „Код нас насиље није у моди - да би био ин, мораш бити финˮ почела је 19. децембра 2016. године. Ова недеља почела је фотографисањем Ученичког парламента и Вршњачког тима са поруком „СТОП НАСИЉУˮ. Ученички парламент делио је летке са порукама против насиља ученицима свих разреда. Други дан почео је отварањем турнира у одбојци за ученике 7. разреда и ликовном изложбом за ученике 2. разреда. Среду је обележио литерарни конкурс за ученике од 4. до 8. разреда „Лепом речју против насиљаˮ. Најуспешнији радови награђени су дипломом. Међу многобројним учесницима конкурса, у категорији ученика 4. разреда, прво место освојили су Илија Митровић 41 и Јелена Ђурђевић 44, друго место Леа Белић 43, а треће Бојана Вујић 42. У категорији старијих разреда прво место освојила је Маја Милутиновић 64, друго место Софија Перић 72 и Катарина Петровић 81, а треће Лука Кркељић 85. Изложба плаката ученика старијих разреда отворила је четврти дан активизма под називом „Уметност је одговорˮ. Ова недеља завршила се финалним окршајем у одбојци и трибином Ученичког парламента. Александра Смиљанић 81

ЗАШТИТИМО ЈЕЛКЕ

Ученици и радници наше школе већ трећу годину за редом сакупљају чепове и учествују у хуманитарној акцији. Још једно дело је иза нас! Акција „Чеп за хендикепˮ обрадовала је једну породицу из Ваљева, ортопедским помагалом скаламобил (успињач уз степенице), и на тај начин Јелени и Марији олакшала даље функционисање. Велико хвала свима који су учествовали у акцији уз позив да наставимо даље! Потребно је 6 тона чепова да би се купила једна нова колица, али све почиње једним чепом!

,,Заштитимо јелкеˮ, ,,Јелке су животˮ, ,,Чувајмо природуˮ, били су слогани који су се налазили на разноликим паноима и јелкама наших ученика. На иницијативу Ученичког парламента, 26. децембра 2016. године у холу школе у међусмени, организовано је излагање јелки које су припремила одељења млађих и старијих разреда. Изложби је присуствовао и некадашњи проф. пољопривредне школе, често наш гост, Драган Недељковић. Јелке су прављене од разноврсних материјала као што су: вуница, картон, флаше, чепови и многи други. Ово је било само једно од наших хуманих дела, а ми их припремамо још много. Остало је само да се надамо да ће се и код осталих људи пробудити свест да загрлимо и очувамо природу.

Драгана Гентић, проф. разредне наставе

Милица Росић 81

ЧЕПОМ ДО ОСМЕХА

Број 25

„ИСКРЕ”

7

НОЋ ИСТРАЖИВАЧА Ноћ истраживача је научна манифестација коју су приредили Истраживачки центар „Петницаˮ и ученици Ваљевске гимназије. Одржана је 30.9.2016. Посетиоци су били и ученици 7. и 8. разреда основне школе ,,Андра Савчићˮ, у пратњи наставника природних наука. Наравно, ту је било ученика из других школа, у пратњи њихових наставника. Током ове вечери ученици су могли да обиђу штандовe на којима су биле презентоване различите природне науке почевши од физике, хемије, биологије до географије, астрономије, психологије и др. Свако је могао да саслуша презентацију о одређеној науци, која је била праћена експериментима и примерима. А ученици су били учесници у разним демонстрацијама. Све се, нажалост, брзо завршило. Нешто слично требало би чешће организовати. Ученици су могли себе да пронађу у новим областима и успели су да науче много тога новог. Катарина Петровић 81

НАШИ МЛАДИ ФИЗИЧАРИ

На ликовно-литерарном конкурсу у организацији Епархије ваљевске, а при Храму Св. бесребреника Козме и Дамјана ученици наше школе су остварили запажене резултате. Најбољи од њих су освојили лепе награде. Награђени ученици млађих разреда у категорији литерарних радова су: Стефан Арсенијевић 34 (1. место); Мања Теофиловић 42 (2. место) и Неда Букарица 21 (3. место). У истој категорији, (ст арији разреди) Војин Миливојевић 54 је освојио 3. место. У категорији ликовних радова (млађи разреди): Михаило Ракић 44 (1. место); Викторија Мандић 23 (2. место). Похваљен је рад Анђеле Васић 35. Свечана додела награда и изложба најлепших радова била је у понедељак 14.10.2016. у Центру за културу. У току децембра школске 2015/16. ученици наше школе су на предлог вероучитеља организовали прикупљање гардеробе, слаткиша, грицкалица... од чега су направљени божићни пакетићи за наше другаре. Уз помоћ разредних старешина ови пакетићи су отишли у праве руке и измамили осмехе деце. Надамо се да ћемо и ове године организовати сличну акцију. Захваљујемо се свима који су били део ове акције !!!

На такмичењима из физике учествоваo је 41 такмичар, а за Републичкa такмичењa (Републичко такмичење из физике и Републичко такмичење талената - научна област физика) пласирало се 20 ученика. Вратили су се са освојенa 4 прва, 3 друга, 4 трећа места и 2 похвале (четврта места). На Државно такмичење из физике пласирало се 8 ученика наше школе (међу 100 најбољих у Србији): Никола Ненадовић, Саво Цветић (8. разред), Оливера Томић, Јована Гавриловић, Катарина Петровић, Јована Урошевић и Марија Даниловић (7. разред) и Реља Миловић (6. разред). Државно такмичење одржано 7-8. маја 2016. у Крагујевцу. Саво Цветић је био други, а Никола Ненадовић трећи. Оливера Томић је освојила треће место, а Катарина Петровић похвалу (4. место). Реља Миловић је, такође, освојио похвалу. Али, овде није крај успесима наших физичара. На Републичком такмичењу талената освојено је 10 награда (4 прве, 2 друге и 4 треће награде). За тест и рад у збирном пласману награде су освојиле Катарина Петровић 3. место и Јелена Гавриловић 3.место. Специјалне дипломе за научно-истраживачки рад oсвојили су Марија Даниловић 1.место, Јована Урошевић 1. место, Оливера Томић 1. место, Јована Гавриловић 1. место, Јелена Гавриловић 2. место, Ана Бошковић 2. место, Никола Ненадовић 3. место и Катарина Петровић 3. место. Ови успеси су резултат талента и великог рада ученика наше школе.

Ваши вероучитељи

Актив наставника физике

ВРЕДНИ ВЕРОУЧИТЕЉИ

8

„ИСКРЕ”

Број 25

НАШИ БИОЛОЗИ И ОВЕ ГОДИНЕ СЈАЈНИ Ученици наше школе су и у школској 2015/2016. години остварили сјајне резултате на такмичењима . Шести пут за редом, општинско и окружно такмичење одржано је у просторијама ОШ ,,Десанка Максимовићˮ у Ваљеву. Ове године, из разлога што су тестови за општинско такмичење били непримерено тешки и неадекватни том нивоу такмичења, Управни одбор Српског биолошког друштва је донео одлуку да сви учесници општинског такмичења имају право учешћа на следећем нивоу такмичења. Окружно такмичење је реализовано 9. априла, а наши ученици су остварили следеће резултате: Прво место су освојили: Немања Босиљчић, Јована Гавриловић, Марија Даниловић, Филип Јанковић, Сања Јелесијевић и Оливера Томић. Друго место су заузели: Ива Видић, Петар Миливојевић, Софија Живановић, Ђурађ Живановић, Ана Антонијевић, Тина Радојевић, Славко Ђурђевић, Јаков Лазаревић, Милица Јоцић, Јулија Божанић и Тијана Спасојевић. Треће место припало је: Марији Вукашиновић, Ивани Марковић, Стефану Гајићу, Софији Игњатовић, Ани Пешић, Милошу Лукићу, Милану Спасојевићу, Наташи Станковић, Ирени Голубовић, Неди Ружичић, Николи Гајићу и Марку Раичевићу. Овом приликом вреди истаћи да се са окружног такмичења, од 33 ученика наше школе, њих 29 вратило са дипломом једног од прва три места! Иначе, за ученике петог и шестог разреда, окружно такмичење је завршни ниво. На Републичком такмичењу, које је одржано 15. маја 2016. на Биолошком факултету у Београду, учествовало је пет ученика наше школе и том приликом су постигли следеће резултате: Марија Даниловић 75 (99 бодова), Јована Гавриловић 72 (94 бода), Филип Јанковић 75 (81 бод), Оливера Томић 72 (79 бодова) и Сања Јелесијевић 72 (74 бода). Најуспешнија од свих наших ученика је била Марија Даниловић 75, која је са освојених 99 бодова заузела апсолутно друго место, што је изузетан резултат, нарочито када се узме у обзир чињеница да је на Републичком такмичењу учествовало 282 ученика. Ученике су, за све нивое такмичења, припремале профе сори биологије Љиљана Пујић и Светлана Ненадовић. Актив биологије

НЕДЕЉА ЗДРАВЉА Прошле године наша школа је укључена у пројекат Здраво растимо. Учешће у пројекту узели су ученици седмог разреда и њихова наставница физичког васпитања Весна Николић. Због великог интересовања, а на предлог чланова Вршњачког тима ШБН, ове године у нашој школи једна седмица посвећена је здрављу и здравом животу. У реализацију су били укључени сви чланови школе. Од 14. до 18. новембра кроз различите активности у школи је говорено о здрављу и сви заједно смо покушали да пробудимо свест очувања здравља. Недеља здравља је отпочела трибином „Здраво растимоˮ коју су организовали Вршњачки тим ШБН, Ученички парламент, 85 и Весна Николић проф. физичког васпитања. Трибину је пратио велики број заинтресованих ученика и наставника. Други дан је био посвећен здравом телу, тако да је представљен огледни час физичког васпитања „Конци и конопциˮ. Бивши и садашњи ученици проф. разредне наставе Славице Ђурђевић (32 и 71) уз добро дружење и забаву, а уз подршку своје учитељице и актива физичког васпитања, показали су колико је једноставно вежбати, и уједно одржати здраво тело и здрав дух. Такође, тога дана одиграно је и финале одбојкашког турнира за ученице 7. разреда. Финалисти су биле ученице 74 и 75, а после неизвесне борбе победиле су ученице 75. Трећег дана, проф. ликовног васпитања Наташа Рус је организовала изложбу ликовних радова на тему здравља. Заинтересовани ученици су кроз своје изразе, различитим техникама приказали шта је то за њих здравље. Најбројнији и најзапаженији су били ликовни радови ученика 5. разреда. У четвртак је организована трибина „Дијабетесˮ. Последњи дан је био посвећен психичком здрављу, тако да су Вршњачки тим ШБН и Ученички парламент удружили снаге и на трибини „Заштитимо своје психичко здрављеˮ уз помоћ психолога Марије Урошевић, педагога Милице Војић-Марковић и проф. физичког васпитања Весне Николић изнели шта је то што по њиховом мишљењу може да наруши њихов психички мир. Ова недеља успешно је окончана захваљујући професорки ТИО Весни Сировљевић која је са ученицима 8 5 припремила презентацију „Дигитално насиљеˮ. Презентација је на забаван начин представила све страхове деце и родитеља везане за злоупотребу интернета као и начине онемогућавања злоупотребе. Био је то диван крај једне успешне недеље и диван увод у недељу борбе против насиља, коју Ђачки парламент планира за децембар. Весна Николић, проф. физичког васпитања

Број 25

„ИСКРЕ”

СВЕТСКИ ДАН ЧИСТИХ РУКУ Међу важним датумима који се обележавају широм планете је и 15. октобар – Светски дан чистих руку. Тим поводом, ученице 71 Теа Младеновић, Теодора Спасојевић, Ивона Мијалковић и Николина Ружичић, заједно са својом проф. биологије Љиљаном Пујић, припремиле су 17. октобра 2016. године трибину са презентацијом за ученике старијих разреда. У завршном делу трибине придружили су се и млађи другари са музичко-сценским наступом који су припремили уз помоћ своје учитељице Славице Ђурђевић. Овом трибином, која је била врло посећена, желело се указати на могуће последице недовољно опраних руку. Многобројни микроорганизми који се преносе прљавим рукама изазивају, често, врло тешка обољења код деце и одраслих. Посебно су наглашене две тешке болести прљавих руку: дизентерија и коксаки вирус. Дизентерију још називају „болест прљавих рукуˮ јер се прљавим рукама преноси њен изазивач дизентерична амеба, која оштећује капиларне крвне судове зида црева. Болест се препознаје по исцрпљујућим крвавим столицама које прати изнемоглост, а ако се не лечи исход је смртоносан. Коксаки вирус припада ентеровирусима који живе у цревима, а преноси се феко-оралним путем. Инфекција се шири преко играчака, пелена, посуђа и других предмета заражених недовољном хигијеном руку. Коксаки вирус изазива оштећење срчаног мишића и губитак његове нормалне функције. Присутнима је приказан детаљан поступак правилног прања и сушења опраних руку са надом да ћемо у будућности заборавити да су некада постојале болести које су изазивале прљаве руке. Николина Ружичић 71

9

СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ДИЈАБЕТЕСА Једна од активности у Недељи здравља под слоганом „Здраво растимоˮ је и обележавање Светског дана борбе против дијабетеса коју смо реализовали 17. новембра 2016. године у холу наше школе. Трибину са презентацијом и квизом реализовале су Теодора Спасојевић, Маша Ђокић, Теа Младеновић и Ивона Мијалковић 71, Милица Ракић 74, Анђела Ивановић 62 и Марија Максимовић 75, уз помоћ својих проф. биологије Љиљане Пујић, Светлане Ненадовић и проф. физичког васпитања Весне Николић. Гост трибине била је др Вера Јокић, педијатар која се професионално бави и проблемима везаним за болест дијабетес код деце. Трибини су присуствовали ученици старијих разреда наше школе, професори као и заинтересовани родитељи. Након уводне речи о циљевима трибине уследила је презентација примерена узрасту највећег броја учесника, објаснили смо историјат, симптоме, типове и ток болести, и начине лечења и мере које треба предузети да до ње не дође. После презентације, ученици 7. и 8. разреда обе смене учествовали су у квизу на тему дијабетеса. Победници квиза: Немања Босиљчић 72, Милан Спасојевић 74, Јована Гавриловић 82 и Марија Даниловић 85, награђени су скромним поклонима које је обезбедио директор школе. Док су исписивана имена победника на дипломама, Теодора Спасојевић 71 је испричала своје животно искуство од тренутка изненадног суочавања са болешћу, преко искушеничког учења како се са дијабетесом живи до савета за све оне који се могу наћи у сличној ситуацији. Теодора се захвалила својим родитељима, својој учитељици Славици Ђурђевић као и дивним другарицама Маши, Ивони и Теи. У тренуцима када се суочавала са дијагнозом дијабетеса тип 1, љубав, посвећеност и подршка свих њих јој је помогла у учењу да болест не треба крити, да „то није ништа ружноˮ, да се такво стање не бира, да се може свакоме догодити и да је најважније научити како се живи када сте другачији од већине (намерно не кажемо болесни). По завршетку Теодориног обраћања које је било пуно емоција и одлучности за вођење квалитетног живота, присутнима се обратила др Вера Јокић. Бираним речима докторка је нагласила све чешћу појаву дијабетеса у раном детињству и да узроци болести нису увек јасни иако се болест често јавља као последица неодговарајуће исхране, гојазности, стреса или инфекција. Докторка Јокић је замолила, посебно, младе који су у периоду развоја да схвате важност правилне исхране која подразумева обавезна три оброка, да доручак не пропуштају ни када су прва смена и да су свакодневни неопходни делови правилне исхране свеже воће и поврће. У завршном делу докторка је одговарала на питања ученика. Обрађена тема кроз различите облике активности је и медијски пропраћена. Посебно нам је драго што су медији желели да чују Теодорину причу и причу Теодорине маме која се неустрашиво бори за остваривање права све деце оболеле од дијабетеса у мору бирократских заврзлама. Кроз разговоре са присутнима, након трибине, закључиле смо да је тема била интересантна и поучна због чега смо врло задовољне. Захваљујемо се свима који су нам омогућили да причамо о овој теми и да покажемо да су у решавању сваког п р о бл е м а , п о р е д с т р у ч н о с т и и бл а го в р е м е н и х информација, неопходне подршка и разумевање најближег окружења. Маша Ђокић и Ивона Мијалковић 71

10

„ИСКРЕ”

Број 25

РАЗНОВРСНО И СА МНОГО УСПЕХА У нашој школи посебна пажња се посвећује правилном развоју ученика тако да физичко васпитање има важну улогу у животу ученика. Сви ученици који желе укључени су у спортски живот школе. Сви они се или активно такмиче или са трибина спортски и уз фер-плеј навијање бодре своја одељења. Такође, треба истаћи и родну равноправност, јер нашу школу на општинским такмичењима представљају и женске и мушке екипе у свим спортовима. У претходном периоду реализоване су све планиране активности: 1. Одељенска такмичења на нивоу школе -Турнир у малом фудбалу (за ученике свих 20 одељења виших разреда и то подељених у две такмичарске категорије, 5. и 6. и 7. и 8. разреда, у трајању од 26.9. до 11.10.2016. Најбољи стрелци су Милан Живковић 65 и Ненад Митровић 71; -Школско такмичење у стоном тенису у септембру исте године; -Турнир у одбојци за девојчице седмог разреда; 2. Општинска такмичења организована од стране Савеза за школски спорт и припрема ученика за иста.

-Општинско и окружно такмичење у пливању. Важно је напоменути да су пласман на Републичко такмичење изборили: Маша Цветковић 33 (прво место - делфин), Теа Младеновић 71 (друго - место краул), Неда Симеуновић 85 (друго место - прсно), док су Наташа Станковић 75 и Анђела Вуковић 85 заузеле треће место на окружном такмичењу; -Општинско такмичење у стоном тенису; -Општинско такмичење у одбојци; -Општинско такмичење у кошарци; -Општинско такмичење „Између две ватреˮ за ученике другог, четвртог и шестог разреда.

3. Пројекти у којима смо узели учешће на предлог Савеза за школски спорт, а који су подржани од стране Министарства: „ЗДРАВО РАСТИМОˮ (за све ученике седмог разреда наше школе, као и ОШ „Владика Николај Велимировићˮ). У оквиру пројекта ученици су одрадили две анкете – пре и након предавања, одслушали 4 трибине: Основне поставке правилне исхране, Планирање исхране, Моје тело и храна, Како побољшати навике у исхрани. Посебно смо поносни на своје учешће у обележавању Дана дијабетичара. Том приликом смо проширили своју с а р а д њ у с а у ч е н и ц и м а О Ш „ В л а д и к а Н и ко л а ј Велимировићˮ, а подржани смо од колега, професора биологије наше школе као и од патронажне сестре из Дома здравља и заинтересованих родитеља.

Поред нових сазнања, која су добили, ученици су награђени брошурама и мајицама; „ЂАК РЕПОРТЕРˮ – укључили смо и чланове новинарске и фото секције као и професоре наше школе; „Еко Олимпијадаˮ – такође за ученике седмог разреда, где су 22 ученика представила школу и уз дружење и забаву добили корисне информације о чувању животне средине.

4. Сарадња са градским клубовима: -Сарадња са „Green bikeˮ за Дан рециклаже који је организован у нашој школи; -Сарадња са КК „Металацˮ – која се огледа како у томе што посећујемо њихове утакмице са заинтересованим ученицима тако и у одазивању њихових играча на наше позиве да увеличају неко од школских такмичења или неки догађај (такмичење у шутирању тројки и Дан рециклаже); -Сарадња са РК „Металацˮ.

5. На општинском такмичењу у стоном тенису мушка екипа је освојила друго, а женска треће место, док је у појединачној конкуренцији Нина Маровић освојила прво место.

6. У марту 2016. године одржано је општинско такмичење у кошарци на коме су мушка и женска екипа освојиле прво место и обезбедиле пласман на окружно где су, такође, освојиле прво место и обезбедили пласман на међуокружно где су и једни и други освојили треће место.

7. У такмичењу у атлетици (скок у вис) Филип Ашковић 85 је освојио прво место на општинском, окружном и међуокружном такмичењу, док је на Олимпијским играма младих, које су одржане у Врању, освојио четврто место. Актив физичког васпитања

Број 25

„ИСКРЕ”

11

ЕХ, ТИ МОДЕЛАРИ Вешти, спретни и креативни, потковани теоријским знањем из различитих области које им пружа предмет техничко и информатичко образовање и моделарска секција, спајају праксу и теорију и на такмичењима остварују веома запажене резултате. Почели су од школског такмичења са којег су се само они који су освојили једно од прва три места у својој дисциплини пласирали на општинско где су нашу школу, у дисциплини папирно моделарство, представљали: Бојана Павловић 5 1 , Александар Радосављевић 5 1 , Марија Вукашиновић 54, Ђурађ Живановић 61, Николина Ружичић 61, Наташа Станковић 65, Вук Ђоковић 74, Иван Крстић 74 и Никола Алексић 74. Дипломе и пласман на окружно такмичење остварили су: Александар Радосављевић (3. место), Наташа Станковић (3. место) и Ђурађ Живановић (1. место). Исти ученици су на окружном такмичењу задржали прве три позиције: Ђурађ (1. место), Александар (2. место), Наташа (3. место) и представљали наш округ на Републичком такмичењу, које је одржано 13. и 14. маја 2016. у Нишу где су заузели врло солидна места. Актив наставника ТИО

ПОКАЖИ ШТА ЗНАШ О САОБРАЋАЈУ Одлично познавање саобраћајних правила и прописа као и изузетну спретност у вожњи бицикла и 2015/16. школске године показали су ученици, чланови саобраћајне секције, на такмичењу „Шта знаш о саобраћајуˮ. Своје знање у теоријском делу ученици су показали решавањем саобраћајних тестова, док су своје умеће у вожњи бицикла показали на полигону спретности, као и на полигону практичног понашања који симулира саобраћајне ситуације са којима се сусрећу у свакодневном животу. Од већег броја ученика који су учествовали на школском такмичењу, на општинско су се пласирали за старосну групу Б: Јована Дошен 53, Ива Видић 52, Александар Васиљевић 41, Сава Савић 54, а за старосну групу Ц: Тамара Илић 63, Ирена Голубовић 73, Дејан Марковић 63, Александар Милошевић 72. На окружно такмичење пласирала се Јована Дошен, са освојеним првим местом на општинском. Поред такмичења, чланови саобраћајне секције, заједно са наставницама техничког и информатичког образовања, кроз разне активности у нашој школи, врше континуирану вршњачку едукацију и доприносе разијању свести о саобраћајној култури ученика. Актив наставника ТИО

СВЕТСКИ ДАН СЕЋАЊА НА ЖРТВЕ САОБРАЋАЈНИХ НЕЗГОДА Трибина поводом обележања светског дана жртава саобраћајних незгода одржана је 25.11.2016. Трибину су припремили и одржали ученици саобраћајне секције уз помоћ проф. техничког и информатичког образовања, Бранке Савић и Весне Сировљевић. У уводном делу трибине, пре почетка презентације, ученица 6. разреда, Анђела Ивановић, рецитовала је песму коју је написала наша драга колегиница Снежа Софронић за једну овакву прилику не слутећи тада да ће овај дан бити посвећен и сећању на њу. Такође, у презентацији су били приказани резултати анкете ученика млађих разреда као и ученика старијих разреда па је и трибина одржана посебно за ове старосне групе ученика. Анкета је обухватала питања везана за бебедност деце у саобраћају са акцентом на везивање сигурносног појаса и ношење потребне заштитне опреме при вожњи бицикла. Ту смо могли да видимо неке лоше, а и добре ствари које ученици наше школе раде. Мислим да смо сви сазнали много више из ове презентације и да ће се после ове трибине свест деце, а и старијих особа повећати и да ће се више поштовати прописи у саобраћају, што је и био циљ трибине. На крају презентације смо имали и питања која смо постављали публици. Пажња ученика и одушевење исказано великим аплаузом на крају говори о успешности саме трибине. Ми, водитељи, можемо да кажемо да смо веома срећни што смо учествовали у једној оваквој трибини и да би требало да се овакве презентације чешће одржавају. Ивона Мијалковић и Маша Ђокић 71

ФЕСТИВАЛ НАУКЕ Ученици одељења 74 наше школе су 13.4.2016. са проф. техничког и информатичког образовања, Ве сном Сировљевић, по сетили Фе стивал науке који су припремили и организовали професори и ученици ОШ „Нада Пурићˮ у Ваљеву. Ту се виђени разни поучни и занимљиви експерименти као што су: Облак у боци; Бибер и детерџент; Нестајање стиропора; Хемијски камелеон; Физика кроз огледе; Лед и уље и много другог занимљивог. Ово је био чин популаризације науке, али и примена исте у свакодневном животу. Александра Кузмановић и Јелисавета Јокић 74

12

„ИСКРЕ”

Број 25

ИНТЕРВЈУ - ПАВЛЕ ИГЊАТОВИЋ ИСТОРИЈА - ИЗАЗОВ И ЗАДОВОЉСТВО Павле Игњатовић, ученик првог разреда друштвено-језичког смера Ваљевске гимназије, био је ученик наше школе. Постизао је веома запажене резултате. Павле је у основној школи био вуковац. Издвајао се у различитим областима, нарочито у историји. Занимало нас је због чега воли историју и који су му планови у даљем животу.

1. Од кад се интересујеш за историју? Интересујем се за историју од четврте године. Од малих ногу сам слушао приче везане за историју.

2. У ком разреду си први пут учествовао на такмичењу из историје? Први пут сам се такмичио у петом разреду.

3. Да ли си тада освојио неко место? Јесам, освојио сам треће место на окружном такмичењу.

4. Који си највећи успех постигао из историје? Највећи успеси били су ми треће место на Републичком такмичењу и прво место на „талентимаˮ у седмом и осмом разреду. Радио сам тест интелигенције да бих стекао право на учешће у Смотри истраживачких радова. Имао сам 15 од могућих 15 бодова. Радио сам два рада, о Тешњару и Владики Николају.

5. Која област из историје ти се највише свиђа? Шта ти је у историји најзанимљивије? Највише ми се свиђа национална историја новог века и савременог доба. Осми разред ми је био најзанимљивији и најлакши. У историји су ми најзанимљивији израда каталога и групни рад.

6. Пошто нека деца теже уче године у лекцијама из историје да ли ти имаш неки савет како их најлакше научити? Немам. Кад учим године, мени је довољно једном да прочитам лекцију и већ сам научио. Потребно ми је око 30 минута да научим лекцију из историје. Мој савет је да треба пажљиво слушати на часу. Такође, сваког дана после школе, неких сат времена, треба се преслишавати, да бисте све запамтили.

7. Какве су ти у гимназији оцене из историје? Имам 5 из историје и у гимназији.

8. Да ли ти је историја и даље један од омиљених предмета? Није један од омиљених, него омиљени предмет.

9. Размишљаш ли у даљем животу да се бавиш историјом? Имаш ли неки циљ везан за историју? Размишљам, наравно. Желим да завршим историју и да ми то буде посао.

10. Ко ти је највише помогао да се спремиш за такмичење? Највише ми је помогла наставница Светлана Мићић, која је са мном вредно радила и помагала ми око недоумица које сам имао. Маша Ђокић и Ивона Мијалковић 71

ИЗЛОЖБА АНЕ ФРАНК Од 24. октобра у Народном музеју у Ваљеву је отворена изложба „Ана Франк, историја за садашњостˮ. Ученици 51 и 81 посетили су изложбу 8. новембра, у пратњи наставнице Светлане Мићић. Изложбу је чинило низ панела са текстом и сликама из Аниног живота. Могли смо ближе да се упознамо са суровим временом нацистичке Немачке и страхотама Другог светског рата. У изради изложбе и као водичи били су ангажовани ученици ваљевских средњих школа. Ученици су показали велико занимање и дуго су се задржали у разговору са водичем. Занимљиво и поучно и везано за градиво које ћемо ускоро радити. Наставница нам је обећала још занимљивих посета, које са нестрпљењем очекујемо. Светлана Мићић, проф. историје

ПОСЕТИЛИ СМО ИСТОРИЈСКИ АРХИВ Ученици осмог разреда наше школе су заједно са предметним професором Светланом Мићић посетили Историјски архив 29.11.2016. године. Тема ове изложбе била је ,,Ваљевска болница 1914-15. године, страдање и хуманизамˮ. Од ове године изложба је стална. Ученици су већ у ранијим разредима посетили Архив и упознали се са његовим радом. Ове године на часовима историје учимо о Првом светском рату, па нам је изложба додатно помогла да разумемо градиво. Изложба је јако занимљива и волели бисмо да препоручимо свима који нису посетили Архив да оду тамо и посете ову занимљиву поставку. Кристина Ђурић 81

Број 25

„ИСКРЕ”

13

РАЧУНАРСТВО И ПРОГРАМИРАЊЕ

ЗАНИМЉИВОСТИ СРБИЈЕ

Од новембра 2015. до фебруара 2016. године шест ученика наше школе похађало је „Школу љубитеља рачунарства и програмирањаˮ: Лука Марковић 52, Филип Селенић 54, Милан Спасојевић 64, Давид Борота 64, Виктор Глишић 74 и Никола Вукашиновић 82. Школу је организовала Подружница математичара Ваљево под покровитељством Министарства трговине, ту р и зм а и т е л е ком у н и ка ц и ј а ( с е кто р з а р а з в о ј информационог друштва). По завршетку предавања, за све ученике који су похађали Школу организовано је и такмичење у различитим категоријама а најуспешнијима су на завршној манифестацији 25.2.2016. додељене медаље. Од наших ученика најуспешнији је био Лука Марковић. Лука се такмичио у категорији „Направи веб-сајтˮ и освојио бронзану медаљу (трећу награду) као и у категорији „Презентацијаˮ где је за рад „Необичне животињеˮ освојио сребрну медаљу (другу награду).

У Србији постоји река коју зову Година. Али заправо њено право име је Врело, а тај надимак је добила због своје једниствене дужине. Веровали или не, ова река је дугачка тачно 365 метара. Највећа клисура Пробојница Европе је Ђердапска клисура, која се налази у источној Србији. А у западној Србији налази се други по реду најдубљи кањон у Европи кањон реке Увац. Србија има заиста много невероватних природних атракција попут Прераста Вратне, највиших камених капија Европе. Има их три - Суви Прераст, Велики Прераст и Мали Прераст. Србија такође има једну прашуму. Прашума Винатовача је специјални резерват природе у којем дрвеће букве расте преко 350 година. Овде је сеча дрвећа, брање биљака, па чак и померање палих дебала забрањено. У питању је магично место нетакнуто људском руком. У Србији постоји село направљено од камена. Камено село Гостуша, које се налази на падинама Старе планине, најнеобичније је село у Србији. Куће у овом селу изграђене су од камена, блата и других природних материјала пронађених у околини. Да ли сте икада чули за језера по чијој површини острва плешу? Е па, у Србији тако нешто постоји! На Семетешком и Власинском језеру острва плутају. Природа Србије крије много тајни и неразрешених мистерија. Једна од њих је планина Ртањ – 500 000 година стара пирамида. Због њеног пирамидалног облика, за ову мистичну планину се верује да је древна пирамида у којој се налази матични брод остављен од стране ванземаљаца. Ту је такође и мистерија Повленских кугли о чијем се пореклу и дан данас расправља. Док једни тврде да су ове огромне камене кугле расуте по брдима Повлена чуда природе са лековитим моћима, други верују да су их ванземаљци оставили. Научници сматрају да су оне настале вулканском активношћу. Цветање Тисе је феномен којем можете присуствовати само у Србији, близу Хоргоша, на излазу из Кањиже. Сваке године у јуну на реци Тиси одиграва се јединствен, романтичан и меланхоличан плес живота и смрти. Инсект Palingenia longicauda тада изводи свој 3 сата дуг свадбени плес на задивљене свих посматрача. У нашој земљи живе бројне националне мањине, посебно у Војводини и на Косову и Метохији. Чеси су малобројна етничка заједница у Србији. На територији Београда и јужног Баната јављају се у првој половини 19. Века. Данас су већина становништва само у Чешком селу код Беле Цркве, где су подигли римокатоличку Цркву Светог Јована Непомука, заштитника Чешке. Ашкајлије и Египћани претежно живе на Косову и Метохији. Раније су сматрани Ромима, а као посебна етничка заједница у Србији први пут се појављују на пописима 1991. (Египћани), и 2002. године (Ашкајлије). Говоре Албанским језиком. У јужном Банату, између Панчева и Зрењанина, налазе се четири народа. У Црепаји живе углавном Срби, у Дебељачи - Мађари, у Ковачници - Словаци, а у Уздину Румуни.

Никола Рајевац, проф. информатике и рачунарства

a

Јелена Вранић, Емилија Величковић, Јован Стефановић, Лазар Милутиновић и Александар Милошевић 82

14

„ИСКРЕ”

ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ Никола Ненадовић је рођен 30. јуна 2001. године, од оца Радослава и мајке Светлане. Има и сестрицу Софију. Пут његових такмичења почиње већ у трећем разреду када смо наслутили смо шта може из математике и српског језика (рецитовања). Од петог, такмичи се из скоро свих предмета! Његови успеси нижу се као на траци, први са максималним бројем бодова на општинским и окружним такмичењима, међу најбољим ученицима на Републичким такмичењима. Математика, српски језик, физика, хемија, биологија, историја, географија, техничко, рецитовање... И, вероватно сам нешто заборавио. Јер, заиста је нестварно да је ово дете учествовало на 58 такмичења и да је награђен чак 44 пута. А колико год то невероватно звучало, нека такмичења је морао пропустити, нпр. после освојеног првог места на више општинских није учествовао на окружним, не зато што није имао времена да се спреми и учи, не, већ физички није могао да постигне да буде на два места у исто време. Добио је 3 похвале, 12 трећих награда, 11 других награда и 18 првих награда.

11 пута је учествовао на Републичким такмичењима и освојио 4 награде и 2 похвале. Како, често се запитам? То није све. Члан је рецитаторске секције, активан на свим школским дешавањима. Његови литерарни радови високо надмашују радове остале деце и увек се налазе у школском листу. Његове свакодневне активности и успехе није лако пратити. Тренира ватерполо, свира гитару, члан је хора и оркестра школе, иде у Интеграл, иде у школу страних језика. Он све зна, он увек све зна. Он има све петице, он ће увек имати све петице. Наравно, носилац је Вукове дипломе а школа му је доделила и 8 заслужених посебних диплома (за српски језик; математику; физику; биологију; историју; ТИО; физичко васпитање; музичку културу). Било шта да изабере, он је најбољи. Од свега наведеног, ипак бих издвојио оно што га највише краси. Он је најнасмејаније и најсрећније дете које сам срео. Када није на часу, свима недостаје. Довољно је да само отвори врата и унесе радост у разред. Скроман је, захвалан за све што су му наставници и школа пружили, а ми смо срећни што смо имали таквог ученика да нас представља. Сасвим сам сигуран да је он дечак којим ћемо се цео живот поносити и хвалити што смо му били наставници. Оваква деца чине да наш посао буде најлепши. Никола Рајевац, проф. информатике и рачунарства и одељенски старешина

Број 25

ГЕНЕРАЦИЈА ЗА ПАМЋЕЊЕ НОСИОЦИ ВУКОВЕ ДИПЛОМЕ 1. Доротеја Вуковић 81 2. Марија Петровић 81 3. Неда Ружичић 81 4. Никола Гајић 82 5. Марко Раичевић 82 6. Јулија Божанић 83 7. Давид Јевтић 83 8. Ива Арсенић 84 9. Ленка Живановић 84 10. Милица Јоцић 84 11. Ивона Баришић 85 12. Андрија Бојичић 85 13. Ана Бошковић 85 14. Новак Видић 85 15. Јелена Гавриловић 85 16. Павле Игњатовић 85 17. Јаков Лазаревић 85 18. Никола Ненадовић 85

ПОСЕБНЕ ДИПЛОМЕ На крају претходне школске године ученицима осмог разреда подељено је 90 посебних диплома. Награђених ученика је било 40, и то значи да је велики број њих добио посебне дипломе из више наставних предмета. Сви ови ученици награђени су за учешће, али и за постигнуте резултате на свим нивоима такмичења. Изузетне резултате, велики број награда на такмичењима, постигли су и освојили и ученици осталих разреда, тако да смо сигурни да ће и на крају ове школске године број посебних диплома бити велики. Новинарска секција

Број 25

„ИСКРЕ”

15

ИНТЕРВЈУ МОМАК КОЈИ ОБЕЋАВА - НИКОЛА НЕНАДОВИЋ 1. Шта је била твоја мотивација од самог почетка? Свакако, у почетку, мотивација је стизала од мојих родитеља и моје сјајне учитељице, Косе Ковачевић. Они су ми помогли да изградим такмичарски дух, што ми је много значило, како за редовне обавезе у школи тако и на каснијим такмичењима.

2. Ко те је највише подржавао и подстицао у раду? Као што сам већ споменуо, то су били породица, учитељица, а у старијим разередима сам имао срећу да сам добио сјајне предметне наставнике, који су ме спремали у школи, одвајали много слободног времена да би нас обогатили знањем. Посебно бих се захвалио разредном старешини који је пазио на нас, на моје другаре који су ми, такође, били јака подршка и феноменалној наставници физике, Милки Нинковић.

3. На којим такмичењима си све учествовао? Поред математике и физике које су биле у центру мог интересовања, учествовао сам и на такмичењима из историје, биологије, ТИО, енглеског језика, у рецитовању и пливању.

4. На ком такмичењу си остварио најбоље резултате? Зашто си се определио баш за ту науку? Дефинитивно су то математика и физика, на којим сам на свим окружним такмичењима освајао прве или друге награде, а на Државном такмичењу из физике сам освојио и четири треће награде. Посебно сам поносан што сам и из математике и из физике сваки пут био учесник на Државном такмичењу, где сам имао прилике да одмерим своје знање са најбољима из целе Србије. Од малих ногу сам заволео природне науке и показао потенцијал у тим областима.

5. Које нивое такмичења је требало да прођеш да би стигао до Републичког? То је свакако захтеван пут, који почиње школским такмичењем. Након тога надметања са талентованом децом из целе општине са којима сам склопио важна другарства и неки од њих тренутно уче са мном у средњој школи. Следећи ниво је окружно такмичење које за мене представља најбитнији ниво јер се успехом на њему обезбеђује учешће на Државном такмичењу, што и јесте циљ сваког такмичења.

6. Поред школских обавеза, бавиш разним другим активностима. Којим? Како успеваш да пронађеш време за све? Да, завршио сам нижу музичку школу, одсек гитара. Тренирам ватерпол већ 7 година. Похађам наставу енглеског језика од предшколског узраста. Такође сам полазник школе љубитеља математике ,,Интегралˮ, а осим тога учествовао сам у многим школским манифестацијама и приредбама.

7. Да ли си и у тим ваннаставним активностима постизао добре резултате? Нижу музичку школу сам завршио са одличним успехом. У школи страних језика, коју сам већ споменуо, се спремам за први сертификат из енглеског језика, који је најбитнији и који издаје британски универзитет Кембриџ. У ватерполу, иако нисам увек стизао да будем редован на тренинзима, често сам био учесник важних турнира у том спорту.

8. Које су биле твоје жеље везане за период после основне школе и да ли су ти остварене? Мој циљ је био да упишем жељени смер, што сам и остварио као прворангирани на листи. Поносан сам што сам био ђак ове школе и овом приликом желим да се захвалим целом колективу основне школе ,,Андра Савчићˮ.

9. Да ли планираш и даље да се такмичиш у областима за које си заинтересован? Наравно да настављам да продубљујем своје знање из математике и физике, иако је ове године конкуренција много јача, зато што сам уписао специјално-математичко одељење. Пронашао сам интересовање и у програмирању, у којем, иако је то за мене нови предмет, проналазим примену стеченог знања из већ наведених наука.

10. Чиме би волео да се бавиш касније у животу? Пошто имам само 15 година, нисам још успео да прецизно дефинишем своје будуће занимање, али сигурно ће то бити нешто где се пуно примењују моје омиљене области. Катарина Петровић и Милица Росић 81

16

„ИСКРЕ”

Број 25

ОБЕЛЕЖЕНА ДЕЧЈА НЕДЕЉА И ове године, у првој седмици октобра, у нашој школи је, разноврсним активностима, обележена традиционална манифестација Дечја недеља. „Нећу да бригам, хоћу да се играмˮ био је занимљиви мото овогодишње Дечје недеље. Дечја недеља обележена је многобројним предавањима, трибинама, радионицама, литерарним и рецитаторским в еч е р и м а , п р о ј е к ц и ј а м а ф и л м о ва , п о з о р и ш н и м представама. Ходници школе украшавани су живописним паноима са мудрим животним порукама, али и оним веселим на којима су представљене игре карактеристичне за енглеско говорно подручје, као и оним на којима су представљени популарни немачки спортисти.

Велико интересовање и пажњу привукле су изложба фотографија ученице Тамаре Стојановић и изложба ликовних радова ученице Емилије Спасојевић, постављене у холу школе. Већ у понедељак прваци су засадили дрво генерације, у уторак смо пазарили на дечјем вашару, док су се у среду, уместо улицама града, ђаци забављали на журки у холу школе. Током трајања Дечје недеље велико интересовање владало је, као и увек, за спортске игре и такмичења у различитим спортовима као што су фудбал, одбојка, „између све ватреˮ. Сви програми били су разноврсни и занимљиви, а учешће у њиховој реализацији узео је, са задовољством, велики број ученика и наставника. Новинарска секција

Број 25

„ИСКРЕ”

17

ДО НИША И НАЗАД Осмаци наше школе ишли су 21. и 22. октобра 2016. године на дводневну екскурзију. Кренули смо у јутарњим часовима. Атмосфера у аутобусу била је константна. Прва дестинација била је Природњачки центар и у оквиру њега Дино парк, у Свилајнцу. У Природњачком центру имали смо прилику да видимо геолошки времеплов, који је био праћен добрим предавањем. Прошли смо и кроз свет минерала, стена и диносауруса. Након тога обишли смо Дино парк који је смештен на отвореном, у наставку зграде Природњачког центра. Највећи део парка представља јединствена поставка диносауруса у њиховом природном окружењу. Након тога посетили смо манастир Манасију, који се налази у непосредној близини Деспотовца. Унутарашњост манастира подигао је деспот Стефан Лазаревић. Унутар манастира имали смо прилику да видимо живопис Манасије, иако је тешко оштећен. Он спада у ред највећих домета средњовековног сликарства. Поред дивног погледа, присустволали смо и предавању о историји манастира. Уследио је пут ка Ресавској пећини. Ученици су били задивљени лепотама и богатством пећине. То је једна од најлепших у Србији. Пећина је дуга око 4,5 километара док пешачка стаза мери свега 800 метара. Броји око 80 милиона лета. Температура унутар пећине је константна, током целе године 7 степени. Док је влажност ваздуха изузетно велика, Пећина се састоји из четири дворане. Од узбуђења, слабо преспавана ноћ била је за нама, док смо са нестрпљењем ишчекивали другу, још бурнију. У Ниш смо стигли око седам сати, сместили се у хотел и обавили обезбеђену вечеру. У хотелу је била организована журка са музиком која је окончана у касним вечерњим часовима. Током ноћи разредне старешине су бринуле о нама. Други дан, започели смо дивним доручком у хотелу у ком смо преноћили. Пре поласка обишли смо најважније знамености тог града. Прва дестинација била је Ћеле-кула. Двориште је било предивно, пуно лишћа и јесењих боја. Водич нас је увео у причу о том месту. Сазнали смо да је то споменик из Првог српског устанка. Турска власт је ову кулу направила од лобања српских погинулих ратника. Стеван Синђелић је предводио устанак па је његова лобања била на врху куле из 19. века. Донета је одлука да се кула сруши, али одлука је одбијена. Данас је остало свега 58 лобања, јер су људи узимали главе како би их сахрањивали, док су неке лобање и саме спале. Данас је, такође, издвојена лобања Стевана Синђелића. Пут смо наставили ка Нишкој тврђави. Водич нам је испричао историју тврђаве. Прошетали смо. Нишка тврђава проглашена је за непокретно културно добро, као споменик културе. Према данашњем изгледу, сматра се за најочуваније утврђење тог типа у Србији. Након тога смо имали слободно време. Вратили смо се у хотел ,,Александарˮ, у коме смо предходно боравили, како бисмо обавили ручак. На путу ка Ваљеву, посетили смо цркву Лазарицу у Крушевцу. Подигао ју је кнез Лазар. Лазарица је посвећена Првомученику Стефану. Екскурзија је завршена уз подигнуту атмосферу, уз добро расположеног директора и разредне старешине. Милица Росић, Анђела Ивановић и Катарина Петровић 81

18

„ИСКРЕ”

АЗИЈА

Број 25

ЗАНИМЉИВА ГЕОГРАФИЈА

Неки научници тврде да је Европа заправо велико полуострво Азије. Арабијско полуо ст рво је највеће полуо ст рво Југозападне Азије и најбогатије полуострво Азије због великих резерви нафте (Дубаји, УАЕ, Кувајт) Планински венац Хималаја дугачак је 2500 км, колика је раздаљина између Лондона и Москве. Најкишовитије место на планети је Черапунџи у Азији (26461,2 мм). Цифра је изузетно висока и њу можемо упоредити са укупном количином падавина која падне током периода од 42 године у читавом Пекингу. У Индонезији догодила се највећа ерупција вулкана савременог доба. Звук експлозије се чуо све до Аустралије. На Тајланду у племену Падонг жене стављају прстење око врата већ од пете године. Легенда каже да су се духови овог села наљутили на становнике па су им послали тигрове, а да би се ови заштитили од уједа, стављали су окове око врата. Таџ Махал је право ремек дело Индијске архитектуре. Направљено је искључиво од белог мермера и гради се 20 година. Милош Лукић 72

ХОНГ КОНГ Хонг Конг је од 1997. године поново у саставу Кине. До тада је припадао Великој Бртианији, која га је 1898. године изнајмила од Кине на 99 година. Данас је Хонг Конг познат као јак банкарски и индустриjски центар Кине. Последњи европски посед на територији ове земље био је Макао, португалска колонија која је 1999. године враћена Кини. Андријана Јанковић 72

ВРЊАЧКА БАЊА Врњачка бања је наша најпознатија и најпосећенија бања. Годишње угости више од 100 000 туриста. Њене минералне изворе користили су и Римљани, а изградња бањских објеката почиње 1868. године. Има седам извора минералних и термалних вода различитих по хемијском саставу, температури, радио активности и лековитим својствима. Температура воде креће се од 14 степени до више од 36 степени. Користи се за пиће и балнеотерапију (дијабетеса, бубрежних и других обољења). За развој туризма значајни су: Врњачки карневал, фестивал филмског сценарија и музички фестивал. Ивана Ђукић 82

Африка Облик Африке на карти веома подсећа на коњску главу, при чему полуострво Сомалија представља уши, језеро Викторија представља око, док Црвено море коњску гриву, а западна Сахара и Гвинејска област означавају врат. Суецки канал је вештачки канал између Средоземног и Црвеног мора, који раздваја Африку од Азије. Има огроман економски значај као најближа поморска веза између лука западне Европе и источне Азије. Пловидба овим каналом скраћује поморски пут за више хиљада километара јер бродови више не морају да плове око Африке. Суецки канал има и стратешки значај као најважнији танкерски пловни пут за снабдевање Европе нафтом с Блиског истока. Европа Европу чине 44 државе од којих су 32 републике, 12 њих си монархије а краљевине су: Норвешка, Шведска, Данска, Шпанија, Холандија, Уједињено Краљевство, Белгија. Кнежевине су: Монако, Лихтештајн и Андора, а Луксембург је војводство. Малтежани су Европски народ. Има их око 400 000. Њихов национални језик је малтешки, један од службених језика Европске Уније. Грчко острво, Гавдос, налази се 48 километара јужно од Крита. Представља најјужнији део Европе. То стеновито острво има мање од 100 сталних становника, а током летње туристичке сезоне број људи на њему достиже 3 500. Планина Урал представља источну границу Европе према Азији. Јужна Америка Атакама се у географској литератури често наводи као најсувља пустиња у свету. У неким њеним деловима киша није пала најмање 400 година. Језеро Титикака, на надморској висини од 4 000 метара, представља највише пловно језеро на свету. Налази се на граничном појасу између Перуа и Боливије. Ејнџелови водопади, који се налазе у Венецуели, су највиши водопади на свету висине 979 метара. Име су добили по Џимију Ејнџелу, који их је открио 1935. године. Рио де Жанерио сматра се једним од најлепших градова на свету. Међу знаменитостима издвајају се: плаже Копакабана и Ипанема, брдо Корковадо са статуом Исуса Христа и Маракана - највећи фудбалски стадион на свету. Амазонска прашума је 12,5 пута бећа од Француске. Јелена Петровић, Марија Милошевић, Анђела Ивaновић и Матија Симанић 72

Број 25

„ИСКРЕ”

19

ЂАЧКО ПЕРО ЈЕДВА САМ СЕ СУЗДРЖАЛА ДА НЕ ЗАПЛАЧЕМ ,,Али нема везе, ипак се ми видимо следеће године!ˮ биле су речи које су ми дуго одзвањале у глави... Напокон је дошао тај дан! После дугих и напорних припремања указана ми је прилика да покажем све своје знање на окружном такмичењу из књижевности. Дуг низ дана провела сам учећи и читајући стилске фигуре и остало штиво, које је неопходно да бих урадила тест. Ујутру сам рано устала, разбистрила мисли и кренула на такмичење. Цео пут размишљала сам о чињеници да је то то. Сад или никад. Ово такмичење ми обезбеђује пролаз на моје прво Републичко. У холу школе где се одржавало такмичење нашла сам се са својом наставницом. Са њом прођем кроз најбитније ставке градива, добијем савет о опуштено сти и концентрацији. Након тога крећем у моју учионицу, седам за своје место и отварам тест. Већина питања чине ми се познато. И почињем са радом... Након изласка из учионице, моја глава и моје мисли ме уништавају. Ту је тај један поен, који варира, који о свему одлучује. Силазим до наставнице и трудим се да ту проведем што мање времена. Не желим да знам. Сазнаћу и исходу теста касније, желим да будем изненађена . Након повратка кући одлучујем да се нађем са другарицом, која је, такође, била на такмичењу. Договориле смо се да заједно сазнамо резултате. Након неког времена, она прва добија позив од наставнице. Ја је посматрам. Осмех на лицу јој се шири, а очи сијају! Али, након неколико тренутака, све то прелази у разочарење, упућено мени. Прекида позив и само каже:,,Прошла сам! И стварно ми је жао, али...ˮ У том тренутку и мене је позвала наставница. Ја сам већ слутила шта се догађа, уследила је непријатна тишина, али то прекида реченица:,,Каћо, веома мало ти је фалило за пролаз ове године, један поен, нема везе, ипак се ми видимо следеће годинеˮ. Била сам затечена, климнула сам главом, иако знам да ме са друге стране слушалице нико не чује. Ипак ништа више нисам била у стању да урадим. Сузе су саме навирале. Катарина Петровић 81

ЗНАЧИ, СТИГЛА ЈЕ ЈЕСЕН Кад се пробудим и погледам кроз прозор, видим тмурно небо. Значи стигла је јесен. Али сива није једина јесења боја. У мојој улици, када стигне јесен, црни димњаци испуштају облачиће дима, а из олука се чује ударање капљица кише. Ујутру, када кренем у школу, трава замирише, а мени падне која капљица на нос. На путу до школе пролазим поред парка. Дрвеће нема више своје зелене прелепе хаљине. Лишће на дрвећу је добило праве боје јесени као што су: жута, црвена, наранџаста и браон. Када прођем улицом, из кућа се осећа мирис зимнице. Некада сестра и ја помажемо деди да пакује дрва. Тужна сам када нас киша затвори у кућу, јер моја улица није пуна деце. Моје другарице и ја волимо да идемо у парк и скупљамо кестење од којег касније правимо разне фигурице. Волим јесен, али се ипак више радујем белом зимском покривачу. Нађа Ненадовић 53

БОЈЕ, ЗВУЦИ И МИРИСИ ЈЕСЕНИ Јесен полако куца на врата. Крошње дрвећа блистају ватреним бојама. Лишће је почело да мења зелену у безброј нијанси златножутих боја. По парковима опадају кестенови. Деца их скупљају и играју се. По двориштима гране дуња се повијају под тежином жутих, зрелих плодова, а мирис куваног слатког и компота шири се около. Винова лоза се окитила белим и црним грожђем. Између редова зрелог кукуруза жуте се велике бундеве. Одрасли тресу орахе, а деца их скупљају, лупају и у сласт једу. Из дворишта допире звук тестере којима секу дрва за огрев. Људи се спремају за хладне дане који долазе. Цвеће у парковима, на терасама и двориштима својим изгледом даје још лепшу слику шаренилу септембарских дана. Птице раздрагано скакућу и цвркућу. Сунчеви зраци се простиру у својој лепоти и пружају диван осећај. Сва чула уживају у бојама, звуцима и мирисима ових дана. Војин Миливојевић 51

ЗЕЛЕНКО КОРЕНИЋ Зовем се Зеленко Коренић. Моја адреса је Парк на Петом пуку, Дрворед лишћа бр. 6. Погађате, ја сам дрво. Мој дрворед летом изледа предивно. Све нијансе зелене боје се помешају. Али сада нећу да причам о лету него о предивној јесени. Она је стигла! Парк је пун деце која се играју и радују се јесени. Лишће је почело да ми опада. Ја сваки лист поздравим када крене на пут. Некима сам чак дао имена, али их је тешко распознати јер су сви у нијанси зелено-жуте боје. Породица птица Кљунић се спрема за селидбу у топлије крајеве. Често ми причају да тамо буде топлије и пријатније него овде. Чисто сумњам! Волео бих да једном идем и проверим, али не могу. Моје корење ме чврсто држи за земљу. Научио сам да се овде у парку одржава забава поводом доласка јесени. Дошли су људи и почели да украшавају мене и остало дрвеће. Мислим да је то беспотребно јер је све дрвеће прелепо са шареним лишћем које се пресијава као да је од злата. Журка је почела! Деца нас грле и играју око нас. И ја плешем гранама у ритму. Лепа је ова јесен. То ми је омиљено годишње доба. Или можда пролеће! Не! Зима! Обожавам сва годишња доба! И баш волим што сам дрво у парку. Вељко Колаковић 41

ЗАЛАЗАК СУНЦА Данашњи залазак сунца је био савршен. Небо је било као да је по њему просуто рујно вино. Лепше нисам видела! Сунце је махало и говорило да ћемо се видети сутра, скривајући се иза брда. То је био савршен призор! Пошто сам гледала кроз прозор, који је на западној страни, могла сам да видим и смог. То ми је покварило доживљај. Али се брзо брисао јер је напољу било хладњикаво. Била сам испуњена срећом. Овај залазак не бих хтела да заборавим. Анка Стошић 41

20

„ИСКРЕ”

Број 25

ЂАЧКО ПЕРО ЈЕДАН СТАРИ ЗАНАТ

РОЂЕНДАН ЗА ПАМЋЕЊЕ

Летовање у Тунису употпунило је одлазак у стару Медину, препуну уских уличица и малих продавница. Ова грађевина је стара неколико векова. Зидине су велелепне. Моји родитељи и ја се нисмо усудили да уђемо далеко, не од страха да ће нам се нешто десити, већ из страха да ћемо лутати кроз уличице и тунеле из ,,Хиљаду и једне ноћиˮ. Свуда око нас јe шушкала свила, шкрипала кожа, сијао накит, звецкала керамика и мирисао јасмин. Осмеси и пружене руке занатлија су нас позивале да уђемо у њихове занатске радионице. Нама је прувукла пажњу радионица тепиха израђених од камиље длаке. Љубазни занатлија нас јe увео у своју радионицу, али смо морали да се прво изујемо. Под ногама сам осетила мекоћу тепиха. Одушевљено сам приметила да је цео простор покривен малим, великим, округлим, правоуглим теписима. Зидове су, такође, красили теписи. Осећала сам се као у некој украсној кутији. У једном углу радионице седеле су две жене нагнуте над неким некаквим дрвеним столовима, на којима су се налазили разнобојни калеми. Јeдна од жена је управо завршавала тепих. Нашивала је љубичасте ресе. Друга је почела израду тепиха протканих златним нитима. На дугачким полицама поред њих налазиле су се игле сличне иглама за плетење, само веће, цртежи тепиха које тек треба израдити, огромне маказе и велики број калема направљених од камиље длаке. Љубазни занатлија нас је сместио да седимо и послужио нас чајем. Испред нас је, са своја два помоћника, износио још шарених тепиха, не би ли задивио моје родитеље и убедио их да нешто купе. Моју пажњу је привукло нешто слично нашем разбоју, на ком се израђују ћилими. Била сам у праву јер је једна старија бака у њиховој ношњи села и правила готово исте покрете као на разбоју. Касније сам од тате сазнала да су све особе које смо срели у радионици чланови једне породице и да се овај занат преноси са ,,колена на коленоˮ. Мама је изабрала један мали округли тепих, који је могла да стави у свој кофер. Данас он краси један кутак наше дневне собе и прича причу о вредном човеку и његовој породици који чувају један стари занат од заборава.

Сви знамо како може бити на рођендану. Мама спреми много хране, направи укусне торте, па гости долазе за разним поклонима. Радости никад краја. Али немају сви такав рођендан. Једна мени драга другарица је једна од тих. Био је леп и сунчан дан. Окупили смо се на најдражем месту за играње, испод великог старог храста. Почела је игра и забава, али приметих да ми је другарица ћутљива и повучена. Одвајала се од нас и гледала чудним погледом. Пришла сам јој и упитала је:,,Јел' ти добро? Зашто се не играш са нама?ˮ Кроз сузе ми рече:,,Сутра ми је рођендан, моја мама нема новца ни за храну, а о рођенданској торти могу само да сањамˮ. Ушла сам у кућу, загрлила сам маму и замолила је да ми помогне. Мама је то вече направила чоколадне мафине и дечије хрскаве лизалице, а ја сам о својој идеји обавестила остале другаре. Са нестрпљењем сам чекала тај сутрашњи посебан дан. Дошао је и тај моменат. Узимам направљене слаткише и увијен поклон и крећем ка храсту где ме чека цело друштво. Све смо сакрили у жбуну и са нестрпљењем смо чекали другарицу. Појавила се са тужним погледом и пришла нам је ситним корацима. Тад повикасмо у глас:,,Срећан рођендан!ˮ Гледала нас је са неверицом, јако изненађена. Очи су јој се засијале од среће и смех се развукао по њеном лицу. Износили смо све поклоне и колаче, а у једном мафину била је свећица која је чекала да слављеница замисли жељу. Другарица је била пресрећна. Сви смо се радовали, смејали, скакали од среће. Искрен дечији смех се орио пољанама. Певали смо омиљене песме, имитирали певачице. О грану храста окачили смо пињату пуну бомбона коју је направила сестра нашег друга. Уживали смо у укусу чоколадних мафина. Игри и радости није било краја. Са стране нас је посматрала њена мама. Гледајући нас тако срећне и веселе, позвала нас је на сок, захваљујући што смо њеној ћерки направили незабораван рођендан. Са неодољивим слаткишима код ње смо направили веселу игру за памћење. Овај рођендан ми је један од најдражих, јер сам успела својој другарици да направим забаву за памћење, и да јој сан претворим у јаву.

Марија Максимовић 75

Анастасија Симић 43

ДА САМ ЈА ЈАБУКА

ВАЉЕВСКИ МОСТОВИ

Здраво. Ја сам јабука, кућа господина црва. Он живи у мени јер сам ја сочна и непрскана. Било је још милион јабука, али он је изабрао баш мене. Рекао ми је да сам најздравија. О, како сам поносна што сам посебна. Причао ми је да је раније живео у кесици чипса. Кесици чипса? Да, добро сте чули. Док је боравио тамо, није му било добро. Онда је отишао доктору. Он га је прегледао и тужно му рекао да му није остало још дуго од живота. Мој црв се сав несрећан вратио кући. Затим је изашао напоље да удахне мало ваздуха и угледао је мене, најбољу кућу у селу! Одмах је спаковао ствари из кесице чипса и уселио се у мене. Од тада се никада није иселио, нити ће икад. И да. Није се десило ,,оноˮ да му је остало још мало живота.

Кроз Ваљево протичу многе реке и на њима има пуно мостова. Мостови су различити неки су само за пешаке, а неки и за пешаке и за возила. Мостови спајају леву и десну обалу реке, па тако спајају и људе који живе на супротним обалама. Они стоје уздигнуто и гордо и као две руке нас грле. Сваки мост у нашем граду има хиљаду прича што лепих, што тужних. Они нису жива бића, али имају душу јер су веза између људи. Ја посебно волим бели мермерни мост јер као господин стоји и повезује стари део Ваљева са новим. Сваки мост је посебан јер да их нема не бисмо могли прелазити и проналазити љубав, пријатељство, срећу.

Младен Милосављевић 41

Марко Пантелић 52

Број 25

„ИСКРЕ”

21

ЂАЧКО ПЕРО САВРЕМЕНА БАЈКА О УРЕЂАЈИМА ЗА КОМУНИКАЦИЈУ Пала је ноћ. Мрак и тишина овладали су мојом собом. У кући био сам само ја будан, а можда и нисам. У једном тренутку иза једног ћошка чуло се шапутање. ,,Јесу ли заспали сви?ˮ, упитао је телефон. ,,Мислим да јесуˮ, одговори телевизор. ,,Хахахаха, нисам јаˮ, насмеја се таблет. ,,Ааааа, нисам ни јаˮ, зачу се лап-топ. ,,Ух, али сам уморан, Андрија је цео дан четоваоˮ, жалио се телефон. ,,Немој се жалити и овај Пера од како је устао игра игрицеˮ. ,,Вас двојица се само буните, мене ујутру упале и не угасе до касно увечеˮ, рекао је телевизор. ,,Благо мени, имам 100% батерије, заборавили су меˮ, утом ће таблет. ,,Еј, друштво!ˮ, узвикну лап-топ. ,,Шта је мали?ˮ, упита телевизор. ,,Нисам ја малиˮ. ,,Јеси, јеси! Ти ниси ни постојао када су гледали у менеˮ. ,,Ма, добро, свеједно. Јесте ли видели нови аутомобил, иде и по води?ˮ ,,Уху, али си ти застарео, ја сам то видео још пре десет данаˮ, рече телефон. ,,Ко је још видео путем вас? А преко мене види цео светˮ. Хвалио се телевизор. ,,Јао мени само се свађатеˮ, побуни се таблет. ,,Јао таблету, иди спавај још си малиˮ, изгрди га телевизор. ,,Даˮ, сложи се лап-топ. ,,Ја сам увек на путовању при руци, а где сте ви?ˮ, још се бунио таблет. ,,Ја сам у џепуˮ, поносно рече телефон. ,,Да, да, да, али када се врате са путовања ја опет заузимам своје прво местоˮ, рече телевизор. ,,Псссст, нешто се чује, Андрија се будиˮ. ,,Свиће, расправићемо сутраˮ. Пробудио сам се. Мислим да сам сањао, а можда и нисам.

ПРИЧЕ МОЈЕ ЛУТКЕ Зовем се Кони Тејлор. Имам седам година и доселио сам се из Америке. А ово је моја животна прича, али од краја. Већ две године живим на прашњавој полици у дечијој соби. Много ми је досадно. Друштво ми прави Јаковљев Хулк и већину прича смо испричали. Сада седимо и посматрамо њих, наше власнике. Једино нас госпођа Марта, њихова мама, једном недељно обрише, а на свака три до четири месеца окупа. Уууу, какав провод! А, сада почетак моје приче. Као што рекох, родио сам се у Америци. Ја сам мали, буцкасти црнац. Имам коврџаву косу и пеге на носу. Пре седам година је тетка моје Дуње ушла у радњу и изабрала баш мене. Допутовали смо авионом. Ја сам био спакован у миришљавој, црвеној кутији. Моја Дуња је тада имала четири године. Поцепала је кутију и извукла ме за моју коврџаву косу. Мало ме заболело. Онда ме је чврсто загрлила и рекла да много лепо миришем. Пошто сам био црн, грицнула ме је за нос да ме проба. Тако је почела наша љубав. Спавали смо заједно, купали се заједно. Када није хтела да једе грашак, мени су гурали кашику у уста и говорили:,,Види, Дуња, како Кони лепо једе, хајде и тиˮ. Морао сам да будем ђак у школи. Давали су ми инјекције. Био сам витез. Све је то у реду. Једино је досадно било када сам морао да се играм са оним досадним барбикама. Онда је Дуња расла. Било је све мање игре. Ево ме и данас на прашњавој полици. Гледам моју Дуњу, лежи на кревету, слушалице су у ушима и слуша музика. Чекајте! Ана, Дуњина мала сестра, ме узима са полице. Грли ме и каже да лепо миришем. Рађа се нова љубав... Дуња Љубичић 52

КРОШЊА МАЛОГ РУЈА

Јесен је у својим великим, шареним ципелама закорачила у моје место. У свом коферу је понела најлепше нијансе јесењих боја и велику сликарску четкицу. Свако дрво се уморило од ношења лишћа, па их сада, као малим падобранима спушта доле. Суво лишће шушти под ногама. Све чешће падају кише, а ветар је почео да дува све јаче. Неке птице крећу на југ као да беже од зиме. Већ се вредно спрема зимница која мами својим мирисима. Вредни мрави сакупљају храну, а остале животињице као да следе њихов пример. Понекад се тмурни и хладни дани смењују са топлим, сунчаним данима који привлаче да се изађе из куће. Паркови и игралишта пуни лишћа дочекују деца. Све мање се може чути цвркут птица. Већ га је заменио звиждук ветра. Јесен је посебна због промена у природи и без неког посебног разлога. Она је моје омиљено годишње доба.

Најмаштовитија сликарка - јесен, поново излаже своја живописна платна у нашем граду. Где год да бацим поглед, букти пламен најшароликијих јесењих шара. Паркови на јесењем сунцу простиру своје раскошне огртаче, док се под ногама простире дебели тепих најживљих боја. Једна од најлепших крошњи у јесењој изложбеној поставци је крошња малог руја, који се сместио испред нашег кухињског прозора. У почетку ми није била јасна туга моје мајке, када смо нашу ливаду угледали без најлепшег украса на њој. Наше пурпурно стабло постало је жртва нечије пакости над природом. Исекли су руј који нам је годинама улепшавао поглед са прозора. Тек наредне године сам схватила колико нам недостаје наш руј, јер без њега једини призор који смо имали су сиве фасаде зграда у околини. Једног пролећног дана, моја мајка је радосно повикала:,,Децо, погледајте, читава ливада је прекривена рујем!ˮ И гле чуда, чудесан призор је био пред нама. На месту старог руја, не само да је никао нови, већ и мноштво малих изданака по читавој ливади. Радници градског зеленила су поново исекли многе од њих, а оне најлепше и најјаче су оставили. И ове године, мали рујеви нам пружају величанствен призор на изложби јесењих радова на којој нам уметница јесен приређује нова изненађења!

Злата Кнежевић 43

Ангелина Кнежевић 53

Андрија Лукић 51

СЛИКЕ ЈЕСЕНИ

22

„ИСКРЕ”

Број 25

ЂАЧКО ПЕРО ЗАЛАЗАК СУНЦА

НЕВЕРОВАТНО, АЛИ ИСТИНИТО

У рано пролеће баш када први пупољци и млади изданци биљака пркосно пробијају стврднуту земљу, случајно, чула сам вест од које ме ухвати непријатна језа. Бака Мара, учитељица у пензији, у нашем селу била је синоним за елеганцију, смиреност, мудрост. Ратни вихор, немаштина и страх обележили су њено детињство. Кажу да је у младости била права лепотица и да није чудо што је баш она била одабрана од стране наочитог пилота, Бранка. Били су пар којем се дивила цела варош када би недељом прошетали са своја два сина. Сирота Мара није дуго уживала у брачној идили. Бранко је изгубио живот једне олујне ноћи. Мара је остала сама са синовима, достојанствена у свом болу и храбра у животној борби. Дању је радила у школи, а ноћу шила и хеклала како би деци обезбедила средства за школу, а касније и за факултет. Марко, млађи син, инжењер је рударства и ради у Норвешкој, а старији Милан је кардиолог са сталним послом у Русији. Нучила их је Мара свему... првим корацима... лепим манирима... отменошћу. Била је и отац и мајка. Спрема Мара успомене и седам деценија живота у невелики кофер, јер иде у старачки дом. У те споља лепе и примамљиве зграде из којих повратка нема. Путује у непознат свет, међу незнане људе. Живеће сада у некој новој учионици у којој неће предавати, већ слушати. Отишла је у рану зору, нисаким се није поздравила. Увенуше мушкатле, не мирише дуња жута... Речи губе смисао... немају тежину, јер требало би оне руке које су нас научиле животу, придржати када постану немоћне.

Често сањам различите снове, али ми се они углавном не остваре, сем једног. Сањам. Топао пролећни дан. Школско двориште бруји од граје раздрагане деце. Ја сам у учионици са својим другарима из одељења. Гледам кроз прозор, а затим седам на своје место. Сви чекамо час биологије. Разредна улази, седа за катедру и отвара дневник. Тишина. Она уписује час, а затим креће прозивка. ,,Данас обнављамо градивоˮ. Ја се полако презнојавам. Учила сам, али нисам сигурна. Разредна ме затим прозва и од свих питања, поставља ми једино које нисам научила. ,,Шта су митохрондије?ˮ Устајем и ћутим. Око мене се врти учионица, клупе, другари. ,,Дуња, минус, седиˮ, разредна рече а ја тужно седох. Будилник звони. ,,Ура, па то је сан!ˮ Отварам књигу, налазим дефиницију митохондрије и учим. Узимам два залогаја и трчим школу. Биологија је први час. Дан сунчан такође. Све као у сну. Седим у клупи и посматрам разредну како отвара дневник. Затим гледа у мене са осмехом и каже:,,Надам с е да си с е спремила за данашње пропитивањеˮ. Странице уџбеника преврћем у сећању. О с е ћ а м б л а г у т р е м у. П р о з и в а м е и п о с т а в љ а питање:,,Митохондријеˮ. Ја сва озарена устајем и крећем као из топа - течно, све тачно. ,,Одлично Дуња, седи!ˮ Поносно седам и сећам се свог сна. Ово је један од ретких снова које памтим. Он ме често подсети да је боље бити припремљен за неке ситуације да се не бисмо осећали непријатно. Дуња Богојевић 61

КРАЉ ЈЕСЕНИ У СЕЛУ

Често се питам одкале долази ЉУБАВ. ЉУБАВ долази из породице, из окружења у ком нема мржње, зависти и љубоморе. БОГ није створио свет из мржње, зависти но из љубави и пуно вере у своју одлуку. КАКАВ ЈЕ СВЕТ САД? У данашњем свету нема много љубави. Превасходно људи не воле себе, а камоли друге. Често то чујем, а и видим. То је истина ма колико болна била. А љубав... ЉУБАВ се састоји од наде, а нада се састоји од вере. Данас нема ни једног, ни другог, ни трећег. Само мржња. Нема искрене љубави, већ само лажне копије. Данас је богатство имати праву и искрену љубав. Али, постоји постоји место где ће љубав увек бити непресушна, а то је тамо где је Бог. Црква и остала света места на којима ћемо добити најискренију и најчистију љубав, веру у излечење и наду за нашу бољу будућност! ЗАТО ЈА У ЉУБАВ ВЕРУЈЕМ, ОСЕЋАМ И ВИДИМ СВЕТО ТРОЈСТВО НАШЕ. И ЈА ГА ПОШТУЈЕМ ИЗ СВЕ ДУШЕ СВОЈЕ. ГОСПОД ИСУС ХРИСТОС И СВЕТИ ДУХ НЕКА ЈЕ И ВАМА У ПОМОЋИ И У ДАНУ И У НОЋИ!

Ја сам краљ јесени и данас званично стижем! Улазим у палату годишњих доба и гледам лето како устаје са трона и одлази на одмор. Рекох му:,,Видимо се следеће године!ˮ Оде уплакано лето, махну ми и нестаде. Сео сам на престо и одмах почео са уобичајеним пословима. Стресао сам лишће са грана, пустио кишу кад је морала, поделио јесење плодове сељацима и деци, испратио птице селице, а овима које остају дао хране. Хладноћи сам рекао да може да се опусти, да је не буде превише. Али, она је била непослушна, као и увек што је. Погледах кроз прозор. Никог нема напољу. Сви су у кући, завучени у ћебад, цвокоћу. Нисам могао да зауставим хладноћу, па позвах лето и замолих га за помоћ:,,Лето, молим те, помози ми! Хладноћа је непослушна и све је отерала у кућеˮ. Она радо прихвати мој позив:,,Знам како да ти помогнем. Послаћу ти сунце да мало угреје становнике селаˮ. Прође неко време, када зачух нешто испред палате. То је био аутобус из ког је изашло сунце. Попело се мердевинама на небо и почело да греје. Кад га је хладноћа видела, успаничила се и побегла. Зачух шкрипање свих врата у селу. Угледах људе како најпре бојажљиво, а онда весело, излазе напоље. Обрадовах се много и чврсто реших да овако буде сваки дан.

Неда Петровић 42

Младен Милосављевић 41

Милица Росић 81

ЉУБАВ ЈЕ

Број 25

„ИСКРЕ”

23

ЂАЧКО ПЕРО УСАМЉЕНО ДРВО

НЕОБИЧНО ПРИЈАТЕЉСТВО

Свако дрво је дом многих шумских животиња. На његовим гранама и у крошњама птице праве малена гнездашца од прућа, веверице се јуре по истим тим гранама којима испадне по који жир доле у траву. Ту су и јежеви, ракуни, и зечеви који живе на тлу, у трави и трчкарају једни за другима. Али само у причи моје баке постоји усамљено дрво. Она каже да је то дрво заслужило да буде усамљено дрво. У почетку ми то није било најјасније, али она је наставила своју причу. Рекла ми је да је то дрво било себично, да је зато остарило и зарасло у коров. И прича тек тада почиње. Једног врелог летњег јутра широким друмом ходала су два путника. Било им је јако вруће. Када су угледали високо разгранато дрво испод ког је био дебели хлад, потрчали су према њему на би ли се одморили. Када их је дрво угледало, своје гране је опустило све до тла, довољно да хлад нестане и појави се велико сунце. Следећег дана тим друмом пролазило је двоје гладне деце. У густој зеленој крошњи угледали су једну румену јабуку. Кренули су према дрвету. Али када их је дрво видело, у море зеленог лишћа затрпало је једну јабуку која се налазила у његовој крошњи. Гладна деца су отишла уплакана. Животиње које су биле на том дрвету полако су почеле да се пакују и да одлазе од њега. Лишће је почело да опада, гране да му се суше, а кора да губи своју лепоту. Око дрвета израсли су жара, високо трње и сува трава. Дрво је сада много ружно и старо. Ко год да пролази тим друмом, не окреће се на леву страну шуме да га не би видео. Ово је била прича моје баке за коју не знам да ли је истинита. А ја се надам да ће се лепота вратити дрвету и да ће схватити своју грешку да је не би поновио.

Пријатељство је нешто посебно. Од свих пријатељства које сам до сад склопила, најзначајније ми је пријатељство са мојој најбољом другарицом Анђелијом. Упознала сам је у првом разреду када смо уписане у исто одељење. Сећам се као да је било јуче, а не пре четири године. Сви смо били уплашени и збуњени, али од свих тих нових лица, њено насмејано сам прво угледала. И одмах ми је било јасно да ћемо бити пријатељице. Како је школска година одмицала, схватиле смо да имамо доста тога заједничког: волимо сличне ствари, идемо на фолклор. Не седимо заједно у клупи, али али свако јутро идемо заједно у школу и враћамо се. А она је чак и у мом комшилуку, тако да се можемо редовно посећивати чак и када смо на распусту. Иако је прошло доста времена од мог и Анђелијиног првог сусрета и познанства, ја сам сигурна да ће ово наше посебно још дуго, дуго трајати!

Јована Ракић 64

СВАКА ЦИГАРЕТА СМЕТА ПОБЕДИМО ЗАЈЕДНО Ја сам цигарета. Управо ме је из кутије у коју су ме запаковали спасао овај младић. Диви се, гледајући свој лик у огледалу, док прави колутове дима. Већ је искусан пушач. Задовољна, испуштам све састојке да клизе кроз његово тело. Трујем сваки орган. Никотин и катран мешам његовом крвљу. Димом обавијам плућна крила. Ево га, кашље. Прошли тренинг није могао да издржи. Због срчаних сметњи мораће да одустане од кошарке. Успела сам! Додајем још мало жутила зубима, неће ни приметити. Она његова девојка сигурно хоће. Може га и оставити. Није га брига, наћи ће другу- са цигаретом у руци баш је мангуп. Мршти се, боли га глава. Упркос томе, знам да ће га, пре него што сагорим, савладати жеља да запали још једну. Његове руке не могу празне. Новцем за ужину и јутрос је купио пакло. Мршав је и блед. Поносна сам на то што више од хране воли мене. Без мене не може, неће ме оставити. Глуп је, не зна да због тога неће доживети старост. Надам се да му то нико неће рећи. Ја сам цигарета, а ово је моја тајна. Маја Милутиновић 64

Јована Ђурић 43

ЈЕСЕН У МОЈОЈ УЛИЦИ Тихо, скоро неприметно, стигла је краљица годишњих доба, Јесен. На својим крилима донела је месец октобар. Дошли су да промене моју улицу. Хаљина јесени је лепршава и златна. Њена шминка је у природним бојама. Жута, наранџаста, смеђа. Изгледа поносно у својој лепоти и величини. Обећава, али први поглед уме да вара. Најпре се природа смири. Изгледа као да се уморила од зеленила и великих врућина. Жели да предахне. Жеља је кратког даха. Октобар је са собом повео олујни ветар, који је скинуо бакарно одело са тужног дрвећа. Голе гране плачу и тугују због својих разнобојног листова који се ваљају по мокрој земљи. Хладне капи јесење кише одјекују у ритму завијања ветра. Не чује се песма врабаца, Гладни, скривени испод мокрих кровова ћуте и дрхте на хладном ваздуху. Отпали плодови кестења се котрљају по сивим улицама. Понеки пешак журним корацима бежи од кише и хладноће. Јесен је годишње доба богато раскошним бојама и великим променама. Уме да буде екстремна у променама, али и у томе и јесте њена лепота. Александра Јевтић 42

ЈАБУКА И СРНА Биле једном једна јабука и срна. Један дан су се среле на стази. Срна се смејала јабуки зато што је била јако мала и слаба. Јабуци је то досадило па је изазвала срну. Ко буде брже пливао, тај је победник. Сутрадан су се нашле на договореном месту. Тада су ускочиле у реку и почеле да пливају. Срна је ишла веома брзо, али није успела да пређе јабуку. А јабука је лагано отпливала реком. И онда може се претпоставити ко је победио. Поражена срна је отишла и више никада није задиркивала јабуку. Лана Поповић 41

24

„ИСКРЕ”

Број 25

ЂАЧКО ПЕРО НА ПОВЛЕНУ

МОЈА УЛИЦА

Недеља је јутро. Спаковали смо се у аутобус и кренули ка Повлену, планини која се уздиже изнад мог града. Пут је вијугао. Пели смо се. Сунце се негде изгубило о нестало у магли. Стигли смо. Било је осетно хладније. Навукли смо капе и рукавице и кренули ка планинарском дому. Испод наших ногу је трава са понеким листом који је био прекривен јутарњом росом. Мале пахуљице схега падале су на наше главе. Дрвеће, читава природа била је чаробна. По брдима су се шириле бакарне, жуте, наранџасте и црвене боје. Стигли смо до планинарског дома. Уморни од шетње, дошавши до дома, слатко смо појели сендвиче који су се мешкољили и нашим торбама. Доста смо научили о планинарењу и планини Повлен. Предахнули смо, а онда нас је опет чекала шетња. Било је клизаво, али прелепо. Попели смо се на Велики и Средњи Повлен где је било дивно. Такође смо се у фотографисали. На Малом Повлену је црквица у којој се налази велика икона. Попели смо се на извидницу, а извидница се другачије каже чека. Сликали смо се и ту. Вратили смо се до планинарског дома. Ручали пасуљ. Организовали смо квиз, а онда добили награде. Изашли смо напоље да се играмо. Морали смо кући. Аутобус је јездио кривудавим путем. Иза нас је остала стара планина, помало тужна због нашег одласка, спуштала се ноћ. У даљини су се назирала градска светла. Овај дан памтићу по прелепој природи и по отме што су се планинари и учитељице трудили да нас што више науче.

Моја улица је мала, има по пет кућа са oбе стране. У њој живе дивни људи: деда Паја, Влада, али најбитније моји другари. Ово нам је десета заједничка јесен. Цело лето смо били на улици, играла лоптама и бициклима. Онда је полако и стидљиво дошла јесен. Септембар нас је увео у кућу. Уместо лопте, у рукама држимо свеске и књиге. Улица је постала тиша и мирнија. Комшије отварају врата гаража и убацују зимницу. Из Пајине ограде вире жуте и црвене јесенке. Владина ограда је окићена са стотину љубичастих гроздова. Небо над нашом улицом је постало тамније. Ујутру, када идем у школу, под ногама ми шушти жуто, злаћасто лишће. Кад ветар дуне, изгледа као да плеше. Иако нема више игре у нашој улици, она је лепа и у јесен, зато што је златно, мирисна и шушкава.

Леа Белић 43

ЉУБАВ ЈЕ

Јаков Љубичић 43

СУМРАК Сунце сада залази иза високих планина. На облацима виде се његови јаркоцрвени и љубичасти зраци. Облаци се опијају сјајним небом као да је рујно вино. Благи дашак ветрића улепшава залазак Сунца. Небо се мрачило и на крају неба одсјај. Последња светлост сунца бди нада мном. Видим линију која укршта планине и сјајно небо. А сунце већ жмури иза планина. Жмури ли жмури док месец не преузме ноћну смену. Град већ увелико спава. Месец тражи сунце, али сунце се сакрило међу звездама. Све до трена кад нам ујутро донесе нови, блиставији, сјајнији и срећнији дан.

Путеви којима ходамо по овом свету су различити. Срећемо се и растајемо, смејемо се и плачемо, мрзимо и праштамо, и најважније, волимо и будемо вољени. Господ нам је показао љубав створивши нас да будемо чланови велике Божије заједнице. Показао нам је пут и дао прилику да упознамо љубав. Породица ме учи да све што чиним буде искрено, да не мрзим и не завидим, да помажем у невољи, да верујем у добро, јер ће свет постојати док је добра у њему. Знам да је мој мали живот плод љубави и добра воља ствараоца живота. Не треба тражити разлог за љубав. Она увек постоји. Треба је спознати и неговати. Треба пружити руке животу пуном љубави која је стваралац наше среће. Постоје различите врсте најлепшег људског осећања. Кажу:,,Љубав је смисао животаˮ. Волимо родитеље, другаре, браћу, сестре, изабранике свог срца и ствараоца живота. Љубав је бисер нашег лица - осмех. Љубав је непроспавана ноћ и понека суза. Љубав је истина, која понекад боли. Љубав је моћ праштања и снага да увек чинимо добро. Љубав је полет, снага и амбиција. Љубав је испуњеност и сигурност. У мом животу љубав је тек започела своју мисију. Верујем и надам се да ћу добро пливати у том вртлогу емоција, јер ко нема љубав, нема ни живот.

Освануо је леп и сунчан дан. Мама ме буди. Устајем. Тог дана облачим свечано одело. Дошао је дан мале матуре. Крећем у школу сва узбуђена. Долазим до учионице. Тог дана учионица је била окићена балонима разних боја. На столовима уместо књига били су сокови, кекс и пице. У једном углу стајао је ДВД из којег се чула тиха музика. Стигла је и учитељица у прелепој црној хаљини. Чини ми се лепша него икада. Кренуо је плес и игра. Служили смо се, столови су скоро остали празни. Преплавиле су нас емоције од смеха до суза. Учитељица је угасила музику. Дошао је тренутак да се растанемо са учитељицом и са драгим ,,другаримаˮ. У учионици сви су плакали, плакала је и учитељица... Кренула сам у пети разред. Ту ме чека већа одговорност, више предмета, нови разредни старешина, нови другари. Има и старих, али вечно ћу памтити моју учитељицу и једно име, Јасмина.

Александра Јевтић 42

Николина Зарић 54

Лана Поповић 41

МОЈ РАСТАНАК СА УЧИТЕЉИЦОМ

Број 25

„ИСКРЕ”

25

НАШИ ПЕСНИЦИ ЈЕСЕН ЈЕ ДОШЛА ЛЕПА И ЗЛАТНА

ВАЉЕВО

ВЕТАР И СУНЦЕ

Јесен је дошла лепа и златна, испарила птичја јата. Јесен лепа, мила, драга донела нам разна блага.

Ваљево је град са планина пет, пронашли га Дубровчани, а признао га свет.

Сунце и Северац свађаше се дуго, док не одлучише и једно и друго.

Црвено, жуто, златно лишће градом царује у јесењим ноћима дрвеће путује. Јесен је дошла у мој крај Сунце скрива свој сјај.

И аеродромчић мали, за спортски лет. Десанка, Живојин, Никола, Андра и други сви, и њиховим именима поносимо се ми.

Да измере силу, и то на јадну путницу милу. Северац захука јако: ,,показаћу ти моју силу, коју зна свако!ˮ

Зима нам се спрема, oдело нам је топлије, све је веселије.

Ратници, песници, војсковође, уметници... Освојише и за нас живот створише. Анђела Лазаревић 54 Добро дошли у Ваљево сви, отворених врата, чекамо вас ми.

УСПАВАНКА ЗА МАМУ Спавај, спавај мамице нек те прати сан и нека ти сан буде безболан. Утони дубоко, прелети сто гора, отплови далеко све до Црног мора. Па се врати драга, одморна и фина, за твога дечака и за твога сина.

Стефан Арсенијевић 34

КИШНИ ДАН Отварам очи, кроз прозор гледам, напољу кишан дан још један. У срцу туга душу ми згара повиках:ˮНе! Па зар још један дан без мојих другара!„ Суза ми кану низ лице моје и помислих када ћу видети дугине боје; да станем са њима један по један и гледам у небо сунце чедно.

Стефан Арсенијевић 34

ЂАЦИ ПРВАЦИ Добро дошли прваци, жељни новог знања! У нашој школи влада царство другарства и знања које се петицама мери. На вратима школе сачекаће вас учитељи спремни да пренесу ново знање. Учиће вас прва слова, бројеве... У школи за сваког по нешто има. Ничег се не бојте, своје знање покажите свима. Ништа лепше нема од ђака првака.

Милан Марковић 41

МОЈА УЧИТЕЉИЦА Моја учитељица дама је права, радо нас учи животним врлинама. Учи нас шта су вредности праве, да оне лоше живот нам кваре.

И најзад сунце стидно се проби, Учи нас, учи ожареног лица, мене срећа и радост обли; да нам проблем као по договору постане ситница. напоље јурнусмо и дечјом радошћу кишни дан нас одгурносмо. Учи нас она дивним стварима, а ја је слушам са другарима. Срећа је наша што је кишан дан Волимо осмех на њеном лицу. трајао кратко Волимо своју учитељицу! и био само ружан сан.

Тијана Лазић 34

Мина Ђорђевић 32

Северац задува баш јако, онако како зна свако, и одуста али не баш лако. Онда Сунце ступи на сцену па скиде путници јакну њену.

Матеја Нешић 34

ЈЕСЕН Синоћ кроз град, кочије жуте јуре. За собом остављају златан траг. Рана јесен је стигла. Сунце поручује:„Добар дан!ˮ Лишће дрвећа позлати јесен рана. Миришу плодови зрели. Ласта се ускоро сели. Ветар дува. Сутра ће киша пасти. Огрев се спрема због хладнијих дана. Сат се помера. Јесен се рана прострла преко грана јесен је сва од злата исткана.

Тамара Богићевић 51

ЈАБУКА Јабука је допутовала до мог краја и рекла: ,,Нека се чује дечија граја!ˮ Сви се веселе. У воћњак долети она да плодове ради, да башту оживи. Радост кружи небом. Црвена јабука сјајна, горда и бајна Каже нама: ,,Јесен, стиже вамˮ.

Лана Поповић 41

ПЕСМА ЗА УЧИТЕЉИЦУ За пријем првака она нас је откинула са браон стабала. Научила нас таблицу целу и слова сва и тако настаде песма ова. Двадесет четири верна другара. Она нас је заволела к'о децу своју. И ова је учитељица наша. Она је добра и воли нас све јер сви ми имамо добре оцене. Свакога дана она нас учи. Понекад нас мучи тестовима разним. Волимо је сви више од чоколаде и торте од мармеладе.

Одељенска заједница 33

ЈЕСЕЊЕ НЕВОЉЕ Јесен стиже гране њише облака је све више и више. Зраци сунца стидљиво вире нема више сладоледа од ваниле. Под ногама лишће шушти веверица лешник љушти. Зато кишобрани различитих боја штите децу од јесењих невоља.

Доротеја Деспотовић 31

ЉУБАВ Љубав је тата, љубав је мама, и љубав је без блама. Љубав је кад волиш, није кад мрзиш, али најлепша кад се заљубиш. Љубав је дивна, љубав се чека, некад дође из далека. Љубав је чиста, љубав блиста, као шума кад олиста.

Матеја Нешић 34

26

„ИСКРЕ”

Број 25

ЧЕПОМ ДО ОСМЕХА

РОДИТЕЉИ

ЧАРАПЕ

СВЕТУ СЕ НИКАД НЕ МОЖЕ УГОДИТИ

Сачувајмо природу, помозимо свима, сакупљајмо чепове јер их много има!

Кад маму и тату ухватим за руке, тад заборавим све своје муке.

Чарапе су ножно ћебе има их за старе, децу, бебе.

Ишли из града једном син и отац, и њихов верни пријатељ магарац.

Да некоме помогнемо, не треба нам новац, ако сакупљаш чепове бићеш прави ловац.

Родитељи су нешто најлепше и ја их волим највише.

Чарапа је некад љубичаста, некад плава, некад не зна да има слона, некад и лава.

Шта то радиш, треба дете да јаше то магарче!

Ко помаже људима и доноси срећу доноси и себи све већу и већу!

Драгана Гентић, проф. разредне наставе

И сека их исто тако воли, све јој допуштају, ништа их не моли. Родитеље волимо сви, а верујем волиш их и ти!

Ђурђа Богосављевић 32

ЉУБАВ ЈЕ

БОЖЕ СПАСИ ЗАВАЂЕНЕ

Љубав је лепа, љубав је јака, љубав је за све само не за ђака.

Када видиш два другара да се сваде или туку, ти покушај мирно, кротко да прекинеш ову бруку.

Ђачка љубав зна се шта је, то је школа и ништа даље. може бити љубави сто, може и више, и ха хо.

Реци њима: „Сви смо браћа!ˮ Реци да је призор ружан, расплакао све анђеле а и Господ да је тужан.

Али највреднија љубав, љубав као из бајке, је једино љубав Бога, оца и мајке.

Да сви Свети немо стоје, цело небо сад да гледа, Мајка Божија брине, стрепи, да не дође до повреда.

Њихова љубав прати ме свуда, куд код кренем њих се сетим, помислим жељу и… Полетим!

Ако су им уши глуве, и срца хладна као стене, ти се склони и помоли: БОЖЕ, СПАСИ ЗАВАЂЕНЕ!

Јахао отац па онда син, Чарапе се некад нађу у кревету, док их не изгрди један домаћин. у фиоци, припадају некад Стефи, Тражили начин узалудно, припадају некад Јоци. па то испаде мало чудно.

Стефан Арсенијевић 34

СПАВАЛИЦА

Престаше с другима битку водити, свету се не може угодити.

Матеја Нешић 34

Велики је терет устани у девет.

МОЈА УЧИТЕЉИЦА

А тек у осам верујте пробао сам.

Моја учитељица је добре душе, и најлепша на свету, даје добре оцене вредном и паметном детету.

Кад устанем у седам, једва себе гледам. Подне је прошло и моје време је дошло.

Јана Петровић 44

Учи нас, учи да будемо добра деца и да у учионици владају увек мир и слога.

Михаило Милутиновић 32

ЧУДНА ЈЕ ТА ЈЕСЕН

Дуго и топло лето је увелико иза нас. Заменила га је јесен, годишње доба које најмање волим. Ево и зашто. Док шетам улицама мог града, скоро да га и не препознајем. Од зелене крошње дрвећа ни трага. Зелено лишће јесен је пробујала у своје жуте боје. На дрвећу је оставила по који лист, а по улицама прострла шуштави прекривач, којим се ветар поиграва. Хладно је, тмурно, суморно. Недостаје онај раздраган цвркут птица. Дечија граја и игра су утихнуле. По улицама се могу видети само људи који негде журе, ушушкани у топлију гардеробу. Сунце води битку са облацима. Хтело би да нас помилује по којим својим топлим зраком, али немилосрдни облаци му не дозвољавају. Стидљиво и поразно сунце се повлачи, а као знак победе, из облака се чује громогласан смех. Од силног смеха сузе му лију низ образе. Да, та досадна киша. Морала је и она да посети мој град. Знам да и јесен мора да одигра своју улогу у природи, али једва чекам да дође. Са радошћу чекам бели прекривач, који ће мој град учинити чистим и ведрим!

Магла се полако спуштала. Један мали зрак сунца се ипак пробило и прубудио ме. У соби је пуцкетала ватра. Разиграни пламичци су се поигравали у дубини старе пећи. Вихори ветра пуни туге су прохујали поред прозора и затресли дрвене ролетне. Било је хладно. Пожелела сам ватрени загрљај сунца и мирис зелене траве. Све то је нестало са јатима дивљих птица што се селе на југ. Град се гушио у смогу. Ипак, крошње у парку су обојиле сиве јесење дане. Мирис печених паприка ширио се где год да се окренеш. Спрема се ајвар. На пијачним тезгама зелени краставци, паприке, мале, велике, жуте, зелене, црвене, па љуте, карфиол, рен. Спрема се зимница. Сочне крушке, велика пуца грожђа, наранџасте бундеве за слатке пите. Па и није јесен баш тако лоша. Идем даље. Приколице пуне дрва тумарају градским улицама. Јесен је великодушно раширила своја недра и дарује нам плодове. Хладним и кишовитим данима подсећа нас да пожуримо са припремама за зиму. Онда нас ипак изененади са понеким сунчајним зраком који се пробије до кеја. Одједном столови опет буду пуни. Чује се жамор. Смех деце у парку и мирис врућих кокица. Онда полако шумор лишћа почиње да свира успаванку и све ће да утихне. ,,Чудна је та јесенˮ, мислим док смело газим по разбнобојном бакарном тепиху лишћа које пркосно шушти под ногама и разбија својим чаробним ногама и разбија својим чаробним спектаром јесење сивило града на Колубари.

Теодора Ристић 53

Леа Белић 43

Стефан Арсенијевић 34

Сунчица Јовановић 43

Прва награда на литерарном конкурсу у организацији Епархије ваљевске

ХЛАДНО ЈЕ, ТМУРНО, СУМОРНО

Број 25

„ИСКРЕ”

НОВИНАРСКА СЕКЦИЈА

Кристина Ђурић 81 Милица Росић 81

27

Захваљујемо се предузећу „ПУБЛИК” без чије вишегодишње помоћи наш часопис не би угледао светлост дана! Лист издаје: ОШ „Андра Савчић” Ваљево

Анђела Ивановић 81 Катарина Петровић 81

Уређивачки одбор: Мирјана Гаврић, проф. Новинарска секција Ликовнa опрема: Наташа Рус, наст. Ликовна секција Фотографије у листу: Фото секција Прелом листа, дизајн и припрема за штампу: Никола Рајевац, проф. За издавача: Зоран Симић, проф. Штампа: „ПУБЛИК” ДОО Ваљево ВАЉЕВО, децембар 2016.