ISKRE 2019. Časopis OŠ „Andra Savčić”, Valjevo by Никола Рајевац

ИСКРЕ ЛИСТ УЧЕНИКА ОШ „АНДРА САВЧИЋ” БРОЈ 28. ДЕЦЕМБАР 2019.

„ИСКРЕ”

Број 28

РЕЧ УРЕДНИКА НАШИХ 68 ГОДИНА

НАСЛОВНА И ПОСЛЕДЊА СТРАНА ЧАСОПИСА

Милутин Петровић 73

18. децембра 2019. обележићемо 68 година рада наше школе. У време оснивања школа је имала 18 одељења, 8 млађих и 10 старијих. Данас школа има 939 ученика, што нас сврстава међу најбројније у граду. Наставни процес одвија се у матичној школи и издвојеним одељењима у Горњој Грабовици и на Дивчибарама. Ученици су распоређени у 41 одељење укључујући и издвојена одељења. Зграда матичне школе налази се на Петом пуку, у бл и з и н и кул ту р н о - и с то р и ј с ко г с п ом е н и ка Кул а Ненадовића и саграђена је 1972. године. Материјално-технички услови рада школе сваке године су све бољи. Посебно смо задовољни тиме што је ове године у нашој школи спроведен аудио разглас. Након што је Тим за спољашње вредновање рада оценио нашу школу највишом оценом - четири, што је чини најбоље оцењеном школом у региону, наша школа је 20. марта 2019. године, поводом Дана града Ваљева, добила и годишњу награду града у области васпитно-образовног рада, на шта смо, такође, изузетно поносни. Учитељи и наставници наше школе прате савремене трендове у образовању и васпитању, примењују савремене наставне методе, попут пројектне и тематске наставе. Пружају квалитетно образовање и васпитање у циљу развијања индивидуалних карактеристика свих ученика. Подржавају даровите ученике, као и ученике који имају потешкоће при учењу, тако што са њима раде према посебним, прилагођеним плановима. Изузетни су резултати школе и висока достигнућа ученика. Већ седам година узастопно смо изнад републичког просека на основу резултата ученика на завршном испиту. О постизању високих стандарда у настави сведочи и 15 носилаца Вукове дипломе у последњој генерацији наше школе као и изузетни успеси наших ученика на свим нивоима такмичења у различитим областима. Претходне године на републичким такмичењима учествовало је 30 ученика (њих 8 освојило је једно од прва три места), а 13 ученика је освојило једно од прва три места на окружним и општинским такмичењима која су завршни ниво такмичења за тај разред. Традиционално, рецитатори наше школе постижу запажене резултате на Републичкој смотри која се одржава у Ваљеву. И наши спортисти са великим успехом учествују у свим спортским такмичењима. Показатељ успешног рада у школи су и бивши ученици, од којих су многи остварили запажене каријере. Школа се одликује богатим културним, спортским, хуманитарним, еколошким и превентивним активностима. Годинама смо укључени у пројекте „Школа без насиља”, „Професионална оријентација на преласку у средњу школу”, „Рециклажа као став о заштити животне средине”. У школи се реализују и пројекти „И ми имамо право на инклузивно образовање” и „Психолошка транзиција наставника у контексту инклузивног образовања”. У ч ен и ц и акт и в н о у ч е ст ву ју у ж и воту ш кол е обележавајући, између осталог, Дан школе, Дечју недељу, Недељу здравља, Светог Саву, Дан планете Земље, као и многе друге значајне датуме. Дан школе и ове године биће обележен низом активности којима ће, уз своје учитеље и наставнике, учешће узети велики број ученика и чланова различитих секција. Новинарска секција

Број 28

„ИСКРЕ”

ЉУБАВ ПРЕМА ЧИТАЊУ И КРЕАТИВНОМ ПИСАЊУ Једна од активности којом ученици старих разреда наше школе, уз подршку својих наставница српског језика, обележавају Дечију недељу јесте Клуб љубитеља књиге. У петак 11. октобра у међусмени ученици су се окупили у кабинету српског језика како би разменили своја читалачка искуства. Презентовали су књиге различитих жанрова. Од драма и комедија до хорора и научне фантастике. Највеће интересовање изазвао је „Летњи бродолом”, роман Кети Хопкинс. Сви ученици заиста су се потрудили да занимљивим презентовањем и адекватним избором одломка пробуде код присутних интересовање управо за њихову књигу. Све у свему било је ово, за нас љубитеље књиге, једно веома пријатно и надасве корисно проведено време. Мина Кристић и Нађа Матић 71

ГЛАВО ЛУДА Аутобус пун ђака шестог и седмог разреда кренуо је 17. новембра у 13 часова пут Београда. Водиле су нас наставнице српског језика и књижевности Ивана Јовановић и Александра Илић. У путу је све добро протекло. Око 14 часова смо ушли у Београд. Пола сата касније стигли смо у ТЦ „Ушће”. Ту смо видели многе јавне личности и познате јутјубере, неки су се и фотографисали са нама. У „Ушћу” смо провели три сата, а затим кренули на Теразије. Пошто смо стигли раније, имали смо времена да прошетамо по Кнез Михајловој улици. Улица је окићена и спремна за Нову годину. Ипак, наш циљ одласка у Београд била је представа „Главо луда”, која се играла у Позоришту на Теразијама. Представа је почела у 19.30. Када смо се сместили, једва смо чекали да представа почне. Позориште је било пуно. Представа је инспирисана песмама Здравка Чолића и одлична је. Глумци су врхунски певали и глумили. Представа је трајала скоро два сата без паузе. Повратак за Ваљево је такође добро прошао – неки су певали и забављали су се, а неке је савладао умор па су спавали. У Ваљево смо стигли око 23 часа. Свима је било јако лепо и одлично смо се провели. Сви ученици са нестрпљењем ишчекују следећи одлазак у позориште. Стефан Арсенијевић 64

ЛЕТО КАД САМ НАУЧИЛА ДА ЛЕТИМ У оквиру обележавања Дечије недеље на сцени ваљевског Центра за културу, а пред салом пуном ученика ваљевских основних школа, изведена је представа, „Лето кад сам научила да летим”. Представу је режирао Патрик Лазић према истоименом роману Јасминке Петровић. Глумачку екипу чинили су: Љиљана Ђурић, Драга Живановић, Срна Ђенадић и Андреј Јемцов. „Лето кад сам научила да летим” је роман у облику дневника који пише тринаестогодишња Софија током летовања на Хвару. Глумачка екипа се у овој представи бави универзалним темама одрастања, пријатељства и породице у којима се може препознати сваки млади гледалац. Метафора кад сам научила да летим могла би да се преведе у једноставније, као лето кад сам почела да одрастам. Ако погледаш ову претставу или прочиташ роман, научићеш да летиш или се бар мало подигнеш од земље. Јелена Ђурђевић 71

ЗАТО ШТО ТЕ СЕ ПЛАШИМ Под покровитељством Министарства просвете, већ неколико година уназад, удружење Извођачка уметност „Здрав живот” Београд реализује програм превенције вршњачког насиља под називом „Зато што те се плашим”. У Ваљеву, једном од градова укључених у овај пројекат, у Центру за културу је 3. децембра реализован програм којем су присуствовали ученици седмог разреда наше школе заједно са седмацима из осталих ваљевских школа. У првом делу програма изведена је интерактивна едукативна представа која даје приказ примера доброг и лошег понашања и учи младе да је једино право решење проблема здрава комуникација. Порука упућена младима кроз текст представе јесте да је излаз грађење свог става, а не прихватање свега што околина намеће. Након представе присутни ученици су имали прилику да учествују у дебати о насиљу са психологом проф. др Жарком Требјешанином. Током свог излагања он је упутио децу у проблем вршњачког насиља, а затим са њима дискутовао о представи и теми којом се она бави. Током трећег дела, који је намењен савладавању вештине превазилажења конфликта, ученици су глумцима сугерисали како да реше одређене конфликте из представе. Глумачка екипа је сценски дочаравала предлоге, тако да су деца, будући веома заинтересована, активно и са задовољством учествовала у програму. С обзиром да је циљ пројекта да се ученицима укаже на то шта је насиље, али и како га спречити, верујемо да ће он довести до смањења вршњачког насиља што би био и његов крајњи резултат. Јелена Ђурђевић 71

„ИСКРЕ”

Број 28

РЕЗУЛТАТИ НИСУ ИЗОСТАЛИ Стручно веће за српски језик обележило је и претходну школску годину разноврсним активностима у школи, али и ван ње. Веома предано учествовали смо у обележавању свих значајних датума у животу школе. Поводом обележавања Дечје недеље ученици су надахнуто представили своје литерарно и рецитаторско умеће, док су у оквиру Клуба љубитеља књиге разменили своја читалачка искуства. На сам дан обележавања Дана школе уживали смо у одличном извођењу још једне занимљиве, духовите и свакако актуелне представе Кобајаги школа. Имали смо прилику и да нас на богат и садржајан школски живот у речи и слици подсети нови број школског листа Искре. У сусрет новогодишњим празницима ученици су извели представу Сибирска принцеза. У сарадњи са вероучитаљима и хором школе пригодним програмом смо обележили и Савиндан. Наши ученици радо учествују на литерарним конкурсима и традиционално по стижу запажене резултате. На литерарном конкурсу Сто младих талената Културноиздавачки центар Српска кућа објавио је у Зборнику младих талената песме троје наших ученика – Јоване Илић 84, Теодоре Лукић 52 и Стефана Арсенијевића 54. Ученици су и ове године остварили запажене резултате на такмичењима. На oпштинско такмичење из српског језика и језичке културе пласирало се 24 ученика. Постигнути су следећи резултати на oпштинском такмичењу: Матеја Нешић 54, Младен Крстић 54 и Ана Ивановић 51 – прво место, Теодора Лукић 52 и Душан Сајић 52 – друго место; Ивона Маџаревић 65, Павле Станковић 62, Вељко Колаковић 64 и Лана Поповић 65 – прво место, Младен Милосављевић 64, Јелена Ђурђевић 61 и Лазар Максимовић 64 – друго место; Ана Добрић 72 – друго место, Катарина Петковић 74 и Тамара Богићевић 71 – треће место; Стефан Гајић 82 и Ивана Марковић 85 – треће место. На oкружном такмичењу Ана Добрић је освојила прво а друго место су освојили: Маша Нешковић, Ана Ивановић, Ивона Маџаревић, Младен Милосављевић и Катарина Петковић. Треће место освојили су: Матеја Нешић, Младен Крстић, Лана Поповић, Ивана Марковић и Стефан Гајић. На Републичком такмичењу у Тршићу учествовале су Ана Добрић и Катарина Петковић. На Књижевној олимпијади, на општинском такмичењу Анђелија Јелић 85 и Маја Милутиновић 84 освојиле су прво, док су Милица Митровић 71 и Ангелина Кнежевић 73 освојиле треће место. На oкружном такмичењу Ирена Мићић и Анђелија Јелић освојиле су друго место и тако се пласирале на Републичко такмичење у Сремским Карловцима. На oпштинској Смотри рецитатора Песниче народа мог учествовале су Нина Андрић 65, Софија Ненадовић 72 и Јана Лукић 72. Јана је освојила прво место и тако остварила директан пласман на републичку Смотру рецитатора, док су Софија и Нина освојиле треће и четврто место и тиме се пласирале на окружно такмичење. На републичкој Смотри рецитатора Јана Лукић освојила је треће место. На Регионалном такмичењу по научним дисциплинама и Смотри научно-истраживачких радова талената, област књижевност, Милица Младеновић 85 освојилa je треће место и учествовалa на Републичком такмичењу, где је освојила друго место и прву специјалну награду за најбољи истраживачки рад. Стручно веће за српски језик

МЈУЗИКЛ MAMMA MIA Како би посетили Позориште на Теразијама и гледали мјузикл ”Mamma mia”, ученици шестог, седмог и осмог разреда наше школе су се, 3. октобра у 13 часова, са наставницама Иваном Јовановић и Александром Илић, упутили ка Београду. По доласку смо имали слободно време у ТЦ „Ушће”. Пре представе, која је почела у 19.30, ученици су заједно са наставницама имали сат и по времена за шетњу по ужем центру Београда. Мјузикл који траје скоро три сата са једном паузом од петнаест минута, свима је непрекидно држао пажњу. Одлична глумачка и играчка постава, као и песме познате групе ”Аbba”, изазвале су емоције гледалаца – од смеха до суза и натраг. Представа је завршена огромним аплаузом публике који је трајао дуже од пет минута. По завршетку представе хостеса нас је одвела у другу салу где смо имали прилику да се сликамо са Јеленом Јовичић, која игра главну улогу. Ученици су били одушевљени што су могли да се фотографишу, упознају и попричају са Јеленом, која је била јако пријатна и која се руковала са сваким учеником посебно. Једва чекамо следећи одлазак на неку представу и надамо се да ће их бити што више, јер су ово незаборавни тренуци које ћемо памтити читавог живота. Валентина Ђуричић 64

Број 28

„ИСКРЕ”

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ШУШ И МИШ У четвртак 5. децембра 2019. у холу наше школе одржана је за ученике трећег разреда промоција књиге „Шуш и миш у библиотеци” ауторки Елизабете Георгиев и Милице Матијевић. Са циљем да најмлађима библиотеку представе као бајковито место у коме машта и креативност могу све и где су полице препуне чудесних књига у којима се дешавају најузбудљивије ствари, библиотекарке Милица Матијевић и Елизабета Георгиева осмислиле су књигу „Шуш и миш у библиотец”. Ова књига је, након представљања на Сајму књига, стигла и до нас . Уз елементе луткарског позоришта, аутори су на несвакидашњи, али веома запажен и деци занимљив начин комуницирали са публиком. Трећаци из публике су преузели улогу Шуша и миша, а улогу библиотекарке Цане преузела је лично ауторка Елизабета-Бета Георгиев. Она је и нагласила да је књига настала са жељом да се библиотека представи као најдивније место у коме дете може да одрасте и да у њој открије тајну да се од читања расте! Ово је и прва сликовница чији су аутори библиотекари. Намењена је најпре свој деци, свим библиотекарима и свим људима, а са циљем да са овом књигом освоји свет, истакла је Милица Матијевић. Библиотека је место отворено за све, а ова сликовница је нека врста педагошког средства да објасните деци шта је чланска карта, шта су полице, зашто су књиге тако смештене и да то деци буде разумљиво на њима својствен начин. Књига-сликовница је изазвала велико интересовање и симпатије ученика који су уживали у игри са луткама и разговору са гостима библиотекаркама. Са ауторима ове занимљиве књиге било је тешко растати се! До поновног виђења и датог обећања за што више прочитаних књига, гошће смо испратили наступом наших рецитаторки Калине Филиповић и Дуње Јовановић. Жељка Видић, проф. разредне наставе

НАШИ ЈЕЗИЧКИ ТАЛЕНТИ Ученици наше школе су у оквиру секције учествовали у свим активностима којих је било заиста много у претходној школској години. Такође су и у школској 2018/2019. години били успешни на такмичењима из енглеског језика. Пет ученика је учествовало на општинском такмичењу Маја Милутиновић 84, Марко Нинковић 83, Ива Видић 82, Марија Божовић 8 1 и Емина Младеновић 8 2 . Марко Нинковић је на том такмичењу освојио трећу награду и пласирао се на окружно, што је био одличан успех имајући у виду чињеницу да се само двоје ученика из нашег града пласирало на окружно такмичење. И ове године су постигнути изузетни резултати на Смотри талената. Регионална смотра талената одржана је 11. маја у Лозници. Сви ученици су освојили неку од награда и пласирали се на Републичко такмичење. У седмом разреду то су: Ангелина Кнежевић (73) 1. награда, Ана Јанковић (73) 1. награда, Нађа Ненадовић, (73) 2. награда, Катарина Петковић (74) 3. награда, Ксенија Спасојевић (74) 3. награда и Исидора Мишовић (72) 3. награда. У осмом разреду то су: Марија Божовић 1. награда, Мина Марковић (82) 2. награда, Марко Нинковић 2. награда, Емина Младеновић 2. награда, Ива Видић 2. награда и Ирена Миливојевић (81) 3. награда. На Републичкој смотри талената одржаној у Бору 25. маја ученици су остварили следећи успех. Ангелина Кнежевић - свеукупна трећа награда и прва награда за истраживачки рад, Нађа Ненадовић - прва награда за истраживачки рад, Ксенија Спасојевић - трећа награда за истраживачки рад, Мина Марковић - свеукупна трећа награда и прва награда за истраживачки рад и Емина Младеновић - свеукупна трећа награда. Због поклапања термина пријемног испита за билингвално одељење гимназије и Републичког такмичења из српског језика двоје ученика није имало прилику да се такмичи на Републичкој смотри талената, а сигурни смо да би ови запажени резултати били још бољи да су околности биле другачије. Актив енглеског језика

СВЕТСКИ ДАН ЈЕЗИКА Поводом обележавања Светског дана језика у холу школе је 26. септембра одржана изложба паноа на тему немачке и енглеске културе. Уз помоћ наставнице немачког језика, Јелена Рајовић ученице 7. разреда направиле су паное. Јелена Ђурђевић, ученица 61 учинила је то на тему преузетих немачких речи. Мина Бирчанин, Милица Урошевић, Наталија Павић и Бојана Вујић, ученице 73 исписале су све немачке поздраве. Анђелија Драгојловић, такође ученица 63 направила је пано на тему свих држава Европе и превела их на немачки језик. Мања Теофиловић, ученица 73 писала је о немачкој култури. Ученици млађих разреда такође су учествовали у овој изложби уз помоћ своје наставнице енглеског језика. Хол школе био је украшен обим креативним радовима из којих се много тога занимљивог могло сазнати. Бојана Вујић 73

„ИСКРЕ”

Број 28

ЧЕПОМ ДО ОСМЕХА

ИЗЛЕТ У ЛЕЛИЋ

Никола Урошевић, ученик 43 одељења ни ове године не посустаје у прискупљању чепова у оквиру акције „Чепом до осмеха”. На самом почетком школске године Никола је донео око 2 џака и 30 балона пуних чепова, које је прикупљао током летњег распуста. Ово је само почетак, а до краја ове школске године утростручиће свој допринос. Ведар, добар, насмејан, а најпре хуман дечак понос је и нашег одељења и наше школе.

Као и претходних година ученици седмог и осмог разреда наше школе ишли су у мају на излет до манастира Лелић и Ћелије. После Литургије у Лелићу и кратког одмора, пошли смо пешке до манастира Ћелије, где смо се поклонили моштима аве Јустина. Затим смо пешачили до Ваљева. Дан је био диван и сви га памте као лепу успомену на својеврстан подвиг. Ваши вероучитељи

Мирјана Бојичић, проф. разредне наставе

ПОСЕТА ХРАМУ У оквиру Дечје недеље вероучитељи и ученици четвртог разреда су посетили Храм Васкрсења Христог и цркву Светог Нектарија Егинског, где је о. Александар помазао децу уљем код моштију овог светитеља. Ваши вероучитељи

РАДИО ЕМИСИЈА Као и сваке године и ове су ученици веронауке учествовали у реализацији радио емисије „Кад анђели проговоре”, на радију „Источник”. Теме емисија су биле Свети Сава и Свети краљ Теоктист (Драгутин). У емисији су учествовали ученици старијих разреда са својим вероучитељима. Ваши вероучитељи

СУСРЕТ СА ЉУБИВОЈЕМ РШУМОВИЋЕМ Једног дана другари и ја кренули смо на врло важан догађај. Гост је био Љубивоје Ршумовић. После пар минута ушли смо у салу. Почело је песничко вече. Било је занимљиво. Причао нам је о свом детињству. Говорио је стихове својих песама. Био је веома весео. На малом простору било је много деце. Заједно са њим смо рецитовали песму „Седам готована”. Вече је прошло брзо. Волео бих да дође поново у Ваљево. Андреј Добривојевић 31

Број 28

„ИСКРЕ”

НАЈБОЉИ МАТЕМАТИЧАРИ

СЈАЈНИ ФИЗИЧАРИ

Републичко такмичење из математике на коме су, са својом наставницом Маријом Крсмановић, учествовала три ученика наше школе, одржано је у Новој Вароши 11. маја 2019. године. Постигли смо запажене резултате: Јана Петровић (65) и Софија Ненадовић (72) освојиле су похвалу, а Павле Станковић (62) освојио је трећу награду. Том приликом били смо смештени у хотелу на Златару заједно са ученицима из осталих ваљевских школа. Слободно време проводили смо у дружењу и игрању различитих спортова на терену испред хотела. Може се рећи да је ово велики успех како за нашу школу тако и за град Ваљево.

На такмичењима из физике учествоваo је 21 такмичар, а за републичкa такмичењa пласирало се 5 ученика који су се вратили са освојеним једним првим местoм, два другa, једним трећим местом и једним признањем. На државно такмичење из физике (међу 100 најбољих у Србији) пласирали су се Никола Мандић, Павле Станковић, Леа Белић, Јана Петровић, ученици 6. разреда и Софија Ненадовић, ученица 7. разреда. Државно такмичење је одржано 6-7. априла у ОШ „Вук Караџић” у Кладову. Софија Ненадовић је освојила прво место, Никола Мандић и Павле Станковић освојили су друго место, Леа Белић је била трећа, а Јана Петровић је добила признање. Ови успеси су резултат талента и великог рада ученика наше школе.

Софија Ненадовић 72

Актив наставника физике

ФЕСТИВАЛ НАУКЕ Данас сам био на фестивалу науке у гимназији. Никада нисам био на таквом фестивалу и интересовало ме је како изгледа. Водич нам је био учитељицин бивши ђак. Видели смо веома занимљиве експерименте. Највише ми се свидело када нам је један ученик показао како да држимо ватру у руци. Било је баш забавно! Сигурно ћу ићи и следеће године јер баш волим науку. Андреј Добривојевић 31

БОЈЕНЕ РЕАКЦИЈЕ 22. октобра 2019. године чланови хемијске секције осмог разреда су у холу школе одржали огледе из хемије на тему „Бојене реакције”. Експериментима су присуствовали ученици старијих разреда. Ружица Ковачевић, проф. хемије

„ИСКРЕ”

НАШИ БИОЛОЗИ И ОВЕ ГОДИНЕ СЈАЈНИ Рад актива биологије у школској 2018/19. години обележиле су разне активности везане за процес стручног усавршавања, развој међупредметних компетенција, рад биолошке секције, додатне наставе, као и припреме и учешћа на свим нивоима такмичења. Током школске године, одржано је неколико едукативних трибина, током којих су обележени значајни датуми (Светски дан заштите озонског омотача, Светски дан заштите животиња, Светски дан чистих руку, Светски дан заштите од дијабетеса, Светски дан заштите од сиде, Светски дан вода). Велико интересовање и пажњу изазвале су и две трибине посвећене здравој исхрани и последицама неправилне исхране. Трибинама су присуствовали заинтересовани ученици, наставници и родитељи. Са циљем подизања еколошке свести и промовисања значаја очувања животне средине, наши ученици су у ч е с т в о в а л и у р а з н и м е ко л о ш к и м а к ц и ј а м а и манифестацијама (уређење школског ентеријера и жардињера у школском дворишту, израда честитки и украса од рециклираног материјала, израда и изложба паноа на тему:„Не прљај. Немаш изговор!” и „Сат за нашу планету”) Реализоване су и посете фестивалу науке, Истраживачкој станици Петница, манифестацији „Дани гљива” на Дивчибарама, као и трибинама о аерозагађењу и биодиверзитету, које су организоване у нашем граду. Ученици наше школе су успешно учествовали на свим нивоима такмичења. Ове године, одлуком Управног одбора Српског биолошког друштва, такмичење је организовано само за ученике 7. и 8. разреда. Ученици 5. и 6. разреда били су видно разочарани, нарочито што је одлука донесена касно, тек у другом полугодишту, а припреме за такмичење су организоване од почетка школске године. Општинско и окружно такмичење реализовано је у просторијама ОШ „Сестре Илић”. На општинском такмичењу, које је одржано 9. марта 2019. године, наши ученици су постигли сјајне резултате. У прилог томе говори чињеница да су у седмом разреду апсолтна прва три места припала ученицама наше школе (Јани Лукић 72, Ани Добрић 72 и Софији Ненадовић 72), а пласман на окружно, као петопласирана, остварила је и Ангелина Кнежевић 73. Од осмака најуспешнији, са апсолутно првим и трећим местом, били су Петар Миливојевић 84 и Софија Игњатовић 82 , док су пласман на окружно остварили још и Ива Видић 82 и Софија Живановић 84. Окружно такмичење је реализовано 14. априла, а наши ученици су и на овом нивоу били традиционално најуспешнији. Апсолутна прва три места и директан пласман на Репбличко такмичење оствариле су Софија Ненадовић, Ана Добрић и Ангелина Кнежевић. Ученица осмог разреда Софија Игњатовић је била трећа и такође се, други пут за редом, директно пласирала на Републичко такмичење. На Републичком такмичењу, које је одржано 26. маја на Биолошком факултету у Београду, међу 226 учесника седмог и 187 учесника осмог разреда, учествовале су и четири ученице наше школе и том приликом постигле следеће резултате: Софија Ненадовић (86 бодова), Ана Добрић (76 бодова), Ангелина Кнежевић (72 бода) и Софија Игњатовић (78 бодова). Ментори и велика подршка у припреми ученика, за све нивое такмичења, биле су њихове професорке Љиљана Пујић и Светлана Ненадовић. Светлана Ненадовић, проф. биологије

Број 28

„ИСКРЕ”

СВЕТСКИ ДАН ЗАШТИТЕ ЖИВОТИЊА Светски дан заштите животиња традиционално се обележава 4. октобра и сваке године трудимо се да укажемо на неповољан положај угрожених животиња у свету и потребу за бољим односом човечанства према њима. Уз подршку, као и помоћ професора биологије Светлане Ненадовић, ученице седмог и осмог разреда наше школе Јана Петровић, Ања Павловић, Ксенија Спасојевић, Софија Ненадовић и Јана Лукић организовале су презентацију у оквиру трибине којом су нас подсетиле да и ми имамо одговорност према животу на земљи. На овај начин смо дали допринос напорима да се очува биолошка разноврсност на планети. Јана Лукић 82

СВЕТСКИ ДАН ЧИСТИХ РУКУ Чули сте вероватно за народну пословицу да је чистоћа пола здравља. Добар део ове изреке се односи на наше руке које могу бити извор разних болести ако не бринемо о њиховој чистоћи. На важност чистих руку још једном су желеле да скрену пажњу ученице 7. разреда, заједно са својом проф. биологије Љиљаном Пујић. Мина Бирчанин, Милица Урошевић, Наталија Павић и Бојана Вујић, ученице 73, организовале су презентацију 15. октобра у холу школе. Трибина је била намењена ученицима 5. и 6. разреда. Прво су презентовале болести прљавих руку као и неке савете како да руке буду чисте. Након презентације ученици су погледали кратак филм о лошем примеру понашања након коришћења тоалета. Потом је одељење 33 уз помоћ своје учитељице Жељке Видић извело кратак сценски наступ са песмицом која говори о чистим рукама. На самом крају, три девојчице из 3. разреда су са Даницом Младеновић и Анастасијом Рафаиловић, ученицама 7. разреда, направиле дезинфекционо средство за чишћење руку. Сипале су средство у бочице. Ко би уз публике одговорио тачно на питање, добио би бочицу на поклон. Трибина је још једном била организована и то за ученике 3. разреда. Бојана Вујић 73

СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ДИЈАБЕТЕСА Светски дан борбе против дијабетеса обележили смо 14. новембра, а чланице биолошке секције, ученице 7. разреда, Александра Јевтић, Нина Андрић, Јана Петровић, Катарина Срећковић, Леа Белић, Нађа Матић, Мина Бирчанин и Бојана Вујић су уз помоћ својих наставница, Светлане Ненадовић и Љиљане Пујић организовале трибину којој су присуствовали учници старијих разреда. Присутни су имали прилику да се кроз прилагођену презентацију и казивање ученица упознају са историјатом, симптомима и типовима болести, али и начинима лечења и мерама које треба предузети да до ње не дође. С обзиром да се дијабетес сматра болешћу савременог доба, било је наопходно напоменути број живота који ова опака болест однесе са собом. На сваких осам секунди у свету умре по једна особа управо од ове болести! Пошто је овогодишња тема Светског дана борбе против дијабетеса ,,Породица и дијабетес”, циљ ове трибине био је и подизање свести о утицају који дијабетес има на породице и мрежу подршке оболелима, као и промовисање улоге породице у нези, превенцији и едукацији о дијабетесу. Александра Јевтић 75

„ИСКРЕ”

Број 28

ОДБОЈКА

ТУРНИР У МАЛОМ ФУДБАЛУ

Одбојкаши наше школе су у априлу 2019. године освојили прво место на општинском такмчењу победивши у финалу екипу ОШ „Сестре Илић”, док су на окружном такмичењу изгубили у полуфиналу од екипе из Лознице.

Турнир у малом фудбалу традиционално и ове године одигран је у оквиру Дечје недеље. На почетку је одигран први део турнира за ученике петог и шестог разреда од 30.9. до 4.10. а затим од 7.10. до 10.10. и за ученике седмог и осмог разреда. Сва одељења су активно учествовала на турниру. Док су се једни такмичили на терену, остали су их ватрено подржавали са трибина. Посебно треба истаћи суђење ученика осмог разреда у првом делу турнира. Освајачи турнира ове године су екипе одељења 62 и 81! Најуспешнијима честитамо, а осталима више среће на наредним турнирима.

Актив наставника физичког васпитања

ПЛИВАЊЕ На Републичком такмичењу у пливању прошле године наша ученица Маша Цветковић освојила је бронзану медаљу! Како би се и ове године пласирали на тај ниво такмичења, пливачи наше школе су у понедељак 25. новембра у Петници пливали на окружном такмичењу. Нашу школу су представљали, у дисциплини краул: Милица Јовић 33, Ирина Лукић 35, Исидора Лукић 41, Анђела Огњановић 55, Давид Степановић 63, Аљоша Кокошар 62, Даница Младеновић 73 и Тодор Јевтић 75. Леђно су пливали: Маша Цветковић 6 3 , Марко Арсић 6 2 и Страхиња Јовановић 71, а прсним стилом: Дуња Бабовић 31, Ђорђе Младеновић 52 и Филип Довечер 63. Шест ученика је успело да освоји друго место: Исидора Лукић, Анђела Огњановић, Аљоша Кокошар, Даница Младеновић, Ђорђе Младеновић и Филип Довечер. Овога пута најуспешнији су били Маша Цветковић 63, Давид Степановић 63 и Страхиња Јовановић 71, освојили су прва места и пласирали се на Републичко такмичење. Честитамо свим учесницима и желимо много успеха, у мају на завршном такмичењу, Маши, Давиду и Страхињи.

У нашем граду је, 26.9.2019. у Хали спортова, одржан Спортски изазов. То је манифестација у којој су се заинтересованима представили скоро сви ваљевки клубови. Учешће у манифестацији узели су и ученици наше школе са својом наставницом физичког и здравственог васпитања. Неки су били представници својих клубова, а сви остали су се опробали у многобројним спортским гранама. Посебно занимљиво и активно било је на штанду рукометног клуба. Такође, треба истаћи да смо срели и неке од бивших ученика који могу бити узор свим младим спортистима. Један од њих је Бојан Јевтић, одбојкашки репрезентативац, који је стрпљиво одговарао на многобројна питања, давао савете и поделио своје искуство везано за нашу школу.

Весна Николић, проф. физичког васпитања

СПОРТСКИ ИЗАЗОВ

Број 28

„ИСКРЕ”

ШТА ЗНАШ О САОБРАЋАЈУ

КРОС ЦРВЕНОГ КРСТА - „ТРКА ЗА СРЕЋНИЈE ДЕТИЊСТВО” „Трку за срећније детињство” сваке године у исто време организује Црвени крст. И ове године крос је одржан на кеју Колубаре испред Центра за културу у суботу 12. октобра 2019. године. Међу многобројним ученицима ваљевских школа нашли су се и заинтересовани ученици наше школе. Сви су стазу успешно истрчали и испунили циљ да са трке оду задовољни и насмејани. Најуспешнији су били освајачи медаља. Бронзу су освојили Маша Нешковић 62 и Игор Каитовић 75. Сребро је освојио Милан Марковић 75, а злато је освојила наша златна Ања Павловић, ученица 74. Честитамо свим учесницима! Актив наставника физичког васпитања

Ове године ученици нису били много заинтересовани за ово најстарије и најмасовније ученичко такмичење. Учествовало је само 27 ученика у млађој Б групи и 7 ученика у Ц групи. На општинско су се пласирали по одговарајућим групама: - Група „Ц” 1. Леа Белић 61 2. Иван Косић 75 3. Димитрије Димитријевић 85 - Група „Б” 1. Анђелка Костадиновић 41 2. Марија Бебић 52 3. Борко Ђурђевић 41 и 4. Виктор Живановић 41. На следећи, окружни ниво, пласирала се само Леа Белић, до сада двострука учесница Републичког такмичења „ШЗОС”. Велику љубав према овом такмичењу, познавање саобраћајних прописа и вештину вожње бицикла, Леа је потврдила убедљивим првим местом на сва три нивоа такмичења и по трећи пут се пласирала на Републичко такмичења. Ове године организовано је јубиларно 50. државно такмичење „Шта знаш о саобраћају” које је почело у петак 24. маја теоријским тестом у Дому ученика средњих школа „Патријарх Павле”, а настављено је у суботу 25. маја на полигону спретности и практичног понашања у Хали 5 на Београдском сајму. Велики успех постигла је наша неустрашива и храбра Леа освојивши друго место и сребрну медаљу. Бранка Савић, проф. технике и технологије

НАШИ УСПЕШНИ ТАКМИЧАРИ У марту 2019. године одржано је школско такмичење из технике и технологије и техничког и информатичког образовања. Од 25 учесника школског такмичења, на општинско су се пласирали: Ана Ивановић 51 (1 место), Вања Савић 53 (2. место), Теодора Лукић 52 (3. место), Леа Белић 61 (1 место), Јелена Ђурђевић 61 (2. место), Кристина Живчић 64 (3. место) и Милан Миливојевић 75 (2. место). Успех на општинском и пласман на окружно остварили су: Ана Ивановић (2. место), Вања Савић (3. место) и Милан Миливојевић (2. место). На окружном је Ана освојила прво место, а Вања и Милан заслужено друго ме сто. Ови ученици су представљали нашу школу на Републичком такмичењу које је одржано 17. и 18. маја у OШ „Ђура Јакшић” у Параћину. Леп успех и дружење нису изостали ни овог пута. Бранка Савић, проф. технике и технологије

„ИСКРЕ”

ДЕЧЈА НЕДЕЉА У НАШОЈ ШКОЛИ И ове године, у другој седмици октобра, у нашој школи је, разноврсним активностима, обележена традиционална манифестација Дечја недеља. „Да право свако - дете ужива лако” био је инспиративни мото овогодишње Дечје недеље. Дечја недеља обележена је многобројним предавањима, трибинама, радионицама, литерарним и рецитаторским вечерима, квизовима, посетама културним, образовним и верским институцијама нашег града. Ходници школе украшавани су живописним паноима и ликовним радовима инспирисаним мотом овогодишње Дечје недеље. У холу школе постављена је необичне изложба ученика четвртог разреда „Јесењe кишe”. Већ у понедељак прваци су засадили дрво генерације, док су у уторак у холу школе заједно са ученицима другог разреда имали прилику да уживају у концерту класичне музике камерног састава Трио Аморосо. Ученици трећег разреда присуствовали су самосталној сликарској изложби Милице Јовић, ученице 33, коју је пратила мултимедијална презентација професорке техничке школе Драгане Јовић. Забављали смо се, али смо се трудили понешто и да научимо. Организовани су часови допунске наставе немачког језика које су ученицима, за промену, држали ученици осмог разреда. Током трајања Дечје недеље велико интересовање владало је, као и увек, за спортске игре и такмичења у р а з л и ч и т и м с п о р т о в и м а . Н а о в а ј н ач и н к а о и организованим шетњама и излетима у природу показали смо да смо поборници здравих стилова живота. Сви програми били су разноврсни и занимљиви, а учешће у њиховој реализацији узео је, са задовољством, велики број ученика и наставника. Новинарска секција

Број 28

„ИСКРЕ”

ПУТЕВИМА ВОЈВОДИНЕ Екскурзија је једна одомиљених тема на почетку сваке школске године. Разматрају се понуде, прикупљају сагласности... Организују се већа и одељенске заједнице и након сваког од ових догађаја еуфорија је све већа и већа. Како се ближи екскурзија, све се мање учи. Па да, важније је размишљати о сваком могућем сценарију, него о тесту из математике. Ове године спаковали смо кофере пуне ишчекивања и обишли неколико лепих дестинација. Провели смо два заиста незаборавна дана. Прво место које смо посетили био је један од најлепших војвођанских монархијских замака, дворац Дунђерски. То је магично место које свакој генеацији одузима дах. Најбољи опис овог магичног замка био би чаробни дворац неке принцезе из бајке. Саградио га је Богдан Дунђерски за време једне финансијске кризе у Србији како би истакао своју владарску моћ. Ентеријер овог замка је веома отмен и раскошан. Одише културом времена у коме је грађен. 1983. године замак је преуређен у луксузни хотел. Хотел је веома рустичног изгледа и у њему се налазе собе које су смештене у кулама замка као и две свечане сале и свечани салон са екстравагантним намештајем још из тог времена. Обишли смо и капелу Светог Ђорђа која је грађена у истом периоду. Многи људи памте дворац Дунђерски по причи о трагичној љубави Ленке Дунђерски и песника Лазе Костића. Након Ленкине трагичне смрти, Лаза пише чувену песму Santa Maria della Salute. Потом смо наставили пут ка Палићком језеру. Природа је била прелепа, било је веома сунчано и било је потребно само опустити се и уживати у погледу. Али због самог начина постанка басена овог језера (радом ветра и наношењем леса), вода је била веома мутна. То није променило наше расположење па смо сви уживали након заморног пута. Преноћили смо у хотелу у Суботици где смо посетили суботичку градску кућу. То је једна величанствена зграда и грађевина која је испред свог времена. У већници градске куће послушали смо једно информативно предавање док смо се дивили мозаицима владара Хабзбуршке монархије. Наша следећа дестинација био је Сомбор, где смо посетили галерију нашег чувеног сликара Милана Коњовића. У овој галерији изложен је читав стваралачки опус славног сликара. Његова дела величају лепоту природе, сеоских пејзажа као и самог живота људи на селу. Финална локација нашег путовања био је Нови Сад, највећи град Војводине. Слободно време које смо имали провели смо на главном градском тргу, Тргу слободе. Најупечатљивији део трга је величанствена Црква Имена Маријиног, као и споменик Светозару Милетићу, чувеном адвокату, политичару и градоначелнику Новог Сада. Била је ово заиста незаборавна матурска екскурзија, која ће са сигурношћу свима остати у лепом сећању. Нађа Ненадовић и Ангелина Кнежевић 83

„ИСКРЕ”

ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ

Број 28

НОСИОЦИ ВУКОВИХ ДИПЛОМА

Културан, комуникативан, самосталан, спонтан, јасног 1. Ирена Миливојевић 81 става, истрајан, одлучан, праведан, поштен и изнад свега 2. Ива Видић 82 свој – особине су које красе и по којима препознајемо нашег 3. Софија Игњатовић 82 ђака генерације. 4. Анђела Ивановић 82 Стефан Гајић, син Предрага и Весне, рођен је 21. марта 2004. године далеко одавде, у земљи Данској. 5. Стефан Гајић 82 У Основној школи „Андра Савчић”, за осам година 6. Мина Марковић 82 школовања, са лакоћом је савладао редован план наставе, 7. Марко Нинковић 83 имао веома висока постигнућа и заузео је позицију једног 8. Олга Станојевић 83 од најомиљенијих међу ученицима свог одељења али и 9. Ана Тешић 83 целе школе. Као ученик и као личност, Стефан је показао в и с о к н и во м от и в и с а н о с т и , о р г а н и зо ва н о с т и и 10. Маја Милутиновић 84 систематичности. 11. Петар Миливојевић 84 Од трећег разреда Стефан успешно учествује на 12. Софија Живановић 84 такмичењима. У почетку је то била математика, да би 13. Анђелија Јелић 85 касније његова пажња и преданост била усмерена на више 14. Елена Медић 85 предмета. У петом разреду такмичио се из пет предмета: српског 15. Анђелија Шомођи 85 језика, историје, биологије, математике и физичког васпитања. Притом је освојио два прва, три друга и једно треће место на општинским такмичењима, затим једно прво, три друга и једно треће место на окружним такмичењима, као и треће место на Међуокружном такмичењу. Ништа мање успешан није био ни у шестом разреду када се такмичио из шест предмета и освојио три прва и два друга места на општинским као и два друга и два трећа места на окружним такмичењима. У шестом разреду је, такође, освојио и друго место на Републичком такмичењу из физике. Мотивисаност и воља Стефана не напуштају ни у седмом разреду, када он почиње да се такмичи и из географије и хемије, што укупно чини осам предмета. Наставља да ниже успехе: четири прва и три друга места на општинским такмичењима, два прва, једно друго и три трећа места на окружним такмичењима, треће место на Међуокружном као и учешће на Републичком такмичењу. Његов осми разред обележен је учешћем на такмичењима из шест предмета. Ни ту успех није изостао. На општинском нивоу освојио је два прва, два друга и два трећа места, док је на окружном нивоу освојио једно прво и једно треће место. Не треба заборавити ни да је исте године учествовао и на Међуокружном такмичењу у атлетици. Поседовање опште културе, свестраност, логичко закључивање, повезивање градива, континуиран рад као и заинтересованост за науку, давали су резултате на такмичењима сваке године. Уз све то, важно је истаћи да је Стефан и сјајан спортиста који је сваке године нашу школу представљао у стоном тенису, атлетици и кошарци, и то на свим нивоима такмичења. Стефана Гајића, ученика ОШ „Андра Савчић” у Ваљеву, до ласкавог звања ученика генерације довеле су петице у дневнику, награде и признања која је добио на око 60 такмичења од трећег до осмог разреда, као и Вукова и осам посебних диплома које сведоче о његовом залагању и сјајним постигнућима. Међутим, то је тек почетак. Чућемо ми још о њему и са поносом истицати да је баш он био наш ђак генерације, школске 2018/2019. године. Наташа Станковић, одељенски старешина и проф. енглеског језика

Број 28

„ИСКРЕ”

ИНТЕРВЈУ С ПОВОДОМ СТЕФАН ГАЈИЋ - ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ Стефан Гајић, сада ученик природно-математичког смера Ваљевске гимназије, био је ђак генерације наше школе 2018/19. године. Он заслужено носи ову титулу захваљујући својим успе сима на многобројним такмичењима. Изузетан је спортиста и један од омиљених међу вршњацима. Какве утиске носиш из осмогодишњег школовања у нашој школи? Носим лепе и безбрижне успомене. Овде сам упознао много пријатеља, са којима се и даље дружим, а наставници су били сјајни и врло посвећени раду. На којим такмичењима си учествовао и које награде си освојио? Такмичио сам се из доста предмета, а највеће успехе сам постигао из физике, српског, физичког и математике. Освајао сам награде на окружним, па и на републичким такмичењима. Од свих награда које си освојио, да ли можеш издвојити неку на коју си најпоноснији? То је сасвим сигурно друга награда на републичком такмичењу из физике. Тада сам био 6. разред и радо се сећам тог искуства. Ко те је највише подржавао током досадашњег школовања? Моји родитељи су били ти који су ми пружали највише подршке, као и предметни наставници. Знамо да си сјајан и у кошарци. Какви су ти даљи планови у том спорту? Планирам да се професионално бавим кошарком. Због тога се следеће године и селим у Београд да бих могао тамо да тренирам и испуним свој сан. Да ли поред школских обавеза и кошарке имаш и неки хоби и успеваш ли да нађеш времена за њега?

ПОСЕБНЕ ДИПЛОМЕ На крају претходне школске године ученицима осмог разреда подељено је 37 посебних диплома. Изузетне резултате, велики број награда на такмичењима, постигли су, и освојили, и ученици осталих разреда. Награђених ученика је било 49, а укупан број посебних диплома за све ученике 67. Велики број ученика добио је посебне дипломе из више наставних предмета. Сви наши ученици награђени су за учешће, али и за постигнуте резултате на свим нивоима такмичења. Новинарска секција

Волим да гледам серије. То ме опушта после напорног тренинга и школе и представља ми разбибригу. Иако ми је понекад распоред тесан, успевам скоро сваки дан да одвојим време за себе и серију и то ми не представља проблем. Ученик си природно-математичког одељења у Ваљевској гимназији. Сада када си уписао жељени смер, да ли имаш планове за будућност? Као што сам већ рекао, следеће године се селим у Београд, где ћу уписати Спортску гимназију како бих могао да ускладим школске обавезе и кошарку. Шта имаш да поручиш нашим основцима? Да буду вредни и упорни, али и да нађу времена за дружење и спорт. Софија Ненадовић 82 Ксенија Спасојевић 84

„ИСКРЕ”

ДЕЧЈА ПРАВА И ОБАВЕЗЕ Поводом Дечје недеље ученици историјске секције су организовали изложбу „Дечија права и обавезе” и посету културно-историјским институцијама. Историјска секција

Број 28

ПРОЈЕКТНА НАСТАВА У ГОРЊОЈ ГРАБОВИЦИ Дана 6.12.2019. у ИО Горња Грабовица одржан је огледни час „Кроз игру до знања”. Часу су присуствовали педагог школе Милица Војић Марковић, психолог Невена Лучић, колеге учитељи: Жељкa Видић, Драгана Гентић, Весна Урошевић, Љиљана Урошевић, Александар Малешевић. Час је осмишљен тако да укључује сва четири разреда, све наставне предмете млађих разреда и верску наставу. Деца су кроз игру обновила стечена знања у текућем разреду. Час је обележила дечја заинтересованост, пажња, т а к м и ч а р с к и д у х , с ол и д н и н и в о з н а њ а , с р е ћ а , расположење, као и жеља да се овакви часови чешће одржавају. Ана Јањић, проф. разредне наставе

СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ СИДЕ У оквиру активности обележавања значајних датума, биолошка секција, коју воде проф. биологије Љиљана Пујић и Светлана Ненадовић, обележила је Светски дан борбе против сиде. Сида је тешка неизлечива болест стеченог губитка имунитета коју изазива вирус. Први пут се појавила почетком 80-их година двадесетог века, а најчешће се добија као последица ризичног понашања. Циљ трибине је упознавање ученика старијих разреда са начинима преношења и деловања вируса, симптомима и благовременим препознавањем, као и свим мерама заштите да се болест не догоди. Уз помоћ статистичких података Светске здравствене организације, учесницима трибине скренута је пажња на велики број оболелих и рано умрлих, на свим континентима. Ученице седмог разреда, Бојана Вујић, Наталија Павић, Мина Бирчанин, Милица Урошевић, Мања Теофиловић, Леа Белић и Нађа Матић, уз помоћ своје наставнице биологије Љиљане Пујић, припремиле су за ученике седмог и осмог разреда презентацију на тему сиде као и црвене трачице, симбол борбе против сиде. Након завршене презентације, пред крај трибине,свим присутним ученицима подељене су трачице, уз сугестију да их 1. децембра, када се и обележава Светски дан борбе против сиде, могу поклонити некоме из свог окружења. Нађа Матић 71

Број 28

„ИСКРЕ”

МОЈА БАКА Смењују се дани, пролазе године остављајући трагове пролазности на лицима људи. Знате то су оне ситне боре урезане око очију и на челима наших бака и дека. Али постоје људи који одолевају времену. На њиховим лицима се тешко уочавају године. Једна таква особа је моја прабака Стана. Чини ми се, од како је памтим, да се нимало није променила. Њена кожа је нежна и глатка са тек понеком бором, иако има 86 година. И те ситне боре су скупљене у угловим њених очију, као траг дуге борбе са губитком вида. Временом њен вид је полако слабио и пре пар година је остала потпуно слепа. Иако живи у потпуној тами, и даље је ведра, насмејана и увек спремна да се нашали са нама, децом. Поносна је и што је дочекала да добије 11 праунучића и 2 чукунунука. Она је ниска жена ситне грађе. Има кратку седу косу увек уредно исфенирану. Увек је лепо обучена, дотерана и намирисана. Пошто не види, њено чуло додира је изоштрено тако да додиром ствара слике у својој глави. Мене фацинира како она по додиру тачно зна коју блузу уз које панталоне да упари. Зато увек, кад јој купим нешто ново од гардеробе, прво тражи да јој добро опишем боју и изглед тога затим добро опипа да би могла да замисли у глави како то изгледа. Она не воли много да излази из куће, јер се осећа непријатно што други морају да је воде. Понекад ми је жао кад ми одемо негде, а она остаје сама у свом мраку. Иако ми понекад досађује својим питањима и причама, трудим се да увек одвојим мало свог времена за њу. Николина Јевтић 43

ЛЕТО ПУНО УСПОМЕНА Дошао је тај дан, коначно распуст. Била сам срећна што ћу имати доста времена за забаву. По цео дан сам се играла са Нађом. Родитељи су ме уписали у радионицу „Весела среда”. Било ми је јако интересантно: певали смо, читали, чак смо један дан биле са Ђуком и разгледали књиге. Онда су ме родитељи уписали у ликовну радионицу где нам је Каћа показала технике вајања. Наши радови су били изложени у Дому културе на Тешњарским вечерима. Приближавало се море. Нађа и ја смо прецртавале дане на календару. Напокон је стигао дан пред полазак. Нађа и ја смо помагале мами у паковању ствари. Када је све било спаковано, кренули смо. У путу је било досадно; мало смо спавали, читали и гледали пределе испред нас. Увече смо стигли на Дојран, где смо преспавали. Ујутру смо наставили пут. И, напокон, стигли смо у тај Пефкохори. Једва сам чекала да се бућнем. Море је било дивно, а вода бистра. Око нас је пливало јато риба. Чак ме је једна ујела за ногу. Непрестано сам пливала и ронила. Најсрећнија сам била када ме је тата бацио у дубину. Чак сам видела хоботницу коју је један човек уловио. Увече смо шетали поред мора где смо уживали. Једно вече сам пробала шкољке, нису му се свиделе. Дошло је време за одлазак кући и повратак свакодневним обавезама. Иза мене је лето препуно успомена. Живим у нади да ће се то поновити следеће године. Дуња Милановић 33

ЈЕДВА САМ СЕ СУЗДРЖАЛА ДА НЕ ЗАПЛАЧЕМ На дрвеном орману у мојој соби стоји један посебан пехар. Посебним га чини чињеница да сам се неколико година трудила и борила за њега. Помислите ли на тренутак како ћу писати о томе коликио сам срећна била кад сам га добила, могу вам рећи да силно грешите. У том моменту била сам неописиво срећна, али то је прошло. Запитам се понекад како неке ствари, које су толико битне, могу да постану тако неважне. Оно што јасно памтим је година пре. Исто такмичење, иста борба, иста нервоза, неизвесност. Грешке се на овом такмичењу не опраштају и баш морате да се потрудите да стигнете на завршно такмичење. Тамо вас чекају екипе које су имале куд и камо боље услове за практични део. Сећам се тачно, први пут кад сам дошла чланови организација који ту имају свој тим провукли су:„Па други немају шансе! Знате ли колико смо вежбали са тимовима Београд 1 и Београд 2”. Први пут кад сам отишла, све је било ново и различито од онога што сам видела до тада. Други пут сам била спремнија и некако сам се надала. Тест нисам прошла лоше, мада сам могла и боље. Ни два полигона, ту се никад не зна. Углавном до краја остану они који су сигурни да ће добити неку награду. Остала сам. Мама је била поред мене. Ту је када сам нервозна да могу да се љутим на њу; ту је да се радује ако сам срећна и ту је да ме загрли ако сам тужна. „Идемо, Леа, кући!”, позвала ме је. „Пусти ме!”, одбрусила сам. Сви проблеми настају углавном због очекивања. Била сам четврта. То је као кад добијете четворку, а фали вам поен за петицу. Скоро сте успели, а ништа нисте урадили. Сачекала сам проглашења. Гледала сам срећна лица како подижу пехаре и машу медаљама. Стајала сам са друге стране. Срце ми је дрхтало од туге, а сузе су остале у оку. Мама ми је врховима прстију прешла преко чела. „Леа, ти ниси више мало дете. Време је да одлучиш каква особа желиш да будеш. Наравно, ја знам каква си и зато те и волим”. Пољубила ме је у чело. „Није увек лако”, наставила је. „Понекад доживимо и неуспех. Али доживети неуспех не значи обавезно да си неуспешан. Неуспешан си само ако не покушаш поново”, док ми је њена рука гладила, непроливене сузе дале су сјај моме оку. Била сам пала, а онда сам устала. Отресла сам прашину са себе и пробала поново. Искрено, тај неуспех научио ме је много више и на крају сам због себе доживела успех. Сада знам, а рећи ћу и вама. Та способност да устанете када сте пали и пробате поново изнова и изнова је снага која отвара врата чудесног. Леа Белић 71

ОКТОБАРСКЕ БОЈЕ Најлепше боје нам сваке године подари октобар. Из своје палете нам даје предивне нијансе. Дрвеће тада губи своје драгоцено лишће. Ветрић помало пирка па се чује шуштање. Понека птица запева своју арију. Сунце се смешка вирећи иза облака. Ветар се игра са сувом травом и лишћем. Чује се граја деце. Природа облачи жуто – наранџасте хаљине. Волим октобар јер је препун боја које ме чине срећном. Неда Јовановић 32

„ИСКРЕ”

Број 28

ЂАЧКО ПЕРО РЕКА

СРЦЕ ЈЕ ХТЕЛО ДА ИСКОЧИ

Једно вече, моја породица и ја смо се шетали стазом која се налази поред реке. Мутна зеленкаста вода споро је жуборила. Река је плитка и деси се да искочи по нека жаба, а и чапља прелети преко реке. Риболовци још увек забацују своје удице надајући се улову. Око реке је прелепо зеленило. Радујем се кад чујем шум реке. Кад год сам у природи, осећам се добро и лепо ми је. Осећа се свежина реке, а и вечери која долази. Мрак је полако почео да пада, а река је била све лепша. Није ми се ишло кући. Ипак сам кренуо.осврнуо сам се неколико пута, остављајући реку на чијој обали волим да седим.

Освануло је дивно фебруарско јутро. Зраци сунца пробијали су кроз прозоре, и миловали моје лице. Небо је било чаробно. Чуо се цвркут птица као да је одавно почело пролеће. Уздахнула сам, јер напокон је дошао тај дан. Дан мог такмичења. Избудила сам све у кући, својим последњим свирањем пред такмичење. Спремала сам се са великом радошћу. Веома ми се свидела моја хаљина, у којој сам изгледала као из бајке. Убрзо смо се сви спремили, и кренули ка музичкој школи. Сви смо били позитивно расположени. Осећала сам се узбуђено, а и имала сам малу трему. Напокон смо стигли. У сали су биле многе девојчице, у предивним хаљинама. Изгледале су као шумске виле. Све је било савршено. То је било Такмичење флаутист а „Тахир Куленовић”. Корепетитор ми је била моја сестра Теодора. Занимљиво је то што је моја сестра чула музику из филма, и преко слуха написала ноте. Композиција се зове ”Alone Wolf”. До тад нико пре то није урадио. На такмичењу сам свирала две нумере. Била сам дубоко у својим мислима. Плашила сам се да не погрешим или не застанем... Напокон такмичење је почело. Била сам узбуђена и помало уплашена. Слушала сам чаробне нумере других такмичара, из различитих земаља. Све је било предивно. Одједном, салом је зазвонило име Анастасија Рафаиловић. Изговорено је моје име. Ухватила ме је трема. Наставници и родитељи су нам пожелели срећу. Откуцаји срца никад нису били јачи. Напокон сам стигла до бине, погледала сестру и почела да свирам. Нисам се обазирала ни на кога, већ сам само свирала, најбоље што сам могла. Док сам свирала ”Alone Wolf” погледала сам у жири. Сви су плакали. Дирнула их је моја музика... Кад сам завршила поклонила сам се заједно са сестром и сишла са бине. Осећала сам се као у сну. Наставница ми је рекла да је све било дивно, без грешке. Била сам јако срећна. Узбуђено сам чекала резултате. Убрзо смо изашли да би жири донео одлуку. Брзо су нас позвали унутра. Напокон су почели да читају. Прво прво место освојила је Анастасија Рафаиловић са 99 поена. Била сам пресрећна. Срце је хтело да ми искочи. Након што смо изашли сви су ми честитали. Од тада „Тахир Куленовић” је моје омиљено такмичење. Одржава се у фебруару сваке године. Углавном буде на рођендан моје сестре. И ове године ћу учествовати на овом такмичењу. Једва чекам!!!

Богдан Ристић 24

ИЗГОВОРЕНО ЈЕ МОЈЕ ИМЕ Често се изговара моје име. Што у школи што у друштву, а и у музичкој. Сећам се најдражег тренутка када је изговорено моје име. Био је 9. децембар 2018. године. Моја сестра и ја смо морале да будемо у 7 сати ујутру испред музичке школе. Што, питате се? Ишле смо на републичко такмичење из солфеђа. Седеле смо заједно у аутобусу. У току пута моја сестра је вежбала математику, била је сасвим опуштена. Код мене није била иста ситуација. Наиме, била сам нервозна, уплашена, а кроз главу су ми пролазиле мамине речи. Вече пред пут мајка ми је рекла:„ Немој да се плашиш, шта буде биће. Увек ћу бити поносна на Ленку, Михаила и тебе”. Док смо стигли, већ сам била смиренија. Ушли смо у учионицу. Сви су кренули да вежбају сем мене. Наставница је рекла да не би било паметно да много вежбам пре него што изађем пред судије. Питала сам се зашто. На то је она одговорила да би мелодија могла да ми уђе у уши и да то не би било добро. Послушала сам је и провежбала само две вежбе. Стиго је и то време да уђем и певам, пред судијама. Уф, опет су се створили лептирићи, али сам била смирена. Извука сам мелодијску вежбу, отпевала и изашла. Пред вратима ме је сачекла наставница са питањем:„Како је било?” На то сам ја одговорила:„ Боље него што сам очекивала”. Чим смо ушли у учионицу, сви су имали исто питање као и наставница. Прошли су сати, а резултати још нису изашли. Док смо чекали резултате, била сам са сестром. Давала сам јој подршку, јер се и њој ближило тих истих 5 минута пред судијом. Зашло је сунце, постало је хладно, а ја нервозна. У једном тренутку сам помислила шта ако ништа нисам освојила, шта ако, шта ако... Милион и једна мисао ми је пролазила кроз главу. Највише сам мислила о томе шта ако разочарам маму. Резултата и даље нема. Долазе наставнице. Сви смо били у чуду. Дошли су да нам саопште резултате. Била сам уплашена, нисам хтела да будем најгора од свих, просто нисам желела да изговоре моје име. „Анка, 100 поена, прва награда, честитамо!” Одједном су ми се помешала сва осећања. Лакнуло ми је, а и била сам срећна. Дан за који сам мислила да ће ми бити најгори у животу постао је најбољи. Тада сам схватила да и није тако лоше да се изговори моје име. Анка Стошић 71

Анастасија Рафаиловић 73

ЧУВАМ ПРИРОДУ Ја чувам природу тако што не сечем дрвеће, не бацам отпатке на земљу и поготово не бацам пластичне кесе. Не треба да се сече дрвеће због тога што ће нам понестати кисеоника. Чувати природу је веома забавно. Док чувам природу могу да се забавим, на пример: сакупљам лишће и шишарке, а могу и да се играм са инсектима. Видела сам да неки људи чувају природу и питала сам их да им се придружим. Чувати природу је моја жеља, а она ми се остварила. Придружила сам се чуварима. Дуња Милисављевић 24

Број 28

„ИСКРЕ”

ЂАЧКО ПЕРО ЛЕТО

НЕОЧЕКИВАНА НАГРАДА

Јако, сјајно и моћно сунце је грејало, док се плаветно море пресијавало на светлости. Сава и Маја проналазе занимљиве шкољке у Јадранском мору. „Мајо, ајмо овом стазом!”, рекао је Сава. „Добро”, одговори му Маја. Док су тако ишли, срели су неке сликаре мудраце, који су изванредно сликали шкољке. „Добар дан”, Маја знатижељно посматра сликаре. „Извините, можете ли ми рећи шта ви то сликате?” „Наравно. Ми знамо много легенди и знамо сликати шкољке”. „А, да ли постоје сирене?”, Маја је питала. „Можда, мораш и ти нешто да сазнаш”. „Довиђења”, рекоше обоје. На путу до куће срели су чудан облак! Окренули главе и видели сирену. Маја помисли: „Можда постоје диносауруси, али сирене? Не могу ни да замислим!” Сирена отплива. Били су тужни. Следећег дана су дошли са породицом на излет. Поново су видели сирену. Није хтела да иде. Дуго су је испитивали. „Како се зовеш?” „Сирена Жељка”. На крају су отишли да се купају. Гледали су у плаво небо и дивили се. Облаци су били чаробни. Дошла им је и њихова куца Шапица. Ветар их је миловао по лицу. Све се добро завршило.

Гљива. Нешто што никада нисам волела. Од како сам чула да неке могу бити отровне нисам пробала ни оне које су биле јестиве. У петом разреду, када сам тек добила предмет биологију, чинила ми се јако занимљивом. Трудила сам се да будем што боља у њему. Једног дана на часу биологије наставница је питала:„Хоће ли неко да учествује у наградном конкурсу за дане гљива?” Рекла је да имамо времена до краја часа да размислимо. Ја сам размислила и одлучила да не желим, али ипак, пре него што се час завршио, променила сам одлуку. Ни сама нисам знала због чега. Наставница ми је након часа рекла да могу да фотографишем гљиве или направим неки ликовни рад. Одмах сам знала и рекла сам јој:„Ликовни рад”. Касније тог дана посаветовала сам се са неким људима и кренула да радим. У року од три дана завршила сам свој рад. Подлога је била стиропор обојен зеленом бојом како би личио на траву. На њему су стајале гљиве прободене чачкалицом. Било је јестивих и нејестивих. Свака је поред себе имала заставицу где је писало њено име и да ли је јестива или не. Биле су направљене од пластелина разних боја. И да би све то подсећало на амбијент шуме, ставила сам на стиропор суво лишће. Била сам задовољна. Али када бих мало дуже гледала у то, помислила бих:„Ово сигурно неће освојити награду”. Такође, мислила сам да ће се све распасти док дође до Дивчибара. Прошло је недељу дана до обележавања дана гљива. Сви ученици били су позвани. Питала сам родитеље да идемо на Дивчибаре и пристали су. Око 11 сати 8. октобра кренули смо на Дивчибаре. Било је магловито и тмурно. Падала је ситна киша и било је јако хладно. Због оваквог времена манифестација се одржала унутар неког хотела. Стигли смо пре читања награда па сам имала прилику да разгледам дивно украшену собу пуну дечијих радова. Након неколико минута зачуо се глас водитеља:„Почињемоооо!” Прочитао је пар уводних реченица и кренуо да чита награде. Нисам много обраћала пажњу на имена награђених јер сам била убеђена да нисам ништа освојила. „Ииии прва награда”, рече он, „идееее Бојани Вујић”. Наравно, први пут нисам чула па је моје име изговорено два пута. Била сам баш изненађена. И даље нисам веровала. Сликала сам се са својим радом и наградама. Добила сам карту Дивчибара и књигу о Дивчибарама, као и једну књигу о гљивама. Била сам пријатно изненађена. Ипак се исплатило то што сам оног дана одлучила да се пријавим. Од тада много више верујем у себе.

Лена Давидовић 31

ТРУД СЕ ИСПЛАТИО У основним школама постоје разна такмичења из свих предмета у којим се ученици проналазе. Управо захваљујући такмичењима они касније бирају и своју средњу школу. И, такође, оно што је најбитније, они такмичећи се откривају и развијају свој таленат. Ја себе нисам проналазила све до седмог разреда. Када ми је наставница понудила такмичење из књижевности, прихватила сам јер сам покушавала да откријем шта ми иде најбоље. Рекла ми је да ће школско такмичење бити после зимског распуста. На распусту сам се прво разболела, касније сам се виђала са друштвом, а после тога сам учила за редовну наставу и тек на крају сам се спремала за такмичење. Почела је школа, друго полугодиште. У истој недељи имала сам такмичење. Имала сам осећај да нећу проћи, јер нисам била довољно спремна, али прошла сам. После тога редовно су кренули часови додатне наставе. Превише смо се спремали и, искрено, било је мало напорно. Долазила сам пре школе и остајала после часова. Тешко је било да стигнем све и за редовну и за додатну наставу. Било је тренутака када ми је ишло одлично, а било је и оних када бих одустала од свега. Ближило се такмичење. Нервоза је била све већа и већа. Иако сам се добро спремала, имала сам подршку друштва, породице и наставнице. Дошао је дан општинског такмичења. Ушла сам у школу са наставницом и другарицом. Када су нас прозвали да уђемо у кабинете, имала сам јаку трему. Поделили су нам тестове. Погледала сам тест и кренула да радим. Трема је полако попуштала. Урадила сам најбоље што сам могла. Најгори део је тек уследио, а то је ишчекивање резултата. Напокон је зазвонио телефон. Била је то наставница, која ми је рекла:„Свака част, прошла си!” Тако је било и на следећим такмичењима. После свих тих такмичења постала сам сигурнија, знам шта ми иде најбоље и знам шта ћу даље. Труд се исплатио. На крају године наставница ми је предала дипломе уз речи:„Браво! И следеће године да буде тако!” Милица Митровић 81

Бојана Вујић 73

ТЕШЊАР Тешњар је најстарији део града Ваљева. Налази се на десној страни реке Колубаре. Највећи број зграда је направљен у деветнаестом веку. У њима се налазе продавнице и занатске радионице. Тешњар чини једна улица која је поплочана калдрмом још у време Турака. У Тешњару данас имамо неколико занатских радњи: грнчар, сарач, воскар. Воскар се налази при крају Тешњара у белој кући са браон прозорима у вратима. Тешњар је културноисторијски део Ваљева и треба га чувати. Немања Симић 24

„ИСКРЕ”

Број 28

НАШИ ПЕСНИЦИ ВРАГОЛАСТА МАЦА

КАКВА ДАМА

ДА ПРАВО СВАКО ДЕТЕ УЖИВА ЛАКО

ЂАЧКИ ЗАВЕТ

Била једном једна маца, од милоште звали су је Цаца.

Има једна розе мачка очи су јој као тачка.

Цаца беше враголаста баш, то би требало да знаш.

Њене уши стоје право као да нам каже здраво.

Свако дете има право и треба да га користи и коначно да му каже ЗДРАВО и одмах ће се остварити.

Тако нам наше школе и наше школске клупе, увек се радо сећамо, учења Вукове азбуке.

Кад је комша фарбао кола, шета Цица око кола.

Кад утоне у сан, преде цео дан.

У ствари право је увек ту и стално ти жели срећу сву. отворите широко очи и покажите своје моћи.

Свакога дана у школи, обогатићемо своје знање, које ће нам помоћи за наше даље школовање.

Обилази око њега, тачно видиш нешто вреба.

Млеко јој је као вода, грациозно она хода.

Марта и Вељко Тимотић 32

Свидела се Цаци боја, па се чеше око кола.

И кад шета градом сама, сви говоре:„Каква дама”.

Ко год да вам нуди нешто што не ваља, не будите луди и реците: Не, хвала!

Поста Цаца розе боје, да пукнеш од смеха то је.

Николина Јевтић 43

МОЈ ЗАВЕТ Тако ми свих звездица, чуваћу гнезда птица.

Лена Ракић 43

ЈА САМ БИК Ја сам бик, зовем се Фердинад. Углавном пасем на ливади, а понекад свратим у басну.

Пазићу на свако дрво све док сам млад, да би ми у старости правило хлад.

Моји пријатељи су све животиње са фарме. Од најмањег до највећег... Ох опростите! Па ја сам највећи!

Послушан бићу ја, нека то свако зна.

Ових дана све што желим је да са птицама небо делим.

Тако ми целе планете, бићу добро дете.

Тежак сам ја за ове четири ноге моје чини ми се да летим, било би ми боље.

Василије Батинић 31

ЗИМА И ЈУНАЦ Тек је шест сати, а већ нема сунца, ледена барица уселила се о стопама јунца. У малом селу један јунац чучи, сања о крпеном оделу и са зимом муку мучи. Љута зима, раван јој рис није, бик, пун паре и дима, устаје и са њом битку бије. Бик са роговима на љуту зиму креће, зима га заледи и оста пуна среће. Али бик пун снаге разби тај лед, отопи зиму, и снег поста блед.

Стефан Арсенијевић 64

Али пустите сад жеље моје, да вам набројим неке особине нове: Нежан, пажљив и тих скоро сви кажу да сам неки чудан бик. Чек, чек, пријатељ ми нешто виче да на мојој ливади изгледа лав риче.

То је ваше право, не може вам ништа, уживајте само ко год да вас нешто пита. Кроз другарство право све долази само, а наше је право с чудесном моћи игра, осмех, љубав, и све ће вам доћи.

конкурсу:„Да право свако дете ужива лако”)

ШАЉИВА ПЕСМИЦА Једна жаба села је у кола, у колима појела је вола. Затим је жаба прешла у бус и купила карту ка Бечу да би пронашла зеца течу. На станици у томе граду изгубила је сваку наду. Зец теча брзином пужа одлетео је у Канаду.

Кад то чух, засмејах се јако и са оба рога подигох га лако.

Кенгур жаби у скоку рече: Ено, ено зеца тече, Пронашао је у прашуми мече!

Виктор Матић 33

Кад Бог лаж чује, никада се не обрадује, већ почне гласно да виче: „Бежи у понор, несрећниче!”

Стефан Арсенијевић 64

СВАКО ДЕТЕ

Жаба за њим у Канаду крете, у Канади кенгура срете. И тада њега пита: Да ли си видео зеца ко кита?

Иди сад док ти се још може, да сачуваш то мало коже.

Истина ће лаж да стигне, у висину да се дигне. Истина код Бога ће ући, а лаж ће јако и гласно пући.

Лаж је увек лоша варка, често стигне и до сунца јарка. Анђела Огњановић 55 Али, докле год се она дигне, (II место на литерарном истина је увек стигне.

Хитрим ходом до лава стижем па га упитах зашто риче. Зовем те на вечеру, пријатељу мој, зато сам пустио глас свој.

Тад сам старом лаву рекао да се ипак на ражњу ја не бих пекао.

ЛАЖ

На крају су се код кактуса срели и у свемир одлетели.

Стефан Арсенијевић 64 (објављено 2019. у Зборнику за књижевно стваралаштво младих Србије и дијаспоре)

Свако дете мора да учи, да слуша и да једе воће; добро, ово задње ко хоће, али правила и обавезе морају да постоје да би свет ишао на боље. Деца да раде не смеју. Да помогну могу, од умора не треба да падају с ногу. Сан и одмор њима треба, не могу се размазити, па да буду беба. Деца смо, на нама свет остаје, али немамо времена за све школу, породицу и за шта још не. Времена за игру нема, постајемо људи Зато, док си дете, само дете буди.

Вукашин Станић 52 (I место на литерарном конкурсу:„Да право свако дете ужива лако”)

Број 28

„ИСКРЕ”

НАШИ ПЕСНИЦИ РОЗЕ МАЦА

СВЕ ЈЕ ЖУТО

Једна мала маца воли да се баца, дечици под ноге, бакама у торбе.

Кад лишће жути и опада са грана, значи да је стигла јесен рана.

Радује се она кад јој клупче бациш розе маца то је можеш да је мазиш. Воли да броји, црта и пише, одева се лепо и на јагоде мирише.

Невена Маријанац 43

НЕЗАМИСЛИВА ПЕСМА Зашто маца једе комарца? Неће јести јарца. Зашто куца увек муца? Јер јој фали њена цуца. Зашто зека плаче? Јер на њега змија скаче. Зашто краљ шуме наше, свима увек лепо маше?

Све је жуто на све стране, у шуми су голе гране. Ветар дува, киша пада, облаци су сиви тада. А у воћу крушке зреле, свако дете трчи да их бере.

Бојана Новаковић 33

ЗДРАВИ ЗУБИ Здрави зуби пола здравља, каже пословица стара. Кад једеш ти слаткише, онда те зуб боли више. Пери зубе редовно и често, да сваки зуб сачува своје место. Осмех красе здрави зуби у то сигуран буди!

РАНА ЈЕСЕН

АЛИ ЗАШТО

Дрвеће обукло јакнице жуте, Али зашто је распуст тако мали, ето нам јесени љуте. све то прође у игри и у шали! Као дар донесе воће, и сви га хоће. Ласте кофере пакују, за пут се спремају. На далеки иду оне југ, пут је њима јако, јако дуг. Медведи ће у зимски сан, окраћао светли дан.

Сара Чоловић 33

ДРУГАРСТВО

Али зашто сунце увек прође, с друге стране света оно њима дође! Али зашто је море слано неко га је посолио мало, Сада то очима смета, за то се пита цела планета! Али зашто спортови постоје - да се слабији тимови јачих боје. Или да се људи рекреирају! Боље и то него да се дрогирају.

Вукашин Станић 52

Другарство је врло битно, и за мене врло хитно. Сваки човек на планети, има друга у памети.

КРИВУДАВ ПУТ

Другара никад доста, за то најбоље зна Коста. И Митар је другар прави, несташлуке понекад прави!

Питам се куда води, где ли своје снове сања, да ли неког с планине своди, и како му је кад у маглу урања.

Ања Спасојевић 31

ТАКО МИ ШКОЛЕ Тако ми школе и другара, тако ми табле и клупе, тако ми ужине скупе. Тако ми слова и бројева, тако ми река и планина, тако ми градова и села, тако ми биљака и животиња. Тако ми песме и игре, тако ми ђачких дана. Учићу вредно, и бити као тата и мама.

Ива Тодоровић 31

ЛЕЛИЋ

ДЕДА МРАЗ

Од табле до табле четиристо је људи, али много више Памети и ћуди.

Прође јесен, дође зима, Деда Мраз много посла има.

У Лелићу два су манастира Лелић и Ћелије, сваки од њих посебно своју тајну крије.

Ћелије су познате по старости и оцу Јустину, а Лелић по владици Николају Николина Протић 31 и Божијем сјају, ТАТИН ДИВАН Чувеном човеку, Божијем сину.

ДАН Данас је најдивнији дан, моме тати рођендан, желим да га загрлим, и све најлепше пожелим. Да му кажем да га волим, да му поклон дам, да пољубим мога тату, за његов рођендан. Срећан био драги тата, да си здрав и жив, све најлепше од срца, жели ти твој син.

Марко Максимовић 31

Урош Костадиновић 34

По изгледу и обичају у Лелићу сви су слични, али владичино постојање говори колико су различити и бистри. За Лелић цео свет зна, јер из њега је владика Николај, а помало и ја. Бити његов потомак, а он твој предак, велика је срећа, имати свеца, а да ти је деда.

Стефан Арсенијевић 64

Долази много јака зима, и црта нам по прозорима. На путу много леда има, Деда Мраз долази с поклонима. Деда све стиже, само поклоне ниже. У граду много деце има, Деда све стигне да обрадује поклонима. Пакује пакете и пакетиће, да обрадује девојчице и младиће. Ирвас Рудолф му помаже, на полице све поклоне слаже. Снег веје, санке лете, Деда ће обрадовати свако дете. Доћи ће до мене и мога бате, а и код све деце да знате. Свако ће срећен бити, и поклоне отворити.

Калина Филиповић 31

Путовао сам кривудавим путевима, оваквим налик нико није. Он је онај са сновима, а и срећу своју крије.

Стефан Арсенијевић 64

ДОСАДА Тишина, у твојим ушима сто немирних бубица које треба успавати јер у глави је лудница. Или када нема струје, нешто је пало, чује се мало, кад оно ти привиђаш БУДАЛО. Гледаш у сат, казаљка је стала, остајеш сам са собом, свађа два ривала. Почињеш да дивљаш, да ломиш, да плачеш… Кад чују се врата, крећеш да скачеш. Одлазиш до врата да видиш ко је, кад оно – још једна досада да вас буде троје.

Вукашин Станић 52

„ИСКРЕ”

Број 28

НАШИ ПЕСНИЦИ ЗУМБУЛ

ЂАЧКИ ЗАВЕТ

ЗАР ЈЕ ВАЖНО КОЛИКА ЈЕ ТАТИНА ПЛАТА

МОЈ ХЕРОЈ

У зеленој трави сакрио се један цветак мали. То је био зумбул плави и остали шарени другари.

Тако ми школе и школског звона, тако ми учитељице, тако ми црвених ормана, морам имати све петице.

Ја сам једно скромно дете, само ми мисли високо лете. У машти нађу своје мете, па се опет мене сете.

Тек сада схватам неке старе ствари, колики си херој био, колике си снове снио.

Тихо ми на раме слете, па постанем ново дете. Мања жеља већу стиже, желим силно - све више и више.

Цео свет ми поклонио, храбро срцем се борио. Веровао си у мене, прави пут си увек знао.

Желим лутку, желим књигу, хаљину са тилом, торту богату филом. Желим рођендан у играоници и точкиће на столици.

Кад ниси поред мене, под теретом тешким пао. За породицу своју, сву си љубав дао.

Сваког јутра, кад зора заруди, мирис плавог зумбула ме буди. Кад пођем у школу, машу ми из траве, чекају да се вратим те латице мале.

Тако ми мојих другара, тако ми школског прибора, тако ми великог одмора, пуни смо хумора. Тако ми мојих часова, тако ми мог знања, тако ми дечијих гласова, школа је пуна шапутања.

Теодора Лукић 62 (објављено 2019. у Зборнику за књижевно стваралаштво младих Србије и дијаспоре)

СРЕЋАН РОЂЕНДАН ТЕБИ С. A.

Андреј Добривојевић 31

НИЈЕ ЛАКО БИТИ ДЕТЕ Деца су украс света, будућност наше планете, ал' у ово чудно време некад и није лако бити дете.

Увек буди срећан и насмејан! Увек буди смешан и мало мање трачара! Све што кажеш Живимо у неко савремено доба свима је смешно кад све може лако да се проба. и зато те сви обожавају редом. Радозналости нашој нема краја некад иде и до бескраја. Кад си тужан, само се насмеши јер ти све можеш да решиш. Питања нас многа муче, Ти си паметан и увек ћеш бити одговора јако мало, и зато сваки проблем обавеза пуна врећа, у секунди решиш. кажу права су нам сада већа. Твоје песме кидају и баш зато си ти бољи од свих нас. Кад год је неко тужан, ти га развеселиш. Твој рукопис нико не може прочитати зато што је уметнички. Кликер имаш и све памтиш, а умеш и да узвратиш. Добар си друг и увек ћеш бити, кад сам тужна, ти ме утешиш и разведриш. Моје тајне све чуваш и на томе ти хвала до неба. Свако може да ми објасни математику, али ти имаш најбољу тактику.

Најлепше у животу дете је бити. Иако сад то не разумемо, схватићемо кад одрастемо.

Анђелка Костадиновић 52 (III место на литерарном конкурсу:„Да право свако дете ужива лако”)

ЈЕСЕН Кад јесен дође, лето прође. Падај, кишо, сваки дан купила сам кишобран. Лишће је жуто, црвено и љуто, напољу је хладно, Сунце је злато.

Свашта си прошао у своме животу и још увек си јак. На томе ти свака част. Ја желим да ти се све жеље остваре.

Миришу зимнице, спремају их маме домаћице. Кад јесен дође, мирише грожђе, дуње и јабуке.

И још једну ствар имам да ти кажем – Хвала! Срећан ти рођендан С. А.

Где си, Сунце мило, баш је лепо било. Кад си стално сијало!

Тамара Томић 64

Валентина Јовичић 33

Онда машти кажем - стој! Није свемоћан тата мој. Није велика татина плата, а за море стиже рата. Жеље има и мој старији бата... Зар је битно колика је татина плата? Често и мама пита с врата: Да ли је била плата? Сваком од нас нешто треба, не живимо само од воде и хлеба. И ја, понекад, не могу да одолим, иако свог тату силно волим. Сада ти обећавам, драги мој тата, неће нам више бити битно колика је плата. Наша ће жеља бити једна и велика, да ти срце буде велико као Америка. Да будемо заједно и увек на броју и скромно да делимо љубав твоју.

Николина Ристић 25 ИО Горња Грабовица, награда на међународном Дечијем књижевном конкурсу Дино парка Златибор

Никад ниси одустао, никад ниси стао. Хвала ти за мудрост, хвала за стрпљење. Сви савети твоји, сад су део мене. Гледам те с поносом и теби се дивим. Ја сам твоје дете, ја због тебе живим. Данас је твој дан У мени пронађи своју другу младост, године твоје нек буду без броја. Ја у теби заувек, видећу хероја!

Анђела Радосављевић 53

Број 28

„ИСКРЕ”

НОВИНАРСКА СЕКЦИЈА

Нађа Ненадовић 83 Ангелина Кнежевић 83 Настасија Јанковић 83

Захваљујемо се предузећу „ПУБЛИК” без чије вишегодишње помоћи наш часопис не би угледао светлост дана! Лист издаје: ОШ „Андра Савчић” Ваљево Уређивачки одбор: Мирјана Гаврић, проф. Новинарска секција Ликовнa опрема: Наташа Рус, наст. Ликовна секција Фотографије у листу: Фото секција Прелом листа, дизајн и припрема за штампу: Никола Рајевац, проф. За издавача: Зоран Симић, проф. Штампа: „ПУБЛИК” ДОО Ваљево ВАЉЕВО, децембар 2019.