Narodna biblioteka irana by Aleksandar Dragovic

KULTURA I DRU[TVO

Narodna biblioteka Irana1

tvaranje Narodne biblioteke Irana vezano je za rane {ezdesete godine devetnaestog veka. Godine 1852, savremena Darol Fonoun {kola osnovana je u Teheranu. Dvanaest godina kasnije, {koli je priklju~ena mala biblioteka. Sudbina je htela da ta skromna biblioteka prve {kole evropskog modela u Iranu bude jezgro iranske Narodne biblioteke, koja je, mnogo godina kasnije, 25. avgusta 1941, zvani~no otvorena i shv}ena kao simbol pojave novog doba u Iranu. Za vreme vladavine Mozafaredin {aha, sa po~etkom upoznavanja Iranaca sa zapadnja~kom civilizacijom, u Teheranu je 1897. godine osnovano Nau~no dru{tvo za promovisanje visoke kulture i ubrzavanje osnivanja savremenih {kola u zemlji. Dru{tvo je 1898. godine otvorilo Narodnu nau~nu biblioteku i njena odeljenja pored Darol Fanoun {kole, ~ime je zbirka dela, nastala zahvaljuju}i beskrajnim naporima osniva~a, postala dostupna {irokoj ~itala~koj publici. Interesantno je da se re~ narodna u nazivu Biblioteke nije odnosila na njenu nacionalnu pripadnost, niti na bilo kakvu nacionalisti~ku te`nju, ve} je, pre, zna~ila da Biblioteka ni na koji na~in ne zavisi od vlade i da postoji kao neprofitna institucija; otuda, nije bez zna~aja kada se Biblioteka smatra prvom bibliotekom za {iroku ~itala~ku publiku u Iranu. Na isti na~in u potonjim decenijama, osnovane su Narodna biblioteka Tabriza, Narodna

biblioteka Farsa, Narodna biblioteka Kermana i Narodna biblioteka Ra{ta. Kako svaka zemlja moè imati samo jednu nacionalnu biblioteku, Narodna nau~na biblioteka se ne moè smatrati prete~om Narodne biblioteke Irana. Godine 1905, kada je Alaâ&#x20AC;&#x2122;ol Molk bio iranski ministar nauke, Narodna nau~na biblioteka je preimenovana u Darol Fonoun {kolu. Kada je 1919. godine Hakimol Molk bio ministar za nauku u zemlji, Biblioteka je promenila ime u Narodna nau~na biblioteka. Saglasno svom statutu (ratifikovanom 30. decembra 1934), ova biblioteka je priklju~ena Birou za publikacije Irana. Imala je pet hiljada knjiga i primala prose~no po trideset i jednog posetioca dnevno. U Statutu Biroa za publikacije (osniva~ke organizacije Nau~ne biblioteke), du`nosti Biblioteke su utvr|ene kao: 1) ustrojstvo i za{tita knjiga u Biblioteci, priprema i objavljivanje neophodnih evidencija knji`nog fonda; 2) svrstavanje knjiga, magazina i ùrnala iza{lih iz {tampe u Iranu i u inostranstvu; 3) izbor i utvr|ivanje rukopisa i {tampanih knjiga koje Biblioteka treba da nabavi u toku godine. To su o~ito uop{teni opisi zadataka svake narodne biblioteke. Onda{nji upravnik Nau~ne biblioteke bio je Dàngir [amsavari, koji se upravo vratio iz Sjedi-

Preuzeto sa zvani~nog sajta Narodne biblioteke Irana www.nlai.ir (National Library and Archives Organization of The I. R.of Iran). Vol. 16 â&#x20AC;˘ No 52 â&#x20AC;˘ JESEN / ZIMA 2007.

njenih Dràva i bio upoznat sa modernim bibliotekama. Drugi zna~ajniji napredak desio se 1934. kada su u Teheranu odràvani Ferdosijev milenijumski kongres i festival. Tada je po prvi put veliki broj znamenitih znanstvenika iranskih i orijentalisti~kih nauka iz celog sveta okupljeno na jednom mestu u Iranu. Predvorje u Darol Fonoun gimnaziji nazvano je po Ferdosiju, a u njemu su izloèni radovi nau~nika prisutnih na kongresu i knjige koje su oni donirali povodom njegovog odràvanja. Nakon kongresa, postavka je preneta u Nau~nu biblioteku. Prva izgradnja Narodne biblioteke Krajem 1934, Mahdi Bajani, upravitelj Nau~ne biblioteke, koji je traìo bolji prostor za Biblioteku, iskoristio je priliku da predloì osnivanje Narodne biblioteke Irana Aliju Asgharu Hekmatu, tada{njem ministru za nauku, koji je predlog pozdravio i prihvatio. U me|uvremenu, na zapadnom uglu Trga Ma{k, (gde se danas sastaju Avenija imama Homeinija i broj 30 Ulice Tir) u izgradnji je bio Muzej drevne Persije. Na severnoj strani novog zdanja nalazio se prazan prostor povr{ine oko 3.500 metara kvadratnih. Godine 1936, Ali Asghar Hekmat je od Reza {aha zatraìo dozvolu za ustanovljavanje specijalizovane biblioteke na parceli Muzeja drevne Persije, koja be se nazvala Ferdosijevom bibliotekom, po velikom persijskom pesniku, Abolhasemu Ferdosiju. Hekmatov zahtev je prihva}en od strane {aha i Andre Godar, francuski arheolog i arhitekta koji je osmislio zgradu Muzeja drevne Persije, zamoljen je da prezentuje nacrt Biblioteke, kako bi obe zgrade bile sli~ne jedna drugoj. Izgradnja zgrade Biblioteke okon~ana je 1937, nakon ~ega se u slu`benoj korespodenciji javlja kao Ferdosijeva biblioteka. Iste godi6

ne, Mahdi Bajani je postavljen za novog kustosa Biblioteke. Iste godine, Reza {ah je nalo`io da svi {tampani i rukopisni materijali, koji u Kraljevskoj biblioteci postoje u vi{e od jednog primerka, budu ustupljeni Nau~noj biblioteci. Bajaniju je u nekoliko navrata upu}eno ukupno 13.712 {tampanih ili pisanih izdanja. [tavi{e, privatna biblioteka Aziz Hana Nedaia, koji je ustupio svoju imovinu, a {aha u~inio nadzornikom donacije, izme{tena je u Nau~nu biblioteku. Drugu zbirku, koja je pripojena Narodnoj biblioteci povodom sve~anog otvaranja, ~inilo je 5000 naslova na ruskom, francuskom i nema~kom, u vlasni{tvu Ruske kreditne banke. Banka je osnovana u Iranu 1268. godine muslimanske ere, sa dopu{tenjem Nasredin {aha, u cilju konkurisanja Rojal banci, koja je pripadala Britaniji. Nakon Oktobarske revolucije u Rusiji 1917, i stvaranja sovjetske vlasti, otpisana su iranska dugovanja Kreditnoj banci, koja su pre{la 40 miliona mantasa, imovina banke preneta je iranskoj vladi, a njen knji`ni fond ustupljen Narodnoj biblioteci Irana. Zahvaljuju}i naporima Mehdija Bajanija, zbirka Nau~ne biblioteke, zajedno sa donacijama Kraljevske biblioteke, donacija Aziz Hana, Kreditne banke i nekolicine privatnih zbirki, {to je ~inilo ukpuno 30.000 {tampanih i pisanih izdanja, preseljene su u novu zgradu, podignutu pored Muzeja drevne Persije, u kojoj je Narodna biblioteka Irana sve~ano otvorena 25. avgusta 1937. godine. Habib Jaghmai, popularni iranski liri~ar toga doba, sastavio je slede}i stih povodom podizanja Narodne biblioteke: „Nau~i o njenoj istoriji od Ferdosija: ‘Ne budi, ni trenutak, umoran od u~enja’“. Zato se mo`e re}i da koreni Narodne biblioteke Irana poti~u iz 1280. godine muslimanske ere, iako je Narodna biblio-

KULTURA I DRU[TVO

teka zvani~no otvorena 1937. To je zajed- u drugoj polovini 1950, drugo zdanje, ni~ka sudbina nastanka mnogih narodnih ukupne povr{ine 570 metara kvadratnih, biblioteka {irom sveta. Na primer, Narod- podignuto je izme|u starog zdanja i zida na biblioteka Francuske zapo~ela je kao zgrade Ministarstva spoljnih poslova, kosiroma{na institucija, za vreme vladavine ja se nalazila na isto~noj strani Narodne Karla Velikog (1368. godine nakon Hrista) biblioteke. Tako je Narodna biblioteka bar sa fondom od samo 917 dela. Zato je Na- deceniju bila manje izloèna problemu rodna biblioteka Francuske zvani~no vezanom za prostor. U narednoj deceniji, otvorena 1789, nakon velike Francuske re- ograni~enost prostora se za Narodnu bivolucije. blioteku ponovo javlja kao glavni izazov, Ukupna povr{ina prve zgrade Narod- ali, kako su sa~injeni planovi za izgradnju ne biblioteke Irana bila je 550 kvadratnih nove, Nacionalne biblioteke Pahlavi, rasmetara, u dva nivoa. Na prvom spratu se prava je prekinuta kao prioritetni zadatak nalazio izlo`beni salon, Ferdosijevo pre- vlasti. Ideja o otvaranju nove narodne bidvorje, odeljenje ~asopisa i slu`ba tehni~- blioteke javila se uglavnom zahvaljuju}i kog odràvanja, a drugi ~injenici da postoje}a sprat je bio podeljen na Nakon pobede Revolucije, Narodna biblioteka nije ~itaonicu, kapaciteta od postupala, bilo u odnosu prvi koraci ka pobolj{anju 60 mesta, i prostor za drna svoju organizaciju i statusa Narodne biblioteke ànje bibliote~kog fonpoloàj, bilo u odnosu preduzeti su tokom 1979. da. Prostor je mogao da godine. Pripajanje Centra za na stvarnu odgovornost pohrani ukupno 40.000 i ljudski potencijal, saservisiranje biblioteke i knjiga. Dokumenti goglasno prihva}enim kriNarodne biblioteke Irana, vore da, uprkos sve~aterijumima i standardiod kojih su oboje bili nom otvaranju na dan ma nauke o rukovo|eprikulju~eni tada{njem 25.avgusta 1937, Narodnju bibliotekama. Njen Ministarstvu kulture i na biblioteka nije bila u statut i smernice osmivi{eg obrazovanja, potpunosti zavr{ena i {ljeni su da vi{e vode rapredloèno je ministru, opremljena do 1941, ka~una o potrebama uobikoji je predlog prihvatio. da je zdanje postalo ~ajene javne biblioteke. funkcionalno u svakom pogledu. Tako su U pogledu Narodne biblioteke, u njenim i novine Etela’at, od 8 juna 1939. godine, smernicama nisu postojali ni tragovi o odizve{tavale: „Nova zgrada Narodne bibli- govornosti institucije kao takve. Biblioteoteke, koja se nalazi sa severne strane ka nije bila odgovorna za sre|ivanje i orMuzeja drevne Persije, u Rafaelovoj ulici, ganizaciju objavljivanog materijala u zesada je zavr{ena u potpunosti, a od 23. ju- mlji, sakupljanje dela o Iranu izdatih {ina bi}e otvorena za ~itala~ku publiku od 7 rom sveta i pomo} drugim javnim bibliodo 13 ~asova, sem tokom praznika“. tekama {irom zemlje. âk, nije se pridràvala Zakona o odobravanju knjiga, na Istorijski razvoj osnovu koga su izdava~i bili u obavezi da Narodna biblioteka nije bila dugo „po dva primerka svih objavljenih izdaotvorena kada su se problemi vezani za nja dostave Narodnoj biblioteci u cilju prostor ponovo javili. Bajani se obratio upotpunjavanja njenih knji`nih fondoGodaru, koji je bio generalni direktor va“. U stvarnosti, Narodna biblioteka je Iranskog arheolo{kog odeljenja. Kona~no, postupala vi{e kao javna biblioteka, ili ~iVol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007.

taonica. Pogotovo je do ranih 1960-tih Biblioteka bila pokri}e za cenzuru, a saglasno izmenjenoj smernici za ustrojstvo u razvijanju filmova, uprave {tamparskih preduze}a bile su obavezne da po{alju po dve kopije svakog {tampanog materijala pre nego {to bi bili ozna~eni potpunom identifikacijom svoga autora, ili prevodioca, kao i ta~an broj primeraka koji }e biti od{tampan, „Narodnoj biblioteci u Teheranu, kako bi u roku od 10 dana bili registrovani u posebnom uredu osnovanom za tu namenu“. Smernica o registraciji izdanja je nezavisno doneta od strane Ministarskog saveta 29. februara 1977. Narodna biblioteka je izdala nepotpunu i neusagla{enu iransku bibliografiju od 1963, suprotno globalno prihva}enim normama i principima bibliotekografije, koja nije uop{te mogla da bude od pomo}i drugim bibliotekama u zemlji. Prve tri ili ~etiri decenije svoga postojanja, Narodna biblioteka Irana je potro{ila na objavljivanje spiskova svojih rukopisa. Sredinom 1960tih, desio se zna~ajan razvoj unutar uprave biblioteka u Iranu, nevezano za Narodnu biblioteku. To je obuhvatilo: osnivanje Fakulteta za nauke u oblasti biblioteka, osnivanje Iranskog dru{tva za upravljanje bibliotekama i Bibliote~kog servisnog centra, koji je, zajedno sa sestrinskim centrom, Nau~nim informativnim i dokumentacionim centrom, pri Ministarstvu nauka i vi{eg obrazovanja, nastao 1968. godine. Otuda bi ustanovljavanje narodne biblioteke po op{tim, nau~nim standardima stvorilo mogu}nost za te institucije da od nje imaju ve}u korist, a za javne biblioteke da imaju bli`u me|usobnu saradnju, {to bi doprinelo stvaranju nacionalnog upravljanja bibliotekama i {irenja informacionog sistema u zemlji. U tom svetlu, Me|unarodna federacija bibliotekarskih asocijacija je 1973. godine zamoljena da pomogne Iranu u osnivanju 8

savremene narodne biblioteke. Za vreme svetske konferencije ove Federacije, odràne 1973, iranski predstavnik je zamolio gospodina Libareza, tada{njeg predsedavaju}eg Federacije, koji je, istovremeno, rukovodio i projektom Narodne Pahlavi biblioteke, da iranskom rukovode}em bibliotekarskom kadru da ve}u ulogu u ustanovljavanju nove narodne biblioteke, kao va`nog kulturolo{kog procesa u istoriji njihove zemlje. Kao rezultat toga, projekat Narodne Pahlavi biblioteke ustupljen je rukovodiocima iz oblasti bibliotekarstva i nau~no-dokumentarnim centrima Irana. Godine 1975, Naser [arifi, tada{njni dekan Koledà za bibliote~ke nauke u Pratu, SAD, pozvao je 60 vi|enih bibliote~kih upravitelja i arhitekata sveta da u~ine posetu Iranu u trajanju od mesec dana kako bi ocenili arhitekturu i biblioteke u zemlji. Tokom posete, petnaest iranskih upravitelja biblioteka je sara|ivalo sa delegacijom. Rezultat prve posete je bio Naserov predlog iranskoj vladi o izgradnji biblioteke povr{ine od 350.000 metara kvadratnih. Predlog je ocenjen kao neprihvatljiv, ambiciozan i nerealan od strane tehni~kog komiteta Me|unarodne federacije bibliotekarskih asocijacija, kao i od strane uparvitelja biblioteka iz Irana. Nakon u~injene revizije, od strane @an Pjer Klavea, upravnika Univerzitetske biblioteke u Lujzijani, podnet je drugi predlog: biblioteka od 94.000 metara kvadratnih, {to je zvani~no prihva}eno od strane iranske vlade 1976. godine, nakon ~ega je raspisano javno nadmetanje. Od 600 nacrta pristiglih na konkurs iz celog sveta, ìri, sastavljen od iranskih i stranih arhitekata i nau~nika iz bibliote~ke oblasti, za pobednika je proglasio nema~ku firmu, „Von Gerekon, Mark i partneri“. Izmene i dopune nisu okon~ane sve dok izbijanje Islamske revolucije nije zaustavilo rad na projektu.

KULTURA I DRU[TVO

Nakon pobede Revolucije, prvi koraci ka pobolj{anju statusa Narodne biblioteke preduzeti su tokom 1979. godine. Pripajanje Centra za servisiranje biblioteke i Narodne biblioteke Irana, od kojih su oboje bili prikulju~eni tada{njem Ministarstvu kulture i vi{eg obrazovanja, predloèno je ministru, koji je predlog prihvatio. Do pripajanja je do{lo tek 1981, a rezultat je bio da je Centar za servisiranje biblioteke, sa svom opremom i zaposlenima preme{ten u staru zgradu Narodne biblioteke, na mesto koje je imalo problema sa nedostatkom prostora ve} skoro dve decenije. Na~injene su nove studije kako bi se ispitalo da li vladine ili poluvladine zgrade mogu biti upotrebljene u cilju ublaàvanja problema Narodne biblioteke. Godine 1980, sedmo~lani komitet, sastavljen od predstavnika Centra za servisiranje biblioteke, Narodne biblioteke, nekolicine inènjera i predstavnika iz Koma, obi{ao je prikladna zdanja u Teheranu, nakon ~ega je kona~no odabrana zgrada, koja je podignuta kao Kancelarija za kulturu Farah Pahlavi, u Naivaranu, severno od Kulturnog centra u Naivaranu. Marta 1981. godine, kona~an izve{taj komiteta dostavljen je ministru kulture i vi{eg obrazovanja. Usvojen je 7. aprila iste godine. Ipak, me{anja ministra kao i nestru~njaka koji ~ak nisu ni bili zvani~no uklju~eni u projekt, onemogu}avala su njegovu realizaciju. Nakon spajanja Centra za servisiranje biblioteke i Narodne biblioteke tokom 1983, prostorna kriza Biblioteke je pogor{ana do skoro neizdrìvih granica. Kona~no, deo nairavanske zgrade je ustupljen Biblioteci, {to je uzrokovalo da je Biblioteka poslovala na tri razli~ite lokacije. Rasejavanje zaposlenih i postojanje razdvojenih odeljenja Biblioteke stvorilo je brojne prepreke za efikasan rad. Kao posledica tog stanja, zapo~ela je rasprava o sredstvima za adekvatno zdanje Biblioteke.

Svi potrebni podaci i prethodni dokumenti dostavljeni su Kompaniji za konsalting i inènjering, „Pir Raz“, koja je Biblioteci preporu~ena od strane Ministarstva za plansku izgradnju gradova. Svi raniji preporu~eni projekti i nacrti su ponovo pregledani i procenjeni. Rezultat najnovijih prou~avanja bio je plan za prostor od 90.000 metara kvadratnih, u vezi koga je raspisan nacionalni tender. U julu 1995, tenderski ìri je za pobednika proglasio kompaniju „Pir Raz“, od pet ponuda koje su zvani~no u~estvovale na nadmetanju. Izgradnja je zapo~ela u Abad Abadu, u regionu Teherana, a njena prva faza je sve~ano otvorena prvog marta 2004. godine. Kao rezultat, svi zaposleni i sva odeljenja Narodne biblioteke na{li su se na jednom mestu. Zavr{etak druge faze projekta (stalaka za knjige i drugih pomo}nih sredstava) bio je planiran za sredinu 2006. Pripajanje Centra za izdavanje knjiga u Teheranu Narodnoj biblioteci Dvadesetog novembra 1999, Islamska revolucionarna organizacija za kulturolo{ka dokumenta, pri Ministarstvu kulture i islamskog upu}ivanja, pripojena je Narodnoj biblioteci, pove}avaju}i tako broj bibliote~kih zgrada na osam. Drugi zna~ajan napredak ranih godina teku}e dekade bilo je pripajanje Narodne dokumentacione organizacije Narodnoj biblioteci i stvaranje Dokumentarne i narodne biblioteke Islamske Republike Iran. Na svom 95-tom zasedanju, Visoki savet je preporu~io ovo pripajanje, sa ciljem „ustrojstva u upravljanju dokumentacijom, koordinaciji odlaganja tekstualnih materijala, korespodencije, svezaka i drugih nacionalnih dokumenata izvr{nih i sli~nih dràvnih institucija, pojednostavljivanja odlaganja i pristupa dokumentima, smanjenja tro{kova i spre~avanja ponavljanja u postupanju“. U

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007.

odeljku C, ~lana 2 donete Rezolucije, pot- u mogu}nosti da „popi{e, skenira i stvori pisane od strane tada{njeg potpredsedni- mreè za nacionalna dokumenta“. ka i sekretara Visokog administrativnog Saglasno organigramu, ratifikovanom saveta, pomenuto je da }e „odgovornosti u januaru 2002, predsednika Organizacije i posebne funkcije Narodne dokumenta- za Dokumentacionu i narodnu biblioteku cione organizacije biti nastavljene u okvi- bira Organizaciono telo upravitelja, dok se ru dva nezavisna direktorata, Direktorata njegovo zvani~no imenovanje na funkciju Narodne biblioteke i Direktorata Nacio- vr{i na osnovu ukaza Predsednika dràve. nalne dokumentacione organizacije, sa nezavisnim planovima rada i godi{njim Nova zgrada Narodne biblioteke budètima.“ Nezavisnost funkcija je podNova zgrada je planirana na takav navu~ena ponovo u ~lanu 3 iste Rezolucije:“ ~in da sem bibliote~kog upravlja~kog tela, Dokumentima i Narodnom bibliotekom logisti~kih jedinica i parkirali{ta, ima proIslamske Republike Irana bi}e upravljano stor i za osam va`nih, specijalizovanih saglasno Statutu Narodne biblioteke centara za ~uvanje knjiga i posebna mesta Islamske Republike Iraza odlaganje {tampanih na, ratifikovanom od priru~nika, i spisa koji to Dvadesetog novembra strane Islamske konsulnisu, rukopisa i retkih 1999, Islamska tativne skup{tine 24. okknjiga, kao i drugih nerevolucionarna organizacija tobra 1990. Osniva~ki knji`nih izvora, potpuno akt Narodne dokumenkompatibilnih svakom za kulturolo{ka dokumenta, tacione organizacije Iranovom razvoju informapri Ministarstvu kulture na, ratifikovan 27. aprila cionih tehnologija. i islamskog upu}ivanja, 1970. godine, bi}e obaveNova zdanje omogupripojena je Narodnoj zan u svim slu~ajevima, }ava da specijalizovani biblioteci, pove}avaju}i sem u slu~aju nesaglamagacini budu direktno tako broj bibliote~kih snosti tog akta sa gore ili indirektno povezani jezgrada na osam. pomenutim Statutom.“... dan s drugim. Glavna Svrstavanje, procena, zbirka Narodne biblioteuni{tavanje ili odlaganje ke je sme{tena u zatvoredokumentacije koja ima arhivsku vred- ne police u prizemlju zgrade, ali priru~nici nost, saglasno nacionalnim standardima, (op{ti i specijalizovani) su sme{teni na otvoodre|eni su kao du`nost Direktorata Do- rene police u ~itala~kim odajama. Rukopisi kumentarne i narodne biblioteke Irana. i retke knjige se ~uvaju na takav na~in da se [tavi{e, na osnovu ~lana 5 Rezolucije, no- obezbedi o~uvanje kulturnog blaga zemlje. va organizacija je u obavezi da „defini{e Savremene olak{ice omogu}avaju prenos standarde listinga, indeksiranja i utiranja riznice do odseka izdavanja knjiga. staze stvaranja nacionalne mreè i instruUkupna povr{ina na kojoj se zgrada ira dokumentacione institucije u zemlji u prostire iznosi 97.000 metara kvadratnih, a roku od 6 meseci, a sve u cilju standardi- podeljena je na osam glavnih jedinica. U zacije iskori{}avanja dokumenata“. normalnim uslovima u zgradu je mogu}e Kona~no, ~lan 7 Rezolucije obavezuje smestiti 4 miliona knjiga i ~asopisa, ali se rukovodstvo i Organizaciju za planiranje kapacitet moè uve}ati do sedam miliona da obezbede neophodna sredstva kako bi knjiga, pod uslovom da se koristi intenziDokumentciona i narodna biblioteka bila van sistem uskladi{tenja na policama. 10

KULTURA I DRU[TVO

Jedinice, u su{tini, dele Biblioteku prostorno, a zasnovane su na vrsti aktivnosti koju obavljaju: jedinica 1, za obavljanje javnih oaktivnosti, sa povr{inom od 7.410 metara kvadratnih, jedinica 2, istraìva~ka biblioteka, sa povr{inom od 16.000 metara kvadratnih, jedinica 3, izvr{ne logisti~ke slu`be, sa povr{inom od 4.560 metara kvadratnih, jedinica 4, mehanizovane administrativne slu`be i posebne li~ne pogodnosti, sa povr{inom od 7.960 metara kvadratnih, jedinica 5, sme{tajne slu`be, sa povr{inom od 7.130 metara kvadratnih, jedinica 6, zatvorene police, sa povr{inom od 20.000 metara kvadratnih, jedinica 7, Centar za islamske i iranske studije za 1.150 korisnika, sa povr{inom od 2.080 metara kvadratnih, i jedinica 8, parkirali{te, sa povr{inom od 7.000 metara kvadratnih. U zgradi se nalazi pet ~itaonica za: 1. nauku i tehnologiju, 2. op{ti katalog i bibliografiju, 3. dru{tvene nauke, 4. umetnost i humanisti~ke nauke, 5. rukopise. Njihov ukupni sme{tajni kapacitet je 1.500 osoba. Sagalasno prirodnim karakteristikama rasporeda i uslovima iz okruènja, zgrada suàva i {iri, kombinuje discipline sa slobodom u pogledu osvetljenja i izgleda, i postavlja elemente me|u njih. Prostori koje koristi publika su prirodno sme{teni na nivo na kome se nalazi trg, jedan nivo vi{e, i jedan nivo niè od njega, kombinuju}i tako tri grane isprepletane iskri~avom svetlo{}u. Svetlost sa horizonta prodire u unutra{njost kroz sporedne otvore u prostoru, tangentna svetlost proviruje kroz prozore na krovu, a frontalna preplavljuje sve te prostore kroz prozore sa staklima

koji raspr{uju svetlost. Police uz ~itaonice, kojima nije potrebna svetlost, potisnute su ka prednjoj zapadnoj strani, kojoj ne prili~e {iroki prozori. Zatvorene centralne police, koje su najkabastiji elementi u prostoru, dolaze ispod tih prostora, pritiskaju centar gravitacije zgrade i sklanjaju se od margina zgrade da izbegnu svetlost i fluide. Najosvetljeniji delovi plana, kancelarije upravnika i administrativnih slu`bi, uzdiù se do najvi{eg nivoa zgrade, a iznad njih je otvoreni prostor za instaliranje antena i komunikacione opreme. Aktivnosti Narodne biblioteke Ugovaranje Saglasno legalno utvr|enim zadacima, Narodna biblioteka je ovla{}ena da prikuplja: 1. sva izdanja objavljena u Iranu, 2. izdanja o Iranu, persijskom jeziku i islamskim istraìvanjima (posebno {iitskim istraìvanjima), objavljenim u drugim zemljama i na raznim jezicima, 3. dela Iranaca koji ìve u inostranstvu, 4. va`ne ud`benike iz raznih nau~nih i knjièvnih oblasti, kao i klasi~na dela, pogotovo na arapskom i engleskom jeziku. Na~ini akvizicije Isporuka: Svi izdava~i, ~asopisi i proizvo|a~i audio-vizuelnog materijala su po zakonu obavezni da Narodnoj biblioteci dostave dva primerka svakog novog izdanja. Zakon se odnosi, izme|u ostalog, na: knjige, ~asopise, bro{ure, kataloge, CDeove, postere, mape, kasete, video, slajdove i sli~no. Kupovina: Tako|e, Narodna biblioteka nabavlja materijal objavljen u inostranstvu. âk dva komiteta za nabavku rukopisnih i nerukopisnih izdanja su odgovorna za odre|ivanje cene zbirki ponu|enih na prodaju Narodnoj biblioteci.

Vol. 16 â&#x20AC;˘ No 52 â&#x20AC;˘ JESEN / ZIMA 2007.

Donacije: Od svog osnivanja, Narodna biblioteka je uvek rado prihvatala darove privatnih kolekcija od strane poznatih ljudi i `ena, nau~nika, pisaca i drugih iz svih podru~ja delovanja. Pojedine potrebe Biblioteke se zadovoljavaju na osnovu programa razmene sa drugim bibliotekama u i izvan Irana. Organizacija Krajnji cilj organizacionih ili procesnih mehanizama je da olak{a pristup informacijama ili izvorima uz primenu op{tih, standardizovanih, me|unarodnih metoda. Glavne aktivnosti koje se slede na tom polju obuhvataju: Listing Katalogizaciju i publikaciju (CIP) Po~ev od 1998, svi iranski izdava~i su obavezni da prvo po{alju knjige koje nameravaju da izdaju u Narodnu biblioteku kako bi iste bile evidentirane u fazi pre svog izdavanja. Katalogizacija podataka od{tampanih unutar prednje korice svakog naslova {tedi bilione rijala svake godine u organizacionim procedurama u bibliotekama {irom zemlje. Post-publikaciona katalogizacija Knjige {tampane u zemlji, dostavljene i registrovane od strane Narodne biblioteke, bivaju evidentirane i njihovi identifikacioni podaci se unose u nacionalni bibliografski softer, a zatim se odla`u na odgovaraju}e police. Isti postupak se sprovodi i sa knjigama nabavljenim iz inostranstva, kao i sa drugim izvorima. Klasifikacioni knji`ni kod U cilju olak{avanja katalogizacije u bibliotekama {irom zemlje, upotrebljavaju se dva op{ta klasifikaciona sistema.

Indeksacija Katalogizacija i indeksacija se ne primenjuje na novine ni novinske ~lanke. Zato se indeksacione tehnike primenjuju kod organizovanja ~asopisnih ~lanaka u Narodnoj biblioteci Irana. Indeksna jedinica Narodna biblioteke ima pregled svih ~asopisa objavljenih u Iranu i indeksira ~lanke u njima objavljene. Persijska kulturna riznica (ASFA) se koristi u tom cilju. [irenje informacija Sem usluga koje pruà svojim ~lanovima i ostalima koji Biblioteku pose}uju li~no (~anstvo, ~itaonice i preporu~ene usluge), Narodna biblioteka {iri informacije i na slede}e na~ine: Online informacije Website Organizacije nacionalnog arhiva i Narodne biblioteke pruà bazu podataka Nacionalne bibliografije Irana, Nacionalnog indeksa i kompletne tekstove ~lanaka objavljenih u Tromese~niku, ùrnalu Narodne biblioteke Irana. Pruànje off-line informacija Baze podataka poput Nacionalne bibliografije i Nacionalnog indeksa su, tako|e, dostupne na CD-ima koji se mogu nabaviti u bibliotekama i informativnim centrima. Savetodavni bibliotekari Specijalizovano osoblje je na raspolaganju za davanje odgovora na pitanja istraìva~a putem telefona. Razvojni standardi Kao vode}a biblioteka u zemlji, i saglasno njenom Statutu, Narodna biblioteka Irana je odgovorna za upore|enje i odre|ivanje op{tih standarda i uputstava u oblasti bibliote~kog rukovo|enja i {irenja informacija. Neki od njih su:

KULTURA I DRU[TVO

Bibliografije i katalozi Neki od tih izvora su: Azerbejdànska bibliografija, Iranska istorijska bibliografija, Informaciona i komunikaciona bibliografija, Bibliografija tradicije i obi~aja Isfahana, Spisak medicinskih rukopisa, Spisak litografskih izdanja, Opisna lista nema~kih, engleskih, ruskih i francuskih turisti~kih vodi~a, i Spisak rukopisa Narodne biblioteke, od ~ega je do sada od{tampano 23 tomova. Vodi~ kroz iranske novine i ~asopise Godi{nji vodi~ sadrì alfabetski spisak i punu identifikaciju novina i ~asopisa izdatih u Iranu, i dostavljenih Narodnoj biblioteci. Enciklopedija bibliote~ke i informati~ke nauke Kao prvi i jedini rad te vrste na persijskom, Enciklopedija je objavljena u dva toma i plod je nau~nog rada desetine istraìva~a i autora na polju bibliote~ke nauke, informacija i identifikacije primeraka u periodu od vi{e od deset godina. Prvi tom, koji obuhvata unos podataka po~ev od persijskog slova AA do D`, objavljen je 2002, a drugi tom, koji obuhvata unos podataka od persijskog slova S do J, objavljen je 2006. Restauracija starih ~asopisa Po~ev od ranih 1990-tih, Narodna biblioteka je zapo~ela sa reprintom pojedinih starih i retkih iranskih ~asopisa, koji poti~u iz kadàrskog perioda. Do sada su reprintovane novine: 1. Vaghaje Etefaghie 2. Doulat Alajhe Iran 3. Iran va Iran-e-Soltani 4. Andòman-e-Tabriz 5. Akhtar 6. Hablol Matin

7. Hekmat 8. Soraja 9. [okufe van Dane{ i 10. Tarbit. Zakon propisuje slede}e ciljeve Narodne biblioteke Irana: prikupljanje, ~uvanje organizovanje i {irenje informacionih izvora, podjednako pisanih ({tampanih, rukopisnih i elektronskih) i usmenih, stvorenih na teritoriji Iarana, ili od strane Iranaca koji ìve van zemlje, prikupljanje, ~uvanje organizovanje i {irenje radova ({tampanih, pisanih i usmenih) iz oblasti iranskih i islamskih prou~avanja, sa posebnim naglaskom na Islamsku revoluciju iz 1979, prikupljanje, ~uvanje organizovanje i {irenje zna~ajnih radova ({tampanih, rukopisnih i usmenih) na polju nauke, tehnologije i himanisti~kih nauka, bez obzira na poreklo, naru~ivanje istraìvanja i obezbe|ivanje savetodavnih uputstava u vezi planiranja i rukovo|enja bibliotekom i informacionim slu`bama, u~estvovanje u me|unarodnim istraìva~kim projektima sa ciljem razvoja bibliotekarstva i informacionih usluga, razvijanje politike i strategije u cilju olak{anja istraìvanja i prou~avanja u relevantnim oblastima, u cilju promovisanja nacionalnih kulturnih vrednosti, obezbe|ivanje savetodavnih, tehni~kih i usluga u oblasti planiranja za biblioteke i informacione slu`be {irom Irana, i razvijanje strategija koordiniranja izme|u narodnih, javnih i specijalizovanih biblioteka radi lak{e razmene informacija. Zakon iz 1970-te, utvr|uje da je uloga Nacionalnog arhiva Irana da poveè i sa~uva dokumente od nacionalnog zna~aja

Vol. 16 â&#x20AC;˘ No 52 â&#x20AC;˘ JESEN / ZIMA 2007.

u jednoj instituciji, i da obezbedi pristup javnosti do istih. Zakon, tako|e, nalaè Nacionalnom arhivu Irana da minimizira tro{kove odràvanja arhive razli~itih vladinih sektora i drugih dràvnih institucija, objedinjuju}i ih na jednom mestu i uni{tavaju}i nepotrebne spise. âsopisi Saglasno definiciji Iranske akademije za persijsku knjièvnost, sve {tampane stvari, koje se objavljuju u unapred utvr|enim intervalima, smatraju se ~asopisima. Oni obuhvataju magazine, novine i sli~no. Odeljenje ~asopisa Narodne biblioteke je staro koliko i sama biblioteka i predstavlja najobuhvatniju arhivu ~asopisa u Iranu. Pored ~asopisa i novina, u njemu se ~uvaju i drugi materijali poput novih biltena, izve{taja sa seminara i godi{njaka. Arhiva starih i savremenih ~asopisa je dostupna istraìva~ima. Pored ~asopisa na farsiju, tu se nalaze i ~asopisi na arapskom i engleskom. Tu se mogu na}i iranske novine, magazini i druga periodi~na izdanja po~ev od kadàrske dinastije (vremena ro|enja iranskog novinarstva). Skoro dve i po hiljade savremenih ~asopisa, poput novina, nedeljnika, mese~nika, tromese~nika i preko pet hiljada naziva starih ~asopisa je navedeno u arhivi odeljenja. Ostali materijali Ostali materijali obuhvataju mikrofilmove, disertacije, postere, izve{taje, slajdove, marke, slike, mape, razglednice, bro{ure, kompjuterske programe, audioknjige i druge audio vizuelne radove. Rukopisi Odeljenje rukopisa Narodne biblioteke je prvi put osnovano 1937, kada je oko 3.000 rukopisa priklju~eno Kraljevskoj nau~noj javnoj biblioteci Irana. Ova riznica je 14

zaitim po~ela da se uve}ava zahvaljuju}i naporima pokojnog dr Mahdi Bajanija, (prvog predsednika Narodne biblioteke), i drugih. Do 1957. godine, Narodna biblioteka je prikupila 4.157 rukopisa i 75 fotografisanih dokumenata, {to je poraslo na ukupno 5.300 dokumenata do 1976. godine. Nakon Islamske revolucije u Iranu iz 1978, rukopisi Kraljevske biblioteke pripojeni su riznici Narodne biblioteke, a nakon pripajanja Revolucionarne organizacije za kulturolo{ku dokumentaciju Narodnoj biblioteci, novih 950 rukopisa je, tako|e, preneto u njen posed. Neprocenjive zbirke, poput onih iz porodice {ejha Dàfara [u{tarija, koja je imala 537 rukopisa, i iz porodice Mola Mohsena Gazvinija, koja je sadràla 112 rukopisa i 82 napisa na kamenu, donirane su Biblioteci, zajedno sa drugim nabavljenim zbirkama, koje su pripojene riznici Biblioteke. Napori su doprineli da u 2004. godini u Narodnoj biblioteci postoji 18.000 rukopisa. Pored tih originala, tu se nalazi i veliki broj fotografski izra|enih kopija rukopisa, dostupnih u Biblioteci. Fotografisane kopije ura|ene su na osnovu vrlo retkih originalnih rukopisa koji se ~uvaju u bibliotekama izvan Irana. Po~ev od 1973. zapo~elo je fotografisanje tih dokumenata i sakupljanje njihovih kopija u Kraljevskoj nau~noj biblioteci. Alim {ejh Mohamad Han Gazvini, koji je ìveo u Parizu, sam je izradio fotografije retkih iranskih knjiga iz istorije, knjièvnosti, geografije i medicine, koje su se nalazile u francuskim bibliotekama, i poslao ih Kraljevskoj nau~noj biblioteci. Dr Bahman Karimi je fotografisao nekolicinu knjiga koje su ~uvane u bibliotekama u Istambulu. Profesor Mod`taba Minavi je fotografisao preko 20 tomova rukopisa i slike predao Kraljevskoj biblioteci. Nekoliko takvih rukopiosa je, tako|e, odabrano od strane profesora Mod`tabe Minavi-

KULTURA I DRU[TVO

ja u nekolicini biblioteka, ali su fotografisani i dostavljeni Narodnoj biblioteci od strane drugih lica. Tada{nje Ministarstvo kulture se pridruìlo trci i kupilo pojedine fotografisane rukopise koji su ~uvani u privatnim zbirkama, kako bi pove}alo tu jedinstvenu riznicu Narodne biblioteke Irana. Proces sakupljanja mikrofilmova retkih, odabranih knjiga iz drugih biblioteka ili kulturnih centara nastavlja se i dalje. Skora{nji primer je mirkofilmovanje preko 100 naslova retkih rukopisa koje ~uva Dòm’atol Madèd centar u Dubaiju. Vredni, retki rukopisi Rukopisno blago Narodne biblioteke Irana je jedno od najve}ih dragocenosti ove zemlje, a sadrì riznice znanja velikih iranskih pisaca u oblasti filozofije, misticizma, islamske jurisprudencije i principa, medicine i astronomije, na farsiju i arapskom jeziku. Neke od tih knjiga su jedinstvene i neprocenjive. Riznica, tako|e, ~uva prve persijske prevode evropskih dela. Kolekcije pa~vorka i kaligrafije znamenitih umetnika, poput Darvi{ Abdol Madìd Taleganija, sejed Golestanija, Emadol Kotaba, Zejnol Abedin Esfahanija, Arsandànija, Ahmad Nejrizija i porodice Vesal su me|u najvrednijim primercima koji se ovde ~uvaju. Neki od najvrednijih rukopisa koji se nalaze u Narodnoj biblioteci su: 1. Ketabol Ekhlas, Abu Abdolah Hosein bin Ibrahim, poznat kao Adib Natanzi, preminuo 477. godine muslimanske ere, delo napisano 475. god. (dokument broj ein/1143). 2. Ehja Olume Ddin, emam Mohamad Gazali, preminuo 505. muslimanske ere, delo napisano 597. god. (dokument broj ein/454). 3. Divan Ablaha Bagdadija, Mohamad Bin Bahtijar, poznat kao Ablah Bagda-

di, preminuo 579. ili 580. godine muslimanske ere, delo napisano 599 (dokument broj ein/387). 4. Zbirka epistola Bu Ali Sine, Abu Ba Barakat Bagdadi, Baba Afzal Ka{i i neke epistole [ahabedin Sohrevardija, dela napisana 659. god. muslimanske ere (dokument broj f/2412). 5. [arol E{arat i Tanbihat, delo napisano od strane Havdè Nasiredin Tousija u sedmom veku, koji je preminuo 672. godine muslimanske ere (dokument broj ein/1153). 6. Atazkarato Nasiria, Havdè Nasiredin Tusi, preminuo 672. godine muslimanske ere, delo napisano u sedomom veku (dokument broj ein/1920). 7. Sabrana dela Sa’adija, {ejh Moslehedin Sa’adi, preminuo 691. godine muslimanske ere, napisano 784. godine (dokument broj f/2493). 8. Dàme’o Tavarik Hasani, Hasan ibn [ahab, astronom iz devetog veka muslimanske ere, delo autorizovano 857, napisano 880. godine muslimanske ere (dokument broj f/1330), 9. Sabrana dela Dàmija, Abdorahman Dàmi, preminuo 898. godine muslimanske ere, napisano 877. godine (dokument broj f/1335), 10. Fosusol Hekam, Mohiedin Bin Arabi, preminuo 638. godine muslimanske ere, napisano od strane {ejha Baha’iea u prvoj polovini jedanaestog veka (dokument broj ein/2710). 11. Deset naslova rukopisnih knjiga, stvoreno, napisano i pe~atirano od strane Mola Mohsen Gazvinija. Organizovanje rukopisnih zbirki Pre nego {to je Narodna biblioteka Irana zvani~no nastala, spisak, od preko 300 rukopisa skupljenih za Kraljevsku nau~nu biblioteku, bio je sa~injen i objavljen od strane pokojnog Abdol Aziz Dàvaher

Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007.

Kalama 1924. i 1925. Spisak je sadràvao traìva~ima pod odre|enim, naj~e{}e ni348 originalnih rukopisa i 46 fotografisa- è navedenim uslovima, i to, da su: nih kopija. 1. predava~i na fakultetima i seminariNapore je nastavio dr Mahdi Bajani, ma, koji je izdao nekoliko aùriranih spisko- 2. post-diplomci i polaznici seminara, va. Kasnije, komisija, koju su ~inili Irad` 3. strani istraìva~i sa preporukom preAfshar, Modàba Minavi, Abas Zarjab dava~a ili poslodavca, ili sa zahtevom Kho’i, Mohamad Tagi Dane{ Padù i Senjihovih ambasada ili kulturnih centajed Abdolah Anvar, sa~inila je sadràj pora suverenih dràva, dataka o rukopisnom blagu, koji se odno- 4. a ostali, nakon podno{enja preporuka sio na bibliografske i istorijske informacije od strane njihovih predava~a ili posloza svaki rukopis ~uvan u Narodnoj biblidavaca, ili sopstvene pismene molbe, i oteci. Ovaj identifikacioni proces nastapribavljanja saglasnosti od strane odvljen je sve do 1968. govaraju}eg stru~njaka Sejed Abdolah Anvar iz Odeljenja za rukopise izdao je 10-tomnu listu u Biblioteci. Ukupna povr{ina na kojoj rukopisa Narodne biblise zgrada prostire iznosi oteke u vremenu od Litografske knjige 97.000 metara kvadratnih, 1964. do 1979, koriste}i Zahvaljuju}i svom jea podeljena je na iste podatke. U tomovidinstvenom kvalitetu, osam glavnih jedinica. ma od 1 do 6 navedena istoriji i nau~no-istorijU normalnim uslovima u su 3082 persijska rukopiskoj vrednosti, kao i zgradu je mogu}e smestiti sa, a 1975 arapskih rukoimunosti na delovanje 4 miliona knjiga i ~asopisa, pisa je navedeno u to{teto~ine, zbirka litografmovima od 7 do 10. skih knjiga je odvojena ali se kapacitet moè Tokom 1993-2002, dr od drugih zbirki i postauve}ati do sedam miliona Habibolah Azimi, dr Alivljena na ekskluzivno knjiga, pod uslovom da se nagi Monzavi, dr Amire mesto u 1995. godini. Taj koristi intenzivan sistem Zamiri i Zohre Mo’ajeri deo riznice je od svog uskladi{tenja na policama. objedinili su tomove 11formiranja kumulativno 19, koji navode 2700 identifikovan, registroarapskih rukopisa. Tomovan i popisan. vi 21-22 (molitvene knjige i primerci Tako|e, nastavljeno je sa stvaranjem Kur’ana) sakupljeni su od strane dr Reze digitalne banke podataka, mikrofilmovaHanipura. njem i skeniranjem. Trenutno ovu riznicu Sa~injavanje popisa je jo{ uvek u toku. ~ini vi{e od 13.000 tomova litografisanih Ukupno 12.000 rukopisa Narodne biblio- knjiga na persijskom, arapskom, urdu i teke je evidentirano do sada. Od toga, turskom, koje originalno poti~u iz Kra80% je uneto u centralnu bazu podataka ljevske nau~ne biblioteke, kao i donirane Narodne biblioteke. zbirke, poput onih od [admana, Motasemosaltane, a odskora i ona od porodice Dostupnost rukopisa {ejha Dà’afara [u{tarija, kao i nabavljene Nakon {to su uneti u poseban katalog, knjige. navedeni u zvani~ni spisak (a spisak objaTrinaest hiljada tomova utisnutih u kavljen), rukopisi su u~injeni dostupnin is- menu se sastoji od 4025 arapskih i 7725 16

KULTURA I DRU[TVO

persijskih. Preko 95% napisa na kamenim plo~ama u Narodnoj biblioteci je identifikovano i popisano. Pojedini istaknuti primerci natpisa na kamenim plo~ama iz Narodne biblioteke privla~e pa`nju jer su istinski jedinstveni u odnosu na njihovu istoriju, retkost, umetni~ke i dekorativne kvalitete, kao i na subjekte kojima su bili namenjeni. Pojedini od tih vrednih dokumenata su prvi iranski novinarski radovi (na~injeni u Teheranu i Tabrizu).

Nabavka rukopisa, litografskih knjiga i dokumenata Zbirke Narodne biblioteke su nabavljene putem donacija ili kupovinom. Pojedini znameniti iranski nau~nici su poklonili svoje privatne zbirke Narodnoj biblioteci ili su, u svojim testamentima, zahtevali od naslednika da to u~ine nakon njihove smrti. Porodice [u{tari i Nahvi su me|u poznatim darodavcima retkih knjiga i dokumenata za Narodnu biblioteku. Pokloni su registrovani pod imenom doniraju}e porodice i sme{tene na posebne police. Za Ru~no pisani one koji su voljni da prodokumenti daju svoje privatne zbirRukopisno blago Narodne Kolekcija sadrì oko ke rukopisa i litografija, biblioteke Irana je jedno milion stranica rukom od zna~aja je da u Bibliood najve}ih dragocenosti pisanih dokumenata. Poteci postoji poseban koove zemlje, a sadrì slednjih godina vr{i se mitet za nabavku, koga riznice znanja velikih evidentiranje i popis tih ~ine stru~njaci koji odludokumenata. To je naj~uju o nabavnoj ceni svairanskih pisaca u oblasti vrednija zbirka iranskih kog ponu|enog primerfilozofije, misticizma, rukopisa, istorijskih doka, razmatraju cenu sa islamske jurisprudencije kumenata, koja uklju~uprodavcem, i tek nakon i principa, medicine je oko 300 dekreta safapostizanja me|usobne i astronomije, na farsiju vidskih i kadàrskih krasaglasnosti pristupaju i arapskom jeziku. ljeva i prin~eva. Najstarikupovini. Pribavljeni doNeke od tih knjiga su ji dekreti iz kolekcije su kumenti se prvo evidenjedinstvene i izdati od strane safavidtiraju u bazi podataka, isskog {aha Tahmasba. Depituju na postojanje {tetneprocenjive. korativna umetnost korinih mikroorganizama a {}ena u dekretima Nasezatim odlaù u klimatizoredin {aha je me|u najlep{im primerima vani prostor sa policama. Tek nakon toga, pozlate na dokumentima u Iranu. Rizni- dokumenta su na raspolaganju publici. ca, tako|e, krije i manju kolekciju dokumenata ispisanih od strane samog Nase- Riznica islamskih i iranskih studija redin {aha, i ona je unikat u svojoj vrsti. Od svog nastanka, Narodna biblioteka Drugi veliki deo riznice sastoji se od Irana je sakupljala knjige iz razli~itih discirukopisnih dokumenata koji su original- plina iranskih studija. Godine 1963, sve no ~uvani u arhivama na dvorivima Ka- knjige sakupljene u rubrici Iran, preme{tedàr dinastije; pojedini prepisani masti- ne su u posebno odeljenje, koje je kasnije lom, i drugi originalni rukopisi. postalo zna~ajan deo Biblioteke. Odeljenje Istraìvanje tih zbirki otkriva mnogo je nastavilo da se uve}ava nakon Islamske novih, zna~ajnih aspekata savremene revolucije i preimenovano je u Odeljenje iranske istorije. za iranske i islamske studije. Sve knjige Vol. 16 â&#x20AC;˘ No 52 â&#x20AC;˘ JESEN / ZIMA 2007.

ovog dela riznice su objavljene na jezicima koji nisu farsi, ni arapski. Putopisi zapadnih posetilaca su me|u najprivla~nijim primercima. Neki od njih datiraju i od pre 400 godina. Tu se ~uvaju i ~asopisi i disertacije, koji ~ine jednu od najobimnijih i najbogatijih riznica te vrste u svetu. Preovla|uju}i jezici ovih dokumenata su engleski, francuski, nema~ki i ruski.

4. Elektronska izdanja Nacionalni iranski registar CD sadrì podatke o ~lancima objavljenim u svim ~asopisima Islamske Republike Irana. Ti ~lanci su preneti na CD uz primenu Kulturolo{kog farsi re~nika. Pored pretrage CD za ~lancima po spiskovima, ~lanci se, tako|e, mogu traìti na osnovu naslova, autora ili imena ~asopisa u kojima su se pojavili. Nacionbalni iranski registar se objavljuje tri puta godi{nje. Njemu je mogu}e pri}i preko interneta. Istraìvanje i obrazovanje U svom od strane skup{tine ratifikovanom Statutu, Biblioteka je odre|ena i kao istraìva~ka i obrazovna institucija. Istraìvanje i obrazovanje su ozna~eni kao jedne od glavnih funkcija Biblioteke. Glavni cilj tih funkcija Narodne biblioteke je usavr{avanje bibliote~kog rukovodstva i {iranje informacija u Iranu. Biblioteka stalno zapo{ljava {ezdeset stru~njaka sa fakultetskim obrazovanjem, saglasno aktima Ministarstva nauke, istraìvanja i tehnologije. Glavne istraìva~ke i obrazovne aktivnosti Narodne biblioteke Narodna biblioteka: 1. defini{e standarde razli~itih vrsta biblioteka, informativnih centara i njihovih funkcija, 2. stvara neophodne izvore za lak{e bibliote~ko i informatorsko upravljanje, 18

poput tematskih farsi naslova, dokumentovanih po principu ~iji je koji, re~nika, iranskih oznaka, ekstenzija ragrani~avaju}ih kategorija u vezi Irana, islama i sli~nog, oboga}uje bibliote~ku i informati~ku nauku u Iranu, i izme|u ostalog, objavljuje osnovni nau~ni materijal po predmetima, objavljuje tromese~nik, ure|uje Enciklopediju biblioteke i informati~ke nauke, druge knjige radi poja~anja interakcije me|u iranskim stru~njacima i daljeg podsticaja sektora, vodi primenjena i fundamentalna istraìvanja, koja zapo~inju nakon ratifikacije od strane Istraìva~kog saveta Biblioteke, tako|e, pomaè istraìvanja koja sprovode druge institucije na polju bibliuote~kog upravljanja, {irenja informacija, iranskih i islamskih studija.

Kursevi i radionice Tokom godine se odràvaju kratki i duì kursevi za zaposlene u Biblioteci, kako bi njihovo znanje i ve{tine bili obnovljeni. Predavanja i seminari Narodna biblioteka organizuje redovna nau~na predavanja i seminare, samostalno, ili u saradnji sa drugim nau~nim institucijama. Saop{tenja sa tih de{avanja objavljuju se na internetu, ili kao knjige. Podr{ka nau~nim i istraìva~kim udruènjima Narodna biblioteka je oduvek izraàvala spremnost da drugim istraìva~kim i nau~nim grupama stavi na raspolaganje sopstvene pogodnosti kako bi im pomogla u njihovim nastojanjima.

KULTURA I DRU[TVO

prevela Mirjana Abdoli