Agrosvet 53 by Agromarket

* za preuzimanje elektronske verzije časopisa posetite našu web stranicu www.agromarket.rs

BESPLATAN PRIMERAK

god.X

broj

septembar 2013.

AGROSVET STRUČNA REVIJA

AGROSVET BROJ 53

Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 / fax: 034/308-016 www.agromarket.rs DISTRIBUTIVNI CENTRI: Kragujevac: 034/300-435, Beograd: 011/74-81-920, Valjevo: 014/286-800, Niš: 018/514-364, Subotica: 024/603-660, Zrenjanin: 023/533-550, Sombor: 025/432-410, Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET CRNA GORA Podgorica: +382 20 872 165 AGROMARKET BIH Bijeljina: +387 55 355-230, Banja Luka: +387 51 535-705 Direktor, glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj. Grafički urednik: Srđan Stevanović Sekretar redakcije: Dušica Bec REDAKCIJA: Dr Ivan Krošlak, Dragan Lazarević, Radmila Vučković, Miloš Stojanović, Slobodanka Bulatović, Momčilo Pejović, Goran Radovanović, Zdravko Ćorović Veselin Šuljagić, Duško Simić ŠTAMPA: „Grafstil“ Kragujevac Tiraž 7000 primeraka

STRUČNA SLUŽBA:

Dr Ivan Krošlak - Direktor marketinga, 063/106-63-55 Dragan Lazarević - Šef stručne službe, teren Srema 063/580-958 Dragan Đorđević - Teren Jugoistočne Srbije 063/102-23-45 Radmila Vučković - Teren Centralne Srbije 063/105-81-94 Slobodanka Bulatović - Teren Bačke 069/430-19-91 Momčilo Pejović - Teren severne Bačke i severnog Banata 063/693-147 Miloš Stojanović - Ishrana bilja u povrtarstu i voćarstvu, Zapadna Srbija 063/414-722 Goran Radovanović - Ishrana bilja u povrtarstu i voćarstvu, Centralna i Južna Srbija 069/50-70-979 Zdravko Ćorović, Ishrana bilja, ratarstvo, Vojvodina 063/112-44-01

PRODAJA: DC Kragujevac Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278

DC Niš Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929 Vladimir Majstorović, 063/10-58-276

DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78

DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495

DC Sombor Nada Jovanović, 063/693-501 Daniel Grnja, 063/438-641

DC Podgorica Miodrag Bogdanović, + 382 69 300-844 Miroslav Jokić, + 382 69 300-845 Gojko Ljumović +382 69 183-032

DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65 713-435 Slobodan Lukić, +387 66 001-352 Dragan Ćurković, +387 65 823-046 Maja Mirković, +387 65 146-875

DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Ivan Gnjatović, 063/11-24-540 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570

DC Bijeljina Milenko Krsmanović, +387 65 643-466 Zoran Hamzić, +387 65 823-046 Mladen Bijelić, +387 66 365-978 Miroslav Vesić, +387 66 394-750 Miloš Lukić, +387 65 189-104

SADRŽAJ REČ UREDNIKA ________________________________________4 AM VESTI________ ___________________________________5 PŠENICA! KAKO DO SIGURNOG PROFITA?________________________8 TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE ULJANE REPICE I MERE ZAŠTITE U JESENJEM PERIODU_________________________10 PISMO SRPSKOM HLEBOTVORCU____________________________14 UPOTREBA MEHANIZACIJE I STANJE POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA________________________16 SA AGRARNIH MERIDIJANA________________________________18 BORNEO U ZAŠTITI VOĆA_________________________________22 TEPPEKI 500 WG – NOVO REŠENJE U SUZBIJANJU BILJNIH VAŠI__________24 KALCIJUM, GOSPODAR IZ SENKE U ISHRANI VOĆA I POVRĆA ____________31 BIOTEHNIČKA SREDSTVA U ZAŠTITI GAJENIH BILJAKA______________34 NAŠA MALA GALERIJA__________________________________40 KALENDAR POLJOPRIVREDNIH RADOVA U JULU I SEPTEMBRU__________42 DOLMAR - SNAGA KOJA OBARA______________________________45 NEŠTO LEPO I ZDRAVO – ŽUTO BLAGO_________________________47 SIVA TRULEŽ - PROBLEM OD NICANJA DO SKLADIŠTA_________________49

AGROSVET BR. 53

REČ UREDNIKA

U fudbalu u zavisnosti od afiniteta, neko je voleo sigurnog golmana, britkog beka, stamenog centarhalfa, svuda prisutnu polutku ili halfa, vihorno krilo, rasnog centarfora. Međutim, pravi stručnjaci su oduvek tražili tzv. vođu, mozak tima, pakera ili plejmejkera. To je onaj igrač, najčešće sa brojem 10 na leđima (Pele, Ziko, Platini, Maradona, Gulit, Piksi, Ronaldinjo, Mesi…) koji misli za celu ekipu, otvara prostor i kreira optimalne uslove ostalim igračima da se razigraju. Možda se nekome čini da povezivati fudbal i poljoprivredu jednostavno ne ide. Ali smatram da ipak može. A evo i objašnjenja. U godinama koje su nam prethodile, verovatno i u narednim, a da i ne pričamo (pišemo) o tekućoj, pokazalo se da se bez dobrog pakera, odnosno agrotehničara, ne mogu ostvariti dobri rezultati u proizvodnji. Samo onaj koji se izborio da se na vreme (prošle godine) obavi ljušćenje stnjike, tretman herbicidima na bazi glifosata, hemijska analiza zemljišta i na bazi nje đubrenje osnovnim đubrivom, duboko oranje, kvalitetna predsetvena priprema zemljišta, setva, valjanje, prihrana opet na bazi analize i redovna i pravovremena zaštita od korovskih biljka, štetnih insekata i bolesti, može da se nada prinosima koji donose profit i pored manjka padavina, njihovog neravnomernog rasporeda, desetine tropskih dana ovog leta. Preskakanje igre, igra iz prekida je samo izgovor za izostanak ili nemanje vođe. Naravno, ne može plejmejker sam. Mora da ima uz sebe i veštog mehaniztora i kvalitetnog zaštitara. Samo tako organizovani mogu da naprave igru koja donosi rezultat. Za fudbal se zna, kranji cilj je “balun u mriži”, a za poljoprivredu, visok prinos i kvalitet i profitabilna proizvodnja. Mi u poljoprivredi imamo takve, a u fudbalu je Piksi okačio kopačke o kiln još u prošlom veku. Ko je uopšte pomenuo Mihajlovića?

AM vesti

priredili: Slobodanka Bulatović, Goran Radovanović, Zdravko Ćorović, Miloš Stojanović, Predrag Nikolić, Nenad Sredojevićić

akon brojnih dana strnih žita koji su obeležili jun, tokom jula i avgusta, vodeći povrtarski krajevi su ugostili brojne posetioce. Dani povrtara su bila prilika da se predstavi potencijali u povrtarskoj proizvodnji pojedinih područja, novi sormiment, novi tehnološki postupci u proizvodnji, formulacije đubriva i pesticida. Razmena iskustva, nadmetanje u krupnoći, ukusu, kvalitetu, obojenosti plodova, pre svega paprike i paradjza i nadasve druženje su zajednička crta ovih dešavanja. Kraj leta obeležili su svojim manifestacijama i voćari, kao i sector garden programa. Pravi uvod u jesenjska dešavanja.

Selo Vinarce, na 10 km od Leskovca, a na imanju ZZ “Zelena Zvezda”, bio je domaćin 8.VII Dana polja čiju su organizaciju pomogli i kompanije AgroArm, Agromarket i Fertico. Na skupu su prikazani ogledi sa hibridima paradajza kompanije Seminis, kao i kompletna tehnologija proizvodnje koju preporučuju saradnici AgroServis službe kompanija Agromarket. Oko 170 učesnika ove manifestacije moglo je da se uveri da su i sortiment ali i tehnologija proizvodnje doveli do toga da je kondiciono stanje biljaka vrlo dobro i pored niza problema u proizvodnji, koji su bili van kontrole. Tako, nije bilo odbacivanja cvetova i plodova, pa čak i do 10.sprata. Sama prihrana je iz razloga tehničke prirode bila uniformna, te su se neki hibridi pokazali u punom sjaju, dok su drugi malo zatajili, na prvom mestu hibridi ranije sadnje. Ali i to je dragoceno iskustvo koje se ponelo iz Vinarca.

U mestu Brestovcu kod Leskovca, 12. jula održani su Dani povrća u organizaciji firme “Agrohemija”. Ova kompanija predstavlja lidera u oblasti intenzivne proizvodnje, na nivou južne i istočne Srbije, ali i šire, čemu svedoči preko 150 posetilaca iz svih krajeva Srbije, kao i iz inostranstva (Mađarska, Grčka, Kosovo, Rumunija). Agilni direktor firme, Đokica Perić je neko ko poslednjih dvadesetak godina sa svojim saradnicima, nekad i mukotrpno ali strpljivo menja sliku povrtarske proizvodnje ovih prostora. Na skupu je promovisan veliki broj genotipova različitog plasteničkog povrća, a najviše paradajza turske firme Yuksel, kao i izraelskih, mađarskih i holandskih proizvođača. Skup je bio i svojevrsna promocija savremene tehnologija proizvodnje u zatvorenom prostoru, uz maksimalnu automatizaciju kontrole proizvodnih parametara. Naravno, uz sve to, predstavljena je i saradnja AgroServisa kompanija Agromarket i Fertico, kako u domenu praćenja određenih parametara tokom proizvodnje tako i korišćenja proizvoda linije FitoFert.. U Ruskom Krsturu se 17. i 18. avgusta održano turističko-privredno i kulturna manifestacija “Dani krsturske paprika”. Nosilac projekta ove manifestavije je Udruženje paprikara Ruskog Krstura uz finansijsku 55

pomoć Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, opštine Kula, Mesne zajednice Ruski Krstur. Prijatelji koji su pomogli održavanje ovog skupa su PSS Vrbas i PSS Sombor, Virginia, Scala grin i Agromarket, kao i sponzori iz samog mesta i okoline. Na brojnim štandovima, preko 30 izlagača, koji su obilovali različitim bojama i oblicima predstavljena je ponuda, pre svega otkupljivačima paprika i proizvoda od paprike. Posetioci, nih oko 200 moglo je i da se upozna i sa bogatsvom nasleđa Rusina koji žive i rade na ovim prostorima kroz proizvode starih zanata i domaće radinosti. Od juga do severa paprika i paradajz, uz nešto skromnije učešće krastaca i dinje ispunjavali su čula posetilaca dana povrtara. Za zimnicu se ne treba bojati, sirovine i to kvalitetne itekako ima.

Osečina je 30. 08. do 1. 09. u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, organizovala je kulturno-zabavnu manifestaciju pod nazivom “Sajma Šljiva Osečina 2013”. Sa preko 200 izlagača i oko 100 takmičara (poljoprivrednih proizvođača i prerađivača proizvoda od šljive) sajam je zauzeo značajno mesto na mapi poljoprivrednih manifestacija u regionu. Gosti i izlagači iz zemalja okruženja (Hrvatska, Bosna I Hercegovina, Republika Srpska, Slovenija…) dali su manifestaciji i međunarodni karakter. Kompanija Agromarket iz Kragujevca, preko svog Distributivnog centar u Valjevu i ove kao i predhodnih nekoliko godina podržala je ovu manifestaciju i prihvatila učešće na sajmu kao jedan od generalnih sponzora. Na velikom izložbenom prostoru prikazani su noviteti kompanije iz oblasti zaštite i ishrane voća i garden programa, pogotovo proizvodni programa Villager-a i agrorepromaterijala za preradu voća. Meštani sela Drenovac kod Paraćina su 1. septembra organizovalli tradicionalan, III skup pod nazivom “Dan paprika”. Na skupu je izlagao veći broj proizvođača povrća iz Pomoravlja, a preko 200 posetilaca je imalo prilike da se upozna i sa ponudom proizvoda povrća semenske kuće Nunhems, kao i pesticida i đubriva Dipkom i Agromarket. Predstavnici AgroServis službe su zainteresovanim učesnicima vršili besplatne analize

zemljišta i vode za zalivanje, a za najbolje takmičare bile su obezbeđene i nagrade, proizvodi iz linije FitoFert. Pored takmičarskog dela (dužina, težina ploda) organizovan je i kraći kulturno umetnički program, kao i turnir u šahu za mlađe Drenovčane. Sve u svemu, jedno lepo druženje u Drenovcu, a sve u cilju daljeg proširenja proizvodnje paprika u ovim krajevima. Gornja Radgona je od 24. do 29 avgusta bila domaćin najstarije sajmske manifestacijeje 51st INTERNETIONAL FAIR OF AGRICULTURE AND FOOD – 51. Međunarodni sajam poljoprivrede i hrane. Tokom 6 dana preko 100000 posetilaca obišlo je sajam i razgledalo ponudu preko 4500 izlagača. Kao jedina kompanija iz Srbije, Agromarket je prvi put kao učesnik predstavio svoj brend Villager. Izloženi proizvodi, stručnost domaćina štanda privukali su veliki broj kako poslovnih partnera, tako i posetioca, hobista, ali i profesionalaca. Najveću pažnju svakako je izazvala demonstracija pojedinih uređaja i demo vozilo „Villager“. Prvo pojavljivanje u Sloveniji donelo je i prve kontakte i temelj za buduću saradnju.

Poslovni partnneri „Leon” - Negotin, “Metalka” – Bor, “TRI-O” – Aranđelovac, “Vera” - Prokuplje, “Klas” - Kursumlija, “Pisar” – Vranje, “Gvozđar” Kruševac, “Oxa” - Beograd, “Altes” - Pančevo, “Fis” - Šabac, “Lukić” - Despotovac, “Krug” - Gornji Milanovac, “Sunce” - Trstenik, “Par-Ma” - Paraćin, “Pejanović” - Modriča, “Centrum” - Banja Luka, “Moto-remont” - Brčko, “Spel” - Banja Luka, “AB trgovina” - Zrenjanin, “Tehno fleks” - Nova Pazova su tokom letnjih meseci bili domaćini promotivnih aktivnosti kolega iz Garden programa koji su svojim demo vozilom prokrstarili hiljade kilometara po Srbiji i Republici Srpskoj. Neposredno, na licu mesta, stručno obučeni saradnici su kupcima i zainteresovanim posetiocima demonstrirali lakoću u rukovanju i kvalitet uređaja iz linije “Villager”. Akcija koja je po reakcijama i poslovnih partnera i krajnjim kupcima dala odlične rezultate.

NAMA VERUJU! Agromarket doo, KraljevaÄ?kog bataljona 235/2, Kragujevac Kragujevac 034/300-435, Beograd 011/74-81-920, Zrenjanin 023/533-550, Valjevo 014/286-800, Subotica 024/603-660, Sombor 025/432-410, S.Mitrovica 022/649-013, NiĹĄ 018/514-364

Pšenica! Kako do sigurnog profita?

priredio: Zdravko Ćorović, dipl. inž. polj.

Đubrenje svake biljne vrste zavisi od potencijala sorte, kvaliteta i osobina zemljišta, intenziteta agrotehničkih mera i od agroekoloških uslova godine. Osnovno đubrenje za pšenicu se kod nas obavlja primenom mineralnih kompleksnih ili mešanih đubriva, pred osnovnu obradu, a u novije vreme se koriste i mineralna jedno, ili dvokomponentna đubriva. Na osnovu naučne literature koja prezentuje višedecenijsko iskustvo i rezultate brojnih ogleda i naučnih eksperimenata, za postizanje prinosa od 1 t zrna po ha i odgovarajuću vegetativnu masu, pšenica iz zemljišta iznese sledeće količine makro elemenata: N - 20 – 30 kg/ha, odnosno prosečno 25 kg/ha P2O5 - 8 – 16 kg/ha, odnosno prosečno 12 kg/ha K2O - 17 – 25 kg/ha, odnosno prosečno 21 kg/ha

Na osnovu prosečnih vrednosti vidimo da relativni međusobni odnos hranljivih elemenata iznosi približno 2 : 1 : 1,8. Ovaj odnos hranljivih elemenata treba da nam bude vodilja prilikom planiranja đubrenja za pšenicu. Treba iskoristiti mogućnost analize zemljišta pre setve pšenice i na osnovu rezultata analize sve stručne institucije koje su registrovane za vršenje uzorkovanja zemljišta daju i preporuke za đubrenje na osnovu kojih se hrani biljka, a ne “baca” đubrivo.

rolazi još jedna vegetaciona sezona, a takođe i ova 2013 godina. Sa pšenicom, prvo “slatke muke“ oko roda koji je bio daleko iznad proseka, a po nekima i rekordan. Ratari su se nadali prvoj dobroj pari, tim pre što je predhodne 2012., pšenica bila jedna od najrentabilnijih useva u ratarstvu, ali kao po pravilu uz dobar rod ide “mršava” cena koja je u samoj žetvi “sagorela” sve nade ratara o doboj zaradi. Mnogi će reći da više neće sejati hlebno žito ili da će smanjiti površine, a takođe i smanjiti ulaganja u proizvodnju istog, pri čemu se prvo misli na smanjenje, a negde i izostavljanje osnovnog đubrenja. Na tržištu koje je otvoreno samo za one koji imaju visoke prinose i kvalitet proizvoda te stoga mogu da se izbore za dugogodišnji opstanak u proizvodnji, jedna od značajnih mera za postizanje visokih stabilnih prinosa je svakako pravilno đubrenje.

Svakako, da bi se ratari izborili za veći profit i sigurnost proizvodnje moraju se pratiti i u potpunosti primenjivati najsavremenije agrotehničke mere kojima se postižu visoki i stabilni prinosi u višegodišnem periodu, a time i sigurnost i stabilnost profita. 8

Prilikom unošenja đubriva u zemljište pre setve u jesen, unosi se celokupna planirana količina P2O5 i K2O, a 1/4 do 1/3 planirane količine N. Na osnovu planiranog prinosa i rezultata analize zemljišta određuju se količine đubriva koje će se primeniti. Tako za planirani prinos od 7t/ha zrna, potrebne količine hraniva su : N 175 kg/ha; P2O5 84 kg/ha, a K2O 147 kg/ha. Pored ovog da bi se đubrilo racionalno ana-

lizom zemljišta se utvrđuje da li na osnovu sadržaja hranljivih elemenata u zemljištu i njegove sposobnosti mineralizacije umanjujemo ili ne planirane količine đubriva.

Od formulacija koje su prisutne na našem tržištu najviše se koriste kombinacije NPK 8:16:24, 15:15:15, 16:16:16, od kojih je najpogodnija prva. Da bi se što preciznije odgovorilo potrebama biljaka za hranivima i radi lakšeg formiranja zahtevanog odnosa hraniva u skorije vreme se sve više koriste jedno i dvokomponentna đubriva MAP i KCl.

Nakon obavljenog osnovnog đubrenja pred osnovnu obradu, prihrana, odnosno đubrenje N se obavlja u proleće naredne godine i to najbolje u 2 puta: I put prilikom početka bokorenja i II put u vlatanju pred samo klasanje. Od formulacija prisutnih na tržištu koriste se UREA, KAN, AN,SAN itd. Za pravilan i ujednačen rast razvoj biljaka pored makroelemenata potrebno je obezbediti i pravilnu i pravovremenu ishranu neophodnim mikroelementima uz stimulaciju organskim biostimulatorima koji utiču na pojačanu toleranciju useva na stresne uslove kao što su niska temperatura (mrazevi), zabarenost, suša, prouzrokovači bolesti i biljne štetočine. Ova mera prihrane se obavlja primenom kristalnih i tečnih folijarnih đubriva, zajedno sa zaštitom od korova i biljnih bolesti, ili samostalnim prohodom. Za folijarnu prihranu pšenice Agromarket preporučuje sledeće formulacije folijarnih đubriva: FitoFert Humisuper u dozi 5 l./ha, primena u fazi bokorenja zajedno sa zaštitom od korova i FitoFert Kristal 20:20:20 u dozi 4 kg/ha, primena u fazi klasanja, zajedno sa zaštitom od biljnih bolesti, štetnih insekata, ili samostalno.

Tehnologija proizvodnje uljane repice i mere zaštite u jesenjem periodu

roizvodnja uljane repice u celom svetu doživljava porast, kod nas takođe samo znatno slabijeg inteziteta. Proizvodi se zbog semena bogatog uljem koje se rafinisano koristi za ljudsku ishranu, a nerafinisano kao sirovina za industrijsku preradu. Najveći svetski proizvođači su zemlje Azije, a među njima prednjače Kina i Indija, zatim Kanada. Još jedna korist od uljane repice je ta što je dobra paša za pčele i dobra je medonosna biljka, daje oko 50 kg/ha meda. Proizvodnja je prilično jednostavna, a prihod dobar. Najbolji predusevi su strnine zbog ranog skidanja useva i dovoljno vremena za kvalitetnu primenu zemljišta. Idealno bi bilo posle skidanja strnina izvršiti „garenje“ na 10 - 15 cm, najčešće tanjiračom. U poslednje vreme česta je praksa garenja zemljišta mašinama za redukovanu obradu tipa „Discordon“, „TopDown“ koje u jednom prohodu rade podrivanje, tanjiranje, spremanje i valjanje tipa Kembridž valjci (Slika 1. i 2.) Često se i osnovna obrada radi tim mašinama koje imaju brojne prednosti (više operacija u jednom prohodu, manja potrošnja goriva, manje rada, itd.) ali istine radi, ima i nedostataka (slabije prevrtanje zemljišta i zaoravanje žetvenih ostataka, obično veća zakorovljenost uskolisnim korovima naredne godine). Oranje bi trebalo uraditi 30-tak dana pred setvu i odmah uraditi „zatvaranje“ brazde da bi se sprečio gubitak vlage i sleglo zemljište. Predsetvena priprema treba da bude kvalitetna, ne bi

priredli: Momčilo Pejović, dipl. inž. polj. Slobodanka Bulatović, dipl. inž. polj.

trebalo da ide odmah posle oranja jer ostaju vazdušni džepovi u zemljištu. Sitno seme uljane repice zahteva i fino usitnjen setveni sloj zemljišta. Đubrenje treba raditi prema potrebama useva (treba imati u vidu da su potrebe znatno veće od iznošenja prinosom) i sadržaju hraniva u zemljištu na osnovu urađene analize zemljišta. Tako, 100 kg prinosa uljane repice iznosi 4 - 6 kg N, 3 - 4 kg P i 6 - 10 kg K. Najveći uticaj na prinos ima azot, a na kvalitet zrna fosfor. Za prinos od 3 t/ha potrebno je biljci obezbediti prosečno 210 kg N, 80 kg P i 300 kg K. Svakih dodatnih 0,5 t/ ha prinosa zahteva dodatnih 30 kg/ha azota, do prinosa od 5 t/ha. Ukupnu količinu fosfornih i kalijumovih đubriva i 1/3 azota treba primeniti pred osnovnu obradu, a ostatak azota na proleće kao prihranu. Ispitivanja u Velikoj Britaniji su pokazala da primena 40 kg/ha azota u cvetanju dovodi do povećanja prinosa za 0,25 t/ha ali i do smanjenja sadržaja ulja za 0,9 % što zajedno iznosi povećanje prinosa za 0,2 t/ha. Uljana repica najintezivnije usvaja azot do faze cvetanja, posle čega se usvajanje naglo smanjuje. Tada dolazi do intezivne translokacije azota i ugljenih hidrata unutar biljke. Da bi se postigao optimalni GAI od 3,5 (indeks zelene površine) u cvetanju i nalivanju, za svaku jedinicu je potrebno 50 kg azota tj 3,5 x 50 = 175 kg/ha azota. Razvijenost biljaka se obično meri indeksom zelene površine (GAI - Green Area Index), koji u suštini predstavlja odnos zelene bilj-

ne mase (nadzemni deo) i površine koju biljka pokriva, tj. zelena biljna masa u kg pomnožena sa 0,8. Uljana repica koristi azot iz đubriva sa efikasnošću od 60 % dok mineralizovani azot iz zemljišta koristi sa čak 100% efikasnosti. U svetu se sve češće u makroelemente ubraja i sumpor koji čiji je sadržaj u zemljištu (na svetskom nivou) tokom 80-tih godina značajno smanjio. Setva se obavlja u periodu od 20. avgusta – 20. septembra. Prerana kao i prekasna setva deluju loše na razvoj uljane repice. Rana setva izaziva veći razvoj nadzemne mase i postoji mogućnost od izmrzavanja useva, dok kasna setva dovodi do formiranja nedovoljno razvijenog useva koji u zimu ulazi loše pripremljen i takođe osetljiv na izmrzavanje. U Bugarskoj postoji praksa sejanja uljane repice čim se stvore uslovi za kvalitetnu setvu, čak i početkom avgusta, pri čemu se u jesenjem i prolećnom periodu uvek vrše tretiranje određenim fungicidima iz grupe triazola koji blago zaustavljaju porast nadzemne mase na čiji račun se koren intezivnije razvija te biljka spremnija ulazi u zimu. Optimalan sklop u setvi je 55 - 65 biljaka/m2 da bi u žetvi bio 50 55 biljaka/m2. Međuredni razmak pri setvi je 25 cm, a dubina setve do maksimalnih 2,5 cm. U suvljem zemljištu je posle setve potrebno obaviti valjanje, zbog podizanja kapilarne vlage iz dubljih slojeva u zonu semena, a u slučaju duže suše potrebno je i zalivanje. Proizvođači znaju da kvalitetnom i pravovremenom setvom mogu dobiti dobar usev. Međutim, taj i takav usev čeka još izazova, a prvi su svakako štetni insekti. Najznačajniji su svakako buvači i repičina osa. Buvači – Psylliodes spp., Phyllotreta spp. (Slika 4) insekti do 0,5 cm dužine, tamnoplave ili tamnozelene boje (zavisno od vrste) metalnog sjaja. Oštećenja koja nanose na bilj-

kama uljane repice su u vidu jamičastih otvora na kotiledonima i mladim listovima. Na višim dnevnim temperaturama štete su veće, jer insektima pogoduje toplo vreme pa samim tim biljka sporije raste i povećava se osetljivost na izmrzavanja. Na velikim udaljenostima (i do 4 km) insekt pronalazi usev uljane repice. Aktiviraju se krajem avgusta i početkom septembra. Ženke buvača polažu jaja u blizini biljke u zemljište od septembra meseca. Oštećenja nastaju tako što se larve ubušuju u lisne drške donjih listova, penju se do vršnih delova i svoj životni ciklus nastavljaju i u zimskom periodu, naročito za vreme blagih zima. Zato je najbolje suzbijati odraslog insekta, ako se tokom jesenjeg perioda ustanovi više od dva imaga po metru kvadratnom ili kad se po dužnom metru pronađe 1 buvač, odnosno ako je oštećeno 10 % lisne mase. Odlični rezultati se postižu sa insekticidima na bazi piretroida i to insekticidom Cytrin 250 EC u dozi 0,12 – 0,2 l/ha koji se primenjuje po nižim dnevnim temperaturama. 11

Drugi veoma značajan štetnik u proizvodnji uljane repice tokom jesenjeg perioda je repičina lisna osa Athalia colibri, Athalia rosae ((Slika 3). Odrasla osa je žuto narandžaste boje, zdepastog tela, dok im je glava i pipci crne boje. Duga je 7-8 mm, Mlade gusenice su ispočetka zelenkaste do tamno zelene i na kraju crne boje, duge do 20 mm. Ima 2-3 generacije godišnje, a prezimljava larva poslednje generacije. Druga generacija pravi najveće štete i nanosi oštećenja na usevu uljane repice tokom jesenjeg perioda, od septembra do kasno u jesen.Temperature tokom tog perioda su beznačajne za njen rast i razviće. Razvoj gusenice traje 15-20 dana, presvlači se 5 puta. Pagusenice se pile posle 6-12 dana, a njihov razvoj traje 12-20 dana. Veoma brojne ose u jesen na usevima uljane repice izazivaju golobrst. Lišće izgriza između nerava, a zatim ga skeletiraju, tako da ostaje samo glavna nervatura i patrljka na biljci. Pagusenice za tri poslednja dana svog razvoja pojedu više od

75 % ukupne hrane tokom svog života. Kritična vrednost kada se usev tretira od ovog štetnika je kada se vizuelno ustanovi u proseku više od jedne pagusenice po biljci ili 50 gusenica po kvadratnom metru, a gusenice su manje od 10 mm. Oba navedena insekta se efikasno suzbijaju sa insekticidima iz grupe piretroida: Vantex 0,06 l/ha, Cythrin 0,25 l/ha i Nurelle D 1 – 1,5 l/ha. Da napomenemo da i agrotehničke mere u značajnom obimu mogu da doprinesu smanjenju štete od lisne ose, kao i pravilni plodored. Prostorna izolacija starog i novog repišta, optimalni rok setve, obilnija primena mineralna đubriva koja doprinose da se biljke brže rastu i razvijaju tokom jesenjeg perioda i ulaze u zimski period sa većim porastom i većom lisnom masom takođe doprinose smanjenju šteta od buvača i lisnih osa..

Plodovi našeg rada Sve što proizvodimo ugrađeno je u ono od čega i sa čim živimo. I zato nam je stalo!

Trend® 90 o k v a š i v a č

acanto® Plus alert® S Curzate® M Wg Curzate® r Wg equation® Pro Wg Kocide® 2000 Talendo® f u n g i c i d i

avaunt® 15 eC Coragen® 20 SC lannate® 25 WP lannate® 90 vydate® 10 l i n s e k t i c i d i

™

arigo Cordus® 75 Wg express® 50 SX granstar® extra PX grid® 75 Wg Harmony® 75 Wg laren Max® PX Safari® 50 Wg Tarot® 25 Wg Tarot® Plus Wg h e r b i c i d i

Ovaj štampani materijal je informativnog karaktera, pre primene opisanih sredstava obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. © Copyright 2012. DuPont. Sva prava zadržana. DuPont Oval logo, DuPont®, The miracle of science™ i imena proizvoda su robne marke i zaštićena imena kompanije E.I. du Pont de Nemours i njenih članica. Koristite proizvode za zaštitu bilja bezbedno i odgovorno.

Pismo srpskom hlebotvorcu

priredio: Goran Radovanović, dipl. inž. polj.

ragi moj hlebotvorče, kako te nazva jedan naš poeta, ti koji iz crne zemljice stvaraš beli hleb i “uz hleb”, obraćam ti se sa dužnim poštovanjem koje si sticao kroz vekove stradalačke istorije. Nedavno začuh priču nekih ruskih monaha, koji sa tugom gledaju na svoju braću, iz Srbije. Zašto sa tugom? Kako oni vide, kroz vekove Srbi su svoje spasenje tražili stradanjem. E to treba da se promeni. Spasenje neki traže milostinjom, što nije nama svojstveno i naravno ostaje nam molitva. Postoji u narodu, među čestitim i radnim domaćinima i mudrost koja kaže da je rad najveća molitva. Pa dragi moj hlebotvorče, kada već radiš trošeći poslednje atome svoje snage, želeo bih, ne vređajući tvoju inteligenciju, da ti pomognem da sa manje prolivenog znoja ubireš slađe plodove svog rada. Nekad čovek od silnih obaveza nema vremena ni da se osvrne i sagleda šta je to do sad uradio. Upravo na to želim ovom prilikom da te podsetim, da nađeš to malo vremena i pogledaš šta i kako radiš i sam se presabereš. Našli smo se u turobnim vremenima, koja nekad ne znaju da praštaju načinjene greške. Sve se svodi na obaveznu računicu i trku sa prirodom i vremenom.Tekuća, 2013. godina je jako specifična sa puno iznenađenja i jednostavno nije i ne dozvoljava ni malo opuštanja. Takve možemo i u buduće da očekujemo. Vrlo često proizvođači imaju želju da povećavaju površine, a da iz postojećih nisu izvukli maksimum. Preporuka je da se boljim posvećenjem na postojećoj površini, uz gotovo isto angažovanje radne snage, poveća rentabilnost proizvodnje, pa da pšenica redovno daje 6-7 t/ha, a ne 1,5-2, da jabuka daje 50-70 t/ha, a ne 12-15, da krastavac daje 10-12 kg po biljci, a ne 2-3kg i tako u nedogled. Ne postoji perpetum mobile i nije moguće niizčega stvoriti nešto. Tako pomenuti prinos pšenice od 6-7 t/ ha, zahteva po principima dobre poljoprivredne prakse kvalitetnu i pravovremenu pripremu zemljišta, zahteva unošenje organske materije (poželjno 30-ak t/ha staj-

njaka), zajedno sa dobrim količinama mineralnih hraniva (400-500 kg adekvatnih formulacija), a na osnovu sprovedene analize zemljišta. Pa kada se kvalitetno dorađeno i deklarisano sortno seme poseje na vreme, biljka ima sve preduslove za obrazovanje dugog klasa sa velikim brojem klasića i zrna u sebi. Redovnim praćenjem i kontrolisanjem štetočina, bolesti i korova, smanjuje se konkurencija gajenoj biljci i omogućuje iskorišćenje njenog genetskog potencijala. U nekim evropskim državama nezamislivo je gajiti strnine bez zalivnih sistema, tako da nema potrebe za dodolama…I tu Agromarket sprema prijatno iznenađenje svojim proizvođačima. Od sledeće sezone u prodaji će se naći specijalan rasprskivač Gold Rain – “zlatna kiša”, koji štedi vodu, a cena je pristipačna. Na kraju rezultati ne mogu da izostanu, a profit je zagarantovan. Slično je i sa drugim poljoprivrednim proizvodnjama. A uz hleb, u vrelim letnjim ali i hladnim zimskim danima, povrće sveže ili konzervirano izvor je vitamina. Povrtarska proizvodnja, kao jedna od intenzivnijih, troši puno rada i sredstava, ali za uzvrat može, a ne mora i puno da vrati. Ona je kao hodanje po žici i što duži štap obezbedimo, to ćemo imati više ravnoteže. Taj duži štap često predstavlja još jedno prskanje pesticidima, izbalansiranu prihranu makro i mikro elementima, navodnjavanje, a upravo to pravi razliku od zarade do gubitka. Navešću primer, proizvodnja rasada je jako bitna, a u te svrhe je neohodno upotrebiti sortno i deklarisano seme, zatim supstrate Terracult, a ne tzv. šumsku zemlju, jer supstrati ublažavaju najčešće neadekvatne parametre vode kojom se rasad zaliva i efikasno drže u sebi, kao rezervu, sve korisne mikro i makro elemente, koje biljke redovno treba da dobijaju iz đuva

FitoFert HumiStart. Rasad treba redovno tretirati u preparatima Proplant, Fostonic i Funomil, kako bi se minimalizovala mogućnost prisustva fitopatogena. Da bi maksimalno iskoristile sunčevu svetlost biljke treba smestiti ispod kvalitetne Ileri Plastik folije, koja ima veliki broj karakteristika koje u znatnoj meri doprinose pravilnom rastu i razviću gajenog bilja. Zasade i useve još treba obezbediti kvalitetnim sistemima za navodnjavanje SunStream (Isko Plastik), tolerantnim na oštećenja od insekata i glodara, kao i na začepljenja od koloida i kamenca. Kada se po tačno propisanoj tehnologiji stručne službe Agromarketa pravovremeno i u adekvatnim količinama i koncentracijama upotrebe razne formulacije specijalizovanih FitoFert proizvoda, kao i sredstava za zaštitu bilja iz AGM široke palete proizvoda, onda se svi rizici u proizvodnji svode na minimum. Tako se i u ekstremnim uslovima dobija visok prinos jako kvalitetnih plodova, vrhunske zdravstvene ispravnosti, pa će i cena koštanja po jedinici proizvoda biti niža, ostvarena cena na tržištu viša, a proizvođač će ostvariti visoku zaradu. Evo jednog konkretnog primera. u Srbiji je u poslednje vreme jako teško naći kvalitetnu proizvodnju krastavca starije sadnje. Zbog specifičnih klimatskih uslova neki od preparata nisu ispoljili najbolje dejstvo, a štetočine su maksimalno bile prisutne i uzele su svoj danak. Ova godina je karakteristična po ogromnoj brojnosti grinje i u slučaju tretiranja akaricidima na bazi abamektinima po višim temperaturama te je izostalo puno dejstvo. Agromarket u svojoj ponudi ima i nekoliko drugih preparata, koji zasigurno deluju i pri povišenim temperaturama. Takav je npr. preparat Demitan, a suzbija jaja štetočine, kao i sve razvojne stadijume grinje. Ko je u datom momentu, a po savetu naše stručne službe napravio neznatno veći izdatak i tretirao zasad ovim akaricidom, sačuvao je proizvodnju i dalje eksploatibriše iste biljke. U vreme kada je niža cena povrću proizvođači izbegavaju investicije u proizvodnju, pa tako gube i prinos i kvalitet. Upravo tu je poenta ove priče. Treba sačuvati proizvodnju, jer sa povećanjem prinosa smanjuje se cena koštanja po jedinici proizvoda, pa će krastavac umesto 15 din/kg da košta proizvođača svega 5,5 din/kg i tako ostvariti znatno veći profit.

Onaj ko je navodno uštetdeo na preparatu ili prihrani, što je verovatno manje od 10% ukupnih troškova proizvodnje, izgubio je u potpunosti biljke, što ga mnogo više košta. Izgubio je prvo kvalitet proizvoda, pa količinu, pa je izgubio kontinuitet u proizvodnji i na kraju ekstenzivirao svoju proizvodnju. Agromarket, kao jedinstvena kompanija koja, pored distribucije svega što treba jednom poljoprivredniku, kao što si ti, moj hlebotvorče, ima sopstvene proizvodne kapacitete. Sa svojim timovima stručnjaka trudi da svojim primerom pokaže put kojim treba ići, organizujući brojna stručna predavanja, dane polja, uvodeći inovativne proizvode i tehnologije, izrađuje veliki broj štampanih materijala, šalje veliki broj pravovremenih stručnih preporuka putem SMS-ova…, i to sve besplatno. Dragi moj hlebotvorče, iskoristi i ti dobru volju, znanje, stručnost i iskustvo zaposlenih u Agromarketu i postani još bolji proizvođač, na obostranu korist i zadovoljstvo, za duži niz godina. Tako ćeš, dragi moj hlebotvorče biti jak ti, a sa tobom i tvoja porodica, sredina u kojoj stvaraš, domovina kojoj pripadaš, a put do spasenja ostvaren radom, kao najvećom našom molitvom. Stojim ti na raspolaganju svojim skromnim znanjem i iskustvom iz povrtarske oblasti, kao deo jednog kompleksnog tima, čije ime svi sa ponosom nosimo. Do sledećeg susreta zdravo mi ostaj i srdačno te pozdravljam.

Upotreba mehanizacije i stanje poljoprivrednog zemljišta

ntenzivna poljoprivredna proizvodnja zahteva masovnu upotrebu mehanizacije, tokom celog procesa proizvodnje (priprema, setva, žetva). Međutim, prilikom svih tih operacija dolazi do sabijanja zemljišta što se negativno odražava na zapreminsku masu i strukturu zemljišta, vodno-vazdušni i toplotni režim, kao i na biološke i hemijske procese u zemljištu. Kako u narednom periodu dolazi upravo vreme u kome će se veliki deo poljoprivrednih površina opteretiti mehanizacijom, bilo da se radi o žetvi suncokreta i soje, siliranju i berbi kukuruza, vađenju šećerne repe ali i krompira, berbi voća, vinove loze i povrća, to je briga o zemljištu neophodna. Pogotovu ako nakon toga dolazi do pripreme zemljišta i setve ozimih useva, sadnje višegodišnjih zasada ili pak jesenje-zimskog oranja,

sadržaj padne ispod 2% dolazi do propadanja biljaka. Istovremeno, u takvim zemljištima smanjuje se pristupačnost vode koja se nalazi u mikro porama te je i koren teže usvaja. To prouzrokuje da se na površini zemljišta, a u uslovima navodnjavanja stvara vodoležine, te se smanjuje efekat navodnjavanja.

Prema literaturnim izvorima ali i rezultatima sprovedenih ogleda, sabijanje zemljišta može da umanji prinos do 15%, a kod nekontrolisane primene mehanizacije u uslovima povećane vlage i do 50%

Sabijeno zemljište se naročito negativno odražava na rast i razvoj korenovog sistema jer ne samo da se smanjuje sadržaj kiseonika već se povećava otpor zemljišta na rast korena. Ukoliko se usled neadekvatne obrade zemljišta formira tzv. „plužni đon“, postoji opasnost da se koren sabije ili račva što je karakteristično pre svega kod šećerne repe i korenastog povrća. Dužina korena može da se smanji i za 50%, a to može da prouzrokuje smanjenje usvajanja jona makro i mikroelemanata i do 30%

Povećana zapreminska masa zemljišta ima veći sadržaj mikro pora što dovodi do usporene difuzije gasova, odnosno smanjenja nivoa kiseonika, a povećanja ugljendioksida. U zemljištima u kojima sadržaj kiseonika pada ispod 10% usporava se razvoj biljka, a ukoliko 16

priredio: Dr Andrija Peić

Sabijanjem zemljišta narušava se biološki režim, a to direktno smanjuje biološku aktivnost jer se povećava zastupljenost anerobnih bakterija, odnosno razlaganje žetvenih ostataka i sporije mineralizuje organska materija. Ovo za posledicu ima neadekvatn ishranu gajene biljke tokom perioda vegetacije. Opet nauka i podatak da se u sabijenom zemljištu razlaganje organske materije smanjuje i do 60%.

Tabela 1 – Uticaj pritiska na zapreminsku masu i dužinu korena u zemljištu Pritisak

Zapreminska masa (g/cm#)

Dužina korena

(KPa)

početna

krajnja

(cm/sud)

1,16

478

1,16

1.28

275

179

1,16

1,38

269

1,16

1,47

Poljoprivredne mašine u različitom obimu vrše sabijanje zemljišta. Najviše sabijanja przemljišta proizvode kamioni sa prikolicama, zatim traktori pri trasportu i kombajni pri žetvi strnina, mada je tada sabijanje najmanje s obzirom na to da je zemljište suvo. Traktori guseničari najmanje suzbijaju zemljište te se u novije vreme uvode ova oruđa ali sa gumenim gusenicama. Obavljeni ogledi i analize istih pokazuju da prinos strnih žita zbog sabijanja pri jednom prohodu može da se smanji i do 15,4%, a sa šest prohoda čak za 47,9%. Međutim upotrebom traktora guseničara, smanjenje prinosa je znatno niže. Takođe, primenom srednjih traktora prinos se smanjuje za oko 14% u odnosu na upotrebu lakih traktora. Slično strnim žitima i prinos kukuruza u uslovima sabijenog zemljišta se smanjuje za 11,2%. Sabijanje zemljišta je naročito izraženo u uslovima povećane vlažnosti. Tako, u uslovima optimalne vlažnosti zemljišta prinosi se mogu umanjiti od 0,8 do 9,4%, dok pri povećanoj vlažnosti smanjenje može iznositi 6,2 do 16,5%. Kada sve ovo znamo, šta valja činiti? Generalni savet je sa radove mašinama treba izvoditi pri optimalnoj

vlažnosti zemljišta. Kako je odrediti? Iskusni agrotehničari kažu „to je onda kada se od zemljišta formira grudva stiskom šake i nakon pada sa visine od 1m raspadne“. Ili jednostavno, ako se grudva ne raspadne, zemljište je vlažno, a ukoliko se grudva ne formira, zemljište je suvo. Broj prohoda treba usaglasiti sa tehnologijom proizvodnje uz maksimalnu optimizaciju, a po potrebi obavljati agregatiranje gde god je to moguće. Naravno, još sa studija se zna da se suprotstavljanje sabijanju zemljišta postiže redovnom dubokom i kvalitetnom obradom uz povremeno produbljivanje zemljišta. Unošenje stanjaka, mera koju smo smanjenjem stočarstva gotovo zaboravili, gajenje biljaka sa dubokim i razgranatim korenovim sistemom, zaoravanje, a ne spaljivanje žetvenih ostataka su jedne od mera koje doprinose očuvanju i poboljšanju strukture zemljišta. Jer zemljište je resurs koji čovek svojim delovanjem može da stavi pod svoju kontrolu i koristi ga još dugo ali može i da pogrešnim potezima degradira i izgubi za za najznačajniju delatnost, proizvodnju hrane.

Sa agrarnih meridijana

priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Rekordan rod žitarica Dobri izgledi za proizvodnju žitarica u svetu signaliziraju mirnija tržišta i pad cena u sezoni 2013/2014, ocenjuje agencija UN za hranu i poljoprivredu (FAO). Rod žitarica trebao bi da u ovoj godini dosegne rekordnih 2.460 miliona tona, što bi bilo 6,5% više nego u prethodnoj godini. FAO kao razlog navodi povećanu proizvodnju pšenice i nagli oporavak proizvodnje kukuruza, prvenstveno u SAD. Najnoviji pokazatelji navode na zaključak o “komotnijem” odnosu ponude i potražnje za žitaricama u novoj sezoni 2013/2014. Na temelju aktuelnih prognoza, ukupne zalihe žitarica u svetu trebalo bi da do kraja sezone u 2014. dosegnu najviši nivo u 12 godina, od 569 miliona tona.

Opada broj gladnih u svetu Trideset osam zemalja sveta uspelo je da ostvari deo Milenijumskih ciljeva UN - da prepolovi broj ljudi koji gladuju, saopštila je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO). FAO je odao priznanje zemljama koje su uspele da smanje broj gladnih ljudi i apelovao na one koje to još nisu uspele, da pojačaju svoje napore kako bi Milenijumski ciljevi bili ostvareni. Namera UN je da se učini sve kako bi se do 2015. godine iskorenilo ekstremno siromaštvo i glad širom sveta. Među zemljama koje se uspešno bore protiv gladi su Azerbejdžan, Brazil, Kambodža, Čile, Kuba, Gana, Indonezija, Jordan, Kuvajt, Tajland, Urugvaj, Venecuela i Vijetnam.

Loše vreme za industriju pomorandži Broj stanovnika u svetu se od 2000. povećao za milijardu, međutim globalna potrošnja soka od pomorandži se u tom periodu smanjila. Za Brazil koji izvozi 98% roda citrusnog voća to je ozbiljan problem. Uprkos rekordnom urodu od 1,4 miliona tona pomorandži u prošloj sezoni, brazilski uzgajivači sabiraju gubitke. “Tržište pomorandži prolazi kroz svoje najgore trenutke. Globalna potrošnja stagnira, troškovi proizvodnje rastu a otkupljivači postavljaju sve strožije uslove”, žali se MarcK Antonio do Santos, predsednik Udruženja uzgajivača pomorandži iz Sao Paola. Institut za agrikulturu u Sao Paulu kaže da je broj stabala pomorandži 2102. pao za 8,3%, na 185,5 miliona stabala.

Čvrst stav za GMO U predstojećim razgovorima o novom trgovinskom sporazumu sa SAD, Evropa će ostati pri svom stavu o ograničenom uzgajanju GMO, kaže kancelarka Angela Merkel. Pregovori o najavljenom trgovinskom sporazumu trebalo bi da počnu u julu, a oni će se fokusirati na snižavanje carina i propise koji otežavaju trgovinu robama i uslugama, prenosi agencija AP. Ovaj sporazum se doživljava kao način za promovisanje novog ekonomskog rasta. Na pitanje da li postoji ideja o usklađivanju evropskih standarda o genetskom inžinjeringu sa SAD, kancelarka je tokom nedeljnog obraćanja javnosti rekla: “Ne. Pre svega, ne želimo da sada jednostavno minimiziramo standarde”.

Ko stoji iza kupovine oranica? Zbog premalo obradivih površina u Kini, nedovoljnih da prehrane populaciju te zemlje, kineski imigranti počeli su da kupuju poljoprivredna zemljišta u Kanadi. Međutim, sa novim investicijama dolazi i bojazan da bi generaciju mladih kanadskih farmera sa tržišta mogle istisnuti pridošlice, za koje mnogi sumnjaju da ih finansira vlada u Pekingu. Vlasti pokrajine Saskačevan, gde se nalazi 45% obradivih površina u Kanadi, izračunale su da je šest velikih investicionih kompanija kupilo zemljište u toj pokrajini, ali ne mogu sa sigurnošću reći da li je neka od tih kompanija u direktnoj vezi sa vladom u Pekingu, niti mogu proceniti veličinu zemljišta u njihovom posedu.

Najskuplju kafu daje izmet slona Šoljica tzv. “Crne slonovače” (Black Ivory) košta 50 dolara. Ova sorta kafe jedna je od najskupljih na svetu, a dobija se iz izmeta slonova. Udruženja za zaštitu životinja sa zabrinutošću prate ovu vrstu proizvodnje kafe. Naime, slonovi iz severnog Tajlanda igraju vrlo važnu ulogu u tome da ljudi mogu da uživaju u posebno finom ukusu kafe. Slonovi svakodnevno jedu plodove kafe koji su umešani u njihovu hranu. Nakon otprilike 24 sata ti plodovi mogu ponovo da se nađu, gotovo neprobavljeni, u njihovom izmetu. Plodovi se potom peru i iz njih se vade zrna kafe i šalju na prženje u Bangkok. Rezultat je jedna od najskupljih sorti kafe na svetu - “Black Ivory”.

Uzgoj ribe premašio uzgoj junadi Uzgoj ribe u svetu je prošle godine premašio proizvodnju junetine, saopštio je američki institut Earth Policy (EPI). U svetu je 2012. proizvedeno 63 miliona tona junećeg mesa, dok je uzgoj ribe dostigao 66 miliona tona, ne računajući ulovljenu ribu. Uzgoj ribe u svetu godišnje se u proseku povećava za šest odsto, dok se proizvodnja junetine smanjuje. U SAD potrošnja junećeg, svinjskog i kokošijeg mesa je opala po stanovniku sa 83 kilograma, kolika je bila 2004. godine, na 77 kilograma 2011. Međutim, trend porasta uzgoja ribe, prema oceni analitičara, delimično se može objasniti i jeftinijim uzgojem ribe nego proizvodnjom ostalih vrsta mesa.

Kako fudbalska lopta spasava useve? Zbog sve očiglednijih klimatskih promena, usevi na poljima češće propadaju. Kako bi se rešio problem navodnjavanja i pobedile dugotrajne suše, španski naučnici su napravili Rosphere. Rosphere je robot koji izgleda kao fudbalska lopta, no u sebi krije savršen sistem klatna koji mu omogućava kretanje po bilo kakvom terenu. On otkriva koji deo polja treba navodnjavati, odnosno, koji deo zemlje traži više, tj manje vode. Osim toga, šalje i informacije o parazitima. Bitno je napomenuti kako svojim prisustvom nije ometao kretanje i rad ljudi, prihvatljive je cene pa se pretpostavlja da će naći široku primenu u poljoprivredi.

Da svi jedu ono što jede Putin U Rusiji će se uskoro pojaviti novi brend “Kremaljski kvalitet”, pod čijim imenom će se prodavati mesni i mlečni proizvodi. Do sada su registrovane 32 trgovačke marke ovog imena, među kojima su votka, penušavo vino, keks i čokoladne bombone. Na prvi pogled ništa neobično, da nije reč o produktima Poljoprivrednog dobra “Nepicino” u Kolomenskom rejonu u Podmoskovlju koje proizvodi isključivo za trpezu predsednika Rusije, mada se namirnice iz ovog kombinata mogu pronaći i na stolovima u restoranima Kremlja, Dume i Saveta federacije. Nova odluka znači da će ova produkcija sada biti ponuđena i “običnim” građanima u ruskim prodavnicama.

EU zabranila još jedan insekticid zbog pčela EU je 16. jula na dve godine zabranila upotrebu fipronila, insekticida nemačkog proizvođača BASF zbog štetnog uticaja na pčele, pošto je ranije ove godine zabranila tri pesticida. Proizvođači pesticida smatraju da EK, umesto da zabranjuje pesticide, treba da detaljno istraži razloge smanjenja populacije pčela, dok aktivisti za zaštitu životne sredine smatraju da treba trajno zabraniti upotrebu štetnih pesticida. Broj pčela, koje su važne za oprašivanje, smanjuje se proteklih 15 godina, a ta pojava se objašnjava različitim faktorima, uključujući upotrebu pesticida, povećan broj parazita, nestručnu upotrebu veterinarskih lekova, smanjenje staništa, ishranu i klimatske promene.

Syngenta i Bayer tuže EU zbog zabrane pesticida Dva velika proizvođača pesticida, švajcarska Syngenta i nemački Bayer, odlučili su da ne sede skrštenih ruku nakon odluke EU da zabrani neke njihove proizvode jer sadrže supstance koje štete pčelama. Syngenta je najavila da namerava da ospori odluku EU pred Evropskim sudom pravde, dok je Bayer saopštio da je njegov ogranak za agrohemiju Bayer CropScience polovinom avgusta podneo žalbu tom sudu. Evropska komisija je u maju odlučila da na dve godine, počev od 31. decembra 2013., zabrani upotrebu tri pesticida iz grupe neonikotinoida - klotianidina, imidakloprida i tiametoksama, koje Bayer i Syngenta koriste za proizvodnju pesticida.

Monsanto se povlači iz EU? Američka kompanija Monsanto, lider u proizvodnji genetski modifikovane hrane, povlači sve zahteve za uzgoj novih tipova semena u Evropskoj uniji. Kao razlog kompanija navodi nedovoljne komercijalne izglede za takav uzgoj. “Povući ćemo sve zahteve u narednim mesecima”, rekao je za Rojters predsednik i upravni diektor Monsanta za Evropu Hose Manuel Madero. Monsanto navodi da se odluka tiče pet zahteva za gajenje genetski modifikovanog kukuruza, jednog zahteva za soju i jednog za šećernu repu. Kompanija dodaje da neće povući zahtev za obnovu dozvole uzgoja kukuruza MON810, jedinog genetski modifikovanog kukuruza koji se trenutno komercijalno gaji u Evropi.

Poraz Evrope, Monsanto ipak ostaje Francuski sud poništio je odluku o zabrani uzgoja genetski modifikovanog kukuruza američke kompanije Monsanto. Podsetimo, američka kompanija Monsanto, lider u proizvodnji genetski modifikovane hrane, nedavno je najavila da će povući sve zahteve za uzgoj novih tipova semena u Evropskoj uniji. Kao razlog kompanija je navela nedovoljne komercijalne izglede za takav uzgoj. “Povući cemo sve zahteve u narednim mesecima”, rekao je tada za Rojters predsednik i upravni direktor Monsanta za Evropu Hose Manuel Madero. Uprkos javnom protivljenju GMO, Evropa je jedan od najvećih svetskih kupaca GM žita i godišnje uvozi preko 30 miliona tona GM stočne hrane.

Čudo od kukuruza stiže i u Hrvatsku Seme genetski modifikovanog kukuruza SmartStak američkog diva Monsanta već bi se krajem ove godine moglo naći na evropskom, a time i na hrvatskom tržištu. Portparol evropskog komesara za zdravlje Toni Borg potvrdio je da bi Evropska komisija odluku o uvozu tzv. superkukuruza otpornog na herbicide i koji sam stvara otrove koji ubijaju insekte, mogla doneti do kraja oktobra. U prilog sve jačem GMO lobiju u EU najbolje govori i nedavna odluka francuskog vrhovnog suda o poništenju zabrane uzgoja Monsanto-vog GM kukuruza MON810 za koju navodno nema legalne osnove jer genetski modifikovane organizme dopuštaju i zakoni EU. 20

Jeftina hrana? Zaboravite Prvi čovek najvećeg britanskog lanca supermarketa “Tesko” Filip Klark poručio je da “se bliži kraj ere jeftine hrane”, prenosi “Dejli mejl”. On je rekao da su prošla vremena kada smo “mogli da odemo u Južnu Afriku i budemo jedini tamo”. “Zbog porasta potražnje, hrana će biti skuplja”, rekao je on I složio se sa nekim ekspertima koji kažu da će u suprotnom “niske cene uticati na kvalitet”. On je podsetio na izveštaj UN, kojim se upozorava na moguć rast cena namirnica od čak 40% u narednih deset godina, zbog sve veće potražnje kineske i indijske srednje klase. Njegov izjave stigle su nekoliko dana nakon što je osnovna marka “Tesco” flaširane vode poskupela za čak 40%.

“Zelena Koka Kola”, nova “prirodna” Koka Kola Zelena, ekološka “Koka Kola Lajf ” (Coca Cola Life) je najnoviji proizvod čuvene kompanija gaziranih pića. Lansirana u Argentini, nova Koka Kola ima po prvi put, od 1920., etiketu koja nije crvene, već zelene boje. “Koka Kola lajf je prvi gazirani napitak brenda Koka Kola koji sadrži prirodni šećer i steviju (niskokaloričan zaslađivač prirodnog porekla)”, navode u kompaniji. “Napravili smo napitak izvanrednog ukusa, sa niskim sadržajem kalorija”, istuču predstavnici kompanije, dodajući da nova Koka Kola ima svega 108 kalorija, za razliku od standardne koja poseduje 250 kalorija. Nova, zelena Koka Kola prodaje se u bocama od 30% biljnog materijala koji se u potpunosti reciklira.

Japanci ko Japanci, selekcionisali pirinač otporan na sušu Japanski biotehnolozi navode da su uzgojili pirinač sa dubljim korenom koji može da izdrži suše koje “kose” tradicionalne sadnice pirinča. To je još jedno značajno dostignuće u oblasti sadnje/setve žitarica u svetlu pokušaja da se nahrani rastuća svetska populacija u vreme pogoršanja klimatskih uslova. Tim naučnika Nacionalnog instituta za agrobiološke nauke u Cukubi navodi da je otkrio poseban gen u semenu pirinča uzgajanog u suvim visoravnima Filipina. Seme nazvano Kinandang Patong karakteriše korenje koje raste pravo u dubinu, tražeći vodu, za razliku od plitkih korenskih sistema koji rastu šireći se u stranu na navodnjavanim poljima.

Suša napravila štetu od više stotina miliona evra Ministar poljoprivrede Republike Austrije Nikolaus Berlaković ocenio je da je ovogodišnja suša nanela štetu u visini od više stotina miliona evra. “U pokrajini Burgenland je suša katastrofalna, ali i u drugim delovima Austrije stanje je teško”, kazao je on. Berlaković je ocenio da će i obeštećenje poljoprivrednicima biti više miliona evra, ne želeći da konkretizuje pomoć, Najavio je i da će vlada vrlo brzo razmatrati paket mera pomoći, koji će sadržati akciju kupovine hrane za stoku, privremeno obustavljanje vraćanja kredita za investicije u poljoprivredu, kao i dotaciju kod kredita za poljoprivrednike koji su imali izostanak roda.

AGROSVET 21

Borneo u zaštiti voća

priredio: Dragan Lazarević, dipl. inž. polj.

I drugi korak je uveliko zaživeo, tretman insekticidima na bazi abamektina (Vertimec 018 EC) u dozi od 1,0 l/ha u fenofazi precvetavanja. Upravo taj period se poklapa sa piljenjem crvenog pauka. Nesumnjivo je da su prethodno navedeni tretmani dali dobar efekat jer je situacija bila zaista jako dobra sve do polovine jula meseca kada su temperature skočile i dostigle maksimum. Taj period kao jako stresan poklopio se sa skokom brojnosti pauka, kako crvenog tako i žutog.

očela je berba jesenjih plodova, a za nas je vreme da pogledamo iza sebe i da iz ove sezone pokušamo da naučimo nešto novo. Sigurno je da nam je neophodan zaokret u odnosu na dosadašnji način rada, a tu prvenstveno mislim na zaštitu od štetočina, jer su i u 2013. godini grinje zadavale velike glavobolje. Zahtevi tržišta i isplativost proizvodnje, tj. veća zarada naterale su nas da se borimo za maksimalne prinose. Naši planovi se uvek zasnivaju na godinama kada su padavine bar oko 600 mm po metru kvadratnom. Međutim realnost je sasvim drugačija i to već nekoliko godina unazad. Količine padavine više nalikuju mediteranskim krajevima, nego umereno-kontinentalnim. Čak i kada padavina ima njihov raspored je jako loš, tako da u vreme intenzivnog nalivanja plodova i diferencijacije pupoljaka imamo najmanje padavina. Istovremeno, tokom letnjih meseci povećao se broj tzv. tropskih dana kada se makimalne temperature vazduha kreću preko 350C i to u periodima koji nisu kraći od 7 do 10 dana. Na tako oslabljene sadnice u stresnim uslovima u julu i avgustu mesecu kreću problemi sa eriofidnim grinjama i to kako crvenim paukom Panonichus ulmi, tako i žutim paukom, Tetranichus urticeae. Prethodna sezona, 2012., je bila izuzetno sušna i problematična zbog suzbijanja pauka. Ostao nam je taj balast za sezonu 2013. u koju smo ušli sa velikom brojnošću populacije iz prethodne godine. Iako su proizvođači u prethodnim godinama izbegavali primenu mineralnih ulja u rano proleće, ove godine to nije bio slučaj. Poučeni iskustvom iz prethodne godine, kada su mnogi obavili oko 6 tremana protiv grinja (tamo gde nema zalivnog sistema), veliki broj voćara je obavio tretman mineralnim uljima, među kojima se kvalitetom izdvojio Nitropol S. To je značajno smanjilo broj crvenog pauka koji prezimljava u naborima dvogodišnjih grančica u vidu jaja.

Žuti pauk se javio čak i na mladim voćkama starim tek dve godine. Postavlja se pitanje odakle i kako. Međutim oni koji su malo posmatrali korove i neke gajene biljke (kukuruz, soju, ...) koje su svuda oko naših voćnjaka znaju odgovor. Na biljkama kukuruza koji se najčešće i sreće mogli ste videti izuzetno veliku brojnost žutog pauka. I onda za sve nas koji treba da damo preporuke kreću glavobolje. Visoke temperature definitivno smanjuju efikasnost akaricida. S druge strane kvalitet aplikacije je osnov uspešne zaštite od pauka, a on je kod svih naših proizvođača dosta slab. Srećom ove godine se pojavio jedan novi akaricid. Reč je o aktivnoj materiji etoxazol tj trgovačkom nazivu, preparatu Borneo. Slobodno možemo reći da smo dobili jedno pouzdano sredstvo, ukoliko ga naravno pravilno primenimo. Akaricid Borneo deluje na sve razvojne stadijume osim na adulte. Izaziva sušenje jaja i uginjavanje deutonimfi i nimfi. Ukoliko ga primenimo na vreme, tj. na samom početku prisutnosti grinja imaćemo odličnu efikasnost, čak i ako je primenjen samostalno. Međutim ukoliko kasnimo sa tretmanom, a došlo je do razvoja veće brojnosti odraslih formi, preparatu Borneo je neophodno dodati Demitan u dozi od 0,6 l/ha kako bi imali najširi mogući spektar delovanja i sprečili kasnije probleme. Upravo je ova sezona potvrdila da se samo pravovremenom i kvalitetnom primenom akaricida samostalno ili u kombinaciji sa drugim preparatima sa drugačijim mehanizmom delovanja i uz neizostavno korišćenje mineralnih ulja može uspešno zaštiti gajena biljka i smanjiti stepen oštećenja. Uz već postojeće (Demitan, Sanmite, Vertimec...), od 2013. pa nadalje u programe zaštite moraju se uvrstiti i Borneo i Nitropol S. Uostalom, pitajte one koji su ih primenili.

Teppeki 500 WG – novo rešenje u suzbijanju biljnih vaši

• Visoke temperature ne smanjuju efikasnost • Vaši prestaju da se hrane 1 sat iza prskanja te zbog dehidracije i izgladnelosti uginjavaju posle 2-5 dana • Vrlo izražena rezidualnost jer jednim prskanjem se odlična kontroliše brojnost vaši u periodu 2-4 nedelje • Jedinstveni mehanizam delovanja (IRAC 9) što rezultira najboljom selektivnosti za korisne insekte te je kao takav temelj svakog antirezistentnog programa zaštite i integralne zaštite protiv vaši • Sistemično i translaminarno delovanje što omogućava delovanje i na vaši koje su skrivene • Deluje na izuzetno širok spektar vaši te je jednostavna i efikasna upotreba u velikom broju useva i zasada.

rganohlorni insekticidi su otišli, organofosforni insekticidi polako odlaze, još se drže piretroidi, ulaze regulatori rasta, bioinsekticidi. Poljoprivredni proizvođači, bili voćari, povrtari, cvećari ili ratari suočeni su sa sve agresivnijim prisustvom štetnih ihsekata, a posebno vaši, a sa sve manjim izborom insekticida različitih mehanizama delovanja u rešavanju ovog problema. Borba se najvećim delom vodi primenom preparata iz grupe neonikotinoida.

• Visoke temperature i svetlost ne utiču na efikasnost, a u uslovima sve viših temperatura vazduha i indeksa osunčavanja poslednjih godina te je jednostavna i efikasna upotreba u raznim situacijama • Odlična efikasnost i vrlo dugo delovanje obezbeđuje punu sigurnost zaštite i lako određivanje intervala između prskanja

Neonikotinoidi su vrlo rasprostranjeni u primeni se s jedne strane zbog manjka novih insekticida, a s druge strane zbog relativno širokog spektra delovanja. Međutim, zapaža se bitno skraćeno delovanje na određene štetočine (najćešće vaši) pa i smanjena efikasnost. Na teritoriji Balkana takva zapažanja od strane proizvođača, a to je potvrdila nauka i struka su npr. alarmantna u Makedoniji. U Evropi počela su ciljna ispitivanja pojave otpornosti na neonikotinoide.

• • • • • • • • •

Jedno od novih rešnja koje bi moglo da pomogne u kvalitetnijem rešavanju kako direktnih, a još više indirektnih šteta koje biljne vaši kao vektori virusa mogu naneti gajenim biljkama je i novi insekticid, Teppeki® 500 WG. Molekul aktivne materije Flonikamid je još jedan od izuzetnih otkrića istraživača japanske kompanije Ishihara Sangyo Kaisha (ISK) i ISK Biosciences (Motivell, Reglone Super, Shirlan…). Osnovne karakteristike preparata Teppeki® 500 WG su: • Nov sistemični aficid koji pripada novoj hemijskoj grupi Piridinkarboksamid • Deluje kontaktno i ingestivno, sa akropetalno sistemičnim i translaminarnim kretanjem • Deluje na rane razvojne faze i odrasle vaši 20 24

priredili: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj. Miroslav Milojević, dipl. inž. polj.

Samu aktivnu materiju, Flonikamid, u pogledu ekotoksikoloških vrednosti karakteriše: Vrlo niska akutna toksičnost Nije neurotoksična Nije teratogena Nije mutagena Nema uticaja na reprodukciju Nije kancerogena Nema rizika za zagađivanje podzemnih voda Intenzivna mikrobiološka razgradnja u tlu Prosečan period poluraspada 1,1 dan

Na osnovu svega iznetog o ekotoksikološkim vrednostima Flonikamid ne predstavlja rizika za vodene organizme, ribe, ptice i ččele Insekticid Teppeki 500 WG je testiran na sve bitne korisne insekte i utvrđeno je nema negativnog delovanja na predatore vaši te se istovremeno odlično uklapa u programe integralne zaštite. Dosadašnja ispitivanja pokazala su visoku efikasnost preparata Teppeki 500 WG protiv brojnih štetnih vrsta na većem broju gajenih biljaka (Tab. 1)

Tab. 1 – Spektar delovanja insekticida Teppeki 500 WG Kultura

Štetni insekt

Kukuruz

Rhopalosiphum maidis

Jabuka

Aphis pomi, Dysaphis plantaginea

Breskva

Myzus persicae

Hmelj

Phorodon humuli

Šljiva Dinja

• Korisni insekti normalno aktivni → uticaj na prinos • Održavanje efikasnosti drugim insekticidima → dugoročno održivi programi zaštite kultura

Insekticid Teppeki 500 WG može se primeniti u:

Anuraphis helichrysi

A - jabuka

Dactynotus ambrosiae

Primarno i najprikladnije vreme prskanja je pre cvetanja. Teppeki 500 WG može se uspešno koristiti i iza cvetanja tako da se program prilagodi i zadovoljavajuće kontroliše brojnost Eriosoma lanigerum. Može se upotrebiti najviše dva puta za redom i najviše tri puta u sezoni u dozi od 140 g/ha

Aphis gossypii Myzus persicae Aphis nasturii,

Krompir

Aphis frangulae, Macrosiphum euphorbiae

Krompir u staklenicima

Aulacorthum solani

Ruže

Macrosiphum rosae

Paradajz

Macrosiphum euphorbiae

Tabela 2 – Registracija preparata Teppeki 500 WG u Sloveniji u 2012. godini Kultura

Štetna vrsta

Doza primene

Maksimalni broj prskanja

Breskva (Prunus persica)

Sisajući insekti

0,14 kg/ha

Breskva (Prunus persica)

Myzus persicae

0,14 kg/ha

Tikva (Cucurbita pepo L.)

Lisne vaši (Aphididae)

0,1 kg/ha

Tikva (Cucurbita pepo L. var. giromontiina)

Lisne vaši (Aphididae)

0,1 kg/ha

Dinja (Cucumis melo L.)

Lisne vaši (Aphididae)

0,1 kg/ha

Hmelj (Humulus L.)

Phorodon humuli

0,18 kg/ha

Kruška (Pyrus L.)

Dysaphis pyri

0,14 kg/ha

Jabuka (Malus MILL.)

Dysaphis plantaginea

0,14 kg/ha

Jabuka (Malus MILL.)

Aphis pomi

0,14 kg/ha

Krumpir(Solanum tuberosum L.)

Lisne vaši (Aphididae)

0,16 kg/ha

Krastavica (Cucumis sativus L.)

Lisne vaši (Aphididae)

0,1 kg/ha

Lubenica (Citrullus lanatus)

Lisne vaši (Aphididae)

0,1 kg/ha

Pšenica (Triticum L.)

Lisne vaši (Aphididae)

0,14 kg/ha

Raž (Secale cereale L.)

Lisne vaši (Aphididae)

0,14 kg/ha

Tritikale (X Triticosecale Wittm.)

Lisne vaši (Aphididae)

0,14 kg/ha

U normalnim uslovima Teppeki 500 WG štiti gajene kulture od vaši najmanje 21 dan, a u ekstremno teškim uslovima (velika populacija već za vreme prskanja, intenzivni nalet vaši sa susednih površina) zaštita je najmanje 14 dana. Dugoročna ekonomika u primeni insekticida Teppeki 500 WG temelji se na principima: • Dugi interval → smanjen broj prskanja • Odlična efikasnost → uticaj na prinos 29

B - kruška

Najbolje vreme primene pre cvetanja. Teppeki 500 WG iskazuje dobro delovanje na Psylla pyri - prskanje za vreme faze žutih jaja: efikasnost 85-95% Sa Teppekijem se prska protiv vašiju kao primarnom cilju, sledi prskanje abamektinom protiv Psylla pyri jer Teppeki 500 WG vrlo značajno smanji prvu generaciju Psylla pyri. Uz primenu preparata na bazi abamektina (Vertimec 018 EC) se optimizira kontrola prskanjem druge generacije. Dodatak mineralnog ulja značajno poboljša efikasnost preparata Teppeki 500 WG. Doza primene iznosi 140 g/ha C - breskva Zasad breskve prskati kada je pređen prag štetnosti, a prvo prskanje pre cvetanja u cilju suzbijanja Myzus persicae, Hyaloptenus pruni i dr. Preporučena doza primene iznosi 120-140 g/ha. Insekticid Teppeki 500 WG upotrebiti najviše 2 puta u sezoni. Preporuka je da se ovim preparato ne prska u blokovima već ga alternirati sa drugim insekticidima D - semenski krompir Semenski krompir prska se više puta u programu, a u primeni su različite aktivne materije (flonikamid, primikarb, neonikotinoidi, piretroidi) jer je potrebno obezbediti semenski krompir koji nije zaražen virusima. Uvođenje novih aktivnih materija poslednjih godina je neophodno jer se učestalo javlja se otpornost Myzus persicae na pirimikarb i neonikotinoide Upravo zbog toga, vreme upotrebe aficida u semenskom krompiru po ustaljenoj praksi je 6 prskanja ili više u razmacima 10-14 dana. Primera radi, u Velikoj Britaniji prvo prskanje se izvodi kada krompir nikne i dalje svakih 7 dana zajedno sa prskanjem protiv plamenjače krompira. Dobra poljoprivredna praksa koja se sprovodi u ovoj zemlji podrazumeva prskanja piretroidima, mineralnim uljem i naravno, insekticidom Teppeki 500 WG: • Piretroidi → repelentni učinak • Mineralno ulje → zaštitni/tamponski učinak • Teppeki 500 WG → poboljšana efikasnost Doza primene insekticida Teppeki 500 WG, kako u semenskom tako i u merkantilnom usevu krompira iznosi 160 g/ha, najviše 2 puta tokom sezone

E - povrće Preporuka za primenu preparata Teppeki 500 WG je da se radi zaštite brojnih povrtarstkih useva prskanje obavi čim se pojave vaši u dozi od 100 g/ha, a najviše 3 prskanja u sezoni. Preporučuje se alternacija sa drugim insekticidima. Dužina delovanja, odnosno zaštite iznosi najmanje 14 dana, a prosečno 21 dan, a registrovano je delovanje i do mesec dana. Poseban problem u gajenju paradajza u zatvorenom prostoru predstavlja bela leptirasta vaš Trialeurodes vaporariorum, kao i Bemisia tabaci. u Italiji je registrovan za primenu preko zemljišta,: • Sistem kap po kap: upotreba Teppeki 500 WG rano iza presađivanja (od kada se biljke ukorene do najkasnije 2 do 3 nedelje nakon presađivanja) u dozi od 200 g/ha. Prema potrebi ponoviti tretman posle 7 do 14 dana. Takođe, u nemogućnosti ovakve primene u ranoj fazi se preporučuju 2 do 3 folijarna tretmana u dozi od 120 g/ha. • U slučaju dve aplikacije preko sistema za navodnjavanje moguća je i treća upotreba, folijarno ali pod uslovom, da je tom prskanju prethodila primena insekticida za suzbijanje bele mušice sa drugim mehanizmom delovanja • Primenu Teppeki 500 WG u povrću odlikuje odlična selektivnost i izostanak problema sa reziduama pesticida • Dobri rezultati su ostvareni i preventivnom zaštitom, odnosno natapanjem kontejnera pre presađivanja biljaka paradajza F – strna žita Teppeki 500 WG je registrovan za primenu u pšenici, raži, tritikaleu u dozi od 140 g/ha, a preporučena doza je 100 g/ha. Odlikuje ga dugo delovanje, posebno u poređenju sa piretroidima. Jednim prskanjem pokriva se kompletan period kada vaši na klasu prave štete jer deluje na sve vaši u žitu. Nema negativnog učinka na korisne insekte. Primena insekticida Teppeki 500 WG povećava prinos, te je tako po podacima iz Nemačke, prosečno povećanja prinosa pšenice veće od 500 kg, a poređenje trošak preparata+tretiranja ukazuje na okvirno učešće vrednosti 100 - 200 kg pšenice (zavisno i od cene pšenice). Jednom rečju, preparatom Teppeki 500 WG dobili smo moćno oružje u borbi sa mnogobrojnim predstavnicima familije Aphididae, a na nama je da ga pravilno i pravovremeno koristimo u dužem vremenskom periodu.

Kalcijum, gospodar iz senke u ishrani voća i povrća

alcijum (Ca) se svrstava u sekundarne elemente za ishranu biljka, po mnogim naučnicima ne toliko važan element kao Azot, Fosfor i Kalijum, ali ga biljka mora imati na raspolaganju u ishrani da bi kvalitetno obavljala svoje metaboličke (životne) procese. Nauka nam govori jedno o potrošnji kalcijuma od starne gajenih biljaka u toku svog rasta i razvića, npr. poznati su podaci koliko treba čistog kalcijuma ili u obliku kalcijum oksida (usvojiv oblik) za punu ishranu i planirani prinos neke poznate voćarske ili povrtarske biljne vrste. Ali proizvođače i ljude koji programe ishrane primenjuju direktno u praksi muči jedan veliki problem kako, kada i koliko dati kalcijuma gajenim biljkama, kada njegovo usvajanje od strane korena i lista biljka zavisi od mnogo direktnih faktora kao ni kod jednog drugog elementa za ishranu bilja. Zato ga možemo nazvati Gospodarom iz senke u ishrani bilja, jer od Kalcijuma direktno zavisi koliko kvalitetno će se uraditi kompletan program ishrane gajene kulture. Pođimo prvo od problema koje višak Kalcijuma može da izazove u ishrani bilja. Uglavnom ga ima u dovoljnim količinama u većini naših tipova zemljišta, počev od Vojvodine odnosno našeg čuvenog černozema, preko Šumadije tj, gajnjače i smonice, pa da završimo na jugu Srbije sa aluvijalnim nanosima duž rečnih dolina, gde takođe kalcijuma ima u optimalnim količinama za ishranu gajenih kultura. Pored zemljišta izvor Kalcijuma nalazi se i u vodama za navodnjavanje, odnosno u 80% slučajeva kod agrohemijske analize vode za navodnjavanje u njoj se nalazi i do 50% potrebnog Kalcijuma koji se koristi za ishranu biljaka koje se tom vodom navodnjavaju. I pored ovih izvora direktno pristupačnog kalcijuma u ishrani biljka, većina programa prihrane insistira na maksimalnoj upotrebi kalcijumovih veštačkih đubriva u intezivnoj voćarskoj i povrtarskoj proizvodnji, pri čemu se zanemaruje sadržaj kalcijuma u vodi za navodnjavanje i u zemljištu. Preteranom upotrebom veštačkih kalcijumovih đubriva, nagomilava se kalcijum u zoni korena gajene biljke i počinje degradacija

priredio: Miloš Stojanović, dipl. inž. polj.

hemijskih i fizičkih svajstava zemljišta u kome se nalazi najbitniji biljni organ za ishranu bilja, gospodin koren. Povećanjem sadržaja kalcijuma u zemljištu, remeti se pre svega pH vrednost zemljišnog rastvora, dolazi do antagonizma u usvajanju drugih bitnih elemenata za ishranu bilja kao što su Magnezijum i Kalijum, dolazi do velikih promena u apsorptivnom kompleksu zemljišta, jednom rečju stvara se jedan opšti haos u zoni korena i dolazi do dizbalansa u ishrani gajene kulture bez obzira i ako se primenjuju profesionalni programi ishrane. Zato je važno da se u profesionalnim programima ishrane bilja, strogo ispoštuju i uvaže početni parametri analize zemljišta i vode za navodnjavanje i da se na osnovu tih analiza isplanira način, količina i vreme primene Kalcijuma u ishrani gajene kulture, Ovim načinom sprečiće se pojava antagonizma među hemijskim elementima u ishrani bilja, sačuvaće se osobine zemljišta u zoni korena i maksimalno će se iskoristiti sadržaj Kalcijum u vodi za navodnjavanje, a sve sa jednim ciljem, a to je postizanje maksimalnih i kvalitetnih prinosa. U primeni Kalcijumovih đubriva kod ishrane biljaka vladaju različita mišljenja i doktrine. Jedni misle da ga treba ubacivati direktno u zonu korena, sistemom osnovnog đubrenja ili fertigacijom, dok drugi insistiraju da Kalcijum ide isključivo preko lista u folijarnoj ishrani. Kao kod većine stvari u životu i poljoprivrednoj proizvodnji i po pitanju primene Kalcijuma u ishrani biljka ne treba biti isključiv tj. treba kombinovati sva tri načina dodavanja kalcijuma gajenoj kulturi. Samo treba voditi računa da prema parametrima hemijske analize vode za navodnjavanje i zemljišta kojem od ova tri načina dodavanja Kalcijuma dati prioritet. Od Kalcijumovih đubriva u provesionalnoj ishrani voća i povrća, primenjuju se sledeći preparati: Granulisani Kalcijum Nitrat (zemljišno đubrivo), ima isključivu primenu kroz osnovno đubrenje zemljišta i ubacuje se pre podizanja zasada voća ili sadnja povrća i to uglavnom na zemljištima kisele hemijske reakcije (pH < 6.0). U sebi sadrži oko 15% azota i 25% Kalcijum-oksida (CaO). Vodotopivi Kalcijum – Nitrat, primenjuje se isključivo kroz sistem kap po kap tj. fertigaciono, u intezivnoj proizvodnji voća i povrća, i to u fenofazama od intezivnog cvetanja do fenofaza početka nalivanja plodova. 31

FitoFert Calcijum 15, tečno mineralno đubrivo, koje se primenjuje u folijarnoj ishrani voća, povrća i nekih ratarskih kultura (šećerna repa). U sebi sadrži 8% azota, 15% Kalcijum – oksida (CaO) i odgovarajuće količine amonokiseline u službi biostimulatora. Zbog sadržaja azota od 8%, vreme primene mu je ograničeno na period od početka cvetanja do mesec dana pred berbu kod gajenih kultura. Količina primene je 5 l/ha. FitoFert Calcium Organo 30, kristalno vodotopivo đubrivo sa 30% Kalcijum – oksida u sebi i sa jako malim sadržajem azota (> 3 %). Preporučuje se u folijarnoj ishrani voća u fazama nalivanja plodova do 10 dana pred berbu, a kod povrća i u toku berbe. Visok procenat lakousvojivog kalcijuma i mali sadržaj azota, svrstava ovo folijarno đubrivo u jako uspešne preparate za rešavanje problema i simptoma nedostataka kalcijuma na paprici, paradajzu, jabuci i drugim povrtarskim i voćarskim kulturama, koji nastaju zbog nepovoljnih kilmatskih uslova karakterističnih za posmatrani period nalivanja plodova i berbe. Količina primene iznosi 3 kg/ha.

FitoFert Ca-Apple, tečno folijarno đubrivo sa 20% Kalcijum-oksida (CaO), bez prisustva azota. Primenjuje se isključivo u folijarnoj ishrani voćarskih kultura (jabuka, kruška, breskva, nektarina..), i to u završnim fazama od 10 dana pred berbu i u toku same berbe. Preporuka je da se jedan tj. prvi tretman uradi 10 dana pred berbu u količini 3 l/ha, a da se naredna dva tretmana urade u toku berbe , jedan na početku a drugi na sredini berbe, istim količinama od 3 l/ha. Kalcijum u ovom đubrivu je u obliku koji odgovara i veoma lako se usvaja od strane lista voćarskih kultura. Odsustvo azota je jako bitan faktor, jer voćarske kulture u periodu berbe izbegavaju azot zbog kvalitetnog formiranja rodnosti za sledeću godinu. Prednost primene ove formulacije je nema što su rezidua azota u plodovima, a one su na tržištima na kojima se plasira srpska jabuka nepoželjne, odnosno zabranjene. Jednom rečju, Kalcijum je nezamenljiv u ishrani gajene biljke i gospodari, doduše iz senke celokupnim metaboličkim procesima, a gospodara treba uvažavati. Na vama, proizvođačima voća je odluka.

Biotehnička sredstva u zaštiti gajenih biljaka

ere zaštite bilja obuhvataju sve postupke koji se mogu primeniti a za cilj imaju efikasnu zaštitu gajenih biljka od prouzrokovača bolesti, štetočina i korovskih biljaka. Najveći broj ljudske populacije pod ovima merama podrazumeva samo hemijske (primena pesticide) mere, a zaboravljaju na ostale, mehaničke, agro, pomo i ampelotehničke, biološke i sve ostale koje mogu pomoći u očuvanju dobrog zdravstvenog stanja gajenih biljaka i uskladištenih proizvoda. Jedne od takvih, pomalo potisnutih mera su i prmena biotehničkih sredstava. Pod ovim pojmom podrazumeva se korišćenje atraktanata, repelenata, inertnih prašiva, biljnih ulja i sapuna u zaštiti gajene biljke.

priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

ili pšenica u fermentaciji. Postavljanje plitkih posuda napunjenih pivom služi za registrovanje pojave puževa, ali i za njihovo suzbijanje. Za suzbijanje glodara služe zatrovani mamci, koji su zapravo sastavljeni od hrane koja privlači glodare (žitarice, mekinje, kukuruzna prekrupa, kuvani krompir, kuvana riba) i otrova. Bitna osobina hranidbenih atraktana je da su dovoljno isparljivi da bi privukli štetočine sa određene udaljenosti. Kao atraktant za tripse može poslužiti šećer. Dodavanjem pola litra 66% rastvora glukoze poboljšava se efekat suzbijanja tripsa hemijskim sredstvima. Ulogu hranidbenih atraktanata mogu imati i lovne biljke. Naime, neke štetočine se radije hrane na jednim, nego na drugim biljnim vrstama. Ova osobina se može iskoristiti da se u određenom usevu gaji izvestan broj omiljenih biljaka određenim štetočinama, i da se na njima lakše i uspešnije suzbijaju. Tako se larve krompirove zlatice radije hrane listom plavog patlidžana nego krompira ili paradajza. Seksualne atraktante ili feromone proizvode insekti tokom parenja i služe za privlačenje suprotnog pola. Ova osobina je iskorišćena za sintezu veštačkih feromona potpuno identičnih prirodnim koji primenjeni u vreme parenja insekata izazivaju njihovu dezorganizaciju. Na ovaj način omogućeno je prenamnoženje štetočina. Feromoni se koriste za praćenje pojave pojedinih štetočina, ali i za njihovo suzbijanje U prvom slučaju koristi se manja, a u drugom veća doza feromona. Najveću primenu imaju u voćarstvu, vinogradarstvu i pri suzbijanju skaldišnih štetočina. U povrtarstvu mogu da se koriste feromoni za sovice.

Atraktanti su sredstva koja privlače štetočine, pre svega insekte. Oni mogu biti privučeni u potrazi za hranom, u potrazi za suprotnim polom u vreme parenja ili ih privlači određena boja. Na ovaj način privlače se oba pola insekata, osim kod seksulanih atraktanata koji češće privlače mužjake. Primena atraktanata može imati dve namene, za privlačenje insekata da bi se utvrdila njihova brojnost i na osnovu toga potreba za njihovim suzbijanjem, i za direktno suzbijanje štetočina. Hranidbeni atraktanti su sredstva koja privlače štetočine koji se njima hrane. Puževe veoma privlači pivo 34

Primena vizuelnih atraktanata zasniva se na osobini privlačenja ili odbijanja insekata i drugih štetočina određenim bojama. Poznato je da biljne vaši i belu leptirastu vaš privlači žuta boja. Ova osobina je iskorišćena za utvrđivanje njihove prve pojave, kao i za suzbijanje primenom žutih ploča premazanih dugotrajnim lepkom i insekticidom. Ova mera se naročito koristi za suzbijanje navedenih štetočina u zaštićenom prostoru. Na otvorenom ili u zatvorenom prostoru mogu se postavljati i plitke posude koje su obojene žutom bojom. U njih se sipa voda sa malo deterdženta, što onemogućava izlazak insekta koji privučeni bojom upadnu u vodu. Tripse privlači plava boja, pa se za njihovo suzbijanje koriste plavo obojene ljepljive ploče. Bela boja odbija neke štetočine, kao što su biljne vaši. Prskanje staklenika krečom u cilju refleksije svetlosti i manjeg zagrevanja tokom vrelih letnjih meseci, doprinosi i manjoj pojavi biljnih vaši. Pa čak i prskanje biljaka krečom doprinosi manjoj pojavi ovih štetočina.

Repelenti odbijaju štetočine od biljaka i na taj način sprečavaju nastanak šteta. Poznati su fagorepelenti («antifiding» sredstva) koji odbijaju proces hranjenja, pa štetočine uginjavaju zbog gladi. Izvesno odbijajuće delovanje na ishranu krompirove zlatice imaju preparati na bazi bakra. Odbijajuće delovanje na pčele imaju neki piretroidi, što smanjuje opasnost ovih insekticida za njih. Čovek je istražujući ovo polje “prepisao” rešenja iz prirode i sintetisao jedan broj pesticidia-insekticida koji upravo deluju tako da kod insekta koji se hrani na tretiranoj biljci izaziva prestanak hranjenja. . Odbijajuće delovanje na neke štetočine mogu imati i mirisi i druge izlučevine nekih biljaka. Udruženom setvom ili sadnjom postiže se zbunjivanje i odbijanje štetočina od gajenih biljaka. Paradajz posađen zajedno sa kupusom štiti kupus od kupusove muve, gusenice kupusara i drugih leptira. Crni luk između redova mrkve štiti ovu biljku od mrkvine muve i nematoda. Ren ili buvač uz krompir odbijaju krompirovu zlaticu. Cveće “Dragoljub” odbija belu leptirastu vaš od biljaka između kojih je posejano, a služi i kao lovna biljka za biljne vaši koje se na njemu rado naseljavaju. U usevu povrća su korisne i druge biljke kao neven, kadifica, nana, bosiljak. Ekstrakt belog luka poseduje insekticidna svojstva i nalazi se u nekim preparatima te se koristi kao repelent za biljne vaši, belu leptirastu vaš, tripse, grinje. Ekstrakt semena Ijute paprike koji sadrži kapsicin koristi se kao repelent za sisare koji nanose štetu voću i povrću, kao što su zečevi i kunići u mladim voćnjacima ili usevu kupusnjača. Repelenti ne moraju biti samo hemijske supstance. Poznato je da zvuk deluje odbijajuće na neke štetočine. Zvuci niske frekvencije mogu odbijajuće delovati na neke insekte. Široku primjenu u povrtarstvu, pri gajenju bostana i drugog plodovitog povrća, imaju zvučni efekti na odbijanje ptica. Inertna prašiva sadrže amorfne silikate koji apsorbuju vosak sa površine tela insekata ili sadrže čestice oštrih ivica koje mehanički oštećuju kutikulu insekata.

U oba slučaja dolazi do dehidratacije odnosno gubitka vode iz tela insekata i uginuća. Oni se mogu dodavati i insekticidima radi poboljšanja delovanja. Poznata je Diatomejska zemlja koja se dobija od fosilnih ostataka školjki i algi. Koristi se za tretiranje biljaka koje su napadnute od gusenice. Pri kretanju gusenica po tretiranoj površini oštre ivice čestica ih povređuju i uzrokuju dehidrataciju. Kao inertno prašivo može se smatrati i pepeo ili negašeni kreč koji puževima uništavaju sluz, onemogućavajući njihovo kretanje. Biljna ulja imaju primenu u suzbijanju nekih štetočina i uzročnika bolesti. Ulje od soje, lecitin koristi se za suzbijanje prouzrokovača pepelnice povrtarskih i ukrasnih biljaka. Ulja sprečavaju snadbevanje insekata kiseonikom, što dovodi do njihovog uginuća. Na ovaj način se koriste neki preparati na bazi ulja od uljane repice za suzbijanje jaja pojedinih štetočina. preparatima na bazi prirodnih insekticida često se dodaje izvesna količina biljnih ulja radi povećanja efikasnosti. Sapuni su soli masnih kiselina. Dobijaju se saponifikacijom prirodnih masti. Koriste se za suzbijanje pre svega biljnih vaši, belih leptirastih vaši i grinja. Poznati su preparati na bazi kalijumovih sapuna. Nekim insekticidima na bazi piretroida može se dodati kalijumov sapun. Natrijum bikarbonat poznat kao soda bikarbona sprečava infekciju biljaka nekim patogenim gljivama. Ona je efikasna ukoliko je sama rastvorena u vodi ali se njen efekat povećava dodavanjem biljnog ulja kao što je suncokretovo. Ulje poboljšava zadržavanje sode bikarbone na površini lista. Primjenjuje se isključivo preventivno dobrim nanošenjem prskanjem na sve djelove biljaka. Priprema se dodavanjem dve do tri kašičice sode bikarbone u 5 litara vode sa dve do tri kašičice biljnog ulja. Biotehnička sredstva su našla primenu pre svega u organskoj proizvodnji. No i u konvencionalnoj proizvodnji, kombinovana sa svim raspoloživim merama imaju svoje mesto, a sve sa jednim ciljem, ekonomična, efiikasna i ekotoksikološki povoljna zaštita za dobijanje bezbedno.pouzdanih proizvoda.

Kvalitet vode za navodnjavanje

a bi se obezbedili stabilni uslovi privređivanja u poljoprivredi u našim aridnim područjima treba obezbediti navodnjavanje ratarsko-povrtarskih useva i voćarsko-vinogradarskih zasada. Nažalost i tekuća 2013. godina, ponovo nas je uverila u ovu zakonitost. Verovatno da se pitanje navodnjavanje, nužnost, prihod ili rashod, više neće postavljati. Prema podacima naučnih i stručnih istraživanja sprovedenih od strane relevantnih inostranih instituta, intenzivno navodnjavanje je pomoglo da se u poslednjih pola veka svetska proizvodnja žita utrostuči. Za razliku od sveta, poljoprivredni proizvođači u Srbiji još uvek smatraju da je primena navodnjavanja u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji luksuz, a ne potreba. Naravno, postoje i godine kao što što su poslednje dve sezone, kada se razuvere u to veoma uvreženo shvatanje. Kako stvari stoje na svetskom nivou? Pa recimo da je od ukupne površine kopna na Zemlji oko 24% izloženo suši. Od oko 5,1 milijarde hektara obradivih površina koje se koriste u proizvodnji svake godine, pod sistemima za navodnjavanje se nalazi oko 17% ili preko 250 miliona hektara. i upravo na tih 17% u navodnjavanju proizvede se oko 40 procenata svetske produkcije hrane. A kako je kod nas? Od 2002. – 2012. godine, osim u 2010., prema podacima Hidrometeorološkog zavoda Srbije, na teritoriji Republike Srbije javlja se deficit (ne-

priredili: Dr Andrija Peić, Miloš Stojanović, dipl. inž. polj.

dostatak) vode u vodnom bilansu zemljišta. Odnosno, količine padavina koje su pale u toku godine manje su od količine vode koja je izneta iz zemljišta od strane gajene poljoprivredne kulture (transpiracija) i isparavanja vode iz zemljišta (evaporacija). Ovo ukazuje da se u proteklih deset godina osim u 2010. konstantno javlja problem elementarne nepogode, koja se u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji naziva – SUŠA. Tako, npr. u zadnjih dvadeset godina region severne Bačke je dobio 551 l/m2 na godišnjem nivou, a tokom vegetacionog perioda samo 320 l/m2, Tokom dvadesetogodišnjeg perioda pet godina je bilo sa dovoljno padavina što je doprinelo optimalnoj proizvodnji. Tokom osam godina, biljke su bile zadovoljene količinama padavina u nivou 80%, četiri godine sa 60%, a tri su bile označene kao sušne. Ovo znači da se nije mogao iskoristiti rodni potencijal kulturnog bilja jer je u pomenutim godinama nedostajalo od 70 do 170 l/m2. Za okopavinske useve, ali i neke višegodišnje zasade poseban problem predstavljaju juli I avgust kada potreba biljaka za vodom nije zadovoljena ni 50%. Slično je i na istoku naše zemlje. Prema izvorima Meteorološke stanice Zaječar, godišnja suma padavina u period 1926 – 1966., iznosila je 624 mm/m2, a u periodu 1967 – 2006., je smanjena na 586 mm/m2. Istovremeno, srednja godišnja temperature vazduha se sa 10,20C, podigla za gotovo 10C. Primera ima još. Tako, opet Zaječar, i sezona 1.

oktobar 2010. – 30. septembar 2011. godine i manjak od 83,5 mm/m2, a u periodu 1. oktobar 2011. – 30. april 2012. manjak od 62,4 mm/m2. Ili tekuća 2013., u kojoj od oktobra 2012. do kraja maja 2013. godine imamo višak padavina u odnosu na pedesetogodišnji prosek, a zatim nastupa sušni period sa svega oko 30 mm/m2 tokom juna, jula i avgusta. Takođe, celu 2013. godinu, prati i od 0,8 pa do 2,40C viša srednja mesečna temperatura. Sve ovo ukazuje da je navodnjavanje neophodno ali da li znamo kakvom vodom to radimo. Za ovu sezonu je kasno ali dobro bi bilo da se pripremimo za narednu sezonu i prethodno ispitamo kvalitet vode. Za navodnjavanje se koriste vode reka, jezera, akumulacija, kanala, podzemnih i otpadnih voda. U aridnim zaslanjenim područjima gde se so iz slatina ispira u kanale i akumulacije, vode su zagađene solima. Najštetnije su one koje sadrže Cl (hlor), pa tako ukoliko se u suvoj materiji biljaka koje rastu na ovim terenima ima 1 do 1,5% hlora, kod osetljivih biljaka kao što su paradajz, paprika, luk i krastavci, može doći do sušenja. Uvećana koncentracija B (bor) može predstavljati opasnost za razvoj biljaka, naročito u plastenicima. Poseban problem je to što je razlika između optimalne i toksične koncentracije bora veoma mala. Zalivanje biljaka vodom koja sadrži 0,5 do 1mg/l bora može biti toksična. Vode iz geotermalnih izvora su sa značajno povećanim sadržajem bora. Sledeći problematičan hemijski element ukoliko ga ima u višku u vodi za navodnjavanje je Na (natrijum). Povećana koncentracija Natrujuma, preko 50 mg/l, može usled intezivnog navodnjavanja dovesti do pojave fitotoksije na gajenim biljkama, pogotovo na povrtarskim, voćarskim i cvećarskim kulturama. Takođe štetan efekat Natrijuma može se ispoljiti i u zemljištu tj. usled intezivnog navodnjavanja vodom koja ima viška Natrijuma u sebi, dolazi do remećenja hemijskih osobina ze-

mljišta i blokade većine korisnih hemijskih elemenata koje biljka koristi u svojoj ishrani. Vrednost pH vode koja se koristi za navodnjavanje je takođe izuzetno značajna. Normalna pH vrednost kreće se od 6,5 do 8,4. Kod većine naših voda vrednost pH se kreće oko 8 ali treba znati da se kako pri niskim, tako i visokim vrednostima dolazi do problema sa optimalnim usvajanjem hranidbenih elemenata. Glavni uzrok povećanja pH vrednosti vode za navodnjavanje je pojačan sadržaj Bikarbonata (HCO3) i Kalcijuma - karbonata (CaCO3). Ova dva hemijska jedinjenja direktno utiču na povećanje pH vrednosti vode za navodnjavanje i na taj načina blokiraju usvajanje osnovnih hranjivih elemenata od strane gajene kulture. Negativni efekti vode sa visokom pH vrednošću mogu se neutralisati primenom odgovarajućih krisalnih vodotopivih FitoFert đubriva, kroz sistem kap po kap (fertigacijom). Ova đubriva su fiziološki kisele hemijske reakcije što znači da ukoliko se rastvore u vodi sa povišenom pH vrednošću, neutralisaće tu vodu i spustiti pH vrednost na 6 do 6,5 jedinica. Sledeća bitna karakteristika vode za navodnjavanje je EC vrednost tj. elektroprovodljivost ili koncentracija soli u vodi. Izrašava se u jedinicama mS/cm, i granične vrednosti su joj od 0,01 do 0,6 za vodu za navodnjavanje. Destilovana voda ima EC vrednost oko 0,02 mS/ cm i ona predstavlja najidealniju vodu za navodnjavanje poljoprivrednih kultura. Takođe voda iz kišnice je takođe idealna za navodnjavanje jer se njen EC kreće oko 0,05 mS/cm. Ali u realnim situacijama nije moguće koristiti destilovanu vodu za navodnjavanje, jer je tehnološki postupak proizvodnje dosta nerentabilan za poljoprivrednu proizvodnju. Što se tiče vode skupljene iz kišnice, neki od proizvođača povrća u plastenicima koriste ovu vodu za navodnjavanje, ali u sušnim godinama uglavnom bude problem sa manjkom potrebnih količina. Ukoliko EC vrednost vode za navodnjavanje prelazi gornju granicu od 0,6 mS/cm, to je prvi alrmantni pokazatelj da treba uraditi hemijsku analizu vode i videti koji od elemenata utiče na povećanje EC-a, i 37

kako ga najlakše neutralisati. Ukoliko je neki od štetnih elemenata (Hlor, Natrijum, Bor….), onda se korišćenje takve vode odbacuje kao mogućnost, a ukoliko su pak neki od elemenata koje biljka koristi u ishrani (Kalijum, Fosfor, Gvožđe, Nitratni azot, Kalcijum, Magezijum...) onda se rade korekcije u programima ishrane gajene kulture. Firma Fertico iz Niša koja je u sastavu kompanije Agromarket Grupa, već nekoliko godina za redom, radi besplatne analize vode za navodnjavanje za proizvođače voća i povrća u svojoj laboratoriji na osnovu kojih se izrađuju profesionalni programi ishrane za odgovarajuće poljoprivredne kulture. Otpadne vode takođe mogu da sadrže teške metale koji već pri nižim koncentracijama mogu da smanje prinos. Teški metali se nakupljaju u zemljištu te preko biljaka ulaze u lanac ishrane što može dovesti do zdravstvenih problema ljudi. Otpadne vode stočarskih farmi sadrže višak azota. Ukoliko se radi prihrana useva bez prethodne kontrole zemljišta ali i sastava voda, biljke pri navodnjavanju usvajaju azot iz vode kojom se zalivaju što često dovodi do poleganja useva i neadekvatnog razvoja generativnih organa. U suvišku azota u biljnom tkivu, nitrati u procesu metabolizma prelaze u nitrite koji sa hemoglo-

binom grade methemaglobin što može proizvesti značajne problem u zdravlju ljudi. Otpadne vode prehrambene industrije (mlekare, klanice…) sadrže klice brojnih bolesti (Elvira virus, Echerichia colli...). Tako virusi, bakterije, gljivice, mikoplazme mogu dospeti na površinu biljke te ispašom se prenesu da domaće životinje, a ako se biljke koriste u sirovom stanju i do čoveka. U zemljištu se do dubine od 25 cm navodnjavanjem zadržava do 99% unetih bakterija, a odatle preko korena ulaze u biljku i lancem ishrane u organizam domaćih životinja i ljudi. U urbanim sredinama vode koje se koriste za navodnjavanje često sadrže bakterije, teške metale ali i druge štetne materije iz fekalija. Korišćenje ovakvih, prethodno neispitanih voda takođe može putem lanca ishrane načiniti problem u zdravlju ljudi i životinja. Stara boljka naših poljoprivrednika, nekontrolisano odlaganje ambalaže pesticida u kanale i akumulacije takođe može ugroziti kvalitet vode za navodnjavanje i ugroziti biljni i životinjski svet. Sve ovo ukazuje da se pred sezonu navodnjavanja mora ispitati kvalitet vode, izvršiti zootehnička i fitosanitarna kontrola, i po potrebi obaviti saniranje i privođenje otpadnih voda kvalitetu vode za navodnjavanje što će dovesti do zdravstveno bezbedne proizvodnje gajenog bilja.

Tabela 1. – Tolerantan nivo za pojedine metale Metali mg/l

20 38

Al 1,0

As 1,0

B 0,75

Cu 0,2

Cr 5,0

Pb 5,0

Ni 0,5

Mn 2,0

Zn 5,0

Naša mala galerija

gde je Džon Vejn?

barem da su pokosili

samo je jedna majka radile smo celog leta...

šta je Amazon za nas dvojicu...

… Agromarket, Agrosvet… Mota mi se to po glavi, Lideri su oni pravi. Šta sve neće da ponude, Svakim danim me začude?! Kud’ se sete za sve ovo, Stalno čujem nešto novo?! Postali mi jako mili, Nekako me opčinili. Lepa priča, vešto prikazana, Dobrim znanjem potkovana. Evo nemam mirnog dana, Napadaju sa svih strana! A ja reših da se setim , Pa da im se baš osvetim. Da primenim sve što nude, Pa nek’ dođu, da se čude. Zaradiću puno para, K’o vremena da su stara. Zorica Radovanović “Drobnjak”

Kalendar poljoprivrednih radova u septembru

priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

eptembar (latinski: septem), jesenji mesec, sedmi mesecu najstarijem rimskom kalendaru, danas deveti mesec, rujan, karakteriše da nema velikih žega i omorina (mada zna da iznenadi, noći su sve svježije, kao i jutra i sa puno rose. Priroda postepeno menja svoj izgled, a vegetacija sve manje bujna. Dani su kraći i broj sunčanih dana se smanjuje, što direktno uslovljava da je srednja mesečna temperatura vazduha za tri-četiri stepena niža nego u avgustu. Ipak, i u septembru bude relativno toplog vremena, i to najviše zahvaljujući vedrini. Septembar je u višegodišnjem nizu samo malo oblačniji od jula i avgusta, a vedriji je od juna. Kiše su ređe i padaju slabijim intenzitetom nego tokom juna, jula i avgusta. Ekstremno visoke temperature su ređa pojava, manje je opasnosti od nevremena sa grmljavinom i gradom. Jesenje magle, pogotovu po rečnim dolinama i kotlinama, postaju češće, ali traju kratko. Septembar je, inače, na našim geografskim širinama mesec tišine jer duvaju vetrovi slabih brzina i jedan je od najtiših meseci u godini. To je, najčešće, mesec stabilnih vremenskih prilika. Početkom treće dekade ovog meseca i zvanično se ispraćuje leto i prirediti i pravi dobrodošlica jesseni.

Ratarstvo - u septembru se nastavlja setva uljane repice (poželjno do kraja I dekade), deteline, lucerke, trava i travno-leguminoznih smeša. U drugoj dekadi septembra seju se ozima grahorica, ozimi grašak, njihove mešavine s ozimom raži i ozimim ovsem, a pri kraju meseca i s ozimom pšenicom i ozimim ječmom. U prvoj polovini septembra počinje jesenje-zimsko oranje zemljišta predviđenog za prolećnu setvu. Beru se rani hibridi kukuruza, suncokret i soja. Vadi se krompir. Obavlja se priprema za setvu ozimih useva: pšenice, ječma, tritikalea, ovsa i raži. Završavaju se radovi na uređenju zemljšta: ravnanje, podrivanje, kalcifikacija. U skladištima se kontroliše ranije spremljeni rod pšenice i drugih useva. Posebno se proverava sadržaj vlage i zdravstveno stanje. Po potrebi se usevi iznikle uljane repice prate i po potrebi tretiraju od štetnih insekata, buvača i repičinog sjajnika. 42

Povrtarstvo - Do sredine meseca mogu se sejati se zimski lukovi i luk srebrenjak, a spanać, rotkva i ozima salata sve do oktobra u rokovskoj setvi, na sedam do deset dana. Sadi se rasad ozime salate posejane tokom avgusta. Pristiže povrće iz postrne setve pa se beru boranija, kornišon, krompir, paradajz, paprika, plavi patlidžan, spanać, rotkvice, srednjerane kupusnjače i drugo jesenje povrće. U toku septembra najveći broj poslova odnosi se na ubiranje. Od pravilne berbe zavise prinosi, ali i dužina perioda obrazovanja novih plodova. Smatra se da nepravilna berba, kada se oštećuju listovi i stabla biljaka i neblagovremena berba, mogu smanjiti prinose od 30 do 50 %. S obzirom da je ovo mesec masovne berbe paprike, paradajza, krastavaca, boranije i drugih vrsta povrća, o tome treba voditi računa. Kod paradajza (visoke sorte) početkom septembra treba zakinuti vrh stabla i bočnih grana ostavljajući iznad poslednje cvasti dva do tri lista što omogućuje da se pravilno obrazuju svi plodovi, a najveći broj i da sazri do prvih mrazeva. Za proizvodnju paradajza značajno je da na kraju vegetacije bude što više obrazovanih plodova, makar i zelenih, jer i oni uspešno dozrevaju u toku meseca ili dva i tako produžavaju vreme korišćenja paradajza. Krajem meseca treba početi rasturanje stajnjaka i osnovnu jesenju obradu zemljišta u povrtnjaku. Površine oslobođene vađenjem, odnosno berbom povrća, odmah obraditi. Ta priprema može biti za gajenje prolećnih vrsta i tada je bez fine površinske obrade. Za gajenje jesenjih i zimskih vrsta uključuje se odmah i fina površinska priprema zemljišta. Voćarstvo - u prvoj dekadi septembra završava se kalemljenje voćaka očenjem na spavajući pupoljak. Završava se berba šljiva, ali ova godina je izuzetna, sve je poranilo pa i šljive tako da taj posao treba završiti jer je vjerovatno započet u prethodnom mesecu. Beru se plodovi zimskih sorata jabuka i krušaka i skladište u hladnjačama. Sa jabukama – oprez! Suviše rano obrani prezreli plodovi nisu pogodni za čuvanje, pa je određivanje najpogodnijeg vremena berbe zimskih sorti jabuka od posebne važnosti.

Najvećem broju voćnih vrsta nije potrebna posebna zaštita. Izuzetak je kruška. U rodnim zasadima, izvesnih godina, pojavljuje se kruškin cvetojed po pravilu u starijim, zapuštenim zasadima. U voćnjacima u kojima se sprovodi sistematska zaštita retko se javlja u takvom obimu da je neophodno prskanje. Ženka odraslog insekta polaže jaja u cvetne pupoljke krajem septembra. Iz jaja se izlegu larve koje se hrane unutrašnjim delovima cvetnih pupoljaka. Šteta se uočava tek idućeg proleća – napadnuti pupoljci ne kreću i pri dodiru lako se odvajaju od drveta. Za razliku od većeg broja drugih insekata, kruškin cvetojed se nerado seli s jednog stabla na drugo, pa to olakšava suzbijanje. Da bi se kruška zaštitila od ove štetočine, prska se jednom – krajem septembra insekticidima iz grupe piretroida ili kombinacija organofosfat+piretroid. Prskaju se samo sorte čiji su plodovi obrani. Obavlja se osnovno đubrenje i priprema površina za podizanje semeništa, rastila, matičnjaka, vegetativnih podloga i voćnjaka. U starim zasadima jagodičastog voća obradom se uništavaju korovi, a kod jagoda se zakidaju stoloni. Ako to već ranije nije urađeno, podižu se zasadi jagoda. Jagode posađene u septembru daju u narednoj godini znatno niži rod nego ako je sadnja bila krajem jula ili početkom avgusta. I pored toga, priprema zemljišta i sadnja jagoda u septembru daju bolje rezultate nego ako se to ostavi za oktobar, novembar ili mart naredne godine. Ako se zemljište u voćnjacima celog leta održava u obrađenom stanju, u septembru nema potrebe za posebnom obradom. Korovi više ne pričinjavaju ozbiljne teškoće, međutim korovi koa npr. Divlja kupina upravo se odlično suzbijaju u drugoj dekadi septembra primenom preparata na bazi glifosata u dozi od 8 do 12 l/ ha. Počinje priprema zemljišta za jesenju sadnju ostalih voćnih vrsta. Vrši se ugovaranje potrebnih količina sadnica određenih vrsta i sorata mada je to bilo bolje uraditi ranije.

nja u jesen, u našim klimatskim uslovima, bolja je od prolećne. Pri sadnji neophodno je pripremiti zemljište tako što se uz duboku zimsku obradu đubri stajnjakom i mineralnim đubrivima. Đubrenje vinograda stajskim đubrivom smatra se veoma važnom agrotehničkom merom pošto je ono hranljivo i sadrži sve hranljive materije neophovne vinovoj lozi. Stajnjakom se đubri zemljište na kojem će biti podignut vinograd, ali i zasad vinove loze u plodonošenju svake treće ili pete godine u količini od 10 do 30 tona po hektaru. Đubrivo se razbacuje pre duboke obrade zemljišta. Kada se sadi kalemljena loza veoma je važno odabrati i najpodesniju loznu podlogu. A ona će zavisiti od tipa zemljišta i mnogih drugih faktora pa je najbolje da podlogu odredi poljoprivredni stručnjak.

Stočarstvo - septembar, kao i dva prethodna meseca, je u znaku sabiranja letine. Stočari treba da obrate pažnju na razne otpatke od letine i da ih najracionalnije iskoriste. Nedopustivo je, na primer, da se bilo šta pali i na taj način domaćinstvo ostaje bez prostirke za stoku. Slama je najčešća i najkvalitetnija prostirka i treba je odmah posle berbe sakupljati i balirati. Savremeni kombajni imaju priključke kojima se slama odmah skuplja i balira, a ako to nema, treba je pokupiti ručno, samo da se sačuva. Suva kukuruzovina, lomljena kukuruzna kočanka kao i otpaci od još nekih poljoprivrednih kultura takođe se mogu koristiti za prostirku, posebno u velikim živinarnicima, gde se živina drži na podu, a i piljevina može korisno poslužiti. Ponekad se slama, piljevina, kukuruzovina i kukuruzna kočanka koriste i kao ogrevni materijal, ali to je najgori i najnerentabilniji način korišćenja otpadaka. Stoka se postepeno privikava na prelaz sa zelene na suvu hranu.

Vinogradarstvo - u septembru zri veliki broj stonih sorti vinove loze. Pošto ne sazrevaju svi grozdovi istovremeno, berba se sprovodi u nekoliko navrata. S berbom se počinje kada je zrelo najmanje 30 odsto roda. Beru se samo zreli i zdravi grozdovi. U ovom mesecu počinju i pripreme za jesenju sadnju vinove loze. Sad43

staviti na kraj pčelinjeg gnezda dok leglo ne izađe, a zatim ih ukloniti. U septembru još ima paše kako gajenih (detelina), tako i korovskih biljaka (različak, metvica, vrbica, majčina dušica, bela trava, divlja cikorija, bosiljak, šafrana…).

Pčelarstvo - dovršavaju se radovi započeti u avgustu. Odstranjuje se medljikovac. Hrana i polen se približavaju leglu, skidaju se nastavci. Valja se boriti protiv moljca i vaši. Sprečavati pojavu grabeži roja.. Pravo je vreme za pripremu košnica za prezimljavanje. Prioritet je dopuna rezervi hrane, bilo dodavanjem ramova s medom ili dodatnom prihranom u vidu prerađenog šećernog sirupa i to je mnogo bolje obaviti sada nego uznemiravati društvo i otvarati košnicu tokom hladnih zimskih dana. Saniranje društava bez matice, sa lošom maticom, rasformiranje slabih društava, zatim tretiranje protiv varoe i zaštita saća od voskovog moljca, obavljaju se što je pre moguće. Preventivno davanje lekova se u savremenom pčelarstvu ne praktikuje, nego se lekovi daju tek kad se pojave prvi znaci oboljenja. Na letu košnica postavljaju se češljevi radi zaštite od miševa, a postavljanjem lovilica u vidu flaša sa prokislim pivom ili voćnim sokom nastavlja se borba protiv osa i stršljenova. Ramove koji nisu dobro izgrađeni (satne osnove), a nisu useljeni treba ukloniti iz košnice ako to nije učinjeno ranije. Ako ima ramova sa malim površinama pod legom i bez hrane, najbolje ih je privremeno

Vrt - krajem meseca uklanjaja se iz višegodišnjih leja procvetalo letnje cveće. Početkom meseca sadi se dvogodišnje prolećno cveće. Četinarske biljke, ako želimo da dobro prezime, treba obilato zalivati bez obzira na kiše. Lekovito bilje - U septembru se sakuplja lekovito bilje: hrastov lišaj, čemerika, digitalis, divizma, šipurak, kleka, lincura, nana, neven, slatka paprat, odoljen, oman, morač, mrazovac, čičak, beli slez, tatula, trnjina, velebilje, iđirot…

DOLMAR - Snaga koja obara

priredio: Duško Simić dipl. inž. polj.

potrudio se da našim korisnicima predstavi paletu motornih testera različitih namena. Po prvi put na našem tržištu, pojavili su se novi modeli motornih testera i trimera Dolmar. Reč je o modelima motornih testera PS 32, PS 35, PS 4605 i motorni trimer MS 24U. Kao i električna testera ES 38. PS32, 35 su male kompaktne testere namenjene pre svega za kućnu upotrebu i za održavanje vaših vrtova. Idealne su za sečenje ogrevnog drveta i kresanje grana u voćnjacima jer ih odlikuje veoma mala masa i visok stepen iskorišćenja snage. Ove testere mogu naći upotrebu i u šumarstvu, ali isključivo za kresanje grana i proređivanje mladih zasada. Zbog male mase i gabarita mogu se upotrebljavati i u građevinskoj industriji. Svojom snagom i dugotrajnošću obradovaće i najzahtevnije korisnike.

d kako je 1927. godine Dolmar proizveo prvu benzinsku motornu tester u svetu i danas se trudi da ostane u samom vrhu najboljih proizvođača garden i opreme za šumarstvo. Svojim inovacijama i kvalitetom proizvoda Dolmar iz dana u dan sve više osvaja svetsko tržište, a samim tim čini da sve veći broj zaljubljenika u Dolmar ispune sve one zadatke koje priroda stavlja ispred njih. Živimo u turbulentnom vremenu i to nam nameće potrebu za što bolju organizovanost u svom poslu, a samim tim postizanje većeg učinka u poslu direktno zavisi od od opreme za rad. Manji utrošak vremena za obavljanje određenog posla, komforniji i udobniji rad, sigurnost pri radu, pouzdanost i dugotrajnost je sve ono što čini Dolmar. Razvojem najnovijih tehnologija Dolmar se trudi da u velikoj meri utiče na očuvanje životne sredine. Tako su na uređajima iz poslednje generacije Dolmar implementirane najnovija rešenja kao što su: SLR tehnologije - Scavenging Losses Rejection SAS tehnologije - Stratified Air Scavenging Četvorotaktni motor

Ova tehnička rešenja su veoma značajna jer u velikoj meri dovode do smanjenja nivoa štetnih gasova, a samim tim smanjuje se zagađenje vazduha. Živimo u vremenu gde svako zagađenje životne sredine makar to bilo i minimalno poput dvotaktnih motora, može ostaviti ozbiljne posledice na planeti. Stručni tim Garden sektora u okviru kompanije Agromarket, koja je generalni uvoznik brenda Dolmar,

Nemački proizvođač sa ponosom može reći da prati svetske trendove i da veoma brzo u proizvodnju implementira sve novine koje dovode do povećanja kvaliteta proizvoda. Ovi modeli poseduju Easy start mehanizam koji u velikoj meri olakšava startovanje motora. Takođe novi modeli Dolmar testera poseduju i MPI tehnologiju (Memory-Power-Ignition). Ovaj sistem olakšava restartovanje motora jer elektronika testere poseduje kondenzator koji akumulira električnu energiju koja se koristi za paljenje smeše. Kod motora koji ne poseduju ovaj sistem paljenje se dešava na 700 obrtaja u minuti, dok kod testera koje poseduju MPI motor se pali na 300 obrtaja u minuti. Ovaj sistem je veoma bitan jer vrši regulaciju maksimalnog broja obrtaja i ne dozvoljava motoru da pređe maksimalnu granicu broja obrtaja. Na ovaj način čuva se motor. Model Zapremina cilindra Snaga Snaga Masa Rezervoar ulja Rezervoar goriva Vodilica Lanac

PS 32 32 cm³ 1.35 kw 1.8 ks 4.2 kg 0.28 l 0.40 l 35 cm 3/8 1.1 mm

PS 35 35 cm³ 1.7 kw 2.3 ks 4.4 kg 0.28 l 0.40 l 40 cm 3/8 1.3 mm

Za hobi korisnike namenjen je i model PS 45, mala kompaktna testera snage od 1,7 kw sa vodilicom od 35 cm, idealna za korisnike koji za sebe spremaju 10-25 m³ ogrevnog drveta, za kresanje grana, kao i za upotrebu u građevinarstvu. Dolmar sinonim za kvalitet još jednom se dokazao da je u stanju da proizvedi testere za sve tipove korisnika. Jedan od značajnih modela sa kojim je Dolmar dubo45

ko zagazio u poluprofesionalni segment konsolidujući svoju razvojnu strategiju, jeste model PS 4605. Robusna testera koja svoju primenu nalazi u obaranju stabala srednjih dimenzija, kresanje grana, izrada drvnih sortimenata i široka primena na farmama i velikim privatnim posedima. Povoljan odnos mase i snege, visok obrtni momenat su faktori koji dovode do postizanja visokog učinka u radu. Model

PS 4605

Zapremina cilindra Snaga Snaga Masa Rezervoar ulja Rezervoar goriva Vodilica

45.6 cm³ 2.6 kw 3.5 ks 5.3 kg 0.27 l 0.47 l 45 3/8 1.5 mm

Lanac

Posebno smo ponosni na motornu testeru Dolmar PS 420, snažna poluprofesionalna testera zapremine cilindra 42 cm³ i snage od 2.2 kw. 0va motorna testera nosi vodilicu dužine 45 cm i lanac 36 zuba koraka 325. Za farmere, koji pored poslova oko okućnice, imaju i potrebu za seču drveta u nekom zabranu i u svojoj šumi, preporučujemo testere 109 i 111 snage 2,8 i 3,3 ks, sa dužinom vodilice od 38 i 45 cm. Posebno su prikladne za sečenje drva za ogrev, a neće vas izdati ni prilikom obaranja visokoih stabala. Profesionalne testere predstavljaju ponos kompanije Dolmar jer ih odlikuje visok nivo snage, dug vek trajanja i pouzdanost u radu. Iz grupe profesionalnih testera svakako se izdvajaju modeli PS 115 - 52cm³, 3,7 ks, vodilica 45 cm. Zatim PS 5000- 50 cm³, 3,8ks,vodilica 45cm, pa model PS 6400 - 64cm³, 4,8ks, vodilica 45 cm, PS 7300- 73 cm³, 5,7 ks, vodilica 50 cm, PS 7900- 79 cm³, 6,3 ks, vodilica 60 cm. U zahtevima profesionalaca vrlo bitan podatak pored snage i zapremine motora jeste i odnos mase snage motorne testere. Tako je profesionalna motorna testera Dolmar PS 7900 neprevaziđena u svetu sa odnosom od 1,37 kg/kw. Pored testera sa benzinskim motorima Dolmar se može pohvaliti i sa Električnim lančanim testerama. Na našem tržištu u toku ove godine pojavili su se modeli električnih testera ES-38A i ES-2140. Nove Dolmar električne testere za klasu su ispred konkurencije, tihe, snažne, bez izduvnih gasova kao stvorene za primenu u zatvorenom prostoru. Pogodne za rad u urbanim sredinama i građevinarstvu. 46

Model

ES 38 A

ES 2140

Napon Snaga Rezervoar ulja Masa Vodilica

230 v 1800 w 0.2 l 4.4 kg 35 cm 3/8 1.1 mm

230 v 2000 w 0.15 l 4.4 kg 40 cm 3/8 1.3 mm

Lanac

Brend Dolmar ne karakterišu samo motorne testere tu su i drugi uređaji poput motornih trimera i motornih sekača. Motorni trimeri danas imaju sve veću primenu u domacinstvima jer predstavljaju adekvatnu zamenu za ručnu kosu, što dovodi do znatno manjeg trošenja energije korisnika. Dolmar trimer MS-24U prilagiđen za kućnu upotrebu, savršen je za poslove u Vašoj bašti. Trimer poseduje moćni dvotaktni motor koji je ekološki prihvatljiv, male mase što omogućuje veoma udoban i efikasan rad. Odnos mase i snage su tako koncipirani da se postižu visoki rezultati uz minimalan utrošak energije. Model

MS 24 U

Motor Zapremina cilindra Snaga Snaga Masa Rezervoar goriva

dvotaktni 24.5 cm³ 0.73 kw 1.0 ks 4.5 kg 0.5 l četvorokraki nož, glava sa silkom

Rezni alat

Takođe u ponudi Dolmara nalaze se i trimer MS 340, 2,2 ks i model 4510 snažna motorna kosa zapremine 45cm³, snage 3,1 ks. Dolmar 4510 je profesionalni uređaj idealan za uređenje šuma, rastinja pored puteva, parkova i vrtova. Pored trimera i motornih testera tu su i sekači betona za građevinarstvo, metalnu industriju kao i za primenu u nekim komunalnim preduzećima. Motorni sekač model PC 8116 zapremine motora 81cm³, snage 4,5 kw, nosi reznu ploču prečnika 400 mm koja omogućuje maksimalnu dubinu reza od 147 mm. Uz sekač kao dodatna oprema su i kolica koja se koriste prilikom sečenja asfalta i betona i system za vodeno hlađenje rezne ploče. Raznolik asortiman i prilagođenost svim tipovima korisnika ukazuje na to da je Kompanija Dolmar, a samim tim i kompanija Agromarket prilagođena potrošaču bilo da se radi o profesionalcima ili amaterima. A samo takvim pristupom se zadržavaju postojeća i osvajaju nova tržišta.

Nešto lepo i zdravo – žuto blago

priredila: Olivera Gavrilović dipl. inž. polj.

u Rusiji ii. Kod nas se malo gaji, uglavnom u Vojvodini. Cvetovi se, sem za čaj, koriste spolja u obliku ulja, masti, obloga ili čajeva za ispiranje. Kao dodatak salatama i drugim jelima, začin za ribu i morske plodove, supe, pirinač, salate, ali i kao boja za sir i puter. Aktivne materije cvasti su flavonoidi, karotinoidi, kalendulozidi (aktivni glikozid oleanolne kiseline), etarsko ulje (0,02%), tanini, steroli, sluzi, organske kiseline i gorke materije. Cvetovi nevena su osetljivi na variranje temperature i vlage, zatvaraju se kada je mrak i pred kišu, pa je u narodu poznat i kao barometar za kišu, ako su cvetovi u jutro zatvoreni tada će u toku dana sigurno padati kiša. Po nekim istraživanjima miris korena nevena negativno deluje na nematode u zemljištu, odnosno ponaša se kao repelent (odbija ih od gajenih biljka). Istovremeno, neve je i atraktant jer privlači osolike muve i pčele.

a dobro jutro otvara svoje cvetove, za laku noć i sam tone u san. Neven, Calendula officinalis L., pripada porodici Asteraceae, poreklom je iz mediteranskog područja i zapadnih delova Azije gde raste u spontanoj flori, ali se gaji i širom Evrope. Officinalis znači lekovit, calendus – nebesko, nešto lepo. Latinsko ime „calendula“ potiče od imenice „calendae“ која označava prvi dan u mesecu, a povezuje se s tim što se cvetovi otvaraju sa izlaskom sunca, a zatvaraju njegovim zalaskom. U našim krajevima ima više naziva, a najpoznatiji je neven. Stari narodi cenili su ga kao biljku koja podmlađuje, upotrebljavali ga za ukrašavanje oltara u svojim hramovima, dok su drugi njegovim žuto - zlatnim laticama ukrašavali i aromatizovali hranu. Bio je poznat, naročito njegova lekovita svojstva, zbog kojih se danas najviše i gaji, ali se često sreće u baštama kao ukrasna biljka. Macerijus u svom herbarijumu iz XII veka tvrdi da je i samo gledanje nevena dovoljno da se posmatraču poboljša vid, razbistri glava i izazove dobro raspoloženje. Neven deluje antiseptično i antibakterijski pa je vrlo efikasan protiv različitih zapaljenja, gljivičnih infekcija, a najnovija istraživanja nagoveštavaju da je koristan u borbi protiv HIV-a (virus izazivač AIDS/SIDA). Koristan je za uklanjanje toksina (otrova) koji prate različite hronične infekcije, grozničava stanja, kožne bolesti kao što su ekcemi i akne. Dobar je kao sredstvo za umirenje grčeva, protiv astme, kašlja, lupanja srca i nesanice. Upotrebljava se kako u medicini tako i u kozmetici, proizvodnji boja i lakova, za slikanje, a u novije vreme u Evropi se gaji i za proizvodnju ulja iz semena, najviše

Neven je jednogodišnja (retko dvogodišnja) zeljasta biljka porasta 30 - 70 cm. Stablo je uspravno, uglasto sa kratkim internodijama, u donjem delu jako razgranato i maljavo. Listovi su naizmenično raspoređeni, svetlozeleni, maljavi. Oblik listova se razlikuje u zavisnosti od njihovog položaja, gornji su duguljasti ili kopljasti i sedeći, srednji su obrnuto jajasti i obuhvataju stablo, a donji se postepeno sužavaju u kratku krilatu dršku. Cvetovi su sakupljeni u glavičaste, tamno žute do narandžaste boje, krupne cvasti (2 - 7 cm). Periferiju cvasti grade jezičasti cvetovi naslagani u 2 - 3 reda, a središnji deo cevasti cvetovi. Omotač cvasti grade uzani, zeleni, lepljivi i dlakama pokriveni listići. Uslovi i načini gajenja: neven traži puno svetlosti i toplote. U fazi rozete podnosi niske temperature. Samoniklo se razvija na napuštenim zemljištima i pored puteva. Za gajenje zahteva srednje laka, plodna zemljišta sa dovoljno vlage, da bi prinos i krupnoća cvasti bile zadovoljavajuće. Dobro podnosi sušu ali uz manji prinos i kvalitet sirovine. Pored vrste Calendula officinalis selekcijom su stvoreni ukrasni varijeteti koji se često nalaze u cvetnim baštama i vrtovima, sa dekorativnim raznobojnim cvetovima. Neven se gaji jednu godinu (ređe dve godine) i u plodoredu. Dobri predusevi su đubrene okopavine i jednogodišnje mahunarke. Vraća se na isto mesto nakon dve godine. Priprema zemljišta je kao i za druge kulture koje se seju u proleće. U jesen se zemljište ljušti i ore, a u proleće drlja i ravna. Nije preporučljiva upotreba organskih đubriva i prevelike količine azota, jer tada neven manje cveta. Prilikom jesenje obrade zemljišta treba uneti 60 – 80 kg/ha N, 60 – 80 kg/ha P205 i 80- 100 kg/ha K20. 47

Neven se proizvodi direktnom setvom semena i proizvodnjom rasada. Seje se na stalno mesto rano u proleće početkom marta, kada je srednja dnevna tem peratura 13 - 16°C, na razmaku između redova 40 – 50 cm, na dubini 2 - 3 cm, uz upotrebu 5 – 6 kg/ha semena. Zasejanu površinu nakon setve treba povaljati. Drugi način, pogodan je za manje površine i za vrtove i kod njega setva se obavlja u tople leje polovinom februara i neguje do kraja maja, kada se rasađuje na stalno mesto na isti razmak kao i kod direktne setve. Nega useva nevena sastoji se iz kultiviranja, okopavanja sa plevljenjem, prihranjivanja i navodnjavanja po potrebi. Kultiviranje se obavlja 1 - 2 puta, zavisno od vremenskih uslova. Nakon nicanja, u fazi obrazovanih 3 – 5 listova, suviše guste biljke se proređuju na 5 - 8 cm razmaka između biljaka u redu. U periodu vegetacije treba obaviti 1 – 2 međuredna okopavanja illi kultiviranja, da ne bi došlo do zakorovljavanja.Mere zaštite primenjuje se samo kod jačih napada bolesti i štetočina, mada nisu primećene veće štete. Povremeno se u vlažnim godinama javlja lisna rđa i pepelnica. U tom

slučaju samo uklonite zaražene delove biljke, ali ih ne čupajte, već odsecite – poteraće nove biljke iz korena i ubrzo obrazovati cvet. Berba nevena obavlja se krajem jula ili početkom avgusta, kada donji listovi počnu da žute, tako što se biljke pokose na 15 cm iznad zemlje i odnose sa njive, koja se nakon toga pođubri sa 30 – 40 kg/ha N. Za tri nedelje biljke će ponovo cvetati i cvasti će moći da se sakupljaju sve do mrazeva. Ručna berba cvasti obično može početi već krajem maja. Bere se sukcesivno, svaki drugi - treći dan. Cvetovi se ređe suše zajedno sa čašičnim listovima. Obrane cvasti će sačuvati boju i kvalitet samo ako se nakon branja odmah suše. Manje količine se suše raširene u tankom sloju na promajnom, zasenjenom mestu, a veće količine u sušarama, na 35 – 40°C. Suva droga je veoma higroskopna pa se pakuje u višeslojne papirne džakove. Sa jednog hektara može se dobiti 300 - 600 kg suvih kruničnih listova odnosno 800 – 1.500 kg cvasti.

Siva trulež - problem od nicanja do skladišta

priredio: Syngenta tim

Pravilna ishrana biljaka ima značajan uticaj na otpornost biljaka, odnosno njihovu osetljivost prema sivoj truleži. Kompanija Syngenta u ponudi ima preparat Isabion koji je organski biostimulator na bazi aminokiselina koje poboljšava otpornost na nepovoljne uslove i omogućava brže zarastanje oštećenih mesta od grada i drugih mehaničkih povreda. Koristi se u redovnim fiziološkim fazama biljaka u dozi od 2-3 l/ha za voće. A broj tretmana tokom vegetacije je 3-4 puta u zavisnosti od vrste zasada. Takođe, ishranu biljaka prilagoditi potrebama zemljišta. Obezbediti biljkama kalijum koji reguliše vodni režim i kalcijum koji povećava stabilnost tkiva, čime se pojačava otpornost prema ovoj bolesti A jedna od najvažnijih mera zaštite jesu hemijske mere koje podrazumevaju primenu fungicida.

roizvodnja voća obuhvata kompleksan ciklus koji počinje na otvorenom, u polju, odnosno voćnjaku i završava se ne berbom, već se nastavlja čuvanjem i prodajom plodova. Uspešna proizvodnja voća ugrožena je pojavom većeg broja prouzrokovača oboljenja i štetočina u voćnjaku. Ukupan prinos, odnosno profit koji se ostvaruje tek prodajom plodova krajnjem korisniku često je umanjen usled pojave oboljenja na plodovima tokom čuvanja u skladištu. Jedno od tih oboljenja je gljiva Botrytis cinerea poznatija kao siva trulež koji pravi velike štete na otvorenom polju, kao i tokom čuvanja jagodastog i koštičavog voća. Ciklus razvoja ove gljive počinje u proleće pri povoljnim uslovima. Infekcija se uglavnom ostvaruje preko rana koje nastaju kao posledica grada, uboda insekata ili manipulacije tokom berbe, ali je moguća i direktnim prodiranjem gljive u osetljivo tkivo domaćina. Tokom vegetacije ostvari se više ciklusa zaraze. Siva trulež plodova jagodastog voća nanosi velike direktne štete na zrelim plodovima. Gubici su posebno veliki ako nakon cvetanja, u vreme formiranja plodova i njihovog sazrevanja nastupi period kišovitog i prohladnog vremena. Na zelenim ili sočnim plodovima gljiva se brzo razvija i sporuliše u vidu sive ili crne somotaste prevlake. Mere zaštite biljaka obuhvataju agrotehničke mere, pravilnu ishranu biljaka i primenu fungicida. Od agrotehničkih mera bitno je pravilno postavljanje redova u pravcu čestih vetrova. Obratiti pažnju na gustinu sadnje. Obolele plodove redovno odstranjivati.

Fungicidi iz kompanije Syngenta koji su već dobro poznati svima jesu Chorus 50 WG i Switch 62,5 WG. Chorus 50 WG je fungicid preventivnog i kurativnog delovanja koji se koristi u jabuci protiv čađave pegavosti lista i krastavosti ploda, kao i u višnji protiv sušenja cvetova i grančica i mrke truleži plodova višnje. Njegovo delovanje nije zavisno od nisikih temepratura, pa 0 ima efikasnosti i na temperaturama ispod 10 C. U fungicidu Switch 62,5 WG su spojena dva različita mehanizma delovanja kontaktno i sistemično sprečavajući na taj način mogućnost nastanka infekcije, čak i kad se ovaj preparat primeni kratko vreme nakon ostvarene infekcije. Ipak, preventiva je najvažnija. Sistemična komponenta je duže vreme otporna na negativno delovanje padavina, u smislu ispiranja sa površine biljnih delova. Zato je delovanje ovog fungicida dovoljno dugo da u kritičnim fazama razvoja biljaka, često sa samo dva tretmana obezbedi pouzdanu i dugotrajnu zaštitu. Tretmani se preporučuju kod maline neposredno pred i tokom cvetanja, kod kupine od početka cvetanja do 7 dana pred berbu za suzbijanje sive truleži sa količinom primene od 0,8 kg/ ha uz utrošak vode od 400-600 l za malinu do 1000 l za kupinu. Za jabuku i breskvu u fazi sazrevanja ili pred berbu za suzbijanje prouzrokovača truleži plodova, antraknoze, Mucor spp. i paleži u količini primene od 0,8-1,0 kg/ha uz utrošak vode od 1000 l. Kratka karenca od 14 dana za breskvu, 7 dana za malinu i kupinu i 3 dana za jabuku omogućava primenu i efikasnu zaštitu plodova svih osetljivih ® biljaka i kratko vreme pred berbu. Switch 62.50 WG dobro deluje i na nižim temperaturama (iznad 5 C) i time štiti plodove koji se posle berbe čuvaju u skladištima sa nešto nižom temperaturom i većom vlažnošću. Kurativno delovanje (zaustavljanje već ostvarene infekcije) je obezbeđeno ukoliko se tretira u roku od 48 časova od nastanka infekcije, pa se ne dozvoljava plodovima koji se oberu zaraženi da postanu izvor infekcije u skladištu. 49

BESPLATNA REGISTRACIJA Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri. Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis Agrosvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično. Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristitiprikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika. Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka. Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis agrosvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket. Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: 1.

SMS poruka iz sledećih oblasti (zaokružiti) a) Ratarstvo b) Voćarstvo c) Povrtarstvo d) Vinogradarstvo

Stručnog časopisa Agrosvet (zaokružiti)

Dajem saglasnost sa gore navedenim pravilima: Ime i prezime: Firma: Adresa: Mobilni telefon: E-mail adresa: Datum: Potpis:

SMS/Agrosvet

NAMA VERUJU