Čedan početak nežne ljubavi by Ljubavni Romani

Vesna & Mila

Knjige.Club

Vesna & Mila

Ekstaza

Kristofer Henderson

Ljubav

erotica romantika

Knjige.Club

Vesna & Mila

1. Dolores Vuds je danas bila posebno lepo raspoložena. Za Čikago se govorilo da ima samo dva godišnja doba: jaku zimu i nesnosno leto. Ove godine, povetarac joj je govorio da je ovo ipak proleće koje je najviše volela. I prvi zeleni tragovi trave već su se pojavili po parkovima. Ona je gledala sa terase. Deca puštena iz škole, presrećna zbog neočekivano lepog vremena, ispunila su ulicu galamom i smehom. Dolores ih je posmatrala sa osmehom. Kako su radosni i bezbrižni, pomisli. Baš takvi i treba da budu. Tuga zamagli njene oči. Bini... Njena mala Bini nije srećna. Ali, čekao ju je posao. - Kako možeš da budeš tako sumorna? Ja sam sva ustreptala od radosti. Proleće je stiglo, Didi! Dolores ugleda Martu na vratima. - Uplašila si me! Sva sipokisla, a dan je tako lep. - Valjda zbog proleća... Uznemirena sam. Osećam se tako prazno. Posmatrala sam decu na ulici veselu, punu života... Ne govori mi o tome. Znam šta su deca. Lepo ih je gledati iz daleka. Ali kad su tvoja, prestaješ da ih smatraš bezazlenim stvorenjima koja samo ulepšavaju život. Znaju da budu pravi đavoli. Marta, krhka, živahna plavuša, ostala je udovica sa troje dece. Veoma mladolika i na izgled vetropirasta bila je odana i brižna majka. - Kažem ti, Didi - ona se naže preko stola i značajno ispruži kažiprst - deca su božanstvena. Ne bih ih menjala nizašta na svetu. Svet se ruši kad se razbole. Ti pojma nemaš koliko sam obožavalaca morala da odbijem zato što njih nije imao ko da pričuva. - Marta, ne znam šta bih dala da su i moji problemi tako jednostavni i lako rešivi. - Slušaj me, Didi. Ma koliko ih voleli moramo povremeno pobeći od njih i briga. Deca jesu doživotna odgovornost ali ne i jedina svrha života. Tim rečima, Marta se okrenu i napusti sobu. Pre nego što je Dolores imala vremena da se vrati svojim razmišljanjima, na vratima se pojavi druga prilika. Sićušan čovek. sa ogromnom torbom preko ramena smače kapu sa glave i poče da klanja.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Buenos dias, senjorita.. Da li ste spremni za vožnju mojom žutom limuzinom? Hasinto Mendoza u vašoj službi! Dolores se nasmeja njegovom komičnom nastupu. Onda pogleda u časovnik. - O ne, reče ona. - Ah, senjorita, Hasinto obori oči. Duboko ste me ranili. Niste me još dobro ni pogledali a već kažete “ne”! - Hasinto šaljivdžijo! Zgranula sam se kad sam shvatila koliko je sati. Treba da snimamo u Džekson parku zar ne? Spremna sam! Zgrabi platnenu torbu sa filmovima, postoljem za kameru i spiskom objekata određenih za snimanje. Vitka, u farmerkama i širokoj bluzi od indijskog pamuka sa tršavom kosom oko lepo oblikovane glave, pre je nalikovala na učenicu, nego na dvadeset šestogodišnju samohranu trudbenicu. - Idemo amigo! - Jedan trenutak... Treba da snimamo travicu, drveće, nebo i tome slično, zar ne? - Da. Znaš ti vrlo dobro. Šta je, nisi oran za rad? - Sa vama, uvek, senjorita. Kamera je spremna, ali nebo se nešto namrštilo. - Koješta, Hasinto! Ne izvlači se. Maločas sam gledala kroz prozor. Ne može se poželeti lepši dan. - Pogledaj još jednom, gospođice Didi. Dolores je već stajala okrenuta prema prozoru. Nije ni čudo što je osetila promenu u raspoloženju. Vetar, nečujan iza zatvorenih okana, besno je trzao gole grane drveća. Nebo se smrklo pretećim sivilom. Pred njom se pružala sasvim drugačija slika od malopređašnje. - Neće još kiša - zaključi. - Završićemo snimanje pre pljuska. Kao odgovor na njene reči, prolomi se zastrašujući tresak grmljavine. Dolores se sruči na stolicu. Molećivo se zagleda u Hasinta, kao da je ishod vremenskih prilika u njegovim rukama. - Žao mi je, Didi. Ne mogu ti pomoći. Stručnjak sam samo za prizivanje kiše, ali kako se ona zaustavlja, to je tajna za mene. Ne znam čarobnu formulu. - Iz kojeg si indijanskog plemena? Apač? - Dolores pokuša da se našali, mada bezvoljno. Bilo je jasno da je taj dan propao. U toku njenog

Knjige.Club

Vesna & Mila petogodišnjeg rada na obrazovnim filmovima, snimanja su mnogo puta odlagana zbog nemogućih vremenskih uslova. - Zar ti nije poznato da u venama nas, Meksikanaca, teče mnogo indijanske krvi? - čudio se Hasinto. Odjednom se presamitio, podigao jednu ruku ispred glave, drugu zabacio unatrag i počeo da poskakuje, korak napred, dva koraka nazad. Baš u tom trenutku nebo se otvorilo. Sručila se provala oblaka, propraćena novim praskom grmljavine. - Vidiš! - uzviknu Hasinto. - Eto, vidiš šta sam naučio od svojih predaka Indijanaca! - Sjajno - promrmlja Dolores. - Možeš da prekineš igru. Pozvaćemo te ponovo kad započne suša. Ovo je već drugi put kako odlažemo snimanje u parku. - Ne budi tužna, senjorita. Jeste da Dolores na španskom znači “tužna”, ali ti se pravi kao da to ne znaš. - Očajna sam, Hasinto. U poslednje vreme sve mi ide naopako. Živa sam se zakopala radeći. Snimanje ne uspevamo da završimo. A onda, Bini... - A, da. Malecka. Kako je ona? Još ti pravi neprilike? - Ne znam šta da ti kažem. Mislim da je nemoguće očekivati da se dete, koje je izgubilo oba roditelja, normalno ponaša. Ni ja se još nisam oporavila... - Nemoj da se predaješ bolnim sećanjima, Didi... - Eh, znam da nisam jedina nesrećnica na svetu - uzdahnu ona. Kako su tvoji, Hasinto? - Odlično - sinu fotograf. - Deca mi uši pojedoše. Mira mi ne daju. Napasti male, sve četvoro! Marija se raskrupnjala kao kuća! Svakog dana očekujemo da se porodi. - Kako uspevate da izađete na kraj sa četvoro dece? Divim vam se. A mene hvata panika zbog jedne devojčice. - Nije lako sa decom Didi. Čovek se vremenom privikne na žrtve i obaveze. Za tebe je daleko teže. Postala si roditelj tako reći preko noći. - Ne vredi kukati, Hasinto! - Dolores odmahnu rukom. -' Žao mi je stari moj prijatelju, ali izgleda da moramo da se rastanemo. Kiša nam je pokvarila uživanje u parku. - O, ne, Didi! Ne teraj me od sebe! Ništa nije moglo da uzdrma Hasintovu vedru prirodu. Ozbiljan, čak setan, pun saosećanja u jednom

Knjige.Club

Vesna & Mila trenutku, preobrazio se za tren oka. Bacio se na kolena, sklopio ruke i preklinjao. - Snimiću ti munju, orgijanje vetra, smrt otkinutog cvetka... - Ne izmotavaj se, ludi Hasinto! - Dolores se osmehivala vrteći glavom. - Nepogoda nije u scenariju. Ali mogu da se opkladim, kad nam ustreba, oblačka neće biti na nebu. Takve smo mi sreće. - Siguran sam da nisi ponela kišobran. - Nisam. Zašto? - Najsigurniji način za izazivanje kiše je da kišobran ostaviš kod kuće? - Sad mi je dosta! Indijanske igre i bapske priče, sve u jednom danu! Hasinto... Sigurno si računao na novac od današnjeg snimanja. Znam da ti je svaka para dobrodošla, naročito sada, kad novi član porodice treba da dođe na svet. Kiša je sve poremetila. Udesiću da ti se unapred isplati za snimanje. - Ne, senjorita! Ne! - Hasinto poče da uzmiče prema vratima. - Ne mogu da uzmem novac za neurađen posao. Nestao je u hodniku. Onda je opet provirio iza vrata. - Znači, vidimo se iduće nedelje? - Da, Hasinto. - Dolores... - Kaži, Hasinto? - Ne budi Dolores! Smejala se dok je on odmicao hodnikom. Uvek je uspevao da je zasmeje, taj veseli čovečuljak, naoružan životnim optimizmom. Imao je urođenu sposobnost da na stvari gleda vedrije nego većina ljudi, da ih prima bez žalopojki i vajkanja. i da otkriva lepotu svakog trenutka i svrhu svog postojanja. Marta ulete u sobu. - Dobro je što sam te uhvatila! Ideš li na snimanje danas? - Kako? - Dolores mrdnu glavu prema prozoru, niz koji se slivala kiša. - Uh! Trebalo je da snimate napolju? Didi, ovo je stiglo iz laboratorije - Marta pokaza okruglu, metalnu kutiju sa filmom. - Šef kaže da se prilikom montaže potkrala neka greška. Hteo bi da ti pogledaš. Hitno je.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Dobro, Marta. Pogledaću. I podseti me da zatražim povišicu progunđa Dotores. - Uvek je sve hitno. Prešla je u mračnu projekcionu salu, brinući se za Bini. Bini, to čudno, neuhvatljivo dete.

*** Mršava devojčica ozbiljnog lica propinjala se na prste kraj šaltera u bolničkom prijemnom odeljenju. Bini je prilično izrasla za svojih osam godina, ali do otvora na šalteru nikako nije mogla da dosegne. Dugo je čekala iza čoveka sa rasplakanom bebom. Kad se on najzad izmakao, pokušala je iz sve snage da proviri kroz staklenu pregradu. Činilo se da niko ne obraća pažnju na nju. Prisustvo deteta u bolnici Danijel Hejl Viljems bila je sasvim uobičajena pojava. Bila je to jedina bolnica za crnačku decu. Smeštena u južnom delu Čikaga, pružala je jeftinu, ali stručnu i dobru zdravstvenu negu. Dejzi Džonson je dežurala na prijemnom. Kosu je zagtadila pod uštirkanu, belu kapicu. Nova, čista uniforma lepo joj je pristajala. Jedino se malo zategla preko raskošnih bokova. Pojava i držanje Dejzi Džonson predstavljali su oličenje savršene bolničarke. Slučajnom posmatraču nametnuo bi se utisak da ona već godinama sedi za šalterom i s ljubaznim osmehom na jarko narumenjenim usnama dočekuje ljude kojima je potrebna pomoć. Niko ne bi pomislio da je to bio njen prvi dan u bolnici. Dok je Dejzi užurbano unosila podatke i brojke u debelu knjigu, Bini se okačila o isturenu prečku i glasno se nakašljala. Sestra Džonson podigla je glavu i začuđeno se zagledala u oči boje čokolade, upiljenih pravo u nju. - Htela bih kod doktora. - Gde ti je majka, devojčice? - Umrla je. Sve oci u čekaonici upraviše se u Bini. - Sama si došla, mala? - blago zapita Dejzi. - Nisam ja mala. Imam osam godina odjeknu oštar, piskav glasić. Treba mi doktor. Zar ne vidite da mi se ruka nadula! - Imaš li tatu, ili nekoga ko se stara o tebi? - zbunjena Dejzi govorila je skoro šapatom. - Mrtav je! - saopšti Bini.

Knjige.Club

Vesna & Mila Debela žena materinskog izgleda na klupi uza zid, saosećajno zavrte glavom. - Jadnica. Bez ikoga na svetu... -promrmlja plačnim glasom. Kakav peh, uzdahnu Dejzi. Tek što je došla na posao, suočila se sa teškoćom. Brzo je počela da lista priručnik sa uputstvima, tražeći stavku pod “deca bez pratnje”. Pošto nije pronašla propis šta se radi u takvom slučaju, ubacila je indigo u obrazac o prijemu, iskosa pogladala devojčicu i zasula je pitanjima. - Kako ti je ime? - Bini Dajson Vuds. - Adresa? - Avenija Stoni Ajlend 1871. - Koliko ti je godina? - Skoro osam. Mogu li sada da vidim doktora? - nestrpljivo zapita Bini. Dejzi je mirno i bez žurbe obavljala svoj posao. - Dakle, maloletna - reče i stavi odgovarajući znak u odgovarajuću rubriku. - Ime roditelja ili staratelja? Nekoga sigurno imaš? - Zašto me sve to pitate? Pustite me kod doktora. Sumnjivo mi je ovo dete, mrštila se Dejzi, nervozno tapkajući olovkom o sto. Sigurno je neko poslao ovamo da me izaziva. Iznenada, njeno okruglo, lepuškasto lice sinu. Pune, narumenjene usne izviše se u Ijubak osmeh. - Dobar dan, doktore Daglas. Izvijala se na stolici, treptala dugim trepavicama, ne skidajući oči sa neobično visokog i vižljastog čoveka u belom mantilu. Din Markus Daglas pre je ličio na košarkaškog asa nego na lekara. Gracioznim, mekim hodom isticao je svoju stasitost. Ali najlepše na njemu bile su oči boje meda, tople, sa zračkom smeška u uglovima. - Kako se snalazite na poslu, sestro Džonson? - Neobično beli zubi blesnuše na njegovom tamnom licu. - Prvi dan je uvek najteži. - Odlično, doktore Daglas - topila se Dejzi. - O, vreme se oteglo, priznajem. Kroz jedan čas odlazim sa dužnosti. Čini mi se kao da me čitava večnost deli od tog trenutka. - Težak je period privikavanja. Znam da je posao zamoran. Sada možda ne možete da zamislite, ali uskoro će vam izgledati da vreme leti.

Knjige.Club

Vesna & Mila Ja sam na poslu već više od deset časova. A imam utisak da sam maločas stigao. Trebalo je da odem još u tri. Navratio sam da vidim jednog bolesnika, posle smo imali dva hitna slučaja i pre nego što sam se osvestio, bilo je skoro šest časova. - Znači, završavamo posao u isto vreme - zaključi uzbuđena sestra Dejzi. - Mogli bismo... Bini je ćutke pratila razgovor dvoje odraslih. Dosadila joj je čekanje. Ruka je bolela. Odlučila je da skrene pažnju na svoje prisustvo. - Izvinite, ali ja još uvek čekam da me doktor primi - oglasi se nabusito. Dejzi se namršti na ovu upadicu. Bila je potpuno zaboravila na dečje prisustvo. Ljuta što je njeno ćaskanje sa zgodnim doktorom prekinuto u možda, za budućnost, značajnom trenutku, a već od ranije ozlojeđena ponašanjem devojčice, reši da se tog nesnosnog deteta što pre otarasi. - Žao mi je, mala, ali ništa ne mogu da preduzmem bez pristanka tvojih roditelja, idi lepo kući i dovedi nekoga od starijih. Onda ćemo videti kako da ti pomognemo. Pošto je najzad uspešno razrešila pitanje sumnjivog pacijenta, uputila je zavodnički osmeh doktoru Daglasu, goreći od želje da nastavi nedovršeni razgovor sa njim. Čekalo je gorko razočaranje. On je čučnuo i svu pažnju posvetio devojčici. - Neka nevolja, devojčice? - Jesi li ti doktor? - upita Bini. Daglas se osmehnu i klimnu glavom. Ali pre nego što je stigao da nešto kaže, Dejzi se umešala zlovoljnim glasom: - Priča da je povredila ruku. Neće da kaže ime staratelja. Bez pristanka roditelja mi ne možemo... - Sestro, u hitnim slučajevima ne smemo da se kruto držimo propisa - oštro ukori lekar, ne pogledavši Dejzi. - I nikad nemojte da oterate dete koje nije došlo u pratnji starijih. Pogotovo ne u ovo doba. Još bi moglo da se izgubi. Dejzi htede da primeti da je ta mala došla sama, pa je prema tome sigurno umela da nađe put do kuće. Ipak, pomislila je i zaključila da će bolje biti ako oćuti.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Ne boli me ruka, kao što ona kaže - Bini iskoristi zgodnu priliku da ocrni neprijateljski raspoloženu sestru, da joj se na taj način malo osveti. - Pokazala sam joj članak. Naduo se. Možda je slomljen. - Da vidimo... - Daglas pažljivo opipa otok. - Probaj da li možeš da raširiš prste i stisneš pesnicu... Dobro je. Ne bih rekao da je slomljen, ali napravićemo snimak, da budemo sigurni. Zagledao se u malo, napeto lišće, iscepanu majicu i sveže ogrebotine na rukama. - Kako si povredila članak, mala? - Pala sam sa drveta - kratko odvrati Bini. Po Daglasovom mišljenju, odgovor je stigao nekako suviše brzo, kao da je unapred pripremljen. Nije bio siguran da li mu treba verovati. - Evo šta ćemo da uradimo. Sestra Džonson će te odvesti u veliku sobu, gde imamo kameru koja i kosti može da snima. Posle ću ja pogledati snimke. Videćemo da li je nešto slomljeno. - Znam šta je to - ponosno izjavi Bini. - Rendgenski aparat, zar ne? Videla sam ga kad sam jednom slomila ruku. - Odlično. Pošto si tako iskusna, znaš da nemaš čega da se plašiš. Sve gore od gorega! pomisli Daglas. I ruku je lomila! Odakle li je tada pala?! - Jeste li ispunili njen formular? -obrati se sestri Dejzi. - Dobro. Odvedite je na rendgen. Ja ću čekati u ordinaciji broj 9. Dejzi je razočarano gledala za Daglasom, dok je zamicao hodnikom. - Hej, ti! - grubo doviknu mladiću u bolničkoj uniformi. - Stavi ovu malu na kolica i odvezi je na rendgen! - Šta će mi kolica! - pobuni se Bini, a zatim nastavi strpljivije, tonom odraslih kad pokušavaju da objasne nešto petogodišnjem klincu. Povređen mi je članak na ruci, ako se sećate. Noge su mi čitave. Zadovoljna što je, sudeći po Ijutitom sevanju očiju sestre Džonson, uspela da proizvede željeno dejstvo, okrenula se na peti i pošla za mladićem. Dejzi Džonson je uzdahnula i podigla oči prema tavanici. Naravno, nimalo nije žalila što joj se nevaspitano derište najzad sklonilo s očiju. Zbog nje joj se omakla prilika da zakaže sastanak sa zgodnim dr Daglasom.

Knjige.Club

Vesna & Mila Kakvo užasno dete! Oh, zašto, zašto sam izabrala pedijatrijsko odeljenje!

Knjige.Club

Vesna & Mila

2. Kad je Dolores izišla iz projekcione sale i pogledala na časovnik, uhvatila se za glavu. Prošlo je šest časova. Svi su se već odavno razišli kućama. Treba da pozovem Henrijetu, bilo je prvo što joj je palo na pamet. Henrijeta je sačekivala Bini pred školom i čuvala je do Doloresinog povratka sa posla. Mada je bila pristala da se po potrebi zadrži duže od dogovorenog vremena, gunđala je i ljutila se svaki put kad bi Dolores okasnila više od deset minuta. Zgrabila je telefon i okrenula svoj broj. Sačekala je da zazvoni sedam, osam, devet puta pre nego što je, zbunjena i zabrinuta, spustila slušalicu. Gde su Bini i Henrijeta mogle da odu po onakvom vremenu? Brzo je pozvala Henrijetu kod kuće. - Henrijeta? - kroz urlanje disko muzike jedva je razaznala devojčin glas. - Možeš li to malo da utišaš?... Dobro je, sad te čujem. Izvini što kasnim. Zadržali su me da nešto uradim... Kako to misliš, gde je Bini? Zar nije s tobom?... Rekla ti je da možeš slobodno da je ostaviš samu...? Kad si otišla?... U pola šest? Henrijeta, postupila si krajnje neodgovorno. Rekla sam ti hiljadu puta da ostaneš uz Bini dok se ja ne vratim... Nije važno šta je Bini kazala! Ne dobijaš novac od Bini... Gde li je ona sad? Zvala sam. Ne javlja se. Možda neće da digne slušalicu... Ne, Henrijeta. Sad više ništa ne možeš da pomogneš. Strah je počeo da je obuzima. Ponovo je zvala kući i ostala bez odgovora. Zastrašujuća munja osvetlila je okno. U daljini se valjala grmljavina. Sručila se nova provala oblaka. Crna tmina nadvila se nad gradom. Gde li je Bini? Pokisla je do gole kože trčeći do automobila. Tek kad je upalila motor shvatila je da ne zna kuda da krene. Gde da traži Izgubljenu osmogodišnju devojčicu po olujnoj noći? Prošla je ulicama oko Binlne škole. Činilo joj se da je u avetinjskom gradu, okružena pustoši, sama na čitavom svetu. Nigde čoveka koji bi svojim prisustvom ublažio teskobu i strahovanje. Ni psi se nisu pomaljali iz zaklona.

Knjige.Club

Vesna & Mila Zaustavila se pred Amosovom poslastičarnicom. Bini je obožavala vanilice prelivene čokoladom. Navraćala je kod Amosa sa svakom ušteđenom parom. Starija žena pod ogromnim kišobranom zaključavala je radnju. Ugledavši pokislu Dolores kako pretrčava pločnik, s negodovanjem je zavrtela glavom i coktala jezikom. - Zatvaramo, dušo - reče. - Recite mi, molim vas - Dolores je cvokotala zubima - da li ste videli jednu osmogodišnju devojčicu sa kikama? - Ne sećam se, dušo. Ne, nisam je videla. Danas smo imali malo mušterija. Valjda zbog ove kiše. - Sigurni ste da nije dolazila? Navraća skoro svakog dana. - Nije dolazila. Jeli to tvoje dete? Idi ti lepo kući da se presvučeš, jer ti inače ne gine zapaljenje pluća. Ne brini, mala će doći. Sigurno je otišla kod neke drugarice. Dolores se vratila u auto. Mokra odeća slepila joj se uz promrzlo telo. Pokušala je da trezveno razmisli. Bini je pametno dete. Ume da vodi računa b sebi. Nema mesta bojazni da joj se nešto dogodilo. Vrlo je samostalna, prerano sazrela. Ipak, tako je mala...

*** Setila se dana njenog dolaska. Sama je doputovala avionom iz Vašingtona. Pribrano, starmalo sedmogodišnje devojče. Dolores je sačekala na aerodromu. - Je li bilo uzbudljivo leteti avionom, Bini? Nisi se bojala? - grlila je nećaku. - O, ne. Već sam se vozila avionom - saopštila je devojčica. - Malo sam se dosađivala. Ali stjuardesa je bila tako ljubazna. Poklonila mi je ovo. Pokazala je krpenu lutku sa crnim kovrdžicama. - Gle kako je slatka! - uzviknula je Dolores, uzevši lutku u ruke. Čini mi se da pomalo liči na jednu devojčicu koju poznajem. - Na mene ne liči - Bini je osmotrila igračku. - Ja sam sasvim drugačija, tetka Dodi.

Knjige.Club

Vesna & Mila Vozile su se kući. Dolores se osmehnula. Bini je prozvala Dodi još dok je tepala. Bila je ćutljiva čitavim putem. Dolores je pokušavala da zapodene razgovor, ali dobijala je samo kratke odgovore. Odjednom su se okrugle, sjajne oči upravile pravo u nju. - Tetka Dodi, zašto ja nisam otišla sa mamom i tatom na Bahamska ostrva? Želela sam da me povedu sa sobom. Oni to nisu hteli, zar ne? Steglo joj se srce od žalosti. Binin prigovor bio je opravdan. Kako da joj objasni da deca nisu naročito poželjna na medenom mesecu, ma koliko on odocnio? Smatrala je da je mala laž dopuštena. - Razume se da su mama i tata želeli da pođeš s njima, Bini. Ali ja te tako dugo nisam videla. Zamolila sam Džesija i Rozu da raspust provedeš kod mene. Nas dve ćemo se divno zabavljati, videćeš. Sledeći dani bili su puni uzbuđenja, Posetile su zoološki vrt, akvarijum, zabavne parkove i druga zanimljiva mesta. Bini se ničemu nije naročito radovala. - Imamo to isto u Vašingtonu - svaki put je govorila. Dolores se trudila da bude strpljiva sa detetom. Bini se prvi put odvojila od roditelja. Možda je osećanje da je napuštena prouzrokovalo njenu ravnodušnost. Suviše mala da shvati potrebu roditelja da ponekad ostanu sami, smatrala je da je zapostavljena. Patila je i svoju osvetu prenosila na Dolores, ravnodušno dočekujući svaki njen napor za zbližavanjem. Džesi, Doloresin brat, sreo je Rozmeri Dajson u koledžu. Venčali su se i Bini je došla na svet. Usledile su teške godine štednje i lišavanja. Mladi par je uložio mnogo truda da se što bolje okući i da detetu pruži sve što mu je potrebno. Najzad se Džesiju osmehnula sreća. Dobio je dobro plaćen posao. Odlučili su da desetu godišnjicu braka obeleže svadbenim putovanjem, na koje nisu smeli ni da pomišljaju u vreme kad su se venčali. Tako je Bini dospela kod tetke Dodi, a Roza i Džesi su uživali na karipskom suncu. Onda se dogodila tragedija. Čitavog dana Dolores i Bini nisu izlazile iz stana. Očekivale su Džesijev najavljeni poziv. Bilo je to jednog nedeljnog poslepodneva, sedam dana pre povratka zakasnelih mladenaca sa putovanja. Bini je, zamišljena i ćutljiva, čitave sate prestajala kraj prozora, sa kojeg se otvarao prekrasan pogled na jezero Mičigen.

Knjige.Club

Vesna & Mila Zamorena čekanjem, devojčica je najzad zaspala na kauču. Tada je stigao telegram, adresovan na najbližeg srodnika Džesija Vudsa. Dolores ga je držala u drhtavoj ruci. Plašila se da ga otvori. Prispeće telegrama oduvek je ispunjavalo zlokobnim predosećanjima. Činilo joj se da su oni vesnici nesreće. “Sa žaljenjem vas obaveštavamo da su Rozmeri i Džesi Vuds izgubili živote u požaru koji je izbio na jednom izletničkom brodu. Izdahnuli su na putu za bolnicu. Sva dalja obaveštenja...” Krupna, štampana slova počela su da se iskrivljuju, trepere, iščezavaju. Dolores je ispustila papir iz ruku. Mora da je posredi neka greška. Džesi i Roza mrtvi? Nemoguće! Ako je iko zaslužio da živi, onda su to njih dvoje! Zaboravivši na usnulu Bini, obnevidela i obamrlih udova, ušla je u kuhinju i sela za sto. Tamo je bilo mračno i tiho. Zaplakala je bolno, nemo. Njen jedini brat, najbolji prijatelj na svetu i žena koju je voleo, više ne postoje. Otišli su da proslave desetogodišnjicu srećnog braka, puni vere u još lepšu budućnost. Kakva nepravda, zla sudbina! Kad su suze presahle, prebacila je telefon ispred sebe i potražila majku, koja je poslom boravila u zapadnoj Africi. Majčin uzdrhtao glas izazvao je novu bujicu suza. Tugom povezane preko okeana, majka i kćer su zajedno plakale. Razgovarale su dugo. Prisećale su se srećnih dana provedenih zajedno. Sećaie su se Džesijeve prve zarade od prodaje novina. Još u dvanaestoj godini odlučio je da, kao jedina muška glava u porodici, svojim udelom doprinese u izdržavanju. Njegovog venčanja u Ričmondu, obavljenog prema obredima afričkih predaka. Sićušne, ljupke neveste Rozmeri, koju je majka prozvala Pupoljkom. Radosnog događaja jednog utorka, kada je željena devojčica ugledala svet. Nasledila je majčinu krhkost i Džesijeve oči i osmeh. Bini ih je povratila u stvarnost. Bini je tu, a sa njom ostaje da živi ljubav prema Rozi i Džesiju. Gubitak voljenih roditelja ne može da se nadoknadi, ali Bini neće biti sama na svetu. Okružena nežnošću dve žene, pogođene tragičnim događajem koliko i ona sama, vremenom će preboleti najtežu tugu i naučiti da živi bez svojih najrođenijih. Dora Vuds je obećala kćerki da će prvim avionom doleteti iz Nigerije. Upozorila je da ništa ne govori Bini. Trebalo je da zajednički smisle najbezbolniji način da detetu saopšte strašnu vest.

Knjige.Club

Vesna & Mila Sunce je zalazilo za jezerom, bojeći ga zlatnim crvenilom. Bini je stajala zagledana kroz prozor. Tankim prstićima gužvala je sablasno beo papir. Dolores je prekasno shvatila da je, obuzeta očajem, ispustila telegram na pod. Bini je umela da čita. Znala je... Dolores je klekla kraj nje, obgrlila je oko ramena. - Bini? Zlato moje, tako mi je teško što si na ovakav način saznala šta se dogodilo. Tako mi je žao... Bini se okrenula. Njene tamne oči zurile su bez suza, kao blistavi, crni dijamanti. Izmigoljila se iz tetkinog zagrljaja, uprla prstom u nju. - Mrtvi su! - glas joj je bio jasan i kivan. - Mama i tata su mrtvi, a ti si kriva za to! Zaprepašćena Dolores je uzmakla pred teškom optužbom u rečima i pogledu deteta. - Nisam, dušo. Bini, to nije istina! Dogodila se nesreća. Mama i tata su poginuli u nesreći. - Ti si kriva! Naterala si ih da me ostave ovde. Nisi im dala da me povedu. Da sam bila sa njima, ne bi poginuli. Za sve si ti kriva! Kako da uteši nesrećnu devojčicu? Kako da joj dokaže da je njena optužba nepravična, nerazumna? Bini je otrčala u svoju sobu. Prislonila se na vrata i čvrsto, s neslućenom, Ijutitom snagom, držala kvaku, ne dopuštajući Dolores da ude. Nekoliko časova kasnije, Dolores se odvažila da zaviri u sobu. Bini se šćućurila na kauču. Spavala je. Čak ni san nije razvejao bol i gnev sa njenog lepog lica, na kojem nije bilo tragova suza. Dolores je dugo plakala te noći. Ne samo za onima koje je volela i sada izgubila već i zbog deteta koje nije moglo da pusti suzu.

*** Dolores ulete u zamračenu kuću, nalećući na komade nameštaja. Preselile su se pre manje od dve nedelje. Još se nije sasvim privikla na raspored po sobama.

Knjige.Club

Vesna & Mila Pipajući po zidu potražila je prekidač. Ali soba je ostala u mraku. Sigurno je oluja negde prekinula električne vodove. i ulične svetiljke beživotno su se crnele na mesečini. Kiša je stala. Oblaci se razišli. Dolores je pronašla sveću. Tumarajući po kući i izbezumljeno dozivajući Bini, najzad ugleda cedulju. Strčala je, pritisnuta vratima hladnjaka. Bila je ispisana jedva čitljivim slovima. Doloresin strah se pojača. Bini je umela tako lepo da piše... “Dođi, pala sam sa drveta i povredila članak ruke. Idem u bolnicu. Bini.” Sigurno je pisala levom nikom, pomisli Dolores. Zgrabila je tašnu i ključeve, istrčala, uskočila u “folksvagen” i odjurila niz ulicu.

Knjige.Club

Vesna & Mila

3. Bini je sedela u ordinaciji br. 9. Klatila je nogama. Hitro, kao da se plaši da će je neko videti, utrla je suzu zdravom rukom. Doktor Daglas uđe u ordinaciju i osmehnu se. Njegovom oku, međutim, nisu umakli tragovi suza na okruglom lišcu boje cimetovog drveta. - Dobre vesti! - objavi on, radosno podižući veliki negativ. - Evo snimka tvog zgloba. Nije slomljen. Malo si ga uvrnula. - Da vidim! - zatraži Bini. - Takvi pacijenti mi se sviđaju! - pohvali je doktor. Želiš nešto da naučiš? E, pa lepo. Dobro pogledaj. Sve je glatko. Da je kost slomljena, pokazala bi se izreckana linija. Slažeš se sa mojom dijagnozom? Bini sleže ramenima. - Ne znam ja ništa. Htela sam samo da vidim kako izgleda rendgentski snimak - Bini razvuče tešku reč. - Ne razumem se u dijagnoze. - Je li? Dakle, mlada damo, dijagnoza je kad doktor prikupi sve podatke o pacijentu i na osnovu njih donese zaključak od čega taj pacijent boluje. Dalje, prognoza je mišljenje lekara kako će se bolest razvijati. Bini razmisli o onom što je čula. - Kakva je moja prognoza? - upita bojažljivo. - Odlična, malecka! Treba samo da pripaziš na povređenu ruku. Nosićeš zavoj par nedelja i sve će proći... Dušo, gde ti je majka? Bini je zurila u njega, odbijajući odgovor. - Pitaću te sad nešto drugo - uzdahnu Daglas. - Nešto veoma, veoma važno. Kako si se danas povredila? Kaži mi pravu istinu. - Već sam ti rekla - glasio je nabusiti odgovor. - Nezgoda. - I ono kad si slomila ruku? I to je bila nezgoda? Bini sleže ramenima i obori pogled. Daglas je postajao sve sumnjičaviji. Devojčica je uporno izvrdavala odgovore, što je čest slučaj kod zapostavljane i zlostavljane dece, nepoverljive prema odraslima. Štite se lažima. - Zna li ona da si ovde?

Knjige.Club

Vesna & Mila - Ne. Na poslu je. - Znači, sama si bila kod kuće, kad se desila... nezgoda? Niko nije bio s tobom? - Ne treba mi niko. Umem da vodim računa o sebi. Nisam beba. Daglasa iznenadi odlučnost s kojom je to izjavila. - Dobro, mala gospođice - on baci pogled na obrazac sa njenim podacima. - Bini Vuds. Vidi, molim te! Znaš li da nas dvoje imamo slična imena? - Stvarno? - dete ga pogleda ispod oka. - I ti se zoveš Bini? - Ime mi je Din, ali u koledžu su me zvali Dini, naročito kad su navijali za mene. Igrao sam košarku. Kakve sam samo finte umeo da izvodim! To je trebalo da vidiš! Čak su mi pesmicu spevali: “Pod koš se vini, Dini, Dini! Protivnik se ukoči kad Dini s loptom skoči!” Bini uvuče glavu među ramena i zakikota se. - Nešto ću ti reći - Daglas poverljivo spusti glas. - Još od dana kada sam prestao da igram košarku, niko me nije tako zvao. Osvrnuo se oko sebe, kao da proverava ima li nekoga u blizini. - Tebi dozvoljavam da me zoveš Dini - šapnu. Bini razvuče usne u srećan osmeh. - Da ti kažem nešto? - reče veselo. - Ja imam i afričko ime. Daglas pljesnu rukama od oduševljenja. - Zaista? Pravo afričko ime? - A-ha! - ponosna Bini klimnu glavom. - U zapadnoj Africi, devojčicama rođenim u utorak nadeva se ime Abina. Ja sam se rodila u utorak. Ali skoro niko me ne zove Abina. Samo Bini, Bini, Bini. - Da se nešto dogovorimo, ti devojčice rođena u utorak! Ti mene zovi Dini, ja ću tebe Abina. Najiepše ime koje sam ikad čuo. Važi? Bini radosno zaktima glavom i otkri rupu na mestu prednjih zuba. Daglas oseti da je konačno zadobio njeno poverenje i usudi se na osetljivo pitanje: - Abina, ima li tvoja majka telefon tamo gde radi? Na ovo pitanje Bini je naglo zaćutala. Njeno malo lice se naoblači, usne se skupiše. - Ne znam - promrmlja. - I ona nije moja majka!

Knjige.Club

Vesna & Mila Daglas se zabrinuto zamisli. Devojčica je menjala raspoloženje pri samom spominjanju majke. Sada je čak odbijala da je prizna za svoju majku. Daglas je u svojoj praksi nailazio na slične slučajeve. - Dobro, Abina. Umiri se. Sve će biti u redu. Kako ćeš se vratiti kući? - Uzeću taksi. - Čekaj malo. Jasno mi je da si velika cura i da znaš da vodiš računa o sebi. Ipak, ne dopada mi se ideja da noću tumaraš ulicama i tražiš taksi. Zar ne bi bilo bolje ako pozovemo tvoju... da neko dođe po tebe? - Ne. U Vašingtonu sam svakog dana taksijem išla u školu. Daglas se zamišljeno zagleda u odlučnu devojčicu. Bio je siguran da nikad ranije nije sreo tako samostalno dete. - Znaš šta, Abina? Ti si cura i po! Na njegov užas, mala, do maločas samouvereno isturena brada, poče da podrhtava. Suze grunuše na okrugle oči. - Dr Dini? - krupna suza skotrlja se niz obraz. - Tako mi je tata govorio. Da sam cura i po. i... on je igrao košarku sa mnom. Jecala je. Njeno tanko, krhko telo trzalo se od plača. Daglas je uze u naručje. - Plači, Abina. Dobro se isplači. Olakšaj tugu. Znam da boli kad oni koje volimo ne mogu da budu stalno uz nas. Tešio je ražalošćenu devojčicu. Prestao je da je ispituje. Ali čudio se što je oca pominjala u prošlom vremenu. Zašto on nije sa svojim detetom? Jecanje se stišavalo, ali Bini nije podizala vlažno, musavo lice sa njegovog ramena. Šmrckala je i uzdisala. Osećala se zaštićenom u snažnim rukama dobrog doktora. On joj se dopadao. Poželela je da njega izabere za novog tatu...

*** - Sestro, molim vas! - uzbuđen ženski glas dopre ih hodnika. -. Tražim moju devojčicu. Bini Dajson Vuds. Gde je ona? Bini se trže kad se vrata otvoriše i njena tetka ulete u ordinaciju. Dolores se uplaši pri pogledu na tužno, uplakano lice i pruži ruke. Ali Daglas, koji je osetio Binino reagovanje, zaštitnički je steže.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Oh, Bini! Šta je sa tobom, mila moja? - Doloresine ruke ostale su da bespomoćno, preklinjući vise u vazduhu. - Ništa strašno - Daglas reče. - Malo je uganula članak na ruci, dobila nekoliko modrica i ogrebotina, ali to će sve brzo proći. Međutim, vi me zabrinjavate. - Ja? - Dolores tada pogleda lekara. - Ne razumem. Zašto vas ja zabrinjavam? - Pokušavam da odgonetnem zbog čega vam je bilo potrebno toliko vremena da dođete ovamo. Takođe mi ne ide u glavu kako ste mogli da ostavite dete samo u kući. - Slušajte, doktore! - zbuni se Dolores. - Očajna sam što se to sve dogodilo, ali nisam znala... - Meni ne morate da se pravdate, gospođo Vuds. Abini dugujete objašnjenje. Srećom, ona je dobro prošla ovog puta. Mogla je mnogo gore da nastrada. Potpišite se ovde. - Naravno, bili smo prinuđeni da ukažemo Abini pomoć bez vaše dozvole. Dolores Ijutito pogleda neljubaznog lekara. - Izgleda da mene okrivljujete za Bininu nezgodu! - prasnu. - Kako možete da budete tako nepravični! Vaša optužba je neumesna. - Ne optužujem vas - ispravi je on. - Samo sam izrazio čuđenje što je malo dete ostavljeno samo u kući. Dolores se naglo okrenu od tog drskog čoveka. Nije imala nameru da mu saopštava svoje probleme sa Henrijetom. Neka misli šta hoće. - Boli li te ruka, Bini? Kako se to dogodilo? - Ne boli me više - Bini je krila oči. - Znaš ono drvo u bašti? Ono veliko? - Drvo na koje sam ti zabranila da se penješ? - Da - pokunji se Bini. - Htela sam da proverim mogu li sa njega da provirim kroz prozor svoje sobe. - I pala si? O, Bini! Zašto me nisi pozvala telefonom. Skoro sam izludela od brige. - Snašla sam se... - zausti devojčica, ali baci pogled na tetkino izbezumljeno lice i sažali se. - Izvini što sam bila neposlušna. - Koliko puta sam te upozorila da se ne vereš po drveću, Bini. Rekla sam ti da je to opasno. Ali ti si tvrdoglava. Ne slušaš ništa što ti kažem. Dolores uzdahnu. - Šta da radim s tobom, Bini? - glasno izreče misao koja je odavno mučila.

Knjige.Club

Vesna & Mila Strah se uvuče u Binine oči. - Nisi... nisi ljuta na mene? Neću više nikad da se pentram. Obećavam ti. Daglas, koji je sa strane pažljivo motrio uočio je zategnut odnos između žene i deteta. On priđe i spusti ruku na Binino rame. - Nadam se da ne pomišljate da je kaznite, gospođo Vuds.. Ne treba da smetnete s uma da do nezgode ne bi došlo da je neko pazio na dete i sprečio je da se penje na drvo. Deca su deca. Nije prirodno očekivati slepu poslušnost od sedmogodišnje devojčice. - Uskoro punim osam godina - primeti Bini, ali odrasli ne obratiše pažnju na nju. Dolores Ijutito zabaci glavu. - Očigledno vam nije poznato kako je došlo do toga da Bini ostane sama u kući - sevala je očima - jer me inače ne biste ovoliko napadali. - Oprostite ako sam bio grub - izvini se Daglas. Loše je postupio. Dopustio je da ga ta žena izbaci iz ravnoteže i utiče na njegovo ponašanje. Pretpostavljam da ste imali jake razloge, gospođo Vuds... - Nisam udata - odbrusi Dolores. - Mislim da ste već dovoljno rekli, doktore. Hvala vam što ste pomogli Bini, ali moram da kažem da sam ozlojeđena vašim ponašanjem prema meni. Imate li moju adresu da pošaljete račun za svoje usluge? - Da, mislim da je upisana... - Onda mogu da idem. - Jedan trenutak, gospođice Vuds - isprečio se pred njom. Iako je Bini izjavila da to nije njena majka, sličnost između njih dve bila je očigledna. Iste velike, smeđe oči, malo isturene jagodice. Uverio se u njenu prkosnu narav, ali nije mogao da je zamisli kao majku koja zlostavlja i zanemaruje svoje dete. - Ni za trenutak nisam imao nameru da vas optužujem, ili stavljam primedbe na način kako vaspitavate dete. Sigurno vam nije lako. Zaposleni ste i sami izdržavate... Doloresina ljutnja popusti pred njegovim izmenjenim držanjem. - Nije lako - složi se. - Često radim po deset, čak dvanaest časova dnevno. Posao je iscrpljujući. Možda to ponekad stvara posledice u mom privatnom životu, naročito u odnosu na Bini. Znate kako je. Dođem kući kasno, mrtva umorna, neraspoložena. Trudim se da dete ne trpi zbog toga.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Shvatam vas - Daglas klimnu glavom. - Jasno mi je da su, pod takvim okolnostima, greške mogućne. Ali, imate na raspolaganju institucije gde možete da potražite pomoć. - Pomoć? - Dolores se namršti. - Sve što mi je potrebno, to je čestito čeljade koje bi čuvalo Bini. Možda lukavo pokušavate da mi naturite ideju o savetovanju sa psihijatrom? Samo zato što sam zaposlena i što zbog toga imam izvesne teškoće u odgajanju deteta? Podsećam vas da bi onda polovina žena u Čikagu gubila dragoceno vreme na otomanima analitičara duše. Ne, hvala lepo, doktore. Bini i ja sasvim dobro prolazimo bez tih gluposti. Daglas izgubi strpljenje. Imao je težak dan. Znao je da u bolnicu često dospevaju deca koja su žrtve nebrige nesavesnih roditelja. Nisu mu bili simpatični ljudi koji su odbijali neophodnu pomoć. Zamarala ga je ta žena, uporna u poricanju postojanja problema, uprkos očiglednim znacima njegove težine. - Mislim da je prilično jasno da Abina ne bi bila ovde da se o njoj vodilo više računa! - planu. - Zato vam preporučujem da se obratite našem savetovalištu za roditelje. Sastanci se održavaju jedanput nedeljno... Mogao je da uštedi sebi trud. Dolores je već bila na vratima, čvrsto držeći Bini za ruku. Devojčica se okrenu sa nemom molbom u očima. Gledao je za njima dok su odmicale hodnikom. Zamislio se. Dužnost mu je nalagala da prijavi svaki slučaj gde postoji sumnja o rđavom postupanju ili nebrizi prema detetu. Video je pred sobom tamnoputo, lepo lice mlade žene. Grubost njenih reči duboko mu se urezala u svest, ali još jasnije sećao se iskrene zabrinutosti i neporecive nežnosti u njenim očima. Ali tada mu se vratila misao na Abinin posiednji pogled očajničke bespomoćnosti i preklinjanja. Znao je šta mora da uradi. Dugovao je to detetu, isto koliko i njenoj majci. Njima je bila potrebna pomoć.

Knjige.Club

Vesna & Mila

4. Dolores je bila u nekom čudnom raspoloženju. Sve joj je smetalo toga dana. Čak i Derik, koji je došao da pomogne. Valjalo je spremiti kuću. Svakog časa očekivao se dolazak kamiona sa nameštajem. Na nesreću, Derik se samo nespretno muvao po sobama. Uvek bi se zadesio baš na mestu gde je najmanje bio poželjan, smetao joj da prođe, sklanjao stolice i kutije na pogrešna mesta. Na kraju je ispustio skupocenu vazu. Pokunjeno se izvinio, uz obećanje da će nadoknaditi štetu. - Rekao sam ti da su knjige preteške za tebe - pritrča baš kad je Dolores podizala kutiju sa knjigama. - Daj to meni. - Ne budi smešan! - odbrusi ona, odgurnuvši ga od sebe. - Mogu sama. Derik smače naočari da obriše čelo. - Samo sam hteo da ti pomognem - uvređeno primeti. Dolores oseti grižu savesti. Umorila se, bilo joj je vrućina. Nepravično se izdrala na Derika. On se zaista trudio da pomogne. Nije kriv što mu je sve išlo naopako. Vesna&Mila. - Izvini, Derik. Nervozna sam. Toliko stvari treba da posvršavam pre nego što stigne kamion. - Lepo sam ti govorio kakav će se pakao napraviti ako sve ostaviš za poslednji trenutak. Trebalo je da... - Znam dobro šta je trebalo da uradim! - prekide ga Dolores, ne dozvoljavajući mu da se upusti u omiljenu pridiku o višestrukoj koristi blagovremenog pripremanja svakog posla. - Napamet znam šta ćeš reći. Uvek treba biti spreman, je li? U drugim uslovima, oprala bih prozore, pokačila zavese, uklonila sa puta sve što smeta. Samo što bih u tom slučaju možda i tebe oterala... Eto, opet sam gruba. Sam si kriv. Izazivaš me. U petak sam nameravala da uzmem slobodan dan i pozavršavam sve poslove. Zvali su me još rano izjutra i objasnili da bez mene ništa ne može da se izvede. - Ne razumem zašto moraš toliko da se satireš na poslu. Otkada smo zajedno, otkazala si mi sastanak najmanje petnaest puta - žalio se Derik. - Petnaest! Liči na njega da pamti takve stvari, pomisli Dolores.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Dobrovoljno sam se prihvatila rada na seriji filmova o pravima dece. Odavno sam čekala priliku da se oprobam na nečem novom. Nema povlačenja. Sad moram da radim redovan posao i ovu specijalnu seriju. A to podrazumeva prekovremeni rad. - Nećeš još dugo morati da dirinčiš od devet do pet - obeća Derik, opruživši se u stolicu za ljuljanje. Dolores nije odgovorila, lako nikad nisu o tome otvoreno razgovarali, činilo se da njihova veza miriše na brak. Sastajali su se godinu dana. Prijatno se osećala u Derikovom društvu. Verovala je da bi on bio dobar muž. Jedino je zabrinjavala njegova duboko ukorenjena i nepromenljiva predstava o idealnoj ženi, čije je mesto isključivo u kući, uz decu. Mada je rado priželjkivala udaju, nije nameravala da se odrekne karijere i nađe svoje carstvo u kuhinji. Nastalo je vreme koje ženi pruža mogućnost da se iskaže kao supruga, majka, domaćica, ali i kao radnik. Brinulo je Derikovo tvrdokorno odbijanje da na položaj žene gleda očima savremenog čoveka. Potajno se uzdala da će on vremenom shvatiti da su promene u društvu neminovne. Tako je dobar, pomisli razneženo i poljubi ga u čelo. Lepši si bez naočara - nasmeja se, zadirkujući. - Ličiš na Bilija Viljemsa. - A ti bolje izgledaš u suknjici, nego u pantalonama - uzvrati Derik. Imaš tako dobre noge! - Prekini, Derik! - prošapta Dolores, pokušavajući da se iskobelja iz zagrljaja u koji je upala svojom nesmotrenošću. - Bini je u drugoj sobi. - Ne mari - smejao se on. Vreme je da se Bini upozna sa nekim tajnama života. - Iznenadio bi se koliko sedmogodišnjaci znaju - reče Dolores. - Ali, ne nameravam da joj pružim živo prikazivanje poglavlja iz sveta odraslih za koja još nije spremna. Zato me pusti... - Dolazi kamion - Binin glas odjeknu praznom sobom. Dolores se trže kao krivac. Devojčica je, namrštena, stajala na pragu. Onda je krenula pravo prema njima, - To je moja stolica! - skoro viknu na Derika. - Nisam znao - zbuni se on. - Dozvollćeš mi da se malo odmorim u njoj, zar ne? - Suviše si težak. Polomićeš je. Dolores se neprijatno osećala. Rado bi naredila Bini da Derika ostavi na miru. Ali, bila je to zaista njena

Knjige.Club

Vesna & Mila stolica. Dobila je na dar od oca i ljubomorno je čuvala. Želeći da skrene Bininu pažnju na nešto drugo, dovukla je tek raspakovanu kutiju sa odećom. - Bini, ovo je sve za tebe. Vidi! - Dolores podiže uvis pidžamu sa štampanim životinjicama. - Poslala ti baka Dora. Samo, bojim se da je mala za tebe. Neverovatno koliko si izrasla poslednjih meseci. Mogli bismo nekome da je poklonimo. - Ne! - Bini joj istrže pidžamu iz ruku. - Ne dam svoje stvari. I istrča iz sobe. Dolores pođe za njom, ali Derik je zadrža. - Ostani! - reče, držeći je za ruku. - Ne treba da trčiš za njom svaki put kad je uhvate lutke. Da sam na tvom mestu dobro bih je izmlatio. Moj otac nije dozvoljavao... - Po čemu svako dopušta sebi pravo da me uči kako se postupa sa decom!? - razgnevi se Dolores. Na vratima odjeknu zvono. Razdražena Dolores sevnu očima na zaprepašćenog Derika i ode da otvori. Očekujući radnike iz prevoznog preduzeća, iznenadila se kad je pred vratima ugledala privlačnu ženu u svetlom kostimu od lanenog platna, koji je lepo pristajao njenoj tamnoj koži. - Gospođa Vuds? - osmehnu se ona na Dolores. - Šalju vas zbog nameštaja? - s nevericom zapita Dolores. - O, ne! - smejala se nepoznata žena. - Ja sam socijalni radnik Iz savetovališta pri dečijoj bolnici Danijel Hejl Viljems. Zovem se Glorija Farel. Mogu da uđem? - Svakako - Dolores je propusti u kuću, zbunjeno razmišljajući o razlogu njenog dolaska. Glorija Farel uđe unutra radoznalo razgledajući razbacane kutije, delove slomljene vaze, nezastrte podove, stolice podignute na jedini sto. - Stigao je kamion - saopšti Derika izlazeći iz kuhinje. - Istovaruju stvari iza kuće. Idem da im pomognem. Dolores ga predstavi neočekivanoj gošći. Nedavno sam se preselila - objasni joj, pravdajući nepisiv nered u kući. - Nameštaj je tek sada stigao. Kad ste pozvonili, pomislila sam da su to radnici. - Lepa kuća - pohvali Glorija Farel.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Nije još, ali biće, uskoro. Kad je sredim... Priznajem da sam zbunjena vašim dolaskom, gospođice Farel... - Zovite me Glorija, molim vas. Dolazim u posetu vašoj kćerki Abini Vuds. Recite, kako je ona? - Abina je moja nećaka - ispravi Dolores. - Dobro je, sasvim. Vodila sam je njenom lekaru. Mogu li da znam njegovo ime? - Dr Tompson. Alfred Tompson. Da li uvek posećujete pacijente kojima je ukazana pomoć u vašoj bolnici? - Ne uvek. Ali zbog neobičnih okolnosti pod kojima se Abina povredila i njenog dolaska u bolnicu bez pratnje odraslih, smatrali smo za potrebno da malo zavirimo u vaš život, da vidimo gde stanujete... Dr Daglas! doseti se Dolores. Sve je to, dakle, njegovo maslo! - On vas je poslao! - procedi kroz zube. - Dr Daglas! Šalje vas da me proverite. Duboko je uveren da sam neodgovorna osoba. Grdno se vara. - Umirite se, Dolores - blago reče Glorija. - Niko vas ne optužuje, niti pomišlja da vam oduzme dete. Jednostavno želimo da pomognemo. Dolores je ukočeno odgovarala na brojna pitanja. Odnosila su se na uslove usvajanja, teškoće na koje je nailazila u podizanju deteta, Binino privikavanje na život bez roditelja. Trebalo je da objasni kako je devojčica slomila ruku. Dogodilo se to u kući njene bake. Sa crvenim šalom preko ramena, raširenih ruku, skočila je sa ograde trema, izigravajući super-ženu. Nezgodno je pala - i eto nesreće! - Nadam se da vas nisam uznemirila svim ovim pitanjima izvinjavala se Glorija, pruživši tanku brošuru. - Odgajanje dece odgovoran je i težak posao. Često i pravi roditelji s mukom izlaze na kraj sa mališanima. Vaš slučaj je, razume se još složeniji. Pokušajte da nađete vremena i dolazite na predavanja koja se održavaju u našem savetovalištu. U ovoj brošuri naći ćete program rada savetovališta i vreme održavanja sastanaka sa roditeljima. Prikazujemo prigodne filmove, na zahtev razmatramo pojedinačne slučajeve, roditelji međusobno razmenjuju iskustva. Verujem da možemo da vam budemo od velike koristi u vašoj novoj ulozi majke. - Pretpostavljam da nisam obavezna da odlazim na predavanja? upita Dolores, nimalo oduševljena predlogom. - Ponekad radim do kasno uveče.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Ne možemo da vas primoramo, ali nepokazivanje dobre volje u korist usvojenog deteta moglo bi loše da se odrazi na sudu... - Na sudu? - Dolores se uznemiri. - Odvešćete me pred sud i pokušati da mi oduzmete starateljstvo nad detetom? - To ne bih znala da vam kažem - Glorija se diže iz stolice za ljuljanje. Spremala se da krene. - Iskreno se nadam da do toga neće doći. Zato vas molim da razmislite. Naše savetovalište mnogima je pomoglo. Pokušajte, Dolores. Uvek može nešto da se nauči. - Hvala, Glorija. Razmisliću - Dolores isprati gošću do vrata. Ali čim je ostala sama, shvatila je da nema o čemu da razmišlja. Upisana je u listu sumnjivih roditelja i staratelja. Ma koliko to malo želela, moraće da se obrati savetovalištu. Time će samo potvrditi već stvoren zaključak o nepoverenju u njene vaspitne metode i sposobnost samostalnog staranja o detetu. Zastrepela je od samog nagoveštaja mogućnosti da izgubi Bini.

*** Imala je težak, naporan dan. Umorila se, ali nije žalila. Unutrašnjost kuće je bila preobražena. Rozine i Džesijeve stvari prispele železnicom, kao i njene stvari iz starog stana, ukusno su raspoređene po sobama. Binin ružičast krevet sa baldahinom smešten je u ugao njene sobe na spratu. U Doloresinoj spavaćoj sobi sijao se očišćen, mesingan krevet. Električna pisaća mašina, slike i afričke rezbarije dobile su svoja mesta. Ti stari prijatelji ispunili su sobu prisnošću. U prizemlju, zamiruće sunce probijalo se poslednjim zracima kroz zvezdaste šare na zavesama. Orijentalni tepih krasio je uglačani pod. Dolores je osećala da je najzad stekla dom kakav je želela. Čak se i Bini odobrovoljila. Grickajući čuvene Amosove vanilice, trkčarala je iz sobe u sobu, upijala svaku sitnicu ogromnim očima. Na kraju se bacila na sofu, sasvim blizu Dolores. Dolores je obazrivo obgrlila oko ramena. Bini je nije odgurnula. Ostale su tako nekoliko minuta. - Bini, zar nije divno imati svoju kuću? - blistala je Dolores. - Da! - devojčica šapnu, kao u strahu da bi glasnim govorom oterala čaroliju. - Radujem se što ću spavati u svom starom krevetu.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Lepo je biti okružen stvarima koje te podsećaju na mamu i tatu i dom u Vašingtonu, zar ne? - Jeste! - Bini potvrdi klimanjem glave. - Volela bih ipak da ponekad spavamo na podu. Važi? Kao ovih dana, dok smo uređivale kuću. Mnogo mi se to dopalo. Dolores se smejala. Setila se kako su ona i Džesi kao mali, čekali da majka zaspi, a onda prebacivali ćebad preko naslona stolica, zavlačili se u svoj zamišljen šator i često prespavali noć na podu. Ispričala je nećaki o tim, najčešće otkrivenim i kažnjavanim pustolovinama. Bini je bilo zanimljivo da zamisli tatu i tetku kao decu. Kikotala se i tražila da čuje još takvih pričica. Njihovo razdragano čavrljanje prekinulo je zvono na vratima. Bini je otrčala da ih otvori. - Došao je Derik - najavi neveselo i ponovo se natmuri. - Spremajte se, cure! - Derik, brižljivo doteran i dobro raspoložen, pokloni se pred njima. - Izvodim vas na večeru. Šta kažete na to? Bini, imaš li nešto protiv kjneske kuhinje? I nabadanja štapićima? - Imam! - ciknu devojčica. - I neću da idem. Okrenula mu je leđa i sela u svoju stolicu za ljuljanje. Derik, ozlojeđen njenim ponašanjem, sevnu pretećim pogledom iza naočara, ali pre nego što je stigao da nešto izusti, Dolores kleče kraj deteta. - Bini, zlato, ne moraš da ideš ako nećeš - tiho reče. - Ali volela bih da pođeš. Mnogo bi mi učinila. Rado bih negde izašla. Bini promisli za trenutak i mrzovoljno sleže ramenima. - U redu. Ići ću. Moram, jer nema ko da me čuva. U znak protesta, ne odustajući od potrebe da kinji dvoje odraslih, izašla je pred kuću, rekavši da će ih tamo sačekati. Dolores se brzo spremila. - Zar nije kuća divna? - zapita, uzimajući Derika pod ruku. - Prosto sam van sebe od sreće. - Da, svakako - Derik odvrati rasejano, vodeći je prema automobilu. - Ali nikad mi neće biti jasno zašto si se odlučila za nju. Stara je... Kako misliš da je zagrevaš preko zime? - Zaljubila sam se u nju. Osim toga, kupila sam je za bagatelu.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Ne razumem tvoju računicu. Morala si da uzmeš zajam od dvadeset hiljada dolara samo da je osposobiš za življenje. Sumnjam, kad je budeš prodavala, da ćeš uspeti da izvučeš ono što si uložila. Dolores ga začuđeno pogleda. Da proda kuću? Zašto bi to činila? Pošto je malo promislila, palo joj je na pamet da, ako se uda za Derika, on neće pristati da živi u njoj. Poželeće novu, savremenu kuću, uz očekivanje da Dolores provodi tamo dane u čišćenju, kuvanju, podizanju njegovih potomaka. Pomisao na to je oneraspoloži. Bilo je to neuspelo veče. Bini se nije otkravila iz svog turobnog raspoloženja. Zlurado je uživala terajući inat u svemu. Svetila se Deriku koji je bio kriv, jer je svojim dolaskom pokvario jedno prijatno druženje. Pored toga, on je izgrdio Bini zbog mrvica vanilica, kojima je natrunila sedište njegovog novog auta i time još više pojačao njenu netrpeljivost. Jeli su u napregnutoj, zlovoljnoj tišini, Bini je samo brljala po tanjim. Jedva da je nešto okusila. Međutim, dok su se vozili kući, Derik se iznenada raspričao. Bio je pun planova. Hteo je da zna kada će da odrede datum venčanja, kupe prstenje i pođu u o razgledanje kuća. - Ne treba žuriti - Dolores se oprezno izvlačila. - Tek sam se preselila. Osim toga, tako nagle i učestale prornene loše bi uticale na Bini, Ona mora negde da se skrasi, da pusti koren i oseti sigurnost. - Kad smo već kod toga, reci šta ćemo s njom kad se venčamo. - Derik! - zgranu se Dolores. - Zar nisi mogao da izabereš pogodnije vreme za ovakav razgovor? - Ne uzbuđuj se. Bini spava. Dolores okrenu glavu prema zadnjem sedištu. Sklupčana, sa rukom podvijenom ispod glave, devojčica je spavala. - Kako to misliš, šta ćemo s njom? Šta bi trebalo da uradimo? - Ne kažem da treba da je izbacimo na ulicu. Samo, ne smatram da je pravo da nam se tuđe dete natovari na leda. - Nije pravo? Kome da se natovari? Tebi? - usplamte Dolores. - I meni i tebi. Nije prijatno započeti brak sa tuđim detetom. Dolores nije mogla da poveruje svojim ušima. Bila je svesna netrpeljivosti koja je od samog početka postojala između Derika i njene nećake, ali gajila je nadu da će se njih dvoje vremenom bolje upoznati i sprijateljiti.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Derik! Bini je moja. Kako to ne shvataš? - Shvatam, Didi. Ali, oduvek sam se pitao, zašto baš ti moraš da ispadneš žrtva? Zar nije neko drugi mogao da je usvoji? Baba i deda, na primer? Oni, ako ništa drugo, imaju više iskustva sa decom. - Rozini roditelji prevalili su šezdeset godina, Derik. Uz to su i bolesni. Deda Dajsona artritis je obogaljio, a baka pati od šećerne bolesti. Zaista smatraš da u tim godinama treba da ih opteretim brigom oko deteta? - Ne, ne - složi se Derik. - Ali šta je sa tvojom majkom? Ona je još držeća, - Nije ni ona više mlada. Znam da dobro izgleda, ali ove godine puni pedesetu. Posvetila se poslu koji veoma voli. Mnogo putuje. Za tim je čeznula čitavog života. Svega se lišavala da bi podigla Džesija i mene. Zar sada, kad najzad može slobodno da diše, da joj naturimo ponovo majčinske obaveze? Derik je snuždeno slušao. - Čini se da ni to ne bi bilo pravo - neveselo zaključi. - Onda smo raščistili pitanje kome dete pripada. Ostatak puta proveli su u ćutanju. Derik je zaustavio automobil pred kućom. Poneo je usnulu Bini do vrata i tamo je predao u Doloresino naručje, ne pokazujući želju da uđe. Poželeli su jedno drugom laku noć i razišli se. Nisu znali da se Bini čitavo vreme samo pretvarala da spava.

Knjige.Club

Vesna & Mila

5. - Uh, opet kasnim! - vajkala se Dolores. - Kad ćeš jednom naučiti, Didi, da u ovom našem poslu ne može sve da se predvidi? - Hasinto je vrteo glavom. - Tačnost mi je u krvi - ubacivala je opremu na zadnje sedište “folksvagena”. - Posledica staromodnog vaspitanja. Kasnim već pet minuta na predavanje u savetovalištu. Moraću da vozim veoma brzo. Bini je kod žene koja je čuva, a koja stanuje na drugom kraju grada. Sve se zaverilo protiv mene. - Polako, polako, draga prijateljice. Kakva to predavanja pominješ? - Idem u savetovalište za roditelje. - Kad smo razgovarali o privikivanju na roditeljske dužnosti, nisam mislio da treba da se upišeš na kurs za mame - smejao se fotograf. - Eh. Hasinto, to je samo delić čitave komedije pogrešaka. Sve ću ti objasniti kad se budemo videli sledeće nedelje. - Nemoj da se pretržeš od učenja. Imaš dušu anđela. Ne treba ti nikakav kurs. Mahnuvši rukom u znak pozdrava, Dolores upali motor i uključi se u gužvu poslepodnevnog saobraćaja. Najzad je utrčala u bolnicu i predala Bini sestrama zaduženim da se pozabave oko dece. Pronašla je put do sale za predavanja, i shvatila da kasni pola sata. Osećala se kao đak prvak pred školskom kapijom. Stajala je sa rukom na kvaki, okievajući da uđe. A zatim, besna na sebe zbog te glupe, neobjašnjive bojažfjivosti, naglo je otvorila vrata i ugledala predavača. Već uveliko poodmakao u razlaganjima, obraćao se grupi ljudi smeštenim u polukrugu oko njega. Te večeri nije bio u bolničkom belom mantilu. Obukao je savršeno skrojeno tamnosmeđe odelo i košulju boje krema. Bio je dobro raspoložen. - Uđite, gospođice Vuds. Pridružite nam se. Prisutni okrenuše glave da pozdrave njeno pristupanje grupi roditelja rešenih da zađu u tajne dečijeg sveta. Ona zbunjeno sede na najbližu praznu stolicu i pogleda elegantnog lekara. Srete njegove nasmejane oči i oseti crvenilo u obrazima.

Knjige.Club

Vesna & Mila Doktor Daglas je predavao o lepoti ali i obavezama materinstva i očinstva. Predavanje je dočekano aplauzom. Posle predavanja stručnjak iz instituta za planiranje porodice prikazao je film o kontroli rađanja i odgovarao na pitanja prisutnih. Psiholog je podstakao roditelje da iznesu svoje probleme i nedoumice oko vaspitavanja dece. Doiores je sa velikim interesovanjem pratila otvorene razgovore, često propraćene nemoćnim jadikovkama od strane roditelja. Dobro je bilo ćuti da njena neukost u postupanju sa detetom nije usamljen slučaj. Sastanak je završen, ali se ljudi nisu razilazili. Želeli su da se međusobno upoznaju. Predstavljali su se jedni drugima, upuštali u prijateljske razgovore, šalili. Dolores se radovala što je došla. U međuvremenu, Ijubopitljiva Bini iskraia se u hodnik i uspela da otkrije sastajalište odraslih. Provirivši kroz odškrinuta vrata, razočarano uvide da je sastanak očigledno završen. Kad je opazila poznato lice počela je da se provlači između izdvojenih grupica muškaraca i žena. Niko nije obratio pažnju na nju. Probijala se prema visokom, stasitom doktoru, koji je razgovarao sa nekoliko žena. Strpljivo je stajala po strani, ne odvajajući pogled od njegovog tamnog lica. Sačekala je predah u razgovoru i objavila svoje prisustvo. - O, zdravo, mala moja! - Daglas uzviknu obradovano. - Kako tvoj zglob? - Odlično - Bini se osmehnu. - Više me ne boli, osim kad mnogo pišem. Zato sam pošteđena domaćih zadataka, dok mi sasvim ne prođe. - Kako je kod kuće? - Dobro - Bini spusti pogled na vrhove svojih cipelica. - Nadam se da je majka dobra prema tebi? Nije više bilo nezgoda? Bini kao da je pokušavala da se priseti šta se sve zbivalo. - Nije - odgovori. - Ali, bila sam u podrumu. - U podrumu! - Binina izjava pogodi željeni cilj, izazva gnev i zabrinutost. - Zašto te je, pobogu, poslala u podrum? - Tamo sam radila - važno saopšti devojčica. - Čistila sam. Užasan nered je bio u podrumu. Znaš šta? Derik me ne voli. - Derik? Ko je Derik? - Dodin prijatelj - Bini se namrgodi. - Hoće da me se otarasi. Čula sam kad je to rekao.

Knjige.Club

Vesna & Mila Dolores slučajno pogleda preko sale i iznenadi se što vidi nećaku u živom razgovoru sa dr Daglasom. Nije joj se dopao izraz njegovog lica. Sigurno je ispituje, pomisli, i nastoji da izvrne neko dobijeno obaveštenje protiv mene. - Ni ja ne volim Derika - izjavi Bini žučno. - Volela bih da ga Dodi ostavi. - Tvoja majka takođe ima afričko ime? Šta znači Dodi? - Ne, nije to afričko ime. Tako je ja zovem. Skraćenica za Dolores. Sada retko ko daje deci afrička imena. Daglas je s mukom zadržavao smeh. Ta mala Abina sve je znala. - Imaš pravo - reče. - Naše čukun-babe i čukundede nosili su lepa imena kao što su Babatunde, Kvesi, Jomo, Abina... Dok je govorio, Daglas je osećao da ga neko posmatra. Osvrnuo se i video da im se Dolores Vuds odlučno približava. U tom trenutku njeno prisustvo nije ni najmanje želeo. - Abina, pozovi me ako ti zatreba da sa nekim po razgovaraš - reče doktor i tutnu joj posetnlcu u majušnu ruku. - Još nešto moram da ti kažem. Bini nasluti njegovu nameru da je ostavi i poče brzo da prebira po glavi kako da ga zadrži. Krčanje creva podseti je da je gladna. Dolores je spremila obilan doručak. Ručala je u školi, a zbog sastanka u savetovalištu nisu imale vremena za večeru, lako je Dolores obećala da će je odvesti u restoran posle predavanja, Bini je smatrala da nema ničeg rđavog u blagom iskrivljavanju istine. Večeras mi nije dala da jedem. Daglas je ukočeno zurio u nju. Zaista mu je izgledala nekako premršava. Pitao se da li je to posledica nedovoljne ishrane. U trenutku kad je bila predmet njihovog poverljtvog razgovora, Dolores se približi i uhvati Bini za ruku. - Šta ćeš ti ovde? - obrati joj se, potpuno zanemarujući Daglasovo prisustvo. - Mislila sam da si dole, sa drugom decom. Sa svojim novim prijateljima. - Nisu mi prijatelji. Ne volim ih. Doktor osmotri Dolores, trudeći se da odgonetne šta se krije iza preterano brižnog ponašanja te žene. Morao je, međutim, da prizna da je te večeri izuzetno lepo izgledala. Tanke, zlatne naušnice mutno su se presiljavale na njenoj bakarnoj koži. Na sebi je imala bledožutu, kukičanu haljinu, zlatnim pojasom uhvaćenu oko struka. Koliko su stajale cipele na jenim vitkim, dugačkim i kao

Knjige.Club

Vesna & Mila izvajanim nogama? Nedeljnu platu, po svoj prilici. Da li je lepo odevanje išlo na uštrb Abinine valjane ishrane? - Radujem se što ste zaključili da je savetovalište dostojno vaše pažnje - primeti ledenim tonom. - Hoćemo li vas videti i na sledećem sastanku? - Kada je reč o savetovalištu ja nemam mogućnosti da biram, dr Daglase. Moj dolazak ovamo je iznuđen i vi to vrlo dobro znate. Tačnije rečeno, nije se prezalo od pretnje. - Gospođice Vuds - Daglas se namerno ne osvrnu na njena prebacivanja. - Pošto očigledno nameravate da posećujete predavanja, iskoristiću priliku da sledeći put pregledam Abinu. Molim vas da je u četvrtak povedete sa sobom. - Okomili ste se na mene i ne želite da me ostavite na miru, zar ne? Neću to da trpim. Povinovavši se zahtevu da dolazim u savetovalište, nisam pristala da se Bini podvrgava bilo kakvim testovima i pregledima. Ona ima svog lekara, vrlo stručnog pedijatra. Nemam razloga da ga menjam. Laku noć, doktore. Uhvatila je Bini za ruku i ljutito napustila bolničku zgradu. Oduševljenje predavanjem i razmenom iskustava sa okupljenim roditeljima, splasnulo je pred naletom besa. - Bini, o čemu si pričala sa doktorom Daglasom? - raspitivala se na putu prema “Imani”. To je bio najbolji i ujedno jedini afrički restoran u Čikagu. - Načula sam, čini mi se, da si se žalila kako večeras nisi dobila da jedeš? - O, ne! - hitro slaga Bini. - Rekla sam mu da me vodiš u restoran na večeru. Samo to. Suviše zaokupljena sopstvenim mislima, Dolores odustade od daljeg ispitivanja. Razmišljala je o praktičnim savetima psihologa Bini provodi suviše vremena među odraslima, pomisli. Neophodno joj je društvo vršnjaka. - Bini, imam jednu veličanstvenu ideju - trudila se da izgleda raspoložena. - Tvoj rođendan je kroz nekoliko nedelja. Bilo bi lepo da priredimo zabavu u kući. Šta misliš o tome? - Ne volim zabave - odbi Bini. - Grešiš. Znaš li da si rođena prvog dana leta? Tako imamo dvostruki razlog za proslavu. Raspalićemo roštilj u bašti. Spremićemo tvoja omiljena jela i kolače. Pozovi svoje male prijatelje iz razreda.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Nemam prijatelja u školi. - Nijednog? - Pa... Bini se zamisli - imam jednoga. Ali on nije iz škole. Upoznala sam ga u bolnici. - Odlično! - Doloresillaknu. - Pozovi njega. Svako koga voliš dobrodošao je u našu kuću. Upamti to, Bini.

Knjige.Club

Vesna & Mila

6. Opasan keceljom i sa kuvarskom kapom na glavi, Derik je izgledao vrlo zabavno. Razgorevao je vatru u metalnom roštilju, ali nikako mu nije polazilo za rukom da izazove plamen. Dodavao je drvca i ugalj, duvao, mučio se, ali uzalud. Samo se dim izvijao i terao ga na kašalj. Bini ga je posmatrala s neskrivenom odvratnošću. Bila je obučena kao prava slavljenica, u nebesko plavu suknjicu, belu, čipkastu bluzu, bele dokolenlce i bele sandale. Tog jutra, Dolores joj je predala poseban poklon. Baka Dajson poslala je tanku, srebrnu narukvicu, koju je ona nosila kao devojka. - Nema tvog prijatelja, slavljenice! -doviknu Dolores, iznoseći u baštu činiju sa salatom od krompira. Izgledala je kao svež povetarac u toploj, letnjoj večeri. - Uskoro će doći - samouvereno odvrati Bini. - Obećao je. Pokazaću mu moj novi bicikl. - Nemoj još da ga voziš - upozori Dolores. - Nabaviću ti pomoćne točkiće. Njen rođendanski dar bio je plav i srebrnast bicikli, ali Bini još nije umela da vozi. - Kako bi bilo da pozoveš tog tvog prijatelja i upitaš kada će stići? Nećemo večerati bez njega. - reče Dolores. - U redu - složi se devojčica i otrča u kuću. Podiže slušalicu i poče da okreće broj koji je znala napamet. - Alo? Molim vas, mogu li da govorim sa doktorom Daglasom? U međuvremenu, Dolores je ređala tanjire i čaše na sto. Postavljala je za četvoro. - Ima li već žara? - upita Derika. Deriku nije polazilo za rukom da raspali vatru. On progunđa: - Prokleti ugalj, neće da se zapali! - Nije ni čudo - Dolores priđe roštilju. - Vlažan je. Nisi valjda uzeo kesu iz podruma? - Zašto da ne? - O, Derik! Zašto ne pitaš? Kupila sam novu kesu. U kuhinji je. Sad ću ti doneti.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Ne treba. Sam ću - progunđa Derik. Ubrzo je pucketav plamen suknuo Iz suvih kockica uglja. Baštom se širio prijatan miris dok je pile cvrčalo na roštilju. Sa udaljene ulice jedva je dopirao šum automobila. Ali Bini je osluškivala naćuljenih ušiju. U jednom trenutku skoči sa stolice na kojoj se nestrpljivo vrpoljila i potrča stazom prema ulici. Dolores se osmehnu, obradovana njenim uzbuđenjem. - Raduje se prijatelju - reče razneženo. - Ovo je prvi put da dovodi nekog od dece u kuću. Baš sam radoznala da vidim koga je toliko zavolela. - Mogu da kažem - javi se Derik, okećući porumenelo pile - da je stigao u pravi čas. Pečenka je gotova. Gladan sam, voda mi curi na usta i više ne mogu da čekam. - Dodi, Dodi! - dovikivala je Bini. - Stigao je! Onda se pojavila iza ugla kuće, vodeći za ruku jednu visoku priliku. Dolores zaprepašćeno izbulji oči. Din Daglas, izuzetno lep, pođe pravo prema njoj, osmehujući se. - Ot-otkud vi ovde? - promuca Dolores. - Čini mi se da sam pozvan na proslavu rođendana - ne zbuni se Daglas. - Dozvolila si da pozovem svoje prijatelje - prekorno reče Bini. - Ko je to? - Derik proviri iza grma. Izgledao je smešno sa nakrivljenom kuvarskom kapom. - Moj prijatelj, doktor Daglas! - Bini ga je predstavljala. - Ja ga zovem Dini. Ime mu je Din, ali meni je dozvolio da ga zovem Dini, pošto su nam imena slična - razbrblja se devojčica, gubeći dah od uzbuđenja. Ovo je Derik. Znaš onaj, o kome sam ti pričala. Sedi, molim te. Dodi, gde će doktor da sedne? - Hvala, ledi Abina - Daglas je pomilova po kosi. Bini se smesti kraj njega. Dolores se zbunjeno ustumarala oko stola. Premeštala je čaše i stolice bez ikakve potrebe. Derik se ukopao na mestu gde se bio zatekao i piljilo je u gosta, ništa ne razumevajući. Zavladala je neprijatna tišina. - Izgleda da ste očekivali manjeg gosta - prekide je Daglas. Derik, ne odmičući se od roštilja, čuo je da nezvani učesnik ove, sasvim drugačije zamišljene proslave, nešto govori, ali reči nije razabrao. Primetio je, međutim, njegove zadivljene poglede upravljene prema Dolores. I nisu mu se dopali.

Knjige.Club

Vesna & Mila Skinuo je naočari. Obuzimala ga je ljubomora. Kad je Dolores otišla u kuhinju, pohitao je za njom.. - Voleo bih da znam šta će taj tip ovde, Didi? Hoću istinu? - Derik, prestani s glupostima! - Dolores, smušena zbog Daglasove iznenadne posete, opravdano je strepela da će joj Derikove besmislene optužbe još više pokvariti raspoloženje. - Bini se sprijateljila s njim u bolnici. Nisam pojma imala da će doći. - Jesi li baš sigurna? Meni se čini da on i tebe prilično dobro poznaje. - Ostavi me na miru, čuješ li! - ražesti se Dolores, - Dosta mi je tvojih ljubomornih ispada! Derikov nasrtaj došao je potpuno neočekivano. - Dodi, ljubavi... - stezao je oko struka tako da je jedva dolazila do daha. - Ljubomoran sam, šta mogu. Toliko te želim. Moraš da se udaš za mene. Što pre. Moraš, Didi. - Dalje ruke od mene, Derik! - grčevito se otimala od neželjenih poljubaca. Šta ga je spopalo? Kako se usuđuje da tako postupa s njom? Pusti me, čuješ! Što se više opirala, njegov zagrljaj postajao je črvšći i strastveniji. Dolores nije mogla da dođe sebi od čuda. Derik se nikad ranije nije tako ponašao. - Čini mi se da dosađujete devojci. Dolores se izvi iz Derikovih ruku i ugleda Daglasa na otvorenim vratima. Nikad ne bi poverovaia da će je obradovati pojava tog čoveka, ali to se ipak dogodilo. - Dozvolite joj da o tome sama odlučuje! Prasnu izbezumljeni Derik. On je očigledno želeo nešto da dokaže. Možda da grubim, bolnim zagrljajem potvrdi da Dolores pripada njemu. Bini je provirila iza Daglasa, radoznalo šireći oči. - Šta to Derik radi, Dodi? - upita uznemireno. Derik oslobodi Dolores, možda postiđen prisustvom deteta, ili zaplašen Daglasovim odlučnim korakom preko kuhinje i njegovim velikim šakama, stisnutim u pesnice. Sledećeg trenutka nestade u hodniku. Ubrzo zatim zalupiše se ulazna vrata. Dolores istrča u dvorište.

Knjige.Club

Vesna & Mila Skidajući skoro izgorelo pile sa žara, pokušavala je da povrati prisebnost i smiri podrhtavanje u grudima. Nije bila svesna da je Daglas prišao do nje, sve dok nije osetila njegove tople dlanove na ramenima. - Otišao je. Siguran sam da vas danas više neće uznemiravati. Zbunjena i posramljena, zagledala se u njegove jasne, čudesno lepe oči boje meda. Nikad joj one nisu izgledale tako tople i nežne. - Zašto? Zašto mi je to učinio? Nikad se nije tako odvratno ponašao! - Mislim da se osetio ugroženim - razjasni Daglas. - Ljubomoran je i ne želi ni sa kim da vas deli. Čak ni sa vašim detetom. Da je bila u stanju da razmišlja, Dolores bi zadivila njegova sposobnost pronicanja u suštinu zbivanja. U tom trenutku ona je bila svesna samo njegovih očiju, opčinjena njima. Svet se rušio oko nje. Još nije mogla da poveruje da se Derik, čovek kome je već skoro godinu dana poklanjala poverenje, za samo jedan trenutak pretvorilo u prestrašenog, izobličenog stranca. A onaj, koga je smatrala zlim vilenjakom, svojim smrtnim neprijateljem, preuzeo je ulogu spasioca. I sada je doticao, sa nežnošću u sjajnim, vlažnim očima. Bini je visila presamićena preko prozora u dnevnoj sobi. Sa ogromnim zadovoljstvom ispratila je Derikovo bekstvo. Izgledao je tako glupo i smešno dok je, sa zaboravljenom kuvarskom kapom na glavi, besan i uvređen, uskakao u svoj automobil. Radovala se što ga se tako brzo otarasila. Njeni planovi razvijati su se, bez naročitog truda, u željnom pravcu, A kad se vratila u baštu, prizor koji je zatekla naveo je na zaključak da zaslužuje čestitanje. Događaji su se odvijali brže i povoljnije nego što je smela da očekuje. Tetka Dodi i doktor stajali su sasvim blizu jedno naspram drugog. Sela je na stepenik, sigurna da sada sleduje. poljubac. Ali tu je morala da se razočara. Tetka se iznenada odmakla. Bini je otkrivena. Kuhinjska vrata, na koja se, nesmotreno prislonila - odjednom su zaškripala. - Derik je otišao? - zapita je Dolores, nespretno zaposlena oko činija sa jelima. - Da. Ode - potvrdi Bini bez trunke žaljenja i ponovo se smesti kraj doktora. - Mogao je bar da se pozdravi. Primamljive đakonije na stolu pripomogle su da se malopređašnja nemila scena brzo zaboravi. Sve troje sa slašću su tamanili pečenu

Knjige.Club

Vesna & Mila piletinu i ražnjiće, nanizane na dugačke metalne žice. Prijatno, toplo poslepodne polako je odmicalo. Daglas je zbijao šale. Bio je vrlo zanimljiv i raspoložen. Bini se srećno smejala. Neka tajna tiho se svijala u Doloreslnom srcu. Daglasov rođendanski poklon za Bini bila je prava pravcata košarkaška lopta. Poveo je devojčicu do koša pričvršćenog iznad vrata garaže. Naizmenično su ubacivali loptu. Daglas je podizao svoju malu prijateljicu prema košu. Ona je, cičući od zadovoljstva, zakucavala loptu kroz obruč. Dolores je rastrebljivala sto i osluškivala njihovo zvonko smejanje. Odavno nije videla Bini tako srećnu. Kasnije, kad je sunce polako klonulo preko horizonta, ušli su u kuću. Gledali su film na televiziji, sladeći se rođendanskom tortom. Mnogo pre završetka filma, Bini se očajnički borila sa snom. Kapci su se neumoljivo spuštali i sve duže ostajali zatvoreni. - Izgleda da se naša slavljenica umorila - zadirkivala je Dolores. - Nisam - pobuni se Bini, mučeći muku sa zevanjem. Želela je da dan njenog slavlja što duže potraje. Sutrašnji dan biće običan. Ali san je odneo pobedu. - Nije izdržala - šapnu Daglas posle nekoliko trenutaka. Opružena na tepihu, sa rukom oko sjajne košarkaške lopte, Bini je čvrsto spavala. Daglas je odneo u krevet. Skinuo joj cipele i pokrio je. Biće nežan otac, pomisli Dolores. Dok su silazili u prizemlje, Daglas izrazi žaljenje što će morati da se oprosti. - Rano izjutra treba da sam u bolnici - objasni. Dolores ga isprati. - Drago mi je što ste došli - osmehnu se. - Srećna sam što je Bini našla prijatelja u vama. - Imate divnu devojčicu, Dolores. Pravo blago. - Znam - složi se ona. - Mnogo je volim. Kako ste mogli da gajite nepoverenje prema meni? Shvatila je istog trenutka svoju grešku. Nije trebalo da to kaže. Kolebanje i nesigurnost preieteše Daglasovim licem. Povrati se delić ranije napetosti.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Iskreno rečeno, Dolores, sumnje nisu još sasvim otklonjene. Pomoći ćete mi da ih suzbijem ako dovedete Bini na pregled. Doloresi se smrklo pred očima. To je dakle, bio povod blagonaklone posete uvaženog doktora? Došao je da je proverava! - Mnogo slobode sebi dopuštate! - Dolores planu starom srdžbom. Kako se usuđujete da mi uđete u kuću i optužujete me za... - Nisam vas optuživao, Dolores. Samo sam zabrinut. - Poštedite me brižnosti svog mekog srca i oslobodite me svog prisustva! - Primećujem da ste se jako uzrujali, gospođice Vuds - njegov pogled otvrdnu. - Siguran sam da između vas i Bini nije sve kako treba. Šta to nastojite da prikrijete? - Učinite mi uslugu i napustite moju kuću!

Knjige.Club

Vesna & Mila

7. Senke su treperile na svetložutom zidu. Povetarac je unosio večernju svežinu kroz otvorena vrata i prozore. Novo susedstvo odisalo je većom životnošću od nekadašnjeg. Dolores se radovala tome. Dečaci su jurili po ulici, dobacivali loptu, dovikivali se i smejali. Žene su razgovarale sa kućnih pragova. Muževi se vraćali sa posla, dočekivani radosnim uzvicima. Bio je to Doloresin dan. Odlučila je da posluša Martin savet. Marta je bila u pravu. Čak i majke povremeno moraju da se posvete samo sebi. Tako je Dolores svakog drugog meseca izdvajala dan za uživanje u samoći. Imani je odvela Abinu. Govorila je da joj redovno druženje sa nećakom njene najbolje prijateljice mnogo koristi. Priprema je za buduće materinstvo. Dolores se sa svoje strane predavala potpunoj, divnoj sebičnosti, ugađanju ličnim potrebama. Bini je bila sigurna u Imaninim rukama. Lenčarila je čitavog dana. Te subote nije morala na posao. Dugo se brčkala u kadi. Udešavala je kosu. Pripremila večeru. Ispekla je patlidžane sa parmezanom i pirinčem. Napravila je čak i kolač sa šargarepom. Prijatni mirisi širili su se iz kuhinje po čitavoj kući. Čitajući “Solomonovu pesmu” od Tonija Morisona, zadremala je na kauču. Prenuo je blag dodir nečije ruke, Otvorila je oči i ugledala lice koje joj se maločas javilo u snovima. Din Daglas smeškao se na nju. - Kako ste ušli ovamo? - zapita jedva čujno. Jezik joj se oduzeo od iznenađenja. - Kada spavate uvek zatvorite vrata. Naročito kad imate dete opomenu je on strogim glasom. - Vikali ste u snu, pa sam sebi dozvolio da vas probudim. - Trenutno mi nije potreban vitez u sjajnom oklopu - Dolores reče ratoborno. - Zabrinuo sam se jer sam mislio da je Bini ovde. Gde je mala? - Pre svega šta tražite u mojoj kući? - Abina me je pozvala na večeru.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Mora biti da se šalite! - uzviknu Dolores. - Abina nije kod kuće. Ovo je moj dan. Dodi-dan, kako kaže ta mala smutljivica, vaša prijateljica. - Dodi-dan? Ne razumem. - Nije važno. Abina je kod moje drugarice. - Tako? - podrugljiv izraz naruši Daglasove lepe crte. - Pitam se da li uopšte, zaokupljeni sobom, nalazite vremena za dete? - To se vas ne tiče, doktore. - Varate se. Sve dok me muči sumnja, neću vas ispustiti iz vida. - Opet me špijunirate? - ljutila se Dolores. - Da. Zašto mi ne olakšate posao i ne pošaljete Abinu kod mene? Nešto gori - dodade, onjušivši vazduh. Dolores skoči na noge i pojuri u kuhinju, besno mrmljajući. Vadeći tepsiju sa patlidžanima iz pećnice, dovikivala je Daglasu preko ramena: - Kako vas ne mrzi da neprestano ponavljate istu pesmu? Još vam nije jasno da nemam nameru da šaljem Bini na kojekakve preglede i proveravanja? Ne vidim razloga da to učinim. Dalje, pošto vaša prijateljica nije tu, mogli biste lepo da mi poželite zbogom i nestanete odavde, doktore. Znala je da je gruba i neljubazna, ali nije se sekirala zbog toga. Taj čovek zaista ne zaslužuje ništa bolje. Kakva nezapamćena drskost! Ponovo je zaustila da mu sruči u lice nekoliko odabranih uvreda, ali telefon se iznenada oglasi svojim potmulim zujanjem. - Hoćete li da se javite? - upita Daglas. Prostrelivši ga pogledom, podigla je slušalicu, Čula je Binin glas. Devojčica se zahuktala kao puščano tane. - Zdravo, Dodi. Pozvala sam dr Daglasa na večeru, ali zaboravila sam da je danas Dodidan. Pokušala sam da ga nađem u bolnici. Već je bio izišao. Znam da je Dodi-dan, ali dr Dini je tako fin čovek i htela sam nešto da mu pokažem, a ti si dozvolila da dovodim prijatelje u kuću. Tetka Imani kaže da ću spavati kod nje, pa ću te tako videti tek sutra ujutro i zato te sad zovem. Najzad je zastala da dođe do vazduha. Dolores je već uveliko sumnjala da se radilo o Đininoj namernoj zaboravnosti. To dete je imalo izvanredno pamćenje, pa je čitava priča prilično lažno zvučala. - Da, Bini. Tvoj prijatelj je ovde. Hoćeš li da razgovaraš s njim?

Knjige.Club

Vesna & Mila On je već slušao preko Doloresinog ramena. Pružio je ruku, čekajući da mu preda slušalicu. Učinila je to, ne pogledavši ga. Odsutno je mešala salatu. Bini ga je zaista pozvala na večeru. Kako da ga sada otera? Bini joj to ne bi oprostila. Morala je da je uveri da su njeni prijatelji dobrodošli. Odlučila je da sklopi primirje. - Shvatam te, Abina - govorio je Daglas. - Svi mi ponekad pravimo omaške. Možda bi trebalo da imaš svoj notes i upisuješ dogovore. Na taj način nećeš pobrkati dane. Izbeći ćeš nesporazume. Osmehivao se. Glas mu je bio blag, popustljiv, lako ljuta, Dolores je priznala u sebi da on dobro utiče na njenu bandoglavu nećaku. Postavila je sto za dvoje. Čak je iznela »svećnjak. Odlučila je da mu, pošto je već tu, učini veče prijatnim. Kad je dr Daglas završio razgovor i okrenuo se od telefona, dočekao ga je blistav osmeh preobražene domaćice. Daglas je sedeo na podu, kraj kamina, u kojem je pucketalo suvo drvo. Napola je zatvorio oči i posmatrao Dolores. Doktore, vaša ideja je suluda - smejala se ona. - Vatra u sred leta! Prijatno je uz plamen.. Obećali ste da ćete me zvati po imenu Dodi. Smem li a da vas zovem Dodi, kao Abina? Kad smo već kod imena, u snu ste uzvikivali ime Džesi. Da li je on Binin otac? - Da, ali... Džesi je mrtav - grlo joj se steže. Saosećanje omekša Daglasovo lice. - Želite da pričate o njemu? - Ne. - Otvorite dušu, Dodi. Napeti ste kao struna. Eksplodiraćete jednog dana. Mogli biste pri tom nekoga da povredite. - Koga, dr Isledniče? - Eto, opet sikćete. Zaćutali su. Daglas se zagledao u zažareno drvo. Telefon je ponovljenim zvonjenjem poremetio tišinu. Uzdahnuvši, nevoljno se protegnuvši preko kauča, Dolores podiže slušalicu. - Traže vas - reče mu. - Ne ljutite se. Ostavio sam u bolnici vaš broj telefona, ako im hitno zatrebam. Razgovarao je užurbano, u kratkim rečenicama.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Pozvaću vas Iz bolnice - obeća Doloresi, već hitajući prema vratima - čim vidim o kakvim se povredama radi. Dogodila se nesreća. Sudar tri automobila. Petoro ljudi poginulo. Čudno. Udes su preživela samo dva deteta.

Knjige.Club

Vesna & Mila

8. Imanin restoran “Gumbo i duhovne pesme” ima dva ulaza. Gumbo je afričko jelo od mahuna, Imanin nadaleko čuveni specijalitet. Kroz crvena vrata sa mesinganim zvekirom ulazilo se u malu, egzotično uređenu prostroriju sa drvenim šankom, na kojem se sočno, sveže voće pretvaralo u sokove. Tu su služena takođe i vina od afričkih palmi, pivo, punč od ruma i raznovrsna kalifornijska vina. Za šankom je uvek vladala gužva, naročito u predvečerje, kad su se ljudi vraćali sa posla i navraćali da se osveže i porazgovaraju, Imanine mušterije osećale su se tu kao kod kuće. Radovale su se svakoj prilici da ukućanima preporuče da se lepo obuku i povedu ih u Imaninu svečanu salu. Drugi ulaz, vrata zlatno obojena, vodio je u svečanu salu. Bini pritrča tim vratima boje zlata i pridrža ih, propuštajući Dolores. Uvek je s uzbuđenjem i radošću dolazila kod Imani. Dopadao joj se uglađen svet koji je tamo provodio večeri. Uživala je u dobro pripremljenoj hrani i prijatnom ambijentu neobično lepo uređenog restorana. Ali iznad svega, obožavala je tetkinu najbolju drugaricu, Imani Majalu. Potajno je mislila da Imani izgleda kao boginja. Bila je visoka, obdarena raskošnim, skladnim oblinama. Afro-američko-tanzanijsko poreklo ogledalo se na njenom glatkom i mekom tamnoputom licu. Kad su Imani i Dodi išle ulicom, svi su se okretali za njima. Obe su bile lepe na svoj način, ne bacajući jedna drugu u zasenak. Odlično su se slagale. Osim kad je Derik bio u pitanju. Imani, pored sve svoje velikodušnosti i razumevanja, nikako nije mogla da shvati šta je Dolores našla u Deriku. - Sav je kao punjena ptica! Dolores je uvek nabrajala njegove vrline, tačnost, određenost, odlučnost. Imani je primetila da takav opis više odgovara šefu, nego momku, ali mudro je odustala od preteranog kuđenja. Znala je da će Dolores vremenom sama doći do takvog mišljenja. Doloresinu privrženost nećaki, međutim, od sveg srca je podržavala. Volela je Abinu gotovo isto koliko i Dolores. Uočila je njenu bistrinu i pronicljivost. Pametno dete je veliko bogatstvo, imao je običaj da kaže Imanin otac.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Zamisli Abinu kad napuni dvadeset godina! Imani je kolutala očima. - Momci, čuvajte se!

*** Dejzi je zauzela busiju u grmlju kraj bolničke zgrade. Pritajila se u senci, uverena da niko ne može da je vidi. Međutim, sa prozora na drugom spratu primetile su je dve mlade pacijentkinje. Ne znajući od dosade šta da rade prigušivale su kikotanje gledajući Dejzi kako proviruje kroz šiblje. Otrčale su da pozovu dežurnu sestru. Sestra Gledis oštro ih je ukorila i oterala od prozora. Trenutak kasnije oprezno je provirila kroz prozor u hodniku, u želji da bude svedok nečega što će možda biti veoma zanimljivo. Dejzi je treperila od uzbuđenja. Nervozno je zatezala tesnu suknju preko kukova. Njene trostruke naušnice zveckale su svaki put kad bi pomerila glavu. Iako je bila nedelja, dr Daglas je navratio u bolnicu da obiđe jednog malog pacijenta. Izišao je odande tmuran i nesrećan. Sve je učinio da spasi dete. Nije uspeo. Borba za jedan život bila je uzaludna... Zastao je na stepenicama, uzdignute glave prema mesecu, kao da od njega traži odgovor na svoja očajnička pitanja o tragičnoj, nepravičnoj sudbini jednog tek započetog postojanja. Morao je da obavesti roditelje. Još mu je u ušima odzvanjao majčin krik. Tešio ih je u njihovom bolu, dok je i njega samog razdirala tuga. Slegao je ramenima i odmahnuo ti rukom. Sišao je niz stepenište i uputio se betonskom stazom. Dejzi je pratila njegovo primicanje, Iskočila je iz skrovišta. Nespretno je posrnula i ispustila tašnu. Svakojake sitnice rasule su se po stazi. Smišljen prepad! Pomisli sestra Giedis sa drugog sprata. Dejzi je izgledala savršeno bespomoćna i ljupko nespretna. Daglas, koji se, eto, slučajno zadesio u neposrednoj blizini, sagao se da pomogne u skupljanju ključeva, maramica, bočica mirisa, pudrijera i ukosnica. - Kakva sam ja šeprtlja! - uzviknu Dejzi bezazleno. - Nije ništa strašno. Mogli ste da padnete...

Knjige.Club

Vesna & Mila - Uzrujana sam, znate pravdala se ona. - Mi devojke teško primamo k srcu kad nas neki muškarac u poslednjem trenutku ostavi na cedilu. - Ne mogu da poverujem da bi vas neko zapostavio, sestro - reče joj Daglas. Bio je umoran i potišten. Dolores Vuds je uporno odbijala da odgovori na njegove pozive. Osećao je potrebu za društvom osobe koja bi ga razonodila, pomogla mu da ne misli na smrt deteta. - Hoćete li da večerate sa mnom? -odluči se na poziv. - Jeste li bili nekad kod Imani? Čuo sam da je hrana izvrsna, a atmosfera izuzetno prijatna. - Rado ću vam se pridružiti, doktore - prihvati Dejzi stidljivo, potajno čestitajući sebi za uspešnu strategiju. Sestra Gledis zavrte glavom na svojoj osmatračnici i nasmeja se. Muškarci su tako glupi! Dejzi Džonson nije za doktora Daglasa! Požurila je da ispriča šta je videla. Njene koleginice zinuće od čuda. Sasvim je izvesno da će opklade i nagađanja o konačnom ishodu Dejzinih veštih manevra da uvuče u svoju klopku lepog, ali nepristupačnog Dina Daglasa, za kojim su mnoge sestre čeznule.

*** Imani je dočekala Dolores i Bini raširenih ruku. Povela ih je do stola za kojim su njih tri nedeljom večeravale. Bini je zarila nos u jelovnik, glasno nabrajajući poslastice po kojima se Imani pročula: “Pečeno pile sa ušećerenim jamovima, graškom, uštipcima i salatom; pirinač sa mešanim povrćem; kolač od šargarepe, pita s jabukama, kolač od sira, Imanin sladoled”. Zatim... Bini je neumorno čitala ceo jelovnik. Voda joj je išla na usta, a oči sijale od predstojećeg uživanja. - Sasvim si izmenila izbor jela - divila se Dolores. - Ostavila si samo gumbo. Imani, ja bih gumbo i... - A ja ću pečeno pile, pirinač, sladoled, pitu s jabukama, pasulj, sok od pomorandže... - utrpa se devojčica. - O, ne, Bini! - nasmeja se Dolores. - Gde će sve to da ti stane? Oči su ti veće od stomaka.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Sve ću da pojedem - odlučno je uveravala Bini. Imani razreši nedoumice oko izbora. - Reći ću kuvaru da nam pošalje od svega po malo. Šta imate od toga što vam je prijateljica vlasnik restorana, ako ne možete da dobijete posluženje mimo uobičajenog? - zaključi opravdano. Diže se od stola da prenese porudžbinu. - Imani, baš lepo od tebe što se trudiš oko ovog našeg deteta Dolores se šeretski nasmeši. - Ja ostajem pri gumbou, pirinču i salati. Vas dve mućkajte do mile volje. Imani zabaci glavu i prsnu u smeh, koji Dolores i Bini veselo prihvatiše. - Prešla si me, Didi. Već sam sa sigurnošću pomislila da sam našla sjajan način kako da ti poturim ušećerene jamove - tresla se Imani. Grozno si bandoglava i sumnjičava. Uporno odbijaš da probaš to divno korenje. Nestala je u kuhinji. Ubrzo se vratila sa tri čaše i bokalom mešavine sokova od kokosovog oraha, ananasa i još nekih dodataka, čiju tajnu barmen nije hteo da otkrije. - Nešto si mi svenula, Dolores - primeti. Ispitivački je posmatrala svoju prijateljicu. - Satiru te na poslu? - Ne, nije to... - oklevala je Dolores. Imani uhvati znak koji joj ona dade, pokazujući očima na Bini. - Bini, trkni do šanka - odmah se snađe. - Neka nam donesu još leda. - Vas dve hoćete nešto da pričate i ja vam smetam - doseti se devojčica i uvređeno napući usta. - Tačno - Imani se nimalo ne zbuni. - Zato nemoj da žuriš natrag! I kad si već tako dobra i poslušna, uključi džuboks. Pusti Djuka Elingtona za moju dušu. Imani se zatim okrenu prema prijateljici i zabrinuto je pogleda. - Mora biti da je u pitanju neki muškarac - zaključi bez dvoumljenja. - I krivac za tvoju setu svakako nije Derik Dosada! - Pogodila si, Imani. - Kakav je? Kako izgleda? Govori njegovo ime, starost, visinu! - Divan je, Imani! Dvometraš, kože i očiju boje meda. Dečji lekar, odan poslu. Uobražen je i sumnjičav. Bini se druži s njim. On misli da sam rđava majka. Mene je skoro sasvim ošamutio.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Čekaj malo! - uspravi se Imani. - Budi jasnija. Hoćeš da kažeš da si se zaljubila? Dolores se zarumene. - Da. Zar to ne zvuči uzbudljivo? Pre neko veče samo što mu se nisam bacila u naručje. Da je mrdnuo malim prstom, ne znam šta bi se dogodilo. - S tobom se zbiva nešto ozbiljno. Imani se radovala ljubavnoj romansi svoje drugarice. Onda se namršti. Kakve su to priče o rđavoj majci? Dolores joj ispriča o susretima sa dr Daglasom, počevši od noći u bolnici, preko sukoba u savetovalištu, događaja na Binin rođendan, pa sve do zadnjeg viđenja. Poverila joj je svoja oprečna osećanja, sumnje, strahovanja i neporecivu žudnju za njegovim prisustvom. - Na muci sam, Imani. Nisam načisto šta osećam prema njemu, niti kakva su njegova osećanja. Šta da radim? Ne prestaje da me zivka telefonom, ali ja odbijam da razgovaram s njim. Imani, koja je slušala pažljivo, ne prekidajući je, povrati se od čuda. - Nikad te takvu nisam videla. Smatram da je glupo što se ne javljaš na telefon. Uplašila si se, draga moja. Dolores polako zaklima glavom. - Ne beži od ljubavi - blago je upozori drugarica. - Pruži mu mogućnost da se iskaže. Otkrićeš šta oseća prema tebi. Pusti srcu na volju, Didi. Bini se u trku sruči na svoju stolicu. Trenutak kasnije stigla je večera. Iz činija se dizala mirisna para. - Uzgred da te pitam - Imani uključi Bini u razgovor kako se zove tvoj drugar doktor? I kao na udar čarobne palice, dr Daglas se pojavi na zlatnim vratima. A kraj njega Dejzi Džonson, likujući od zadovoljstva. - Nećeš mi reći - Imani proprati Doloresin zgranut pogled - da je to on? Bini podiže glavu iz tanjira. Namršti se i stisnu usta. - To je doktor Dini - reče. - Sa onom glupačom iz bolnice. Šta će ona ovde?

Knjige.Club

Vesna & Mila - Bini! - Dolores oštro podviknu na nju. Ali srce joj bolno ustrepta dok je posmatrala kako Dejzi s osmehom izdiže glavu i unosi se Daglasu u lice. - Baš ovamo su morali da dođu! -procedi kroz zube Bini. Od svih mesta u Čikagu, izabrali su tvoj restoran! - Ne obraćaj pažnju na njih - negodova Imani. - Jedi gumbo i opusti se. Nemaju gde da sednu. Sve je dupke puno. Možda će malo odstajati kraj šanka, pa će otići na neko manje posećeno mesto. I zaista. Daglas se izgubi u susednoj prostoriji. Dejzi je tapkala za njim. Dolores odahnu s olakšanjem. Ali više nije imala volje za jelom. Silom se uključivala u razgovor. Sto je najzad očišćen. Imani joj pruži jelovnik. - Na redu su slatkiši - reče glasom koji nije trpeo pogovor. Nagnuta nad kartom, ne razabirući slova, Dolores sa nelagodnošću oseti da je neko posmatra. Podiže glavu i srete se sa očima boje meda. Daglas je gledao pravu u nju, iznenađen. Stajao je na suprotnom kraju sale, uz neizbežnu Dejzi. - Čekaju sto - Imani ništa nije moglo da promakne. - Idem da ih smestim kraj onog bučnog, mladog para. Odmah se Vraćam. Treba da popričamo. Dolores se skupila na stolici. Prtmetila je kako se ona žena stiska uz Dina. Imani ih je povela preko restorana. Prošli su vrlo blizu Dolores, ali ona ih nije gledala. - Odvratna mi je ta debela! - gunđala je Bini mešajući kašičicom po sladoledu od banane. - Pući će joj tesna haljina od sala. Tebi se sviđa? - Ne znam, mila. Ne poznajem je. Možda je prijatna - šlaga Dolores. Upinjala se da je glas ne izda. I tada, užasnuta, primeti kako se Din diže od stola i polazi pravo prema njima. - Brzo ću doći! - uzmuva se Dolores, dograbi tašnu i pobeže u toalet. Sela je pred ogledalo i zagledala se u svoje beživotno lice. Da nisam ljubomorna? zapita se ogorčeno. Ne! Koješta! Ali velike, tužne oči u ogledalu drugačije su govorile, Namrštila se. Zašto da bude nesrećna? Ako se njemu dopadaju rascvetale debeljuce, onda od njega nema šta da očekuje.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Tu si se sakrila! Ako se odmah ne pokupiš i vratiš za sto... Imani ne dovrši rečenicu, u nemogućnosti da smisli dovoljno jasnu i gadnu pretnju. - Imani, ponašam se kao budala - mrmljala je Dolores samoprekorno. - Samo glupača kao što sam ja mogla je makar za trenutak da poveruje da mu je stalo do mene! - Ne, Didi. Nisi budala. Još nisi. Ali bićeš ako nastaviš da cmizdriš u toaletu, dok ti ga ona spodoba otima iz ruku. - Din Daglas je običan ženskaroš. Videla si kako obleće oko nje? Neka mu bude. Bolje ne zaslužuje. - Obletanje mi je palo u oči - složi se Imani. - Ali, ukoliko me vid ne vara, ono ni u kom slučaju nije dolazilo od strane Dina Daglasa. Slušaj me dobro! Taj čovek spreman je da klekne pred tobom. Prvo što mi je rekao, ne dajući mi priliku da mu poželim dobrodošlicu u moj restoran, bilo je: “Jeste li vi prijateljica Dolores Vuds?” Zavrtela si mu mozak, shvataš? - Dokazuje to na veoma čudan način - progunđa Doiores. - Dolores Džin Vuds! Više reči neću progovoriti s tobom ako se odmah ne digneš i kreneš u akciju, koja je skoro gotova. Naravno, u tvoju korist. Dozvoljavaš da te malo podsetim? Ti si odbijala njegove pokušaje da ti se približi, a ne obrnuto! Ko je koga zvao telefonom? - Da, ali... - Nema ali - prekinu je prijateljica. - Izveo je drugu na večeru, pa šta! Ne znači da je zaljubljen u nju. I ti si izlazila sa Derikom. Dolores je priznala da je Imani bila u pravu, kao I obično. To joj i reče. - Uslikate tamaa - drugarica pokuša da je ohrabri, položivši joj ruku na rame. - Otac mi je često to govorio, Ne očajavaj! Imani znači vera. A ja verujem u Dina Daglasa. On je čovek za tebe. Osećam to, kao što sam oduvek znala da Derik nije tvoj tip. Jesam li u pravu? - Draga devojko - našali se Dolores - puna si predrasuda. Lekari su ti slaba tačka. Zato tako govoriš. - Ne poričem. Obećaj da ćeš mi nešto učiniti. Kaži Dinu da i za mene pronađe nekog doktorčića. Hajde, ustaj! Duboko udahni i pripremi se za nastup! Kao što je sa strahom predviđala, Daglas i njegova uporna pratilja stajali su kraj Bini. On je pažljivo slušao uzbudljive avanture sa novim

Knjige.Club

Vesna & Mila biciklom, koje je Bini sipala kao iz rukava. Dejzi se premeštala s nogu na nogu, nestrpljivo, sa dosadom. Dolores se primicala. Daglas podiže glavu. Pogledaše se. - Dobro veče, Dolores. Dejzi se namršti i osmotri vitku devojku u narandžastoj haljini kroz upola spuštene kapke. - Dolores, dozvolite da vas upoznam sa sestrom Džonsoniz bolnice. - Zdravo - učtivo pozdravi Dolores. - Mislim da smo se srele one večeri kad je Bini povredila ruku. - O, da, sećam se - Dejzi izvi usne u sladak osmejak. - Vi ste ona žena što je ostavila dete samo u kući, pa se jadna mala povredila. Dolores se toliko zbunila da je nekoliko trenutaka stajala bez reči. - Mnogo si namazala usta! - javi se Bini, pokazujući na Dejzi kašičicom umrljanom sladoledom. Sestra Džonson joj dobaci ljutit pogled. - Dine, vraćam se za naš sto! - oholo saopšti. - Čekam te tamo! - Bini - blago ukori Dolores - ljudima se ne govore takve stvari. - Zaista se naćapala šminkom - devojčica je ostajala pri svome. Hajde, Dodi i doktore, sedite! - Ne, Bini. Nama je vreme da krenemo, a doktor treba da se vrati za svoj sto. Nađi tetku Imani. Reci joj da odlazimo. - Sad ću... Doktore Dini, tražila sam te, pa nisi bio kod kuće. Gde si bio? Daglasove oči potamneše. - U bolnici, Abina. Čim se devojčica odmače, on se prekorno zagleda u Dolores. - Kad spomenusmo telefonske pozive, gospođice Vuds, i ja sam nekoliko puta pokušavao, vas da nađem, ali čini se da niste imali naročitu želju da mi čujete glas. - Bila sam prilično zauzeta, pomalo zbunjena i neodlučna. - Kako sada stvari stoje? - Sada... Dolores se priseti Imaninog saveta. - Malo su se izbistrile. Voljna sam da vidim izvesnog dr Daglasa čim on bude slobodan.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Odlično, neizmerno mu je prijalo ono što je čuo. - Otpratiću vas do kola.

Knjige.Club

Vesna & Mila

9. Kasnije te iste večeri, Dolores je u utihloj kući čekala gosta. Stajala je kraj prozora. Duboko je udisala svež večernji vazduh. Izbilo je deset časova. Uključila je televizor da čuje najnovije vesti. Izveštaji o sukobima i sporovima, malim i ozbiljnim, o prirodnim katastrofama i nesrećama za koje su na žalost isključivo ljudi snosili odgovornost, presecani su reklamnim porukama. Iznete činjenice izazivale su uznemirenje. Bilo je reči o položaju Crnaca, o obeshrabrujućem položaju za većinu pripadnika njene rase. Dolores, duboko svesna nepremostivog jaza predsrasuda, zapala bi u teška, bolna razmišljanja, da joj grudi nisu treperile od poplave novog osećanja što se razbuktavalo u njoj. Čitavu je obuzelo slatko iščekivanje. Bini je odavno otišla u krevet. Ta mala lukavica pritajila se u sobi. Ležala je širom otvorenih očiju i osluškivala zvono na vratima. Ali san ju je savladao. Zvono nije odjeknulo. Dolores je čula Dinov automobil. Potrčala je da otvori vrata. Čekala je na tremu. - Izgledate umorni - brižno reče, uvodeći gosta pravo u kuhinju. - Pristavila sam kafu. Odmah će biti gotova. Seli su za okrugao sto. - Dug, težak dan - požali se Daglas i srknu gutljaj vrele, mirisne kafe. - Ovo prija... Hvala vam što ste dozvolili da dođem večeras kod vas. - Ni u kom slučaju ne biste mnogo izgubili - bockala je Dolores. Sestra Dejzi je uvek spremna da vas uteši. On odmahnu rukom. - Sestra Dejzi! Da, bila je ljubazna da mi pravi društvo. Naleteo sam na nju napuštajući bolnicu. Osećao sam silnu potrebu da razgovaram s nekim. - Imali ste loš dan? - Umrlo je jedno dete. Nije mu bilo pomoći. Da sam bar uspeo... - Nemojte! - zaustavi ga Dolores. - Ne mučite sebe. Sami znate da ste učinili sve što je bilo moguće. Smrt ponekad pobeđuje. Zapravo, smrt uvek pobeđuje. Najbolnija je kad odnosi mlad život, Daglas je zahvalno pogleda.

Knjige.Club

Vesna & Mila - I vi imate gorka iskustva, zar ne? Binin otac? Klimnula je glavom, uzdahnula i otpila gutljaj kafe. - Džesi je imao samo trideset jednu godinu kad je poginuo. On i Roza. Nesreća je došla kao grom Iz vedra neba. - Roza? - trže se Daglas. - Roza je bila Džesijeva žena. Najblagorodnije stvorenje na svetu glas joj uzdrhta. - Izgleda da ste ih oboje mnogo voleli. Zašto se vi niste udali za Džesija? Dolores razrogači oči. - Džesi je bio moj brat! - šapatom reče, zgranuta. Zatim ponovi, uzvikom - Džesi je bio moj brat! - Brat? - začudi se Daglas. - Zar niste znati? Bini ništa nije rekla...? - A Bini...? Niste njena majka! - Bini je moja nećaka. Usvojena kćer - doktorova zbunjenost izazva osmeh na Doloresinom licu. - Bini je dete vašeg brata - reče on polako, počinjući da shvata. - Ali, vi ste govorili... Bini je... Sve mi se smešalo. Brka mi se u glavi. Gde sam još pogrešio, Dodi? - U svemu, izgleda. Rekla bih da ste stvorili sasvim pogrešnu sliku o meni. Čini mi se da je Bini namerno prećutkivala suštinske činjenice. Videćemo zbog čega je tako postupala. Možda da bi podstakla vašu radoznalost i interesovanje za nju. Ne ljutim se zbog toga. Kako vi imate nameru da me proveravate sve dok ne prestanu sumnje, održavaću vas u stanju podozrivosti, - obeća Dolores, smejući se. - Možda ćemo jedino u takvim okolnostima nas dve imati zadovoljstvo da vas viđamo, doktore. - Ovo, o zadovoljstvu prava je novina za mene... - Nećemo menjati temu, sveznajući Dine Daglase - Dolores je uživala u njegovoj zbunjenosti. - Ne, ja nisam rđava majka, kao što ste izvoleli zaključiti. Bini se obrela u vašoj bolnici one olujne večeri zbog neodgovorne čuvarke, koja je ostavila samu u kući. Naravno, odmah sam je oterala i ona od tada uzalud traži novi posao. Mislim da sam vam dugovala to objašnjenje. Želim da još neke stvari razjasnim. Dovešću Bini kod vas u subotu. Uverićete se da ona nije zlostavljano, ili zanemareno dete. Naprotiv, počinjem da mislim da joj se suviše

Knjige.Club

Vesna & Mila popušta. Pošto je ostala bez roditelja, udovoljavala sam svim njenim ćudima. Čini mi se da to nije dobro za nju. - Ali, ona mi je rekla... čekajte malo. Držala me u uverenju... - Da sam zla veštica - dovrši Dolores umesto njeya. - Tako nešto - prizna Daglas. - Zapazio sam izvesnu napetost u vašem odnosu. Osećao sam da nešto nije u redu. - Znate kakva su deca. Trebalo bi da znate, pošto radite sa njima. Znate li za neki slučaj da sve ide glatko, kad dete izgubi oba roditelja? Vrlo je teško, čak i najbližim srodnicima deteta, da mu zamene roditelje. Bini me je skoro mrzela u početku. - Da, da... - Daglas se polako oslobađao zbunjenosti, izazvane neočekivanim otkrićem. - Sve postaje jasno i razumljivo. Kako sam mogao da budem u onakvoj zabludi! - Zaista vas ne krivim zbog toga. Mnoge činjenice nisu, vam bile poznate. - Neobično sam zadovoljan što su otkrivene. - Dine! - Dolores se odjednom zasmeja. - Odnedavno imam jedan sve uverljiviji predosećaj. Ako poznajem Bini kao što mislim da je poznajem, nama dvoma preti opasnost da postanemo nesvesne žrtve zavere te male mudrijašice. Sve mi se čini da je nju opsela ideja o navodadžiluku. Smejali su se i smišljali osvetu usnuloj devojčici.

Knjige.Club

Vesna & Mila

*** - Bini, ja izlazim! Ako nisi gotova, ostaješ kod kuće - vikala je Dolores iz predsoblja. Bini je sišla niz stepenice, bezvoljna, natmurena. Ćutke su ušle u auto. Kad više nije mogla da istrpi radoznalost, počela je da ispipava tetku. Izgarala je od želje da dozna razlog netrpeljivosti između nje i dr Dina. - Zar ti i dr Daglas nikad nećete postati prijatelji? - upita bez ikakve bojažljivosti. - Po čemu zaključuješ da nas dvoje nismo prijatelji? - hladno je dočeka Dolores. - Ne može se reći da ste vodili naročito ljubazan razgovor. Prisluškuješ, je li? To je kažnjivo, znaš? - Kako to misliš, prisluškujem? -smrači se dete. - Zar je trebalo da zapušim uši? - Mogla si da iziđeš iz sobe - poduči je Dolores. - Šta da radim s tobom, mala moja? -uzdahnu Dolores. - Da te malo propustim kroz šake? Ili pošaljem na kurs lepog vaspitanja? - Ako treba da biram, odlučujem se za kurs. Stigle su pred školu. - Opraštam ti ovog puta, jer ti je to prvi prestup takve vrste osmehnu se Dolores. - Poljubi me, pa trči u učionicu. Doći ću po tebe kod gđe Hejz. Zagrlila je Bini, pomilovala je po glavi i gledala za njom dok je skakutala kroz školsko dvorište. Radovala se tom danu. Bilo je dogovoreno da ruča sa Dinom u bolničkom restoranu.

Knjige.Club

Vesna & Mila

10. - Dodi, može li neko da izlapi pre nego što navrši trideset godina? zapita Bini. Radoznalost se pomešala sa zabrinutošću. Dolores je sedela za kuhinjskim stolom. Duvala je u šolju sa vrelim čajem. - Hmmm? - promrmlja rasejano. Oči su joj još blistale od sinoćnih uspomena. - Dodi, sipala si so u čaj! - Zaista! - trže se Dolores. Obraze joj obli rumenilo. - Što je još gore, srknula si čaj nekoliko puta i ništa nisi primetila! - Vruć je. Valjda zato... - S tobom nešto nije u redu - Bini je vrtela glavom. - Zabrinjavaš me. - Imam toliko toga u glavi - pravdala se Dolores. Pre nego što je devojčica potražila dalje razloge očigledne tetkine senilnosti, oglasi se telefon. Bini skoči. - Alo? Ovde Abina Dajson Vuds... Dolores prosu čaj u sudoperu. - Doktore Dini! Ti si? - Bini je oduševljeno urlala u slušalicu. - Kad si odveo onu. sestru Džekson kući? O? Jesi li posle dolazio kod Dodi? U koliko sati? Čekala sam te, pa sam zaspala. Baš mi je krivo. O čemu ste razgovarali?... O meni? Samo o meni? Znači, nećeš biti njen dečko? Lice joj se razočarano izduži. Dolores priđe telefonu. Prigušivala je osmeh. Shvatila je Dinovu igru i rešila da je prihvati. Samozvanu navodadžiku čekalo je još mnogo posla. - Daj mi slušalicu, Bini... Da, dr Daglase ja sam - otpoče hladno. - Tačno, obećala sam da ću vam telefonirati, kako bismo se dogovorili o Bininom pregledu. Jutros nisam mogla da vas nađem. Bili ste zauzeti. Želela je da se smeje, ali dopalo joj se da drži Bini u neizvesnosti. I još više da dell tajnu sa Dinom. - Užasna si, Dodi! - kikotao se Daglas. - Kakva zastrašujuća moć pretvaranja! Nikad neću uspeti da te upoznam. Zbunjuješ me.

Knjige.Club

Vesna & Mila - U redu, doktore. Dovešću Abinu u subotu u devet časova. Ako vam iskrsne nešto nepredviđeno, obavestite me. Imate broj mog telefona na poslu. Zbogom. Zalupila je slušalicu. Zavaljen na stolici, Daglas se još dugo posle toga slatko smejao. Bio je srećan. I zaljubljen, znao je to. Bini je, naslonjena na zid, klatila nogu i zamišljeno nabirala čelo.

*** Čitave nedelje odlazila je na posao pola sata ranije. Tako je imala duži predah za ručak. Sastajala se sa Dinom kod Imani. Ona im je čuvala izdvojen sto iza ogromne saksije sa niskom, lisnatom palmom. Bio je to njihov mali raj. Din je u šali govorio da mu ti sastanci čuvaju zdravlje. Uvek pretrpan poslom, preskakao je obede, ili jeo na brzinu s nogu. Zahvaljujući Dolores, počeo je da se hrani redovno, onako kako lekari to svima preporučuju, dodavao je, smejući se. I ne samo to. Čula su mu oživljavala u njenom prisustvu. Osećao se kao preporođen, a Dolores je odlazila od stola blistajući od sreće. Imani bi ih zadirkivala na ispraćaju, podozrivo zagledajući njihova ozarena lica. - Toliko vam se dopao ručak? - pitala je razdragano. Rastajali su se na parkiralištu. Vraćali su se svakodnevnim obavezama sa obnovljenom snagom, zadovoljni. Uzbuđenje međusobnog upoznavanja, prisnijeg i bogatijeg pri svakom susretu, ispunjavalo ih je neizmernom radošću i zahvalnošću sudbini što ih je sastavila. Njihova ljubav je cvetala. Rado su pričali i smejali se uzajamnim sećanjima iz detinjstva. Nekoliko puta Dolores je zagolicala Bininu sumnjičavu prirodu izgovorima o prekovremenom večernjem radu. Dovodila je dobrodušnu gđu Hejz da pripazi na.Binu, a krišom joj je ostavljala ceduljicu sa obaveštenjem gde može da je nađe u slučaju potrebe. Dadilja je bila upućena u tajnu njenih sastanaka sa dr Daglasom. Bini je grozničavo lupala glavu, kako da oživi ljubavnu romansu između tetke i doktora. Pozivala je svog velikog prijatelja svakoga dana.

Knjige.Club

Vesna & Mila On bi se silno obradovao kad bi joj čuo glas, ali čim bi spomenula Dodi, brzo je skretao razgovor na drugi predmet. Morala je da se strpi do subotnje posete bolnici. Tada će preduzeti odlučujuće korake da bi zbližila dva tvrdoglava bića, njoj najdraža na svetu. A ta dva draga bića, svesna njenih planova, pripremala su iznenađenje sa svoje strane. Dolores se u subotu probudila raspoložena i lepa. Počela je da pevuši čim se digla iz kreveta. Bila je prihvatila Dinov predlog da večeraju u nekom tihom restoranu i da se posle zabave u džez klubu. U toku svojih maratonskih razgovora, otkrili su zajedničku ljubav prema afričko-američkoj muzici. Oboje su uživali u bluzu, duhovnim pesmama u džezu. Nije im samo odnos prema muzici bila zajednička crta. Imali su slična mišljenja o mnogim životnim pitanjima. Cenili su iste osobine kod ljudi. Sa zadovoljstvom, bez ustezanja, iznosili su jedno drugom svoja razmišljanja. Postali su bliski prijatelji, vezani srodnošću duša. Složili su se da je sazrelo vreme da saopšte tajnu Abini, uz neizostavno otkrivanje činjenice da su njeni lukavi planovi prozreti još u samom začetku. Dolores je razmišljala da li bi dobre batine poučno uticale na tu svojeglavu devojčicu. Valjalo je pronaći način da je oduči od laganja, ma sa kojim ciljem ono bilo smišljeno. Predstaviti tetku kao nerazboritu, sebičnu starateljku, bio je ozbiljan prestup, preko kojeg nije smelo olako da se pređe.

*** Probudila je Bini s osmehom. Brižljivo su se doterale. Bini je obukla zelenu haljinicu, a Dolores pantalone boje starog zlata i belu majicu. Bini je ćutke posmatrala u ogledalu. Opazivši ozbiljan izraz njenog lica, Dolores zastade sa ružom u ruci. - Zašto me tako gledaš? - izdiže obrve. - Sijaš - izjavi Bini. - Hvala ti. Ti si plava ptičica moje radosti. Dođi da te poljubim. - I moja mama je bila lepa - prošapta devojčica.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Znam. Preplavi je ljubav prema rastuženoj devojčici. Čvrsto je steže u zagrljaj. Odjednom joj se dogovor sa Dinom pričini surovim i neumesnim. Međutim, brzo odbaci osećanje krivice. Odgovorna za Binin odgoj i uvođenje u život, bila je dužna da je nauči poštenju. Poluistina je isto što i laž. - Volim te, Abina Dajson Vuds! - reče, zagledavši joj se u oči.

*** Dolores se Iznenadila kad je za stolom u Dinovoj ordinaciji zatekla sestru Dejzi Džonson. Iznenađenje nije bilo prijatno. Bini je, po starom običaju, glasno izrazila svoje nezadovoljstvo. - Ko ti je rekao da dođeš ovamo? -upita bezobrazno. Dejzi, koja nije lako dopuštala da je jedna šmrkavica zbuni, iskrivi usta u izveštačen osmeh. Draga devojčice, ja ovde radim. Zatim diže glavu i pogleda Dolores. Osmeha nestade, - Din je trenutno jako zauzet. Ima hitan slučaj. Stoga odlažemo sve manje važne posete. Hoćete da vam zakažem za drugi dan, ili želite da neko od naših lekara pregleda vašu kćer? Nadam se da se ne radi o novim modricama i uganućima? - upita otrovno. Primetivši kako Bini otvara usta i sprema se da kaže ono što je i ona sama imala na umu, razbešnjena sestrinom drskošću, Dolores stavi prst preko usta i spreči grmljavinu. - Mi želimo dr Daglasa. - obavesti sestru preko ramena, odvodeći devojčicu da sedne. - Pričekaćemo ga. Sigurna sam da će nas primiti. - Kako hoćete - Dejzi sleže ramenima. Dolores i Bini su pregledale ilustrovane časopise. Uprkos svim nastojanjima sestre Džonson da pomeri i!i otkaže sastanke, čekaonica se ubrzo dobro napuni. Jedna mlada majka, srdačna ženica, zapodenu razgovor s Dejzi. - šta je sa Šaron, sestrom koja je ranije radila sa dr Daglasom? upita je. - O, Šaron je na svadbenom putu. Ja je zamenjujem.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Zaista? Baš me raduje! - oduševi se žena. - Nadam se da je našla dobrog đuvegiju. Čudi me, međutim, da se nije zaljubila u doktora. On je tako zgodan! - Da, lep je čovek - Dejzi upravi pogled u Dolores i podiže glas. - I odličan lekar. I često pogrešno shvataju njegovo interesovanje za dobrobit deteta, pripisujući ga svojim zaslugama. Mislim, u svakom ljubaznom pogledu vide poziv na romantičnu igru. Smešno, zar ne? Mlada žena prepozna zlobu u Dejzinim očima, upravljenim na Dolores. Ona vešto prebaci svoju bebu na drugo rame i zamisli se. - Ne znam - oteže. - Dr Daglas je neoženjen. Ako mu se neka žena dopadne, sigurno je u stanju da razlikuje profesionalno interesovanje od ličnog. To kažem samo onako, uzgred. Najbolje je da se ne petljamo u njegove stvari. S tim rečima, ona se odmače od Dejzinog stola i poče da njiše bebu, koja zaplaka. Dolores podiže oči od časopisa, u koji je ionako prazno piljila, i srete pogled mudre mlade žene. Ali, ma koliko razložno i ohrabrujuće zvučale reči te žene, ona oseti grč sumnje u srcu. Tek u pola dva videle su Dina. Čekaonica se već bila skoro ispraznila. - Zdravo, princezo! - dočeka on Bini. - Dobar dan, gospođice Vuds dodade zvanično. Bini se uzbuđeno razbrblja o neprijatnostima doživljenim zaslugom debele, ne propusti da to naglasi sestre Džonson. Naizmenično negodujući i smejući se, Daglas pregleda svoju ljubimicu. - Jeste li zadovoljni doktore upita ga Dolores. - Nisam još. Ali biću uskoro - tajanstveno saopšti. - Kako to, dr Daglase? - uzviknu Dolores, pretvarajući se. - Kako to? - uzviknu Bini. - Je li sa mnom sve u redu? - Savršeno si zdrava, ako na to misliš - uveri je Daglas. - Ima međutim, nešto što mi se nikako ne dopada. - Šta, Dini? - devojčica pogleda ispod oka. - Tvoje priče, Abina. - Lagarije - pobliže objasni Dolores.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Svojim izmišljotinama navela si me na ružne, netačne zaključke u odnosu na tvoju tetku - usledi Daglasov prekor, izrečen strogim, ozbiljnim glasom. Bini pokunjeno saže glavu. - Takvo ponašanje je nedopustivo - produži Daglas. - Kaznićemo te. Nećemo ti dopustiti da nam se pridružiš na večeri. - Da vam se pridružim? Vas dvoje idete na večeru? - Bini poče da shvata i izbulji oči. - Da. Sami! - istovremeno rekoše Dolores i Din. - Ura! - devojčica poče da se vrti po ordinaciji. - Ne ljutim se što me nećete povesti! - Hvala ti na širokogrudosti - Dolores se podsmehnu. - Nema na čemu! - dočeka Bini. - Samo nešto da vas pitam. Otkad traje ta avantura iza mojih leđa? Nije dobila određen odgovor. Daglas pripreti da će je svojim rukama Izdevetati ako se odmah ne obuče i počne da gleda svoja posla.

*** Posle večere, prešli su u džez klub. Pijuckali su lako, belo vino i uživali u predivnoj muzici. - Srećna sam što si mogao da mi posvetiš čitavo veče, Dine. - Zamolio sam kolegu da me zameni ako iskrsne neki hitan slučaj. Pristao je bez kolebanja kad sam mu objasnio da izlazim sa devojkom u koju sam se silno zaljubio. - Zaljubio si se? - vragolasto se nasmeja Dolores, srećna preko svake mere. Bilo je to najlepše veče u njenom životu. - Volim te, Dodi. Volim te više nego što mogu rečima da iskažem. - Ne, ovo nije stvarnost - Dolores zatvori oči. - Ne verujem da se ovo meni dešava. TI si došao iz sna, Dine. Držali su se za ruke. Dolores se prepala da će zaplakati od radosti. Oči njenog čoveka preplavila je nežnost i toplina. - Hajdemo kod tebe, Dodi.

Knjige.Club

Vesna & Mila

*** Din je odvezao gospođu Hejz kući. Dolores je s nestrpljenjem iščekivala njegov povratak. Nežno i brižljivo, položila je malu figuricu od slonovače, poklon od Dina, na stočić ispod prozora. Spazila je tananu, umetnički izrezbarenu figuricu u jednom izlogu, kad su Išli u restoran. Čeznutljivo se zagledala u ljubavnike. Pružili su ruke jedno prema drugom i dodirivali se prstima. Din je osetio njenu želju i bez reči ušao u radnju. U istom času kad je pohitala da otvori Dinu vrata, začula je Binine ustrčale korake na stepeništu. - Dodi! Dodi! - vikala je devojčica. - Đaka Dora! Javiće se baka Dora iz Afrike! I ti si došao, Dini? Bila je suviše mala da protumači njihove razočarane poglede i shvati nepožefjnost svog pristustva. Potpuno razbuđena i razdragana, obletala je oko tetke, skakala Dinu u krilo i neumorno Čavrljala. - Javili su iz centrale da će baka zvati kroz jedan sat! : oduševljeno je saopštila vest. - I ja hoću da je čujem, Sedeću s vama, Dolores bespomoćno steže ramenima i osmehnu se Dinu. - Mislim da bi nam prijalo malo ledene limunade - reče s uzdahom. Bini, kako bi bilo da nam pokažeš svoje domaćičke sposobnosti i nacediš limun? - predloži s predumišljajem. - Smem? - Bini skoči na noge i odleprša iz sobe, vrteći se ukrug. Čim je nestala iza vrata, Din steže Dolores u zagrljaj. Obasu joj lice poljupcima. - Tako mi je žao, Dine - ona prošapta. - Ta mala je iz sve snage želela da nas spoji - smeškao se Din - a sada se isprečila između nas u najsudbonosnijim trenucima. Nisam mogao da verujem da ću je zateći budnu. - Probudio je telefon - požali se Dolores. - Radujem se da razgovaram s majkom, ali to nije moralo da se dogodi baš ove noći. - Idi, pomozi Abini oko limunade - Din je nerado pusti iz ruku. - Ne slažem se sa onom izrekom, “ponuđen kao počašćen”. Ko zna šta će ta mala napast izmuljati. Osim toga, nikad ne možeš da budeš načisto kad će grunuti na vrata.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Hajde, pridruži nam se i ti.

*** Veza sa bakom Dorom uspostavljena je tek tri sata kasnije. Bini je smatrala kao pitanje časti da odoli pritisku sna. Dvoje odraslih mudro su se povinovali sudbini. U kuhinji su prštale raspucale kokice, odjekivao je smeh, žamorile su priče. Telefon je najzad zazvonio. Bini je prva dograbila slušalicu. Veselo je izbrbljala sve novosti ne propustivši da naglasi prisustvo svog prijatelja, dr Dina. Pošto je razmenjala oduševljene pozdrave sa kćerkom, Dora Vuds je zaželela da čuje Daglasa, ističući svoju sposobnost čitanja karaktera na osnovu glasa. Daglas je razume se, položio ispit sa najvišom ocenom. Usledili su saveti i obećanja. Baka Dora je najavila dolazak u Čikago kroz nepuna dva meseca. - Didi - uzbuđeno je šapnula kćerki u uvo. - Glas mu je kao iz sna. Čvrsto ga prigrabi i ne puštaj ga! - Baš tu nameru imam na umu - smejala se Dolores.

Knjige.Club

Vesna & Mila

11. Prvo se čuo odjek visokih potpetica, zatim zveckanje narukvica i srdačan pozdrav, propraćen naletom omamljujućeg parfema. - Zdravo, Didi! Marta je stajala na vratima. - Imaš posetioca, dušo. Dolores se začudi. Posetilac? Poče da prebira po glavi. Nije mogla da se seti sastanka ugovorenog za taj dan. Postajem rasejana, pomisli, prelistavajući kalendar. Dvadeset peti juli... Prazna stranica. - Ko bi to mogao biti? - namršti se. - Ne znam ko je, ali očigledno je da imaš ukusa - s osmehom zaključi Marta i nestade. Na njenom mestu pojavi se dugačka prilika. - Kladim se da me nisi očekivala - reče Din. - Ti? Ne, nisam te očekivala - ozari se Dolores. - Ali sanajarila sam o tebi. Mora biti da imam posebnu moć. Prizivala sam te svojim mislima. Uđi, Dine. - O čemu si sanjarila? - hteo je on da zna. - To će ostati tajna - izmicala je Dolores. - Dobro - povinova se Daglas. - Možda ćeš se smilovati da mi je oktriješ večeras. - Večeras? - zbuni se Dolores. Ponovo se zabrinu za stanje svog duha. Zar je mogla da zaboravi?... - Nisam znala da danas imamo sastanak. - Nemamo - osmehnu se on. - Zato sam i došao. Din Daglas vas umoljava da ga počastvujete svojim društvom na večeri u osam časova. Smatrao sam da imam više izgleda za potvrdan odgovor ako vam lično uputim poziv. - O, Dine! Volela bih. Ali, kako da stignem do osam? Sastanak u savetovalištu traje do pola osam. Neću imati vremena da odem do kuće da se presvučem. - Presvlačenje je nepotrebno. Ta haljina boje breskve savršeno ti stoji. Njeno lice pokazivalo je neodlučnost.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Jesi li siguran, Dine? Ko će biti na večeri? I gde? - Samo nas dvoje. Kod mene. Jedan moj kolega, strastan pecaroš, imao je juče bogat ulov. Poklonio mi je veliku ribu. - Hteo bi da je ja priredim? - Dolores se seti Derikovog pohoda na jezero i trijumfalnog povratka sa obiljem sitne ribe. - Ni govora! Možda nisam kuvar prve klase, ali dobro se snalazim u kuhinji. Nemam u planu ništa naročito. Mislio sam da bacim ribu na roštilj. Nabaviću zelenu salatu, vino, sir, voće... Imaš li još neku želju? - Nabrojao si sve što treba. - Dakle, pristaješ? - Svakako. Zaboravio si samo jednu sitnicu. - Dovoljno je samo da izraziš želju, gospodarice mog srca, i ona će ti biti ispunjena. - Šta ćemo sa Bini? Marta izabra taj trenutak da, nagoveštavajući svoje približavanje značajnim nakašljavanjem, užurbano upadne u sobu. - Izvini, Didi - opravdavala se. - Nije iepo što vas uznemiravam, ali ova fotografija mora da se priloži uz pismo Henkoku. Kendri se plaši da nešto ne zabrljam. Zahtevao je da ti je odmah predam... Mogu li da znam, ako nisam suviše nametljiva, šta te to muči u vezi sa Bini? Dolores je upozna sa Dinom i objasni u čemu je problem. - Din me poziva na večeru. Nezgodno mi je da zloupotrebljavam dobrotu gospođe Hejz. Navikla sam da je unapred obaveštavam o večernjim izlascima. Izgleda da ću ipak morati da je zamolim. - Nije potrebno - Marta reče odlučno. - Tu sam ja da priskočim u pomoć. - Mislite da biste mogli? - obradova se Din. - Ne želimo da vam naturamo obavezu... - Šalite se? Imam toliko dece da se još jedno žgepče neće ni primetiti. Dovedi Bini, Didi. Ako hoćeš može da prespava kod nas. Tako je dogovoreno da Dolores dovede Bini kod Marte odmah posle posla i da se sa Dinom nađe u bolnici, čim se završi predavanje u savetovalištu. Pošto joj je Din srdačno stegao ruku, a Dolores je poljubila u obraz, Marta je ljubazno izjavila da je njihova zahvalnost preterana. Očarana, s odobravanjem je gledala za Dinom, koji se ubrzo oprostio i otišao.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Uh, kakav božanstven primerak ljudske rase! - uzviknu. - I još lekar. Gde si našla tog lepotana? - Duga priča, Marta izvlačila se Dolores stidljivo. - Džim Kendri će pobesneti što te nema. - Ostavimo Džima Kendrija! - Marta sede, pripali cigaretu i namesti se da sluša. Hoću celu priču. Od početka, do kraja. Dolores se osmehnu, popuštajući. - Znaš, Marta, čini mi se da ga poznajem vekovima, iako smo se sreli tek pre nekoliko meseci. Sve je počelo jedne olujne noći, u dečijoj bolnici Danijel Hejl Viljems...

*** U bolnici je te večeri vladala neuobičajena tišina. Dejzi Džonson je iskoristila dobrodošao predah da obavi jedan nedovršen posao. Žurno je zakoračila preko uglačanog poda i uhvatila prazan lift. Penjući se na peti sprat, premazala je usne novim slojem ruža i osmotrivši se u ogledalu, zadovoljno je klimnula glavom. Nalazila se pred važnim zadatkom. Ticao se dr Dina Daglasa. Nedavno je čestitala sebi na domišljatosti i veštini s kojima se nametnula dobrom, naivnom doktoru. Bio je to njihov prvi zajednički izlazak, dugo smišljan, sa dubokim uverenjem da će ih biti još mnogo. Dejzi nije sumnjala u svoju moć zadobijanja naklonosti muškaraca. Bilo joj je naročito stalo da zavede dr Daglasa, za kojim su skoro sve njene koleginice potajno uzdisale. Pobeda nad njim bila je pravi trijumf. I neizreciva sreća. Na žalost, uspeh, tako opipljiv i, činilo se, dostižan u početku, nije bio celovit. Ostvarenje cilja pokvarilo je iskrsavanje one Dolores Vuds, koja kao da se zainatila da privuče svu Daglasovu pažnju. Dejzini napori sramno su propali te večeri, ali ona je rešila da još jedanput pokuša. Ponos i taština nisu joj dozvoljavali da sedi skrštenih ruku dok joj druga žena otima željenog čoveka. Čak i sa praktične strane, ne bi mogla da poželi boljeg muža. Daglas je bio mlad, zgodan, uspešan u poslu. Mogao bi da joj pruži sve što želi.

Knjige.Club

Vesna & Mila Zastala je pred vratima kabineta sa natpisom: Din Daglas, M. D... Popravila je suknju, otkopčala dva gornja dugmeta na bluzi, rukom zagladila kosu. - Dobro veče, doktore! Gde ste se skrivali sve ovo vreme? Din je sedeo za stolom. Prelistavao je medicinski časopis. Dejzi se obradovala što ga je zatekla samog, ali nije joj promakao izraz razočaranosti što prelete njegovim licem. Da li je možda očekivao nekog drugog? - O, vi ste, sestro Džonson! Kakvo prijatno iznenađenje. Kojim dobrom? - Došla sam u posetu - Dejzi se umiljato nasmeši. - Mogu da sednem? On joj pokaza rukom na praznu stolicu, ali Dejzi se napravi nevešta. Obiđe oko stola, stade licem prema Dinu i zavodnički ukrsti noge. Din je začuđeno pogleda i prozre njene namere. Oči mu radoznalo zaigraše. - Šta mogu da učinim za vas večeras, sestro? - Ne radi se o tome šta vi možete da uradite za mene, doktore uvijala se Dejzi - nego šta ja mogu da učinim za vas. Kao prvo, želela bih da izostavimo zvanično oslovljavanje doktore, sestro Džonson i slično. Pređimo na imena. Din i Dejzi! Zvuči romantično i skladno, zar ne? Ako vam je teško da se ovako odjednom oslobodite, predlažem da savladamo prepreke uz pomoć čašice viskija, kod mene. Daglas se pažljivo zagleda u nju, ali shvati da ga poziv ne privlači. - Sestro Džonson - zausti. - Zovi me Dejzi. - U redu, Dejzi. Bojim se da ću morati da vas odbijem. Večeras sam zauzet. - Ništa strašno - rezonovala je uporna devojka. Nije se mogla lako obeshrabriti u naumljenom. - Neke druge večeri, onda. - Moraću da vas razočaram. Ne bih hteo da budem grub. Ipak, smatram časnim da vam kažem da sam zauzet sa drugom devojkom. Ne želim da zapetljavam situaciju upuštajući se s vama. Dejzi izdiže obrvu. Najmanje je očekivala takav rasplet. - Šta to smeta? - promrmlja. - Ona ne mora da zna za nas. Čuli ste onu izreku: “što ne znaš, ne može da boli”.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Znao bih ja. Samim tim, bio bih nepošten u svojim očima. Daglas je govorio oštro, naljućen. Svaka iole pametna i pristojna žena shvatila bi da je poražena i povukla bi se. Ali Dejzi nije marila za kruta pravila. Rešena da se ne preda, očajnički je preduzela još jedan korak, - Hoćete da me ubedite da se čovek vaših prirodnih preimućstava drži zastarelog shvatanja o prihvatljivosti veze samo između jednog muškarca i jedne žene? Nemojte, molim vas! Zar ne želite da malo proživite pre nego što se zakopate brakom? Hajde, doktore, opustite se. Nikome nećemo nauditi. Treba se radovati, uživati, dok je vreme... - Dejzi. Ja imam trideset četiri godine - strpljivo reče Daglas. Prerastao sam vreme neobaveznih zadovoljstava i ludiranja. Sad mi je potrebna stalna, čvrsta veza sa voljenom osobom. - Hoćete da kažete da me nimalo ne smatrate privlačnom? - Iskreno rečeno, vi jeste privlačni. I poželjni. Ali, kao što vam već rekoh, zainteresovan sam za jednu drugu devojku. Odlučnost njegove izjave osvestila je Dejzi. Shvatila je poraz. Nikad njeno samoljublje nije bilo toliko povređeno. Osetila je potrebu za osvetom. - Zainteresovan sam za drugu devojku! - rugala se, kriveći lice. - Za uobraženu nevaljalicu Dolores Vuds? Pogodila sam, nije li tako? Ne razumem šta nalazite u njoj. Zar se ne protivi vašem profesionalnom moralu, doktore, da se upuštate u prisne odnose sa pacijentkinjom? - Dolores nije moj pacijent - podseti je Daglas - nego njena usvojenica. Priznajem, međutim, da ste tačno pogodili. Ona je žena koju volim. - Neka vam bude! - prasnu Dejzi. - Budite s tom... s tom... Nemoćna da prišije dovoljno pogrdan prldev mrskoj suparnici, briznu u iskren plač, izazvan, ne toliko dubinom osećanja, koliko očajanjem zbog ponižavajućeg položaja u kojem se, nespremna, zatekla. Navikla da žanje uspehe, bila je teško pogođena Daglasovim neuvijenim odbijanjem. Daglas, čovek bolećivog srca, bi dirnut njenim očajanjem. - Smirite se, Dejzi. Žao mi je - nelagodno se osećao. Položi ruku na rame uplakane devojke. - Nisam imao nameru da vas povredim... Dejzi, hitro iskoristi trenutak i obisnu mu se oko vrata. Još jače zarida. Priljubi glavu uz njegovo rame i predade se brzom razmišljanju

Knjige.Club

Vesna & Mila kako da najbolje iskoristi doktorovu saosećajnost i domami ga u svoj stan. Daglas pokuša da se Izvuče iz neželjenog zagrljaja. Dejzi to oseti i još jače se pripi i natera novu bujicu suza na oči. Daglasov sto postavljen je prema prozoru. Voleo je da, sedeći za njim, posmatra spoljašnji svet. Pacijenti su ga često zaticali zagledanog u drveće, kišu, ptice i zalazak sunca. Ponekad nije primećivao njihovo ulaženje, dok se ne bi pozdravom oglasili. I sada je stajao okrenut prozoru, zamišljen i nervozan, nastojeći da uteši ražalošćenu Dejzi, koja je napeto zurila kroz otvorena vrata.

*** Odlično, pomisli Dolores. izlazeći iz lifta. Stižem deset minuta ranije. Din će se radovati. Svaki naš zajednički minut je dragocen. Osmehnula se, ustreptala od želje da se baci Dinu u naručje. Požurila je pustim hodnikom. Glasovi iz njegovog kabineta? Iznenadi se. U ovo doba? Ko bi to mogao biti s njim? Uzvik radosti zape joj u grlu kad je stigla do otvorenih vrata. Din nije mogao da je vidi. Ali Dejzi, priljubljena uz njega, diskretno je gledala prema vratima. - Jeste li se malo smirili? - Dolores ču Dinovo brižno pitanje. - Oh, da! - uzviknu Dejzi, stežući ga oko vrata. - Ne pamtim da sam se nekad bolje osećala. Oh, Dine! Nisam znala da me toliko voliš. Poljubi me. Dolores je dovoljno čula. Dovoljno videla. Pre nego što je Din uspeo da odgurne nasrtljivu sestru, okrenula je leđa i pobegla niz hodnik, daleko od užasavajućeg prizora, daleko od tog čoveka, njegovih laži i pretvaranja! Izbezumljena strašnim otkrićem, obnevidela od bola, izletela je iz bolnice.

Knjige.Club

Vesna & Mila

*** Kada se, ni sama ne znajući kako, dovezla pred kuću, dugo je ostala, skamenjena, u kolima. Trglo je udaranje krupnih kapi kiše o zaštitno staklo. Izmučena nakupljenom gorčinom i očajanjem, polako je otključala kućna, vrata. Upalila je svetio. Nervoznim trzajem odbacila je obuću. Vlažna svežina kišovite noći uvlačila se u kuću. Pristavila je kafu. Kroz stare kuće uvek struji promaja, pomisli odsutno. Ne možeš ih zagrejati, priseti se Derikove primedbe. Odjednom je osetila neizdrživu hladnoću i usamljenost. Kuća, donedavno ispunjena ljubavlju, toplinom i smehom, postade joj mrska, tuđa. Skuvala je kafu. Ogrnula se šalom i, podvijenih nogu, utonula među mekane jastuke na kauču. U nastupu nesavladivog besa, vođena besmislenom, detinjastom idejom, skočila je na pod i ustremila se na nedužnu, krhku figuricu od slonovače. Tresnula je osvetnički o zid. Ruke bledih ljubavnika se razdvojiše. Dolores zaplaka. - Bila sam luda! Luda! Ali kad suze presahnuše, mržnja potisnu tugu. Dolores se uspravi. Oči joj sevnuše. - Kako se usuđuje! - glasno reče, cedeći reči kroz stisnute zube. Kako se usuđuje da me pozove i dočeka me sa drugom ženom u naručju! Zahvaljujući žurbi, dirljivoj želji da pohita Dinu u susret, poranila je nekoliko minuta i svet se srušio pred njom. Upala je u sred žalostive scene rastanka. Din se očigledno pripremao da otpravi jednu ljubavnicu, kako bi oslobodio prilaz drugoj. Šta je očekivao od mene? Ogorčeno se zapitala. Da kažem: “Izvini, Dine, bi li mogao da prekineš ljubakanje sa Dejzi, pošto sam ja stigla?” Iznenada se začu zvono na ulazu. Ko bi to mogao biti? Din? Posle svega što je učinio...?

Knjige.Club

Vesna & Mila Zvonjenje se ponovi. Dolores dođe u iskušenje da ne otvara. Istovremeno, dlanovi joj zabrideše. Dobi silnu želju da ih prilepi na obraze d'skog razvratnika. Odlučno priđe vratima. Sigurna da će pred njima zateći Dina, zgranuto iskolači oči na Derika. - Didi! - uzviknu on uznemireno. - Šta je s tobom? Jesi li dobro? Čuo sam plač... - Naravno da sam dobro - ona uzmače i propusti posetioca. - Otkud ti ovde, Derik? - Hteo bih da razgovaram s tobom. Morao sam večeras da te vidim. - Nije ti palo na pamet da me priupitaš telefonom da li sam raspoložena za razgovor? odbrusi Dolores. Hladno pogleda čoveka u kome je do pre izvesnog vremena videla budućeg muža. On pruži ruku prema njoj. Kišne kapi slivale su se niz njegov mantil. - Ne, Derik! - ustuknu Dolores. - Ostavi me. Derik duboko uzdahnu, ali posluša. Njegov potišten izgled ganu Dolores. - Baš sam neljubazna domaćica - promrmlja. - Skini taj mokar mantil. Dođi u kuhinju. Skuvaću ti kafu. t meni se pije. Malo kasnije sedeli su za kuhinjskim stolom. - Kao što rekoh, moram neodložno da razgovaram s tobom naže se Derik. Nervozno zaklati rukama, umalo da obori šolju s kafom. - Nešto važno? - ravnodušno upita Dolores, ne gledajući u njega. - Didi, ljubavi, strašno si mi nedostajala ovih nekoliko nedelja. - Zašto me nisi zvao? - Pokušavao sam. Ali Bini me svaki put dočekivala sa obaveštenjem da ne želiš da me čuješ. Ni da me vidiš. Još je rekla da me mrziš. Ja sam... ja sam na kraju digao ruke. - Eh, ta Bini! - prasnu Dolores, dodavši još jednu tačku dugoj listi Bininih prestupa, koje je valjalo ispraviti oštrijim vaspitnim merama. - Gde je Bini? - Derik se nervozno obazre oko sebe. - Spavaće kod moje prijateljice. Deriku laknu. Dolores je morala da se osmehne. Zar je toliko strašna njena mala nećaka, da uteruje strah odraslim ljudima?

Knjige.Club

Vesna & Mila - Došao sam da ti kažem, Didi, koliko mi značiš. Stalo mi je da se pomirimo i izgladimo naše odnose. Čeznem za našim starim danima. - Derik, ostavimo se toga - umorno reče Dolores. Ne budi takva. Dozvoli da završim - navaljivao je on. - Izvinjavam se za svoje sumanuto ponašanje. Ne znam šta me spopalo onog dana. Mislim... mislim da sam bio malo, ljubomoran. - Malo? Dolores se podsmehnu. - Dobro, Recimo, dobio sam žestok napad ljubomore. - To je već bliže istini. - Izludeo me onaj čovek. Onaj doktor. Nerviralo me kako te gledao. Sad shvatam da nije bilo ničega između vas. Ničega nije bilo, pomisli Dolores setno. Nikad nećeš znati koliko si u pravu, Derik. - Treba da se pomirim sa činjenicom da se dopadaš muškarcima i da će te oni uvek požudno gledati. Hteo bih da znaš, Didi, da mi je stalo do tebe. Želeo bih da se venčamo. Dopadaš mi se više nego što mi se ikad ijedna žena dopadala. On ispruži ruku preko stola i dotače Dolores. koju dirnuše njegove ozbiljne izjave. Bilo joj ga je žao. Zbog svega toga ne uzmače od njegovog dodira. - Dopadam ti se - blago reče. - Dopadam ti se, kažeš. Ljubav nisi spomenuo, Derik. On se zbuni. - Ljubav? Pa naravno, Didi. Prilično te volim. - Ne, Derik - objasni ona. - Bilo nam je prijatno, kad smo zajedno. Ali, to nije dovoljno za stupanje u brak. To nije ljubav. - Ne možeš poreći da smo proveli mnoge lepe časove. To ništa ne znači? - Zahvalna sam ti zbog tih zaista dragih trenutaka. Bio si mi dobar prijatelj. Uvek ću te se rado sećati. Ali ne mogu da se udam za tebe. Njegovo lice se snuždeno izduži. Dolores mu, tešeći ga, steže ruku. - Zašto, Didi? Dobro bismo se slagali. Sviđaš mi se. Ja se tebi dopadam. Brak bi nam uspeo. - Smeta jedino to što nismo zaljubljeni jedno u drugo. Derik se prekorno zagleda u nju. - Imaš nekoga, Didi? Ona je samo uzdahnula.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Onaj doktor, je li? - Nije baš tako - bila je iscrpljena, utučena. - Nema ničega između nas. Verovala sam izvesno vreme da sam našla čoveka kakav mi odgovara, ali... -pritisnuta osećanjima, nije uspela da dovrši rečenicu, - Zbog njega su ti oči crvene od plača? Šta ti je učinio, bitanga? - Derikovo dečačko lice zateže se od gneva. - Pokazaću ja njemu... - Nije potrebno, Derik. Nisam dete. Umem sama da izborim svoje bitke. I, Derik... On je pogleda, s nadom. - Kaži, Didi. - Hvala ti što brineš za mene. Srešćeš devojku koju ces zavoleti. Veruj mi. - Naravno. Kako da ne - promrmlja, ustajući od stola. - Bolje će biti da odem. Samo te zamaram svojim prisustvom. Ispratila ga je u predsoblje: Polako, oklevajući, kao da još nije izgubio svaku veru u povoljan obrt u zadnjem trenutku, navlačio je promočeni mantil. Bilo je tako tužno. - Derik! - Dolores iznenada primeti da je izgledao drugačije nego Inače. - Gde su ti naočari? Ne nosiš ih više? - Čitavo vreme sam se pitao kada ćeš to primetiti. Nabavio sam kontaktna sočiva. Uvek si govorila da sam lepši bez naočara. Hteo sam da te iznenadim. Šta misliš? - O kontaktnim sočivima? Dobro je što si se odlučio za njih. Imaš neobično lepe oči. Bila bi sramota skrivati ih iza naočara. - Zaista? - odobrovolji se Derik. Stade pred veliko ogledalo kraj vrata. - To mi je rekla i jedna devojka iz kancelarije. Nije mogla da se načudi koliko sam se izmenio. - Ima ukusa ta devojka - pohvali Dolores, zadovoljna zbog saznanja da njen nekadašnji dragan neće biti usamljen. Preživeće rastanak s njom. Devojka iz kancelarije pomoći će mu u tome. - Idem, Didi - Derik bojažljivo pruži ruku. - Ovo je, znači, poslednje zbogom? - O, ne! - razuveri ga ona. - Viđaćemo se ponekad, nadam se. Navrati. - Hoću, svakako. On otvori vrata. Zatim se okrenu, nesigurno. - Didi, bi li htela, za ljubav starih dana...?

Knjige.Club

Vesna & Mila Osmehnuvši se, ona se brzo naže napred i ovlaš ga poljubi u usta. - Doviđenja, Derik. Izašao je na trem, strčao niz stepenice, okrenuo se i mahnuo rukom. - Doviđenja, Derik. Dolores je sa praga gledala za njim. Domahnuo je još jednom iz kola i otišao. Shvativši da se završilo jedno poglavlje u njenom životu, Dolores se tužno nasloni na masivan, hrastov dovratak. Postojan, dragi Derik. Možda nije mudro postupila što mu je posekla svaku nadu. Znala je, međutim, da se nikad ne bi udala za njega. Ne bi mogla da ga zamisli kraj sebe posle svega što je doživela i osetila uz Dina Daglasa. Nije bilo vatre u Derikovim poljupcima, niti strasti u njenim zagrljajima. Din je bio njena greška, zla kob. Bolest koju će samo snagom volje uspeti da preboli.

Knjige.Club

Vesna & Mila

12. Čitave dve sedmice Din je zvao dva puta dnevno. Tražio je Dolores najčešće na poslu. Strahovao je da će njena uporna odbijanja da razgovara s njim imati posledice na Binina osećanja. Smatrao je da decu treba poštedeti ljubavnih razmirica odraslih. Bio je zbunjen preko svake mere. Nije mogao da shvati uzrok Doloresinog izmenjenog držanja. U početku je verovao da je Derik objašnjenje za njen nedolazak na sastanak. Kada je, te večeri, uznemiren i izmučen čekanjem, otišao da je potraži, video ih je zajedno na tremu ispred njene kuće. Poljubili su se. Nekoliko dana kasnije počeo je trezvenije da razmišlja. Postalo mu je jasno da u tom poljupcu nije bilo radosti. Dolores je smišljeno izbegavala njegove poruke. Radila je po čitav dan. Uveče je izmišljala nove igre za Bini, vešto izbegavajući njena radoznala pitanja. Zajedno su pripremale večeru, gledale televiziju i odlazile u krevet. Dolores se trudila da im svaki zajednički trenutak bude ispunjen radošću. Ali Bini je bila zabrinuta. Iz očiju njene drage Dodi izbijala je neskrivena seta.

*** Dolores je zaneto čitala pojedinosti programa konferencije za dečija prava, koja je kroz dva dana trebalo da se održi u Atlanti, u državi Džordžija. Mesecima je s nestrpljenjem iščekivala dan njenog otvaranja. Pripremila je seriju filmova o deci iz svih krajeva sveta. Svim srcem zalagala se za njihov bolji život i prava. Dina bi ovo verovatno zanimalo, pomisli. Zagleda se u telefon. Borila se protiv ogromnog iskušenja da ga pozove. I kad je njena neodlučnost dostigla vrhunac, gotova da prevagne na jednu stranu, u sobu uđe Imani, zajedno sa Martom. Koračala je ratoborno, odlučno. Sela je na stolicu ispred Doloresinog radnog stola i prekrstila ruke. Dolores ih je nemo gledala.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Ne idem odavde dok mi ne kažeš šta se to zbiva! Marta se diskretno povuče iz kancelarije. - Svakako pogađaš da se moje interesovanje odnosi na onog jadnog čoveka - nepotrebno saopšti Imani. - Očekujem od tebe pravo razjašnjenje. - Zatvorila si restoran? - zapita Dolores, izvrdavajući odgovor. Draga moja, misliš li da bih držala restoran koji prestaje da funkcioniše čim ja okrenem leđa? I ne nadaj se da ćeš me zavarati svojim providnim pokušajem da promeniš temu. Izbegavaš me već više od nedelju dana. Plašiš se da ću te pokolebati nekim dobrim savetom? - Savet mi sleduje to je jasno - promrmlja Dolores. Samo nisam sigurna da će biti dobar. - Šta se to dogodilo, Didi? Izmenila si, se draga. Smršala. Pretvorićeš se u kostur. Vas dvoje ste izgledali tako zaljubljeni. Didi, kaži mi, šta se dogodilo? - Imanin glas postade brižan i blag. - Videla sam ga - Dolores pokri oči rukom. - Ne možeš mi reći da uobražavam stvari. Videla sam ga kako je grli.., - Koga? Koga je grlio... - Imani se namrgodi. Uzdrhtalim glasom od uzbuđenja, Dolores opisa Dejzi u Dinovim rukama. Imani se zavali na naslon stolice i zviznu kroz zube. - Sad znaš kako ćeš objasniti Marti moja odbijanja da odgovorim na pozive dr Dina Daglasa - završi Dolores. - Marti? - bezazleno upita Imani. - Ne pravi se luda, draga prijateljice, Naslućujem Martine prste u ovoj zaveri. - Zabrinuta je za tebe - prizna Imani. - Shvatam. Ali kad je tuga pregolema, tuđa briga, čak i kad je najdobronamernija, može da postane teret. - Da nismo svi mi oko vas bili svedoci savršenosti s kojom ste pristajali jedno drugom, ne bismo sada imali za čime da žalimo. Razgovaraj sa njim, Didi. Nateraj ga da ti objasni svoje ponašanje. Reci da je bio zatečen. - Ne! - Dolores odlučno zavrte glavom. - Teraš me da razgovaram s njim, pružim mu priliku da me obrlati nekom surevnjivom lažju i iznudi razumevanje i oproštaj. Ja to nikad neću zaboraviti. Ne mogu...

Knjige.Club

Vesna & Mila - U redu, devojčice - Imani nasluti njenu, još jaču odlučnost. Nećemo to više pominjati. Razgovor je nastavljen Imaninim raspitivanjem o predstojećoj konferenciji u Atlanti. - Hoćeš da ja pričuvam Bini dok si odsutna? - ponudi. - Možeš da ostaneš koliko hoćeš. - Odlučila sam da je povedem sa sobom - osmehnu se Dolores. - Još joj ništa nisam rekla. Hoću da je iznenadim. - Odlično. Bar neću morati da brinem. Bini će paziti na tebe. Nasmejale su se od sveg srca. Zadovoljna što se Dolores bar donekle razvedrila, Imani se vratila svom poslu.

*** Bini je stajala na jednoj nozi kraj vrata i posmatrala tetku Dodi, zaposlenu čišćenjem spanaća. Tuga je odavno tištala njenu dušu. Dr Din je tako iznenada otišao iz njihovog života. Dodi nije htela da govori s njim. Dva puta, vraćajući se kasno uveče iz bioskopa, zatekle su cedulju sa njegovim potpisom, proturenu ispod vrata. Znači, Dodi je kriva za raskid sa Dinom. Sad se sprema u Atlantu. Bez nje. Možda joj je i ona dosadila? Sve te zastrašujuće misli proletale su kroz Bininu glavu. Iz straha i očajanja, izrodila se njena odluka da stvari preuzme u sopstvene ruke. Krišom se popela do telefona na spratu. Nazvala je Dinov kućni broj. - Dr Daglase - zausti, oklevajući, čim začu njegov duboki glas. Smatrala je da je lišena prava da ga zove Dini - ovde Abina Dajson Vuds. Htela sam da te pitam da li bi sutra mogao da svratiš do nas. - Bini! - obradova se Din. - Zauzet sam nekoliko narednih dana. Zna li tetka Dodi da razgovaraš sa mnom? - Ne. Ona je... ovaj, trenutno je zauzeta u kuhinji. - Uvek je zauzeta - promrmlja Din. - Zaista je vredna. - Ubija se od rada. Sprema se na konferenciju u Atlanti. Ja ostajem ovde.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Tako? - reče on tiho. Dolores sigurno ne zna da će on držati referat na konferenciji za dečija prava. - Bini, pozovi tetku Dodi na telefon, molim te. Devojčica se rado odazva molbi. Doviknu tetki da podigne slušalicu, ne obaveštavajući je ko je na vezi. Dolores odmah prepozna Dinov glas. Ukoči se. - Čujem od Bini da ćeš prisustvovati konferenciji u Atlanti - započe on, posle srdačnog pozdrava. - Tačno - jetko odbrusi Dolores. - Ali ne treba da brineš za Bini. Neće ostati sama. Dodi, nisam to mislio... - U tome i jeste nevolja. Nikad ne kažeš ono što misliš - Dolores zalupi slušalicu. Bini je zurila odozgo u nju, nagnuta preko ograde stepeništa. Sneveselila se. - Večera je na stolu! - mirno objavi Dolores, kao da se ništa nije dogodilo. Jele su u tišini. Bini je bezvoljno vrtela špagete oko viljuške. - Mislila sam da voliš špagete - primeti Dolores. - Volim, samo večeras nešto nisam gladna. - Bini, nisam čula da je zvonio telefon. - Nije, Dodi. - Ja sam zvala dr Daglasa. - Bolje da nisi. - Zašto ne možete da budete prijatelji kao ranije? - upita Bini oborene glave i suznih očiju. - U početku sam se nadala da je to opet neka vaša šala. Sad znam da ste u zavadi. Zašto se svađaš sa Dinom, Dodi? - Dr Daglas i ja se ne svađamo - Dolores je birala reči. - Samo smo zaključili da će bolje biti ako prestanemo da se viđamo. - Ali zašto? Lepo ste se slagali... - Da, Bini, lepo smo se slagali. Kazaću ti nešto. Mislim da ćeš ti to razumeti. Dr Daglas je shvatio da mu je draža jedna druga osoba. - Ona debela, matora sestra, mogu da se opkladim! - Molim te, Bini - Dolores uputi devojčici prekoran pogled. - Kakve su to reči! Osim toga, sestra Džonson nije matora.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Debela jeste - tvrdoglavo ponovi Bini. - Treba da želimo dr Daglasu i sestri Džonson sreću koju zaslužuju. Ne mogu da verujem da mu se sviđa ona... - Bini, mače, progutaj još neki zalogaj, pa da otpevamo onu našu luckastu pesmicu. Važi? Bini klimnu glavom i hrabro navali na špagete. - Dodi, zašto mene uvek svi napuštaju? - tiho zapita, dok ju je Dolores stavljala u krevet. - Ljubavi moja, ja sam uz tebe! -uzviknu Dolores poraženo. - Putuješ u Atlantu - podseti je devojčica. - Bože, baš sam rasejana! - Dolores se lupi po čelu. - To je iznenađenje koje sam zaboravila da ti kažem. Ti ideš sa mnom! Sutra treba da izdvojiš stvari koje želiš da poneseš. Dakle, jesi li uzbuđena? Skratiću ti kosu, ako želiš... Binin odgovor podseti na Imanino zanovetanje: - Zaista, Dodi, trebalo je da mi kažeš ranije. Bila sam van sebe od žalosti. Dolores joj poljupcem požele laku noć. Bini se osmehnu u mraku, zadovoljno i s olakšanjem. Zatim poče da razmišlja o dr Dinu i Dejzi Džonson. Kako da vrati tog zabludelog, dragog čoveka tetki Dodi? Ili je svršeno sa svim njenim detinjskim snovima?

Knjige.Club

Vesna & Mila

13. Dolores je netremice zurila kroz mutno okno. Avion je lebdeo iznad nepreglednih oblaka, zbijenih i nepomičnih. Nije čula prigušen žamor saputnika, ni prijateljsko ćeretanje između Bini i Hasinta. Još joj je odzvanjao u glavi sinoćni razgovor sa Imani, - Kako sam se zavaravala - pričala je sinoć prijateljici. - Već sam videla sebe okruženu Dinovom dečicom. Verovala sam da je nemoguće zamisliti boljeg oca od njega. Ali pre svega, toliko sam ga volela. Bila sam spremna da učinim sve za njegovu sreću. Izgledalo je da ml on uzvraća istim osećanjima. Prevarila sam se, na žalost. - Didi, znam da se protiviš mojoj Ideji, ali reći ću ti po stoti put pozovi ga. Isteraj stvari na čistinu. - Neću više da čujem za njega! - Dolores je ogorčeno vrtela glavom. - Izgubila sam poverenje, Imani. S druge strane, slaba sam prema njemu. Ne želim da on to koristi. Zar da se, podležući njegovom slatkorečivom pretvaranju, zauvek vežem za nepostojanog čoveka? - Ako je tvoja odluka konačna, s teškom mukom ćeš se oporaviti. Ljubav je kao bolest, draga moja Didi. - Nazdravljam zaboravu - digla je čašu s vinom. Večerale su u njenoj kuhinji. Bini je odavno zaspala. - Dole ženskaroši! - dodala je s tužnim osmehom. - Vidi, vidi! Teške reči! - negodovala je Imani. Rastale su se kasno u noć. Odlazeći, Imani je upozorila prijateljicu da je Atlanta, osim što važi kao centar napretka juga, poznata po iepoti brojnog crnačkog stanovništva. - Tamo su svi muškarci prave delije rekla je. - Slučaj je hteo da se obreš na mestu gde se zaborav najlakše nalazi. - Nije mi do toga, Imani. - Nikad se ne zna, devojko.Nikad se ne zna... Usledile su želje za srećno putovanje. Dve prijateljice srdačno su se zagrlile i izljubile.

Knjige.Club

Vesna & Mila

*** Izgled unutrašnjosti pristanišne zgrade u Atlanti prijatno je iznenadio Dolores. U dugačkim hodnicima priređena je izložba slika odabranih umetnika, koji su svojim delima sa temom iz dečijeg sveta želeli da uveličaju značaj konferencije posvećene decl čitave zemaljske kugle. U modernom, udobnom hotelu u centru grada, potvrđena je gostoljubivost tamošnjeg življa. Zvanično otvaranje konferencije predviđeno je za sledeći dan. Pošto su se smestile u svoju sobu, odmah uz Hasintovu, Dolores i Bini su počele da raspakuju kofere. Uz put su pravile planove o razgledanju grada. - Hoćeš li da mi pokažeš gde su mama i tata išli u školu? - molila je Bini, ne krijući uzbuđenje. - Da, mala moja. Šetaćemo stazama Spelman koledža, kojima je tvoja majka koračala. Onda možemo da pređemo u Morhauz, gde su se tvoji roditelji sreli i upoznali. Oba koledža su u sklopu atlantskog univerziteta. - Znači, da nema tog univerziteta, ja se ne bih ni rodila - zaključi devojčica. Hasinto ih je pratio u obilasku grada. Svemu se divio. Svaki čas je škljocao aparatom. - Ti bi snimio svako drvo - gunđala je Dolores. - Mana svakog fotografa - pravdao se Hasinto. - Oči sve veće, novčanik sve tanji.

*** Kasno posle podne odvezli su se do Stenovitih planina, nedaleko od Atlante. Umešali su se među posmatrače, koji su se uvek tu okupljali, privučeni gromadnim likovima predsednika Džefersona Dejvisa i njegovih generala Roberta Lija i Tomasa Džeksona koji su bili uklesani u stene. Skoro pedeset godina bilo je potrebno da se završi ta veličanstvena skulptura, kao iznikla iz kamena.

Knjige.Club

Vesna & Mila Večerati su u restoranu “Pod bršljanom”. Ukusan dekor, muzika i umetničke rukotvorine po zidovima podsećale su Dolores na Imanin restoran. A bilo je i drugih razloga za podsećanje. Učinilo joj se u jednom trenu da je krajičkom oka spazila Dina. Videla je vitku, stasitu priliku gipkih pokreta. Ali kad je čovek okrenuo glavu, shvatila je da to nije Din. Naravno. Šta bi on radio u Atlanti? Priberi se, ženska glavo!. Zatrese glavom, trgnuvši se iz trenutne obamrlosti. Udišući mirisnu paru iz činije sa pirjanim povrćem, Hasinto svečano obeća da će ih jednog dana povesti kod svoje majke u Meksiko. - Kako ta žena kuva! - zakoluta očima. - Njeno pile u saftu nadaleko je poznato. - Meni se dopada ovaj kukuruzni hleb - dobaci Bini. - Znaš li ti, mala gospođice - Hasinto se poverljivo naže preko stola, kao da saopštava važnu tajnu - da je Amerika postojbina kukuruza? - Naravno da znam - šmrknu Bini. - Da, zaboravio sam da ti sve znaš - on se odmače razočarano, izdižući obrve. Dolores se smeškala. Obed je začinjen kremom od ananasa i šalama na račun Hasintovog engleskog sa namerno prenaglašenim španskim akcentom. Pošto je pred njima bio naporan dan, rano su otišli u krevet. Dogovoreno je da ugrabe malo vremena za posetu Memorijainom centru Martin Luter King.

*** Memorijalni centar podignut je u blizini Kingove rodne kuće i baptističke crkve u kojoj je držao besede, i gde njegov otac još uvek propoveda. Dolores, Bini I Hasinto prošli su Stazom slobode, po kojoj su svakodnevno gazili ljude iz čitavog sveta. Bini je spontano počela da recituje najčuveniji Kingov govor, koji započinje rečima: “Imam jedan san...”

Knjige.Club

Vesna & Mila Bilo je dirljivo i divno čuti jasan glas male devojčice, koja je ponavljala njegove reči upućene masama ljudi. Prolaznici su zastajali da je čuju, ganuti do suza. Nastavili su šetnju u tišini, sve troje zaokupljeni sopstvenim mislima i snovima. Doloresina I Binina čežnja stremila je ka istom čoveku, kao mužu i ocu. Na svakom koraku sretale su majke i očeve sa decom, srećne što su zajedno. Ta njihova vedrina i bliskost uvećavale su osećanje usamljenosti Bini i Dolores. Nedostajao im je Din Daglas. Hasinto se ubrzo odvojio od njih, obećavši da će im se pridružiti za večeru. Držeći se za ruke, njih dve su zastale pred večnom vatrom. Bini je bila neobično tiha. - Dodi, koliko traje večnost? - upita u jednom trenutku. - Večnost je beskonačna - Dolores pokuša da objasni. - Misliš na ovaj plamen? On se nikad neće ugasiti. - Volela bih da su i ljudi večni. - Ali, Bini, oni to jesu. Svetlost nekih ljudi uvek sija. Pomisli samo na dr Kinga. Na svoju mamu i tatu. Oni su i sada ovde, s nama. Devojčica ozbiljno klimnu glavom i steže Doloresinu ruku.

*** Na večeri kod Paskala ni izdaleka nije dostignuto raspoloženje od prethodne noći. Nisu za to bile krive hrana i atmosfera u restoranu. Rado se zalazilo kod Paskala, zbog njegove srdačnosti i dobre kuhinje. Jednostavno, Dolores i Bini obuzela je seta. Hasinto, vedar i puh razumevanja kao uvek, uspevao je da im izmami poneki osmeh. To je bilo sve. Drugog dana boravka u Atlanti još ranije su se zavukli u svoje hotelske sobe. Bogat noćni život velikog grada, uzavrelog, preplavljenog turistima i učesnicima konferencije, nije imao privlačnosti za njih. Hasinto je požurio da telefonira ženi i deci. Dolores i Bini odmah su se strpale u krevet. Nijedna od njih nije brzo zaspala. San im nije hteo na oči. Zurile su u pomrčinu.

Knjige.Club

Vesna & Mila Bini je uhvatio strah. Kako je mogla da izgubi dva oca za samo godinu dana? Zašto je sudbina prema njenoj tužnoj Dodi tako okrutna? Šta će biti ako se ona i dr Din nikad ne pomire? Nikad... Nikad je beskonačno kao i večnost. Ne smeju tako olako da odbace Dina. On nije umro. Ne sme da nestane iz njihovog života. Bini to neće dopustiti. Dolores je očajavala, mučena sumnjom da je prenaglila, pogrešila. Možda je Din onog dana prekidao neku raniju vezu sa Dejzi? Možda je... Ne! Zagrljaj, čiji je svedok bila, nije nagoveštavao rastanak. Dejzine strastvene reči nisu zvučale kao žalopojka nad izgubljenim ljubavnikom. Najbolje je da ne misli na to. Uzdahnula je i osetila vrele suze na obrazima. Bini je napeto osluškivala iz susednog kreveta. Dodi plače! Prikupila je svu snagu i donela jednu važnu odluku.

Knjige.Club

Vesna & Mila

14. Dolores je tražila Bini po celom hotelu. U restoranu, u prodavnici primamljivih suvenira. Raspitivala se kod hotelskog osoblja. Niko je nije video. Protekao je čitav sat. Umorna od strahovanja, vratila se u ogromno predvorje. Gde je to dete moglo da ode? - Da niste možda nešto saznali o mojoj nećaki? - zapita službenika na recepciji po peti put. Čovek saosećajno zavrte glavom. - Ništa, gospođo Vuds. Žao mi je. Obavestiću vas čim nešto saznam. Ne znajući šta da preduzme, plašeći se da napusti hotel, za slučaj da se Bini vrati, odlučila je da se popne u sobu. Ako se Bini uskoro ne pojavi, pozvaće policiju. Jedan od liftova zaustavio se u prizemlju. Dolores zakorači prema njemu, ali zastade, ukočena. Gosti su izlazili iz lifta i promicali kraj nje. - Dine! - promuca ona zaprepašćeno. - Otkuda ti ovde? - Da si danas prisustvovala konferenciji, čula bi moj govor smeškao se. - Nisam znala... Trebalo je, međutim, da pomislim - zamuckivala je Dolores. - Dečija prava i... Kako se toga nisam setila! - Jednom prilikom, nedavno, hteo sam da ti kažem da sam član planskog komiteta za konferenciju, ali nisi bila voljna da me saslušaš, izvini, Dolores, žurim na jedan sastanak. Čekala si lift? - Lift? Da... - prođe pored njega. - Zbogom - dobaci, dok su se vrata bešumno zatvorila. Malaksalo se naslonila na zid kabine. Zatvorila je oči. - Dodi, nije ti dobro? Iznenadi se kad se vrata ponovo otvoriše i na njima se ukaza doktorovo zabrinuto lice. - Loše izgledaš. O, Dine! Bini... Nema je. Ne znam šta da radim. - Zašto mi to odmah nisi rekla? - upita on i žurno stupi u kabinu. Koji sprat?

Knjige.Club

Vesna & Mila - Sprat? O, misliš, naša soba...? Dvanaesti. Osećala je duboko olakšanje što se Din pojavio u tom teškom momentu, kao da je naslutio koliko joj je potreban. Stajao je tako blizu nje. Pokušala je da se priseti reči koje je nameravala da mu izgovori kad se jednom sretnu - reči optužbe, gneva. Tražila je tragove svoje patnje što se izrodila iz njegovog izdajstva. Osećala je samo srašnu zabrinutost za Bini i neodoljivu potrebu da potraži oslonac na ramenu tog čoveka. Stigavši u sobu skinuo je žaket i zavrnuo rukave košulje do laktova. Užurbano koračajući, brzo je razmišljao. - Gde je mogla da ode? glasno se pitao, zabrinutog lica. - Poznaje li nekoga u Atlantt? - Ne, ne verujem. Samo mene i Hasinta. Hasinta? Ko je on? - Fotograf. Radi sa mnom dokumentarni film o konferenciji. - Gde je on sada? - Mislim da je otišao u Memorijalni centar Martin Luter King. Nameravao je da tamo nešto snimi. - Onda je sve jasno. Sigurno je poveo Bini sa sobom. - Možda - ta pretpostavka nije pala Doloresi na pamet, ali sada, kad je Din izrekao, činila joj se sasvim mogućnom. - Ali, Dine, zašto mi nisu ostavili neku poruku, obavestili Medž i zašto je Bini odnela sve svoje stvari? - Kako ja to da znam, Dodi? - bilo je očigledno da je Din van sebe od brige. - Možda su zaboravili. Nije isključeno da su ostavili poruku, pa se ona negde zaturila. Da čovek izludi! Zbunjuje me to što kažeš da je odnela svoje stvari. Onda možda i nije otišla sa Hasintom. Kada on treba da se vrati? - Oko šest. Da preduzmemo nešto u međuvremenu? Da obavestimo policiju? - Ne. Još ne. Sačekajmo da dođe Hasinto. Pet sati je već prošlo. Nadajmo se da je krenuo nazad. Din se ponovo nervozno ushoda. - Ja ću ga sačekati ovde, Dine. Ti idi na sastanak. Nije potrebno da ga oboje čekamo.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Nikuda ne idem - odbi on, ne prekidajući koračanje, koje je pojačavalo Doloresinu nervozu. - Zabrinut sam za Bini isto koliko i ti. Moramo je pronaći. Osim toga, ti si u takvom stanju, što je sasvim razumljivo, da ti je pomoć preko potrebna. Ali, ne smemo da gubimo vreme u praznom čekanju. - Šta da radimo? - Pokušajmo da se dosetimo gde bi mogla da ode, za slučaj da nije sa fotografom. Ne liči mi na nju da samo tako nestane. Ona je osećajno dete. Bojim se da je možda pobegla - Dolores zari lice u dlanove. - Bila je tužna ovih dana. Kao nečim razočarana, Nije mi rekla šta je muči. - Onda možda lunja ulicama. Koja ste sve mesta u Atlanti obilazili? Da li možeš da se prisetiš gde bi ona želela da se vrati? - Bile smo u Memorijalnom centru, posetile smo Univerzitet... možda je tamo... išle smo do Stenovitih planina, na stadion... Doloresi se sve zbrka u glavi i ona briznu u plač.

*** Taksi dovede Bini pred autobusku stanicu za međugradski saobraćaj. Ona plati vožnju i dade lepu napojnicu iznenađenom vozaču. Noseći malu putnu torbu u nejakoj ručici, uputi se prema zgradi terminala sa odlučnošću osobe koja zna šta radi. Zbuni je na trenutak metež unutar stanice. Ali samo na trenutak. Probijajući se kao patuljak između užurbanih putnika, popela se na basamak pred prodavnicom novina izdigla se na prste na suprotnom zidu pročitala natpis: VOZNE KARTE. Probijajući se i dalje kroz gužvu razmišljala je kako su neki ljudi neobazrivi prema maloj deci. Nestrpljivo je čekala ispod šaltera blagajne. Dok je tamo čekala, nekolicina odraslih priđoše i, ne bacivši pogled na devojčicu sa torbom, kupiše karte. Bini se opravdano naljuti. Seti se večeri u bolnici kad se ona debela sestra oglušila da joj pritekne u pomoć. Pri samoj pomisli na tu osobu, na licu joj se pojavi ljutnja. Nije podnosila njeno mesnato lice i namešteno keženje.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Čekajte malo! - ozlojeđeno se obrati mladoj Crnkinji, koja se progura ispred nje. - Ja sam na redu. Nije lepo uskakati preko reda. - Izvini, malecka - žena se ljubazno te osmehnu. - Nisam znala da čekaš kartu. Samo izvoli. Bini se izdiže na vrhove prstiju. Glava joj je jedva provirivala iznad ivice šaltera. - Molim vas, gospodine - reče blagajniku - hoću jednu kartu do Čikaga. Čovek zbunjeno podiže glavu. Odakle dolazi taj glasić? - A, ti si! - najzad ugleda crnu kosu, visoko čelo i par sjajnih očiju. Povratnu, ili u jednom pravcu, mala gospođice? - U jednom pravcu. Za Čikago. - Bini otvori svoj novčanik i izvadi svežanj šuštavih novčanica. - Evo. Imam trideset pet dolara. - U redu. Ti si baš velika, vidim. Sama kupuješ kartu. Gde ti je mama? Bini se namršti. - Nemam mamu. Ni tatu. Umrli su. Zašto me sad to pitate? Dajte mi kartu. - Ali, sigurno ne putuješ sama? Čikago je daleko. - Znate šta! - Ijutnu se Bini. - Ne treba meni nikakva pratnja na putovanju. Letela sam avionom sama, a imala sam svega pet godina. Da imam dovoljno novca i sada bih išla avionom. - Dobro, de - osmehivao se blagajnik. - Znači, putuješ sama? Dobićeš kartu, ne brini. Sedamdeset dolara. - Šta? A, nećete me prevariti. Raspitala sam se telefonom. Rečeno mi je da deca ispod dvanaest godina plaćaju pola cene. Ja imam samo osam godina. Ušla sam u devetu - dodade važno. - Žao mi je, devojčice, ali kartu upola cene dobijaju samo deca koja putuju u pratnji odraslih. Zato moram da ti naplatim punu kartu. Bini je zurila u njega. - Imam samo trideset osam dolara i pedeset pet centi - prizna pokunjeno. - Žao mi je. Binine oči iznenada sinuše. - Hej, setila sam se! - uzviknu. - Imam kreditnu karticu!

Knjige.Club

Vesna & Mila Zavuče prste u džepić na novčaniku i ponosno pokaza tetkinu Amerikan ekspres karticu. - Uh, dobro je što sam se prisetila - odahnu. - Znate, tetka Dodi mi je dala karticu, jer kaže da je red da kupim slonića za baku Doru u hotelskoj prodavnici suvenira. To nije pravi slon, nego igračka. Moja baka Dora voli tropske životinje. Ona je u Africi. Bini završi svoje opširno izlaganje pružanjem spasonosne kartice kroz šalterski otvor. - Izvolite - reče. - U redu, mala. Dakle, karta u jednom pravcu za Dolores Vuds. - Ne za Dolores Vuds. Za Bini Dajson Vuds. - Stani malo - čoveku se ote uzdah - Ko je sad Bini? - To sam ja. - Ko je onda Dolores? - Moja tetka Dodi. Rekla je da mogu da se poslužim karticom. - Ne dolazi u obzir. Ne mogu da primim - blagajnik vrati karticu. - Zašto? Teta u prodavnici suvenira nije se bunila. - Možda je ona dobila dozvolu od tvoje tetke da ti proda slonče na karticu. Ali ja nisam ovlašćen da izdaj em karte na tuđe ime. Osim toga, deci je zabranjeno da putuju bez pratnje. Žao mi je, dete. Ko je sledeći? Prvi put u životu Bini je bila ućutkana. Stajala je pognute glave, grčevito stežući novčanik. Nadvila se ozbiljna pretnja da joj se svi planovi pomrse. Njena bradica opasno zadrhta. - Neka nevolja? Ljubazna, mlada Crnkinja saže se do Binine tužne glavice. - Hoćeš da mi kažeš zašto si tužna? Bini podiže dva okrugla, suzna oka. - Neće da mi da kartu, a ja moram da idem u Čikago. Moram. Mnogo je važno. - Zbog čega baš moraš? Bini izvadi čipkanu maramicu iz džepa i obrisa nos. Ne sme da se rascmizdri kao neka beba. - Znate, moram da idem zbog moje tetke Dodi. Strašno je nesrećna. Zbog nekoga pati. On se zove dr Din. Nekad mi je bio prijatelj. Trebalo je

Knjige.Club

Vesna & Mila da se venčaju. Ja sam sve udesila. Onda se pojavila jedna debela, ružna bolničarka. Otela je Dina. Zato moram u Čikago, jer će ga ona sasvim preoteti, a moja tetka Dodi će se ubiti od plača. - Sigurna si da možeš nešto da učiniš? - Mogu. Dovoljno je da razgovaram sa Dinom. Znaš, tražila sam ga kod kuće, ali nije bio tamo. Valjda je dežurao u bolnici. Nateraću ga da razgovara sa Dodi. Njih dvoje se, u stvari, mnogo vole, ali Dodi neće da govori s njim zbog one odvratne sestre. Grozna žena. Ni tebi se ne bi dopala. Žena se zamisli. - Mnogo ti je stalo da stigneš u Čikago? Bini zaklima glavom nekoliko puta uzastopce. - O, da. Ako ne odem, Dodi će umreti od žalosti. Možeš li ti da mi pomogneš? - upita molećivo. - Meni se čini da si se upustila u pravu avanturu - smeškala se žena. - Naravno, pomoći ću ti. Nema ništa lepše od ljubavne priče. - Hvala ti! - sinu Bini. - Šta ćeš da uradiš? - usledi njeno praktično pitanje. - Imaš sreće što i ja putujem u Čikago. Zovem se Vili Me. Kako je tvoje ime? - Bini. Imam osam godina. Ušla sam u devetu - bučno odgovori devojčica. - Koliko si ti stara? - Osamnaest, Bini. Ušla sam u devetnaestu - nasmeja se devojka od srca. - Jesi li spremna? Krećemo! Zgrabila je dete za ruku i prišla šalteru. - Dobar dan - obrati se blagajniku, koji ih je sumnjičavo motrio. Moja mala sestra našalila se s vama. Nas dve zajedno putujemo u Čikago. Molim vas dve karte. Jednu celu i jednu dečiju. - Odmah - blagajnik pruži karte. - Kako vi kažete.

*** Minuti su se vukli kao večnost. Dolores i Din nisu mogli dugo da izdrže u maloj hotelskoj sobi. Sišli su u predvorje.

Knjige.Club

Vesna & Mila Prošla su već puna dva časa od Doloresinog otkrića o Bininom nestanku. Počela je da gubi nadu. Dinovo ozbiljno lice samo je pojačavalo njen strah. - Hoćeš nešto da popiješ? - predloži on. - Da popijem? Zašto? - Ne znam. Možda bi se malo smirila. Ili bi više volela da se prošetamo? Bilo šta... Sedimo ovde već pola sata. kao mumije. - Didi, šta ima novo? Hasinto im priđe s leđa, poguren pod uobičajenim tovarom kamera. - Rekoše mi da me čekaš. - Hasinto! - Dolores skoči i uhvati ga za ruku. - Bini, Bini nije s tobom? - Upita jedva čudnim šapatom. - Nije, Didi. Zašto? Izgubila se? Dolores se polako vrati u fotelju, izbezumljena novim razočaranjem. Propala je poslednja nada. Bila je već gotovo ubedila sebe da je Bini sa Hasintom, bezbedna. Vrtelo joj se u glavi dok je Din objašnjavao zabrinutom fotografu šta se dogodilo. - Možda si bio u pravu, Dine - uspe da progovori. - Možda si od samog početka ispravno tvrdio da nisam spremna za majku. Deteta nema, a ja nisam u stanju da proniknem, u njene misli i pogodim gde je mogla da ode. Ili bar da naslutim. - Prestani, Dodi! Ne muči sebe bez potrebe. Govoriš koješta. Kao što sam i ja bulaznio, sumnjičeći te. - Dolores - Hasinto je nežno uhvati za ruku. - Umorna si i uznemirena. Ne brini. Naći ćemo je. - Kako? - ote joj se krik. - Kako da je nađemo? Ne znamo ni odakle da počnemo, gde da je tražimo! Dete ne može tek tako da nestane. Nešto... sigurno se nešto dogodilo. - Ništa se nije dogodilo - Din se usprotivi odlučnim glasom. - Naći ćemo je, zdravu i čitavu. Nema osnove za drugačije pretpostavke. - I šta ćemo da radimo? - okrenu mu se Dolores. - Kako ćemo je pronaći! - Obavestićemo policiju. Mislim da u ovom času više nemamo drugog izbora. - Policija... - crne slutnje je obaviše. Briznu u plač. - O, Dine, Hasinto, desilo se nešto strašno. Znate koliko je crnačke dece kidnapovano i ubijeno u Atlanti. Šta ako je Bini... - glas je izdade. Din joj steže ruku.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Ne, Dodi! Nemoj, preklinjem te. Sve će biti u redu, videćeš. Osećam da joj se ništa nije desilo. - Gospođo Vuds - priđe im mladi službenik sa recepcije. - Rekli ste da vas pozovem ako... - Bini! Je li... - Neko vas traži. Kaže da je hitno. - Ko? Gde je? - Telefonski poziv, gospođo Vuds. Uđite u kabinu kraj recepcije. Odmah ću vam prebaciti vezu - užurba se službenik, uplašen njenim izobličenim licem. Ne osećajući tle pod nogama, ne primećujući začuđene poglede hotelskih gostiju, uletela je u kabinu. - Didi - začu glas kroz krkljanje i zujanje u slušalici. - Bini, jesi li to ti? - Didi, ovde Imani... Užas jedan kako ovo šušti. Jedva te čujem. Kako to misliš, Bini? Zar ne znaš? - Šta, Imani? Šta, zar ne znam? Ništa ne znam. Zbog toga sam na ivici ludila. Bini je nestala. Nigde ne možemo da je nađemo. - Nestala? Didi, najdraža moja, tako mi je žao što te ranije nisam pozvala. Uštedela bih ti brigu. Bini je na putu za Čikago. - Čikago? - ponovi Dolores muklo, ne hvatajući. - Slušaj, Didi, to dete treba prebiti, Nije ti rekla? Telefonirala mi je još oko podne. Molila me da je sačekam na autobuskoj stanici sutra izjutra. Stiže ekspresom koji polazi iz Atlante u šest i četrdeset pet. Dobro je što sam odlučila da te zovem. Malo mi je bilo čudno što mi se javila Bini, a ne ti. Zašto se sama vraća? Šta se tamo dešava? - Imani, pozvacu te kasnije. Sada je pola sedam. Imamo još petnaest minuta. Možda ćemo stići da uhvatimo autobus pre nego što krene. - Govoriš u množini. Sa kime si, Dodi? - Tu su Din i Hasinto. Da, Din je u Atlanti. Priča je dugačka. Obećavam da ću ti je potanko ispričati. Sad moram da žurim. Prekinula je vezu i uzbuđeno prenela novost unezverenim prijateljima.

Knjige.Club

Vesna & Mila - Moramo da stignemo na stanicu pre odlaska čikaškog autobusa završi, gubeći dah. - Ne smemo da pustimo Bini samu na tako daleko putovanje. Što je najgore, ne znam šta je spopalo. - Hajdemo, brzo! Nemamo vremena za gubljenje. Do stanice nam treba dobrih petnaest minuta. Srećom, pred hotelom je auto koji sam unajmio. Dodi, ti ideš sa mnom. Hasinto, hoćete li vi da ostanete i pokušate da stupite u vezu sa šefom stanice. Objasnite da osmogodišnja devojčica, krišom od majke, namerava da otputuje u Čikago. Sumnjam da će joj izdati kartu.

*** Nastala je besomučna trka kroz beskrajne, zamršene ulice Atlante. Pritisnuti grozničavom mišlju da li će stići na vreme, reči nisu izmenjali tokom čitave vožnje. Najzad su stigli pred stanicu. Progurali su se do blagajne. - Molim vas - Din se zadihano obrati prodavcu karata - da li ste izdali voznu kartu jednoj osmogodišnjoj devojčici? Kartu za Čikago? Sećate li se? - Kako se ne bih sećao! - uzvrati blagajnik. - Uporan devojčurak, nema šta! - Autobus je otišao? - Bojim se da jeste. Zakasnili ste za koji minut. O čemu se radi? Dete je pobeglo od kuće, šta li? - Nije! - Din odbrusi namrgođeno. - Koliko je meni poznato, zakonski je zabranjeno izdavati karte maloletnicima. - Čekajte malo! Devojčica je bila sa nekim... hoću da kažem, prvo je došla sama, a onda se pojavila sa jednom devojkom, koja je rekla da su sestre. - Bini nema sestru - jauknu Dolores. - Ko je ta devojka? - Možete li da uspostavite vezu sa vozačem? - Din salete blagajnika. - Moramo da izvučemo dete iz autobusa. - Žao mi je - čovek je vrteo glavom - nemamo radio-vezu. Otkad se ja zalažem da se uvede. Nikad se ne zna ko sve može da se umeša među putnike, kad policija može da ustreba. - U kojem mestu autobus staje?

Knjige.Club

Vesna & Mila - Sad ću da proverim - blagajnik povuče prstom preko reda vožnje. Evo, u Marijeti... Ne! Devojčica je otišla ekspresom. Prva stanica je Čatanuga. - Čatanuga? - ponovi Dolores - čak u Tenesiju? - Nije to tako daleko, gospođice. Treba da je tamo oko devet i dvadeset. Ponekad malo kasni, ali Često pristigne i petnaestak minuta ranije. - Možete li onda da pozovete stanicu u Čatanugi i javite da tamo skinu Bini iz autobusa? - zapita Din. - Svakako. Samo, kako da se onda dete vrati u Atlantu? Tek sutra oko podne ima autobus za ovamo. - Možda je bolje da je ne diramo - uskoleba se Dolores. - Imani će je sačekati u Čikagu. - Ne! - Din odlučno odbi njen predlog. - Zaboravljaš na onu nazovi sestru, koja putuje s njom. - Šta ćemo onda? - Idemo u Čatanugu. - Mislite da je devojčica oteta? - zamuca blagajnik. Nije dobio odgovor na svoje pitanje. Din zgrabi Dolores za ruku i njih dvoje istrčaše iz zgrade.

Knjige.Club

Vesna & Mila

15. Din je mahnito vozio. U glavi mu. se mutilo od brige, neizvesnosti i želje da stegne u zagrljaj tu lepu devojku kraj sebe. Grčevito je stezao upravljač. Ne razumem te, Dodi, ponavljao je u sebi. Ne razumem te... - Mogu ja da vozim, ako si se umorio - ponudi se Dolores. - Ne, nisam umoran. Samo napet. Stići ćemo autobus. Dodi, da li je Bini nečim pokazivala da je nezadovoljna? - Ne-ne baš sasvim - oteže Dolores kolebljivo. - Ne sasvim? Šta to treba da znači? - Obe nas je u poslednje vreme spopalo neraspoloženje. - Je li? Možda bi trebalo da ti i Abina zatražite pomoć sa strane, kako biste razmrsile svoje nesporazume - Din hladno zaključi. - Opet ti! Mnogo si hitar u davanju saveta za obraćanje psihijatru, doktore! - Promašila si. Nisam imao na umu takvu krajnju meru. Treba da izložiš svoje teškoće u savetovalištu. Ali ti svakako bolje znaš šta ti je potrebno. - Izgleda da ti zapažanje nije jača strana - neočekivano izjavi Dolores. - Šta hoćeš time da kažeš? Vrlo si zagonetna, u rečima i ponašanju. Praviš zbrku oko sebe. Uvređena, Dolores okrenu glavu prema prozoru. Ljutito stisnu usne i zaćuta.

*** - Stigli smo! - saopšti Din, - Nadajmo se da je autobus još tu - trže se Dolores. Opterećena teškim mislima, nije bila svesna koliko je vremena proteklo. - Sigurno je tu. Ako nije, ganjaćemo ga sve do Čikaga.

Knjige.Club

Vesna & Mila Utrčali su u stanicu u času kad je preko zvučnika objavljivan polazak autobusa za Čikago. Usplahireni, stali su pred šalter za informacije. - Da li vam je javljeno iz Atlante da u čikaškom autobusu potražite osmogodišnju devojčicu Bini? - zapita Din. - Ne. Hoću da kažem, javljeno nam je, ali dete nije bilo u autobusu odgovori ljubazno crvenooka žena. - Kako to? - Dolores oseti slabost u kolenima. - Krenula je iz Atlante... - Gde je autobus? - užurbano upita Din. - Polazi kroz dva minuta. Vozač je ušao u autobus i zatvorio vrata. Din mahnito zalupa po staklu. Vrata se otvoriše. - Ja sam dr Din Daglas - predstavi se vozaču. - Ovo je gospođica Vuds. Tražimo devojčicu koja putuje iz Atlante. Dok je on objašnjavao, Dolores se zaputi prolazom između sedišta.

*** - Bini! Bini! Izgleda da te opet traže - Vili Me šapnu pred vratima toaleta. - Nemoj da izlaziš. Čuješ li, dušo? - Čujem - dopre do nje tih odgovor begunice. - Hvala ti, Vili Me. Binina saučesnica se vrati na svoje sedište. Pratila je pogledom približavanje visokog čoveka i neobično lepe, vitke devojke. Oni su zastajali kraj putnika, raspitivali se. Zbunjeno nabra čelo. Slučajno se upetljala u zaista tajanstvenu avanturu. Bez griže savesti prevarila je stanične službenike, potvrdivši izjavu svoje male štićenice da je ona dečak. Binine pantalone i kratke kovrdže zavarale su ljude. Međutim, našla se na grdnoj muci pred suznim očima lepe devojke, upravljenim tačno u nju. Obuze je osećaj krivice. - Gospođice - šaputala je iznemogla Dolores - da niste možda primetill jednu devojčicu velikih očiju...? Rečeno nam je da se popela u Atlanti. Ima kožu boje meda... - I vrlo je odlučna i zrela za svoje godine - dometnu visok muškarac privlačne spoljašnjosti. - Jeste li vi njeni roditelji? - glas Vili Me uzdrhta od griže savesti.

100

Knjige.Club

Vesna & Mila - Ja sam njena tetka - objasni Dolores. - Toliko dece se vrzma po stanicama... - otpoče Vili Me. - Da niste vi nekim slučajem dr Daglas? - iznenada se obrati Dinu. - Jesam - Din i Dolores se zgledaše. - Onda se vi svakako zovete Dolores Vuds - zaključi devojka. - Abina Dajson Vuds, vaša mala pobegulja, krije se u toaletu - odade tajnu. Dolores na trenutak zatvori oči, odahnu i potrča niz uzani prolaz. Din se stušti za njom. - Bini! - zvala je Dolores. - Abina, odmah izlazi odatle! - oštro naredi Din. I Bini odškrinu vrata, boreći se između straha i zaprepašćenosti. Ovo drugo pobedi. - Dini, otkud ti ovde? - uzviknu. - Čudno - progunđa on namršteno. - Baš sam se spremao da i ja tebi postavim isto pitanje. Podiže je u naručje i požuri prema izlazu. - Zaboravili ste torbu! - doviknu Vili Me, pristižući Dolores. Nemojte mnogo da je grdite, gospođice Vuds - zamoli iskreno. - Učinila je to iz ljubavi. - Najradije bih je prebila - odbrusi Dolores, jedva potiskujući želju da sav bes i očajanje iskali na nepoznatoj devojci, pomagaču u Bininim ludorijama. - Recite Abini da mi piše. Volela bih da znam kako će se stvari odvijati! -vikala je za njima Vili Me. - Ako ih ne pustite da siđe iz autobusa - osmehnu se putnik ispred nje - neće morati da vam pišu. Stići će u Čikago sa vama.

*** Prvi minuti povratne vožnje prema Atlanti protekli su u napregnutom ćutanju. Bini je naslućivala nešto zlokobno. Odlučila je da ga prekine šalom. - Zamisli, dr Dini! Ja sam bila krenula tebe da nađem. - Zatekla si se u blizini, pa si rešila da skokneš u posetu? promumla Din.

101

Knjige.Club

Vesna & Mila - Sjajne ideje ti padaju na pamet, nema šta! - procedi Dolores kroz stisnute zube. - Bini, jako bih cenila kad bi mi ubuduće poveravala svoje namere. Da sam znala da u Čikagu imaš tako važna posla, ostavila bih te tamo... samu. Bini pognu glavu. Sve više je tonula u sedište. - Nešto razmišljam - produži Dolores - možda tebi staratelj više nije ni potreban. Sama donosiš svoje odluke, sama putuješ... - Ali, Dodi, nisam bila sama - usudi se devojčica. Vili Me je pazila na mene. Dolores okrenu glavu. Pogleda je, bespomoćno sležući ramenima. - Ne znam šta ću s tobom, Bini, mala moja... - tiho reče. Din, koji se nije uplitao u raspravu, sada progovori ozbiljnim tonom; - Abina, napravila si strašnu glupost. Svašta je moglo da ti se dogodi. Tetku si nasekirala. Rumenilo stida još više zatamni Binine mrke obraze. Prekor obožavanog bića ispuni je neizmernom tugom. Silna želja da se iskupi u njegovim očima, nagna je da otkrije sva svoja strahovanja i uzroke svojih postupaka. Ali prvo, Bini briznu u plač. Pri tom ne naiđe na očekivano sažaljenje dvoje odraslih. Tetka joj ravnodušno doturi maramicu da obriše nos. Šmrkćući i gušeći se iskrenim suzama, devojčica otpoče objašnjavanje, ispresecano jecajima: - T-tako mi je ž-ž-žao, Dodi. Nisam htela da te nasekiram. Samo sam - samo sam morala da vidim dr Dina. Da razgovaram s njim. Da mu kažem koliko tuguješ i koliko ti se on sviđa i da je trebalo da bude tvoj muž i moj novi tata... Poskoči sa sedišta i približi se Dinu. - A ona stara, debela sestra je zla, a zamišlja da je mnogo zgodna i da ti umireš za njom. Zašto ti se ona dopada, Dini, kad sam ja bila uverena da si zaljubljen u moju Dodi? Toliko sam želela da vas dvoje budete m-moj tata i moja mama... Nije mogla da nastavi. Glas je izdao. Tresla se od žalosnog jecanja, podstaknutog nerazmrsivom mešavinom stida i očajanja zbog beznađa da će ikad videti tetku i Dina sjedinjene.

102

Knjige.Club

Vesna & Mila - Bini, zlato moje! - ganuta Dolores pruži ruke prema ucveljenom detetu, shvativši iskrenost njenih suza. Din smanji brzinu I zaustavi automobil ukraj druma. Prebaci dete sebi u krilo. Nežno, ali odlučno, zagleda se u uplakano lice. - Hajde, Bini, da raščistimo neke važne stvari. - Ostavi je, Dine! - Dolores pokuša, bez uspeha, da je preotme iz Dinovih ruku. - Vidiš da je uznemirena. - Vidim da smo sve troje poprilično uznemireni - uzvrati on. - I mislim da je u pitanju neki težak nesporazum. - Ne dozvoljavam da je mučiš. Pusti dečije priče. - Dodi, nešto se ugasilo između nas, a ja ne znam pravi razlog za to. Čini mi se da sam na putu otkrića neke tajne. I da će mi Bini u tome pomoći. Bini je u međuvremenu prestala da plače. Okretala je glavu čas prema tetki, čas prema Dinu i povremeno štucala. - Nije potrebno da izigravaš istražnog sudiju - siktala je Dolores, presekavši doktorovu nameru da devojčici postavi neko pitanje. - Od mene ćeš čuti sve što može da te zanima. Recimo da sam slučajno došla do veoma nepovoljnog obaveštenja. - Je li? Da čujem! - procedi smrknuti Din kroz zube. - Mogu da ti kažem, ali pitam se čemu ova lakrdija i pretvaranje! Zar si zaista verovao da mi se oči nikad neće otvoriti, da neću shvatiti kakav si u stvari?! - Doloresine oči grozničavo su sijale. - Kakav sam u stvari! Dakle, tebi su se otvorile oči! Doznala si da mi očnjaci rastu pri punom mesecu? Bini se zakikota, - Sam si rekao! - Dolores jedva dočeka da ga obaspe uvredama i jetkošću. - Pravi si Drakula. A ona sestra Džonson bez sumnje je na visokoj ceni među vampirima! - Pada mi u oči da se, to ime često pominje u ovom razgovoru. Iz kojih razloga. - Iz kojih razloga, ma nemoj! -usplamte Dolores. - Dine, voliš li da se ljubiš sa debelom Dejzi? - uskoći Bini. - Bini! - zgranu se Dolores. - Otkud znam! - povika Din. - To jest, ne!

103

Knjige.Club

Vesna & Mila - Odluči se za jedan od ta dva odgovora - pakosno posavetova Dolores. - Živo me zanima kakve veze ima Dejzi Džonson sa nama? - Obaraš me s nogu svojom bezazlenošću. Nisi dužan da bilo šta poričeš. Dine. Nismo venčani. Slobodan si da radiš šta ti je volja. Samo me ljuti tvoja nečasnost. Poigravao si se sa mnom. Čitavo vreme... Dolores je prvo vikala, onda joj je glas postajao sve tiši i najzad se pretvorio u šapat. Videla sam vas one večeri kad sam došla po tebe u bolnicu. Zagrljene. Din se grohotno zasmeja. Bini poče da se osmehuje. Dolores zabezeknuto izbeči oči na njega. Posle se naljuti. Uživaš što sam te zatekla? - nije znala šta da misli. - Ne vidim šta je toliko smešno... - Dodi - razneži se Din. odjednom sjajno raspoložen. - Ni u čemu ti mene nisi zatekla. Ono što si mislila da vidiš, nisi dobro videla. Bolje rečeno, ja nisam ni započeo, niti učestvovao u zagrljaju u kojem sam, ne sluteći to, bio viđen. Naprotiv, upinjao sam se iz petnih žila da ga izbegnem. - Pokušavaš da me ubediškako nisi imao ništa sa Dejzi? - Nikad - Dinov otvoren pogled govorio je o poštenju. - Možda bi i ti trebalo meni ponešto da objasniš. Pošto se one nesrećne večeri nisi pojavila, krenuo sam da te tražim. Stigao sam taman na vreme da vidim kako se ljubiš sa Derikom. Dakle, kako je to trebalo da shvatim? - Zar ti ne umeš da prepoznaš poljubac rastanka? - Tu nisam naročito siguran, ali zato se odlično razumem u poljubac pomirenja - Din s osmehom pruži ruku. - Poljubi ga, Dodi! - naredi Bini. - Poljubiće me, čim se ti vratiš na zadnje sedište, mala! - veselo reče Din.

104

Knjige.Club

Vesna & Mila

16.

- Eto, tako je strašan nesporazum otklonjen - objašnjavala je Dolores prijateljima, okupljenim oko velikog stola u restoranu. Smeškala se na Dina. - I, sve je dobro što se dobro svrši. - Da nije bilo Bini - baci Daglas - njenog nestanka i jurnjave do Čatanuge, istina bi možda ostala zakopana u nama. ... “I onda su poživeli srećno do kraja života i imali puno dece” topila se Vili Me. Bože, koliko volim ljubavne priče. Naročito one sa srećnim završetkom. - Meni treba da budu zahvalni za sve - hvalisala se Bini, Znala sam da će se na kraju venčati. Sve sam ja to isplanirala još odavno. - Polako, ti mala mudrice - utiša je Imani - Ne pokušavaj da prigrabiš svu slavu za sebe. Misliš da smo zaboravili koliko si nam svima muka zadala? - Hajde da nazdravimo tetki Dodi i Dinu! - devojčica vešto skrenu temu i zataška Imanin prekor. - Čujmo, čujmo! Hasinto se veselo složi. Podiže čašu. Sedeo je okružen svojom neobuzdanom dečurlijom i ženom Marijom, koja je u naručju držala najnoviji izdanak loze Mendozovih. - Da počnem ja. Draga Dolores i Dine, nadam se da ćete živeti u ljubavi, kao Marija i ja. - Postoji jedna izreka u španskom - Marija dodade stidljivo. - “Salud, amor, dinero y tiempo para gastar”. To znači: Zdravlje, ljubav, novac i ... - Dovoljno vremena da se on potroši - svečano dovrši Hasinto mlađi, njen desetogodišnji sin. - Ne poznajem nikoga ko sve to zaslužuje više od njih dvoje primeti Marta. - Ja mogu samo da kažem - pridruži se zdravici Imani, kod koje se prijatno društvo okupilo, - da volim Dolores i Dina. Dolores mi je kao sestra, a od početka sam osećala da je dr Daglas kao stvoren za nju. - Imani - zadirkivala je Dolores - ti si gora od Bini. Očigledno je da se drugačiji razvoj događaja nije ni mogao očekivati, pošto ste vas dve tako tačno i unapred znale šta je za nas najbolje.

105

Knjige.Club

Vesna & Mila - Izgleda - smejala se Imani. - Sada me još samo zanima kada je venčanje? - Molim vas, ubrzajte ga, dok sam u Čikagu - javi se Vili Me. Obožavam venčanja. - I ja - pridruži se Bini. - Kada ću dobiti brata ili sestru? Smeh se zaori za stolom. - Jeste li spremni za tortu? - imani ustade od stola. - Pripremili smo nešto osobito za ovu priliku, Kolač od ananasa sa... - Izvinite što smetam... - priđe im Ajša, jedna od Imaninih konobarica. - Očekujete li još nekoga? Dolores zavrte glavom. - Ne. Ovde su svi koje smo pozvali. - Došla je neka devojka u bolničkom mantilu. Pitala za vas, dr Daglase. Rekla sam da sačeka u baru. Za stolom zavlada tajac. - Ja ću se pobrinuti za nju - prva se snađe Imani. - Ajša, dok ja raščistim novonastalu situaciju, ti iznesi kolač. - Podvikni joj da se tornja odavde! - dobaci joj Bini svoj savet. Daleko od nas. I da se nikad više ne pojavi!

*** Imani uđe u bar s ljubaznim osmehom. - Dobro veče, sestro Džonson. Dobro došli u moj restoran. Šta želite da popijete? - Ništa! - odseče Dejzi kruto. - Dovedite mi Dina Daglasa. Čujem da je ovde. - Žao mi je. Vrlo je zauzet. Da mu prenesem neku poruku? Traže ga iz bolnice? Koliko mi je poznato, kolega ga zamenjuje na dežurstvu. - Tražim ga ja. Moram da ga vidim. - Slušajte, devojko! - Imanine oči opasno se suziše. - Ne verujem da dolazite sa nečim što je važnije od proslave veridbe. Da, dobro ste čuli. Stigli ste u nezgodan čas. Dr Daglas je verio devojku s kojom namerava da se oženi. Zašto lepo ne odete kući i uštedite sebi bruku i poniženje?

106

Knjige.Club

Vesna & Mila - Oženiće se! To vi samo tako mislite. Kad vaša prijateljica čuje ono što imam da kažem, ne verujem da će više pogledati svog vetropirastog verenika. Osmeh iščeze sa Imaninog lica. - Odlazite odavde! - preteći izusti. - A ako neću? - Dejzi se ratoborno podboči. - Ovo je moj restoran. Pročitali ste ime Iman iznad ulaza? E, to sam lično ja. Prema tome, ako ja nekom kažem da mu je vreme da ode, najpametnije je da me posluša. Moj brat ima dva metra i sto kilograma. Treba samo da ga dozovem. Ako se naljutim, mogu da vas izbacim i svojim rukama. - Reći ću vam nešto što će možda uticati da promenite mišljenje. Šta biste uradili kad bih vam kazala da će uvaženi, neprikosnoveni dr Daglas uskoro postati otac? - Dejzi - ne trepnu Imani - zašto dovodite sebe u takav položaj? Gde vam je ponos? Dostojanstvo? Shvatam vaše očajanje. Din Daglas je momak kakvog bi svako poželeo. Ali, služiti se gnusnim lažima... Zaista ne odustajete, zar ne? Obletali ste oko njega, pokušavali da ga smotate, ali uzalud, Dobro to znate. Znam to i ja. I Dolores. Za Dina da i ne govorim. Šta hoćete da postignete svojim nedostojnim smicalicama? Tog čoveka ne možete da dobijete. Čestitam vam, doduše, na dobrom ukusu. Ali, devojko, Din je učinio svoj izbor. - Da li ta vaša preuzvišena Dolores zna da... - Sve zna. Zatekla vas je u Dinovom kabinetu. Istina, sjajno ste se postarali da ona dobije pogrešnu sliku o vašem odnosu sa Dinom. Međutim, sve je razjašnjeno. To dvoje se vole, Dejzi. Saosećam donekle sa vama. Jasno mi je koliko vam je teško. Ali ljubav se ne zadobija na silu, saletanjem i uz pomoć prljavih spletki. Čak i da Dolores ne postoji, ne biste imali izgleda da osvojite Dina. Imani je nekoliko trenutaka zamišljeno gledala u vrata, koja su ostala zanjihana Dejzinim naglim izletanjem. Kako čovek može nisko da padne kada mu ljubav ostane neuzvraćena, uzdahnu. Nadam se da se meni tako nešto neće dogoditi.

107

Knjige.Club

Vesna & Mila

*** Bini se razdragano vrtela po zadnjem sedištu Dinovog automobila. - Dini, kada ćeš preći da stanuješ kod nas? Din, za upravljačem, pogleda u Dolores. - Što pre - osmehnu se. - Čim me tvoja tetka pozove. - Venčala bih se s tobom još ove noći - prošapta ona - kada bi to bilo moguće. Zaista ne razumem zbog čega su za venčanje potrebne tolike formalnosti! - Želiš li veliku svadbu, Dodi? - Ne. Pozvaćemo samo najbliže prijatelje i rodbinu. - Hoću veliku svadbu! - Bini razočarano napući usta. Telegram, ubačen kroz prorez za pisma na vratima, bio je prva stvar koju su ugledali, ušavši u kuću. Dolores ga bojažljivo podiže sa tepiha. Tog istog časa u sobi zazvrja telefon. Bini otrča da odgovori. - Zašto ne otvoriš telegram? - upita Din, primetivši Doloresino oklevanje. - Nisu oni uvek rđavi vesnici. Bio je u pravu. To je Dora Vuds čestitala kćerki veridbu, uz obećanje da će se svakako pojaviti na venčanju, ruku punih svadbenih poklona. - Baka Dora! - doskakuta Bini i zatraži da svojim očima pročita sadržaj, neuobičajeno dugačak za jedan telegram. - Ne spominje da ima i neki poklon za mene. - Bini, ko je telefonirao? prlseti se Dolores. - Ništa važno. - Htela bih da znam ko je zvao - Dolores se namršti. - Tražili su Dina - oklevajući saopšti devojčica? - Mene? Iz bolnice? - Nije važno. Rekla sam da nisi tu. - Bini! - podviknu Dolores. - Kako smeš! Ko je zvao? - Abina! - Din kleče, uhvati je za ramena i natera da ga pogleda u oči. - Kao tvoj budući otac, opominjem te da ću te propisno izdevetati za svaku laž i uplitanje u stvari koje te se ne tiču. Dakle, da čujem ko me je tražio?

108

Knjige.Club

Vesna & Mila - Neka sestra Gledis - ušeprtlja se Bini, uplašena njegovim strogim licem i glasom. - Kaže da.. da se radi o Dejzi Džonson. Povređena je i hoće tebe da vidi. - Dejzi Džonson! - smrknu se Dolores. - Opet nešto muti. - Pozvaću Gledis, da proverim šta se dogodilo odluči Din. Turobne i ćutljive, Dolores i Bini su ukočeno čekale da on obavi razgovor.

*** - Ništa strašno - priđe im Din, osmehujući se. - Bini, u krevet! - Ne, Dini! - pobuni se dete. - Hoću da znam... - Ne moraš ti sve da čuješ - nežno, ali odlučno, Dolores je povede uz stepenice. - Strpaj se u krevet. Doći ćemo da ti poželimo laku noć. Nevoljno, mileći uz basamake, osvrćući se u izjalovljenoj nadi da će biti pozvana nazad, Bini se pope u svoju sobu i zatvori vrata. - Dakle? - Dolores upravi pogled u Dina, spremna da se naroguši. - Dejzi je naletela na automobil - saopšti on. - Neoprezno je pretrčavala ulicu. Gledis kaže da se bila uputila sudeći po svemu, u Imanin restoran. Nosila je korpu cveća. - Korpu cveća! - zgranu se Dolores Ko zna kakav je skandal imala na urnu. - Srećom, dobro je prošla. Samo je malo ugruvala. Tražila je da je prebacim u našu bolnicu. Moli da dođem kod nje. - To, razume se, ne možeš da odbiješ? - reče Dolores, u potajnoj nadi da će se on, obzirom da se radilo o neznatnim povredama, oglušiti o Dejzinu sraćunatu želju. - Dužnost mi je da je obiđem. Šta je Dodi? Bojiš se da će me Dejzi “obrlatiti”. - Znam samo da tu devojku nije lako zbuniti - uzdahnu ona. - Imani je najurila iz restorana, ali to, vidiš, ništa nije vredelo. Upornost je njena vrlina. Ne odustaje. Pitam se, da nije ona možda namerno natrčala na taj auto...? Idi, Dine. Kao što reče, dužnost te zove! Ako se ubrzo ne vratiš, biće mi jasno da te Dejzi smotala oko malog prsta.

109

Knjige.Club

Vesna & Mila - Pozivaš me, znači, da se vratnim ovamo? - živnu Din. - Zašto to odmah nisi rekla? Eto mene, brzo. Kao što vidiš, Dejzi mi ipak koristi u životu. Da se nisi prepala od njenih osvajačkih namera, ti bi me večeras mirne duše poslala kući. Din Daglas se smejao, odlazeći.

KRAJ

Scan: Vesna Obrada: Mila

110

Knjige.Club