Specijalac Vodič - Vesti - zima 2011. by Aleksandar Alimpijevic

01a.qxd

11/9/2011

11:47 AM

Page 1

AUTOBUS, AVION, VOZ: Najkompletniji pregled za putovawe iz dijaspore u maticu + TABELE D 2,30 € x A 2,30 € x CH CHF 3,00 € x F 2,30 € x NL 2,30 € x B 2,30 € x S SEK 23 x DK DKK 22 x L 2,30 €

l a j i c spe

17. Nov. - 29. Dez. 2011

VOZILA ZEMLJAKA ^ESTO SU U ZAVI^AJU NA METI LOPOVA

Interpol odi~ spas u pravi ~as

DO OTAYBINE

Velika konkurencija privatnih ordinacija snizila cene

x U Srbiji le~enje dosta jeftinije

Boravak u otaybini mnogi na{i zemqaci iskoriste da "skoknu" kod doktora, posebno kod zubara gde su cene osetno jeftinije nego na Zapadu.

Policija ~esto kontroli{e strane autobuse i kamione

x Vozila neispravna

voza~i premoreni

Kontrole na nema~kim putevima su svakodnevne i naj~e{}e se proveravaju vozila koja nisu registrovana u ovoj dr`avi. Posebna pa`wa pridaje se kontroli autobusa i kamiona.

r a k a t n e r u a n o i v a Iz PUTOVANJE AUTOM ILI AUTOBUSOM ^ESTO NIJE NAJPOVOLJNIJE

Sve jeftiniji aviosaobra}aj, u kombinaciji sa vozilima koja se iznajmquju, na{im qudima u dijaspori nudi vrlo povoqnu ra~unicu

4 *qlwrgö#n-xc-x* ÊÀËÑ

x U slu~aju kra|e najva`nije je {to pre obavestiti mati~no osigurawe, a onda u pomo} priska~e i me|unarodna policija

VA@NOST PUTNIH ISPRAVA SR JUGOSLAVIJE PRESTAJE 31. DECEMBRA 2011.

Isti~e rok plavom paso{u

1117_VES_LA_02.qxd

08.11.2011

14:43

Page 1

Let’s talk about trucks. www.truckstore.com

TruckStore München TruckStore München Otto-Hahn-Ring 20 81739 München

Tel.: +49 (0) 89/12 06-33 31 Fax: +49 (0) 89/12 06-34 30 E-Mail: truckstore.muenchen@mercedes-benz.com

Öffnungszeiten: Mo. bis Fr. 8.00 – 18.00 Uhr Sa. 9.00 – 13.00 Uhr

MB Atego 818 L, 4x2 Kamion sa kasetom i bnom, EZ 05/07, 279 hilj. km, Euro 4, kaseta za "suvi" prevoz, bina MMB velike tovarne površine, 1,5 t, G2514 22.900 EUR

MB Atego 1224 L, 4x2 Kamionet sa ciradom i binom, EZ 02/08, 156 hilj. km, Euro 4, klima, cirada firme Junge, aluminijumska bina "Bär" 1,5 t, kuka za prikolicu (AHK Maul) V2599 35.800 EUR

MB Actros 1841 LS, 4x2 Tegljač, EZ 01/08, 287 hilj. km, duga kabina, klima, motorna kočnica, tempomat, PowerShift menjač, visina "sedla" ca. 114 cm, V2226 46.800 EUR

MB Actros 2541 L, 6x2 Kiper na rolanje sa zakačkom, EZ 07/06, 281 hilj. km, srednja kabina, Euro 3, klima, tempomat, roler RK 20.60, 20 t, mehanička zaštita za podletanje, kuka za prikolicu, G2774 49.900 EUR

MB Actros 2641 K, 6x4 Trostrani kiper sa levim otvaranjem, EZ 05/09, 216 hilj. km, srednja kabina, Euro 5, klima, kuka za prikolicu, mehanička zaštita za podletanje V2981 76.900 EUR

MB Actros 3236 B, 8x4 Kamion - mešalica, , EZ 09/11, 1 hilj. km, Euro 5, klima, Telligent87.800 EUR menjač II, G2881

MB Axor 2533 L, 6x2 Kamion za transport automobila, EZ 03/08, 88 hilj. km, Euro 4, klima, nadgradnja: silvercar (Italija), hidraulična rampa za utovar 2,4 m G2733 67.800 EUR

Irrtümer und Zwischenverkauf vorbehalten. Alle Preise verstehen sich zzgl. MwSt.

MB Actros 2544 L, 6x2 Tegljač sa ramom za nadgradnju BDF, EZ 01/08, 596 hilj. km, Megaspace kabina, Euro 5, automatska klima, Telligent-menjač II G2309 36.800 EUR

03.qxd

11/11/2011

1:53 PM

Page 1

VESTI specijal

17. novembar - 29. decembar 2011.

Srbija

VOZILA ZEMLJAKA ^ESTO SU U ZAVI^AJU NA METI LOPOVA

do otaybine Vodi~

Saveti vlasnicima automobila x [to pre prijaviti kra|u Kako zahtevaju osiguravaju}a dru{tva, kra|u {to pre prijaviti najbli`oj policijskoj stanici. Me|utim, ta procedura oduzima puno vremena, pa je katkad posle popuwavawa formulara ve} kasno za tragawe jer je vozilo mo`da ve} rastavqeno na delove i putuje na neki otpad u Srbiji, regionu, ili na istok

Evrope. Zbog toga je va`no da se odmah posle prijave obavesti osiguravaju}e dru{tvo u zemqi u kojoj je registrovano vozilo. Na osnovu te prijave }e osiguravaju}e dru{tvo, iz sopstvenog interesa, odmah obavestiti Interpol, koji }e potom proslediti slu~aj kolegama u regionu. Ukoliko se ne obavesti mati~no osiguravaju}e dru{tvo, i slu~aj ne bude prosle|en Interpolu, male su {anse da }e policija obaviti uspe{an posao.

x Mehani~ka za{tita

Interpol spas u pravi ~as x U slu~aju kra|e najva`nije je {to pre obavestiti mati~no osigurawe, a onda u pomo} priska~e i me|unarodna policija

utomobili sa stranim registarskim tablicama su posebno na meti kradqivaca u Srbiji, koji veoma profesionalno deluju. Ko duè ne pomera kola trebalo bi da ih s vremena na vreme obilazi, jer su u suprotnom velike {anse da }e postati meta kradqivaca, kao {to se letos, u Beogradu, i dogodilo dopisniku "Vesti" iz Austrije. Naime, na vrlo profesionalan na~in kradqivci su, nakon {to su polomili "leptir" staklo na strani voza~a, dospeli u vozilo marke reno grand-scenic i onda prikqu~ili svoj ra~unar, "probili" sve kodove te startovali motor. Me|utim, kradqivci su nakon par kilometara vo`we, verovatno posumwali da vozilo ima "GPS lokator" (ure|aj koji se ugradi na skriveno mesto u vozilu i onda u slu~aju kra|e ili druge potrebe moè se pomo}u satelita "u metar" utvrditi pozicija automobila), pa su ga ostavili u Mirijevu. Na parkingu ispred zgrada u nasequ Udovice, vozilo je sa polomqenim staklom stajalo vi{e dana. Jedna policijska patrola zapazila je automobil, ali nakon {to je u centrali re~eno da ne postoji potraga za wim (kra|a jo{ nije bila prijavqena) samo su produìli. Kada se na{ kolega vratio u Beograd i video da mu je auto ukraden oti{ao je u policijsku stanicu u nasequ ûkarica da podnese prijavu, a ta procedura

je trajala puna dva sata. Uz to, policajci su pitali "{to se `uri ako je vozilo ve} par dana nestalo". Tako|e su tvrdili da ako "GPS lokator jo{ radi, onda nije hitno!" Nakon {to je prijavio kra|u, na{ kolega je morao sam - jer srpska policija, navodno, nema te ingerencije - ovaj dokument proslediti svom osigurawu u Austriju, koje je, potom, o tome obavestilo Interpol. Na osnovu zahteva Interpola iz Be~a, koji je veoma brzo stigao, beogradska policija je odmah je po{la u potragu za vozilom i na sre}u dopisnika "Vesti" prona{la

ga za mawe od dva sata. Kako je "Vestima" obja{weno, uvek se veoma brzo reaguje na zahteve kolega iz drugih zemaqa. Tako|e je re~eno da je procenat prona|enih ukradenih vozila visok, iako to mnogi u to ne veruju. Prema re~ima inspektora koji se bave ukradenim vozilima, vi{e od 50 odsto se prona|e i vrati vlasnicima. x

x "GPS lokator" Nije na odmet imati "GPS lokator", koji }e znatno olak{ati pronalaèwe vozila. Stupite u kontakt sa va{om osiguravaju}om ku}om: ve}ina smawuje premiju osigurawe ako uloìte novac u "lokator" pa vas, prakti~no, ne ko{ta ni{ta! Ina~e, ovaj ure|aj se u EU moè nabaviti ve} od 120 evra. Dodatni tro{ak moè da bude i mobilna telefonska kartica koja moè da ide uz ovaj ure|aj. Uspostavqawe veze, pogotovo ako se nalazite u romingu dodu{e ko{ta, ali je vrlo korisno jer odmah, nakon kra|e, na svoj mobilni telefon dobijete poruku da je neko neovla{}eno pokrenuo va{e vozilo.

x Alarm Alarmni sistemi su dobrodo{li, ali nikada se ne pouzdajte u one fabri~ke, za va{u marku automobila, jer ih lopovi lako dekodiraju. Najboqe je da ugradite nezavisan alarmni sistem, drugog proizvo|a~a, koji }e zadati vi{e muke lopovima.

x OBD konektor

Reno omiqen kradqivcima Kako su ovih dana preneli mediji u Srbiji, profesionalci i za sada nepoznata, ali dobro organizovana grupa najsavremenijom opremom dekodira ju kartice, kradu vozila, a zatim ih rastavqaju i prodaju u Crnoj Gori. Na meti su iskqu~ivo reno megani, jer se najlak{e otvaraju.

Da bi se {to je mogu}e vi{e ote`ala kra|a vozila, vlasnici moraju da ulo`e u mehani~ke bezbednosne sisteme. Policija u Beogradu preporu~uje "lavqu {apu" ili "klin", dva sli~na sistema koja onemogu}avaju pomerawe kola.

I reno dopisnika "Vesti" bio na meti kradqivaca

Moderni automobili prepuni su elektronike pa ni lopovi ne mogu ukrasti va{e vozilo bez kori{}ewa kompjutera, takozvanih "dijagnoza ure|aja". Lopovi do wih dolaze kra|om iz auto-servisa ali ih i kupuju, jer im se ulagawe od 15-ak hiqada evra vrlo brzo isplati. U svakom vozilu postoji prikqu~ak za taj ure|aj (OBD konektor), jer se pomo}u wega, u servisu, identifikuju eventulani kvarovi na vozilu, a lopovi ih u ovom slucaju koriste da bi preuzeli kontrolu nad vozilom. Zato je veoma korisno da u svoj automobil ugradite jedinstven prikqu~ak, kakav nema ni na jednom drugom automobilu, a samo vi imate odgovaraju}i adapter. To u auto-servisima u Srbiji ko{ta do 50 evra. OBD konektor mo`e i da se izmesti na neko drugo mesto u automobilu, pa }e lopovi verovatno odustati od kra|e ako ga ne na|u za par desetina sekundi nakon provale u vozilo.

x Namirivawe {tete Ako imate sre}e da policija prona|e i vrati vam ukradeno vozilo, a na wemu ima o{te}ewa, vlasnik bi trebalo da se najpre raspita koliko mora sam platiti nastalu {tetu, jer obi~no, ~ak i kad ima potpuni kasko, sam snosi tro{kove do 300 evra. Po{to su popravke u Srbiji i regionu zbog ni`e cene radnog sata mawe, vaqa se raspitati koliko }e ko{tati popravka, i ako je ona mawa od iznosa koji nosilac osigurawa i tako sam mora da plati, pametnije odraditi sve bez osigurawa, jer se tako ne pove}ava ni cena godi{we premije.

04.qxd

11/11/2011

4:03 PM

Page 1

Vodi~ do otaybine specijal PRIPREME VOZA^A ZA PREDSTOJE]E HLADNE DANE VESTI

17. novembar - 29. decembar 2011.

Nema~ka

U{teda i do 160 evra

Ove zime bez nesta{ica zimskih guma

ADAC savetuje voza~ima da pre kupovine guma uporede cene u regionu gde ìve jer ~esto se i kod topproizvoda, kakve su gume za celu godinu, ponude dosta razlikuju. Na internetu tako|e postoje velike mogu}nosti za nabavku guma. Pretraìvawe se isplati jer se moè u{tedeti i do 160 evra za kupovinu kompleta guma.

Zimska vo`wa sve skupqa PO SNEGU I SA LETWIM GUMAMA Od decembra 2010. je zakonska obaveza u Nema~koj da je pri snegu, ledu, poledici i zimskim uslovima obavezno voziti sa zimskim gumama. Onome ko bi se oglu{io sledi nov~ana kazna od 40 evra. Ako voza~ pri tom jo{ i ometa saobra}aj, kazna se duplira i iznosi 80 evra. Rezultat jedne ankete pokazao je da 12 odsto voza~a i ove godine ne planira da kupi obavezne zimske gume. Jedni smatraju da je ovo pravilo besmisleno, drugi ka`u da ve} godinama bez problema voze sa letwim gumama u toku zimskih meseci. Ovo zna~i da bi se, od ukupno 41 miliona registrovanih vozila u Nema~koj, oko pet miliona na{lo i ove zime na ulicama bez odgovaraju}e opreme. Kaznama je zapla{eno tek ~etiri odsto anketiranih. Saobra}ajni eksperti skre}u pa`wu na jo{ jednu ~iwenicu: zimske gume nisu automatski zimske jer se mnogi proizvo|a~i kite oznakom M+S bez pokri}a. Prilikom kupovine treba obratiti pa`wu na simbol sa pahuqicama, koji ozna~ava otpornost na sneg i led.

x Kome su potrebne nove gume mora}e ruku da zavu~e jo{ dubqe u yep jer su zbog visokih cena sirovina za kau~uk cene zimske "obu}e" ve}e za 9,2 odsto

o{ od oktobra u Nema~koj, a i mnogim drugim dràvama EU, vaì obaveza no{ewa zimskih guma na kolima. Kome su potrebne nove mora}e da ruku dubqe zavu~e u yep jer se uveliko najavquju poskupqewa. Zbog naraslih cena sirovina za kau~uk, cene zimskih guma }e biti ve}e za 9,2 odsto, saop{tilo je Savezno udruèwe za trgovinu gumama. Kao opravdawe se navodi i to da cene nisu mewane od 2006. godine. Posle nesta{ica koje su vladale u pro{loj sezoni, {to zbog problema oko sirovina, {to zbog taktizirawa sa cenama, proizvo|a~i guma sada poru~uju da su se dobro pripremili za predstoje}u zimu. - Zimske gume

NEMA^KI AUTO-MOTO SAVEZ (ADAC) TESTIRAO ZIMSKE GUME

Trajal pao na ispitu! Posledwih godina postala je praksa da Nema~ki auto moto savez (ADAC), u saradwi sa zadu`binom " Stiftung Warentest " (koja se bavi testirawem robe {irokog spektra), testira zimske gume. Rezultat kod testirawa 30 modela zimskih guma sa oznakama M+S (kaquga i sneg) dimenzija 175/65 R14 i 195/65 R15 je pokazao poboq{aBEZ ODGOVORA we u odnosu su prethod- U kru{eva~kom Trajalu nu godinu. Prvi put nisu bili voqni da komenADAC je posebno testirao tari{u rezultate testova univerzalne gume (za sva nema~kog auto-moto ~etiri godi{wa doba) disaveza. Da li je to indirektno priznawe da im gume "nisu ba{ najboqe" ili `eqa da se izbegne publicitet, tek ostali smo uskra}eni odgovora na pitawe: kakve su zaista Trajalove gume?

x Jedine gume koje se potro{a~ima ni u kom slu~aju ne preporu~uju dolaze iz - Srbije

proizvodimo jo{ od PARAMETRI maja i nastavi}emo sve OCEWIVAWA do decembra, tako da moèmo da Sve gume su testirane u Prvi put Nema~ki auto-moto savez i [tiftung pona{awu na suvoj pododgovorimo na varentest su testirali i univerzalne gume za sva lozi, mokroj i na ledu po pove}anu pogodi{wa doba, dimenzije 175/65 R14. Testirano proizvodwi buke tokom tra`wu voza~a je~etiri {est proizvo|a~a i nijedan nije dobio ocenu vrlo dobar menzija 175/65 R kretawa, potro{wi goriva - izjavio je ni dobar. Ocenu "zadovoqavaju}i" je dobio model firme i brzini tro{ewa gume. 14 T. Test je poKlaus Gudjir (Goodyear Vector4Seasons). Ovim testirawem je Svaki od ovih parametara kazao da univerEngelhart iz pokazano da gume za sva ~etiri godi{wa doba nikako ne ne uti~e istom meru na zalne gume (za Kontinentala. mogu imati dobre osobine u svim vremenskim uslovima. kona~nu ocenu. sva ~etiri godiProizvodwa gume da moè dobro da se pona{a i na -20°C Francuski Pona{awe gume na {wa doba) nisu (da bude dosta mekana) i da na +40°C bude optimalne proizvo|a~ mokrom uti~e sa 30 svemogu}e kao tvrdo}e, kako se ne bi brzo potro{ila jo{ uvek nije odsto, na suvom sa 15, Mi{len tako|e {to se tvrdi da jesu. po snegu sa 20, na ledu postignuta. Sava adapto (zauzela drugo mesto) ima ra~una sa boqe pona{awe na suvoj i ledenoj podlozi, dok je Do{lo se i do poda- sa 10, buka uti~e sa pet naraslim inGÙ Vector 4Seasons boqa po mokrom i na tka da jedine gume procenata, potro{wa teresovawem snegu. Ove gume se preporu~uju u ve}im koje se porto{a~ima ni goriva sa 10 i nosivost sa po{to se i u gradovima gde se sneg ne u kojem slu~aju ne prepo- 10 odsto. Francuskoj, zadràva dugo na ulicama. ru~uju dolaze iz - Srbije. Luksemburgu, Velikoj na Re~ je u zimskoj gumi trajal arktika, a testirani model diBritaniji i Italiji uvodi obaveza menzije 195/65 R15 nije se pokazao dobrom ni na jednom obaveza no{ewa zimza zimske gume. Po toj tipu vozne podloge! skih guma, pi{e ~asopis odluci, u Nema~koj Zimske gume firme Kontinental su u posledwem testu "Privredna nedeqa". one moraju da se konajboqe ocewene u dimenzijama 195/65 R15 i 175/65 R14, Nema~ko auto-moto riste od oktobra do dok je u testirawima univerzalnih guma dimenziji 175/65 dru{tvo ADAC deli maja. Voza~i koji nisu R14 najboqe ocene dobio Gudjir (Veactor4Seasons). mi{qewe velikih lifer- hteli da rizikuju sa U dimenziji M+S guma dimenziji 175/65 R14 (do anata da ove godine svojim osiguravaju}im 190km/h) ADAC je testirao 14 zimskih guma. Ta dimenne}e biti problema s dru{tvima jo{ pro{le zija guma je namewena za male gradske automobile, kao nabavkom zimskih gu- godine su morali da {to su sitroen C2 i C3, {evrolet, ford fijesta, opel korsa C, ma, kao {to je bilo imaju M+S gume za reno klio 2, tojota jaris i drugi. pro{le godine, kada sneg, led i sli~ne vreOcenu vrlo dobar su dobila samo tri proizvo|a~a - Konje uvede- menske neprilike. x tintintal, Mi{len i Danlop. Zimske gume proizvo|a~a Kontinental se najboqe pona{aju na mokroj podlozi i na snegu tro{e mawe goriva tokom vo`we. S druge strane, zimske gume Mi{len dobile su boqe ocene tokom vo`we po ledenoj podlozi, pa su najboqe ocewene u testirawu tro{ewa ili habawa guma prilikom vo`we. Danlop proizvodi namawu buku od ova tri proizvo|a~a koja su dobila ocene "vrlo dobar". x

Univerzalni pneumatici

DIMENZIJA 195/65 R15 T

Nema~ki auto-moto savez je testirao 16 proizvo|a~a zimskih guma dimenzije 195/65 R15 (do 190 km/h). Firma Kontinental je ponovo dobila ocenu vrlo dobar, ali nije jedina. Pored we, jo{ pet proizvo|a~a je dobilo tu ocenu: to su Gudjir, Semperit, Danlop, Mi{len i Pireli, dok je trajal arktika iz Srbije dobio ocenu "nedovoqan". Me|u prvoplasiranim gumama su vrlo male razlike u pona{awu na razli~itim podlogama. Kontinental je pri vrhu lestvice na svim podlogama - wegov model ContiÝinterContact TS830) zauzeo je prvo mesto. Zimske gume firme Gudjir se s druge strane najboqe pona{aju na mokroj podlozi, Nokian WR D3 su najboqe na suvom, a Fudlin model (Fulda Kristall Montero 3) najboqe se pona{a na snegu. Pirelijeva guma (Pirelli Winter 190 Snowcontrol Serie3) je najboqa po ledenoj povr{ini, a Mi{lenova (Michelin Alpin A4) je najboqa u potro{wi ili habawu gume. Nova Semperit Speed Grip 2 guma je pobednik u testirawu potro{we goriva i buci koju proizvodi prilikom kretawa.

1117_VES_LA_05.qxd

10.11.2011

15:05

Page 1

VESTI specijal

17. novembar - 29. decembar 2011.

do otaybine Vodi~

POLAZAK IZ FRANKFURTA: PETKOM

POLAZAK IZ LOZNICE: SUBOTOM

❯ Frankfurt ❯ Mannheim ❯ Stuttgart ❯ Ulm ❯ München

❯ Loznica ❯ Šabac ❯ Ruma ❯ Sombor

VAŠ KONTAKT U NEMAČKOJ: Frankfurt 069 46092780 Mannheim 0621 4625922 Stuttgart 0711 2730962 Ulm 0731 3786510 München 089 88989513

VAŠ KONTAKT U SRBIJI: Touring Niš Tel.: +381 (0) 18 29 29 60 Touring Beograd Tel.: +381 (0) 11 762 17 69 Touring Paraćin Tel.: +381 (0) 35 56 12 69 Touring Subotica Tel.: +381 (0) 24 55 13 90

06.qxd

11/11/2011

1:56 PM

Page 1

Vodi~ do otaybine

Srbija

VESTI specijal

VA@NOST PUTNIH ISPRAVA SR JUGOSLAVIJE PRESTAJE 31. DECEMBRA 2011.

Isti~e rok plavom paso{u xx Gra|ani Gra|ani su su imali imali vi{e vi{e od od tri tri godine godine da da zamene zamene stara stara dokumenta, dokumenta, pa pa se se rok rok verovatno verovatno vi{e vi{e ne}e ne}e produ`avati produ`avati

osledweg dana ove godine prestaje va`nost starih, plavih paso{a koje vi{e stotina hiqada gra|ana Srbije jo{ nije zaSluìo je za menilo, uprkos apelivreme putovanje u vreme ma Ministatrstva unuJugoslavije, Srbije Srbije Jugoslavije, Crne Gore Gore ii tra{wih poslova i podii Crne samostalne Srbije Srbije samostalne se}awima da produètka roka za zamenu vi{e ne}e biti. Za na{e gra|ani imali vi{e od tri godisunarodnike koji ìve i rade ne da zamene stare paso{e, u inostranstu dolazak za najverovatnije se novogodirok vaèwa pla{we i boì}vog paso{a ne}e ne praznike vi{e produàvati to je idealna - kaè Zorica prilika da Lon~ar-Kasalina o li~o k a Z a m Izmena ile na p zamene dotu s ca, na~elnica u s oje noj karti, k ove godine, izkumenta, i to Uprave za a n ju snagu produèn po ubrzanoj je g upravne polo ta s kume|u o proceduri koa ovog do a. slove MUP, w è a v k ro et godin s e ju je MUP Srd a slu`be koja je n i ta je men propisano bije omogu}io zaduèna, iz- Tako|e, aninu Srbije avq dijaspori. me|u ostada se dr` vo na li~nu ra Za tri godine log, za dokukoji ima p ma prijavqeno e od po~etka zakartu, a n u Srbiji moè menta grate prebivali{ karta na osnomene putnih |ana. a n izdati li~ og boravi{ta sa dokumenata, Kao i svan vu utvr|e wa od dve godràvqanima Srke godine, è a v rm a roko ca Lon~ ri o bije izdato je vi{e Z tokom seè a k dine od ~etiri miliona zonskih Kasalica. novih, biometrijodmora veskih paso{a. liki broj dràvqana Srbije iz - Rok za zamenu starog pa- dijaspore koji dolaze u posetu so{a je 31. decembar ove godi- rodbini i prijateqima koriste ne. S obzirom priliku da izvade nova dokuna to da su menta. Oni }e, kao i do sada, imati prednost prilikom izdavawa dokumenata, kaè Kasalica i dodaje: - Na{i sunarodnici iz inostranstva ima}e prednost pri-

likom dobijawa paso{a. Oni }e mo}i po hitnom postupku da dobiju dokumenta, to zna~i u roku od dva dana, a jedino je potrebno da pokaù neki dokument koji dokazuje da ìve i rade u inostranstvu. Potrebno je i da potpi{u izjavu da zbog ~iwenice da ìve u inostranstvu traè izdavawe paso{a po hitnom postupku i onda }e po zakonski ubrzanoj proceduri dobiti dokumenta. Predaja dokumenata za izdavawe paso{a se obavqa se u prethodno zakazanom terminu, kako za gra|ane koji ìve u Srbiji, tako i za one iz dijaspore. Onima koji imaju prijavqeno prebivali{te u Beogradu omogu}eno je da u policijskim stanicama Savski venac, Rakovica i Palilula termin za predaju dokumenata zakaù putem SMS-a. Na broj 2224 po{aqe se poruka sadrìne MUP i mati~ni broj, posle ~ega dobijate poruku u kojoj vas obave{tavaju kada imate zakazani termin. Dan pre toga, ponovo }ete dobiti poruku koja vas podse}a na zakazani termin i traì da jo{ jednom potvrdite dolazak. Me|utim, treba znati da ISPRAVE je broj prijavqenih ZA DECU preko Ukoliko sunarodnici iz dijaspore èle SMS da izvade srpske biometrijske paso{e i za decu, moraju da znaju da prilikom servisa predaje dokumenata treba da budu priveliki, pa sutna oba roditeqa. Ukoliko jedan od se obi~no roditeqa nije u prilici da do|e, potreb~eka i do no je da u sudu ili op{tini potpi{e dve nedeovla{}ewe za drugog roditeqa qe od slawa da moè bez wega da izvaPREDNOST PREDNOST poruke do DIJASPORCIMA: di li~na dokumenta DIJASPORCIMA: zakazivawa Zorica Lon~ar Lon~ar Zorica za decu. Kasalica Kasalica termina. x

17. novembar - 29. decembar 2011.

Nema~ka PRECIZNI RADAR NA PUTEVIMA U NEMA^KOJ

Elektronsko oko za prebrzu vo`wu

Trenutak nepa`we - i obi~no {to sledi je neo~ekivani blesak blica kao upozorewe da se voza~ nije pridr`avao propisa. Dovoqno je da previdite saobra}ajni znak ili da niste sasvim sigurni koja je maksimalna brzina dozvoqena, i ve} ste upali u elektronsku klopku. Zato je neophodno znati neke osnovne podatke o funkcionisawu ovih ure|aja i o kaznama koje on donosi voza~ima, savetuje "Bild". Na pitawe "Koliko sam prebrzo x Za prekora~ewe vozio?" odgovor glasi da blic registruje ve} jedan kilometar iznad dodo 20 kilometara zvoqene brzine. U ve}ini nema~kih pokrajina ure|aji su pode{eni da repla}a se samo aguju na prekora~ewe od tri kilomenov~ana kazna, tra na sat. a preko toga i Kada vas ure|aj snimi, fotografija ide na procenu u Savezni biro za kazneni poeni nov~ane kazne. Ovaj ured dobija podatke o vlasniku vozila, kao i wegovu fotografiju, da bi se uporedilo da li je osoba koja je vozila zaista i vlasnik vozila. U tom slu~aju se vlasniku {aqe pismo, u kojem se navodi da je na~iwen prekr{aj. Ukoliko on potvrdi da je vozio prebrzo, dobi}e obave{tewe o visini nov~ane kazne. Ukoliko osoba na slici nije ona na koju se automobil vodi, pa je, na primer, za volanom fotografisana `ena, a vlasnik je mu{karac,

a Li~na kart 10 godina

Klopka za voza~e

onda se {aqe upitnik za svedoka sa molbom da identifikuje voza~a. Po zakonu je svako duàn da da podatke o sebi, ali ne i o drugima. Ukoliko vlasnik ne da podatke o osobi koja je vozila, policija preuzima daqu istragu i upore|uje osobu na slici sa slikama iz paso{a wegovih ~lanova porodice. Ove podatke policija dobija iz ureda za prijavu boravka. Visina kazne zavisi od toga za koliko je prekora~ena brzina. U principu vaì da se za prekora~ewe do 20 kilometara na sat pla}a samo nov~ana kazna, a preko toga se uz nov~anu kaznu dobijaju i kazneni poeni u centralnom registru u Flenzburgu. Voza~ moè da uloì àlbu u roku od dve nedeZABRAWENI qe, ako smatra da nije napravio prekr{aj. Wu je najboqe poslati faksom ili preporu~enom po{tom. "OTKRIVAÎ" Razlozi za prigovor ne moraju da se navedu, a on BLICEVA se prosle|uje nadle`nom okru`nom sudu koji }e eventualno pokrenuti raspravu o tome. Ukoliko u automobilu Navede li vlasnik da nije on vozio, ve} neko drupostoji ukqu~en uregi, policija ispituje istinitost tog iskaza. U slu~aju |aj za navigaciju ili da se on pokaè kao laàn, sledi nov~ana kazna, pa mobilni telefon,koji je ~ak i kazna zatvora. u stawu da vas upozori na "blicere", treAko neko tvrdi da je blic bio pokvaren i da preba da se zna da je ka- kr{aja nije ni bilo, on mora pred sudom i konkretzna za wihovo korino da dokaè svoju tvrdwu, {to je u praksi gotovo {}ewe 75 evra, plus nemogu}e. ~etiri kaznena poena Onima koji prekora~e 18 negativnih poena u - upozorava "Bild". Flenzburgu, voza~ka dozvola se oduzima. Nakon {est meseci moè ponovo da se traì, ali voza~ mora da pro|e medicinske i psiholo{ke testove - u àrgonu "test za idiote". Na osnovu rezultata ovih testova nadle`ne slu`be odlu~uju da li }e voza~ dobiti nazad dozvolu ili ne. Ukoliko se angaùje pravna pomo}, predstoji skupa borba. Po vaè}im tarifama, za vansudsko poravnawe tro{kovi advokata iznose izme|u 400 i 600 evra, a ukoliko do|e do sudskih termina, cena po ro~i{tu je jo{ ve}a. x

1117_VES_LA_07.qxd

10.11.2011

15:28

17. novembar - 29. decembar 2011.

Page 1

VESTI specijal

do otaybine Vodi~

08.qxd

11/11/2011

1:58 PM

Page 1

Vodi~ do otaybine

Srbija

VESTI specijal

FOTO: TANJUG

TE[KO IZBE]I GU@VE NA PUTNIM PRAVCIMA PREMA OTAD@BINI

Do Srbije najkra}e kroz Ma|arsku

Hrvatska Brojne patrole u Hrvatskoj Saobra}ajni propisi u Hrvatskoj zabrawuju svaku upotrebu alkohola, na {ta policija obra}a posebnu pa`wu, a kazne za nepo{tovawe propisa su od nov~anih do oduzimawa dozvola na licu mesta. Hrvatska saobra}ajna policija poslovi~no uo~i novogodi{wih praznika poja~ava kontrolu na putevima. Ukoliko u Hrvatsku ulazite sa wenog severnog dela, do~ekuje vas savremeni autoput Zagreb-Rijeka duga~ak 148,5 kilometara, koji je vo`wu izme|u ova dva grada sveo na samo 80 minuta. Najnovija deonica Zagreb-Split, duga 380 kilometara, pu{tena je u saobra}aj 26. juna, a dva najve}a hrvatska grada sada su udaqena samo ~etiri sata vo`we, uz pauze i po{tovawe brzine od 130 kilometara na ~as.

17. novembar - 29. decembar 2011.

x Mawi saobra}aj na drumskim prelazima Bajmok i \ala, koji se nalaze dvadesetak kilometara od Subotice ezona odmora i praznika uobi~ajeno donosi velike gu`ve na putnim pravcima iz Evrope prema jugu. Samo tokom vikenda se na grani~nom prelazu Horgo{ znalo ~ekati i do pet sati na ulasku u Srbiju. Auto-moto dru{tva

ulazak vozila koja nemaju ni{ta za cariwewe, {to ubrzava saobra}aj. [to se ti~e ulaska u Bosnu i Hercegovinu iz Hrvatske, putnici mogu da koriste ~etiri grani~na prelaza. Gradi{ka i Brod su dosta optere}eni, dok je grani~ni prelaz u [amcu ma-

setak kilometara od Subotice i put je ne{to lo{iji od magistralnog koji vodi od Horgo{a i Kelebije, a putovawe produ`uje za oko tridesetak kilometara. Prelaz Ba~ki breg je, tako|e, mawe frekventan, a od tog prelaza do ukqu~ewa na autoput

apeluju da se, kad god i gde god je to mogu}e, izbegne vo`wa vikendom, kako bi se koliko-toliko izbegli kolapsi, ali putnici gledaju da iskoriste svaki dan odmora, makar se izla`u}i i nesnosnim gu`vama na granicama. Voza~i su ~esto pred dilemom da li voziti do Srbije preko Slovenije i Hrvatske, ili preko Ma|arske. Prva varijanta je du`a za oko 100 kilometara i iznosi 467 km. Kao nedostatke ovog pravca na Koridoru 10 treba pomenuti skupe slovena~ke viwete, jer kori{}ewe autoputa u toj zemqi podrazumeva kupovinu najmawe sedmodnevne viwete, koja ko{ta 15 evra. Za putarinu kroz celu Hrvatsku, voza~i putni~kih automobila moraju da izdvoje 97 kuna, odnosno pribli`no 14 evra. Na ulasku iz Slovenije u Hrvatsku postoji posebna traka za

we prometan, jer ga koriste uglavnom teretna vozila. êtvrti grani~ni prelaz je @upawa, koji je tako|e dosta optere}en. S druge strane, putni pravac preko Ma|arske, gledano od austrijske granice do Horgo{a, proteè se u duìni od 360 kilometara. Od austrijsko-ma|arskog grani~nog prelaza Nikelsdorf-Hegie{alom do Segedina, putarina se napla}uje na prodajnim mestima na po~etku autoputa, a izdaje se potvrda za upla}en iznos. Najjeftinija nedeqna viweta ko{ta 2.550 forinti, ili oko 9,5 evra. Mese~na viweta u Ma|arskoj ko{ta 4.200 forinti. Da bi se izbegla eventualna gu`va na dva najfrekventnija grani~na prelaza u Srbiju, Horgo{u i Kelebiji, mogu}i su i mawi, alternativni prelazi. Re~ je o drumskim prelazima Bajmok i \ala (samo od 8 do 16 sati) iz Ma|arske, koji se nalaze dvade-

kod Vrbasa vozi se ne{to duè od jednog sata. U okviru redovnog odràvawa autoputa E-75, kod petqe Mali Poàrevac, radi se na nadvo`waku iznad autoputa. Zbog izvo|ewa radova, zatvorene su brze (preticajne) trake u oba smera autoputa, pa se saobra}aj obavqa zaustavnim i voznim trakama. Planirani su radovi na izgradwi dve deonice od po 10 kilometara, na levoj strani autoputa E-75, deonica Horgo{ - Novi Sad. Ovi radovi }e trajati pola godine i o~ekuje se da saobra}aj bude normalizovan x krajem novembra.

Skupe putarine Putarina se u Hrvatskoj napla}uje u srazmeri sa duìnom kori{}ene deonice i prema kategoriji vozila. Na naplatnim rampama putarinu turisti mogu da plate gotovinom, u kunama, evrima i drugim stranim valutama, prema vaè}oj kursnoj listi za taj dan, ali i karticama (ameriken ekspres, dajners, master kard, maestro, viza). Putarina za kori{}ewe autoputa Zagreb-Split je me|u najskupqim u Evropi i iznosi 21,5 evra. Ukoliko se do dalmatinske obale èli sti}i iz Srbije, autoputem Beograd-Zagreb, pa preko "Dalmatine", u jednom smeru samo za putarinu potrebno je izdvojiti 250 kuna ili oko 35 evra.

D`eparo{i i {ibicari

Svim putnicima koji se odlu~e da kroz Hrvatsku putuju autobusom, savetujemo da se na odmarali{tima uz motele, benzinske pumpe, ili pak na autobuskim stajali{tima, ~uvaju grupa {ibicara, kao i yeparo{a koji otimaju nov~anike iz ruku gostiju. Omiqeno mesto za ovakve operacije su javni toaleti.

PQA^KA[I I NA SRPSKIM PUTEVIMA Kao i prethodnih, i ove godine putnici kroz Srbiju koji voze automobile sa stranim registarskim tablicama, u opasnosti su da ih presretnu drumski razbojnici, kao {to se to dogodilo bugarskom dr`avqaninu na autoputu u blizini Koviqa. Zbog toga }e tokom ve}eg priliva stranaca i dijasporaca, biti pove}an broj patrola du` najfrekventnijih puteva, saznajemo u MUP-u Srbije.

- Iako nije u pitawu veliki broj slu~ajeva u pore|ewu sa nekim drugim zemqama, doga|a se da strance, koji prolaze kroz na{u dr`avu, zaustavqaju i pqa~kaju drumski razbojnici. Zato za svaki slu~aj treba izbegavati da se tokom no}i zaustavqate na neosvetqenim mestima. Mi }emo obratiti pa`wu na ovakve slu~ajeve i pove}ati broj policijskih patrola - ka`u u srpskoj policiji.

Slovenija

KRIVINA ZA VIWETU

Voza~i kojima je stalo da ne plate putarinu, a pritom ne ùre na odredi{te, koriste se alternativnim putnim pravcima u Sloveniji kako ne bi pla}ali paprenu viwetu. Svojevremeno je "otkriveno" ravno sedam varijanti pravaca kojima je mogu}e voziti bez viwete: 1. Grani~ni prelaz Maceq - Maribor - Pesnica - stari grani~ni prelaz [entiq - E 59 (Pred Mariborom skrenuti pravcem kroz grad i potraìti ùtu oznaku puta za [pilfeld ili lokalni put do Murecka. Na mariborskoj obilaznici viweta je obavezna) 2. Grani~ni prelaz Maceq-Ptuj-Lenart-Pesnica (daqe putem za stari grani~ni prelaz [entiq-[pilfeld) 3. Grani~ni prelaz Trnovec - Ormoà - Qutomer - Radenci - Gorwa Radgona 4. Grani~ni prelaz Mursko Sredi{}e - Lendava - Murska Sobota - Gorwa Radgona (Bad Radkersburg) 5. Mali grani~ni prelaz Bregana ili grani~ni prelaz Harmica - Kr{ko Ceqe - Slovew Gradec - Dravograd 6. Grani~ni prelaz Pasjak - put E 61 Kozina ili lokalnim putem na Diva~u ili Seànu 7. Iz istarskih mesta do Kopra vozi se bez viwete, ali treba pratiti ùte oznake puta za Trst preko grani~nih prelaza Lazaret (Mu|a) ili [kofje, odnosno od Buzeta do Poàne i [kofje.

NO]NA VO@WA Vo`wa no}u ima svoje prednosti, jer tada je mnogo mawe automobila i teretwaka na putevima, pa kroz gradove i naseqena mesta po pravilu nema zastoja. To je posebno zna~ajno na putu kroz Sloveniju, gde na nekim deonicama puta od granice prema Qubqani i daqe Zagrebu puna linija usporava vo`wu. Kroz Sloveniju je maksimalna dozvoqena brzina na autoputu 130 kilometara na sat, kroz nenaseqena mesta 90 km, dok je u ostalim delovima ograni~ewe 50 km. U Hrvatskoj je na autoputu dozvoqena maksimalna brzina od 130 kilometara na sat.

1117_VES_LA_09.qxd

10.11.2011

15:24

17. novembar - 29. decembar 2011.

Page 1

VESTI specijal

do otaybine Vodi~

10-11.qxd

11/11/2011

2:00 PM

Page 1

Vodi~ do otaybine

VESTI specijal

17. novembar - 29. decembar 2011.

NAJOPASNIJE DEONICE ZA VO@NJU U SRBIJI

Srbija

Hiqade stradaju na crnim ta~kama

R A DA R

Subotica

R A DA R

Kikinda

R A DA R

Sombor Be~ej

Vrbas

R A DA R

VOJVODINA

R A DA R

R A DA R R A DA R

R A DA R

R A DA R R A DA R

Zrewanin

Novi Sad

Vr{ac

R A DA R R A DA R

Saobra}ajna policija i preduze}a za odr`avawe puteva svake godine prave reviziju lokacija za koje se smatra da su posebno opasne za vo`wu, nezavisno od godi{weg doba ili samo u zimskim mesecima. Uprkos jasnim saobra}ajnim znacima, voza~i retko smawuju gas na tim mestima, o ~emu svedo~i crni bilans poginulih i te{ko povre|enih. Stoga, saobra}ajna policija je odlu~ila upravo na tim Kladovo rizi~nim punktovima postavi stalne ili privremene radarske kontrole.

R A DA R

Pan~evo [abac

R A DA R R A DA R

BeogradSmederevo

R A DA R

Vaqevo

Po`arevac

LISTA OPASNIH DEONICA

R A DA R

SRBIJA

Negotin

R A DA R R A DA R

Kragujevac ^a~ak

U`ice

R A DA R

Bor

Jagodina R A DA R

R A DA R R A DA R

Kraqevo Gora`de

R A DA R

Zaje~ar

Para}in R A DA R

R A DA R R A DA R

Priboj

Kru{evac

R A DA R

Prijepoqe

Ni{

R A DA R

Pqevqa

R A DA R

Novi Pazar

R A DA R

Leskovac Kosovska Mitrovica

R A DA R

Pri{tina

R A DA R R A DA R

Pe}

RADAR CRNA TA^KA

Kosovo

\akovica

AUTOPUT

Vrawe

Uro{evac Prizren

MAGISTRALNI PUT RADOVI NA PUTU

BiH

PUTNI PRAVCI PRAVCI RIZI^NI RIZI^NI PUTNI U REPUBLICI REPUBLICI SRPSKOJ SRPSKOJ U

Kriti~na mesta odnose `ivote

- Pravac Orlova~a-Stepojevac: Nepregledna krivina i veliki broj vozila parkiranih pored puta, uz pe{ake koji pretr~avaju kolovoz. - Ibarska magistrala, pre Lajkovca: Kolovoz je dobar, te se ne po{tuje ograni~ewe brzine, a saobra}aj ugroàvaju izlasci traktora na magistralu, kao i pe{aci koji pretr~avaju - Qig: Opasne i nepregledne krivine su na 1,5 kilometara pre centra Qiga - Deonica Poèga-Sevojno: Naseqa se nalaze tik uz Ibarsku magistralu - Deonica Uìce-Zlatibor: Veoma lo{e stawe kolovoza, uz o{tre krivine posle dugih pravaca u koje voza~i ulaze neprilago|enom brzinom - Obilaznica oko â~ka: Deo izme|u Preqine i mosta preko Morave, lo{a geometrija kru`nog toka zbog koje vozila moraju da prelaze na drugu stranu kolovoza, a lo{e je i osvetqewe i signalizacija - Zrewaninski put: Veoma duge deonice pravog puta navode voza~e na prekora~ewe brzine, a na put se ~esto sa sporednih rumova ukqu~uju traktori. Posebno je opasna deonica kod @abqa zbog lo{eg kolovoza i neosvetqenosti - Homoqske planine: Lo{ put, uz ~este odrone i o{tre krivine nakon dugih pravaca vo`wu ~ine veoma opasnom Pirot - Rudnik: Veoma opasan na usponu i pri silasku, naro~ito na delu sa tri trake, pri ~emu se sredwa koristi za obilaèwe u oba smera - Put prema â~ku, pre Preqine: Pravac je duga~ak nekoliko kilometara, a du` wega su brojna odmori{ta i ukqu~ewa sa sporednih drumova - Pravac Kraqevo-Kru{evac, ispred Trstenika: Posle dugih pravaca nalaze se opasne krivine, a ~esto pred vozila izle}u pe{aci i biciklisti, kao i traktori - Deonica Kraqevo-Kopaonik: Zbog puta u dobrom stawu voza~i ~esto ne po{tuju ograni~ewe brzine i na ovoj deonici godi{we gine i do 20 qudi

BOSANSKA GRADI[KA

MODRI^A

PRIJEDOR

BR^KO

BANJALUKA

ZVORNIK

Ve}ina saobra}ajnih nesre}a na podru~ju A AUTOPUT U IZGRADWI Republike Srpske, u kojima je pro{le godine poginREGIONALNI PUT ulo 139 qudi, dok je 2.967 teè ili lak{e povre|eno, KRIZNI PRAVCI dogodila se na mestima koja su okarakterisana kao crne ta~ke na putevima RS. Prema podacima Ministarstva saobra}aja i veza RS, najkriti~nije deonice puteva u RS su Kla{nice dva - [argovac, putni pravci Gradi{kaBawaluka, Kla{nice-Prwavor, Prijedor-[argovac, Modri~a-Doboj, Br~ko-Bijeqina-Zvornik, Ustipra~a-Vi{egrad, te Sarajevo-Pale. Prema istraìvawu Evropske asocijacije za bezbednost na putevima, stawe putne mreè u Srpskoj je alarmantno. Ukoliko ovakvo stawe ostane, u narednih deset godina ~ak 25.000 voza~a i u~esnika u saobra}aju moglo bi da nastradati u nesre}ama u RS. Tako|e, isto istraìvawe pokazuje da Putevi u Federaciji BiH obiluju crnim ta~kama i vi{e ne odgo70 odsto u~esnika u saobra}aju nije zadovoqno putevaraju sada{wim zahtevima saobra}aja, tvrde stru~waci. vima u RS. Studijom su rangirane 33 crne ta~ke i 111 opasnih deonica Strategijom bezbednosti saobra}aja na putevima u na magistralnim cestama u Federaciji BiH. Najvi{e crnih RS (2009-2013. godine), predvi|eno je identifikovawe ta~aka, oko 50 odsto, nalazi se na magistralnoj cesti M17, "crnih ta~aka" na putevima i projektovawe i Doqani-Mostar-Sarajevo-Zenica. provo|ewe efikasnih mera wihove sanacije. U MUP-u Zeni~ko-dobojskog kantona kaù da je jedno od najopasnijih mesta na magistrali M17, gde se svakodnevno U Srbiji godi{we gine izme|u 850-950 osoba u saode{avaju udesi, nalazi u mestu Jawi}i, na potezu od La{ve bra}ajnim nesre}ama, a u Hrvatskoj oko 400. Iako ove prema Zenici. Ne postoje precizirane opasne mikrolokacije, dve dràve imaju vi{e stanovnika i ve}u mreù puteva ve} ~itavi potezi. To su deonice s blagim krivinama koje daju nego u RS, u Srpskoj, kao i susedstvu, godi{we 0,1 la`ni ose}aj sigurnosti, a preglednost puta je lo{a. odsto stanovni{tva gine na putevima. x

Najopasnije na putu M17

INA

BIJELJ

DOBOJ

MOSTAR

ZENICA

SARAJEVO-PALE VI[EGRAD

USTIPRA^A

10-11.qxd

11/10/2011

2:09 PM

Page 2

VESTI specijal

17. novembar - 29. decembar 2011.

Crna Gora

KRITI^NE DEONICE NA PUTEVIMA U CRNOJ GORI

do otaybine Vodi~

KRIZNI PRAVAC

Oprez u kawonu Mora~e! P

ut kojim se iz Srbije putuje ka moru, od Prijepoqa preko Bijelog Poqa, Mojkovca, Kola{ina i Podgorice do Budve, u boqem je stawu nego ikada. Na mnogim ranije kriti~nim mestima, kao {to su Krstac kod Mojkovca, Crkvine i Mioska izme|u Kola{ina i Podgorice, na usponima se saobra}a u tri trake, asfalt je jako dobrog kvaliteta, sanirani su mostovi, tuneli i vijadukti. Izme|u Podgorice i manastira Mora~e i u ponedeqak radilo na popravci asfalta, mnoge deonice presvu~ene su novim slojem. U sasvim pristojnom stawu je i saobra}ajna signalizacija. Na celoj trasi ka moru najkriti~nija je jo{ jedino Podgorica jer se, dok traje izgradwa obilaznice, mora pro}i kroz centar grada, {to usporava vo`wu. I od glavnog grada ka Cetiwu i daqe, Budvi, put je pro{iren na desetak mesta, na tri trake. Ka krajwem jugu, od - Na samoj granici Srbije i Crne Podgorice ka Baru i Ulciwu, ve} ~etiri goGore nailazi se na prvu crnu ta~ku Gostun dine putuje se brzo i udobno kroz tunel - Crna ta~ka je cela dolina Lima do Sozina. Bijelog Poqa, pa Mijatovo kolo i Rogov kr{ Te{ko da se na celom ovom putu u blizini Mojkovca dugom oko 200 kilometara od - U Podbi}u ka Kola{inu ~esto stadaju crnogorske granice do Jadrana moè voza~i pro}i vi{e od pedesetak kilometara, a da - Kawon Platije odneo je za 10 godina se ne nai|e na policijsku patrolu. vi{e od 1.100 qudi! - Pravac izme|u Ulciwa i Bara, na Saobra}ajci, kaù, turiste vi{e upozoravaprevoju iznad Jaza kod Budve ju nego {to ih ka`wavaju. - Opasna deonica je i u Uprkos boqoj infrastrukturi, nesre}e su Radanovi}ima kod Tivta ~este u kawonu Lima, pa dolinom Tare i u opasnom klancu Platije nadomak Podgorice. Razlozi udesa su razli~iti, ali je jedno pravilo utvr|eno: ve}ina voza~a iz Vojvodine, sa juga Srbije ili iz Beograda na put kre}e uve~e, pa na najopasniji deo puta, u kawonu Mora~e stiè obi~no u zoru, kada su voza~i pospani. x

x Uprkos zna~ajno boqim putevima, kawoni reka i daqe su opasnost po voza~e

Crne ta~ke

Vo`wa opasna i uz reku Lim

Eﬁkasnost se isplati! Pređite sada na novu C-klasu. · Štedljiva snaga: najnovija generacija benzinskih motora sa direktnim ubrizgavanjem i serijskom ECO StartStopp-funkcijom · Individualnost: AGILITY CONTROL vozni trap se prilagođava svim vrstama kolovoza · Neposredno, u ličnom razgovoru: Savetovanje i prodaja na Vašem jeziku

3.000 € Premija¹ za zamenu Vašeg polovnjaka

Mercedes-Benz Niederlassung Frankfurt/Oﬀenbach der Daimler AG, 60314 Frankfurt, Hanauer Landstraße 121, Tel.: 069/8501-2422 (Hr.Stojancevic), Fax: 069/8501-2429, www.frankfurt.mercedes-benz.de, E-Mail: andre.stojancevic@daimler.com ¹Ponuda važi od 1.9. - 31.12.11. za nova vozila C-klase, premija za zamenu je u skladu sa odredbama Mercedes-Benz Gebrauchtwagen-Inzahlungnahme (Mercedes-Benz otkup polovnih vozila). Dalje informacije možete dobiti kod nas. Vozilo na slici sadrži posebnu opremu.

12-13.qxd

11/11/2011

2:10 PM

Page 1

Vodi~ do otaybine

VESTI specijal

Nema~ka

17. novembar - 29. decembar 2011.

PUTOVANJE AUTOMOBILOM

BiH

Servisne informacije ADAC Voza~i za pomo} na putevima mogu da se obrate servisnim centrima dr`ava kroz koje putuju. U Nema~koj ADAC u slu~aju saobra}ajne nezgode na putu 24 sata prima informacije na telefonski broj 0180/2222222. Na teritoriji Austrije ADAC ima broj (preko Be~a) (01)2512060, u Sloveniji (preko Zagreba) 00385/3440650, u Hrvatskoj (Zagreb) (01)3440666, u Srbiji (Beograd) 011/422707 i 011/422801, u Ma|arskoj x (Budimpe{ta) 061/3451717.

Austrija

Putnici koji kolima putuju kroz Austriju, prilikom ulaska u tu zemqu, trebalo bi na svom vozilu imaju zalepqenu va`e}u viwetu, odnosno nalepnicu koja dokazuje da je pla}ena putarina. Viweta se mo`e kupiti kod auto-moto dru{tava u inostranstvu, ili u Austriji na grani~nim prelazima, odnosno trafikama, bankama i drugim mestima.

Cena viwete za putni~ka vozila za 2011.

Cene viwete za putni~ka vozila za 2012.

X godi{wa viweta 76,50 evra X dvomese~na 23,00 evra X desetodnevna 7,90 evra

X godi{wa 77,80 evra X dvomese~na 23,40 evra X desetodnevna 8,00 evra

PUTEVI I ZASTOJI Pred po~etak zimskog raspusta u {kolama {irom Austrije, austrijska auto-moto dru{tva ARBOe i OeAMTC , upozoravaju voza~e na predstoje}e neizbe`ne gu`ve na svim saobra}ajnicama koje vode ka jugu. Veliki broj gastarbajtera krenu}e sa svojom decom u Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Tursku, {to }e izazvati gu`ve na izlasku iz Austrije, pre svega, ka Ma|arskoj. Zbog toga se savetuje voza~ima da izbegavaju putovawa u petak posle podne i subotu pre podne, ve} da, ako su u mogu}nosti, za kretawe na put izaberu nedequ, dan kada je frekventnost vozila, po obi~aju mnogo mawa. Kilometarske kolone o~ekuju se: x Salcburg: A 10, Tauernautoban: Ispred Tauerntunela. x Tirol: A 13, Brenerautoban x [tajerska/Koru{ka: A 2, Sidautoban: Izme|u Graca i Klagenfurta x Burgenland: A4, Ostautoban ka Ma|arskoj

STROGA POLICIJA

OBAVEZNA ZIMSKA OPREMA Tokom zime u Austriji postoji obaveza kori{}ewa zimskih guma. Naime, od 1. novembra do 15. aprila obavezno je da se na vozilima, koja su u saobra}aju, nalaze zimske gume i to na sva ~etiri to~ka. Tako|e u Austriji dozvoqeno je koristiti gume sa ekserima u periodu od 1. oktobra do 31. maja, a za vozila sa ovim gumama postoji ograni~ewe brzine od 80 kilometara na ~as, odnosno 100 kilometara na ~as na autoputu.

VA@NI TELEFONI - Pomo} na putu auto-moto dru{tva: OeAMTC 120 i ARBOe 123 - Policija: 133 ili 112 - Hitna pomo}: 144 ili 112 - Vatrogasci: 122 ili 112

U PRIMENI NOVI RADARI

Na putevima kroz Austriju savetujemo voza~ima da po{tuju propise. Naime, austrijska policija je veoma rigorozna i obavqa dodatne kontrole za vreme odmora, odnosno u periodu kada se o~ekuju gu`ve. Najmawa nov~ana kazna za saobra}ajni prekr{aj trenutno iznosi 25 evra. Za prekora~ewa brzine do 30 kilometara na sat napla}uje se 72 evra, a za ve}e prekora~ewe od 150 evra. Kazna za kori{}ewe mobilnog telefona za vreme vo`we, bez odgovaraju}e opreme, iznosi najmawe 50 evra. Oni koji se ne vezuju moraju da plate 50 evra. Pored obaveznog trougla, voza~ mora, u slu~aju kvara ili nesre}e na autoputu, obu}i i fluorescentni prsluk, koji uvek mora da bude na dohvatu ruke. Ta obaveza ne va`i samo za doma}e voza~e, ve} i za sve koji koriste austrijske puteve. Policija u Austriji u svakom trenutku mo`e prekontrolisati da li voza~ sa poseduje i prsluk. Neposedovawe prsluka, kao i neno{ewe prilikom kvara je ka`wivo. Policija ima mogu}nost da kazni voza~e nov~ano do 2.180 evra u slu~aju podno{ewa privaje. Sve nov~ane kazne mogu da se plate i kreditnim karticama, {to }e mnogima olak{ati "komunikaciju" sa policijom u slu~aju da budu zaustavqeni.

PUTARINA

Novi radari koji fotografi{u voza~e spreda, nakon vi{e godina testirawa, kona~no su aktivni na deset lokacija u Austriji. Nakon {to se Simens maja ove godine povukao iz ugovora, proteklih nedeqa je nabavqeno novih sedam ure|aja iz nema~ke fabrike Jenoptik. Oni su dodatno opremili vi{e svojih radara, koji su do sada slikali vozila samo otpozadi. Od druge polovine oktobra aktivna su dva radara u Gorwoj Austriji, saop{tile su nadle`ne vlasti. Ovi ure|aji se nalaze na Milkreisautobanu (A7) u Lincu, u oblasti tunela Nidernhart, kao i Inkreisautobanu (A8) kod Vajberna. Novi radari koji slikaju spreda, {to je uslov za naplatu kazni voza~ima iz inostranstva, nalaze se tako|e na Tauernautobanu (A10) (dva u Salcburgu i jedan u Koru{koj), u Dowoj Austriji su dva ure|aja na Viner Ausenring[nel{trase (S1), i po jedan na Viner Ausenringautobanu (A21) i Vestautobanu (A1). Jedan radar se nalazi i na Intalautobanu (A12).

Na putevima Srbije pla}a se putarina na svim magistralnim pravcima.

CENE PUTARINA U SRBIJI PO KATEGORIJAMA VOZILA

E75 Subotica - Beograd

E75 Beograd - [id

E75 Beograd - Ni{

E75 Ni{ - Leskovac

6.00¯

3,50¯

7,50¯

2¯

9,50¯

5,50¯

11,50¯

3¯

17,50¯

10,50¯

22,00¯

6¯

34,50¯

21.00¯

44,00¯

11,50¯

1 motorna vozila (automobil, motor)

2 vozilo sa prikolicom

3 kamion, autobus

4 {leper, kamion sa prikolicom

Novosti iz AMS RS

OBJA[NJENJE: Putarina za vozila sa stranim tablicama se mo`e platiti u dinarima i evrima.

Posle ukidawa viza za gra|ane BiH za putovawe u Evropu i viza za stanovnike Evrope na putu kroz kontinentalni deo Evrope do{lo je do ve} frekvencije putnika. Zbog toga je Auto-moto savez Republike Srpske (AMS RS) uveo paket ~lanskih prava Evropa. Na tome su insistirali osiguravaju}a dru{tva i banke, pa je podignut kvalitet i broj usluga voza~ima na putu u slu~aju kvara vozila ili saobra}ajne nezgode. Re~ je o besplatnoj pomo}i na putu, koja obuhvata stru~nu pomo} na mestu kvara, ali i transport pokvarenog ili o{te}enog vozila x Od 15. novembra do radionice najbli`eg auto-moto dru{tva. Za sve inmotorizovanim putnicima AMS RS ima do 15. aprila u RS formacije telefon u Bawaluci +387 51 301464. i BiH obavezna je Od 15. novembra do 15. aprila u Republici Srpskoj i BiH obavezna je odgovaraju}a zimska oprema bez zimska oprema obzira na vremenske uslove, a weno kori{}ewe je obavezno kada pada sneg ili ki{a koja se ledi na kolovozu. To zna~i da su za automobile zimske gume obavezne na sva ~etiri to~ka. U slu~aju da gume imaju letwi profil od najmawe ~etiri milimetra, obavezni su lanci za sneg. Kazna za neposedovawe zimske opreme u BiH je 40 KM (20 evra) Na teritoriji Bosne i Hercegovine deluju, ina~e dva auto-moto saveza, u Republici Srpskoj voza~i se mogu obratiti na broj 1285 ili preko interneta na adresi www.ams-rs.com a u Federaciji BH na BIHAMK broj 1282. x

DO KROVA NAD GLAVOM UZ POMO] VRHUNSKIH STRU^NJAKA

Pametna kupovina stana

S obzirom na to da pitawe kupovine stana predstavqa jednu od onih krupnih ìvotnih odluka, koju uglavnom donosimo jedanput ili dvaput u ìvotu, vrlo je va`no da pored pravog izbora nekretnine, imate i profesionalnu podr{ku kroz celokupan proces pronalaèwa idealnog re{ewa, pregovarawa komercijalnih uslova i uspe{ne realizacije kupovine. Sama odluka je utoliko teà {to je optere}ena skepticizmom vezanim za investiture, rokove zavr{etka gradwe, kreditne opcije, apsolutnu sigurnost i po{to je definitivno posledica dr{ku kupcima. nekih ranijih vremena i geStanovi u ponudi predneralno nestabilne situaci- stavqaju najatraktivniju je u Srbiji. ponudu na trKao najve}a x Kao najve}a ì{tu, kao prokonsultantska jekti uglednih ku}a za nekret- konsultantska ku}a doma}ih i za nekretnine, nine, CB stranih inveRichard Ellis stitora. Na najCB Richard Ellis zastupa vode}e zastupa vode}e popularnijim investitore u lokacijama, uz investitore u Srbiji visoki kvalitet Srbiji, kako strane tako i zavr{nih radodoma}e i svojim trì{nim va, na raspolagawu je veliiskustvom i profesionalno- ki raspon kvadratura i raz{}u lokalnog tima pruà li~ita prostorna re{ewa

koja mogu odgovoriti specifi~nim individualnim potrebama kupaca. Izaberite stan po svojoj meri i nas prodajni tim }e Vam pomo}i da donesete pravu odluku i odaberete dobru investiciju u budu}nost Vas i Va{e porodice. Prodajni tim kompanije CB Richard Ellis moète kontaktirati na brojeve telefona +381 11 22 58 777; +381 64 67 54 355, a vi{e informacija moète potraìti i na internet sajtu www.cbre.rs.

12-13.qxd

11/11/2011

2:11 PM

Page 2

VESTI specijal

17. novembar - 29. decembar 2011.

Ma|arska

PUTOVANJE AUTOMOBILOM

Za kori{}ewe autoputeva kroz Ma|arsku voza~i su du`ni da plate putarinu. Za kori{}ewe autoputeva do Srbije od austrijsko-ma|arskog grani~nog prelaza NikelsdorfHegje{alom do Segedina putarina se napla}uje na prodajnim mestima na po~etku autoputa, a dobije se potvrda za upla}enu putarinu, koja je uneta elektronskim putem.

[vajcarska

CENE VINJETE (U FORINTAMA) Za putni~ka vozila i motore kategorija D1:

OBELODANJENA STUDIJA POKAZALA

I radari gre{e

Prema rezultatima nedavno objavqene studije, na radarima u [vajcarskoj kojima se "love" prebrzi voza~i, zara|uju se milioni franaka, a sa druge strane ove "spravice", kako studija ka-

loturnu je, recimo, pome{ala autobuse i kamione. Svi autobusi su bili slikani, iako nisu prekora~ili dozvoqenu brzinu. Slu`ba za radare Kapo-Schwyz je pogre{no programirala toleranciju

`e - mnogo gre{e. Dokazali su, naime, da je 80 odsto merewa radarom neispravno i pogre{no. Radarska kontrola u So-

radara i vi{e od 200 o{te}enih voza~a autobusa dobili su natrag upla}eni novac za kazne. Gre{ka se dogodila i u Ci-

- godi{wa: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40.000 - mese~na:. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.500 - nedeqna: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.750

Za putni~ka vozila sa prikolicom i mawe kamione kategorija D2: - godi{wa: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115.000 - mese~na:. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13.000 - nedeqna: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.750 - dnevna. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.000

Za kamione i autobuse kategorija D3: - godi{wa: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172.000 - mese~na:. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29.000 - nedeqna: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11.750 - dnevna. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.000

Tako|e, za putni~ka vozila, katergorije D1 postoji i ~etvorodnevna viweta, koja staje 1.650 forinti, i ona je predvi|ena samo za kategoriju D1. Godi{wa viweta va`i od 1. januara teku}e do 31. januara idu}e godine, mese~na od dana kupovine 31 dan, a nedeqna 10 dana. Za vo`wu bez viwete policija ima pravo da izrekne kaznu u visini do 100.000 forinti.

Dozvoqena brzina Naseqena mesta otvoreni putevi autoputevi Motori 50 90 130 Automobili 50 90 130 Vozila sa prikolicom 50 70 80

PAPRENE KAZNE Podse}amo voza~e da je kroz Ma|arsku obavezno voziti s upaqenim svetlima, ~ak i dawu. Najmawe kazne se izri~u za nevezivawe i zaboravqena svetla na automobilu. Ta kazna iznosi od 500 do 10.000 forinti, u zavisnosti od procene policajca. Kazna za prekora~ewe brzine se odskoro ponovo pla}a direktno na licu mesta, kod policajaca, a ne kao ranije, u ciqu spre~avawa korupcije, u po{ti ili banci. Ina~e, minimalna kazna za prekora~ewe brzine iznosi 30.000 forinti. Ako se prekora~i dozvoqena brzina za vi{e od 20 odsto, sledi oduzimawe dozvole.

ZIMSKE GUME NISU OBAVEZNE U Ma|arskoj ne postoji zakonska obaveza vo`we sa zimskim gumama. - Telefon za hitne slu~ajeve auto- moto dru{tva 188 ili Me|utim, usled 061/345 17 22 zime, ako to za- Policija 107 ili 112 htevaju uslovi na - Hitna pomo} 104 putu, saobra}ajne - Vatrogasci 105 vlasti mogu narediti kori{}ewe zimskih guma, a to onda vaì i za strana vozila. Zabrawena je vo`wa sa gu* PROSE^NE CENE GORIVA mama sa ekU POJEDINIM ZEMLJAMA EVROPE serima, odnosno takozvanim spajk guSUPER DIZEL mama. Iako ne postoji 1,59 Belgija 1,49 obaveza 1,69 Holandija 1,41 posedovawa 1,57 Francuska 1,44 lanaca, usled zimskih 1,59 Italija 1,47 uslova moè 1,53 Nema~ka 1,45 biti naloèno 1,42 [vajcarska 1,45 da se koriste lanci, a u 1,49 Austrija 1,41 tom slu~aju 1,24 Slovenija 1,29 carinski or1,31 Hrvatska 1,23 gani mogu zabraniti 1,20 BiH 1,22 ulazak vozil1,33 Ma|arska 1,34 *cene su ima koja sa 1,37 Srbija 1,35 sobom nemau evrima, 1,34 Crna Gora 1,28 ju zimske stawe lance! x 17.11.2011. ADAC

Va`ni telefoni

do otaybine Vodi~

rihu, kada je pogre{no programirani radar postavqen na ulici gde je ograni~ewe na 60 km bilo programirano na 50 km. Gradska policija Ciriha morala je da nepravilno ka`wenim voza~ima vrati 30.000 franaka, a bilo je i onih koji zbog neobave{tenosti nisu nikad podigli svoj novac. Tako[vajcarska |e, i jedan policija opremqena je drugi radar laser-radarima pogre{no prokoji registruju gramiran na brzinu vozila ciri{koj ulici je ~ak i kada rezultirao voze iza wega anulirawe od strane policije ~ak 870 kazni. Slu~aj pogre{no programiranog radara dogodio se i u Bernu kada gradska policija nije primetila da je wihov mobilni radar umesto na 50, programiran na 40 km/h. Petnaestoro ka`wenika je dobilo svoj novac nazad. x

INFORMI[ITE SE O ZAMKAMA Na sajtu www.swisstraffic.com moè se u svako doba proveriti gde se nalaze radari u [vajcarskoj, kao i stawe na putevima, koji se aùriraju svaki sat. TCS (Turing klub [vajcarske) tako|e objavquje sve informacije o stawu na putevima gde se nalaze gradili{ta, da li je put kojim èlite da se kre}ete zatvoren iz odre|enih razloga, a pokazuju se ~ak i podaci o vremenskoj prognozi, kao i mogu}nosti parkirawa u gradovima. Postoje i aplikacije ovog sajta za takozvane pametne telefone (Android i Apple).

PREKR[AJI SE NE ISPLATE U [vajcarskoj se zaista ne isplati praviti saobra}ajne prekr{aje, jer su kazne vrlo rigorozne. Zanimqivo je da se neke gre{ke unose u kaznene evidencije, a neke i ne. Ako se dogodi da pre|ete raskrsnicu na tamnonaranyastom i crvenom Oznaka za svetlu i "blic" vas uslika, moè se dogoditi da se ovaj prekr{aj re{i u tzv. autoput u jednostavnom, brzom procesu - plati}ete 250 franaka i slu~aj ne}e biti [vajcarskoj evidentiran. Ako se dogodi da vozite u naseqenom mestu, gde je dozvoqena brzina 50 km, a vozili ste, recimo, 85 km, preti vam kazna i propisan proces (evidencija za prekr{aje kod policije). Po{to ste vozili 35km brè od dozvoqenog, morate da ra~unate na ve}u kaznu i prijavu za krivi~no delo. Tada sudija donosi kaznu, koja moè da iznosi nekoliko stotina franaka ili ~ak i zatvor, a slu~aj }e biti registrovan u krivi~nu evidenciju Vostra (posebna institucija za x evidentirawe saobra}ajnih prekr{aja u Bernu).

AUTOPUTEVI NADOHVAT RUKE Dva od najva`nija autoputa su A1, koji povezuje isto~nu [vajcarsku od Sent Margaretena sa zapadnom [vajcarskom do @eneve, i drugi autoput A2, koji povezuje sever [vajcarske, od Bazela sa jugom [vajcarske do zajedni~ke granice sa Italijom. Sa duìnom od 1.638 km autoputeva, [vajcarska je jedna od najrazvijenijih na svetu. Ve}ina stanovnika ìvi mawe od 10 kilometara od najblièg izlaza na autoput. Brzina na {vajcarskim autoputevima ograni~ena je na 120 km/h. Vo`wa autoputem kroz [vajcarsku potpada pod reìm obavezne naplate putarine koja se ostvaruje kroz kupovinu viwete, koja ko{ta 40 franaka za godinu dana. Kazna za nepo{tovawe ovog propisa iznosi 200 franax ka i napla}uje se na licu mesta.

1117_VES_LA_14.qxd

10.11.2011

15:30

Vodi~ do otaybine

Page 1

VESTI specijal

17. novembar - 29. decembar 2011.

1117_VES_LA_15.qxd

10.11.2011

15:32

Page 1

VESTI specijal

17. novembar - 29. decembar 2011.

IJE C AK JE IME L Z BO VE J NA O

ZIMSKA PONUDA ZA SVAČIJI UKUS

PLAĆA JEDAN PUTUJE DVOJE Sava Hoteli Bled 16.10. – 22.12. 2011. 2 noći

Hotel Park

****

16.10. – 22.12.2011

Hotel Golf ****s 01.11. – 07.12.2011 11.12. – 22.12.2011

3 noći

4 noći

5 noći

179 € 268,50 € 358 € 447,50 € 199 € 298,50 € 398 € 497,50 €

Cena u EUR odnosi se na noćenje za DVE OSOBE u dvokrevetnoj sobi i uključuje PDV.

Cena uključuje: polupansion u dvokrevetnoj sobi za dve osobe, upotrebu termalnog bazena i sauna u Hotelu Park, za goste Hotela Park, jedan ulaz u svet sauna u Wellness-centru Živa (do 3 sata), za goste Hotela Golf, neograničeno kupanje u termalnim bazenima Wellness centra Živa, u Hotelu Golf Cene za decu: dete do 2 godine: gratis, dete od 2 do 12 godina na dodatnom ležaju: 38 EUR za noć, dete od 12 godina i odrasla osoba na dodatnom ležaju: 42 EUR za noć Doplate za: turističku taksu (1,01 EUR po osobi na dan), sobu s pogledom na jezero, suite, dodatni dan, dodatne usluge wellness centara. Ponuda važi do popunjenosti određenog broja soba.

Sava Hoteli Bled, Tel.: 00386 4 579 16 00, Fax.: 00386 4 579 16 02 E-pošta: info@hotelibled.com, www.hotelibled.com

PAKET RIMSKI HEDONIZAM u Termama ptuj 27.11. – 23.12.2011 i 08.01. - 17.02.2012 Hotel

2 noći, 2 osobe Superior

Grand Hotel Primus****

198 €

Cena je u EUR za dve osobe u dvokrevetnoj sobi, minimalan boravak dve noći i uključuje PDV.

Cena uključuje: smeštaj u dvokrevetnoj sobi, polupansion, za dve osobe- švedski sto, doručak i večera (ponedeljkom i sredom je večera hedonistička-rimska), neograničeno kupanje u hotelskim bazenima, 2 x dnevno ulaz u bazene i saune u Termalnom Parku, popust na ulaz u hotelski svet sauna Flavia, kupači ogrtač, voće (jabuke) i besplatni internet u sobi Posebne pogodnosti za porodice: jedno dete do 12 g. i deca do 6 g. borave besplatno, deca od punih 6 do 10 g.: 20 € za noć, polupansion, deca od punih 10 do 15 g.: 28 € za noć, polupansion (Pogodnosti važe kod smeštaja u dvokrevetnoj sobi sa dve odrasle osobe.) Doplate za: turistička taksa: 1,09 € po osobi na dan, jednokrevetna soba: 15 € na dan, ležaj za dete: 7 € na dan. Ponuda važi do popunjenosti određenog broja soba.

Terme Ptuj, Tel.: +386 2 74 94 500 e-mail: hotel.primus@terme-ptuj.si, www.terme-ptuj.si

do otaybine Vodi~

16.qxd

11/11/2011

4:01 PM

Page 1

Vodi~ do otaybine

VESTI specijal

Nema~ka

17. novembar - 29. decembar 2011.

FILIJALA FILIJALA BAVARSKOG BAVARSKOG GIGANTA GIGANTA U U HAMBURGU HAMBURGU ORGANIZOVALA ORGANIZOVALA PROMOCIJU PROMOCIJU

AUTOPUT ]E USKORO ZAOBILAZITI SRPSKU PRESTONICU

Direktor filijale David Brauer i lepotice promotivne ve~eri

Novi BMW "jedinica" - snaga, dizajn i {tedqivost J

edna od najve}ih filijala bavarskog automobilskog giganta, B&K, sa sedi{tem u Hamburgu, organizovala je nedavno veliku promociju novog modela BMW-ove ~uvene "jedinice". Iako udaqena vi{e stotina kilometara od svoje "centrale", promocija novog BMW1 je protekla potpuno u znaku ju`nog dela Nema~ke, pa je ~ovek stekao utisak da se nalazi na poznatom Oktobarfestu - osim velikog broja devojaka u dirndl-no{wama, preko

1.000 posetilaca je moglo da mogao osvojiti kao glavni dobitak u nagradnoj igri, uverili u`iva i u specijalitetima basu se svi posetioci. Osim novarske kuhiwe, ~uvenim vrstama piva i izuzetnom pro- vog dizajna i pove}ane snage motora, novi gramu - od {utix Prodaja svih BMW1 odlirawa penala u kuje i izuzetna dobrotvorne svr- modela u ovom {tedqivost, kao he, preko odli~ne prodajnom centru i pove}an muzike do, za najmla|e, skaka- i na na{em jeziku unutra{wi prostor vozila, wa na naduvakoji sa inovativnim tehnolonom "vazdu{nom zamku". U novu dinami~nu i mo{kim re{ewima nudi veliku dernu formu, kompaktnost, radost vo`we. kao i bezbroj mogu}nosti noU filijali B&K u Hamburgu vog BMW1, koji se te ve~eri se, osim novog modela "jedi-

nice", po izuzetno povoqnim finansijskim uslovima mogu kupiti i novi BMW X1, BMW 316d TOURING (karavan) i drugi modeli, uz {iroku lepezu opreme. Tako|e, u ovom prodajnom centru, na adresi Buxtehuder Str. 112 (21073 Hamburg), "postarali" su se da ni jezik ne bude prepreka na usluzi svim potencijalnim kupcima iz biv{e Jugoslavije stoji i g. Admir Bali}, savetnik za prodaju na na{em jeziku (direktan telefon: 040/76 60 91-595). M. A.

Obilaznica do 2013. godine Zavr{etak obilaznice oko Beograda na Koridoru 10 o~ekuje se 2013. godine. Do sada je u obilaznicu, koja je po~ela da se gradi pre 21 godinu, uloèno oko 100 miliona evra, a ostalo je jo{ da se urade sektori pet i {est, od Orlova~e do Bubaw potoka, gde se trenutno rade tri mosta u vrednosti od 20 miliona evra, kao i tunel Straèvica. Izgradwa petqe Batajnica i trasa obilaznice od Batajnice do Dobanovaca u duìni od devet kilometara, kao i petqa u Dobanovcima, bi}e izgra|eni od kredita vrednog 115 miliona evra koji je Srbija dobila. Cela Batajni~ka petqa u saobra}aj }e biti pu{tena do kraja 2012. godine. Petqa se sastoji od vi{e mostova, ali dva najve}a su duìne od po 1.500 metara. Beogradska obilaznica je deo evropskog Koridora 10 i ona bi trebalo da rastereti

saobra}aj u Beogradu i izmesti prevoz opasnih materija iz grada. Beograd je jedina prestonica u ovom delu Evrope kroz koju prolazi glavni pravac autoputa. x

OAZA ZDRAVLJA - HEMEL CENTAR ZA ZDRAV @IVOT NA ZLATIBORU

Kupovinom nekretnine zara|ujete novac Z

aintrigirani velikim interesovawem na{ih sugra|ana {irom zapadne Evrope, a posebno iz [vajcarske i Nema~ke za posedovawem nekretnina u jedinstvenom kompleksu na Zlatiboru, odlu~ili smo se da istraìmo {ta je u pozadini ovakvog nesvakida{weg interesovawa. Posetom Zlatiboru do{li smo do naseqa Zova, odakle se pruà prelep pogled na zlatiborska prirodna blaga i Hemel Centar za zdrav ìvot, jedinstven kompleks sa pet zvezdica u Evropi. Hemel ove godine slavi 20 godina uspe{nog poslovawa. Poverewe izgra|eno me|u korisnicima, wihova lojalnost prema Hemel brendu i konstantan, visok kvalitet proizvoda, svakako su kqu~ni za wihov izgra|en imiy renomirane i pouzdane firme. Tradicija proizvodwe prirodnih preparata i veliki broj zadovoqnih korisnika {irom sveta potvr|uju ispravnost Hemel opredeqewa i filozofije utemeqene kroz slogan "Priroda za sve ima re{ewe samo joj treba pokloniti poverewe".

Sa tom idejom i, `eqom da u slu`bi zdravqa plemenito iskoriste sve ono {to nam je priroda dala, Hemel je izgradio Centar za zdrav `ivot - centar za detoksika-

ciju organizma i regulaciju telesne te`ine namewen o~uvawu zdravqa. Najve}i akcenat je stavqen na zdrav na~in `ivota, pre svega ishranu, fizi~ku aktivnost, boravak u prirodi, aromaterapiju, prirodne preparate... Ovakav pristup omogu}ava ja~awe i podmla|ivawe organizma, podizawe imunog sistema, eliminaciju toksina i osloba|awe od stresa, {to znatno poboq{a-

va op{te psihofizi~kog stawe. Sadr`aji ovog kompleksa su vrlo raznovrsni: SPA centar (bazeni, wellness sa saunama,

tursko kupatilo, slana soba, antirid i anticelulit tretmani, aromaterapija, razne vrste masa`a, ayurveda programi, fitne{, teretana, joga), ve{ta~ki led za klizawe, kuglane, mini-golf teren, trim staza, teniski teren i teren za basket, kongresna sala za 250 osoba, lekarska ordinacija i laboratorija, restorani, "zdrava" poslasti~arnica, prodavnica zdrave hrane ...

U okviru Centra se nalazi zaseban ulaz, pripadaju}i i kompleks apartmana i dr- deo dvori{ta, parking mesto, sopstveno prilazno venih ku}a koji su namespoqno stepeni{te i ba{tu. weni prodaji. Luksuzni Drvene ku}e su pravi apartmani su sagra|eni od draguqi iz bajke izgra|eni najkvalitetnijih prirodnih od najkvalitetnijeg materimaterijala kao zasebni jala, sibirskog kedra i keobjekti (sistem dvojnih drove sesne. Ovo drvo potiobjekata). Apartmani su ~e sa najzdravipovr{ine od jeg dela plane50 kvadrata, x Luksuzni sa mogu}no- apartmani povr{ine te, krajweg severa Sibira. {}u spajawa vi{e apartma- su od 50 kvadrata, Ovakve drvene sa mogu}no{}u ku}e koje krase na u jedan. Svi apartma- spajawa vi{e wih odmarali{ta Vejla i Aspena ni imaju u jednu celinu u Koloradu i dnevni boraostalih ~uvenih svetskih vak sa kuhiwom, trpezarizimskih odmarali{ta sa Hejom i terasom, kupatilo, melom su po~ele da krase i hodnik i spava}u sobu sa terasom. Svaki kupac apart- obronke Zlatibora. One su unikatne gra|evine izgramana besplatno dobija i preko 40 kvadrata prostora: |ene i opremqene prema

èqama kupaca. Vlasnici apartmana i drvenih ku}a mogu koristiti sadràje Hemel Centra za zdrav ìvot. Kupovinom nekretnine dobijate, osim mogu}nosti da uìvate u ~arima prirode, i mogu}nost odli~ne zarade putem iznajmqivawa preko hotelske slu`be. Koncept Hemel Centra za zdrav ìvot inspirisan je te`wom ka kvalitetnom ìvotu, koji se prvenstveno ogleda kroz zdravqe. Ukoliko se va{i ìvotni stavovi barem delimi~no uklapaju u na{e stremqewe, zajedno }emo imati priliku da uìvamo u lepoj budu}nosti. Dodatne informacije mogu se prona}i i na internet sajtu www.hemelco.com.

1117_VES_LA_17.qxd

10.11.2011

15:38

17. novembar - 29. decembar 2011.

Page 1

VESTI specijal

do otaybine Vodi~

18-19-20-21.qxd

11/11/2011

2:17 PM

Vodi~ do otaybine

Page 1

VESTI specijal

17. novembar - 29. decembar 2011.

Austrija

PUTOVANJE AUTOBUSOM

Srbija

X BE^-BEOGRADPO@AREVAC

DOGODINE NOVA STANICA Izme{tawe Beogradske autobuske stanice iz centra grada, koje se najavquje vi{e decenija, slede}e godine bi trebalo da bude ostvareno. Najpre je neophodno dovr{iti most preko Ade Ciganlije, koji }e povezivati ^ukaricu i Novi Beograd i premestiti "buvqak", jer je Generalnim urbanisti~kim planom predvi|eno da na wegovom mestu bude sagra|ena nova autobuska stanica. Od svih gradskih op{tina, novobeogradska je najboqe re{ewe zato {to }e autobuska stanica biti povezana ne samo sa drumskim, ve} i sa `elezni~kim saobra}ajem. Osim toga, predvi|eno je da na ovom potezu saobra}a i linija metroa. Da bi se izbegle eventualne saobra}ajne gu`ve, gradske vlasti planiraju i izgradwu dve servisne stanice, od kojih bi se jedna nalazila na Autokomandi, a druga na mestu sada{we Dunav-stanice.

Zvani~na autobuska linija Eurolajn svakodnevno prevozi putnike iz Be~a, preko Beograda, do Po`arevca, a kre}e sa stanice Erdberg (3. be~ki okrug). Ponedeqkom, utorkom, sredom i ~etvrtkom autobusi polaze u 19 ~asova, a petkom, subotom i nedeqom u 17 ~asova. Povratna karta do Beograda ko{ta 55 evra, a do krajwe destinacije Po`arevca 78 evra, dok u jednom pravcu iznosi 40, odnosno 49 evra.

saobra}aju ~etvrtkom u 18.30 i petkom u 16.30, sa Glavne autobuske stanice u ovom gradu. Povratna karta je 65 evra i va`i {est meseci. Dodatni popust je za decu do 10 godina i penzionere. Postoji i porodi~ni popust: za kupqene ~etiri karte jedna je gratis!

X BREGENC-PROKUPQE-NI[

X BE^-[ABAC

vratne karte do Vrwa~ke Bawe iznosi 80 evra, a u jednom pravcu 45 evra. Popust 50 odsto za decu uzrasta od ~etiri do 10 godina starosti.

Autobusi Eurolajna polaze sa stanice Erdberg svim danima, izuzev petkom. Autobusi za [abac polaze u 17.30, a petkom u 16.30. Cena povratne karte je 50 evra, a karte u jednom pravcu 30 evra.

X BE^-ZAJE^AR-NEGOTINKLADOVO

X BE^-VRWA^KA BAWAMLADENOVACDESPOTOVAC

Autoprevoznik "Goran Nikoli} prevoz" sa Erdberga kre}e ponedeqkom, utorkom, sredom ~etvrtkom i subotom u 18 ~asova, petkom i nedeqom u 15 ~asova. Organizovan je i prevoz za putnike do Kwa`evca i Bora. Povratna karta do Negotina, odnosno Kladova, ko{ta 85 evra, do Zaje~ara 80 evra.

Sa stanice Erdberg autobusi firme "Zoran Rajzen" na ovoj liniji saobra}aju svakodnevno sa polascima ponedeqkom, utorkom, sredom u 18.30, ~etvrtkom i nedeqom u 18, petkom u 15, i subotom u 17 ~asova. Cena po-

X BE^-BAWALUKASARAJEVO Eurolajns za glavni grad BiH svakodnevno prevozi putnike sa be~ke stanice Erdberg. Ponedeqkom, utorkom, sredom, ~etvrtkom, subotom i nedeqom autobus za Sarajevo, preko Bawaluke iz Be~a, kre}e u 18 ~asova, a petkom u 17 ~asova. Povratna karta do Bawaluke ko{ta 66 evra, pojedina~na 39 evra, do Sarajeva 69 evra, a u jednom pravcu 47 evra.

X LINC-VAQEVO Na ovoj, nedavno uspostavqenoj liniji, autoprevoznik Lasta saobra}a svakog da-

TABELARNI PRIKAZ AUTOBUSKIH LINIJA IZ NEMA^KE DO SRBIJE I BIH Polazak

Diseldorf

Bawaluka

Bijeqina

Doboj

1. PON 2. UTO 3. SRE 4. ^ET 5. PET 6. SUB 7. NED

VREME: CENA:

Frankfurt

VREME:

1. PON 2. UTO 3. SRE 4. ^ET 5. PET 6. SUB 7. NED VREME:

18:00

Polazak

Beograd 1. PON 2. UTO 3. SRE 4. ^ET 5. PET 6. SUB 7. NED

VREME:

05:30

08:20

175

1. PON 2. UTO 3. SRE 4. ^ET 5. PET 6. SUB 7. NED VREME:

12:45

133

1. PON 2. UTO 3. SRE 4. ^ET 5. PET 6. SUB 7. NED VREME:

16:00

116

1. PON 2. UTO 3. SRE 4. ^ET 5. PET 6. SUB 7. NED VREME: CENA:

Minhen

175

VREME:

CENA:

[tutgart

08:20

1. PON 2. UTO 3. SRE 4. ^ET 5. PET 6. SUB 7. NED

CENA:

Nirnberg

149

VREME:

CENA:

Frankfurt

17:00

1. PON 2. UTO 3. SRE 4. ^ET 5. PET 6. SUB 7. NED CENA:

Diseldorf

CENA:

1.PON 2.UTO 3.SRE 4.CET 5.PET 6.SUB 7.NED VREME: