ISKRE 2018 - list učenika OŠ "Andra Savčić" Valjevo

2

„ИСКРЕ”

Број 27

РЕЧ УРЕДНИКА НАШИХ 67 ГОДИНА

НАСЛОВНА И ПОСЛЕДЊА СТРАНА ЧАСОПИСА

Јања Танасијевић 61

Ове године, 18. децембра обележавамо 67 година рада наше школе. Школа је основана 6. септембра 1951. године. Добила је име по Андри Савчићу, дипломираном правнику, једном од организатора устанка 1941. године у ваљевском крају. У време оснивања школа је имала 18 одељења, 8 млађих и 10 старијих. Данас школа има 932 ученика, што нас сврстава међу најбројније школе у граду. Наставни процес одвија се у матичној школи и издвојеним одељењима у Горњој Грабовици и на Дивчибарама. Ученици су распоређени у 43 одељења од којих је пет у Горњој Грабовици и једно неподељено на Дивчибарама. Зграда матичне школе налази се на Петом пуку, у бл и з и н и кул ту р н о - и с то р и ј с ко г с п ом е н и ка Кул а Ненадовића и саграђена је 1972. године. Тим за спољашње вредновање рада школе оценио је нашу школу, претходне 2017/2018. школске године, највишом оценом - четири, што је чини најбоље оцењеном школом у региону. Школа је, током спроведене дводневне екстерне контроле, високо оцењена у свих седам вреднованих области, а посебно у доменима подршке ученицима, ЕТОС-а и школског плана и програма. Учитељи и наставници наше школе прате савремене трендове у образовању и васпитању, примењују савремене наставне методе, попут пројектне и тематске наставе. Пружају квалитетно образовање и васпитање у циљу развијања индивидуалних карактеристика свих ученика. Подржавају даровите ученике, као и ученике који имају потешкоће при учењу, тако што са њима раде према посебним, прилагођеним плановима. Изузетни су резултати школе и висока достигнућа ученика. Већ 7 година узастопно смо изнад републичког просека на основу резултата ученика на завршном испиту. О постизању високих стандарда у настави сведочи и 12 носилаца Вукове дипломе у последњој генерацији наше школе као и изузетни успеси наших ученика на свим нивоима такмичења у различитим областима. Претходне године на републичким такмичењима учествовало је 29 ученика (њих 11 освојило је једно од прва три места), а 22 ученика је освојило једно од прва три места на окружним и општинским такмичењима која су завршни ниво такмичења за тај разред. Традиционално, рецитатори наше школе постижу запажене резултате на Републичкој смотри која се одржава у Ваљеву. И наши спортисти са великим успехом учествују у свим спортским такмичењима. Показатељ успешног рада у школи су и бивши ученици, од којих су многи остварили запажене каријере. Школа се одликује богатим културним, спортским, хуманитарним, еколошким и превентивним активностима. Годинама смо укључени у пројекте „Школа без насиља”, „Професионална оријентација на преласку у средњу школу”, „Рециклажа као став о заштити животне средине”. Од ове школске године у школи се реализује и пројекат „Здраво растимо”. У ч ен и ц и акт и в н о у ч е ст ву ју у ж и воту ш кол е обележавајући, између осталог, Дан школе, Дечју недељу, Недељу здравља, Светог Саву, Дан планете Земље, као и многе друге значајне датуме. Дан школе и ове године биће обележен низом активности којима ће, уз своје учитеље и наставнике, учешће узети велики број ученика и чланова различитих секција. Новинарска секција

Број 27

„ИСКРЕ”

3

ЉУБАВ ПРЕМА ЧИТАЊУ И КРЕАТИВНОМ ПИСАЊУ У оквиру Дечје недеље ученици од петог до осмог разреда и ове године су имали прилику да учествују на литерарном конкурсу. Овогодишња тема била је Ми мењамо свет. Ученици су се одазвали у мало мањем броју него претходних година, али ипак је било доста занимљивих радова. Приступ теми варирао је у зависности од узраста. Поред литерарног конкурса организован је и Клуб љубитеља књиге, где су ученици имали прилику да представе своју омиљену књигу и наравно заинтересују остале да је прочитају. Књиге су се појављивале у различитим жанровима, са нагласком на фантастику. Деца су се одазвала у великом броју. Надамо се да ће се заинтересованост за читање и креативно писање задржати и наредних година. Анђела Ивановић 82

ДИДОНА И ЕНЕЈ Ученици старијих разреда наше школе присуствовали су 21. септембра извођењу опере „Дидона и Енеј” на сцени Центра за културу у Ваљеву. Ова опера, дело енглеског композитора Хенрија Персела, једно је од највећих дела барокне музике. Опера „Дидона и Енеј” ујединила је уметнички потенцијал хора ученика „Ширен” гимназије из Пфафенхофена и гудачког оркестра „Феникс” Музичке школе „Живорад Грбић” из Ваљева. Извођењем ове опере крунисано је две деценије дуго пријатељтво између ова два града. Премијера ове опере била је поклон Ваљевцима у години у којој музичка школа обележава 65 година постојања. Јелена Ђурђевић 61

НАШИ ЈЕЗИЧКИ ТАЛЕНТИ У школској 2017/2018. години ученици су постигли значајне резултате из енглеског језика. Након школског такмичења на коме је учествовало 19 ученика, за даље такмичење се пласирало њих петоро: Матија Крстивојевић, Лука Перић, Милица Ракић, Огњен Марковић и Александар Ристић. Након одржаног општинског такмичења, даље се пласирао Матија Крстивојевић, који је учествовао на окружном такмичењу. Још већа постигнућа остварили су ученици на међуокружној и Републичкој сморти талената. На међуокружној сморти талената, одржаној 12.5.2018. у Лозници, резултати су били следећи: Маја Милутиновић – освојено 1. место, Марко Нинковић – освојено 2. место, Мина Марковић – освојено 3. место, Ива Видић – освојено 3. место, Емина Младеновић – освојено 3. место, док су Ирена Миливојевић, Софија Перић и Катарина Благојевић имале запажене резултате. На Републичкој смотри талената, одржаној 2.6.2018. године такође су забележени сјајни резултати. Од њих петоро који су се такмичили, Маја Милутиновић и Марко Нинковић освојили су 3. место. Честитке на сјајним резултатима! Актив енглеског језика

УСПЕШНИ ФИЗИЧАРИ На такмичењима из физике учествоваo је 31 такмичар, а за Републичкa такмичењa (Републичко такмичење из физике и Републичко такмичење талената - научна област физика) пласирала су се 4 ученика и вратили су се са освојена 2 првa местa, 1 другим и 1 трећим местом. На државно такмичење из физике (међу 100 најбољих у Србији) пласирале су се Софија Ненадовић и Нина Станић, ученице 6. разреда. Државно такмичење је одржано 28. и 29. априла 2018. у Параћину. Нина Станић је освојила друго место, а Софија Ненадовић је била трећа. На Републичком такмичењу талената у Чачку, Петар Марковић и Ђурађ Живановић освојили су прво место са нуачно-истраживачким радом из области физике. Ови успеси су резултат талента и великог рада ученика наше школе. Актив наставника физике

4

„ИСКРЕ”

РЕЗУЛТАТИ НИСУ ИЗОСТАЛИ Стручно веће за српски језик обележило је и претходну школску годину разноврсним активностима у оквиру свих манифестација у школи, али и ван ње. Веома предано и активно учествовали смо у обележавању свих значајних датума у животу школе. Поводом обележавања Дечје недеље ученици су надахнуто представили своје литерарно и рецитаторско умеће, док су, у оквиру Клуба љубитеља књиге, разменили своја читалачка искуства. Дан школе обележен је богатим програмом. Уживали смо у одличном извођењу још једне занимљиве, духовите и свакако актуелне представе Кобајаги школа. Имали смо прилику и да нас на богат и садржајан школски живот у речи и слици подсети нови број школског листа Искре. У сусрет новогодишњим празницима ученици одељења 55 извели су представу Златокоса. У сарадњи са вероучитељима и хором школе, пригодним програмом смо обележили и Савиндан. Са поносом истичемо да је Друштво за српски језик и књижевност Србије, на Републичком зимском семинару за наставнике српског језика и књижености, доделило другу награду лингвистичкој секцији наше школе, као и руководиоцу секције, Види Никић. Наши ученици радо уче ствују на литерарним конкурсима и традиционално постижу запажене резултате. На литерарном конкурсу, организованом поводом обележавања Дана школе ОШ „Драгољуб Илић” из Драчића, Маја Милутиновић 74 освојила је прво место, а Вања Миловановић 65 освојио је треће место. Ученици су и ове године остварили запажене резултате на такмичењима. На општинско такмичење из српског језика и језичке културе пласирало се 18 ученика. Постигнути су следећи резултати: Јана Петровић 55 освојила је прво место; Вељко Колаковић 54, Лана Поповић 55, Ана Добрић 62 , Катарина Петковић 64, Стефан Гајић 72 и Немања Босиљчић 82 освојили су друго место, док су Павле Станковић 52, Младен Милосављевић 54, Александра Јевтић 55, Тамара Богићевић 61, Ана Јанковић 63 и Марко Нинковић 73 освојили треће место. На окружном такмичењу Лана Поповић је освојила друго ме сто, док су Вељко Колаковић, Младен Милосављевић, Јана Петровић, Ана Добрић и Стефан Гајић освојили треће место. На Књижевној олимпијади, на општинском такмичењу, Анђелија Шомођи 75 и Анђелија Јелић 75 освојиле су прво место, док је Ирена Мићић 74 освојила треће место. На окружном такмичењу Ирена Мићић освојила је друго место и тако се пласирала на Републичко такмичење у Сремским Карловцима. На општинској смотри рецитатора Николина Ружичић 81 освојила је треће место, док је Јана Лукић 62 освојила прво место. Тиме је остварила директан пласман на Републичку смотру рецитатора, где је постигла изузетан успех освојивши другу награду. На регионалном такмичењу по научним дисциплинама и смотри научно-истраживачких радова талената, област књижевност, Теа Младеновић 81 и Милица Младеновић 75 освојиле су треће место и учествовале на Републичком такмичењу. Сви ученици који су постигли изузетне резултате на такмичењима награђени су на коктелу приређеном пред крај школске године. Стручно веће за српски језик

Број 27

Број 27

„ИСКРЕ”

5

ЧЕПОМ ДО ОСМЕХА

ДО ЋЕЛИЈА И ЛЕЛИЋА

Већ трећу годину заредом Никола Урошевић, ученик одељења 33, нарочито се истиче учешћем у акцији ЧЕПОМ ДО ОСМЕХА. На фотографији су чепови које је, уз помоћ породице, фамилије и породичних пријатеља, сакупио и донео већ на самом почетку ове школске године. Његова посвећеност и ангажованост у овој хуманитарној акцији сведоче о његовој зрелости. Друштвено одговорно понашање овог деветогодишњег дечака треба да послужи као пример свима и за сваку је похвалу.

У мају је организован излет до манастира Лелић и Ћелије у коме су учествовали ученици седмог и осмог разреда. Ученици су присуствовали Светој Евхаристији у Лелићу, поклонили се моштима Светог владике Николаја, а одатле кренули пут манастира Ћелије, где смо се упознали са историјатом манастира и поклонили моштима Аве Јустина Ћелијског. Одатле смо се кроз прелепе пределе вратили пешке пут Ваљева. Као и претходних година, за ученике је ово било занимљиво искуство, а и својеврстан подвиг.

Мирјана Бојичић, проф. разредне наставе

Ваши вероучитељи

КВИЗ ИЗ ВЕРОНАУКЕ

ГРАДСКА СЛАВА

У оквиру Дечје недеље вероучитељи Душко Перић и Данијела Шибалић организовали су квиз за ученике старијих разреда. Ученици су били подељени у 5 група и прошли тимски кроз неколико игара: анаграм, спојнице, ко зна зна и асоцијације. Показали су солидно знање и лепо су се дружили. На крају су добили иконице од вероучитеља као подстицај за даље напредовање, али и као награду за показано знање.

Вероучитељи и учитељи млађих разреда учествовали су у литији поводом славе Града Ваљева, Других Тројица. Ученици првог и трећег разреда су у пратњи учитеља и вероучитеља стигли испред Храма Васкрсења Христовог, одакле је кренула литија до Храма Покрова Пресвете Богородице, где је урезан „запис” и одржан пригодан програм у коме је учествовао епископ ваљевски, господин Милутин, свештенство, као и представници градске скупштине са градоначелником.

Ваши вероучитељи

Ваши вероучитељи

6

„ИСКРЕ”

Број 27

ЈАВНИ ЧАС НА ТРГУ ЖИВОЈИНА МИШИЋА

СРПСКИ ПИСЦИ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату ученици наше школе су, у сарадњи са својим наставницима, на Тргу Живојина Мишића, одржали јавни час. Поред изложбе паноа и ликовних радова, која је заинтересовала наше грађане, презентовали су своје радове и делили пролазницима Наталијну рамонду, објашњавајући њену симболику. Чланови историјске секције читали су радове везане за ову тему. Подсетили су нас на хероје Ваљевске болнице, Селимира Ђорђевића, Драгињу Бабић, Надежду Петровић, Семјуела Алберта Кука. Чланови рецитаторске секције, Јана Лукић и Софија Ненадовић, рецитовале су песму „Плава гробница”. На овај начин остварена је корелација историје, географије, ликовне културе, биологије, хемије, српског језика, немачког језика, техничког и информатичког образовања, физичког васпитања, веронауке.

Поводом обележавања стогодишњице од завршетка Првог светског рата у нашој школи планирано је и реализовано мноштво активности. Свој допринос у обележавању овог јубилеја дали су и ученици седмог и осмог разреда наше школе: Ангелина Кнежевић, Нађа Ненадовић, Настасија Јанковић, Ленка Вуковић, Дарија Бијелић, Бојана Павловић и Илија Ђенисић са својим професоркама српског језика, Мирјаном Гаврић и Наташом Стефановић. У уторак 6. новембра говорили су о значајнијим писцима српске књижевности који су живели у време Првог светског рата представљајући њихове биографије и говорећи одломке из одабраних књижевних и некњижевних текстова. Богати и разноврсни садржаји понуђени су у виду презентације, али и необичног паноа осмишљеног у облику књиге. У холу школе где је трибина реализована, професорка српског језика Душица Милосављевић поставила је изложбу књига писаца о којима је, овом приликом, било речи. Велики број присутних ученика са изузетном пажњом је пратио излагање својих другова, предавача. Сви они су показали зрело ст тиме што су се заинтересовали за теме из националне књижевне историје као и тиме што су се посвећено бавили овим темама.

Гордана Васиљевић, проф. историје

Ангелина Кнежевић и Нађа Ненадовић 73

НАТАЛИЈИНА РАМОНДА „Наталијина рамонда”, цвет са позадином у бојама А л б а н с ке с п ом е н и ц е , п р е д с т а в љ а о б е л е ж ј е з а новоустановљени државни празник, Дан примирја (Сећања) у Првом светском рату. Наталијина рамонда је биљка која расте како у Србији, углавном на истоку, тако и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан. Његова симболика је вишеструка, како због станишта, тако и због имена – цвет назван по краљици Наталији Обреновић познат је и као цвет феникс. Чак и када се потпуно осуши, ако се залије, Наталијина рамонда може оживети, што указује на васкрс српске државе из пепела после Првог светског рата. Историјска секција

Број 27

„ИСКРЕ”

7

АМБАСАДОР ЗА ЕТИОПИЈУ У НАШОЈ ШКОЛИ

ТЕХНИКА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Гост трибине посвећене Дану примирја, која је 5. новембра организована у холу наше школе, био је амбасадор за Етиопију, Александар Ристић, бивши ученик наше школе. Том приликом наши ученици извели су пригодан програм, а потом је Александар Ристић, као идејни творац Наталијне рамонде, говорио о њеном значају, идеји како је настала и великом јубилеју, стогодишици од завршетка Првог светског рата. Учешће у реализацији трибине узели су ученици историјске секције, веронауке, рецитаторске секције, хор и оркестар. Оранизатори трибине били су Данијела Шибалић, вероучитељица, на чији је позив амбасадор и гостовао у нашој школи, Гордана Васиљевић, наставница историје, Ивана Јовановић и Вида Никић, наставнице српског језика и књижевности, Светлана Ненадовић и Љиљана Пујић, наставнице биологије, Татјана Шећеров, наставница музичке културе са члановима хора и оркестра. Трибини су присуствова ли многобројни заинтере совани ученици са својим учитељима и наставницима.

У реализацији занимљиве тематске недеље поводом обележавања 100 година од завршетка Првог светског рата уче ствова ли су и чланови с екције техничког и информатичког образовања заједно са својом наставницом Бранком Савић. Ученици су 6. новембра, у холу школе, одржали трибину „Техника у Првом светском рату”, где су приказали техничка средства, пре свега наоружање које се користило током овог рата.

Анђела Ивановић 82

ПОХОД НА МЕСТО СЕЋАЊА Посету споменику на Баиру посвећеном жртвама пегавог тифуса, реализовале су, у уторак 6. новембра, са својим ученицима Гордана Васиљевић, наставница историје, Данијела Шибалић, вероучитељица, Весна Николић, наставница физичког васпитања и Светлана Ненадовић, наставница биологије. Поход је био реализован као марш. Убрзаним ходом у реду по двоје ученици су прошли поред Музеја, где су се присетили ваљевске болнице, а затим наставили до Баира. Најпре су се задржали код заједничке гробнице где су извели пригодан програм, а затим продужили до гробова др Селимира Ђорђевића и др Семјуела Кука, хероја Ваљевске болнице. Након одавања почасти, без заустављања и пауза, ученици су отишли до школе. Успешној реализацији пројекта, поред великог броја заинтересованих ученика и колега, допринело је и лепо време. Александра Јевтић 65

Бранка Савић, проф. ТИО

8

„ИСКРЕ”

ПОСЕТА ИСТОРИЈСКОМ АРХИВУ Поводом 100-годишњице од завршетка Првог светског рата, ученици осмог разреда (црвена смена) су посетили Историјски архив. Изложба „Страдање и хуманизам Ваљевска болница 1914-1915” отворена је 2015. године уз присуство државног врха Републике Србије и личности из области културе и дипломатије. После званичног отварања изложбе за посетиоце наша школа је била међу првима у обиласку. Иначе, наша школа има јако добру сарадњу са архивом, која траје дуже од деценију. Више генерација је прошло кроз Депо архива и изложбене просторије. Ту на лицу места, где је некада била зграда окружне Ваљевске болнице, у временима кад је цео град био болница и једина нада за многе у овом делу Србије, ученици годинама долазе да тихо одају пошту страдалима. Али и да се диве хуманизму наших предака, да схвате прави смисао речи из наслова изложбе. На крају посете добили смо комплет књига, које смо поклонили школи, у спомен на овај важан јубилеј. Светлана Мићић, проф. историје

МИРИС ПРОШЛОСТИ И ДУХ ИСТРАЖИВАЧА Упознавање са начином рада и сврхом Депоа Исторојског архива у Ваљеву многе младе генерације изненади пријатно. Први сусрет са мирисом старих докумената и књига отвори им врата неког до тада непознатог света, помало мистичног. Сазнање да архивску грађу могу да користе у разним истраживањима и за неке будуће приватне потребе буди у њима радозналост. Сазнање да је ту можда неки траг, нешто што ће им открити истину о њима самима пробуди успавани дух предака, пријатан немир и неочекивану срећу и задовољство. Ове године су ученици 63 били први пут у Историјском архиву у склопу активности поводом Дечје недеље. Том приликом су показали такво интересовање за рад Депоа да је време трајања посете удвостручено. Архивски радници су били изненађени многим питањима која су деца поставила и њиховом живом и активном посетом. Било је и неколико њих који су сами дошли у још једну посету, да детаљније истраже тајне архивских ходника и полица, тајне прашњавих папира и омамљујућег мириса прошлости. Ако следите мирис прошлости и имате дух истраживача Историјски архив у Ваљеву је право место за вас. Светлана Мићић, проф. историје

Број 27

Број 27

„ИСКРЕ”

9

ИЗЛЕТ НА ПЕЋИНУ Ученици седмог разреда су и ове године, сада већ традиционално, ишли на излет у првој недељи октобра, току Дечје недеље. Одељење 71 воли да са својом разредном прошета негде ван школе, па поред изложби и представа, парк Пећина је једно од омиљених места. Мада нас време целе недеље и није нешто послужило, тог дана је било лепо и сучано. Део одељења је играо фудбал на игралишту, други су возили бицикле, а девојчице се бавиле гимнастиком и одбојком. Шетали смо, разговарали, дружили се, смејали и лепо осећали. Све оно за шта немамо довољно времена у школи. То су били тренуци заједништва, који брзо пролете, али се не заборављају. Светлана Мићић, проф. историје

ЛЕП ДАН ЗА ДРУЖЕЊЕ У оквиру Дечје недеље ученици свих пет одељења шестог разреда наше школе са својим разредним старешинама организовали су излет на Пећину. Било је то у суботу 29. септембра. Договорили смо се да место састанка буде у 9 часова ујутру у парку на Јадру. Одатле смо се упутили у парк на Пећини. Дан је био сунчан, а ми смо били весели. Након пешачке туре до Промаје, вратили смо се у парк где смо се на теренима забављали и уживали у различитим спортовима. То г а д а н а н а П е ћ и н и ј е б и л а о р г а н и з о в а н а манифестација усмерена ка борби против рака дојке, тако да се много тога могло и научити. Свако је могао да проведе време у активностима и на начин на који жели. Све у свему, био је то један леп јесењи дан. Леа Белић 61

10

„ИСКРЕ”

Број 27

БИОЛОЗИ ТРАДИЦИОНАЛНО УСПЕШНИ

СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ СИДЕ

Рад актива биологије, кога чине професори биологије Љиљана Пујић и Светлана Ненадовић, поред редовног наставног процеса и свих обавеза које он захтева, обележило је мноштво активности у оквиру процеса усавршавања, развоја међупредметних компетенција, рада биолошке секције и додатне наставе. Током школске 2017/2018. године, заинтересованост и задовољство многобројних ученика старијих разреда красили су учествовање у: трибинама које обележавају значајне датуме (Светски дан заштите озонског омотача, Светски дан заштите животиња, Светски дан заштите од дијабетеса, Светски дан заштите од сиде...), еколошким акцијама (уређење школског ентеријера израдом паноа, израда честитки од материјала за рециклажу, уређење жардињера школског дворишта...), посетама установама и манифестацијама (Истраживачка станица Петница, фестивал науке...). Популарност биологије међу ученицима се потврђује и великим интересовањем за такмичење. На школском такмичењу из биологије учествовало је више од седамдесет ученика. Након пласмана за општинско такмичење, које је бројчано ограничавајуће, за истицање је 16 пласираних ученика на окружно такмичење чиме је наша школа била најбројнија и најуспешнија на том нивоу такмичења. Са окружног такмичења, вратили смо се са једном првом, 9 других и 5 трећих награда које су освојили: Јана Петровић 55, Лана Поповић 55, Леа Белић 51, Софија Ненадовић 62, Јана Лукић 62, Ана Добрић 62, Нина Станић 63, Петар Миливојевић 74, Софија Игњатовић 72, Ирена Миливојевић 71, Ива Видић 72, Стефан Гајић 74, Софија Живановић 74, Ђурађ Живановић 81, Немања Босиљчић 82 и Милан Спасојевић 84. Републичко такмичење из биологије се организује само за ученике 7. и 8. разреда, а на њега су се пласирали: Петар Миливојевић, Софија Игњатовић и Ђурађ Живановић. Наши седмаци (сада ученици 8. разреда), на Републичком такмичењу, освојили су 92 и 82 поена (међу 221 ученика седмог разреда), а Ђурађ Живановић (сада ученик Ваљевске гимназије) био је апсолутно први и једини у категорији ученика 8. разреда са освојених 99 поена (од укупно 183 ученика). Ментори и велика подршка у припреми ученика, за све нивое такмичења, биле су њихове професорке Светлана Ненадовић и Љиљана Пујић.

У понедељак 3. децембра и ми смо дали допринос обележавању 1. децембра који је Светски дан борбе против сиде. Ученице осмог разреда: Ирена Миливојевић, Јована Дошен, Магдалена Рајевац, Кристина Степановић, Ивана Марковић и Анђелија Шомођи, уз подршку своје професорке Љиљане Пујић, направиле су презентацију чији су садржај презентовале у холу школе. Циљ презентације је био упознавање присутних са опаком болешћу модерног доба против које, још увек, нема лека. Многобројни ученици 7. и 8. разреда, као и неки наставници, могли су чути колико је ова болест опасна, како се препознаје, ко је изазива, како се преноси, али и како се не преноси, на који начин се можемо заштитити и на који начин можемо допринети борби против ове тешке и неизлечиве болести. Позитивне реакције не малог броја присутних, након завршене трибине, оправдале су нашу жељу да укажемо на постојање болести од које, широм света, оболевају људи најразличитијих узраста, чак и новорођенчад.

Љиљана Пујић, проф. биологије

Магдалена Рајевац 83

Број 27

„ИСКРЕ”

СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ДИЈАБЕТЕСА У оквиру Недеље здравља, 14. новембра 2018. године одржана је трибина поводом обележавања Светског дана борбе против дијабетеса. Трибину су одржале ученице осмог разреда: Анђела Ивановић, Ирена Мићић, Сара Ђокић, Ива Видић, Јована Дошен, Ивана Марковић и Магдалена Рајевац. Подршку су им пружиле професорке биологије Светлана Ненадовић и Љиљана Пујић, као и професорка физичког васпитања Весна Николић. Након уводне речи, уследила је презентација о дијабетесу. Претходних година је бивша ученица наше школе Теодора Спасојевић присуствовала оваквим догађајима (трибинама) и причала ученицима о свом искуству са шећерном болести, али је ове године била спречена да дође. Надамо се да смо на овај начин указали на озбиљност болести и значај подршке породице и пријатеља у оваквим ситуацијама.

11

ЗДРАВА ИСХРАНА У оквиру Недеље здравља чланови биолошке и хемијске секције организовали су, у уторак 20. новембра у холу школе, трибину посвећену здравој исхрани. У првом делу трибине, уз одговарајућу презентацију, говорило се о важности здраве исхране и последицама неправилне исхране. У другом делу трибине чланови хемијске секције, Милица Алексић, Олга Станисављевић, Анђела Ивановић и Ана Ђукић представиле су презентацију „Адитиви у исхрани”. Циљ трибине је едукација ученика о важности правилне исхране и усвајање здравих навика које ће бити од значаја за њихов будући живот. Трибинама су присуствовали сви заинтересовани ученици старијих разреда. Хемијска секција

Анђела Ивановић 82

СВЕТСКИ ДАН ЗАШТИТЕ ЖИВОТИЊА Светски дан заштите животиња традиционално се обележава 4. октобра. Тог дана сваке године трудимо се да укажемо на неповољан положај угрожених врста животиња и потребу за бољим одно сом човечанства према животињском царству. Уз подршку и помоћ професора биологије Светлане Ненадовић и Љиљане Пујић, ученице седмог и осмог разреда Софија Ненадовић, Јана Лукић, Софија Игњатовић, Ива Видић и Анђела Ивановић организовале су презентацију у оквиру трибине којом су нас подсетиле на одговорност и моралну обавезу према природи, посебно фауни. На овај начин смо дали свој допринос напорима да се очува биолошка разноврсност на планети.

Трибина „Здраво растимо” одржана је у холу школе у четвртак 15.11.2018. године у присуству великог броја заинтересованих ученика и колега. Уз презентацију ученици су упознати са основним смерницама пројекта „Здраво растимо”, са основних седам смерница за здраве навике и здрав живот. Упознати су колико је, поред здраве и редовне исхране, као и уноса воде, важно и кретање. Након презентације ученицима су подељени флајери и вођена је дискусија о различитим проблемима везаним за неправилну исхрану, као и до којих све болести неправилна исхрана може довести.

Маја Милутиновић 84

Весна Николић, проф. физичког васпитања

ЗДРАВО РАСТИМО

12

„ИСКРЕ”

Број 27

ЖИВИ ЗДРАВО

СВЕТИ КОЗМА И ДАМЈАН

У Недељи здравља наставници ликовне културе су са ученицима 5. разреда, а у корелацији са биологијом и физичким васпитањем, радили на изради цртежа на тему „Живи здраво”. Изложба је постављена у холу школе 16. новембра у оквиру ове тематске недеље.

У оквиру Недеље здравља ученици верске секције су одржали презентацију повећену Светом Козми и Дамјану у четвртак 15. новембра, а након тога и презентацију о лековитом биљу. Овом приликом и саобраћајна секција је приказала презентацију о безбедности у саобраћају.

Новинарска секција

Анастасија Рафаиловић и Милутин Петровић 63

НЕДЕЉА ЗДРАВЉА У ГОРЊОЈ ГРАБОВИЦИ Учешће у тематској Недељи здравља узело је и издвојено одељење у Горњој Грабовици, предшколска група, учитељи, ученици од првог до четвртог разреда и вероучитељица. Новинарска секција

ЕДУКАЦИЈА КРОЗ ДРУЖЕЊЕ У оквиру Недеље здравља у уторак, 13.10.2018. године ученице осмог разреда наше школе, Анђела Ивановић и Елена Медић посетиле су наше издвојено одељење у Горњој Грабовици и одржале успешну трибину о здравој исхрани. Поред обављања вршњачке едукације, ученице су се и дружиле са ђацима из овог издвојеног одељења. Они су прави пример како осмехом ,вољом и другарском бригом можете да допрете до срца и да донесете сваком нешто лепо. Деца у овој школи су као велика породица. Не слажу се увек, али су ту када су потребни једни другима. Због тога ћемо се потрудити да имамо више оваквих трибина, да разговарамо и заједно учимо!!! Анђела Ивановић 82

Број 27

„ИСКРЕ”

ДЕЧЈА НЕДЕЉА У НАШОЈ ШКОЛИ У првој седмици октобра, разноврсним активностима, обележили смо Дечју недељу. „Моје је право да живим срећно и здраво” био је инспиративни мото овогодишње Дечје недеље. Дечја недеља обележена је многобројним предавањима, трибинама, радионицама, литерарним и рецитаторским вечерима, посетама културним, образовним и верским институцијама нашег града. Ходници школе украшавани су живописним паноима и ликовним радовима инспирисаним мотом Дечје недеље. Већ у понедељак прваци су засадили дрво генерације, у уторак и петак смо пазарили на дечјем вашару, док су у среду ученици другог разреда своје костиме представили на маскембалу организованом у холу школе. Занимљиву радионицу о прављењу стрипа у среду је, ученицима трећег и четвртог разреда, одржао Филип Станковић, апсолвент библиотекарства, носилац многих домаћих и међународних награда. Веселој и раздраганој атмосфери допринели су нарочито „Карневалски воз“ и игре са енглеског говорног простора. Забављали смо се, али смо се трудили понешто и да научимо. За ученике петог разреда организовани су часови допунске наставе немачког језика које су им, за промену, држали ученици осмог разреда. Током трајања Дечје недеље велико интересовање владало је, као и увек, за спортске игре и такмичења. На овај начин као и организованим шетњама и излетима у природу показали смо да смо поборници здравих стилова живота. Велико интересовање и веома добар одзив имала је акција прикупљања играчака и дечје гардеробе, чиме смо показали хуманост на делу, што је за сваку похвалу. Сви програми били су разноврсни и занимљиви, а учешће у њиховој реализацији узео је, са задовољством, велики број ученика и наставника. Новинарска секција

13

ПОБЕДНИЦИ ТУРНИРА У МАЛОМ ФУДБАЛУ Фудбалска екипа одељења 71 победник је овогодишњег турнира у малом фудбалу за дечаке, који се традиционално одржава сваке године у склопу активности поводом Дечје недеље. Прошле године им је за мало измакао трофеј, што сада нису дозволили. Честитке сјајној екипи и разредној која их прати и бодри од 5. разреда. Желимо им да понове успех и следеће године, да ми, одељење 71, можемо поново да се радујемо и славимо! Одељење 71

14

„ИСКРЕ”

Број 27

НАШИ СПОРТИСТИ

КРОС И ПЛИВАЊЕ

У претходној школској години, мушка одбојкашка екипа забележила је запажен успех освајањем првог места на oпштинском, а потом и oкружном такмичењу, чиме је стекла право наступања на међуокружном првенству у Хали „Студент” у јануару 2018. године. Ту је пружен истински максимум и забележено четврто место. Атлетичари су у мају 2018. године, учествовали на општинском и окружном такмичењу. И мушка и женска екипа су освојиле прво место и пласман у Сремску Митровицу на међуокружно такмичење. Ања Павловић је освојила друго место на 300м, Милан Марковић друго место на 800м и мушка штафета треће место у штафети 4х100м. На општинском такмичењу у стоном тенису, мушка екипа је освојила друго место у екипној конкуренцији, а Стефан Гајић је освојио треће место у појединачној конкуренцији. Резултат вредан помена у текућој школској години је освајање првог места фудбалера на општинском нивоу.

С п о р т и с т и н а ш е ш ко л е ко ј и с е т а к м и ч е у индивидуалним спортовима и ову школску годину започели су запаженим резултатима. Првог викенда октобра (6.10.2018.) одржан је Крос Црвеног крста на кеју Колубаре. Нашу школу су представљали заинтересовани ученици који воле да трче уз подршку своје наставнице. По дивном времену, идеалном за трчање из наше школе медаље у својим узрасним категоријама освојили су: Сара Павловић и Невена Лазаревић златне ученице 13, Вања Јајац 54 (злато), Јованка Бајић 54 (сребро), Бојана Шашо 54 и Тамара Томић 54 (бронза), Душан Сајић 52 (злато), Милан Марковић 65 (злато), Сава Савић 84 (злато) и Филип Селенић 84 (бронза). Окружно такмичење у пливању одржано је у уторак 13.11.2018. на базенима СЦ Петница у Петници. Нашу школу представљали су следећи ученици распоређени у три дисциплине. КРАУЛ 50м су пливали: Николина Јевтић 33, Ђорђе Младеновић 41, Лазар Радосављевић 44, Анђела Огњановић 43, Аљоша Кокошар 52, Даница Младеновић 63 и Ђорђе Колаковић 71.

Ђорђе Радомировић, проф. физичког васпитања

ПРСНО 50м су пливали: Анђела Радисављевић 41 и Живојин Шљиваковић 65. ЛЕЂНО 50 м су пливали: Лукић Исидора 31, Марко Арсић 52 и Јована Тимотић 61. Сви су били изузетно добри, а посебно успешни били су ученици који су у својим дисциплинама освојили медаље. Даница Младеновић 63 (краул) и Тодор Јевтић 65 (краул) бронзане, Дуња Радуловић 52 сребрну, а Милица Јовић 23 (краул), Маша Цветковић 53 (краул), Давид Степановић 53 (краул), Филип Довечер 53 (прсно), Страхиња Јовановић 61 (леђно) и Теодора Суботић 65 (краул) златне. Свих шест ученика који су освојили златне медаље и прво место пласирали су се на Репубичко такмичење. Весна Николић, проф. физичког васпитања

Број 27

„ИСКРЕ”

15

УСПЕСИ НА ТАКМИЧЕЊУ „ШТА ЗНАШ О САОБРАЋАЈУ” На школском такмичењу „Шта знаш о саобраћају” учествовало је само 15 ученика (3 ученика у млађој Б групи и 12 ученика у Ц групи). На општинском такмичењу „Шта знаш о саобраћају” ученица пeтог разреда, Леа Белић освојила је убедљиво прво место у својој старосној групи „Б” и пласирала се на окружно, које je одржано 13. маја у Радљеву код Уба. На овом рангу такмичења Леа је, такође, заузела прво место и пласирала се на Републичко такмичење које је одржано 25. и 26.5.2018. у Београду. Са вредном децом посвећено је радила и на овом такмичењу постигла леп успех наставница Бранка Савић. Весна Сировљевић, проф. ТИО

СЈАЈНИ РЕЗУЛТАТИ ТАКМИЧАРА ИЗ ТЕХНИЧКОГ И ИНФОРМАТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА Велики успех постигнут је на такмичењу из техничког и информатичког образовања. На школском такмичењу из технике и технологије и техничког и информатичког образовања учествовала су 22 ученика. Ученици који су освојили једно од прва три места, у дисциплини из које су се такмичили, пласирали су се на општинско такмичење. На општинском такмичењу, у дисциплини папирно моделарство, Нина Станић, ученица шестог разреда, освојила је 3. место, док је Александар Радосављевић, ученик седмог разреда, у дисциплини израда модела од машинских материјала, освојио друго место На окружном такмичењу Нина Станић, чији је ментор била Бранка Савић, освојила је максималних 100 поена и заузела апсолутно прво место. У Основној школи „Јован Стерија Поповић” у Вршцу одржано је Републичко такмичење одакле је наша Нина Станић донела бронзану медаљу. Од свег срца јој честитамо. Весна Сировљевић, проф. ТИО

16

„ИСКРЕ”

ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ

Број 27

НОСИОЦИ ВУКОВИХ ДИПЛОМА

Ђурађ Живановић је рођен 4. марта 2003. у Ваљеву, од 1. Ђурађ Живановић 81 oца Слободана и мајке Зорице. У Основној школи „Aндра 2. Матија Крстивојевић 81 Савчић” у Ваљеву, током осам година, ангажовао се у свим 3. Огњен Марковић 81 областима живота и рада школе. Остварио је добру сарадњу 4. Ивона Мијалковић 81 и комуникацију како са ученицима одељења и школе, тако и са наставницима.

5. Немања Босиљчић 82 На часовима је имао активну улогу, прихватао савете и 6. Матија Симанић 82 сугестије наставника, али и уносио своје идеје и иновације 7. Петар Марковић 83 у рад. Наставно градиво је редовно и квалитетно савладавао 8. Филип Арсенијевић 84 и усвајао.

9. Михаило Ракић 84 Паралелно са школским активностима поклањао је пажњу и свом интелектуалном развоју и усавршавању. Од 10. Милица Ракић 84 четвртог разреда редовно и успешно учествује на 11. Милан Спасојевић 84 такмичењима. Био је учесник 4 републичка такмичења са 12. Наташа Станковић 85 две освојене награде из биологије и физике. Најбоље резултате Ђурађ остварује на такмичењима из биологије. У петом разреду је први на општинском и други на окружном. У шестом разреду је трећи на општинском, а у седмом други на општинском и први на окружном и тиме остварује учешће на републичком такмичењу у Београду. У осмом разреду је трећи на општинском и први на окружном. Највећи успех је апсолутно прво место на Републичком такмичењу у Београду. Ђурађ је скроман и када му наставници и другови честитају, он истиче да тог успеха не било да његова професорка Љиља Пујић није тако много радила са њим и била упорна, мотивисала га и храбрила у моментима када је посустајао. Добре резултате Ђурађ је остварио и на такмичењима из физике. У шестом разреду је други на општинском, а у 7 разреду је учествовао на регионалној смотри талената у Лозници, са научним радом из области физике. Наставио је да ради и у осмом разреду и на истој смотри је освојио треће место, а на Републичком смотри талената у Чачку, заједно са Петром Марковићем, осваја прво место са научноистраживачким радом „Одређивање влажности ваздуха у насељу Пети пук у Ваљеву”. Ђурађ прати савремена достигнућа у циљу свог унапређења. Посећује стручна предавања и учесник је семинара из области физике и астрономије. Бави се научно-истрживачким радовима из ове области. Своју љубав према техници Ђурађ је посебно испољио у шестом разреду. Био је први на општинском и други на окружном такмичењу из основа технике и информатике. Учествовао је и на Републичком такмичењу у Нишу. Ђурађ је вредан и даровит. Био је запажен и на такмичењима из математике. У четвртом разреду је други на општинском и на окружном, у петом је трећи на општинском. Наставља да се такмичи и у шестом и у седмом, а у осмом разреду је опет трећи на општинском. Низу ових успеха треба додати прво екипно место и на општинском и на међуокружном такмичењу из одбојке, као и екипни успех у рукомету у осмом разреду. У петом разреду је био други на општинском из српског језика, а у шестом разреду се такмичио и из историје. Свему овоме треба додати и то да ниједна школска приредба није прошла без Ђурђевог учешћа. Био је активан члан драмске секције, а учествовао је и у организацији Фестивала физике у нашој и другим школама, као члан физичке секције. Као ученик и као личност, Ђурађ показује висок ниво организованости, систематичности, одговорности, тачности, мотивисаности и креативности. Слободно време проводи уз књигу, воли да чита. На основу праћења досадашњег рада, сматрам да је Ђурађ Живановић изузетно вредан и даровит и да ће као ученик природног смера Ваљевске гимназије наставити са успесима. Милка Ниновић, проф. физике и одељенски старешина

Број 27

„ИСКРЕ”

17

ИНТЕРВЈУ С ПОВОДОМ ЂУРАЂ ЖИВАНОВИЋ - ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ Какве утиске носиш из осмогодишњег школовања у нашој школи? Из Треће школе носим велики број лепих сећања и утисака. Увек ћу се радо сећати наставника и друштва. Трећа школа је генерално најбоља школа и заиста гарантује знање. Да ли ти је наша школа пружила адекватна знања која су ти потпора за даље образовање? Трећа школа је позната као једна од најбољих школа и даје довољно знања за даље школовање. Из којих предмета си се такмичио? Такмичио сам се из биологије, физике, техничког и информатике, српског језика, историје и математике. Учествовао си на многим такмичењима и остварио велики успех. На које награде си најпоноснији? Најпоноснији сам на прво место на Републичком такмичењу из биологије. Такмичења највишег ранга ми чине највећи успех. Ко те највише подржавао у току школовања у нашој школи? Мајка ме заиста подстакла да учим. А што се наставника тиче, наставница Љиља Пујић и разредна. Поред склоности ка природним наукама био си члан и драмске секције наше школе. Шта те повезало са глумом? Одакле долази то интересовање? Био сам члан драмске секције у млађим разредима и наставио сам да се бавим глумом у Гимназији. Волео сам глуму одувек и та љубав према глуми дошла је пре љубави према природним наукама. Поред великог броја школских обавеза, имаш ли времена за ваннаставне активности? Које су то активности? Слободног времена заиста мало имам, али га проводим на фудбалу и кошарци. Ученик си природно-математичког смера у Ваљевској гимназији. Да ли су твоја очекивања о средњошколском образовању испуњена? Средња школа је дефинитивно тежа од основне. Захтева много више рада и труда, али колектив Ваљевске гимназије заиста добро ради свој посао и омогућава нам квалитетно знање које ће нам служити у даљем школовању. Гимназија нуди бројне могућности за даље школовање на вишим школама и факултетима. Која су твоја размишљања о даљем школовању? Када је дошло време да напишем листу жеља за средњу школу, нисам знао шта желим. Природно-математички смер Ваљевске гимназије нуди опширно образовање. Са тог смера може да се упише сваки факултет, а због своје неодлучности сам га и уписао. Ангелина Кнежевић и Нађа Ненадовић 73

ПОСЕБНЕ ДИПЛОМЕ На крају претходне школске године ученицима осмог разреда подељено је 84 посебне диплома. Награђених ученика је било 45, и то значи да је велики број њих добио посебне дипломе из више наставних предмета. Сви наши ученици награђени су за учешће, али и за постигнуте резултате на свим нивоима такмичења. Изузетне резултате, велики број награда на такмичењима, постигли су и освојили и ученици осталих разреда, тако да смо сигурни да ће и на крају ове школске године број посебних диплома бити велики. Новинарска секција

18

„ИСКРЕ”

МАТУРСКА ЕКСКУРЗИЈА ЗА НЕЗАБОРАВ Од свих далеких и блиских дестинација, летовања, зимовања, рекреативних настава, екскурзија, које нам мање или више остају у сећању, матурске екскурзије су те које не заборављамо до најситнијих детаља за цео живот. Управо једну такву екскурзију смо проживели и ми матуранти осмог разреда Основне школе „Андра Савчић”, екскурзију за незаборав. Отиснули смо се пут Сомбора, Суботице, Новог Сада, Палића и провели два предивна дана. Нисам ни слутила да ту, недалеко од нас, постоје такве лепоте, галерије, дворци, природа, богатство и моћ породица који су градитељи многих цркава, задужбина, у потрази за којима често, без потребе, путујемо у иностранство. На мене је један од највећих утисака оставио бајковити дворац, један од двораца најмоћније породице тог времена породице Дунђерски. Он је смештен у војвођанској равници недалеко од Бечеја и сведок је њене моћи, богатства и раскоши, али истовремено, како то често бива, и њене патње и несреће. Породица Дунђерски се доселила у 19. веку из Херцеговине у Војводину која је тада била у саставу Аустроугарске. Прво Богдан Дунђерски, а касније и његови наследници то богатство су умножили до неслућених размера. Али зидови дворца чувају и многе тајне, неостварене љубави, трагичне судбине и несреће једне породице, посебно после преране смрти мезимице и најмлађе ћерке, Ленке Дунђерски. Многи познати уметници попут Уроша Предића, Лазе Костића боравили су у дворцу и породица Дунђерски је помагала њихову уметност. Из трагичне љубави Ленке Дунђерски и Лазе Костића настала је чувена песма „Santa Maria della Salute”. У Сомбору смо посетили галерију нашег чувеног сликара експресионисте Милана Коњовића која, од око 6000 дела које је успео да наслика за 95 година живота, чува око 1000 дела. Његов стваралачки циклус се дели у више фаза: рана фаза, плава, црвена... до византијске фазе. Ово је једно од неизоставних места за посету. После ноћења у Суботици посетили смо прелепи Нови Сад, где смо испред катедрале направили и најлепше фотографије. А тек прелепи Палић, језеро азурноплаве боје и незаборавне вожње бицикла двоседа... Штета што се матурска екскурзија дешава само једном у животу! Магдалена Рајевац 83

Број 27

ПОГЛЕД ЈЕ ГОВОРИО ВИШЕ ОД РЕЧИ Било је то једно хладно јутро. Био сам прехлађен. Лежао сам у топлом кревету. Чекао ме је чај. Трудио сам се да га попијем док је врућ да бих што пре оздравио и отишао у школу. Већ сутрадан сам оздравио. Бацио сам се на учење. Знао сам да имам тест из српског језика. Отац ми је помагао да научим и научио сам. Био сам сигуран у себе, а и мој, отац је, такође, био сигуран да ћу добити позитивну оцену. Отишао сам у школу и био сам спреман. Учитељица је дала тест. Знао сам све одговоре на задата тешка питања. То је био дугачак час, можда чак и најдужи у мом животу. Прошло је двадесет минута од часа, а ја сам једини завршио. Након пет минута седења и размишљања да ли да предам учитељица ме је упитала:„Андрија, зашто не предајеш контролну вежбу?ˮ „Ево, само да прегледамˮ, одговорио сам јој. Одлучио сам да предам свој рад. Она ми је одмах прегледала. „Ево, Андријаˮ, устао сам и узео свој контролни. Видео сам оцену и био сам разочаран. Кренуо сам кући нерасположен. Дошао сам на врата куће и отворио их. Рекао сам добро вече гостима који су седели у дневној соби и позвао оца да крене са мном у моју собу. Рекао сам:„Добио сам дваˮ. Само ме је погледао и изашао из собе. Схватио сам да то значи да одем да учим изнова. Андрија Лукић 71

ИНТЕРВЈУ СА АЛЕКСАНДРОМ ВЕЛИКИМ Ја: Добар дан, највећи и најмоћнији краљу Александре! Александар: Добар дан! Ја: Како је било суочити се са тада најмоћнијим царством, Персијом? Ако се не варам, победили сте Персијанце? Александар: Тако је. Постао сам наследник персијског цара и оженио се његовом ћерком! Ја: Нисте се дуго задржали ту, кренули сте даље? Александар: Да наравно, крећем ка Египту. Ту није крај, идем даље ка истоку. Ја: Ако бисмо то назвали походом за Индију... Ви бисте рекли? Александар: Моја војска и ја смо били неустрашиви. Али слонови праве пометњу, па ја настављам даље без војске. Ја: Како сте ви само храбри... Александар:... Ја: Него, зашто се у народу шири вест о сваби Европе и Азије? Александар: Дошло је до сукоба култура и обичаја и до прошења девојака друге вере. Па сам се и ја оженио Роксаном. Ја: Да ли мислите да ће Александрија заувек остати овако моћна? Александар: Наравно, нисам ја без разлога Александар ВЕЛИКИ! Ја: Хвала Вам! Александар: Хвала вама. Бојана Вујић 63

ДАНАК У КРВИ Скоро до пред поноћ читала сам занимљиву књигу. Савладана умором, угасила сам лампу и легала да спавам. Лебдећи између јаве и сна, чула сам лагано куцање о прозорско окно. Нешто ме је вукло да изађем. Место на коме сам се нашла ми је већ било познато – стара породична кућа у којој сам одрасла и из које сам понела прелепе успомене, али и једну коју сам покушавала да заборавим. Док је већ пола Србије горело од турске бакље, ред је дошао и на наше село да да свој данак у крви. Мајка је управо поставила врућ качамак и позвала нас за сто. Преко облачка паре која је вијугала из шерпе, гледала сам оца, уморног и забринутог, и брата нестрпљивог да захвати кашиком први залогај. Топот коња и дрски позив оцу да изађе из куће заледили су ми крв. После кратке препирке и фијука бича, на прагу се појавио намргођени Турчин. Кроз полуотворена врата видела сам оца како лежи без свести. Испустила сам кашику у врућу кашу. Као каква звер, Турчин је шчепао збуњеног дечака, док је мајка запомажући истрчала за њима. У једној корпи, окаченој о тамно, јако тело коња, већ је седео дечак из комшијске куће. Кришом је гледао у мог брата смештеног у корпи прекопута. Ћутке су делили сузе, тугу, страх. Знала сам да је мој брат отишао заувек и да више ништа неће бити исто. Одрастаће далеко, као јаничар, са наметнутим именом, вером, убеђењима, а ја са својим болом и празнином. До краја дана нико није проговорио. Савладана јецајима склупчала сам се на кревету. Лебдећи између јаве и сна, грлила сам брата у мислима... Маја Милутиновић 84 прва награда на литерарном конкурсу

20

„ИСКРЕ”

Број 27

ЂАЧКО ПЕРО СПАС ЈЕ ДОШАО У ПОСЛЕДЊЕМ ТРЕНУТКУ Прво се осетио оштар мирис паљевине. Мама се намршти и журно пође у кухињу. „Није код нас, шта ово гори?” У истом моменту густи дим је обавијао споља прозорска окна и настало је комешање, прво неразговетних паничних људских гласова, затим сва та неизвесност и затишје као гром проломило се и стопило у један једини крик. Сви смо истрчали напоље и, гле ужаса, кућа наших првих комшија преко пута нас је горела. Прво је куљао густ дим чинећи сиву завесу од које се кућа готово није ни видела. Затим пламени језици који су почели да се помаљају између црепљика крова као нека неман лизали кров од ивица ка врху. Уплашено и беспомоћно сам погледала маму која је грчевито стезала телефонску слушалицу и дрхтавим прстима бирала бројеве, све време несвесно изговарајући: „Јадни људи”! Поново сам погледала напоље видећи кроз дим комшије како трче тамо-амо, а њихови повици и силуете губили су се у диму. У једном тренутку видела сам бака Раду која је у очају стезала обе затворене песнице и прислањала уз главу ицпуштајући неразговетне крике. Затим, други комшија који је буквално зграбио и није дао да приђе ближе. То је њена кућа горела. Благо је дрмусао и питао кога још има у кући. Она је јецајући тихо одговарала:„Нико”. Одједном се чула продорна сирена, затим још једна и за тили час јаки млазеви воде опколили су кућу. Ватрогасци су били на сваком отвору куће. Прво су нестали пламени језици, затим дим, само је остао оштар мирис гарежи и паљевине. Чула сам једног ватрогасца како је рекао да је кабал за пуњење мобилног телефона остао у струји, а телефон скинут, потом кабал спуштен на кревет почео је да варничи захвативши кревет и тада је настала буктиња и хаос. Ипак, нико није био повређен, а штету су успели да санирају уз помоћ многих хуманих комшија. А ја, ја сам научила лекцију на најгори могући начин и схватила зашто су ме грдили и зашто је било опаснокада сам чинила исту ствар.

,,МИРАНˮ ДАН НА ПЛАЖИ ,,Шта би?ˮ, помислио сам у том тренутку док сам из мора ступио на песак. Окрећем главу у правцу одакле из воде допире панична вриска, а само тренутак пре тога било је све уобичајено. Видим крупнију бабу. Стоји у води до пазуха и вришти, али не видим ништа необично.Сви се питамо шта није у реду са њом. Нешто опасно се изгледа дешава, јер људи који су били у њеној близини почињу да беже од ње. Двојица младића ипак ускачу у воду. Вода пршти на све стране, а они брзином светлости пливају ка баби. Сви чекамо да сазнамо шта се то дешава. У једном тренутку, баба вади руку из воде, а за њом израњају пераја неке животиње која покушава да је ухвати. Људи на плажи почињу да нагађају шта би то могло бити. Неки су говорили да је огромна риба, неки да је хоботница, па чак и делфин или морски пас. Младићи су успели да дођу до бабе и изведу је из воде. Била је шокирана и није могла да говори због онога што јој се десило. Успела је само да каже да ју је напала корњача и то огромна морска корњача. Нико није могао да поверује да једна корњача која се храни морским биљем може да нападне људско биће, али смо сви видели огромну модрицу на бабиној нози. Стигла је и хитна помоћ која је одвела бабу у болницу. Испоставило се да јој се ништа страшно није десило, али се плажа одмах испразнила. Иначе, ова мала плажа на обали Јадранског мора, тог дана била је пуна људи, што није баш уобичајено. Познајем је од малих ногу. Сада је за трен ока постала скоро празна. На њој су остале само напуштене лежаљке и нас неколико који нисмо могли да поверујемо шта се десило. Погледао сам у море. У њему није било ниједног купача. Било је потпуно мирно. Није било ни најмањег таласа. Само су се сунчеви зраци пресијавали. Владала је потпуна тишина. Таква слика видела се и наредних дана, све док нису дошли нови туристи. Они су чули за неки напад корњаче, а ми смо се кришом смешкали док смо слушали како једни другима причају шта су сазнали, а што је имало само мало везе са истином. Запамтите: никада не прилазите корњачама!

Магдалена Рајевац 83

МИ МЕЊАМО СВЕТ

Младен Милосављевић 64

Сви волимо да маштамо, често ми се деси да седим у својој соби или дворишту и размишљам шта бих волела да будем кад порастем.Свуда у свету има много несрећних људи. Када сам била млађа често сам замишљена како ћу бити учитељица. Али како растем моје мишљење се променило. Сада желим да постанем доктор, односно психолог . Стално гледам око себе људе који су сами, несретни и преоптерећени разним проблемима. Када бих могла да постанем психолог тада би могла да помажем људима и променим бар њихово размишљање у позитивном смислу. Да им улијем неку наду и решимо њихов проблем колико је могуће . Када би се људи мало мрзели свет би био другачији. Свима нам треба мало више разумевања, љубави и поштовања, јер када би се свако од нас потрудио бар мало, свет би био много лепши. Можда ја не успем променим било шта, али ћу се потрудити, као што каже моја мама, да будем добар човек.

Јесен је тихо стигла у мој крај. Сликар септембар боји природу својим најлепшим бојама. Дани су кратки. Сунце слабије греје, али нас милује својим зрацима. Небо је прошарано сивкастим облацима. Топли ветрић носи жуто опало лишће. Дрвеће губи зелену одећу, а паркови добијају шарене тепихе. Септембар доноси пуно среће и радости у школска дворишта. Воћњаци су пуни слатких плодова. Домаћице спремају зимницу. Око нас све лепо мирише. Птице тужно цвркућу јер ускоро одлазе на југ. Септембар је најлепши месец у години. Септембар има лепе боје и мирисе.

Лидија Марић 54

Алекса Нешковић 22

СТИГЛА ЈЕ ЈЕСЕН

Број 27

„ИСКРЕ”

21

ЂАЧКО ПЕРО ИЗГОВОРЕНО ЈЕ МОЈЕ ИМЕ

У КЊИЗИ

Јована Јањушевић! Јована! Низ дугачки мрачни ходник пролама се глас средовечне госпође, која са наочарима спуштеним на врх носа, оштрим погледом преко њихове ивице, прелази преко гомиле младића и девојака наслоњених на зид ходника. Склупчана на једној клупи, у дну ходника, посматрам ту исту групу како тихо између себе причају. На њиховим лицима не могу да разазнам да ли су уплашени или еуфорични. Понеко се осмехује, а понеко са замишљеним п о г л е д о м у п р т и м н е г д е у д а љ и н у, о д г о в а р а незаинтересовано свом саговорнику. Има и оних који саговорнику покушавају да наметну своје мишљење снажно гестикулирајући рукама. Примећујем да се код свих присутних осећа блага доза нервозе у ишчекивању онога што ће се десити. А шта ће се то десити? Први испит бруцоша Правног факултета који су поносно са црвеним индексима ушетали у велелепну зграду на Булевару Александра Обреновића, а сада као уплашени мишеви у забаченом мрачном ходнику чекају испред кабинета професора римског права како би показали своје знање. Знање... Питам се:,,Да ли сам научила? Да ли сам савладала ову сиву књигу од 350 страна подвучену и ишарану разнобојним фломастерима, исцртану по ивицама малим срцима и цветићима и обележену потписима?ˮ Када би неко са стране, посматрао ту исту књигу, помислио би да сам се баш трудила (али не да је научим, него да је што више украсим). Осећам како ми се на врху чела скупљају хладне грашке зноја. Руке су ми утрнуле снажно стежући ивице књиге. Кроз главу ми пролази хиљаду мисли, почињем у себи да се преслишавам, насумично бирајући лекције. Покушавам да се сетим латинских назива око којих сам данима ломила језик, трудећи се да их што правилније изговорим. Конфузија у глави ме је потпуно паралисала. Седим укочено на ивици клупе немајући снаге да устанем. Ходником се и даље пролама глас оне средовечне госпође која изговара моје име. Питам се:,, Шта да радим? Можда је најбоље да ћутим и да се не одазивам?ˮ Затварам очи и рукама покривам уши. Као из даљине, поново чујем глас који ме дозива и осећам благо дрмусање. Нагло отварам очи, а изнад мене, са забринутим погледом, стоји моја мајка говорећи ми:,,Јована, устај, доручак је готов, закаснићеш у школу!ˮ Доручак? Школа? Па зар ја нисам онај уплашени бруцош Правног факултета који је дошао да полаже свој први испит? Мисли ми се у глави полако сабирају, те усхићено схватам да сам ја само један школарац, којег мама зове на доручак! Никад ми укус доручка није био слађи...

Скоро до пред поноћ читала сам занимљиву књигу. Савладана умором, угасила сам лампу и легала да спавам. Лебдећи између јаве и сна, чула сам лагано куцање о прозорско окно. Постајало је све гласније, а онда се појавила заслепљујућа светлост. Била је толико јака да су ме очи пекле. Трајала је неколико тренутака, а онда је полако почела да нестаје у облику дима. На ивици мог кревета седела је дугокоса девојка. Гледала сам је с неверицом. Имала је љубичасту косу и зелене очи. Носила је жуте панталоне и црвени џемпер, а преко рамена је носила зелену торбу са разнобојним шљокицама. Збуњено сам је гледала... „Ово је Марта. Ово мора бити Марта”, помислих. „Иста она Марта о којој сам читала до пре само десет минута”. Седела је и није проговарала ни речи. „Вероватно си ме већ препознала?” „Јесам”. „Ја сам Марта, главни лик из књиге коју читаш”. Ћутала сам. Није ми било јасно како се одједном у сред ноћи појавила. „Хајде, крени са мном”, рекла је. Деловала је срећно, срећно и узбуђено. Пуцнула је прстима и у том тренутку се појавила иста она заслепљујућа светлост. Нисам знала шта се дешава. Изгледало је као да траје читаву вечност. Нестала је. Сада смо Марта и ја седеле у потпуно другој соби. У међувремену је свануло. Осматрала сам собу и одмах сам знала да је ово соба која се помиње у књизи. „Како смо доспеле овде и зашто је цела књига оживела?”, забринуто сам упитала. Избегла је да ми одговори. Рекла је само:„Уживај сада, временом ћеш све сазнати”. Водила ме је кроз разне пределе, срела сам још доста познатих ликова из књиге. Време је одмицало и сваког дана сам упознавала нове људе. И даље сам овде. Прошло је седам месеци. Још увек не знам како се све ово догодило. Сада чекам да поново утонем у сам, зачујем познато куцање о прозорско окно и вратим се кући.

Јована Јањушевић 81

Јесен се ушуњала у мој град. Птице се крију у жбуњу. Жуто лишће се игра са ветром. Сунце се сакрило иза облака. Жути пас се ваљао по трави. Ветар чисти лишће. Ја волим јесен зато што су зрели ораси, па их крцкам и сладим се.

На екскурзији у другом разреду купио сам једну занимљиву играчку. Мом другу се много свидела, па ме је замолио да му позајмим, да се игра пар дана. Када ми је вратио играчку била је оштећена. Ја сам се много наљутио. Нисам хтео да прихватим играчку, већ сам рекао да ми купи нову. Сутрадан сам се покајао јер ми је друг рекао да је није намерно поломио. Он ми се извинио и ја сан прихватио извињење. Помирили смо се и наставили да се дружимо.

Богдан Петронић 21

Александар Кушаковић 32

ЗЛАТНИ ОКТОБАР

Софија Игњатовић 82

ПОКАЈАО САМ СЕ

22

„ИСКРЕ”

Број 27

ЂАЧКО ПЕРО МОГЛО ЈЕ БИТИ И ДРУГАЧИЈЕ

НОЋ ТАМНИЈА ОД СВИХ

То је би догађај који се тешко може описати. Све се десило у секунди. Били смо пети разред. То је био уторак. Имали смо час техничког. На том часу десило се нешто неочекивано. Мислим да то нико није могао ни да сања. Задатак је био да правимо неки предмет од тканина. Радили смо у пару. У кабинету техничког седим у последњој клупи са Милицом. Пошто су клупе спојене, поред нас седе Мина и Тијана. Њих две правиле су новчаник. Имали смо двочас, па је на петоминутном одмору наставница изашла, а ми смо остали у кабинету. Приводили смо крају наше радове, па је готово цело одељење ушивало свој предмет. Тијана је имала иглу и конац обавијен на неки картон.Изгледао је као купа и био је велики. Стајао је на столу. Неко од дечака је дошао, узео га и кренуо да бежи. Тијана је потрчала за њим и успела да отме конац. Ставила га је опет на сто и хтела је да га убаци у ранац. Колико је јако замахнула руком ударила је у место тачно где је била забодена игла. Није ништа осетила само је окренула руку и видела иглу. Почела је да вришти. На све стране је било крви. Ја сам трчала према наставничкој канцеларији, никад брже. Она је до тада отишла до чесме и прала руку, али је крв из руке излазила попут фонтане. Смирило се и она се спаковала и сачекала родитеље. На часу је била општа пометња. Сви смо престали да радимо иглама. Мене је обливао зној и тресла сам се, а могу тек да замислим како је било њој. Кроз главу су ми пролазиле слике ње, изнервиране како узима конац и црвена фонтана која је излазила из њене бледе руке. Одзвањали су звукови њеног вриска. Напокон се завршио час. Позвала сам је. Нашле смо се. Испричала ми је причу о смешном доктору. Тако сам схватила да је она добро. Њен смешак отерао је тугу. Овај догађај никад нећу заборавити. Све је добро што се добрo заврши.

Било је то једне ноћи, која је била можда најтамнија од свих ноћи. Мирис лишћа мешао се са порпурном светлшћу таме. Чудна узнемиреност струјала је мојим телом док пружала корак по корак на повратку до куће. Испред ограде клечала је моја мајка покушавајући да помогне псу који је умирао. Прекривала га је старом јакном и задржавала топлоту која је напуштала његово уморно тело. Очи су ми се испуниле сузама и почеле да клизе низ ледене образе. Краичком ока, скоро неприметним погледом, мајка је ухватила тај тренутак и послала ме у кућу да донесем мало воде. У ствари је хтела да ме одвоји од тог тужног призора. Отворила сам улазна врата, био је мрак, чудан и загушљив. Пошла сам ка унутра и почела да се гушим. Вриснула сам и истрчала из куће. Дим је куљао кроз врата. Све се даље десило у трен, ватрогасна кола, сирене, ватрогасци који утрчавају у дим. Видела сам Старог и Чварка, али Жујке није било. Она је повлашћени пас и обично воли да је спрату, испред мојих врата. Јурнула сам уз степенице, али сам после неколико корака изгубила дах. Осетила сам да ме неко вуче за руку и склизнула сам у мамино наручје. „Куда си ти пошла, могло је да те нема за трен, нико не би ни приметио. ˮВатра је изгубила битку, дим се повлачио. Кухиња, тамо где је све почело, била је чађава као рударско окно, испрскана прахом, излупана и огорела. Мали, црни пас правио је своје последње трзаје, стигла сам до њега и додирнула га, није био сам. Све је утихнуло. Из дубине дворишта, из мрака, назирало се нешто жуто. Била је то Жујка, успела је, бар то. Касније то вече ушушкала сам се у загрљај своје мајке. Гладила ми је косу. „Све ће бити још боље него преˮ, прошапутала ми је, колико год желела да заборавим ову ноћ, знала сам да хоће. Напољу се чуо ветар. Носио је мрачан дим и све засипао црним пепелом. Са собом је и заборав однео и ту ноћ, можда најтужнију од свих.

Бојана Вујић 63

ОКТОБАРСКЕ СЛИКЕ

Леа Белић 61

СВЕ ЈЕ ДОБРО ШТО СЕ ДОБРО ЗАВРШИ

Данас је диван дан. По белом небу јуре се облачићи. Сунце извирује иза њих. Ветар пирка и својом јесењом метлом чисти све око себе. Златни ћилим од лишћа прекрио је ливаду. Трава је жутозелена, а у угловима сува. Баш волим јесен због шарених и веселих боја.

Био је топао јулски дан. Неко је позвонио на моја врата. Била је то моја другарица Николина. Позвала ме је на улицу да се играмо. После пар минута изашла сам из куће и придржила се другарима који су били ту. У игри су учествовали Јована, Лазар, Анастасија, Виктор, Ангелина, Марко, Доротеја и Николина. Договорили смо се да се играмо жмурке. Дечаци су често вирили и гледали где се девојчице крију. Када спазила Марка да вири док је жмурио, истрчала сам и рекла да прекидамо игру. Придружиле су ми се и остале девојчице. Сви дечаци заједно са Марком су почели да ме задиркују, где сам се ја наљутила и села на траву у оближњој ливади. Била сам јако љута и бесна на Марка и остале дечаке, који су дошли и почели да ме гађају са зеленим грожђем. Све то је посматрала моја мама која је стајала на тераси. Изгрдила нас је све и рекла да, уколико се не помиримо, ући ће свако у своју кућу и убудуће се нећемо играти. После неког времена смо схватили да је ружно то што смо се свађали. Увек треба бити добар пријатељ и не љутити се на сваку ситницу

Василије Батинић 21

Тамара Петровић 32

Дошла нам је јесен и са собом донела шарене боје којима је обојила град. Од свих годишњих доба најмање волим јесен, јер то значи да је дошао крај лету. Када дође јесен топли и сунчани дани постају хладни и сиви. Свуда око нас помешале су се жута, црвена и зелена боја. Све полако постаје шарено. Дани су све хладнији и хладнији и скоро сваког дана пад киша. Паркови су покривени осушеним лишћем које шушти када ми ходамо по њему. Ускоро ће сво шаренило нестати, јер ће природу обојити друго годишње доба - зима. Ђурђа Свиларевић 23

РАЗИГРАНА ЈЕСЕН

Број 27

„ИСКРЕ”

23

ЂАЧКО ПЕРО ПОКУШАВАМ ДА ЗАБОРАВИМ

ПОГЛЕД ГОВОРИ ВИШЕ ОД РЕЧИ

Неке ствари у животу остају дубоко у нашим сећањима, а неке покушавамо да заборавимо. Био је то хладан новембар. Јесен је била хладнија него пре, кишовита и тмурна. Пролазници на улицама већ су имали дебеле јакне, и сви су се сакривали испод зимских шалова и капа. Док сам се враћала са мамом од лекара, размишљала сам о уторку, дану када ми је заказана операција уха. Нисам била много уплашена, али страх је био ипак присутан у мени. Иако су ми сви причали да то није ништа страшно и да ће све брзо проћи, брига на лицима мојих родитеља била је видљива. Убрзано је време пролазило, дани су се ређали један за другим. Приближаво се уторак. Стигли смо у Београд у раним јутарњим часовима. Велики град био је већ увелико будан, и све је звонилоод буке на улицама. На пријему у болиницу дочекала нас је љубазна и насмејана докторка која ме је помиловала по коси, и одмах прокоментарисала како сам ја једна јако храбра девојчица. Мислим да је чула моје срце како јако лупа испод џемпера. Смештена сам у собу са мамом. Ту су лежале још две девојчице. Ту су лежале још две девојчице. Било је много питања на које је мама одговорила јер ја нисам имала снаге, једноставно сам желела да све прође и да заборавим да сам била у болници. Док су ме припремали за операцију, страх је био већи, али нежна рука моје маме и топли говор да ће све брзо проћи давали су ми снагу када су ме увели у операциону салу. Мрак, тишина, језа. Само лупкање инструмената и говор доктора мени непознат. Изнад мене људи којима само они вире изнад капица и маске. Лагано сам затварала очи. Остајем без даха, губим се. Пробудило ме шкрипање врата. Видела сам маму која је седела на ивици мога кревета. Погледала ме је сузним очима и насмејала се. Знала сам да је све прошло. И тај уторак, мој страх, и брига која је била свима нама. Одахнула сам и узвратила јој осмех.

Постоји особа која је обележила део мог живота која заслужује поштовање и љубав и која заслужује много више од ових речи. Субота јутро. Био је то 13. јануар. Хлдан дан. Почео је као и сваки други. Мада нешто се осећало другачије. Када сам устала, родитељи нису били ту, а на трпезаријском столу стајала је порка:„Доћи ћемо предвече, распремите собу доћи ће Милицаˮ. То ме је мало збунило, али нисам превише размишљала о томе. После доручка дошла је наша рођака Милица. Живахна, као и увек, ухватила нас је за руку и повукла у собу. Прошли су сати. Ми смо се играле и нисмо обраћале пажњу на време. Сунце се сустило, а мрак је је наступао. Мама и тата су се вратили. Тата је изгледао тужно, а мамине очи су изгледале црвено и уплакано. Ушла је у собу и звала ме да дођем. Остила сам језу и страх. Кроз главу су ми прошле многе ствари. Ушле смо у собу која, имала сам осећај, као да се смањује. „Нади, мораш да будеш смиренаˮ, рекла је и удахнула дубоко. „Деда Глиша је. У болници јеˮ. Када сам то чула препала сам се. „Шта? Јел добро? Шта се десило?ˮ питала сам. Сузе су кренуле низ њене образе. Чврсто ме је загрилила и рекла: „Деда је преминуоˮ. У том тренутку осетила сам као да се распадам у комадиће. „Не! Није! ЛАЖЕШ!ˮ, викала сам кроз сузе. Погледала ме је у очи, испуњене тугом, и одмахнула главом. Плакала сам и плакала. Имала сам осећај да сам изгубила део себе. Прошло је годину дана од тада, али и даље се сећам тог момента. „Буди храбра и увек веруј у себеˮ, биле су сталне речи мог деде који ме је увек разумео. По мом погледу је знао да се нешто дешава. Увек ћу га памтити и сваки пут кад погледам у небо, сетим га се и кажем:„Волим те, дедаˮ. Нађа Ненадовић 73

Наталија Панић 63

БАЈКА О ЛАВУ СИМИ

ЈЕСЕЊА ИГРА

Некада давно у далекој Африци, Краљ лавова и његова жена лавица су добили дете. Дали су му име Сима. Сима је био много мали. Краљ лав је био много поносан. Како је време пролазило, Сима није много порастао. Тата лав је био мало разочаран. Мама је грлила Симу и говорила: „Знам ја, бићеш ти велики и снажан једнога дана”. Једног лепог дана кренули су заједно у шетњу. Пролазили су кроз густу шуму. Одједном се чуо јак ударац. Тата лав је упао у једну велику рупу из које није могао да изађе. Мама лавица је почела да плаче, а мали Сима је без речи посматрао. Краљ лавова изговорио је: „Упомоћ, моје верне животиње, помозите ми”! Нико га није чуо. Мали Сима се окрете и потрча кроз шуму где је нашао крдо слонова. Објаснио им је да му је тата упао у велику рупу и да треба да га избаве. Слонови су тако брзо трчали да се цела земља тресла. Стигли су до места где је био Краљ и спустили су једно уже. Тата лав га је ухватио, а слонови су се држали један за другог и извукли Краља. Тата је био поносан на Симу, да га је од тада увек води са собом. Сима је имао почасно место на татиним леђима.

Данашњи златни октобар је донео облачно и сивкасто небо. А дрвеће само свира своју јесењу песму. Њихов оркестар је најбољи оркестар на свету. Ветар није хладан. Прија и нама и животињама иако је помало јак. Разноврсно лишће играло се са ветром. Када би завршили игру, спустило би се на земљу. Трава је још увек зелена и мало жута. По њој има мало лишћа. Птице се играју жмурке, а деца су радосна. Сјајно сунце је отишло иза облака.

Андреј Добривојевић 21

Јован Петронић 21

Ања Спасојевић 21

СЛИКЕ ЈЕСЕНИ Ветар је спремио златни тепих. Облаци су заклонили сунце. Док се лишће играло у вахдуху, птичице су посматрале јесен. Деца су се играла у парку. Ветар им се придружио, штипкајући их по образима. Баке су седеле на клупи и штрикале рукавице. Парком се ширио мирис теменог кестена.

24

„ИСКРЕ”

Број 27

ЂАЧКО ПЕРО ОНА

СРЕЋА ЈЕ У МАЛИМ СТВАРИМА

Скоро до пред поноћ читао сам занимљиву књигу. Савладан умором, угасио сам лампу и легао да спавам. Лебдећи између јаве и сна, чуо сам лагано куцање о прозорско окно. А онда се појавила она... Tако загонетна и мистериозна. Месечина јој је осветљавала само половину лица. Та половина изгледала је божански; ајлајнер је давао оштрину њеном тајанственом погледу, а скоро да јој се могао видети и смешак на ватреноцрвеним уснама. Полако, али сталожено и прорачунато, корачала је ка мени. Деловала је тако хладно и смирено. Ходала је ситним корацима, а како је била тишина свуда око нас, могао сам чути звук њених високих потпетица како лупкају по каменим плочама. Коса јој је била браон, али на месечини је изгледала скоро плава. Локне су јој миловале уску црну хаљину са дубоким деколтеом напред. Убрзао ми се пулс и срце је почело да лупа. Била је тако привлачна, некако хладна, а опет ватрена. Пожелео сам да је пољубим још од тренутка када сам је угледао саму на месечини. Ватреноцрвене усне развлачиле су се у осмех, али њено лице је било и даље затегнуто, предивно. Очи су јој заблистале, њихова лепота није се могла мерити ни са најлепшом звездом свемира. Пришла ми је. Нежно је ставила руке око мог врата. Насмешила се, онако заводнички. Своје усне припојила је уз моје и пољубила ме. Тад су се небо и земља спојили! Био сам хипнотисан, хипнотисан њеном лепотом и страшћу. Мирисала је на лаванду и руже. Никада до сада нисам осетио нешто слично. И тад, баш у том моменту, лагано је кренула да се одмиче, склања руке са мог врата и одлази. И даље сам осећао њене топле усне на својим и њене меке локне по рукама. А онда... онда је нестала у тамној ноћи. Сваки пут кад склопим очи видим њу и само њу, па одлутам на то место где је била моја, само моја, али јутра се прикрадају и одузимају ми је.

Начини на које ми као појединци можемо да побољшамо свет су бројни. Један осмех упућен непознатој особи је само секунд нашег времена, а ипак можда смо улепшали дан тој особи. Један заљубљени поглед, ухваћен преко рамена је довољан да се нека девојчица чини посебном. Старији ми кажу да живот чине мале ствари и да се срећа проналази у ситуацијама. Како растем све више примећујем ствари, другачије гледам на свет и схватам да у животу није баш све сјајно. Често будем тужна и разочарана чињеницом да се лоши, зли људи скоро па увек извуку и побегну од онога што су учинили. Зашто ја као дете не могу да помогнем свом вршњакукоји је негде у свету и пролази кроз нешто лоше и страшно? Да ли ће чињеница да сваки пут када легнем и затворим очи, дубоко замислим и понадам се да ће доћи нови и бољи дан, променити нешто? Тако много питања, на која не добијам одговоре... Седнем тако некад, замишњена и миштам о свету где нема насиља над женама и децом, нема рата, нема лоших људи, глади, измучене деце без могнућности да боље и лепше ствари. Онда ту машту прекине реалност и опет будем разочарана. Има једна жена, срећем је стално на истом месту, склупчана, повијене главе - проси. Гледам онда људе како пролазе поред ње као да не постоји и осетим тугу и бес истовремено. Али потиснем та осећања и са највећим осмехом дам јој онолико новца колико могу. Те њене браон очи , у којима се препознаје тежак живот, погледају ме и најфинијим тоном се захвали. Тај осећај да сам некоме помогла или сам бар покушала, тако је леп и пријатан. Још увек сам дете, и без обзира на то, наставићу да се надам и да верујем да свет може бити бољи. Осмехиваћу се тужним лицима и даћу све од себе да усрећим друге, јер ипак срећа је у малим стварима.

Анђела Ивановић 82

Анђела Ивановић 82

МАРИЈА И ЈЕЛЕНА Једног дана родиле су се две девојчице по имену Марија и Јелена. Оне су људи са посебним потребама, али су завршиле редовну школу и средњу школу, а чак и факултете. Живе у Ваљеву. Трећи децембар обележава се као Међународни дан инвалида. Иако нису могле да играју ластиш и да трче, оне су играле ластиш помоћу прстију. Уложиле су пуно труда да буду као остали људи. Као мале су кренуле да праве честитке са стрпљењем. Марија напредује и креће се тако што хода. Мара воли да прича, а Јела је повученија и стидљива. Училе су у ОШ „Андра Савчић” од првог разреда. Биле су ученице Економске школе Ваљево. Мајка им је била учитељица, а сада је у пензији. Гледали смо филм о њима. По мени су то баш фине и добре девојчице. Прави борци за живот! Калина Филиповић 21

Број 27

„ИСКРЕ”

25

ЂАЧКО ПЕРО ЕЛДОРАДО

ВЕЛИКА КРАЂА ТЕЛЕФОНА

Скоро до пред поноћ читала сам занимљиву књигу. Савладана умором, угасила сам лампу и легла да спавам. Лебдећи између јаве и сна, чула сам лагано куцање о прозорско окно. Најежила сам се. Који би добронамерник куцао на прозор; звонио би на врата. То је неко зао и опасан. Облио ме је хладан зној. Удови су ми утрнули. Куцање је било све јаче и јаче. Тај неко је баш решио да уђе. Скупила сам сву храброст и устала из кревета. Ноге су ми биле толико тешке да нису могле да се помере. Срце ми је снажно лупало у грудима. Али овај неће да одустане. Пришла сам, подигла ролетне и ... Испред мене је стајао мој деда. Још више сам се уплашила, па он је мртав! Али када сам му погледала лице, видела сам на њему најнежнији и најтоплији поглед. Пружио ми је руку и благо рекао:„Не бој се, дошао сам да ти покажем стваран свет. Искачи!”. Имала сам пуно поверење. Искочила сам кроз прозор и кренула за њим. Ухватио ме је за руку и одједном смо се нашли у чудноватој шуми. Све је мирисало на чисто и свеже. Људи су били лепи. Деца, жене, мушкарци, стари, млади – сви су били насмејани. Пролазили су и љубазно се јављали. Нико није возио аутомобил, нико није носио мобилни телефон. Деда ме је упознао са девојчицом која је била мог узраста. Рекла ми је да иде у школу где деца поштују наставнике и наставници децу, да се њени родитељи никада не свађају, да су стрпљиви према њој, да се не плаше дроге, алкохола, криминала и да у њеној земљи не постоји политика. Онда ме је деда помазио по глави и рекао да се враћамо. Довео ме је до моје собе и казао:„ОВАКАВ СВЕТ НЕ ПОСТОЈИ!”

Спринт уз степенице. Први, други, трећи,... хух, четврти спрат. Целим путем чујем само бандити, телефони, крађа, бандити, пуно... то је први пут да нисам зажалио што нисам понео нормалан телефон. Океј, схватам да вам сада ништа није јасно. Тако да дозволите ми да објасним. Био сам на „Супер камп-уˮ. Једно вече крећем са другом у дискотеку. Ту пред дискотеком видимо групу окупљене деце. Прилазимо да видимо шта се дешава. Изгледа да се појавио неки „бандит” који краде телефоне по целом кампу. Онда почињу буквално легендарне приче деце где један тврди да је ухватио бандита када га је овај напао и покушао да му украде телефон. На крају му је овај побегао. Није знао да каже ко је бандит јер је овај „носио фантомкуˮ. Брзо крећем у собу да проверим да ли је мој телефон украден. И сада стижем до тренутка када видим да ми је телефон ту. Враћам се у гомилу која је сад постала још већа. Прича се ширила попут епидемије. Решавам да са још неколицином одем код аниматора и пријавимо „Велику крађу телефонаˮ. Објашњавам им да немам довољно информација и доводим их код остатка групе. Они су преувеличавали ствари и аниматори сматрају да је то „дечија измишљотинаˮ. Морамо да покренемо сопствену истрагу. Крећемо са лампама да тражимо бандита. Свуда около видим омање групе деце са лампама како траже лопова. Онда стиже информација да је бандит виђен код другог павиљона. Тај павиљон је најзабавнији и одмах је поред шуме. Онда сам објаснио да се видимо и чујемо на око километар даљине и да га овако сигурно нећемо наћи. Остали онда предлажу да се сакријемо. Ја решавам да се вратим у павиљон. Ту затичем крајње алармантно стање. И девојчице из собе испод су се евакуисале код нас јер смо ми у поткровљу. Онда нас затиче учитељица и креће са причом о „дечијим лажима и колико не смемо да будемо лаковерниˮ. На крају разумем да бандит уствари и не постоји.

Дуња Љубичић 72

Вељко Колаковић 64

26

„ИСКРЕ”

Број 27

НАШИ ПЕСНИЦИ ЗАНИМЉИВА АЗБУКА

ОКТОБАРСКЕ БОЈЕ

Октобарске боје, А-Ау што је добра баш нам дивно стоје. Б-Баш јесте В-Волим је Г-Грди ме мало, ал због љубави Стигла јесен жута Д-Дружељубива је са далеког пута. Ђ-Ђаконијама нас служи По целоме граду Е-Езопове басне чита лишће је у паду. Ж-Жељка З-Зујимо због ње као паметне Мале птице град су напустиле пчеле и на далек југ се спустиле. И-Игра се са нама Ј-Јако паметна Веверица лешник спрема К-Како фина јер за њу зиме нема. Л-Лепа Тако ствари код нас стоје Љ-Љубазна када дођу октобарске боје. М-Много спретна Н-Никад бесна Дуња Милановић 23 Њ-Њој су само битна деца О-Особа није лења ФУДБАЛЕР П-Предивна Р-Разиграна Фудбал је мој сан, С-Сналажљива лоптом се ја играм Т-Тако добра скоро сваки дан. Ћ-Ћутљива није У-Учитељица најбоља Обућу патике, Ф-Фина обући ћу дрес Х-Хвала за све на терен изаћи Ц-Цица права и лепо се снаћи.

Ања Спасојевић 21

МОЈИ ПРЕЦИ Док стојим у цркви, и палим вам свеће, осећам ваш бол и тренутке среће. Узбуђена јако и радосна сам тада, јер кроз мене пролазе ваше ВЕРА, ЉУБАВ, НАДА. Поносна сам тада што могу вам прићи, кроз вас ми Бог каже којим путем ићи.

Зелени је терен, лопта беле боје, на терену чекам ја другаре своје. Играч или голман свеједно је мени Хајдемо! Крени!

Вук Добројевић 23

ПОВРЋЕ Једна шаргарепа, тврди да је лепа. Једном детету беше мука, и зато оно једе белог лука.

МОЈОЈ УЧИТЕЉИЦИ ЗА РАСТАНАК

ЈЕСЕН ЖУТА

Учитељице моја нежна, због тога што се растајемо, ја сам јако тужна.

Стигла јесен жута не може се без капута.

Четири године биле су као бајка, Ви сте ми били у школи као мајка. У пети разред идемо сви, нову генерацију добијате Ви. Сада се растајемо, и пут даље настављамо. Имајте поверења у нас, велики поздрав за Вас!

Лана Поповић 65

Веверице орашчиће скупљају, а медведи за сан спремају. Птице сада лете на далеки југ, њихов пут је сада јако, јако дуг.

Сара Чоловић 23

ЉУБИМИЦА МАЦА Љубимица маца баш је фаца. Пред вратима седи и све време миша гледи.

ДАН СЕЋАЊА НА ЖРТВЕ САОБРАЋАЈНИХ НЕСРЕЋА

А када је мазим, она преде.

И кренусмо тако одељењски скупа. Ко ли ће победити? Срце свима лупа!

Мало преде, а мало једе храну за мачке која личи на тачке.

Киша лије к'о из кабла, кишобрана нико нема, ал' за такву свечаност иде се без проблема. Такмичење је почело, такмичари су у раду, конкуренција је много јака, ал' ми не губимо наду! За себе, леп је сваки рад, ал' ће један победити усрећити овај град и награду однети. Победили нисмо ми, нисмо ни пошли због победе, већ због поштовања и ради забаве!

Стефан Арсенијевић 54

Огњен Дринчевић 24

ЈЕСЕН Стигла је јесен прелепих боја и донела пуно дарова. Јабуке, крушке, грожђе и сви се зато сладе. Маме, тате, баке и деке сви напорно раде. Јесен је донела хладно време па деца не могу без капута. Сада сви чекају да јесен прође и бела зима најзад дође.

Милица Јовић 23

Кромпир мали воли, да се хвали.

ЗАНИМЉИВОСТИ

Кроз срце моје догађаји лете, очеви што ору, колевка и дете.

Набројала сам поврће то, о-хо-хо-хо-хо!

Мајчин загрљај и мирис топлог хлеба, љубав према свима чује се до неба.

Сво поврће је „слатко” зато траје кратко.

Да ли сте знали да постоји врста печурака које светле у мраку? То је лисичија ватра позната као и вилинска ватра. Да ли сте знали да је смоква једино воће без цвета? Да ли сте знали да је нојево јаје највеће јаје на свету и може бити тешко до 1,8 килограма, а најмање јаје леже птица колибри и величине је зрна грашка. Да ли сте знали да постоји мит да ако поједете ћуретину да ћете бити поспани, али то није истина. Да ли сте знали да је кукуруз настао од једне врло, врло мале житарице која се тешко љуштила, али су је научници преобразили у кукуруз као што је данашњи? Да ли сте знали да постоји 7500 различитих врста јабука? Да ли сте знали да је парадајз воће? Да ли сте знали да постоје гуштери који могу ходати по води?

У зеницама мојим трепери свећа, монаха што се моле, да сви људи знају, да Христос је љубав највећа!

Анастасија Рафаиловић 63

А мали краставац, сањао да је врабац, попео се на грану, и пао у шанац. Мали црвени парадајз, отишао чак у Париз.

Калина Филиповић 21

Лука Јеремић 53

Број 27

„ИСКРЕ”

НОВИНАРСКА СЕКЦИЈА

Магдалена Рајевац 83 Јована Дошен 83 Олга Станојевић 83 Нађа Ненадовић 73 Ангелина Кнежевић 73

27

Захваљујемо се предузећу „ПУБЛИК” без чије вишегодишње помоћи наш часопис не би угледао светлост дана! Лист издаје: ОШ „Андра Савчић” Ваљево Уређивачки одбор: Мирјана Гаврић, проф. Новинарска секција Ликовнa опрема: Наташа Рус, наст. Ликовна секција Фотографије у листу: Фото секција Прелом листа, дизајн и припрема за штампу: Никола Рајевац, проф. За издавача: Зоран Симић, проф. Штампа: „ПУБЛИК” ДОО Ваљево ВАЉЕВО, децембар 2018.