ŽIVORAD MIHAJLOVIC-SLAVINSKI Diplomirani psiholog
KRATKA ENCIKLOPEDIJA PARAPSIHOLOGIJE I HERMETIKE
BEOGRAD
1976.
UVODNE
NAPOMENE
Napisati enciklopediju bilo koje oblasti ljudskog saznanja pred stavlja zadatak za čije je ostvarenje potreban dobro komponovan tim stručnjaka. K a d a se toga prihvati pojedinac, bez obzira koliko su mu aspiracije s k r o m n e u pogledu obima rada, mora pošteno računati na svoju nedovoljnost da posao obavi kako valja. Uprkos takvog saznanja poduhvatio sam se ovog rada. Ideja vodilja bila je da omo gućim ljudima koji amaterski proučavaju parapsihologiju i h e r m e tiku da se upoznaju sa osnovnim elementima ovih oblasti, da u k a em na njihove istorijske korene i verovatne tendencije budućeg raz voja. Na srpskohrvatskom jezičkom području ne postoji adekvatan vo dič ni za e l e m e n t a r n o upoznavanje sa ovim oblastima saznanja. N a suprot očite l i t e r a t u r n e praznine postoji rastuće interesovanje. Malo je oblasti koje bude toliku radoznalost savremenog čoveka. Razlog? Veoma jednostavan. Hermetika, r u k u pod r u k u sa svojom mlađom sestrom parapsihologijom, govori o čoveku najdražim zagonetkama. O sposobnostima koje poseduje, ali koje ga zbunjuju. O čovekovom mostu u svemiru i svrhovitosti bitisanja. One tragaju za uzrocima patnje, bola i osećanja mučnine. One uporno ukazuju na njegove n e raskidive veze sa prirodom. Najzad, što nije od najmanje važnosti, one n u d e rešenja ljudskih dilema. A takva svojstva pucaju pravo u srce čoveka današnjice, koji hoće ne samo da traga, nego i da nađe. Tačnosti za volju, ovo nije prvi rad ovakve vrste kod nas. Pre II. svetskog r a t a objavio je P e t a r B. Petrović „Okultističku enciklo pediju". Ipak, nje kao da nema, j e r je ubrzo rasprodata, a od njenog publikovanja proteklo je nekoliko desetina godina. Prosuđujući vrednost tog r a d a danas, postajemo svesni kako vreme brzo prolazi. Mnogo, mnogo toga se promenilo u ljudskom saznanju. Ako kao merila vrednosti uzmemo teoretsku potkovanost autora, izbor obrađenih jedinica i način izlaganja, taj rad deluje, blago rečeno, veoma bezazleno. A to je dobro, j e r t a k a v utisak nedvosmisleno ukazuje da se nivo obaveštenosti čitalaca znatno podigao. Možemo biti sigurni da će i ovaj 3
rad, ova „Kratka enciklopedija", doživeti istu sudbinu za mnogo kraće vreme, jer porast ljudskog poznavanja ovih oblasti, uporedo sa osta lima, kao da dobija neslućeno ubrzanje. Potrebno je na ovom mestu raščistiti izvesne nedoumice, zbog toga što terminološka pometnja u oblastima hermetike i parapsihologije zahvata i najosnovnije pojmove. Šta je hermetika? Šta je p a r a psihologija? Metapsihologija? Psihotronika? . . . itd. Nedoumica je m e du laicima potpuna, a samo nešto manja kod psihologa i srodnih pro fesija. Pošto su ti termini detinisani na odgovarajućim mestima u tek stu, neću se na njima ovde zadržavati, već ću ukazati samo na ono što je u tekstu izostavljeno. Hermetizam je sinonim okultizma koji ima, b a r za većinu savremenika, rđav prizvuk. .,Okultno" znači tajno, skriveno, potajno i zaista ne odgovara sadašnjem vremenu, čija je upadljiva k a r a k t e r i stika osvetljavanje svih doskora zamračenih fenomena ljudskog duha. Usled toga je „ h e r m e t i z a m " ili „ h e r m e t i k a " pogodniji termin, m a d a je i on već prevaziđen. „Parapsihologijom" većina s m a t r a isključivo disciplinu kojom se bavi američki biolog Rajn sa saradnicima. Njegov rad svodi se na gomilanje statističkih podataka dobijenih u hiljadama puta ponov ljenim laboratorijskim opitima u vrlo suženim oblastima. U novije doba proboj je izvršen u pravcima koje Rajn nije mogao ni. da na sluti. Fitilj koji je on zapalio goreo je samo u jednom pravcu, ali je parapsihologija eksplodirala na sve strane. Ona je prevazišla svoje prvobitne oblasti, svoju metodologiju, čak i svoj prvobitni naziv — kratko rečeno prerasla je u sasvim nov kvalitet. Adekvatan termin, koji je u stanju da prihvati rastući skup razuđenih i samopreobražavajućih disciplina je P S I H O T R O N I K A (v). Termin je prvi upotrebio francuski parapsiholog F e r n a n Kler, ali su mu pravi značaj dali čehoslovački parapsiholozi („psihotroničari"). Po njima, psihička ener gija je sveprisutna, sveobuhvatna, sveprožimajuća. Ona nije ogra ničena na ljudsko biće. Ona je posrednik između ljudskog d u h a i tzv. m r t v e materije. Filozofske implikacije ovakvog stava su daleko sežne. Umesto hiljadugodišnjeg dualizma materija-duh, psihotronika uvodi trijadno shvatanje. Treći član, koji posreduje između prva dva -- sveprisutna psihotronska energija — predstavlja rešenje doskora nerešive enigme telo-duh i kosmos-čovek. Psihotronika oživljava ono što je kratkovido nazivano m r t v i m dajući mu svojstva psihizma, sposobnost reagovanja, primanja i odašiljanja psihičkih sadržaja. Ter min psihotronika označava da se radi o sveprisutnoj psihičkoj ener giji, bilo u čoveku bilo u ostalim oblicima materije, a dovoljno je opšte prirode da obuhvati sve fenomene parapsihologije i hermetizma — prošle, sadašnje i buduće. 4
Pravi naslov ove knjige trebalo je da glasi „Enciklopedija psihotronike", ali sam od njega odustao jer je kod nas i parapsihologija još nerazjašnjen i neodređen termin, a za psihotroniku malo ko da je i čuo, m a d a je prošlo šest godina od kako je objavljen (1968). „Mani fest psihotronike" na Kongresu parapsihologije u Moskvi. Ukazati da je vreme sazrelo za izmenu terminologije i usmeriti pažnju čitalaca ka novootvorenim oblastima jedan je od ciljeva ove knjige. Moj rad na „Kratkoj enciklopediji' (izraz „enciklopedija" u p o t r e bljen je zbog nedostatka prikladnijeg) prošao je kroz tri etape. Kroz obimnu korespondenciju sa čitaocima uverio sam se u postojanje ve like pometnje u pogledu upotrebe osnovnih pojmova i u pogledu shvatanja osnovnih karakteristika hermetičkih učenja i sistema. Veoma su česta identifikovanja raznorodnih učenja i slične greške koje se ni u jednoj oblasti ne m o j u tolerisati. Više od 50% moje koresponden cije sastojalo se u odgovorima na pisma zainteresovanih o osnovnim strujanjima u n u t a r hermetike i parapsihologije, u objašnjavanju ele m e n t a r n i h pojmova i ukazivanju na sličnosti i razlike. Neretko za žalio sam što ne postoji adekvatan priručnik na koji bih jednostavno uputio pitača. Postepeno sam došao na ideju da napišem takav pri ručnik i počeo sam da prikupljam odgovarajući materijal. Mnoga pi tanja mojih korespondenata i moji odgovori na njih urasli su postup no u ovaj tekst. Početkom ove godine (1974) kolega Velimir Filipović, psiholog, predložio mi je da zajedno napišemo enciklopedijski priručnik p a r a psihologije i hermetike, u potvrdu drevne istine da se istovetne ideje rađaju jeđnovremeno u glavama različitih osoba kada situacija za to sazri. Podelili smo posao i svako je radio svoje. To je bila druga etapa, u kojoj sam obrađivao pojedine hermetičke pokrete, njihove istaknute ličnosti i najnovije nalaze sovjetske i čehoslovačke parapsihologije. Kada je trebalo povezati u k o h e r e n t n u celinu materijale koje smo samostalno obrađivali, uvideli smo da n a m se koncepcije zna čajno razilaze, kako u izboru građe, tako i u pogledu prostorne zastup ljenosti pojedinih jedinica. Ispoljila se široko znana činjenica da je lakše jednom čoveku da napiše tri knjige, nego dvojici jednu. Razi šli smo se i time je počela treća etapa mog rada. Do tada prikupljen materijal potpuno sam preradio. Izbacio sam mnogo toga što pripada istoriji parapsihologije u korist najnovijih nalaza, naročito čehoslo vačke parapsihologije, do nedavno neopravdano potcenjene. Neke je dinice sam znatno skratio ili ovlaš obradio. Na mnogim mestima tekst mi je suvoparan i čisto činjenički. Takav ishod n a m e t n u t je nesrazmerom između širine obuhvaćene problematike i malog obima ove knjige uslovljenog ekonomskim razlozima. 5
Ako pokušamo da utvrdimo ono što je najbitnije, karakteristično za sadašnji t r e n u t a k isprepletanih, dinamičkih oblasti parapsihologije i hermetike, uočićemo dve tendencije: 1. otkrivanje novih vrednosti u drevnim, zanemarenim i doskora zabranjenim oblastima kao što su narodna medicina i duhovno lečenje, alhemija, uticaj kosmičkih dejstava na ljudske aktivnosti, hermetičke metode izazivanja izmenjenih stanja svesti itd., drugim rečima okretanje laboratorijske n a u k e ka zabačenim predelima ljudskog duha i 2. unošenje naučne strogosti i metodologije u ispitivanje čisto hermetičkih fenomena, vekovima p r e puštenih zanesenjacima. Mračni podrumi kojima su carevali ismejavani čudaci pretvorili su se u svetle n a u č n e laboratorije u kojima se od vija prava orgija tehnologije — filmsko snimanje levitacije i psihokineze, elektronsko registrovanje podataka, stroga kontrola medija is kićenih preciznim uređajima, koji neumoljivo registruju sve od srča nog pulsa do moždanih talasa. Takvim razvojem objektivno i subjektivno počinju da se p r e t a p a ju i oštre granice među njima se gube. Taj fenomen zapažen je i u nuklearnoj fizici — otkrićem i upoznavanjem subatomskih čestica m a terije i n u k l e a r n e energije koja ih drži na okupu, fizički univerzum počeo je da se otkriva pred očima čoveka u tako suptilnim oblicima, da se s t r u k t u r a i univerzuma i ljudskog bića svodi na niz isključivo ener getskih polja, povezanih drugim poljima i tako u beskraj. Dr Edgar Mičel, bivši kosmonaut i j e d a n od najistaknutijih parapsihologa d a n a šnjice kaže: „Interesantna stvar u eksperimentima u subatomskim r e akcijama je da uloga p o s m a t r a č a utiče na eksperimentalne rezultate SAMIM P O K U Š A J E M POSMATRANJA. Drugim rečima svest n a u č nika — njegova najdublja intimna svesnost — nerazdružno je upletena u podatke za koje se pretpostavlja da su objektivni". Jedinice ove k r a t k e enciklopedije obrađene su alfabetskim redosledom. K a d a naiđete u tekstu na reči koje označavaju određene pojmove i posle njih u zagradi slovo ,,v", to znači da je taj pojam na d r u g o m m e stu u tekstu obrađen, pa ga potražite alfabetskim redom, da biste dobili dopunska obaveštenja. Isto važi za uputstva data na kraju jedinica („vi di") koja vam ukazuju na srodne oblasti i pojmove. Brojevi dati na kraju obrađenih jedinica označavaju l i t e r a t u r u koja je u najvećoj meri korišćena. L i t e r a t u r a je navedena na kraju knjige pod r e d n i m brojem i alfabetskom redu, uzimajući kao merilo redosleda p r e zime pisca. U najvećoj meri koristio sam ove radove: 1. ,,ENCYCLOPEDIA OF THE UNEXPLAINED", koju je radila grupa autora, editor Richard Cavendish, London 1974. 2. ,,PSYCH1C DISCOVERIES B E H I N D THE IRON CURTAIN", Sheila Ostrander i Lynn Schroeder, Englewood Cliffs, 1971. 6
3. ,,A HYSTORY OF MAGIC, WITCHCRAFT AND OCCULTISM", W. B. Crow, London 1968. 4. „THE OCCULT E X P L O S I O N " , N a t Freedland, London 1972. 5. „OCCULTISM, SECRETS OF THE HIDDEN WORLD", Julien Tondriau, London 1972. kao i časopise ,,QUEST" iz Londona i ,,PSYCHIC" iz San Franciska. Kod nas postoji veliki interes za kontakte sa institucijama i centrima koji propagiraju i poučavaju različite hemetičke discipline kao što su jo ga, zen, vedanta, kabala, bioastrologija, različite sisteme samorazvića zasnovane na praktičnoj parapsihologiji, za adrese izdavačkih kuća koje publikuju hermetičku literaturu i tarot karte, centre koji prodaju pribor za Ji Džing, elektronske uređaje za kontrolu moždanih talasa i tome slično. Na kraju ovog r a d a date su adrese takvih organizacija i u k r a t k o je opisan njihov rad.
A ABLUCIJA: Pranje. U većini religija i kultova važna komponen ta ceremonija je pranje delova tela ili celog tela, nekad pranje idola. ABRAKADABRA: Magijska amajlija, kojoj se još iz vremena stare asirsko-vavilonske k u l t u r e pridaje moć lečenja stomačnih bole sti i groznice kada se nosi oko vrata, ispisana na tankoj zlatnoj ploči ili pergamentu. Raširenu upotrebu ima u alhemiji, gde napisana u obliku trougla simbolički predstavlja ceo univerzum. ABRAKSAS: 1. Jedno od najstarijih božanstava u vavilonskoj staroj persijskoj religiji. Predstavlja skladan spoj dobra i zla. 2. Demon sa nogama u obliku zmije i glavom petla. 3. Orijentalna amajlija dobijena graviranjem kamena.
i
„AČAD FRATER": Pseudonim engleskog hermetiste, čije pravo ime je Charles Stansfeld Jones (1886—1950). Autor je poznatih radova o kabali: ,,Q.B.L.", ,,Anatomy of the Body of God" i „Chalice oi Ecstasy". Poslednji navedeni rad, objavljen 1923. godine, predstavlja kabalističku analizu Vagnerove opere „Persifal", koja, po Ačadu, sadrži m n o ge kabalističke nagoveštaje. Iako rođen u Engleskoj, Ačad je najveći deo života proveo u Kanadi, gde je osnovao hermetičko bratstvo Ma-ion. 1915. god. sreo je Alistera Kraulija (v.) i od tada je bio jedan od njegovih najprivrženijih sledbenika. AKUPUNKTURA: D r e v n a metoda kineske medicine, u kojoj se bolesti leče ubadanjem m e t a l n i h igala u precizno određene tačke na telu. Na taj način se reguliše proticanje, koncentracija i uzajamni od nos pozitivnih (Jang) i negativnih (Jin) vitalnih energija u nervnom sistemu. U Kini je a k u p u n k t u r a od nedavno osavremenjena, a takođe stiče sve veću popularnost na Zapadu (v. Tobiskop). ADAM KADMON: Nebeski ili Kosmički Čovek. Kabalističko verovanje da postoji kosmicki d u h zajednički svima ljudima ili, u širem smislu, svima živim bićima. 8
ADEPT: 1. U alhemiji, čovek koji je rešio zagonetku K a m e n a Mu drosti. 2. U hermetizmu, osoba koja je dostigla visok nivo hermetičkog saznanja. 3. U jogi, ljudsko biće kod kojeg je došlo do spajanja individualnog duha Atmana sa kosmičkim duhom — Bramom. AEROMANTIJA: Metod proricanja budućnosti po atmosferskim pojavama — po vetru, po kretanju oblaka ili vodene površine uzbur kane vetrom. Aeromantija je naročito bila razvijena kod starih Etruraca, koji su svoje h r a m o v e gradili na uzvišenjima da bi što veća površina neba bila izložena pogledima sveštenika. Neki oblici aeromantije prisutni su kod naših naroda, n a p r i m e r sevanje munje i grm ljavina u zimu tumačeni su kao predznak velikih nesreća i ratova. AGLA: Kabalistička formula, česta u ritualnoj magiji. Po struk turi to je kovanica nastala od starohebrejskih reči „Gospod će biti veliki doveka". AGRIPA KORNELIJUS (1486—-1535): Čuveni srednjevekovni fi lozof, diplomata i hermetista, čiji rad ,,De Occulta philosophia" pred stavlja odbranu magijske doktrine od mnogobrojnih kritika. Osnovna 1eza njegovog rada je da nam magija nudi direktnu percepciju boga i omogućava da shvatimo načine na koje se on ispoljava prirodi. U tome i ostalim njegovim radovima prisutna je kritika hrišćanske cr kve koja je, po Agripi, iskrivila izvorno Kristovo učenje. Ovakav stav doveo ga je u oštar sukob sa crkvom. Posle njegove smrti, nepoznati varalica objavio je uz originalni rad ,,De Occulta Philosophia" dodatak o egzorcizmu i prizivanju du hova. Nazvao je sebe „Agripom". AJNŠTAJN ALBERT (1879—1955); Otac teorije relativiteta bio je veoma zainteresovan za parapsihologiju. Lično je prisustvovao mnogo brojnim telepatskim eksperimentima koje je književnik i hermetista Apton Sinkler izvodio sa svojom suprugom. Ajnštajn je napisao pred govor za nemačko izdanje Sinklerove parapsihološke rasprave ,,Mental Radio" 1930. god. Sinklerova supruga primala je i pokušavala da reprocdukuje 290 jednostavnih crteža, koje je Apton Sinkler telepatski emitovao. P o t p u n uspeh postignut je sa 65 crteža, delimičan sa 155, neuspeh se pokazao samo u 70 pokušaja. L. 8. ALBERT VELIKI (1200—1280): Naučnik ogromne erudicije, filo zof, teolog i alhemičar. Savremenici su verovali da je otkrio K a m e n Mudrosti, pomoću kojeg se grubi metali pretvaraju u zlato. Tvrdilo se, takođe, da je bio u stanju da kontroliše vreme. Konstruisao je jednog od prvih poznatih robota u istoriji koji je mogao da govori. Poznat je kao učitelj Tome Akvinskog. Albertu Velikom pripisuju se dva srednjevekovna magijska priručnika: tzv. „Veliki Albert" koji se svodi na 9
zbirku magijskih recepata i uputstava za bavljenje fizikom i medi cinom i tzv. „Mali Albert" koji predstavlja zbirku uputstava za vradžbine i tumačenje snova. ALEKTROMANTIJA: Metod proricanja uz pomoć petla, stavljenog u centar kruga, koji je podeljen na onoliko polja koliko ima slo va u alfabetu. U svako polje upisano je jedno slovo i stavljena zrna žita. Na osnovu redosleda polja iz kojih je petao kljucao žito dobija se serija slova iz kojih se sačini proročanska poruka. ALEUROMANTIJA: Proricanje na panjem b r a š n a po tlu.
osnovu oblika
formiranih posi-
ALFITOMANTIJA: Proricanje p r e m a načinu na koji se jede hleb od ječmenog brašna. ALHEMlČAR:
Čovek koji se praktično
bavi alhemijom.
ALHEMIJA (arapski al-kimia): Davni p r e d a k današnje hemije. Ima više značenja i vidova. Najvažniji su: 1. Opšta alhemija, čiji je cilj preobražaj ili transmutacija jednog obli ka materije u drugi. Iz nje se razvila egzaktna hemija, jer se alhemijski r a d svodio na dugogodišnje eksperimentisanje sa tada nepozna t i m elementima, smešama i jedinjenjima. 2. P r a k t i č n a alhemija, koja predstavlja p r i m c n u alhemijske teorije kao filozofije vatre. Cilj joj je transformacija grubih metala u pleme nite. Ovo je, po alhemijskoj teoriji, moguće postići samo uz pomoć K a m e n a Mudrosti. P r a k t i č n a alhemija je razrađen sistem metoda i postupaka, veoma komplikovanih i dugotrajnih, opterećenih krajnje nejasnom simboličnom terminologijom, pomoću kojih se navodno do lazi do K a m e n a Mudrosti. Pored moći transformacije, on ima moć rešenja osnovnih suprotnosti života i prirode: vatra-voda, dobro-zlo, sumpor-živa, muško-žensko itd. Zato je tzv. Božanski Hermafrodit najčešći simbol k a m e n a Mudrosti. Ostali njegovi simboli su Pelikan, Hristos, Azot, Krunisano Dete, Kći Velike Tajne, Zeleni Lav, Mleko Device i dr. 3. Mistična alhemija, čiji je cilj da pronicanjem kroz pojavnu s t r a n u p r e d m e t a i pojava života upozna njihovu suštinu. Taj proces simbolizuje razaranje g r u b i h metala i dolaženje do zlata. Zlato je simbol večite spiritualnosti. 4. Seksualna alhemija je vid alhemije najmanje shvaćen i u naj većoj m e r i pogrešno t u m a č e n . Njen cilj je p r e t v a r a n j e grube biološke seksualne energije, kroz alhemijsku vatru orgazma, u suptilniju psi hičku energiju. To je d i r e k t n a i svesna sublimacija seksualne ener gije (v. K r a u l i Alister, O. T. O.). 10
U novije doba, J u n g je više od 30 godina posvetio m u k o t r p n o m proučavanju alhemijskih tekstova. Njegovi najdalekosežniji radovi posvećeni su otkrivanju psihološkog smisla alhemije i njenih simbola — „Mysterium Coniunctionis" i „Psihologija i alhemija". Po Jungu, teško shvatljiv simboličan jezik alhemije krije istinska znanja ljudske psihe. Osnovni cilj alhemije — rešenje enigme suprotnosti — jeste najviši cilj ljudskog bitisanja, a proces pretvaranja grubih metala u plemenite, jeste proces transformacije nesvesnih sadržaja u svesne. K a m e n Mudrosti, kako Jung pronicljivo ukazuje, jeste simbol ljud skog Selfa, istinskog Jastva, najviše celovitosti ljudskog bića. L. 4, 40. ALKAHEST: U alhemiji, univerzalni rastvarač koji može na ras tvori sva tela. Dobija se pomoću K a m e n a Mudrosti. ALOCER: Veliki vojvoda pakla u crnoj magiji, koji vlada nad 36 legija demona. Na srednjevekovnim gravirama predstavljan je kao konjanik sa lavljom glavom. ALUDEL: U alhemiji, vaza ili kupasti sud u kojem je, kao plod dugogodišnjeg alhemijskog procesa, najzad dobiven K a m e n Mudrosti. AMBIVALENCIJA: ljudska crta treba da
1. U hermetizmu, učenje po kojem svaka bude uravnotežena sa njoj suprotnom crtom.
2. U dinamičkoj psihologiji dvostranost osećanja p r i m e r kad dete istovremeno voli i mrzi roditelje.
ili
težnji,
na
AMEN ili AMIN: Hebrejska reč i kabalistička formula, koju je hrišćanstvo prisvojilo, koja znači: „Neka tako bude". Njen ekviva lent u joga i ventanta sistemu je sanskritska reč OM ili AUM. AMETIST: Poludragi k a m e n ljubičaste boje, u hermetizmu simbol znanja, svetlosti i mudrosti. AMNIOMANTIJA: Proricanje na osnovu izgleda providne opne koja omotava ljudski fetus u materici. vrši neposredno posle porođaja.
vodenjaka — Proricanje se
A.M.O.R.C.: Reč AMORC predstavlja inicijale američke rozenkrojcerske organizacije, čiji je pun naziv Ancient Mystic Order Rosae Crucis (Drevni Mistični Red Ružinog Krsta). Osnovao ju je Spencer. Lewis. Posle njegove smrti 1939. god., na položaju I m p e r a t o r a Reda nasledio ga je njegov sin Ralph Lewis. AMORC tvrdi da vodi poreklo iz starog Egipta, 1500 g. pre n. e. S m a t r a se da ima preko 100.000 članova u SAD i ostalim zemljama sveta. Članstvo je dopisno. Centar organizacije je u San Hoseu, u Kaliforniji. 11
AMULET: P r e d m e t koji se nosi da bi branio sopstvenika od r đ a vih uticaja. U hermetičkom učenju a m u l e t je pasivni zaštitnik od štetnih i neprijateljskih uticaja, za razliku od talismana koji deluje aktivno — izaziva promene u sopstveniku i okolini, u skladu sa nje govim željama. ANALOGIJA: U hermetizmu analogija označava stalnost veze iz među dva slična pojma ili pojave. Ona je osnova tzv. simpatičke magije. Na primer, u našem narodu postojalo je rašireno verovanje da će, u sušnom periodu, polivanje dodola vodom izazvati kišu, da će bremenita žena roditi lepo dete ako za vreme trudnoće gleda samo lepe i prijatne stvari itd. ANDROID: U hermetizmu, veštačko ljudsko biće, obično neljud skih dimenzija, stvoreno posebnim magijskim operacijama: GOLEM (gigantskih dimenzija) i HUMUNKULUS (patuljak). ANTROPOMANTIJA: Proricanje prema izgledu utrobe žrtvova nih ljudskih bića, često kod primitivnih verskih kultova starog veka. ANTROPOZOFIJA: Religiozno-okultni pokret koji je početkom ovog veka osnovao u Nemačkoj Rudolf Štajner (1861—1925). Po uče nju antropozofije cilj ljudskog inkarniranja je moralno i spiritualno usavršavanje. Osim čulne percepcije postoji viša, spiritualna percep cija koja je u potpunosti nezavisna od čulnih sadržaja. Ona je p r o dukt višeg Ja i kroz spiritualno usavršavanje ovaj vid percepcije postaje sve aktivniji, omogućujući čoveku sticanje svesti o višim, n a d fizičkim svetovima. 1902. godine Štajner (v.) je postao član Teozofskog društva i za k r a t k o vreme došao na čelo njegovog nemačkog ogranka. Deset go dina potom sukobio se sa vodećim teozofima i kao posledica tog su koba nastalo je Antropozofsko društvo. U prvo vreme novo društvo ličilo je na šizmatičan i k r a t k o v e č a n ogranak teozofske matice, ali je brzo steklo veliki broj pristalica i sopstvene ogranke po celom svetu. Centar Antropozofskog pokreta je u tzv. G e t e n a u m u u Dorlahu (Švajcarska). Glavni izvori antropozofske doktrine su Štajnerovi ra dovi, među kojima su najpoznatiji: „Okultna n a u k a " , „Znanje o višim svetovima i njegovo sticanje", „Krv je sasvim osobit sok" i „Atlantida i Lemurija". Budući veoma svestrana ličnost, Štajner se bavio filozofijom, vaspitanjem, agrikulturom, lečenjem duševnih poremećaja, umetnošću i prirodnim n a u k a m a . Njegovi sledbenici otvorili su brojne škole, farme i laboratorije zasnovane na principima antropozofije. L. 4. APOLON: J e d a n od najvažnijih starogrčkih bogova, sin Zevsov. On je bio bog intelekta, svetlosti, lečenja i umetnosti. Najpoznatije Apolonovo svetilište bilo je Pitijino proročište u Delfima. 12
APOLONIJUS IZ TIJANE: Grčki filozof iz IV. veka n. e., u svoje vreme veoma slavan. Za njega predanje kaže da je tačno predvideo smrt četiri rimska imperatora i Vespazijanovo uzdizanje. Veruje se da je putovao na Istok i da je posetio, pored ostalih zemalja Indiju, gde je primio posvećenje. Priče o njegovim čudesnim putovanjima ostavio je Damis, njegov učenik, a prepričao ih je Filostratus. One su pune neverovatnih događaja, tako da je Apolonijus u Srednjem veku s m a t r a n mitskom ličnošću. Kako je propovedao praštanje i opštu ljubav, njegov život donekle podseća na Kristov. Pored ostalog, za njega se takođe pričalo da se uzdigao na nebo. Apolonijusov kult bio je u Grčkoj jedno vreme jako rasprostranjen, pa je tada postojao rivalitet sa Hrišćanstvom. ARHETIPI: Po Jungovoj analitičkoj psihologiji, arhetipi su pri mordijalne slike, ili praslike, u kojima je nataloženo sve iskustvo ljudskog roda. Oni su, međutim, dinamičke prirode. Čovek ih nasleđuje kroz svoju n e r v n u strukturu, kao način doživljavanja sveta. Arhetipi su deo kolektivnog nesvesnog ljudske rase i pojedinac ih postaje svestan kroz snove, mitove i halucinacije. L. 44. ARITMOZOFIJA: Doktrina brojeva, učenje da su brojevi tajni ključevi od svekolike mudrosti. Dve glavne škole aritmozofije su pitagorejska i kabalistička. ARMOMANTIJA: Proricanje iz plećke žrtvovanog govečeta. ARS
MAGNA:
Velika
veština,
alhemija.
ARTAME: U kultu veštica (vičkaftu) a r t a m e je bodež, posvećeni nož, j e d a n od osnovnih instrumenata. Njime se ubijaju žrtvovane životinje, urezuje magijski krug na površini zemlje itd. A r t a m e je, po svemu sudeći, derivat magijskog mača. ASANA: Položaj ili poza u hata-jogi. Postoji veoma veliki broj asana. Većina savremenih autoriteta obrađuje 84 najvažnije asane. Asane deluju na vezivna tkiva, k r v n e sudove i endokrine žlezde. Neke povećavaju elastičnost kičme. Asane mogu upražnjavati i osobe koje nisu u stanju da izdrže veće napore. Sigurno i bezopasno vežbanje zahteva superviziju iskusnog instruktora. ASTAROT: Po predanju, jedan prošlost, sadašnjost, budućnost i sve
od paklenih demona tajne želje ljudi.
koji
zna
ASTRAGALOMANTIJA: Metod proricanja sa kostima obeleženim slovima. Njihovim bacanjem dobija se kombinacija slova, čijom interpretacijom se dolazi do odgovora na postavljeno pitanje. 13
ASTRAL: Nadfizički svet, prvi kosmički p l a n iznad ovozemalj skog, fizičkog i materijalnog. To je svet čiste energije. Učenje o astralu prisutno je vekovima u svima h e r m e t i č k i m učenjima Istoka i Zapada. Najnovija eksperimentalna ispitivanja i snimanja u p a r a psihološkim laboratorijama pokazala su da a s t r a l zaista postoji. O njemu se sada govori kao o „energetskom polju". Vidi Aura. ASTRALNO TELO: Po učenju hermetizma, istočnog i zapadnog, ljudsko biće ima pored fizičkog tela još nekoliko tela, nevidljivih golim okom. J e d n o od njih je astralno telo, koje ima znatno finiju s t r u k t u r u i koje prožima fizičko telo. Fizički organizam predstavlja tačan duplikat astralnog, sa kojim je vezano, ali ta veza nije čvrsta. Ona je ostvarena preko tzv. „srebrnog užeta" koje se za fizički or ganizam vezuje u oblasti pleksusa solarisa. Astralno telo se izdvaja iz fizičkog tokom sna, narkoze, t r a n s a i u sličnim stanjima, ali je kon t a k t između dva tela još uvek sačuvan. K a d a se svaki k o n t a k t p r e kine, nastupa smrt. U p o m e n u t i m stanjima odvajanje astralnog tela od fizičkog je spontano, nevoljno, nesvesno. Proces svesnog, voljnog, namernog izdvajanja astralnog tela iz spoja sa fizičkim naziva se u hermetizmu ASTRALNOM P R O J E K CIJOM. Taj proces je veoma komplikovan, a samih tehnika projekcije ima više. Do nedavno, astralna projekcija spadala je u oblast sasvim n e p r o verenih činjenica. Međutim, nagli razvoj eksperimentalne parapsihologije početkom osme decenije ovog veka nije mogao da ostavi po strani ni a s t r a l n u projekciju. Parapsihološki institut Stenfordskog Uni verziteta u SAD tražio je p u t e m oglasa nekoliko meseci dobrovoljce koji su u stanju da izvrše a s t r a l n u projekciju i sačuvaju pri tome p u n u svest o zbivanjima. Javio se mali broj ljudi a najbolje rezul tate postigao je američki slikar Inge Swann. Ispitivan je u strogo kontrolisanim laboratorijskim uslovima tokom 1972. godine. Sasvim uprošćeno prikazan eksperiment se sastojao u sleđećem. S w a n je ležao u jednoj prostoriji, držeći r u k u na k o n t a k t n o m dugmetu, koje je trebalo da pritisne u t r e n u t k u kad mu se astralno telo izdvoji ((jer je fizičko telo u stanju da funkcioniše po volji i za v r e m e projekcije). Sve vreme su registrovane elektronskim a p a r a t i m a p r o rnene njegovih moždanih (frekvencija i vrsta talasa) i telesnih aktiv nosti (puls, pritisak i dr.). Z a d a t a k mu je bio da svoju svest prenese uz pomoć astralnog tela, u susednu prostoriju, sve do o d r e đ e n e tačke, registruje i zapamti sve što se tu nalazi, da se vrati u svoje fizičko telo, da znak da je projekcija završena i odmah zatim reprodukuje sve što je na datoj tački zapazio. Radi kontrole e k s p e r i m e n t a nijedan od ispitivača nije ulazio u tu d r u g u prostoriju. U nju bi ušao slučajno odabrani subjekt, koji nije znao o kakvom se e k s p e r i m e n t u radi i 14
stavio bi na određeno mesto p r e d m e t koji je S w a n trebalo da zapazi tokom projekcije i reprodukuje. To su uglavnom bili crteži ili jednostavna geometrijska tela. Njih je odabirala treća grupa ljudi, koja nije imala n i k a k a v k o n t a k t ni sa ispitivačima ni sa osobom koja bi p r e d m e t unela u eksperimentalnu prostoriju. Reprodukcije Inge Swana bile su izvanredno tačne. Jedino nije uspevao da r e p r o d u k u j e boje. Da bi se izbegao n e n a u č a n prizvuk koji je poticao od naziva astralna projekcija, u stenfordskoj laborato riji iskovan je nov t e r m i n VANTELESNO ISKUSTVO, skraćeno O.O.B.E. (Out of body experience). L. 31. ASTROLOGIJA: Verovalno najbolja definicija astrologije je da je to izučavanje s t v a r n i h ili nepostojećih odnosa između kosmičkih dejstava i ljudskog organizma. Koreni astrologije su očito iskustveni. Ljudi su uočili da postoje izvesni odnosi između konstelacija nebeskih tela i zbivanja kako na zemlji (poplave, plodne i neplodne godine itd.), tako i u čoveku (ponašanje n o r m a l n i h i duševno bolesnih osoba, fiziološki procesi kao što je menstruacija i dr.). Iz takvih empirijskih opažanja razvila se astrologija, a zatim astronomija. Neke veze očito postoje, o tome zadnjih godina i egzaktna n a u k a govori. Pitanje je, u kolikoj meri te veze dozvoljavaju izvođenje astroloških zaključaka. Astrologija je fundirana na geocentričnom sistemu, koji je oborio Galilej. Davnašnji tvorci astrologije znali su za sunce, mesec i pet planeta. Neptun, Pluton i U r a n inkorporirani su kasnije u astrološki sistem, redom kojim su bili otkrivani. Polazeći od geocentričnog sistema, nebeska tela prividno putuju oko zemlje kružnom putanjom zvanom zodijak. K r u g je izđeljen na 12 j e d n a k i h delova, svaki od 30° i svaki predstavljen određenim znakom. Ciklus počinje znakom ovna, pod koji dolaze sve osobe rođene između 21. III. i 20. IV, zatim slede bik, blizanci, rak, lav, devica, vaga, škorpion, strelac, jarac, vodolija i riba. Zemljina rotacija oko ose dovodi do javljanja novog činioca, po učenju astrologije veoma značajnog — ascedenta, tj. planete koja je u t r e n u t k u rađanja sunca nad istočnim horizontom. Od značaja su dalje, 12 kuća koje su paralelne sa znacima zodijaka, descendent, m e đusobni odnosi planeta, uglovi pod kojima stoje, broj planeta u po ljima itd. itd. Na osnovu efemerida ili tabela p l a n e t a r n i h položaja astrolog može da izračuna konstelaciju nebeskih tela u bilo kojem t r e n u t k u , nad bilo kojim mestom zemljine površine i iz tih p o d a t a k a crta uprošćenu m a p u neba u t r e n u t k u rađanja neke osobe. Mnogobrojna istraživanja validnosti astroloških nalaza ne daju p o d u d a r n e rezultate. S jedne strane činjenica je da analize i zak15
ljučci poznatih astrologa nad istim podacima ne daju visoke kore lacije. Često su sasvim protivurečni. Sa druge strane ima podataka koji idu u prilog astrologiji. Linda Gudmen, poznati američki astrolog, u svojim nastupima na televiziji nepogrešivo je pogađala znak u kojem su rođeni slučajno odabrani subjekti, samo na osnovu posmatranja njihove fizičke konstitucije i kratkog razgovora (v. Nat Freedland: "The Occult Explosion"). Takođe je K. G. J u n g u svojim ispitivanjima sinhroniciteta statistički obradio podatke, dobijene na osnovu astroloških premisa o slaganju različitih znakova zodijaka, koji su se od nosili na nekoliko stotina bračnih parova i dobijeni rezultati o nji hovom emocionalnom slaganju odn. neslaganju daleko su prevazilazili ono što bi se dobilo samo na osnovu slučaja. I n t e r e s a n t n a su ispitivanja koja je vršio Dr. Leonard Ravitz sa Đuk Univerziteta. Pokazao je da se električni potencijal emocionalno poremećenih pacijenata menja prema m e n a m a meseca i da su p r o mene najveće kod najteže poremećenih. Sovjetski naučnik Podšibjakin statistički je utvrdio da se broj saobraćajnih nesreća učetvorostručuje prvog dana po izbijanju sun čevih pega u odnosu na statistički prosek. Ovakvih ispitivanja, koja pokazuju da kosmička dejstva zaista utiču na ljudska bića ima svakim danom sve više. Da li će ona potvrditi ili opovrgnuti osnovne postavke astrologije, za sada je neizvesno. L. 4, 14, 8, 29. ASTRUM ARGENTINUM (Srebrna Zvezda): Tajno hermetičko društvo koje je 1907. god. osnovao Alister Krauli (v.) u Londonu. P r o klamovani cilj organizacije bilo je ubrzanje svesne duhovne evolucije članova, anihilacija čovečjeg Ja i spajanje sa Svetim Anđelom Čuva rom. Metod je bio ritualna magija, a sredstva za izazivanje ekstatičnog slanja svesti seks i stimulativne droge. Društvo je, počevši od 1909. god., izdavalo svoj časopis " T h e Equinox". Dvadesetih godina ovo hermetičko društvo, često znano samo po inicijalima A. A., preraslo je u hermetički red O.T.O. (v.). AURA: Psihoenergetsko polje koje prožima i okružuje žive orga nizme, pod normalnim okolnostima nevidljivo golim okom. Auru imaju i neživi predmeti, ali se tu ne može govoriti o psihoenergetskom, već samo o energetskom polju. Bitna razlika je m e đ u t i m u tome što je polje oko neživih objekata postojano i nepromenjivo, dok je a u r a živih bića dinamičko polje ispunjeno neprekidnim p r o m e n a m a oblika, jačine i boje. Mnogi drevni hermetisti (kao i savremeni) tvrdili su da mogu videti auru. Najnovija parapsihološka eksperimentalna ispi tivanja potvrdila su postojanje aure (ili „polja s t r u k t u r e oblika", ili 16
,,bioplazmatičnog tela", ili „bioenergetskog tela") različitih boja i veli čine kod živih bića, čije se p r o m e n e odražavaju u fizičkom telu i obratno. Prvi su egzaktnim sredstvima snimili auru Semjon i Valen tina Kirlijan. Međutim, znatno pre Kirlijanovih engleski elektroterapeut Dr. Kilner (v. Kilner Volter) izumeo je specijalne naočare kojima se mogla sagledati aura. Zatim je Dr. Harold Bar (Harold Burr) profesor neuroanatomije sa Jejl Univerziteta, izneo tvrdnju (1935. godine) da je sva živa materija, od semena biljaka do ljudskog bića okružena i kontrolisana elektrodinamičkim poljem. Ovaj energetski ogrtač pred stavlja vrstu elektronskog kalupa. Dok se telo obnavlja, ovo energet sko polje obezbeđuje da novo tkivo uzme odgovarajući oblik. Nešto docnije Dr. Leonard Ravic (Ravitz), neuropsihijatar sa Jejla, utvrdio je da ljudski duh može uticati na sopstveno i tuđe psihoenergetsko polje. Najzad su, krajem šezdesetih godina, Kirlijanovi dobili zaslu ženo priznanje za svoje dugogodišnje napore i ispitivanje svojstava aure dobilo je veliki podstrek, tako da se svakodnevno objavljuju zna čajni novi doprinosi. Sovjetska škola parapsihologije pokazuje izrazitu tendenciju da većinu parapsihičkih pojava protumači delovanjem biopsihološkog polja. Tome su znatno doprinela ispitivanja sa obdarenim medijem Ninom Kulaginom. Dr. Genadij Sergejev konstruisao je nedavno dete ktor koji je u stanju da registruje postojanje bioenergetskog polja oko ljudskog organizma — sa odstojanja. Zahvaljujući tome uređaju, utvrđeno je da Kulagina postiže efekat psihokineze dovođenjem svog polja u stanje jakih vibracija i koncentrišući ga u pravcu svog pogleda. Dr Sergejev je došao do još jednog, možda najčudnijeg od do sadašnjih otkrića — telo klinički mrtvog čoveka poseduje još neko liko d a n a po smrti, bioenergetsko telo koje pulsira. Njegove vibracije registrovao je detektor Sergejeva sa odstojanja od 3,5 metra, utirući put novoj disciplini — tanatologiji — nauci o smrti i procesu umi ranja. Možda će uskoro biti bačeno više svetlosti na nalaz švedskog lekara Dr. Nils-Olof Jakobsona, iznet u njegovoj knjizi „Život posle s m r t i " (1973), da ljudsko biće u t r e n u t k u umiranja gubi u težini prosečno 21 gram. On je izvodio krajnje drastične, ali za n a u k u dragocene eksperimente, stavljajući kancerozne bolesnike u zadnjem sta diju oboljenja na hiper-osetljive vage, zajedno sa bolesničkom poste ljom. U trenutku kliničke smrti bilo je moguće utvrditi jasan gubitak težine. Ispitivanja na Saskačevan Univerzitetu u K a n a d i znatno su vese lija. Radeći sa tzv. Tompsonovim detektorom, koji je sličan a p a r a t u Sergejeva, jer na daljinu registruje energetsko polje oko čoveka, Dr. A b r a m Hofer i Dr. Harold Kelm utvrdili su da se može otkriti 17
nivo ljudske anksioznosti (zastrašenosti), da li je čovek smiren, prosečno napet, ili jako anksiozan. Sam pronalazač detektora Dejvid Tompson s m a t r a da energetsko polje čoveka deluje, na nesvesnom nivou, kao precizan detektor. Ljudi preko aure odmah osete strah, paniku ili prijateljski stav okoline. Da bi to dokazao Tompson je konstruisao i energetski odašiljač, koji imitira energetske vibracije straha. Ljudi su na njih odmah reagovali, pokazujući jasnu tendenciju da se uklone iz tog polja. L. 1, 29, 31. AUROBINDO GOZE ŠRI (1872—1950): J e d a n od najpoznatijih indijskih mistika ovog veka, filozof, pesnik i jogi. On je tvorac tzv. purna-joge ili integralne joge. Diplomirao je klasičnu istoriju i jezike na Kembridžu. Po povratku u Indiju uključio se u političku borbu za nezavisnost zemlje, kao član ekstremnog nacionalističkog krila koje je zagovaralo oružanu borbu. Bio je osuđen i u zatvoru, da bi očeličio telo i duh, počeo je da se intenzivno bavi jogom. Za k r a t k o vreme doživeo je sjajne vizije i iluminaciju, tako da se preobrazio u mistika. Upoznao je sve tradicionalne oblike joge i posle dugogodišnjeg iskustva sintetisao ih u novi sistem purna-joge. Za razliku od većine indijskih jogija i mistika Aurobindo nije propovedao povlačenje iz materijalnog sveta, već njegov preobražaj. Njegov sistem teži ,,spiritualizaciji" sveta, sveopštem bratstvu, prevazilaženju nacionalnih i verskih razlika. Kada je umro u 78. godini ,ostavio je za sobom veoma plodan opus i bezmalo 2000 učenika u svojem ašramu (školi) joge u Pondišeriju. Od njegove smrti svetovnu i spiritualnu stranu ašrama vodi njegova privržena sledbenica Mira Rišar. Gigantska ličnost Aurobinda još uvek lebdi nad Ašramom i broj sledbenika integralne joge, u svima zemljama sveta, penje se na desetine hiljada. U Tant, bivši gen. sekr. Ujedinjenih Nacija, koji je više od 40 godina sledio Aurobindovo učenje, pisao je da je „Aurobindo jedan od najvećih spiritualnih učitelja u istoriji čovečanstva." Njegovo duhovno nasleđe otelotvoreno je u Aurovilu, gradu sim bolu integralne religije, osnovanom 1968., u kojem b r a t s k i žive p r i padnici 120 nacija koji slede Aurobindovo učenje. Svi stanovnici Aurovila moraju se odreći sve svoje imovine i živeti pokoravajući se unutarnjim principima zajednice, koja podseća na eksperimentalno besklasno društvo. Kada se posada Apola-12 vraćala sa meseca, k o s m o n a u t Čarls Konrad obavestio je kontrolu leta na zemlji da vide neobjašnjivu svetlost, intenziteta Venere, kako postojano zrači iz tačke na istoku Indije. Ovaj fenomen primljen je bez iznenađenja u Aurovilu i celoj Indiji. Po tamošnjem shvatanju, spiritualna svetlost Velikog Učitelja osvetljavaće „staze" generacijama njegovih sledbenika. L. 27. 18
AUTOMATSKO PISANJE (slikanje i dr.): Aktivnosti koje ispoljavaju medijumi (v.) u stanju transa, bez ikakvog učešća svesti. Po Jungu, te aktivnosti predstavljaju direktno pražnjenje nesvesnlh sadržaja. AUTOMATIZAM: 1. U psihologiji, nesvestan refleksan akt. 2. U parapsihologiji to je automatsko funkcionisanje čula halucinatorne prirode. AUTOSKOPIJA: Parapsihološka sposobnost sagledavanja zbivanja u sopstvenom organizmu. Tvrdi se da joga, fakirizam i srodni sistemi hermetičkog treninga razvijaju tu sposobnost. AUTOSUGESTIJA:
Vidi hipnoza.
AVATARA: Inkarnacija ili otelotvorenje božanstva. Po učenju joge, vedante, teozofije i srodnih sistema to je ljudsko biće koje je završilo svoju kosmičku evoluciju i spojilo se sa apsolutnom svešću. Kao avatare navode se Hristos, Buda, R a m a k r i š n a i dr.
B
se
BAFOMET: Hermafroditsko biće, polu-čovek polu-jarac. Prvi put javlja u kultu Vitezova Templara za vreme Krstaških ratova.
BAKSTER KLIV (Cleve Bakster): Direktor i osnivač Baksterove škole za p r i m e n u detektora laži u Nju J o r k u ; poznati parapsiholog čije je najznačajnije otkriće postojanje tzv. P R I M A R N E P E R C E P C I J E kod nižih živih bića i, štaviše, kod organskih materija. U njegovoj školi više od dvadeset godina davane su instrukcije o primeni osetljivih detektora laži u isleđivanju. J e d n o m prilikom (1966), dok je u svojoj laboratoriji zalivao cveće u saksiji, pala mu je na pamet srećna ideja da pokuša da izmeri električne p r o m e n e u biljci, dok se voda penje iz korena u lišće. Pričvrstio je elektrode poligrafa na list biljke i p o s m a t r a o reagovanje. Na njegovo iznenađenje, biljka je reagovala na način koji podseća na ponašanje srca za v r e m e emocionalnog uz buđenja. Bakster se zapitao kako bi biljka reagovala na pretnju, da li bi bilo sličnosti sa ljudskom reakcijom, koja se dobija k a d a subjektu koga saslušavaju postave emocionalno nabijeno pitanje. Odlučio je da „zastraši" biljku zapaljenim palidrvcetom. U t r e n u t k u kad je doneo takvu odluku — znači pre nego što je dodirnuo biljku, pre nego što je uspeo da pruži ruku da dohvati šibicu — igla na poligrafu naglo je skočila. Biljka je reagovala na njegovu pretnju, a poruku je očito primila telepatski. 19
Bakster je nastavio da eksperimentiše, preteći biljci na različite načine i uvodeći svoje studente u nove eksperimente. Docnije je prešao na eksperimente u kojima je želeo da proveri da li biljka percipira ono što se zbiva sa drugim živim bićima i bez čovečjeg posredovanja. Organizovao je sasvim očigledan opit. Poslužio se apa ratom koji s vremena na vreme ubacuje kašikom (žlicom) sićušne ra kove, koji služe kao h r a n a zlatnim ribicama u sud sa ključalom vodom. Aparat je bio tako konstruisan da je u nepredviđeno v r e m e bacao račiće u vrelu vodu. Na tri biljke priključena su tri različita poligrafa, vrata su zaključana i sve osobe morale su da n a p u s t e školu. Pokazalo se da su biljke na s m r t račića reagovale tačno 11 puta od 13 izvršenih „egzekucija". Bakster je docnije utvrdio sposobnost ovakve p r i m a r n e percepcije kod veoma različitih oblika organskih materija — plodova voća i povrća, ameba i paramecijuma, gljivica kvasca i plesni, jaja i uzo raka krvi. Biljke su sposobne za telepatski kontakt na daljinu, dalje je utvrdio Bakster, pod uslovom da je prethodno bila u k o n t a k t u sa „odašiljačem". Na odstojanju od 25 km j e d n a biljka je reagovala na njegovu n a m e r u da je uništi. „Međunarodni časopis za parapsihologiju" („International J o u r n a l of parapsychology") izveštava da su mnogi parapsiholozi sa uspehom ponovili Baksterove opite, a neki su otišli i dalje. P a t r i k Stek i Džek Hagerti iz Kalifornije utvrdili su reakcije biljke pri samom pomenu imena osobe koja joj je prethodno pretila i vikala na nju. Zaključak Baksterov iz njegovih i sličnih eksperimenta je da po stoji p r i m a r n a ekstrasenzorna percepcija u svoj živoj materiji na nivou ćelije i da ta percepcija ne zavisi od postojanja nervnog sistema u bilo kojem obliku. L. 8, 15, 29, 33, 41. BEHTJEREV VLADIMIR (1857—1927): Ruski neurolog, jedan od velikana nauke, koji je dao velike doprinose psihologiji. Uporedo sa Pavlovom proučavao je uslovni refleks i n a u k u o ljudskom ponašanju koju je nazvao „refleksologijom". Nije imao nikakvih p r e d r a s u d a p r e ma parapsihičkim manifestacijama ljudskog duha. U svojoj labora toriji izvršio je seriju eksperimenata sa hipnozom životinja i telepat skim odnosom čovek-životinja, koji su pokazali da su neke životinje sposobne da p r i m e telepatske poruke i da, pod m e n t a l n o m (never balnom) hipnozom, izvrše izvanredno komplikovane zadatke (v. hipnoza). BEKON RODŽER (1214—1292): Filozof i hermetista, bio je p r e davač na Pariškom Univerzitetu, a zatim na Oksfordu. Stekao je za to vreme ogromno znanje matematike, astrologije i hernije. Najviše ambicija imao je za ostvarenje ideje o naučnoj osnovi magije. U lome cilju izvršio je mnoge eksperimente da bi proverio osnovne postavke 20
magije, divinacije i alhemije. Crkveni oci optužili su ga zbog bav ljenja magijom, tako da je u zatvoru proveo 4 godine. Neposredno potom je u m r o . Njegovu definiciju cilja filozofije mnogi savremeni hermetisti s m a t r a j u primenjivom na magiju: „Cilj svake istinske filo zofije je doći do znanja o Tvorcu sticanjem znanja o svetu." Bekon je bio istinski vizionar, što njegova dela nesumnjivo pokazuju. U svo joj „Raspravi o tajnim radovima prirode i o veštini" predvideo je pronalaske koji su realizovani mnogo vekova docnije — viseće mo stove, letilice, vozila koja neće vući konji i dr. BELZEBUB: P r i n c demona, arhiđavo, u hijerarhiji demona odmah iza Satane. U staroj sirijskoj religiji s m a t r a n je kraljem demona. BEME JAKOB (1575—1624): Nemački filozof-mistik i alhemičar. Izvršio je veliki uticaj na romantičare. U mladosti je bio pastir, a zatim obućar. Intenzivno je proučavao hermetiku i mistiku, pisao dela iz tih oblasti. U njima je, pod velom alhemijskog simbolizma t u mačio ljudsku prirodu i n a s t a n a k univerzuma. S m a t r a o je da su raj i pakao simboli duševnih stanja čovečjih. Povukao je paralelu između alhemijske transformacije metala i moralnog usavršavanja — kao što se metali prečišćavaju i p r e t v a r a j u u plemenite, tako se i ljudsko biće procesima spiritualnog prečišćavanja približava svojoj božanskoj prirodi. U tom pogledu Beme je preteča Jungov. Njegov mistični sistem nazvan je teozofskim, jer je učio „svetoj mudrosti", ali se suštinski razlikuje od teozofije 19. stoleća. Berne je imao brojne sledbenike. J e d a n od najpoznatijih, K u l m a n spaljen je na lomači u Mo skvi 1689. jer je tvrdio da je u k o n t a k t u i sa bogom i sa đavolom. Drugi njegov sledbenik Gihtel, osnivač sekte Anđeoske Braće, objavio je 1682. u Amsterdamu celokupna dela Jakoba Bema, svoga učitelja. BENSON HERBERT: Savremeni engleski parapsiholog, koji parapsihologiju naziva parafizikom. Godine 1965. osnovao je Parafizičku laboratoriju u Dauntonu u Engleskoj, čiji je danas direktor. On je proširio polje istraživanja sa telepatije, hipnoze i vidovitosti na istra živanje dejstva psihičke energije na neživu materiju. Benson i saradnici naširoko koriste tehničke uređaje da bi takva dejstva merili kao i ostale fizičke pojave. Njihova istraživačka ekipa je čest gost kuća za koje se kaže da su „posednute duhovima", kakvih ima mnogo u Engleskoj. Umesto vilinskih ražlji i viska, kojima se obično služe amateri, Benson takve kuće ispituje savremenim elektronskim uređa jima, kao što su osetljivi termometri, indikatori vlažnosti i elektrostatičke sonde. U mnogim odajama, za koje se tvrdilo da su posed n u t e duhovima, Benson je utvrdio u određeno doba noći, kad se obično „javljaju duhovi", opadanje t e m p e r a t u r e za 1°C u odnosu na okolne prostorije. Ako bi se ova toplotna energija preobrazila u mehaničku, 21
dobila bi se količina energije dovoljna da sve stvari u prostoriji počnu da skaču, lete i da se pomeraju uz buku. Po Bensonu, samo na takav hladnorazumski način treba gledati na fenomene medijumstva, duhove i sl. U Parafizičkoj laboratoriji u D a u n t o n u originalnim eksperimen tom sa tzv. lako-pokretnim sistemima očigledno je pokazano dejstvo ljudskog bića na neživu materiju. L a k o p o k r e t n i sistem čini niz za pečaćenih staklenih tegli sa slamčicama koje slobodno vise, vezane za svoju sredinu tankim nitima. U praznoj sobi slamčice su usmerene u različitim pravcima. Nekoliko m i n u t a po ulasku ljudskog bića u tu prostoriju, slamčice počinju da se kreću sve dok se ne postave paralelno. Benson još ne daje objašnjenje ovog fenomena, ali ga sa sigurnošću registruje. „Nauka je nalik na sveću koja gori u mraku, kaže H e r b e r t Benson. T r u n znanja je u svetlosti plamena, a svuda okolo je m r a k neznanja. Gde se svetlost dodiruje sa mrakom, tu leži parafizika." L. 3. BERILISTIKA: Proricanje pravljenog od berila.
budućnosti
iz
magijskog
BHAKTI: Mistična ljubav. Bhakti-joga je j e d n a joge, zasnovana na sveopštoj ljubavi.
ogledala
na
od glavnih vrsta
BIBLIOMANTIJA: Metod proricanja na osnovu knjiga, obično biblije. Knjiga se nasumice otvori i prst se bez gledanja stavlja na tekst. Reč na koju prst p a d n e služi kao osnova proročanstva. BIOFIDBEK (Biofeedback): J e d n a od najmlađih oblasti biopsihologije, koja je zahvaljujući svakodnevnom publikovanju brojnih no vih doprinosa u izvanredno jakoj ekspanziji. Do nas su, nažalost, doprli samo izbledeli odjeci tih novih zbivanja u vidu popularnih članaka u dnevnoj štampi, tako da na našem jeziku ne postoji ni adekvatan izraz za tu oblast, već se koristi izvorni engleski izraz „biofidbek". Našem jeziku bi, po svoj prilici, najbolje odgovarao ter min „biopsihološko učenje". Reč „biofidbek" je kovanica, čije značenje postaje jasnije tek kad se odredi drugi deo reči — ,,fidbek", koji je pozajmljen iz teh nički nauka. „FIDBEK" se definiše (časopis „Electrical Engineering" br. 70, oktobar 1950. godine) kao „sistem kontrole koji teži da održi određen odnos između dva promenljiva sistema veličina poređenjem funkcija ovih veličina i korišćenjem njihovih razlika kao sredstva kontrole." Ova definicija postaće jasnija kada, u jednostavnom primeru, uporedimo fidbek sa Papinovim loncem, koji se u današnje vreme koristi u obliku tzv. „ekspres lonca" za kuvanje hrane. To je običan zatvoren sud za kuvanje, čiji je poklopac pod izvesnim 22
pritiskom. K a d a pritisak pare u loncu pređe određenu jačinu, on diže poklopac i p a r a izlazi napolje smanjujući na taj način u n u t r a š nji pritisak. To dovodi do ponovnog zatvaranja suda, pritisak ponovo raste itd., čime se održava stalan pritisak u loncu. Model fidbeka primenjiv je na sve telesne aktivnosti. Fiziološki termin za fidbek je „homeostaza", odnosno održavanje biološke rav noteže u organizmu. Naše telo je u stalnoj biološkoj ravnoteži. U njega unosimo hranljive materije, tečnosti i kiseonik, a istovremeno eliminišemo suvišne materije. Tako održavamo unutrašnju ravnotežu. P r i merice, telesna t e m p e r a t u r a je stalna veličina, koja se održava siste mom nervno-telesnog fidbeka. K a d a se naprežemo stvara se veća količina toplote u organizmu; nervni završeci obaveštavaju centre u mozgu o povećanju t e m p e r a t u r e ; mozak šalje nervne impulse znoj nim žlezdama u koži i one počinju da luče znoj, oslobađajući telo suvišne toplote; opadanje t e m p e r a t u r e biva saopšteno centrima u moz gu; oni šalju nervne impulse znojnim žlezdama i znojenje se p r e kida. I tako večito. Biofidbek ili biopsihološko učenje određuje se najčešće kao teh nika treninga i poučavanja nervnog sistema u kojoj se koriste ele ktronski instrumenti da bi se pojačale ili suzbile promene u orga nizmu kao što su krvni pritisak, mišićna napetost, t e m p e r a t u r a , br zina pulsa i, što je od najveće važnosti, promene u moždanom elek tričnom pražnjenju. Ove promene p r e t v a r a j u se u zvučne ili svetlosne signale. Brojnim ponavljanjima subjekti treninga postepeno n a u če da poistovećuju ove spoljašnje signale (svetlosne i zvučne) sa pomenutim u n u t r a š n j i m promenama, a to je prvi i najvažniji korak do sposobnosti da ih po volji izazovu. Budući da su p r o m e n e u mož danim talasima najčešće pominjane, često se kao sinonim za biofidbek koristi izraz „kontrola alfa talasa" ili k r a t k o „alfa kontrola", m a d a je biofidbek znatno širi termin i obuhvata kontrolu najraznovrsni jih stanja organizma i ima dalekosežniju primenu. Kontrola možda nih promena je samo jedna od oblasti biofidbeka, istini za volju grana sa najdinamičnijim razvojem i najvećim brojem sledbenika. Osnovno tehničko sredstvo za trening električnih p r o m e n a u moz gu je elektroencefalograf (EEG). Svi ostali noviji tehnički uređaji stvoreni su njegovim usavršavanjem. EEG je uređaj koji prima i registruje promene u električnom potencijalu moždanih ćelija. One se svode na promene u električnom naboju, koji se neprestano menja sa pozitivnog na negativni. Kada se te promene prikažu na hartiji, one daju talasasti oblik. Različite promene (u n a p o n u i učestalosti) daju talase različitog oblika. Eksperimentalno je u t v r đ e n o da razli čita psihička stanja daju karakteristične moždane talase. Oni se, p r e m a učestalosti promena, dele na 4 vrste: DELTA talase (od 0,5—3 23
cikla u sekundi) koji prate stanja sna i depresivne psihoze; TETA talase (od 4—7 c/sec.) koji prate kreativne n a p o r e i sanjarenje; ALFA talase (8—12 c/sec.) koji se javljaju k a d a su oči zatvorene, a subjekt u stanju relaksirane budnosti koje p r a t i osećanje blage prijatnosti i BETA talase (13—30 c/sec) koji p r a t e budno stanje i m e n t a l n u kon centraciju na čulne draži. U n u t a r ovako razgraničenih oblasti postoje velika variranja. P r i mera radi, alfa talasi istog subjekta razlikuju se kada su mu elek trode stavljene na prednji i na zadnji deo glave, talasi iz leve i desne moždane hemisfere nisu uvek isti itd. U praksi se najplodonosnijom pokazala kontrola alfa talasa, od nosno njihovo voljno izazivanje. Kako je psihičko stanje koje kao senka p r a t e alfa talasi stanje relaksirane budnosti, zadovoljstva, p r e stanka tenzije i utučenosti, ono je u većini programa za biofidbek trening glavni cilj. To složeno psihofizičko stanje naziva se „alfa stanjem"; za subjekta u tom stanju kratko se kaže da je ,,u alfi". Biofidbek je za samo desetak godina otvorio nepregledno polje mogućnosti. O novim oblastima primene svakodnevno se saopštava. 1970. godine održan je prvi kongres Društva za istraživanje biofidbeka (Biofeedbeck Research Society), koje je tada brojilo oko 300 članova-naučnih istraživača. Najšire mogućnosti javile su se na području psihosomatskih oboljenja i takozvanih izmenjenih stanja svesti. Za sada se biofidbekom uspešno leči hipertenzija (povećani krvni pri tisak koji je najčešći uzročnik srčanih i moždanih u d a r a ) ; na Meningerovom institutu u SAD postignuti su značajni uspesi u lečenju mi grene kroz biofidbek kontrolu temperature i količine priticanja krvi u čeoni deo mozga; postignuti su prvi rezultati u terapiji čira u sto maku — ovde je kontrolisano lučenje stomačne kiseline; sa uspehom se leče razne vrste fobija. Zahvaćene su ranije neslućene oblasti. U eksperimentalnoj školi Endži Nel (Angie Nall) u Bimontu, USA, uspelo se, kroz kontrolu alfa talasa, u lečenju hiperaktivnosti i m u canja dece. Taj uspeh naveo je Endži Nel da izjavi: „Pronašli smo sredstvo koje će zameniti sedative, jer zašto smirivati dete medika mentima, kada ga kroz alfu možemo poučiti da se opusti i kontroliše svoje ponašanje i osećanja?" Pionir na polju treninga alfa stanja je Dr Džoe Kamija (Joe Kamiya) sa Porterovog neuropsihijatrijskog instituta u S a n Francisku. Prvi je uočio i obznanio da je moguće obučiti svakog laika da namerno, po volji izaziva alfa stanje. Kamija je, tragajući za objektiv nim kriterijumima ispitivanja psihičkih iskustava, došao na ideju da uporedi opise snova svojih subjekata sa moždanim električnim p r o m e n a m a koje su pratile snove. Koristeći filter na EEG-u, koji je pro puštao samo talase određene frekvencije, utvrdio je da njegovi sub24
jekti mogu da produkuju alfa talase. Uključujući zvono mekog i prijatnog zvuka u EEG, tako da se zvuk zvona javljao svaki put kad bi subjekti proizveli alfa talase, oni su bez mnogo teškoća naučili da povezuju zvučni signal sa alfa stanjem i tako stekli sposobnost kontrole nad njim. Zvučni signal bi trajao sve vreme dok bi subjekt bio u alfi. Uskoro se pokazalo mogućim da se, daljim treningom, poveća ili smanji voltaža talasa, da se talasi uspore, ubrzaju itd. Nedugo potom konstruisani su novi uređaji koji produkuju svetlosne signale kada je željeno stanje postignuto, često svetlost raz ličitih boja za različita stanja. Kao gljive posle kiše nikle su u Ame rici mnogobrojne kompanije koje proizvode i prodaju uređaje za individualni biofidbek trening, među kojima najistaknutije mesto ima ,,Aquarius Electronics" iz Mendosina, u Kaliforniji. Javili su se i novi uprošćeniji sistemi treninga, koji su znatno skratili vreme obuke. Barbara B r a u n iz bolnice Sepulveda u Los AnĐelesu, inače predsednik Društva za istraživanje biofidbeka, iznosi da njen sistem alfa treninga, u kojem su subjektu sve vreme oči otvorene, daje spo sobnost izazivanja alfe kroz obuku koja traje samo 45 minuta. Po njenom tvrđenju, za tri takva časa 50% subjekata bilo je u stanju da po volji produkuje sve četiri vrste moždanih talasa. Shvatljivo je da su među prvima parapsiholozi ispoljili veliko interesovanje za mogućnost treninga alfa stanja. Još 1929. godine nemački psihijatar Hans Berger, koji je otkrio alfa i beta talase, pokušao je da objasni telepatiju njihovim dejstvom. Ubrzo je odu stao od takvog objašnjenja, jer je utvrdio da su oni suviše slabi da bi poslužili kao nosioci telepatskog prenosa, pogotovu na većim odstojanjima. P r v u vezu između alfe i parapsihičkih iskustava, u konkretnom slučaju medijumskog transa, utvrdio je psihijatar Grej Volter (Grey Walter) ispitujući čuvenog medija Ejlinu Garet. Od njegove jedno stavne konstatacije da „neka veza'' postoji, pošao je dr Džoe Kamija upoređujući alfu sa parapsihičkim stanjem transa t r e n i r a n i h okultista, zen-kaluđera i jogija, ali su do stvarno značajnih rezultata došli psiholozi Tokijskog Univerziteta Akira K a s a m a c u i Tomio Hiraji — utvrdili su značajnu korelaciju između sposobnosti da se izazove alfa stanje i godina provedenih u treningu zen-meditacije. Takođe su utvrdili nesumnjivo postojanje alfa talasa dok su njihovim neobičnim subjektima oči bile otvorene. Kod kaluđera sa više od 20 godina prakse javljali su se po volji i teta talasi. Psiholog Jošiharu, vršeći uporedna ispitivanja, oborio je ukorenjeno shvatanje da mistici u stanju meditativnog transa bivaju odsečeni od sveta. Naprotiv, oni imaju daleko jasniju svest o svima zbivanjima oko njih, ali su u stanju da spreče da ta zbivanja poremete njihovo duševno stanje. 25
Slična ispitivanja vršili su bračni par psihologa Elis i Elmer Grin (Alyce i Elmer Green) na Meningerovoj klinici u Topeki, USA, 1970. godine. Subjekt je bio Svami R a m a (Swami Rama), poglavar jednog od najpoznatijih joga ašrama (škola) u Indiji. Pod strogom laboratorijskom kontrolom ovaj Hindus je zaustavio srčane pulsacije u trajanju od 17 sekundi, izazvao značajno povećanje t e m p e r a t u r e jedne strane tela u odnosu na drugu i po volji produkovao različite moždane talase. Van svake sumnje ispoljio je sposobnost da u b u d n o m stanju izazove delta talase, koji su karakteristični za stanje dubokog sna, pa ipak svest mu je sve vreme bila sasvim očuvana. To stanje Svami je nazvao „joga snom" i u njega je stupao i prekidao ga bez vidljivih napora. Dok je bio u stanju takvog transa, eksperimentatori su mu čitali izvestan broj jednostavnih rečenica. Mada većina ljudi nije u stanju da ponovi šta se oko njih govori dok su u stanju dubokog sna, Svami je bez greške reprodukovao 85°/o rečenica, a ostale je prepričao svojim rečima. Ne manje značajna istraživanja o vezi između alfe i parapsihičkih fenomena vrsili su tokom 1971. godine članovi Američkog D r u štva za psihička istraživanja Čarls Onerton i Rea Vajt (Charles H o norton i Rhea White). Subjekti u eksperimentima bili su učenici srednjih škola. Pogađali su E S P k a r t e (v. Zenerove karte). Sve vreme eksperimenta praćena je njihova aktivnost EEG-om. Rezultati esperimenta su pokazali da su subjekti, koji su u t r e n u t k u pogađanja karata imali veću količinu alfa talasa na elektroencefalogramu, po stigli značajno bolje rezultate u vančulnoj percepciji od subjekta koji nisu ispoljili alfa aktivnost ili su je ispoljili u neznatnoj meri. Dr Karl Ozis (Karl Osis), jedan od rukovodilaca Američkog d r u štva za psihička istraživanja, utvrdio je, ispitujući dejstvo meditacije na vančulnu percepciju, da su dva subjektivna činioca uvek pri sutni kod značajnog ispoljenja vančulne percepcije: 1. relaksirana otvorenost p r e m a svima dražima, praćena osećanjem bliskosti sa dru gim ljudima (a taj se činilac umnogome svodi na alfu) i 2. pojačanje i promena stanja individualne svesti. Teško je reći šta konkretno znači ovaj drugi činilac. S t v a r se dalje komplikuje time što ne postoji slaganje opisa subjektivnog stanja za vreme alfe d a t i h od različitih ljudi. Opisi su veoma raznoliki, kao i elementi koji se navode kao najznačajniji. Osećanje mirnoće je često prisutno, ali ga izvesni sub jekti ne doživljavaju. Neki saopštavaju da imaju utisak da lebde u prostoru ili vodi, drugi da tonu, trećima dominira osećanje da su od peska koji se osipa itd. Isto tako raznoliki su postupci subjekata u izazivanju alfe. Neki zamišljaju beskrajnu m i r n u morsku pučinu, drugi se sećaju lepih doživljaja, ali ima i takvih koji prizivaju sećanja na sukobe i svađe sa članovima porodice itd. 26
Ako bismo želeli da procenimo varljivi t r e n u t a k sadašnjeg sta nja biofidbeka, mogli bismo reći da je situacija rovita i neodređena u pogledu poznavanja suštinskih činilaca u ovoj oblasti, ali da smo očito zakoračili u nove prostore psiholoških i parapsihičkih istraživanja. L. 8, 11. BLAVATSKA HELENA PETROVNA (1831—1891): Glavni ideolog Teozofskog pokreta i osnivač Teozovskog društva. Rođena je u J e katerinoslavu. Rano se udala i razvela. K r a t k o vreme po razvodu obrela se u Istanbulu, gde je radila u cirkusu. Zatim boravi neko vreme u Kairu, gde učestvuje u više spiritističkih seansi. Putuje u SAD, gde sreće pukovnika Olkota (Olcott), okultistu velikog iskustva i zajednički proučavaju spiritističke fenomene. Blavatska je sa lako ćom izazivala fenomen dematerijalizacije, ali se sa sigurnošću zna da se bar u nekim seansama služila trikovima. Njihova zajednička aktivnost privukla je pažnju mnogih, tako da bez teškoća osnivaju Čudesni Klub (Miracle Club). Uskoro im se pridružio uticajni advokat i hermetista Viljem Džadž (William Judge) i njih troje osnivaju u Nju J o r k u 1875. Teozofsko društvo. Nedugo potom Blavatska objavljuje „Neotkrivenu Izidu" („Isis Unveiled"). Po tvrđenju teozofa, njenih savremenika, Blavatska je materijal crpela na osnovu vidovitog sagledavanja „akašičnih tragova", dok neki njeni kritičari tvrde da se inspirisala okultnomističnim romanima Litona Bulvera (v.). Teozofski pokret, čiji su glavni centri postali London i Adijar u Indiji, širio se veoma brzo po svetu, uprkos mnogih sasvim osno vanih napada na etiku Blavatske. U 1888. godini Blavatska objavljuje svoje glavno delo „Tajna d o k t r i n a " (The Secret Doctrine"), kojim je postavljen k a m e n temeljac teozofskog učenja. Ovaj rad pojavio se u vreme jako pogodno za širenje okultnih učenja. Razvoj nauke krajem prošlog veka lišio je čoveka vrhovne vrednosti koju su mu sve religije vekovima pridavale, stavljajući ga u središte svemira. Teozofija mu je to osećanje neštedimice vraćala dajući ljudskoj egzistenciji nov smisao — duhovni razvoj, kroz se riju rađanja i seljenja duša do stadija adepta, koji je oslobođen daljeg inkarniranja. Tako je naglasak stavljen na reinkarnaciju i zakone karme, odnosno moralno usavršavanje. Po teozofskoj doktrini cela ljudska rasa napreduje tokom milenija stazom kosmičke evo lucije, ali pojedinac u tome procesu nije pasivan — pojačanim napo rom u svome svesnom etičkom usavršavanju on može da ubrza svoju spiritualnu evoluciju i ranije dostigne njen cilj. 1891. Blavatska je umrla, ostavljajući Teozofski pokret u očitoj ekspanziji, ali i sa klicama budućih sukoba i rascepa. Ona je ,naime, svoj autoritet zasnivala u velikoj m e r i na tvrđenju da je u ličnom 27
kontaktu sa adeptima-spiritualnim majstorima, koji neumorno bdiju nad razvojem ljudskog roda i povremeno se njoj javljaju da bi joj dali instrukcije. Doktrina o Učiteljima pokazala se kao nesrećno n a sleđe za pokret. Posle smrti Blavatske, mnogi do tada anonimni teozofi proklamovali su da su Učitelji sa njima stupili u kontakt, objav ljujući o tome knjige, osnivali sopstvene lože i veće organizacije. Ani Bezant, bliska saradnica Blavatske, izjavila je da je primila pisma od Velikog Učitelja i tako postavila svoju k a n d i d a t u r u za vo deće mesto u pokretu. Pitanje vodstva se, međutim, iskomplikovalo jer je i Džadž, po svome tvrđenju, primio takva pisma. Sukob koji je izbio doveo je do toga da se Džadž, zajedno sa većinom američkih teozofa izdvojio osnovavši „Teozofsko društvo u Americi". K r a t k o vreme potom Džadž umire i na njegovo mesto dolazi K a t a r i n a Tingli (Katherine Tingley), koja je razvila veoma široku socijalnu aktivnost, na nezadovoljstvo mnogih članova, koji su želeli da pokret ostane ezoterično društvo. Nekoliko grupa se ubrzo otcepilo. Svima njima je zajednička samo tvrdnja da je jedino njihovo učenje ispravno. U Engleskoj je neposredan uzrok sumnji, cepanja i opadanja ugleda Društva bio nagli uspon teozofa Lidbitera (Leadbeater), autora brojnih teozofskih rasprava i bliskog saradnika Ane Bezant. Lidbiter je očito imao jake homoseksulane sklonosti p r e m a mladićima (v. F. King: „Sexuality, Magic and Perversion"), a kako su mu, kao a u t o ritetu za teozofsku pedagogiju, neki teolozi poveravali sinove na vaspitanje, izbio je veliki skandal, koji je doveo do sudskog procesa i naglog opadanja ugleda društva. Tome je doprinela i afera sa Krišnamurtijem, mladim Hindusom koga je Lidbiter na osnovu svojih „vidovnjačkih istraživanja" proglasio mesijom, Hristosom nove epohe. Džidu Krišnamurti (v.) je neko v r e m e trpeo n a m e t n u t u ulogu, a zatim se javno odrekao svoga mesijanstva, što je izazvalo veliku nelagodnost većine članova. Možda najozbiljniji u d a r a c teozofiji naneo je Rudolf Štajner (v.), vođa nemačke sekcije Društva, odcepivši se sa svojim istomišljeni cima i osnivajući Antropozofsko društvo, koje je pod njegovim vođ stvom doživelo veliku ekspanziju. Pozitivne karakteristike Teozofskog pokreta jesu: naglasak na m o gućnosti da sam čovek ličnim naporom ubrza svoj duhovni razvoj i, na taj način, usred zbunjujućeg tehnološkog žrvnja 20. veka, n a đ e ponovo težište u sebi. Teozofija je zatim ukazala na d u h o v n e vrednosti Istoka i dovela do boljeg poznavanja indijske k u l t u r n e baštine i približila dve kulture, na prvi pogled toliko različite. Opšti h u m a nizam, uzdignut na pijedestal najvišeg ideala, tolerancija i milosrđe svakako su veliki doprinosi ovog pokreta. Poznavaocu prilika pada u oči visok moralni nivo prosečnog teozofa. Korupcija, varanje, pod28
metanje nogu, tako česti u vrhovima teozofske hijerarhije, kao da su potpuno odsutni kod prosečnog člana organizacije. To su, po pravilu, mirni, tolerantni i etički vredni ljudi, usmereni na čovekoljublje i lično usavršavanje. Mnogi teozofi aktivni su u milosrdnim organiza cijama, zdravstvu i institucijama koje brinu o hendikepiranim ili posrnulim osobama. A svaka doktrina koja regrutuje i stvara takve pojedince, od nesumnjive je društvene vrednosti. L. 4, 17, 40. BON-PO: VII v. n. e.
Škola
tibetanske
magije,
koja
je
dostigla
procvat
u
BOŠKOVlC RUĐER (1711—1787): Dubrovački filozof, m a t e m a t i čar, fizičar, pesnik, inženjer, astronom i svetski putnik. J e d a n od najistaknutijih umova svoga vremena. Njegove teorije i pogledi bili su znatno podcenjeni, jer su bliži naučnom i filozofskom mišljenju dvadesetog nego osamnaestog veka. Studirao je na Jezuitskoj školi u Rimu matematiku, astrologiju i teologiju. Po završetku formalnog školovanja 1728. stupio je u Red Isusovaca. 1736. godine objavljuje naučni rad o sunčevim pegama i od tada počinje njegova svestrana naučna i filozofska delatnost. Osnovao je astronomsku opservatoriju kod Milana. Samostalno je izveo Simsonov izraz za astronomsku refrakciju i izračunao dimenzije i spljoštenost zemlje prema merenjima podnevačkih stepeni. Takođe j e , radeći kao astronom, dao ori ginalan geometrijski metod određivanja putanja kometa. Bio je jedno vreme naučni savetnik u Vatikanu, a zatim je naširoko putovao po Evropi i Aziji. Sledeći svoju intuiciju, počeo je arheološka iskopa vanja na istom mestu na kojem je docnije Šliman otkrio Troju, ali nije imao vremena da okonča svoj rad. Neko vreme radio je u Lon donu, gde je 1760. izabran za člana Kraljevskog Društva ( A k a d e m i j e nauka). Tom prilikom objavio je poetski rad o svojstvima sunca i meseca, koji je naveo njegove savremenike da izjave: „Ovo Njutn govori kroz usta Virgilija". Nakon toga nekoliko godina je radio u Parizu, gde je bio direktor odeljenja za optičke instrumente francuske mor narice. Umro je u Milanu. Njegov glavni rad, u kojem su izloženi pogledi na s t r u k t u r u materije, prostor, vreme i sve ostale značajne pojave, jeste „Teorija p r i r o d n e filozofije". Danas je očito da je Bošković daleko prevazišao nauku svog vremena. Zastupao je unitarističku teoriju u n i verzuma po kojoj su prostor, vreme i materija sačinjeni od elemen t a r n i h čestica bez dimenzija. Intenzivno je proučavao alhemiju. Četiri alhemijska elementa — vazduh, vatru, vodu i zemlju — tumačio je je načinom na koji se elementarne čestice, koje su izvor svake sile, kombinuju, a to shvatanje je osnov hermetike, posebno alhemije. L. 30. 29
BREID DŽEJMS: Engleski lekar koji je prvi upotrebio „hipnoza" i koji je tu pojavu intenzivno proučavao.
termin
BUDA (560—480 pre n. e.): Buda na sanskritskom znači „prosvetljeni". Tako je prvi nazvan Sidharta, osnivač budizma. Nazvan je i Gotama, što znači „onaj koji je postigao svoj cilj". Plemić po r o đenju, Sidharta se odrekao bogatstva, slave i zemaljske moći i, posvetivši se asketizmu i meditativnom životu, postigao nirvanu (ništavilo) i prosvetljenje. Ostatak života proveo je putujući Indijom i propovedajući svoju nauku. BUDIZAM: Filozofsko-religiozni sistem S i d h a r t e Gotame (Bude). Osnovne postavke budizma su „četiri plemenite istine": a. život je patnja; b. uzrok patnje je želja za životom; c. čovek se može oslo boditi patnje samo gušenjem želje za životom i d. do spasenja (koje se naziva nirvana ili ništavilo) vodi osmostruka staza: 1. prava vera, 2. pravi život, 3. prava odluka, 4. prava reč, 5. pravi čin, 6. prava težnja, 7. pravo mišljenje i 8. prava sabranost. Tokom vekova budizam se proširio u širokim n a r o d n i m sloje vima i prekoračio je granice Indije. Vremenom došlo je do diferen ciranja na dve glavne g r a n e : hinajana (mala kola) budizam, raširen uglavnom na Cejlonu (Sri Lanka) i mahajana (Velika kola) u Tibetu, Mongoliji, Kini, J a p a n u i Koreji. U 19. stoleću, približavanjem kul tura Istoka i Zapada, budizam je počeo delovati i na evropsku filozofiju (Šopenhauer).
C CEREMONIJALNA MAGIJA: Razrađen i strogo određen skup verbalnih i gestovnih postupaka kojima praktičar deluje na sopstveno nesvesno sa ciljem izazivanja najveće moguće koncentracije na cilj magijske operacije. CERERA: Rimska boginja zemljoradnje i plodnosti. tologiji to je Demetra. CEROMANTIJA:
Proricanje
pomoću
rastopljenog
U
grčkoj
mi
voska.
Č
i u 30
ČAKRA: Na sanskritskom znači točak. Čakre su po učenju joge teozofije psihofizički centri energije, smešteni van fizičkog tela, tzv. astralnom telu (v.). Po joga-doktrini m e n t a l n a koncentracija
na čakre, povezana sa ritmičkim disanjem, ličitih parapsiholoških sposobnosti. ČEIRO: Pseudonim Luisa Hamona, o hiromantiji i poznatog h i r o m a n t a .
dovodi
pisca
do
buđenja raz
mnogobrojnih
knjiga
ČELA: Učenik spiritualnih učenja u Indiji, naročito u jogi i vedanti. Čela je neka vrsta šegrta, koji se potpuno posvetio duhovnim disciplinama i znanje prima u direktnom k o n t a k t u sa spiritualnim učiteljem, Guruom. ČELINI BENVENUTO (1500—1571): Slavni italijanski vajar, zla t a r i pisac t r a k t a t a o vajarstvu. Živeo je i radio u Firenci, Rimu i Parizu. Njegovu autobiografiju, koja je značajan izvor podataka za k u l t u r n u istoriju renesanse, preveo je na naš jezik poznati pesnik Tin Ujević pod naslovom „Moj život". Čelini se veoma interesovao za okultizam, naročito za evokativnu magiju, (v. magija), u kojoj se prizivaju duhovi i demoni. U autobiografiji detaljno je opisao jedno takvo iskustvo: „Sveštenik, impresivno odeven kao i svi čarob njaci, počeo je da crta na tlu čudesne krugove. Po njegovoj želji mi smo doneli dosta retkih mirisa i nekakav tamjan koji je širio odvratan smrad. Kad je sve bilo spremno, mag je otvorio glavni krug i, uzimajući svakog ponaosob za ruku, uveo nas u n u t a r kruga. Dao je pentakl drugom nekromantu, svome p a r t n e r u i zapovedio mu da zapali tamjan u odgovarajućem trenutku, dok smo mi ostali trebali da pazimo na vatru. Konačno, evokacija je počela. Ceremonija je trajala ispunio legijom demona. tavljajući da se okupio k a o : „Benvenuto, zatraži lim da budem opet sa Te noći, nažalost, nisu radoznalost.
više od sat i po kad se iznenada Koloseum Ja sam pazio na mirise, a mag se, pretpo dovoljan broj demona, okrenuo meni i r e od njih nešto". Na šta sam odgovorio: „Že mojom ljubavnicom sa Sicilije, Anđelikom". ispunili moj zahtev, ali sam bar zadovoljio
Čarobnjak mi je zatim rekao da je neophodna nova operacija i obećao mi je da će mi, šta god da zatražim, svaka želja biti ispu njena. Opomenuo me je, međutim, da povedem sa sobom jednog dečaka koji nije imao nikakvog iskustva sa ženama. I tako sam poveo svog šegrta, koji je tada imao oko 12 godina. Sa nama su takođe bili Vinčenco Romoli, moj pratilac sa prethodne seanse i izvesni Agnolino Gadi, naš bliski prijatelj. K a d a srno stigli na određeno mesto,m a g je počeo sa istim p r i p r e m a m a kao i prvog puta, ali ovog puta behu mnogo d e t a l j n i j e . . . Otpočele su čudesne inkantacije, za vreme kojih je mag prizivao po imenu mnoštvo demona, koji su svi vodili po nekoliko legija duhova i kojima je on pretio imenom večitog i nestvorenog Boga koji vlada njima, pri čemu je koristio hebrejski, 31
grčki i latinski jezik. Gotovo odmah amfiteatar se ispunio demonima, stotinu puta brojnijim nego pri prvom p r i z i v a n j u . . . Podstaknut od maga još jednom sam izrazio želju da ponovo vidim Anđeliku, posle čega se ovaj okrenuo meni i rekao mi: „Slušaj, upravo sada su nam obelodanili da ćeš najdalje za mesec dana biti sa njom" . .. Čim je na moje pitnje dat odgovor, osetili smo se obaveznim da otpustimo de mone što je mirnije moguće . . . " Ova magijska operacija prizivanja demona jedva je okončana, jer su se svi učesnici smrtno prepali, uključujući i maga. Očito je da je ovaj doživljaj moguće različito tumačiti — od halucinacija nadalje.
D DAEMON: Po Sokratu, vid ispoljavanja intuicije, unutrašnji glas koji kao anđeo čuvar vodi čoveka. Termin je osavremenio Jung. Glavni cilj hermetičkog treninga u nekim hermetičkim organizacijama je, kako se navodi u literaturi te vrste, spajanje sa daemonom. DAKTILOMANTIJA: Proricanje preko prstena okačenog o ko nac, koji visi iznad okruglog stola, na čijoj su površini ispisana slova alfabeta. Kretanje prstena od slova do slova daje proročansku po ruku. U osnovi ove metode su nesvesni pokreti ruke. DAFNOMANTIJA: Proricanje po lovorovoj grani bačenoj u vatru. Kako je lovor u Staroj Grčkoj bio posvećen Apolonu, ova metoda je često praktikovana u Apolonovim proročištima. DEFO DANIEL (1660—1731): Čuveni pisac jednog od najčitanijih r o m a n a u istoriji književnosti „Robinson Kruso" intenzivno se bavio magijom. Autor je izvanrednog hermetičkog rada "A System of Ma gic"), prvi p u t objavljenog 1728. godine. DEKART RENE (1596—1650): Veliki francuski filozof bio je veo ma zainteresovan za d o k t r i n u srednjevekovnih rozenkrojcera (v.). U svojim radovima pominje svoje pokušaje da stupi u k o n t a k t sa rozenkrojcerskom organizacijom u Francuskoj, ali nema sigurnih po dataka koji bi nedvosmisleno ukazivali da je u tome uspeo. Savremena američka rozenkrojcerska organizacija AMORC (v.) sasvim ne osnovano svojata Dekarta. L. 5. DEMATERIJALIZACI.IA: U parapsihologiji, jogi i fakirizmu to je nestajanje predmeta ili bića iz određenog lokaliteta izazvano, kako se tvrdi, snagom duha i specijalnim parapsihičkim sposobnostima. 32
DEMONI: U hermetizmu, involutivne kosmičke snage koje deluju nasuprot kosmičke evolucije i na taj način relativno zle. Kabala i magija ih, po pravilu, personalizuju. DEMONOLOGIJA: ma demona.
Srednjevekovna
DEMONOMANIJA: Duševni da je opsednut demonima.
doktrina
poremećaj
u
o
prirodi
kojem
i
bolesnik
svojstvi veruje
DERVIŠI: Pripadnici islamskog religioznog reda, neka vrsta m u slimanskih „božjaka", svetih prosjaka, koji se odriču svetovnih vrednosti radi traganja za istinom i životnom mudrošću. Po načinu života i izgledu slični su indijskim fakirima. Većinom su sledbenici sufizma (v.). Veruju da se do prosvetljenja dolazi strogom disciplinom, samokontrolom, uzdržavanjem i dugotrajnim recitovanjem mističnih formula zvanih zikr. Razni derviški redovi imaju svoje specifične sisteme inicijacije (v.), svoje znake raspoznavanja, pa čak i t e r m i n o logija donekle varira od reda do reda. S m a t r a se da je osnivač prvog đerviškog reda bio Abu Bakr, j e d a n od r a n i h kalifa. Prilikom cere monija derviši koriste dugotrajno ponavljanje izreka iz K u r a n a , m o notonu muziku i slične postupke da bi izazvali stanje transa (v.), u kome stiču neosetljivost na bol i imaju vizije anđela i proroka. Poslednjih decenija novi društveni odnosi u većini muslimanskih ze malja doveli su do opadanja njihovog članstva i smanjivanja ugleda u društvu. DIIARANA: Šesti stupanj radža-joge, čija je karakteristika kon centracija misli na jednu tačku u trajanju od najmanje 12 sekundi. DHIJANA: Sedmi stupanj radža-joge, čija je karakteristika ne prekidna meditacija o jednom sadržaju u trajanju od najmanje 144 sekunde. Dr Dl DŽON (Dr John Dee 1527—1608): I s t a k n u t i engleski m a t e matičar, astronom, astrolog i hermetista. Bio je neko vreme predavač na univerzitetima u Brislu i Parizu. Njegovo znanje astrologije dove lo je do poziva na engleski dvor, gde je kao prvi zadatak izračunao n a j bolji d a t u m za krunisanje Elizabete I. Njegova glavna hermetička aktivnost, po kojoj je u najvećoj meri poznat, počela je od njegovog susreta sa Edvardom Kelijem (Edward Kelly), koji je posedovao iz vanrednu medijumsku sposobnost za divinaciju uz pomoć kristala. Ustvari, umesto kristala Keli je koristio veliki komad brižljivo ugla čanog kamenog uglja. Istovremeno su se bavili alhemijskim eksperi mentima. Po tvrđenju savremenika, Keli je imao izvanredne vizije, ko je je u stanju transa diktirao u pero svojem p a r t n e r u . Uskoro je njiho33
va slava prešla granice Engleske i usledili su pozivi sa mnogih evrop skih dvorova. Neko vreme proveli su, zajedno sa porodicama, u P o l j skoj, a zatim su otišli u Prag, na dvor cara Rudolfa II. U P r a g u su boravili više meseci, pokušavajući da dobiju zlato alhemijskim ekspe rimentima u laboratoriji koju im je Rudolf stavio na raspolaganje. O njihovoj delatnosti bila je obaveštena crkva i na lični zahtev papinog izaslanika Rudolf II morao je da ih protera. Otada počinju njihova potucanja po Evropi, pri čemu su se izdržavali praveći horoskope i proričući sudbinu iz kristala. Ubrzo su se sukobili i razišli. E d v a r d Keli je dopao zatvora u Nemačkoj, i, pokušavajući da pobegne, teško se povredio. Kratko vreme potom u m r o je. Dr Džon Di se vratio u Englesku i radio je kao dvorski službenik sve do svoje smrti. Njegovo najpoznatije delo je „Monas Hieroglyphica" publikovano 1564. Najzna čajnije u njihovom zajedničkom r a d u je otkriće tzv. enohijanskog je zika. Naime, osim sasvim jasnih poruka koje je Keli dobijao iz kri stala, neke su bile saopštavane nerazumljivim jezikom. Dr Di je izmi slio način za prevođenje tog jezika na engleski. Enohijanski jezik od tada je razvijan u mnogim hermetičkim organizacijama i ušao je u upotrebu u mnogim operacijama magijske invokacije, uporedo sa h e brejskim, grčkim i latinskim. Nedavno je jedan od najvećih autoriteta savremenog hermetizma Dr Izrael Regardije (v), objavio „Enochian Dictionary" („Enohijanski rečnik"). Po mišljenju nekih poznatih hermetista (Fočun, W. E. Batler, Krauli i dr.) enohijanski jezik potiče sa davno iščezle Atlantide. U Britanskom Muzeju u Londonu čuvaju se mnogi spisi Dr Dija, kao i kristal preko kojeg je Keli primao poruke. Detaljni izveštaj o aktivnosti ovog hermetiste mogu se naći u njegovoj biografiji, koju je pisala Šarlota Fel-Smit ,,John D e e " (London 1909), a takođe u studiji znatno skorijeg d a t u m a koju je pisao Ričard Dikon: „ J o h n Dee, scientist, geographer. astrologer and secret agent to Elizabeth I" (London 1968). L. 40. DOJL ARTUK KONAN (Sir Artlmr Conan Doyle 1859—1930): E n gleski lekar i književnik; proslavio se nizom pripovedaka i r o m a n a o detektivu Šerloku Holmsu. Bio je veoma energičan propagator p a r a p sihičkih istraživanja. Veoma mnogo je putovao, održavajući predava nja i zalažući se za n a u č n o ispitivanje medijumstva i parapsihičkih pojava. L. 4. DONOV PETAR (1864—1944): Bugarski okultista znat pod nazivom Učitelj. Imao je brojne vizije i su se ostvarila i veliki broj učenika. Tvrdio je da zemlji sa mističnom misijom da pripremi početak n a r o d a " i da dolazi sa udaljenog nebeskog tela po 34
i vidovnjak, po proročanstva koja se i n k a r n i r a o na „Ere Slovenskih i m e n u Alfeola ili
„Zvezde Svih 1914. godinu.
Zvezda".
Kao
početak
Akvarijanske
Ere
označio
je
DRBAL Ing. KAREL: Čehoslovački radio inženjer i parapsiholog koji je patentirao tzv. „Keopsov piramidalni oštrač žileta". Utvrdio je eksperimentalno da ako se istupljen žilet drži u k a r t o n s k o m modelu Keopsove piramide, orijentisanom duž osovine sever-jug, biva posle izvesnog vremena ponovo naoštren, očiglednim delovanjem do sada nepoznate vrste energije, koju češki parapsiholozi nazivaju psihotronskom (v. piramida, psihotronika, Pavlita Robert). L. 29. DRUIDI: Starokeltski sveštenici na tlu Britanije i Galije u p r e hrišćanskoj eri. Oni su predstavljali učenu svešteničku kastu — lekari, sudije, vaspitači, magi, pesnici i astrolozi — koja je regulisala odnose u keltskim društvenim zajednicama. Danas postoje dve organizacije, koje tvrde da vode poreklo od starih d r u i d a : Druidski Red, čiji je vođa Dr Tomas Mon i Red Barda, Ovata i Druida, kojem je na čelu Ros Nikols. L. 4, 5.
DŽ DŽEJMS VILJEM (James William 1842—1910): J e d a n od velikana psihologije, nesumnjivo najveći američki psiholog. Autor knjige „ P r i n cipi psihologije", dela koje se s m a t r a prelomnom tačkom u istoriji psihološke nauke. Pisac je značajnih radova iz psihologije i filozo fije, profesor na H a r v a r d u i osnivač jedne od prvih psiholoških labora torija. Izgleda da je srodstvo sa književnikom Henrijem Džejmsom (bili su braća) doprinelo čitljivosti njegovih radova, n a s u p r o t uobiča jenog suvoparnog i dosadnog stila većine psihologa. Džejms se veoma intenzivno interesovao za proučavanje psihičkih fenomena. Naročito je studiozno proučavao pojavu medijumstva. Imao je sreće da naiđe na Leonoru Pajper (Leonore Piper), medija iz Bostona, koja je u stanju t r a n s a bila sposobna da pruži takve podatke Džejmsu, da se, uprkos početnog skepticizma, uverio da je u njoj našao subjekta sa istinskim parapsihičkim sposobnostima. O njoj je, posle veoma strogih naučnih ispitivanja kojima je bila izložena, pisao: „Ili je gospođa Pajper posedovala n a t p r i r o d n e moći, ili je poznavala članove porodice moje su pruge i nekom srećnom slučajnošću bila upućena u mnoštvo domaćih zbivanja, j e r je zaista ostavljala zapanjujući utisak" Džejms je m e đu prvima kao kontrolu njenog medijumstva uveo slučajan izbor kli jenata, tako da Leonora Pajper nije mogla ništa znati o njima. Ipak, podaci koje je u transu o njima davala, zbunjivali su i ovog iskusnog psihologa. L. 8. 35
DŽAINIZAM: J e d a n od religiozno-filozofskih sistema Indije, čiji je osnivač Vardarma, poznatiji kao M a h a v i r a (Veliki Čovek), koji je živeo od 599—527. g. pre n.e. Rođen je i odrastao je u kraljevskoj porodici. N a p u š t a je kao mladić i postaje sveštenik, pokušavajući da nađe najdublji smisao življenja. Njegova životna priča podseća u m n o gome na Budinu. Isto tako između džainizma i budizma postoje m n o ge sličnosti. Džainizam još više naglašava stav sveopšte ljubavi i mi losrđa. Svi oblici ljudskih aktivnosti podređeni su strogim religioznim propisima. Džainisti se mole sa povezom preko usta da ne bi ne hotice progutali nekog insekta. Da ih ne bi zgazili koračaju uvek obo renog pogleda i nose sobom m e k a n u metlu duge drške kojom čiste put pred sobom. Zemlju ne obrađuju da ne bi ubili crve. Iz istog razloga ne kuvaju niti pale vatru. Takvi propisi usmerili su ih ka posredni čkim delatnostima. Danas ima oko dva miliona džaina, uglavnom služ benika i trgovaca, koji žive u oblastima oko Kalkute.
E EGREGOR: U hermetizmu, to je kolektivno biće, kao nacija, dr žava, religija, odn. bilo koja grupa ljudi ujedinjenih istim ciljem. U pogledu s t r u k t u r e egregor podseća na ljudsko biće: ima fizičko, astral no i mentalno telo. U užem smislu egregor je kolektivni duh jedne grupe. EKAGRA: U jogi, m e n t a l n a koncentracija
na j e d a n sadržaj.
EKSTAZA: Duševno ushićenje, stanje u kojem realnost spoljašnjeg sveta iščezava, jer je svest preplavljena nesvesnim sadržajima. U ekstazi nestaju razlike između subjekta i objekta. Mnogi hermetički sistemi treninga dovode do ekstaze, ali se tehnikom ekstaze u užem smislu smatra šamanizam. EKSTERIORACIJA: 1. T e r m i n koji je prvi upotrebio de Rohas (de Rochas) 1891. godine da označi sposobnost nekih medijuma da, u transu, izdvoje iz fizičkog tela svoj nervni fluid i u vezi sa njim osetljivost. 2. Sinonim za astralnu projekciju (v.). EKTOPLAZMA: T e r m i n koji je prvi upotrebio Riše za psihički fluid u obliku guste beličaste magle, koju neki medijumi produkuju u stanju transa. Ektoplazma je osnov tzv. materijalizacije (v.). ELEMENTAL: U hermetizmu, to je biće sastavljeno iz samo jed nog elementa. Naime, s m a t r a se da je čovekova konstitucija petoele36
m e n t a r n a (vazduh, vatra, voda, zemlja i akaša); za razliku od ljud skog bića, elementali su sastavljeni iz jednog elementa. U širem smi slu elemental je svaki k o n c e n t r a t astrala (v.). ELEMENTAR: Po teozofskoj doktrini, elementar terijalne, nadfizičke komponente ljudskog bića.
čine
sve n e m a
ELEMENTI: U hermetizmu to su osnovni načini na koji se odi gravaju procesi i ispoljavaju pojave u univerzumu. Ima ih p e t : vazduh, vatra, zemlja, voda i akaša. To nisu fizički ekvivalenti za smeše i jedinjenja koje nazivamo zemljom, vodom itd. Upotreba tih naziva je sim bolična. Peti element, bitno različit od prva četiri, je akaša ili kosmički etar. ELIKSIR ŽIVOTNI: Alhemijski termin koji označava tzv. „ži vinu vodu", koja se dobija p r e t v a r a n j e m K a m e n a Mudrosti u tečno stanje (v. alhemija). Navodno podmlađuje stare, daje dug život bez bolesti i vaskrsava mrtve. 2. U magiji to je sperma, koja je pretrpela izvesne transformacije kao posledicu mešanja sa vaginalnom sluzi i dejstva koncentrisane mi saone i emocionalne energije. L. 4. 16, 17. ENOPTROMANTIJA: Proricanje budućnosti uz pomoć gijskog ogledala, veoma rašireno u srednjem veku. ENSTAZA: U jogi, vrhunska meditacija, kada u najdublje slojeve nesvesnog.
tzv.
svesno Ja
ma
prodire
E. S. P. ili EKSTRASENZORNA PERCEPCIJA: Termin koji je prvi uveo osnivač američke parapsihološke škole Rain (Rhine). Dve glavne discipline koje izučava E S P jesu: vidovitost i telepatija. Nemačka kratica za istu stvar je A. S. E. (Ausserinnliche Erfahrung). Na šem jeziku verovatno najviše odgovaraju izrazi vančulno opažanje ili vančulno iskustvo. ESTOBANI PUKOVNIK: Oficir bivše m a đ a r s k e vojske i narodni iscelitelj. Svoj dar prirodnog lečenja otkrio je sasvim slučajno. Rade ći kao konjički instruktor u Mađarskoj Vojnoj Akademiji, utvrdio je da je u stanju da vrati snagu konjima posle napornog treninga trlja jući im potkolenice. Godine 1956. emigrirao je u K a n a d u i tu je, s vre mena na vreme lečio ljude dodirom. J e d a n od njegovih pacijenata, ko jem je dodirom ruke izlečio artritis, radio je kao laboratorijski tehni čar na Mek Džil Univerzitetu u Montrealu. O svojem izlečenju pričao je Dr B e r n a r d u Gradu, biologu na istom Univerzitetu. Ovaj je izvršio seriju eksperimenata sa Estobanijem na životinjama i biljkama. 37
Svakodnevno po 15 minuta Estobani je držao u r u k a m a kavez sa 8—10 miševa kojima je hirurškim p u t e m bilo uklonjeno nekoliko kva d r a t n i h s a n t i m e t a r a kože. Ti miševi su se znatno brže oporavljali nego kontrolna grupa miševa, sa kojima Estobani nije imao kontakt. P r o mene na koži bile su fotografisane i precizno merene. U svakoj fazi lečenja Estobanijevim glodarima brže su zarastale rane. U docnijim eksperimentima pokazalo se da se brže oporavljaju od kontrolne gru pe miševi koji su bili u k o n t a k t u samo sa parčetom tkanine, koje je Estobani držao u ruci. Druga grupa bila je izlagana dejstvu lampe koja je zračila t e m p e r a t u r u ljudskog tela. Ta se grupa nije brže opo ravljala od kontrolne. Seme ječma se brže razvijalo kada je zalivano vodom koju je, u boci, u r u k a m a držao Estobani. Naprotiv, seme je bilo usporeno u razvoju k a d a je zalivano vodom koju je držao depresivni psihotičar. L. 29. EVOKACIJA: Prizivanje mrtvih, nezemaljskih bića i kosmičkih snaga da se ispolje u materijalnom svetu. Suprotno tome INVOKACIJA je prizivanje subjektivnih sadržaja da se ispolje, to je postizanje od ređenog duševnog stanja. FA: Metod proricanja, koji se i danas sreće u Africi, na osnovu posmatranja erotskih radnji. FAKIRIZAM: Termin potiče od arapske reči fakir — siromah. To je jedan od orijentalnih sistema hermetičkog treninga i filozofije, najmanje cenjen. Tvrdi sa da fakirizam dovodi do razvijanja n a t p r i rodnih sposobnosti delovanja na sebe i spoljašnji svet. Te sposobnosti se obično dele na tri g r u p e : 1. Dejstvo na sopstveni organizam, kao što je dugotrajno održa vanje budnog stanja, lišavanje hrane, i vode, neosetljivost na bol i prividan prestanak životnih funkcija. 2. Dejstvo na druga živa bića — masovna hipnoza ljudi, hipnoza životinja, ubrzanje rasta biljaka i dr. 3. Dejstvo na p r e d m e t e i neživu materiju — ključanje tečnosti na normalnoj temperaturi, telekineza, dematerijalizacija i dr. Rđavoj reputaciji fakirizma doprinela je u mnogome činjenica da u toj oblasti ima više o b m a n a i prevara nego i u jednoj drugoj. Ipak, u parapsihološkim institutima nepobitno je dokazano postojanje nekih fenomena koji se vezuju za fakirizam, obično kod osoba koje nisu bile podvrgnute nikakvom treningu. FASCINACIJA: Opčinjavanje ili omađijavanje pogledom. Često se sreće u n a r o d n i m vradžbinama. Kao odbrana od fascinacije n a j češće se koriste amajlije u vidu erektiranog penisa. 38
Dr FAUST: Ne zna se tačno da li je zaista postojao ili je legen darna ličnost. U svakom slučaju mit o njemu je stvaran, arhetipski mit o čoveku koji je tragajući za savršenstvom prodao svoju dušu. O nje mu je zabeleženo da je poznavao Agripu i Paracelzusa (v.), da se bavio magijom i alhemijom u P r a g u i Vitembergu i da je posedovao moć nevidljivosti. Kaže se da je 1525. magijom prizvao J e l e n u Trojansku u vidljivu formu pred svojim studentima i izjavio im da je sa njom začeo sina, J u s t u s a Fausta. U P r a g u i Erfurtu prizvao je niz trojan skih heroja, a u Veneciji se odigao levitacijom u vazduh. U Holandiji je stekao slavu čudesnog iscelitelja. Luter ga je proglasio arhičarobnjakom i prokleo ga je. P r v i je mit o njemu obradio engleski d r a m ski pisac Marlou, ali ga je b e s m r t n i m učinila Geteova drama. U m u zici su ga ovekovečili Hektor Berlioz i Šarl Guno. L. 5, 40. FIGA ili ŠIPAK: Ritualni gest teranja zlih uticaja, odbijanja uroka i nesreće, p r i s u t a n kod mnogih naroda. Figa je simbol penisa u erekciji. FLUID: Vidi
ektoplazma.
FOČUN DAIEN (Fortune Dion) (1891—1946): Pseudonim Violete Firt Evans, jedne od članica hermetičke organizacije Zlatna Zora. Njen magijski moto bio je Deo Non F o r t u n a . Ona je poznata kao pisac n e koliko r o m a n a sa hermetičkom sadržinom i više kabalističkih priruč nika, među kojima najveću vrednost ima ,,The Mystical Q a b a l a h " („Mistična kabala") 1924. godine osnovala je Društvo unutrašnje svetlosti (The Society of Inner Light), organizaciju orijentisanu na praksu kabalističke magije na principima Zlatne Zore (v.). SESTRE FOKS (Fox): Spiritizam nije p r o d u k a t novog vremena. Od davnina su ljudi pokušavali da opšte sa „duhovima", sa „drugom s t r a n o m " i sa „nevidljivim svetovima". O tome n a m govore papirusi sačuvani u Luvru; Homerova „Odiseja", u kojoj Odisej konsultuje duhove; Gilgameš, koji priziva duh svoga prijatelja Enkidua i si. Ipak kao d a t u m nastanka modernog spiritističkog pokreta uzima se 1848. godina. Te godine u Hajdsvilu, SAD, sestre Foks, Keit i Margaret, po čele su da produkuju neobične zvuke — lupu u zidovima, pucketanje i slično. Ubrzo se okupila oko njih grupa ljudi, predvođena njihovim roditeljima, koja je za kratko vreme utvrdila da zvuke proizvode „du hovi". Izmišljen je kodeks za sporazumevanje i sestre Foks krenule su na turneju po SAD, izazivajući svuda veliku senzaciju. Uskoro su se javili novi mediji, čije su sposobnosti bacile u zasenak Foksove — materijalizacija, levitacija, „govor d u h o v a " i dr. Foksove su uskoro dale senzacionalno priznanje — sve vreme su varale, zvukove su produkovale pucketanjem zglobova u prstima nogu. Završile su kao alkoholičarke. L. 4 5, 40. 39
G GASTROMANTIJA: Metod proricanja kod starih Grka po reflek su svetlosti sveća, dobijenom kroz providne bokaste (trbušaste) sudo ve ispunjene vodom. GELOMANTIJA: smeha.
Proricanje
na
GETIA: Crna magija najnižeg cilj isključivo nanošenje zla.
osnovu reda,
karakteristika
demonske
GEMATRIJA: Grana kabale koja se sastoji frovanja i tumačenja svetih imena i formula.
vradžbine
ljudskog čiji
je
iz numeričkog deši-
GENESTHAI FRATER: B r a t Genestai, magijski pseudonim F r e n ka Rasela, osnivača ezoteričnog bratstva G. B. G. u Sjedinjenim Drža vama, čije učenje je zasnovano na Kraulijevim (v.) principima. GEOMANTIJA: P r a s t a r a metoda proricanja, popularna i danas u hermetičkim krugovima, arapskog porekla, na osnovu broja i konste lacije tragova nasumice ostavljenih na površini zemlje ili peska. U novije vreme pribegava se automatskom, nekontrolisanom ostavljanju tačkastih tragova olovkom na površini hartije. Na osnovu dobijenih konstelacija ili figura obavlja se proricanje. Figure, kojih ima 16 ima ju različita značenja i latinska imena; Akvizicija, Albus, Amisia, K a put, K a u d a Drakonis, Konjukcija, Karcer, F o r t u n a Major, F o r t u n a Minor, Leticija, Populos, Puela, Puer, Rubeus, Tristicija i Via. GIMNOSOFISTI ili NAGI FILOZOFI: pripadnici indijske magijske sekte nagas, koji su išli neodeveni. Za njih se verovalo da poseduju izvanredne parapsihološke sposobnosti, razvijene specijalnim treningom. GIROMANTIJA: Metod proricanja u čijoj je osnovi telesno okre a n j e u krugu n a c r t a n o m na zemlji, koji je izdeljen na j e d n a k e delove. U svakom delu upisano je jedno slovo. Proricanje se vrši na osnovu slova koje telo pokrije kada, usled dugotrajnog okretanja, najzad padne. GNOMI: Patuljci, duhovi elementa zemlje, koji p r e m a kabalističkoj magiji čuvaju zakopana blaga i rudna bogatstva. GNOZIS: Duboko znanje ili saznanje dobijeno posvećenjem. Kod starih Hebreja i prvih hrišćana gnozis je dublje poznavanje religi je i Biblije. GNOSTICIZAM: Sistem religiozne filozofije nastao u prehrišćanskoj eri i eri ranog hrišćanstva, čiji su sledbenici tvrdili da poseduju sva znanja o kosmosu, čoveku i božanstvu. 40
GOLEM: Veštačko čovekoliko biće, velikih dimenzija, koje su srednjevekovni rabini-kabalisti pravili od ilovače i navodno oživljavali kabalističkim formulama. Po osnovnoj ideji, preteča današnjih robota. Vidi roman „Golem" nemačkog književnika Gustava Mejrinka. GRAD Dr BERNARD: K a n a d s k i biolog sa Mek Džil Univerziteta u Montrealu pokazao je serijom brižljivo kontrolisanih eksperimenata uticaj ljudskih telesnih zračenja na rast i razvoj biljaka. Imao je dve grupe istovetnih semenki. J e d n u grupu zalivao je slanim rastvorom iz boce koju je prethodno neko v r e m e držao u r u k a m a poznati iscelitelj, a drugu istim takvim rastvorom koji nije bio u njegovim r u k a m a . Prva grupa semenki dala je sasvim primetno deblje i veće biljke. GRAFOMANTIJA: Proricanje po rukopisu, koje se često pogrešno identifikuje sa grafologijom, koja je metod za procenu crta ličnosti po rukopisu. GRAFOLOGIJA: Parapsihološka disciplina, manje ili više pri znata od zvanične psihologije, koja na osnovu rukopisa procenjuje crte ličnosti u najširem smislu — volju, inteligenciju, maštu, t e m p e r a ment i delovanje nesvesnih snaga u ličnosti. Osnivač grafologije kao posebne discipline je Italijan Aldorisio (1611), a značajne doprinose dali su Lavater, Mišon i Prajer. Polazna pretpostavka grafologije jeste da, kao i ostale aktivnosti intimno povezane sa ličnošću, pisanje koje je u velikoj meri individualno mora da otkrije k a r a k t e r i s t i k e lično sti. Pri tome se vodi računa o veličini i obliku slova, stepenu njihove nakrivljenosti, pritisku, odnosu p r e m a margini hartije, k a r a k t e r i s t i kama interpunkcije i potpisa. Stav prema grafologiji v a r i r a od zemlje do zemlje. U našoj psihologiji zvaničan stav je pretežno negativan, dok se u Nemačkoj insistira na vrednosti grafološke analize i primenjuje se u većini preduzeća prilikom selekcije u zapošljavanju. U nekim zemljama postoji titula diplomiranog grafologa. Kod nas se grafologija isključivo koristi u sudskoj ekspertizi za utvrđivanje autorstva potpisa. GRIMUAR: Knjiga magijskih tekstova, po pravilu kompilacije ve ćeg broja autora, u kojoj se daju magijske formule i recepti. Najpo znatiji je srednjevekovni „ G r i m u a r Honorijusa". GURĐIJEV GEORGIJ IVANOVlČ (1877—1949): Rođen je u Lenjinakanu, u Jermeniji, u porodici grčkih doseljenika. Kao mladić napušta roditeljski dom i dvadesetak godina luta po egzotičnim zemljama. P o sećuje Kinu, Indiju, Tibet, Arabiju, Egipat i još neke zemlje Afrike. Svoja putovanja opisao je u knjizi „Meetings with R e m a r k a b l e Men" („Susreti sa značajnim ljudima"). Tokom putovanja intenzivno izu čava jogu i orijentalni hermetizam. Iskustva i znanja prikupljena iz 41
različitih izvora poslužila su mu da stvori sopstveni eklektički sistem praktične psihologije, kojim je čitavog života pokušavao da objasni čoveka i njegovo mesto u univerzumu, njegovu sudbinu. Godine 1912. u Moskvi formirao je prvu grupu učenika, sastavljenu uglavnom od intelektualaca i umetnika. Među p r v i m a bio je njegov najpoznatiji učenik Uspenski (v.). Svoje učenje Gurdjijev je nazvao četvrtom stazom, naglašavajući da je to staza tragalaštva i samosaznanja čoveka koji živi u okolnosti ma svakodnevnog, aktivnog života, za razliku od tri do tada priznate hermetičke staze — fakira, kaluđera i jogija. Četvrta staza („The Fourth Way") polazi od osnovne pretpostavke da je čovek u stanju polusna. On je fiziološka i psihološka mašina, okovana prividnim zakonima i navikama, mašina koju su drugi programirali. Otud ljudska patnja, jer je krajnja sudbina čoveka da živi slobodno. P u t iz stanja sna do sta nja samosvesti je m u č a n proces samoposmatranja, „samoprisećanja" i suočavanja sa sopstvenim slabostima. Gurdjijev je svoje učenike podvrgavao teškom fizičkom radu, opasnostima, detaljnom upoznava nju sa telesmn pokretima i dovodio ih je u paradoksalne situacije, nalik na p r a k s u zen-budističkih učitelja (v.). Za vreme Oktobarske revolucije preselio se sa celom grupom u Tiflis, gde je osnovao „Institut za harmonično razviće čoveka." Nedugo potom odlazi preko Istambula u Nemačku, a konačno se smiruje u Fonteneblu, gde je obnovio svoj institut, u koji su pohrlili mnogi po znati intelektualci i žurnalisti. Njegova glavna dela „Beelzebub's Tales to his G r a n d s o n " i ,,Meetings with R e m a r k a b l e M e n " predstavljaju za čitanje veoma teško i odbojno štivo. Možda je glavni razlog taj što je u njima pod velom šifre izloženo njegovo teorijsko učenje. Posle smrti Gurdjijeva po kret je ostao bez energetskog centra, ali je broj sledbenika postojano rastao, a njegovo učenje našlo je primenu u psihoterapiji, pozorištu, novim oblicima treninga čulne osetljivosti i sličnim oblastima. Grupe koje slede njegovo učenje postoje danas u SAD, Engleskoj, Francuskoj i Kanadi. L. 30. GURVlČ Dr ALEKSANDAR: Sovjetski biolog koji je 1934. postavio teoriju mitogenetske radijacije, po kojoj sve žive ćelije proizvode n e vidljiva zračenja. Ta pretpostavljena zračenja Gurvič nije mogao da vidi, jer je svoju teoriju postavio 30 godina pre otkrića Kirlijanove fotografije (kojom je d a n a s Gurvičeva teorija potvrđena), ali je m o gao da meri efekte te pojave. Gurvič je do svoje teorije došao na osnovu jednostavnog ekspe r i m e n t a . J e d n a glavica sveže izniklog luka služila mu je kao odaši ljač. Stavio ju je u cev, koju je usmerio kao „biološki t o p " ka drugoj isto takvoj glavici koja je služila kao prijemnik. Ova je takođe bila u 42
cevi, ali je na j e d n o m rnestu postojao otvor, tako da je taj deo povr šine luka bio izložen dejstvu odašiljača, prve glavice. Posle 3 sata Gurvič je pod mikroskopom utvrdio broj ćelija u oblasti izloženoj dejstvu „biološkog topa" i takođe prebrojao ćelije u pokrivenoj ob lasti. Bilo je tačno 2 5 % ćelija više u otkrivenoj oblasti, na koju je delovao luk-odašiljač. Gurvič je sasvim opravdano zaključio da glavica svežeg luka mora zračiti neku vrstu energije. U daljim eksperimenti ma stavljao je t a n a k sloj kvarca između prijemnika i odašiljača, ali se nevidljiva energija probila kroz kvarc. Takođe je oprobao kvasac kao prijemnik, i utvrdio je povećanje broja gljivica kvasca u izlože noj oblasti za 30%. Nadalje je utvrdio da se bakterije za trećinu brže umnožavaju kada su izložene dejstvu biološkog topa. Docnije je utvrdio da tkiva ljudskog tela zrače energiju i da posto ji značajna razlika u dejstvu zdravog i bolesnog tkiva. Bio je izne nađujući nalaz da je dovoljno da jako bolesna osoba drži u ruci tri desetak minuta žive gljivice kvasca, pa da one izumru kao da su ozračene smrtonosnim zracima. Gurvičeva hipoteza da sve žive će lije zrače energiju potvrđena je pronalaskom Kirlijanove fotografije i pretvorena je u teoriju, na čiju široku primenu u lečenju, ishrani i boljem shvatanju životnih pojava još čekamo. L. 29.
H HAD: a. Podzemlje u kojem borave mrtvi. b. Mesto gde grešnici ispaštaju svoje grehe. HARE KRIŠNA POKRET: Međunarodno društvo za svest o Krišni došlo je na Zapad 1965. godine iz Indije. Ono uči da čovek može po stići nadsvesno stanje beskonačnim ponavljanjem božjih imena u od ređenom r e d u : „Hare Krišna, H a r e Krišna, Krišna, Krišna, Hare, Ha re, Hare, Rama, Rama, Rama." Članovi organizacije briju glave, nose sari, odriču se seksa (osim u cilju rađanja dece) i zastupaju mišljenje da su muškarci superiorniji od žena. Danas u svim većim gradovima Zapada postoje centri Hare Krišna pokreta. HATA-JOGA: Jedna od najpoznatijih grana joge, čiji je cilj po stizanje skladnog telesnog funkcionisanja i snažnog zdravlja, što se postiže veoma razrađenim metodom fizičkog vežbanja, kroz položaje ili asane, bande, mudre i kontrolu disanja. Većina priznatih autoriteta s m a t r a hata-jogu pripremnom disciplinom, koja treba da omogući sledbeniku docnija naporna duhovna vežbanja, p r i s u t n a u višim oblicima joge tj. u radža-jogi, džnana-jogi i bhakti-jogi. 43
HEKSAGRAM: a. Šestokraka zvezda, Solomonova zvezda ili Solomonov pečat. J e d a n od najvažnijih simbola alhemije i magije. Sasto ji se iz dva ravnostrana trougla (belog i crnog), isprepletanih krakova. Njihov spoj simbolizuje postizanje savršenstva, jedinstvo čoveka i uni verzuma. b. U Ji Džingu ili „Knjizi preobražaja", figura od 6 celih ili ispre kidanih linija (v. Ji Džing). Heksagrama ima 64 i oni svojim elastič nim simbolizmom obuhvataju sveukupne odnose i vrednosti u čove ku, društvu i univerzumu. HEPATOMANTIJA: Proricanje na osnovu izgleda votinja, često kod mnogih naroda u S t a r o m veku.
žrtvovanih
ži
HERMAFRODIT: Dvopolno biće, biće sa k a r a k t e r i s t i k a m a oba pola. U alhemiji hermafrodit je simbol uspeha, simbol neutralizacije suprot nosti. HERMES TRISMEGISTOS: Tri-Puta-Najveći Hermes, j e d a n od najvažnijih bogova u egipatskoj (Tot), Starogrčkoj (Hermes) i rimskoj (Merkur) mitologiji. On je legendarni autor tzv. „Smaragdnog zapisa" i začetnik svih parapsiholoških učenja. Od njegovog imena potiče ter min hermetizam. HERMETIZAM: Izraz hermetizam ili hermetika potiče od imena Hermesa Trismegistosa (Hermesa Tri-Puta-Najvećeg), mitskog osni vača svih tajnih n a u k a i učenja. U egipatskoj mitologiji, koja je prethodila starogrčkoj i iz koje je Hermes preuzet, on je j e d a n od najvećih bogova — Tot. Po mitologiji, sve znanje Starog Egipta izra ženo je u „Totovoj Knjizi Mudrosti", koja ima 78 listova. To je današnji Tarot. Kako je, po predanju, to znanje bilo rezervisano samo za spiritualno zrele ličnosti, hermetika predstavlja skup zatvo renih, ekskluzivnih znanja o čoveku i univerzumu, dostupno isključivo posvećenima. Otuda potiče smisao termina „hermetički" u fizičkoj n a u ci — zatvoren. Hermetika se iz p r a k t i č n i h razloga deli na dve kategorije: teo rijsku i popularnu ili praktičnu. Teorijska sadrži kosmogoniju, r e ligioznu filozofiju i teorijske rasprave o magiji, alhemiji, astrolo giji i kabali. P r a k t i č n a sadrži priručnike sa uputstvima za praktičnu p r i m e n u teorijski izloženog znanja. Najraniji hermetički spisi, ako se izuzmu Tarot k a r t e u kojima je filozofija hermetizma izložena slikovnim, numeričkim i kolornim simbolizmom, potiču iz trećeg veka n. e. Budući da je h e r m e t i z a m sinkretička doktrina, teško je povući liniju razgraničenja sa gnosticizmom i neoplatonskim učenjima. J e r hermetizam je p r a k t i č n a doktrina koja teži usavršavanju ljudskog bića, izmirenju suprotnosti u njemu samom i između njega i spoljašnjeg 44
sveta, a „gnozis" i neoplatonska učenja predstavljaju znanja koja teže istom cilju. U hermetičkoj kosmogoniji Apsolutna Svest prethodi materijal nom ispoljenju. Iskra Apsolutne Svesti, sledeći svoje u n u t a r n j e zakone, spušta se u sfere veće gustine i prolazi kroz različite oblike posto janja — mineralne, biljne i životinjske svetove, svetove kosmičkih i drugih zračenja, sve dok se konačno u čoveku ne razvije do stadija samosvesti. O tome procesu govori stara hermetička izreka, ukazu jući jasno na redosled spiritualnog osvešćenja: „Duh u biljkama spava, u životinjama sanja, a u čoveka postaje svestan samog sebe". U hermetici je p r i m e t n a podudarnost panteističkog shvatanja sveta sa jogom i vedantom. Kao što u tim orijentalnim filozofskim sistemima najviša svest, Brama, prožima sve postojeće, tako je i za sledbenike hermetizma najviša svest u svemu. Kaže se u drevnom hermetičkom spisu „Tajna propoved na p l a n i n i " : Na nebu sam ja, u zemlji, u vodi, u vazduhu; Ja sam u životinjama, u biljkama, Ja sam u utrobi, pre utrobe i posle utrobe, Ja sam u svemu". U Srednjem veku, dominacijom hrišćanske dokrtrine hermetičari su bili potisnuti u ilegalnost. Ipak, tu i tamo pojavljuju se prevodi hermetičkih spisa ili novi radovi, održavajući kontinuitet doktrine. Dru gom polovinom 19. veka, u periodu tzv. „okultnog oživljavanja", hermetizam se naglo rascvetao. Tome su doprinele masonske organizacije, osnivanje teozofskog pokreta, radovi Elifasa Levija (v.) i u najve oj meri pojava organizacije Zlatna Zora (v.). Traganje za h e r m e tickim tekstovima po antikvarnicama i bibliotekama postalo je manija. Bezmalo svi hermetički spisi prevedeni su, u tom periodu, na evrop ske jezike, a znanja u njima izložena činila su osnovu većine zapad nih ezoteričnih pokreta. Među tim pokretima i organizacijama neki svojataju pravo da se nazivaju hermetičkim. Međutim, u savremenom hermetizmu većinom je prisutna tendencija da se sve tradicionalne tvrdnje istorijski provere, a učenja zasnuju na činjenicama. Mitologija se samo uslovno prihvata, a napori se ulažu da se praktične hermetičke aktivnosti osvetle savremenim psihodinamičkim saznanjima (naročito J u n g o v o m arhetipskom psihologijom) i otkrićima nove laboratorijske parapsihologije. L. 22, -23. HIPNOZA: Termin koji je prvi upotrebio mančesterski hirurg Džejms Breid da označi vrstu veštačkog sna, čija je glavna k a r a k t e r i stika povećana sugestibilnost hipnotisane osobe i smanjena kritičnost, uz istovremenu isključivu usredsređenost na sadržaje koje sugerira hipnotizer (osoba koja daje sugestije i izaziva hipnozu). P r e m a du bini hipnotičkog sna razlikuju se tri glavna stadija hipnoze: 1. Somnolencija ili pospanost, koja se ponekad sasvim nepodesno naziva le targijom. U ovom stadiju subjekt daje utisak j a k e pospanosti, a suge45
stibilnost je pojačana (pod sugestijom hipnotizera on nije u stanju da rastavi ruke, da otvori oči i sl.). 2. Hipotaksija, koja nalikuje na prirodan san. Često je prati katalepsija, u toku koje mišići postaju ukočeni i telo održava rigidan položaj. 3. Somnabulizam, u kojem se sreće automatsko kretanje u stanju dubokog sna, a sve čulne i motorne reakcije subjekta su inbibirane osim sugeriranih. Za sva zbivanja u somnabulizmu docnije postoji potpuni zaborav, može se izazvati neosetljivost na bol i ostvariti posthipnotička sugestija. Interes za hipnozu star je nešto manje od samog ljudskog d r u štva. Zbog velikih mogućnosti hipnoze za razumevanje ljudske psihe i za uklanjanje bola, taj interes je sasvim shvatljiv. N a u k a je do nedavno zaobilazila ozbiljno razmatranje hipnoze, zbog prizvuka okult nog šarlatanstva koji ju je pratio, uprkos negodovanja ozbiljno zainteresovanih pojedinaca. Zvanična istorija hipnoze počinje sa beč kim lekarom Francom Antonom Mesmerom (v), koji je izazvao jak otpor već svojom doktorskom tezom (1765), pod naslovom ,,0 uticaju planeta na ljudska tela". U tezi je izneo t v r d n j u da nevidljive ener getske struje univerzuma nužno utiču na ljudska bića u velikoj meri. Nekih desetak godina docnije Mesmerove pretpostavke dobile su pot poru kroz aktivnosti Maksimilijana Hela, dvorskog astrologa i lekara Marije Terezije. On je postizao izvanredne terapeutske rezultate stav ljajući magnete na obolela mesta na telu svojih pacijenata, kako je to savetovao Paracelzus, čuveni naučnik i mag iz 17. stoleća. Mesmer je poverovao da su magnetske sile istovetne sa kosmičkim energijama o kojima je pisao u svojoj tezi. Međutim, posle izvesnog vremena ispunjenog značajnim uspesima u lečenju, Mesmer je zaključio da stvarna terapeutska sila potiče iz njegovog organizma, a ne iz fizič kog magneta. Nazvao ju je životinjskim magnetizmom. Posrednik p r e ko kojeg deluje ovaj magnetizam je, po Mesmeru, izvanredno suptilan fluid koji prožima čitav u n i v e r z u m i sva tela u njemu, nebeska kao i ljudska. Razradivši svoje učenje Mesmer prelazi u Pariz, gde postiže iz v a n r e d n e rezultate u lečenju. Njegovi pacijenti bile su mnoge ugled ne osobe i mesmerizam postaje senzacija veka. Lekarsko Društvo Francuske, uznemireno t a k v i m razvojem događaja, formiralo je struč nu komisiju, čiji je član bio i Bendžamin Franklin, proslavljeni a m e rički naučnik i državnik. Nalaz komisije bio je negativan i Mesmer je proglašen šarlatanom. Ovakvom zaključku doprinela je u najvećoj meri nemogućnost provere postojanja fluida koji je osnovni element mesmerizma, ali i mistifikacije kojima je Mesmer n a m e r n o okružio svoj terapeutski postupak. Pacijenti, koje je lečio grupno, sedeli su oko velikog suda sa n a m a g n e t i s a n i m opiljcima gvožđa, iz kojeg su štrcale metalne šipke čije su krajeve bolesnici stavljali uz obolele 46
delove tela. T e r a p e u t s k e seanse bile su sve vreme praćene muzikom. Mesmer bi se iznenada pojavljivao u neobičnoj odeći, t e a t r a l n o bi fik sirao bolesnike, gladio ih rukom ili dodirivao metalnim štapićem. Kod pacijenata je veoma često dolazilo do histeričnih konvulzija (grčeva), gubljenja svesti, ali i do s p e k t a k u l a r n i h izlečenja. Uprkos nalaza komisije i žiga šarlatanstva koji je Mesmera p r a tio, b a r u izvesnoj meri nepravedno, do kraja života, njegovi sledbenici raširili su mesmerizam po celoj Evropi. Eksperimentišući indi vidualno, uglavnom bez stroge kontrole, utvrdili su da su n a m a g n e tisani opiljci sporedan element, koji može biti zamenjen bilo kojim drugim sredstvom, pod uslovom da se ono na impresivan način pred stavi pacijentima. Mesmerov najistaknutiji učenik markiz de Pijsegir postigao je izvanredne uspehe u lečenju vezujući pacijente užetom za drvo koje je prethodno „namagnetisao". Ostali mesmeristi izazivali su stanje veštačkog sna kod pacijenata „magnetišući" ih r u k o m ili pogledom. Mesmerizam je nadživeo Mesmera u vidu dve glavne struje — popularne, koja cveta i dan-danas na pozornicama mnogobrojnih jav nih zabavljača i naučne struje, koja je s vremena na vreme stidljivo dizala glavu tražeći svoje mesto pod suncem. Obe struje dale su svoje doprinose našem današnjem poznavanju hipnoze. Neki od m n o gobrojnih p r a k t i č a r a i narodnih iscelitelja u Evropi i Americi utvrdili su da mesmerički t r a n s može da izazove neslućene promene u čulnoj aktivnosti subjekta. J e d a n od njih dr J. Petetin (1744—1808) koji je, u želji da b u d e originalan upotrebio izraz animalni elektricitet, utvr dio da se u stanju somnabulizma čulna osetljivost pacijenta može p r e mestiti na sasvim proizvoljan deo tela, na p r i m e r da se osetljivost za ukus može lokalizovati na koži stomaka. K a r l fon Rajhenbah, poz nati hemičar koji je prvi dobio parafin, utvrdio je kroz eksperimente da neki pacijenti pod hipnozom mogu da sasvim tačno identifikuju boje u sasvim zamračenoj sobi. Rajhenbah je odbacio dotadašnju ter minologiju (životinjski magnetizam, elektricitet i sl.) i iskovao nov termin ,,od", sveprožimajući agens, ali je teško videti u čemu je razlika između oda i animalnog magnetizma, odnosno elektriciteta. Sledeći Petetina i Rajhenbaha, korak dalje otišao je pukovnik de Rohas, koji je prvi utvrdio fenomen „eksteriorizacije čulne osetljivosti". Po njemu, magnetski fluid zrači iz hipnotisane osobe, tako da se osetljivost može lokalizovati van fizičkog tela. Ako se hipnotisanom da sugestija da sedi u udaljenoj stolici, pa se na mestu gde bi ot rilike trebalo da se nalazi koža subjekta (kada bi sedeo u toj sto lici) primeni jaka toplotna draž, na primer usijan metal, na koži sub jekta pojaviće se plik, kao da je opečena sa distance. 47
Svojstvo hipnoze da eliminiše bol dovelo je do prve hirurške in tervencije pod hipnoanestezijom 1845. u Hugli (Indija). Operaciju je izveo škotski hirurg Džejms Esdejl. Očit uspeh hipnoanestezije do veo je do otvaranja prve klinike na osnovama mesmerizma u Kalkuti sledeće godine. Nešto pre toga (1843) Džejms Brejd, lekar iz Mančestera, objavio je knjigu u kojoj je prvi p u t upotrebio t e r m i n hipnotizam. Istina za kratko, jer je već sledeće godine predložio termin „monodeizam", koji je definisao kao stanje u kojem je ljudski d u h okupiran jednom idejom. Njegov savremenik, portugalski mesmerista opat Žoze de Farija, ukazao je prvi na činjenicu da hipnozu izaziva sugestija. Obojica su smatrali da se hipnoza može izazvati kod ve ćine subjekata. Međutim, njihovo gledište bilo je potisnuto u drugi plan, jer je najveći medicinski autoritet tog vremena Ž a n - M a r t i n Šarko (1825—93) s m a t r a o hipnozu bolesnim stanjem, glavnim simp tomom histerije. Otišao je tako daleko da je tvrdio da je hipnozu moguće izazvati samo kod histeričnih bolesnika. Dominantnu važnost sugestije iznova je istakao Ipolit Bernem (1840—1919), koji je veoma ekstenzivno praklikovao hipnozu. Doka zao je da se i bez t r a n s a može izazvati stanje duboke sugestibilnosti kod sasvim normalnih ljudi. Njegov s a r a d n i k bio je neko vreme otac psihoanalize Sigmund Frojd, koji je počeo kao učenik Šarkoa, a zatim se pridružio Bernemu. U istoriji psihoanalize često se navodi slučaj devojke sa kojom je pod hipnozom eksperimentisao Frojd. Pred njim su se n e n a d a n o otvorili beskonačni i nedokučivi prostori ljudskog nesvesnog, tako da je hipnoza poslužila kao nužan uvod u psihoanalitičku tehniku. Možda za n a s t a n a k psihoanalize treba za hvaliti činjenici da je Frojd bio slab hipnotizer, ili njegovom is p r a v n o m ubeđenju da se sve osobe ne mogu lako hipnotisati, tek on je ubrzo zamenio hipnozu metodom slobodnih asocijacija. Dvadesetih godina ovog veka Klark Hal, američki psiholog, ko načno je izborio hipnozi mesto u okvirima medicinske profesije i od tada se ona naširoko koristi (ali samo u nekim zemljama) u vidu hipnoanestezije u stomatologiji i ginekologiji za uklanjanje izvesnih simptoma koji ne reaguju na medikamentoznu terapiju kao što je migrena, kao pomoćna metoda u nekim oblicima psihoterapije, za prevaspitavanje delikvenata i intenzivno učenje (u SSSR) i tome slič no. U mnogim zemljama postoje udruženja medicinskih praktičara hipnoze, objavljuju se časopisi sa tom tematikom, a zakonskim p r o pisima je tačno određeno ko može da se bavi hipnozom i pod kojim uslovima. U naučnim krugovima do nedavno je preovlađavalo gledište da je verbalno izražena sugestija odlučujući činilac u procesu hipnotisanja. Dejstvo u s r e d s r e đ e n i h misli hipnotizera na subjekta uporno je 40
proglašavano za sujeverje ili u najboljem slučaju za sasvim sporedan element. Međutim, sovjetski akademik Vasiljev (v.) nepobitno je u t v r dio, serijom vrlo savesnih eksperimenata, da mentalna sugestija deluje uporedo sa verbalnom, ali može delovati i nezavisno od nje (v. Leonid Vasiliev: ,,Experiments in Mental Sugestion", Gally Hill Press, England 1963). Radeći sa nekoliko dobrih subjekata, Vasiljev je veliki broj puta izazvao hipnozu na daljinu, bez ikakvog govornog kontakta, što znači delujući isključivo mislima. Na isti način ih je budio. Proces su uspešno savladali i njegovi saradnici. Težeći da utvrdi koji činilac deluje kao posrednik u prenošenju stanja jednog ljudskog duha do drugog, Vasiljev je izolovao subjekta stavljajući ga u olovnu komoru (koja ne propušta ni X-zrake) i u Faradejev kavez. Mentalna sugestija delovala je i tada bez ikakvih smetnji, što ne dvosmisleno ukazuje da se radi o do sada potpuno nepoznatom pos redniku u prenošenju mentalnih stanja i poruka. Takođe je utvrdio da razdaljina ne utiče ni najmanje na efikasnost mentalne sugestije. Još jedna oblast bila je dugo i uporno proglašavana za oblast okultnih fantazija — H I P N O Z A ŽIVOTINJA. Smatralo se da životinje mogu da rešavaju jednostavne probleme i da vešt dreser može iza zvati utisak kod posmatrača, služeći se jednostavnim gestovima koji životinji služe kao signali, da postoji telepatska odnosno mentalna sugestija između njega i životinje. Uprkos tvrdokornih predrasuda, neosporivo je utvrđeno da su neke životinje, obdarene za telepatski k o n t a k t sa ljudima, uspešno izvršavale relativno složene mentalne sugestije. Mnogim takvim eksperimentima rukovodio je u svojoj labo ratoriji Vladimir Behtjerev, jedan od istinskih velikana psihologije. Da bi eliminisao bilo kakav govor, koji bi mogao da posluži kao signal životinji, Behtjerev je, u j e d n o m eksperimentu, dao vlasniku psa, čuvenom dreseru Durovu, hartiju na kojoj je ispisao zadatak. Durov je morao da mentalnom sugestijom prenese zadatak svome neobičnom subjektu, psu po imenu Mars. Dreser je, pod b u d n i m okom Behtjereva i saradnika, uzeo glavu psa u svoje šake i netremice ga fiksirao u oči. Zatim mu je pustio glavu. Ništa se nije dogodilo, pas se nije ni pomerio. Durov se ponovo zagledao psu u oči. Pas se odjednom trgao i odjurio u malu sobu iza laboratorije u kojoj do tada n i k a d a nije bio. U toj prostoriji su se nalazila tri stola p r e t r pana knjigama i hartijama. Pas se podigao, stavio prednje šape na ivicu stola i šetao pogledom po gomili stvari koje su se tu nalazile. Zatim je otišao do drugog stola i ponovio istu stvar. Konačno je sa površine trećeg stola dohvatio zubima telefonski imenik i doneo ga u laboratoriju iznenađenom Behtjerevu. Ovaj je upravo takav zadatak i postavio — da mu pas donese telefonski imenik sa stola iz stražnje sobe. U laboratoriji Behtjereva izvršen je veliki broj sličnih eksperi49
menata, koji su pokazali sposobnost b a r mentalne sugestije. L, 5, 21, 29, 40.
nekih
životinja
da primaju
HIPNOZA FAKIRSKA: Podeljena su mišljenja o postojanju ove vrste hipnoze, koju neki nazivaju hindu-hipnozom. Mnogi priznati autori smatraju da taj vid hipnoze ne postoji. Tome nasuprot, u hermetičkoj literaturi kako staroj tako i novijoj fakirska hipnoza se pominje na više mesta. Sastoji se u n a m e r n o m izazivanju masovnih iluzija. P o nekad se identifikuje sa hipnozom protiv volje subjekta, o čemu su takođe podeljena mišljenja, jer se u većini radova o hipnozi ističe t v r đ e nje da je moguće hipnotisati subjekta samo uz njegov pristanak. U opisi ma fakirske hipnoze obično se navodi razglašeni „trik sa užetom" (u k o jem grupa subjekata ima zajedničku iluziju da se uz uže, koje samo stoji uspravno, penju fakir i njegov asistent, da fakir seče sabljom ovog drugog, zatim ga stavlja u košaru ,,deo po deo", iz koje konačno izlazi ista osoba, živa i nepovređena) i tzv. trik sa mango drvetom (u kojem iz semenke na dlanu fakira, pred očima posmatrača raste drvo, lista, cveta i daje plod). P r e nekoliko godina list „Hindustani Time" raspisao je n a g r a d u za svakog ko izvede fakirsku hipnozu pred njegovim o d a b r a n i m novinarima i, po pisanju istog lista, nije se javio nijedan kandidat. Na drugoj strani postoje očevici čije tvrđenje ide u prilog po stojanja tog vida hipnoze. Poznati hermetista Sadu Mouni u svojoj knjizi " T h e T a r o t " detaljno opisuje svoje iskustvo kada je u Indiji prisustvovao fenomenu fakirske hipnoze. Isti doživljaj opisuje u svo me putopisu „Indija" italijanski književnik Alberto Moravija, do bitnik Nobelove n a g r a d e za književnost. Neposredno je iskusio fa kirsku hipnozu, čiji je sadržaj bio ubrzano rastenje mango drveta od semenke do razvijenog stabla krcatog plodovima (v. A. Moravija „O Indiji", Novi Sad 1965). Najzad, izgleda da nije neophodno ići čak u Indiju da bismo se uverili u postojanje fakirske hipnoze. Dovoljno je pročitati autobio grafiju Volfa Mesinga (v.), najčuvenijeg telepate i vidovnjaka Sov jetskog Saveza. Tekst autobiografije odobren je od sovjetskog mini starstva kulture kao sasvim proveren i pouzdan izvor podataka. Čovek koji je testirao Mesingovu sposobnost izazivanja fakirske hipnoze bio je niko drugi nego J. V. Staljin. Zadatak koji je lično dao Mesingu bio je da prodre u njegovu letnju kuću, u blizini Moskve, najbolje čuvano mesto na svetu u to vreme. Staljin je bio nemalo iznenađen, kada je usred bela d a n a ugledao u svojoj sobi Mesinga. Objašnjenje koje je ovaj dao Staljinu o načinu na koji je uspeo da neprimećen prođe kroz gust kordon iskusnih NKVD-oficira, svodi se upravo na primenu fakirske hipnoze. „Ja sam mentalno sugerirao stražarima — Ja sam Berija! Ja sam Berija!" objasnio je Mesing. Berija je tada 50
bio šef sovjetske tajne policije i svakodnevni Staljinov posetilac. Iz među Berije i Mesinga nije bilo nikakve fizičke sličnosti, pa ipak, Staljin je bio prvi čovek koji je opazio Mesinga. Posle tog događaja, Volf Mesing je dobio sa „najvišeg mesta" dozvolu da tokom r a t a nastupa kao zabavljač po celoj teritoriji SSSR. (v. Mesing). L. 21. 24, 25, 29. HIPOMANTIJA: Metod proricanja kod starih Kelta po ponašanju belih konja, specijalno gajenih u tu svrhu. HOMUNKULUS: U alhemiji, veštački čovek, preteča današnjih robota (v. Golem), stvoren alhemijskim procesom. U tome procesu, koji je u suštini a k t imitacije božanstva, osnovni materijal je sperma i ljudska krv. Stvaranje h o m u n k u l u s a obrađeno je i u literaturi (v, Somerset Mom „Čarobnjak" i Lorens Darel „Aleksandrijski kvartet"). HOROSKOP: U doslovnom značenju životinjski krug. U astrološkom smislu to je konstelacija nebeskih tela u t r e n u t k u rađanja. Vidi bliže Mile Dupor: „Ne vjerujte, provjerite" (v. Astrologija). HRIŠĆANSKA NAUKA (Christian Science): Religiozni pokret u čijoj je osnovi ideja lečenja telesnih i duševnih poremećaja psihičkim sredstvima, neka vrsta direktne spiritualne psihoterapije. Osnivač pokreta je Meri Beker Edi (Mary Baker Eddy 1821—1910). Ona je, tražeći leka svojoj hroničnoj bolesti, došla u dodir sa čuvenim duhov nim isceliteljem Kvinsbijem i u znatnoj meri usvojila njegove po glede na bolest i zdravlje. Osnov Hrišćanske n a u k e je verovanje da su bolesti, gresi, s m r t i u krajnjoj liniji sama materija velika iluzija koja egzistira usled čovečje nesposobnosti da otkrije svoju istinsku prirodu. Suština terapeutskog postupka svodi se na izmenu duhovnog stava pacijenta, težnju da se, kroz kontrolu misli, odbaci i najmanja ideja o bolesti, slabosti i smrti. U tome cilju vrši se neprekidno samoubeđivanje, prožimanje svesti idejama zdravlja, smirenosti i sreće. Jevanđelje ovog pokreta je p r a k t i č a n priručnik „Nauka i zdravlje", koji je Edi objavila 1875. Od tada se pokret naglo raširio po Americi, a donekle i u Evropi. Danas je jedan od vodećih listova u SAD nji hovo glasilo „Krišćen Saiens Monitor". HUDINI HARI (1874—1926): Pseudonim najslavnijeg iluzioniste, čije pravo ime je bilo Robert Uden. Njegova veština bila je tolika da mnogi pretpostavljaju da je posedovao značajne parapsihičke sposob nosti. U svakom slučaju, sigurno je da je iza njegovih uspeha stajao dugogodišnji naporan rad i usavršavanje. Na primer, specijalnim fakirskim vežbama razvio je kontrolu telesnih pokreta u tolikoj meri da je bio u stanju da udene konac u iglu držeći ih samo prstima, nogu. Njegov testament, zapečaćen i čuvan u jednoj advokatskoj k a n 51
celariji, treba da se otvori 1976. godine, na pedesetogodišnjicu njegove smrti. Veruje se da će tada biti bačena svetlost na mnoge njegove do sada neobjašnjene trikove (ako su bili trikovi?) dematerijalizacije. HURKOS PETER (1911—): Čuveni holandski paragnost (vidov njak), čije su se vizije veliki broj p u t a pokazale tačnim. Često ga koristi policija, u naizgled nerešivim k r i m i n a l n i m slučajevima, da bi došla do nekog putokaza koji bi p o k r e n u o istragu sa m r t v e tačke. Mnogi slučajevi bili su rešeni zahvaljujući njemu, na primer slučaj takozvanog Bostonskog Davitelja. Do 1941. H u r k o s je radio kao m o ler (soboslikar) ne pokazujući nikakve parapsihičke sposobnosti. Do javljanja tih sposobnosti došlo je, k a d a je te godine prilikom pada sa visine pretrpeo tešku kontuziju mozga. Ležeći u bolnici imao je prvu parapsihičku viziju, kada je predvideo sudbinu bolesnika koji je ležao pored njega. Posle toga vizije su se množile i sa njima je rasla Hurkosova reputacija. Bio je vrlo savesno ispitivan u parapsihološkoj laboratoriji Utrehtskog Univerziteta od prof. Teneva, gde su njegove sposobnosti potvrđene.
I ICHTUS: Na grčkom jeziku „riba", sveti simbol r a n i h hrišćana, jer se „ichtus" može rastaviti na početna slova čuvene fraze „Iesos Christos Theou Uios Soter" — Isus Hristos, Sin Božji, Spasilac. IHTIOMANTIJA: Proricanje posmatranjem rašireno u Staroj Grčkoj. IDATOSKOPIJA:
riblje
utrobe
i
glave,
Metod proricanja na osnovu posmatranja kišnice.
IDEOPLASTIKA: a. U hipnozi, prema Magnusu Husu, mimeza odn. podražavanje govora i ponašanja često kod histeričnih subjekata, b. U spiritizmu, sposobnost (nedokazana) nekih medija da direktno utiču na materiju i uobličavaju je mislima. ILUMINATI: Okultna sekta, čije ime znači „prosvetitelji", koju je osnovao 1776. godine u Ingolštatu profesor Vajshaupt (Weishaupt). IMITACIJA: U hermetizmu, osnova tzv. mimetičke magije, u ko joj čovek podražava ponašanje neke životinje da bi stekao njena svojstva, (v. bliže I. R e g a r d i e : „The Tree of Life"). IMPREGNACIJA: U magiji, oplođenje ili prožimanje slike emocionalnom energijom u cilju materijalizacije ideje slika predstavlja. INGILI: Pripadnici verske sekte koji obožavaju zečeve. 52
psihičke koju ta
INICIJACIJA: Posvećenje, ritualno upućivanje sledbenika nekog hermetičkog učenja u tajna znanja i preobražaj njegove ličnosti. Ri tuali inicijacije obično simbolizuju ponovno rađanje (v. podrobnije Sadhu Mouni: „The Tarot"). INKANTACIJA: U najširem smislu, opčinjavanje. U magiji, for mula kojom se deluje na niža duhovna bića, bilo da bi se prizvala (v. evokacija), bilo da bi se uklonila. INKARNACIJA: reinkarnacija).
Utelovljenje,
otelovljenje,
ovaploćenje.
(v.
INKUBACIJA: Magijska operacija kojom se pokušava izazvati božanstvo u snu, da bi ono otkrilo snevaču budućnost ili ga izlečilo. INKUBUS: v. Sukubus. IRORACIJA: Hermetički postupak škropljenja drveta mokraćom bolesnika, što, po narodnom verovanju, dovodi do izlečenja boles nika. J JANIDI: Pripadnici verske sekte, koji tvrde da potiču od boga Janusa. Veoma brojni u Starom veku. Poznati su po proricanju na osnovu delova koža žrtvovanih životinja. JEJTS VILJEM BATLER (1865—1939) (W. B. Yeats): Proslav ljeni irski pesnik, dobitnik Nobelove nagrade za književnost (1923. god.), mistik, hermetista, član hermetičke organizacije Zlatna Zora. Njegov magijski moto u toj organizaciji bio je Daemon est Deus I n versus (Demon je Preokrenuti Bog). U svojoj 17. godini Jejts se zainteresovao za teozofiju. Tri godine docnije sreo je u Dablinu jednog od vodećih indijskih teozofa Čaterdžija, koji ga uvodi u neobični svet Vedante, u obliku u kojem ju je tumačio indijski filozof Šankaračarija. Posle nekoliko godina intenzivnog proučavanja teozofije i vedante, zainteresovao se za hermetizam i postaje član Zlatne Zore, čije sedište je tada bilo u Londonu. Neobični svet hermetizma, njegovi bogati simboli, dubina kabale i rozenkrojcerske tradicije raspalili su njegovu poetsku imagnaciju i značajno se odrazili u njegovom u m e t ničkom stvaranju. Kada su u n u t r a š n j i sukobi m e đ u vodećim h e r metistima pocepali Zlatu Zoru, Jejts se povukao iz aktivnog članstva. U doba životne zrelosti (1925), već kao nobelovac, Jejts je izložio mnogo brojne hermetičke i mistične uticaje koji su se ukrštali u njemu kao originalni ezoterični sistem u delu autobiografskog porekla „Vizija" (,,A Vision"). 53
JI DŽING — KNJIGA PREOBRAŽAJA: U zapadnoevropskim je zicima ponekad se piše ,,Yi King" ili ,,Yee King", a najčešće „I Ching". Međutim, većina ga izgovara Ji Džing. Ji Džing je verovatno najstariji tekst u istoriji čovečanstva. P r o cene njegove starosti kreću se, zavisno od autoriteta koji daju procenu od 3000—6000 godina. U njegovom uobličavanju učestvovalo je više mislilaca, počevši od legendarnog Fu Hsija, pa preko osnivača Čou di nastije Kralja Vena i njegovog sina vojvode od Čoua do Konfučija. Knjiga Preobražaja ima trostruku n a m e n u : 1. kao osnova veoma plodnih meditacija; 2. kao p r a k t i č a n vodič do najboljih rešenja sva kodnevnih problema i 3. kao filozofski sistem koji osvetljava čovečji položaj u univerzumu, njegove odnose sa kosmičkim silama i svrhu ljudskog bitisanja. Ji Džing se zasniva na 64 heksagrama. Ovi se sastoje iz dve manje figure zvane trigrami (trijade), koje sačinjavaju tri linije, cele ili isprekidane. Na taj način, svaki od 64 heksagrama sastoji se iz. 6 linija, od kojih su neke cele, a neke isprekidane. Linije predstavljaju p r a d a v n a kosmička dvojstva pozitivnih i negativnih kva liteta, koji se u kineskoj terminologiji nazivaju Jang i Jin. Oni ne predstavljaju suprotstavljeni antagonizam snaga, već dva vida jedne iste stvari, pojave ili procesa koji koegzistiraju, uzajamno se dopu njuju i, u krajnjoj liniji, ne mogu postojati j e d a n bez drugog. Čini lac koji Knjiga Preobražaja najvećma naglašava je PROMENA ili preobražaj jednog svojstva u neko drugo, tokom razvoja. I u n a j veću šumu možemo ulaziti samo do izvesne tačke. Ako nastavimo da se krećemo u istom smeru, svako dalje ulaženje od sredine šume p r e t v a r a se u izlaženje. K a d se stvari razviju preko određene tačke, prelaze u svoju suprotnost. Osnovni polariteti u kojima se ispoljavaju J a n g i J i n jesu: muško-žensko, aktivno-pasivno, inicijativa-održavanje, ekstroverzija-introverzija, povlačenje- napredovanje itd. Očigledno nijedan član ovakvih dvojstava ne može postojati bez drugog člana. 64 h e k s a g r a m a pred stavljaju sve moguće odnose, veličine i pojave sa j e d n e strane u čoveku, sa druge u univerzumu. Oni nam govore o stanju kosmičkih snaga i pravcu njihovog dejstva, otkrivajući istovremeno stanje na šeg duha, kojeg često nismo svesni. Najveća vrednost Knjige P r e o bražaja je u odlučnom pokazivanju smera u kojem treba da delujemo, a to je činilac od najveće važnosti, jer stavlja n a g l a s a k na slobodu čovečje volje. Tu odliku ovog izvanrednog psiho-filozofskog sistema osvetljava praktičnim p r i m e r o m Edvard Albertson (Edward Albertson: „The Complete I Ching For the Millions", 1969): „ K a d a se čoveku proriče na uobičajeni način, recimo iz karata, i kad predikcija glasi da će zaraditi neku s u m u novaca u izvesnom poslu, tome čoveku ne ostaje ništa drugo nego da čeka da se predviđanje dogodi — ili, što 54
je češći slučaj, da se ne dogodi. Međutim, u Ji Džingu se čoveku n u d e različite mogućnosti i kaže mu se šta će se dogoditi ako se ponaša na određen način ili ako ne postupi kao što mu je rečeno. Na taj način, čovek ne pita prosto „Šta me čeka u budućnosti?" već po prvi put postavlja prikladnije pitanje „Šta ja mogu da učinim u b u d u ć nosti?" Do h e k s a g r a m a se dolazi na različite načine. Klasičan i ortodoksni svodi se na strogo propisanu manipulaciju osušenim stabljikama h a j dučke trave. Ipak, većina savremenih autoriteta s m a t r a da sasvim j e d n a k u vrednost imaju ostali načini: bacanje novčića ili kockice, korišćenje k a r a t a sa Ji Džing simbolima koje se mešaju, seku itd. Metod je nevažan, od značaja je interpretacija heksagrama i pridr žavanje predloženog ponašanja u praksi. Ustvari, odgovor pitaču ne dolazi od neke spoljašnje sile ili inteligencije, već iz sopstvenog nesvesnog. Ji Džing služi da znanje već prisutno u nesvesnom osvetli kroz poruku h e k s a g r a m a ; da slično psihoanalitičkom uvidu nesvesne sadržaje učini svesnim. Kao što kaže Ki Di (Khioh Dhiegh), rukovo dilac „Međunarodnog instituta za izučavanje Ji Džinga" u Nju Jorku, „Ako ste smislili pitanje, odgovor je već u vama. Najbolje rešenje za svaki lični problem leži prikriven u vašem u n u t a r n j e m „ja", čekajući da ga otkrijete''. Mišljenje K. G. Junga, koji daje tumačenje u skladu sa anali tičkom psihologijom, dopunjuje gornji stav: „Značenja heksagrama utisnuta su u kolektivno nesvesno ljudske rase i bacanjem novčića vi prosto aktivirate mudrost univerzalne nesvesvesti koja je u svima ljudima prisutna". L. 8. 14. 23. JOGA: J e d a n od šest sistema indijske ortodoksne filozofije. Ter min potiče od sanskritskog „jug", sjediniti se, a označava cilj joga-sistema, spoj individualnog duha (atman) sa univerzalnim duhom (Brama). Joga je sistem praktične filozofije, disciplina kojom se taj spoj postiže. Po Svamiju Vivekanandi (v. ,,Raja-yoga") joga je stara oko 4000 godina, međutim prvo sistematsko izlaganje joge dao je P a t a n d ž a l i u delu „Joga aforizmi" oko II. v. pre n. e. P r e m a P a t a n džaliju joga ima osam progresivnih stupnjeva: 1. J a m a — moralno usavršavanje; 2. nijama — samokontrola; 3. asana — kontrola telesnih položaja i sticanje snažnog zdravlja, koji omogućavaju ka sniju dugotrajnu koncentraciju; 4. P r a n a j a m a — kontrola prane (v.) kroz kontrolu disanja; 5. p r a t j a h a r a — samoposmatranje i odeljivanje čula od čulnih objekata; 6. D h a r a n a — mentalna koncentracija ili usredsređenost: misli na jedan sadržaj; 7. Dhijana — meditacija i 8. samadhi — nadsvesno stanje duha, iluminacija odnosno spajanje sa kosmičkim duhom. 55
Postoji više vrsta joge. Kriterij klasifikacije je sredstvo koje se primenjuje za postizanje krajnjeg cilja. Hata-joga telesnu kontrolu, raja-joga kontrolu misli, džnana-joga samoanalizu, bhakti-joga emo cionalnu energiju ekstatične ljubavi, t a n t r a - j o g a kontrolu seksualne energije, laja-joga buđenje kandalini (v.) i karma-joga ispravnu delatnost u svakidašnjem životu. Detaljnije vidi radove Vivekanande, Sivanande, Narajanande, A. Avalona i Ernesta Vuda. JOGANANDA PARAMHANSA: Jogi koji je 1921. godine došao u SAD da bi na zapad preneo krija-jogu, čija je suština meditacija o sadržaju svetih indijskih tekstova. Osnovao je u San Dijegu (Kalifornija) Bratstvo Samo-Realizacije (Self-Realization Fellowship). l a k o je umro 1952. godine, njegovi sledbenici su još uvek veoma aktivni u SAD. JONAS Dr EUGEN: Češki lekar-ginekolog, osnivač n a u č n e medi cinske astrologije. Jonasov sistem stavlja naglasak na predodređiva nje pola budućeg deteta, kontrolu rađanja bez abortusa i bez hemijskih i mehaničkih sredstava za kontracepciju, lečenje sterilnosti i obezbeđivanje zdravog poroda kroz eliminaciju mogućnosti rađanja defektne i m e n t a l n o zaostale dece. Radeći u maloj provincijskoj boinici u Nitri (Čehoslovačka), Dr Jonas je primetio da senzitivne žene ispoljavaju ciklični porast sek sualne želje svakih 30 dana. Budući da je bio astrolog-amater povezao je ovo svoje zapažanje sa drevnim n a r o d n i m verovanjem o vezi plod nosti sa mesečevim p r o m e n a m a . Tragajući nekoliko godina za mogu ćim vezama između astroloških i medicinskih činilaca, došao je do praktične sheme koja je primenjena sa uspehom na Ginekološkoj kli nici u Bratislavi. Na osnovu svog sistema postigao je 9 5 % uspeha od ređujući tačan d a t u m seksualnog odnosa za roditelje koji su želeli decu i 87% uspeha u određivanju detinjeg pola u n a p r e d . Proučavajući horoskope 5000 dece sa porođajnim ili nasleđenim oštećenjima, utvrdio je da su njihove majke rođene za v r e m e punog meseca, a sama deca začeta su za vreme rđavih p l a n e t a r n i h konstela cija majki. Na Bratislavskoj klinici navodi se slučaj žene koja je tri puta rađala mrtvorođenčad, a četvrti put rodila je defektno dete u šes tom mesecu trudnoće. Dr J o n a s je, na osnovu svog sistema utvrdio da postoje samo četiri dana u godini kada ta žena može začeti normalno dete. Sledeći njegove instrukcije, koje su kontrolisali ostali ginekolozi, rodila je najzad n o r m a l n o dete. Pošto je Dr Eugen J o n a s podneo Akademiji n a u k a Čehoslovačke statistički obrađene rezultate, vlada Čehoslovačke osnovala je 1968. Astra Istraživački Centar za planiranje poroda, u Nitri. Od tada J o nasove podatke koristi UNESKO, Institut Maks Plank u Hajdelbergu, Lenjingradski Institut za Ginekologiju i mnogi drugi. L. 29. 56
JUNG KARL GUSTAV (1875—1961): Jedan od najvećih psihologa u istoriji, tvorac „analitičke psihologije", sestre-bliznakinje Frojdove psihoanalize. U kontekstu ove knjige J u n g je značajan na prvom mestu zato što je svoje hermetički obojene uvide i saznanja obznanio, ne obazirući se na reagovanja ostalih naučnika. Nijednu hermetičku disci plinu nije usvojio; većinu glavnih je savesno proučio i propustio kroz sebe, dajući im sopstveno tumačenje. Njegovo interesovanje za h e r metiku ispoljilo se rano. Kao student prostudirao je svu dostupnu li t e r a t u r u o spiritizmu i sabrana dela švedskog mistika Svedenborga. Doktorirao je sa neuobičajenom tezom: ,,O psihologiji i patologiji t a k o zvanih okultnih fenomena". Dragocene podatke svojih samoanaliza i a n a litičkog r a d a sa pacijentima J u n g je postupno ugrađivao u svoj pogled na svet i svoj psihološki sistem, koji se menjao i sazrevao istovremeno sa njim. Vekovna i hiljadugodišnja saznanja o čovečjoj psihi on je osavremenio novom terminologijom (tako je „ a t m a n " joga-filozofije kod J u n g a " ,,Self"; negativne snage u čoveku, kabalistički ,,klipot" kod J u n g a je „senka"; stazu psihičke evolucije nazvao je „procesom individuacije" itd), prosvetlivši dimnu zavesu alkemijskog simbolizma. Sva njegova dela doprinose razumevanju hermetizma, pre svih: „Psihologi ja i alhemija", „Psihologija i religija Istoka i Z a p a d a " i „Mysterium Coniunctionis". J u n g je imao i istinska okultna iskustva. J e d n o od najznačajnijih bilo je pražnjenje njegovih nesvesnih sadržaja kroz tehniku tzv. auto matskog pisanja. On je, u stanju transa, u toku 3 dana napisao knji gu „VII Sermones ad Mortuos", profetskim stilom i tonom, koju je objavio pod pseudonimom Basilides Aleksandrijski. Tek posle J u n g o ve smrti obznanjeno je ko je autor tog čudnog rada. P o r u k a „Sedam propovedi" je poruka staze individuacije i najveći deo svog dugog života Jung je posvetio bacanju sve nove svetlosti na svoju proročku poruku. L. 12, 43.
K KABALA: Reč kabala je starohebrejskog porekla; označava us m e n u tradiciju. Izvorno hebrejska, kabala je vremenom asimilirala m n o gobrojna učenja naroda Bliskog i Srednjeg istoka, tako da danas predstavlja masivan konglomerat praktične filozofije i arhaične dubin ske psihologije. Usled toga svaka definicija kabale predstavlja u veli koj meri uprošćavanje. Postoje velike razlike između klasične kabale koju su uobličili jevrejski mistici XII. veka u Španiji i današnje, mo d e r n e kabale, među čijim glavnim eksponentima ima malo Jevreja. Glavni pisani izvori kabale su Sefer J e c i r a h (od 3—6. veka n.e.) i Z o h a r (oko 13. v.). 57
Osnovne postavke kabale jesu: pojave života, u svoj svojoj razno likosti potiču od nedeljive celine, čije su emanacije; brojevi i slova hebrejskog alfabeta su istinski ključevi do s t r u k t u r e univerzuma; čovek je minijatura kosmosa, ne postoji deo u n i v e r z u m a koji nema svoj odraz u ljudskom biću, tako da je samospoznaja istovremeno metod saznanja objektivnog sveta. Po učenju kabale božanstvo ne stvara svetove, već oni emaniraju iz njega u seriji emanacija, u kojoj svaka nova potiče od prethodne. Bog se ne definiše, već se opisuje kao Beskonačna Svetlost (Ain Sof Aur). Deset njegovih emanacija jesu Sefiroti, čije položaje i odnose pred stavlja shema zvana Drvo Života. Čovek nije pasivan, već je u sta nju da se kreće, ulažući svesne napore, uz Drvo Života i dosegne svoju nadljudsku prirodu. U kabali svako slovo hebrejskog alfabeta ima o d r e đ e n u n u m e r i čku vrednost. Zahvaljujući tome sve reči i fraze mogu se prevesti u brojeve. Ovakve veze čine osnovu mnogih filozofskih i numeroloških spekulacija, tako da kabalisti smatraju da je Stari Zavet niz šifrovanih tekstova sa okultnim značenjem. Najpoznatiji kabalistički metodi za prevođenje i kodiranje tekstova jesu: Gematrija (u kojoj se reč ili fraza prevodi u n e k u d r u g u koja ima istu brojčanu vrednost), Notarikon (u kojoj se prve ili poslednje reči jedne fraze kombinuju u novu frazu drugojačijeg značenja) i T e m u r a h (svodi se na anagrame). P o red ovih postoje i druge, manje poznate metode kabalističke n u m e r o logije. Ovakvi postupci, neobični na prvi pogled, u skladu su sa verovanjem da spoljašnja beskonačna raznolikost fenomena univerzuma krije jedinstvenu shemu, čiji su ključevi Sefiroti i staze Drveta Živo ta, hebrejska slova i brojevi povezani na znalački način. Znanje o nji hovim odnosima i upotrebi čini u n u t a r n j u bit kabale. Mentalne ope racije ovim sredstvima govore mnogo više ljudskom nesvesnom nego svesti, tako da je kabalističko učenje uticalo na neke poznate psiho loge (v. K. G. J u n g „Psihologija i alhemija" i D. B a k a n : „Sigmund Freud and Jewish Mystical Tradition"). L. 7, 22. KAFKA BRETISLAV: Češki vajar, poreklom Jevrejin, u p a r a psihologiji poznat kao tvorac metode hipnotičkog treninga parapsihičkih sposobnosti. Na periferiji P r a g a imao je, uz skulplorski atelje p r i vatnu parapsihološku laboratoriju, u kojoj je vršio zastrašujuće ekspe rimente, nalik na zbivanja u filmovima o Dr. Mabuzeu i srednjevekovnoj alhemiji. Cilj njegove metode bio je da kod svojih subjekata raz vije m a k s i m u m psihičkih moči, primenjujući u tom cilju hipnozu do stepena o kojem se, p r e njega, nije ni sanjalo mogućim. Želja Rajna (v. Rajn) i većine drugih parapsihologa je da p r o n a đ u obdarene senzitivce, odnosno ljude sa već razvijenim psihičkim sposobnostima. Mada je i Kafka koristio donekle takve subjekte, uglav53
nom je delovao u suprotnom smeru — najveću energiju uložio je u pokušaj da od običnih, jednostavnih ljudi bez ikakvih primetnih psihičkih sposobnosti, metodama dugotrajne eksperimentalne hipnoze stvori vidovnjake i paragnoste. Neke od svojih subjekata držao je pod hipnozom 12—14 časova svakodnevno, u dugom nizu godina. Neke je držao pod n e p r e k i d n o m hipnozom 10 i više godina. I najzad, izvestan broj ljudi držao je u doživotnoj hipnozi, stvorivši tako za njih svet nove, hipnotičke realnosti. Svoje subjekte, kojima je razvio sposobnost vidovitosti, koristio je kao neku vrstu psihičkih televizora, preko kojih je dobijao poda tke iz najudaljenjih krajeva sveta. Tako je prvi u Čehoslovačkoj sa znao za k r a h Amundsenovog pokušaja da se spusti avionom na Severni Pol, dva dana pre ostalih. Kafka je, po svemu sudeći bio prvi koji je eksperimentisao sa telepatskom hipnozom na daljinu, znatno pre Vasiljeva (v.). Ispitivao je uticaj hipnoze na fiziološke funkcije, obnovivši opite za koje se verovalo da su pokopani pre nekoliko stotina godina. Jednog subjekta držao je pod hipnozom, zatvorenog u sobi bez ikakve h r a n e . S v r e m e n a na v r e m e sugerirao mu je da jede ukusno voće koje je postojalo samo u pacijentovim halucinacijama. Sve vreme hipnotisani se izvrsno osećao. Dr Rejdak, savremeni češki parapsiholog, ukazuje na zapanjujući rezultat dobiven na kraju eksperimenta. Iako nije ništa jeo u toku 3 nedelje, subjekt ne samo da nije nimalo izgubio u težini, već mu se TELESNA TEŽINA POVEĆALA! Objašnjenje na koje je prvi ukazao Kafka, a koje danas razrađuju češki parapsiholozi, jeste ovo: postoje neki finiji, do sada nepoznati oblici energije, ko je čovek može da koristi, pogotovo u stanju transa. Tu energiju može da crpi od drugih ljudi, od životinja i od biljaka. Kafka je tu tvrdnju dokazivao stavljajući svoje iznurene subjekte da leže neposredno uz kravu. Posle kratkog vremena oni bi se oporavili. Po tvrđenju Dr Milana Rizla (v.), češkog parapsihologa koji sada živi i radi u SAD, jedan od Kafkinih doživotno hipnotisanih medija raz vio je strahovite psihičke moći. Bio je u stanju da snažnim u s m e r a vanjem psihičke energije usmrti pticu ili neko drugo živo biće. Ovakvi drastični eksperimenti bacaju više svetla na izjave očevidaca da h a vajski k a h u n a - m a g i i vrači primitivnih afričkih plemena mogu da us m r t e čoveka na daljinu magijskim sredstvima. J e d a n od nalaza Bretislava Kafke odnosi se na prirodu njegovih subjekata. On je zaključio da senzitivci imaju tanju auru od ostalih lju di. Zbog toga su prijemčiviji na zračenja i ostale spoljašnje uticaje, pored ostalog i na meteorološke prilike. Na osnovu njegovih eksperi m e n a t a sledi da se produženim hipnotičkim treningom stanjuje aurični omotač medija i da se čini propustljivijim na uticaje. 59
Po svemu sudeći ovi Kafkini nalazi osvetljavaju, pored mnogo če ga drugog, učenje i sistem hermetičkog treninga organizacije Zlatna Zora (v). Naime, u sistemu psihičkog t r e n i n g a te čuvene organizacije insistira se na jačanju aure sledbenika. To se postiže vizualizacijom nepropustljive, čvrste aure, sjajnog svetlosnog omotača, kroz vežbu zvanu Srednji Stub. Jedna od posledica takvog vežbanja je smanjenje senzitivnosti subjekta. Mnogi senzitivci i mediji koji su se podvrgli ovakvom treningu izgubili su svoje parapsihičke sposobnosti, ali su istovremeno postali daleko aktivnije i stabilnije ličnosti. Nestankom paraspihičke senzitivnosti nestala je i pasivnost. Na to n a m ukazuje či njenica da su u Kafkinim eksperimentima najbolje rezultate postizali subjekti koji su bili u stanju apsolutne pasivnosti — doživotno hipnotisane osobe. L. 29. KAIVALIJA: U jogi, termin duše od tela odn. materije.
koji
označava
konačno
oslobođenje
KALI JUGA: „Doba m r a k a " u indijskoj ortodoksnoj filozofiji, vre menski period u kojem sada živimo, period moralnog propadanja i gubitka ljudskih vrednosti. KALJOSTRO (1743—1795): Veliki avanturista, svetski putnik i h e r metista, čije pravo ime je bilo Djuzepe Balzamo. Rođen u siromašnoj poro dici, prvo obrazovanje dobio je u benediktanskom m a n a s t i r u gde je izučio tadašnju farmaciju. Po svoj prilici r a n o je počeo da se bavi alhemijom, jer je morao da beži u Mesinu. Tu se upoznao sa magom i alhemičarem Altotasom, koji ga je jedno vreme obučavao i dao mu p r v u inicijaciju (v). U to vreme prisvojio je titulu grofa Kaljostra, koja mu je, kako je tvrdio, pripadala po majčinoj liniji. Zajedno sa svojm učiteljem Altotasom putovao je po egzotičnim zemljama, posećujući Severnu Afriku i Aziju. Neko vreme su se zadržali na Malti, gde su učestvovali u alhemijskim eksperimentima Velikog Majstora Pinta, vođe tamošnje h e r m e t i č k e organizacije. Na Malti je Altotas umro. Kaljostro se vraća u Italiju, ženi se i zatim nastavlja da skita po evropskim zemljama. Bio je član mnogih masonskih, mističnih i hermetičkih organizacija. U Rimu, gde se konačno skrasio, Inkvizicija ga je osudila na doživotnu t a m n i c u zbog bavljenja magijom. Uskoro potom u m r o je u zatvoru. KAPA — KALF: Islandska hrišćanski paganizam.
magija,
čija
je
karakteristika
pre-
KAPILA: Osnivač samkhja filozofskog sistema, čiji je j e d a n ogra n a k joga. O njegovom životu nema sigurnih podataka, s m a t r a se da je živeo u VII. veku pre n.e. 60
KARMA: pojam poreklom iz hinduizma, koji je prihvaćen u hermetičkim učenjima svih delova sveta. a. U najširem smislu sudbina, b. Doktrina odgovornosti individue za sve njene aktivnosti: misaone, verbalne i fizičke. Individua se može osloboditi te odgovornosti samo moralnim usavršavanjem kroz ciklus ponovnog rađanja. KEJS EDGAR (Edgar Cayce 1877—1945): Najčuveniji iscelitelj i psihik (medij) dvadesetog stoleća. Rođen je u provincijskom gradiću Hopkinsvilu, SAD, u seljačkoj porodici. Završio je samo osnovnu ško lu, a zatim fotografski zanat. U svojoj dvadeset četvrtoj godini izgu bio je glas i čitavih godinu dana obilazio je lekarske ordinacije, t r a žeći sebi leka. Neki putujući hipnotizer uspeo je da mu u hipnotičkom t r a n s u vrati sposobnost govora, ali za kratko. Tada je mesni lekar, koji se a m a t e r s k i bavio hipnozom, došao na srećnu ideju da sugerira Kejsu pod hipnozom da postavi sam dijagnozu svog oboljenja. Kejs je uspeo u tome i od lekova koje je sebi prepisao povratio mu se glas. Zatim su bolesnici iz okoline počeli da dolaze sa molbama da im mali fotograf postavi dijagnozu i prepiše lekove. Kako pokazuju mnogo brojni podaci, Kejs je zaista imao sposobnost da u stanju transa posta vi tačnu dijagnozu i prepiše recepte, obično od vrlo neuobičajenih sa stojaka, koji su izvanredno efikasno delovali i kod mnogih do tada neizlečivih bolesnika. Kejs je ubrzo stekao sposobnost da sam izazove stanje transa po volji i to je činio dva puta dnevno tokom mnogih go dina. Oko njega se okupila grupa ljudi, koja je registrovala sve nje gove izjave u transu, dijagnoze, recepte i vizije koje su se odnosile na iščezle civilizacije i buduće događaje. U SAD ljenje", koje kojih su se p r o r e k a o da
postoji organizacija, „Udruženje za istraživanje i prosvetpublikuje mesečni časopis i proverava njegove vizije, od neke pokazale iznenađujuće tačnim. Pored ostalog Kejs je će Atlantida biti otkrivena u Karibskom moru.
KIRLIJANOV EFEKAT: Pojava koju su još 1939. godine utvrdili sovjetski istraživači Semjon i Valentina Kirlijan da u polju visoke elek trične frekvencije (oko 200.000 cikla/sec) postaje vidljivo bio-luminiscentno energetsko polje živih bića. Često se govori o „Kirlijanovoj fotografiji" kao o pojavi na koju se u potpunosti svodi Kirlijanov efekat. Međutim, Kirlijanova fotografija je samo jedan vid tog efekta, pojava prenesena na osetljiv film, bez kamere. Kirlijanovi su konstruisali uređaje kojima se aura živih bića mogla neposredno posmatrati, j e r fotografija daje statičku sliku, a proces bio-luminiscencije je veoma promenljiv, to je proces neprekidnog kretanja, p r o m e n a boja i struk t u r a . U SSSR poslednjih godina preovlađuje termin „Bioplazmatično telo" umesto bioluminiscentnog, m a d a ni sam pojam bioplazme nije 61
rasčišćen. Izraz „ a u r a " je krajnje nepopularan, jer se s m a t r a n e n a u č nim. 1939. godine Kirlijan (Semjon Davidović) je radio kao elektromehaničar u crnomorskom gradu K r a s n o d a r u . Bio je specijalista za opravke složenih bolničkih elektro-uredaja. Prisustvujući jednom prili kom davanju elektrošoka bolesniku u psihijatrijskoj ustanovi, p r i m e tio je sićušne iskre svetlosti između elektroda i kože pacijenta. Odlu čio je da pokuša da snimi taj efekat na fotografsku ploču. U tom po kušaju dobio je teške opekotine po ruci, ali i prvu fotografiju a u r e ljudskog tela u vidu svetlog polja oko prstiju, iz kojeg ističu u svim pravcima svetlosni plamičci. Više od dvadeset godina Kirlijan je usavršavao svoj uređaj, eksperimentišući o svom trošku, nemajući druge laboratorije osim malog stana u kojem je živeo. Jedini pomoćnik bila mu je supruga Valen tina. Uskoro je, kao što je pomenuto, svoje polje visoke frekvencije kombinovao sa optičkim uređajima tako da je postalo moguće nepo sredno posmatrati aurično polje i njegove promene. Šezdesetih godina poznati sovjetski naučnici počeli su da pokazuju sve veće interesovanje za Kirlijanov rad, koji je otvorio nepredviđene horizonte. U t v r đeno je da aurično polje različito izgleda u stanjima svežine i iscrplje nosti ljudskog organizma; u treznom i alkoholisanom stanju; u stanju normalne svesti i pod dejstvom droga; u stanju smirenosti i nervne tenzije; u stanju zadovoljstva i depresije itd. Fotografija ruke n a r o d nog iscelitelja u n e a k t i v n o m stanju pokazuje n o r m a l n o svetlo polje oko prstiju; kada iscelitelj (v. Kirovtov Aleksej) uloži voljni napor i usredsredi se na lečenje pacijenta, tada se iz njegove aure ka auri pacijenta usmerava mlaz blistave svetlosti koji liči na zrak lasera. Takođe su značajne filozofske implikacije Kirlijanovog efekta. Na ime, Kirlijan je utvrdio da se oboljenje živih bića ispoljava u auri dok još nikakvi znaci oboljenja ne postoje u fizičkom organizmu. Sa prak tične strane to je značajan doprinos medicini zbog mogućnosti rane dijagnoze oboljenja i preuzimanja preventivnih m e r a na vreme. Sa druge strane n a m e t a o se zaključak da su tvrdnje srednjevekovnih hermetista o međuprožimanju astralnog i fizičkog tela na p u t u da budu neosporivo dokazane. Fizički organizam, već vekovima tvrde hermetisti, odražava sve p r o m e n e u našem energetskom telu, u auri, promene koje prethode fizičkim p r o m e n a m a . Još neki Kirlijanovi nalazi idu u prilog hermetičkih učenja. Ne samo da svetlosnu a u r u imaju sva živa bića, već, što se retko pominje, a u r u pokazuju i „ m r t v i predmeti". Hermetizam ne priznaje podelu na m r t v u i živu materiju. Takav stav usvajaju i čehoslovački parapsiholozi, koji sebe nazivaju „psihotroničarima" (v. psihotronika, Pavlita Robert). Oko komada metala, obrađenog drveta, gume, plastike, h a r 62
tije itd. postoji aurično polje, ali se ono razlikuje od aure živih bića. On je u obliku postojanog svetlog nimbusa, manje jačine nego kod živih bića i u njemu se ne mogu primetiti nikakvi procesi i promene. Kirlijanov efekat osvetlio je i pojavu tzv. fantomskog uda. U me dicini je odavno proučavana pojava da ljudi kojima su izvesni organi amputirani, neko vreme po amputaciji imaju osećanje da organi i dalje postoje, n a p r i m e r osećaje bola, svraba, utrnulosti i sl. Medicina je to tumačila doskora nadražajem nervnih završetaka. Kirlijanovi uređaji pokazali su da i posle amputacije organa, na p r i m e r prsta, energetski duplikat toga prsta, njegov bioplazmaticni model još uvek postoji. On postoji duže ili kraće vreme i postepeno nestaje, kao da gubi svoju supstancu zračenjem. Tek kad sasvim nestane taj n e m a t e rijalni organ, nestaju i fantomski osećaji. Šta se može očekivati u budućnosti od Kirlijanove tehnike, sve dalje usavršavane? Mnogo toga! Pitanje je vremena kada će biti konstruisani veliki uređaji, neka vrsta Kirlijanovog rentgena, kojim će se vršiti redovni pregledi ljudskog tela i rano otkrivanje oboljenja. Verovatno će karakteristike različitih oboljenja biti detaljno ispitane — boja, jačina i oblici svetlosnih pražnjenja. Biće u t v r đ e n a verodostojnost hermetičkih učenja o astralnoj projekciji (v), ili kako se danas kaže „vantelesnom iskustvu" (skraćeno OOBE), o svetu astralne svetlosti i njegovim energetskim pojavama itd. L. 15, 29. KILNER VOLTER (Walter Kilner 1847—1920): Engleski lekar, elektroterapeut, koji je intenzivno proučavao a u r u ljudskog tela. Izumeo je specijalno sredstvo, po njemu nazvano Kilnerove naočari, pomoću kojih se može videti ljudska aura. One predstavljaju sočiva dvostru kih staklenih zidova, između kojih se nalazi rastvor dicijanida. U knji zi ,,The H u m a n Atmosphere" Kilner je opisao karakteristike aure u različitim duševnim stanjima i metode kojima se, uz pomoć njegovih naočara, može sagledati. Iako je od njegove smrti prošlo više od pola veka, Metafizička Istraživačka G r u p a (Metaphysical Research Group) u Ačes Kortu, u Engleskoj, još uvek proizvodi i prodaje Kilnerove naočare. KIROVTOV ALEKSEJ: Penzionisani pukovnik Crvene armije i takozvani duhovni iscelitelj. U SSSR, gde se za nadrilekarstvo i prori canje sudbine biva ozbiljno sudski gonjen, Kirovtov ima dozvolu za rad, štaviše zvanični naučnici ga podstiču da što češće primenjuje svo ju moć isceljenja. Kirovtov radi u istoj ordinaciji sa svojim sinom, koji je diplomirani lekar, u Tbilisiju, glavnom gradu Gruzije. Kirovtov n i k a d a ne dodiruje pacijente r u k a m a , već ih kreće na izvesnom odsto janju od tela pacijenata, ali oni saopštavaju da osećaju strahovito toplotno zračenje iz njegovih ruku. Snimljena Kirlijanovim a p a r a t o m zra63
čenja iz vrhova njegovih prstiju liče na snažan zrak lasera usmeren ka auri pacijenta. Te snimke njegovih r u k u prikazali su sovjetski p a r a psiholozi na Konferenciji Parapsihologa u Moskvi 1968. godine. KOMENSKI JAN AMOS (1592—1670): Češki, ili tačnije moravski filozof naučnik i pedagog, čiji su radovi ušli u istoriju pedagogije i dečje psihologije, bio je poslednji biskup tzv. Bratske zajednice i istaknu ti rozenkrojcer (v. rozenkrojceri). Borio se za jedinstven školski sistem i očiglednu nastavu. Zbog progona nekatolika napustio je Češku i ve liki deo života proveo putujući Evropom. U Engleskoj je kontaktirao sa tamošnjim istaknutim rozenkrojcerima. L. 5. KRAULI ALISTER (1875—1947): Hermetista, pesnik, svetski p u t nik, alpinista, šahovski majstor i mag. Po mišljenju mnogih, najveći her metista dvadesetog veka. Rođen je i odgajen u porodici verskih fana tika u Engleskoi. Neko vreme studirao je na Kembridžu, gde je n a p o re usmerio najvećma na pisanje poezije i ismevanje autoriteta. Posle prvih dodira sa okultnom literaturom napušta univerzitet i posvećuje se hermetizmu. 1898. godine dobio je prvo posvećenje u hermetičkoj organizaciji Zlatna Zora i za k r a t k o vreme postao j e d a n od najistak nutijih članova. Kada su u n u t r a š n j i sukobi pocepali tu organizaciju na više frakcija, Krauli je krenuo na putovanje oko sveta. Posetio je Meksiko, Kinu, Cejlon, Indiju, proučavajući usput jogu, budizam, ji džing i druge hermetičke discipline. Uzgred je osvojio do tada nepobedeni himalajski v r h Čogo Ri. Godine 1904. na svadbenom putovanju sa Rouz Keli, sestrom predsednika Kraljevske akademije Džeralda Kelija, doživeo je d r a m a t i č n e okultne fenomene — u toku tri dana padao je u t r a n s i tehnikom automatskog pisanja (v.) p r i m a o poruke od bestelesnog spiritualnog učitelja po imenu Aivas. Te p o r u k e sačinja vaju najvažnije Kraulijevo delo „Knjigu zakona", u kojem je obzna njen početak nove ere u evoluciji ljudske svesti. U svakom slučaju Krauli je tako verovao, a posle njega mnogi drugi. „Knjiga zakona" obznanila je Zakon teleme ili magijske volje svakog ljudskog bića: „Radi ono što hoćeš, to je jedini zakon!" Po Kraulijevom mišljenju, proviđenje je njega odabralo za nosioca kosmičkog preobražaja ljudske svesti i on se svesrdno posvetio tome zadatku do kraja života. Osnovao je or ganizaciju „Srebrna zvezda", zatim se 1912. pridružio sekso-magijskom b r a t s t v u O. T. O. (v.) i za k r a t k o vreme postao vođa svih njenih ogranaka. 1920. osniva Manastir teleme na Siciliji, gde je intenzivno p r a k t i k o v a n a seksualna magija. To je dovelo do mnogih n a p a d a na njegovu ličnost preko š t a m p e i donelo mu reputaciju „najgoreg čoveka na svetu". P r o t e r a n sa Sicilije, proveo je ostatak života u nemaštini, lutajući po svetu, ali se nije odrekao svog učenja. D a n a s je njegov uticaj na nove generacije h e r m e t i s t a veći no ikada. L. 6, 10, 16, 19. 61
KRIJA — JOGA: Oblik joge koji pročišćava ljudski duh koncen tracijom na božje prisustvo u svemu postojećem. Glavni metod je meditacija o sadržaju svetih indijskih tekstova (v. Jogananda). KRIŠNA: Inkarnacija u Mahabharati.
ili
otelovljenje
božanstva,
opisan
detaljno
KRIŠNAMURTI (Krishnamurti Jiđdu): Hindus kojeg su kao ado lescenta vođe Teozofskog društva A. Bezant i C. Lidbiter proglasili Mesijom, Hristosom našeg veka. Međutim, 1929. godine on se odrekao n a m e t n u t e uloge i svog mesijanstva. Od tada putuje po mnogim zem ljama držeći predavanja u kojima izlaže svoj pogled na svet, koji je eklektički spoj hinduizma i osavremenjenog hrišćanstva. KROAZE GERARD (Croiset Gerard): J e d a n od najpoznatijih savremenih vidovnjaka, medij i senzitivac, koji je stekao svetsku sla vu pomažući policiji u traganju za nestalim osobama, jer su se podaci koje je davao pokazali ispravnim u velikom procentu slučajeva. P r o fesor Tenev (Tenhaeff) sa Utrehtskog Univerziteta, poznati parapsiholog, intenzivno je ispitivao Kroazeove sposobnosti. Radeći sa Kroazeom, prvi je primenio danas već čuveni „test sa stolicom". Kroaze bi predviđao karakteristike ljudi koji će sedeti na određenim mestima u salama za održavanje predavanja, na koje ljudi slobodno dolaze i sedaju na mesta po slučajnom izboru. Podaci koje je davao bili su tačno registrovani, a docnije, kada bi se skup održao, proveravani. Da bi sprečio dogovor i moguću prevaru, Tenev je u poslednjem t r e nutku menjao raspored ljudi i koristio druge, komplikovanije oblike kontrole. Uprkos svega, procenat tačnih predviđanja Kroazea je veoma visok. U Holandiji, Kroaze uživa veliku reputaciju duhovnog iscelitelja. EMIL KUE (1857—1926): Tvorac metode autosugestije, koja je po njegovom mišljenju najbolji postupak za restrukturaciju sopstvene ličnosti i samoizlečenje. Pod uticajem Liboa, poznatog praktičara hip noze, počeo je da proučava hipnotičku sugestiju. Postepeno je došao do ubeđenja da se svaka sugestija u krajnjoj liniji svodi na autosuge stiju. Veoma energično je propagirao svoj sistem kao univerzalni lek za ljudske nevolje i 1910. godine osnovao je Neo-Nansijsku školu za obučavanje ljudi u primeni autosugestije. Metod se svodi na dejstvo na čovečje nesvesno upornim ponavljanjem određene autosugestije, pri čemu je odlučujući činilac imaginacija, a ne volja. KULAGINA NINA: Medij koja je u uslovima strogo eksperimen talnih ispitivanja parapsihologije u SSSR nesumnjivo demonstrirala mogućnost telekineze, levitacije i viđenja bez očiju (kožno viđenje). 65
KUNDALINI: Boginja hinduističke religije, čije ime znači „Zmij ska v a t r a " . Po učenju joge kundalini je strahovito koncentrisana psi hička energija, locirana u osnovi kičmenog stuba, u centru Muladh a r a - č a k r a (v. čakra). Vidi kundalini-joga. KUNDALINI — JOGA: Sinonim za laja—jogu, najopasniji oblik joge, čiji je cilj da se koncentracijom na n e r v n e centre (čakre), k o n t r o lom disanja i seksualnom apstinencijom r a z b u d i energija kundalini i dove de, u aktivnom stanju, do najvišeg centra sahasrar-čakre, koji je lociran u temenu. Tada se postiže s a m a d h i (nadsvest) i jedinstvo sa univerzalnim kosmički duhom, što je krajnji cilj joge. Vidi A r t h u r Avalon: „The Serpent Power".
L LAJA — JOGA: Vidi kundalini-joga. LAJBNIC GOTFRID VILHELM (1646—1716): Veliki nemački m a tematičar i filozof, koji je nastojao da izmiri materijalizam i spiritualizam. Najpoznatiji njegov doprinos filozofiji je učenje o monadama, po kojem se prostorno-vremenski svet stvari i bića sastoji iz monada, od kojih ne postoje dve apsolutno iste, niti postoje dva ista trenutka u životu jedne monade. Od boga kao najviše monade potiču odnosi sklada između aktivnosti j e d n e monade i svih ostalih, pa je svet jedin stven, mada ga sačinjavaju različite monade. Lajbnic je u mladosti neko vreme bio s e k r e t a r jedne rozenkrojcerske (v) organizacije i nji hova doktrina nesumnjivo je uticala na njegovo učenje o m o n a d a ma. L. 5. LAMIPADA TRADAM: Magijski pseudonim Viktora Nojburga (v. Nojburg Viktor).
hermetiste
i
pesnika
LARVA: a. U hermetizmu, koncentrat misaone i emocionalne ener gije, obično negativno u s m e r e n e (mržnja, bes, utučenost i dr.). b. Kod starih Rimljana, duhovi koji izazivaju tugu i epilepsiju. LEMURIJA: Po nekim hermetistima, koji su na granici naučne fantastike, to je izgubljeni kontinent koji je postojao i propao u kata klizmi pre Atlantide. S m a t r a se da su crnci ostaci l e m u r s k e rase. Vidi W. W. Atkinson: „Vrhovna m u d r o s t " . LEONARD: Demon koji vlada podzemnim vradžbinama.
duhovima,
magijom
i
LEVI ELIFAS (1810—1875): Pseudonim čuvenog francuskog h e r m e tiste 19. veka, čije je pravo ime Alphonse Louis Constant. Posle zavr-
66
šene verske škole studirao je teologiju, ali ju je napustio i posvetio se politici, ispoljivši jake levičarske tendencije. Nesumnjivo je uporedo proučavao hermetizam, jer je, prividno iznenada objavio 1865. danas već klasičan okultni rad „Dogme et Rituel de la h a u t e Magie". Ostali njegovi značajni radovi jesu: ,,Histoire de la Magie" i "La Cle des Grandes Mysteres", koji su i danas pri v r h u liste najčitanijih h e r m e tičkih radova. O d m a h po objavljivanju prve knjige, Levi je okupio oko sebe grupu sledbenika i stupio u kontakt sa engleskim h e r m e t i stima. J e d a n od vodećih, lord Bulver Liton (v. Liton Bulver) bio mu je intiman prijatelj. Elifas Levi je više no i jedan drugi autor doprineo tzv. okultnom oživljavanju 19. veka. Radovi mu vrve od nedorečenosti i sitnih grešaka, ali je njegov uticaj na potonje generacije hermetista do danas neprevaziđen. L. 4, 5. LEVITACIJA: Sposobnost odizanja fizičkih objekata ili sopstvenog tela uvis, bez fizičkog kontakta, isključivo psihičkom energijom. Če sto se povezivala sa fakirizmom. Do nedavno smatrala se sasvim ne dokazanom, međutim, eksperimenti sovjetskih parapsihologa sa K u laginom (v. Kulagina Nina) nesumnjivo su dokazali da neki ljudi m o gu da odižu fizičke objekte n a p o r o m volje. LETARGIJA: U hermetizmu, stanje obamrlosli koje fakiri žu kroz trans, u kojem su životne funkcije sasvim usporene. LIBANOMANTIJA:
posti
Proricanje po dimu tamjana.
LOBSANG RAMPA: Autor knjige „Treće oko" („The Third Eye"), koja je na Zapadu digla veliku prašinu. Autor je tvrdio da je veliki tibetanski lama, koji je emigrirao na Zapad kada su kineske trupe ušle u Tibet. Posle intenzivnog proveravanja, novinari su utvrdili da se iza tog pseudonima krije Siril Hoskin, Englez, tako da je svaka au tentičnost njegove knjige i novih koje su sledile, sasvim oborena. LOING — GOM — PA: Tibetanski asketizam, čije praktikovanje daje sposobnost dugotrajnog trčanja u stanju transa bez osećanja umora i bez uzimanja hrane i tečnosti. Vidi A. David-Neel: „Magic and Mystery in Tibet". LOMONOSOV MIHIAIL (1711—1765): J e d a n od najvećih ruskih na učnika, akademik, pesnik i pisac. Učinio je važna otkrića u fizici i he rniji (formulisao je zakon o održavanju materije, dao n a u č n u teoriju svetlosti i dr.), napisao je prvu g r a m a t i k u ruskog jezika i osnovao Moskovski Univerzitet. Bio je izvanredno otvorenog duha, bez ikakvih predrasuda. Imao je više puta parapsihička iskustva, naročito vido vite vizije. Jedno njegovo iskustvo takve prirode je u SSSR opšte po znato. Za vreme boravka u Nemačkoj usnio je san koji ga je potre67
sao svojom realnošću. Sanjao je kako je brod njegovog oca, ribara, b a čen olujom na stene pustog arktičkog ostrva, pretrpeo brodolom. Sa njao je svog oca u agoniji na h l a d n o m n e n a s t a n j e n o m ostrvu. Bio je čvrsto uveren u istinitost sna i k r e n u o je iz Nemačke kući, gde je zbog loših komunikacija stigao posle dužeg vremena. Porodica ga je obavestila da je očev brod nestao bez traga pre 4 meseca. Lomonosov je zamolio r i b a r e iz očevog sela da p r e t r a ž e pusto ostrvo na Arktiku koje im je tačno opisao po svom snu i zamolio ih da oca s a h r a n e kako valja, jer je osećao da ga neće živog zateći. Ribari su zaista našli t r a gove brodoloma i mrtvo telo oca velikog n a u č n i k a i sahranili ga. L. 29. LUCIFER: Veliki vladar tame, satana. LUCIFERIJANCI: Verska sekta obožavalaca Lucifera, koji ga sma traju anđelom svetlosti, čiji je cilj da oslobodi čoveka služenja Tvorcu.
M MAGI: a. U staroj Persiji, pripadnici svešteničke kaste. b. U sta rom Rimu, »astrolozi i čarobnjaci u današnjem smislu. MAGIJA: Po jednoj starijoj definiciji, široko prihvaćenoj u Sred njem veku, magija je skup metoda, postupaka i tehnika čiji je cilj da se utiče na zbivanja i ljudska bića. Novija određenja magije naglaša vaju subjektivne momente. Tako je po Alisteru Krauliju „magija spo sobnost izazivanja promena u skladu sa sopstvenom voljom", a za D. Fočun, čiju definiciju usvaja većina savremenih hermetista, „magija je sposobnost izaizvanja promena u sopstvenoj svesti". Magija može biti: a. evolutivna (dobra, pozitivna ili bela) i involutivna (zla, negativna ili crna); b. magija po dodiru i homeopatska odnosno magija po simboličkom k o n t a k t u ; c. spekulativna ili teoret ska i operativna ili p r a k t i č n a magija. Osnova magije je postulat o vezi između subjektivnih stanja i objektivnih zbivanja. S m a t r a se da postoji sinhronicistički odnos (v. sihronicitet) između psihičkih stanja i zbivanja u objektivnom svetu. Veza između ta dva suprotstavljena pola je astralni svet ili svet emocional nih energija (vidi „astral"). Vidi detaljnije F. B a r d o n : „Initiation into Hermetics", Dr I. R e g a r d e : „The Tree of Life A S t u d y in Magic" A. Crowley: „Magick in Theory and Practice" i F. K i n g : „Ritual Ma gic in England". MAGIJSKI KRUG: K r u g koji praktičar magije (mag) crta na tlu kredom ili magijskim mačem, ili pak samo vizualizira, čija je svrha zašti ta maga tokom magijske operacije. Krug predstavlja m i n i j a t u r n i univer zum, u čijem centru p r a k t i č a r predstavlja tvorca. Van kruga crta se tro68
ugao u kojem t r e b a da se materijalizuje ili objektivno ispolji prizvana kosmička inteligencija, po pravilu personificirana. Dr I. Regardie (v.), psihoterapeut rajkovske orijentacije i jedan od najvećih savremenih praktičara magije i kabale s m a t r a da se u trouglu materijalizuju odcepljeni i do t a d a nesvesni delovi psihe praktičara, koji na ovakav način mogu biti prepoznati i pripojeni svesnom ,,ja". MAGNETIZAM ŽIVOTINJSKI: U hermetizmu, pretpostavljeno svojstvo čoveka da utiče na druge ljude i živa bića preko „nervnog fluida". (V. Mesmer). MANDALA: Na sanskritskom, krug. Složen crtež kružnog oblika koji simbolizuje univerzum. Koristi se za meditaciju i u magiji. Sreće se u hermetičkoj tradiciji svih naroda. MANDRAGORA (ili m a n d r a k ) : Biljka zadebljanog čovekolikog korena, sa veoma velikom primenom u srednjovekovnim magijskim receptima, zbog svog izgleda i snažnog afrodizijačkog i halucinogenog dejstva. MANITU: Veliki Duh ili Tvorac kod severnoameričkih indijanaca, čiji je najčešći simbol beli orao. MANTRA: U jogi, mistična zvučna formula, u vidu izvesnih reči ili fraza kojima se utiče na okolinu ili samog praktičara. Vid joge izgrađen na pretpostavljenom dejstvu m a n t r i je mantra-joga. MARGARITOMANIJA: Proročki metod nalaženja krivca po moću bisera. U starogrčkoj narodnoj tradiciji smatralo se da će biser, zatvoren u posudu, podskočiti kad se izgovori ime krivca. MARFI Dr GADNER (Dr Gardner Murphy): J e d a n od velikana američke i svetske psihologije. Njegova knjiga „Istorijski uvod u savremenu psihologiju", objavljena pre pola veka, s m a t r a se od mnogih najboljom knjigom iz psihologije koja je ikada napisana. P r e vedena je na mnoge jezike, pored ostalih i na srpskohrvatski. P o stojano doživljava nova izdanja i još uvek je standardni udžbenik na američkim univerzitetima. Dr Marfi se istakao među američkim psiholozima svojom ogro mnom erudicijom i otvorenošću p r e m a novim problemima i oblastima. Manje je poznato da je on istovremeno jedan od najpoznatijih okult nih istraživača u Americi i da je od 1961. godine predsednik Američ kog Društva za okultna istraživanja („American Society for Psychical Research"). Marfijeva lična iskustva imala su odlučujuću ulogu u rađanju njegovog interesovanja za okultno. U mladim danima on je bio težak bolesnik od kojeg je zvanična medicina digla ruke. Nje govo slepilo i mišićnu atrofiju izlečio je Dr F r e n k Marlou, lekar69
-hermetista, metodama nepriznatim od zvanične medicine — vežbama za očne mišiće i dijetom. Ova svoja iskustva Marfi je nazvao nekima od „mnogih prilika u kojima sam našao male oaze lične realnosti suprotstavljene monolitnoj sigurnosti poštovane i organizovane n a u k e " . L. 8. MARTINIZAM: Hermetičko učenje o reintegraciji bića, koje je začeo 1754. godine Martin de Paskali (Martines de Pasqually). Hermetički red koji je on osnovao naziva se Red Odabranih. Njegove sledbenike često pogrešno identifikuju sa sledbenicima Luisa Kloda Sen-Martina, zvanog nepoznati filozof i Martinističkim društvom koje je osnovao Dr Žerar Anšoz (v. Papus). MATERIJALIZACIJA: a. U hermetizmu, ostvarenje ideje; b. u magiji u užem smislu, prizivanje u vidljivu formu kosmičkih inte ligencija; c. u spiritizmu, nastajanje materijalnih tvorevina iz ektoplazme medija. MEDIJ: a. U hermetizmu, posrednik između fizičkog sveta i nadfizičkih, „viših" planova egzistencije; b. u spiritizmu, ljudsko biće velike senzitivnosti, koje služi kao posrednik između drugih ljudi i „duhova"; u eksperimentalnoj parapsihologiji, senzitivna osoba koja pokazuje parapsihološke sposobnosti znatno iznad proseka. Prvi poznati mediji bile su sestre Foks (Margareta i Keti), za koje je i vezan n a s t a n a k spiritizma 1847. u Hajdsvilu, SAD. Spiritistički mediji dele se n a : 1. Medije inkorporacije, kroz koje se inkarniraju „duhovi" za vreme seanse; 2. Medije direktne eksploracije, koji stupaju u k o n t a k t sa „višim planovima" uz pomoć hip noze ili bez nje; 3. Medije koji su sposobni da produkuju ektoplazmu i postignu materijalizaciju. Svi spiritističko-medijumski fenomeni mogu se danas psihološki objasniti disocijacijom ili rascepom ličnosti tokom transa i nesvesnim psihomotornim pokretima bilo medija, bilo učesnika seanse, ako ne uzmemo u obzir veliki procenat n a m e r n i h prevara. MEKDUGAL VILJEM (McDougal William 1871—1938): Britanski psiholog, koji je najveći deo života radio u Americi. Napisao je za paženu raspravu o socijalnoj psihologiji (1908). Tvorac je takozvane normičke psihologije, koja naglašava svrhovito ponašanje ili teleo logiju. U novijoj psihologiji značajan je jer je istakao važnost dina mičkih sila u čoveku — instinkata. 1927. godine na Đuk Univerzitetu, zajedno sa Džozefom i Lujzom Rajn, u toku sedam godina poku šavao je da proveri, kroz studiju medijumstva, mogućnost nadživljavanja fizičke smrti. Ispitivanje je vršeno sa strogom naučnošću i i njega se razvila Rajnova škola moderne parapsihologije. L. 8. 70
VOLF MESING (1899—1971): Najslavniji hermetista, telepata i vidovnjak Sovjetskog Saveza, čije su parapsihičke moći lično proverili Ajnštajn, Frojd, M a h a t m a Gandi i Staljin. Rođen je u blizini Varšave u porodici poljskih Jevreja. U njegovoj autobiografiji mogu se naći podaci da je već u šestoj godini imao vidovite i veoma d r a m a tične vizije, od kojih je gubio svest i koje su ostavile neizbrisiv pečat na čitav njegov život. Kad mu je bilo 11 godina pobegao je od kuće, ušavši u prvi voz bez prebijene pare. Sćućurenog ispod sedišta pro našao ga je k o n d u k t e r i zatražio mu kartu. Već tada primenio je spon tano moć fakirske hipnoze (v,), koja mu je očito bila urođena. Pružio je kondukteru parče stare novine i gledajući ga netremice u oči, telepatski mu sugerirao da je to vozna karta. K o n d u k t e r je prihvatio novinsku hartiju, po propisu je poništio i zapitao ga: „Pošto imaš kartu, zašto se kriješ ispod sedišta"? U Berlinu mu nisu cvetale ruže, tako da se jednom prilikom onesvestio od gladi. Telo mu je zahvatilo kataleptično stanje, puls i disanje bili su mu neprimetni, tako da je za malo izbegao da ga živog sahrane. Bila je sreća u ne sreći da ga je u život povratio dr Abel, psihijatar veoma zainteresovan za hermetizam. Uvidevši sa kakvim parapsihičkim sposobnostima raspolaže Mesing, podvrgao ga je dvogodišnjem treningu telepatije. Istovremeno mu je omogućio da nastupa na pozornici kao fakir, tele pata i vidovnjak. Zahvaljujući svojim neobičnim sposobnostima, Me sing je ubrzo stekao veliku reputaciju Putujući svetom susreo se sa mnogim velikanima svoga vremena. U Beču se upoznao sa Albertom Ajnštajnom i Sigmundom Frojdom, koji su proverili njegovu sposob nost „čitanja misli" na veoma komplikovanom zadatku, koji mu je mentalno sugerirao Frojd: „Idi u kupatilo i iz o r m a n a uzmi mala klešta. Vrati se do Alberta Ajnštajna i iščupaj tri dlake iz njegovih brkova". Mesing je ovaj zadatak, kao i ostale obavio bez greške. U Indiji, gde je usput proučavao jogu, sreo se sa M a h a t m o m Gandijem, koji je takođe proverio njegove psihičke moći. Ali nisu svi poznati ljudi tog vremena ispoljavali samo divljenje prema njegovim sposob nostima telepatije i vidovitosti. J e d a n od izuzetaka bio je Hitler, koji je ucenio njegovu glavu na 200.000 m a r a k a , jer je Mesing 1937. go dine, za vreme svoje predstave u prepunom Varšavskom pozorištu p r o r e k a o : „Ako Hitler krene na Istok, u m r e ć e " ! Sovjetska vlada imala je i docnije političkih komplikacija zbog njegovih proročanstava. U vreme dok je bio na snazi Sovjetsko-nemački pakt o nenapadanju (1940), Mesing je prorekao: „Sovjetski tenkovi ući će u Berlin". Nje gova proročanstva otkrivaju istinski d a r precizne vizije i sasvim se razlikuju od zakukuljenih, pitijskih izjava kojima se služe lažni vi dovnjaci. Tako je 1943. u Novosibirskom pozorištu tačno prorekao da će se r a t završiti u maju 1945. godine. Svoju vidovitost tumačio je sposobnošću predosećanja, intuicije, koja je njemu značila direktno 71
znanje. Njegova slava bila je tolika da je sam Staljin izrazio želju da ga vidi i lično proveri njegovu moć m e n t a l n e hipnoze (v. Hipnoza fakirska). Dao mu je zadatak da iz N a r o d n e b a n k e podigne 100.000 rubalja na osnovu praznog lista hartije. Ova „fakirska pljačka" uspela je Mesingu pred svedocima. Blagajnik je pažljivo razgledao praznu hartiju koju mu je Mesing poturio, otvorio je kasu i mirno mu is platio 100.000 rubalja. Najveći uspeh postigao je Mesing kada je, koristeći fakirsku hipnozu, ušao neprimećen u Staljinovu kuću — n a j bolje čuvano mesto na svetu — m e n t a l n o sugerirajući oficirima iz službe obezbeđenja da je zloglasni Berija, šef tajne policije, koji je jedini mogao da dolazi kod Staljina nenajavljen. Delovi Mesingove autobiografije, publikovani u najpoznatijim sov jetskim listovima poslednjih godina, ukazuju na niz p o d a t a k a u koje je teško poverovati, iako su sasvim sigurno provereni. Priznanje Mesingovih sposobnosti od strane političkog v r h a u SSSR doprinelo je proboju parapsihologije koji je usledio šezdesetih godina ovog veka. L. 29. MESMER FRANC ANTON (1734—1815): Osnivač mesmerizma, kako se po njemu nazivala hipnoza sve do Džemsa Breida. Fenomen hip noze tumačio je prvobitno dejstvom kosmičkih energija, a zatim delovanjem „animalnog m a g n e t i z m a " koji, po njemu ima izvor u organizmu. Mesmer je došao 1788. u Pariz, gde je postigao senzacionalan uspeh u lečenju nekih bolesti, tako da je Lekarsko društvo Fran cuske bilo prinuđeno da odredi komisiju za procenu vrednosti njegove metode. Bio je član okultnog reda Prosvetljenih (Iluminati), a sam je osnovao „Društvo Harmonije". "Velikom broju sledbenika davao je lične instrukcije, obučavajući ih u praktičnoj primeni mesmerizma. Marija Antoaneta je n a m e r a v a l a da mu omogući otvaranje klinike za p r i m e n u „magnetskog lečenja", ali je pod pritiskom nalaza pomen u t e komisije i štampe morala da odustane. Mesmer je u m r o n a p u šten od svih, ali je srž njegovog učenja, pod drugim imenima, bila docnije oživljena. L. 5. 40. METAGNOMIJA: Sinonim METAPSIHIKA: parapsihologije.
Termin
METAMPSIHOZA:
Vidi
za ESP. koji
je
1905.
predložio
Riše,
sinonim
reinkarnacija.
METERS MG. S. L. (Samuel Lidei MacGregor Mathers): 1854—1918). J e d a n od osnivača hermetičkog reda Zlatna Zora i docnije njen vođa, poznati mason, rozenkrojcer, egiptolog i hermetički pisac. Njegov ma gijski moto u Zlatnoj Zori bio je Deo Duce Comite F e r o („Sa bogom kao vođom i mačem kao drugom"). Preveo je mnoge srednjovekovne 72
magijske rukopise na engleski jezik i konstruisao je mnogobrojne ri tuale. Napisao je, pored ostalog, studiju o kabali „Neotkrivena k a b a l a " (,,Quabalah Unveiled"). Umro je u Parizu 1918. godine. METERS MINA (BERGSON): Supruga MekGregora Metersa, se stra poznatog filozofa Anri Bergsona. Bila je saradnica svoga su pruga u prevođenju, konstituisanju i izvođenju rituala. Njen magijski moto u Zlatnoj Zori bio je Vestigia Nulla R e t r o r s u m („Nikada se neću povući"). Posle smrti svoga supruga, pokušala je da ga nasledi na čelu Zlatne Zore. Taj njen pokušaj doveo je do mnogih sukoba i završio se neuspehom. MIOMANTIJA:
Proricanje
na
osnovu
glasova
miševa
i
pacova.
MISTERIJE: Tajne religijske ceremonije, dostupne samo odabra nim posvećenicima, prisutne kod mnogih naroda. Najpoznatije su misterije Ozirisa i Izide u Egiptu, Eleuzijske i Dionizijske u Grčkoj i Mitre u Rimskom carstvu. ljaju
MITOVI: Bajke iz života božanskih bića i heroja, koje predstav nesvesne projekcije određenih ljudskih potreba ili težnji.
MNEMOTEHNIKA: Veština veštačkog pamćenja u kojem se po vezuju predmeti sa unapred zapamćenom shemom preko asocijacija, brojevi se pretvaraju u reči itd. MOLEJ ŽAK DE (Malay Jacques de): Rođen oko 1244. god., hermetista i veliki majstor reda Vitezova H r a m o v n i k a (Templara). Op tužen od francuskog kralja Filipa IV. za bogohuljenje, sodomiju i crnu magiju, spaljen je, zajedno sa ostalim vođama reda, na lomači. Posle njegove smrti, malobrojni preživeli templari povukli su se u ilegalnost. 1902. godine nemački hermetista Teodor Rojs (Theodor Reuss) obnovio je red pod nazivom Ordo Templi Orientis (ili skra ćeno O.T.O.), čiji ogranci danas postoje u Engleskoj, Francuskoj, SAD i Španiji. N NADA: U jogi, mistična reč OM, simbol Brame. NADI:
Astralne
cevčice
kojima
cirkuliše
vitalna
NAULI: U hata-jogi, centralna izolacija trbušnih NARADA:
Veliki
svetac
indijske
energija,
prana.
mišića.
mitologije.
NEKROMANTIJA: Oblik crne magije, kojim u m r l i h da bi se od njih saznala budućnost.
se
prizivaju
duhovi
73
NESVESNO: Sigmund Frojd, koji je prvi originalnom t e r m i n o logijom opisao nesvesno u okviru k o h e r e n t n o g psihoanalitičkog si stema, razlikovao je tri instance u n u t a r psihičkog a p a r a t a : Nesvesno (ID), svest (EGO ili JA) i Super-Ego (Nad-ja). Ova poslednja instanca, Super-ego, je sinonim za savest ili m o r a l n u sastavnicu ličnosti. Dr Karl Gustav J u n g je otišao dalje. U okviru nesvesnog raz likovao je slojeve bliže svesti i duboke slojeve o kojima se samo može slutiti. Gornje slojeve čini lično nesvesno. Naziva se ličnim jer se uobličava tokom života individue. U taj sloj potiskujemo sve neprijatno, strahove koje ne priznajemo i neprijateljske tendencije prema drugim ljudima koje ne možemo da prihvatimo kao svoje. Zato je za svaku jedinku taj sloj različit. Otud naziv individualno nesvesno. Kolektivno nesvesno je mnogo dublji sloj, koji je zajednički celoj ljudskoj vrsti ili čak celoj organskoj prirodi. Ono sadrži moćne psihičke snage, koje se ispoljavaju kroz sva ljudska bića, a koje svest ne može da prihvati neposredno. To su arhetipske predstave, dinamički načini doživljavanja sveta zajednički svima ljudima. Oni se pod maskom simbola ispoljavaju kroz snove, bajke, mitove i vilinske priče u vidu tipskih nosilaca događaja kao što su m u d r i car, heroj koji kroz patnje oslobađa svoj narod, nevino dete koji čudom izbegava smrt, strašno čudovište koje proždire ljude i čiji kraj dolazi tek kad j u n a k reši tajnu moći čudovišta i dr. Frojd nas je upoznao sa neprijateljskom, rušilačkom stranom nesvesnog. Po njemu Id teži zadovoljenju nagona bez obzira na p r e preke. On je izvor svih rušilačkih tendencija ljudskog bića. P a d a u oči Frojdova selekcija fenomena koji ukazuju na postojanje i delovanje nesvesnog. On je odabrao samo negativne vidove ispoljavanja: omaške u govoru i ponašanju, zaboravljanje stvari inače dobro poznatih, p r e terane strahove (fobije), histerije, opsesije, psihosomatska oboljenja i tome slično. J u n g je individualno nesvesno sagledao šire i potpunije. Agre sivne težnje zaista dolaze iz nesvesnog, ono je uzrok mnogih naših patnji, ali u nesvesnom istovremeno leže i rešenja naših problema. Priznajući t a m n u poleđinu, J u n g je ukazao i na prednju, svetlu s t r a n u medalje — nesvesno je izvor inspiracije, iz njega potiče sva ljudska kreativnost, ne samo u vidu neophodne energije, već i u obliku stva alačkih ideja. Iz nesvesnog dolaze rešenja mnogiih problema koje je ego nemoćan da reši. Takođe problemi koje Ego postavlja i po kušava da reši svesnim m e n t a l n i m operacijama, bivaju rešavani i na nesvesnom nivou. T a k o z v a n i „uvidi" uvek potiču iz nesvesnog i zato je svesno Ja njima po pravilu iznenađeno. Ključni rnomenat u teoriji relativiteta bio je otkriven Ajnštajnu u jednom snu. Mnogi umetnici — slikari, muzičari, književnici — svoja dela prvo su doživeli u sno74
vima, pa ih potom realizovali. Čak i neuroze, koje su nesumnjivo psihički poremećaji, imaju, po Jungu, svoju vrednost. One ukazuju ljudskom biću da sa njegovim „životnim stilom", sa njegovim n a činom života, nešto nije u redu. Da u njegovoj ličnosti nešto treba menjati i one ga na neprijatan način nagone na takvu promenu. Po J u n g o v o m učenju, lično nesvesno je otvoreno na dve strane. Ono se p r e t a p a u svest i sa njome opšti kao što smo rekli omaškama, poremećajima, ali i na pozitivan način, uvidima i stvaralačkim ide jama. Sa druge strane, individualno nesvesno izrasta iz znatno dubljih i starijih slojeva, starih koliko cela ljudska vrsta ili možda ceo u n i verzum. Na taj način, lično nesvesno je neka vrsta spoja, mosta između svesnog Ja i najdubljih psihičkih svetova kolektivnog nesvesnog. Ono kao korpa za otpatke prima agresivne težnje, mržnju i strahove odba čene od svesti, ali i dinamičku energiju i praslike koje se iz potmulih dubina zaboravljenih svetova probijaju ka svetlom k r u g u svesnog duha. Individualno nesvesno te sadržaje filtrira i prerađuje, dajući im prihvatljivo simbolično ruho i smanjujući im psihički napon do nivoa na kojem svest može da ih prihvati. K r a t k o rečeno, lično n e svesno je živa istorija individue, ono sadrži sve ono što se j e d n o m biću dogodilo, sve što je potisnuto, zaboravljeno i, isto tako, sve što je zapamćeno. Kolektivno nesvesno je istorija cele ljudske vrste ili vrsta koje su prethodile čoveku. „Teoretski je moguće", kaže Jung, „otkri vati sloj po sloj kolektivnog nesvesnog, sve dok se ne dospe do psihologije crva ili čak amebe". Lično urođeno.
nesvesno
je
stečeno.
Kolektivno
nesvesno
je
nasleđeno
i
Naveli smo dobro poznate fenomene koji su Frojda i Junga naveli da zaključe o postojanju individualnog nesvesnog. A koji su dokazi postojanja kolektivnog nesvesnog? Odgovor je — arhetipi. To su urođene dinamičke praslike, nasleđeni načini doživljavanja sveta i samog sebe, uslovljeni nervnom s t r u k t u r o m ljudskog bića. Kako potiču iz najdubljih slojeva kolektivnog nesvesnog, oni ne mogu biti čak ni opisani. Ali kako su to dinamičke snage koje teže da se ispolje u svesti, možemo ih prepoznati po njihovim produktima, koji dobijaju obličje simboličkih tvorevina kao što su bajke i mitovi, čije se teme ponavljaju kod svih naroda. Arhetipi su psihički dinamički sistemi nezavisnog funkcionisanja, koji jedino preko simbola mogu da pro d r u u svest. Otud Jungovo znalačko određenje simbola kao psihičkih m a š i n a koje transformišu energiju. Razvoj ljudskog bića ide, po Jungu, u pravcu shvatanja poruka arhetipa i njihovog uklapanja u celinu ljudskog bića. J e d a n od najčešćih arhetipova je dete koje je simbol našeg n a j dubljeg Jastva, našeg Sopstva koje J u n g naziva Selfom, a definiše 75
ga kao totalitet ličnosti. Dete, koje dolazi iz utrobe nesvesnog, oli čava najjaču, nesavladivu težnju ljudskog Selfa, težnju da se ostvari, realizuje. L. 12, 13, 14, 43, 44. NIMFE: Niža ženska božanstva u grčkoj mitologiji, vile. Ima ih više vrsta, p r e m a tome gde žive: napeje, nereide, drijade, oreade i dr NIRVANA: U hinduizmu i budizmu, ništavilo ili gašenje indi vidualne svesti i života; apsolutno stanje svesti u kojem ego i sa njim sve dileme i problemi iščezavaju. Do ovog stanja dolazi se, po bu dizmu, posvećenjem celog života ideji usavršavanja i gašenja svoga Ja, gašenjem svih želja i volje za životom, j e r je život kao takav izvor patnje. Nirvana predstavlja potpunu emancipaciju duše od materije i r e i n k a r n i r a n j a (v. reinkarnacija). Sinonimi za n i r v a n u u ostalim hermetičkim sistemima jesu: turija, nirvikalpa samadhi, satori, ilu minacija i prosvetljenje. NOJBURG VIKTOR (1883—1940): Engleski pesnik, esejista i knji ževni kritičar. Bio je član Kraulijevog hermetičkog bratstva Argent i n u m Astrum, u kojem su njegova magijska imena bila Omnia Vink a m („Pobediću Sve") i L a m p a d a T r a d a m („Predaću Baklju"). J e d n o vreme nerazdvojan sa Alisterom Kraulijem, od kojeg je pretrpeo mnoga poniženja kao komponentu svog hermetičkog treninga. Bio je učesnik u sekso-magijskim ritualima koje je Krauli izveo u Parizu (tzv. „Pariški radovi") 1914. i docnije u Alžiru. Kao književni kri tičar, Nojbrug je otkrio pisca Dilena Tomasa. Njegov život opisala je Džin Fuler u knjizi „Magijska dilema Viktora Nojburga". NOSTRADAMUS (1503—1566): Pravo ime mu je bilo Mišel de Nostr-Dam. Kao dvorski vidovnjak-prorok bio je miljenik K a t a r i n e Medici i Šarla IX. P o z n a t je po svojim „Proročanstvima", profetsko-poetičnom radu, u kojem je dvosmislenim, simboličkim jezikom nagovestio, po mišljenju mnogih, docnije značajne istorijske događaje — F r a n c u s k u revoluciju, uspon i pad Napoleona i Hitlera i dr. NUMEROL.OGIJA: H e r m e t i č k a disciplina koja na osnovu svođenja imena ljudi na brojeve pokušava da otkrije crte ličnosti i budućnost. Sa druge strane u magiji se smatra važnim ključem razumevanja istinske prirode univerzuma. Ideja potiče od Pitagore, ali je u pot punosti razrađena u gematriji posebnoj disciplini kabale (v.). U hebrejskom alfabetu svako slovo ima strogo o d r e đ e n u numeričku vrednost. Na taj način svaka reč, pa prema tome i svako ime, može se izraziti jednim brojem. Ta ideja preneta je sa hebrejskog alfa beta na sve ostale evropske. Kako su brojevi simboli određenih vrednosti ,onda se imena povezuju sa tim vrednostima i po njima predviđa sudbina individue. 76
NJ NJUTN ISAK (1642—1727): J e d a n od najgenijalnijih naučnika u istoriji nauke, veliki fizičar i matematičar, čija su otkrića temelj savremene n a u k e . Uporedo sa svojim naučnim interesovanjima, Njutn je intenzivno proučavao okultne nauke. Bio je pod j a k i m uticajem mistika J a k o b a Bema i intenzivno je proučavao astrologiju, vidovi tost i tzv. kabalističke korespondencije, tj. odnose koji postoje između fizičkih i društvenih pojava i njihovih simbola. Verovao je u moguć nost alhemijske transmutacije. Ovakva njegova interesovanja dovela su do toga da ga je Lord Kejnes nazvao „poslednjim čarobnjakom". Kad su mu kolege u Kraljevskoj Akademiji (Akademija Nauka) p r e bacili što se on, tako poznati naučnik bavi astrologijom, odgovorio je: „Nemojte se iščuđavati. Ja sam to proučavao, vi niste". Svoja shvatanja o vidovitosti izložio je u rukopisu „Razmišljanja o p r o ročanstvima Danijela i Apokalipsi Sv. J o v a n a " („Observations on the Prophecies of Daniel and the Apocalypse of St. J o h n " ) . L. 5.
O ODŽAS: U jogi, psihička energija nastala transformacijom sek sualne energije, kroz p o t p u n u seksualnu apstinenciju — verbalnu, misaonu i telesnu. OD: Termin koji je uveo nemački hemičar Šarl fon Rajhenbah za univerzalnu magnetsku silu koja se, po njemu, nalazi u magnetizmu, kristalima i živim bićima. Sinonim je životinjski magnetizam Mesmera (v.). OENOMANTIJA: Proricanje budućnosti po vinu, ili tumačenjem onog što izgovori čovek pod dejstvom vina ili posmatranjem refleksija na površini vina. Poreklom je iz stare Persije. D'OLIVE FABR (1768—1825): Čuveni hermetista, pisac knjiga „Restitucija hebrejskog jezika" i „Katehizmus kabalističkih principa" OKULTIZAM: Sinonim hermetizma, rativnog prizvuka koji ga prati. OMFALOMANTIJA: četa. OMFALOSEKVI:
Proricanje
Pripadnici
iz
danas
nabora
mistične
napušten
na
sekte
pupku
usled
pejo
novorođen
obožavalaca
Adama. 77
OMFALOSKOPIJA: Metod koncentracije misli, često praktikovan u jogi, budizmu i hrišćanskom misticizmu, u kojem je pogled usredsređen na pupak. ONEIROMANTIJA: kod mnogih naroda.
Proricanje
budućnosti
po
snovima,
rašireno
ONOMATOMANTIJA: Proricanje sudbine iz imena. Najčešće se svakome slovu pridaje određena brojčana vrednost. Zbir pojedinač nih vrednosti daje izvestan broj, koji ima u n a p r e d određenu sud binsku vrednost. ONIHOMANTIJA: Proricanje budućnosti po noktima, poreklom iz Arabije. Obično se praktikuje usredsređena fiksacija površine nok tiju premazanih sjajnim lakom. ORAKULUM: Proročište, mesto na kojem je, u starom veku, obič no podizan h r a m posvećen određenom božanstvu. U njemu su sveštenici, po pravilu preko medija, primali poruke od božanstva, t r a žili savete, saznavali budućnost. Najpoznatija proročišta antičkog doba bila su Apolonovo proročište u Delfima i Zevsovo u Dodoni. Odgovori medija na postavljena pitanja bili su dvosmisleni, tako da su omogu ćavali raznolika tumačenja. OFIEL (1902— ): Pseudonim savremenog američkog h e r m e t i ste E d u a r d a Piča, čiji su objavljeni radovi, početkom šezdesetih godi na, predstavljali ,,novi talas hermetičhe literature". Ofiel isključivo naglašava praksu, p r a k t i č n u primenu hermetičkog znanja, tako da su njegove knjige skup p r a k t i č n i h hermetičkih instrukcija: ,,Art and Practice of Astral Projection", ,,Art and Practice of Occult", ,,Art and Practice of Clairvoyance" „The Oracle of F o r t u n a " i dr. O. T. O.: Ordo Templi Orientis, Red Orijentalnog H r a m a ili Red Orijentalnih Templara, hermetičko bratstvo koje je, u Nemačkoj, 1902. godine osnovao Teodor Rojs (Thedor Reuss). Glavni metod praktikovan od članova ove organizacije sa ciljem ekspanzije svesti je seksualna magija. Godine 1922. na čelo O. T. O. došao je Alister Krauli, što je dovelo do unutrašnjih sukoba i cepanja organizacije na nekoliko grupa. Ipak, oko njega je ostala po broju najveća grupa. Danas postoji više rivalskih grupa u Engleskoj, Nemačkoj, SAD, Svajcarskoj i Španiji, čiji vođi pretenduju na ekskluzivno pravo da predstavljaju O. T. O.
P PADMASANA: Lotos položaj ili Budin položaj, j e d a n od osnovnih stavova za meditaciju, u kojem su noge ukrštene. 70
PAKT: U srednjevekovnom hrišćanskom verovanju, ugovor sa satanom. U zamenu za dušu, verovalo se, stiču se izvanredne moći, bogat stvo i uspeh u periodu ograničenom najčešće na 20 godina. Ovaj mo tiv obradio je Gete u „ F a u s t u " . PANACEJA: U srednjevekovnoj alhemiji, čudotvorni dobija p r e t v a r a n j e m Kamena Mudrosti u tečnost.
lek
koji
se
PAPUS (1865—1916): Pseudonim francuskog hermetiste, pisca i Lekara Žerara Anšosa (Gerard Encausse), jednog od najistaknutijih i najplodnijih hermetista. Diplomirao je medicinu na Sorboni, a zatim doktorirao sa tezom o filozofskoj anatomiji. Rano se zainteresovao za hermetička učenja. Inicijaciju (v.) je dobio od Anri Delažea, sledbenika martinizma (v.). Docnije je sam osnovao hermetičku organizaciju Ordre des Silencieux Inconnus. Umro je u vojnoj službi 1916. Izvršio je veliki uticaj na potonje generacije evropskih hermetista a njegova dela su i danas veoma čitana. To su: ,,La Cabbale", „Traite Elementaire de Scien ce Occulte", ,,Le Tarot de Bohemiens"', „Traite Methodique de Sciences Occultes" i „Traite Methodique de Magie P r a t i q u e " . PARACELZUS (1490—1541): P r a v o ime mu je Teophrastus Bombastus fon Hohenheim. Rođen je u Ajnzildenu, u Švajcarskoj. Veoma svestran duh, posle završenih studija medicine u Bazelu i F e r a r i inten zivno je proučavao medicinu, hemiju, mehaniku, mineralogiju, astrolo giju, astronomiju, alhemiju i okultizam u najširem smislu reči. Jedno vreme je bio profesor na Bazelskom Univerzitetu, ali je zbog svojih teori ja brzo došao u sukob sa ostalim učenjacima. Odlučujući uticaj izvr šio je na njega poznati alhemičar opat Žan de Trithajm. Kičma nje govog filozofskog sistema i medicinskog učenja je stara hermetička doktrina da je ljudski život nedeljiv od celine univerzuma. Tvrdio je da se u ljudskom organizmu nalaze svi hemijski elementi koji se na laze u prirodi. Glavni hemijski elementi jesu, po učenju Paracelzusa, so, sumpor i živa koji se u čoveku ispoljavaju kroz dejstvo telesnih, emocionalnih i intelektualnih faktora. Ove elemente u ljudskom orga nizmu dovodi u sklad suptilna energija čiji je izvor u stomaku. Tu energiju nazvao je Arheus. Smatrao je da svako pomanjkanje h e m i j skih elemenata izaziva oboljenje organizma, a pacijente je lečio k u p k a m a u mineralnoj vodi, da bi povratio hemijsku ravnotežu u telu. P a racelzus je prvi savetovao kliničko posmatranje bolesnika i uveo je u medicinu kao lekove opijum, arsenik, soli žive i gvožđa. Takođe je ko ristio u terapiji magnete i na taj način bio preteča Mesmerov (v.). S m a trao je da se ljudsko biće može začeti alhemijskim procesima, bez oca i majke. Takvo biće nazvao je homunkulus (v.). Njegov veoma obiman opus je u velikoj meri pogrešno shvaćen od savremenika. Tome je umnogome doprinela njegova buntovna priroda i nekonformizam. Veoma rado se 79
mešao sa običnim narodom, učio je od r u d a r a , brijača i skitnica. Na veliko negodovanje učenih glava tog v r e m e n a pisao je narodnim a ne latin skim jezikom većinu svojih dela. L. 40. PARAPSIHOLOGIJA: Grčki prefiks ,,para" na reč „psihologija" da je termin „parapsihologija", koji označava derivat psihologije, granu koja je prevazilazi i naglašava specijalne psihičke sposobnosti kao što su vidovitost, predosećanje i predviđanje, psihokineza, telepatija i sli čne. S m a t r a se da je ovaj termin prvi upotrebio Maks Desoar (Max Desoir) 1889. Podaci, danas već klasični, koji čine osnovni fond parapsiholoških znanja, potiču od Društva za psihička istraživanja u Londonu i, u mnogo značajnijoj meri, iz parapsihološke laboratorije Djuk Univerzi teta u Severnoj Karolini (USA), u kojoj je, počevši od 1927. godine, izvo dio brojne eksperiminte J. B. Rajn (Rhine) sa svojim saradnicima. Spo sobnosti koje ispituje parapsihologija najčešće se definišu kao „ p a r a psihičke". Ovakva definicija ima prednosti nad ponekad korišćenim terminima „ n a d n o r m a l n e " i „ p a r a n o r m a l n e " , jer ovi drugi impliciraju mogućnost postojanja nenormalnosti kod osoba koje te sposobnosti poseduju. Rajn je bliže odredio parapsihičke sposobnosti kao sposobnosti koje omogućavaju čoveku da dođe u dodir sa svetom oko sebe bez pomoći svojih čulnih organa i mišića. Ovi načini kontaktiranja sa svetom imaju dva vida: pasivni i aktivni. U pasivnom, čovek prima podatke, odnosno stiče znanja ne koristeći svoja čula, što se naziva ekstrasenzornom ili vančulnom percepcijom (skraćeno ESP). Aktivni vid parapsihičkog od nosa sa svetom svodi se na dejstvo ljudskog duha na materiju, za šta je odgovarajući t e r m i n psihokineza (skraćeno PK), koja omogućava čo veku da utiče na sredinu, na materijalne objekte, ne koristeći mišićni aparat. Valja pomenuti da su parapsihološka istraživanja novijeg d a t u m a ot vorila znatno šire horizonte parapsihologiji. To su na prvom mestu istraživanja sovjetskih, čehoslovačkih i američkih psihologa „novog talasa". Iz njihovih radova pomaljaju se sasvim neslućene oblasti — tele patske komunikacije sa životinjama i biljkama, uticaj na „neživu" m a teriju, istraživanja novih oblika energije kao što je psihotronska, pro učavanje astralne projekcije ili vantelesnog iskustva, svetlosne aure ili bioplazmičnog polja oko živih bića itd.. To su oblasti koje se n a j brže razvijaju i istovremeno najviše obećavaju. Vančulna
percepcija
Rajnova škola parapsihologije razlikuje, u n u t a r oblasti vančulne percepcije, tri glavna fenomena: vidovitost, predviđanje i telepatiju. Rajnove definicije vidovitosti i previđanja donekle se razlikuju od 80
određenja koja se podrazumevaju u svakodnevnom govoru. Naime, obi čno se predviđanje s m a t r a kao oblik vidovitosti, u kome se ,,zna" da će se nešto desiti, ali ono obuhvata i predosećanje, kada se detalji budućeg događaja ne mogu navesti, već u svesti postoji neodređeno osećanje, slut nja i sl., Vidovitost se u običnom govoru poistovećuje se vančulnom per cepcijom. Rajn, međutim, definiše vidovitost kao ekstrasenzorno opa žanje sadašnjosti, ,,to je svest o stvarima i događajima koji sada po stoje ili se odigravaju". Naprimer, to je svest da u sadašnjem t r e n u t k u u određenom mestu u m i r e n a m a bliska osoba ili da je u opasnosti ili da se neki p r e d m e t nalazi sakriven na takvom i takvom mestu itd. Predviđanje, po Rajnovoj preciznoj definiciji, je znanje da će se nešto desiti u budućnosti. Sama reč pred-viđanje jasno ukazuje da je to sagledavanje budućih događaja. Predviđanje je znanje o događajima koji će se desiti, a koje se ne može ostvariti na osnovu postojećih poda taka, znanje koje prevazilazi logiku zdravorazumskog zaključivanja. N a primer, kada psihik (ili medij) koji nema ni najmanju količinu znanja o budućem skupu slučajno o d a b r a n i h osoba, predvidi karakteristike osobe koja će sedeti na određenom sedištu: njen fizički izgled, približnu starost, profesiju, hronična oboljenja, dramatične događaje u dotada šnjem životu, ponekad njeno ime i prezime ili, češće, samo inicijale itd. Telepatiju je Rajn definisao kao psihičku sposobnost da se usposta vi direktan mentalni k o n t a k t između dve osobe, bez uobičajenog posredo vanja govora, gestova, mimike ili bilo kakvih drugih fizičkih signala. Kod telepatije međusobna udaljenost osoba koje učestvuju u telepat skom k o n t a k t u ne igra nikakvu ulogu. Otuda se u običnom govoru kori sti kao sinonim izraz ,,prenos misli", koji je nedovoljan, jer se često prenose osećanja. Zajednička karakteristika ove tri kategorije vančulnog opažanja je ova: znanje koje one daju nije besmisleno, već je svrhovito, a često je od velike važnosti za individuu ili društvenu grupu kojoj ona pripada. Naprimer, predviđanje da ćemo se razboleti, da n a m je bliska osoba u smrtnoj opasnosti ili da će nacionalni vođa biti ubijen i slično. Vančulna iskustva obično se javljaju u okolnostima u kojima je prag sve sti znatno snižen, kao što su snovi i stanja sanjivosti, velika uzbuđenja, izbijanje duševnih kriza itd. J e d n a od karakteristika ekstrasenzorne percepcije, koja proizilazi iz prethodne, jeste njihovo spontano javljanje. Izuzetno su retki subjekti koji po volji mogu da aktiviraju ESP-sposobnosti, pa i kod njih uspeh znatno varira od dana do dana. To dovodi istraživače-parapsihologe u težak položaj. Svaka kontrola situacije koči ispoljavanje tih sposobno sti. Sa druge strane, kada se i vrlo značajna iskustva dogode, obično nije postojala eksperimentalna kontrola situacije, pa je takvo iskustvo za disciplinu koja pretenduje na n a u č n u ozbiljnost veoma mala. U uslo81
vima eksperimentalne kontrole značajna psihička iskustva obično izo staju ili su znatno osiromašena, štura, kao daleki odraz punoće i bogat stva spontanog doživljaja. Iz tih razloga u prvobitnim eksperimentima uglavnom se pribegavalo velikom broju ispitivanja, a o postojanju parapsihičkih sposobnosti se zaključivalo na osnovu prosečnih rezultata koji su prevazilazili vrednosti koje se mogu dobiti na osnovu prostog slučaja. U klasičnim eksperimentima teži se što većoj uprošćenosti situacije, kako bi kontrola ispitivane sposobnosti bila olakšana. Naprimer, u te stovima vidovitosti (a i telepatije) korišćeni su jednostavni grafički sim boli zvani Zenerove karte. Ima ih 5: zvezda, krug, krst, kvadrat i tala saste linije. U jednoj varijanti eksperimenta pred subjekta se stavlja špil sa 25 izmešanih k a r a l a (po 5 od svakog simbola), a on treba da predvidi koji simbol je na prvoj karti. Njegovo predviđanje se zapiše, karta se okrene i registruje se koji je simbol bio. Zatim subjekt p r e d viđa simbol druge, treće k a r t e itd. do kraja špila. U svakoj seriji od 25 pogađanja verovatnoća tačnog pogotka na osnovu slučaja je 3/5 ili 5 puta. Ako se u velikom broju serija javi prosečan broj tačnih pogodaka iznad 5, n a p r i m e r 8 ili 9, tada se predviđanje subjekta ne može pripisati prostom slučaju, već se pripisuje delovanju nekog parapsihičkog čini oca, u ovom slučaju vidovitosti. U sličnom telepatskom eksperimentu subjektu koji igra ulogu oda šiljača daje se promešan i presečen špil. On okreće prvu k a r t u i koncentriše se na njen simbol, dok drugi subjekt, prijemnik, obično u susednoj prostoriji pokušava da pogodi koja je to karta. Kad se završi sa jednom kartom, prelazi se na sledeću i tako do kraja špila. Zatim se, iz odnosa tačnih i netačnih pogađanja računa statistički prosek. U ovim, danas već prevaziđenim eksperimentima, koje je izvodio Rajn sa saradnicima, kritičari su ukazali na moguće greške. Neki subje kti u stanju su da registruju veoma slabe draži i da se u davanju odgo vora posluže nagoveštajima koji izmiču pažnji eksperimentatora. N a primer, kada svetlost. pada iskosa na poleđinu E S P - k a r t e , neki subjekti su u stanju da kažu o kojem se simbolu radi. Zatim, eksperimentatori nisu nepogrešive mašine za registrovanje rezultata. U dugim serijama eksperimenata, moguće su greške u registrovanju podataka. Eksperimentator po pravilu greši u smeru svojih iščekivanja. U velikom broju pogađanja, mogu se pojaviti greške koje značajno utiču na rezultat. Period organizovanog izvođenja parapsiholoških eksperimenata po čeo je na Djuk Univerzitetu u Severnoj Karolini 1927. godine, kada je čuveni škotski psiholog Mek Dugal došao sa H a r v a r d a . MekDugal, naučnik širokog duha i velikog znanja, zalagao se veoma energično da se parapsihički doživljaji ispituju naučnom metodologijom. Na Djuk Uni verzitetu upoznao se sa mladim biolozima, bračnim p a r o m Rajn, koji 82
su mu predložili da naučnim m e t o d a m a ispitaju pojavu medijumstva. Želeli su ustvari da kroz taj fenomen pokušaju da utvrde ima li dokaza za mogućnost nadživljavanja smrti fizičkog tela. MekDugal je prihvatio predlog i ovom p r o b l e m u po prvi p u t se prišlo sa svom naučnom strogošću. Valja istaći da su istraživači, koji su slične probleme ispitivali a Društvu za psihička istraživanja u Londonu, među kojima je bilo poznatih naučnika, ispoljili u više navrata veliku ličnu naivnost i nedostatak n a u č n e kontrole. 1935. godine oni su došli do zaključka da izučavanje medijumstva ne može dati odgovor na postavljeno pitanje. Telepatija je bila oblast koju su uporedo izučavali. Na izvestan način ona je bila prisutna i u eksperimentima sa medijima. Mediji, pretpostavlja se, uspostavljaju te lepatski kontakt sa „duhovima". Međutim, ništa ih ne sprečava da isti takav kontakt uspostave sa ispitivačima, učesnicima eksperimen ta i da iz njihovog nesvesnog izvuku izvesne podatke. 1934. godine parapsihološka laboratorija Djuk Univerziteta izdala je prvi Rajnov rad ,,Extrasensory Perception'') („Vančulna parcepcija"). Predgovor ove skromne monografije napisao je MekDugal. Sadržaj knjige, prošaran grafikonima i statističkim tabelama, svodio se na izveštaj o dotadašnjim eksperimentima. J e d a n p r i m e r a k knjige dospeo je u ruke Valdemara Kempferta, koji ju je u ,,Nju J o r k Tajmsu" vrlo povoljno prikazao. Za kratko vreme sledili su drugi brojni prikazi u n a u č n i m časopisima, tako da se objavljivanje „Vančulne percepcije" s m a t r a preokretom u t r e t m a n u parapsihologije. Knjiga je, ipak, iza zvala i mnoge kritike i kontraverze. U daljem r a d u primedbe kriti čara postepeno su otklanjane, pri čemu je naglasak stavljen na eks perimente sa vidovitošću. U telepatskim eksperimentima vidovitost je bila činilac veoma težak za kontrolu. Kad, naprimer, subjekat-prijemnik pogodi na koju kartu se usredsredio „odašiljač", ne može se tvr diti da do rezultata nije došao koristeći sposobnost vidovitosti. Zatim su sledili novi radovi Rajna i njegovih saradnika. U knjizi ,,Extrasensory Perception After SixtyYears" („Vančulna percepcija posle šezde set godina") izložena je sva dotadašnja kritika na parapsihološka is pitivanja i odgovori na tu kritiku. Uskoro su istraživački napori usredsređeni na sposobnost p r e d viđanja i psihokinezu, a eksperimentalna kontrola je još više pooštre na. Naprimer, upotrebljavani su mehanički aparati koji mešaju k a r t e i kockice korišćene u eksperimentima, a subjekt je trebalo da pogodi ishod koji nijedan od eksperimentatora nije znao, jer je predodređen m e h a ničkim ponašanjem mašine. Stroga kontrola, doprinosi mnogih novih istraživača, publikovanje brojnih individualnih radova i časopisa, for miranje novih laboratorija u Americi, Zapadnoj Evropi, a naročito u socijalističkim zemljama i plodno prožimanje nauka zadugo odeljenih neprobojnim zidom dovelo je do priznanja parapsihologije. Zvaničan 83
akt usledio je 1969. kada je Američko Udruženje Parapsihologije pri mljeno u Američko Udruženje Za U n a p r e đ e n j e N a u k e . Nove oblasti, otvorene naizgled iznenada, sazrevale su desetinama godina. Jer, kako kaže Kripner, j e d a n od vodećih američkih istraživa ča, „parapsihologija je ideja čije je v r e m e došlo". Danas se vrše zna čajna ispitivanja vančulnog iskustva životinja. P o r e d predviđanja ili bolje reći instinktivnog predosećanja, n e k e su u eksperimentima nesum njivo ispoljile sposobnost psihokineze (radovi H e l m u t a Schmidta i Waltera Levi, J r - a ) . Francuski biolozi Duval i Montredon dobili su značajne rezultate ispitujući predviđanje kod miševa. Kao ovi francuski istraživači-biolozi, mnogi drugi radili su u oblastima koje do nedavno nisu imale vidljivih veza sa parapsihologijom, ali su se takve veze, preko novih otkrića, naglo nametnule. Tako je Kliv Bakster, direktor „Basterove škole za detekciju laži", koja se specijalizovala za detektore korišćene u policijskim saslušanjima, otkrio tzv. „ p r i m a r n u percepciju" kod organskih materija — biljaka plodova voća i povrća, jaja, uzoraka krvi pa čak i kod ljuspica pokožice. Osetljivim instrumentima, koji rade na istim principima kao i d e tektori laži, utvrđeno je da ti oblici materije međusobno komuni ciraju, čak i na daljinu. Zatim se javio Sejmon Kirlijan sa svojom fotografijom aure ili naučno rečeno, bioplazmatičnog tela (sovjetska terminologija), odnosno polja s t r u k t u r e oblika (Ing. Enriko Rodrigez iz Parapsihološkog I n s t i t u t a u Belo Horizonte). Istini za volju Kir lijan je sa svojom suprugom Valentinom eksperimentisao 30 godina p r e nego što je priznat od zvaničnih naučnih krugova u SSSR. Davanjem širokog publiciteta parapsihološkim eksperimentima i nalazima u Sovjetskom Savezu imalo je za posledicu javljanje izvesnog broja osoba sa izvanrednim medijumskim sposobnostima, koje su bile voljne da se podvrgnu strogo naučnom testiranju. P r o n a đ e n i su subjekti sposobni za kožno viđenje (Roza Kulešova), izvanrednu parapsihčku sposobnost, čije ispitivanje daje nadu da će u SSSR slepi ljudi biti specijalnim treningom osposobljeni da vide bez očiju, celom površinom svoje kože. Detaljno je testirana Nina Kulagina, medij čija je sposobnost levitacije fizičkih objekata i psihokineze ovekovečena d o k u m e n t a r n i m n a u č n i m filmom i drugi. Čehoslovački parapsiholozi, u poletu istraživačke strasti, osetili su da su granice parapsihologije, kako ih je odredio Rajn, već stvar prošlosti, pretesni okvir za sve brojnije legije parapsihičkih disci plina. U „Manifestu psihotronike", čitanom na Kongresu parapsihologa u Moskvi 1968. godine, založili su se za usvajanje nove terminolo gije i novo određenje p r e d m e t a ove nauke. PS1HOTRONIKA, smatraju oni, sadrži u sebi sve što je parapsihologija dala u prošlosti i što će ikada moći da ponudi u budućnosti. Što je najvažnije, ona stavlja 84
tačku na dualističko poimanje čoveka i svemira, nudeći trijadno shvatanje, koje briše razliku između duha i materije uvođenjem n o vog člana trijadne jednačine — psihotronske energije (v. psihotronika, Pavlita). J e r iz radova čeških parapsihologa („psihotroničara") nesum njivo proishodi mogućnost uticaja duha na neživu materiju, telepatsko opštenje ljudske svesti sa metalnim s t r u k t u r a m a dostojno Kjubrikove „Odiseje u svemiru 2001. godine". Takozvani „psihotronski generatori" čehoslovačkog parapsihologa Pavlite, koji se u nji hovoj kreaciji inspirisao srednjevekovnim magijskim i alhemijskim tekstovima, primaju telepatske poruke ljudskog bića sa tačnošću koja prevazilazi sposobnosti najpoznatijih medija u kratkoj istoriji p a r a psihologije; sa tačnošću koja nikada u budućnosti neće biti prevaziđena, jer je apsolutna. Teško je reći n a m a koje dolaze je sigurno — i đena. L. 8, 15, 29,
koje će nove oblasti otvoriti parapsihologija u godi i kakvim će novim otkrićima iznenaditi svet. Jedno najsmelija mašta biće stvarnim razvojem prevazi41.
PAROPTlČKO VIĐENJE: Sposobnost viđenja bez očiju, koja je nesumnjivo u t v r đ e n a kod nekih ljudi. Sovjetska škola parapsihologije pripisuje ovu sposobnost postojanju čulnih ćelija vida u koži, naročito vrhovima prstiju. Joga, fakirizam i neki hermetisti na Za p a d u smatraju da se akt viđenja ostvaruje preko astralnog tela, koje takođe ima čulne organe. Ti organi su, po njima, kod netreniranog čoveka u latentnom stanju. PASOVI MAGNETSKI: Kretanje r u k a m a neposredno iznad po vršine tela subjekta, kojima se, po tvrđenju mnogih p r a k t i č a r a hipnoze izaziva hipnotičko stanje. Vidi hipnozu. PAVLITA ROBERT: Češki tehnolog i parapsiholog, tvorac psihotronskih generatora, uređaja koji na do sada nepoznat način aku muliraju i koriste univerzalnu, ,,psihotronsku" energiju (v. psiho tronika). Podaci o Pavlitinom r a d u su još uvek, u velikoj meri, držav na tajna, jer njegova istraživanja finansira čehoslovačka armija, tako da su nepoznati principi po kojima rade psihotronski generatori. Samo delimične, strogo cenzurisane informacije procure s vremena na vreme do parapsiholoških časopisa. Na Kongresu parapsihologa u Moskvi 1968. bio je prikazan d o k u m e n t a r n i film o Pavlitinim gene ratorima, ali je mehanizam p r e t v a r a n j a te psihotronske energije u mehaničku i ostale oblike energije za sada nepoznat. Robert Pavlita je završio tehničku školu. Još u vreme školovanja zainteresovala ga je mogućnost uticaja ljudskog d u h a na neživu m a teriju i otkrivanje novih oblika energije. Interesovao se za okulti zam, alhemiju i magiju, pa je dugi niz godina proučavao hermetičke 85
tekstove. Ne treba zaboraviti da su dugovečne češke biblioteke bogata lovišta za ljude kao što je Pavlita, jer verovatno ni u jednoj zemlji na svetu ne postoji toliki fond okultnih i alhemijskih rukopisa. U periodu vladavine Rudolfa II. P r a g je bio svetski centar alhemije. I danas postoji u P r a g u ulica sa dugim nizom očuvanih alhemijskih laboratorija. Dr Džon Di, poznati engleski alhemičar i astrolog, go stovao je na Rudolfovom dvoru, pokušavajući nekoliko meseci, za jedno sa svojim vidovnjakom Kelijem, da dobije zlato. I mnogi drugi poznati magičari i alhemičari uživali su Rudolfovo gostoprimstvo. Po procenama poznatih savremenih čeških parapsihologa njihove bi blioteke poseduju nekoliko stotina hiljada hermetičkih rukopisa. Mali deo tog kulturnog blaga proučio je Pavlita. Najuočljiviji rezultat njegovog prekopavanja alhemijskih rukopisa su neobični psihotronski generatori", izum čudesan i u veku naših tehnoloških čuda. O njima se može malo određenog reći. To su figure nepravil nih oblika, od bakra, gvožda, mesinga, drveta, čak i plastike. P o đ sećaju na umanjene skulpture engleskog vajara H e n r i Mura. Nemaju nikakvog k o n t a k t a sa poznatim izvorima energije, nikakvih žica, spo jeva i prekidača niti sličnih uobičajenih elemenata. Kad se u njih gleda ili se vrše pokreti u njihovoj blizini — glavom, rukom, telom ili očima — psihotronski generatori počinju da se kreću. Pokreću se i kad se na njih usredsredi pažnja sa željom da se pokrenu. U čemu je tajna njihovog kretanja? Na Moskovskoj konferenciji parapsihologa 1968. godine, češki parapsiholozi (psihotroničari) objavili su svoj „Manifest psihotronike". U njemu predlažu, umesto uobičajenih dualiteta telo-duh, trijadno shvatanje čoveka i univerzuma. Treći, posredni element je univerzalna, sveprisutna, kosmička energija koju nazivaju PS1HOTRONSKOM. Po njihovom ubeđenju psihotronska energija je samo novi izraz za univerzalnu energiju, na koju su skretali pažnju čovečanstva mislioci prohujalih vekova: PRANA u jogi i vedanti, MANA u k a h u n a magiji, ŽIVOTINJSKI MAGNETIZAM Dr Mesmera (v), Rajhenbahov OD itd. Po mišljenju Dr Zdeneka Rejdaka, češkog fiziologa i parapsihologa, psihotronski generatori su nastavak Rajhenbahove ideje „odoskopa", a p a r a t a koji je trebalo da a k u m u l i r a „od", sveprožimajuću univer zalnu energiju. Po neobičnom, ali za sada jedino prihvatljivom tvrđenju češ kih parapsihologa, tajna Pavlitinih psihotronskih generatora je u nji hovom OBLIKU. Po njima, izvesni oblici kao takvi imaju svojstvo da akumuliraju psihotronsku energiju i da je koriste u različite svrhe (v. piramida). Ti generatori su uvek nepravilnih oblika, neravnih, duboko izrezbarenih površina, a šare su vrlo često u obliku zvezde. Po tumačenju Pavlite, zvezde olakšavaju usredsređivanje pažnje. To
objašnjenje je nepotpuno, jer neki njegovi generatori koriste energiju bilo kojeg živog bića čoveka, životinje ili biljke, a teško je verovati da biljke ili životinje usredsređeno pokušavaju da prenesu svoju energiju generatoru. J e d a n od najpoznatijih savremenih sovjetskih parapsihologa Dr Genadij Sergejev, koji je elektroencefalogramom ispitivao moždane aktivnosti Pavlite za vreme voljnog pokretanja generatora, izjavio je na Konferenciji u Moskvi: „Pavlitin rad pokazuje da je moguće p r e neti energiju sa živih bića na neživu materiju". Generatore koje je Pavlita konstruisao ispitivala je državna n a u č na komisija na Univerzitetu Hradec Kralova, koju su sačinjavali kompetentni fizičari, elektroničari, elektrofiziolozi, radiolozi, m a t e m a tičari i parapsiholozi. Na čelu komisije bio je Dr Zdenek Rejdak, sekretar Čehoslovačkog koordinacionog komiteta za istraživanje tele patije, telegnozije i psihokineze. Rad komisije trajao je dve godine. Veoma savesno su eliminisani svi mogući poznati uzroci kretanja — strujanje vazduha, t e m p e r a t u r n e promene, statički elektricitet itd. Da bi zaustavili kretanje Pavlitinog metalnog generatora članovi ko misije delovali su na njega moćnim magnetom. Bez uspeha. Stavljali ga da visi, okačenog o tanko uže — nisu uspeli da ga zaustave. Potapali su ga u vodu i stavljali pod providno stakleno zvono, uzimali ga u ruke, okretali i obrtali — psihotronski generator se i dalje okre tao pod pogledom ovog savremenog alhemičara. Komisija je bila p r i n u đ e na da zaključi da rad Pavlitinih generatora predstavlja vid korišćenja do sada nepoznatog oblika energije. Nalaz komisije ubrzao je objavlji vanje pomenutog „Manifesta psihotronike" na konferenciji u Moskvi. Ing. Karel Drbal i Dr Zdenek Rejdak pišu u članku „O trećem obliku energije" (Prag 1968.); „Ljudska bića i sva živa materija ispu njeni su vrstom energije do skoro nepoznate nauci. Ova bioenergija, koju mi nazivamo psihotronskom, izgleda da stoji iza psihokineze; ona je verovatno osnova rašljarstva; verovatno će se pokazati da igra ulogu u svima psihičkim zbivanjima. Psihotronski generatori iz vlače ovu bioenergiju iz čoveka, akumuliraju je i koriste je. Kad su j e d n o m napunjeni energijom, generatori mogu činiti iste stvari kao i mediji". Naime, valja pomenuti da se svojstva Pavlitinih gene r a t o r a ne svode samo na sposobnost da se pokreću koristeći aku m u l i r a n u energiju. To je tek početak priče. N a s t a v a k je još uzbud ljiviji, a kraj se ne može nazreti ni uz najveći n a p o r mašte. Pavlita je konstruisao različite psihotronske generatore sa „različitim cilje vima". Neki magnetski privlače objekte na koje magnetizam inače ne deluje. Ako se takav generator ispuni energijom, on privlači n e m a g n e t i č a n materijal — drvo, plastiku, tekstil, hartiju i dr. To čini i pod vodom, koja sprečava delovanje statičkog elektriciteta. 87
Energiju koju akumuliraju iz okoline psihotronski akumulatori dalje zrače, često sa nepredvidljivim posledicama. U jednom eks perimentu, boca ispunjena zagađenom tečnošću (otpadne vode tekstil ne fabrike) bila je u toku 12 časova izložena psihotronskom zrače nju Pavlitinog generatora. Posle tog perioda, voda je bila SASVIM Č I S T A ! Otpadne materije sakupile su se u vidu sitnih kristala na dnu boce. Hemijska analiza te vode utvrdila je da je došlo, na neob jašnjiv način, do promene u molekularnoj s t r u k t u r i vode — znatno se povećala razdaljina između dva atoma vodonika. Pavlita je konstruisao i tzv. ,,ESP-psihotronski generator", u r e đaj pomoću kojeg prosečan laik može da ostvari telepatski kontakt sa „neživom materijom". U eksperimentima čovek služi kao odašiljač, a ulogu primaoca telepatskih poruka igra generator, metalna masa uobličena na način poznat samo Pavliti. Ispred čoveka, „odašiljača", stavlja se jedna po jedna Zenerova karta (v. Zenerove karte, parapsihologija). U drugoj prostoriji, manje ili više udaljenoj, jer za psiho tronski generator udaljenost ne igra nikakvu ulogu, kružno su pore dane sve Zenerove karte, znači isti grafički simboli. Ovaj generator ima p o k r e t a n šiljati vrh koji se lako usmerava u različitim pravcima. Kad se čovek-odašiljač koncentriše na j e d a n simbol, na određenu Zenerovu kartu, psihotronski ESP-generator se lagano pokrene i šiljati vrh pokaže istu takvu k a r t u . Od 25 pokušaja — 25 pogodaka. Ako se umesto Zenerovih k a r a t a ispred čoveka stave predmeti kao što su džepni nož, časovnik, olovka, maramica, ključ, plodovi (voće i povrće) i isti takvi p r e d m e t i pred generator, ovaj će u novom ekspe rimentu pokazati da je superiorniji od bilo kojeg do sada poznatog medija-telepate, jer je nepogrešiv! Koji god p r e d m e t odabere čovek, generator ga odmah identifikuje. Ma koliko se puta ponavljao ekspe riment, rezultat je uvek isti — tačnost pogađanja je 100%. Psihotronski generatori pokašto iznenade, svojim nepredvidljivim delovanjem i svoga oca, Pavlitu. Neki od njih, videli smo, svojim zrače njem prečišćavaju otpadne vode. Ponekad, međutim, štetno deluju. P a vlita kaže da je njegova kći J a n a imala, kao dete, naviku da bez njego vog znanja ulazi u prostoriju gde je držao svoje dragocene generatore i da se, privučena njihovim neobičnim oblicima, sa njima igra. Naravno bez očevog znanja. Pavlita je to otkrio tek kad su joj se prsti r u k u paralizovali. K a d a je ista osoba već kao odrasla devojka i očev asistent u eksperimentima, izložila glavu psihotronskom zračenju, dobila je vrto glavicu i za kratko izgubila osećaj ravnoteže. O mnogim drugim dejstvima ovih neobjašnjivih u r e đ a j a Pavlita i čehoslovački psihotroničari ne govore, jer, rekli smo, ispitivanja finansira Armija. 88
Pri izlaganju ovih šturih podataka o psihotronskim generatorima, misao se možda nehotice usmerava preko Atlantika, ka j e d n o m drugom samosvojnom misliocu — pokojnom Vilhelmu Rajku (v), koji je ispoljio, ne manje od Pavlite, upornost i n a u č n u strast u traganju za isti nom, ali nije imao toliko sreće. Braneći istrajno svoje ideje, završio je u zatvoru, j e r je, po mišljenju američkog suda, v a r a o ljude, prodajući „orgonske a k u m u l a t o r e " . Rajk je, pak, tvrdio da oni leče ljude svojim „orgonskim" zračenjem. Bio je u b e đ e n da je otkrio novi oblik univer zalne energije — orgonsku energiju, koju je, po njegovom mišljenju, m o guće dobiti i iz tzv. mrtve materije, n a p r i m e r sterilisanog uglja ili mor skog peska. Dokazivao je, takođe, da se ta energija može izvući iz a t m o sfere i koncentrisati pomoću njegovog „akumulatora orgonske energi je", koji se može koristiti u terapiji svih oblika telesnih i duševnih obo ljenja. Uređaji su podsećali na kabine višeslojnih zidova, u kojima su se naizmenično redali slojevi kovina i drveta. Bolesnik bi u njima provodio određeno vreme izložen zračenju a k u m u l i r a n e orgonske ener gije. Američkoj Komisiji za h r a n u i lekove pali su u oči Rajkovi a k u mulatori i, po k r a t k o m postupku, proglašeni su komercijalnom obma nom, jer „orgonska energija ne postoji". Ovakav zaključak Komisije verovatno je ubrzala činjenica što je Rajk bio ubeđeni komunista. Bi lo kako bilo, umro je 1957. u zatvoru, proglašen za varalicu. Danas njegovi brojni sledbenici uporno zahtevaju da se Rajk r e habilituje, a interesovanje za njegove radove rapidno raste. Na kraju ovog izlaganja ostaje nam da ukažemo na još j e d n u m o guću vezu. Rekli smo na početku ove jedinice da je osnovno znanje za konstrukciju svojih generatora Pavlita crpeo iz srednjevekovnih h e r metičkih rukopisa. Češki psihotroničari ne žele da otkriju o kojoj se užoj oblasti h e r m e t i k e radi. Bez n a m e r e da tvrdimo bilo šta određeno, s m a t r a m o da vredi ukazati na sličnost Pavlitinih tvorevina sa tzv. talismanskom magijom. Osnova te vrste magije identična je sa psihotronikom — tvrdi se da izvesne forme, kao takve, izvesni oblici, imaju svoj stvo da privlače, akumuliraju, a zatim zrače kosmičku energiju. U talismanskoj magiji se ističe da talismani aktivno deluju u određenom p r a vcu, koji zavisi od njihove konstrukcije. Određeni, vrlo neobični oblici se crtaju ili urezuju na površini talismana, a koriste se sasvim određeni materijali, za koje se tvrdi đa akumuliraju energiju, kao što su perga m e n t i plemeniti metali, mada se n e k a d koristi obična hartija. Da bi talisman bio efikasan, najvažnije je tačno preneti „pečat" kosmičke in teligencije, odnosno formu koja odgovara izvesnom vidu kosmičke energije. Tih pečata ili magijskih formi ima mnogo i redovno se sreću u srednjevekovnim alhemijskim i magijskim tekstovima. Sličnost P a v litine psihotronike i talismanske magije nije samo u polaznoj osnovi i principima, već se ona nameće i u mnogim detaljima. Autor ove k r a t k e 89
enciklopedije imao je priliku da vidi fotografije nekoliko psihotronskih generatora; njihove izrezbarene površine nametljivo liče na izvesne talismane, na ,,pečate kosmičkih snaga''. Pomenuli smo da se na psihotronskim generatorima po pravilu sreću, pored ostalog, zvezdasti ob lici — petokrake, šestokrake i s e d m o k r a k e zvezde. A iste takve zvezde često se javljaju na talismanima. Postoji, ipak, jedna značajna raz lika: talismani su dvodimenzionalni crteži (ukoliko nisu prirodni objek ti, kao što je zečja šapa i slično), a psihotronski generatori trodimenzio nalna TELA. Govoreći hermetičkom terminologijom, psihotronski generatori su trodimenzionalni talismani. L. 29, 34, 37. PENTAGRAM: Zvezda sa pet krakova, pitagorejski simbol znanja, dobra i duhovne evolucije. Ima veoma široku p r i m e n u u magijskim r i t u alima. Zlatni p e n t a g r a m često se nosi kao amulet. U izvrnutom položa ju (dva k r a k a gore, tri dole) predstavlja simbol involucije i crne m a gije (v. magija). PINGALA: U jogi, j e d a n od tri najveća astralna nerva, koji se pruža duž kičmene moždine, njenom desnom stranom. Druga dva su Ida (ide levom stranom i sušumna (sredinom kičme). PIRAMIDA KEOPSOVA: Od vajkadašnjih v r e m e n a ukazuje se, u hermetičkoj literaturi, na čudesnu Keopsovu p i r a m i d u kao na p r i k r i veni ključ do celokupnog okultnog znanja Starog Egipta. U elementima ove građevine naziru se znanja geografska, astronomska i arhitektonska koja se veoma teško mogu uglobili u našu predstavu o civilizaciji staroj hiljadama godina, koja nije znala za točak. Odnosi među elementima pi-„ ramide (visina, osnovica, strane i dr.) daju podatke o prečniku i obimu zemlje, njenoj zapremini, udaljenosti zemlje od sunca i meseca i dr. izračunate sa kompjuterskom tačnošću, kojom bi se i savremeni elektroničari mogli ponositi. Ali, van ovih p o d a t a k a o kojima na prvom mestu treba da se po zabavi egzaktna nauka, hermetička literatura ukazivala je na simboli čku vrednost piramida, na njihov dublji, hermetički smisao. Neki h e r metisti smatraju da je p i r a m i d a uopšte, a posebno Keopsova, simbol hermetičkog znanja sadržanog u Tarotu (v), simbol evolucije ljudskog, bića. Velike sličnosti nesumnjivo postoje. Naprimer, osnovni simbol Tarota je k v a d r a t sa upisanim trouglom i tačkom u centru. A taj simbol dobijamo ako u osnovicu piramide spustimo bilo koji od trouglova koji čine njene zidove i tačku kojom se završava vrh piramide. Mada postoje značajne individualne razlike među priznatim autoritetima hermetike u tumačenju piramide kao simbola kosmičke evolucije, proces međitiranja teče uglavnom ovako. Osnova ljudskog bića je njegovo telo i m a t e r i j a l n i svet u kojem živi. Njihov simbol je četvorougao : (kvadrat), koji je osnova piramide. Zidove piramide, usmerene ka vrhu, čine trouglovi. A t r o u g a o je simbol psihičkih procesa kojima ljudsko biće mora da 90
ovlada tokom evolucije svesti, da bi postiglo njen cilj — stanje nadsvesti. Ti procesi, koje simboliše trougao, jesu rešenje osnovnog problema čovekovog, dualiteta telo-duh. Dvojstvo telo duh, ta osnovna čovekova rascepljenost je, po učenju hermetičke filozofije, uzrok sveg zla i izvor svih ljudskih problema. Kada ga u potpunosti preovlada, čovek dostiže cilj svog bitisanja, stanje nadsvesti. Taj proces naziva se (neu tralizacijom osnovnog dvojstva i simbolički se prikazuje t r o u g l o m . Tačka govori sama za sebe. Ona nema dimenzija, ona je osnovni elemenat i simbol novih, viših svetova u kojima ne postoje prostor, vreme i ostale dimenzije bez kojih svest na svojim nižim nivoima ne može da funkcioniše. Međutim tačka ima dvojnu prirodu. Ona pripada i n a šem svetu materijalne realnosti, jer se, budući da je v r h piramide, njom završava materijalni svet. Ona je istovremeno elemenat našeg sveta i kao što je rečeno početak bezdimenzionalnih svetova više svesti. Čudna svojstva piramide dovela su do otvaranja novih vidika u oblasti praktičnog eksperimentisanja. Češki parapsiholozi ili psihotroničari kako sebe nazivaju, zastupaju shvatanje da sami oblici kao takvi, da forme kao takve, stvaraju energiju ili akumuliraju slobodnu kosmičku energiju. Na tome principu rade psihotronski generatori Roberta Pavlite (v. Pavlita). Budući upoznat bar donekle sa Pavlitinim gene ratorima, inženjeru Karelu Drbalu (v. Drbal) privukao je pažnju eks p e r i m e n t francuskog parapsihologa Bovisa. Ovaj je primetio, posećujući kao turist Keopsovu piramidu, u njenoj unutrašnjosti više m u m i ficiranih leševa mačaka i drugih sitnih životinja, koje su zalutale u unutrašnjost piramide i tu uginule. Uprkos velike vlažnosti vazduha i visoke temperature, leševi se nisu raspadali, već su se sasušili, podsećajući na mumije faraona. Bovisu je pala na pamet ideja da je tajna hiljadlugodišnje trajnosti faraonskih mumija, u piramidalnom obliku nji hovih grobnica. Primetio je takođe da je piramida pri izgradnji orijentisana duž ose sever-jug sa neverovatnom preciznošću. Da bi proverio svoju pretpostavku, Bovis je napravio model Keopsove piramide, sa stra nom osnovice nešto manjom od jednog m e t r a i u n u t a r nje stavio m r t v u mačku. Ona se nije raspala kao što bi se očekivalo od organske m a t e r i je, već se mumificirala. Bovis je nastavio eksperimente sa drugim lako-pokvarljivim materijama i došao do zaključka daj OBLIK piramide ima značajan uticaj na sprečavanje raspadanja organskih materija ko je su u njoj. Ing. Karel Drbal pošao je u svom razmišljanju dalje. Zapitao se da li oblik piramide ima dejstvo na neorganske materije, na metale. Dalji tok eksperimentisanja odlučilo je njegovo sećanje na pojavu otupljenja oštrice žileta mesečevom svetlošću. Taj davno poznati fenomen opisan je u mnogim okultnim priručnicima (pominje ga i naš predratni pisac okultističke literature P e t a r B. Petrović). Ako se oštar žilet okre91
ne sečivom p r e m a punom mesecu i ostavi u tom položaju preko noći, ujutro će biti t u p i neupotrebljiv. Drbal je pretpostavio da će oblik i orijentacioni položaj piramide takođe uticati na oštrinu žileta, jer on zastupa gledište, zajedno sa većinom čeških parapsihologa, da do sada nepoznat oblik energije, psihotronska energija, može biti usredsređen i a k u m u l i r a n u piramidalnom obliku kao takvom. Upotrebljen i istupljen žilet stavio je ispod kartonske piramide koja je bila umanjeni model Keopsove, i na isti način orijentisana u odnosu na osu sever-jug. Kada je žilet proveo vreme između dva brijanja ispod piramide, bio je iznova oštar. Sa nekim žiletima Drbal je uspeo da se obrije od 50—200 puta. Docnije je utvrđeno da se najbolji rezultati postižu običnim žiletima; na žilete čija su sečiva presvučena platinom, tipa „super silver" dejstvo je slabije. Drbal je te eksperimente izveo pedesetih godi na kada je u Čehoslovačkoj vladala velika oskudica uvoznih žileta, tako da su uskoro Drbalovi prijatelji počeli da prave male kartonske pira mide i da u njima oštre svoje žilete. Svoj pronalazak Drbal je prijavio P a t e n t n o m zavodu Čehoslovačke 1959. on je u njemu zaveden pod nazivom „Keopsov piramidalni oštrač žileta". Nedugo potom praktični Česi počeli su da fabrički proizvode kartonske piramidalne oštrače i da ih prodaju po robnim kućama. Iako ne zna tačno o kakvoj se, ovde angažovanoj, energiji radi, pa je zajedno sa svojim kolegama naziva psihotronskom, Ing. Drbal sma tra da je nesumnjivo postojanje određenog odnosa između oblika pira mide i fizičkih, hemijskih i bioloških procesa koji se u njoj odigravaju. On dalje veruje da piramidalni ili kupasti oblik sešira (odn. kapa) maga i veštica, koji se sreće na srednjevekovnim gravirama i drugde, nije slučajnost, već odraz iskustvenog znanja da određeni oblici olakšaju koncentraciju i upotrebu psihičke energije. Polazeći od Bovisovih i Drbalovih eksperimenata, parapsiholog Žan Marsijal je istrajno eksperimentisao sa kartonskim p i r a m i d a m a većih dimenzija i lako pokvarljivim organskim materijama kao što su jaja bez ljuske, riba, meso i mozak. Dehidracija, na koju se u najvećoj meri svodi mumificiranje, pela se do 66% pod kartonskom piramidom. Sve vreme dok su navedene materije držane pod piramidom, a mozak je tu držan 49 dana, nije primećen ni najmanji znak raspadanja. Drbal, zajedno sa ostalim češkim parapsiholozima, s m a t r a da smo na p r a g u nove ere u a r h i t e k t u r i ; da će uskoro bolnice, oporavilišta, čak možda i zgrade za svakodnevno stanovanje dobiti nove forme među kojima će dominantno mesto imati piramida, čija su neobična svojstva Egipćani poznavali pre 4000 godina. L. 29. 92
Shema kartonske piramide i njene dimenzije po knjizi S. Ostrander i L. Schroeder ,,Psychic Discoveries Behind the Iron C u r t a i n " 1970. Visina (cm): Osnovica (cm): Stranica (cm):
5 7,85 7,47
10 15,70 14,94
50 78,54 74,73
100 157,08 149,46
PIROMANTIJA: Proricanje po načinu gorenja vatre, naročito pri sagorevanju žrtvovanih životinja. PITAGORA (569—470 pre n.e.): Grčki filozof, matematičar i mistik. Rodio se na ostrvu Samosu. Pošto je proputovao veliki broj zemalja, smi rio se konačno u Krotonu, Italija, gde je osnovao „Pitagorejski savez" koji se bavio političkom, naučnom i mističnom delatnošću. Kosmos i ljud sko biće tumačio je odnosom brojeva koji, po njemu, izražavaju večnu i nepromenjivu suštinu svih stvari. Učio je reinkarnaciju, odnosno se ljenje duša i ponovno rađanje, po svoj prilici sasvim nezavisno od istovetnog učenja koje je cvetalo na Dalekom Istoku u to vreme. Pitagori se pripisuje učenje da se kosmos sastoji iz sedam sfera, što su u 19. veku prihvatili teozofi (v. teozofija) u nešto modifikovanom vidu. Šta je od uče nja koje se pripisuje Pitagori zaista njegovo teško je reći, jer po Ari93
stotelu, mnogi Pitagorini učenici su docnije za sopstvene teorije tvrdili da su primljene iz Pitagorinih usta. PITIJA: Sveštenica boga Apolona u njegovom h r a m u u Delfima. Po legendi, Apolon je ubio zmiju Pitona i zamenio ga proročicom Pitijom. Pitija je u početku davala proročanstva samo j e d n o m godišnje, a zatim svakog sedmog u mesecu. Proricala je u stanju transa, izazvanog udi sanjem omamljivih isparenja i žvakanjem lovorovog lišća (koje sadrži cijanovodoničnu kiselinu). Vidi Orakulum. PODOMANTIJA:
Proricanje po obliku i c r t a m a stopala.
POLARI: Pripadnici mistične sekte, osnovane 1908. u Rimu, koji smatraju sebe isključivim i jedinim pravim sledbenicima simbola r u žinog krsta. Veruju u vaskrsenje svog „mesije" grofa Sen-Žermena i tvrde da primaju instrukcije od vanzemaljskih vođa telepatskim putem. POLIPSIHIZAM: Verovanje da je univerzalni kosmički d u h zajed nički svim živim bićima. PRADIPIKA: J e d a n od najautoritativnijih tekstova o hata-jogi či ji je autor Svatma Rama. PRANA: U širem smislu, univerzalna kosmička energija. Svi ob lici energije (magnetizam, elektricitet itd.) su različiti vidovi ispoljavanja prane. U užem smislu, p r a n a je vitalna energija ljudskog organi zma. Pojam potiče iz joge, ali je u zapadnom hermetizmu široko pri hvaćen. PRANAJAMA: Kontrola vitalne psihičke energije, koja se postiže različitim vežbama disanja, u kojima je vremenski odnos trajanja udi sanja (puraka), izdisanja (rečaka) i zadržavanja daha (kumbhaka) tačno određen. P r a n a j a m a je četvrti stepen radža-joge. PRANAVA: U jogi i vedanti, sveta reč Om ili Aum (v. mantra). PRATJAHARA: Peti stepen radža-joge, koji se sastoji u produblje nom samoposmatranju. Posledica p r a t j a h a r e je odeljivanje čula od čul nih objekata. Ona je n u ž a n p r i p r e m n i stadij za koncentraciju ili d h a ranu. PREMONICIJA: Predosećanje, osećanje da će se nešto desiti bez logičkih razloga koji bi ga potkrepili. PRITIVI: U orijentalnom hermetizmu, elemenat zemlje čije su k a rakteristike nepokretnost, opipljivost i čvrstina. PROFET: Prorok, čovek koji, kako se veruje u mnogim narodima, inspirisan Proviđenjem p r e d v i đ a budućnost ljudskog roda i velikih društvenih zajednica, n a s u p r o t vidovnjaka koji predviđa budućnost po jedinaca i manje značajnih zbivanja. 94
PSIHOKINEZA: Sposobnost pokretanja materijalnih objekata bez fizičkog kontakta, isključivo psihičkom energijom. Termin je prvi upotrebio Dž. B. Rajn. On je godinama pokušavao da pronađe medije sa izrazito ispoljenim sposobnostima psihokineze. Kako u tome nije us peo, bio je p r i n u đ e n da pribegne statističkom dokazivanju postojanja psihokinetičke sposobnosti. Njegovi subjekti, od kojih su neki bili profesionalni kockari, poku šavali su da utiču na kockice za igranje da padnu sa određenim b r o jem na gornjoj ravni. Da bi se izbegla prevara subjekti nisu dodirivali kockice rukama, već su one ispadale iz mašine za automatsko mešanje i pred njima se kotrljale. Oni su trebali da deluju na kockice u pokretu. U Rajnovoj laboratoriji nije se pojavio nijedan subjekt koji bi nedvo smisleno manifestovao sposobnost psihokineze, već samo takvi koji su bili u stanju da u velikom broju pokušaja postignu rezultate značajno iznad proseka. Pojavom izvanrednog medija, Nine Kulagine, težište ispitivanja ovog fenomena pomerilo se na istok, u Sovjetski Savez. Kulagina je svoje parapsihičke sposobnosti otkrila sasvim slučajno. J e d n o m prilikom za vukla je r u k u u košaru p r e p u n u raznobojnih klupčadi konca sa že ljom da izvuče tri određene boje. Na svoje iznenađenje izvadila je iz košare upravo te tri boje. Čitajući neposredno potom o Rozi Kulešovoj, mediju sa sposobnošću tzv. kožnog viđenja, viđenja bez očiju, zaklju čila je da istu sposobnost i sama poseduje. Utvrdila je, takode, da je u stanju da pomera predmete bez dodira, naročito kada je u stanju ve likog uzbuđenja. Za njene sposobnosti saznao je čuveni parapsiholog Dr Leonid Vasiljev, doveo je u svoju laboratoriju i podvrgao strogim testovima. Godine 1964. izveo ju je pred skup eminentnih n a u č n i k a da bi demon strirala svoje sposobnosti. Zaključak skupa je bio da Kulagina zaista poseduje do tada neviđenu sposobnost psihokineze. Zatim je bila pod vrgnuta, u laboratoriji Lenjingradskog fiziološkog instituta, detaljnim ispitivanjima kojima je rukovodio Dr Genadij Sergejev, specijalista elektrofiziologije. O njoj je snimljeno nekoliko n a u č n o - d o k u m e n t a r n i h fil mova, od kojih su neki prikazani na M e đ u n a r o d n o m kongresu parapsihologa u Moskvi 1968. godine. Dr Sergejev je konstruisao specijalni detektor, čiji se principi rada još uvek drže u tajnosti, koji je u stanju da registruje postojanje bioenergetskog polja oko ljudskog bića, njegovu jačinu i p r o m e n e koje se u njemu odigravaju. Detektor otkriva polje bez direktnog kontakta, sa daljine od 3,5 metra. Na osnovu mnogih opita sovjetski parapsiholozi izneli su pretpostavku da je osnov psihokineze i većine ostalih parapsihičkih fenomena u promenama bioenergetskog polja (koje ponekad nazivaju bioplazmatičnim poljem, a koje su hermetisti od davnina nazi vali aurom). 95
Neka neobična svojstva Kulagine možda kriju ključ objašnjenja psihokineze. Evo šta su pokazala ispitivanja njenog organizma, naročito u t r e n u t k u javljanja fenomena. Kod većine ljudi električni napon potiljačnog dela mozga veći je od napona frontalnog dela za 3—4 puta. Kod K u lagine n a p o n u predelu centra za vid, u zadnjem delu moždane kore, veći je pedeset p u t a ! od napona čeonog dela. Za vreme izazivanja psihokineze u tom delu mozga (potiljačnom) kod nje se uočava veoma in tenzivna električna aktivnost. To je možda uzrok njenog privremenog slepila, koje po pravilu sledi za psihokinetičkim efektom. Dok pokuša va da pokrene predmete (čisto psihičkom energijom) njen puls raste za 400% — sa 60 na 240 otkucaja u m i n u t u . K a d a objekat počinje da se kreće, daljinski detektor Sergejeva registruje promene koje sovjetska škola parapsihologije s m a t r a najvažnijim — celo bioenergetsko polje oko Kulagine počinje da vibrira. Pulsacije srca i moždanih talasa sinhronizuju se sa vibracijama auričnog polja. Što je najvažnije, celo bio energetsko polje koncentriše se u smeru njenog pogleda i čak je znatno jače na izvesnoj udaljenosti nego neposredno uz njeno telo. Produkcija psihokineze deluje na Kulaginu veoma iscrpljujuće. Za 30 m i n u t a duhovnog naprezanja ona izgubi u težini od 800—1000 gr. Kao da se materija njenog organizma transformiše u psihokinetičku ener giju. Na kraju eksperimenta puls joj je znatno oslabljen i aritmičan, lice bledo, koordinacija pokreta sasvim poremećena. Nekad za duže vreme gubi osetljivost čula ukusa, a procenat šećera u krvi raste znat no iznad normalnog. K r a t k o rečeno, prisutni su svi simptomi emocio nalnog stresa. U opitima Kulagina je pomerala po površini providne ploče male nemagnetičke p r e d m e t e kao što su cigarete, palidrvca, kutija šibica, čaše i tanjire i sl. Vibracije njenog polja kao da čine te p r e d m e t e m a g n e tičnim. U stanju je da ih pomera ka sebi i od sebe. U odnosu na grupu p r e d m e t a njena sposobnost je selektivna: iz gomile palidrvaca u sta nju je da p o k r e n e samo ono koje eksperimentator odredi. Pored osta log, u stanju je da deluje na čestice dima. U j e d n o m opitu čehoslovački parapsiholog Dr Rejdak ispunio je naopako o k r e n u t u staklenu čašu duvanskim dimom i zahtevao od Kulagine da razdvoji dim. Pod njenim pogledom dim se kao nožem presečen razdvojio. Zaključak sovjetskih parapsihologa je da su vibracije bioenergetskog polja medija uzrok b a r nekih vidova psihokineze (jer mogu posto jati još neki, za sada neotkriveni uzroci). Rezultati ovih istraživanja i njima sličnih (v. Kirlijanov efekat) doveli su, u n u t a r sovjetske p a r a psihološke škole do preovladavanja gledišta da su p r o m e n e bioenergetskog polja u osnovi većine parapsihičkih sposobnosti. Dr Sergejev je, eksperimentišući u toj oblasti, došao do iznena đujućeg otkrića. Uključivši svoj detektor u blizini klinički mrtvog ljud96
skog tela, utvrdio je da oko njega postoji bioenergetsko polje i inten zivno v i b r i r a . Tek posle 2—3 dana vibracije nestaju. Taj nalaz ima besumnje dalekosežne poslediee. Telo je klinički m r t v o : srce ne kuca, nema disanja, n e m a moždanih talasa, nema nijednog znaka života, a bio energetsko telo još uvek vibrira. Time su otvoreni novi prostori i po stavljeni novi problemi. U čemu je suština tih vibracija? Da li se one mogu nekim načinom pojačati i kod mrtve osobe i usmeriti u određe nom pravcu? Da li vibraciona polja umrlih mogu biti uzrok psihokineze (time bi mnogi spiritistički fenomeni dobili sasvim logično objaš njenje)? Postupno se uobličava nova parapsihološka disciplina — t a n a tologija, n a u k a o smrti, procesu umiranja i poslesmrtnim stanjima. L. 1, 15, 29. PSIHOMETRIJA: a. U psihologiji, mentalno testiranje, b. U p a r a psihologiji, sposobnost neke osobe da, preko kontakta sa materijalnim predmetima koji su tesno povezani sa subjektom, odredi karakteristike subjekta, njegove crte ličnosti, događaje iz njegove prošlosti i b u d u ć nosti. Objekti koji se koriste u psihometriji obično su p r e d m e t i svako dnevne upotrebe: džepni nož, maramica, časovnik, naliv pero itd. Ter min je u parapsihologiji prvi upotrebio Bačenen (Buchanan) 1849. Radeći kao predavač na medicinskom fakultetu, Bačenen je primetio da ne samo hemikalije, već i metali imaju psihološko dejstvo na njega. Počeo je da eksperimentiše sa studentima i utvrdio isto takvo dejstvo na oko 85% studenata. Došao je do interesantnog nalaza da lekovi, ako se drže u ruci, imaju slično dejstvo kao kad se u z m u kako je predviđeno — oralno, mada je takvo dejstvo privremeno. Zatim, kod izvesnih bolesti neki studenti su bili često u stanju da postave tačnu dijagnozu držeći pacijenta za r u k u neko vreme. Držeći na čelu neki predmet svakodnevne upotrebe, čak i kad je zamotan, neki subjekti bili su u stanju da kažu dosta tačnih stvari o sopstveniku predmeta. Najbolji rezultati postizani su sa pismima, uprkos činjenice da opera tor nije mogao znati njihov sadržaj. Podaci koje su izvežbani operatori bili u stanju da daju, daleko su prevazilazili čak i sam sadržaj pisama — često su se odnosili na fizički izgled osobe koja je pisala pismo, nje nu mimiku i ponašanje i često su bili sasvim tačni. Na osnovu tih ekspe rimenata Bačenen je došao do zaključka da svaki predmet vuče za so bom tragove svoje prošlosti, koji su utisnuti u njegovom astralnom du plikatu (v. astral). Jedan od s a r a d n i k a u ovim eksperimentima bio je profesor geologije Denton, koji je u eksperimentima koristio komade meteorita i fosile Radeći sa „ n a i v n i m " subjektima, to jest osobama koje nisu imale nikakvih znanja iz geologije i arheologije, dobijao je često podatke o sredini iz kojih su ti objekti poticali, koji su se slagali sa naučnim teorijama o geološkim dobima i izgledu životne sredine u kojoj su živela bića čiji su fosilni ostaci korišćeni u eksperimentima. L. 5. 97
PSIHOTRONIKA: Termin koji je prvi upotrebio francuski parapsiholog F e r n a n Kler umesto termina parapsihologija. Povod je bio njegov jednostavan eksperiment, kojim je utvrdio mogućnost da se naporom vo lje skrene levo ili desno kap vode prilikom pada na oštricu brijača. T e r min su prihvatili češki parapsiholozi, j e r je, po njima, izraz „parapsi hologija" nepodesan kao naziv naučne discipline; tome nasuprot izraz „psihotronika" ukazuje da je suština fenomena povezana sa nervnim sistemom čoveka i psihičkom energijom bilo ljudskom bilo drugih or ganizama, a dovoljno je opšte prirode da uključi sve danas poznate fe nomene, a verovatno i buduće. PURANE:
Tekstovi
stare
indijske
mitologije.
PURUŠA: a. U samkhja filozofiji, individualna svest. b. U jogi i vedanti, self, duša ili Jastvo. PUTREFAKCIJA ili NIGREDO: Prvi stadij šiji su simboli ljudski kostur i gavran.
alhemijskog posvećenja,
R RADIESTEZIJA: Parapsihološka disciplina zasnovana na još n e dokazanoj pretpostavci o mogućnosti opažanja elektromagnetskih radi jacija vode, nafte, minerala i ljudskog tela. Percepcija je na nesvesnom nivou, a njeni rezultati se ispoljavaju preko n e u r o m u s k u l a t o r n i h po kreta i priručnih i n s t r u m e n a t a : rašlji, štapova, klatna i dr. Otud neki nazivaju radiesteziju rašljarstvom. Najpoznatija je p r i m e n a radiestezije u otkrivanju vodenih žica i dijagnozi bolesti. Postojanje radijacija nije isključivi činilac, jer neki rašljari mogu da otkriju vodenu žicu na geo grafskoj k a r t i predela ili da postave vrlo tačnu dijagnozu zdravstvenog stanja preko fotografije pacijenta. Neki su u stanju da otkriju mesta gde su nekada postojali vodeni tokovi, koji su davno presušili itd. Poslednjih godina u sovjetskoj armiji se naveliko primenjuje radiestezija, čak je konstruisan tip „rotacionih" metalnih rašlji, čiji broj i brzina obr tanja nagoveštava d u b i n u i jačinu vodene žice. U SAD mnoge petrolejske kompanije koriste usluge rašljara, a postoji i zvanično registrovana kompanija za pronalaženje vodenih izvora radiestezijom Water Co. RADŽA — JOGA: Kraljevska joga, vid joge čiji je metod koncen tracija i meditacija (v. joga). RAJK VILHELM (Reich Wilhelm) (1897—1957): J e d a n od najpozna tijih psihoanalitičara, koji je razvio Frojdovu seksualnu teoriju doslednije od samog Frojda, naglašavajući istovremeno socijalne komponen98
te, do njega sasvim zanemarene. O Rajkovom delu postoje protivurečne ocene, od veličanja kao genija do odbacivanja kao šarlatana, ludaka i seksualnog manijaka. U svojim radovima uporno je tvrdio da je ot krio univerzalnu energiju, ORGONSKU, koja je u osnovi svih procesa, organskih i neorganskih. Tako izložena, orgonska energija veoma podseća na p r a n u (v.) u indijskoj filozofiji. Danas je p r i m e t a n sve življi interes za radove Vilhelma Rajka. S jedne strane, popularisali su ga avangardni intelektualci i hipici kao začetnika seksualne revolucije, s druge strane hermetisti koji su istraživali seksualnu magiju i t a n t r i zam. Njegova VEGETOTERAPIJA predstavlja spoj ortodoksne psiho analitičke terapije i relaksacije i masaže. Kroz takav dijalektički spoj psihičkog i fizičkog Rajk je tražio put totalnog čovekovog oslobođenja. Nije čudo što je danas najuspešniji vegetoterapeut, Izrael Regardije, najveći autoritet u oblasti hermetizma. Glavni Rajkovi radovi jesu: „The Function of the Orgasm", „The Sexual Revolution", „Ether, God or Devil" i „Masovna psihologija fašizma". RAMAKRlŠNA ŠRI (1836—1886): J e d a n od najvećih indijskih m u d r a ca i spiritualnih učitelja, s m a t r a n za avataru (v.) Bio je učitelj S. Viv e k a n a n d e (v.), B r a m a n a n d e i brojnih drugih eminentnih jogija. J e d a n od njegovih biografa bio je Romen Rolan („Život Ramakrišne"). RAMANA MAHARŠl (1879—1950): Indijski mudrac, filozof, spiritualni učitelj i „sveti čovek", kojeg mnogi Indusi smatraju avatarom (v.) On je propovedao tzv. „direktnu spiritualnu stazu", koja predstavlja modifikaciju džnana-joge. Jedno vreme učenik mu je bio i M a h a t m a Gandi. Njegovo učenje popularisao je na Zapadu engleski hermetista, koji piše pod pseudonimom Sadu Mouni (v.). RAPORT: Emocionalni odnos između hipnotizera i medija, koji je neophodan za postizanje hipnotičkog stanja. Srodan je sa stanjem psi hoanalitičkog transfera. REBIS: Alhemijski spoj suprotnosti, obično žive i sumpora, koji ima hermafroditske atribute (v. alhemija). REGARDIE IZRAEL (1907— ): P s i h o t e r a p e u t rajkovske orijenta cije i najpoznatiji savremeni autoritet u oblasti Kabale i magije. Rođen je u Londonu, ali je vrlo rano prešao u SAD. Kao dvadesetogodišnjak postao je lični sekretar A. Kraulija (v.), sa kojim je posle nekoliko godi na došao u sukob. Neko vreme bio je član hermetičke organizacije Zlat na Zora, sve dok nije, 1937. godine, objavio tajne rituale organizacije u obimnom delu od 4 toma („The Golden Dawn"). Njegov magijski moto u Zlatnoj Zori bio je Ad Majoram Adonai Gloriam. Ostali njegovi važ niji radovi jesu: „The Tree of Life", „The Art of True Healing", ,,My 99
Rosicrucian Adventure", „The Eye in the T r i a n g l e " (biografija Alistera Kraulija), „The Garden of Pomegranates", ,,Twelve Steps to Spiritual Development", „The Art and Meaning of Magic", „The Middle Pillar" i drugi. REINKARNACIJA: Ponovno otelovljenje, ponovno rađanje uzro kovano k a r m o m (v,), doktrina po kojoj se duša vraća na zemlju u d r u gom telesnom obliku sve dok ne postigne savršenstvo. Učenje o rein karnaciji prisutno je u mnogim istočnjačkim religioznim i filozofskim sistemima, kao i u zapadnom hermetizmu. RITUAL: Zbir propisa o vršenju magijskih i religioznih obreda, koji se odnose na mesto i vreme obreda, odeću, instrumente, izgovorene reči, gestove i dr. Iako spolja gledano rituali neretko izgledaju besmi sleni, mnogi od njih snažno deluju na čovečje nesvesno (v. K. G. J u n g " „Lavirint u čoveku"). RITUALNO UBISTVO: U crnoj magiji, žrtvovanje živog bića čiji je cilj asimilacija svojstava žrtve ili korišćenje psihičke energije koja se, kako se veruje, oslobađa prilikom umiranja. Ritualno ubistvo sreće se u mnogim zajednicama, od kojih su neke (Maje i Acteci) bile na viso kom stupnju civilizacije. Neki hermetisti smatraju da je genocid J e v r e ja u II svetskom r a t u predstavljao ritualno crnomagijsko ubistvo u ma sovnim razmerama. RIZL Dr MILAN (Dr Ryzl Milan): Čehoslovački parapsiholog, član češke Akademije Nauka, poznat po metodu treninga parapsihičkih spo sobnosti pod hipnozom. On je prihvatio donekle modificiran metod Bretislava Kafke (v.), jednog od starijih čeških parapsihologa, ali je uveo strogu kontrolu i statističku obradu podataka. Njegovi subjekti dobijali su rezultate (u pogađanju Zenerovih karata) koji daleko prevazilaze m o gućnost slučajnog pogađanja. Verovatnoća je oko 1:1000.000 da su njego vi subjekti slučajno postigli takve rezultate. Rizl se, međutim, nije za dovoljio klasičnim Rajnovim parapsihološkim eksperimentima pogađa nja k a r a t a . On je veoma intenzivno eksperimentisao sa mogućnošću da se IZMENI BUDUĆNOST. Preko svojih vidovitih subjekata dobio bi podatke o nekom događaju koji će se tek odigrati, a zatim ga je sprečavao na razne načine. Ovakvi eksperimenti predstavljaju p o t p u n u novost u parapsihologiji. Rizl je prvi i do sada jedini parapsiholog iz socijalističkih zemalja koji je dobio MekDugalovu Nagradu, koju dodeljuje Parapsihološko Udruženje u Darhemu, SAD. Od pre nekoliko godina Milan Rizl živi i r a d i u Sjedinjenim Državama, gde je njegov metod razvijanja parapsihi čkih sposobnosti pod hipnozom izazvao veliku pažnju. 100
ROZENKROJC KRISTIJAN (Rozenkreuz Christian): Rozenkrojc i rozenkrojceri prvi p u t se pominju u knjizi „Fama F r a t e r n i t a s " , koja se pojavila između 1610 i 1615. godine. U njoj su opisana Rozenkroj cerova putovanja u egzotične zemlje Bliskog Istoka — Siriju, Arabiju i Egipat, gde je od Orijentalnih Majstora primio mnoga ezoterična znanja i ste kao životnu mudrost. Vrativši se u Nemačku, odabrao je brižljivo osmo ricu učenika, koje je lično obučavao i preneo je sva svoja znanja na njih. Tada su se oni razišli po različitim zemljama, da šire njegovo uče nje. Nekih 120 godina po njegovoj smrti organizacija je bila tajna, a tada je njegov grob otkopan i vredni dokumenti, koji su u njemu p r o nađeni, umnoženi i rašireni po svetu. Mnogi autori hermetičke literature smatraju da je Rozenkrojc mit ska ličnost, čija životna priča predstavlja alegoriju. Danas postoji u svetu oko 50 rozenkrojcerskih grupa, kojima je zajednička tvrdnja da su oni isključivi naslednici Rozenkrojcerovog učenja (v. AMORC, Ro zenkrojceri). L. 5. ROZENKROJCERI: Pripadnici hermetičkih organizacija čiji je sim bol ružin krst (krst sa ružom u sredini). Naziv potiče od ličnosti čija istorijska verodostojnost nije proverena, Kristijana Rozenkrojca (Christian Rosenkreuz), koji je, navodno, u m r o 1484. u svojoj 108. godini. Tokom Srednjeg veka rozenkrojcerski rukopisi pojavljivali su se s vremena na vreme, ali se o organizacijama toga doba ne zna ništa određeno. 1888. godine u Parizu, poznati hermetista Stanislas de Guajta osnovao je K a balistički Red Ružinog Krsta. Iste godine, takođe u Parizu, Sar Peladin osniva Estetski Red Ruže i Krsta. Obe organizacije ugasile su se po sle nekoliko godina, mada neke savremene tvrde da su njihovi nasled nici. Danas postoji nekoliko rivalskih organizacija i svaka od njih pro glašava sebe autentičnom. U San Hozeu, Kalifornija, osnovao je Luis Spens organizaciju AMORC (v.); danski astrolog Maks Haindel osno vao je 1920. godine H r a m Ružinog K r s t a ; treća organizaciju, koja ima više loža u SAD, osnovao je Klimer Rjuben. RUBIN: Dragi kamen koji hermetička tradicija pripisuje planeti marsu. Nosi se kao amulet, jer se u n a r o d u veruje da ojačava srce, krv ne sudove i genitalije, da štiti od zmija, p a u k a i otrova.
S SABAT: a. Sveti dan odmora kod Jevreja. b. U vičkraftu (v.) ili veštičarstvu, noćni skup veštica i čarobnjaka koji, po narodnom p r e danju, stižu jašući metlu ili jarca. S k u p u predsedava demon Leonard, u vidu crnog jarca, ponekad glavna veštica. Prilikom sabata praktikuju 101
se paganski rituali, uzimaju se h r a n a i j a k a alkoholna pića, često opojne droge. Završava se obično opštom orgijom. Vidi detaljnije Francis King: ,,Sexuality, Magic and Perversion". SADHU MOUNI: Pseudonim engleskog hermetiste, koji poslednjih godina živi u Australiji. Učenik velikog indijskog jogija i spiritualnog učitelja R a m a n e Maharšija (v). Pisac je nekoliko veoma čitanih radova iz oblasti hermetizma: ,,In Days of G r e a t Peace", „Concentration", ,,Samadhi, The Superconsciousness of F u t u r e " , ,,The Meditation", „The T a r o t " i „The Theurgy". Sadu Mouni je vođa teurgijske grupe u Melburnu, Australija. SAMADHI: Osmi i najviši stupanj radža-joge, ekstatično stanje nadsvesti u kojem dolazi do stapanja individualnog duha atmana, sa u n i verzalnim duhom, Bramom. SAMJAMA: Duhovna disciplina radža-joge, koja predstavlja d h a r a n e (koncentracija), dhijane (meditacija) i samadhi (v.).
spoj
SAMKHJA: J e d a n od šest sistema indijske ortodoksne filozofije, ko ji je utemeljio Kapila. Samkhja, koja je u osnovi svih oblika joge, uči da se univerzum razvija kao posledica spoja prirode, odnosno materije (prakriti) i kosmičkog d u h a (puruše). SATANA: U srednjevekovnom misticizmu, anđeo zla koji se odmetnuo od boga, uzrok svih ljudskih nevolja i patnji. Obožavanje satane je podzemni pokret koji je postojao sve vreme uporedo sa hrišćanstvom. Danas se naziva satanizmom i otvoreno se propoveda. Rituali satanizma uglavnom su parodija hrišćanskih — skrnavljenje krsta, veličanje per verznih sklonosti i sl. SEFIROTI: U kabali (v), sfere na Drvetu Života i atributi najviše svesti. Ima ih 10 manifestnih i jedan latentan. Svaki sefirot ima svoje atribute, tako da se svi oblici egzistencije i života mogu podvesti pod neki od sefirota. Vidi detaljnije Knight Gareth. ,,A Practical Guide to Cabalistic Simbolism". SELF: a. U opštoj psihologiji, zbir psihofizičkih i socijalnih kompo n e n a t a individue, kroz koje ona sebe doživljava, b. Po Viljemu Džejmsu, čisti Ego. c. U istočnjačkom hermetizmu, sinonim za a t m a n , univerzalni d u h u čoveku. d. U Jungovoj analitičkoj psihologiji, totalitet psihe. e. U zapadnom hermetizmu, istinsko Ja koje je iza i iznad Ego, Jastvo ili u nekim hermetičkim školama Daemon. SENZITIVAC: U parapsihologiji, medij odn. osoba kod koje su p a r a psihološke sposobnosti razvijene u većoj meri nego kod prosečnih osoba. 102
SERANO MIGUEL: Čileanski književnik, diplomata i hermetista. Početkom šezdesetih godina bio je čileanski ambasador u Jugoslaviji, a zatim u Indiji. I n t i m a n prijatelj Dalaj Lame i Dž. Nehrua. Intenzivno je proučavao jogu i magiju. P r e d kraj života J u n g a i H e r m a n a Hesea postao je njihov bliski prijatelj, tako da njegovo glavno delo „C. G. J u n g and H e r m a n Hesse — A Story of Two F r e n d s h i p s " baca dragocenu svetlost na dotada nepoznate crte ličnosti ovih velikana duha. SIDHI: U jogi, n a t p r i r o d n e psihičke moći koje se javljaju kod jogija pred kraj njihove psihičke evolucije, kada se postigne osmi stepen joge, samadhi (v.). SIKUN: Kod severoameričkih indijanaca okultne moći. SOLOMONOV
PEČAT:
Vidi heksagram.
SINHRONICITET: Otac arhetipske, analitičke psihologije Dr. K. G. J u n g obznanio je otkriće sinhronicističkog odnosa 1955. godine u delu „Tumačenje prirode i psihe", čiji je drugi deo napisao poznati fizičar Pauli. J u n g je definisao sinhronicitet kao vremensku podudarnost iz među dva ili više akauzalno povezana događaja sa istim ili sličnim sadržajnim smislom. Sinhronicistički princip tumačenja pojave pred stavlja očito napuštanje kauzalnog odnosa, odnosa uzrok-posledica na kojem je zasnovana sva n a u k a indoevropskih naroda. Međutim, Jung nije tvrdio, kako mu neki to nekorektno pripisuju, da se u tumačenju svih pojava treba isključivo držati tog principa, žrtvujući logiku uz roka i posledice, već da postoje izvesne pojave u čijem shvatanju prin cip sinhroniciteta predstavlja v r e d n u n a d g r a d n j u kauzalnom. To su ob lasti vančulne percepcije i intuicije u kojima nesvesno igra odlučujuću ulogu. Jer, ljudsko nesvesno ne poznaje zakone logike, u njemu prostor i vreme ne igraju nikakvu ulogu. Vančulna percepcija nudi veliki broj p r i m e r a k a koji donekle mogu osvetliti ovaj teško shvatljivi princip. Naprimer, idući ulicom pričini n a m se da n a m u susret dolazi prijatelj kojeg odavno nismo videli. To nas za t r e n u t a k uzbudi, ali n a m uzbuđenje ubrzo splasne, jer se uverimo da smo se prevarili. Zdravom logikom zaključujemo da nas je dotična osoba svojim izgledom podsetila na dugo neviđenog prijatelja. Neko liko m i n u t a potom UISTINU SREĆEMO TOG P R I J A T E L J A ! Ovakva is kustva zajednička su bezmalo svim ljudima. Dramatičnija su iskustva vidovnjaka ili običnih ljudi kada im se jave jasnovidne vizije, koje su obično od velikog značaja za njih. Dobar prim e r je vidoviti san velikog ruskog n a u č n i k a Lomonosova (v). J e d n e noći sanjao je da je ribarski brod njegovog oca pretrpeo u oluji brodolom i da mu otac umire na pustom ostrvu Severnog mora. Kako je docnije provereno brod njegovog oca je, otprilike u to vreme, zaista potonuo i 103
on je posle nekog vremena umro na pustom ostrvu od gladi i hlad noće. Između ova dva fenomena očito postoji veza. J e d a n je subjektivan doživljaj, vizija u snu, a drugi je objektivan događaj, zbivanje koje se zaista dogodilo. Pa ipak, m a d a su to sasvim različite kategorije (subjektivno-objektivno), veza među njima nije besmislena, već naprotiv ima veoma dubok smisao za osobu koja je bila svesna vremenske podu darnosti ili koincidencije ta dva događaja. U nauci su poznate mnogobrojne vremenske koincidencije istih otkrića, do kojih su dolazili ljudi koji nisu imali nikakvih dodira. N a primer, Darvin i Valas su istovremeno došli do istovetne teorije evolu cije. Govoreći simbolično, sinhronicitet liči na paralelno, istovremeno kretanje dva točka kosmičke kočije koje neka osoba opaža. Ona može s pravom reći da između kretanja jednog i drugog točka postoji neka veza, ali će pogrešiti ako kaže da je ta veza uzročna. L. 14. SOMNABULIZAM: a. Automatsko kretanje za vreme sna. Kod prirodnog sna naziva se ideosomnabulizmom; kod izazvanog sna, mag netskim somnabulizmom ili hipnosomnabulizmom. b. Najdublji stadij hip noze u kojem su sve čulne i motorne reakcije subjekta inhibirane, a posthiphotičke sugestije postaju moguće. SOMNOLENCIJA: Prvi, najpovršniji stadij hipnoze, koji se nekad naziva i letargijom. U tom stanju subjekt je pospan i nije u stanju da vrši normalne pokrete za koje mu hipnotizer sugerira da ne može, naprimer da rastavi sklopljene šake, otvori oči itd. SPIRITIZAM: Vidi Sestre Foks. S. P. R.: Kratica za poznato Društvo za psihička istraživanja (Society for Psychical Research), osnovano u Londonu 1882. godine, čiji je cilj prikupljanje i obrada podataka o okultnim fenomenima. Naročito obim ne podatke Društvo je prikupilo o vidovitosti i telepatiji. SUBUD: Mistično-okultni pokret novijeg datuma, čiji je osnivač Mohamad Subud zvani „ B a p a k " — otac. P o k r e t je ponikao na Javi, Indonezija, gde je S u b u d 1925. godine doživeo mističnu viziju, koja mu je totalno preobrazila ličnost. Do tada je bio sitni državni službenik. Ne posredno potom počeo je da propoveda svoje učenje i okupio je oko sebe veliki broj sledbenika. Posle II. svetskog rata pokret se raširio na Englesku, gde je sa oduševljenjem prihvaćen od j e d n e grupe učenika Gurdjijeva (v). Otada se raširio po mnogim zemljama sveta, mada nigde nije dobio masovan k a r a k t e r kao u Indoneziji. Preobražaj ličnosti sledbenika postiže se procesom „otvaranja" u kojem prethodno posveće ni članovi deluju na buđenje životne snage u kanditatu. Razviće životne snage postiže se sistemom vežbanja zvanim „latihan." Po tvrđenju m n o gih sledbenika Subuda, moguće je sasvim jasno osetiti proticanje ži104
votne snage kroz različite đelove tela, što dovodi do očišćenja, podi zanja životnog tonusa i spiritualnog uzdizanja. Postepeno novo „ J a " počinje da se pomalja u ličnosti, što i jeste konačni cilj Subudove staze. SUFIZAM: Religiozno-mistično učenje u n u t a r muslimanske religije, čiji sledbeniei tragaju za skrivenim smislom i u n u t r a š n j o m suštinom islama. Poreklo reči „sufi" je sporno. Neki smatraju da potiče od a r a p skog ,,safu"-čistoća, po drugima potiče od grčkog ,,sofija" — mudrost. Nedugo po Muhamedovoj smrti islam je izgubio svoje mistično znače nje i pretvorio se u okamanjenu dogmu. Mistik Abu Abir Kair posvetio se ideji da oživi kod muslimana svest o mističnoj prirodi islama. Njego vo učenje predstavlja izvorište sufizma, ali se osnovna matica uskoro pocepala na različite sufi škole. Svi derviši smatraju sebe sufima, kao i većina filozofa i istaknutih islamskih pesnika. Usled razuđenosti sufi učenja, teško je dati njegovu tačnu definiciju. Verovatno je najbliže istini mišljenje da je sufizam islamski panteizam, jer sufi vide Tvorca u svemu. Ekstazu sufi pesnika izaziva i travka koja se leluja na povetarcu i lepota žene i opojnost vina. Celo učenje prožeto je dubokim simbolizmom. Ruža, karanfil i ostalo cveće simboli su ljudskih vrlina, vino je simbol spiritualne ekstaze, a ljubav je težnja za spajanjem sa Božanstvom, što je istovremeno konačni cilj svih sufi učenja. Metodi koji vode tome cilju slični su jogi i raznim školama meditacije. SUKUBUS: U hermetizmu, priviđenje zavodljivih žena koje se javljaju u erotičnim snovima m u š k a r a c a i seksualno opšte sa snevačem, ustvari izazivaju polucije. Priviđenje muškarca koji se javlja u erotič nim snovima žena naziva se inkubus. SUGESTIJA: Vidi Hipnoza. SUFRANORMALNO: Natprirodno, n a d n a r a v n o , nešto što n a u k a još nije u stanju da objasni; odnosi se na sve fenomene parapsihologije. SVASTIKA: Kukasti krst, drevni simbol koji se javlja kod mnogih starih naroda kao simbol kosmičkog kretanja. Može simbolizovati pozi tivno kretanje (evoluciju) i negativno (involuciju). Teozofi su ga usvo jili kao jedan od svojih osnovnih simbola, a prilikom formiranja naci stičke partije Hitler ga je proglasio glavnim simbolom nacizma.
S ŠAKTI: U hinduizmu, boginja čiste energije. Šakti-joga je sinonim za laja-jogu ili Kundalini-jogu (v.). Detaljnije vidi A r t h u r Avalon: „The Serpent P o w e r " i „Shakti and S h a k t a " . 105
ŠAMAN: Vrač, žrec, sveštenik kod p r i m i t i v n i h paganskih kultova. U užem smislu, šaman je sveštenik mongolske religije šamanizma (v). ŠAMANIZAM: Čarobnjaštvo i magijska religija centralnoazijskih (mongolskih) naroda, čija je glavna k a r a k t e r i s t i k a težnja da se rezul tati (telepatija, vidovitost, isceljenje) postignu kroz stanje ekstaze šamana. Stoga se šamanizam ponekad đefiniše kao skup svih tehnika koje vode ekstazi. ŠOK POVRATNI ili POVRATNI UDARAC: U magiji, verovanje da se zle n a m e r e i negativna psihička energija (mržnja, zavist, destruk tivne n a m e r e itd.) vraćaju na osobu od koje su potekle, po zakonu ak cije i reakcije. Vidi Reinkarnacija. ŠTAJNER RUDOLF (Steiner Rudolf 1861—1925): Tvorac a n t r o pozofije i osnivač Antropozofskog društva. Rođen je u Kraljevici, H r v a t ska, koja je tada bila pod Austro-Ugarskom. Pisac brojnih antropozofskih dela koja čine srž antropozofije. Na njega su u mladosti uticali Fliks Kogutski, seoski t r a v a r i F r i d r i h Ekštajn, poznati teozof. Štajner je osnovao n e m a č k u sekciju Teozofskog društva i bio je njen vođa neko vreme. Godine 1913. otcepio se sa većinom nemačkih članova i osnovao je Antropozofsko društvo. Glavni radovi jesu: „Okultne n a u k e " , „ H r i šćanstvo kao mistična činjenica", „Filozofija spiritualne aktivnosti" i „Sticanje znanja o višim svetovima". Vidi Antropozofija.
T TABU: Religiozno-magijski princip kod nekih primitivnih plemena (u najoštrijem vidu zastupljen kod Polinežana), da se određeni p r e d m e ti i životinje ne smeju dotaći ili da je zabranjeno izgovarati njihova imena. Najpoznatije psihoanalitičko tumačenje tabua dao je S. Frojd (v. „Totem i tabu"). TABULA SMARAGDINA: Po predanju, „Smaragdni zapis" je za kon Hermesa Trismegistosa (v.), oca hermetizma, g r a v i r a n na površini velikog smaragda. On se odnosi na tzv. zakon analogije, koji glasi: „Kako je gore, tako je dole; a kako je dole, tako je gore." Mada se u hermetičkoj literaturi često pominje, postojanje „Smaragdnog zapisa" nije dokazano. TALISMAN: P r i r o d n i ili veštački objekat, obično sa upisanim m a gijskim znacima koji, po zakonu analogije (v. H e r m e s Trimegistos) treba da privuče sopstveniku dobru sreću, zdravlje, d u h o v n u snagu, seksualnu potenciju i da uobliči okolnosti prema njegovoj volji. Tali s m a n ima aktivno dejstvo, za razliku od amuleta koji deluje pasivno 106
(odbija rđave uticaje). Najpoznatiji prirodni talismani su zečja šapa, detelina sa 4 lista, koren m a n d r a g o r e (v.) i sl. Veštački talismani prave se komplikovanim magijskim operacijama obično od plemenitih metala. Vidi Dr I. Regardie: ,,How to Make and Use Talisman", (v. Pavlita Robert). TANTRA-JOGA: J e d n a od formi joge koja poslednjih godina p r i vlači veliko interesovanje van Indije. Izvori tantrizma su nejasni, a tvrdnje autoriteta u toj oblasti često protivrečne. U današnjoj t a n t r i oči gledan je uticaj r a n i h paganskih kultova i taoizma. Vrhovno božanstvo kulta je boginja Šakti, što znači moć. Sa svojim suprugom Šivom ona tvori univerzum. Šiva je pasivan, daje gradnju univerzuma. Šakti je aktivna i dominantna, jer prožima univerzum energijom. Ovakva kosmološka koncepcija očito ukazuje na m a t r i j a r h a t s k e društvene korene tantrizma. Spisi u kojima su ova učenja izložena nazivaju se T a n t r a m a ; otud ime dokrini. Za razliku od ostalih oblika joge, tantra-joga teži neposrednoj kon troli seksualne energije. Posle dugotrajnog treninga pod nadzorom uči telja, koji se svodi na kontrolu emocija i razvijanje sposobnosti dugo trajnog odlaganja orgazma, prelazi se na veoma složeni ritual. On se obavlja u magijskom krugu (mandala). Strogo određenim redosledom redaju se gestovi (mudre), izgovaraju se m a n t r e i, istovremeno, upražnjavaju aktivnosti koje su, van ovog ritualnog konteksta, strogo zabra njene u hinduizmu: jede se riba i goveđe meso, pije vino i konačno, prelazi na ritual zvani maituna, a to je s a k r a m e n t a l n a kopulacija. Ne ki spisatelji tvrde da se u pravoj tantri (tzv. desnoj), seksualni odnos samo simbolički nagoveštava, a da je aktuelna seksualna praksa znak crnomagijske (leve) tantre. Međutim, mišljenja većine autoriteta ne pod ržavaju takve tvrdnje. J e d a n od značajnih činilaca u seksualnom ritualu je povraćaj ejakulirane sperme iz vagine ženskog p a r t n e r a . Ta sperma je, s m a t r a se, prožeta energijom, jer za vreme seksualnog uzbuđenja žena emanira posebnu vrstu vitalne energije. Orgazam koji se postiže ritualnom kopulacijom je daleko intenzivniji od normalnog, duže traje i predstavlja vid tantričke ekstaze. Takvim načinom postiže se vrhovni cilj joge — nadsvesno stanje, samadhi. Svi autoriteti se slažu da je tokom dugotrajnih priprema i treninga, kao i tokom samog rituala, neophodno prisustvo učitelja (gurua). TAPAS: U jogi i fakirizmu, u n u t a r n j a telesna toplota (vatra, žar) koja se stvara kao posledica asketske prakse, seksualne apstinencije i p r a n a j a m e (v. Pranajama, v. Tu-mo). TAROT: Kamen temeljac celokupne hermetičke filozofije Zapada. Tarot obuhvata 4 grane hermetizma: alhemiju, astrologiju, kabalu i ma107
giju, ali je istovremeno više nego njihov prost zbir — on je i poseban sistem slikovnog, numeričkog i alfabetskog (hebrejskog) simbolizma. Reč tarot dolazi od imena staroegipatskog boga Tota (Hermes Trismegistos, Merkur), koji je legendarni osnivač hermetizma. Istorijat n a s t a n ka tarota je neizvestan. Vajt (A. E. Waite) s m a t r a da je nastao u Evropi u ranom Srednjem veku. Keis (P. F. Case) tvrdi da je nastao u Maroku (Fez), na skupu učenih kabalista, koji su tražili način da premoste raz like među jezicima raznih naroda i omoguće širenje hermetičkih zna nja p u t e m univerzalnih simbola (v. P. F. Case: „The Tarot — The Key to Wisdom of Ages"). Ponekad se tarot naziva „Knjigom Tota sa 78 listova". Ovakav naziv potiče od činjenice da se tarot sastoji iz 78 sim boličkih crteža — 56 malih a r k a n a i 22 velike a r k a n e . Velika je verovatnoća da su tarot karte prethodnik današnjih k a r a t a za igranje. M n o gi hermetisti tvrde da je tarot simbolički prikaz sveg tzv. okultnog ili skrivenog znanja o čoveku i univerzumu. U svakom slučaju, na t a r o t - k a r tama očiti su staroegipatski, haldejski, gnostički, neoplatonski i pitagorejski uticaji, a zatim i elementi srednjevekovne alhemije. Najstariji sačuvan špil t a r o t - k a r a t a potiče iz 14. veka, a sačuvano je više p r i m e r a k a iz 15. veka. Postoji više verzija tarota, jer je nekoliko poznatih hermetista dalo svoje verzije (P. F. Keis. A. E. Vajt, A. Krauli, C. C. Zain i dr.). Najpoznatiji je Marseljski tarot. Većina hermetista-praktičara služi se isključivo velikim a r k a n a m a . Kompletan špil obično koriste profesionalni vidovnjaci. K a k o su t a r o t -karte veoma bogate simbolima, jako elastičnim a ipak pristupačnim, njihovo tumačenje liči na rešavanje projektivnih psiholoških testova: svaki čovek unosi u neodređenu simboličku situaciju nesvesne sadržaje svoje psihe. Ipak, p r e m a osnovnom pristupu k a r t a m a postoji nekoliko tipičnih načina interpretiranja — hermetički, teozofski, kabalistički, j u n govski i dr. Činjenica da ima 22 velike a r k a n e imala je dalekosežne posledice po tumačenje tarota. Broj 22 u kabalističkoj numerologiji je j a ko značajan: postoje 22 slova hebrejskog alfabeta (v. kabala) i 22 staze na Drvetu Života. Numerička vrednost broja 22 je, kada se kabalističkom operacijom broj pretvori u reči, „sve postojeće", tako da se veruje da tarot sadrži u simboličkoj formi svekoliko znanje dostupno ljudskoj rasi u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. P r a k t i č a n rad sa tarotom svodi se na meditaciju o simbolima, pri če mu se ispoljava čudno svojstvo njegovih karata, na kojem insistiraju svi hermetisti sa iskustvom u toj oblasti — tarotovi simboli prizivaju i aktiviraju nesvesne sadržaje iz najdubljih slojeva psihe, koji su rele vantni za t r e n u t n u situaciju pojedinca, što dovodi do značajnih psi holoških uvida. U vezi sa t i m interesantno je Jungovo gledište da neki od tarotovih simbola predstavljaju arhetipe (v.) kolektivnog nesvesnog. Otud, po Jungu, vrednost r a d a sa njima. Interesantno je gledište publi108
ciste Alfreda Daglasa (Alfred Douglas: „Tarot") da serija tarotovih k a r a ta predstavlja niz progresivnih faza u procesu individuacije ili sazrevanja ličnosti (v. Jung). L. 22, 23, 25. TELEMA: Učenje o slobodi ljudske volje, koje je početkom ovog veka popularisao A. Krauli. Po njemu, najviši zadatak svakog ljudskog bića je da otkrije svoju istinsku „kosmičku" volju i da je ispoljava u svakom trenutku. Zakon Teleme, koji je on popularisao u svojim delima i ličnom životu, glasi: „Radi ono što hoćeš, to je jedini z a k o n ! " Telemitske grupe hermetista postoje danas u SAD, Švajcarskoj, Engleskoj, Nemačkoj i Francuskoj. (Vidi K r a u l i Alister, O. T. O.). TELEPATIJA: Termin koji je prvi upotrebio Majers (Mayers), ozna čavajući njime direktno prenošenje utisaka, misli i emocionalnih stanja od jedne ljudske svesti do druge, bez uobičajenih fizičkih signala opštenja kao što su govor, gestovi i mimika. U svakodnevnom govoru često se naziva prenosom misli. Telepatija je fenomen najviše ispitivan u parapsihološkim laboratorijama. TELESUGESTIJA: Sugestija na daljinu, čije postojanje je dokazao eksperimentalnim putem sovjetski parapsiholog Vasiljev. TEOZOFIJA: Mistično-filozofska doktrina, po kojoj je vrhovni cilj ljudske evolucije spajanje sa božanstvom. Teozofija predstavlja eklektički spoj hinduizma, joge i vedante sa jedne strane i kabale i spiritizma sa druge. U širenju teozofije odlučujući momenat je osnivanje Teozofskog društva 1875. u Nju Jorku. Osnivači su bili pukovnik Olkot, Viljem Džadž i H. P. Blavatska. Vidi detaljnije Blavatska. TEURGIJA: Kompleksan sistem više magije u kojem se, detaljno r a z r a đ e n i m postupcima, praktičar direktno obraća kosmičkim silama. Kosmičke sile se obično personifikuju u vidu nekog božanstva određenih atributa i k o n t a k t se postiže, kako se smatra, kroz izuzetno snažnu men talnu koncentraciju. Neki autoriteti (v. Sadu Mouni: „The Theurgy") definišu teurgiju kao veštinu efikasne molitve. TIBETANSKA JOGA: Religiozno-mistični sistem koji predstavlja mešavinu budizma, joge, šamanizma i magije. Sinonim koji se često ko risti je lamaizam. Tibetanska joga je bogata nižim božanstvima, demo nima i ritualima. Vidi A. David-Neel: „Magic and Mystery in Tibet"). TOBISKOP: Osetljiv elektronski uređaj, koji su konstruisali sovjet ski elektroničari i parapsiholozi, kojim se mogu utvrditi veoma slaba bioplazmatična zračenja. Koristeći tobiskop, sovjetski parapsiholozi u t v r d i li su da postoji u ljudskom organizmu mreža sićušnih tačaka intenzivnog bioelektričnog pražnjenja, koja se u potpunosti poklapa sa t a č k a m a aku109
punkture, do kojih su kineski iscelitelji empirijski došli pre nekoliko hiljada godina. Tobiskop je prikazan na Svetskoj izložbi u Montrealu 1967. godine, (v. Akupunktura). TRINAEST: Broj 13 s m a t r a se u celoj hrišćanskoj civilizaciji n e srećnim brojem. Razlog je taj što, počevši od starogrčke civilizacije, broj 12 koji mu prethodi označava p u n ili završen ciklus (12 Herkulovih ra,dova 12 meseci, 12 znakova zodijaka itd.). Prelaz na broj 13 nagoveštava ponovno rađanje, početak novog ciklusa i k r a h prethodnog ustaljenog poretka, označava nov život i patnju. Dvanaest Hristovih apostola ozna čavaju pun ciklus kosmičkog savršenstva; Hristos je trinaesti član, čije muke i raspeće označavaju početak novog kosmičkog ciklusa, pa je otud 13 zloslutan broj. Vidi detaljnije Z. M. Slavinski: „Simboli hermetizma". TRANS: Stanje izmenjene svesti. Postoji više vrsta transa, zavisno od sredstava ili načina na koji je izazvan: hipnotički, medijumski, r i t u alni, t r a n s izazvan fiziološkim agensima kao što su droge i alkohol, trans izazvan monotonom muzikom ili igrom i dr. Moguće je, takođe, klasifikovati ta stanja p r e m a stepenu dubine. Dubina transa može ići od lakog, u kojem je svest skoro sasvim očuvana, tako da je i memori ja za utiske primljene u stanju t r a n s a neokrnjena, do dubokog transa koji karakteriše potpuna amnezija za period trajanja transa. Načini izazivanja transa razlikuju se od jedne do druge kulture ili religijske tradicije. U Delfijskom proročištu sveštenice koje su prorica le padale su u t r a n s udišući otrovna isparenja i žvaćući lovorovo lišće, koje sadrži cijanovodoničnu kiselinu. Šamani (v. šamanizam) u Mongoli ji i vrači nekih plemena u Latinskoj Americi izazivaju t r a n s uzimanjem tzv. leteće ili svete gljive. Koristi se monotona t a m - t a m muzika, koja deluje kao dugotrajan stres na nervni sistem, seksualni odnosi, hašiš i pejotl, duboko ritmičko disanje koje izaziva hiperoksidaciju moždanih ćelija itd. Svi vidovi transa, bez obzira na način na koji su izazvani, ima ju kao zajedničku bitnu k a r a k t e r i s t i k u disocijaciju svesti. TRANSCENDENTALNA MEDITACIJA ili TM: Naziv za posebnu tehniku meditacije i, istovremeno, za čitav pokret koji je nastao na os novu takvog oblika meditacije. T M je popularisao na Z a p a d u Hindus Šri Mahariši Maheš tokom nekoliko svojih turneja. Kako je to najlakši i najpristupačniji vid meditacije, pokret se veoma brzo širi, tako da danas postoje brojni centri u mnogim zemljama i nekoliko desetina hiljada praktičara TM-a. Za razliku od vendante i ortodoksne joge, gde je m e d i tacija pretposlednji s t u p a n j , TM je pristupačan svakom početniku i može se naučiti za nekoliko dana, najviše nekoliko nedelja. Većina p r a k tičara počinje TM ne r a d i ostvarenja spiritualnih ciljeva koji zvuče uzvišeno, ali su za ovozemaljskog čoveka previše a p s t r a k t n i i nestvarni, već što TM olakšava svakodnevni život: smanjuje n e r v n u napetost, u b 110
lažava konflikte sa okolinom, daje osećanje svežine itd. Povoljne posledice ispoljavaju se odmah. Zvanje učitelja-instruktora TM-a stiče se neuporedivo lakše nego u zenu, jogi i ostalim hermetičkim sistemima — za nekoliko meseci. Učitelj treba da odabere, prema psihološkoj konstituciji praktičara, nje govu individualnu m a n t r u (v.) To je besmislena reč ili fraza koja deluje svojim zvučnim svojstvima, pomažući praktičaru da dosegne do samog izvora misaonog procesa. Mantra se obično ponavlja u sebi, dva puta dnevno po petnaestak minuta. Viši trening instruktora preuzima na sebe sam osnivač pokreta. Mahariši Maheš Jogi (1911— ) je diplomirani fizičar Alahabadskog Univerziteta. Jedno vreme radio je u fabrici, zatim ga je interes za jogu odveo na Himalaje, gde mu je guru (spiritualni učitelj) bio Svami Sarasvati od Džiotirmata. Bio je njegov učenik, tvrdi se, čitavih 13 godina, a zatim je počeo da propagira sopstveni sistem TM. U Lon donu 1959. osniva Internacionalno društvo za T r a n s c e n d e n t a l n u Medi taciju. Šezdesete godine proveo je putujući po Zapadu i osnivajući gru pe za praktikovanje TM jer, kako sam izjavljuje, nove ideje se lakše prihvataju u razvijenim zemljama. Pošto se u TM sistemu inicijacija (v.) plaća od 35 dolara do iznosa jednonedeljne plate, obilno priticanje sredstava od brojnih sledbenika omogućilo je Maharišiju da u svojoj misiji putuje sopstvenim mlaznim avionom. Na Zapadu on je jedan od najpopularnijih ličnosti. Tome nasuprot, u Indiji na njega gledaju kao na otpadnika koji je komercijalizovao spiritualno učenje koje nije za prodaju. L. 8. TULE: Nemačka hermetička organizacija, osnovana 1918. u Minh e n u kao ogranak Nemačkog Reda (Germanen Order), sa ciljem izuča vanja starogermanskog runskog simbolizma. J e d a n od osnivača bio je ekstremni desničar baron fon Sebottendorf, koji je koristio Tule-grupu ne samo u hermetičke svrhe, već kao desničarski punkt. Održavao je tesne kontakte sa malobrojnom Nemačkom Radničkom Partijom, čiji osnivač je bio Anton Dreksler. Krajem 1919. ovoj partiji pridružuje se Adolf Hitler i preko nje postaje član Tule. Za k r a t k o vreme Hitler je stekao d o m i n a n t a n položaj u partiji i izmenio njeno ime u Nacionalna So cijalistička Radnička Partija. Neko vreme posle njega član Tule-grupe postao je Rudolf Hes. Grupa ubrzo dobija isključivo crnomagijski ka r a k t e r . Hitler je SS-organizaciju ustrojio kao spoljašnji vid Tule-grupe, kao spoljašnji Crni Red. Crna magija, često homoseksualna, intenzivno j e . p r a k t i k o v a n a od strane vođa SS. Međutim, neizvesno je da li su najviši vođi SS, Hitler i Hajdrih, ikada primljeni u unutrašnje jezgro Tule. Slomom Trećeg Rajha prestala je da postoji i Tule-grupa. Njen poslednji preživeli član je Rudolf Hes koji provodi zadnje dane u zatvoru Špandau. 111
TU-MO: Na tibetanskom znači u n u t r a š n j a v a t r a i istovremeno ime sekte tibetanskih jogija koji obožavaju tu-mo. Tim imenom naziva se i sposobnost da se, psihofizičkim joga-treningom izazove veoma visoka telesna t e m p e r a t u r a bez obzira na okolnu hladnoću. J e d a n od već ču venih ispita za tibetanskog lamu sastoji se u sledećem: k a n d i d a t u se obuče vlažna košulja, koju on mora, na veoma velikoj hladnoći (minus 40° C), da osuši svojom telesnom toplotom.
U UMBANDA: Religiozni pokret nastao početkom ovog veka u B r a zilu sinkretičkim spojem katoličanstva i afričkog paganizma. P o k r e t u je dao konačnu formu i sistematisao ga katolički sveštenik Želio de Moraes (Zelio de Moraes). Taj kult poznat je takođe pod imenom Makumba. Njegova glavna karakteristika je prizivanje duhova u t r a n su (v.) koji se izaziva muzikom, uzimanjem droga i dugotrajnim igra njem. S m a t r a se da mediji ovog kulta u stanju transa postaju vidoviti i stiču moć isceljenja. UPANIŠADE: Sveti religiozno-filozofski tekstovi hinduizma. ih 108, od kojih se 11 nazivaju Velikim Upanišadama.
Ima
UIJA-TABLA (OUIJA): I n s t r u m e n t koji veoma često koriste spiritisti (v. spiritizam). S a m naziv „ouija" predstavlja kombinaciju fran cuske i nemačke reči sa značenjem ,,da" ( o u i + j a ) . Uija-tabla sastoji se od malog ravnog postolja na točkićima, koje se lako pokreće i klizi po glatkoj površini, kad se na njega oslone prsti. Na istom nivou sa točki ćima je pisaljka, obično sa kuglicom na v r h u (radi lakšeg kretanja povr šinom hartije), tako da svaki pokret uija-table ostavlja trag na hartiji. Spiritisti su dugo tvrdili (neki još i danas to čine) da je na taj način moguće primati poruke umrlih, nadzemaljskih inteligencija itd. Zadnjih decenija, zahvaljujući ispitivanjima u parapsihološkim laboratorijama, sve više preovlađuje mišljenje da preko ovog i n s t r u m e n t a nesvesni sadržaji dolaze do izražaja, da se na taj način prazni nesvesno medija. USPENSKI PETAR DEMIJANOVlČ (1878—1947): Poznati publicista, matematičar, hermetista i filozof. J e d a n od prvih i svakako najistaknu tiji učenik Gurđijeva (v.). Posle dugogodišnjeg intimnog drugovanja, odvojio se 1924. godine od svog učitelja, ali ostao do kraja života sa njim u dodiru. Za popularizaciju hermetičkog učenja Gurđijeva treba zahva liti, u najvećoj meri, spisateljskoj aktivnosti Uspenskog. Njegovi glavni radovi jesu: ,Tertium O r g a n u m " , ,,A New Model of t h e Universe", ,,In Search of the Miraculous", ,,The psychology of Man's Possible Evolution" i „The F o u r t h Way". 112
V VAMPIRIZAM: Narodno verovanje u vampire, veoma rašireno u Srednjem veku, ali se još uvek sreće u Rumuniji, Bugarskoj i Istočnoj Srbiji. Vampir je, po takvom verovanju, duhovna komponenta ljudskog bića, koja egzistira posle smrti sve dok se fizičko telo sasvim ne raspad ne. Vampir, s m a t r a se, može da produži egzistenciju beživotnog fizičkog tela, obnavljajući njegove sokove i sprečavajući raspadanje. Energiju obnavlja noću, „sišući krv živih bića." Po narodnoj tradiciji, da bi se vampir uništio, potrebno je raskopati grob i srce leša probosti glogovim kocem ili mu odseći glavu. VEDANTA: J e d a n od 6 sistema indijske ortodoksne filozofije, za snovan na Upanišadama, Bhagavat Giti i Brama S u t r a m a . Sama reč vedanta znači „kraj Veda" ili ,kraj znanja". J e d a n od najvećih ekspone nata vedante bio je Š a n k a r a ili Šankaračarija (788—820). Na Zapad je vedantu preneo Svami Vivekananda (v. Vivekananda), istaknuti učenik Sri R a m a k r i š n e . Vedanta uči da se kroz njenu duhovnu disciplinu ot kriva u n u t r a š n j a ili skrivena suština Veda. Po njoj je ceo fenomenalni, ispoljeni svet nestvaran, neka vrsta sna ili vela koji prikriva istinsku realnost. Ta u n u t r a š n j a istina je Brama, Najviše Jedno i cilj vedante je sticanje uvida da je sve B r a m a i da je B r a m a sve. VEŠTIČARSTVO, WICCA ili WITCHCRAFT: Pedesetih godina ovog veka došlo je do naglog bujanja i popularizacije drevnih paganskih kul tova čije zajedničko ime je vika (wicca) ili vičkraft. U našem jeziku ne postoji adekvatan izraz. Verovatno bi n a m najbolje odgovarao izraz veštičarstvo ili kult veštica, pošto je izraz paganizam ili neopaganizam p r e o b u h v a t a n i neodređen. Po mišljenju nekih autora (napr. Dr Margaret M u r r a y : „The Witch-Cult in Western Europe"), vičkraft je bio paganski prethodnik hrišćanstva. Ozvaničenjem hrišćanske religije bio je p r i n u đ e n da se povuče u ilegalnost, ali je kao izraz revolta i dalje egzi stirao u vidu paralelne religije „malog čoveka" i usled toga progonjen od hrišćanske crkve. Novi kult vičkrafta, nastao u poslednjih dvadesetak godina, pred stavlja spoj rusoovskog vraćanja prirodi, paganizma, panseksualizma, psihopatskog i sadomazohističkog pražnjenja. Rituali ovog kulta, za koje sledbenici vičkrafta tvrde da potiču od vajkadašnjih starina, obi čno su kompilacije rozenkrojcerskih (v.) i Kraulijevih (v.) rituala. Vič kraft ima svoje propise, svoje Jevanđelje („Knjiga senki"), hijerarhijsku s t r u k t u r u , rituale i praznike. Osnovna zajednica je kaven (coven), koji broji 13 osoba oba pola. Vođa grupe je obično žena koja ima titulu kraljice veštica, a ako je vođa muškarac, nosi titulu magusa ili vorloka. Ostalih 12 članova su 113
veštice (vešci) ili sveštenici Velike Boginje. Najviši rang u hijerarhiji kulta veštica je velika sveštenica ili veliki sveštenik, koji predsedavaju skupovima većeg broja kavena, obično prilikom kultnih praznika. N a j važniji praznici su obe ravnodnevice, dugodnevica i kratkodnevica, za tim Valpurgijska noć (30. aprila/travnja), Haloven (31 oktobar/listopad), Svećnjak (9. februara/veljače) i Lamas (2. avgust/kolovoz). Skupovi, koji se nazivaju sabat, počinju po pravilu ceremonijom ,hleba i vina" koja podseća na hrišćanski pričest. Zatim sledi izdašan obed, uz obilno trošenje alkohola. Proslava se okončava opštom orgijom ili ritualnom kopulacijom velikog sveštenika (sveštenice) sa nekim od čla nova kavena. Ceremonije se uvek održavaju u n u t a r magijskog kruga. Muzika, ako je ima, je veoma monotona i dugim ponavljanjem deluje poput stresa na nervni sistem. Napici obično sadrže neku od halucinogenih droga. Sledbenici su, po pravilu nagi, jer se s m a t r a da „odeća sprečava slobodnu razmenu vibracija." Ritual posvećenja novog člana podseća, pošto simbolizuje ponovno rađanje, na rituale sličnih kultova. Sadističke komponente rituala nisu retkost. Mučenje, veruje se, čisti telo i d u h kandidata pre nego što stupi u red sveštenika vike. Obično se svodi na bičevanje, za vreme koga se kandidat zaklinje da neće odati tajne grupe kojoj pripada. N a d u v a vanjem prikaza tih rituala nastala su glasine, lišene svake osnove, o prinošenju žrtava, priče o pečenju u k r a d e n e dece, kanibalizmu i sl. Skoro istovremeno sa oživljavanjem vičkrafta, došlo je do rasloja vanja, tako da se danas u n u t a r kulta mogu razlikovati 3 velike grupe pored niza manjih, uglavnom kratkovečnih. Najbrojniju grupu čine tzv. aleksandrinci, po imenu rodonačalnika Aleka Sandersa (Alec S a n ders), samozvanog „kralja svih veštica". Ova grupa ne beži od publici teta, već ga traži na svaki način. U njihovom učenju naglasak je stav ljen na oslobađanje od seksualnih inhibicija, a rituali su im spoj K r a u lijevih (v.) rituala i rituala različitih savremenih hermetičkih grupa. Centar aleksandrinaca je London, ali trenutno stiču sve veću popular nost u SAD. Druga po brojnosti grupa ima nešto duži pedigre, a potiče takođe iz Engleske; to su sledbenici pokojnog Džeralda Gadnera (Gerald Gardner), hermetike koji je intenzivno proučavao antropologiju i folklor. G a d n e r je inicijaciju dobio u Kraulijevom redu Ordo Templi Orientis (vidi O. T. O.), a rituali kojih se pridržavaju njegovi sledbenici p r o d u k a t su imaginacije Alistera Kraulija. Treću struju savremenog veštičarstva čine tzv. odevene grupe. Kao što ime kaže, njihovi sledbenici napustili su nudističke običaje, seks je proteran, a naglasak je stavljen na oživljavanje p a g a n s k i h običaja, prirodan način ishrane n a s u p r o t industrijske proizvodnje h r a n e za114
trovane konzervansima, pesticidima i sličnim otrovima. Rituali potiču od rituala Zlatne Zore (v.), koje je Izrael Regardije objavio 1937. godine. I pored p r i m e t n i h razlika, sve struje vičkrafta imaju mnogo zajedni čkog. Njihov pogled na svet je neka mešavina verovanja prvobitnih plemenskih zajednica m a t r i j a r h a l n e strukture, hipi pokreta i Žan Žak Rusoa. L. 5, 16, 17. WAITE ARTHUR EDWARD (1857—1940): A. E. Veit je j e d a n od n a j plodnijih pisaca i prevodilaca u oblasti hermetizma. Rođen je u SAD, ali je s m a t r a n Englezom, jer je u r a n o m detinjstvu došao u Englesku i tu živeo do smrti. Neko v r e m e bio je član Teozofskog d r u š t v a ; napušta ga k a d a se pridružio Zlatnoj Zori (v.). K a d a se ova hermetička organi zacija raspala na nekoliko ogranaka, Veit postaje vođa londonskog ogranka, lože Izida-Uranija. Njegov magijski moto u Zlatnoj Zori bio je S a c r a m e n t u m Regis. Veitovi radovi odlikuju se velikom erudicijom i studioznošću, ali se zapaža nedostatak imaginacije. Radovi su mu po pravilu veoma voluminozni i krcati podacima: „Brotherhood of the Rosy Cross," ,,Real History of Rosicrucians", „The Book of Ceremonial Magic", „The Secret Tradition in Alchemy", „Lives of Alchemistical Philosophers", „The Pictoral Key to the Tarot", „The Holy K a b b a l a h " i dr. Preveo je na engleski knjigu Elifasa Levija" Dogme et Rituel de la haute magie". Pod njegovom supervizijom P. C. Smith izradila je čuveni Rajderov špil Tarot k a r a t a (Rider set). VESTKOT VIN (Winn Westcott 1848—1925): J e d a n od trojice osni vača organizacije Zlatna Zora. Njegova magijska imena u toj organi zaciji bila su Sapere Aude („Usudi se da bugeš m u d a r " ) i Non Omnis Moriar („Neću potpuno umreti"). Preveo je sa hebrejskog na engleski poznate kabalističke tekstove „Sefer J e c i r a h " i „Haldejsko proročanstvo Zoroastera". Bio je intiman prijatelj Blavatske i član Rozenkrojcerskog društva Engleske. VINTRAS PIERRE-MICHEL (1807—1875): Religiozni mistik, poznat u Francuskoj kao čudotvorac i vizionar, osnovao je mistički pokret Delo Samilosti (Oeuvre de la Misericorde). Često je padao u mistični t r a n s i tada je imao vizije Hrista, Device Marije i hrišćanskih svetaca. 1851. godine usvojio je ime Strataniel, Glasnik Božji. Posle njegove smrti na čelu pokreta nasledio ga je Abbe Boullan, koji je sektu pretvorio u crnomagijsku organizaciju. VISHNUDEVANANDA SWAMI: Profesor hata-joge na Joga-Ved a n t a Šumskoj Akademiji u Rišikešu, na Himalajima. Višnudevananda je j e d a n od glavnih eksponenata hata-joge na Zapadu. Popularisao je taj oblik joge veoma energično preko predavanja, nastupa na televiziji 115
i javnih demonstracija. Učenik je S. Šivanande. Glavni rad mu je „The Complete Illustrated Book of Yoga". VlŠUDHA-ČAKRA: Peta po redu od sedam najvažnijih čakri u joga anatomiji, koja se nalazi u oblasti grla (štitne žlezde). VIVEKANANDA SVAMI (1863—1902): Najobdareniji učenik indij skog m u d r a c a i „svetog čoveka" Šri R a m a k r i š n e . Vivekananda je p r e neo na Zapad filozofski sistem vedantu. Pojavio se na Svetskom kongre su religija u Čigagu 1893. gde je ostavio izvanredno snažan utisak na sve prisutne svojim retoričkim darom, h u m a n i z m o m i plemenitom po javom. Nazvali su ga Hindus-ciklon. Tom prilikom osnovao je Vedanta društvo u San Francisku, a zatim mnogobrojne puktove za širenje Ramakrišninog učenja, koji su posle njegove smrti izmenili ime u R a m a krišna-Vivekananda centri. Putujući svetom ispoljavao je neverovatnu energiju u propovedanju vedante. Držao je brojna predavanja, davao privatne instrukcije, organizovao rad u centrima. Romen Rolan, pods t a k n u t neobičnom ličnošću i životom ovog jogija napisao je njegovu romansiranu biografiju, kao i biografiju njegovog učitelja. Glavni ra dovi Vivekanande nastali su kao kompilacije koje su njegovi učenici izvršili na osnovu njegovih predavanja i diskusija: ,,Raja-Yoga", ,,Jnana-Yoga", „Karma-Yoga and Bhakti-Yoga", „Inspired Talks" („Nadah nuti govori") i ,,My M a s t e r " („Moj učitelj"). Vivekananda je i poznat pesnik na engleskom i bengalskom jeziku. VRIL: T e r m i n koji je prvi upotrebio Bulver Liton, hermetista i književnik, da bi označio struju životne energije, različitu od Mesmerovog magnetizma, sveobuhvatnu kosmičku energiju koja se ispoljava u čoveku. Ustvari, Liton je vrilu pripisao sve atribute koje indijska orto doksna filozofija vezuje za p r a n u (v.). Tridesetih godina ovog veka osno vano je u Berlinu Bratstvo Vrila, ili Svetlosna loža, hermetička orga nizacija čiji je cilj bio razviće vril-energije u ljudskom biću preko vežbanja sličnih p r a n a j a m i (v). VUDU: Religiozno-magijski kult žitelja Haitija, nastao spojem paganskih afričkih kultova i katoličanstva. Srodan je sa kultom umbanda koji se razvio u Brazilu. Svodi se na verovanja u mnoga božanstva, sve ce, duhove i njihovo prizivanje u stanju transa. Vudu ima brojne ritu ale, od kojih su dva najvažnija: Radas ritual ili kraljevski sunčev ritu al i ritual Petro, koji navodno daje magijske moći. Stanje mahnitosti, kojim se izaziva disocijacija svesti, naziva se ioa. Rituali ovog kulta obavljaju se noću. Vernici igraju satima uz monotone zvuke bubnjeva sve dok ne zapadnu u stanje transa. Tada se žrtvuju životinje bele boje, petlovi, golubovi ili beli ovan. Veruje se da je žrtva neophodna da bi ljudski duh dosegao ife ili r a j . 116
Vudu je van Haitija jako raširen među crncima u SAD, naročito u južnim državama. Izraz se često upotrebljava kao sinonim za crnu m a giju. Godine 1945. država Haiti zvanično je priznala vudu kao r a v n o pravnu religiju.
Z ZAIN C. C: Pseudonim poznatog američkog astrologa Elberta Bendžamina, koji je osnovao 1918., u Los Andjelosu, Crkvu Svetlosti (The Church of Light). Pisac je nekoliko stotina praktičnih lekcija iz astro logije i ostalih hermetičkih disciplina, koje Crkva Svetlosti oglašava i distribuira. ZEN: Zen ili Zen-budizam je j a p a n s k a modifikacija budizma. Sma tra se da je izraz zen izveden iz kineskog ,,čan", što je poteklo od sanskritskog „dhiana", meditacija. Zen je najmeditativniji vid budizma. Otud veliko interesovanje koje je pobudio, poslednjih godina, među in telektualcima van J a p a n a . Meditacija je osnovna disciplina zena. P r a k tikuje se u nekoliko osnovnih telesnih položaja, koji moraju biti udobni i omogućiti da kičma sve vreme b u d e prava. Meditacija ima nekoliko stupnjeva (svaki može trajati vrlo dugo): praćenje nekontrolisanih misli, pražnjenje svesti i najzad meditiranje o određenom sadržaju, koji je često logički paradoksalan (koan). Cilj zena je „satori", iluminacija ili prosvetljenje, stanje koje se definiše kao najveća moguća ekspanzija svesti. Do satorija može uče nika dovesti samo iskusan učitelj, koji je sam prošao kroz isto iskustvo. Neposredno pre satorija sledbenik, po pravilu, zapada u veoma tešku duševnu krizu. U krizu ga n a m e r n o uvodi učitelj, suočavajući ga sa sve većim paradoksima iz kojih, prividno, nema izlaza. Satori dolazi izne nada i ne rađa se u mozgu, već u celom telu, ,,u utrobi", kako kažu sledbenici zena, kao i svako totalno iskustvo. Disciplina zena zahteva jednostavan način života, povlačenje od sve ta, usrdno bavljenje jednostavnim poslovima i lapidarno izražavanje. Nekom prilikom jedan iz grupe učenika zapitao je učitelja: ,,Šta je zen?". „Zen je zen", odgovori mu ovaj. Drugi učenik prokomentarisao je odgovor: ,,Baš je pričljiv ovaj naš učitelj!". ZENEROVE KARTE: K a r t e koje imaju široku p r i m e n u u parapsihološkim ispitivanjima telepatije i vidovitosti. Na njima su grafički simboli. Ima ih 5: krst, krug, kvadrat, petokraka zvezda i talasaste linije. Obično 117
se kompletan špil sastoji iz 25 karata, po pet od svakog simbola. V. Parapsihologija. ZLATNA ZORA: Najznačajnija h e r m e t i č k a organizacija Novog veka, osnovana 1887. god. u Londonu. Trojica osnivača bili su istovre meno njeni prvi vođi: Dr Robert Vudmen, Dr Vin Vestkot (v.) i S. L. MakGregor Meters (v.). Organizacija je osnovana sa ciljem teorijskog proučavanja „okultnih n a u k a " i praktikovanja ritualne magije. Kao osnova s t r u k t u r e društva poslužio je šifrovani rukopis nepoznatog po rekla, koji je Dr Vudmen našao u jednoj antikvarnici. Ko god bio au tor, nesumnjivo je bio vrsni znalac kabale, t a r o t a i alhemijskog i r o zenkrojcerskog simbolizma. Članovi društva, čiji se broj postojano povećavao vrbovani su od bivših teozofa, masona i rozenkrojcera. Otprilike polovina članova bile su žene. Neki pripadnici Zlatne Zore bili su istaknute ličnosti Brita nije tog v r e m e n a : najveći irski pesnik J e J t s (dobitnih Nobelove nagrade za književnost 1923. godine), glumica i direktor Kraljevskog Ebi teatra Floransa Far, romanopisci Blekvud i A r t u r Mahen, pisac, književni prevodilac i diplomata Ser Bulver Liton (Meredit), pesnik i mag Alister Krauli, predsednik Kraljevske Akademije Ser Džerald Keli i mnogi drugi manje poznati. Devedesetih godina prošlog veka Društvo je do stiglo zenit svog mirnog razvoja, brojeći više od 100 članova oba pola u svoje tri lože: u Londonu, Bredfordu i Bristolu. Organizacija je imala trostepenu hijerarhiju. Takozvani Spoljašnji red sačinjavali su svi čla novi. Drugi ili Unutrašnji red sačinjavala je mala grupa odabranih, a za njeno postojanje članova Spoljašnjeg reda nisu ni znali. Treći red sačinjavali su spiritualni ili bestelesni vođi, Veliki Majstori, sa kojima su najistaknutiji članovi Drugog reda, bar tako su oni tvrdili, bili u astralnom (v.) k o n t a k t u . 1891. g. u m r o je Dr Vudmen, a Dr Vestkot se povukao iz aktivnog vođstva. Meters (v.) je ostao kao jedini vođ. Njegova despotska priroda dovela je, posle nekog vremena, do dugotrajnih sukoba i, konačno, do raspada Zlatne Zore. Završni u d a r a c došao je 1937., k a d a je Izrael Regardije objavio m o n u m e n t a l n i rad „Zlatna Zora" („The Golden D a m " ) , u kojem su do najsitnijih pojedinosti opisani rituali, m e t o d e treninga i ustrojstvo organizacije. Većina članova povukla se iz aktivnog član stva, neki su osnovali sopstvene organizacije (Krauli, Fočun i Keis), os tali su se raspršili po svetu. Danas u Engleskoj i SAD postoji nekoliko grupa koje pretenduju na naziv Zlatna Zora, ali koje n e m a j u ničeg za jedničkog sa originalnim učenjem. Vidi detaljnije, pored navedenog rada I. Regardijea, R. G, Torens „The Secret Rituals of Golden D a w n " i „The Golden Dawn, its I n n e r Teaching", takođe F. King „Ritual Magic in England".
118
PARAPSIHOLOŠKI I HERMETICKI INFORMATOR Ovaj k r a t k i informator sastavljen je da bi se ljudima sa trajnim i ozbiljnjim interesovanjem pružila mogućnost da neposredno stupe u k o n t a k t sa institucijama, izdavačkim kućama, grupama i organizacijama čije su aktivnosti usmerene na proučavanje hermetike i parapsihologije, kao i za snabdevanje odgovarajućom literaturom, priborom i u r e đajima. Podaci dati u ovom informatoru izdvojeni su od materijala datog u prvom delu knjige koji je trajnije vrednosti. Hermetičke i parapsihološke organizacije (sa izuzetkom instituta osnovanih na univerzitetima) po pravilu su kratkovečni, smrtnost novorođenčadi u tim oblastima veo ma je visoka. Rastavljanje na manje grupe, fuzija sa srodnim organi zacijama i promena imena sreću se veoma često. Ovde su date adrese takvih organizacija i, kod izvesnog broja, opi san u k r a t k o njihov rad. Ne garantujem za bilo koju organizaciju sa ovog spiska da zaista uči ono što njeni rukovodioci tvrde u prospektima koje, po pravilu besplatno, šalju na zahtev zainteresovanih. Adrese su date alfabetskim redom. Podaci za ovaj informator prikupljeni su iz najnovije literature, moje privatne korespondencije, časopisa ,,QUEST", ,,PSYCHIC", ,,PSYCHOLOGY TODAY" i „SEVENTH RAY" i praktičnog priručnika. „The Aquarian Guide", čiji je editor Francoise Strachan. 1. AQUARIAN BOOK SERVICE Pates Manor, Bedfont, Middlesex, England Poseduju veliki izbor novih i polovnih knjiga o parapsihologije i hermetike. Šalju besplatne kataloge.
svim
oblastima
ARICA INSTITUTE ima dva centra koji daju informacije: a. Essex House Hotel, 160 Central P a r k South, New York, N. Y. U. S. A. b. 580 M a r k e t Steet, San Francisco, CA 94104, U. S. A. Arika predstavlja kombinaciju raznih vidova joge, naročito t a n t r a -joge, sufizma i različitih tehnika meditacije. Osnivač instituta je Oscar 119
Ichazo. Arika zahteva tri meseca intenzivnog treninga i vrlo je skupa. Kompletan kurs staje 3000 dolara. ATLANTIS BOOKSHOP, 49a Museum Street, London W. C. 1, England. Knjižara specijalizovana za prodaju hermetičke literature i pribora, tarot karata, pribora za Ji Džing i tome slično. THE AGNI Y O G A CENTRE (U. K.): Agni-jogu doneli su na Zapad bračni par Nikolaj i Helena Roerich. On je bio poznati humanista i svetski putnik. Doktrinu agni-joge Rerih je, kako je sam tvrdio, primio od nepoznatog Učitelja za vreme svog boravka na Dalekom Istoku. Agni joga je učenje „žive etike", naglašava opštu ljubav i uči da je srčana čakra tačka kontakta preko koje će savremeni čovek dostići više svctove egzistencije. Adresa: The Secretary, Agni Yoga Centre, Flat 10, 87 Cadogan Gardens, London S. W. 3, England. THE ATLANTEANS, 5 Abbey Parade, Hanger Lane, Ealing, W. 5, England. Filozofsko društvo sa j a k i m hermetičkim tendencijama, koje naglašava važnost individue i unošenja novih elemenata u tradicionalni hermetizam. ŠRI AUROBINDO CENTRE, 78 Woodstock Avenue, London N. W. 11, England. Cilj centra je širenje učenja Sri Aurobinda. Centar ima studijske grupe koje se redovno sastaju i biblioteku. THE BARDIC AND DRUID ORDER, 42 Gledstanes Road, London W. 14, England. BUDDHIST COMMUNITY. Cilj društva je da omogući svojim čla novima praktikovanje budističke doktrine. Društvo organizuje grupe meditacije, skupove i predavanja. Informacije: S a r u m House Buddhist Community, 3 Plough Lane, Purley, Surrey, England. BUDDHIST MEDITATION CLASS daje jednom nedeljno instruk cije u meditaciji tipa Samatha-Vipasana. Obukom rukovodi Nai Boonman, koji je bio 15 godina kaluđer budističkog Tai Reda. Informacije: Hugh Dickens, 35 Shenley Road, Camberwell, London S. E. 5, England. THE BUDDHIST SOCIETY. Iako je smešteno u Londonu, Društvo, je u pogledu članstva internacionalno. Član može postati svako. Dru štvo ne zastupa nijednu posebnu budističku školu, već je usmereno na širenje budizma uopšte. Društvo poseduje veliku biblioteku, čitaonicu, prostorije za sastanke i meditacije. Informacije: The Secretary, The Buddhist Societv, 58 Eccleston Square, London S. W. 1, England. Ovo Društvo publikuje redovno svoj časopis ,,The Middle Way". CENTRE FOR SPIRITUAL AND PSYCHOLOGICAL STUDIES I n formacije na adresu: 4 Wimpole Mews, London W. 1, England. 120
COSMIC FORUM To je forum kosmičke svesti, S a m a d h i ili Satori. Ljudi koji su postigli taj nivo duhovnog razvića pozivaju se da se jave na donju adresu da bi uporedili svoja iskustva. Adresa: „Cosmo", Box C F., 17 L u x e m b u r g Gardens, Brook Green, H a m m e r s m i t h , London W. 6. England. DIRECTED MEDITATION To je zapadni vid Samorealizacije. Osni vač pokreta je Ross Nichols. Meditacije se r a d e grupno pod nadzorom in struktora. U r a d u se koriste pažljivo odabrane mandale. Informacije: The Secretary, The I. O. S., 83 Gloucester Road, London S. W. 7, En gland. THE DRUID ORDER Proklamovani cilj Reda je bolje razumevanje duhovnih snaga, latentnih u čoveku. Obaveštenja: Dr Thomas Maughan, D. Sc., 77 Calton Avenue, Dulwich, London S. E. 21, England. GURDJIEFF Postoji više grupa koje propagiraju učenje Gurdjijeva, ali njihovi članovi ne čine nikakve napore da bi propagirali Učiteljev sistem praktične filozofije, koji mnogo duguje sufizmu i zenu. Ipak zainteresovani mogu da se obrate na dve adrese: 1. Box 28, Occidental, CA., U. S. A. 2. W. A. Nyland, Chardavogne Barn, Chardavogne Road, Warwick, N. Y. U. S. A. GURU NANAK FOUNDATION (U. K.) Organizacija koja propagira učenje vođe indijskih Sika, Guru N a n a k a . Po njemu čovek je u stanju da kroz samodisciplinu postigne totalno spiritualno oslobođenje. Obaveštenja: G u r u N a n a k Foundation, 64 Middlesex Street, London E. 1 England. HANNYAKAI Organizacija koja propagira praktikovanje Zen-budizma. Osnivač je Kim Wall. Oni nude obuku u Zen meditaciji preko kvalifikovanih Zen učitelja. Po njima Zen ne može da se vežba sat ili dva dnevno, to je način života koji zahteva celog čoveka. Informacije: H a n n y a k a i , The Secretary, 29 D a r t m o u t h P a r k Hill, London N. W. 5 England. HATHA YOGA CENTRE, 82 Bell Streat, London N. W, 1 England Individualno obučavanje u h a t h a jogi, i kursevi korespondencije. Nagla sak obuke je na pranajami i asanama. HATHA YOGA LESSONS. Trening asana po sistemu Shri Iyengara iz Poone, autora poznate knjige „Light on Yoga". Informacije: Mrs. P. Nield-Smith, 21 Inglethorpe Street, F u l h a m London S. W. 6, England. HEALTHY-HAPPY-HOLY ORGANISATION Organizacija sa veli k i m brojem ispostava u SAD i K a n a d i . Ona uči Kundalini jogu, n a j opasniji oblik joge, čija je osnovni cilj razviće svesti kroz tehniku di121
zanja vitalne energije Kundalini do viših čakri (psiho-astralnih centa ra). Ova organizacija u ovom periodu (1974. godina) doživljava neverovatno brz razvoj. Informacije: G u r u R a m Das Ashram, 8802 Melrose A v e , Los Angeles, CA 90069, U. S. A. HELIOS BOOK SERVICE LTD. 8, T h e Square, Toddington Nr Cheltenham, Glos. England. Specijalizovani servis za nabavku novih i po lovnih knjiga iz oblasti parapsihologije, hermetike, Jungove analitičke psihologije, joge, zen-budizma, E. S. P. (vančulne percepcije), različitih škola Zapadne hermetičke tradicije, kabale, magije, tarota, Ji Džinga i sl. Na ovu adresu mogu se naručiti t a r o t - k a r t e svih vrsta i retki tek stovi publikovani u ograničenom tiražu. HERMETIC BROTHERHOOD OF LIGHT, 4 Buxton Gardens, Lon don W. 3, England. Nisu poznati bliži podaci o ovoj organizaciji, ali njeno ime govori samo za sebe. HOMEOPATHY STUDY GROUP Homeopatija je samo jedna, ni kako najvažnija oblast koju propagira ova organizacija. Zainteresovani mogu dobiti informacije iz prve ruke o hata-jogi, džnana-jogi, sanskritu, meditaciji, istraživanjima svesti, mantra-jogi, dhijana-jogi, Z e n - b u dizmu, radiesteziji, prirodnom lečenju i herbalizmu. Obaveštenja: Cen tre House, 102 Airlie Gardens, Kensington, London W. 8 England „HOROSCOPE", 10 Kennington P a r k Place, London S. E. 11 En gland. Najveći i najpoznatiji astrološki časopis na svetu, ali koji donosi članke i iz praktične psihologije i hermetike. INSTITUTE FOR OCCULT SCIENCES Predavači na ovom insti t u t u su najpoznatiji hermetisti Velike Britanije. Direktor Instituta je Ross Nichols. Oni održavaju svake godine veliki broj kurseva o razli čitim oblastima okultnih n a u k a . Informacije: The Secretary, The I. O. S., 83 Gloucester Road, London S. W. 7 England. INTEGRAL YOGA INSTITUT, 500 West End Ave., New York, N. Y. 10024 U. S. A. Organizacija koju je osnovao Swami Satchitananda. Propagira spoj fizičke i duhovne joge, kombinaciju hata-joge i medita cije. Ima ispostave u mnogim gradovima SAD. Informacije na gornju adresu. „INSIGHT MAGAZINE" Hermetički časopis koji obrađuje p a r a psihička istraživanja, vičkraf, spiritizam, tarot, b r i t a n s k u hermetičku tradiciju, hermetičke organizacije i dr. Adresa i informacije: „Insight Magazine", 118 W i n d h a m Road, Springbourne, Bournemouth, Hants, England. INSTITUTE OF PYRAMIDOLOGY Jedini institut takve vrste u svetu. Osnovala ga je m a l a grupa entuzijasta u L o n d o n u 1940. godine, 122
ali je ubrzo p r e r a s t a o u m e đ u n a r o d n u instituciju. I n s t i t u t publikuje re dovno svoj časopis ,,Pyramidology Magazine". Cilj Instituta je razviće piramidologije i širenje dragocenih saznanja izraženih kroz a r h i t e k t u r u Keopsove piramide, saznanja koja su istovremeno naučna, profetska i religiozna. Informacije: The Secretary, The Institute of Pyramidology; 31 Station Road, H a r p e n d e n , Herfordshire, England. THE INTERNATIONAL NEW THOUGHT ALLIANCE, 8 Cork Street, London W. 1 England. P o k r e t Nove Misli nastao je u SAD, ali se u znat noj meri raširio i u Velikoj Britaniji. To je u suštini p o k r e t praktične psihologije, koji svoje članove uči metodama uspešnog življenja. INTERNATIONAL SOCIETY FOR KRISHNA CONSCIOUSNESS Ovo društvo, koje ima svoje ispostave po svim većim gradovima Evro pe i Amerike, bolje je poznato pod imenom H a r e Krišna Pokret. Obaveštenja na sledeće dve adrese: 1. I n t e r n a t i o n a l Society for K r i s h n a Ave., Los Angeles, CA 90 000, U. S. A.
Consiousness,
3764
Watseka
2. I n t e r n a t i o n a l Society for K r i s h n a Consciousness, The Secretary, 7 Bury Place, Bloomsbury, London W. C. 1 England. THE INTERNATIONAL SCHOOL OF ESOTERIC STUDIES Osni vač ove organizacije je Pir Vilayat I n a y a t Khan, koji je istovremeno po glavar Sufi Reda. Organizacija uči metode meditacije zajedničke svima velikih hermetičkim sistemima. Organizacija održava povremeno sku pove i internacionalne kongrese. P r e k o leta organizuje omladinske k a m pove u mnogim evropskim zemljama. Informacije: Tim Feild, 58 Redcliffe Gardens, London S. W. 10 England. JOURNAL OF ANALYTICAL PSYCHOLOGY, 30 Devonshire Place, London W. 1 England. Ovaj časopis obrađuje teme iz oblasti Jungove analitičke ili arhetipske psihologije. KARMA DZONG U prevodu ime ove organizacije znači Tigrov Rep. Osnovao ju je Chogyam Trungpa Rinpoche sa ciljem širenja tibetanskog budizma. Organizacija izdaje svoj časopis „ G a r u d a " . Informacije na ove dve adrese: 1. Tail of the Tiger, S t a r Route, Barnet, VT 05821, U. S. A. 2. K a r m a Dzong, Salinas Star Route, Boulder, CO 80302, U. S. A. KENNETT-ROSHI, Shasta Abbey, Rural Route 1, Box 577, M a u n t Shasta, CA 96067. J e d a n od najpoznatijih Zen-budističkih centara van J a p a n a . Organizovan je tako da omogućava zaposlenim ljudima i stu d e n t i m a da kao gosti Centra oprobaju način života sledbenika Zena p r e k o vikenda i da se podvrgnu treningu Zen-meditacije. Ovaj centar izdaje svoj časopis „Journal of t h e Zen Mission Society". 123
THE KRISHNAMURTI FOUNDATION, 24 Southend Road, Bechenham, Kent, BR 3 ISD, England. Ova organizacija osnovana je sa ciljem da pomogne širenje učenja K r i š n a m u r t i j a (vidi u tekstu „Enciklopedi je" pod Krišnamurti). Ona publikuje njegove radove, snima njegove govore na ploče i magnetofonske trake, organizuje skupove njegovih sledbenika i sl. LONDON BUDDHIST VIHARA J e d a n od prvih budističkih centara na Zapadu. Osnovao ga je cejlonski budista Anagarika Dharmapala 1928. godine. Društvo organizuje kurseve meditacije za članove, ima biblioteku i čitaonicu i publikuje tromesečni časopis ,,The Buddhist Quarterly". Informacije: The Venerable Dr H. Saddhatissa, 5 Heathfield Gardens, London W. 4 England. THE MARTINIST ORDER Hermetička kabalističku i teurgijsku doktrinu Martina nika Luisa-Kloda de S a n - M a r t i n a zvanog cije: G r a n d Secretary: Milner Cottage, 60 S. W. 1 England.
organizacija koja propagira de Paskala i njegovog uče Nepoznati Filosof. Informa b Cadogan Square, London
MEDITATION GROUP Ova organizacija praktikuje jednom mesečno g r u p n u meditaciju, koja treba da posluži kao k a n a l za priliv spiritualnih energija Svetlosti i Ljubavi za celo čovečanstvo. Skupovi se održavaju u vreme punog meseca, jer pripadnici ove grupe smatraju da se sa spiritualnim energijama tada najlakše dolazi u kontakt. Obaveštenja: Miss Cornock-Taylor, 9 Woodhayes Road, London S. W. 19 En gland. MEDITATION GROUP FOR THE NEW AGE U proglasu ove grupe kaže se: „Težnja da se otkrije više o unutrašnjoj strani života stimuliše kod mnogih novi interes p r e m a meditaciji. U prošlosti je ova vrsta „vi šeg mišljenja" s m a t r a n a pasivnom, reflektivnom formom posvećenja, međutim meditacija kako se danas naširoko praktikuje predstavlja po zitivnu i kreativnu u p o t r e b u duha, jer aktivno povezuje spoljašnje i unutrašnje svetove. A svaki efikasan rad je uvek kombinacija u n u t r a š nje i spoljašnje akcije. Dok spoljašnja akcija nužno — m a d a ne uvek svesno — započinje iznutra, dotle unutrašnja akcija ne sme biti ograniničena na duhovnu aspiraciju, već se mora izraziti u praksi da bi u pot punosti bila o s t v a r e n a . . . Meditativna Grupa Novog Doba (Meditation Group for the New Age) je slobodno udruženje onih koji žele da kon struktivno upotrebe snagu svog duha, srca i volje". Informacije: Sundial House, Nevill Court, Tunbridge Wells, Kent, England. METAPHYSICAL RESEARCH GROUP Ova nalno članstvo. Nudi veliki izbor hermetičke i pribor i instrumente za radiesteziju, tarot karte seva korespondencije, pored ostalih kurs astralne 3 24
grupa ima internacio parapsihičke literature, i sl. I m a nekoliko k u r projekcije po uputstvi-
ma pokojnog Olivera Foksa. Informacije: Metaphvsical Researcch Group, Archers Court, Hastings, England. „THE MIDDLE WAY" Tromesečni časopis Budističkog Društva u Ve likoj Britaniji. Objavljuje članke o budističkoj filozofiji, umetnosti i prikaze knjiga iz te oblasti. Adresa: „The Middle Way" 58 Eccleston Square, London S. W. 1 England. NEW KNOWLEDGE BOOKS Ova kuća prodaje knjige o jogi, kabali, tarotu (i t a r o t karte) astrologiji, radiesteziji, psihologiji, duhovnom lečenju, E. S. P. i srodnim oblastima. Šalje besplatne kataloge. Obaveštenja: New Knowledge Books, 28 (P 127), Dean Road, London N. W. 2 England. OCCULT GAZETTE Mesečnik pretežno hermetičkog sadržaja. Detaljnije informacije na adresu: The School of Universal Philosophy and Healing, 6 Phillimore Place, Kensington, London W. 8 England. PENTAGRAM Mali časopis, koji izlazi povremeno, bez u n a p r e d utvr đenih d a t u m a . Obrađuje parapsihiku i hermetiku. Ne prima pretplatu, već se plaća za svaki broj posebno. Obaveštenja: G. Noel, EsQ., P e n t a gram, 68 Grove End Gardens, London N. W. 8 England. PSYCHIC NEWS Spiritistički list sa najvećim tiražem na svetu (u toj oblasti). Obaveštenja: Psychic Press Limited, 23 Great Queen Street, London W. C. 2 England. QUEST Tromesečni časopis, obrađuje usku oblast hermetike — Za p a d n u ezoteričnu tradiciju. Šapirografisan. Ima relativno mali tiraž. Obaveštenja: ,,Quest", Spook Enterprises, 38 "Woodfield Avenue, London W. 5 England. RAMAKRISHNA VEDANTA CENTRE Centrom rukovodi Swami G h a n a n d a . Drži predavanja o jogi, vedanti, indijskoj filozofiji ostalih smerova i sličnim temama. Centar ima dva a š r a m a : 1. R a m a k r i s h n a Vedanta Centre, 54 Holland Park, London W. 11 England. 2. Ramakrishna Vedanta Centre, 68 Dikes Avenue, Muswell Hill, London N. 10 England. SANT MAT Ovaj pokret poznat je i pod imenom Joga Južne Struje. Obaveštenja: The Secretary, Radha Soami, Satsang (Beas), U. K. Natio nal Westminster Bank Limited, 34 H e n r i e t t a Street, London W. C. 2 England. SELF-REALIZATION FELLOWSHIP Organizacija koju je osno vao j e d a n od najvećih jogija koji su ikada došli na Zapad, Yogananda P a r a m h a n s a , sa ciljem širenja Kriya-joge. Zainteresovanima šalju n e deljne lekcije sa instrukcijama iz meditacije, joga filozofije i psiholo125
gije. Ovo je sasvim sigurno nekomercijalna organizacija. Ima svoje ispostave u Engleskoj i SAD. Obaveštenja: 1. Self-Realization Fellowship, 3880 S a n Rafael Blvd, Los Angeles, CA 90065, U. S. A. 2. Mrs. G. White, 33 V/arrington Crescent, Maida Vale, London W. 9 England THE SOCIETY FOR THE PSYCHICAL RESEARCH, 1 A d a m and Eve Mews, Kensington, W. 8 London. Ovo Društvo osnovano je još u pro šlom veku za istraživanje parapsihičkih pojava, sa strogo n a u č n i m p r i stupom. SOCIETY OF THE INNER LIGHT, 38 Steele's a Road, Hampstead, London N. W. 3 England. Organizacija koju je pre II. svetskog rata osnovala pokojna Dion F o r t u n e . Organizacija uči Z a p a d n u hermetičku tradiciju baziranu na kabali. Ima kurs korespondencije za članove van Velike Britanije. Međutim, po mišljenju nekih zaista k o m p e t e n t n i h hermetista, učenje ove organizacije znatno se izmenilo poslednjih dvade setak godina u odnosu na originalno učenje koje je širila Dion Fortune. SOUTH LONDON LODGE OF THE THEOSOPHICAL SOCIETY Ova loža propagira osavremenjenu teozofiju. Obaveštenja: Mrs. D. Sturzaker, 25 Circle Gardens, Merton Park, London S. W. 19 England. STUDENT'S INTERNATIONAL MEDITATION SOCIETY Društvo koje je osnovao Mahariši Maheš Jogi za propagiranje transcendentalne meditacije. Društvo je poznato i po skraćenici SIMS. Ima svoje ispo stave u mnogim zemljama. Ovde su izdvojene dve adrese no koje se mogu tražiti obaveštenja: 1. SIMS, 1015 Gayley Ave., Los Angeles, CA 90024, U. S.A. 2. SIMS, la Seagrave Road, S. W. 6 London, England. SUFI SOCIETY Društvo savremenih derviša, koje naglašava značaj muzike igre i meditacije za skladan duhovni razvoj individue. Ima više grupa među kojima postoje manje razlike. Obaveštenja: 1. Sufi Order, Mento Garden, 410 Precita Ave., San Francisco, 94100, U. S. A.
CA
2. Sufi Society, The Hon. Secretary, 41 Pembridge Road, London W. 11 England. 3. Sufism Reoriented, 1290 Sutter Steet, San Francisco, CA 94110, U. S. A. SWAMI ATMAN ASTORAM MEDITATION Street, London WIM 2DS, England.
SOCIETY,
30
Baker
RIDER AND CO., 178 G r e a t Portland Steet, London W. 1 England. J e d n a od najpoznatijih izdavačkih kuća, specijalizovanih za literaturu 126
iz oblasti kao što su orijentalne religije i filozofski sistemi, meditacija, prirodno lečenje, teozofija, antropozofija, joga i sl. THE THEOSOPHICAL BOOKSHOP, 68 Great Russell Street, Lon don W. C. 1 England. Najveća teozofska knjižara, koja distribuira radove objavljene u SAD, Engleskoj i Indiji. Ima veliki izbor knjiga o jogi, vedanti, budizma, prirodnom lečenju, orijentalnim filozofskim i reli gioznim sistemima, astrologiji i dr. TIBETAN NYINGMAPA MEDITATION CENTRE Osnovao ga je T a r t h a n g Tulku Rinpoche, uz odobrenje Dalaj Lame. U Centru se odr žavaju predavanja o tibetanskoj filozofiji, psihologiji, praktičnim t e h n i kama i ritualima. Obaveštenja: Tibetan Nyingmapa Meditation Centre, 2425 Hillside Avenue, Berkeley, CA 94705, U. S. A. VEDANTA SOCIETY-RAMAKRISHNA ORDER Postoji više takvih centara u SAD. Prve centre osnovao je Swami Vivekananda krajem prošlog veka. Informacije: 1946 Vedanta Place, Hollywod, CA 90028, U. S. A. VINCENT STUART AND JOHN WATKINS LIMITED, 21 Cecil Court, Charing Cross Road, London W, C. 2 England. J e d n a od najve ćih knjižara specijalizovana za hermetičku i parapsihološku literaturu. Izvanredno veliki izbor najnovijih knjiga iz tih oblasti. YOGA QUARTERLY MAGAZINE Časops koji donosi novosti iz sveta joge, članke priznatih autoriteta i tome slično. Adresa: Wheel of British Yoga, 8 Poplar Drive, Wootton Hall, Solihull, Warwicks, E n gland ZEN CENTAR Ova organizacija ima program treninga sledbenika zena, sa povremenim povlačenjem od aktivnog života i potpunim p r e davanjem meditaciji. Osnovao ju je S h u n r y u Suzuki Roshi. Ima dve ispostave: 1. Zen Center, 300 Page St., San Francisco, Ca. U. S. A. 2. Tassajara Mountin Center, Tassajara Hot Springs, Carmel Valley, CA 95705, U. S. A. Ova organizacija publikuje svoj mesečni časopis ,,The Wind Bell". Lako pada u oči da sam naveo organizacije i izdavače sa engleskog govornog područja, jer sam potrebnu l i t e r a t u r u i informacije dobijao isključivo otuda. Osobe koje se služe francuskim, nemačkim ili italijanskim jezikom, mogu da se obrate na bilo koju od ovde navedenih adresa i da zamole da im se pošalju podaci o organizacijama i institu cijama sa jezičkog područja koje njih interesuje. Informacije o naučnim institutima za parapsihologiju u socijalisti čkim zemljama možete dobiti u a m b a s a d a m a ili konzulatima tih zemalja 127
BIBLIOGRAFIJA 1. ADAMENKO V. članak ,,Electrodynamics časopis .,Journal of Paraphysics" vol. 4, 1970..
of
Living
Systems",
2. BAKAN D. „Sigmund Freud and Jewish Mystical Tradition" New York 1965. 3. BENSON HERBERT „Observer" 6. j a n u a r 1974.
članak
,,Paraphysical
Attraction",
časopis
4. CAVENDISH RICHARD edit. ,,Encyclopedia of the Unexplained" London 1974. 5. CROW W. B. „A History of Magic, Witchcraft and Occultism" London 1965. 6. CROWLEY ALEISTER „The Magical Record of the Beast 666 — The Diaries of Aleister Crowley", London 1972. 7. FORTUNE DION „The Mystical Qabalah", London 1971. 8. FREEDLAND NAT „The Occult Explosion", London 1972. 9. FULLER J E A N OVERTON N e u b u r g " London 1965.
:)
The Magical Dilemma of Victor B.
10. GRANT K E N N E T „Aleister Crowley and the Plidđen God", Lon don 1973. 11. HOVER E. D. „Alpha, the First Step to a New Level of Reality" — „ H u m a n Behaviour" 1972. 12. J U N G C. G. „Mysterium Coniunctionis", London 1970. 13. J U N G C. G. ,,PsychoIogy and AIchemy", London 1970. 14. J U N G C. G. ,,Synchronicity, An Acausal Connecting Principle" London 1970. 15. KEIL J U R G E N „Russian Parapsychologists Hold Meeting", ča sopis ,,Newsletter of the Parapsychology Foundation", Sept-Okt. 1968. 16. FRANCIS K I N G „Ritual Magic in England 1886 to Present Day", London 1970. 17. FRANCIS K I N G ,,Sexualily, Magic and Perversion", London 1972.
18. FRANCIS KING, Alchemy", London 1971.
edit.
„Astral Projection,
Ritual Magic and
19. FRANCIS K I N G , edit. „The Secret Rituals of OTO", London 1973. 20. „MACLIN" časopis, septembar 1968. 21. MIHAJLOVIC Beograd 1973.
ŽIVORAD-SLAVINSKI
22. MIHAJLOVIC gije", Beograd 1972.
ŽIVORAD-SLAVINSKI
23. MIHAJLOVIC Beograd 1973.
„Psihički trening jogija", „Ključevi
ŽlVORAD-SLAVINSKI
psihičke
„Simboli
ma
hermetizma",
24. MORAVIJA ALBERTO „O Indiji", Novi Sad 1965. 25. MOUNI SADHU „The Tarot, A Contemporary Course of the Quintessence of Hermetic Occultism", London 1962. 26. NARAYANANDA SWAMI „The Secrets and Yoga Asanas", Rishikesh, Indija, 1959.
of P r a n a ,
Pranayama
27. ,,NEWSWEEK", časopis, 20. novembar 1972. 28. „OCCULT" časopis, juli 1973. Vol. 4, No. 2. 29. OSTRANDER SHEILA AND SHROEDER LYNN ,,Psychic Discoveries Behind the Iron Curtain", Englewood Cliffs 1971. 30. PAUWELS LOUIS AND BERGIER JACGUES „The Dawn of Ma gic", London 1963. 31. ,,PSYCHIC" časopis, april 1973, Vol. 4, No. 4. 32. ,,PSYCHIC" časopis, oktobar/novembar 1969, No. 3. 33. ,,PSYCHIC" časopis, maj/juni 1970, No. 6. 34. REGARDIE ISRAEL „The Golden D a w n " Vol. I, II, III, St. Paul 1971. 35. REGARDIE ISRAEL „The Tree of Life", New York 1969. 36. REGARDIE ISRAEL „The Eye in the Triangle", St, P a u l 1970. 37. REICH OLLENDORFF ILSE ,,Wilhelm Reich, A Personal Biography", New York 1969. 38. RUSSELL C. F. „Znuss is Zness" privatno štampano, California 1970. 39. STEPHENSEN P. R. „The Legend of Aleister Crowley", St. Paul 1970. 40. TONDRIAU JULIEN „Occultism, Secrets- of a Hidden World", London 1972. 129
41. „.JOURNAL OF PARAPHYSICS", Vol. 3, No. 3. 42. VIVEKANANDA SWAMI „Raja-Yoga", New York 1955. 43. WINSKI NORMAN „Understanding Jung", Los Angeles 1971. 44. WOLMAN BENJAMIN ,,Contemporary Tiieories and Systems in Psychology" New York 1960.
N A J Z A D ! ČUDESNI SVET OKULTIZMA I DUHOVNE M A G I J E otkriven je do kraja u trećoj knjizi Slavinskog: »SIMBOLI HERMETIZMA« kao KLJUČEVI OKULTNE MUDROSTI! Iz
sadržaja:
Eksperimentalni okultizam. Pravljenje i upotreba magijskih instrume nata. Okultni eksperimenti koje sami možete proveriti. Čarobno klatno. Nalaženje podzemnih voda — vilinske rašlje. Kako biljke osećaju i misle. Preobražaj seksualne energije u duhovnu. Zapanjujuće metode seksual ne magije ili psihičke alhemije opisane korak-po-korak do najsitnijih detalja. P r i m e n a okultnih formula za ostvarenje želja. Kako da oslobo dite eksplozivne snage svoje podsvesti . . . i mnogo drugog. OVO JE
NAJČUDNIJA K N J I G A KOJU STE IKADA ČITALI Ako niste zadovoljni — VRAĆAMO NOVAC!!!
2. M. SLAVINSKI — „KLJUČEVI P S I H I Č K E M A G I J E " To je udžbenik praktičnog okultizma. U ovoj knjizi je maksimalno koncentrisana praksa. Do najsitnijih detalja su opisane vežbe i m a gijski rituali koji dovode do buđenja okultnih sposobnosti i pomoću kojih možete ostvariti svoje želje. Pogledajte sadržaj: Osnove okultizma. Psihička evolucija. Zakon k a r m e i r e i n k a r n a cije. Psihički napad i psihička samoodbrana. Magijski metodi samoodbrane. Tajni smisao alhemije. Okultne metode za ostvarenje želja. P r i mena psihičke magije u praktičnom životu. Ritualna magija. Šta je crna magija. Magija i volja, itd. Plaćate kad
primite. Naručite
dopisnicom
ili pismom.
AKO NISTE ZADOVOLJNI, VRAĆAMO NOVAC!!!
131
Ž. M. SLAVINSKI — „ P S I H I Č K I TRENING J O G I J A " To je praktičan udžbenik duhovnog samorazvića. Pisac je dipl. psiholog Slavinski, koji više od 17 godina proučava tajne nauke. Prvi put se na našem jeziku pojavljuje t a k a v zapanjujući sadržaj: Nastanak Joge. Tajne p r a n a j a m e — n a u k e o disanju jogija i fakira. Fakirski trening očiju. Oplemenjivanje psihičke energije. Bu đenje tajnih nervnih centara — ČAKRI. K a k o da razvijete duhovne moći. Tehnika fakirske hipnoze protiv volje. Trening volje i koncen tracije misli. Tri metode samohipnoze. T r a n s i Nadsvest itd. Plaćanje kad primite knjigu (pouzećem). Pazite! AKO NISTE ZADOVOLJNI, VRAĆAMO NOVAC!!!
Zivorad
Mihajlović-Slavinski ,,J O G A "
Post. pregradak 38-134 11061 Beograd