237801263 ernest roberts homeopatija u teoriji i praksi by Marija Banič

ERNEST ROBERTS

HOMEOPATIJA U TEORIJI I PRAKSI

Napomena: Ova knjiga na engleskom poklonjena je (u dva navrata ukupno oko 100 primeraka) posredstvom gospođe Liz Henel (LICH predavač) ispred volonterske homeopatske organizacije „Frontline“, studentima klasične homeopatije u Srbiji raznih generacija. Prevod ne sadrži slike tako da na mestima gde bi one došle pojavljuju se tekstovi ili praznine. Prevod (nelektorisan) i isključivo za studiranje a naročito početnicima je organizovao dr Aleksandar Popović, doktor stomatologije iz Novog Sada, koji je prvi započeo veliki projekat prevođenja „Organona“ na srpski jezik, veliki entuzijasta za širenje homeopatije i dobrotvor.

Poglavlje I

Profil zdravlja 1.1 Uvod 1.2 Modeli ljudske vrste 1.3 Lečiti ili ne lečiti 1.4 Vitalna sila i dinamična priroda bolesti 1.5 Pravac delovanja leka 1.6 Zahtevi u pogledu zdravlja 1.7 Hijerarhija žrtvovanja 1.8 Kako bolest nastaje 1.9 Značenje simptoma 1.10 Osetljivost 1.11 Zaključak Napomene 1. Četiri kraljevstva 2. Prirodna hijerarhija sistema i organa 3. Osam zakona joge 4. Sedam glavnih čakri

1.1 Uvod

U ovom poglavlju ćemo istražiti šta podrazumevamo pod terminom zdravlje i lečenje. Reč ‘lečiti’ potiče od korena koji znači ‘stvoriti celinu’. Osnivač homeopatije, Semjuel Haneman, kaže u ‘Organonu’ da je lečenje obnavljanje onoga što je izgubljeno.

Najveći ideal u lečenju je brzo, pažljivo i trajno obnavljanje zdravlja ili otklanjanje i anihilacija bolesti u njenoj celokupnosti, najkraće rečeno, najpouzdaniji i najmanje štetan način, baziran na lako razumljivim principima. (Org: §2)

Pre nego što prodremo u suštinu načina na koji homeopatija leči, neophodno je da sebi priznamo da je ljudska vrsta deo univerzuma ili ‘jedna vrsta’ koja je korisna i koja radi za dobrobit svih svojih članova. Ovim univerzumom upravljaju zakoni prirode koji se primenjuju bez obzira na to da li ih mi pravilno shvatamo i da li u njih verujemo. Ovi zakoni deluju u svakom delu univerzuma uključujući i telo i psihu ljudske vrste. Da bismo razumeli proces lečenja neophodno je da svaku osobu posmatramo kao celokupno biće u kontekstu njegove jedinstvenosti sa univerzumom i njegovom energijom, zato će naš prvi princip lečenja biti sledeći:

PRINCIP 1 Svaku osobu treba tretirati kao jedinstvenu i celokupnu osobu, i ne treba lečiti delove odvojeno, nego celoklupno biće. Paragraf §6 iz ‘Organona’ počinje ovako, ‘’Posmatrač bez predrasuda...’’ što govori o načinu posmatranja na koji nas Haneman stalno podstiče da koristimo, a nastavlja se ovako

...potpuno svesni uzaludnosti transcedentalnog nagađanja za koja nemamo potvrde u našem iskustvu...

a zatim potvrđuje da je

istinski i jedini vidljivi portret bolesti...samo devijacija prethodnog stanja zdravlja sada obolelog pojedinca, koju oseća sam pacijent, primećuju ljudi koji ga okružuju, a posmatraju lekari. Svi ovi primetni simptomi predstavljaju bolest u njenoj celokupnosti, to jest, oni zajedno formiraju istinski i jedini uverljivi portret bolesti. (Org: § 6) Haneman ovde govori da svesnost o lečenju može sa sigurnošću biti zasnovana jedino na posmatranju i razumevanju zakona prirode onako kako se oni primenjuju na ljudsku vrstu. Na primer, zakon sličnosti, koji je objašnjen u Poglavlju 2, je poput gravitacije, empirijski zakon za koji se smatra da uvek važi. Ovakva vrsta znanja je poznata pod terminom ‘indukcija’ gde se prvo posmatraju činjenice, a zatim iz njih izvode zakoni. Zatim se ti zakoni mogu testirati tako što će se primenjivati u realnom svetu i postizati rezultati za koje se može videti da li su zaista tačni ili ne. 3

Drugi pristup znanju je ‘dedukcija’, koja počinje od niz a‐priori postulata iz kojih se logički dedukcijom izvode određene teorije. Ova deduktivna metoda dominira konvencionalnim medicinskim načinom mišljenja i proizvodi varijabilne i promenljive nizove principa u skladu sa varijacijama koje postoje u inicijalnim premisama koje su izabrane kao polazna osnova. Različite škole biraju različite skupove postulata, a postulati se menjaju prema modi i promenama u ‘naučnom’ načinu mišljenja. U medicini ovo je vodilo praksi koja je rob teroretskih modela i veoma udaljena od potreba pacijenata. Druga dva principa koja su pogrešno navodila medicinski način mišljenja su Objektivizam koji polazi od toga da je svet objektivan i da se može proučavati nezavisno od naših individualnih percepcija i predrasuda, i Pozitivizam koji smatra da se svi aspekti sveta mogu fizički izmeriti. (1) Haneman odbacuje ove pretpostavke ističući da posmatrač mora biti bez predrasuda i da svaki slučaj zahteva strogu individualizaciju.

...ni jedan pravi lek....za određenu bolesti ne može delovati bez strogo određenog lečenja (individualizacije) svakog slučaja bolesti.... (Org: § 82)

Ispravno medicinsko lečenje priznaje prirodne isceliteljske sile koje popravljaju zdravlje i vraćaju harmoniju svakom pojedincu.

Kada je čovek zdrav, duhovna vitalna sila (autokratija), dinamika koja oživljava materijalno telo (organizam), vlada nesputanim uticajem i održava sve delove organizma u zadivljujućem, harmoničnom, vitalnom funkcionisanju, pošto vodi računa i o senzacijama i o funkcijama, tako da naš nesputani, razumom obdareni um može slobodno da ‘uposli’ ovaj živi zdravi instrument za višu svrhu našeg postojanja. (Org: §9) Homeopatija prepoznaje unutrašnje sile koje održavaju jedinstvo i harmoniju i smatra da proces lečenja nastoji da im pomogne a ne da ih potisne.

PRINCIP II Treba primenjivati zakon minimalnog mešanja u proces izlečenja, dovoljan tek toliko da stimuliše samoisceliteljska svojstva koja postoje u prirodi i u ljudskom organizmu.

1.2. MODELI LJUDSKE VRSTE Postoji nekoliko modela koji nam mogu pomoći da razumemo prirodne zakone i odnose koji postoje između njih i čoveka. Jedan model ilustruje različite nivoe bića u vidu hijerarhije: DUH UM EMOCIJE FIZIČKO TELO

Diagram 1

Postoji prirodna hijerarhija koja prožima univerzum. Jednakost časti i pravo da bude poštovan pripada svakom čalnu četiri kraljevstva; mineralnog, biljnog, životinjskog i ljudskog. Međutim, očigledno ne postoji jednakost evolutivne razvijenosti, privilegija i sposobnosti. Činjenica da postoji hijerarhija u univerzumu primorava nas da budemo svesni vrednosti našeg procesa rasuđivanja. Potpuno zdrava osoba će imati sistem vrednosti koji će biti usklađen sa hijerarhijom univerzuma. Takva osoba će biti u potpunom kontaktu sa svojom unutarnjom svrhom (duhom), i ona će emitovati zdravlje na fizičkom, emotivnom, mentalnom i moralnom nivou. Ovo je opisano u Paragrafu 9 ‘’Organona’’ i to je definicija zdravlja. Fizičko telo se može podeliti u dva: VITALNO TELO HEMIJSKO TELO Diagram 2

Hemijsko telo je vozilo koje mi nastanjujemo, njega oživljava vitalnost koja ulazi pri njegovom nastanku, a napušta ga nakon smrti fizičkog tela.

Materijalni organizam, bez Vitalne Sile, nije sposoban da oseća, funkcioniše, niti da se samoodržava; on crpi sve osećaje i životne funkcije samo iz nematerijalnog bića (Vitalne Sile) koje pokreće materijalni organizam u stanju zdravlja i bolesti. (Org: §10) Dobro je poznato da jake emocije mogu odjednom da promene normalno stanje našeg fizičkog tela. Iznenadni strah ili šok rezultira telesnom reakcijom ‘beži ili suprotstavi se’ što takođe uključuje i drastične fizičke promene. Međutim, ova reakcija se ne javlja samo onda kad se radi o urgentnim slučajevima, nego je to proces koji je stalno prisutan. Zapravo, stanje našeg fizičkog tela, njegov izgled, način na koji ono funkcioniše, njegovo stanje zdravlja i bolesti, neprestano oblikuju naše emocije i stanje našeg uma. Na primer, stalno prisutne emocije poput ljubomore, besa i poniženja će na kraju rezultirati promenama u našim telesnim funkcijama i organima koji precizno reflektuju ove negativne emocije. Takve promene nazivaju se fizičkim ili grosističkim patologijama. Stalno prisutni obrasci negativnih misli ili pogrešne predstave o svetu takođe će promeniti naše telo. Takvi procesi su u suprotnosti sa zakonima prirode u smislu hijerarhije moći prisutne u procesu življenja. Kod tog procesa promene fizičkog tela prisutne su dve veze, jedna je endokrina sekrecija iz endokrinih žleda, druga je nervni sistem. Njih dve formiraju vezu između uma i emocija s jedne strane i fizičkog tela s druge strane šaljući poruke svim delovima tela.

ENDOKRINE ŽLEZDE Postoji šest glavnih endokrinih žlezda; pinealna u lobanji; hipofiza koja se nalazi u čeonom delu lobanje, iza mesta na kom bi se nalazilo treće oko, tiroidna žlezda u grlu, timus u grudnom košu, nadbubrežne žlezde, po jedna iznad svakog bubrega i gonade (jajnici i testisi). Svaka od ovih žlezda je povezana sa čakrom ili energetskim centrom. Karakteristike ovih čakri utiču na sekreciju endokrinih žlezda sa kojima su povezane. Puno saznanja o uzrocima bolesti i putevi koji vode ka ozdravljenju sadržano je u proučavanju ovih centara. Pogledajte Napomenu IV u ovom poglavlju. Dah je sledeća veza koja postoji između uma, emocija i tela; brzina i način disanja reflektuje mentalna i emotivna stanja. Regularno, izbalansirano disanje odaje mentalnu i emotivnu smirenost. Uticaj endokrine sekrecije i nervnog sistema brzo se manifestuje.

Misli i osećanja odmah pokazuju uticaj, što se naziva dinamikom za razliku od tkiva koja sporije funkcionišu u fizičkom telu. Sada možemo početi da sagledavamo sile koje određuju stanje zdravlja i bolesti. Zdravlje je poredak u ljudskoj ekonomiji, a bolest je poremećaj ili disharmonija. Pozitivne misli i emocije uspostavljaju red i zdravlje u ljudskoj ekonomiji.

1.3. LEČITI ILI NE LEČITI

Najčešće se postavlja pitanje da li je pogrešno nastojati otkloniti patnju pošto je patnja znak promene i razvoja. Mi živimo na zemlji, to je dokazano, da bi se borili da unapredimo sebe.

Ljudskom iskustvu su potrebni simptomi i poremećaji da bi se probudilo i koristiće sav dostupan materijal da bi to i učinilo (viruse, bakterije, psihičke traume, zagađivače ili šta bilo). (2) Tačno je da mi imamo određenu svrhu i ako ne jurimo za našom svrhom, mi se razboljevamo i postajemo nesrećni. Moramo shvatiti da su ti konflikti i teškoće često neophodni da bismo ostali u kontaktu sa našom svrhom. Jedan od najvažnijih delova obučavanja za homeopatskog lekara je razvijanje sposobnosti introspekcije i razumevanja sebe samog. Ti režimi, metode i programi lečenja koji nude formule za zdravlje i sreću, kojima se otklanja bolest ili izbegava potreba za patnjom i konfliktima su dvostruko loši; kao prvo oni su lažni, a kao drugo oni stvaraju dodatne probleme u vidu negativnih osećanja koja nastaju onda kada se ispostavi da oni ne deluju. Najčešće se dešava da ili ne uspevamo da se pridržavamo prepisanih pravila i osećamo se krivima, ili ih se pridržavamo i onda kada se ispostavi da ne deluju, mi krivimo sebe što smo nesposobni. Zapravo, svaka negativna misao postaće još izraženija. Slično, provociranje pacijenta pitanjima kao što su ‘’Zašto si želeo da se razboliš?’’ i ‘’Šta je to što radiš pogrešno da bi se razboleo?’’ postala je ne tako retka implikacija kod lekara ‘novog doba’. Takve provokacije su okrutne i opterećuju ego ‘odgovornošću zbog nesvesnih napada koji nisu u njegovoj moći da ih ili zaustavi ili spreči.’’ (2) Kao posmatrači bez predrasuda homeopate ne bi trebalo da teže da promene pacijenta, da utiču na njega ili da budu umešana u bilo šta sa njim što je van profesionalnog domena. Najgore što možemo da uradimo je da pokušamo nekoga da ’promenimo’, da ga ‘poboljšamo’ ili da ga svrstamo u neki ‘kalup’ kao što je verovanje ili kult – moramo pustiti ljude da sami kreiraju svoj individualni put, zadovoljavaju svoje potrebe i razvijaju svoje jedinstvene kvalitete.

Obično nam nije dato da znamo....gde i kada ćemo živeti i boriti se da ostvarimo svoje potencijale...kada ćemo suviše ili uopšte nećemo adekvatno iskoristiti naše mogućnosti, kada i gde ćemo to činiti u skladu sa našom istinskom prirodom i gde i kada ćemo je narušiti. (2)

Konstruktivna medicina pomaže pacijentima da uvide koji je sledeći korak koji treba da preduzmu i oslobađa ih da to postignu.

1.4. VITALNA SILA I DINAMIČNA PRIRODA BOLESTI Haneman koristi termin ‘dinamika’ ili ‘Vitalna sila nalik duhu’. Videli smo da bolest može nastati na bilo kom nivou ljudskog sistema i da ta bolest može i utiče na sve ostale nivoe našeg bića. Zato, proces te bolesti mora biti dovoljno suptilan da bi prodirao kroz naše misli, osećanja, energetske obrasce, nerve, žlezde, organe i ćelije i to sve do samih osnova našeg bića. Prirodu takvog procesa zovemo ‘DINAMIKA’. Tada uviđamo da je ta bolest nastala i zato mora biti lečena putem ove dinamike.

Kada se neko razboli, tada je samo ova spiritualna, samoaktivirajuća (automatska) Vitalna sila, sveprisutna u njegovom organizmu, ta koja je primarno ometena dinamičnim uticajem štetnog agensa neprijateljski nastrojenog prema životu. (Org: §11) Dinamika se odnosi na one unutrašnje delove naše ljudske prirode koji su u skladu sa našim izborom. Dinamika su ‘misli’, ‘ideje’, ‘stavovi’, ‘izbori’, ili ‘neuspeh da se napravi izbor’. Vitalna sila reaguje na situacije koje su rezultat ovih dinamičlnih aktivnosti i njima odgovarajućih telesnih promena, i u skaldu s tim proizvodi simptome koji odgovaraju potrebama koje diktira ta dinamika.

Samo je vitalni princip taj koji je ometen do takvog abnormalnog stanja, da može da uništi organizam svojim turobnim osećanjima i tera ga u neregularne procese koje nazivamo bolešću; .... koja...postaje prepoznatljiva samo preko morbidnih simptoma, i ni na koji drugi način ne može biti vidljiva. (Org: §11) 8

Zdravlje nije samo savršeno funkcionisanje svih delova i stanje opšte dobrobiti, ono takođe uključuje osećaj pripadanja i osećaj svrhe. Sposobnost individualaca da ispune svoje potencijale i da razviju svoje kvalitete tokom života da bi bili što razvijeniji na kraju života je takođe neophodan deo zdravlja. Ovo takođe obuhvata dobrobit celine pošto svako od nas postaje pozitivan deo univerzuma na svoj sopstveni jedinstveni način. Bolest reflektuje neuspeh da se razviju individualni potencijali ili svrha života. Bolest i zdravlje su stanja koja postoje u istom dijapazonu bića; stanje našeg bića reflektuje koliko smo uspešni u življenju svojih života. Žaliti se na našu bolest znači hvaliti se našim neuspesima. Možemo uraditi jednu od tri stvari u pogledu reagovanja na bol. Prvo, možemo da ga ignorišemo i da se nadamo da će nestati, i to će možda u početku i biti tako. Drugo, možemo da ga potiskujemo ili skrivamo, na primer uzimajući lekove protiv bolova. Treće, možemo potražiti uzrok bola i izboriti se sa tim kako bismo ga u potpunosti uklonili. On nam više nije potreban. Ove tri alternative mogu se primeniti na bilo koju bolest, od morske bolesti do raka. Bolest se manifestuje na svakom nivou kada vitalna sila nije sposobna da u potpunosti održi savršeno zdravlje. Vitalna sila je urođena inteligencija koja se trudi da povrati zdravlje, ona je ‘dinamika’ o kojoj se govori u ‘’Organonu’’. Imunološki sistem je samo jedno od sredstava koje vitalna sila koristi da bi nam povratila najoptimalnije zdravlje. Ozdravljenje je neprekidno odstranjivanje bolesti ka spoljašnjosti, uklanjanje nje iz svih vitalnijih funkcija i delova. Proces bolesti konstantno teži da se kreće ka unutrašnjosti, ka svim važnijim nivoima i vitalnijim organima. Postoji i drugi deo nas koji se zove sila razuma. To je deo nas koji donosi odluke. Mi odlučujemo da radimo određene stvari iz navike, što podrazumeva individualne, kulturološke i društvene navike koje možda nisu dobre u pogledu ostvarivanja svrhe našeg života i naših potreba. Naše navike, mentalne, emotivne i fizičke, mogu konstantno pokušavati da umanje našu sposobnost da budemo zdravi i da se razvijamo. Možemo odlučiti da se ne ponašamo u skladu sa zahtevima koji su neophodni da bi bili zdravi na bilo kom od četiri nivoa; fizičkom, emotivnom, mentalnom ili duhovnom. Vitalna sila će neprestano nastojati da minimalizuje i popravi efekte bolesti koji su posledica naših štetnih odluka i neprestano će nam davati najbolje zdravlje koje možemo imati. Ovaj model zdravlja i bolesti izvodi naš treći princip. 9

PRINCIP III Odgovornost za naše zdravlje počiva na odlukama koje smo doneli ili nismo uspeli da donesemo; ono što tražimo od medicine je da nam da savet i da nam ukaže na to šta su te odluke i kako ih doneti. Medicinsko lečenje bi trebalo da nam pomogne u procesu odlučivanja, a ne da nastoji da nam pomogne da previdimo te odluke.

Zapravo, bolesni ljudi mogu dobiti nešto od svoje bolesti, njima je bolest potrebna iz nekog razloga, koji obično ne mogu da prepoznaju. Izlečiti se znači postati svestan svojih istinskih potreba i uzroka bolesti. Ovaj proces lečenja može biti uznemirujući i može ga blokirati pacijent koji više voli bolest i prednosti koje ona donosi, tako da je moguće da se pacijent suprotstatvlja dejstvu leka.

1.5. PRAVAC DELOVANJA LEKA

Iz ovog modela zdravlja i bolesti sledi da mi sami uzrokujemo naše bolesti odlukama koje smo doneli u životu. Ako imamo rak, naša sopstvena viatalna sila ga je stvorila za nas i to je najbolja moguća stvar koju smo mogli dati našem stanju zdravlja kao celini. Vitalna sila deluje u skladu sa prirodnim zakonima. Ako razumemo te zakone i povinujemo im se, tj. sarađujemo sa njima, postići ćemo zdravlje i sreću. Ovo nam daje neverovatan potencijal za izlečenje tako što ćemo sagledati sebe da bismo razumeli zašto imamo trenutno prisutnu bolest i kako da se promenimo da bismo je izlečili. Iscelitelji, savetnici, terapeuti i homeopate mogu takođe imati svoju ulogu i pomoći nam u ovom procesu koji vodi ka ozdravljenju.

PRINCIP IV

Postoji prirodan smer delovanja leka gde se lečenje odvija od unutrašnjosti ka spoljašnjosti, odgore ka dole, od vitalnog organa ka manje važnom organu i obrnutim redosledom od onog kojim je bolest nastala.

1. Od unutrašnjosti ka spoljašnjosti. U toku procesa lečenja, bolest će se kretati ka spoljašnjosti i udaljavati od srca koje je centar. Ovo uključuje kretanje duž

ekstremiteta i izlaženje preko prstiju na rukama i nogama, i kroz vrat i glavu i izlaženje kroz kožu lobanje. 2. Od vitalnijih i važnijih organa ka onima koji su manje važni; i od viših ka nižim nivoima. Ovo uključuje mentalne i emotivne simptome koji se pretvaraju u fizičke simptome i disfunkciju organa. Takođe od vitalnijeg organa u unutrašnjosti ka onima koji se nalaze više ka spoljašnjosti, npr. od bubrega ka bešici. 3. Osećaji bi trebali da postanu manje izraženi i podnošljiviji pošto proces nastanka bolesti menja svoj smer. Može doći do privremenog inicijalnog pogoršanje bolesti ili osećaja bola nakon kog ubrzo dolazi do poboljšanja. Ovo je poznato kao homeopatsko pogoršanje o kom se detaljnije govori kasnije. 4. Raniji simptomi će se manifestovati obrnutim redosledom. Ako bilo koja od prethodnih bolesti nije bila ublažena ranijim procesom lečenja njenog istinskog uzroka, ona će se vratiti u vidu dela ovog procesa lečenja. Te bolesti će se međutim javljati ‘’obrnutim redosledom od onog kojim su nastajale’, tako da će poslednja bolest biti prva izlečena, a prva od koje je pacijent patio biće izlečena poslednja. Ovakvo ponovno vraćanje svih bolesti, obrnutiom redosledom, je znak da se zaista radi o istinskom procesu izlečenja. Slabije izražene bolesti jenjavaju usled prisustva novijih akutnijih ili ozbiljnijih bolesti. Kada se izleči novija ozbiljnija bolest, starije manje ozbiljne bolesti će se ponovo pojaviti. Malo je verovatno da su bolesti koje su bile lečene konvencionalnim lekovima ili operacijom, iako su nestale, bile pravilno izlečene. Najverovatnije je da su te bolesti bile potisnute. Ove takozvane ‘izlečene’ bolesti mogu se ponovo pojaviti u organizmu kada počne pravilan proces lečenja. One će se ponovo manifestovati obrnutim redosledom od onog kojim su nastajale. Ove bolesti koje se ponovo vraćaju su skoro uvek manjeg intenziteta, jačine i trajanja, ali ponekad mogu biti pogubne po život i lekar mora biti spreman da pažljivo i pravilno leči ova stanja bolesti.

1.6. ZAHTEVI U POGLEDU ZDRAVLJA

FIZIČKO ZDRAVLJE Prvi zahtev je sveža, hranljiva hrana i čista voda. Kontinuirano uzimanje rafinirane i prerađene hrane je nazdravo, a takođe je štetno po zdravlje i prekomerno korišćenje stimulansa i droga, među kojima su i kafa, alkohol, cigarete, itd. Ovakva hrana je naročito zastupljena u pubertetu. Društvo smatra da mentalni rad najviše dominira u periodu adolescencije, kada emocije rastu i kada im treba dati pravilne instrukcije i smer. Kao rezultat, našim društvom dominiraju bolesti uzrokovane potiskivanjem emocija.

Ako ne znamo kako da slobodno dajemo i primamo ljubav, držaćemo ove emocije u tajnosti. Pošto telo i psiha zahtevaju da se zadovolje ove emotivne potrebe, oni će nas naterati da ‘skrivenim planovima’ pokušamo da manipulišemo okolnostima i ljudima kako bi zadovoljili neke od naših potreba. Ovakva aktivnost vodi svim vrstama frustracija, razočarenja, nerazumevanja i povređenosti; i sve to dalje vodi ka još većoj emotivnoj bolesti.

MENTALNO ZDRAVLJE

Zahtevi za mentalnim zdravljem su: 1. Obrazac pozitivnog razmišljanja. 2. Disciplinovanje uma razvijanjem njegovih kvaliteta. Ovo uključuje memoriju, logiku, analizu i imaginaciju. 3. Oslobađanje uma od negativnih uznemirenosti i briga; prvo moramo naučiti kako da ih prepoznamo, a zatim da ih promenimo u njihovu pozitivnu suprotnost. Ako svoj um hranimo negativnošću, on će oboleti. Korisno je cenzurisati nepotrebne negativne uticaje tako da možemo da vidimo, čitamo i čujemo podstičuće i inspirišuće stvari, a mozak moramo da ohrabrujemo da se ne bavi negatvinim mislima. Postoje mnoge knjige i praktični saveti koji nam pomažu da naš um postane smiren, bistar, dobar i pozitivan (neke reference koje se na to odnose date su na kraju ovog poglavlja).

SPIRITUALNO (MORALNO) ZDRAVLJE Kao lekari, moramo biti sposobni da prosudimo šta je zdravlje a šta bolest na sva četiri nivoa koja smo pomenuli. Zdravlje na ovom najvišem nivou je: 1. Imati jasan uvid u to šta je ispravno a šta ne. 2. Imati osećaj pripadnosti. 3. Imati osećaj svrhe. Ovde se podrazumeva da mora postojati osećaj za ‘dobro’ koje izlazi van domena prirodnog životinjskog instinkta za preživljavanjem, tj. dobro za mene, za moju porodicu, moju grupu, moje pleme, moju naciju, moju rasu; to je veća svesnost o onome što je dobro za sva četiri kraljevstva – mineralno, biljno, životinjsko i ljudsko – i, zapravo, ono što je dobro za čitav univerzum. To je ono na šta se misli kad se govori o uslužnosti i osećaj za to je neophodan da bi se postiglo veće moralno i spiritualno zdravlje.

Bolest koja obično potiče iz nezadovoljstva na spiritualnom nivou u modernim vremenima je depresija, a to je zbog toga što je postalo teško imati osećaj pripadanja u sve više iscepkanom društvu. Bez osećaja pripadanja takođe je teško imati osećaj o postojanju svrhe. Izvor, bilo da se radi o okrutnosti koja je sastavni deo gajenja tovnih pilića, ili korišćenju veštačkih đubriva, itd. daje nezdravu hranu. Moramo ubiti da bismo preživeli, takav je poredak stvari. Međutim, najvažnije je to kako naše biljke i životinje žive kao i kako one umiru. Pitanje vegetarijanizma je stvar individualnog izbora. Autor veruje da mesojedi mogu biti zdravi ako pokazuju da poštuju kvalitet života i smrt stvorenja koja jedu. Razumna količina rekreacije i relaksacije neophodna je za dobro zdravlje, kao i dovoljna količina sna. Vežbanje je neophodno da bi telo bilo zdravo, zdrav seksualni život je važan da bismo se dobro osećali. Ovde se ne može govoriti o količini, pošto je naš prvi princip koji se tiče zdravlja taj da su sve individue različite, kao što se razlikuju i njihove potrebe za svakim od ovih zahteva. Moguće je prekomerno uživati u hrani ili piću, uzimati lake droge, funkcionisati bez sna, izbegavati ili previše upražnjavati seks, jesti ‘brzu’ hranu, sve to je moguće – određeno vreme; ali samo određeno vreme. Koliko dugo ćete moći tako da izdržite razlikuje se od pojedinca do pojedinca. Međutim, sve ove stvari su štetne posmatrano dugoročno. Slabosti nastale na fizičkom nivou usled stvari kao što su pušenje ili jedenje prerađene hrane, mogu biti nadoknađene jakim, zdravim i srećnim emotivnim i mentalnim stavom prema tim stvarima. Na isti način, vrline koje postoje na nivou tela mogu umanjiti negativne emocije i mentalni stavovi. Bilo kakva krivica povezana sa zdravim apetitima u seksu ili svakodnevnom životu u velikoj meri će iscrpljivati zdravlje što može biti mnogo gore od slabosti nastalih na fizičkom nivou.

EMOCIONALNO ZDRAVLJE Za emocionalno zdravlje potrebna nam je podrška i drugarstvo prijatelja, porodice i supružnika. Moramo biti sposobni da iskažemo svoja osećanja, da razvijamo svesnost o našim emocijama i da prepoznamo širok spektar emocija kao i kada pozitivne emocije postaju negativne. Poverenje, podrška, ljubav i iskazivanje emocija su neophodni za dobro emocionalno zdravlje. Seksualne potrebe su odraz našeg emotivnog stanja, kao i fizičkog. Moderni naučni model sveta zasnovan je isključivo na svojim materijalnim manifestacijama. Usvajanje ovog modela od strane konvencionalne medicine pokazalo se katastrofalnim. Naše emotivne potrebe su podjednako važne kao i fizičke.

Ono što nas čini jedinistvenima je kombinacija različitih ličnih crta karaktera, naše kulturološkog zaleđe, naš fizički sklop, naši talenti i životno iskustvo. Međutim, ono što nas čini bolesnima je zajedničko za sve nas; svi mi imamo potrebu da budemo voljeni i da volimo, i svi moramo da imamo nešto što našem životu daje smisao. Bez svega toga, mi gubimo zdravlje. U današnjem zapadnom svetu, mnoge od naših bolesti potiču iz neuspeha da pravilno rukovodimo svojim emocijama i da ohrabrujemo zdravo pokazivanje emocija. Mi smo delimične manifestacije integrisanog i živog

kosmičkog organizma pre nego izolovana živa bića u mrtvom mehaničkom svetu. (2)

1.7. HIJERARHIJA ŽRTVOVANJA

Organizam može žrtvovati neki od organa da bi omogućio sigurno preživljavanje celine. To bi bio odraz najbolje ‘odbrambene sposobnosti tela’. Normalni kanali eliminacije funkcionišu tako da organizam održe zdravim. Na fizičkom nivou to su creva, bubrezi i pluća – oni odgovaraju određenim zemaljskim elementima, naime, vodi i vazduhu. Menstruacija i znojenje odgovaraju vatri. Sva ta oslobađanja izlučevina su putanje koje vode ka spoljašnjosti u procesu čišćenja. Eliminacija se takođe mora odvijati i na emotivnom i na mentalnom nivou da bismo bili zdravi. Zbog toga je toliko važno iskazivati svoje emocije, pozitivne i negativne, da se one ne bi gomilale i stagnirale. Prekomerna količina toksina može nastati usled nepoštovanja zahteva neophodnih za dobro zdravlje na svim nivoima. Dijagram 3, str 12. Na ovom dijagramu izlazna cev (PLUG) predstavlja pet prethodno pomenutih fizičkih kanala čišćenja. Ima puno stvari koje mogu smanjiti njihovu efikasnost, na primer, upotreba antiperspiranata, zatvor, uzimanje kontraceptivnih pilula, itd. Odvodna cev koja se koristi kada dođe do ‘prelivanja’ (OVERFLOW) će biti upotrebljena onda kada telo mora da izbaci toksine koristeći ekstremne napore. Ovaj proces uključuje prehlade, katarh, kijavice i ostale manje akutne bolesti koje se nastavljaju još neko određeno vreme, urade svoj posao, a zatim se završavaju. Na ovom nivou bezbedno je pomoći naporima tela da se očisti raznovrsnim prirodnim metodama, uz homeopatske soli tkiva i biljne tinkture, itd.

Kada je nivo toksina suviše visok da bi odvodna cev i cev koja se koristi u slučaju ‘prelivanja’ mogle da izađu na kraj s njim, tada kada (BATH) dostiže svoj puni kapacitet i javlja se hronična bolest. U tom slučaju je najverovatnije da će lokalno lečenje ovih bolesti uzrokovati potiskivanje u određenoj meri, smanjiti celokupno stanje zdravlja i zato se ne savetuje. Problemi nastali usled katarha, sinuzitis ili rinitis u toku cele godine, astma, ekcem, reumatizam, giht, anksioznosti, neuroza, depresija i sve hronične bolesti sada će postati primetne. Lokacija, vrsta i dubina bolesti zavisiće više od unutrašnjeg stanja tela nego od bilo kog spoljašnjeg uticaja. Kod svakog od nas će se pojaviti slabost povezana sa ili naslednim faktorom, ili nesrećom iz prošlosti, ili ranijom bolešću koja nije bila pravilno izlečena ili bilo čim što blokira našu isceliteljsku energiju, na bilo kom nivou. Razočarenje u ljubavi, težak gubitak, poniženje ili nesrećno ili traumatično iskustvo u detinjstvu; sve to može odrediti obrazac bolesti koju trenutno imamo, što će trajati sve dok ne naučimo kako da to izbalansiramo i izlečimo. Drugi način posmatranja niova zdravlja prikazan je na dijagramu 4. Dijagram 4, str 13. Ovde su opisana tri nivoa zdravlja. Ako se pacijent nalazi u pojasu A, koji je niži nivo zdravlja u odnosu na nivoe u pojasevima iznad njega, on će možda preći na gornji nivo tog pojasa, sa pozicije 1 na poziciju 2 promenom načina života i ishrane (fizičko zdravlje), izbegavanjem dosadne veze sa partnerom i teških situacija na poslu (emotcionalno zdravlje), upražnjavanjem zdravijih vežbi poput joge i meditacije (mentalno zdravlje). Tim metodama se mogu izlečiti veoma ozbiljne bolesti u smislu da na taj način nestaju najgori simptomi bolesti. Ovo se ponekad naziva oporavkom za razliku od termina ‘izlečenje’ o čemu se govori u poglavlju 5.5. Međutim, bilo kakav neuspeh u sleđenju raznovrsnih praksi i njihovog zdravijeg načina života može rezultirati vraćanjem simptoma. Pravilno homeopatsko lečenje može pomoći pacijentu da pređe u poajs B gde se odvijaju dubinske promene u pogledu zdravlja. Tada se neće moći ponovo vratiti simptomi ozbiljne bolesti koje je pacijent imao kad se nalazio u pojasu A. Da bi se postigao ovakav prelazak možda će biti neophodno, u slučajevima kompleksnih bolesti, prepisati lek nekoliko puta. Potiskivanje primenom alopatskih lekova je opšte poznato iskustvo, međutim takvom praksom takođe je moguće potisnuti i neke od simptoma koji su bili otklonjeni kad se pacijent nalazio u pojasu zdravlja u koji je dospeo promenom stila života, alternativnim terapijama, savetovanjem, itd. Potvrda toga može se pronaći kada se nestali simptomi pojavljuju u snovima, pošto su bili potisnuti u podsvest. Najbolje je smatrati da su simptomi koji su bili otklonjeni u okviru pojasa još uvek sastavni deo pacijentove celokupnosti. 15

1.8. KAKO BOLEST NASTAJE Trauma nastaje u tri glavna područja: 1) Konflikti u pogledu fizičkog preživljavanja. 2) Konflikti u pogledu seksa i veza koje utiču na opstanak vrsta. 3) Konflikti u pogledu spiritualnih i religioznih pitanja, koji utiču na preživljavanje planete. Svaka trauma će uticati na nas na svim nivoima: 1) Endokrine žlezde reaguju, njihova sekrecija se menja i slede oštećenja na emotivnom nivou. 2) Um reaguje i naše misli se menjaju. 3) Fizičko telo je takođe zaraženo, organi i sistemi kao i proces čišćenja su takođe zahvaćeni. Postoji interakcija između svih delova tela, uma i emocija. Takođe postoji interakcija između pojedinca i okoline. Grupa ćelija formira organ na sledećem višem nivou, npr. bubreg. Grupe organa formiraju sledeću grupu, npr. urinarni sistem. Grupe telesnih sistema formiraju celokupnu jedinku koja pripada ostalim grupama, kao što su porodica, rase, planete ili sunčev sistem. Unutar manjih grupacija pronalazimo još manje grupe poput atoma, molekula, neutrona, itd. Aktivnost određenih grupa koja nanosi štetu ostalim grupama stvara neharmonične uslove koji narušavaju prefinjenu izbalansiranost aktivnosti pojedinca u domenu samoočuvanja. Zdravlje je kada je biće u harmoniji sa raznovrsnim delovima svog okruženja. Bolest je kada disharmonija ometa aktivnost koja vraća harmoniju. Lečenje je aktivnost koja otklanja disharmoniju i vraća prirodni poredak mira i zdravlja. Evolucija je prirodan proces promene koji vodi ka ostvarivanju više svrhe, ka ostvarivanju svrhe grupe ‐ posmatrano na višem nivou. Adaptiranje na ove promene je znak zdravlja. Preživljavanje fizičkog tela nije uvek esencijalno niti moguće u obnavljanju zdravlja u kontekstu ‘’najboljeg mogućeg zdravstvenog stanja na svim nivoima’’, činjenica koja postaje sve očiglednija kako starimo. S druge strane ako postoji problem na mentalnom /

spiritualnom nivou, sama egzistencija pojedinca je ugrožena. To se vidi u stanjima kao što su senilnost, šizofrenija i imbecilnost. Iako je fizičko telo medijum preko kog se više 16

sposobnosti manifestuju u ovom materijalnom svetu, njegovo održavanje ne može biti krajnji cilj sam po sebi. Sumnjivo je da bilo ko tvrdi da ljudi žive ovaj život samo da bi jeli, uživali u seksu i uzimali novac i bogatstva. Čak i najprimitivniji ljudi vide viši cilj u životu, koji ih vodi ka veri (koja je stepen razumevanja) i ljubavi; oduzmite ove stvari od najprimitivnijeg pojedinca i on će izgubiti volju za životom. (3) Kada imamo infekciju to je zbog toga što su se uslovi unutar tela promenili, lokalna okolina sada je privlačna za bakterije ili ostale organizme koji dolaze i pokreću procese koji odgovaraju novom okruženju. Ovaj proces je zapravo dobar za proces lečenja. Štetno je ubiti te organizme koji izazivaju infekciju hemijskim agensima poput antibiotika, antifunicida, itd; kada se uslovi promene ti organizmi će otići. Zamislite da posetioci iz svemira posmatraju đubre i otpad tipičan za gradske ulice i deponije. Oni će možda misliti da su to izazvali sanitarni radnici koji su uvek aktivni oko uklanjanja đubreta i kovati planove kako da ih unište da bi pomogli.

UZROCI Stanje naše vitalne sile i njena sposobnost da održi naše zdravlje i da nas održi kreativnima zavisi od toga sa čim ona mora da se bori. Važan uzrok potencijalne bolesti je nasledni faktor. Naše nasleđe čini glavni deo našeg zdravlja. Zapaženo je da određene bolesti nastoje da ‘se prenose s kolena na koleno’ i imaju snažno istaknut nasleđeni nedostatak, neki od primera su tuberkuloza i venerične bolesti. Ako kod oba roditelja postoji ozbiljna slabost određenog organa, npr. bolest bubrega, često će se dešavati da dete nasledi tu istu slabost. Postoje uzroci koji su ‘nam nametnuti’; možemo biti rođeni u ratnom okruženju, ili možemo preživeti zemljotrese, itd. Može se reći da su nas naše više potrebe dovele u svaku od ovih situacija, ali oni su nam nametnuti od strane spoljašnjih, većih događaja iz praktičnih razloga. Naša sposobnost svesnog donošenja odluka može nas dovesti do usvajanja uzroka bolesti. Možemo usvojiti neku slabost izlažući se lošim navikama na emotivnom i mentalnom nivou, kao i na fizičkom .

1.9. ZNAČENJE SIMPTOMA Ako je bolest aktivnost stvorena da bi obnovila zdravlje, onda mora biti da su simptomi bolesti korisni za nas. Simptomi potiču iz unutrašnjosti tela. Spoljašnji događaji i traume mogu inicirati proces koji vodi u bolest, ali reakcija svake individue na traumu je jedinstvena. Razmotrite na primer najprostiji slučaj kad se neko slučajno poseče nožem. Nož se odjednom uklanja i više nema nikakvog udela u onom što sledi: javlja se crvenilo (lat. RUBOR), bol (DOLOR), oticanje (TUMOR) i vrelina (COLOR). Sve ove lokalne simptome proizvodi odbrambeni mehanizam tela. Ove reakcije su najbolje moguće koje je vitalna sila mogla da ostvari da bi započela proces lečenja i da bi potpuno povratila zdravlje. Takođe postoji emocionalna reakcija koja se kreće u rasponu od nezainteresovanosti do histerije, (obe su nezdrave) i obuhvata sve ostale reakcije koje se između te dve nalaze. Takođe će doći i do mentalne reakcije, npr. razmišljanje o tome kako izbeći takve nezgode, osećaj krivice i žaljenje, itd. Zato se ništa ne dešava samo na jednom nivou bez da ima posledice i na svim ostalim nivoima. Slično, razočaranost u ljubav može izazvati simptome na fizičkom nivou, poput glavobolje, umora, mučnine, kao i emotivne i mentalne simptome. Moralna oštećenja takođe mogu proizvesti mentalne i emotivne simptome. Ovo je stanovište univerzalnog zakona koji se može sumirati u ‘kako je jednom tako je i drugom’. Religiozno učenje naglašava ovu vrstu povezanosti. Moj omiljeni primer su YAMAS i NIYAMAS iz joge, što je dato u napomenama na kraju ovog poglavlja, koje nas uči da će moralna ispravnost stvoriti osnovu koja je neophodna za zdrav um, telo i dušu.

PRINCIP V

Simptomi bolesti su poželjne manifestacije inteligentnih napora samog tela da očuva zdravlje.

1.10 OSETLJIVOST

Zašto neki ljudi venu zajedno sa bolešću, dok sa drugima to nije slučaj? Zašto baš ta određena bolest? Zašto postoje epidemije? Zašto vakcinacija ozbiljno šteti nekoj deci, dok drugoj manje? Osetljivost je sposobnost osobe da ima bolest i određuje koju određenu bolest će ona imati. Dobro je poznato zapažanje da imunitet i ranjivost variraju kod pojedinaca, porodica, rasa i ostalih grupa. 18

Moderan svet je sve eksternalizovao, od Boga do uzroka obične prehlade / infekcije. Naše ‘tle’ je ono što omogućava bolesti da se razvija i takođe određuje njenu individualnu prirodu. Šta je stanje našeg bića? Koliko smo zdravi? Gde smo locirani u spektru zdravlja i bolesti? Koji uzroci su nas doveli u stanje zdravlja i bolesti u kom se sada nalazimo i čime smo zaslužili ova stanja? Na ova pitanja je moguće dati odgovor proučavanjem koncepta osetljivosti. Individualna osetljivost se vidi u tipovima uzroka koji utiču na nas.

1.11 ZAKLJUČCI

Ako verujete da su simptomi bolesti nepoželjne manifestacije neprijateljskog spoljašnjeg uticaja, nastojaćete da ih pronađete i uništite. Ovo uverenje i smer akcije je u suprotnosti sa načinom posmatranja sveta, kao i prirodom zdravlja i bolesti koja je prethodno opisana.

PRINCIP VI

Zdravlje više zavisi od unutrašnjeg stanja naše osetljivosti nego od spoljašnjeg uticaja.

NAPOMENA I ČETIRI KRALJEVSTVA

Zašto ljudska bića imaju koristi od lekova koji se dobijaju iz četiri kraljevstva prirode? Naša izvorna premisa je da svi mi pripadmo istom univerzumu, gde svaki individualni deo ili grupa ima svrhu u ovoj punoznačnoj celini. Kvaliteti četiri kraljevstva su sledeći: 1) MINERALNO ima samo strukturu i kod njega se ne zapaža vitlanost. Ono je pasivno i intertno i kreće se samo posredstvom spoljašnjih sila. Minerali razvijaju strukturu koja ima poredak. Najviši, najstrukturalniji mineralni oblik je kristal, kada jednom nastane stabilni oblik, nastaće i vitalnost. Ova faza se odnosi na ljudski skelet. 2) BILJNO ima strukturu i vitalnost. Ono se može kretati i reagovati na promene u fizičkom okruženju. Ono može da organizuje materiju tako da služi svojoj sopstvenoj svrsi. Ovo se odnosi na mesnate delove tela i nervni sistem u kom je ljudska vrsta aktivna, dinamična i vitalna. Energija je neophodna da bi podržala oblik. 3) ŽIVOTINJSKO ima strukturu, vitalnost i razvija emocionalno reagovanje na svoju okolinu. Ima pasivan um i limitiranu memoriju. Samo vrste kao celina imaju individualnost; unutar vrste svi su približno isti. Duh grupe (vrste) vlada, reaguje i usvaja. To se odnosi na krv. 19

4) LJUDSKO ima strukturu, vitalnost, razvija emocionalno reagovanje, kao i individualni aktivni um. Ljudski um je sposobna kako za konkretno, tako i za apstraktno razmišljanje. Naprednija ljudska bića su sposobna čak da razviju i više kvalitete uma, kao što je kreativno mišljenje, i svi smo mi sposobni da imamo svest o spiritualnom. Svi smo mi evoluirali kroz četiri kraljevstva i lekovi koji potiču iz svakog od njih imaju odjeka u ljudskom biću. NAPOMENA II PRIRODNA HIJERARHIJA SISTEMA I ORGANA Dole se nalazi predložena hijerarhija važnosti od najvećeg do najmanjeg:

I VOZILA 1) 2) 3) 4)

Spiritualni nivo Mentalni nivo Emotivni nivo Fizički nivo

II TELESNI SISTEMI 1) 2) a) b) 3) 4) 5) 6) a) b) c) 7) 8) 9)

Mozak i centralni nervni sistem Sistem endokrinih želzda endokrine želzde limfatični sistem Srce i cirkulacija Pluća i disanje Digestivni sistem i glavni abdominalni organi Sistem za eliminaciju bubrezi i bešika creva i debelo crevo znojne žlezde i znoj Reproduktivni sistem Motorni sistem i periferni nervni sistem Senzorni organi

III ORGANI 1) 2) 3) 4) 5)

Mozak, centralni nervni sistem i kičmena moždina Srce Jetra Pluća Bubrezi

6) Slezina 7) Pankreas

NAPOMENA III OSAM ZAKONA JOGE

Patanjali, drevni indijski mudrac, usaglasio je sistem joge i napisao svoje čuvene Sutre (ili napomene) stavljajući u prvi plan filozofiju i praksu joge kakva je bila pre 2000 godina. U durgom poglavlju pronaći ćete osam ‘zakona’ joge, od kojih su prva dva: YAMA vodi ka ostalim AHIMSA – nenasilje SATYA – iskrenost ASTEYA – apstinencija od krađe BRAHMACHARYA – apstitencija od lošeg seksualnog postupanja APARIGRAHA – apstinencija od pohlepe Konvencionalna pravila o apstinenciji namenjena su da se primenjuju na um, ako se ona pogrešno primenjuju na seksualnu sferu nastaju perverzije. Um je taj koji mora da bude pročišćen, čist um ne može da nanese nikakvo zlo. NIYAMAS pravila SAUCHA – čistota SANTOSHA – zadovoljstvo TAPAS – apstinencija od prekomernog posedovanja materijalnog, od pohlepe SVADHYAYA – učenje ISVARA PRANIDHANA – posvećenost Bogu Pridržavanjem ovih pravila u svakodnevnom životu dobija se čvrsta osnova na kojoj se gradi okrenutnost ka spiritualnom i viši stupanj razvijenosti. Ona nude mir i oslobođenost od briga koje postoje u svetu. NAPOMENA IV ČAKRE, ILI ENERGETSKI CENTRI Slika, str. 20. Sedam glavnih centara koji se fokusiraju na naše kvalitete i našu prirodu. Mi napredujemo razvijajući pozitivne aspekte svakog od centara ili čakri.

REFERENCE 1) S. Klouz, ‘’Homeopatski genije ’’ 2) E. C. Vitmont, ‘’Alhemija lečenja’’ 3) G. Vitulkas, ‘’Homeopatska nauka’’ OSTALA LITERATURA ZA IŠČITAVANJE Bah Edvard, ‘’Izleči samog sebe’’ Dajmond, ‘’Spremnost za život’’ i ‘’Živo zdravlje’’ Gutman, W; ‘’Homeopatija’’, poglavlja 1‐5 Harison, Džon, ‘’Volite svoju bolest’’ Haneman, Semjuel, ‘’Medicinski organon’’, paragrafi 1‐82, 201‐203 Hej, Luis, ‘’Vi možete da izlečite svoj život’’ Kent, Džejms Tajler, ‘’Lekcije iz homeopatske filozofije’’, poglavlja 1, 2, 4, 8, 9, 12, 14, 21 Majs, C. i Šili, C.N., ‘’Stvaranje zdravlja’’ Osava, Džordž, ‘’Zen mikrobiotika’’ i ‘’Knjiga rasuđivanja’’ Rendli, P. ‘’Čakre’’ Roberts, H. ‘’Principi, umetnost i nauka homeopatije’’, poglavlja 1‐7 Vitulkas, Džordž, ‘’Homeopatska nauka’’, poglavlja 1‐10 Vitulkas, Džordž, ‘’Madicina milenijuma’’ Rajt Habard, Elizabet, ‘’Kratki kurs iz homeopatije’’, poglavlja 1, 2, 14 Detlefsen, D. ‘’Isceliteljska moć bolesti’’ VEŽBE 1) Šta je zdravlje? Šta je bolest? 2) Šta je simptom i zašto oni nastaju? 3) Šta podrazumevate pod rečju ‘lek’? 4) Indijska filozofija kaže da celokupna priroda ima tri kvaliteta; Rajas što je energija, Tamas što je materija i Satva što je zakon: energija menja materiju u skladu sa zakonom. U homeopatskoj filozofije Rajas se može interpretirati kao vitalna sila, kako bismo onda u homeopatiji mogli interpretirati Satva i Tamas? 22

POGLAVLJE II

PROFIL BOLESTI 2.1. Kategorije bolesti Akutne endemične Hronične epidemične 2.2. Simptomi ‐ šta su? 2.3. Uzroci 2.4. Šta treba lečiti 2.5. Dokazivanje 2.6. Potencijalizacija – dinamična medicina 2.7. Sličnosti – empirijski zakon 2.8. Pojačavanje simptoma 2.9. Potiskivanje Napomene 1. Skladištenje i briga o homeopatskim lekovima

2.1. KATEGORIJE BOLESTI Možemo razlikovati tri glavne kategorije bolesti; prva pomoć, akutne i hronične, detaljniji opis ovih vrsta bolesti dat je u napomeni 1, poglavlje .4. PRVA POMOĆ označava primenu lekova i na unutrašnjost i na spoljašnjost bolesti, bola ili nelagodnosti nastalih usled spoljašnjih sila ili traume u vreme kad se one dešavaju. Najčešće postoji potreba za prvom pomoći zbog udarca, padova, ujeda insekata, opekotina, kao i trovanja hranom i mučnine u toku putovanja / dijareje. Povrede se podvode pod hirurške bolesti: Ova takozvana lokalna oboljenja koja su nastala samo

putem spoljašnjih povreda, ipak su dovoljno vidljiva da bi zaslužila da budu imenovana kao lokalne bolesti. Ali povreda mora biti veoma trivijalna i u tom slučaju nije preterano značajna. Lečenje takvih bolesti prepušteno je hirurgiji; ali to je opravdano samo onda kad je zahvaćenim delovima potrebna mehanička pomoć, gde spoljašnje prepreke izlečenju mogu biti otklonjene mehaničkim sredstvima, npr. otklanjanje iščašenja, itd. (Org: §186)

Takođe u prvu pomoć uvrštavamo emocionalne traume poput straha, šoka ili očaja u vremenu kad nastaju. Međutim, nakon par sati, jednog dana ili više bilo kakve posledice emotivne traume moraju se posmatrati kao akutne bolesti ili čak kao simptomi hroničnih bolesti. Ova vremenska granica takođe važi za sve traume prve pomoći, ako su i dalje prisutni neki simptomi, mi kažemo da se pacijent nikada nije dobro osećao još od nesreće. Razlog zbog kog su simptomi ili bolest ostali nakon nesreće jedne ili druge vrste je slabost telesne konstitucije, ili drugačije rečeno, zbog preosetljivosti pacijenta. Bolest izlazi iz okvira prve pomoći i prerasta u dinamičnu bolest, koja zahteva homeopatsko lečenje. AKUTNE BOLESTI Akutna bolest je ona koja ima svojstvenu tendenciju da se završi. Bolest nastaje, dostiže svoj vrhunac, a zatim opada u intenzitetu. Tačno je da se neke aktune bolesti mogu završiti smrću, ali u svakom slučaju bolest se završava u određenom vremenu. Mogu postojati propratna, ili kasnija stanja koja slede neke akutne bolesti, neka od njih su dobro poznata, kao što je impotencija posle zauški. 24

Ove propratne posledice variraju od osobe do osobe u skladu sa njenom osetljivošću ili snagom telesne konstitucije i to se podvodi pod hronične bolesti. Akutne bolesti mogu biti spore ili rapidne u pogledu nastanka, ali će nestati bez da ostave ikakve posledice. Mnogi pojedinci pate od hroničnih stanja bolesti kod kojih se s vremena na vreme javljaju akutne upale (periodične povrede); ternim povreda uopšteno je označavao fizičku ozledu ali sada se koristi za sve bolesti organa i tkiva (grosističke patologije). Na primer, osoba može patiti od polenske groznice ili astme samo u momentu velike iscrpljenosti ili izloženosti određenim vremenskim uslovima. HRONIČNE BOLESTI Vitalna sila u toj situaciji nije sposobna niti da izleči bolest niti da dopusti fizičkom telu da umre. Tu dolazi do konstantne i nerešene bitke sa bolešću koja se kreće ka unutrašnosti, ka vitalnijim delovima i nivoima jer isceliteljska sila nastoji da minimalizuje bolest konstantno je istiskujući ka spoljašnjosti. Podsetimo se sada da će promene na bilo kom nivou uzrokovati povrede svih ostalih nivoa, pošto mora doći do usaglašavanja. Takođe postoje još dve kategorije bolesti koje treba razmotriti. ENDEMIČNE BOLESTI One su karakteristične za određene lokalitete ili rase. Malarija je endemična u područjima gde se nalazi stajaća voda. Kolera se može proširiti u epidemiju, ali ona je endemična za određene delove sveta. Određene bolesti krvnih zrnaca su široko rasprostranjene samo u određenim rasama, npr. srpasta ćelijska anemija kod Afro‐ karipskih ljudi. EPIDEMIČNE BOLESTI Ovo je široko rasprostanjen napad bolesti koji zahvata veliki broj ljudi na bilo kojim lokacijama. Detaljna analiza različite prirode bolesti može se u potpunosti razumeti nakon proučavanja teorije mijazma i detaljno je opisana u napomeni I poglavlja IV. Osetljivost na bolest zavisi od mnogo faktora, posmatrano s jedne krajnosti ‐ svi smo mi osetljivi na metak. Mnogi od nas mogu postati preosetljivi ako smo često izloženi oprečnim uslovima, to povećava endemičnu osetljivost. Možemo pronaći velike grupe ljudi osetljive na istu bolest u bilo koje vreme (epidemična osetljivost).

Interesantno pitanje koje bi se moglo postaviti o virusnoj akutnoj epidemičnoj bolesti kao što je crna smrt je zašto jedna trećina populacije nije umrla od nje?

2.2. KAKVI SU SIMPTOMI? Simptomi su odraz bolesti u ljudskoj ekonomiji. Simptom je promena normalnog skladnog funkcionisanja telesnih sistema i organa; ili promena u normalnim kvalitetima uma kao što su memorija, razumevanje i volja; ili promena u normalnom iskazivanju emocija i emocionalnom ragovanju. Simptomi variraju u intenzitetu i učestalosti javljanja. Gde se simptomi prvo pojavljuju?

Sama vitalna energija koja je zahvaćena štetnim uticajem je ta koja proizvodi bolest tako da štetni fenomen koji možemo osetiti našim čulima istovremeno odražava sve unutrašnje promene, to jest, celokupnu štetnu poremećenost unutrašnje dinamike (Org: §12) Ovde se kaže da bolest počinje unutrašnjim poremećajem unutrašnjih energetskih nivoa vitalnosti; ona ima dinamičan uzrok, dalje se kaže da su sve te unutrašnje promene u pogledu zdravlja jasno prikazane simptomima ‘’koje možemo osetiti našim čulima’’ koji ’’otkrivaju celokupnu bolest’’. Prema drugom modelu, celokupno ljudsko biće možemo da posmatramo kao stanje zdravlja / bolesti. To je ono stanje bića koje reflektuje koliko smo napredovali u životu koristeći nasleđene osobine, spoljašnje faktore, kao i sve što smo naučili. To je STANJE našeg zdravlja. Kad se razbolimo, obučeni lekar moći će da uoči trenutak kad se to desilo, kao i koji je uzrok i priroda te bolesti. Kada bolest nastane, vitalna sila će nastojati da ograniči njeno manifestovanje na trivijalne simptome koliko god dugo bude mogla. Na primer, neko vreme pacijent može patiti od mentalne odsutnosti, izvesne neodlučnosti, plačljivosti bez posebnog razloga, nekoliko pega na koži, povremenih prehlada ili hroničnog umerenog katarha. Takve bolesti možemo posmatrati kao periferne poremećaje. Zapazite da su one spoljašnja manifestacije unutrašnjeg stanja zdravlja koje nije baš savršeno.

Zaraženost nezdravo poremećene, duhovne dinamike (vitalne sile) koja oživljava nevidljivu unutrašnjost našeg tela i celokupnost spoljašnjih prepoznatljivih simptoma koje ona proizvodi u organizmu i koji predstavljaju postojeće oboljenje, čine celinu; oni su jedno i istovetno. (Org: § 15)

Zato uvek postoje dva dela bolesti: centralni poremećaj zdravlja (CP) i periferni poremećaj (PP), koji mogu biti predstavljeni na sledeći način: Str.25, Dijagram 5 CS je naše centralno stanje zdravlja CP je naš centralni poremećaj – bolest PP je manifestovanje bolesti posredstvom vitalne sile na najmanje štetan način – što perifernije Celokupna bolest = CP + PP (1) Napomena: br. (1) posle PP odnosi se na referencu 1 na kraju ovog poglavlja Bolest čini zbir centralnog poremećaja i perifernog poremećaja. Kàda vitalna sila smatra da je neophodno da pretvori centralni poremećaj u simptom ili grupu simptoma koju zovemo bolest? Ako se osvrnemo na naš model sa kâdom, videćemo da se toksični teret koji potiče iz mentalnih, emotivnih ili fizičkih izvora podigao iznad nivoa koji vitalna sila može da izdrži i tada dolazi do manifestovanja perifernih bolesti (lezija); kâda se preliva preko svog kapaciteta. Ovaj granični nivo, na kom lezije postaju očigledne varira kod svakog pojedinca i zavisi od njegove istorije bolesti i njegovog stanja zdravlja.

Očigledno je da ljudska vitalna sila, kad se nađe pod teretom hronične bolesti koju nije sposobna da nadvlada instinktivno koristeći sopstvene sile, usvaja plan o razvijanju lokalnog oboljenja na nekom spoljašnjem delu, isključivo iz razloga da bi razboljevanjem i održavanjem stanja bolesti u tom delu koji nije čoveku suštinski neophodan za život, umirila unutrašnju bolest, koja bi u suprotnom pretila da uništi vitalne organe (i da pacijenta liši života). (Org: § 201)

2.3. UZROCI Uvek postoji podstičući uzrok koji ćete otkriti ako pažljivije posmatrate poremećeni balans koji je prešao svoj granični nivo. To može biti neka akutna bolest, loše sprovedeno medicinsko lečenje, vakcinacija, saobraćajna nesreća, razočarenje u ljubav, težak gubitak ili strah. Ovde bi trebalo da obratite pažnju na situaciju ‘nikada se od tada nisam dobro osećao’. Unutrašnji uzrok koji se reflektuje u centralnom poremećaju je pravi fundamentalni uzrok hronične bolesti. To je osetljivo STANJE zdravlja. UZROCI KOJI ODRŽAVAJU STANJE BOLESTI Često postoji uzrok lošeg stanja zdravlja koji se određeno vreme ne može ukloniti, na primer nezdrav ili nezadovoljavajući način život ili uslovi rada, bolestan rođak kog treba negovati, takođe bolesti koje su:

Nastale zbog i održavaju ih emocionalni uzroci, poput konstantne uznemirenosti, zabrinutosti, ljutnje, pravljenja grešaka i čestog prisustva velikog straha i zastrašenosti. Ovakva vrsta emocionalne bolesti vremenom uništava telesno zdravlje, često u velikoj meri. (Org: § 225) Takođe pogledajte i na paragrafe §77 i §226 iz Organona gde se govori o sličnim uslovima. Možda ćete morati da posetite pacijentov dom ili radno mesto ili da se sretnete sa njegovim supružnikom da biste postali svesni uzroka koji održava bolest. Uzroci koji održavaju bolest ne mogu se otkloniti i oni postaju prepreka u lečenju. Pogledajte poglavlje I gde su bila data tri uzročnika bolesti među kojima su nasledni, nametnuti i usvojeni. Svi ovi uzroci doprinose nastanku fundamentalnog uzroka, koji je osnova naše individualne osetljivost da ‘zaradimo’ neku bolest.

2.4. ŠTA TREBA LEČITI

Neophodno je znati šta treba lečiti. Da li treba lečiti perifernu bolest? Da li treba lečiti centralni poremećaj? Kako da to razlikujemo? Nije neophodno znati samo šta treba lečiti, takođe je neophodno znati kako primeniti pravi isceliteljski metod.

Ako lekar jasno vidi šta treba lečiti kod bolesti, to jest, u svakom individualnom slučaju bolesti…ako jasno vidi šta 28

je to isceliteljsko u lekovima, to jest, u svakom individualnom leku….i ako zna kako da primeni, u skladu sa jasno definisanim principima, to što je isceliteljsko u leku na ono što je otkrio da je nezdravo kod pacijenta,… onda je on istinski stručnjak u umetnosti lečenja. (Org: § 3) Simptomi nam govore o prirodi bolesti i oni su (poželjna) spoljašnja manifestacija bolesti. Oni vode poreklo od poremećaja centralnog stanja i odražavaju najbolji odbrambeni stav osobe. Ako nastojimo da otklonimo simptom ili grupu simptoma bez obzira na razlog njihovog nastanka i bez posvećivanja pažnje njihovom pravom unutrašnjem uzroku, mi dovodimo osobu u drugostepeno (inferiornije) stanje odbrambene moći. Ovaj način lečenja naziva se potiskivanje. Ali te bolesti, promene i slabosti koje se javljaju na

spoljašnjim delovima tela, a nisu posledica neke spoljašnje povrede ili bolesti koje imaju samo neznatnu spoljašnju ranu kao neposredni podstičući uzrok, nastale su na sasvim drugačiji način; njihov izvor počiva na nekom unutrašnjem oboljenju. Smatrati ih samo lokalnim oboljenjima i tretirati ih samo kao, ili gotovo jedino kao, da su hirurška, korišćenjem lekova za spoljašnju primenu ili drugih sličnih medikamenata…jednako je apsurdno koliko je i štetno u pogledu postizanja rezultat. (Org: §187) Jedan od najkorisnijih dijagrama koji portretiše bolest i lečenje je konični dijagram Dž. Vitulkasa. Dijagram 6, str. 28. Zapazite da na dijagramu 6 na najvišem nivou (A) nema fizičkih niti emocionalnih simptoma, dok su na nivou C samo fizički, bez emocionalnih i mentalnih simptoma. Na nivou B su mentalni i emocionalni simptomi, nema fizičkih, a na D su fizički i emocionalni, nema mentalnih simptoma.

2.5. DOKAZIVANJE

Homeopatski sistem je zasnovan na metodi dokazivanja lekova i medicinskih agenasa. Da bi se dokazalo dejstvo leka, maloj grupi zdravih pacijenata davana je ista supstanca sve dok se simptomi leka nisu pojavili. Opasni ili smrtonosni simptomi javljali su se kod slučajeva trovanja. Dokazivanje se zaustavlja antidotiranjem, onda kada simptomi postanu suviše mučni da bi se mogli podneti. Simptomi koji potiču od različitih dokazivača su pažljivo poređani važnim 29

redosledom kako bi stvorili koherentnu sliku koja pokriva fizički, emotivni i mentalni nivo. Zato danas imamo na stotine pravilno dokazanih slika lekova

….jasno zapaziti šta je isceliteljsko u lekovima… (Org: § 11)

a to se postiglo veoma pažljivim dokazivanjem što je naše lekove učinilo naučnim u smislu da mi iz iskustva tačno znamo šta naši lekovi prouzrokuju i šta oni leče.

PRINCIP VII

Pravilno vođeno dokazivanje pojedinačnih lekova datih zdravim pojedincima podarilo je homeopatiji znanje o aktivnostima lekova iz naše Materija Medike.

2.6 POTENCIJALIZACIJA Homeopatski lekovi su napravljeni od supstanci prisutnih u sva četiri kraljevstva, mineralnom, biljnom, životinjskom i ljudskom (na primer, Tuberculinum je lek napravljen od izlučevina pacijenata koji pate od aktivne TB). Sve ove supstance mogu se bezbedno koristiti zbog jedinstvenog načina na koji se homeopatski lekovi pripremaju. Upotreba neprerađenih lekova ubrzo je u Hanemanovom radu ustupila mesto ‘potencijalizovanim’ lekovima. Potencijalizacija je metod oslobađanja dublje energije esencijalnog leka. Taj proces ima dva glavna dela, prvi je rastvaranje u mešavini alkohola i čiste vode, a drugi je mućkanje supstance. Biljni sokovi i ostali lako rastvorljivi lekovi jednostavno se rastvaraju u tečnosti i mućkaju. Mineralima, metalima, tvrdom semenju, itd prvo se moraju dodavati neke inertne supstance kao što je mlečni šećer (trituracija) sve dok ne postanu lake za rastvaranje i mućkanje. Jedna mera leka stavlja se u 99 mera inertne supstance, koja se zatim mućka puno puta. Drugi korak je stavljanje jedne mere ove mešavine u 99 mera inertne supstance, a zatim se mućkanje ponavlja. Ovaj proces se iznova ponavlja, a svakim mešanjem se potencija povećava za jedan. Ako to ponovimo 30 puta, dobićemo potenciju 30c. Posle dobijanja 12c, prema Avogadrovom zakonu, ništa od originalne supstance ne ostaje u rastvorenom leku. Potentna energija sa obrascem celokupne slike leka koji sadrži postoji u potencijalizovanom tečnom leku koji se sad naziva dinamičnim. Dublje značenje ovog procesa je sledeće: 30

1. Sada imamo dinamičan lek koji može da leči dinamičnu prirodu bolesti. 2. Sada možemo da koristimo otrove ili produkte bolesti poput tuberkuloznih izlučevina, na primer, ili bilo koje vrste štetnih ili opasnih supstanci koje su sada bezopasni i neverovatno snažni lekovi zbog paradoksa potencijalizacije, paradoksa koji je alhemijski po svojoj prirodi. 3. Možemo, povećavanjem potencije, da lečimo bolest koja je duboko skrivena i u organizmu pacijenta (čak i nasledni faktor može biti promenjen), kao i u patologiji bolesti. Tako da sad u homeopatiji imamo: …specifičan, terapeutski instrument za postizanje

određenog i trajnog izlečenja.’’ i ‘’iz takve Materija Medike sve što je nagađanje, sve što je puka izjava ili imaginacija mora biti striktno isključeno; sve mora biti čist jezik prirode pažljivo i istinski ispitane. (Org: § 143 i §144)

2.7 SLIČNOSTI Haneman, kao i drugi pre njega, je uočio da zakon sličnosti važi isto kao što smo i mi uočili da gravitacija postoji – to su empirijski zakoni. Dokazivanjem smo dobili sliku simptoma koje lek može da izazove. Znamo da se prava dinamička priroda unutrašnje bolesti (centralni poremećaj) manifestuje preko sveukupnosti simptoma. Zakon sličnosti kaže da ako je slika leka slična slici pacijentovih simptoma, taj lek će tu bolest sigurno izlečiti. …i, štaviše, sveukupnost ovih simptoma, mora biti glavno,

jedino sredstvo, putem kog bolest obznanjuje koji lek ona zahteva (Org: § 7)

Zato, ne postoji ni jedan drugi način korišćenja leka…osim homeopatskog (koji) ima moć i tendenciju da proizvede obolelo stanje najsličnije slučaju bolesti o kojoj se radi. (Org: § 24)

PRINCIP VIII Potencijalizovani lekovi se moraju koristiti u skladu sa zakonom sličnosti Zakon sličnosti je jedan aspekt univerzalnog zakona o slaganju: kako je gore tako je dole, kako je unutar tako je spolja, kako je kod većeg tako je kod manjeg ili ‘to već imate’, ono što je ovde postoji i drugde, ono čega nema ovde nema nigde.

2.8. POJAČAVANJE SIMPTOMA

Pošto su simptomi bolesti korisni za pojedinca kao celinu, mi nastojimo da pojačamo te simptome. Zato dajemo medicinsku supstancu (u odgovarajućoj potenciji, dozi i učestalosti) koja, znajući da ona stvara slične simptome kod zdrave osobe, će sigurno pojačati postojeću sliku simptoma kod pacijenta; zatim to daje dovoljno snage vitalnoj sili da nadvlada pravi unutrašnji izvor bolesti (centralni poremećaj). Sada vitalnost postaje dovoljno jaka da bi obnovila zdravlje do nivoa gde nije više potrebno da se simptomi manifestuju i izlečenje je zagarantovano. Jasno je da moramo težiti da izlečimo centralni poremećaj koji je pravo izvorište bolesti i to će izlečiti sve manifestacije bolesti na svakom nivou. Ova prva aktivnost homeopatskog leka u smislu pojačavanja simptoma rezultiraće neznatnim pogoršanjem postojećih simptoma. …u toku prvog sata, ili par sati – uzrokuje određenu vrstu

neznatnog pogoršanja …..(Org: § 157)

Ovo se naziva primarnom aktivnošću, sekundarna aktivnost je da pacijent počinje da se oseća sve bolje kako lek počinje da leči. Paralelno sa primenjivanjem zakona sličnosti, dokazivanja i posmatranjem pacijentove slike simptoma, mora se primenjivati princip lečenja jedinstvene prirode svakog pojedinca i princip sagledavanja pacijenta kao celine (na sva četiri nivoa).

2.9. POTISKIVANJE

Potiskivanje je svestan pokušaj da se otklone simptomi bez obzira na njihov pravi unutrašnji uzrok ili više potrebe osobe kao celine. Periferni poremećaj je otklonjen, ali centralni poremećaj koji je uzrok tome je netaknut. Ako su uzročni faktori i dalje prisutni, oni će ponovo izazvati simptome; ili potpuno iste simptome, ili ako je lečenje bilo štetno, čak i gore (unutrašnje) simptome i pojaviće se slika nove još pogubnije lokalne bolesti. Konvencionalna medicina smatra da su ove manifestacije bolesti nepovezane i ne uspeva da razume istinske potrebe pacijenta.

Potiskivanje nastaje iz: ‐ fizičkih razloga – uzimanje toksina ‐ emotivnih razloga – naučeno potiskivanje iskazivanja emocija ‐ intelektualnih razloga – akademski način rezonovanja ‐ zbog jatrogenskih bolesti (koje su posledica medicinskog lečenja) uključujući alopatske uzroke ‐ homeopatskih lekova i vakcinacije Jasno je da bilo koji metod lečenja može da otkloni lokalnu bolest ako mu je to namera. Ako se zanemare potrebe pojedinca kao jedinke, kao na primer kad lečimo ekcem kortizonskim mastima, refleksologijom, herbalnim mastima i homeopatskim lekovima može doći do potiskivanja simptoma na štetu celokupne osobe. Jedino pravilno lečenje je lečenje sveukupnosti simptoma – uključujući mentalne i emotivne simptome, takođe uzevši u obzir i uzročne faktore, i treba adekvatno posvetiti pažnju svim tim simptomima onako kako njihova važnost prema hijerarhiji nalaže. U poglavlju 5.5 se o tome detaljnije govori. Odabiranje ne baš savršenog leka neće delovati potiskujuće; on neće izlečiti u potpunosti, nego će ostaviti mogućnost da se slučaj bolesti ponovo razmotri; i da se izabere lek koji joj je najsličniji. Učestalo pogrešno prepisivanje lekova može da zbuni lekara ili izvitoperi sveukupnost simptoma i da oteža uviđanje jasne precizne slike bolesti. Dijagram 6 ilustruje da smo u opasnosti da potisnemo bolest i umanjimo zdravlje pacijenta ako težimo da izlečimo periferni poremećaj (PP) i pri tom zanemarimo pravi uzrok bolesti, koji je centralni poremećaj. Kod nekih teških slučajeva, najtipičnije u slučajevima zlostavljanja u detinjstvu, pacijent ne otkriva dublje potisnute simptome i zato oni ostaju nepoznati lekaru. Ako lekar ne može da uoči prave potrebe pacijenta, a dolazi do poboljšanja simptoma, to može da izgleda kao potiskivanje, pa ipak je prepisivanje leka u tom slučaju korisno. Možda će biti neophodno prepisivati lekove na ovaj način što će biti samo kratkotrajna mera pošto je pacijent sposoban da ide samo korak po korak ka izlečenju. Namera lekara nije da tim bude zadovoljan, nego samo da privremeno odloži lečenje dubljih simptoma. Takvim pacijentima često će koristiti psihoterapija ili savetovanje koje može da otkrije dublje uzroke i tek tada može da usledi potpunije prepisivanje leka. Kod kompleksnih slučajeva, moda će biti neophodno odlučiti da li je izlečenje moguće ili se može pružiti samo palijativna pomoć. Sada imamo istinski naučni metod lečenja. Sada na osnovu dokazivanja tačno do detalja znamo kako će delovati svaki od naših lekova. Kada ispitamo celokupnu i preciznu sliku simptoma pacijenta i sparimo ih sa što je sličnije mogućom slikom 33

leka, izlečenje je neizostavno. Međutim, treći paragraf iz Organona nas upozorava da može postojati još nešto: ako on konačno zna koje su prepreke izlečenju kod svakog

slučaja i svestan je kako da ih otkloni, da bi obnavljanje zdravlja moglo biti trajno…. (Org: § 3) Ove prepreke izlečenju Haneman je nazvao mijazmima koji su originalan uzrok hroničnih bolesti i osetljivosti i rekao da nam oni moraju biti poznati i zatim otklonjeni. NAPOMENA 1 SKLADIŠTENJE I BRIGA O HOMEOPATSKIM LEKOVIMA Homeopatski lekovi zahtevaju pažljivo skladištenje i rukovanje pošto su zbog svoje dinamike i potencijalizovane prirode osetljivi na jako sunce i oštre mirise poput kamfora, tamjana, mentola, eukaliptusa i kafe (i kafa, a ne samo kofein može da antidotira lek). Lekovi se dostavljaju u vidu pilula, tableta, praškova i napitaka. Suve lekove bi trebalo staviti na čist prst, a zatim u usta i sisati i žvakati sve dok se ne rastvore. Nikakvo piće, hranu, niti bilo šta drugo ne bi trebalo stavljati u usta pet minuta pre i pet minuta posle uzimanja leka. REFERENCE (1) R. Sankaran. Duh homeopatije OSTALA LITERATURA ZA IŠČITAVANJE Klouz, Stjuart ‘’Homeopatski genije’’, poglavlja 7 I 10 Haneman, Semjuel, ‘’Medicinski organon’’, paragrafi 104, 146‐154, 186, 201, 225, 261 Enrikes, N, ‘’Raskršće u lečenju’’, poglavlje 1 Kent, Džejms Tajler, ‘’Lekcije iz homeopatske filozofije’’, poglavlje 5 Roberts, Herbert ‘’Principi, umetnost i nauka homeopatije’’, poglavlje 8 Šepard, Doroti, ‘’Homeopatija u epidemičnim bolestima’’ Vitulkas, Džordž, ‘’Homeopatska nauka’’, poglavlja 11, 14 Rajt Habard, Elizabet, ‘’Kratak kurs iz homeopatije’’, poglavlje 7

VEŽBE ZA POGLAVLJE II 1. Definišite osetljivost u kontekstu razboljevanja. 2. Koristite koncept osetljivosti da biste analizirali (a) uticaj vakcinacije na ljude i (b) raspravljali o tome zašto virusna kuga i epidemije nisu uništile čitavu populaciju 3. Definišite AIDS i raspravljajte o tome šta vi znate o ovoj bolesti u pogledu imuniteta i osetljivosti 4. Simptome bolesti možete otkloniti na dva načina, ili doprinoseći da pacijent bude još zdraviji, ili paradoksalno, još više bolestan. Objasnite ovaj paradoks.

POGLAVLJE III

PROFIL PACIJENTA 3.1. Hijerarhija simptoma 3.2. Sveukupnost simptoma i više od toga 3.3 i Uzimanje slučaja – Prvi intervju 3.3 ii Saveti o tome kako treba ispitivati pacijenta 3.3 iii Procenjivanje zabeleški o slučaju 3.4. Uvod u Repertorij Napomene 1. Definicije simptoma 2. kontrolna lista uzimanja slučaja kod hroničnih bolesti 3. kontrolna lista uzimanja slučaja kod akutnih bolesti 4. uzimanje slučaja kod beba, odojčadi i dece 5. uzimanje slučaja kod starih osoba 6. Kentova uporedna tabela organa i simptoma

3.1 HIJERARHIJA SIMPTOMA

Ovde ćemo sagledati relativnu važnost simptoma, takođe poznatu kao hijerarhija simptoma, jer njihova važnost određuje šta prvo treba lečiti. Sveukupnost simptoma daje nam preciznu sliku celokupne bolesti. Međutim, važnost simptoma, kao i njihova priroda mora biti procenjena, pošto nemaju svi simptomi istu važnost. Neki simptomi su rezultat dubljih, snažnijih i esencijalnijih uzroka u odnosu na druge. U poglavlju 1.6 opisali smo kako obrasci negativnog mišljenja stvaraju simptome i napomenuli da snažne emocije takođe dovode do promena na fizičkom nivou. Pri posmatranju simptoma mora se uzeti u obzir sledeće: 1. Lociranost u hijerarhiji organizma. Na primer, lezija na površini grudnog koša je manje ozbiljna od one na srcu. 2. Intenzitet i frekventnost simptoma kod pacijenta – koliko je izražen? 3. Stepen specifičnosti simptoma. Simptomi koji reflektuju jedinstvenost pojedinca nazivaju se karakterističnim simptomima. Oni su važni jer oni reflektuju unutrašnje stanje osobe. Ti simptomi se takođe nazivaju ključnim simptomima i oni mogu biti neobični, čudni, retki i specifični. Kvalitet simptoma je najvažniji, simptomi koji reflektuju jedinstvene potrebe i reakcije pojedinca su najdragoceniji.

4. Modaliteti su stvari koje modifikuju ili menjaju simptom čineći ga još specifičnijim:

Neosporna je istina, da se pored sveukupnosti simptoma, zajedno sa pratećim modalitetima, ništa ne može otkriti nikakvim sredstvima o bolestima u okviru kojih oni mogu da pokažu svoju potrebu za vrstom pomoći. (Org: § 18) Viljem Šekspir u ‘’Trgovcu iz Venecije’’ daje jasnu ideju o tome kako simptomi variraju među pojedincima: ‘’Ima nekih ljudi koji ne vole njišteće prase Nekih koji polude ako drže mačku I ostalih koji kad zasviraju gajde Ne mogu da kontrolišu svoj urin: Jer privrženost, gospodar strasti, upravlja prirodom Onoga koji nešto voli ili prezire.’’

3.2. SVEUKUPNOST SIMPTOMA I VIŠE OD TOGA Mi moramo da sagledamo šta je ono unutrašnje, uzrokujuće i dublje skriveno u našim pacijentima, ako želimo da pravilno rangiramo simptome i izlečimo unutrašnje stanje ili centralni poremećaj. Centralno stanje, koje kada je naručeno donosi bolest, kod pojedinca takođe se zove ‘esencija ličnosti’. Haneman tu esenciju naziva ‘sklonošću’ pacijenta. ….i u svim slučajevima bolesti mi smo pozvani da izlečimo,

naročito moramo obratiti pažnju na pacijentovu sklonost, zajedno sa sveukupnošću simptoma (Org: § 210)

Ovo se pokazalo dobrim do te mere da sklonost pacijenta uglavnom često određuje izbor homeopatskog leka, pošto je to presudno karakterističan simptom koji najmanje od svih može ostati skriven od lekara koji precizno posmatra slučaj. (Org: § 211) Najveća veština koju homeopata mora da usvoji je kako da pravilno uzme podatke o slučaju. Prvi homeopatski intervju je od vrhunske važnosti. Paragraf 1 Organona napominje da je ‘’lekarov jedini poziv da leči’’, da se ni na koji način ne vezuje za

pacijenta. Esencijalno je biti distanciran, a pri tome saosećajan i brižan. Kvaliteti dobrog intervjuiste su da je sposoban da zapaža i da sluša. Da biste mogli da postignete oba, vaš um mora biti potpuno smiren. Pogledajte paragraf §6 iz Organona koji je dat u poglavlju I. Na prvom intervjuu, kao i na podjednako važnim narednim intervjuima, morate biti sigurni da vi i pacijent govorite o istim stvarima. Da li se ‘‘vruć’’ odnosi na temperaturu ili na temperament, da li se ‘’trbuh’’ odnosi na stomak ili na abdomen ili na jetru, i da li se ‘’bol u leđima’’ odnosi na bubrege, mišiće ili kičmu? Ispitajte pacijenta do najsitnijih detalja. Da li se ‘’lek’’ odnosi na vaš homeopatski lek ili na alopatski kom je pacijent pribegao? Morate biti čvrsti i ispitivati do detalja šta je pacijent rekao da biste bili sigurni šta on pod tim podrazumeva. Prema prirodnoj hijerarhiji najvažniji simptomi su mentalni i emocionalni. Želim sada da vam predstavim svet fantazija, to je svet koji je irealan i arhetipski, svet umetnosti i mita, svet iluzija, snova i strahova. Ovi svetovi sadrže unutrašnje simptome koje će pacijent pokazati i opisati. Ovi dubinski simptomi će međutim biti posmatrani u domenu svakodnevice, zemaljskog i poznatog. Ti simptomi su tu da bi se sagledali i razumeli, oni nisu skriveni poput mračnih tajni nego su slobodno iskazani svakidašnjim jezikom i gestikulacijom što uočava detaljan posmatrač oslobođen predrasuda. Iluzija je osećaj ili misao koja nema potvrdu u realnim činjenicama. Verovatno svako ima iluzije, koje nisu očigledne, nego se manifestuju u vidu fiks ideja ili predrasuda. One predstavljaju izvor bolesti. Ova tema je bila razmatrana u poglavlju 1 i o njoj se ponovo govori u poglavlju 9.

3.3 (I) UZIMANJE SLUČAJA – PRVI INTERVJU

U toku intervjua, od esencijalne važnosti je sledeće: 1. Odgovarajuće okruženje koje je prijatno, privatno i prijateljsko. 2. Stav saosećajne distanciranosti; ako pacijent plače, na primer, napravite pauzu, dajte mu maramicu, malo sačekajte i pažljivo nastavite. Morate sa njim uspostaviti dobar kontakt. 3. Cilj uzimanja slučaja je da otkrijete šta je to što treba da lečite. Počnite postavljajući pitanje ‘’Kako ti mogu pomoći?’’ što je veoma pozitivno i otvoreno. Trebalo bi da imate neke preliminarne informacije koje možete dobiti iz upitnika koji je pacijent popunio pre nego što je stigao na kliniku. Kada vam je pacijent

detaljnije izneo na šta se žali pitajte ga, ‘’Postoji li još nešto?’’ – i nastavite da mu postavljate to isto pitanje sve dok vam ne kaže baš sve. 4. Nemojte žuriti, dajte pacijentu šansu da odgovori iz dubine duše. 5. Posmatrajte i procenite ono što ste zapazili. Retko postoji potreba da postavljate pitanja o svakom aspektu ljudskog stanja (vidite napomene na kraju ovog poglavlja). Ne morate postavljati pitanja koja su od važnosti samo za pacijenta od kog ste se distancirali (a) posmatrajte ga i (b) ustanovite koji su njegovi problemi i kako se on prema njima postavlja 6. Morate znati sledeću tajnu. Pacijent vam govori najvažnije stvari ne uviđajući često u tom trenutku kada ne odgovara direktno na vaše pitanje. Budite u pripravnosti za stvari koje otkrivaju esenciju njegovog slučaja. 7. Važno je da ispitate prirodu pravog uzroka problema ili simptoma koje pacijent želi da izleči. Da li akutno stanje momentalno nanosi bol i da li postoje neke druge smetnje? Kakav je intenzitet, trajanje, frekventnost glavnih simptoma? Kakvom lečenju je do sada bio podvrgnut? Koliko dugo se pacijent nalazi u tom stanju i da li je ono bilo istog intenziteta kakvog je sada? Odgovor na ova pitanja će uticati na prirodu vašeg intervjua u svim njegovim aspektima. Vaš pristup, dijagnoza, analiza, sposobnost i prognoza. 8. Kada ste zabeležili sve detalje trenutnih problema, onda utvrdite koji je pacijentov najviše rangirani simptom; mentalni i emotivni. Pacijentovo držanje, gestovi, stav i način predstavljanja problema bi trebalo da vam budu vodič koji ukazuje na tip ličnosti i samim tim na najvažnije područje koje bi vaš intervju trebalo da istraži. 9. Neophodno je da istražite i određena dodatna važna područja ‐ emocionalno reagovanje – da li je pacijent otvoren ili zatvoren? ‐ postojanje upozoravajućih strahova, ostalih strahova ili fobija ‐ reagovanje na lični gubitak i sposobnost da pati ‐ sposobnost da plače ‐ stepen urednosti ili neurednosti ‐ prisustvo jakih emocija – i na koji način ih on iskazuje ‐ kvalitet mentalnih sposobnosti ‐ snovi ‐ da li je pacijent poverljiv ili sumnjičav? ‐ koliko lako pacijent daje i prima? ‐ priroda njegovo temperamenta. Da li je brz, spor ili lako zaboravlja? ‐ Da li je zlovoljan, zavidan, da li oprašta ili ne? ‐ Da li je užurban, nagao ili brižljiv? 10. Opšte fizičke karakteristike, koje su izražene u: 39

‐ ‐ ‐ ‐ ‐

temperaturi, vremenskim uslovima, načinu pokrivanja i znojenju spavanju i efektima spavanja. Dobrim i lošim periodima dana. apetitu, ukusu, probavi. Funkciji creva i bešike efektima pokreta, pritiskanja i dodira menstrualnom ciklusu u svim njegovim aspektima, iskazivanju seksualne želje, ranije korišćenim i sadašnjim kontraceptivnim sredstvima, iskustvu sa rađanjem dece

11. Potražite logičan, linearan obrazac; prvo nastaju dublji uzroci a zatim stresni faktori, i nakon toga se bolest pojavljuje. U toku intervjua konstruišite hronološku vremensku liniju svega što se pacijentu desilo od nastanka do sadašnjeg trenutka. Ova vremenska linija događaja u toku života mora početi od nasleđenog; pažljivo proučite medicinsku istoriju porodice uključujući što je više generacija moguće. Često ćete morati da istražujete. Samo nekoliko pacijenata uspeva da sakrije sklonost ka nekim bolestima koje su nasledili. Važna je pacijentova lična istorija bolesti i njena priroda. 12. Od najveće važnosti je pacijentovo iskustvo u detinjstvu i celokupna priroda pacijenta. Pitajte ga za najranija sećanja iz detinjstva, to će pokazati da li je imao srećno detinjstvo ili ne. 13. Ustanovite da li je pacijent preživeo neka velika razočarenja, strahove, šokove, itd, kao i da li postoje neke psihičke traume. Važno je detaljno znati pacijentovu reakciju u trenutku kada su se desile sve te stvari. Različiti ljudi na istu traumu različito reaguju. Morate znati činjenice o svakom slučaju. 14. Koji je pacijentov hobi u slobodno vreme i koji su njegovi tipični stavovi i reakcije?

3.3. (II) SAVETI O TOME KAKO TREBA ISPITIVATI PACIJENTA Da biste dobili ove informacije morate postavljati pitanja i posmatrati pacijentovu reakciju, prilikom čega morate imati ne umu sledeće: 1. Postavljajte samo opšta, otvorena pitanja, na primer, nemojte pitati ‘’Jesi li ljubomoran?’’, nego ‘’Koja je najjača emocija koju najčešće osećaš?’’. 2. Tražite da navede specifične primere, tipa ‘’Kad si poslednji put plakao?’’, ‘’Kad si poslednji put pobesneo?’’, itd. Homeopatski lek mora biti zasnovan na činjenicama i mora biti naučan. 3. Morate svakom simptomu ući u trag sve do samog njegovog porekla. Ako vam je rečeno da je pacijentu teško da toleriše kritiku, morate ga pitati ‘’Zašto?’’.

4. Ne smete prihvatiti bilo kakav kvalitativni odgovor na osnovu samo jedne vrednosti. Na primer, ‘’Da li si žedan?’’ je direktno pitanje od male važnosti. ‘’Da’’ može značiti bilo šta. Mi želimo da znamo: ‐ Da li pacijent oseća da su mu suva usta; na kom delu i u kojoj meri? ‐ Koliko često pacijent pije piće? ‐ Kolika je šoljica iz koje pije? ‐ Koliko ispije iz svake šoljice? ‐ Na koji način pije, tj. brzo ili gutljaj po gutljaj? Moramo imati činjenice. Ako pitate, ‘’Koliko često imate odnose?’’ i pacijent odgovori ‘’Normalno’’, šta to zapravo znači? Za nekog je normalno da ima polni odnos jednom mesečno, a za drugog tri puta dnevno. Ako se dete naljutilo, otkrijte u kojoj meri i zbog čega. Imajte na umu da roditelji često potcenjuju loše strane, a preteruju o dobrim što se tiče ponašanja njihovog deteta. Istražite sve oblasti sve dok ne prikupite sve činjenice i glavne uzroke. Može biti korisno kvantifikovati kvalitete stavljajući ih na skalu od 1‐10 ili iskazivati ih u procentima. Ovo će postati punoznačno kada dođe do promena u toku određenog vremenskog perioda. Na primer, jačina bola može da poraste za 30% mesečno.

3.3 (III) PROCENJIVANJE

Kada ste dobili sve informacije od pacijenta trebalo bi da se pojavi jasan obrazac slike leka. Pogledajte da li ima bilo kakvih, čak i minornijih, kontradiktornosti u pogledu informacija. Bilo kakva kontradiktornost znači da niste u potpunosti kompletirali sliku simptoma, niste otkrili prave simptome ili motive koji govore o pacijentovom ponašanju. Na primer, možda ste primetili da je pacijent zatvoren u pogledu emocija, pa ipak uživa kad mu se pruža uteha i saosećanje. Zatvoreni pacijenti obično više vole da su sami u trenutku kad su tužni ili očajni, neophodno je da ih detaljnije pitate o simptomima na tom području da biste isključili očiglednu kontradiktornost i pronašli kompletnu sliku simptoma. Kakva je prava slika? Neophodno je da zaokružite svaki simptom u pogledu modaliteta, uzroka, pratećih pojava i zatim da otkrijete njegovo poreklo, u njegovom poreklu pronaći ćete njegovu esenciju. U napomenama na kraju ovog poglavlja, naći ćete iscrpnu listu pitanja koja treba da postavite prilikom uzimanja slučaja. Ta lista predstavlja marljiv zadatak za koji je potrebno vreme i savetuje vam se da je koristite i da prođete kroz nju (ili neku sličnu) kada prvi put počnete sa praksom uzimanja slučaja u svojoj porodici i kod prijatelja. Napravite kraću kontrolnu listu koji ćete imati kod sebe u toku intervjua.

U početku će biti teško pronaći grančicu u gustoj šumi. Međutim, zapamtite najvažnije principe i tražite najveće simptome, kao i esencijalne blokade u pogledu kreativnosti pacijenta, i ustanovite šta je ‘primenjljivo’ na svaki individualni slučaj. Što budete postajali veštiji na tim poljima, uzimanje slučaja će postajati sve brže i efikasnije. Ovo individualno ispitivanje slučaja…u kom lekar ima na

umu samo ono što je primenljivo na svaki individualni slučaj, zahteva od lekara ništa drugo do oslobođenosti od predrasuda i zdrav razum, posvećivanje pažnje prilikom posmatranja i doslednost u toku ulaženja u trag slici bolesti. (Org: § 83)

3.4 UVOD U REPERTORIJSKI RAD Reč repertorij potiče od latinske reči ‘repertos’ što znači pronaći. Pogledajte ‘’Kentov Repertorij na Materija Mediku’’. Videćete zbunjujuće mnoštvo simptoma, nazvanih rubrike, sa lekovima koji su izlistani u tim rubrikama. Ako repertorij koristite nepravilno možete se zbuniti ili pogrešno usmeriti lečenje. Ima nekoliko grešaka koje novajlija pravi prilikom korišćenja repertorija, tj. on konsultuje repertorij: 1. Pre nego što je pronašao sve simptome. 2. Pre nego što je rangirao sve simptome i ustanovio hijerarhiju dubine simptoma. 3. Pre nego što je proučio hronologiju simptoma i događaja u životu pacijenta i procenio ih u odnosu na rangiranost po važnosti. 4. Pre nego što je zaokružio svaki simptom da bi otkrio njegovu pravu esenciju, ili uzrok pa samim tim i pravu rubriku koju treba da koristi u repertoriju. Repertorizacija pogrešnih simptoma će ukazati na naizgled pravi, ali efektivno pogrešan lek i to će biti naročito očigledno ako je prikazano na monitoru računara. Ponekad se patološki dijagnostički simptomi nalaze u vidu podnaslova u oblasti koja je zahvaćena, npr. Pleuritis se nalazi pod ‘’Grudni koš, upala, pluća’’; ili upala slepog creva pod ‘’Abdomen, upala, slepo crevo’’, itd. Objektivni simptomi su razbacani po čitavom Repertoriju i obično se nalaze u okviru malih rubrika kao što su ‘pokreti’ ili ‘nesamostalnost’ izlistani pod ‘Um’, ‘crvena usta’ izlistani pod ‘Lice, gubljenje bole, usne’, itd.

Ne postoje oblasti koje se odnose na cirkulatorni, žlezdani ili nervni sistem, ali delovi ovih simptoma mogu se naći razbacani po Repertoriju pod odgovarajućim anatomskim naslovima. Mnogi nervni simptomi pojavljuju se pod ‘Generalnim osobinama’ poput analgezije (bezbolnost, ne osećanje bola), kolere, konvulzija, paralize, drhtavice, itd. Trzanje delova tela pojavljuje se pod oblašću koja se bavi delovima tela. Bol koji je u potpunosti zahvatio osobu nalazi se pod ‘generalnim karakteristikama’. Tamo gde bol uključuje određene delove, treba pogledati pod tim delom tela. VARIJABILNOST U ISPISIVANJU LEKOVA I PODVLAČENJE Kentov Repertorij koristi sistem ispisivanja tipova lekova boldovanim, italik i običnim slovima. U vašim ličnim beleškama; simptomi podvučeni triput, dvaput i jedanput neće davati istu informaciju. Kada je simptom ili učestao ili intenzivan on se podvlači dvaput, kada je i učestao i intenzivan podvlači se triput, ako je frekventan, intenzivan i neuobičajen podvlači se četiri puta. Osim ako nije drugačije naznačeno, zapis u rubrici znači da se pacijentovo stanje pogoršalo, npr. pogledajte pod ‘Generalne karakteristike’ na str. 1349,’’vrućina i hladnoća’’ znače da su se kod pacijenta pogoršala oba. Oblast o umu pokriva i mentalne i emotivne simptome. ‘Generalne karakteristike’ uključuju mnoge opise patoloških bolesti, kao i uzroke, poput povreda. U oblasti ‘Stomak’, pronaći ćete želje i averzije prema hrani i piću, ali kad se osećaj prema hrani i piću pogorša, ovo ćete pronaći u generalnim karakteristikama pod ‘Hrana’. Međutim, neki savremeni repertoriji stavljaju sve aspekte hrane i pića zajedno pod ‘generalne karakteristike’. Za svaki simptom moramo da znamo: Kakav je osećaj? Senzacija. Gde se nalazi? Lokacija. Da li se kreće u nekom pravcu? Ekstenzija. Šta utiče na njega ili ga menja i na koji način? Modalitet. Šta ga je uzrokovalo? Ako je poznato, to može biti očigledno ili suptilno, fizičko, emotivno ili intelektualno. Uzročnik. Šta se istovremeno događa u ostalim delovima tela pacijenta? Prateće pojave. Prateći poremećaji često reflektuju individualnu ekspresiju bolesti i mogu biti karakteristični, ili neobični, retki i čudni. Ovi kvaliteti simptoma sumirani su u Dijagramu 7. Str. 42 Ovakav pristup simptomima je koristan prilikom detektovanja svih neobičnih, upadljivih, retkih ili čudnih simptoma na fizičkom nivou. Pa ipak je još uvek

neophodno proceniti koliko je jak simptom u odnosu na prirodnu hijerarhiju i koliko ozbiljna ograničenja on nameće pacijentu. Nemojte dozvoliti da vas ova koncentracija fizičkih simptoma sadržana u dijagramu distancira od samog pacijenta i celokupne prirodne hijerarhije. NAPOMENA I DEFINICIJE SIMPTOMA Znak ‘>’ znači bolje od, ili poboljšan od strane, a znak ‘<’ znači gore od, ili pogoršan od strane. Mnogi simptomi koji se javljaju kod pacijenta ne mogu se objasniti ni modernim patologijama, ali to ne znači da oni nemaju nikakvu važnost za nas i zaista će neki od njih, baš iz tog razloga, biti važni simptomi za prepisivanje leka. Razmotrimo sada neke neobične, možda neobjašnjive simptome; osip na koži koji je simetričan na obe strane – Arn ima osećaj kao da nema glavu – Asar zubi su predugački – Ant c katarhna groznica > kupanje u hladnoj vodi – Calc sulph nema osećaja žeđi mada su usta suva – Nux Mosch bol < najnežniji dodir, > snažan pritisak – Casp, Chin, Plb. prilikom čitanja, slova skaču gore ili dole – Cic. Cocc. apetit za nesvarljive stvari – Alum. Cic, Psor. reumatski bolovi < u čistoj vodi – Caust kaže da je dobro kad je jako bolestan – Arn bol u donjem delu abdomena koji se naglo premešta sa strane na stranu – Act rac. bol počinje sa izlaskom sunca < u podne, > na zalasku sunca ‐ Kalmia čini mu se kao da je srce okačeno o kanap – Kali carb ima menstruaciju samo kad leži – Kreos SIMPTOM je dokaz o promenjenom stanju u odnosu na stanje zdravlja. To je spoljašnja manifestacija unutrašnje poremećene dinamične vitalne sile. SUBJEKTIVNI SIMPTOMI su oni simptomi koje može da oseti jedino pacijent. Oni očigledno moraju biti na senzornom, emotivnom i mentalnom području i zato su veoma važni za homeopatske svrhe. To su simptomi koje pacijent mora da iznese lekaru, zato se ovde naglašava pravilno ‘’uzimanje slučaja’’. Pacijent ih oseća u vidu izmenjenih ili neprijatnih senzacija ili funkcija. Izmenjene senzacije ‐ pečenje u stomaku, glavobolja (kao da puca glava), umrtvljenost, težina, vrućina, bolovi bilo koje vrste. Izmenjene funkcije – gubitak apetita, nesanica, zatvor/dijareja, gluvoća, paraliza, itd. Ovo su takođe ‘’subjektivni’’ dokazi bolesti. OBJEKTIVNI SIMPTOMI (znaci) ‘’ekspresija bolesti u vidu senzacija i funkcija na onom delu organizma koji je izložen čulima lekara i osoba koje se pored pacijenta 44

nalaze’’, ovo uključuje fiziološke uočljivosti. Npr. žuta beonjača je znak žutice, bledo lice je znak anemije, itd. LABORATORIJSKI SIMPTOMI su hemijsko ispitivanje delova tela pacijenta da bi se potvrdila dijagnoza bolesti, npr. u urinu, mogu se testirati bilirubini, ketoni, glukoza, krv, proteini, ph, gnoj, itd. od kojih svaki potvrđuje dijagnozu i pravi diferencijaciju između lekova u patologiji. PREZENTOVANI SIMPTOMI su simptomi koje pacijent iznosi lekaru u pogledu njegove bolesti, i saopštava ih svojim rečima. ZAJEDNIČKI SIMPTOMI su oni koji se pojavljuju gotovo u svakom dokazivanju leka i bolesti, imaju opštu prirodu i obično nisu važni za odabiranje leka osim ako nisu ekstremni, npr. groznica, povraćanje, slabost, zamor, gubitak apetita, itd. KARAKTERISTIČNI SIMPTOMI su oni simptomi koji nisu zajednički za sve, koji su čudni, neobični, upadljivi, neočekivani. Ti simptomi se obično ne mogu objasniti na osnovu patologije i oni karakterišu pojedinca i u velikoj meri pomažu u diferenciranju i odabiranju lekova. PATAGNOMSKI SIMPTOMI su simptomi, znaci i laboratorijski simptomi koji su iskombinovani u dijagnozama određenih bolesti, oni vam govore ime bolesti. PATOGENETSKI SIMPTOMI su simptomi koji se pripisuju klasičnoj patologiji u smislu da oni pripadaju ‘’uzroku’’ ili ‘’poreklu’’ bolesti. U homeopatiji, to znači nedavnu, ili davnu promenu, ili događaj, koji doprinosi trenutnom stanju ili ‘’nikada se od tada nisam dobro osećao’’. PRATEĆI SIMPTOMI su simptomi koji paralelno postoje kod pacijenta, ali se čini da nisu povezani sa glavnim problemom na koji se pacijent žali. Oni potpadaju pod grupu poznatu kao neobični, retki i čudni simptomi, koji su važni, npr.: često mokrenje za vreme glavobolje – Vib; mučnina u toku krvarenja – Ip; povraćanje bez mučnine – Apoc. MODALITETI menjaju simptome, bilo da ih pojačavaju ili smanjuju. Oni sami po sebi nisu simptomi mada doprinose važnosti simptoma u slučajevima gde je modalitet čudan. Modaliteti mogu da zahvate celokupnu osobu i da budu ‘’generalne karakteristike’’ ili samo deo osobe i da budu ‘’osobenosti’’ pojedinca. Jaki modaliteti mogu da podignu ’’određeni’’ simptom na viši nivo ‘’generalnog’’ simptoma.

Na primer modalitet ‘umivanje uzrokuje krvarenje iz nosa’ ukazuje na lek Arnica, modalitet umivanja je važan i pokazao se isceliteljskim kod vaginalnog krvarenja i moždanog krvarenja nastalog usled pranja vodom. (1) DISKRIMINATIVNI SIMPTOMI su visoko rangirani u odabiranju najsličnijeg leka. To su kvalifikovani simptomi ili kompletni simptomi koji sadrže sve esencijalne elemente, tj. senzaciju, lokaciju i ekstenziju, modalitet i prateće pojave. ELIMINACIONI SIMPTOMI imaju najviši rang u izboru leka i uključuju patogenetske, ključne (ili karakteristične) i generalne (opšte) simptome. Važni simptomi koji ako su jasno naznačeni ili ekstremni mogu da eliminišu sve lekove koji nemaju generalne karkateristike, tj. 1. < vrućina ili < hladnoća ili < vrućina i hladnoća 2. < vlažno vreme, < suvo vreme 3. doba dana, ako je izraženo i jasno.

PRIRODNA HIJERARHIJA SIMPTOMA Simptomi su prema njihovoj važnosti rangirani kao što sledi: 1. Opšti simptomi su ili (a) Mentalne opšte karakteristike (opšte poznate kao ‘Mentalno’), tj. temperament, emotivna priroda, volja, intelekt, memorija. i) Poremećaj memorije. Prekomerna aktivnost, odsutnost, slabost, diskontinuitet misli, korišćenje pogrešnih fraza, teškoće u pronalaženju pravih reči ili fraza, moć koncentracije, nesposobnost za rad. ii) Poremećaj u razumevanju ili intelektu. Iluzije, deluzije, halucinacije, simptomi koji se javljaju u delirijumu, snovi koji se stalno ponavljaju. Gubitak osećaja za proporciju (veličinu), osećaj da ga neko proganja, deluzija o raskoši (refleks impotencije i odnosi se na poremećaje stvaranja /generativne poremećaje), itd. iii) Poremećaj volje. Očuvanje života, tj. samoubistvo, mržnja, ubistvo, ili nasilje, itd. Fobije – ljubavi, mržnje, strahovi, itd. Socijalni instinkt – privrženost, naklonost porodici, društvu, saosećanje, itd., tj. poremećaj aktivne strane mentalnih sposobnosti – ‘’ja pokazujem’’. iv) Karakter / individualnost. Istaknute crte karkatera ili promene u kakarteru naročito kad one prate ono na šta se pacijent žali, npr. precizni nagli ljudi, nestrpljivi, gurmani, često vredni po prirodi i mišićavog izgleda – Nux vom.

Žene koje su promenjljivog karaktera, previše se troše zbog drugih i zbog plemenitih ciljeva i to ih vodi u bolest; emotivno veoma osećajne i imaju rastući osećaj odgovornosti – Ignatia Sujetni, egocentrični ljudi, ljubomorni, galamdžije, probirljivi u pogledu odevanja, hrane i društva i osetljivi na nered – Ars alb

(b) Fizičke generalne karkateristike (opštepoznate pod nazivom ‘Generalije’) tj. svi fizički simptomi koji se odnose na telo kao celinu i uključuju korišćenje lične zamenice ‘’Ja’’, npr. ja sam slab, ja volim so, ja imam temperaturu, itd. One takođe uključuju i modalitete. Boja, gustina i miris sekreta reflektuju stanje krvi, a krv odslikava stanje volje. Kod svih generalnih simptoma koristi se zamenica ‘Ja’ i oni se odnose na celokupnu osobu na vitalnom, emotivnom i mentalnom nivou. 2. Određeni simptomi – ‘moji’ simptomi. Određeni simptomi odnose se na organe i delove tela, tj. boli me moja ruka, na mojoj koži se pojavio osip, moje noge su hladne, boli me moja glava, itd. (a) najniže su rangirani simptomi koji nemaju posebno izražen modalitet (b) zatim slede određeni simptomi koji imaju naznačen modalitet (c) najviše su rangirani određeni simptomi koji su retki i neobični poput upale bez bolova, svrab bez osipa, itd. 3. Patološke promene u generalnim karkteristikama kao što su edem, anemija, atrofija, zakrečenje krvnih sudova, vodena bolest, iznurenost, nesvestica, itd. 4. Generalne senzacije kao što su pečenje, lupanje, bockanje, pucketanje, pulsiranje, stagniranje, itd., uz osećaj rasta i smanjenja intenziteta. NAPOMENA II KONTROLNA LISTA UZIMANJA SLUČAJA ZA HRONIČNE

BOLESTI SVAKODNEVNE NAVIKE ‐ dnevna rutina uključujući spavanje, umivanje i tuširanje, vežbanje, dnevno unošenje hrane i pića, itd. pušenje, pijenje čaja, kafe, uzimanje droga, konzumiranje alokohola? LIČNO ‐ pitajte za način rođenja – tj. normalno, prvo izlaze noge, prevremeno, cezarski rez ‐ pitajte da li je dojen i koliko dugo ‐ vakcinacija – vrsta, kvantitet, redosled i reakcija na nju

‐ ‐ ‐ ‐

na šta se žalio u detinjstvu – male boginje, velike boginje, zauške, magareći kašalj, groznica, impetigo; ili bilo koja druga bolest, redosled i stepen intenziteta i da li je bilo ikakvih propratnih pojava pitajte da li su mu se događale bilo kakve nesreće i da li ima posledica pitajte da li je bilo operacija ili šokova za koje mu je trebalo neko vreme da ih prevaziđe takođe da li je imao epilepsiju, probleme sa kožom, čireve, mononukleozu, polensku groznicu, astmu

Pitajte pacijenta da li njegova sadašnja bolest datira od nekih njegovih prethodnih bolesti, vakcinacije, nesreće, itd. PORODICA Pronađite glavni najverovatniji nasledni faktor u porodičnom stablu. Naročito razmotrite mogućnost TB‐a i raka. Sagledajte – opšti izgled – godine, građa, boja, držanje (na koji način stoji i sedi), maniri (nemiran, snužden, veseo, itd), odelo, položaj i boja očiju, kose, lica (boja, ekspresija, itd.), glas (kvalitet, produkcija, vokabular), miris tela, genralna konstitucija. Posmatrajte i uočite – na koji način funkcioniše pacijentov um; kako pacijent reaguje na lekara; na svet uopšte. Stav prema životu. Među najvažnijim informacijama su one koje zapaža lekar, a pacijent ih ne odaje lako. Dobijanje ovih informacija postaje lakše poznavanjem Materija Medike, ljudi i prakse. Interesantna je vežba da sedite u javnosti i da pokušavate da odredite lekove.

FIZIČKE OSOBINE KOJE PRATE KENTOV REPERTORIJ

Vrtoglavica – zapazite modalitete, itd., na koji način je počela i kako se dalje manifestovala. Ako se čini da se soba okreće, da li je to samo u glavi a soba se zapravo ne pomera. Sklonos ka padanju i na koji način? Ima li problema sa ušima i da li su to propratne pojave, ima li bolova, itd. Mučnina. Upotreba alkohola često izaziva < ili ublažava vrtoglavicu, takođe gubitak sna.

Glavobolja – lokacija i ekstenzija, senzacija (vrste bolova), modaliteti Uši i sluh – i reakcija na buku (ako postoji gluvoća, otkrijte da li < odluta pažnja). Katarh – boja, modaliteti, istorijat, itd. Usta i ukus, uključujući desni (krvarenje, otečenost, bol, itd.), zubi, jezik, čirevi, itd. Grlo – promuklost, ili čirevi, ili teškoće pri gutanju, bolovi, stezanje ili osećaj grudve u grlu, itd. Digestivni sistem – mučnina, povraćanje, podrigivanje, nadutost u želucu, konstipacija i dijareja. Da li je stolica meka, u vidu grumenja, čvrsta, suva. Da li ima vetrova, krvi, sluzi ili bilo kakvih drugih bolova ili senzacija. Apetit – važnije je zapaziti šta voli da jede više nego šta misli da bi trebao da jede. Mnogi ljudi su hiroviti u pogledu hrane. ‐ Kako se oseća pre, u toku i nakon jela. ‐ Kakve su posledice gladovanja ili propuštanja obroka. Kad se javlja glad – noću? ‐ Kada je gladan i glad nestane nakon samo par zalogaja, da li kasnije ima problema i da li se ti problemi odmah javljaju ili nekoliko sati kasnije. ‐ Kakva mu hrana ne prija – kisela, masna, jaja, meso, prasetina, hleb, puter, povrće, luk (dinstani), kupus, voće, vino, pivo, kafa, čaj, mleko, sirće, alkoholna pića. ‐ Prema kojoj hrani imaju izraženu potrebu i prema kojoj vrsti pića‐ Koliko soli koristi (ako je dodaje pre nego što proba hranu), takođe bibera, senfa, krastavaca, kečapa. ‐ Koliko šećera stavlja – u čaj, pudinge, itd. ‐ Koliko čokolade i slatkiša jede dnevno, saznajte da li ima potrebu za bilo kakvom hranom nakon toga < (tj. da li reaguje loše na nešto što voli). Abdomen – proverite da li ima bolova, osetljivosti, itd., u jetri, slezini, bubrezima, crevima, debelom crevu, itd. Rektum – proverite da li ima hemoroide, flisovanja, krvarenja, svraba, curkanja, bolova, itd. Uriniranje – da li ima tegoba, bolova, nelagodnosti, proverite kakva je frekventnost i period javljanja potrebe, da li je izbačeni urin zatamnjen, vreo, kakve su generalne promene u njegovoj prirodi, uključujući i miris. Iskazivanje seksualne želje Ovo se odnosi na celokupnu osobu i zahteva posebnu pažnju, iskazivanje seksualne želje povezano je sa našim emotivnim bićem i snažno utiče na zdravlje. 49

Neke homeopate istražuju seksualne simptome kroz strah od sramote ili antagonistički stav pacijenta, gde pacijent ne izlazi u susret svojim dubljim potrebama. Olakšice ili teškoće koje studenti i lekari imaju prilikom ispitivanja i razumevannja relativne važnosti pacijentovih seksulanih potreba reflektuju lekarovu ličnu slobodu ili ograničenost u pogledu te oblasti. Neke teškoće koje homeopate imaju u pogledu razmatranja seksualne želje potiču od zabune o tome šta je patološko, a šta je normalno ili zdravo. Mi nastojimo da damo izražaj ‘višoj svrsi’ našeg ‘nesputanog razumom obdarenog uma’. Na koji način onda seks doprinosi našoj višoj svrsi? Ekspresija seksualne potrebe ima mnogo kanala. Ja verujem da bolest uzrokuju konfuzija, krivica i ostala negativna osećanja koja kreira naše emotivno biće usled neuspeha da budemo iskreni o svojim seksualnim potrebama i zabune o tome kakav bi seks trebao biti. Generalni stav prema seksu Da li je pacijent hiper ili hipo aktivan; da li ima osećaj da mu seks nedostaje, da li je perverzan. Takođe proverite da li su postojale bilo kakve operacije ili lečenje, (naročito hormoni); proverite da li je rađena histerektomija; da li su operisani mokraćni kanali; ili da li je bilo problema u menopauzi. Takođe je neophodno ispitati fizičku stranu seksualne funkcije: ‐ da li je bilo kožnih oboljenja genitalija ‐ da li je bilo ikakvih sekreta ili disfunkcija ‐ da li postoji istorijat veneričnih infekcija ‐ vrsta kontracepcije koja je korišćena Istorijat menstruacije ‐ godine kad se pojavila (12‐14 je normalno), da li je bila teška ‐ frekventnost, regularnost ‐ ako je bolna, priroda bola, modaliteti, itd. naročito ako < toplo ili hladno i da li > topla voda ‐ trajanje, obilatost, boja, miris, ugrušci ‐ kad je najjača i najslabija ‐ kako se oseća pre, u toku i posle menstruacije ‐ ima li bilo kakvog drugog sekreta u bilo kom periodu – karakteristike, tj. boja, miris, gustina, modaliteti, da li iritira ili ostavlja fleke na vešu ‐ ako uzima kontraceptivne pilule, koliko dugo, kakav je efekat Disanje i kašalj ‐ otežano disanje; vlažno ili suvo; škrgutanje i da li < kad se penje uz stepenice; da li < kad je vrućina / suvo ili hladno / vlažno ili neka druga promena vremena; kašalj da li < kad je vreo vazduh, hladan vazduh, vruće‐hladno‐vruće, ili bilo kakva druga promena vremena. Priroda kašlja, priroda sekreta, ako ga ima; 50

intervali; da li utiče na bilo koji drugi deo tela, na koji, na koji način. Šta izaziva kašalj – npr. jedenje, pijenje, smejanje. Grudni koš, pluća i srce – grudni koš – opisati bol – pečenje, probadanje, udaranje, itd. da li < prilikom disanja (udisanje i/ili izdisanje) Pluća – otkrijte koje je područje zahvaćeno Srce – detaljno ispitajte (proširene vene, prolapsa i hernija i sve što je povezano sa problemima sa srcem). Zapazite da li ima palpitacija, angine, tahikardije, bolova duž leve / desne ruke: da li ostaje bez daha, od vežbanja, penjanja uz stepenice. Uočite da li oseća bol u levoj ruci prilikom merenja krvnog pritiska ili pulsa; ako je to slučaj, problemi sa srcem su neizbežni. Puls – uočite njegovu prirodu. Krvni pritisak – merite ga redovno da biste ustanovili koliki je prosečan. Vrat – (problemi na gornjem delu kičme / korenu lobanje ‐ treba ih razmatrati u okviru glave). Ekstremiteti – najveća oblast u Repertoriju i uključuje cirkulaciju, hladne šake ili stopala; promene boje, pocrvenelost usled vrućine ili pomodrelost usled hladnoće; kakve su ruke i noge u toku spavanja. Nervni sistem se nalazi u zaraženim delovima i uključuje gubitak snage ili paralizovanje; drhtavicu ili grčeve sa bolovima i modalitetima; ukočenost ili preosetljivost; Koža – da li ima bilo kakvog osipa – nastojte da dobijete potpun opis, npr. ljuspava koža, pegava, sa mrljama, da li samo jedna mrlja ili su grupisane, itd., kakvi su sekreti – vodnjikavi, lepljivi, gnojni, masnjikavi, itd.; periodičnost, doba godine, situacija u životu – tj. u toku ispita, sastanaka, itd. ili da li < od previše šminke ili frustracija, ili od ne pranja. Takođe i lokacija. Zapazite da li ima čireva, da li svrbi < na toploti ili hladnoći ili kad je otkrivena bez obzira na toplotu ili hladnoću, < češanje ili > češanje ili voda, itd. Spavanje i snovi ‐ Otkrijte da li spava u nekom određenom položaju ‐ tj. na stomaku, zgrčen tako da kolena dodiruju grudni koš, ili široko raširenih nogu, ili na jednoj strani, na kojoj, itd. ‐ Na koliko jastuka (tj. da li glavu drži visoko). ‐ Da li priča u snu, da li se smeje, škrguće zubima, hoda. ‐ Kad obično ide na spavanje – da li lako odlazi na spavanje, kad se budi, da li lako nastavlja da spava, šta ga uznemirava, ako se probudi noću da li ustaje iz kreveta; ako ne ustaje, šta radi 51

‐

Da li ne može da zaspi – zato što mu je mozak preopterećen raznim idejama, tj. previše aktivan, ili zato što razmišlja o nečemu određenom, jednoj ideji, npr. bes, strah, griža savesti. Da li sanja – saznajte da li je to povezano sa varenjem; da li ima utisak kao da mu neko ili nešto preti (sepsa / zatrovanost) ili da ga neko proganja (zabeležite san); da li sanja isti san koji se stalno ponavlja.

Hladan znoj usled groznice Uočite sledeće– hladno mu je kad se znoji; suv kad je vrućina; ne znoji se; ili se znoji > ? Ustanovite ekstenziju znojenja i da li ima ikakvih abnormalnosti; ako je znojenje poremećeno – proverite stanje ostalih sekreta. Da li je žedan kad mu je hladno, da li je žedan kad se znoji, kad mu je vrućina, itd. Generalne karakteristike i modaliteti ‐ Godišnja doba ‐ da li pati od polenske groznice itd, saznajte u kojim godišnjim dobima, da li u nekom određenom dobu godine. ‐ Vremenski uslovi – kakve vremenske uslove najviše ne voli, tj. hladno, vlažno, ili suvo, ili maglu, ili sneg ili sunce, itd. ‐ Kako se oseća kad se vreme menja? ‐ Da li < pre, za vreme ili nakon oluje. (Ako < grmljavina i pre nje, to su obično napeti ljudi; Ako < za vreme, pogledajte druge oblike nervoze, strahove; ako < posle, mora dati oduška svojoj životnoj sili koja je verovatno sputana.) ‐ Kako reaguje na vetar – da li na severni, južni, istočni, zapadni ili na vetar uopšte. ‐ U kakvim klimatskim uslovima bi voleo da živi? ‐ Temperatura – saznajte kakav je njegov generalni stav prema toploti – toploti kreveta, sobe, vatre, saznajte kako reaguje na promaju; promenu temperature, ekstremne temperature. ‐ Kako se zimi oblači? Da li noću drži otvoren prozor. ‐ Kako na njega utiče kupanje u moru? Kako reaguje na kupanje u toploj ili hladnoj vodi? ‐ Položaji i pokreti – saznajte koji položaj najviše voli i u kom položaju je najopušteniji; npr. da li > nagnut unapred, istegnut unazad, stoji, leži ili čuči da li se pomera ali < kad stoji ‐ Da li bol < ili > kreće se neprekidno. Da li < savijanje, nakon određenog perioda kretanja, kad se ponovo odmara. ‐ Kako reaguje nakon određenog perioda stajanja ili klečanja. ‐ Pritisak ili dodir, koja vrsta pritiska ili dodira utiče na njega? Lokalitet / Strana tela – saznajte da li su problemi ili bolovi ograničeni samo na jednu stranu tela ili lokalno; da li menjaju strane i koliko često? Da li su dijagonalni ili se kreću nagore ili nadole, itd.

Vreme – saznajte da li dolazi do poboljšanja ili pogoršanja u pogledu problema u bilo koje određeno vreme ili u bilo kom određenom periodu, npr. < 3.00 ujutru ili 16.00 – 20.00 posle podne < nakon buđenja ili < predveče < noću ili > noću, > 3.00 ujutru ili > posle spavanja, itd. Generalne karakteristike – kako reaguje na visinu, kako se oseća na moru i na planini, kad mu se čini da će se onesvestiti, kako reaguje na stegnut okovratnik, kaiš ili usku odeću, itd. Senzacije – da li ima bilo kakve neuobičajene osećaje ‐ oseća kao da – npr. ima knedlu u grlu (koja može, a ne mora biti ‘stvarna’ ako je stvarna to je dobar indikator, što je neuobičajnije to je bolje. npr. crvi ili tumor ili samo ima takav osećaj.

MENTALNO I EMOTIVNO

Kod ekstrovertnih pacijenata koji slobodno pričaju o sebi, ova oblast možda nije naročito neophodna, ona je neophodna kod pacijenata koji su introvertni i koji teško iskazuju svoje emocije ili unutrašnja osećanja. Uvek tražite istaknute, neobične ili nedavno promenjene simptome pošto su neki mentalni simptomi obično prisutni. ‐ Kakvi ste po prirodi? Odgovor na ovo pitanje obično daje esencijalne informacije. ‐ Kada se u toku dana osećate tužnim, ili depresivnim ili pesimističnim? Zatim pitajte da li se tuga ikad pretvara u očaj / potištenost? ‐ Kako brige utiču na vas? Imate li nekih određenih briga u ovom momentu? ‐ U kojoj prilici biste zaplakali? ‐ Kako tolerišete pružanje utehe ili vikanje? ‐ Kako se osećate kad ste sami? ‐ Kako se osećate u sobi punoj ljudi – npr. na žurkama, predavanjima ili sastancima. ‐ Kako se osećate kad morate da animirate ljude? ‐ Šta vas čini nervoznim ili čak plašljivim? Ako nema određeni odgovor pitajte za – životinje, provalnike, padove, visine, vodu, usamljenost, gubitak razuma ili neuračunljivost, noć, tamu, budućnost, bolest, siromaštvo, određene bolesti (rak, tuberkulozu, sifilis, itd.) ‐ Kad se ljutite, ili šta vas ljuti? (Kako izlazite na kraj sa svojim besom?) ‐ Kako tolerišete čekanje? ‐ Da li vam ostali ljudi govore da brzo pešačite, pričate, jedete ili pišete? ‐ Kad ste depresivni, na koji način posmatrate smrt – (prisustvo nje, priželjkivanje, takođe proverite sklonost ka samoubistvu). ‐ Neki ljudi su uredni, dok drugi i nisu baš toliko uredni – gde biste vi svrstali sebe?

‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐

Da li ste ikada preživeli veliki šok emotivne prirode – na koji način je to uticalo na vas? (Zapišite o čemu se radilo i kakve su bile posledice toga). U kojoj meri vaša stanja utiču na vaše emocije i um? Kako tolerišete protivrečenje? Koja je najjača emocija koju često osećate i sa kojom morate da izađete na kraj? Neki ljudi su sumnjičavi, a drugi nisu – gde biste se vi u tom pogledu svrstali? Da li ste skloni da protivrečite drugima? Kad zauzimate kritički stav? Kakvi ste u pogledu donošenja odluka? Da li se držite svojih odluka? Kakva vam je koncentracija? Da li se lako zbunite? Neki ljudi su rezervisani ili tihi, dok su drugi ekstrovertni, kakvi ste vi u pogledu toga? Kojoj vrsti ljudi se divite? Kakva vam je memorija? (šta je tačno problem). Kakav je vaš osećaj u pogledu vremena i distanciranosti? Neki ljudi su uvek optimistični, dok drugi ponekad osećaju da su neizlečivi – kakvi ste vi u pogledu toga? – ili kako vas drugi ljudi vide u pogledu toga? Kakve fantazije imate i o čemu maštate? Ljudi imaju različite stavove prema novcu – kakvi ste vi što se tiče novca? U kojoj meri na vas utiče – očaj, strah, ljubav, ozlojeđenost, razočarenje, bes? Da biste ispitali kvalitet maštanja postavite pitanje kao što je šta bi to pacijent poželeo da mogu da mu se ispune tri želje ili šta bi promenio kad bi bio predsednik države?

NAPOMENA III – UZIMANJE SLUČAJA KOD AKUTNIH BOLESTI

Informacije sadržane u dijagramu 8 su korisne kod akutnih bolesti. Precizno posmatranje pacijenta je kod akutnih bolesti jednako važno kao i kod hroničnih bolesti. Kod akutne bolesti morate znati normalan nivo temperature, pulsa i krvnog pritiska kako biste mogli da izvršite poređenje. ‐ Uzroci, prateće pojave i uobičajen osećaj, ekstenzija modaliteta i lociranost mogu se dobiti ili od pacijenta, ili od ljudi koji se o njima brinu ili se mogu otkriti u toku posmatranja, a i naredne informacije su takođe veoma važne: ‐ Brzina napada ‐ Temperatura, unutrašnja i spoljašnja, puls, miris tela. ‐ Boja delova tela ‐ Stepen uznemirenosti ili smirenosti i priroda temperamenta ‐ Znoj: ekstenzija, priroda, lokacija i miris ‐ Oči, beonjače i očne jabučice; veličina i boja ‐ Izgled spoljašnjeg sloja jezika i njegova priroda, pljuvačka i bilo kakve varijacije u ukusu ili dahu. ‐ Reagovanje na vazduh, ventilaciju, vrelinu, da li koristi pokrivač ili ga skida sa sebe ‐ Bilo kakva vrsta tikova, gestova ili nekih drugih pokreta 54

NAPOMENA IV – UZIMANJE SLUČAJEVA KOD DECE, ODOJČADI I BEBA

Posmatranje je veoma važno kod dece, od ispitivanja njihovih roditelja do prirode njihovog rođenja, kako se dete osećalo odmah nakon rođenja, APGAR rezultat ako je poznat i sve što se dešavalo u toku trudnoće. APGAR se odnosi na puls, znojenje, tonus mišića, boju i reagovanje na stimulans, svakoj stavki se pridodaju dva poena, sveukupni rezultat od sedam smatra se normalnim. Detetova reakcija na vakcinaciju je važna, i svežije je sećanje na nju nego što je to slučaj kod odraslih. Stanje zdravlja pacijentkinje u trenutku kad je zatrudnela. Njihova porodična medicinska istorija. Uočite na koji način dete prilazi kutiji sa igračkama. Pitajte kako se postavlja prema drugoj deci, odraslima, strancima, novim situacijama, itd. Pokrijte sve relevantne oblasti prilikom uzimanja slučaja kod odraslih da biste otkrili generalne fizičke i neobične simptome. Otkrijte kakva je detetov temperament i priroda kad je bilo beba kao i kad je raslo i razvijalo se.

BEBE

‘’Kod beba, ludaka i lažova morate se oslanjati na posmatranje.’’ Neke od prethodno pomenutih oblasti koje se odnose na decu kao i APGAR rezultat takođe su važni i kod beba uključujući i njihov temperament i prirodu. Međutim, naredna zapažanja su naročito važna: ‐ oblik / veličina / boja ‐ miris ‐ reakcija na hranjenje, apetit i tolerancija prema mleku ‐ izgled njihove stolice, kretanje creva i probava NAPOMENA V – UZIMANJE SLUČAJA KOD STARIH OSOBA Osnovni principi su isti. Ako stari ljudi imaju dobru telesnu konstituciju i imali su samo nekoliko bolesti i terapija koje su delovale potiskujuće, vrlo je verovatno da će jasno odati sliku pravog leka. U starosti organi i telesni sistemi počinju da se raspadaju i fokus lečenja će morati da ima razumevanja za to. Poznavanje često korišćenih lekova sa afinitetima prema određenim organima i bolestima biće od velike pomoći u ovom slučaju mada osnovni principi još uvek važe. Ponekad je

moguće pružiti samo palijativnu pomoć. Znanje o pružanju pomoći organima i upoznatost sa terapeutskim indikatorima za određenu bolest je od velike važnosti. KLINIČKI PREGLED Lekar bi trebalo da bude u mogućnosti da izvrši jednostavan pregled koji se od njega zahteva. Ako se pacijent žali na grudni koš, uši i grlo, trebalo bi izvršiti odgovarajući pregled sa odgovarajućom opremom. Trebalo bi uraditi analizu krvi, urina i izmeriti puls što je od velike važnosti, a takođe i ultrazvuk kod pacijenata sa preko 50 godina starosti. NAPOMENA VI – KENTOVA UPOREDNA TABELA ORGANA I SIMPTOMA Ovde je prikazana uporedna lista mentalnih simptoma i njima odgovarajućih bolesti organa što daje uvid u interpretiranje reakcije na lekove i prognozu. od STOMAK i DIGESTIVNI INTELEKT: izdvaja istinu SISTEM radi isto u pogledu hrane, neistine. Memorija čuva znanje, dok intelekt određuje da li su činjenice ono što je hranljivo i potrebno odvaja se od onog što je otpad. istinite. Intelekt stvara kognitivne misli i daje interpretaciju stvarnosti, BUBREZI rade isto u pogledu što je: RAZUMEVANJE KRVI. SRCE i JETRA i POLNI VOLJA Volja diktira šta će pojedinac voleti, odnosno šta neće ORGANI korespondiraju sa VOLJOM. voleti. U stanju bolesti kad se ljubav pretvara u mržnju, ego je oštećen i onaj koji je prezren, volja je bolesna. Celokupan sistem koji nije pod kontrolom volje je izvitoperen.

ANATOMSKI POREDAK RUBRIKA

Um ( ) uključuje osetljivost na svetlo, buku, itd, ali ne i miris koji se nalazi u rubrici Nos.

Vrtoglavica ( ) levitiranje, tonjenje, padanje na desno ili na levo

Glava ( ) uključuje kosu, meningitis – kao Glava, upala, meninksa. – takođe pogledajte pod Leđa Oči ( ) i Vid ( )

Uši ( ) i Sluh ( )

Nos ( ) uključuje određene sinuse i osećaj za Miris ( )

Lice ( ) uključuje pljuvačne žlezde, određene sinuse, usne.

Usta ( ) uključuju jezik – (pod gubljenje boje usta) i govor, takođe Um ( )

Grlo ( ) uključuje cervikalne žlezde, tiroidnu žlezdu, gušavost

Napomena: Leđa sadrže donji deo vrata i potiljak

Stomak ( ) uključuje jednjak (ima neke Generalne karakteristike – želje i averzije

u pogledu hrane, gladi i žeđi. Napomena: bolje ili gore u pogledu jela i pića i različite vrste hrane nalazi se pod Generalnim karakteristikama. Abdomen ( ) uključuje jetru, (većina menstrualnih bolova – ako ne možete da razlikujete gastrične od abdominalnih bolova konsultujte obe oblasti). Uključuje upalu slepog creva pod ‘upala, slepo crevo’.

Rektum ( ) dijareja, zatvor, nalaze se pod Rektum, dok karakter stolice ima svoju

sopstvenu oblast ( ).

Mokraćni organi ( ) imaju pet oblasti: Bešika ( ), nagon, zadržavanje tečnosti, itd Bubrezi ( ). Prostata ( ). Mokraćni kanali ( ). Urin ( ). uključuje karakter urina i obilnost ili nedovoljnost. Genitalije ( ) imaju dve oblasti, Muške ( ) i Ženske ( ) pod Ženskim su neke generalne karakteristike povezane sa menzisom, ali generalni modaliteti koji se odnose na menzis nalaze se pod Generalnim karakteristikama (uključujući vrstu i okolnosti, pogotovo se odnose na menzis). Mentalna stanja koja izaziva menzis – pogledajte pod Um; neke takođe pod Abdomen. ‘’Menzis’’ kao modalitet nalazi se u svim oblastima. Grkljan i traheje ( ) uključuje i glas Disanje ( )

Kašalj ( ) i Iskašljavanje ( )

Grudni koš ( ) uključuje pluća, srce, dojke, podpazušne žlezde, aortu.

Pleuritis – kao ‘grudni koš, zapaljenje, pluća, emfizem’ Leđa ( ) uključuju donji deo vrata, potiljak, cervikalni region, nervni simptomi povezani sa kičmom ovde se pojavljuju Meningitis – pogledajte pod Glava Ekstremiteti ( ) San ( ) uključuje Snove, uključuje položaj Napomena: ‘bolje ili gore za spavanje’ i različiti položaji Trzanje delova tela nalazi se u oblastima koje se na te delove odnose Bol koji utiče na celokupnu ličnost nalazi se pod Generalne karakteristike. Gde se javlja samo u određenim delovima, pogledajte pod tim delovima tela. Hladnoća ( ) Groznica ( ) uključuje stanja koja slede Znojenje ( ) za ‘bolje ili gore zbog znojanja’ celokupne jedinke pogledajte pod Generalne karakteristike. Ova oblast uključuje kvalitet, vreme javljanja i modalitet samih izlučevina. Znojenje na bilo kom delu tela naći ćete pod tom anatomskom oblašću. Koža ( ) Napomena: Koža samo određeni, eliminacioni organ. Generalne karakteristike ( ) U ovoj oblasti nalaze se patološke i dijagnostičke rubrike kao što su boginje, sepsa, šarlah, sifilis. Ovde se takođe nalaze određena patološka stanja koja su pre simptomi nego bolest, npr. grčevi, konvulzije, trovanje, vodena bolest, paraliza i drhtavica, itd.

PREPORUČENA LITERATURA ZA POGLAVLJE 3 Bender, P., ‘’Pregled pacijenta’’, B. Džejn pablišers (B. Jane Publishers) Bidvel, ‘’Kako uzeti slučaj’’, B. Džejn pablišers Haneman, Semjuel, ‘’Medicinski organon’’, paragrafi 6‐25, 83‐104, 153, 210‐211 Kent, Džejms Tajler, ‘’Lekcije iz homeopatske filozofije’’, poglavlja 22, 23, 24, 25, 26, 27, 32, 33 Kent, Džejms Tajler, ‘’Manje zabeleške’’, (Način razmišljanja neophodan za razumevanje i održavanje homeopatije), str. 450‐454 Kent, Dž. T., ‘’Šta lekar treba da zna da bi pravilno prepisao lek’’, B Džejn pablišers Roberts, Herbert ‘’Principi, umetnost i nauka homeopatije’’, poglavlja 8, 9, 10, 11 Vitulkas, Džordž, ‘’Homeopatska nauka’’, poglavlja 12 i 13 Rajt Habard, Elizabet, ‘’Kratak kurs iz homeopatije’’, poglavlja 3, 4, 5, 6 Vitmon, E. K., ‘’Primena snova u homeopatskom prepisivanju leka i dokazivanju’’, Homeopata, br 26, 1996 Solt, Dejvid, ‘’Savremeni vodič i indeks mentalnih rubrika iz Kentovog Repertorija’’. Karim, A. N., ‘’Vodič u Kentov Repertorij’’ Roberts, H. A., ‘’Utisak kao da’’.

VEŽBE

1. Na koji način epidemija utiče na ljude koji pate od (a) blagih hroničnih bolesti? (b) teških hroničnih bolesti? 2. Kako zapravo razumete termin ‘posmatranje bez predrasuda’? Koji su najtipičniji elementi koji sprečavaju homeopatu da postane posmatrač bez predrasuda? 3. Po sećanju napravite listu pitanja koje biste postavili prilikom uzimanja slučaja. Zatim prođite kroz listu i proverite koliko je pitanja zapravo bilo koja vas navode i koja su direktna. Kako biste listu izmenili da vam pomogne da dobijete podatke o još više simptoma koji su jedinstveni i karakteristični za pacijenta? 4. Kada biste mogli da postavite samo dvadeset pitanja prilikom uzimanja slučaja, kojih dvadeset biste odabrali? 5. Pripremite kratku kontrolnu listu na kojoj ćete sumirati pitanja koja ćete postaviti pri uzimanju slučaja i proceduru koju ćete slediti i držati kod sebe. Uradite isto i za akutne slučajeve. 6. Navedite primere simptoma i objasnite kako biste ih kompletirali ili pronašli njihovo pravo poreklo. 7. Prođite kroz oblast Um iz Kentovog Repertorija, napravite dve liste, jednu mentalnih simptoma, jednu emotivnih simptoma. Uporedite ih, koja od njih dve je duža? 8. Neko vreme posmatrajte svoje navike, fizičke, mentalne, osećanja; promenite ih, pređite na nepoznatu stranu ulice, ponašajte se netipično. Proučavajte znake koji se ističu (postaju naglašeniji) i vidite u kojoj meri je predvidiva vaša interakcija u društvu; promenite je. Posmatrajte svoj balans i disanje, dodajte određeni ton. Razmišljajte drugačije o snažno izraženim aspektima koje trenutno imate.

9. Dobrota, (9) razdraganost, (10) smeh, (61) i smirenost, (29) se nalaze u Kentovom Repertoriju uprkos što izgledaju kao dobri kvaliteti. Zbog čega je to tako? 10. Dole u zagradama ispišite odgovarajući broj strane svake date oblasti onako kako je ona navedena u Kentovom Repertoriju.

POGLAVLJE IV

PREPREKE U LEČENJU – MIJAZMI, UVOD

4.1. Uvod 4.2. Šta su mijazmi? 4.3. Tri Hanemanova mijazma – Psora, Sikozis, Sifilis 4.4. Ostali mijazmi 4.5. Identifikovanje uticaja mijazama 4.6. Prepisivanje lekova na osnovu mijazama 4.7. Zaključak Napomene 1. Klasifikacija bolesti 2. Neki od glavnih anti‐mijazmatskih lekova 3. Primeri slučajeva

4.1 UVOD – JEDNOSTAVNI SLUČAJEVI Redosled u ovoj knjizi i njena forma slede razvoj homeopatije onako kako je to predstavljeno u Organonu. Uopšteno govoreći, prvi deo Organona sve do paragrafa 72 pretpostavlja da se pacijenti nalaze u stanju dobrog zdravlja ili telesne konstitucije, da samo jedna bolest može postojati u jednom određenom periodu kod bilo kog pojedinca. Ovde se jasno vide osnovni zakoni pravca kojim se odvija lečenje i reagovanje na lek. Dijagram 6 u poglavlju 2 predstavlja ovaj opis osnovnih zakona kod jednostavnih slučajeva. Međutim, u paragrafu 40 iz Organona, uviđa se da kod jednog pacijenta mogu da postoje kompleksne i multi mijazmatične bolesti. Zato je sada neophodno kompleksnije razumevanje koje počinje prepoznavanjem mijazama.

4.2 ŠTA SU MIJAZMI?

Haneman je zapazio da lekovi koji uspešno leče akutne manifestacije psore (akutne bolesti) ne mogu dugo da izdrže, jer se čini da postoje neki dublji uzroci koji sprečavaju potpuno izlečenje. To ga je navelo da otkrije te dublje uzroke koji su njegova tri mijazma. U poglavlju 2 uočili smo momentalne (podstičuće) uzroke, uzroke koji bolest održavaju i fundamentalne uzroke bolesti. Poslednji od njih, fundamentalni uzroci, formiraju naše ‘tle’ ili osetljivost na bolest, kom doprinose bilo kakvi oprečni uticaji koji izazivaju promene u pogledu našeg zdravlja. U homeopatskoj teoriji pronalazimo jasno objašnjenje toga kako osetljivost na bolest sama od sebe raste u teoriji o mijazmima. Reč mijazam znači zarazno isparavanje, što ukazuje da je on i dinamičan i suptilan, sveprožimajući po svojoj prirodi. Koncept mijazma doseže duboko do naše podsvesti i postoji gotovo mitski osećaj u pogledu ideje o dubinskim i udaljenim uzrocima bolesti kod ljudskog roda. Mijazmi datiraju još od pre par miliona godina, oni izranjaju, opadaju, protiču i nestaju u skladu sa nivoom svesti ljudske vrste u bilo kom određenom dobu starosti. Mijazmi deluju duboko skriveni i u toku dugog vremenskog perioda i mnogih generacija. Oni deluju nastojeći da nas promene kako bismo mi postali osetljiviji na nove i stare bolesti. Ova slabost u našoj konstituciji može biti nasleđena i mi je možemo preneti na svoje potomstvo.

Prava prirodna hronične bolesti je ona koja nastaje iz hroničnih mijazama, koji kad su prepušteni sami sebi, i nisu ispitani primenom onih lekova koji su za njih specifični, uvek napreduje u smislu intenziviranja i pogoršavanja, ne podnoseći najsavršeniji mentalni i

telesni poredak, i muče pacijenta do kraja njegovog života još više pojačavajući njegovu patnju. (Org: § 78) Valjana teorija ili model bi trebao da nam omogući da predvidimo budući tok razvoja zdravlja i osetljivosti. Teorija mijazama nam omogućava da to ostvarimo i stoga nas uči kako da sprečimo, kao i kako da uklonimo fundamentalne, ili unutrašnje uzroke bolesti. Sada je moguće u potpunosti razumeti uzroke koji su ‘’nasleđeni, usvojeni i nametnuti’’. Sada možemo da ostvarimo poslednji zahtev koji se traži od ‘’pravog lekara umetnosti lečenja’’... (Org: §3) – možemo da otklonimo prepreke u lečenju. 4.3 TRI HANEMANOVA MIJAZMA Venerične bolesti i tuberkuloza nalaze se među onim bolestima koje unose dublje promene u ljudsku ekonomiju i koje mogu biti nasledne. Mijazme takođe možemo usvojiti u toku života, zaraženost veneričnim infekcijama je očigledan primer. Ako je, na primer, gonoreja bila potisnuta antibioticima, onda je mijazam, manje ili više aktivan, utisnut na telesnu konstituciju. Sličan je slučaj i sa sifilisom i ostalim ozbiljnijim bolestima.

PSORIČNI MIJAZAM

Psora na grčkom znači svrab. Psora na hebrejskom znači žljeb i psora je dobro užljebljena u naše navike u pogledu mišljenja i iskazivanja osećanja. Psoru karakteriše ‘nedovoljna funkcionisanje’, sporina i tupost uma, nedostatak reakcije na svim nivoima i nesposobnost za samostalno razmišljanje – što sve zajedno stvara robovanje formulama, dogmama i ostalim ograničenjima. Psora je fizički povezana sa ‘svrabom’, što je prva spoljašnja manifestacija bolesti na koži, koja je najeksteriorniji deo nas. Na modelu kâde iz poglavlja 1, psora uzrokuje nesavršenost ili nedovoljno funkcionisanje svih kanala za eliminaciju, što rezultira mogućnošću da se bolest ‘prelije’. Vidimo da se psora manifestuje u vidu ‘slepog verovanja’, čime se žrtvuju očigledni razlozi, često u današnje vreme na oltaru nauke, to je isto što i nova religija. Psora slabi naše prosuđivanje i našu vitalnost, pa mi postajemo žrtve ostalih mijazama.

SIKOZIS MIJAZAM

Sikon na grčkom znači zrela smokva. Sikozis je mijazam gde se stvaraju smokvaste bradavice i karakteriše ga hiper funkcija, hiper rast i hiper sekrecija. Sikozis je majka bradavica, katakrha i gnoja, što su sekreti hiper aktivnih sluzavih membrana. Kada je vidljiva koža ‘sputana’ modernim eksternim aplikatorima, unutrašnja koža, sluzava membrana počinje da

pokazuje ove potisnute bolesti na sikotični način u vidu prekomernosti. Sikozis se takođe manifestuje u vidu pohlepe, obaveznog ili prekomernog jela, razmetljivosti i isticanja ega, hvalisavog ponašanja i konstantne aktivnosti s ciljem da se nešto usvoji i potroši. Ovo je takođe veoma dobro izraženo u materijalističkom društvu modernog sveta.

SIFLISTIČNI MIJAZAM

Spirohete sifilisa je bolest organizma koji zapravo uništava tkivo, siflistični mijazam to reflektuje u vidu predstavljanja destrukcije u svim njenim oblicima. Bolest, i mijazam koji ostavlja iza sebe, su sekrecioni i nepredvidivi. Mijazam ima kameleonsku prirodu koja pronalazi različite vrste manifestovanja. Dolazi do destruktivne promene tkiva kao što su nekroze i čirevi; genetske abnormalnosti kao što su patuljasti rast i neujednačena oblikovanost, zakržljala i izdeformisana deca. Ostale indikacije sifilisa uključuju dva spojena srednja prsta na ruci ili na nozi i decu koja plaču i danju i noću. Postoji destruktivno i autističko ponašanje. Veze, poslovne i porodične odnose uništavaju manifestacije siflističnog mijazma. Postoji sklonost ka samoubistvu i ubilačko nasilje koje je neosnovano. Pravi sifilistični tip ličnosti ne može da podnese protivrečenja i ima moć da postane sadistički ubica i kasapin poput Kromvela, Ide Amina ili Staljina. Eksperimentisanje sa životinjama i mučenje životinja takođe potpadaju pod uticaj sifilisa. Postoji paralela između ova tri mijazma i tri glavna izvora mučenja u Budizmu, a to su:

1. Neznanje – psora. 2. Pohlepa – sikozis. 3. Mržnja – sifilis.

U Dijagramu 3 u poglavlju 1 Psora može biti povezana sa Saturnom i zemljom kao elementom, Sikozis sa Jupiterom i vodom kao elementom, a Sifilis sa Marsom i vatrom kao elementom. Vatra kod sifilističkog mijazma može se videti kako u kreativnoj strasti genija, tako i u destruktivnim težnjama.

4.4 OSTALI MIJAZMI

TUBERKULINSKI MIJAZAM Tuberkuloza je harala u periodu neposredno nakon Industrijske revolucije. Bolest ostavlja naslednu slabost koja se može uočiti u infekcijama i alergijama gornjih

respiratornih organa, kao i polenskoj groznici, a na psihološkom nivou uzavrelo nezadovoljstvo koje se manifestuje u vidu hiperaktivnosti deteta i onih koji neprekidno teže za promenama i putovanjima. KARCINOZIMSKI MIJAZAM Kancer je prekomeran rast ćelija i zbog te tendencije ka hiperprodukciji esencijalno je sikozan po svojoj prirodi, ćelije kancera su neizdiferencirane što je u materijalnom svetu slično plastici. Dva elementa stvaraju kancer u telu, prvi je potiskivanje prirodnog iskazivanja osećanja i emocija. Ovo je obično zasnovano na drugom elementu, tj. strahu. Živimo u razdoblju kojim vlada strah. Strah gaji naša kultura, porodica i društvena zaleđina kao i naviku potiskivanja osećanja i sakrivanja iza lica normalnosti. Ove potisnute emocije, nemiri i strahovi postaju negativni obrasci misli i osećanja koji na kraju mogu da stvore rak. Mnogi ljudi kojima je ustanovljen rak iznenađuju svoje prijatelje jer su oni uvek izgledali kao veoma dobri ljudi na koje se uvek može osloniti u periodu krize i koji su spremno podržavali ostale. ‘’To je nepravda’’, govorili bi njihovi prijatelji. Ali zbog neumoljivog primenjivanja zakona prirode u univerzumu i životu ljudske vrste vlada savršena pravda. Kancer je marljivo zarađen naporima da se udovolji i da se poriče pravo iskazivanje potreba pojedinca. Svrha našeg života je da se razvijamo učeći lekcije, naš ego mora biti dovoljno jak da bi izazivao konflikte i teškoće kako bismo imali mogućnost da učimo i da se razvijamo. Oni koji su izgubili svoje pravo po rođenju i koji su potisnuli svoj ego ne mogu da uče niti da se razvijaju, oni ne mogu da ostvare svrhu svog života, i zato često umiru mladi od raka.

OSTALI MIJAZMI Mnoge homeopate su zapazile da su u modernom svetu stvorene nove dijateze (sklonost nekoj bolesti) usled primene antibiotika i ostalih lekova, vakcinacije i preko posledica zagađenja. Oni zagovaraju da novi mijazmi nastaju iz ovih izvora. Usvojeni mijazmi su usvojeni samo zbog naše već postojeće osetljivosti. Nove bolesti poput AIDSa na primer, nastaju zbog drastično oslabljene osetljivosti pojedinca. Najmanje jedan homeopata je predvideo oboljevanje od AIDSa i ostalih čak i destruktivnijih bolesti. Potiskujuća medicina slabi naše zdravlje, povećava našu osetljivost i potiskuje bolesti na dublje nivoe.

DIJATEZE

Tradicionalna medicina je uočila četiri različita tipa stanja hroničnih bolesti koje na neki način odslikavaju mijazam. To su: 1. Limfatična dijateza. Ovo se odnosi na bolesti gde su zaražene žlezde u telu. Kao mijazam, ovo se odnosi na psoru i povezano je sa kalcijumskim lekovima. 2. Skrofulozna dijateza. Ovo je paralelno tuberkuloznom mijazmu. (Skrofula – tuberkulozni otok žlezda, prim.prev) 3. Urinska i litemična dijateza. Ovo je reumatična, gihtna ili vodonična dijateza i odgovara sikotičnom mijazmu. 4. Diskrazična dijateza. Ovo se odnosi na sifilis, ili od skora, na kancerozni mijazam. (Diskrazija – rđavo mešanje sokova u telu, prim.prev)

PRINCIP IX

Jedan dubinski tip prepreke ka izlečenju zavisi od dubinskih fundamentalnih uzroka koji su precizno opisani teorijom mijazama. Te prepreke mogu biti otklonjene pravilnim homeopatskim lečenjem.

4.5

IDENTIFIKOVANJE UTICAJA MIJAZMA

(Pogledajte napomenu I na poglavlje osam radi uočavanja detaljinijh indikacija mijazmatičnih uticaja)

Kad uzimamo slučaj moramo pažljivo napraviti mapu mijazmatičnih uticaja kod pacijenta; možemo uočiti naslednost otkrivanjem bolesti od kojih su patili članovi njihove porodice. Moramo se osvrnuti na što je više generacija moguće, i pitati za njihove teče, tetke i rođake, kao i za roditelje i babe i dede i njihovu decu. Psorična porodica će u svojoj istoriji imati anemiju, slabost fizičke konstitucije, kožne bolesti i generalnu tendenciju da bude ispod proseka i da se ne trudi ili napreduje. Mada članovi porodice mogu da žive do duboke starosti, oni pate od bolesti koje sporo napreduju. Sikozis porodica u svojoj istoriji ima bradavičaste izrasline, bradavičaste lezije na koži i izrasline, srčana oboljenja, reumatizam (bolest prekomernosti), katarh, gonoreju, bankrotstva, služenja kazni u zatvoru, astmu, ekcem koji curi i na kom se stvara krasta, izlučevine iz svakog otvora i na kraju rak.

Sifilistična porodica u svojoj istoriji ima nasilje svih vrsta, ubistva, ludilo, zloupotrebu alkohola i droge, pustinjaštvo, ekscentričnost, zakonske parnice, saobraćajne nesreće, čireve, gangrene i amputacije delova tela. Tuberkulozna porodica će u svojoj istoriji imati tuberkulozu, neuračunljivost i članove porodice koji su otputovali kao iseljenici i kolonisti. Mnoge respiratorne bolesti se pojavljuju u ovim porodicama, npr. astma, ‘slaba pluća’, rak pluća u starosti. Oni su najsrećniji kad putuju u druge zemlje. Obično ne mogu da se ‘skrase’ i veruju da je trava zelenija na drugoj strani. Kancerozna porodica ima sikotični tip porodične istorije, ali pored toga zapazićete i dosta slučajeva raka. Takođe je vrlo verovatno da će se negde u porodici pojaviti i TB. Kancerozni mijazam se ponekad posmatra kao kombinacija dva ili više ostalih mijazama. Posle nasleđa, lična istorija bolesti je sekundarna oblast u kojoj možemo videti manifestovanje mijazama. Često se može dešavati da vidimo mešavinu mijazmatičnih indikatora kod pojedinca, ali kad postoji jedan dominantan mijazmatičan uticaj, uočićemo slična stanja onima koja su prethodno opisana u porodičnoj istoriji. Ostali mijazmi mogu se manifestovati kod pojedinca u vidu ‘nikada se od tada nisam dobro osećao’. To može biti posle gotovo bilo kog događaja u njihovom životu od rođenja do sada uključujući imunizaciju, potiskujuće lečenje lekovima, ozbiljne bolesti, itd. Kod svakog individualnog slučaja moramo ustanoviti reakciju na svaki od ovih događaja kako bismo identifikovali bilo kakav usvojeni mijazam. MODEL NIVOA Kako ljudska vrsta postaje zaražena sve štetnijim i štetnijim uticajem, ona sve više nastoji da izgradi nove nivoe osetljivosti na bolest jedan iznad drugog produbljujući na taj način bolest u odnosu na stanje zdravlja.Vitalna sila sada traži sve kompleksnija i kompleksnija sredstva da nas odbrani od opadajućeg stanja našeg zdravlja. Zato se sve češće dešava da prilikom uzimanja slučajeva kod većine pacijenata otkrivamo kompleksnu sliku koja prikazuje mnoge nivoe bolesti. Međutim, homeopatski principi i način manifestovanja bolesti ostali su nepromenjeni i s poštovanjem prema teoriji mijazama Haneman kaže: 67

... dužnost pažljivog razumevanja potvrđujućih simptoma

i karakteristika je neophodna za homeopatskog lekara kao što je to bio slučaj i pre tog otkrića (mijazama) jer ni jedan pravi lek za tu ili neku drugu bolest ne može se primeniti bez strogo određenog lečenja, ili individualizacije svakog slučaja bolesti. (Org: §82)

Moramo postati vešti u prepoznavanju toga kako i kada su dodati nivoi i u procenjivanju uticaja svakog od njih, kao i hijerarhije važnosti svake promene. Ipak još vek moramo sagledati sveukupnost simptoma, staviti svaki simptom na odgovarajuće mesto u hijerarhiji važnosti kod individualnog pacijenta da bismo otkrili esenciju osetljivosti i njoj odgovarajuću sliku leka.Ova esencija otkriva pacijentov proces stvaranja, zašto i kako prave svoj svet, šta je to i zašto imaju tu bolest koju imaju. Nivo najbliži površini mora se uspešno lečiti pre nego što se počne sa bilo kojim procesom lečenja dubljih nivoa. Važno je da se pravi nivo, onaj najbliži površini, kod slučaja kod kog postoji više nivoa leči pravim lekom pre nego što se pristupi lečenju dubljih nivoa. To se pokazalo u mnogim slučajevima gde pravilno odabrani lek nije delovao sve dok nije izlečen nivo najbliži površini, o tome kako odrediti koji je taj prvi nivo govori se u poglavlju 8.

4.6 PREPISIVANJE LEKOVA NA OSNOVU MIJAZAMA

Ljudska vrsta se neverovatno promenila što je reakcija na ogroman broj promena u svetu koji nas okružuje u toku poslednjih dve hiljade godina što je rezultiralo novim nivoima bolesti. Međutim, mi ne možemo prepisivati lekove za mijazme lečeći grupe ljudi kao što su ‘sikozna’ ili ‘sifilistična’ ili za usvojene mijazme u izolaciji.

PRIMIRENI MIJAZAM Ponekad je vitalna sila u stanju da održi mijazmatičan uticaj u stanju mirovanja. Možemo u nasleđu videti snažan mijazmatski uticaj i mada pacijent može odavati na primer katarh ili reumatizam, ostale manifestacije sikozisa su odsutne. AKTIVNI MIJAZAM Ovde vitalna sila reaguje na mijazam manje dobro i prisiljena je da proizvodi simptome karakteristične za taj mijazam. Na primer, možemo imati pacijenta koji se žali na bradavice, katarh, uznemirenost, bolove u zglobovima, itd., gde porodična i / ili lična istorija pokazuje snažno izraženu sliku sikozisa. Ovde će biti ukazano na jedan od mnogih anti‐mijazmatskih lekova kao što su Thuja ili Natrium Sulph. 68

UOČLJIVI MIJAZAM Ovo je termin koji se koristi kada su kod pacijenta prisutni simptomi ne samo aktivnog mijazma, nego takođe i celokupna slika simptoma koji potvrđuju taj mijazam. Psorinum je napravio Haneman od inficirane izlučevine iz ranica uzrokovanih svrabom, Medorrhinum je napravljen od gnoja gonoreje, Syphilinum je napravljen od aktivnih produkata sifilisa, a Tuberculinum od tuberkulozom inficiranog tkiva. Ti lekovi su potpuno dokazani i imamo odlične slike njih kao lekova. Carcinosin je sličan leku napravljenom od ćelija kancera, i postoji njegova veoma dobra slika izgrađena na kliničkom iskustvu, koja se računa kao kliničko dokazivanje. Kada uočimo sliku nekog od tih lekova, mi imamo uočljivi mijazam. Postoje mnogi drugi lekovi i neki od njih imaju dobro poznate kliničke indikatore u materija medikama. U paragrafima §206‐§209 iz Organona, Haneman nam daje instrukcije da pažljivo individualizujemo slučaj uzimajući intervju da bismo uvideli simptome koji odaju prave potrebe pacijenta. Mi ne možemo prepisati lek za mijazam koji nije individualni kvalitet pojedinca. Mi prepisujemo lek, što nije isto što i mijazam, kad je prisutna jasno uočljiva sveukupna slika simptoma.

4.7 ZAKLJUČAK

Haneman je inicijalno primenio homeopatski princip i lekove na lečenje akutnih bolesti. Zapažanje da se mijazmi koje su dublji skriveni u pacijentu takođe moraju lečiti anti‐psoričnim lekovim (tj. konstitucionalnim lekovima), omogućilo mu je da povrati zdravlje tako da se akutne manifestacije psore ne mogu lako ponovo pojaviti. Ponekad se to naziva ‘čišćenje od mijazmatičnih zakrečenja’ što je isto kao i lečenje telesne konstitucije nakon uspešnog izlečenja akutne bolesti. Međutim, zbog svesnosti o višestruko mijazmatičnim stanjima ili slučajevima sa više nivoa neophodan je sofisticiraniji pristup. Jednom kad se primeni konstitucioni lek, a izlečenje nije potpuno, to je preterano pojednostavljenje pokušaja da se ‘očisti mijazam’ jer se zapravo od toga počelo. Ono što je neophodno je precizna individualizacija slučaja da bi se utvrdio naredni neophodni anti mijazmatični lek na koji je ukazano u pogledu lečenja sledećeg nivoa, ovo će se možda morati uraditi nekoliko puta da bi pacijent dostigao veće stanje zdravlja.

NAPOMENA 1 – KLASIFIKACIJA BOLESTI

Kratka definicija vrsta bolesti data u poglavlju 2 sada je proširena. INDISPOZICIJA; tamo gde se stanje ne pretvara u sliku simptoma i može I. se lako izlečiti malom promenom navika; načina oblačenja, ishrane, okruženja, itd.

II.

HIRURŠKE BOLESTI:

III.

Lečenje takvih bolesti prepušta se hirurgiji; ali to je opravdano samo onda kad je zaraženim delovima tela potrebna mehanička pomoć...prilikom čega mehaničke prepreke na putu ka izlečenju mogu biti otklonjene mehaničkim sredstvima, npr. redukovanjem iščašenja, iglama i zavojima koji zatvaraju rane, mehaničkim pritiskom koji sprečava oticanje krvi iz otvorenih arterija, ekstrakcijom stranih tela koja su prodrla u žive delove tela, otvaranjem telesnih šupljina da bi se otklonila nadražujuća supstanca ili evakuacijom odliva ili sakupljanih tečnosti, dovođenjem u sklad prelomljenih ekstremiteta slomljene kosti i održavanjem istih u pravilnom kontaktu putem odgovarajućih zavoja, itd. takođe tu potpadaju i drugi slučajevi kao što su sužena karlica kod trudnice, ili neperforirani anus, ili rascepljeno nepce, ili problem sa radom creva kod deteta. (Org: § 186) DINAMIČNE BOLESTI; bolesti koje uključuju vitalnu / dinamičnu životnu energiju što može rezultirati senzornim, funkcionalnim ili organskim / patološkim stanjem (i često promenom ličnosti).

IIIa. AKUTNE BOLESTI (Org: §73); akutne bolesti striktno nemaju posledice; bilo kakve propratne pojave su manifestacija hroničnih bolesti, mijazama, koje su se probudile iz svog dremeža. Akutne bolesti su same po sebi limitirane; napad se javlja iznenada, bolest se brzo razvija i ako se ne leči može rezultirati ili smrću ili izlečenjem (u zavisnosti od vitalnosti tela) u prosečnom vremenskom roku. One imaju dobro izdefinisan početak i kraj. Obično se kod njih javlja jasna slika simptoma, osim ako nije potisnuta (nepravilnim lečenjem).

Akutne bolesti imaju tri kategorije: i.

ii.

iii.

sporadične; istovremeno uključuju nekoliko osoba iz ovih i onih krajeva (tj. osobe koje se nalaze na različitim lokacijama sa donekle sličnim simptomima). One nastaju uticajem promene vremena ili atmosfere (meteorološke ili telurijumske), npr. izloženost hladnoći uzrokuje groznicu, glavobolju, iznurenost, itd. kod nekoliko različitih osoba istovremeno na različitim lokacijama

epidemične; uključuju puno ljudi istovremeno na istoj lokaciji ili pokrivaju velike oblasti u kojima vlada zaraženost, sa veoma sličnim skupovima simptoma. Uzroci koji ih izazivaju su: a. suše, poplave, glad, ratovi b. promena klime ili zemljišta endemične; uključuju određenu oblast, a ne vreme, npr. malarija u močvarnim predelima.

PODKATEGORIJA AKUTNIH BOLESTI Prema staroj školi, bolesti se dele na akutne, podkategoriju akutnih i hronične. Ako bilo koja bolest traje više od šest nedelja, ona se svrstava u podkategoriju akutnih; ako traje večno, nazvaćemo je hroničnom. Ali hronični mijazam je hroničan od samog početka, a akunti mijazam je akutan od samog početka. Na osnovu njegove prirode, njegovih manifestacija i onoga što on može da nanese ljudskoj vrsti mi imenujemo mijazam. (1)

AKUTNI MIJAZAM

Ovo se odnosi na epidemije kao što su kuga, žuta groznica i kolera, ove teške akutne bolesti nazivamo mijazmima pošto snaga takvih epidemija utiče na osetljivost velikih grupa populacije pokazujući zajedničku grupnu osetljivost sličnu mijazmima. Dečje bolesti kao što su boginje takođe mogu biti uvrštene u ovu kategoriju. Razlika između akutnog i hroničnog mijazma je u tome će u slučaju akutnog mijazma, kad se pravilno leči, izlečenje biti trajno, spoljašnje manifestacije i unutrašnje stanje organizma biće u potpunosti izlečeni. Kod hroničnih mijazama, spoljašnje manifestacije će možda nestati, ali će unutrašnja osetljivost organizma i dalje biti prisutna. IIIb. HRONIČNE BOLESTI; njih karakteriše pravac kojim se šire, tj. od spoljašnjosti ka unutrašnjosti, odole nagore, od manjeg ka većem organu. One izazivaju patnju

koja traje celog života. Javljaju se polako i ne pokazuju bilo kakvu zadovoljavajuću reakciju na nehomeopatsko lečenje. Postoji tri tipa hroničnih bolesti: i. veštačke; njih izaziva dugotrajna upotreba ‘agresivnih’ lekova u velikim ‘grubim’ dozama. To slabi vitalnost u velikoj meri i može ostaviti trajna oštećenja koja mogu bit senzorna, funkcionalna ili mogu čak izazvati destrukciju organa. Oslabljena vitalnost ove slučajeve čini teškim za lečenje, a njihov broj se nažalost sve više povećava ‘napredovanjem’ medicine ka totalnoj destrukciji zdravlja ljudi. Najčešće se smatraju neizlečivim. ii. pseudohronične bolesti nalikuju prirodnim hroničnim bolestima ali zapravo potiču od neizbežnog ‘stalno prisutnog’ uzroka. Ako pacijent promeni svoje navike / ‘stalno prisutni’ uzrok, onda simptomi nestaju bez lečenja. Tipični stalno prisutni uzroci su: a. loša uhranjenost ili apstinencija od esencijalnih stvari, tj. surova dijeta / seksualna neaktivnost kod ljudi koji nisu na to naviknuti. b. prekomerno udovoljavanje drugima c. korišćenje droga, alkohola, duvana, čaja ili kafe u prekomernim količinama, itd. d. prekomerno iscrpljivanje duha ili tela, ili dugotrajna neispavanost. e. konstantna uznemirenost ili zabrinutost f. neodgovarajuće okruženje, npr. vlažan podrum, močvarno tle, izduvni gasovi, nedostatak čistog svežeg vazduha, čiste vode, itd. g. bavljenje zanimanjem u kom je pojedinac izložen hemikalijama, dimu, rendgenskom zračenju, prevelikoj buci, itd. h. kontinualno izlaganje štetnim materijama, kao što je olovo, hlor, kadmij, fluor, itd. prave, prirodne bolesti (mijazmatične); stanje koje je nasleđeno ili iii. usvojeno u toku života. One nastaju usled trajnih degenerativnih promena u harmoničnim ritmovima vitalnog tela, stvarajući ogroman varijetet senzornih, funkcionalnih i na kraju organskih promena, na mentalnom / emotivnom nivou. a. hronična bolest sa nekoliko simptoma (jednostrana) je hronična po svojoj prirodi ali ima samo nekoliko simptoma, obično se manifestuje na jednom delu telesnog organa, kao što je ćelavost, slepilo, gluvoća, epilepsija, mijopija, leukoderma, glavobolja, itd. b. hronična bolest sa potpuno razvijenim simptomima; to može biti jednostavna (jedna) ili složena bolest: 72

MIJAZMI se mogu manifestovati na jedan od tri načina: 1. Jedan mijazam: psora, sikozis ili sifilis 2. Složeni mijazam: paralelno postoji dva do tri mijazma, ali samo jedan je aktivan u određenom periodu. 3. Kompleksan: dva ili više mijazma formiraju kompleks, koji je obično iskomplikovan bolestima koje potiču od primene lekova, medicinski mijazam. Hronični mijazam može biti smrtonosan ako traje dugo, čak celog života (tj. preskače generacije ili članove porodice u znatnoj meri), a veoma često ga izazivaju akutna bolest; nezdravo okruženje, loša dijeta, mentalni, emotivni i fizički stres, itd. Simptomi glavnih hroničnih mijazama, kada su oni smrtonosni, su veoma slični. Često se dešava da se pacijent žali samo na neizdefinisani bol ili kaže da se nekako loše oseća.

KLASIFIKACIJA BOLESTI INDISPOZICIJA

BOLEST

HIRURŠKE BOLESTI DINAMIČNE 186 72 AKUTNE 99,72,73,152 INDIVIDUALNE SPORADIČNE ENDEMIČNE EPIDEMIČNE Ne zahteva lečenje 150, 77

VEŠTAČKE PSEUDO‐HRONIČNE PRAVE PRIRODNE HRONIČNE (MIJAZMI) NEKOLIKO SIMPTOMA / POTPUNO RAZVIJENI SIMPTOMI JEDNOSTRANA SLIKA UNUTRAŠNJA SPOLJAŠNJA POJEDINAČNI SLOŽENI UNUTRAŠNJA PSORA UNUTRAŠNJI SIFILIS UNUTRAŠNJA SIKOZA PSORO‐SIKOTIČNA SIKOZNO‐SIFILISTIČNA PSORO‐SIFILISTIČNA PSORA / SIFILISTIČNA / SIKOTIČNA Brojevi se odnose na paragrafe u Organonu Dijagram 8 73

NAPOMENA 2. NEKI OD GLAVNIH ANTIMIJAZMATIČNIH LEKOVA

PSORA Sumpor, Calcarea Carbonica, Baryta Carbonica, Alumina, Graphites, Zincium, Petroleum, Carbo Animalis, Carbo Vegetalis, Mezereum, Sarsaparilla. SIKOZIS Natrum Sulph, Pulsatilla, Sabina, Thuja, Cannabis Indica, Dulcamara, Lachesis, SIFILIS Aurum, Mercurius, Hepar Sulphuricum, Kali Iodatum, Platina, Palladium, Arsenicum, Fosfor, Cocculus, Fluoric Acid, Kreosote, Manganum, Phododendron, Rhus Toxicodendron, Stramonium, Natric Acid. TUBERKULOZA Calcarea Phosphorica, Stannum, Rumex, Causticum, Drosera, Spongia, Silica. CANCER Cadmium, Condurango, Hydrastis, Radium Bromide, Natrum Carbonicum, Natrum Muriaticum, Staphysargia, Conium, Phytolacca. Neki od ovih lekova su veoma važni glavni lekovi koji mogu da ‘pokriju’ manifestacije svih mijazama, a ove liste su samo indikacija vrste slike kakvu aktivni mijazam izaziva. NAPOMENA 3. PRIMER SLUČAJA Ovaj slučaj ilustruje lečenje aktivnog nasleđenog mijazma lekovima na koje on ukazuje. Dečak. Datum rođenja: 13 / 12 / 87. Slučaj uzet: 10 / 12 / 90. Simptomi na koje se najviše žalio skoncentrisani su na probleme u ponašanju što se odnosi na opsesivne ritualističke rutine, npr. neće da ode na spavanje dok svaka igračka nije na svom mestu, veoma se uznemiri ako dođe do poremećaja planskog rasporeda. Veoma mu je teško da prihvata i pokazuje ljubav i privrženost. U porodičnoj istoriji bilo je slučajeva raka, a njegov otac je imao nekarakterističan uretritis. Sa majčine strane bilo je slučajeva tuberkuloze. Njegovo rođenje bilo je teško; porođaj je trajao 14 sati i završio se forceps rađanjem. Pri rođenju bio je u bolovima; nakon rođenja bio je veoma uzrujan i vrištao je po nekoliko sati. Kad je imao šest nedelja, a zatim ponovo kad je imao tri meseca dobio je vakcinu za difteriju, polio, tetanus, a kad je imao petnest meseci dobio je vakcinu protiv boginja, zauški i rubeole; nije bilo specifičnih loših reakcija. U decembru 1988, patio je od bronhitisa koji je lečen antibioticima.

Njegova majka kaže da je on u suštini ljupki dečak koji izgleda da previše brine o životu. Veoma je maštovit i veoma osećajan. Suviše je obazriv u igri, kao i u pogledu svog izražavanja mada je zatvoren u pogledu društva. Nije naročito privržen svom ocu. Ponekad je nasilan i ljubomoran na svoju mlađu sestru. Ima veoma lošu narav, često protivreči, a kad ga majka ošamari on joj vraća udarac. Još uvek nosi pelene, ne može da podnese bilo kakvu promenu u svojoj rutini ili bilo čemu što se tiče njegovog tela. Plaši se kad mu voda dospe na lice i glavu. Kada mu se sestra rodila, šest nedelja nije hteo da sedi u kadi. Takođe se plaši mraka i viđa lica koja izranjaju iz senki. Ovaj strah je od nedavno postao još izraženiji. Ne voli da se fotografiše i izgleda da se plaši blica. Kada je povređen on beži i ne dozvoljava majki da ga dotakne, svako pružanje utehe mu još više pogoršava stanje. Generalno gledano, nije veoma je društven. On viče, vrišti i šutira svoju majku primoravajući je da ga odvede iz društva. Voli muziku i ples. Generalno spava veoma dobro mada se često budi u 4.00 ujutru. Žali se da mu je krevet suviše tvrd. Obično spava na stomaku. On je žedno dete i voli da jede voće, pije voćne sokove, jogurt, sir, hleb i puter, pomfrit i so. Ponekad povraća kad jede narandžu. Lako mu postaje vrućina i noću baca pokrivač sa sebe. Ne voli ni sunce ni vrućinu. Naročito mu je vrućina po glavi, gde se najviše i znoji. Uživa u suvom lepom vremenu, a mrzi vlažno vreme i mrzi da pokisne. Lekar koji je uzeo slučaj mogao je primetiti simptome koji su delimično ukazivali na Natrum muriaticum, Aurum metalicum, Sulphur, Stramonium i Medorrhinum. Međutim, slučaj nije potvrđivao niti odavao nedvosmislenu jasnu sliku bilo kog od tih lekova. Bila je razmatrana etiološka sličnost i Arnica i ostali lekovi koji se daju za traume pri rođenju bili su isključeni, dok je jedino Natrum sulph odgovarao esenciji slučaja. To je glavni lek za mentalne simptome koji potiču od povreda (‘’Sintetički repertorij’’, str. 20), što potvrđuje i Alenova knjiga ‘’Ključne stavke i karkateristike’’. Natrum sulph je jedan od osnovnih lekova koji se daju za pogoršanje uzrokovano kišnim vremenom i kišnim, vlažnim vremenskim uslovima (Kentov ‘’Repertorij’’, str. 1421), što takođe još jednom potvrđuju Alenove ‘’Ključne stavke’’. Opšte Natrijum karakteristike deteta odale su sveukupnu sliku slučaja koju potvrđuju detaljne materija medike, kao i nasleđeni sikozis mijazam koji potiče od očevog nekarakterističnog uretritisa. Prepisan mu je Natrum sulph 200 i dat mu je 12 / 10 / 90. Prvi izveštaj bio je 16 / 10 / 90. Obilan zeleni sekret curio mu je iz nosa i iz pluća, što je bilo praćeno kašljem koji ga nije budio. Ponašanje mu se popravilo, bio je drugo dete ‐ prijatan, mio i srećan dečak. Postao je veoma maštovit, u pogledu mašte i svojih stavova nalikovao je zreloj odrasloj osobi, a psihičko stanje je nastavilo da mu se poboljšava.

Uprkos očevoj istoriji nekarakterističnog uretritisa, nije mu trebalo davati ni Medorrium niti Thuju zato što se ni jedan od tih lekova nije potpuno uklapao u sliku u koju se uklapao Natrum sulph. REFERENCE 1. Kent, Dž.T., ‘’Predavanja iz filozofije’’, str. 128 OSTALA LITERATURA ZA IŠČITAVANJE Agarvol, J.R. ‘’Komparativna studija hroničnih mijazama’’. Foubister, D.M., ‘’Slika karcinozin leka’’ Haneman, Semjuel, ‘’Medicinski organon’’, str. 9‐20 Haneman, Semjuel, ‘’Hronične bolesti’’. Kent, Dž.T., ‘’Predavanja iz homeopatske filozofije, poglavlja 3, 18‐26 Roberts, Herbert ‘’Principi, umetnost i nauka homeopatije’’, poglavlja 22‐35 Vitulkas, Džordž, ‘’Homeopatska nauka’’, poglavlja 8 i 9 Dormandi, T., ‘’Bela smrt: istorija tuberkuloze’’. VEŽBE 1. Pročitajte sliku glavnih dokazanih nosoda Psorinuma, Medorrhinuma i Sulphilinuma kod Tajlera, Kenta, Klarka; Alena i Hanemana. 2. Definišite prvu pomoć, akutnu bolest i hroničnu bolest. Kako su mijazmi povezani sa ovom šemom podele bolesti? 3. U kakvoj relaciji je teorija mijazama sa individualnom osetljivošću? 4. Objasnite šta se podrazumeva pod virusom, bakterijom ili mikrobom? Da li smatrate da oni uzrokuju bolest sami po sebi? 5. Na koji način utvrđujete mijazam kod pacijenta? 6. Na koji način vam teorija mijazama pomaže da unapredite svoju dijagnozu i prognozu? 76

POGLAVLJE V

ANALIZA JEDNOSTAVNIH SLUČAJEVA 5.1 Uzročnost 5.2 Vakcinisanje 5.3 Dijagnoza 5.4 Prognoza 5.5 Šta treba lečiti 5.6 Analiza slučaja – različite vrste slučajeva 5.7 Različiti pristupi analizi slučaja 5.8 Poreklo različitih vrsta simptoma 5.9 Pre prvog prepisivanja leka Napomene 1. Primer slučaja 2. Alternativne metode dijagnoze 3. Terapije koje su oprečne homeopatiji 4. Terapije koje su komplementarne homeopatiji 5. Faktori koji utiču na prognozu

5.1 UZROČNOST Ovo je veoma važna ideja u svakom proučavanju. Na jednoj strani ekstrema uzrok bilo čega može se proučavati unazad sve do originalnog uzroka svih stvari: stvaranja. Drugi ekstrem je suviše plitko posmatranje događaja, što čini čuvenu ‘regresivnu netačnost’ (koja je dobila ime po statističkoj tehnici otkrivanja stepena

povezanosti dve varijable) ili post hoc propter hoc (posle toga i zato zbog toga). Kada jedna pojava prati drugu, može se reći da je nju uzrokovala ona koja joj je prethodila. Međutim, ako dublje posmatramo stvari uvidećemo da su obe te pojave zapravo rezultat nekog drugog većeg uzroka. Na primer, kada je, nakon drugog svetskog rata, statistika pokazala uzlazni paralelni porast i broja silovanja i broja odlaska u crkvu, ta znatna regresija nije se mogla smatrati značajnom, pošto su obe pojave zapravo reakcija na ostale veće uzroke u društvu koje je promenljivo. Slično, teorije uzrokovanja bolesti koje nudi alopatska medicina su veoma površne po svojoj prirodi, pošto ne obuhvataju teoriju osetljivosti organizma koja je veoma važna. Istraživači su pronalazili uzročne faktore u krvi, pljuvački, stolici, urinu i kičmenoj moždini, gde su takođe tražili prateće organizme koji uzrokuju bolest. Od nedavno se istražuju DNK, RNK i geni radi otkrivanja uzroka bolesti. Ove takozvane slučajeve bolesti, međutim, izazivaju dublji uzroci. Promene u telesnoj hemiji, lučenju hormona i genima su samo simptomi i, kao i kod drugih bolesti, njihov istinski uzrok nalazi se u osetljivosti pacijentovog organizma. Homeopatska teorija daje nam uvid u dublje, istinske uzroke bolesti. Teorija mijazma je temelj tog uvida. Uzrokovanje ili etiologija u homeopatiji odnosi se na situaciju ‘’nikada se od tada nisam dobro osećao’’. U Kentovom ‘Repertoriju’ na primer, vidimo rubrike koje počinju sa ‘’Poboljšanje uzrokovano’’, koje se mogu naći, na primer, pod oblašću ‘strah’ i ‘očaj’. Ovo ukazuje da vitalna sila, u toku normalnog vremenskog intervala, nije mogla u potpunosti da se adaptira na traumu, i ostale su neke posledice bolesti koji se manifestuju kao važni simptomi. Kada trauma ostavlja dubinski efekat na pacijenta, ona dodaje novi nivo simptoma i za njih se mora prepisati lek pre nego što se nastavi sa daljim lečenjem ka oporavku. Najčešći ozbiljni fizički uzroci takvih promena su vakcine, moderni medicinski lekovi i hirurgija. Emotivne traume, kao što su odbačenost, strah, očaj i poniženje, kao i bilo koje druge jake emocije koje su potisnute mogu takođe da dodaju novi nivo i zahtevaju ‘’nikada se od tad nisam dobro osećao’’ prepisivanje leka. Mi na ovaj način prepisujemo lek, na osnovu uzroka, u slučajevima kad: (i) on dominira slučajem, ili (ii) kad lekovi koji se čine najprikladnijim ne uspeju da deluju, a etiologija tog slučaja je izražena. Ponekad ovakvo etiološko prepisivanje leka može da izleči pacijenta, a ponekad ne unosi nikakve promene, nego nakon njene primene lek koji je prethodno bio uzalud dat počinje da deluje.

5.2. VAKCINISANJE Vakcine koje se širom sveta daju nikada nisu bile adekvatno niti pravilno testirane pre nego što su uvedene u masovnu upotrebu. Reference koje su dole date pružaju dokaz o štetnim efektima vakcinisanja. Vakcinisanje je akutne bolesti pretvorilo u dugotrajne hronične bolesti koje su mijazmatične po svojoj prirodi. Vakcinisanje programira odbrambeni mehanizam da se brani samo protiv specifično odabranih neprijatelja, čineći da odbrambeni mehanizam postane ograničeniji tako da on ima teškoće braneći se protiv svih ostalih vrsta napada i neprijatelja. (1) Postoje nagomilani dokazi o lošim efektima vakcinisanja. Vakcina protiv malih boginja izaziva simptome slične sikozis mijazmu ili simptomima koji se javljaju nakon potiskivanja gonoreje. Vakcina protiv polia donosi probleme u mozgu, centralnom nervnom sistemu, srcu i bubrezima. Postoji veza između multipleks skleroze, meningitisa i polio vakcine. Statistički podatak o efikasnosti vakcine lako se može pokazati netačnim. Vakcine su uvedene kada su bolesti o kojima je reč bile u opadanju uglavnom usled poboljšanja sistema kanalizacije i snabdevanja vodom. Sanitarnim inženjerima, a ne alopatskim lekarima, pripada zasluga za svaki realan uspeh koji je postignut u pogledu sprečavanja bolesti. (2) Za šarlah ne postoji vakcina, a ipak je on u stanju opadanja kao i bolesti za koje postoji vakcina. Ako se kod pacijenta zapazi određena bolest, a on je primio vakcinu, često se daje drugačija dijagnoza; to stvara lažan dokaz o efikasnosti vakcine. Vakcine uzrokuju mnoštvo bolesti, od bolesti uha preko otupelosti uma i iznenadne smrti beba do neuspeha dece da napreduju, a doprinose i pojavi AIDS‐a. Vakcine slabe imunološki sistem doprinoseći na taj način pojavi AIDS‐a. Kada se vakcina da direktno u krvotok, odbrambeni mehanizam nema vremena da stvori antitela, što može da učini u periodu inkubacije koji nastaje nakon seksualnog kontakta. Postoji dokaz da odlaganje perioda vakcinisanja kod dece smanjuje ozbiljnost bolesti u slučajevima trovanja, a pošto homeopatija nudi bezbedne i efikasne alternative konvencionalnom vakcinisanju, nema razloga da se vakcine i dalje koriste u modernom svetu. Postepena zamena programa vakcinisanja širom sveta na dobrim homeopatskim klinikama može se ostvariti tek za deset godina.

5.3. DIJAGNOZA Da bismo se bavili medicinom mi moramo poznavati svoje pacijente, njihovo okruženje, njihovu kulturu, njihovu porodicu i društvenu pozadinu. Mi moramo znati šta je normalno u svakom od tih konteksta, a šta je abnormalno i patološko na svim nivoima. Za lekara je neophodno da ...jasno zapazi šta treba lečiti kod bolesti, tačnije rečeno,

u svakom pojedinačnom slučaju bolesti... (Org: §3)

Svaka bolest obično ima dve komponente: 1. Prva se sastoji iz simptoma koji su tipični za bolest i koji se uvek mogu uočiti u toj bolesti. 2. U drugoj grupi simptoma nalaze se neuobičajeni simptomi, koji mogu izgledati kao retki i čudni. Oni će reflektovati jedinstveni deo osetljivosti određenog pojedinca i njegovu reakciju na bolest. Oni se nazivaju karakterističnim simptomima ili nekim od ključnih simptoma. Neprosvećen lekar oslanjaće se samo na prvu grupu simptoma, dok će ignorisati bilo kakve neobične simptome i daće dijagnozu koja će nositi naziv one bolesti koju čine ti najčešće uočljivi simptomi. Na primer, dijagnoza je ulcerativni kolitis ili Edisonova bolest. Dajući ovakvu dijagnozu ograničenog tipa, alopata prepušta funkciju lečenja trgovinskim kompanijama koje proizvode lekove da bi donele profiti svojim deoničarima. Na taj način će fizički simptomi koji se javljaju na određenim delovima tela imati najveću, ako ne i ekskluzivnu, važnost. Svi mentalni i emotivni simptomi dobiće drugu etiketu bolesti, biće svrstani pod ‘mentalnim oboljenjima’, a specijalista iz ove oblasti će pokušati da ‘uglavi’ pacijenta pod jednu od kategorija koje se nazivaju depresija, šizofrenija ili neuroza, itd. Ovakav pristup gde se bolesti etiketiraju će preokrenuti redosled hijerarhije koju mi preferiramo u kojoj najveću težinu ima ‘individualizacija’ simptoma koji su karakteristični, nakon kojih po važnosti slede mentalni i opšti fizički simptomi, a tek na poslednjem mestu su simptomi tipični za bolest. Prosvećeni lekar će dati dijagnozu baziranu na svim nivoima, što uključuje promene na mentalnom i emotivnom nivou kao i fizičke promene, formirajući na taj način sveukupnu sliku koja je pažljivo gradirana u hijerarhiji važnosti i urgentnosti i samim tim će izaći u susret svim pacijentovim potrebama. Dijagnoza je precizna procena svih potreba pacijenta. Dijagnoza je veština uviđanja prave sličnosti između slike pacijentovih simptoma i slike leka. Prava sličnost 80

podrazumeva sveukupnost simptoma pažljivo gradiranih prema intenzitetu i urgentnosti delovanja kod pacijenta. Dijagnoza je zapravo procena toga šta treba lečiti. Da bismo stigli do kompletne homeopatske dijagnoze, mi moramo uzeti slučaj, gradirati simptome, proceniti važnost svakog etiološkog faktora, kao i efekat ranije i sad korišćenih lekova. Homeopata mora da izvrši detaljan pregled pacijenta na svim nivoima. To će možda zahtevati detaljan klinički pregled. Neophodno je tražiti dalju pomoć i savet specijaliste onda kad je to prikladno i lekar mora da zna na koji način da dobije pomoć koja je bezbedna i u skladu sa najvećim idealima lekarske profesije. Laboratorijski testovi mogu biti od koristi u nekim slučajevima, ali agresivna testiranja među kojima je testiranje karaktera preko kičmene moždine trebala bi da budu samo poslednje pribežište.

5.4 PROGNOZA

Prognoza je predviđeni ishod bolesti i može se dati, makar delimično, nakon davanja potpune homeopatske dijagnoze. Prognoza zavisi od: 1. Jasnosti slike leka. Kad se razboli relativno zdrava osoba, vitalna sila će pokazati jasnu sliku homeopatskog leka. To ukazuje na dobru prognozu. 2. Centra oboljenja kod slučaja. Ako se patologija nalazi veoma duboko na mentalnom i emotivnom nivou, prognoza je manje dobra. 3. Kompleksnosti slučaja. Slučaj kod kog postoji puno nivoa odavaće kompleksnost simptoma koji zahtevaju dugotrajno i pažljivo lečenje. Prognoza neće biti veoma dobra u tim slučajevima, ali će se moći popraviti pažljivo prepisivanim lekovima i saradnjom pacijenta. 4. Ozbiljnosti ili uzročnog faktora. Ozbiljno oštećenje zdravlja koje se javlja zbog manjih uzročnih faktora kao što su promena načina ishrane ili blaža groznica ili manje razočarenje ukazuju da je imunološki sistem ozbiljno oštećen. Prognoza će biti manje dobra. 5. Dugovečnosti pacijentovih predaka. To daje nagoveštaj o jačini pacijentove telesne konstitucije, dugovečnost u porodici ukazivaće na bolju prognozu. 6. Godine u kojima se ozbiljna bolest javila, što ukazuje na jačinu konstitucije, a samim tim i na prognozu. Ako se ozbiljna bolest javlja u mladosti, prognoza će biti loša. 7. Frekventnost akutnih bolesti i način na koji orgazam izlazi sa njima na kraj je veoma važna, par akutnih bolesti koje su lako izlečene daju dobru prognozu, dok

odsustvo akutnih bolest i prisustvo duboko skrivenih sistematičnih bolesti daje lošiju prognozu. 8. U kojoj meri je pacijent uzimao potiskujuće lekove i podvrgavao se drugim vrstama lečenja kao što su hirurški zahvati, elektrokonvulzivna terapija (E.C.T.), kao i u kojoj meri je zloupotrebljavao drogu i alkohol, itd.

PACIJENTOVA OSETLJIVOST

Ako je pacijent preosetljiv, prognoza će biti loša. Preosetljivost se može kretati u rasponu od pacijentove reakcije do prethodnih iskustava. Prevelika preosetljivost pokazuje patološku osetljivost, isto kao što i abnormalni nedostatak reakcije ukazuje na lošu vitalnost. Potražite sve alergijske reakcije na lekove uključujući i ostale prirodne terapije. Možda kod pacijenta postoji prevelika reakcija na događaje u svetu i životne okolnosti. Netolerantnost prema protivrečenju ili kritici ili prevelika zabrinutost u pogledu ishrane takođe ukazuju na preosetljivost. Osetljivi pacijenti mogu da postanu teški slučajevi. U poglavlju 8 dati su raznovrsni tipovi kompleksnih slučajeva od kojih su neki nastali zbog toga što je pacijent davao oskudne informacije. Neki pacijenti ne mogu da iskažu svoje simptome zbog svoje stoičke prirode ili nedostatka kontakta sa svojim emocijama. Neki su možda težili spiritualnom, pa su potisnuli sva osećanja i želje za koje je njihov guru ili religija rekla da su loši. Intelektualci koji isključivo razmišljaju, a ništa ne osećaju i koji su zbog toga izgubili kontakt sa svojim emocijama takođe su potpuno nespiritualni, a ta spiritualna jalovost vodi otupelosti reakcija, oskudnim simptomima i nastupima depresije. Pacijenti koji imaju fiks ideje, bilo da su one religijske, političke ili društvene takođe mogu da blokiraju izlečenje. Džordž Vitulkas pominje grupu ljudi koji strahuju od toga da postanu zavisni od vas i zato zadržavaju za sebe svoje reakcije i informacije. Tu se svrstavaju svi oni koji pate od emotivne nesigurnosti ili osećaja krivice.

5.5 ŠTA TREBA LEČITI

Analiza slučaja je naziv koji je dat procesu odlučivanja o tome šta je to što treba lečiti. Odlučivanje o tome šta je to što vi želite da lečite je najteži deo umetnosti rukovođenja slučajem u homeopatiji. Da li ćete lečiti leziju bolesti, koja može biti fizička poput ekcema, sinuzitis ili žeđ? Ili ćete lečiti mentalne simptome poput straha da se izađe iz kuće ili nagona za ubistvom? Ili ćete lečiti ne samo jednu stvar, nego sindrom ili kompleks simptoma? Ta odluka odslikava šta je to što mi smatramo pod postizanjem rezultata u lečenju.

Organon 3 postavlja pitanje da li lekar zaista uviđa šta treba lečiti. Neplodno je a priori odlučiti šta je to što treba lečiti, jer svaki pacijent predstavlja jedinstveni slučaj i tek kad shvatimo njegovu individualnu prirodu možemo da odlučimo šta treba da lečimo. Već smo rekli da je opasno otklanjati ili lečiti simptome koji su suviše površni, a zapravo su posledica dubljih uzroka. Već smo govorili o mudrosti usmeravanja našeg lečenja ka centralnom poremećaju koji postoji na dubljem nivou i o izbegavanju usmeravanja naših lekova na periferne ili sekundarne simptome, koji su, međutim, za pacijenta često mučni i zbog kojih je on zapravo i došao kod nas da bismo ih uklonili. Međutim, u poglavlju 3.1 naglasili smo da je veoma važna pravilna hijerarhija gde su prema ozbiljnosti rangirani simptomi pacijentove bolesti (pacijentova hijerarhija); ponekad se prvo mora lečiti fizički simptom ako on preti da ugrozi pacijentov život. Može vam pomoći nešto od ovog što su naši učitelji rekli: 1. Haneman i Kent nas uče da moramo da lečimo sveukupnost simptoma koji su pravino gradirani prema hijerarhiji njihove važnosti. 2. Džordž Vitulkas, mada fleksibilno proučava sveukupnost, ključne simptome i esenciju svakog slučaja prema njegovim potrebama, najviše je poznat po prepisivanju lekova na osnovu esencije slučaja. 3. Na trećem mestu, važno je znati da se centralni poremećaj često manifestuje u vidu mentalnih simptoma, koje potvrđuju i podržavaju fizički. Mnoge homeopate nastoje da ‘generalizuju specifičnosti’, što je posmatranje individualne pacijentove unutrašnje prirode u okviru patologije bolesti. Na primer, kada se uznemirenost, bolovi i disfunkcija organa javljaju samo u periodu između 4.00 i 8.00 sati ujutro, možemo reći da postoji generalni simptom pogoršanja koje nastaje između 4.00 i 8.00, kao i da je taj simptom važniji od specifične uznemirenosti, bolova i teškoća. 4. Tomas Mohan nas uči da se mora izaći u susret potrebama pacijenta i da lekovi određeni na osnovu sličnosti moraju biti usmereni takvo da izađu u susret tim pravim potrebama. ‘’Važno je videti odakle svaki pacijent potiče i čemu teži.’’ To ne mora neophodno biti ono što vam je pacijent izložio da treba lečiti, takođe to se mora pažljivo razlikovati od onog što biste vi, kao lekar, želeli. Često je lekareva interpretacija pacijentovih simptoma i potreba obojena njegovim ličnim predrasudama. Evo nekoliko primera: ‘’Ako izlečim ovu bolest, to će dokazati mojim kolegama koliko sam ja dobar.’’ 83

‘’Ako ovom pacijentu dam ono što on želi, on će odobravati moje postupke i ja ću dobiti na prestižu.’’ ‘’Ova osoba se mora uklopiti u jedan od mojih sistema verovanja, dakle ono što on zaista pokušava da kaže je ... i ja ću mu prepisati lek u skladu sa tim.’’ ‘’Plašim se ove patologije i mogućih posledica lečenja i zato ću pružiti samo palijativnu pomoć i prepustiti pacijenta.’’ Potpuno izaći u susret dubljim pacijentovim potrebama je teško. Mi moramo da: 1. Uzmemo slučaj tako da smo distancirani od njega. 2. Procenimo sveukupnost simptoma, esenciju, ključne karakteristike i uzročne faktore kod slučaja 3. Zapazimo kako su simptomi pravilno rangirani. To je proces u kom odlučujemo na osnovu ‘istinskih potreba’ pacijenta.

5.6 ANALIZA SLUČAJA 1. DEO – VRSTE SLUČAJEVA Ako je slučaj pravilno uzet i korektno analiziran to će nam jasno reći šta je to što treba lečiti. Analiza slučaja znači pravilno procenjivanje važnosti karakteristika slučaja i otkrivanje centra oboljenja ili izvorišta svih simptoma koji motivišu i stvaraju pojedinca i njegov svet. Svaki individualni slučaj izgledaće sasvim drugačije, možda ćemo se susresti sa: 1. Pacijentima koji pate od ozbiljne fizičke patologije koja uključuje ekcem, psorijazu, ulcerativni kolitis, anginu, perikarditis, multipleks sklerozu ili rak. 2. Pacijentima kod kojih slabo rade organi ili sistemi poput bubrega, bešike, jetre ili žlezda, ili koji imaju lošu cirkulaciju ili reumatske bolove. 3. Bolestima senzornih organa poput Menijerove bolesti, koju karakteriše tinitus, gluvoća i povremeni napadi vrtoglavice koji mogu biti praćeni mučninom i znojenjem. 4. Pacijentima koji pate od ozbiljnih psihičkih problema kao što su nesanica, strahovi, uznemirenost, depresija ili fobije. Pacijenti koji pate od ovakvih ozbiljnijih problema mogu imati samo još relativno minorne fizičke probleme. 5. Pacijentima kojima su dijagnozirana mentalna stanja kao što su šizofrenija, manijakalna depresija ili fobije bilo koje vrste. Ova grupa se razlikuje od prethodne po tome što je bolest dublje prodrla ili duže podnose tu bolest. 6. Pacijentima koji uzimaju konvencionalne lekove koji deluju veoma površno ili ih koriste od nedavno.

7. Pacijentima koji pate od akutnih bolova i traže momentalno olakšavanje bolova. To može biti novonastala pojava ili ponovno vraćanje hroničnog stanja koje je bilo mirno neko vreme. Tu se svrstavaju glavobolje, kolike na žuči ili bubrezima, neuralgije sa crvenilom kože, giht, itd. 8. Povremeno sa pacijentima čije je zdravlje savršeno, osim jednog problema (jednostrani slučajevi), npr. mokrili su u krevet kad su bili deca ili patili od izolovanih bolova ili akni. Morate odlučiti na šta ćete usmeriti lek, tj. šta treba lečiti. Uvek morate uzeti u razmatranje pacijentove želje, mada ne smete dozvoliti da pacijentovi stavovi dominiraju nad vašim profesionalnim znanjem i procenom. Ovaj balans je veoma teško održati, naročito kod pacijenata koji su zahtevni i uporni da dobiju ono što oni žele. Trenutci procene slučaja pre donošenja odluke o tome koji ćete lek prepisati i posle uzimanja slučaja korišćenjem svih svojih sposobnosti su period pun opasnosti. To je period u kom vaše lične predrasude mogu da utiču na tok događaja, ili kad vaš odnos sa pacijentom može da pokvari vašu distanciranost od slučaja. Izlečenje zahteva otklanjanje patologije pravilnim redosledom i u skladu sa pravcem koji zakon lečenja nalaže. Izlečenje je proces gde se vremenom stanje menja pokazujući obnavljanje zdravlja od unutrašnjosti ka spoljašnjosti. Može postojati puno simptoma, ali neće biti karakterističnih, nego samo zajedničkih i određenih. Takođe može biti samo nekoliko simptoma bilo koje vrste. Čak i među pacijentima kod kojih je slika simptoma prilično dobra da bi se lek prepisao, postoje kompleksni slučajevi gde se tek nakon reakcije na prvi lek može proceniti da li je slučaj izlečiv ili ne.

5.7 RAZLIČITI PRISTUPI ANALIZI SLUČAJA

Različiti lekari u svojim glavama imaju različite modele i nastoje da sagledaju svaki slučaj u svetlu tog modela, kao i na koji način taj model ‘otvara’ slučaj tako da on otkrije sliku leka. Opseg modela varira, počevši od onih koji insistiraju na potpunoj otvorenosti uma i fleksibilnosti do onih koji se nalazi na drugom kraju ekstrema, koji ‘uglavljuju’ pacijentovu individualnost u fiksiran kalup. Na dijagramu 9 prikazan je ovaj opseg

ESENCIJA SVEUKUPNOST SIMPTOMA GENRALNE FIZIČKE KARAKTERISTIKE KLJUČNE KARKATERISTIKE SPECIFIČNOSTI SIMPTOMI I SINDROMI OLIGOPLEKS Dijagram 9

Esencija.

Ovo je glavna odlika pojedinca koja reflektuje izraženu sliku simptoma koja jasno ukazuje na prirodu lika.

Sveukupnost simptoma pravilno gradiranih.

Ako je esencija ‘neposlušna’, a sveukupnost simptoma ‘razvodnjena’, onda pažljivo posmatranje generalnih fizičkih karakteristika može da ukaže na pravi lek. To uključuje način reagovanja na temperaturu, znojenje, želju za određenom hranom, način spavanja, reagovanje na pritisak, dodir, pokret, vreme, lokaciju i doba dana, itd.

Generalne fizičke karakteristike.

Takođe, ako možemo da odredimo generalne kvalitete određenih simptoma, a oni potvrđuju kompletan obrazac, moći ćemo da uvidimo jasnu sliku. Generalne fizičke karakteristike su važne kod pacijenata koji pokazuju konfuznu mentalnu sliku sa nekoliko ili konfliktnih ključnih karakteristika ili mnogo raznovrsnih mentalnih simptoma zbog čega je teško među njima uočiti sliku samo jednog leka.

Ključne karakteristike su upadljivi simptomi. To su karakteristike pacijenta; stvari za koje se kaže da su tipične za pacijenta; uočljivi, čudni, retki i neobični simptomi koji su izraženi. Mi uglavnom prepisujemo lek

na osnovu ključnih karakteristika kad se radi o prvoj pomoći, akutnim bolestima koje zahtevaju urgentno delovanje ili akutnim stanjima koja se nalazi na nivou najbližem površini, a zahtevaju urgentno rešenje. Nekada će to biti lek koji se manje koristi, neki na koji simptomi ne ukazuju toliko često koliko na glavne lekove ili glavne nosode. Ponekad se kaže da vam treba ‘’tronoga stolica i još jedna noga’’, tj. četiri ključne karakteristike. 5.

Specifičnosti se odnose na primenu specifičnih lekova za određene bolesti, npr. Cantharis za ciste, Drosera za magareći kašalj, Lachesis za crvenilo sa temperaturom. Ova tehnika ignoriše prvi princip, individualizaciju. Svaki lek može imati sliku svake bolesti, naša je dužnost da pažljivo individualizujemo svaki slučaj od prve pomoći, preko akutnih bolesti do hroničnih stanja.

Kod svakog slučaja postupamo u skladu sa dijagramom 7, koji daje oblasti koje morate istražiti da biste otkrili sve simptome nastale situacije, to su senzacije, lokacija, ekstenzija, modaliteti, uzročni faktori i prateće pojave. Specifičan pristup lečenju svakog slučaja ne sme se brkati sa ‘terapeutikom’ što je proučavanje detalja o lekovima kako bi se oni mogli razvrstati prema slučajevima, na primer, gde fizički ili specifični simptomi zahtevaju momentalno lečenje.

Simptomi i sindromi. Ovo se odnosi na praksu lečenja simptoma ili

grupa simptoma bez obzira na potrebe pacijenta kao celine. O tome se govorilo u poglavlju 2 kod ‘’potiskivanja’’. 7.

Oligopleks neizbežno sledi nakon potiskivanja – zašto rizikovati? Dajte pacijentu nekoliko lekova koji su poznati kao ‘’homeopatski’’ za stanje na koje se žali; dakle odjednom se daje nekoliko lekova i doze se često ponavljaju.

5.8 POREKLO RAZLIČITIH VRSTA SLIKA SIMPTOMA

Simptome možemo podeliti prema kvantitetu i kvalitetu. Kvantitet simptoma će zavisiti od jačine vitalne sile. Kada bolest u centralnom stanju zahteva neku vrstu spoljašnje manifestacije, ona će to učiniti na najmanje štetan način. Vitalnost će upravljati kvantitetom simptoma. Kvalitetom ovih simptoma upravlja stanje bolesti ili konstitucije, koje zavisi od dijateze ili mijazmatičnih uticaja. Kad uzmemo slučaj i pregledamo pacijentovu celokupnu biografiju, zajedno sa nasleđem, mi ćemo moći da procenimo šta je kod tog slučaja važno. 87

Da bismo odlučili šta treba da lečimo, trebalo bi da uzmemo u obzir: ‐ Sve urgentne ili intenzivne simptome koji prete da ugroze život ili mogu kasnije da uzrokuju ozbiljnu patologiju ako se zapostave. ‐ Analizu onog što je najdublje ili uzrokujuće, što obuhvata svaku dominantnu sličnost poput etiologije koja oblikuje ceo slučaj. ‐ Analizu nivoa i njihovu lokaciju, kao i odluku o tome koji je nivo koji treba prvo lečiti. Ovo nam daje četiri mogućnosti prema vrstama slučaja koji su prikazani u dijagramu 10. Kompleksni slučajevi koji se nalaze u grupi III i IV zadaju nam najviše poteškoća. Odlučiti šta je to što treba lečiti može ponekad biti veoma teško u ovakvim slučajevima. Stanje zdravlja‐TELESNA KONSTITUCIJA VITALNOST‐snaga ekspresije osećanja Kvalitet simptoma Kvantitet simptoma DOBRA DOBRA 154 Mnoštvo simptoma dobrog kvaliteta tako da mogu da formiraju jasnu sliku homeopatskog leka DOBRA LOŠA 153 17 Nekoliko simptoma dobrog kvaliteta tako da ukazuju na nekoliko ključnih karakteristika jednog leka LOŠA DOBRA Mnoštvo simptoma lošeg kvaliteta, nekoliko protivrečnih ključnih karakteristika, bledo izraženi generalni simptomi, lažne ili potisnute slike leka, ništa karakteristično. 162 do 171 LOŠA LOŠA 180 172 do 184 Nekoliko simptoma lošeg kvaliteta Težak slučaj za izlečenje. Jednostrani slučajevi. 88

Brojevi se odnose na paragrafe iz Organona Dijagram 10

5.9 PRE PRVOG PREPISIVANJA LEKA Kada pacijent dođe kod vas, vi prvo morate da procenite urgentnost njegovih potreba. Da li je to situacija – prva pomoć ili vrsta akutne manifestacije koja zahteva momentalno posvećivanje pažnje? Da li je slučaj dugo hroničan, i ako jeste kakav je po prirodi? Prilikom procesa uzimanja i procene takvih slučaja verovatno ćete koristiti repertorije da biste pronašli ključne rubrike, a na kraju konsultovati materija medike da biste identifikovali koji je pravi lek koji je pacijentu potreban. Međutim, pre nego što donesete odluku koji ćete lek prvo prepisati, preporučljivo je uraditi sledeće: 1. Napravite pauzu, pogledajte pacijenta i zaključite da li lek koji ste odabrali zaista odgovara osobi koja sedi ispred vas 2. Razgovarajte sa pacijentom o svim eventualnim uzrocima koji bi mogli održavati stanje bolesti, kao na primer antidoti, kao i o ostalim mogućim preprekama u procesu lečenju koje bi mogle biti prisutne. To se može odnositi na neadekvatnu ishranu, način života, prekomerno uživanje ili upotreba prepisanih lekova, korišćenje kontraceptivnih tableta, loše socijalno stanje ili situacija na poslu ili odnosi sa partnerom. O svim tim temama bi trebalo da razgovarate sa pacijentom kao sa sebi ravnim. Ponudite svoje znanje i savet samo u onoj meri u kojoj to utiče na efikasnost prepisivanja leka i na lečenje. Proces procene čitavog slučaja stavlja u fokus celokupne životne potrebe pacijenta, ulogu leka koji ćete prepisati i takođe vas dalje informiše o prikladnosti leka koji ste izabrali kao i o onome što taj lek može da postigne (prognoza).

RAD HOMEOPATE POKRIVA TRI ASPEKTA

1. Pravilno prepisivanje leka u skladu sa potrebama pacijenta, na koje ukazuju pravilno gradirani simptomi. 2. Vraćanje zdravlja i jačanje konstitucije i vitalnosti tako da se više ne javlja prethodno stanje bolesti: prepisivanje lekova za određene nivoe. 3. Edukovanje pacijenata o pravoj prirodi zdravlja, bolesti i izlečenja, ulozi lekara i dužnostima pacijenta.

Savetujte pacijente samo onda kad oni traže savet. Kad pacijenti dođu kod vas oni su samo određenoj meri spremni da unose promene u svoj život. Trebalo bi da ih savetujete iskreno, u skladu sa vašim znanjem i obučenošću, ali često će pacijentima biti potreban savet nekog ko je vešt u ostalim tehnikama, kao što je savetovanje. Trebalo bi da ste u mogućnosti da ih savetujete u smislu da im vaša pomoć i savet mogu i nadalje pomagati i da znate koga da im preporučite u pogledu drugih naučnih disciplina. Neki primeri ostalih veština koje biste im mogli preporučiti nalaze se u napomenama na kraju ovog poglavlja. Morate uvek biti svesni mogućnosti da pacijentu možda u tom trenutku nije potreban lek. Mogu postojati druge stvari koje bi trebalo pre toga uraditi. U paragrafu §225 Haneman govori o toj mogućnosti i zaključuje da se to dešava kod nekih pacijenata. Samo emotivne bolesti, poput ovih, koje je prvo

prouzrokovao, a zatim i održavao um, iako su nedavno nastale i pre nego što su dublje prodrle u telo, mogu, putem fizičkih lekova, poput iskazivanja poverenja, prijateljstva, razumnog saveta, brzo preći u zdravo stanje uma (a uz odgovarajuću ishranu i način života, na sličan način, u zdravo stanje tela). (Org: § 226) Slično, povremeno viđamo pacijente koji već odlaze kod savetnika ili nekog drugog terapeuta. Može biti da su te druge vrste lečenja proizvele povoljne promene i donele napredak. U to ne biste trebali da se mešati prepisujući lek; zapazite sve promene i simptome na svakom nivou i sačekajte dok se ne javi potreba za daljim stimulisanjem kada homeopatski prepisan lek može da pomogne pacijenti da načini sledeći korak. Kada pacijent dobro reaguje na lečenje, a nema promene u pogledu njegovih osećanja i načina na koji on reaguje na život, njegov centralni problem ostao je isti, ako je on svestan toga psihoterapija će biti korisna. Neke terapije mogu da se primenjuju paralelno sa homeopatijom, a neke mogu da je ometaju ako se primenjuju istovremeno. NAPOMENA 1 PRIMER SLUČAJA Primer slučaja u kom zajednički simptomi bolesti daju dijagnozu, ali uzimanje pacijentovih individualnih simptoma ukazuje na lek koji vodi ka izlečenju. Devojčica. Rođena 21/06/90. Slučaj uzet 04/10/90. Bebin najveći problem koji je dijagnoziran je infantilna kolika.

Imala je velike bolove i puštala gasove zbog kolike. Vrištala je od bolova. Kada je bila u bolovima, stavljala je kolena na grudi. Beba je očigledno veoma patila zbog bolova. Kolika se javila kad je imala tri meseca, a uzročni faktori se nisu mogli uočiti. Trudnoća i porođaj su bili normalni mada se rodila šest nedelja ranije. Dok je bila u bolnici 3 ili 4 puta bila je hranjena naso‐gastrično. Sada se hrani na svaka dva sata i čini se da se dobro oseća. Nije primala vakcine. Najviše voli da spava na stomaku, a vrat joj se znoji kad zaspi. Takođe pati od jakog osipa koji je veoma crven i upaljen. Na osnovu velikih bolova u stomaku koji su se smanjivali kada bi zgrčila noge odabran je lek, Colocynthus. Tri dana kasnije: Nema pravog poboljšanja. Majka je zapazila da je beba delovala nekako bolje kad se oslobađala gasova podrigivanjem; i da su se bolovi pojačavali između 17 i 20 posle podne. Beba je uživala u hladnom vetru. Imala je dijareju sa zelenom stolicom. Na osnovu dijagnoze da se radi o nemogućnosti oslobađanja od gasova odabrana su dva leka. Carbo veg. je doneo izvesno poboljšanje, dok Lycopodium nije unosio nikakve promene. Tri dana kasnije: nije bilo nikakve promene njenog stanja. Kad bi osetila bolove ili bi se previjala zgrčivši noge na grudi ili bi se protezala. Bila je veoma ljuta zbog bolovi koji su za nju postali iritirajući i bilo je teško ugoditi joj. Na osnovu ovih simptoma odabran je lek Chamomilla. Tri dana kasnije beba je stigla na akutnu kliniku sa dijarejom. Stolica je bila žuta i tečna. Još uvek je veoma patila od gasova i bolova u stomaku. Odabrana su dva dodatna leka koja su imala reputaciju da leče infantilnu koliku, Borax i Aethusa. Nedelju dana kasnije beba je još uvek veoma patila od kolike i gasova. Nije bilo promene nakon primene prethodno pomenutih lekova. 91

Majka je primetila da je beba plakala u snu. Ignorišući dijagnozu opštim simptomima, odabran je lek na osnovu individualnih simptoma koje je beba imala; tj. znatno poboljšanje kada se nalazila na svežem vazduhu i kada je bila u svojim kolicima; tj. u toku kretanja, snažna averzija prema zatvorenom prostoru praćeno plakanjem. Lek koji je odabran bila je Pulsatilla koja je olakšala sve abdominalne probleme i izlečila slučaj. Ovaj slučaj ilustruje važnost razmatranja svih aspekata, a ne samo dijagnozirane bolesti. Lekovi koji su odabirani na osnovu dijagnozirane infantilne kolike i nemogućnosti oslobađanja od gasova nisu doneli nikakvo poboljšanje stanja. Tek kad su uzeti i razmotreni simptomi relevantni samo za ovaj slučaja pojavio se pravi lek. NAPOMENA 2 ALTERNATIVNE METODE DIJAGNOZE Naredne tehnike nude mogućnost davanja dijagnoze. Ove terapije ne zamenjuju pravilno homeopatsko lečenje ali mogu da pruže podršku pacijentu i takođe da ukažu na moguća stanja. Ove terapije ne daju alternativu homeopatskoj odgovornosti da napravi kompletnu i preciznu dijagnozu, i kada je to neophodno podvrgavaju pacijente savremenim medicinskim testovima i ispitivanjima, o čemu se raspravlja u narednim poglavljima. REFLEKSOLOGIJA Refleksologija je drevna veština lečenja koja koristi specifičan oblik masaže stopala. Mnoga stanja mogu se detektovati preko stopala; refleksolozi smatraju da su stopala ogledalo tela i da reflektuju tenziju i bolest koja je prisutna. MASAŽA KIČME Posmatranjem kičme i njene iskrivljenosti u odnosu na pravilnu uspravnu liniju, mogu se ustanoviti raznovrsni poremećaji. Debalans tela ili iskrivljeno držanje obično ukazuju na unutrašnje promene u telu daleko pre nego što se pokažu bilo kakvi poremećaji telesnih funkcija. Bilo kakva promena držanja utiče na promenu položaja svih organa i ako je ova deformacija prisutna duže vremena, može rezultirati bolešću. Tehnike blagog pritiskanja ključnih delova kičme preusmeravaju unutrašnju energiju tela omogućavajući mišićima da se opuste i lagano vraćaju kičmu u njen prirodni položaj.

KRANIJALNO SAKRALNA TERAPIJA Pritiskanje kostiju i membrana lobanje kao posledica nesreće ili traume pri rođenju može da izazove sprečavanje rasta mozga i mogu da nastanu mnogi problemi. Kranijalno sakralna terapija vraća balans kostima i membranama lobanje tako da mozak može normalno da raste i da se razvija. IRIDIOLOGIJA ILI DIJAGNOZA PREKO POSMATRANJA DUŽICA Svaki deo tela odnosi se na određeni deo dužice. Proučavanjem dužice, mogu se uočiti mnoge bolesti. Bolesti koje su postojale ili one koje su još uvek prisutne i dalje su vidljive, zabeležene na dužici kao crne mrlje koje prekrivaju oblast određenog organa, poremećaj u pogledu ishrane takođe utiče na boju dužica. PSIHIČKO LEČENJE Psiholozi priznatih kvaliteta mogu na osnovu svog rada da daju pravilnu medicinsku dijagnozu. ANALIZA ČAKRI Čakre (točkovi) su centri energije koji se nalaze na sedam ključnih mesta duž kičme. Oni koji su vešti u tome mogu da mere jačinu i kvalitet protoka energije u svakoj čakri i da dijagnostikuju područja bolesti na osnovu svog znanja o tome šta svaka čakra predstavlja na svim nivoima ljudske ekonomije. KINESKA / JAPANSKA DIJAGNOZA Ovo se odnosi na istočnu umetnost davanja dijagnoze o unutrašnjim stanjima i organima posmatranjem boje, oblika i teksture eksternih delova tela, naročito lica i jezika. PRIMENJENA KINEZIOLOGIJA Ona razmatra povezanost mišića sa unutrašnjim organima i akupresurnu energiju koja prolazi kroz njih povezujući ih dinamično. Testiranjem alergije preko primenjene kineziologije može se zapaziti da mišići slabe u prisustvu alergena. Telo instiktivno zna na koju je hranu osetljivo; koji vitamini i minerali mu nedostaju, itd. ALEKSANDROVA TEHNIKA Lekari daju ‘lekcije’. To je tehnika ‘koja razmišlja’ i praktični metod sa blagim pristupom koji omogućava telu da funkcioniše u skladu sa onim kako je sazdano, bez mešanja mentalnih / psihičkih navika koje težimo da nagomilavamo u toku života. Te navike ne samo da nas ograničavaju na razne načine nego često i deformišu

okvirni način funkcionisanja našeg tela stvarajući područja tenzije i bola. Korišćenjem Aleksandrove tehnike, te oblasti se mogu zapaziti i izmeniti. NAPOMENA 3 ‐TERAPIJE KOJE SU OPREČNE HOMEOPATIJI Ako je terapija efikasna, u skladu sa pravcem delovanja leka i sledi principe lečenja celine (individualni, holistički pristup, sa minimalnim mešanjem); ona je u skladu sa najvećim idealima u lečenju. Generalno govoreći, takve dve terapije ne bi trebalo primenjivati na pacijentu istovremeno i moralo bi se odlučiti da li će pacijent dobijati homeopatsku ili neku drugu terapiju. Davanje dve terapije istovremeno isto je kao i davanje dva leka istovremeno čime bi se izgubila jasna slika slučaja. Ovde su navedene terapije koje se obično nude kao alternativna metoda i koje će najverovatnije biti oprečne homeopatiji ako se daju dugoročno, pošto dubinsko lečenje uključuje: 1. Akupunkturu 2. Refleksologiju 3. Bahove cvetne lekove 4. Isceljenje – spiritualno ili fizičko 5. Šiacu masažu 6. Vitaminsku terapiju 7. Dijetetsku terapiju 8. Hipno terapiju 9. Lečenje kristalima 10. Kranialno‐sakro osteopatiju 11. Medicinsko bilje Međutim, neke od ovih terapija mogu da se koriste paralelno sa homeopatijom i neće izazivati konflikte. NAPOMENA 4 TERAPIJE KOJE SU KOMPLEMENTARNE HOMEOPATIJI 1. Konstruktivno savetovanje 2. Metamorfska tehnika 3. Savetovanje u vidu saradnje 4. Aleksandrove lekcije 5. Terapija pritiskanja kičme 6. Joga koja uključuje svih osam zakona joge 7. Bates Eye Metoda (reokularizacije ) 8. Bilje kao podrška dubinskom lečenju 9. Aromatična terapija, pod uslovom da se ne koriste antidotna ulja poput kamfora Homeopatija je genijalna alternativa sadašnjem konvencionalnom sistemu. Isključujući hirurške bolesti, homeopatija ima izlečive metode za sve bolesti, od minornijih naslednih faktora i prve pomoći, do najozbiljnijih oblika ‘bolesti’ koje

prete da ugroze život. Ona može uspešno da leči endemične, epidemične, akutne i hronične bolesti. Ostali oblici alternativnih terapija, mada vredne u njihovim oblastima su ograničenije u odnosu na homeopatiju, i pre bi se moglo reći da su komplementarne nego potpuno alternativne. Akupunktura je najbliža potpuno alternativnom sistemu, ali zbog dubinskih uzroka koji se uglavnom u svakoj bolesti nalaze, akupunktura više nema sposobnost da leči dubinske slojeve osetljivosti na bolest što homeopatski anti‐mijazmatični lekovi mogu da ostvare.

NAPOMENA 5 ‐FAKTORI KOJI UTIČU NA PROGNOZU

Faktori koji utiču na reagovanje u toku homeopatskog intervjua i lečenja i koji su važni za davanje prognoze su: 1. Volja za životom. Jedan aspekt ovoga vidi se u volji za izlečenjem; prisustvo onoga što čini čuda. Drugi aspekt ovoga nalazi se u volji za bekstvom od bola i nelagodnosti. Pacijenti koje motiviše samo želja da pobegnu od bola su teži pacijenti, oni neće lako unositi promene koje su neophodne da bi ozdravili. 2. Slika koju pacijent ima o sebi (bedni ‘grešnik’ koji govori sebi da nije zdrav, naravno, neće ni ozdraviti). Lična slika o sebi je moćno sredstvo koje limitira iskazivanje emocija. 3. Limitiranost pacijentovog horizonta (ono ‘za šta ja znam da je tačno / realno / znam sve što treba da znam. Sve što se razlikuje od toga je laž / netačno / beskorisno / obična glupost / sujeverje / nenaučno, itd.’). 4. Da li su se zaštitili od stresa postavši bez potrebe zavisni od socijalnog osiguranja ili bolnice, crkve, droga, alkohola ili valijuma uzimanog iz navike, ili manje uočljivog načina samozaštite. To znači da im je znatno smanjena mogućnost da se prilagode promenama. 5. Da li su se izolovali od partnerskih odnosa, ili veoma često menjaju partnere, ovo takođe odaje da se radi o preteranoj samozaštiti. 6. Sposobnost da ostvari ljudski kontakt sa homeopatom. Neki pacijenti će imati slobode u svojim vezama, dok će neki biti veoma čvrsto zatvoreni. Neki ‘bujaju od emocija’, dok su drugi zatrovani ‘stagniranjem’.

REFERENCE 1. Gegas, V., ‘’Faktori koji mogu da utiču na lek’’, Homeopatske veze, tom 12 (4), Vinter 1999. 2. Karim, A.N., (Ed), ‘’Zbirka radova A.H. Grimera’’. LITERATURA ZA DALJE IŠČITAVANJA Kompton Bernet ‘Vakcine i Tuja kao lek za nju’. Kolter Haris, ‘’DPT – pucanju mraku’’ Nort atlantik buks, Kalifornija (DPT – difterija, pertuza i tetanus, prim.prev) Haneman, Semjuel, ‘’Medicinski organon’’, paragrafi 3, 71‐90, 108, 148‐192, 205‐ 207, Kent, Džejms, Tajler, ‘’Lekcije iz homeopatske filozofije’’, poglavlja 3, 17, 22, 23, 26, 27, 35 Roberts, Herbert ‘’Principi, umetnost i nauka homeopatije’’, poglavlja 9, 10, 11 Sankaran, D., P., ‘’Značaj etiologije u homeopatiji – simpozijum’’ Dr Ešvara Das i Dr Rada ‘’Sinopsis homeopatske etiologije’’, Njudelhi 110055 Foubister, D., M., ‘’Podučavanje homeopatije’’ Bikonsfild pres Šepard, Doroti, ‘’Epidemične bolesti’’, Helt sajans pres. Vitulkas, Džordž, ‘’Homeopatska nauka’’, poglavlja 9, 12, 13, 14, ASOHM 1978. Vitulkas, Džordž, ‘’Novi model zdravlja i bolesti’’. Rajt Habard, Elizabet, ‘’Kratak kurs iz homeopatije’’, poglavlja 11, 12, IB & PS. Vitmon, E., K., ‘’Alhemija i lečenje’’, poglavlje 8. VEŽBE 1. Definišite dijagnozu navodeći sve elemente neophodne za celokupnu homeopatsku dijagnozu, gde se u to uklapa uobičajena alopatska dijagnoza? 2. Definišite prognozu. Koje su to glavne informacije koje određuju prognozu pre i posle prepisivanja prvog leka? 3. Kod pacijenata kod kojih je loša vitalnost biće samo par simptoma. Šta je to što slabi vitalnost? 4. Da li se koncepti vitalnosti i konstitucije, o kojima se govorilo u poglavlju 8, mogu lako dovesti u vezu ili su međusobno povezani? Da li je slaba konstitucija isto što i oslabljena vitalnost? 5. Povežite koncept osetljivosti sa argumentima u korist vakcinacije i onima protiv vakcinacije, tj. ako kod pacijenta postoji osetljivost na određenu bolest da li će vakcinisanje neophodno delovati štetno ili će pozitivno uticati? 6. Svojim rečima objasnite na koji način uzročni faktori mogu biti suviše površi ili suviše dubinski da bi se mogli vrednovati u homeopatskom uzimanju slučaja? 7. Koristite indeks reči iz Kentovog Repertorija da biste pronašli sve rubrike koje počinju sa ‘Poboljšanje zbog’, kao i ‘vakcinacija’ i ‘potiskivanja ili potisnuto zbog.’ 96

POGLAVLJE VI

ODABIRANJE POTENCIJE I PREPISIVANJE PRVOG LEKA 6.1 Uvod 6.2 Lekovi 6.3 Pacijent 6.4 Bolest 6.5 Merenje jačine bolesti i jačine potencije 6.6 Prepreke u lečenju 6.7 Odabiranje potencije 6.8 Akutne bolesti 6.9 Prvo prepisivanje leka 6.10 Metode primene lekova

6.1 UVOD Mi nemamo zakone o tome kako odabrati potenciju, ali iz iskustva smo stekli dobru zajedničku praksu.

Koja je potencija najbolja da bi lek postigao siguran i blag efekat? To, u svakom individualnom slučaju, mogu da odrede čist eksperiment, pažljivo posmatranje osetljivosti svakog pacijenta i precizno iskustvo. A ne teoretsko nagađanje. (Org: § 278)

Haneman, međutim, ukazuje da je odabiranje potencije važno. Lekar, kaže on, bi trebalo da ... takođe jasno uoči pravi način pripremanja i količinu doze, kao i pravi period ponavljanja doze. (Org: § 3) Prilikom odabiranja potencija, mi razmatramo tri varijable: lek, pacijenta i bolest. U ovom poglavlju baviću se odabiranjem prave potencije prilikom prepisivanja prvog leka. U poglavlju 7 ću detaljnije govoriti o ponavljanju istog leka, frekventnosti davanja doza i kada treba promeniti lek nakon što razmotrimo reagovanje na prvi prepisani lek i propratne aktivnosti, a u poglavlju 10 ću govoriti o tome kada treba razmatrati prepisivanje leka za patologije koje su uznapredovale.

6.2 LEKOVI Kada govorimo o lekovima, reč homeopatski označava potencijalizovanu supstancu. Biljni preparati od matične tinkture (koje imaju simbol ) nisu homeopatski, ali se koriste kao osnova za homeopatske lekove i prethode rastvaranju i mućkanju. Veličine potencija Originalna ‘c’ ili centimalna veličina, gde je lek rastvoren u odnosu 1:99 opisana je u poglavlju 2.6. Homeopate takođe koriste lekove koji imaju decimalnu veličinu rastvora, tj. ‘x’ lekovi, gde je odnos u rastvoru 1:9 i ‘m’ veličinu rastvora u odnosu 1:999, stoga 1m je 1000c, 10m je 10.000, itd.

Pošto se originalno koristi centimalna veličina, ‘c’ lekovi često nemaju oznaku ‘c’ posle potencije, npr. 30c je često napisano kao 30.30ch što znači da je taj lek potencijalizovan u skladu sa Hanemanovom metodom, koja koristi svežu bočicu za lekove za svaki korak u mešanju, 30ck predstavlja Korsakovu metodu, nazvanu po ruskom homeopati, gde se iz bočice izbacuje tečnost nakon prvog mešanja i ista neoprana bočica se koristi za drugo mešanje uz dodavanje alkohola i vode, potencija nastaje od preostale tečnosti koja se od poslednjeg mešanja zadržala na zidovima bočice. Jednoglasno je prihvaćeno da ‘ck’ potencije nisu toliko efikasne koliko metoda jedne bočice, međutim teorija malih klastera iz moderne fizike podržava superiornost ‘ck’ metode. Razblaživanje, dinamizacija i rastvaranje su alternativne reči koje se odnose na proces potencijalizacije. Opseg potencija koje se uopšteno koriste je konvencionalan. Dž.T. Kent je odabrao 6x, 6c, 30c, 200c, 1M, 10M kao redosled koji prati njegovo viđenje nivoa energije i rasta, zasnovano na učenju Svedenberga, švedskog filozofa i mudraca. Ove potencije su još uvek popularne mada su Skiner iz Liverpula i ostale homeopate koristile drugačije veličine. Male potencije nalaze se između 3x i 12x, i između 3c i 6c (6c je grubo rečeno isto što i 12x). Srednje potencije su između 12c i 30c, neke homeopate koriste 30x do 100x. Velike potencije su 200c i veće centimalne potencije, takođe 1M i veće hiljadite potencije. Čini se da je Haneman u početku koristio silaznu i uzlaznu skalu, poneka kod istog pacijenta, a da se kasnije više odlučivao za uzlaznu skalu, centimalnih i LM potencija. Većim delom svoje prakse radio je unoseći promene u tri ili nešto više koraka (npr. od3c do 6c) i sa potencijama manjim od 30c. Izgledalo je da su jedina važna pravila da se potencija mora promeniti svaki put kad se uzima i da se samo jedan lek može davati u jednom određenom periodu. Kent kaže da se u toku dokazivanja karakteristični simptomi više ističu korišćenjem većih potencija, dok se simptomi tipični za bolest u toku dokazivanja najviše ističu primenom manjih potencija. On je takođe tvrdio da Haneman nije mogao da izleči ijatrogensku bolest (bolest izazvanu lekovima) koja je postojala paralelno sa originalnom bolešću pomoću potencija koje je koristio. Kent uverava da se takve bolesti mogu izlečiti korišćenjem potencija ‘m’ veličine. 99

PLUSSING DODAVANJE Kroz praktično iskustvo Haneman je otkrio da se kod hroničnih bolesti rezultati brže postižu metodom koja je postala poznata kao ‘dodavanje’. Potencija se može rastvoriti u prečišćenoj vodi i svakodnevno davati uz menjanje potencije prilikom svakog davanja što se postiže snažnim mešanjem mešavine, ili mućkanjem, pre uzimanje kašike leka. Vitalni princip ne prihvata takve nepromenjene doze bez

opiranja. (Org: §247)

U paragrafu 246 Haneman savetuje da se koristi mešavina iste potencije, koja se svakodnevno mućka na ovaj način, sve dok nema daljeg napretka, zatim treba svakodnevno uzimati sledeću veću potenciju koja se priprema na isti način. Njegovo iskustvo zapravo ga je odvelo primeni LM potencija. Lm potencije su 50.000‐e potencije. One se uzimaju u tečnom stanju i svakodnevno mućkaju tako da postaju donekle izmenjene. Kod LM potencija veće je rastvaranje čiji je odnos 1: 50.000, za razliku od 1:99 kod potencija na C skali. Neke homeopate prepisuju LM potencije pacijentima koji se žale na probleme sa kožom ili patologije na koje bi se u suprotnom mogle primeniti centimalne doze. (2) Teško je dati konačna pravila o potencijama kao uspešnim lekovima protiv svih vrsta bolesti, pošto njih prate različite doze i izbori potencija, što se može zapaziti kod vodećih homeopata. Naznake date u poglavlju 6 jednako se primenjuju na sve gore pomenute metode primene lekova. Male potencije često se korite na poseban način, kao što je to slučaj sa Dr Šuslerovom terapijom biohemijskih tkiva, gde se koristi 12 mineralnih soli koje su prisutne u svakom telesnom tkivu u 6x potenciji. Male potencije se ponekad koriste i van homeopatije, npr. koriste ih osteopate, da bi podržali druge terapije.

KVALITET LEKOVA

Na kvalitet lekova može uticati postupak pravljenja lekova, starost originalne supstance od koje se kasnije prave potencije, kao i njihovo pravilno skladištenje i korišćenje. Supstance i metode potencijalizacije korišćene u originalnom dokazivanju leka treba dosledno reprodukovati i prilikom svakog naknadnog pravljenja leka. 100

RADIONSKE MAŠINE ZA POTENCIJALIZOVANJE LEKOVA Postoje mašine koje potencijalizuju lekove i koje su veoma jednostavne za korišćenje. Neke homeopate im ne veruju pošto ne mogu da prate proces prenošenja kinetičke energije, koja se u toku mućkanja prenosi na energiju leka. Mašina radi prema broju ili obrascu željenih vibracija potencije. Ostale homeopate veruju u ovaj pogodniji način prenošenja energije i smatraju da su potencije napravljene u tim mašinama efikasne. Jedna od primedbi na upotrebu ovih mašina je što one ne pružaju podršku našim apotekama koje dobro služe homeopatiju.

6.3 PACIJENT

U literaturi ćete pronaći da je moguće davati potenciju koja je ili previše visoka ili previše mala, na primer za ozbiljne bolesti srca gde prevelika potencija može da uzrokuje fatalnu krizu u oslabljenom organu ili sistemu (Pogledajte poglavlje 10). Vitalna sila u pacijentu je ta koja reaguje na stimulaciju lekovima. Pacijenti variraju u pogledu njihove osetljivosti na stimulaciju, neki pacijenti brzo reaguju na samo jednu dozu. Kod drugih je potrebno nekoliko puta primeniti dozu pre nego što se pokaže bilo kakva reakcija. Priroda vrste leka ukazaće na najverovatniji način reagovanja, na primer Fosforni (Phosphorus) pacijenti će obično brže reagovati, dok će Grafit (Graphites) pacijenti reagovati sporije. Mi moramo razmotriti i pacijentovu celokupnu sposobnost da reaguje na potencijalizovani lek što nam on otkriva u toku intervjua.

OSETLJIVI PACIJENTI U poglavlju I.4 osetljivi pacijenti su opisani kao oni koji prekomerno reaguju na bilo koji stimulans koji im je dat. Ti pacijenti će u svojoj istoriji imati alergijske reakcije na proste supstance i prirodna lečenja, kao i na jače stimulanse tipa konvencionalnih lekova. Prilikom odabiranja potencije važno je uzeti u razmatranje akutnu osetljivost pacijenta.

STARIJI PACIJENTI

U određenoj etapi života telesni sistemi i organi počinju da se troše. Stariji ljudi često pate od fizičke patologije, uz neujednačeno funkcionisanje raznih delova tela. Ponekad pacijent nije svestan svojih nedostataka, ali oni postaju jasni u toku homeopatskog intervjua. U tim slučajevima daju se potencije od malih do srednjih.

101

DECA I BEBE Deca obično imaju dobru vitalnost, ali to nije uvek slučaj. Potencija se ne razmatra posebno, nego se uobičajena 30c potencija smatra odgovarajućom.

MINIMALNA DOZA Minimalna doza se odnosi na jediničnu dozu koja je izazvala reakciju u dinamičnoj vitalnoj sili pacijenta. Korišćenje dinamičnih lekova ukazuje na to da jedinična doza može biti veoma mala. Jedna ili više tableta, čak pola tablete ili mirisanje potencijalizovanog leka može da izazove reakciju. Kad se završila aktivnost prve doze, lek bi trebalo ponoviti. Koliko će dugo lek nastaviti da deluje ne zavisi samo od potencije koja je data, nego i od stanja pacijenta i prirode bolesti.

6.4 BOLEST

Bolest počinje tako što se javljaju mali znaci i simptomi, koji se završavaju dijagnoziranim entitetom bolesti. U rečniku se kaže da je patologija: ’’nauka o uzroku i promenama koje u telo unosi bolest’’. Homeopate vide znake bolesti u svim aspektima ljudskog postojanja pre nego što pacijent dođe u stanje u kom je moguće dati dijagnozu. Čovek se razboli pre nego što se razboli njegovo telo. (3) Paradoks je da se bolest pojavljuje na unutrašnjim dinamičnim nivoima iskazanim preko misli i osećanja, nepravilnog držanja i pogrešnih predstava, a vitalna sila prateći svoj odbrambeni sistem počinje da stvara bolest na periferiji, ili na najmanje štetnom području što se obično manifestuje u vidu fizičkih, telesnih problema. Obično se prvo javljaju promene u telu, tj. fizička patologija. Psihička ili mentalna patologija se obično javlja kasnije, u skladu sa tim kako se bolest sve više širi prema unutrašnjosti. Zaista, dijagnozirana fizička bolest može biti koristan proces koji deluje kao sigurnosni ventil za pravu unutrašnju bolest. Čovekova vitalna sila, kada se nađe pod štetnim uticajem

hronične bolesti koju ne može da savlada, usvaja plan o razvijanju lokalnog oboljenja na nekom od spoljašnjih delova tela i taj deo tela koji nije od suštinske važnosti za ljudski život održava u stanju

102

bolesti, jer na taj način može da smiri bolest koja se nalazi u unutrašnjosti organizma. (Org: § 201) Kada se pravilno leči lekom koji deluje na unutrašnju ekonomiju tela, patologija više neće biti potrebna i na kraju će nestati. To važi za sve bolesti bilo da se one nalaze na fizičkom planu ili da su fokusirane na emotivni ili mentalni nivo.

KOMPLIKOVANE BOLESTI

Vremenom, kad se primenjuje potiskujuće medicinsko lečenje patologija može da se iskomplikuje bolešću na nekoliko nivoa ljudskog bića i može biti teška za izlečenje.Neophodno je razmatrati ovakve kompleksnosti prilikom odabiranja potencije. Poglavlje 10 razmatra odabiranje potencija u slučajevima poodmakle patologije uključujući i malignost.

6.5 MERENJE JAČINE BOLESTI I POTENCIJE

Kod živih organizama slabiju dinamičnu bolest trajno uništava jača. (Org: § 26)

PRINCIP X

Jačina potencije mora biti veća od jačine bolesti. Na koji način merimo jačinu bolesti? I kako možemo znati da li je potencija koju smo odabrali jača? Prema kvalitetu pre nego kvantitetu merenje mora biti subjektivno, ali takođe i validno. Ovaj kvalitativni pristup bolesti i potenciji uključuje pažljivo i detaljno razmatranje svih faktora izlistanih pod naslovom sa oznakom 6.7. Zdravlje je sposobnost da se slobodno živi i da se ostvari svrha života. Bolest ograničava slobodu. Ekstenzija i način na koji je bolest zahvatila ljudsku ekonomiju ukazaće nam na jačinu bolesti, što će uticati i na izbor potencije.

JAČINA BOLESTI Sveukupnost simptoma pravilno gradiranih u skladu sa ekstenzijom i prirodom bolesti koja ograničava pacijentovu slobodu ukazuje nam na jačinu bolesti.

103

Kad uzimamo slučaj, mi procenjujemo pacijentove simptome i njihovu hijerarhiju i to usklađujemo sa našim znanjem o bolestima i razumevanjem prirodne hijerarhije važnosti. Pacijentove simptome gradiramo na sledeći način: Dubina bolesti. Na kom nivou se kod pacijenta nalaze simptomi, da li su oni smešteni na fizičkom, emotivnom, mentalnom ili moralnom planu? Na kojim organima od nekoliko sistema su oni locirani, na koži, ili na dublje smeštenim organima tipa bubrega ili srca ili mozga? Intenzitet simptoma koji mogu varirati od indispozicije prema invalidnosti do sveprožimajućeg bola ili stanja. Trajanje simptoma bolesti. Koliko dugo pacijent pati od prisutnih simptoma? Frekventnost. Koliko se često simptomi manifestuju; povremeno, kontinualno ili kad ih izazovu određeni vremenski uslovi, ishrana ili okruženje, itd.? Ovaj postupak gradiranja zapravo pripisuje svakom simptomu bolesti jačinu i takođe je sastavni deo procesa identifikovanja težinskog centra ili onoga što treba lečiti. Sada u toku intervjua možemo da imamo pažljivo procenjenu jačinu bolesti kod pacijenta.

JAČINA POTENCIJA

Jačina potencije lekova poznata je u okviru širokog spektra koji je stvoren na osnovu iskustva homeopata koji su ih primenjivali godinama. Male potencije se n a primer smatraju efikasnim u pogledu nivoa tkiva, a nisu dovoljno jake da bi uticale na mentalni i emotivni nivo koji zahtevaju jače (veće) potencije. Otkriveno je da potencija 200c deluje brzo i snažno. Za potenciju 1M kaže se da deluje blago, ali dubinski. Potencije od 3x do 12x, ponekad se nazivaju dijetetskim ili materijalnim dozama i deluju kao hrana za telesna tkiva, a njihov terapeutski opseg ograničen je na fizički nivo. Potencije od 6c do 9c počinju da deluju na energiju živog bića. Potencija 12c deluje na ličnije simptome pojedinca i utiče na emotivne simptome. Potencija 30c još jače utiče na emotivni nivo. Potencija 200c na emotivni nivo utiče jako i dubinski. Potencije od 1m do 10m utiču na mentalni nivo. 104

Potencije 50m do cm ili veće utiču na više mentalne nivoe i spiritualne simptome duboko ukorenjene u psihi. Međutim, kad pokušamo da uparimo jačinu potencije sa jačinom bolesti, odsustvo preciznih zakona o potencijama zadaje nam teškoće. Listi koja je prethodno data ne može se verovati u smislu primenjivanja na svaki slučaj.

OPTIMALNA POTENCIJA Kruta pravila o potencijama ne odgovaraju našem shvatanju da je ljudsko biće jedan celokupan organizam. Ima mnogo primera u kojima ta pravila nisu važila. Čini se da uvek postoji optimalna potencija koja je jedina koja zaista deluje. Ona može biti mala ili velika, ali bez obzira na to ona će delovati i na emotivni i na mentalni nivo, na koji nisu uspele da deluju ostale, veće, potencije. Takođe kod bolesti koje se brzo razvijaju i imaju grosističke patologije poput raka, kao i kod akutnih bolesti koje brzo napreduju samo velike potencije su dovoljno jake da zaustave proces razvijanja bolesti i da vrate poredak u organizam. (Pogledajte poglavlje 10.9). Neke primere optimalnih potencija podarili su nam naši učitelji, na primer ova sledeća je Boerikeova: Enurezis zahteva Calcarea carbonica 30c. Ako je slika izrazito tuberkulozna, dajte 1m. Stomačna kolika zahteva Lycopodium 6c. Infekcije grla zahtevaju Lycopodium 200c. Za dismenoreju treba dati Magnesium Phosphorica 6x, ali ako postoje neuralgijski bolovi, najbolje su velike 200c potencije. Iščašen disk zahteva Bellis Perrenis 50m. Lumbago posle carskog reza često ukazuje na Bellis Perrenis sa potencijom 10m ili većom. Ponovo moramo da individualizujemo, male potencije neće izlečiti sve akutne bolesti, niti sve bebe, niti sve starije osobe. Ali, ni velike potencije neće izlečiti sve oblike bolesti kod svih pacijenata. Sve potencije su potrebne za lečenje bolesti, a bilo koja od potencija može biti potrebna u bilo kom datom slučaju. (4)

105

6.6 PREPREKE U LEČENJU 1. ODRŽAVAJUĆI UZROK Postoje nepovoljni uslovi i okolnosti koji iscrpljuju pacijenta i koji mogu da antidotiraju aktivnost leka. Tu se svrstavaju neumereno pušenje cigara, loš stil života, nepravilno ishrana i higijena. Pošto su homeopatski lekovi energetski lekovi i deluju na principi vibriranja vitalne sile, čak i jaki mirisi mogu da antidotiraju aktivnost leka. U napomeni na paragraf §260 u Organonu izlistan je širok spektar artikala među kojima su i bilje i začini koji mogu da antidotiraju aktivnost lekova. U današnje vreme, većina ljudi je manje osetljiva od onoga na šta ukazuje ova fusnota, a antidoti su ograničeni samo na kafu, uključujući kafu bez kofeina, jaku mentu poput sperminta i peperminta, kamfor, mentol i eukaliptus. Sve ovo će uvek uticati na aktivnost leka, što nikada nije moguće unapred znati i zato je bezbednije izbegavati sve te supstance u toku lečenja. Kada se jednom pacijent izlečio i kada je njegovo stanje postalo stabilno, manje je verovatno da će doći do antidotiranja. Kod pacijenata koji su relativno osetljivi, ostale stvari koje mogu antidotirati lek nalaze se na spiskovima hrane i pića koji otežavaju aktivnost leka. Takođe treba posmatrati pacijenta i okolnosti u kojima se on nalazi. Na primer, biznismen koji radi pod velikim stresom i pritiskom možda pije kafu u redovnim vremenskim intervalima (vrlo je verovatno da će mu trebati Nux Vomica). Bilo bi nerealno očekivati da on nikad više neće popiti kafu, tako da se savetuje da mu se daje srednja ili mala potencija koju treba svakodnevno ponavljati. 2. NIVOI PREDISPOZICIJE Dubinski nivoi hroničnih bolesti su drugi tip prepreka u izlečenju, oni mogu sprečavati potpuno ili dugotrajno delovanje lekova na koje je jasno ukazano. To znači da se radi o nivou koji je dublji, ali koji ipak treba tretirati kao najbitniji nivo. Potpunije i dubinskije uzimanje slučaja čija je svrha otkrivanje suštine te blokade biće nagrađeno. Haneman te dublje prepreke u lečenju naziva mijazmima ili pravim hroničnim bolestima.

106

6.7 ODABIRANJE POTENCIJE Ovde su date neke od naznaka koje mogu biti korisne za odabiranje potencije, ali koje se mogu zaobići onda kada to individualni slučajevi zahtevaju. Ja sam izbegao termin ‘mentalan’ da bih opisao simptome psihe u korist reči generalan i specifičan, to znači da mentalni simptomi mogu biti specifičnosti i generalne karakteristike. 1. Što je jasnija sličnost između slike pacijentovih simptoma i slike leka, to je potencija veća. 2. U slučajevima gde ima više generalnih, a manje specifičnih simptoma, koristite veću potenciju. U slučajevima gde ima više specifičnih, a manje generalnih simptoma, koristite manje potencije. 3. Procenite nivo pacijentove osetljivosti, veoma osetljivi pacijenti zahtevaju manje potencije koje ne treba često ponavljati. Otporniji pacijenti zahtevaju često ponavljanje srednjih ili čak i visokih potencija. Većina pojedinaca koji imaju manji stepen osetljivosti i kod kojih je proces bolesti na nižem stepenu, zahtevaju, veće, više materijalne potencije. 4. Ako pacijent pokazuje slabost i niski stepen vitalnosti, npr. zbog dugotrajne bolesti, koristite male potencije. 5. Kada pacijent ima slabe organe ili sisteme usled povrede, naslednog faktora ili starosti, koristite male potencije. (Kod ozbiljnih patologija, kao što su one u grupi 4 i 5 iznad, potencija bi trebala da se kreće od male do srednje, 9c do 30c, i treba je ponavljati svakodnevno. Ako prestane da se javlja poželjna reakcija pacijenta, povećajte potenciju za jedan do tri stepena, npr. na 31c ili 32c ili 33c, i ponavljajte je svakodnevno.) 6. Što je više prepreka u lečenju pacijenta, to treba koristiti manju potenciju – koju treba ponavljati onoliko puta koliko je potrebno. 7. Kod kompleksnih slučajeva kod kojih postoji nekoliko nivoa osetljivosti za početak koristite malu potenciju. 8. Kada je pacijent dugo bio podvrgnut potiskujućim terapijama, savetuje se korišćenje malih do srednjih potencija. 9. Kada homeopatsko pogoršanje kao posledica pravilno prepisanog leka može da predstavlja opasnost ili da uzrokuje bolove, na primer u situacijama prethodno pomenutim u slučajevima 6 i 8, koristite od malih do srednjih potencija. To je najčešći slučaj kod bolesti kože.

107

10. Kada postoji jasna etiologija ‘nikada se od tada nisam dobro osećao’ (NOTNDO), koja datira od pre mnogo godina, koristite visoku potenciju.

6.8. AKUTNE BOELSTI

Ove naznake koje se odnose na odabiranje potencije u slučajevima hroničnih bolesti takođe se mogu primeniti i na akutna stanja. Akutne bolesti variraju u velikoj meri, nikada ne nastupaju iznenada, već se uvek prvo javljaju blaže groznice. Kod nekih akutnih bolesti manifestuju se:

...brojniji i upadljiviji simptomi ... koji omogućavaju pronalaženje najpodesnijeg leka. (Org: § 152) Kod nekih akutnih bolesti javljaju se izmešani simptomi koji nisu dovoljno karakteristični ni za jedan određeni lek. Mi ovde ukazujemo na lekove koji najpotpunije pokrivaju simptome, ali slučaj bi kasnije trebalo ponovo razmatrati da bi se uočilo koji lek bi trebalo sledeći prepisati kako bi se pokrili simptomi koji stvaraju najveće teškoće i kako bi se bolest postupno izlečila. Zdravi ljudi pate od akutnih bolesti koje odaju jasnu sliku leka, na primer kod groznice će biti očigledne slike lekova Belladonna, ili Apis ili Bryonia. U današnje vreme kada se puno daju vakcine i koriste konvencionalni lekovi poput antibiotika, mnogi pacijenti će doći u veoma lošem zdravstvenom stanju. Biće potrebno par godina konstitucionalnog lečenja da bi oni postali dovoljno zdravi da bi mogli odati jasnu sliku akutne bolesti, gde će akutni lek biti komplementaran lek njihovom konstitucionalnom. Važno je znati da li je akutna epizoda upala hroničnog stanja koje se vraća s vremena na vreme, ako je to slučaj onda se kod pacijenta mora lečiti hronična bolest. Idealna osoba koja će izlečiti tu akutnu epizodu je lekar koji je lečio hronično stanje, naročito ako je pacijent do nedavno uzimao konstitucionalne lekove i ako je trenutna bolest reakcija na te lekove. Samo u tom kontekstu može se doneti prava odluka u smislu šta, ako treba išta, prepisati. Lečenje akutnih bolesti nastalih u toku lečenja hroničnih bolesti, naročito nakon prepisivanja prvog leka, zahteva specijalno razmatranje i o njemu se govori u poglavlju 7. Prilikom lečenja akutnih bolesti važno je dati dijagnozu i ako postoje bilo kakvi znaci potencijalnih po život pogubnih, opasnih ili infekcijskih stanja onda prepišite lek na koji simptomi ukazuju, ali takođe u takvim slučajevima morate kontaktirati sekundarnu zdravstvenu službu, kao što je ambulanta ili bolnica. (5)

108

Osim ako okolnosti ne zahtevaju drugačije, potencija 30c je najbolja za akutne bolesti, međutim ako je bolest snažna i ako se brzo širi, bolje je dati potenciju 200c ili čak i veću. Dajte jednu dozu, a zatim još jednu u roku od sat vremena, potom čekajte i posmatrajte. Poželjna reakcija će možda prilično brzo nestati i biće potrebno ponoviti lek. Akutne bolesti mogu da imaju faze koje mogu da zahtevaju da se lek brzo promeni nakon što je uočeno da je prvi lek delovao. Prepišite sledeći lek na osnovu prisutnih simptoma. Nije neophodno da čekate dok se u potpunosti ne istroši dejstvo poslednjeg leka koji ste dali, kao što je to slučaj kod tretiranja hroničnih bolesti, nego prepišite novi na osnovu novih simptoma.

6.9. PRVO PREPISIVANJE LEKA

Ponovo pročitajte poglavlje 5.9 ‘’Pre prvog prepisivanja leka’’. Tu je procenjen centar izvora pacijentove bolesti i doneta je suštinska odluka o tome šta je to što treba lečiti. Ta odluka utiče na vaš izbor potencije. Razmotrite sve naznake prethodno date u poglavlju 6 pre odabiranja prave potencije. Lekarima novajlijama se savetuje da ne počinju lečenje hroničnih bolesti potencijom koja je veća od 30c. To će izazvati reakciju koju možete predvideti i ako je ta reakcija nepovoljna ona će ubrzo proći, a zatim možete ponovo proceniti slučaj i prepisati odgovarajući lek. Potencijama većim od 30c će trebati puno vremena da se istroše i one mogu aktivirati uspavane simptome koji mogu novajlijama zadavati teškoće u pogledu procene i lečenja. Zatim u takvim slučajevima počnite lečenje davanjem umereno malih potencija, a potencija 30c je dovoljno mala za bilo koga ili bilo šta. (3) U slučajevima u kojima se dvoumite uvek je dobro da počnete lečenje davanjem malih potencija i na taj način ćete pažljivo pristupati slučaju, jer ćete biti spremni da antidotirate lek u slučaju da je on počeo da deluje neželjenim pravcem. (3) Kent ovde govori o teškim slučajevima, ali novajlije mogu da primene te principe na sve slučajeve.

6.10 METODE PRIMENE LEKOVA

Postoje varijacije u pogledu prepisivanja jedne doze. 1. Jedna akumulativna doza. Ponavljane doze sa potencijom koja raste sve dok se ne javi reakcija, a zatim se prestaje i čeka, npr. 6c, 12c, 30c, 200c, 1m, 10m.

109

2. Jedna grupna doza. Tri doze iste potencije date u kratkim vremenskim intervalima, obično u razmacima od po četiri ili osam sati. 3. Jedna podeljena doza. Dve doze iste potencije, jedna se uzima pre spavanja, a druga ujutro, nakon ustajanja. 4. Jedna rastuća grupna doza. Tri doze rastućih potencija, npr. 30, 200, 1m, u razmacima od po četiri do osam sati. Kada se doza ponavlja, ona se povećava za jednu potenciju, npr. 200, 1m, 10m. 5. Jedna doza velike potencije, praćena ponavljanom dozom male potencije istog leka. Ovo je korisno u slučajevima u kojima se ponavljaju stresne situacije ili gde postoji održavajući uzrok, poput stresa ili porodičnih bolesti. Male potencije ‘podstiču’ veće potencije i daju podršku pacijentu u periodu kad mu je teško, npr. Argentum nitricum koji pomaže pacijentu da prebrodi krizu. Ovo je takođe ponekad neophodno kod patologija koje su uznapredovale. ANTIDOTIRANJE NEPOŽELJNIH REAKCIJA Ponekad je moguće dinamično antidotiranje korišćenjem homeopatskih lekova. (Pogledajte poglavlje 9.7 koje sledi) Ovo podrazumeva poznavanje odnosa koji postoje između lekova. Kada nema poboljšanja ni na jednom nivou i kada su simptomi koji uzrokuju bolest deo simptomatologije leka koji je prepisan, može se savetovati antidotiranje aktivnosti prepisanog leka pijenjem jake kafe ili sipanjem kapi kamfora ili slične jake supstance na kockicu šećera. Znanje o tome kada treba antidotirati lek i o individualnoj osetljivosti pacijenta na uticaj antidota zavisi od pravilnog razumevanja reakcije na lek i zakona koji se primenjuju u lečenju. PREPISIVANJE PLACEBA I IMENOVANJE LEKA Neke osetljive homeopate smatraju prepisivanje placeba i saopštavanje pacijentu koji mu je lek prepisan moralnim pitanjima. Ja smatram da su ova pitanja čisto praktične prirode. Poštovanje prema pacijentu i uviđanje da ste vi tu da im pomognete zahteva, s moje tačke gledišta, da im kažete koji ste im lek prepisali. To možete učiniti vrlo jednostavno tako što ćete im napisati naziv leka na njegovoj bočici ili kesici, što ne može biti sporno. Šta više, verujem da više učim iz svoje materija medike, kada znam da ću sa svojim pacijentom morati da podelim informaciju o nazivu leka. Proces deljenja obuhvata kvalitet mog izučavanja. Ponegde se kaže da će pacijent, ako zna naziv leka, ili potražiti taj lek u materija mediki i pobeći ili biti uvređen i prekinuti lečenje: ili će možda kupiti zalihe i uzimati ga u prekomernim količinama, umesto da se konsultuje sa vama. Obično se ovakvi 110

događaju mogu veoma lako izbeći tako što ćete pacijentu dati pravi savet prilikom uzimanja slučaja ili razgovarati sa njim prilikom prepisivanja prvog leka. PLACEBO Haneman nije imao averziju prema korišćenju placeba:

...pacijent je ostao bez leka .. u međuvremenu uzima samo neke šećerne i mlečne praškove. (Org: § 281)

Pacijenti variraju prema svom shvatanju homeopatskih procesa. Deo našeg posla je da edukujemo pacijenta o pravoj prirodi zdravlja i bolesti i načina na koji homeopatija leči, ali to je nemoguće učiniti u toku samo jedne pacijentove posete. Informisaniji pacijenti pratiće vaša uputstva bez placeba, ali većini pacijenata je potrebno vremena da bi u potpunosti razumeli pravu prirodu homeopatije. Pacijenti su navikli da u konvencionalnoj medicini dobijaju svakodnevne doze lekova i mogu se u izvesnoj meri osećati prevarenima ako od vas dobiju samo jednu tableticu. Pacijentima je takođe ponekad teško da shvate da antidoti mogu da deluju na aktivnost određenog leka čak i kad se ne uzima dnevna doza tog leka. Iz tih razloga poželjno je većini pacijenata davati svakodnevnu dozu placeba, poput Sac Lac‐a.

REFERENCE

1. Kent, Dž.T., ‘’Manje zabeleške’’, str.161, (takođe pogledajte ‘’Organon’’, 42, 40 i fusnotu 32). 2. Enrike, ‘’Raskrsnice u lečenju’’, poglavlje 5 3. Kent, Dž.T., ‘’Predavanja iz filozofije’’ 4. Kent, Dž.T., ‘’Način mišljenja neophodan za primenu materija medike’’ u ‘’Manjim zabeleškama’’. 5. Roberts, E., i Vilijams, Dž., ‘’Upozoravajući znaci i slični simptomi’’

VEŽBE

1. U kom paragrafu Organona se govori o histeričnim i hipohondričnim ljudima? 2. U kog paragrafu Organona Haneman govori o hroničnim bolestima koje su uzrokovane lekovima? 3. U kom paragrafu Organona Haneman kaže da su hronične bolesti uzrokovane alopatskim lekovima neizlečive i govori o tome kako da postupimo u takvim slučajevima?

111

POGLAVLJE VII

NASTAVAK LEČENJA PACIJENTA – REAKCIJA

7.1 Uvod 7.2 Drugi intervju 7.3 Priroda i kvalitet reakcije 7.4 Naznake o reakciji na lek 7.5 Znaci promene 7.5.1 Pogoršanje simptoma 7.5.2 Otklanjanje simptoma 7.5.3 Poboljšanje simptoma 7.5.4 Bez promene simptoma 7.5.5 Javljanje novih simptoma: akutnih i hroničnih 7.6 Prepisivanje konstitucionalnog leka 7.7 Prepisivanje drugog leka 7.8 Pacijenti kod kojih se ponovo vratila bolest Napomena Lečenje pacijenata koji su uzimali alopatske lekove

112

7.1 UVOD Pacijent je taj koji reaguje na lek i zato ta reakcija mora biti individualizovana. Vaša inicijalna prognoza u pogledu pacijenta o kojoj se govorilo u poglavlju 5.4, daće neke naznake u pogledu prirode očekivane reakcije. Priroda bolesti, vitalnost i pacijentovo stanje zdravlja (konstitucije) uticaće na naša očekivanja u pogledu reakcije na prvi prepisani lek. Na primer, ne može se očekivati da će brzo doći do reakcije kod pacijenta čija je vitalnost slaba i koji ima slabu konstituciju, moraćete da čekate duže jer će se veoma postepeno odvijati pozitivne promene koje su pokazatelji pravilno odabranog i prepisanog leka. Potpuna prognoza može se dati tek nakon procene reakcije na prvi prepisani lek. Reakcija na pravi lek će takođe ukazati na to da li je slučaj izlečiv ili ne.

7.2 DRUGI INTERVJU

Posmatrajte pacijenta od momenta kad dođe kod vas i kad se rukujete sa njim. U toku drugog intervjua, moraćete da zapazite sledeće: ‐ Da li je lek delovao? ‐ Na koji način je delovao, u kom smeru? ‐ Da li je došlo do nekakvog mešanja u dejstvo lekova i kako se to odrazilo na pacijenta, na primer od strane antidotskih faktora? ‐ Da li su nastale neke nove okolnosti nakon prvog intervjua, na prime lična ili porodična tragedija ili akutna bolest? Promene se javljaju, kakve su? šta znače? gde su skoncentrisane? Kad sluša pacijentov izveštaj, lekar mora znati šta se događa. Zna se da lek deluje onda kada dolazi do promene simptoma. Nestanak simptoma, pojačavanje simptoma, poboljšanje simptoma, redosled javljanja simptoma, sve su to promene koje izaziva lek i te promene se moraju proučavati. (1)

7.3 PRIRODA I KVALITET REAKCIJE

Da li je lek delovao? Pacijent podnosi izveštaj i on govori u domenu svojih glavnih briga i svoje percepcije.

113

On ne govori u domenu zakona delovanja leka, tako da ga morate pažljivo saslušati pre nego što ishitreno donesete zaključak. Ponekad će tek nakon pola sata kukanja, pacijent dodati koliko se on sada zapravo bolje oseća. Pažljivo zapazite svaku reakciju koja se javila u toku prva dva do četiri dana posle posete pacijenta, tj. od dana kada ste mu prepisali lek. Ako pacijent svakodnevno uzima placebo, nemojte ga neodređeno pitati o ,, naknadnom leku?’’ Nakon što ste saslušali pacijentov govor, ponovo prođite kroz originalne beleške o slučaju i ispitujte pacijenta o svim specifičnim simptomima. Zatražite od pacijenta da rangira kvalitet bola ili osećanja pridodajući svakoj promeni neki broj od jedan do deset, ili procente. Pitajte pacijenta da vam ponovo opiše osećaje koje ima kako biste dobili što više detalja i kako biste bili sigurni da pacijent pažljivo razmišlja o informacijama koje vam daje. Uvek pitajte pacijenta kako je reagovao ili izašao na kraj sa pojačavanjem simptoma ili bilo kakvom drugom promenom simptoma ili kako je reagovao na nove simptome i kako sada na njih reaguje. Pri kraju intervjua zatražite od pacijenta da vam da sopstvenu procenu načina na koji je do sada lečenje delovalo na njega. Na kraju dajte pacijentu svoju procenu lečenja i recite mu šta planirate da uradite i pitajte ga dali ima nekih pitanja za vas u pogledu toga. Procena pacijentove reakcije na prvi prepisani lek je kompleksna i baš tu se pravi većina grešaka. Pogrešna odluka u tom trenutku može da napravi raskorak u lečenju i da odvede pacijenta u trajno slabljenje i još veću bolest. Mi moramo znati šta se zaista događa. Naročito je važno sledeće: ‐ Pacijentova energija i promene u pogledu nje. ‐ Bilo kakve promene pacijentovog mentalnog i emotivnog stanja. ‐ Bilo kakve promene u pogledu simptoma na koje se pacijent najviše žalio. ‐ Bilo kakve promene simptoma koji su bili rangirani kao najizraženiji u toku inicijalne analize slučaja. Ti simptomi ne moraju biti toliko važni za pacijenta čije je poznavanje hijerarhije možda ograničeno. Najteži deo procene reakcije na prvi prepisani lek je znanje o tome kada treba sačekati i zašto. Lekar mora da sagledava, čeka i posmatra da bi na osnovu promena mogao da proceni šta treba da radi, i šta ne treba da radi. Tačno je da se u mnogim prilikama homeopata ne dvoumi dugo šta je to što ne treba da radi. Uvek postoje pokazatelji koji mu govore šta ne treba da radi. Ako je on oštar i oprezan posmatrač, on će te pokazatelje uočiti kod svakog slučaja. (1) 114

Drugi i naredni intervjui predstavljaju priliku da proširite svoje znanje o lekovima ispitujući pacijente koji poželjno reaguju na opisivanje svoje bolesti, možete ih pitati: ‘’Sada kad ste izašli iz tog stanja, možete li mi opisati kako vam je tada bilo?’’ Ovo vam može dati vredno kliničko znanje o lekovima.

7.4 NAZNAKE O REAKCIJI NA LEK

1. Ako se pacijent oseća bolje, nemojte se ni na koji način mešati. Uvek ga dubinski ispitujte i pažljivo ga posmatrajte da biste uočili da li se stanje pacijentove psihe (emotivno i mentalno stanje) popravilo, što je veoma bitno za dugotrajno izlečenje.

Svako napredujuće i upadljivo rastuće poboljšanje u toku lečenja je stanje koje sve dok traje, potpuno isključuje bilo kakvo ponavljanje bilo kog leka.... (Org: §246)

2. Dok se simptomi menjaju nemojte ni jedan lek ponovo prepisivati. 3. Nemojte davati neki drugi lek, osim ako slika simptoma nije jasna. Ako je slika simptoma nejasna nakon prepisivanja prvog leka; čekajte. Ako pacijenti ma probleme, ako su oni manje ozbiljni od onih koje je imao pre prepisivanja prvog leka; čekajte. Ako se čini da je nova slika simptoma jasna, sačekajte najmanje 15 dana da biste se uverili da je stabilna pre nego što prepišete novi lek, osim ako problemi nisu suviše ozbiljni. 4. Nemojte odmah prepisivati novi lek, ako se stari simptomi vraćaju. Ponovno javljanje starih simptoma je dobar znak. Ako su se simptomi javili nakon primene leka, pažljivo ispitajte pacijenta da li je te simptome i ranije imao i kada su se oni javljali. 5. Nemojte ništa prepisivati 6. Nemojte prepisivati novi lek ako preostali simptomi zadaju samo manje probleme pacijentu. Nemojte pokušavati da ‘’okončate lečenje’’. Čekajte. 7. Nemojte ponovo prepisivati lek ako se simptomi jasno kreću odgore nadole u telu, ili prelaze sa važnijih na manje važne nivoe bića. Ove naznake se mogu uvek primeniti. Međutim, očekivana reakcija na prepisani lek razlikuje se u odnosu na četiri grupe pacijenata koje su dole navedene. U svakoj

115

grupi postoje tri vrste počevši od najzdravije do naredne veće grupacije. (Referenca 2).

GRUPA A

Nivo 1 U ovoj grupi postoje retke Nivo 2 akutne bolesti u istoriji pacijenta Nivo 3 sa veoma brzim procesom oporavka.

GRUPA B

Nivo 1 U grupi B često se javljaju akutne bolesti, Nivo 2 svakog meseca, sa sporim oporavkom i Nivo 3 neophodnošću primene antibiotičkog ili nekog drugog lečenja.

GRUPA C

Nivo 1 Nema izvorne akutne bolesti, ali postoji ozbiljna Nivo 2 sistemična bolest, postoje njene akutne epizode Nivo 3 dubinske bolesti.

GRUPA D

Nivo 1 Nema akutnih bolesti, Nivo 2 čak ni veliki stres niti izloženost njemu ne izaziva Nivo 3 akutne bolesti, koje se naročito mogu zapaziti kod mentalnih bolesti. Dijagram 11

PRINCIP XI

Naznake koje ukazuju na reakciju na lek modifikuju konstitucija, vitalnost i istorija pacijentovog stanja zdravlja. (7)

Posle drugog intervjua i razmatranja pacijentove reakcije, mora se dobiti odgovor na naredna pitanja:

116

1. Koliko dugo moramo da čekamo? 2. Šta da radimo ako se javi akutna bolest? 3. Šta da radimo ako se stanje u kom je pacijenta patio i na koje je pozitivno reagovao ponovo vrati: vraćanje bolesti? Odgovori na ova pitanja zavise od pacijentove vitalnosti i konstitucije i istorije bolesti od koje je pacijent patio.

7.5 ZNACI PROMENE

‘’Hajde da ne radimo ništa. To je patnja. Sačekajmo da vidimo. Sačekajmo sve dok ne budemo tačno znali na čemu smo.’’ (Semjuel Beket: ‘Čekajući Godoa’) Sve do trećeg intervjua pacijent ne priznaje da se bolje oseća, zašto je bilo bezbedno čekati toliko dugo? Posmatrajte boju usana, jezika i usta, ako su ona postala svetlija, kao i boja beonjača, i ako je njihova tekstura postala glatkija kao i znaci lezije, tj. tamne tačkice koje su sad manje uočljive, onda je to pravi dokaz poboljšanja, čak i ako pacijent ne uočava to poboljšanje. (3) ZAKONI PRAVCA DELOVANJA LEKA Ovi zakoni su naš nepogrešivi vodič. Mi ne čekamo iz svoje ležernosti, nego je to čekanje namensko. Mi čekamo povratak svih simptoma i moramo zapaziti redosled njihovog vraćanja. Promene koje se mogu javiti su: 1. Pogoršanje postojećih simptoma. 2. Otklanjanje postojećih simptoma. 3. Poboljšanje postojećih simptoma. 4. Uopšte nema promene. 5. Javljanje novih simptoma.

7.5.1 POGORŠANJE POSTOJEĆIH SIMPTOMA

Ima puno nerazumevanja u pogledu ideje o pogoršanju. Postoje dve glavne kategorije pogoršanja;

1. Proces bolesti se nastavlja i ne može ga ometati pogrešno prepisan lek, stanje se pogoršava prateći svoj normalni razvojni tok. Postojeći simptomi na koje se pacijent žalio nastavljaju da se pojačavaju bez 117

poboljšanja mentalnih, emotivnih ili generalnih simptoma. Bilo koji novi simptomi takođe se neće povinovati pravcu delovanja leka. Znaci pogoršanja, međutim, ma koliko neznatni oni bili...sastoje se od neugodnog bespomoćnog stanja uma, dok oblast, stav i aktivnosti pacijenta izazivaju naše saosećanje. (Org: §253)

2. Homeopatsko pogoršanje koje je zapravo dobro. Pacijent se unutar sebe uvek oseća bolje.

Početno poboljšanje manifestuje se rastućim osećajem lagodnosti, većom smirenošću i slobodom uma, pojačanom hrabrošću i povratkom prirodnih osećanja pacijenta. (Org: §153)

U poglavlju 2.8 zapazili smo da homeopatski lekovi obuhvataju simptome koji su percipirani kao poželjni napori imunološkog sistema da leči ili uništi bolest. Prva aktivnost leka ima ovaj efekat koji se oseća kao pogoršanje simptoma. Sekundarna aktivnost je aktivnost vitalne sile koja reaguje na pravi najsličniji stimulus, to je ono isceliteljsko u biću na unutrašnjim nivoima koji su sposobni da brzo reaguju, (um i dispozicija). Zato se pacijent oseća bolje, čak i kad se telesni simptomi u početku pogoršavaju. Korišćenje odgovarajućih većih potencija osigurava da će pogoršanje biti minimalno, otvarajući put povratku ranijih simptoma obrnutim redosledom od njihovog originalnog manifestovanja, dok se pacijent unutar sebe bolje oseća. ...ali zbog izuzetne silovitosti doze ono (primarno pogoršanje)

je toliko prolazno, toliko neznatno, i nestaje toliko brzo... (Org: § 68) Intenzitet homeopatskog pogoršanja zavisi od stepena bolesti za koju je prepisan lek. Ako je lek dat onda kada su postojeći simptomi jaki, a to je loš period za pacijenta, pogoršanje će biti manje, čak neprimetno, ali ako je lek data onda kad simptomi jenjavaju, pogoršanje će biti uočljivije. Pacijenti sa ekcemom obično će iskusiti pogoršanje stanja kože, čak i kad se reakcija jasno odvija pravilnim smerom izlečenja. Ovo pogoršanje ekcema može da deprimira pacijenta i da stavi lekara na test. Inicijalno pogoršanje, dok je smer lečenja pravi zapravo je poželjno kod većine pacijenata. Kad god uočite da se brzo javilo pogoršanje, da kratko traje i da je manje ili više nasilno, otkrićete da će poboljšanje stanja pacijenta biti dugotrajno.. takvo je neznatno pogoršanje simptoma koje se javlja u

118

toku prvih par sati nakon uzimanja leka za akutne bolesti, ili, u toku prvih par dana kod hroničnih bolesti. (1) Od esencijalne važnosti je posmatrati pogoršanje u okviru četiri grupe pacijenata koje su prethodno pomenute u dijagramu 11. GRUPA A: Predstavlja zdrave osobe sa nekoliko nivoa predispozicije za bolesti. Ako postoji iko ko je dovoljno zdrav da mu je neophodan samo jedan lek u toku čitavog života, on će se nalaziti u ovoj grupi. Obično će se javiti inicijalno pogoršanje pre nego što otpočne lečenje, ovo je poželjna reakcija, ali ne i esencijalna. Povremeno može momentalno doći do poboljšanja nakon kog će uslediti pogoršanje, a zatim poboljšanje koje će se kretati pravim smerom. Ovo je veoma poželjno. GRUPA B: U toj grupi se izuzetno preferira inicijalno pogoršanje pošto ono pomaže da se identifikuje poželjna reakcija jer su prvi pokazatelji bili nejasni zbog frekventnosti pacijentovih akutnih epizoda i konstitucija pacijenta je lošija nego kod pacijenata iz grupe A. GRUPA C: Kod ovih pacijenata se javljaju nekoliko, ako uopšte i nekoliko, akutnih bolesti, centar bolesti je na dubinskom nivou i bolest je sistematična, verovatno sa nekim mentalnim i emotivnim elementima. Tu se nalaze bolesti kao što su ulcerativni kolitis, psorijaza, dijabetes, itd. Takođe ako osoba iz grupe B dobije postvirusni sindrom, ona će preći u grupu C i imaće dublji mijalgijski encefalomijelitis. Kod grupe C je od esencijalne važnosti da se javi inicijalno pogoršanje koje će ukazati da je ekonomija dovoljno jaka da je sposobna da reaguje na lek. Kao reakcija na lek, postoji mogućnost nastanka snažnog, dugotrajnog i opasnog pogoršanja. Pravilno prepisani lek će bolest preusmeriti sa mentalnih i emotivnih nivoa tako da se skoncentriše na fizički.

U ovoj grupi je od esencijalne važnosti zaštititi pacijenta i pružiti mu što veću podršku uz odgovarajuću ishranu, odmor i pozitivan način života na svakom nivou. Pacijentu koji je u svojoj istoriji patio od ozbiljnih bolesti kao što su oboljenja srca, zapaljenje pluća i tuberkuloza biće potrebne specijalne instrukcije i pažljivo lečenje pošto se u toku lečenja te bolesti mogu vratiti. Važno je informisati pacijenta o toj mogućnosti, i uveriti ga u pozitivnost tog efekta, kao i u lečenje pravim lekovima. Kod takvih pacijenata pogoršanje bilo koje vrste može biti opasno i potrebna je velika obazrivost i pri izboru lekova i potencije.

119

GRUPA D: Neće doći ni do kakvog pogoršanja nakon uzimanja prepisanog leka, pacijentu je moguće pomoći samo palijativno, obično će doći samo do poboljšanja, kao reakcija na pravilno odabrane lekove. Postoji treća vrsta pogoršanja koje se može javiti onda kad pacijent prestane da uzima alopatske lekove. Pravilan postupak prekidanja korišćenja leka smanjiće ovu vrstu pogoršanja i sliku reakcija neće učiniti nejasnom.

Postoji i četvrta mogućnost što je pogrešno prepisani homeopatski lek koji pogoršava simptome. To je stanje slično dokazivanju leka, ono se lako može razlikovati od homeopatskog pogoršanja, pošto kod dokazivanja ne dolazi do poboljšanja na unutrašnjim nivoima i nema pokazatelja koji potvrđuju pravilan smer delovanja leka, kao što je vraćanje starih simptoma pravilnim redosledom.

7.5.2 OTKLANJANJE NEKIH SIMPTOMA

Koji god simptomi da su snažno izraženi kod prepisanog leka, kao i kod pacijenta, oni će težiti da reaguju i neki od njih će nestati. Neodgovarajući lek takođe može da deluje na taj način, bilo koji homeopatski simptomi će nestati, ali generalno stanje pacijent dugo se neće poboljšavati. Pravilna procena slučaja zavisi od smera lečenja i generalnog stanja pacijenta. Problemi na koje se pacijent najviše žali zahtevaju urgentno lečenje i trebalo bi da počnu momentalno da se poboljšavaju. Pažljivo razmotrite na kom mestu se u hijerarhiji nalaze trenutno najaktuelniji problemi, na primer, mora se brzo reagovati na ozbiljnu infekciju bubrega, ili nemogućnost unošenja hrane i pića pošto su to simptomi koji su pogubni po život. Takođe se mora brzo reagovati kod maligne hipertenzije sa krvnim pritiskom od 260/120, jer ako se on još više povisi, pacijent će umreti. Pravi lek bi trebalo da izazove pogoršanje, npr. glavobolju, ali bi pritisak trebalo da počne da opada, nakon toga bi trebalo da usledi izbacivanje sekreta u vidu čestog mokrenja ili znojenja. Homeopatsko lečenje je potraga za poretkom, sveukupna slika promena trebalo da bi odaje unutrašnje nivoe i poboljšanje ozbiljnih problema čak iako se neka stanja menjaju, na primer, astma se donekle pogoršava dok se ekcem poboljšava, što nije pravi smer, ali je nebitan ako se fizičko oboljenje pacijenta vidno poboljšava. Sagledavajte sveukupnu sliku i čekajte da počnu da se manifestuju promene. Kod kompleksnih slučajeva odabira se jadna lek koji je važniji od ostalih zbog nekoliko snažno izraženih modaliteta i ključnih karakteristika. Ako ti snažno izraženi simptomi nestanu, to znači da će sada simptomi ukazivati na neki drugi lek i da lek koji se trenutno koristi neće još dugo delovati.

120

7.5.3 POBOLJŠANJE POSTOJEĆIH SIMPTOMA Poboljšanje simptoma mora pratiti pravilan smer lečenja. Prva pojava procesa čišćenja ili izbacivanja sekreta koji se nalazi na nekom bezbednom mestu u telu ukazuje da će spoljašnji proces aktivnosti lečenja biti srdačno dočekan, pod uslovom da: 1. To nije normalan sastavni deo patologije od koje pacijent pati. 2. Stanje pacijentove energije se poboljšava, kao i njegov emotivni i psihički nivo. Smer nastanka poboljšanja je najvažniji. Koji simptomi su najštetniji za pacijenta? Oni koji su najpogubniji po život, kod akutnih bolesti? Oni koji su najdublje skriveni, kod hroničnih bolesti? Ovi znaci promene procenjuju se na osnovu: ‐ vraćanja starih simptoma obrnutim redosledom od redosleda kojim su se manifestovali ‐ od vitalnijeg ka manje vitalnom ‐ od unutrašnjosti ka spoljašnjosti, ka periferiji Pacijentu nije dovoljno samo da kaže, ‘’smireniji sam’’, ‘’Osećam se malo bolje.’’ Mnogi homeopatski lekovi izazvaće neke smirujuće efekte, za razliku od konvencionalnih lekova. Rigorozna pojava svih promena je od esencijalne važnosti. Naredni znaci i simptomi koji se mogu javiti mogu se činiti oprečnim, ali u kontekstu zakona smera delovanja leka oni su poželjni: a) Dijareja ili bilo koji drugi sekret, poput znoja, prehlada sa izbacivanjem šlajma. Morate takođe biti svesni da postoje bolesti kod kojih su ovakvi sekreti sastavni deo normalnog razvojnog toka bolesti, npr. dijareja kod groznice. b) Neuobičajena pospanost; vitalnost ulaže napor da se promeni. c) Trenutni gubitak regularnog nivoa seksualne zainteresovanosti d) Povećanje apetita, osim ako se među pacijentovim simptomima ne nalazi poremećaj u ishrani e) Rana, obilna i grudvičasta menstruacija

121

f) Promena ključnih ili karakterističnih simptoma leka koji je bio prepisan, npr. kod Argenticum nitricum pacijenta se javlja averzija prema slatkoj hrani. Sve ovo bi se moglo podvesti pod poboljšanje, pod uslovom da je očigledno da se pacijent dobro oseća i da su se svi ozbiljniji simptomi ublažili ili nestali. SUVIŠE KRATKO POBOLJŠANJE Postoji tri glavna razloga: 1. Ako je dat lek koji približno odgovara simptomima, svi simptomi će se poboljšati u toku nedelju do dve, a zatim će se svi simptomi ponovo vratiti; naročito, ako nije postojalo početno pogoršanje što znači da je lek bio pogrešan. Beskorisno je ponovo ponavljati isti lek, čak i u drugačijoj potenciji ili dozi. Potražite pravi lek. 2. Kada postoje mehanički uzroci; kao kod, na primer, išijasa gde je uzrok diskohernija, lekovi će ublažiti bol samo na nekoliko sati. Slično je sa adhezijama nakon operacija; onda kada tumor na bubregu ili bešici izaziva urinarne probleme, prvo će biti potrebna operacija. 3. Suviše kratko poboljšanje takođe se javlja kod pacijenata koji su neizlečivi, o tome se govori u poglavlju 10.2. OZDRAVLJENJE To je spontani povratak zdravlja pacijentu nakon otklanjanja, nestanka ili prestanka delovanja podstičućih uzroka, ili rezultat lečenja koje nije direktno ili specifično isceliteljsko po svojoj prirodi. To se može postići u okviru jednog nivoa zdravlja, lek je s druge strane korak ka višem nivou zdravlja i to je dubinska promena u dinamici poremećaja koja sledi smer delovanja leka u procesu lečenja, što je prikazano na dijagramu 5 u poglavlju 1.

7.5.4 NAKON PREPISIVANJA LEKA NEMA NIKAKVIH PROMENA U POGLEDU SIMPTOMA ‘’Ništa se ne dešava, niko ne dolazi, niko ne odlazi, ovo je užasno.’’ (Beket) Postoji tri mogućnosti:

122

1. Lek je bio suviše daleko od similimuma. 2. Lek nije imao pravu potenciju i delovao je kao placebo. 3. Pacijent nije bio u stanju da reaguje na lek zato što mu je vitalnost na izuzetni niskom nivou. Ako se radi o prve dve reakcije, ponovo uzmite slučaj i proverite svoje lekove, ako se radi o trećoj situaciji, možda će biti potreban interkalaran lek, pogledajte poglavlje 10.3.

7.5.5 POJAVA NOVIH SIMPTOMA

Novi simptomi se mogu javiti kod svih pacijenata, bez obzira na to koliko priroda i interpretacija novih simptoma može varirati u skladu sa stanjem zdravlja svakog pacijenta. Važno je napraviti razliku između prepoznatljive akutne bolesti i očigledno nasumičnih simptoma. Akutna bolest koja nastaje u toku lečenja hronične bolesti Akutne bolesti koje nastaju nakon pravilnog prepisivanja leka za hroničnu bolest moraju se pažljivo razumeti. Da li su nedavno nastali akutni simptomi: 1. Povratak stanja u kom se pacijent i ranije nalazio, i kakav je redosled vraćanja simptoma; da li se radi o povratku starih simptoma? 2. Da li je akutna bolest upala hronične bolesti koja se ispod nje nalazi, koja se povremeno dešava i koja se može povremeno javiti kod sistematične bolesti koja se nalazi u grupi C (Dijagram 11)? 3. Da li je akutna bolest deo trenutne epidemije ili se sezonski očekuje kao trovanje pokvarenom hranom, polenska groznica, itd? 4. Da li se simptomi akutne bolesti javljaju nasumično? Pogledajte dijagram 12: kod svih grupa, kad se javi akutna bolest, njena jačina, frekventnost i način oporavka će ukazati na to da li je hroničan lek koji je dat istinski bio pravi, ako su sve ovi parametri isti onda je lek bio pogrešan, ako su povoljniji lek je bio pravi, što su ovi faktori povoljniji to znači da je pacijent jači. GRUPA A: Akutna bolest koja se javlja u roku od tri do četiri dana nakon prepisivanja leka ukazuje na to da je lek možda pogrešan, akutne bolesti imaju prodromalni period koji će pravi lek zaustaviti tako da se bolest neće manifestovati, to je naročito slučaj kod onih pacijenata koji se nalaze na vrhu lestvice grupe A. Ako se akutna bolest javi nakon 10 dana ili više, lek je verovatno bio pogrešan, osim ako

123

nije dat u suviše maloj potenciji. Pravilno odabrani lek daje zaštitu u periodu do tri meseca osim ako se ne radi o teškom obliku stresa. Kod grupe A najbolje je ne lečiti akutne bolesti – one će verovatno biti blage i najbolje ih je lečiti blagim naturopatskim lekovima, npr. koristite čaj od žalfije za upalu grla. Akutne bolesti koje su deo trenutnih epidemija kao što su trovanje pokvarenom hranom ili sezonska oboljenja tipa polenske groznice, ako su jako izražena, moraju se lečiti. GRUPA B: U ovoj grupi se akutne bolesti frekventno javljaju tako da je moguće da će se akutna bolest javiti ubrzo nakon prepisivanja leka. Da li je lek bio pravi ili ne prosuđuje se na osnovu prirode akutne bolesti: Ako je akutna bolest po svojoj prirodi i jačini potpuno ista kao što je bila i ranije i ako je reakcija pacijenta potpuno ista, sačekajte nekoliko dana i ako se ni tada ništa ne menja pretpostavite da je lek bio pogrešan, lečite akutnu bolest a zatim ponovo razmotrite slučaj. U grupi B, osim ako akutno stanje nije veoma intenzivno, takođe nemojte prepisivati homeopatski lek. Simptome može pokriti konstitucionalni lek koji treba ponovo prepisati u odgovarajućoj potenciji, koja može biti veća ili manja od inicijalno prepisane potencije u skladu sa stanjem koje akutna bolest diktira. Ako je jasno ukazano na neki drugi akutni lek, naročito ako je on komplementaran hroničnom leku, treba prepisati taj lek. Morate biti svesni toga da se modaliteti akutnih bolesti ponekad razlikuju od modaliteta hroničnih bolesti kad se radi o istom stanju. GRUPA C: Uz pravilno prepisan lek, akutna bolest će se u nekoj fazi ponovo pojaviti. Akutna bolest koja se javlja odmah nakon uzimanja leka pokazuje dobru vitalnost pacijenta i pravilno prepisan lek, što se bolest javlja kasnije nakon uzimanja leka, to je ona ozbiljnija, takođe postoji mogućnost i da je data potencija bila premala. Ako je akutna bolest ista kao što je bila i u toku prethodnih godina kada se pacijent nalazio na nivou B, smer lečenja je pravilan, lek prepišite samo u ekstremnim situacijama. Važno je da razlikujete akutnu upalu dubinske hronične bolesti koja se mora smatrati parcijalnim ili potpunim povratkom simptoma. Ovo nisu novi simptomi. Ako se simptomi vrate nakon mesec dana i blaži su, to znači da lek deluje isceliteljski. Ponekad će hronični lek pokriti akutno stanje u suprotnom dajte akutni lek ako se pojavi njegova zaista jasna slika. Međutim u oba slučaja, za akutne bolesti, uvek je bolje koristiti blage naturopatske ili blage alopatske lekove, na primer aspirin, dok se promene još uvek javljaju. 124

GRUPA D: Ova grupa pati od toliko jake patologije, da ekonomija tela nije u stanju da stvori akutnu bolest uprkos jačini stresa. Ova grupa uključuje autističnu decu, šizofreniju, neuromuskularnu bolest, naprednu multipleks sklerozu, epilepsiju, naročito ako je praćena mentalnim poremećajima i završnim fazama raka. U ovu grupu se takođe svrstavaju beskućnici, alkoholičari i narkomani, kao i pacijenti koji su dugo koristili lekove poput steroida. Obično nema momentalne reakcije na lek, ako se nakon dugog perioda javi akutna bolest, to znači da je lek bio pravi, međutim bolest će težiti da postane ozbiljna, čak fatalna, osim ako nije potisnuta konvencionalnom medicinom. Mogućnost lečenja homeopatijom je veoma udaljena. JAVLJANJE NOVIH HRONIČNIH SIMPTOMA Kod jednostranih slučajeva i slučajeva gde postoji više od jednog nivoa predispozicije, novi simptomi će se manifestovati sa različitih nivoa osetljivost na bolest. Pogledajte poglavlje 8. Grupa A: Nije čest slučaj da se novi simptomi javljaju kod pacijenata iz grupe A, na nivou 1, ali neki pacijenti koji su na nivou 2 i na nivou 3 mogu pokazivati nove simptome i zahtevati drugačiji lek naročito kada se nalaze u periodu velikih promena u svom životu, kao na primer, nakon porođaja, u toku dojenja, u pubertetu i menopauzi. Takođe i velike traume kao što su promena karijere ili stila života mogu dovesti pacijenta u stanje koje će zahtevati drugačiji lek. Sledeće poglavlje razmatra značenje i interpretaciju novih hroničnih simptoma kod jednostranih slučajeva i slučajeva kod kojih postoji nekoliko nivoa predispozicije. PROMENA STANJA PACIJENTA Haneman kaže da kad postoji mešavina mijazama, kod pacijenta može doći do promene stanja. Tu će biti potreban niz lekova. Treba davati jedan po jedan lek prateći aktuelno stanje pacijenta. [Mijazmatična] ..... stanja se mogu međusobno smenjivati kada je jedno veoma izraženo, drugo je pritajeno, tako da morate menjati svoj plan lečenja u skladu sa stanjem pacijenta. (1) Kod nekih kompleksnih slučajeva može dolaziti do veoma naglih promena simptoma koji će zahtevati veoma brzo menjanje lekova. Međutim, principi koji su prethodno dati i dalje važe.

125

Čuvajte se pravila koja unose predrasude u vašu procenu. Jedno od tih pravila kaže da je dobro prepisati konstitucionalan lek nakon što je akutna bolest bila lečena homeopatski, nemojte se zaletati i prerano prepisivati lek, ponekad će prethodno prepisani konstitucionalni lek nastaviti pozitivno da deluje nakon što je prošla epizoda akutne bolesti. Ponekad će pravilno lečenje akutne bolesti pomoći ekonomiji tela da napreduje neko vreme u pozitivnom smeru pre nego što se jave indikacije koje zahtevaju ponavljanje prepisanog leka. Kod starijih pacijenata koji su Calcarea konstitucionalni ..... možda će biti potreban akutni lek kao što je Belladonna ili Rhus tox bez da se kasnije javi potreba za ponovnim korišćenjem leka Calcarea carbonica ili bilo kog drugog leka koji deluje na dubljem nivou. (4) Može se desiti da se pacijent mentalno opire leku tako da njegova aktivnost prestaje, ali to važi samo za neke grupe pacijenata koji stvaraju blokadu u lečenju i o kojima se govori u poglavlju 5.4.

7.6 PREPISIVANJE KONSTITUCIONALNOG LEKA

Čitav koncept konstitucionalnog leka dovodi se u sumnju kada razmatramo kompleksne slučajeve. Ako je potrebno nekoliko lekova da bi se neki nivoi ‘oljuštili’, koji od njih je onda konstitucionalan? Da li je to onaj koji je prvi delovao i počeo lečenje na najdubljem nivou otkrivši jasnu sliku leka koji je sledeći potreban, ili je to lek koji je poslednji dat da bi završio proces lečenja? Samo u grupi A možemo bezbedno spominjati termin ‘konstitucionalni’ lek. (5)

7.7 PREPISIVANJE DRUGOG LEKA

Drugi lek se prepisuje nakon što je prvi lek delovao, to može biti ponovljeni isti leka, antidot ili komplementaran lek, ali ni jedan od njih ne može se uzeti u razmatranje sve dok slučaj nije bio pažljivo proučen. (1)

Brzina napredovanja bolesti utiče na brzinu javljanja reakcije i na to kad lek treba ponoviti, na primer kod snažnih neuralgije reakcija će se brzo javiti. Kod opasnih akutnih bolesti, često ponavljanje leka može biti od suštinske važnosti. Sporija manje snažna stanja mogu zahtevati određeni broj ponavljanja leka pre nego što reakcija postane vidljiva, što je na primer slučaj kod konstantne groznice. Suviše rano ponavljanje pravog leka može da se umeša u proces izlečenja, kada se jednom javila reakcija, bilo kakvo mešanje u njen tok može da je okonča. Često ponavljanje leka kod hroničnih bolesti može da potisne simptome što će izgledati

126

kao da je lečenje u toku, ali zapravo se nikakvo lečenje neće odvijati. Vremenom će se originalni simptomi bolesti ponovo vratiti ako su prepušteni sami sebi. Drugi lek se prepisuje onda kada postoje određene konkretne stvari na osnovu kojih bi se lek mogao prepisati, nikada onda kad se pacijent u suštini oseća dobro, ali pati samo od par manjih simptoma koji ga nerviraju. Pacijenti obično iznose određeni problem. Između prevelikog i nedovoljnog prepisivanja postoji prefinjeni balans, naročito kod teških slučajeva. Neophodno je pratiti momente u procesu lečenja, ali ih ipak ne treba ni suviše snažno forsirati. Samo pažljivo zapažanje detalja u toku narednih poseta pacijenta omogući će vam da znate kad je potrebno ponoviti lek, kad dati neki drugi, kad promeniti potenciju ili kad ne uraditi ništa. (6) U grupi A bolest nema realnu dubinu bilo da je to, na primer, lumbago, išijas ili reumatoidni artritis koji se nalazi na periferiji. Obično će slika simptoma ukazivati na jasan konstitucionalan lek koji će izlečiti bolest (leziju) kao i podići stanje pacijentovog generalnog zdravlja na viši nivo i omogućiti mu da se bolje oseća. U ostalim grupama verovatnije je da će nekoliko lekova dato pravilnim redosledom biti neophodno i da će lezijska bolest biti prva koja će zahtevati lek, njega bi trebalo prepisati samo ako se slika lezije razlikuje od glavne slike simptoma i ako je jasna. Pravi lek za pacijenta kao celinu će izlečiti patologiju za koju se ne čini da nije pokrivena tim lekom, ali to možda neće biti slučaj tamo gde je lezija napredovala do te mere da je rezultirala dubljim promenama u tkivu vitalnih organa kao što je na primer rak. (Pogledajte poglavlje X)

7.8 PACIJENTI KOD KOJIH SE BOLEST PONOVO VRATILA

Ponovno vraćanje bolesti može se javiti nakon stresnih situacija u životu pacijenta. Vraćanje bolesti je kad se originalni simptomi koji su reagovali na lečenje ponovo vrate istom jačinom. S vremena na vreme može se dešavati nepotpuno vraćanje bolesti i nju treba ostaviti na miru pošto je ekonomija tela u stanju da se sama od sebe oporavi. Posmatrajte prirodni ciklus pacijentove energije, može se javiti period slabosti, takođe nakon dentalnog lečenja ili ostalih antidotirajućih faktora, bilo kakvo vraćanje bolesti te vrste brzo će proći, ali bilo kakvi ozbiljnije probleme koji su posledica toga trebalo bi lečiti.

127

STRES Neke emotivne bolesti izazivaju i održavaju ih emotivni uzroci, kao što su konstantna anksioznost, zabrinutost, ljutnja, i često javljanje velikog straha i uplašenosti. Ovakva vrsta emotivne bolesti vremenom uništava telesno zdravlje. (Org: § 225) Neprekidno stanje stresa postaje održavajući uzrok, koji može predstavljati blokadu u lečenju. U grupi A nakon javljanje dobre reakcije stres će uzrokovati samo privremeno vraćanje bolesti, ne očekuje se potpuno vraćanje bolesti u toku mesec do dva, i u ovoj grupi nakon par meseci pozitivnog reagovanja na lek ima malo šanse da se simptomi potpuno vrate zbog stresa. Ostale grupe su podložnije i zahtevaju pažljivije proučavanje. Kada nema početnog pogoršanja, stres može da uzrokuje potpuno vraćanje bolesti, ponovo uzmite slučaj i prepišite lek. Ako je slika simptoma ista, onda se radi o vraćanju originalne bolesti, ponovite isti lek u istoj potenciji. Tamo gde pacijent ima nekoliko nivoa predispozicije, važno je razlikovati vraćanje bolesti gde će simptomi biti isti kao i originalni od pojave novih simptoma koji ukazuju na sliku leka sa nekog drugog nivoa (pogledajte poglavlje 8). REFERENCE: 1.Kent ‘’Lekcije iz homeopatske filozofije’’ 2.Dž. Vitulkas ‘’Dvanaest nivoa zdravlja homeopatske veze’’, Vinter 1999, tom 12 (4), od Kori Hejvat 3.Osvajanje bolesti, A C Frenč 4.S. Klouz, ‘’Homeopatski genije’’. Poglavlje 9 i 13. 5.Dž. Vitulkas ‘’Pitanje konstitucionalnog leka’’, Britanski homeopatski žurnal, jul 1998. 6.R. Logan ‘’Homeopatsko lečenje ekcema’’. Bikonsfild pres. LITERATURA ZA DALJE IŠČITAVANJE E. Rajt Habard, Kratak kurs iz homeopatije, poglavlja 8 i 14 do 17 Dž. Vitulkas, Homeopatska nauka, poglavlja 15, 16 i 17 N. Enrikes, Raskršće u lečenju, poglavlja 2, 3, 6, 7 i 8 Kent, Lekcije iz homeopatske filozofije, poglavlja 15, 34, 35 i 36 Osvajanje bolesti, A C Frenč, poglavlje 26 S. Klouz, Homeopatski genije. Poglavlje 9 i 13. Dž. T. Kent, Manje zabeleške Ed. Gajpser, ‘Prepisivanje drugog leka’. Džordž Vitulkas, Seminar u Bernu, 1987, Uvod u slučajeve. 128

NAPOMENA 1 LEČENJE PACIJENATA KOJI UZIMAJU ALOPATSKE LEKOVE 1.UVOD U paragrafu §70 iz Organona, Haneman preporučuje da se pacijenti leče kao celina, nus efekti lekova ne mogu se lečiti homeopatski. On predlaže povlačenje konvencionalnih lekova iz upotrebe da bi se omogućilo originalnoj slici simptomima da se pojavi. To nije uvek moguće i pristup lečenju takvih slučajeva može biti veoma složen. Pacijenti koji koriste alopatske (konvencionalne) lekove uvek zadaju teškoće homeopati u pogledu zapažanja dve stvari. EFEKATA LEKOVA: Mi moramo poznavati prirodu svakog leka, doziranje, njegove nus efekte i kako i kada da bezbedno povučemo iz upotrebe svaki od lekova. PACIJENTOVE REAKCIJE: Mi moramo znati do koje mere su lekovi koje je pacijent uzimao promenili sliku simptoma pacijenta. Postoji izvesno preklapanje ova dva, na primer jaki i višenamenski lekovi obično se daju pacijentima koji pate od ozbiljnih bolesti i koji imaju slabu konstituciju tako da će lek težiti da ostvari dubinski efekat. Slabiji lekovi se češće daju pacijentima koji pate od manje ozbiljnih bolesti i čije je stanje zdravlja bolje, i njihovi simptomi će se izmeniti u manjoj meri. 2. EFEKTI LEKOVA Ima pet kategorija lekova. Kategorija u koju se svaki lek svrstava će u izvesnoj meri zavisiti od doziranja i dužine korišćenja tog leka. Mada je ovih pet kategorija od velike pomoći, svaki lek se mora razmatrati na osnovu svoje zasluge u pogledu doziranja, bolesti koju leči i njegovih efekata koje ostavlja na pacijenta kao pojedinca. Trebalo bi istaći da se nazivi lekova frekventno menjaju u skladu sa promenama formula i marketinških strategija. Kategorija I Lekovi se mogu bezbedno i odmah povući iz upotrebe. To su lekovi koji se uzimaju za blage i akutne bolesti i za olakšanje simptoma koji se povremeno javljaju. Tu grupu čine slabiji analgetici, antiacidi, antibiotici, antifungicidi i lekovi za polensku groznicu. Periodični napadi astme mogu se takođe uvrstiti u ovu kategoriju ako su napadi neučestali, nisu ozbiljni i koriste se samo inhalatori. Kategorija II Lekovi ne predstavljaju opasnost po život ako se povuku postepeno u roku od dve nedelje do dva meseca. U nekim slučajevima će, međutim, neki lekovi iz ove kategorije ako se uzimaju dugo ili u velikim dozama biti svrstani u kategoriju III. 129

Kategorija II uključuje slabije trankvilizatore (Benzodiazapini) koji se ne uzimaju dug period, MAOI kao Nardil, antidepresive, triciklike kao što je Tofranil, SSRI kao što je Prozac i lekove za potiskivanje apetita. Tu su i anti inflamatorni agensi, astmatični lekovi, lekovi protiv migrene, rinitisa, sinuzitisa, digestivnih problema, akni, herpesa i hroničnih infekcija urinarnog trakta. Slučajevi ekcema i psorijaze zavise od ozbiljnosti stanja pacijenta. Generalizovana psorijaza bila bi kategorija III ili eventualno kategorija V ako je pacijent hospitalizovan. Ekcem koji je supresivno lečen godinama bio bi kategorija V u smislu da je ‘neizlečiv’ ili da pacijent nikada neće biti oslobođen lekova. Kategorija III Uzimanje lekova se ne može lako prekinuti naročito ako se oni uzimaju dugo vremena. To su lekovi koji se koriste za teške fizičke bolesti uključujući teške oblike astme i bolesti kože. Ovde lekovi uključuju steroide, npr. kortizone, anti‐epileptike i hiposenzitivne agense poput beta blokera i Clonidina, nagli prekid njihovog uzimanja može da uzrokuje smrt ili ozbiljnu bolest. Lekovi koji su takođe ovde svrstani su Baclofen (Lioresal), koji se koristi da kontroliše mišićni spazam, narkotici za olakšanje bolova koji uključuju Temgesic, Pethidine, Morphine, Diamorphine (Heroin) i Dihydrocodein; lekovi za Parkinosonovu bolest, kao što su Artane, Bentex, itd; i diuretici za idiopatski edem (povratni edem se može pojaviti samo prilikom povlačenja lekova). Dugotrajna upotreba slabijeg trankvilizatora, naročito Ativana. Upotreba hormonskih lekova napravljenih od endokrinih sekreta i supstanci koje utiču na endokrine funkcije, (ovi lekovi se takođe koriste za ulcerativni kolitis, reumatoidni artritis, npr. Medrone). Lekovi koji se koriste za kolagene poremećaje, alergije i kožne bolesti, poremećaje krvi, limfom i sistemski lupus eritematoza. Uobičajeni kortiko‐sterodini lekovi koji uključuju Betamethasone, Cortisone, Dexathasone, Hydrocortisone, Prednisolone, Prednisone, Triamcinolone. Ako se oni daju oralno ili preko injekcije duže od deset dana povlačenje vodi ka opasnim stanjima kod nekih slučajeva moguće je da se to završi komom i smrću. Dugotrajna upotreba ovih lekova svrstava ih u kategoriju IV. Kategorija IV Lekove je opasno povlačiti iz upotrebe pod normalnim okolnostima. To su lekovi koji imaju snažan efekat naročito u pogledu mentalnih i emotivnih sfera. Oni uključuju glavne trankvilizatore, kao što su Largactil, Serenace, Melleril, Procepta i Lithium jedinjenja. Oni se daju za stanja kao što su šizofrenija, psihoze, deluziona stanja, manična depresija i ostale glavne psihološke bolesti. Obično se simptomi vraćaju nekih četiri do šest nedelja nakon prestanka upotrebe ovih lekova; pacijent neće biti u potpunoj kontroli nad sobom. Osim ako ne postoji podrška bolnice i 24‐časovni nadzor homeopate, ovi pacijenti se ne mogu lečiti. Napomena: možete u izuzetnim slučajevima videti pacijenta kod kog se javlja neka druga bolest, kao što je reumatizam, koji je stabilan samo zbog trenutno uzimanog leka za njegovu

130

mentalnu bolest, nemojte smanjiti niti redukovati njegove lekove, lečite njegove ostale simptome da bi ih ublažili i to lekovima na koje ti simptomi ukazuju. Kategorija V Lekovi su esencijalni da bi pacijenta održali u životu i ne mogu se povući iz upotrebe pod bilo kojim okolnostima. Oni uključuju: 1.Lekove koji se koriste za specifičnu kardijalnu aritmiju, kao što su Digoxin i Lignocaine. Antikoagulantne lekove kao što je Warfarin (Marevan), Phenindione (Dindevan) i Acenocoumarol / Nicoumalone i Xanthene jedinjenja kao što je Xamoloral. Redovno praćenje vremena pacijentove koagulacije je neophodno, (infektivna koagulacija kod pacijenata sa neprirodnom srčanom vrednošću može uzrokovati ozbiljnu emboliju). 2.Antikonvulzantne lekove: konvencionalno ako pacijent nije imao napade u toku dve godine, lečenje lekovima se postepeno može smanjiti. To može biti vreme kad homeopatsko konstitucionalno lečenje može da uspe. Najčešće se prepisuju Epilin, Tegretol i Epanutin. 3.Lekove koji pacijentu pružaju podršku i koji su mu potrebni da bi zamenili endokrini deficit kao što je tiroksin, insulin i adrenalin. Pacijente sa bolestima kao što su meningitis i AIDS, koji dugo vremena koriste antibiotike. Faktor 8 hormonske tablete za hemofiličare, koronarne vasodilatore za arteriosklerozu i vaskularne bolesti poput GTN. 3. VIŠESTRUKA PRIMENA LEKOVA Pacijenti često koriste više od jednog leka, ponekad lekove za različita stanja bolesti, ponekad sekundarne ili tercijalne lekove koji se daju da bi izlečili efekte prethodno datih lekova. Prvog bi trebalo povući iz upotrebe najjači lek, preostali lekovi mogu se i dalje koristiti i oni mogu pružati podršku pacijentu. Izuzetak ovom pravilu su lekovi iz kategorije V koji su potrebni da bi zamenili hormone. Oni se moraju održavati; insulin i tiroksin ne antidotiraju homeopatsko lečenje niti čine simptome nejasnim. 4. PACIJENTOVA REAKCIJA. PROGNOZA – DA LI JE IZLEČNJE MOGUĆE? Prvi korak je poznavati lek(ove), pogledajte njihovu kategoriju, njihovu prirodu, nus efekte i savet o njihovom povlačenju. Kao drugo, procenite kakav je uticaj lekova na bolest za koju su prepisani i efekti koje su imali kod pacijenta u drugim aspektima. Nisu samo fizički simptomi, za koje su lekovi prepisani, ti na koje lek deluje, nego on takođe deluje i na pacijentovu energiju, kao i na emotivne i mentalne sfere. 131

Pitanje kako povući konvencionalni lek iz upotrebe i nastaviti sa homeopatskim lečenjem u pogledu lekova, potencije i doziranja zavisi u velikoj meri od toga koliko je jasna i precizna pacijentova slika simptoma. To će zavisiti od sledećeg: Kategorija I ‐ Ne predstavlja nikakve teškoće u pogledu ustanovljavanja pravih simptoma kod pacijenta, pošto se lekovi uzimaju samo periodično i njihove efekte obično može da opiše sam pacijent i njihovi nus efekti nisu ozbiljni i dobro su dokumentovani. Kategorija II – Pacijenti koji uzimaju lekove u ovoj kategoriji obično još uvek veoma jasno predstavljaju važne simptome na mentalnoj i emotivnoj sferi. Obično neće biti teško razgraničiti između efekata lekova i prave slike simptoma, osim ako originalna slika pacijentovih simptoma nije bila kompleksna sa nekoliko nivoa predispozicije koja je sad postala još kompleksnija. Antidepresivi imaju više uticaja od slabijih trankvilizatora i ako se dugotrajno koriste pripadaju kategoriji III. Međutim, oni ne antidotiraju homeopatske lekove u tolikoj meri u kojoj to čine slabiji trankvilizatori. Kategorija III – Vrlo je verovatno da će upotreba lekova u ovoj kategoriji zamagliti originalnu sliku pacijentovih simptoma. Ako je to slučaj, izlečenje može biti teško i morate težiti ublažavanju simptoma. Upotreba lekova naterala je vitalnost da proizvede potpuno novu sliku simptoma, sačinjenu od modifikovanih pacijentovih simptoma i novih simptoma, kao sledeći najbolji odbrambeni mehanizam koji zapravo reakcija na patološki uticaj lekova. Pored toga, vrlo je verovatno da će kod pacijenata iz kategoriji III postojati nekoliko nivoa predispozicije; svaki nivo će odavati simptome kao i simptome koji su bili potisnuti ili modifikovani primenom lekova. Ovi pacijenti predstavljaju relativno malu grupu. Postoji dva pristupa njihovom lečenju, ili ih lečite kao da su jednostrani slučajevi, ili prvo počnite sa programom detokfisikacije duž neuropatskih putanja i postepeno povlačite lekove iz upotrebe a zatim ponovo razmotrite slučaj. (pogledajte dodatak na kraju). 5. PRAVILAN POSTUPAK ZA POVLAČNJE ALOPATSKIH LEKOVA IZ UPOTREBE I NASTAVAK LEČENJA HOMEOPATIJOM Kategorija I ‐ Kada nem akutne epizode koja zahteva lekove, prepišite u odgovarajućoj potenciji konstitucionalni lek na koji simptomi ukazuju. Nema posebnog razloga za preferiranje LM potencija ili plusiranja u takvim slučajevima. Ako se s vremena na vreme koristi nekoliko lekova, savetujte upotrebu najmanje štetnog leka, i to samo onda kada je to potrebno, očekujući da će se potreba za njim smanjivati kako homeopatski lek bude počinjao sve više da deluje isceliteljski. Na primer, kod astme se najčešće prepisuje tri vrste inhalatora: 132

Ventolin koji je beta stimulans (B agonist) i utiče na bronhodilataciju. Postoje i druga marketinška imena kao što je Bricanyl. Intal (Sodium Cromoglycate) koji je neizostavni inhibitor (neophodno je kao stabilizator ćelija). To je lek iz kategorije II. Becotide (Beclomelasone dipropionate) je kortiko‐steroidni inhalator, drugo marketinško ime mu je Pulmicort. To su lekovi iz kategorije III ako se koriste samo periodično. Povucite iz upotrebe Becotide i Intal i savetujte konstantnu upotrebu Ventalina, prema potrebi. Kao u svakom slučaju povlačenja lekova iz upotrebe, pacijenta bi trebalo redovno nadgledati, možda putem telefonskog poziva upućenog svakih par dana. Povremeno, povlačenje leka Becotide iz upotrebe može izazvati reakciju koja može rezultirati ozbiljnim astmatičnim napadom, ponovno korišćenje Becotide leka koji će se izboriti sa bilo kakvim pogoršanjem uobičajenog stanja te vrste u toku periodičnog napada trebalo bi savetovati na kraći period, prema potrebi. Kada se kod pacijenta pojave simptomi u toku akutne epizode i ako je slika jasna, dajte homeopatski lek na koji simptomi ukazuju i pribegnite običnom konvencionalnom lečenju lekovima samo ako lek ne uspe brzo da deluje. Ako nema jasne slike akutnog leka, savetujte pacijentu da koristi obično korišćene konvencionalne lekove. Uzmite slučaj u potpunosit nakon što je akutni napad prošao i nastavite kao što je prethodno navedeno. Kada savetujete korišćenje konvencionalnih lekova iz kategoriji I za ublažavanje simptoma, vodite računa da eliminišete one koji sadrže jake supstance koje mogu da antidotiraju homeopatske lekove. Na primer, pepermint u antacidima, eukaliptus u deskongestantima, mentol u tigrovom melemu, koji se koristi za ublažavanje glavobolje, itd. Kategorija II ‐ Obično će biti moguće slediti Hanemanov savet i povući lekove iz upotrebe da bi se videlo kakva je prava slika simptoma, a zatim prepisati lek na koji simptomi ukazuju. Ovo povlačenje lekova bi trebalo uraditi u kratkom vremenskom periodu, ali ne iznenada. Međutim, ako je pacijent nevoljan da povuče lek iz upotrebe bez korišćenja alternativnog leka, možete mu dati lek na koji simptomi ukazuju i čekati da se pravilnim redosledom počnu javljati očekivani znaci lečenja. Važno je ILI povući konvencionalne lekove iz upotrebe ILI prepisivati homeopatske lekove dok se i dalje koriste konvencionalni lekovi, ali u početku ne treba raditi oba istovremeno. To je zato što ako se istovremeno povlače lekovi iz upotrebe i prepisuju se homeopatski, moglo bi biti teško proceniti da li je bilo kakvo pogoršanje deo izlečiteljskog ''homeopatskog pogoršanja'' ili samo intenziviranje simptoma bolesti što je posledica povlačenja leka. 133

Videvši da je reakcija na homeopatski lek dobra, počnite da povlačite iz upotrebe hemijske lekove, ako nakon toga usledi vraćanje starih simptoma povećajte potenciju leka za nekoliko stepeni u pogledu jačine ili / i frekvencije prema potrebi. Kategorija III 1. Lečite pacijente kao komplkesne jednostrane slučajeve ili slučajeve sa više nivoa. (Pogledajte poglavlje 8). U Organonu, u paragrafima 176‐184 Haneman daje savet o tome kako lečiti jednostrane slučajeve; parcijalnu seukupnost simptoma treba uokviriti na osnovu nekoliko jasnih simptoma. Svakodnevno dajte lek srednje potencije sve dok reakcija ne postane uočljiva, zatim prestanite sa davanjem leka i kad su promene prestale da se manifestuju ponovo uzmite slučaj, ponovo prepisujući lek na osnovu dominantnih simptoma. Često će slabije poznati lekovi pokriti simptome; prepišite lek dok pacijent još uvek uzima konvencionalne lekove. Na primer, kad pacijent uzima steroide za artritis, prepišite lek a zatim pažljivo posmatrajte simptome, čim pacijent počne da se oseća bolje u pogledu energije, apetita, sna, bola, mobilnosti i oticanja zglobova, biće moguće postepeno smanjivati uzimanje steroida, na primer za 10‐25% u toku 3‐6 meseci, a zatim potražite novu sliku leka koji će pokriti promenljive simptome. Kada su se simptomi poboljšali za 50‐60% verovatnije je da ćete jasnije videti sliku leka. Za bilo kakvo akutno pogoršanje simptoma, npr. bol, ukočenost, oticanje, itd, dajte terapeutski lek da biste delovali na ove simptome ako postoji njegova jasna slika, u suprotnom dajte nesterodine alopatske lekove kao što su anti‐inflamatorni lekovi, itd. 2. Ako nema jasne čak ni delimične slike koja daje nadu da će reakcija biti dobra, može se savetovati da se počne sa procesom detoksifikacije da bi se lekovi postepeno povukli iz upotrebe. Ako ovaj proces bude uspešan, kasnije će se pojaviti slika konstitucionalnog leka. (Dodatak 1) 6. HOĆE LI NASTAVAK KORIŠĆENJA KONVENCIONALNIH LEKOVA ANTIDOTIRATI HOMEOPATSKE LEKOVE? Što su lekovi jači, to će više oslabiti uticaj homeopatskog leka. Konvencionalni lekovi će verovatno skratiti aktivnost homeopatskih lekova. Međutim, pravi homeopatski lekovi će delovati uprkos konvencionalnim lekovima. Ja znam čak da su u izuzetnim okolnostima delovali lekovi sa potencijom 10M na pacijente koji su uzimali lekove iz kategorije IV. Hormonski lekovi kao što su kontraceptivne pilule, terapija zamene hormona, itd. antidotiraju homeopatske na duže staze. Insulin, tiroksin i ostali hormoni koji služe kao zamena ne antidotiraju homeopatske lekove. 134

7. SPECIJALNE NAPOMENE 1. Kortizoni: Dugotrajna upotreba ovih lekova svrstava pacijente u kategoriju IV i V. Kod kraće upotrebe, obično prvo možete prepisati homeopatski lek a zatim početi da povlačite kortizon iz upotrebe, koristite blaže alopatske lekove i u periodu krize privremeno pribegnite kortizonu. Ako je nakon prepisivanja homeopatskog leka kortizon potreban onoliko često koliko je bio i ranije, homeopatski lek je pogrešan. Ako se javilo početno pogoršanje ali nema i daljih pogoršanja, homeopatski lek deluje. Kortizon može još uvek biti potreban s vremena na vreme. Ako su krize koje zahtevaju kortizon manje učestane, homeopatski lek deluje; ako je intenzitet krize isti, ponovite lek u istoj potenciji; ako je kriza manje snažna tako da ni jedan kortizon nije potreban, ponovite lek ali u većoj potenciji. 2. Trankvilizatori: ovi lekovi zaustavljaju život na svakom nivou osim na psihičkom, tako da pacijent više nije u stanju da usvaja životno iskustvo i lekcije. Lekovi takođe stvaraju kod pacijenata tendenciju da suviše burno reaguju i oni postaju nesposobni da se emotivno bore, što stvara snažne simptome prilikom njihovog povlačenja iz upotrebe, ma koliko polako se to odvijalo. Ativan (lorazepam) je daleko najgori u pogledu toga. Njegovo povlačenje iz upotrebe na period duže od šest meseci zahteva veliku snagu volje, puno podrške i čest nadzor. Često je potrebno prepisivati lekove za epizode akutnih simptoma koje su posledica povlačenja leka iz upotrebe. Prvi pristup je prepisati homeopatski lek dok se konvencionalni lek i dalje koristi, ako se jave poželjni znaci, polako počnite da smanjujete doze. Kod bilo kog pogoršanja vratite se na originalnu dozu na kratko vreme a zatim ponovo počnite da je smanjujete. Ako se akutne epizode koje se javljaju u toku povlačenja ne počnu poboljšavati, prepišite homeopatski lek na osnovu akutne slike; na primer ona može ukazivati na Aconite, ili na Gelsemium ili na Ignatiu ili Chamomillu. Često koristite potenciju od 30C ili 200C kao i kod jakih akutnih bolesti. 3. Pacijenti sa rezervnim delovima kao čelične šipke koje su dobili nakon nesreće, ili zamenjeni zglobovi ili srčani ventili. Verovatno je pametno prepisivati niske ili male potencije i izbegavati visoke potencije, naročito kod snažnih centrifugalnih lekova kao što su Silica i Sulphur. Bilo koji lekovi koji se koriste, naročito antikoagulanti koji se uzimaju nakon operacije srca ne smeju se povlačiti iz upotrebe. 4. Dijabetes. Postoji dva tipa, pacijenti koji su zavisi i pacijenti koji nisu zavisni od insulina. 135

Pacijenti koji nisu zavisni od insulina (kasni napad). Ovi pacijenti mogu uzimati drugu vrstu lekova koji se zovu hipoglikemski agensi. Oni stimulišu proizvodnju insulina koja je deficitaran, često zbog slabe ishrane, lošeg stila života i emotivnog stresa. To su lekovi iz kategorije II kao što su Dimelor, Diabinese i Calabran, itd. Takođe se mogu davati i agensi kao što je Guarem. Često će stroga dijeta, gubitak telesne težine i modifikacija stila života povoljno delovati na pacijenta i zameniti ove lekove. U većini slučajeva možete zaustaviti uzimanje lekova i uvesti ove promene. Čekajte dok ne prođe dve do četiri nedelje od prestanka uzimanja lekova, a zatim uzmite slučaj. U toku tog perioda, važno je svakodnevno meriti nivo šećera u krvi, (pogledajte ispod). Ako možete da vidite jasnu sliku leka, prepišite ga i nastavite da pratite nivo šećera u krvi. Dobri znaci su kad se pacijent generalno oseća bolje, što je praćeno padom nivoa šećera u krvi. Ne brinite ako je u početku nivo šećera ostao isti, pošto će do pada doći posle opštih povoljnih generalnih promena. Nepovoljni znaci su porast šećera u krvi, opadanje u generalnom osećaju poboljšanja, pojava ketona i pogoršanje simptoma kao što su frekventnost i količina uriniranja, žeđ, apetiti i konstipacija. Pacijenti koji dobro reaguju i koji su sposobni da prestanu da koriste svoje konvencionalne lekove još uvek će biti skloni nekim od komplikacija dijabetesa. Preporučuje se redovna kontrola zdravlja koja mora da uključuje i oftamološki i pedijatrijski pregled.

Pacijenti koji su zavisni od insulina (juvenilni napad).

Insulin se ne meša u pacijentove simptome osim kad se radi o onima koji su uzrokovani deficitom insulinskom (što je umor, suva usta i koža, porast žeđi, uriniranja i apetita, konstipacija), niti antidotira aktivnost homeopatskog leka. Pacijente zavisne od insulina je moguće lečiti pod uslovom da je obezbeđeno svakodnevno nadgledanje njihovog stanja i da se može preduzeti brza akcija kao odgovor na promene stanja. Insulin brzo deluje i doza može varirati u skladu sa potrebama. Fluktuacija zahteva za insulinom i promenljiva stanja čine napade u zrelom dobu dijabetesa teškim za lečenje. Međutim, mnoge komplikacije dijabetesa mogu se uspešno lečiti homeopatijom. Hipoglikemska stanja Pacijent može razviti hipoglikemska stanja dok je lečenje još u toku. To se može desiti ako balans u ishrani, vežbanje i emotivni stres svakodnevno variraju. Nakon promene režima ishrane, naročito nakon uzimanja leka, pacijent može iskusiti hipo stanje. To može biti vrtoglavica i glad ili može biti ekstremno stanje koje će se razviti u komu i smrt. Hipo stanja su potencijalno daleko opasnija od hiper stanja.

136

Esencijalno je svakodnevno pratiti nivo šećera u krvi, za bilo koje znake niskog šećera u krvi trebalo bi se odmah pobrinuti. Kontrolisanje nivoa šećera i potrebe za insulinom. Za normalne testove se koristi test štapić i on će pokazati da je nivo šećera visok, ali neće pokazati koliko je taj nivo količinski velik, to je moguće ustanoviti stavljanjem kapi krvi na drugu vrstu test štapića. Neki pacijenti rade ovu vrstu kontrole kod kuće ili posećuju kliniku. Ovo bi trebalo svakodnevno raditi zbog reakcije na varirajuće potrebe za insulinom koje nastaju nakon promene u ishrani, itd. ili nakon uzimanja homeopatskog leka. 5.Tablete sa gvožđem Kada se lek prepisuje za anemiju, nakon dobre reakcije na lek, redovno merite hemoglobin, ako se on postepeno poboljšava, polako povucite iz upotrebe tablete sa gvožđem.

Napomena:

Nazivi lekova se često menjaju što je posledica promene formula i marketinških strategija. IŠČITAVANJE ZA NAPOMENU 1 1.Gaskon, S., ''Prepisivanje lekova i alternativni lekar’’, Enerdži medisin pres, poglavlja 1‐3 i uvod u poglavlja 4 i 14. 2.Haneman, ''Organon'', paragrafi, 35, 52, 67, 75‐76, 91‐92, 149, 207. 3.Kent, ''Predavanja iz filozofije'', poglavlje 24. 4.Periš, P., ''Medicina‐vodič za svakoga'', Pingvin izdanje. 5.Mektagart, L., ''Šta vam vaš lekar neće reći'', deo IV Torzons i ''Vodič za nus efekte lekova'', i ''Vodič za medicinsko testiranje''. 6.Banerdži, S.K.; ''Pristup lečenju reumatičnih slučajeva koji su zavisni od steroida''. 7.Roberts i Vilijams, ''Upozoravajući znaci i slični simptomi'', Vinter pres. 8.Vitulkas, ''Homeopatska nauka'', Poglavlje 8, naročito strane 133‐136. 9.Britanska nacionalna zbirka formula (BNF)

DETALJNIJE ALI I SKUPLJE REFERENCE: Mejler (Ed, M N G Djuks), ''Nus efekti lekova'', Elzevier Rutledž, ''Nepovoljna reakcija na povlačenje lekova iz upotrebe'', Bilten br. 67, 1977. Martindejl (Ed, Rejnolds), ''Ekstra farmakopeja'', 29‐o izdanje.

137

DODATAK NAPOMENI – PROGRAM DETOKSIFIKACIJE 1. Homeopatski režim čišćenja: Nux vomica 6x OM u 16.00h posle podne, Sulphur 6x ON u 11.00h pre podne svakodnevno u toku jedne do dve nedelje. 2. Pročišćujuća ishrana i joga vežbe kao što je Neti koje ispiraju sinuse. 3. Obratite se slabim organima i rezultirajućim simptomima odgovarajućom ishranom i dodajte Nux i Sulph kao i gore navedeno i lekove koji podržavaju organe u matičnoj tinkturi ili 3x. (Biljna tinktura može se istovremeno koristiti kao Nux i Sulph). VEŽBE 1. U kojim paragrafima Organona Haneman govori o pogoršanju? 2. Nakon prepisivanja leka pogoršanje fizičkih simptoma se može javiti iz četiri razloga, objasnite koja? 3. Nakon prepisivanja leka, koje od navedenih rečenice su tačne ili netačne i objasnite svoj sud a) Porast u količini mentalnih simptoma uvek ukazuje na pogoršanje pacijentovog stanja zdravlja. b) Pojava novih simptoma javlja se samo u slučajevima sa više nivoa ili u jednostranim slučajevima. 4. Koja je tradicionalan definicija ili značenje termina ''konstitucionalan'' lek? Da li ovaj koncepta sada više nema nikakvu vrednost?

138

POGLAVLJE VIII

MIJAZMI I KOMPLEKSNI SLUČAJEVI

8.1 Uvod 8.2 Primarni i sekundarni mijazam 8.3 Infekcija hroničnih bolesti 8.4 Dodatni mijazmi 8.5 Praktična definicija mijazma 8.6 Ograničenja teorije mijazma 8.7 Vrednost teorije mijazma u praksi 8.8 Nosode 8.9 Prepisivanje lekova kod slučajeva sa više nivoa 8.10 Kako identifikovati prvi nivo kod slučajeva sa više nivoa bolesti 1. Akutni 2. Hronični 8.11 Jednostrani slučajevi i kako prepisivati lekove za njih Napomene 1) Neki vodeći kvaliteti mijazama 2) Hanemanovi antipsorični lekovi Reference Literatura za dalje iščitavanje

8.1 UVOD

U poglavlju IV smo predstavili koncept mijazma kao izvora hroničnih bolesti, koji se mora lečiti da bi sprečio konstantno vraćanje epizoda bolesti. Lečenje ovih mijazmatičnih dubljih nivoa predispozicije gradi zdravlje, vodeći pacijenta na viši nivo ili dalje od stanja bolesti. Ideja da će similimum u odgovarajućoj potenciji trajno izlečiti pacijenta važi samo za pacijente koji imaju samo jedan nivo predispozicije na bolest, i stoga su oslobođeni kompleksnih mijazmatičnih uticaja. U ovom poglavlju ćemo detaljnije sagledati teoriju mijazmatičnih nivoa predispozicije. Mijazmi ili nivoi lekova mogu da prekriju originalnu sliku simptoma tako da originalna slika prestaje biti vidljiva ili se pojavljuje mešovita slika simptoma (10).

139

8.2 PRIMARNI I SEKUNDARNI MIJAZMI Primarni mijazam je prvo spoljašnje manifestovanje unutrašnjih bolesti što je svrab psore, smokvasti čvorići sikozisa i šankr sifilisa. Ovo su tri osnovna mijazma. Kada ove tri spoljašnje forme nestanu, veće unutrašnje oboljenje još uvek postoji i manifestuje se u skladu sa stilom života i okolnostima koje kroz život prate svakog pojedinca, mijazam može ležati uspavan, proizvodeći akutnu bolest ili razvijajući hroničnu, što će se razlikovati od pojedinca do pojedinca. Kada je primarna manifestacija potisnuta raznovrsnim terapijama, i aktivni mijazam nastavlja da bude lečen supresivnim sredstvima na lokalnim oboljenjima (periferne bolesti), unutrašnja bolest se pogoršava i postaje jača; ovo je sekundarni mijazam. 8.3 INFEKCIJA HRONIČNIH BOLESTI Unutrašnja psora je već uspostavljena kad je spoljašnji svrab buknuo, sve dok je svrab prisutan, mijazam ostaje uspavan. Infekcija mijazma svrabom lako se dešava i lako se širi, gotov bilo kakav kontakt je dovoljan. Ostala dva mijazma su manje zarazna pošto je za njih potrebno da dođe do frikcije prefinjenih delova tela. Ako imate predispoziciju postaćete plen spiroheta, gonokokusa ili bilo kojih bacila koji se zatiču u psoričnim stanjima. Takav kontakt neće rezultirati u manifestovanju mijazma kod svakoga, nego samo kod onih kod kojih je mijazma već bio uspostavljen u svojoj unutrašnjoj formi. Kada se jednom spoljašnja manifestacija potisne, pacijent će razviti osetljivost na bolesti mijazma, međutim, individualna osetljivost u velikoj meri varira u okviru široke skale osetljivosti. Karakteristike uspavanog mijazma ne mogu se preneti niti inficirati ostale osim putem nasleđa. Kontakt sa nekim sa simptomima aktivnog mijazma može da probudi uspavani mijazam što zatim vodi u bolest. Simptomi aktivnog mijazma su zarazni za one sa sličnom osetljivošću. Mijazam postaje aktivan kod novoinficirane osobe do stepena u kom se razvio kod osobe koja je nosilac infekcije. Na primer, prethodno zdrava žena može razviti raznovrsne urinarne i reproduktivne probleme kao i eventualno ostale simptome sikozisa nakon određenog seksualnog odnosa. To je slučaj ''nikada se od tada nisam dobro osećao'' veze i javlja se kad njen partner ima aktivni mijazam sikozisa, najverovatnije usvojen od potisnute gonoreje.

140

Otkriveni mijazam može da nema ni jedan ''aktivni'' aspekt mijazma i zato ne predstavlja nikakav rizik u pogledu zaraze, ako ima bilo kakvih simptoma aktivnog mijazma oni će biti zarazni.

8.4 DODATNI MIJAZMI

Pored tri mijazma psore, sikozisa i sifilisa, dodati su i tuberkulozni i kancerozni mijazam. Oba ova mijazma su dubinska, osetljivost koja je dominantna je nasleđena. Neke klasične homeopate stvorile su potkategorije mijazma da bi napravili kombinacije. ''Pseudo psora'' je bio termin za tuberkulozni mijazam, kog je skovao H.C. Alena. Ostali autori su otišli čak i dalje i analizirali su pacijentovu hroničnu bolest u terminima psora/sikozis; psora/sifilitis, sikozis/sifilitis i psora/sifilitis/sikozis. Ovo je samo teorijski. Činjenice su simptomi slučaja koji se nalaze na svim nivoima sveukupnosti, njihove ključne karakteristike i esencija. Ako pacijent u toku lečenja zahteva nekoliko lekova i otkriva nekoliko nivoa zdravlja na koje da bi prešao zahteva anti‐sikozis i anti‐ psorične lekove, mi možemo precizno reći da je to bio pacijent koji je imao psoru/sikozis. S druge strane, ako se pacijent izleči Calcarea phosphoricom ili stanumom ili tuberculinumom i ako mu dalje nisu potrebni hronični lekovi, mi možemo reći da je postojao tuberkulozni mijazam bez kombinacije dva ili tri mijazma. Činjenice pacijentovih simptoma same po sebi prikazuju koliko se mijazama manifestovalo i kako da se izborimo sa njima.

8.5 PRAKTIČNA DEFINICIJA MIJAZMA

Mijazam je predispozicija ka hroničnoj bolesti koja leži ispod akutnih manifestacija bolesti koja: 1. je prenosiva sa generacije na generaciju. 2. može povoljno reagovati na adekvatne nosode pripremljene od patološkog tkiva ili na odgovarajući lek ili na vakcinu. (2) Haneman razmatra mogućnost multiplikovanog mijazma kod kompleksnih slučajeva: Nova bolest, nakon što je dugo delovala na organizam, na kraju se pridružuje staroj koja se od nje razlikuje i zajedno sa njom formira kompleksnu bolest. (Org: §40) Postoji mogućnost postojanja mnogih mijazma koji deluju kod pojedinca i koji potiču od povećane upotrebe potiskujućih terapija.

141

U poslednjih par godina, govori se o mijazmima kao što su antibiotički mijazam, vakcinacijski mijazam i mijazma uzrokovan zagađenjem, osvrćući se na mnoge pacijente koji su naročito osetljivi na jedan ili više njih. Sindrom autoimune odbrane, AIDS, takođe je sagledan kao mijazam. AIDS je posledica potiskivanja antibioticima, često sifilisa i gonoreje ili nespecifičnog uretritisa, NSU, što je gonoreja bez gonokokusa. Kako ljudski odbrambeni mehanizam postaje sve slabiji zbog pogrešnih terapija, mi pronalazimo nove bolesti slične AIDS‐u kao što je CJD, itd. koje postaju sve uobičajenije. Sve bolesti na kraju uništavaju život, mijazam opisuje način dešavanja procesa ili putem nedovoljne funkcije ili putem suviše intenzivne funkcije ili putem destrukcije ili putem kombinovanih procesa koji se zatiču kod kanceroznog mijazma ili putem nekog drugog načina funkcionisanja.

8.6 OGRANIČENJA TEORIJE MIJAZMA

Inicijalno Haneman izjavljuje da su znaci i simptomi koji se mogu zapaziti dovoljni. Ne postoji ništa patološko što je izlečivo...što ne čini samo sebe znanim....putem patoloških znakova i simptoma. (Org: §14) Iz svog rada o hroničnim bolestima Haneman je uvideo da postoje skriveni uzroci bolesti koji se zatiču kod kompleksnih slučajeva. Haneman je pokazao kako treba lečiti takve slučajeve, koji su možda blokirali lečenje. Principi ostaju isti ali metode njihove primene na kompleksne slučajeve postaje suptilnije. Nije pravilno ''očistiti mijazam'' rutinskim prepisivanjem lekova. Mijazmi su samo klasifikacija, stanje bolesti je ono što mora biti izlečeno. (§4) Sve dok ne načinimo detaljnu individualizaciju svakog slučaja bolesti, mi ne možemo znati šta je mijazam niti šta je lična blokada sačinjena od fiks ideja i ukorenjenih navika. MOGUĆNOSTI KOD MULTI MIJAZMA Pacijent može imati nekoliko mijazmatičnih nivoa, stoga će se mijazam vremenom menjati pokazujući nekoliko nivoa predispozicije od kojih će svaki zahtevati drugačiji antimijazmatični lek. Pored toga lekovi su multimijazmatični što znači da imaju karakteristike više od jednog mijazma.

142

Ove dve činjenice ostavljaju nam previše varijabli da bismo mogli dati precizan način za povezivanje mijazam sa zadatkom pronalaženja similimuma. Zapravo, proučavanje lista kvaliteta i simptoma mijazma daje nam samo širok osećaj o kvalitetu i načinu odvijanja procesa bolesti pre nego što nam daje preciznu sliku, koja je neophodna u homeopatskoj praksi. PATOLOGIJA Mijazam takođe nije moguće naći preko patologije. Sve patologije mogu pripadati bilo kom mijazmu. Opšte pogrešno razumevanje teorije mijazma je da su specifična patološka stanja rezultat specifičnih mijazama. Na primer, često se kaže da ekcem je psorična bolest, da je ulkus sifilitičan, i da su rak, psorijaza i ostale slične bolesti rezultat kombinovanja sva tri mijazma. U stvarnosti, međutim, sva tri mijazma mogu imati za posledicu bilo koju patološku promenu. Rak, dijabetes, senilnost, imbecilnost, itd; mogu nastati iz poslednje faze bilo kog mijazma, ili iz bilo koje njihove kombinacije. (2) U homeopatskoj teoriji je temeljno ustanovljeno da nazivi bolest nisu dovoljno rafinirani da bi precizno reflektovali prave uzroke bolesti. Samo dokazivanje može dati precizne informacije o bolestima i dokazivanja su povezana sa lekovima a ne sa mijazmima.

PRINCIP XII

Važno je prepisivati u domenu slike dokazanog leka, pre nego u domenu mijazma.

8.7 VREDNOST TEORIJE MIJAZMA U PRAKSI

Prilikom uzimanja slučaja mi ponekad možemo da zapazimo mijazmatične indikatore, ponekad ne možemo da otkrijemo ni jedan jasan dominantan mijazam, ponekad znake više od jednog mijazma, ili da identifikujemo čak tri ili četiri mijazma. Ovi znaci mogu se naći u pacijentovoj ličnoj istoriji, na primer istoriji potisnutih veneričnih infekcija, ili u pacijentovoj porodičnoj istoriji i datirati od pre par generacija, a ponekad u prezentovanim problemima. Znanje o mijazmima pomaže u razumevanju pacijentove priče, njegove situacije, borbe i svrhe. Svo znanje je vredno ako se shvati pravilno.

143

Poznavanje simptoma, kvaliteta i karkateristika mijazma može da pomogne u naredne četiri oblasti: 1.Prognozi slučaja. 2.Potvrdi leka. 3.Razumevanju pacijentovog slučaja kad u njemu postoji istorija mijazmatične infekcije. 4.Identifikovanju nivoa predsipozicije (nivoa) kod pacijetna.

8.8 NOSODE

Opšte pogrešno shvatanje je da nosode na neki način dublje deluju od ostalih lekova. Ovo nastaje zato što se ponekad zapaža da nakon što dva ili tri leka nisu uspela da deluju nosoda donosi dobru reakciju koja vodi izlečenju. Najverovatnije je nosoda bio lek koji je bio prvi koji je bio potreban ali je izostavljen. Svi lekovi deluju na dubinskim nivoima ako su pravilno dati za pravi nivo. Ova greška odvela je u prekomerno korišćenje nosoda od strane nekih lekara, Kent je takođe ovo zapazio: Tendencija ka nosodama postaje sve u svemu preterana .... i velika je greška prepisivati ih samo za mijazam umesto za sveukupnosti simptoma. (7) Dokazivanja nosode daju veoma individualizovanu sliku simptoma koji odgovaraju uticajima mijazama, međutim antimijazmatični lekovi moraju se birati na osnovu svoje simptomatologije, ne mogu biti nosode. Na primer, dominantni mijazam poput snažno izraženog sifilitičnog prisustva deformisanog i izobličenog tela, itd. ne diktira siflitični lek bude taj koji će prvi biti neophodan. Meddorhinum, na primer, može biti lek na koji simptomi ukazuju, sifilitični lek može se nalaziti na jednom ili više nivoa niže. Postoji pet kategorija slučajeva u kojima simptomi ukazivati na nosode. KATEGORIJA 1. PACIJENTI KOJI NE REAGUJU NA AKTUNO LEČENJE Postoje pacijenti koji ne reaguju dubinski na lečenje akutnih bolesti ili kriznih vremena u hroničnim bolestima. Oni pokazuju reakciju, ali se bolest ponovo vraća. To ukazuje na potrebu za dubljim lekom kog bi Haneman verovatno zvao anti‐ psorikom. To ukazuje na potrebu za dubljim posmatranjem da bi se našao hroničan lek koji je konstitucionalan, na primer Belladonna bi mogla izaći na kraj sa

144

infekcijom uva, ali Calcarea carbonica je neophodna da bi sprečila njeno ponovno javljanje. Kao što je gore ukazano, nosoda može biti lek na koji simptomi ukazuju. KATEGORIJA 2. KADA JE SLIKA NOSODE JASNA U jednostavnim slučajevima videćete potpunu sliku nosode, u kompleksnim ili jednostranim slučajevima može biti nekoliko simptoma nosoda, biće samo par indikacija, ali je važno pronaći ih da biste mogli da izaberete odgovrajući lek koji bi mogao biti nosoda, Kada slučaj prezentuje jasne indikacije za određeni lek, sigurno je da je najbolje prepisati ga na osnovu ovih simptoma, bez bilo kakvih predrasuda u pogledu mijazmatičnog faktora. Suočeni sa malobrojnošću simptoma, međutim, razumevanje mijazmatičnog faktora može da obezbedi nedostajuću kariku u oskudnom dokazu, na kom moramo da zasnujemo svoje prepisivanje leka. (3) Ako je u ovim slučajevima odabrana nosoda, možda će biti potrebno prepisati je i drugi pa čak i treći put sve dok novi drugačiji nivo ne da jasne i stabilne indikacije Međutim, u nekim slučajevima blokiranja na nju može biti ukazano samo jednom, na primer, ....Carcinosin može delovati kao lek da bi otkrio određeni nivo poremećaja i da bi otvorio slučaj, čime će on delovati samo jednom i njegovo ponavljanje neće datvai nikakve rezultate (12) KATEGORIJA 3. SLABA VITALNOST Ako je kod pacijenta vitalnost suviše slaba da bi on reagovao na lek, možda će biti potreban interkalarni lek za koji se ponekad može otkriti da je nosoda. Konsultujte poglavlje 10.3. Kod onih kategorija pacijenata kod kojih slika simptoma nije potpuno jasna, u toku određenog perioda uz pažljivo razmatranje slučaja, mi ćemo uočiti par novih simptoma kao i par simptoma koji su ranije bili manje značajni ali su sada postali relativno jači; uzeti zajedno oni daju novu sliku koja ukazuje na lekove koji deluju na dubljem nivou. Ovaj proces dugoročnog konstitucionalnog lečenja moguć je samo kada pacijent redovno dolazi na zakazane sastanke, čak i onda kad ne pati od akutnih kriza; potrebno je pažljivo dugoročno prepisivanje kod lekova datih samo na osnovu jasne stabilne slike simptoma. 145

KATEGORIJA 4. UZROKUJUĆI FAKTORI

Kada postoji usvojeni mijazam ili predispozicija koja datira od događaja posle kog se pacijent nikada više nije dobro osećao. Na primer, pacijent se nikad više nije dobro osećao nakon teškog napada gripa, ukazani lekovi nisu delovali i postoji dovoljno indikacija da bi se prepisao INFLUENZINUM koji će otvoriti put ka izlečenju. Ako se problem kod jednostranog slučaja pojavio nakon akutnog napada bilo koje date bolesti, jedna veoma velika doza Carbo veg će uslediti nakon mesec do dva i ona će ili izlečiti ili razviti originalnu istinsku ekspresiju. (13) Dr Foubister daje sledeće tri kategorije ukazujućih na nosode, kad postoje uzrokujući faktori: (8) 1. Kada akutna infekcija označava napad hronične bolesti, npr. orbilinum nakon 'nikada se od tada nisam dobro osećao' boginja. 2. Kada postoji hronična bolest kod pacijenta koji se pre njenog napada nalazio u periodu dobrog zdravlja, kom je prethodila ili snažna ili akutna infekcija. 3. Patološki indikatori: svaka akutna infekcija selektuje određena tkiva kao glavno polje njene glavne manifestacije; veliki kašalj primarno deluje na respiratorni trakt; nereagujuća astma i konstantni kašalj koji se javlja posle svakog akutnog nazeba može se izlečiti Pertussinom. Difterija deluje na nerve i mišiće uključujući i srčani mišić, Diptherinum može delovati kod upornih oboljenja srca. Streptococcin će slično delovati kod kardijalnih i reumatskih slučajeva. KATEGORIJA 5. BLOKADA U LEČENJU Ovi uzrokujući faktori mogu se sagledati kao mijazmatični nasuprot ličnom stvaranju blokade. Ono što blokira aktivnost lekova na koje je ukazano može se javiti veomo kasno. Na primer, jedan pacijent koji je dobijao elektrokonvulzivnu terapiju (ECT) reagovao je na ukazane lekove tek nakon Elektricitas 200 koji je u sebi, za razliku od nosoda iz kategorije četiri, proizveo promenu koja se ranije nije mogla opaziti, ukazujući na istinsku blokadu.

8.9. KAKO NASTAJU KOMPLEKSNI SLUČAJEVI

Mogućnost postojanja nekoliko nivoa predispozicije kod pacijenta ukazuje na verovatnoću otkrivanja kompleksnosti slike simptoma kod pacijenta. Dijagram 12 daje slikovit pregleda kako se ovo odvija.

146

Svaki oblik, A do D, predstavalj novi nivo, koji se pridodaje slici simptoma pacijenta u toku života. Strelice koje nastaju u jednom obliku predstavljaju tu određenu sliku simptoma i nivo leka. Neki od simptoma sa svakog nivoa dovoljno su jaki da ostanu prisutni i onda kada je dodat novi nivo, a neki mogu da ostanu prisutni i tokom čitavog života, od prvog do poslednjeg nivoa, to su jaki ''konstitucionalni'' simptomi kod pacijenta. Nivo A Nivo B Nivo C Nivo D Događaj 1 Događaj 2 Događaj 3 Događaj 4 Dijagram 12, str.142 Zdrava reakcija na bilo koju životnu traumu neće promeniti niti smanjiti pacijentovu osetljivost, ali ako on nije u stanju da se adaptira, dolazi do potiskivanja i vi ćete moći da vidite znake novog nivoa. Neki od ovih znakova mogu biti: 1. Snažne fizičke generalne promene – na primer, 'hladan' pacijent postaje toplokrvan, ili se kod njega razvija snažna želja za voćem. 2. Nov mentalni ili emotivni problem postaje važan – na primer, nakon pretrpljeneuvrede, nepravda postaje glavna preokupacija pacijenta ili se kod njega može razviti snažno izražen strah od mraka i samoće. 3. Javlja se nova dubinska psihička bolest ‐ na primer, multipleks skleroza postvirusni sindrom, ili psorijaza.

INDIVIDUALNA OSETLJIVOST Ponovo smo došli do ovog ključnog koncepta. Osetljivost svakog pacijenta će odrediti koliko će jako on reagovati na bilo koju datu traumu i ona će diktirati tip traume na koju će on snažno reagovati i na taj način stvoriti novi ''problem'' ili ''preokupaciju'', drugim rečima dodati novi nivo leka. Na primer, razočarenje u ljubav će snažno uticati na Natrium muriaticum pacijenta, ali ne toliko jako koliko na Arsenicum album pacijenta. Ako je, u dijagramu 13 dat lek za nivo D i to je pravi prvi nivo, simptomi ovog nivoa će nestati ostavljajući sliku leka koji je potreban za sledeći nivo; što će obično biti nešto potpunija, zaokruženija slika.

147

Ovaj dijagram je suviše pojednostavljena realna situacija pošto on implicira da je prvi nivo uvek taj koji sadrži simptome koji su se poslednji javili, nivo D, ali to nije uvek tačno. Prvi nivo je taj koji se bavi najvažnijim problemima pacijenta, onima koji kod njega najviše dominiraju i koji uzrokuju najozbiljnija ograničenja u pogledu njegove slobode izražavanja. Ovaj ''koren'' bolesti može biti onaj kog je pacijent iskusio u bilo kojoj fazi svog života. Samo putem gradiranja strelica u dijagramu po intenzitetu, i dubini mi ćemo biti u stanju da uvidimo indikaciju koja će ukazati na to na šta prepisivanje leka za prvi nivo mora biti usmereno, tj. šta prvo treba lečiti.

8.10. PREPISIVANJE KOD SLUČAJEVA SA VIŠE NIVOA. KAKO PRONAĆI PRVI NIVO.

1 PRVI NIVO KOD AKUTNIH BOLESTI

Od suštinske je važnosti izaći na kraj sa bilo kojim akutnim bolestima pre hroničnih. Kod jednostavnih slučajeva (grupa A u dijagramu 11), samo jedna bolest može da postoji u bilo koje dato vreme; ili će akutna bolest biti potpuno pokrivena lekom za hroničnu bolest koji će je izlečiti, a zatim nastaviti da širi pozitivne efekte, ili će akutna bolest biti dominantna i za nju će biti prepisan lek, a zatim će se hronična bolest koja se ispod nje nalazi ponovo pojaviti i za nju će biti prepisan lek. U kompleksnim slučajevima takođe kada se akunta slika razlikuje od hronične, neophodno je prvo dati akutni lek koji predstavlja prvi nivo po intenzitetu i trajanju. Kent kaže da ako bilo koji od hroničnih simptoma ostanu prisutni za vreme akutne bolesti, oni su važni u odabiranju leka za akutnu bolest jer mogu biti specifični. (5) 2 KAKO PRONAĆI PRVI NIVO KOD HRONIČNIH BOLESTI

Kod kompleksnih slučajeva može postojati više od jedne bolesti, mi vidimo kako se kod multimijazmatičnih pacijenata stanja menjaju, jednostrani slučajevi i slučajevi sa više nivoa, izbor leka možda neće biti toliko jasan kao kod akutnih bolesti. Neke od očiglednih indikacija koje pomažu pri odabiranju prvog nivoa: 1.Simptomi koji zahtevaju najurgentnije delovanje 2.Simptomi koji su se javili među poslednjima

148

3.Bilo koji simptomi koji mogu ugroziti život pacijenta 4.Simptomi koji su uvek postojali tokom čitavog života pacijenta. Takvi simptomi se zovu konstitucionalni i oni nisu uvek indikatori koji imaju vrednost u smislu ukazivanjana prvi nivo kod pacijenata kod kojih se radi o velikom potiskivanju i kod kojih susimptomi u velikoj meri izmenjeni. 5. Uzroci koji leže ispod simptoma

Ovi uzroci koji se nalaze ispod simptoma mogu se javiti u bilo kom uzrastu. Generalni primer je strah u detinjstvu koji rezultira Stramonium stanjem koje ostaje prisutno do kraja pacijentovog života. Od suštinske važnosti je prvo prepisati lek za prvi nivo, tek kada se otkloni ta blokada delovaće lekovi koji portretišu ostale nivoe. Svaki nivo mora biti lečen njegovim pravilnim redosledom i poteban je niz lekova da bi pacijent prešao u bolje STANJE ili na viši nivo zdravlja. Odabiranje leka za prvi nivo često se postiže poznavanjem lekova koji u određenim stanjima bolje deluju kao lekovi za prvi nivo ili pre određenih lekova, na primer, kod reumatoidnog artritisa gde simptomi ukazuju na Sulphur, Medorrhinum će biti taj koji će prvi delovati i to najefikasnije pošto je on specifičniji za tu bolest. Slično će kod Calcarea deteta sa epilepsijom Stramonium biti prvi lek koji je prepisan, a kasnije će biti prepisan Calcarea. Tu će biti par, ali dovoljnih indikatora za prepisivanje ovih lekova. (10) Kod kompleksnih slučajeva konstitucija pacijenta je slaba i neophodno je pažljivo dati savete u pogledu pravilnog stila života, u periodu dok lek počinje i nastavlja da deluje. Važna je ishrana, vežbanje i umerenost, a nemarnost može lako da pokvari delovanje pravilno prepisanog leka. Vodite računa da uvek procenite efekat bilo kojih ranije prepisanih lekova, povremeno se dešava da se odvija samo parcijalno lečenje, ovi lekovi su obično veoma bliskim onom koji je zaista neophodan.

8.11.JEDNOSTRANI SLUČAJEVI

Jednostrani su oni slučajevi kod kojih postoji par simptoma velikog intenziteta koji su delimično skoncentrisani u određenom delu fizičkog tela, dok su um i emocije i dalje dobro izbalansirani.

149

Ponovo posmatrajući konusni model, u dijagramu 6 u poglavlju 2, mi smo zapazili da na dnu postoji oblast (A) koja predstavlja pacijenta samo sa fizičkim simptomima. To su slučajevi koje Haneman naziva jednostranim. Njihov glavni simptom može biti neki unutrašnji problem (npr. glavobolja koja traje već dugi niz godina, dijareja koja je dugo prisutna, stara kardijalgija, itd.). (Org: §174) Takođe se mogu pronaći i ostale vrste jednostranih slučajeva, ali potpuna sveukupnost simptoma nije suštinski izražena u inicijalnoj slici simptoma. To se može desiti iz nekoliko razloga. Pacijent može postati suviše ''zatvoren'' ili povučen da bi slici dao punu ekspresiju. Kada je kod pacijenta došlo do snažnog potiskivanja zbog trauma, ili zbog alopatskih i drugih vrsta lečenja, retko se može videti jasna slika simptoma. Neki pacijenti su postali suviše izolovani od svojih pravih osećanja da bi dali bilo kakvu ekspresiju svoje prirodnosti, njhovih stvarnih potreba i reakcija. Pacijenti koji su previše intelektualni ne mogu nam dati karakteristične simptome koji izražavaju njihove prirodne potrebe, nego daju intelektualne konstrukcije, gledišta i stavove koje je izgradio njhov previše aktivan mozak (ovi pacijenti takođe zadaju teškoće u pogledu davanja prognoze pošto oni neće primertiti bilo kakve promene nakon prepisivanja leka čak ni u periodu do tri meseca, oni su do te mere van kontakta sa svojom emotivnom prirodom). Pacijenti koji preteruju u pogledu svojih simptoma zbog prevelike anksioznosti ili emotivnosti, takođe mogu odavati niz nekarakterističnih simptoma, od kojih suviše malo simptoma ima bilo kakvu vrednost. Određene sistemske bolesti poput Collagen bolesti i reumatoidnog artritisa, na primer često ne odaju nikakve mentalne karakteristike. Ako se lek uspešno prepiše na osnovu fizičkih simptoma, mentalni simptomi se mogu kasnije javiti. Na prvi pogled ovo može izgledati kao potiskivanje simptoma koje je suprotno smeru delovanja leka, od fizičkog ka mentalnom. Ako se radi o pravom potiskivanju, lek je bio pogrešan i njegovo dejstvo će se brzo istrošiti i simptomi će se ponovo vratiti ostavljajući pacijenta manje ili više u stanju u kom je inicijalno bio. Ako novonastali mentalni simptomi zajedno sa poboljšanjem fizičkog stanja čine da se pacijent generalno oseća bolje, tu se ne radi o potiskivanju nego o prelasku pacijenta na viši nivo zdravlja i moguće je da će se javiti slika novog leka koji će voditi ka izlečenju. 150

Uobičajeno pogrešno predstavljanje klasične homeopatije je njeno definisanje bez očiglednog poznavanja pravilnog lečenja kompleksnih slučajeva; primer je sledeći citat koji nije ništa više do obične predrasuda: ...konstitucionalni (klasični) lekovi prvenstveno su zasnovani na mentalnom / emotivnom stanju pacijenta, ovo efikasno ograničava broj lekova koji su dostupni za upotrebu onima čiji su psihološki profili bili dobro definisani (9) PREPISIVANJE LEKOVA KOD JEDNOSTRANIH SLUČAJEVA

U paragrafima §162§184 iz Organona opisan je pristup jednostranim slučajevima. 1.‐Lek se odabira na osnovu najbolje homeopatske parcijalne slike simptoma koja je dostupna. (179). To je obično manje poznat lek, lek sa snažnim afinitetima prema glavnim simptomima, ali on ne sadrži potpuno zaokruženu sliku simptoma. On će doprineti pojavi novih simptoma, neke će otkloniti, a neke će pojačati. Povremeno će se javljati indikacije koje će ukazivati na neki polikrest ili nosodu. Beleške iz Hanemanovih poslednjih godina prakse pokazuju kako je on lečio ekstremno kompleksne, jednostrane slučajeve i slučajeve sa više nivoa: Počevši lečenje slučaja Sulphurom, Hanemanova opšta praksa bila je da leči svaki novonastali simptom koji se jasno pojavljuje što je bilo generalni vodič ka leku koji je sledeći potreban..... ...Stoga se čini da je Haneman često prepisivao lekove na osnovu prilično malih indikacija. (11) 2.‐Čekajte dok aktivnost prvog odabranog leka ne prestane u potpunosti. (Org: §183) 3.‐Ponovo uzmite slučaj sprovodeći nov individualni pregled simptoma na svim nivoima. (Org: §183) Možda će biti neophodno ponoviti prvi lek ako je njegova aktivnost makar i delimično bila povoljna i ako slika novog leka još nije postala stabilna. ...često se od nas zahteva, da bi lek delovao, da damo nekoliko antipsoričkih lekova jedan za drugim, od kojih se svaki sledeći odabira homeopatski u skladu sa prepoznavanjem grupe simptoma koji su ostali prisutni nakon što je prestalo delovanje prethodno datog leka. (Org: §171) 151

4.‐Međutim, slika novih simptoma će obično prezentovati ono što je potpunije, najverovatnije će to biti slika polikresta sa slikom simptoma koja je detaljnija u odnosu na sliku za koju je prvi lek bio prepisan. (Org: §182) 5.‐Ovaj proces se ponavlja; ‐ ponovno uzimanje slučaja ‐ aktivnost leka prestaje ‐ javlja se nova stabilna slika ‐ prepisuje se novi lek ‐ sve dok izlečenje ne bude potpuno. (Org: §184) MENTALNE BOLESTI I PROMENE KOD JEDNOSTRANIH SLUČAJEVA

U koničnom dijagramu, na vrhu konusa nalazi se oblast (B) koja predstavlja pacijente koji imaju samo mentalne simptome. .... transformiše se u ludilo, u neku vrstu melanholije ili u maniju....telesni simptomi......se poboljšavaju gotovo do domena savršenog zdravlja....simptomi mentalnih poremećaja, koji su u početku bili neznatni, povećavaju se do te mere da postaju glavni simptomi... (Org: §216) Mentalna bolest može kasnije recidirati i ranije prisutno fizičko stanje može se ponovo vratiti, daljim lečenjem fizička bolest (koja može biti opasna po život, kao što je tuberkuloza ili pneumonija) recidira i mentalna bolest se vraća. Ponovo se na prvi pogled može činiti da je to u suprotnosti sa zakonom o smeru lečenja. Međutim, to je slučaj ''vraćanja obrnutim redosledom od redosleda nastajanja'', nov dublji nivo sada zahteva pažnju, sveukupna slika je zaista jedno od poboljšanja u odnosu na situaciju opasnu po život. Fizički simptomi mogu nestati, a mentalni se mogu pojaviti. To nije uvek potiskivanje nego ponekad može biti i pravi način lečenja, sve dok su fizički simptomi snažniji i nameću pacijentu više ograničenja od mentalnih simptoma. (7) Organonov opis lečenja mentalnih bolesti u paragrafima §214‐§230 je relevantan i korektan. Neophodno je proceniti sveukupnu sliku simptoma, kako trenutnog mentalnog stanja tako i prethodnog fizičkog stanja. Stavke date u poglavlju X koje se odnose na lečenje naprednih patologija takođe su relevantne i za lečenje mentalnih bolesti. 152

KONFUZNI SLUČAJEVI

Kod svakog slučaja uvek je neophodno pravilno prepisati lek za prvi nivo predispozicije. Lek koji odgovara dubljem nivou neće izlečiti bolest ako se da prerano, zapravo on može da izmeni sliku simptoma svih nivoa dovoljno da izopači pravu sliku. Slično, rutinsko prepisivanje nosoda može biti u velikoj meri štetno kod slučajeva svaki put kad nivoi kojima nosode odgovaraju još uvek nisu na površini. Slučajeve sa nekoliko nivoa predispozicije može omesti prekomerno prepsisvanje lekova. Kod slučajeva koji su lečeni neodgovarajućim homeopatskim lekovima sve dok ceo slučaj nije postao konfuzan, i dok emocije pacijenta nisu skoro potpuno otupele, u početku nije moguće ostvariti bilo kakvu brzu reakciju. (6) Lečenje takvih slučajeva je teško, potražite nekoliko jasnih indikatora koji ukazuju na jedan lek, koji često može biti Sulphur, mada može biti i neki drugi, i dajte ga u velikoj potenciji, npr. 50M, pošto je vrlo verovatno da takvi konfuzni slučajevi neće reagovati na potencije srednje veličine. NAPOMENA 1 OSTALI VODEĆI KVALITETI GLAVNOG MIJAZMA Ove vodeće karakteristike ne zamenjuju materija mediku nosoda svakog mijazma koji daje prave indikacije. Proučavanje simptoma mijazma savetuje se samo posle dubinskog proučavanja materija medike. Oslanjanje na detaljne kliničke znake i simptome povezane sa svakim mijazmom može pogrešno usmeriti lekara na prepisivanje leka na osnovu samog mijazma bez uzimanja celokupnog slučaja u razmatranje. Psora: Ključna reč je RAZDRAŽLJIVOST koja uključuje anksioznost; kvaliteti su odsutnost, oskudevanje, nedostatak, nedovoljno funkcionisanje. Energija je sputana i umanjena. Nemir, nervoza, uplašenost. Suva gruba koža i nokti (tvrdi nokti). Kada je eksterna ekspresija potisnuta, ona napada nervne centre, čije se stanje poboljšava kad osip izbije na koži. Sikozis: podmukao napad. Ključna reč je INKOORDINACIJA. Apstrakcije, psihička odsutnost, naleti energije, nekonzistentnost, izrasline, sekreti, lomljivost, tajnovitost. Spor oporavak. Fiks ideje. Sikozis priroda je barometar, kakve god bile vremenske prilike, rast ili pad barometarskog pritiska će pogoršati stanje. Zadebljali nokti, valoviti nokti, grbavi ili rebrasti nokti i konveksni.

153

Kada su ove manifestacije potisnute, bolest počinje da se kreće ka vitalnim organima naročito ka karlici i polnim organima, ili ka mozgu uzrokujući glavobolje, akutnu maniju, ludilo i moralnu degeneraciju. Sifilitični: Ključne reči su DESTRUKCIJA i IZOPAČENOST. Iskrivljena usta, nos, lice i telo; izobličenost, nepravilnosti, perverzije. Pogoršanje u toku noći, salivacija, melanholija. Nokti su tanki kao papir, britki, lomljivi, konkavno oblikovani. Kada us manifestacije potisnute, bolest napada meninge mozga, sam mozak, do larinksa, grla, nosa, očiju, kostiju i periosteuma. Tuberkulozni: Ključne reči su NEZADOVOLJSTVO i DEFLACIJA, oni su romantični, uzivaju u seksu, ali ih on oslabljuje. Oni žele stvari od kojih im se stanje pogoršava, npr. kod kandide javlja se želja za šećerom. Periodičnost, alternacije, nejasni i jednostrani problemi, krvarenje, promenljivost i vraćanje pređašnjih stanja. Sjajni nokti, tačke, ozlede, fleke. Lice kao kod kineske lutke; duge trepavice i crveni obrazi. Kancer: Postoje različite manifestacije, na primer, veoma pametno dete u jednom uskom polju, visoko čelo, neosetljivost, kao matadori oni sve guraju na jednu stranu, rade ono što žele. Nedostatak osetljivosti. Drugi tip je suprotan: on je previše osetljiv na bilo kakvu kritiku, raspada se na komade. Ten boje bele kafe. Zaokupljen, zabrinut um. Rajan Sankaran je proširio tradicionalnu podelu mijazmi da bi uključio i tifoidni, prstenasti (ringworm) i leprozni mijazam. (4) Njegov oips akutnog mijazma sledi Hanemanov: ....specifični akutni mijazmi....koji su poznati pod nekim tradicionanim imenom.''... zato što se manifestuju na isti način kao i epidemske bolesti koje generalno postaju zarazne u velikim populacijama, ''zato što imaju identično poreklo, oni izazivaju patološki proces kod svih onih kod kojih se javljaju. (Org: §73) Akutni mijazam predstavlja stanje instinktivne reakcije, osećaj da se nešto užasno dešava, da je život ugrožen; opstanak je okružen dramatičnim napadima, npr. pneumonija, difterija, male boginje, zauške i boginje. Sličnost je u brzini javljanja simptoma i njihovoj dubini koja se prepoznaje po ovoj definiciji akutnog mijazma.

154

OSTALE SPECIFIČNOSTI POVEZANE SA GODINAMA:

Novorođeni psorik može imati prefinjenu kožu, prilično veliku glavu, osip i dermatitis. On se znoji kad jede i sporo vari hranu. Oseća se bolje kad se znoji i voli da bude pokriven. Novorođeni sikozis pati od raznih problema očiju i sklon je infekcijama. Lako se znoji kad je pokriven, a njegov respiratorni sistem je ulenjen. On pokazuje tendenciju ka otkrivanju u toku spavanja; u toku sna takođe pokazuje nemir. Novorođeni siflitičan tip može da prezentuje deformacije. On je sklon umbilikalnom krvarenje i može imati žućkast izgled. On spava preko dana, a plače i znoji se noću. Znojenje se ne smanjuje i više voli da je otkriven jer više voli hladno. Kasnije, psorik se neće dobro asimilovati i prezentovaće probleme kad je dete; problem nije toliko izbor ishrane koliko je urođena priroda deteta. Sikozis tip dobro jede i dobija na težini; njegova stolica je obilna i on je osetljiv u pogledu promena temperature. Sifilitični tip će imati teškoće u dojenju; dobar apetit i težiće da preferira bilo šta što je već pogoršalo njegovo stanje; stolica mu zaudara, možda sa malo krvi. Čini se da se lako može savladati i da se lako može izaći na kraj sa predškolskim detetom koje je psorično; kad je sikotično ono je nemirno i tečko je izaći s njim na kraj; kad je sifilitično ono je destruktivno. Psorični školarac je spor u pogledu pamćenja i on mora da radi više od ostalih, ali kada jednom nauči nešto on će to dobro čuvati u svojoj memoriji; teži da bude nespretan i ispod proseka u pogledu igara i sporta. Sikotični školarac će zadržati dobre ocene čak i kad radi manje od ostalih. On je dobar u igrama i sportu i generalno voli fizičku aktivnost. Sifilitični školarac potvrđuje sebe; on ima pokvarene navike i okrutan je prema životinjama i slabijim pojedincima. Psorični tinejdžer ima teškoće u pogledu adaptiranja; teži da bude introvertan i pubertet je za njega najteži period. Sikozis tinejdžer će imati probleme u pogledu ostvarivanja određenog cilja; on će sve pokušati bez upornosti i čak će napustiti školovanje da bi zaradio novac; sifilitični tinejdžer će se raspasti na jednu ili više glavnih karakteristika mijazma, kao što su depresija, agresija, zloupotreba alkohola i droge, itd. Stariji psorik će imati suva usta, kožu oštećenu vremenskim uslovima; tužan je u kasnijim godinama i oseća se neshvaćenim. Tvrdoglav je i pokušaće da svojoj deci nametne svoj konzervativizam dok strpljivo čeka svoju smrt; njegov kraj je označen nedovoljnom funkcijom organa i hipotenzijom.

155

Stariji sikozis tip će manifestovati sve vrste abnormalnih izraslina na bilo kojim delovima tela; on je razdražljiv, lako se uzbuđuje i eksplozivan. Kasnije je nemiran, dok naizgled ostaje aktivan, on završava život sa tumorima. Stariji sifilitičan tip je nekonformista, protivi se svemu i svakome i čini da život bude nepodnošljiv njegovoj okolini. Njegov kraj je označen ulkusima svih vrsta i predmet je arterioskleroze i senilne demencije sa unutrašnjim destruktivnim procesima. NAPOMENA II HANEMANOVI ANTIPSORIČNI LEKOVI AGARICUS IODUM ALUMINA AMMONIUM CARBONICUM KALI CARBONICUM AMMONIUM MURIATICUM ANTIMONIUM CRUDUM MAGNESIA CARBONICA ARSENICUM ALBUM MAGNESIA MURIATICA AURUM MAGNESIUM MEZEREUM BARYTA CARBONICA MURIATIC ACID BORAX NATRUM CARBONICUM CALCAREA CARBONICA NATRUM MURIATICUM CARBO ANIMALIS NITRICUM ACIDUM CARBO VEGETABILIS CAUSTICUM PETROLEUM CLEMATIS ERECTA PHOSPHORICUM ACIDUM COLOCYNTHIS PHOSPHORUS CONIUM MACULATUM PLATINUM CUPRUM SARSPARAILLA DIGITALIS SEPIA DULCAMARA SILICEA STANNUM EUPHORBIUM SULPHUR SULPHURICUM ACIDUM GRAPHITES GUAIACUM ZINC HEPAR SULPHURIS CALCAREU 156

REFERENCE 1.R. Hendli, ''U potrazi za nedavim Hanemanom'' 2.Dž. Vitulkas,''Homeopatska nauka'' 3.E.C. Vitmont, ''Infekcija ili mijazam'', Homeopata Tom II Br. 2, 1991. 4.R. Sankaran ''Duša lekova'', Dodatak 1 5.Dž.T. Kent, ''Homeopata'' (USA), avgust 1912. 6.Gibson Miler. Članak u Britanskom homeopatskom žurnalu. 7.Dž.T. Kent Filozofska predavanja. 8.D.M. Fobister Indikacije za određene nosode. Britanski homeopatski žurnal, 1939. 9.Ian Votson. Vodič za homeopatsku metodologiju, 1999. 10.Vasilis Gegas, ''Faktori koji mogu uticati na lek''. Homeopatske veze. Tom 12 (4) 11.Rima Hendli. Homeopatska ljubavna priča. 12.Dž. Vitulkas. Materija medika viva. Tom 7. Carcinosinum. 13.Dž.T. Kent. Manje zabeleške. VEŽBE 1.Pronađite u Organonu stanja koja zahtevaju prepisivanje drugog ili trećeg leka. 2.Koje hronične bolesti, za koje Organon tvrdi da su izlečive, će nestati nakon nestanka pobuđujućeg uzroka? 3.Nađite primere stanja bolesti koja dominiraju celokupnom ekonomijom tela zbog čega je verovatno da će se prezentovati kao jednostrani slučajevi. 4.Koji su danas najčešći uzroci javljanja novih nivoa osetljivosti na bolest koji su dodati. Povežite to sa idejom o etiologiji ili sa 'nikada se od tada nisam dobro osećao'.

157

POGLAVLJE IX

NAPREDNO UZIMANJE SLUČAJA I ANALIZAKOMPLEKSNIH SLUČAJEVA

9.1 Uvod 9.2 Napredno uzimanje slučaja i analiza slučaja 9.3 Komponente analize slučaja 9.4 Repertorij 9.5 Kompleksnost slučajeva i teškoće u analiziranju 9.6 Simptomi kao promene u pogledu emocija i funkcija 9.7 Odabiranje potencije

9.1 UVOD

U poglavlju 5 smo posmatrali analizu slučaja, gde dijagram 10 prikazuje kako se različiti tipovi slike simptoma generišu prema kvalitetu pacijentove konstitucije, (stanju zdravlja), i njegovoj vitalnosti. U ovom poglavlju ćemo razmotriti naprednu analizu slučaja kod jednostavnih i kompleksnih slučajeva. Zakoni i principi koji učestvuju u izboru leka su definitivni i mogu se verifikovati. Međutim, njihova primena na svaki individualni slučaj je kompleksna stvar, rasuđivanje koje u tome učestvuje rezultat je fuzije između umetnosti i nauke. (1) Analiza slučaja blisko je povezana sa postupkom uzimanja slučaja. Zapravo, ona počinje u momentu kad se rukujete sa pacijentom, pa čak i pre i to filozofijom koja se nalazi u vašoj glavi. To je teorija koja odlučuje šta možemo da posmatramo. Albert Ajnštajn. Na primer, ako verujete da se samo jedan lek može prepisati vi pristupate intervjuu sa određenim okvirom u svom umu, ako, s druge strane, razmatrate mogućnost odabiranja tri leka, na primer, za različite nivoe slučaja vaš čitav pregled biće drugačije zasnovan prema informacijama koje dobijate i prema prostoru koji ostavljate za kvalitet informacija koje će dopreti do vas. Zbog toga je homeopatija i

158

umetnost koliko je i nauka. Mi naše činjenice ne možemo analizirati kao inženjer koji meri jačinu uzoraka betona na zgradi. Postoji takođe i kvalitativna ili dinamična dimenzija. Homeopatski intervju je kreativan proces. Kreativnost može da otkrije ili izvitoperi istinu zbog čega mi ne smemo imati predrasude. Slušanje i posmatranje pacijentovih simptoma, na pravi način, je prvi deo analize slučaja. Važno je adaptirati se na svog pacijenta; ako su pacijenti otovreni i daju relevantne informacije vi ćete morati da postavite još par pitanja sve dok ne razgraničite između nekoliko lekova. Lekar dobija preciznije informacije....čak i bez pripremanja pitanja on sugeriše odgovor svog pacijenta. (Org: §87) S durge strane, zatvorene pacijente je potrebno ispitivati detaljnije.

9.2 NAPREDNO UZIMANJE SLUČAJA I ANALIZA SLUČAJA

Esencija analize slučaja je pridodavanje odgovarajućeg značaja svakom simptomu što simptome postavlja prema hijerarhijskom redosledu važnosti. Ovaj proces počinje od prvog trenutka intervjua. Ako postavite direktna pitanja kao što su, ''Da li si ljubomoran?'' ili ''Da li si loše naravi?'', dobićete nekarakteristične odgovore koje ćete teško uvrstiti u hijerarhiju. Kada postavite otvorena pitanja kao što su, ''Koje emocije snažno osećate?'' odgovor će biti visokog ranga pošto će vam pacijent govoriti o osećanjima koja su za njega važna. Otvorena pitanja omogućavaju davanje odgovora koji odaju simptome koje možete rangirati prema njihovoj važnosti. Dobro uzet slučaj daje informacije koje je lako analizirati, kod kojih je lako uočiti šta je važno, i koje omogućavaju razumevanje snažno izraženih simptoma kod slučaja. Važni karakteristični simptomi mogu poticati sa bilo kog nivoa hijerarhije; simptom koji je specifičan za određeni deo tela može biti važniji od mentalnih i emotivnih simptoma. Važnost simptoma korespondira individualnoj prirodi i individualnoj osetljivosti svakog pacijenta. Iskustvo jednostavnog pristupa uzimanja slučaja dato u poglavlju III pripisuje se podsvesti i usvaja se suptilniji i efikasniji pristup. Ovo je naročito neophodno kod kompleksnih slučajeva svih vrsta kada je neophodno otkriti potrebe pacijenta, tj. prvi nivo na koji treba delovati. To zahteva razumevanje pacijentovih esencijalnih problema ili prirode. U ''Organonu'' se nalaze dva paragrafa koja su posebno važna za analizu slučaja.

159

Da bi se među lekovima (listama simptoma) pronašao onaj koji je najsličniji simptomima bolesti, moraju se držati u vidokrugu samo i isključivo oni znaci i simptomi bolesti koji su najupadljiviji, izdvojeni, neuobičajeni i specifični (karakteristični), jer upravo njima moraju odgovarati veoma slični koji se nalaze na listi simptoma odabranog leka. (Org: §153) Ovaj paragraf nas uči kako se sprovodi proces individualizacije ili diskriminacije. Kent o ovom procesu diskriminacije ili rangiranja govori na sledeći način: Homeopatski lekar bi mogao misliti da je dobro zabeležio slučaj, ali on neće znati da li ga je pravilno zabeležio ili ne sve dok nije savladao ideju u paragrafu §153. Može imati stranice i stranice simptoma, a ne znati koji je pravi lek, i ako bi te svoje podatke odneo majstoru homeopatije on bi mu rekao, 'Vi nemate nikakav slučaj'. 'Zašto, ja imam puno simptoma.' Ali, vi nemate slučaj. Izostavili ste slučaj, izostavili ste sliku bolesti, pošto niste uspeli da zabeležite bilo šta što nju karkateriše. (2) Drugi važan paragraf iz ''Organona'' naveden iznad u poglavlju II je: ...stanje dispozicije pacijenta uglavnom često određuje izbor homeopatskog leka, pošto je to karakterističan simptom koji najmanje od svih može ostati skriven od pažljivog uočavanja od strane lekara. (Org: §211) U fusnoti 121, Haneman nam daje neke primere dispozicije, što su emotivni simptomi koji se odnose na osećanja i njima odgovarajuće ponašanje. On tu uključuje: nezahvalnost, okrutnost, prefinjenu zlobu, sklonost ka onome što je najsramotnije i najviše degradirajuće za čoveka; kao i: tvrdoglavost, nasilje, forsiranje, netolerantnost i kapricioznost, nestrpljivost ili neraspoloženost, lascivnost, besramnost: a što se tiče mentalnih simptoma, tupost uma, prenapregnutost, zamišljenost, veliko prisustvo uma i brzinu mirenja sa okolnostima. Stanje dispozicije je onaj deo unutrašnjosti ličnosti koji uzrokuje bolest; to je u ''Organonu'' 'dinamična' priroda uzroka bolesti. Kod kompleksnih slučajeva sa ovako duboko usađenim uzrokom bolesti sve dok se ne odabere lek koji je sličan ovom duboko usađenom uzroku bolesti, dubinska isceliteljska aktivnost ne može da

160

otpočne. Međutim, zapamtite da postoje i drugi tipovi slučajeva gde su simptomi skoncentrisani više na spoljašnjosti, ili su povereni fizičkim specifičnostima. Stanje dispozicije će stvoriti sličnost između sebe i svih ostalih aspekata pacijentovih ekspresija u životu, ovo će biti vidljivo na nekim ili svim oblastima prikazanim na Dijagramu 13.

9.3 KOMPONENTE ANALIZE SLUČAJA

Dijagram 7 u poglavlju 3 daje šest stavki koje morate da znate o simptomima koji pomažu da se sagleda da li postoji nešto karakteristično u pogledu njih, što će ih razlikovati od simptoma koji su tipični za bolest o kojoj se radi, to su lokaliteti, osećanja, modaliteti, ekstenzija, uzrokovanje i prateće pojave. Nakon procenjivanja svakog simptoma radi uviđanja stepena njegove jedinstvenosti (karakterističnosti), mi zatim sagledavamo sve simptome pažljivo ih rangirajući u celokupnoj slici kako bismo uvideli esenciju ili zajedničku temu koja se provlači kroz karkateristične simptome, 'crvena linija'. KOMPONENTE ANALIZE SLUČAJA I Čudni, Retki, Upadljivi i Speifični Simptomi II Mentalni Simptomi koji Uključuju Strahove, Snove i Deluzije III Generalne Fizičke Karkateristike IV Kvaliteti Simptoma, Lokacija, Osećanja, Ekstenzija, Modaliteti V Intezitet, Frekventnost, Trajanje Simptoma i Prateće pojave bolesti VI Uzroci Nikada Se Od Tada Nisam Dobro Osećao VII Lična Istorija i Teme u Životu Pacijenta, Organon 94 VIII Jednostavan Jezik, Organon 84 IX Organi i Afiniteti

161

X Nivoi Predispozicije Poreklo Mijazama Dijagram 13 Dijagram 9 u poglavlju 5 daje jednostavan pristup analizi slučaja, dok Dijagram 13 daje kompleksniju listu komponenti analize slučaja. Dve komponente ''teme u životu pacijenta'' i ''jednostavan jezik'' su od velike pomoći, naročito kod kompleksnijih slučajeva, koje nas zajedno mogu odovesti do važnijih stavova i problema u životu pacijenta. Koincidencije ne postoje. Teme i problemi u pacijentovom životu će se reflektovati kroz reči, fraze i jednostavan jezik koji on koristi kao i kroz drugu komponentu, životnu istoriju. Individualno blokiranje lečenja nasuprot mijazmatičnom blokiranju moguće je otkriti pomoću ove dve komponente koje će potvrditi ili otkriti nove simptome. Italijanski filozof Đ. Viko (G. Vico) iskazao je ideje o stanju nacije koje se takođe mogu primeniti i na pojedinca: Svako stanje ima svoju sopstvenu viziju realnosti, ova vizija se prenosi putem svega što njeni članovi čine, misle i osećaju, i uvijeno je u i zražava se kroz vrstu reči i oblik jezika koji oni koriste, kroz slike i metafore. (7) Mišljenje je stav o kom bi se moglo raspravljati i koje bi se moglo menjati. Uverenje je stav kog se čvrsto držimo i koji se ne može menjati. Međutim, postoje uverenja koja su toliko duboko usađena u nas da su postala nesvesna, ali ona ipak utiču na naše mišljenje i aktivnosti, njih bismo mogli nazvati deluzijama koje imaju dva aspekta, prvi je opažanje spoljašnje situacije i drugi je opažanje sposobnosti da smo u stanju da izađemo na kraj sa umišljenim situacijama... Konstitucija i ličnost zasnivaju se na 'a priori' i naučenim reakcijama i kvalitetima ponašanja koji mogu postati toliko duboko ugrađeni u nas da ih mi možemo promeniti samo do određene mere. Naša svest, bez ičije pomoći, ne može realno uvideti naše potrebe i često je neadekvatna. Većina tereta u pogledu adaptivnog istraživanja prepuštena je našim snovima i jeziku bolesti ili neuroza. (8) Takva duboka ubeđenja mogu se videti u stvarima koje se dešavaju u životu pacijenta kao i u njihovom jeziku i doprineti uočavanju esencije slike leka, i mogu se

162

uzeti u razmatranje zajedno sa sveukupnošću simptoma kako bi se u potpunosti sagledala slika. Neke od deluzija koje su definisane na ovaj način su: Sulphur pacijent može veoma voleti neke odevne predmete koju bi većina drugih ljudi bacila na đubre. Mogli bismo koristiti rubriku, Deluzija: ''stare krpe su jednako lepe kao i svila''. Deluzija: ''sam samcit na celom svetu'', bila bi adekvatna za nekog ko kaže, ''Uvek se osećam tako usamljenim, čak i kad sam u društvu.'' Oseća se ''kao da'' nema nikog pored sebe, rubrika simbolizuje stanje uma. Rubrika, Deluzija: ''kao da sam sateran u ćošak'', sadrži Baryta carbonica; što je lek za one koji nisu u stanju da izađu na kraj sa komplikovanim situacijama i osećaju se ograničenim zbog ograničenosti svog uma i emotivnih sposobnosti. Kali bromatum će uvek pričati o tome kako su bili privedeni ili uhvaćeni ili prepričavati neki zavidan spektakl. Takođe će sanjariti o policiji i zločinu, razmatrati smrtnu kaznu i ostala važna pitanja i u svojoj istoriji imati ozbiljne kriminalne prestupe. Tema se odnosi na zločin i kaznu. Silica može strahovati od upoznavanja bilo koga ko je nov za njega ili od preduzimanja inicijative u pogledu novih projekata zbog straha od neuspeha, deluzija je da on ima nedovoljno snage da završi bilo šta što započne. Njegova ličnost na sveukupnom nivou pati od nedostatka samopouzdanja i od nesposobnosti da završi započeto. Stolica je 'oskudna', rane se gnoje i ne uspevaju da izbace gnoj, telesni mišići postaju slabi i nepravilna fizička asimilacija hrane reflektuje se na mentalno stanje. Deluzije mogu poticati od uzrokujućih situacija, na primer iz perioda detinjstva, ''moj otac me je uvek kritikovao i stalno su mi govorili da sam beskoristan''. U dogledno vreme ovoj osobi će biti potreban lek pošto se kod nje razvilo stanje deluzije, na primer Anacardium gde se ona stalno mora boriti protiv kompleksa inferiornosti. Osetljivost pacijenta pre pojave bilo kog uzroka imaće jak uticaj na to kako će se reakcija oblikovati u pogledu specifične slike leka. Od suštinske je važnosti vratiti se što dalje u život pacijenta da bi se mogla videti što kompletnija slika. Stoga ista uzrokujuća stanja mogu doprineti pojavi jednog od nekoliko mentalnih stanja od kojih je svako deo slike različitih lekova i pogrešno je reći da bilo koja uzrokujuća situacija uvek ukazuje na isti lek.

163

U gore navedenom primeru osoba može razviti strategiju preživljavanja koja zahteva veliko lukavstvo i domišljatost i koja vodi u stanje Thuja, a ne Anacardium. Deluzija može biti toliko duboka da pojedinac može biti u stanju da u svetu koji ga okružuje stvori realnost zasnovanu na tom verovanju, na primer postoji verovanje da ga neko progoni, mada je to u početku bez osnova, vremenom će se generisati očekivanje da ga neko progoni što će na kraju stvoriti atmosferu koja će privući proganjanje pretvarajući ga u stvarnost. Svi smo mi znali pojedince koji su veoma egoistični i netolerantni prema stavovima ostalih ljudi. Takva osoba veruje da je ona uvek u pravu, i ne može da prihvati bilo kakve nove ideje. To vodi u stanje uma koje isključuje mogućnost sagledavanja istine. Takva osoba je sklona da vremenom razvije stanje deluzije, stanje u kom se ono što je pogrešno njemu čini istinitim. Na taj način će, veoma egoistična i sebična osoba utabati put za stanje konfuzije koje na kraju može odvesti u stanje pravog ludila. (1) Ove mentalne simptome moraju da podržavaju potvrđujući simptomi koji potiču iz ostalih područja kao što su fizičke generalne karkateristike ili afiniteti organa. Nije uvek slučaj da možemo da pronađemo mentalne simptome, postoje pacijenti kod kojih uopšte nema karakterstičnih mentalnih simptoma.

9.4 REPERTORIJ

Pošto se koreni strahova, snova i deluzija nalaze u podsvesti, oni se ponekad u repertorizaciji naizmenično koriste, što je validno samo ako su stavljeni u kontekst slučaja kao celine i na taj način se mogu koristiti da bi potvrdili sliku leka dobijenu iz ostalih komponenti analize slučaja. Tri rubrike, strahovi, snovi i deluzije su zapravo veoma različite. Snovi: Oblast o snovima u repertoriju mogla bi nas pogrešno usmeriti jer je originalno napisana u vreme kad su se snovi smatrali patološkim, a ne zdravim procesom. Snovi nam prenose poruke koje nam upućuje podsvest. Međutim, naša osećanja prema snovima su ono što najviše koristi homeopati. Razmotrite koje situacije bi izazvale slična osećanja. Neke od manjih podrubrika koje se tiču snova mogle bi da prikažu nešto što je karakteristično za pacijenta i što će pridodati sveukupnoj slici. Stavite u kontekst celokupnog slučaja, neuobičajene rubrike koje se odnose na snove i osećanja koja snovi evociraju jer ona mogu biti od pomoći kod potvrđivanja leka.

164

Snovi će pomoći proces izlečenja, jer oni simbolično prikazuju šta je to što treba da uradimo. Strahovi: Mogu voditi poreklo od incidenta, poput incidenta u detinjstvu i zato mogu imati racionalnu stranu, ponašajući se kao vrsta zaštite. Međutim, ekstremno jaki strahovi i fobije koji nisu primereni trenutnoj životnoj situaciji pacijenta su veoma važni mentalni simptomi. Strahovi psihološke prirode bliži su centru slučaja i predstavljaju važne simptome, na primer strah od siromaštva ili od neuspeha ili od smrti. Ako ćemo ove strahove smatrati važnim, onda oni moraju uticati na aktivnosti pacijenta i njegov stil života i biti sastavni deo snažne teme koja se provlači kroz slučaj. Deluzije: U rečniku piše: ''promena sistema verovanja''. Kako je definisana u alopatskoj medicini, deluzija je ''ozbiljan indikator ludila gde se pogrešno sagledavanje uzima za realnost i osobu je nemoguće ubediti u suprotno'' šira upotreba termina deluzije kao što je prikazano u prethodno datim primerima pokriva bolest pre nego što je postala patološka po alopatskoj definiciji. Deluzije se mogu sagledati kao pogrešni koncepti o stvarnosti koji mogu biti centralni kod pacijentove bolesti. Kod analize slučaja, šira definicija kao što je 'pogrešan stav kog se čvrsto držimo' ili 'sagledavanje realnosti koje više nije primenljivo' veoma je korisna. U nekim repertorijima, deluzije su svrstane pored halucinacija i iluzija. Iluzija je lažna percepcija za koju posmatrač zna da je netačna, pa ipak nije u stanju da je se oslobodi. U rečniku piše ''promena mišljenja''. Halucinacija je lažna percepcija za koju pacijent veruje da je istinita i koja se često javlja kod onih stanja bolesti kod kojih se javlja groznica ili kod poremećaja nervnog sistema kao što je delirijum tremens. One mogu predstavljati zaista duboku patologiju. Deluzije obično nisu praćene strahovima, ali halucinacijama često jesu, kod iluzija se mogu javiti strahovi. 9.5 KOMPLEKSNOST SLUČAJEVA I TEŠKOĆE U ANALIZIRANJU Ne radi se uvek o kompleksnim slučajevima. Ponekad je suština jasna ali ne i sveukupnost simptoma, ponekad su samo sveukupnost ili ključne karakteristike jasne, ovo nisu jednostavni slučajevi. Nije neuobičajeno kod pacijenta pronaći sveukupnost bez prisustva dubljih mentalnih simptoma. Važno je proceniti sve simptome, fizičke, specifične i generalne simptome kao i simptome koji se odnose na um i emocije. Kada postoji zbunjujući broj mentalnih simptoma koji nisu karkateristični, prioritet se daje fizičkim generalnim

165

simptomima, naročito ako kod takvih slučajeva postoji konflikt između mentalnih i generalnih. Slučaj sa jasnom esencijom, ili temom, ili jednim dominantnim problemom moraju potvrditi fizičke generalne karakteristike, a ponekad ćemo pronaći potvrdu u prošloj ili sadašnjoj bolesti (afiniteti i organi). Na primer, može se očekivati da Kali silicata pacijent pati od bolesti genitalija, da Causticum pacijent u svojoj istoriji ima bolesti bešike, itd. Međutim, to ne mora uvek biti tako, lek koji pokriva centralnu sliku simptoma pacijenta, ali fizičkoj patologiji nije poznat kao homeopatski će je izlečiti bez obzira na to. Izuzetak ovome je kada je patologija stvorila malignost ili neke druge ozbiljne i duboke promene tkiva vitalnih organa, kada se mora tražiti lek koji je specifičan za tu bolest, o tome se govori u poglavlju 10.6. Homeopatski znači sličan po DUBINI, BRZINI ŠIRENJA i INTENZITETU, kao i po PRIRODI simptoma. Ozbiljna fizička patologija kod pacijenta može predstavljati najvažniju stavku na vrhu hijerarhije. Ako vaša analiza da sveukupnost koja ukazuje na polikrest, ponovo potražite bilo koji snažno izražen karkaterističan simptom, stanje ozbiljne bolesti ili bilo koje neuobičajene simptome koji nisu snažno izraženi kod odabranog polikresta; moguće je da će prvo biti potreban neki manje poznati lek da bi pravilno izlečio prvi nivo koji je najurgentniji. 9.6 SIMPTOMI KAO PROMENE U EMOCIJAMA I FUNKCIJAMA patološka poremećenost čini sebe poznatom jedino preko manifestacija bolesti u domenu emocija i funkcija onih delova organizma koji su izloženi čulima posmatrača i lekara... (Org: §11) Funkcija se odnosi ne samo na slabljenje rada organa i fizioloških sistema tela, nego takođe i na funkcionisanje razumevanja i sposobnosti da se deluje. Slabljenje funkcija uključuje simptome kao što su slaba cirkulacija, varikozne vene, slabost srca, gubitak daha, nekontrolisano uriniranje, opadanje memorije, itd. Emocija je osećanje, opis emocija je subjektivan i zavisi od sposobnosti pojedinca da raspoznaje, razlikuje i opisuje. Postojale su dve škole koje naglašavaju Funkciju, ili Emociju. 'Funkcionalna' škola tvrdi da se lekar mora oslanjati na činjenične simptome, generalne karkateristike i specifičnosti, jer su osećanja previše subjektivna da bi bila jasna, npr. dijareja pre pojave mučnih simptoma je činjenica, ali osećaj anksioznosti

166

pre pojave mučnih simptoma je bled pokazatelj. Kašalj koji se uvek javlja kada se pacijent nalazi u društvu je činjenica, dok je to što se on u društvu oseća nelagodno neprecizno. Mnoga osećanja su suviše široko definisana da bi imala bilo kakvu vrednost, ona su nekarakteristična, npr. anksioznost, tuga, nedostatak samopouzdanja, stidljivost. Slabljenje funkcija ili neophodnost da se nešto uradi ili da se nešto izbegne koje nastaje iz neke od ovih emocija je jasnije. Stav škole koja je zagovarala 'Emocije' je da osećanja preciznije od akcija reflektuju stanje osobe, zato što su, bar kod odraslih, akcije modifikovane uslovljenim pogledima i stavovima koje nameću konvencionalne vrednosti i ponašanje prihvatljivo za društvo. Pacijentova instinktivna osećanja u trenutku napada neke traume, nemodifikovana konvencijama, i njihova osećanja u pogledu važnih simptoma traume daju pravu esenciju bolesti i lek koji ona zahteva. Reakcije kao što su cmizdrenje, bes, nasilje, smeh, itd. su zajedničke za mnoge ljude, ali osećanja koja stoje iza njih biće drugačija i odaće realne simptome. Funkcionalni pristup će biti skoncentrisan na pitanja o tome šta pacijent može i šta ne može da uradi. Emotivni pristup će pitati kako se pacijent oseća u pogledu nečega, i stalno će ga pitati o osećanjima koja stoje iza svega. Mentalni simptomi uključuju memoriju, koncentraciju, imaginaciju i razumevanje. Mada je misao mentalna energija, ona ne pokreće ništa. Emocije ili osećanja su snažni, emocija (E‐mocija, eksterna mocija, pokret) je ta koja misao pretvara u akciju. Akcije su prava slika naših emocija, ako osećamo saosećanje, mi to izražavamo kroz naše misli, rasuđivanje i akcije, što se može uočiti u našoj ličnoj istoriji, životnim temama i ostalim komponentama analize slučaja. Međutim, naša osećanja reflektuju naše misli koje su u obliku ideja, filozofije i gledišta. Stoga mi vidimo da su mentalni i emotivni simptomi međusobno povezani zbog čega se oba nalaze u odeljku 'Um' u Kentovom Repertoriju. Zapravo, pogrešno je grubo razdvajati ove dve stavke. Grubo pristupanje bilo kojoj od njih dve, ili funkciji ili osećanjima bez potpunog zaokruživanja analize slučaja vodiće ka pogrešnom zaključivanju. Ono što je važno u pogledu simptoma, bilo da se radi o osećanjima ili funkcijama je do koje su mere oni karakteristični. (9) Faza u životu pacijenta u kojoj oni dolaze kod vas ukazaće na šta ćete u toku analize slučaja obratiti pažnju u pogledu tih različitih pristupa. U ranim fazama bolesti, problemi će biti generalniji i neće se odnositi na nepravilan rad organa. Kasnije će dominirati funkcionalni poremećaji. Zatim će se neki fizički problemi smanjivati, dok će dublji mentalni simptomi postati dominantniji. 167

9.7 ODABIRANJE POTENCIJE

Instrukcije date u poglavlju 6.7 se primenjuju. Međutim, kod kompleksnih slučajeva odabiranje potencije postaje kritičnije i pravi lek za jednostrane slučajeve ili slučajeve sa više nivoa može biti dat u premaloj ili prevelikoj potenciji tako da može uzrokovati pogoršanja. Kod pacijenata kod kojih postoji nekoliko nivoa uključujući teške fizičke i duboke mentalne simptome, premala potencija može da uzrokuje ozbiljno pogoršanje fizičkih simptoma, na primer ako je pacijentu data 6c ili 12c potencija, lek je pravi ali će se fizički simptomi pogoršati, dajte mu isti lek u potenciji 200c ili 1m. Kod kompleksnih slučajeva, prevelika potencija može takođe da stimuliše snažno inicijalno pogoršanje, možda će biti neophodno antidotirati je odgovarajućim lekom, antidotiranje se ovde odnosi samo na dinamičnu aktivnost, neki lekovi otklanjaju simptome međusobno oprečnih reakcija bez sprečavanja nastanka pozitivnih efekata. (Pogledajte napomenu 3 na poglavlje 10) Chamomile i Pulsatilla antidotiraju jedna drugu i dobro se uklapaju jedna posle druge. Ako je bilo koja od njih prekomerno delovala, druga će verovatno neutralisati njene štetne efekte i nastaviti sa širenjem pozitivnih efekata. (10) Kada pacijent pati od napredne patologije kao što je rak, teško je definisati odabiranje potencije, o tome se govori u poglavlju 10. REFERENCE 1.Džordž Vitulkas, ''Homeopatska nauka'' (Poglavlje 14) 2.Dž.T.Kent, ''Predavanja iz filozofije''. 3.Neophodan način razmišljanja itd. od Dž.T.Kenta P.459 ''Manje zabeleške'' 4.Korespondirajući organi i smer delovanja leka, Dž.T.Kent, P.273, ''Manje zabeleške'' 5.R.Sankaran, ''Duh homeopatije'' (Poglavlje 24) 6.E.K.Vitmont, ''Korišćenje snova u prepisivanju homeopatskih lekova'', Homeopata, br.62,1996 7.''Pravo proučavanje ljudske vrste'', Išia Berlin 8.E.K.Vitmont, ''Kineski sindrom'', Homeopata, tom 10, br.4, 1990 9.Dž.H.Klark, ''Rečnik Materija medike'' (Pulsatilla) LITERATURA ZA DALJE IŠČITAVANJE R.Sankaran, ''Sistem u homeopatiji'' Pol Hiršu, ''Stramonium'' 168

VEŽBE 1.Proučite paragrafe iz Organona koji se odnose na specifične vrste bolesti koje su kompleksne ili jednostrane, naročito 169 do 185, 206 do 245. 2.Povežite Dijagram 13, Komponente analize slučaja sa Dijagramom 9 u poglavlju 5.7. kao i sa bilo kojom drugom metodom analize za koju znate, na primer, metodom kruga. 3.Proučite oblast o deluzijama u Kentovom Repertoriju, uporedite je sa oblastima o snovima i strahovima, kakvi su vaši zaključci?

169

POGLAVLJE X

LEČENJE NAPREDNIH PATOLOGIJA

SADRŽAJ 10.1 Uvod 10.2 Neizlečivi pacijenti 10.3 Interkalarni lekovi i nedostatak reakcije 10.4 Palijativno lečenje i eutanazija 10.5 Klinički pregled i dijagnoza 10.6 Napredna patologija 10.7 Lekovi koji dubinski deluju i komplementarni lekovi 10.8 Očekivanja i prognoza (Aude Sapere) 10.9 Odabiranje potencije kod napredne patologije 10.10 Terapeutici 10.11 Alternativni modeli prepisivanja lekova: 1. Sekvencijalno prepisivanje 2. Teorija o toksičnom preopterećenju 3. Ajzejejgov model nivoa 10.12 Jan Šoltenov metod grupne analize 10.13 Zaključak Napomene 1. Nekoliko Kentovih akutnih bolesti 2. Kentovo sagledavanje istorije 3. Inkompatibilnost i antidoti 10.1 UVOD Bolesti, uključujući i rak, koje su uništile ili izmenile tkiva organa koji su vitalni, koji nastavljaju rad ekonomije tela, mogu biti neizlečive. Neizlečivost takođe rezultira iz osiromašenosti vitalne sile, što uključuje pacijente koji imaju AIDS i one koji pate od 'Sindroma zalivskog rata'. Vitalnost koja neadekvatno reaguje može takođe biti uzrokovana višestrukim vakcinisanjem, primenom lekova koji deluju potiskujuće, radijacijom, iscrpljenošću, gladovanjem i nutricionističkim insuficijencijama, starošću, velikom depresijom i hroničnom beznadežnošću. Više je verovatno da se mogu izlečiti promene tkiva u strukturama koje nisu od suštinske važnosti za život, gde je došlo do funckionalnog pogoršanja.

170

Ponekad se kaže da su rak i AIDS epidemijske bolesti sa implikacijom da za njih postoji specifičan lek kao što je 'genus epidemicus'. Za ovo ne postoji nikakav dokaz, svakog pacijenta treba lečiti individualno, ne sme se dozvoliti da naziv bolesti skrene pažnju sa značajnih činjenica koje određuju tok lečenja svakog individualnog slučaja. 10.2 PREPOZNAVANJE NEIZLEČIVIH PACIJENATA Kada uzimanje slučaja i analiza pokažu da nema jasne slike homeopatskog leka, prognoza je loša. Kod kompleksnih slučajeva postoji mogućnost izlečenja ako je moguće identifikovati makar delimično jasnu sliku leka. Reakcija na prvi lek uvek pokazuje indikacije koje otkrivaju da li se bolest može izlečiti. Prognoza nakon prepisivanja prvog leka procenjuje se na osnovu reakcije simptoma glavnog problema, kao i na osnovu reakcije energetskog nivoa, kao i mentalnog i emotivnog stanja. Neki od znakova koji ukazuju na neizlečivost su sledeći: 1.Nema inicijalnog pogoršanja, nego dolazi do poboljšanja na svim nivoima, a zatim se pacijent ponovo vraća u originalno stanje. Ako nivo energije nije značajno porastao u toku poboljšanja, to će verovatno biti neizlečiv slučaj. Ako je moguće zapaziti sliku novog leka koji nakon što je prepisan izaziva slične reakcije kao i prethodni, to ukazuje da se verovatno radi o dubinskoj patologiji i da je to neizlečiv slučaj. 2.Nakon poboljšanja na svim nivoima pacijent se vraća u stanje koje je gore u odnosu na ono u kom se na početku nalazio. Zatim će se verovatno javiti slika novog leka. Suviše kratko poboljšanje ukazuje da je patologija suviše uznapredovala i da su vitalni organi zaraženi. 3.Došlo je do generalnog poboljšanja na svim nivoima, sem u pogledu glavnog problema, koji ili ostaje prisutan ili se ponovo javlja nakon prepisivanja leka. To može biti bol u specifičnom predelu kao što je glavobolja ili bilo šta slično. Ovo ukazje na postojanje malignosti. Savetuje se testiranje da bi se ustanovila njegova lokacija i ekstenzija, što će pomoći u davanju prognoze i pravljenju plana lečenja. 4.Ako se javi pogoršanje, a zatim neznatno poboljšanje na svim nivoima, tu se radi o teškom obliku patologije. Taj slučaj može biti na samoj granici, ali ne mora biti neizlečiv. Proučite simptome u momentu najgoreg pogoršanja da biste videli da li postpoji novi prvi nivo koji je jasniji, ako postoji prepišite lek za njega i posmatrajte reakciju. Kod naprednih stanja patologije kao što je bol koji se često pojačava prema hijerarhiji, repertorizacija mora da prida pažnju nekoliko jakih simptoma čak i ako su oni specifični, kao na primer: ''Ako je pacijent 'bolestan zbog buke',

171

odaberite Stomak, mučnina, buka koja potiče od, pre nego rubriku, Um, osetljiv na buku.'' (2) (12) 5.Kod pacijenta kom je uklonjen neki organ, ili koji je patio od ozbiljne telesne povrede, ili je nekoliko godina uzimao alopatske lekove, reakcija će se javljati veoma polako. Javiće se početno pogoršanje koje će doprineti izvesnom olakšanju ali ono se neće javiti na svim nivoima, bolest će napredovati i pojaviće se novi lekovi. 6.Kod pacijenata koji pate od dubokih mentalni i emotivnih patologija, kod kojih još nije dijagnozirana mentalna obolelost, doći će do dugotrajnog pogoršanja na mentalnom nivou. Ponekad u toku dubinskog ispitivanja pacijent može da prepozna neka poboljšanja na najdubljim nivoima. Morate čekati, sve dok je pogoršanje tipično u takvim slučajevima, poboljšanje se može javiti tek nakon nekoliko meseci. Ako se javi poboljšanje, postoji mogućnost izlečenja, ali pacijent može lako zapasti u neizlečivo stanje. 10.3 INTERKURENTNI LEKOVI I NEDOSTATAK REAKCIJE Interkalari se koriste kao sredstvo za iznošenje indikacija koje usmeravaju na dalju primenu lekova i potrebni su samo kod pacijenata koji pokazuju ''nedostatak reakcije na lek na koji simptomi ukazuju'', čiji je uzrok često ''ranija zloupotreba lekova ili način lečenja koji je podsticao uzrok bolesti.'' (11) Haneman je u takvim slučajevima preporučivao korišćenje Opiuma u maloj potenciji svakih osam do dvanaest sati sve dok neki znaci reakcije ne postanu vidljivi, na taj način će novi simptomi ugledati svetlost dana. Carbo veg, Laurocerasus, Sulphur i Thuja su ostali lekovi koji su pogodni za takva stanja, i odabiraju se na osnovu indikacija uključujući i afinitet prema sedištu patologije. Kada previše lekova čini pacijenta preosetljivim i kada ništa ne deluje, Teucrum ili Phosphoric acid sigurno hoće. (9) Pet glavnih nosoda mogu takođe delovati kao interkalari kod pacijenata kojima nedostaje moć reakcije. Pažljiv pregled i proučavanje istorije slučaja otkriće postojeće i ranije prisutne simptome kod pacijenta. Jedna doza odgovarajuće nosode data u umerenoj potenciju (30 do 1M) u skladu sa pacijentovim potrebama, ponekad će razbistriti slučaj iznoseći simptome na videlo što će omogućiti odabiranje pravog leka koji će delovati isceliteljski. Ima još jedan preostali tip jednostranog slučaja koji je redak: nema potpune slike, nema nagoveštaja o mijazmatičnom uzroku, niti postoji bilo šta u istoriji pacijenta što bi nam moglo ukazati na to koji lek treba prepisati. Bilo bi primamljivo slediti jedan od naredna dva pristupa:

172

Prvi je prepisivanje Carcinosinuma jer je jedna od indikacija ovog leka mešovitost simptoma nekoliko različitih lekova. Drugi je prepisivanje nekoliko lekova da bi oni delovali na različite parcijalne indikacije simptoma. Prava potreba, u odsustvu bilo kakvih vodećih indikacija, je lečiti Psoru koja leži ispod bolesti, prepisivanje antipsorika može doprineti izlečenju: Bez mogućnosti da se izmeri opskurna patologija ili da se dijagnozira problem.... Sulphur može da razvije simptome koji pravilno iskazuju zahtev za najsličnijim lekom. Ako to nije tako, trebala bi da usledi Calcarea carbonica i naizmenično Lycopodium, uvek dajući dosta vremena poslednjem leku da se njegova aktivnost istroši. (1) To su čuvena ''tri kralja'' za koja Kent kaže da ih treba koristiti za lečenje psore koja se ispod bolesti skriva ako nema ni jednog drugog pristupa i to samo u ovim retkim slučajevima. 10.4 PALIJATIVNO LEČENJE I EUTANAZIJA Palijativno lečenje neizlečive bolesti koje se zasniva na klasičnom pristupu je najefikasnije sredstvo za dobijanje maksimalnog mogućeg nivoa zdravlja. U toku palijativnog lečenja, slika leka može se često menjati, ovde poznavanje izlečiteljskih indikacija i povezanosti lekova koristi pri otkrivanju indikacija lekova. Povremeno ćete se susretati sa pacijentima koji se bliže smrti i koji se nalaze u poslednjoj fazi bolesti. To se najčešće dešava kod bolesti kao što su rak i AIDS. Palijativno lečenje takvim pacijentima obično omogućava da duže žive i da manje pate. Na domak smrti, lekovi na koje simptomi ukazuju će omogućiti spokojnije umiranje, 'odlaženje' uz veliku svesnost i dostojanstvo. Arsenicum album sa svojom uznemirenošću, strahovima i anksioznošću najčešće je lek na koji simptomi ukazuju i koji dobro služi u tim poslednjim satima; ovo se naziva eutanazija, ili ''dostojanstveno umiranje''. Ideja da je smrt zapravo rođenje reflektuje iskustvo koje se može definisati kao viđenje semenja koje je posejano u jesen i koje će proklijati i razviti se u nov život u proleće. ...kada stanje u kom se pacijent nalazi nije moguće izlečiti, najsličniji lek koji bi u normalnim situacijama pacijentu vratio zdravlje, sada će mu omogućiti 'laku' smrt. Tu odluku....o tome da li će lek ''izlečiti'' u domenu zdravlja ili smrti ne donose ni lekar ni pacijent u tim slučajevima. To 173

odlučuje nadljudska svesnost na koju apeluje najsličniji lek. (10)

10.5 KLINIČKI PREGLED I DIJAGNOZA Ultimativni simptomi, funkcionalni simptomi, senzorni simptomi i mentalni simptomi su korisni i ni jedan od njih se ne sme prevideti. (5)

DIJAGNOZA u alopatskoj medicini znači razgraničavanje jedne bolesti od druge na osnovu patološkog stanja simptoma na specifičnom nivou bolesti. Dijagnoza se mora znati pre početka lečenja zato što se prognoza zasniva na dijagnostičkom nivou bolesti. U homeopatiji, nema puno poente u etiketiranju bolesti jer tkiva ne mogu oboleti osim ako se pre njih nešto nije poremetilo i na taj način uzrokovalo da se i oni razbole. (5) Važno je da znamo da se ne smemo osloniti samo na 'nazive bolesti', kao što su ulcerativni kolitis ili multipleks skleroza pri odabiranju terapije, kao što to alopatska definicija diktira. Međutim, u homeopatskoj praksi postoji važan razlog za hvatanje beležaka ili pravljenje kliničke dijagnoze, koji glasi da kad jednom uvidite normalan tok i simptome bolesti onako kako se ona razvija, bićete u stanju da i kod pacijenta dentifikujete bilo koji simptom koji se ne uklapa u sliku simptoma koja je uobičajena za datu dijagnozu. Takvi specifični simptomi će biti karakteristični i imaće vrednost u individualizovanju slučaja. Važno je poznavati bolest, na primer moguće je prepisati lek Pulsatilla 'hladnom' pacijentu koji je anemičan, kao i dijabetiku koji je ekstremno žedan. Od naročite je važnosti imati dijagnostičke informacije kod ozbiljnih naprednih patologija, a laboratorijski testovi takođe u velikoj meri pomažu da otkrijemo šta se dešava dok mi lečimo pacijenta. Pažljiv fizički pregled sa konstitucionalnim faktorima i patološkim lezijama koje se mogu zapaziti, laboratorijski testovi i precizna dijagnoza pomažu da se zaokruži slika. (17) Informacije o uzrocima i procesu napredovanja stanja bolesti dobijene u modernom medicinskom testiranju korisne su pri odlučivanju koji lek prvi treba prepisati i pri razgraničavanju između sličnih homeopatskih lekova koji se mogu prepisati za datu bolest. Na primer, kod hemiplegije kod koje je ukazano na dva ili tri leka, znanje da je njen uzrok bio krvni ugrušak, dodato na činjenicu da je pacijent težak alkoholičar i

174

da je sklon da povraća krv, odvelo bi leku Crotalus hor. pre nego ostalim koji pokrivaju isto stanje. (18) 10.6 NAPREDNA PATOLOGIJA U poglavlju 7.7 smo zapazili da u grupama A do C u Dijagramu 11, lek koji pokriva celokupnog pacijenta, što potvrđenuje sveukupnost njegovih simptoma, njegove ključne karakteristike i esencija može da izlečit fizičku patologiju za koju nije poznato da je toliko jako izražena u slici tog leka. Ovo takođe mođe važiti i za kompleksne slučajeve gde prvi lek započinje pravi izlečiteljski proces budući da je pravi lek za pravi prvi nivo bolesti. Međutim, u poglavlju 7.7 se takođe kaže da to nije slučaj onda kada je bolest uzorkovala dubinske promene u tkivima vitalnih organa. Slučajevi sa naprednim patologijama potpadaju pod kategoriju jednostranih slučajeva. Pacijenti sa uznapredovalim promenama u tkivima mogu biti izlečeni ako je sliku lek amoguće videti. Takvi slučajevi postaju jednostrani pošto prethodni, više generalizovani, simptomi nestaju: Kako patologija napreduje tako se proporcionalno znaci i simptomi smanjuju. (3) U poglavlju 7.6 videli smo da koncept 'konstitucionalnog' leka nije jasan kod kompleksnih slučajeva. Kod naprednih patologija, naročito, opasno je striktno se držati prepisivanja leka na osnovu konstitucionalnih simptoma, osim ako kod simptoma bolesti koja je opasna po život ne dolazi do poboljšanja. Ono što je potrebno su homeopatski lekovi koji leče urgentne probleme kod pacijenta. Naredni citati sumiraju takvu situaciju! Teškoće u prepisivanju lekova za pacijente koji pate od veoma izmenjenih stanja tkiva katarakta, hepatizacija (kod pneumonije), induracija žlezda, arterio skleroza, fibroidi, kancer, itd. počivaju na činjenici da kad se jave ove promene tkiva, simptomi na kojima treba zasnovati prepisivanje leka – simptomi pacijenta već su nestali. Simptomi koji su prisutni u određeno vreme su simptomi patologije. (4) Ako je moguće uočiti simptome koji prethode ovom stanju i razmatrati ih zajedno sa kasnijim rezultirajućim poremećajima – patološkim tkivom – moglo bi biti moguće odabrati lek koji je u dovoljnoj meri povezan i sa pacijentom i sa njegovom patologijom, kako bi se mogla izlečiti oba, uvek pod uslovom da su reakcija i vitalnost pacijenta dovoljni da dopuste realizaciju toga...Sledeći reference iz repertorija, lekar može pronaći lekove koji su ustanovljeni kao 175

odgovarajući za tuberkulozu, apopleksiju, itd., kao inteligentan prepisivač, lekar bi trebalo da odabere za pacijenta lek koji je najsličniji stanju njegovog najvećeg poremećaja. Ovo se potpuno razlikuje od prepisivanja leka samo na osnovu patologije, ili traženja specifičnog naziva najvećeg poremećaja, nezavisno od pacijenta. (4) Haneman u Organonu, u paragrafima 214 do 230, daje sličan savet za lečenje mentalnih poremećaja. 10.7 LEKOVI KOJI DUBINSKI DELUJU I KOMPLEMENTARNI LEKOVI Lek koji dubinski deluje Kent definiše kao onaj lek koji je sposoban da ponovo vrati staru bolest obrnutim redosledom od onog kojim je nastajala, tj. to su lekovi koji su stanju da započnu dubinski proces izlečenja. Stari simptomi vraćaju se u obliku osipa, stara zimogrožljivost koja je bila potisnuta ponovo se vraća. (5) Lekovi kratkog dejstva su oni koji sadrže sastojke slične onim koji postoje kod akutne manifestacije psore. Primena takvih lekova ne udara direktno u sam koren problema, bolest je napredovala tokom godina, ali takvi lekovi su savršeno dobri za akutne manifestacije psore i za akutne mijazme. Podela između akutnih i hroničnih lekova je kvalitet, a ne samo pokazatelj koliko dugo će koji delovati. Ona počiva na njihovoj prirodi, na njihovim sposobnostima, na tome na koji način će oni delovati na ljudsku vrstu koju mi nazivamo akutnom ili hroničnom. (5) Kent dalje nastavlja govoreći: Acon., Bapt., Gels., Ipecac i lekovi iz tog domena nikada nisu izazivali promene svojom induracijom i infiltracijom, stoga mudar lekar neće odabrati ove lekove za pacijente koji pate od prethodno pomenutih stanja, kada ima one, među kojima vrši odabir, koji su prvenstveno povezani sa stanjem koje je trenutno prisutno. Kod pneumonije, u hepatizacionom periodu, kada simptomi ukazuju na Arsenicum, pacijent će umreti ako mu se Arsenicum prepiše, jer ovaj lek ne deluje dovoljno dubinski da bi uključivao tu infiltraciju: Sulphur, Lycopodium, Phosphorus, Calcarea, itd., moraju nastaviti dejstvo tamo gde Arsenicum nije mogao da nastavi. Jedan od ovih lekova će iščistiti pluća, za nekoliko sati, uz nestanak svih simptoma koji su zavisili od infiltracije. Kod artetrio

176

skleroze, kod katarakte, kod induracije jetre ili ostalih žlezdastih struktura, važi isti princip.

Ars, Bry, Puls, i ostali lekovi kratkotrajnog i umereno kratkotrajnog dejstva nisu dovoljni jer nemaju snage da izađu na kraj sa datim stanjem, dok se za lekove Silica, Calcarea fluorica, Sulphur i ostale takve lekove dubinskog dejstva zna da otklanjaju promene tkiva svojim dubinskim delovanjem, stoga su oni sličniji bolesti, i može se izabrati jedan od njih koji će se pokazati izlečiteljskim. Takođe: Kod teškh akutnih bolesti kao što je pneumonija gde su simptomi prvo ukazali na lek Bryonia; Kali carb, Rhus tox ili Sulphur su vodeći komplementarni lekovi. (4)

Farington je zapazio sledeće: Kada lek na koji simptomi ukazuju ne uspe da u potpunosti izleči bolest zbog limitirane sfere svog delovanja, biće potreban komplementaran lek da bi nastavio proces i završio lečenje. (6) Lečenje kompleksnih slučajeva ukazuje da će zbog njihove same prirode biti potrebno nekoliko različitih lekova, ponekad menjanje lekova, ponekad će simptomi zahtevati veoma brzu promenu lekova čak i kod hroničnih stanja. Kod naprednih patologija promene mogu biti drastične, izbor lekova veoma težak i posledice snažne, reakcije nije lako predvideti i uvek postoji mogućnost da pacijent umre. Zbog toga kod naprednih patologija svaki novajlija mora pored sebe imati iskusnog lekara sa kojim će se konsultovati, ili supervizora iz neke cenjene škole, homeopatija na ovom nivou je umetnost koja se uči kroz iskustvo, lekarovo iskustvo kroz učenje ove umetnosti deo je svrhe bavljenja homeopatijom. KANCER Da bi se rak mogao lečiti, neophodno je znati o kojoj vrsti se radi, gde je lociran, brzina kojom se širi i prognoza konvencionalne terapije, tek tada možete odlučiti koji je pristup najbolji, kada početi homeopatsko lečenje, a kada početi konvencionalno lečenje. Proces najboljeg lečenja koje uzima u razmatranje sve ove faktore predložio je Dr Ramakrišnan od Madre (Ramakrishnan of Madras). (18) Da bismo ostvarili cilj, tj. pronašli lek, ''dovoljno povezan i sa pacijentom i sa njegovom patologijom'' i da ne bismo prepisivali ''samo na osnovu patologije'' ili samo za bolest, ''nezavisno od pacijenta'' potreban je nedostatak vezivanja za bilo kakvo očekivanje koje prevazilazi ono što je u prirodimoguće. (Referenca 3, Poglavlje o lekovim za kancer, str.552) 177

10.8 OČEKIVANJA I PROGNOZA (AUDE SAPERE) Veoma je važno da vaša očekivanja ne budu egoistična. Trebalo bi da u potpunosti razmotrite pacijentove simptome, kao i istoriju simptoma. Povežite prognozu sa grupom kojoj pacijent pripada u Dijagramu 12. Smatrajte mogućnost pružanja palijativne pomoći i nastupanja smrti prirodnim ishodima. ... dok se u principu svaka bolest može izlečiti pomoću ''odgovarajućeg žrtvovanja'', ne može se uvek izlečiti svaka obolela osoba. Svako od nas tokom života neizbežno nosi deo patologije, psihičke ili somatske koju je nemoguće izlečiti... Dok smo živi, bolest je kao potencijalna ili aktuelna činjenica naš stalan saputnik. (10) Uopšteno, prevelika očekivanja vode anksioznosti zbog toga što ne činimo dovoljno i suviše rano prepisujemo lek, onda kad se pacijent oseća onoliko dobro koliko bi se i moglo očekivati na osnovu njegovog celokupnog stanja zdravlja, nivoa vitalnosti i prirode patologije. Jedan homeopata iznosi sledeće viđenje: kod najgorih slučajeva (ekcema) mi moramo poštovati pacijentovu nesposobnost da izađe na kraj sa dugogodišnjim promenljivim reakcijama, pogoršanjem, svrbljivim supuracijama i ostalim komplikacijama. Vredi razmotriti činjenicu, čak i onda kada ju je teško prihvatiti, da bi kod nekih pacijenata dugogodišnja primena hidrokortizona mogla doprineti boljem kvalitetu životu od pokušaja da se izleči homeopatijom uz sve što ona pruža. (12) Ja smatram da je za pacijenta najbolje da se izbori samo sa jednim tkivom u jednom periodu, stoga treba primenjivati samo po jedan lek. Dugogodišnje lečenje hroničnih bolesti homeopati omogućava da pomogne sekvenciji ishoda putem uspešnog sukcesivnog otklanjanja nivoa. Međutim, ako je aktuelna terapija nepotpuna, i ako se u lečenje pacijenta koji koristi homeopatske lekove umešaju potiskujući uticaji, moguće je da se kod pacijenta javi bolest koja može biti toliko ozbiljna kao što je kancer. (20) Prepoznavanje ograničenja u homeopatiji nije znak neuspeha, nego nešto što je realistično i u skladu sa zakonima prirode. Proces lečenja otkriva nove borbe, sukobe i nove situacije koje će vam pružiti mogućnost da naučite nove lekcije. Život nije krajnji rezultat. Kako ostvarujete veće nivoe zdravlja, tako se suočavate, sa možda težim lekcijama koje sadrže njihove prateće bolesti. 178

AKUTNA MEDICINSKA URGENTNA STANJA

U standardnoj knjizi o medicinskim urgentnim stanjima izlistano je pedesetšest stanja opasnih po život. Pravi homeopatski lek za ova akutna stanja mora da pokriva stanje trenutno aktuelne bolesti, kao i ključne simptome koji su, ''dovoljno povezani sa pacijentom''. Ovo je slično pronalaženju prvog nivoa kod kompleksnih slučajeva. Na primer, kod epileptičnog napada u većini slučajeva oči se okreću na gore, ak se oči okrenu nadole, to je indikacija za Aethusa cyn. i to je simptom koji je karkaterističan za tog pacijenta. Slično, morate poznavati i specifičnu prirodu lekova kao što su Cicuta, Ciprum i ostalih lekova koji se daju kod napada. U ovim slučajevima potrebna je urgentna nega pacijenta, u međuvremenu mogu se davati lekovi koji su u skladu sa Kentovim kriterijumima. 10.9 ODABIRANJE POTENCIJE KOD NAPREDNE PATOLOGIJE Kod kompleksnih slučajeva, individualizacija svakog slučaja je od suštinske važnosti naročito kad se radi o izboru potencija i ponavljanju doze. Životna sila je nedokučiva, i služi potrebama koje su duboko skrivene u psihi, potencije su takođe nedokučive. Glavne naznake o izboru potencija koje su date u poglavlju 6 često su neprimenljive, ali generalno pravilo i dalje važi: PRINCIP XIII Sve potencije su potrebne za lečenje bolesti, i bilo koja potencija može biti neophodna u lečenju bilo kog datog slučaja (11) ODABIRANJE POTENCIJE

Generalno pravilo je da se za lečenje naprednih patologija koriste male potencije. Ovo svakako važi za pacijente čija je konstitucija i vitalnost slaba. Kada je pacijentova vitalnost u velikoj meri oslabljena, velike potencije mogle bi da savladaju pacijenta, one su sposobne da otkriju uspavana stanja bolesti. Lekovi kao što su Sulphur, Calcarea carbonica, Mercurius, Arsenicum album i Phosphorus dati u 50M i CM potencijama ponekad ubrzavaju proces odlaženja tuberkuloznih i tercijarnih sifilističnih slučajeva na groblje. određena krajnja stanja (vitalnost) mogu postati toliko niska da ih jedna materijalna doza može pobuditi... kod krajnjih stanja srčanih bolesti gde simptomi ukazuju na Digitalis, ali 179

nikakav efekat ne izaziva ni jedna potencija ... pacijent će reagovati na čistu tinkturu ili svežu infuziju Digitalisa i ponekad uspeti da se dobro oporavi ... reakcija nije patogena, nego dinamična i izlečiteljska. (11) Međutim, kada je vitalnost dovoljno jaka da bi reagovala, mogle bi biti potrebne srednje ili visoke potencije čak i kod naprednih patologija. Ako je organizma slab, ali je u stanju da izazove neku reakciju, nemojte davati potencije veće od 200C, ali će možda biti neophodno ponavljati ih sve dok reakcija ne počne da se odvija; neka, na primer, pacijent uzima po jednu dozu svakodnevno u toku nedelju dana. Kod patologija koje se brzo šire kao što je kod leukemije i ostalih bolesti koje pacijenta brzo vode u grob, samo velike potencije će moći da deluju izlečiteljski. Ovo je takođe slučaj i kod opasnih akutnih stanja: ''Belladonna u 3C ili 6C potenciji kod slučaja meningitisa, na primer, može da uzrokuje smrt zbog prevelike reakcije: dok će 30C ili 200C potencije date u samo jednoj dozi, ili ponavljane samo onda kad je moguće opaziti neke promene u pogledu simptoma, brzo izlečiti pacijenta.'' ''Phosphorus u 3C ili 6C potenciji kod pneumonije pod sličnim okolnostima može rapidno da uzrokuje smrt.'' (11) Pogledajte poglavlje 11.4 o etici i granicama kompetencije gde je pokriven pravilan pristup lečenju bolesti opasnih po život. Takođe sam video i brilijantne efekte velikih potencija kod starih i mladih i lečio najbeznadežnije slučajeve krupa, difterije, kolere, itd. koji su se prepustili i bili spremni da umru .. nakon prepisivanja tinktura i malih potencija bez ikakvog poboljšanja. Opet, mi moramo da individualizujemo. (11) Kod urgentnih bolesti opasnih po život početne potencije bi trebale biti 30C ili 200C i trebalo bi ih davati svakih sat do dva u toku jednog do dva dana, što zavisi od ozbiljnosti i dubine akutnog stanja. Zatim lekove treba davati svakodnevno, zatim nedeljno, a zatim mesečno u toku godinu do dve. U toku tog perioda lekovi će se menjati u skaldu sa indikacijama i menjanjem stanja kod pacijenta. Kod naprednih patologija, bilo da je to urgentna situacija kao što je miokardijalni infarkt, ili sporiji proces širenja bolesti koji je već dugo prisutan kod pacijenta, nije razumno očekivati da se lečenje završi za veoma kratko vreme. Lečenje bi moralo da bude dugoročno, i da se odvija u toku dve do tri godine uz regularno uzimanje lekova. Gibson Miler kaže da što je bolest ozbiljnija to je neophodnije ponavljati lek, na primer, kod difterije ili skarletne groznice, često ga ponavljati sledeći postupak 180

plusiranja, kod onih akutnih teških bolesti gde se toksemija rapidno povećava; što je patologija veća, to su veći pozitivni efekti plusiranja. Pravilo da čekate, ako postoje očigledni znaci poboljšanja još uvek važi. Kent savetuje da može biti neopohodno ponavljati istu potenciju nekoliko dana kada stanje prestane da se poboljšava i kada simptomi još uvek ukazuju na isti lek, ili ako je došlo do poboljšanja ali je patologija i dalje prisutna, jer to može izazvati dublju i snažniju aktivnost koja vodi izlečenju. Jasno je da u ovim vrstama slučajeva dugotrajno palijativno lečenje može biti jedini pravac odvijanja aktivnosti. Lekovi koji pružaju podršku organima, koji su u dovoljnoj meri povezani sa pacijentom, i sa konstitucionalnim lekovima koji se ispod njih nalaze, uključujući nosode tamo gde simptomi ukazuju na njih, mogu biti neophodni. 10.10 TERAPEUTICI, DRENAŽA I LEKOVI KOJI DAJU PODRŠKU Terapeutika je nauka o lekovima koji imaju afinitete prema određenim patologijama ili organima. Konvencijalno, terapeutika se definiše kao ''nauka i umetnost lečenja'', koja ignoriše pitanje ''šta je to što treba lečiti?'' . Indeks terapeutika daje detaljnu diferencijalnu dijagnozu homeopatskih lekova koji deluju iseliteljski na bolest o kojoj se radi, tako da je moguće odabrati lek koji je najhomeopatskiji u pogledu simptoma bolesti. Drenaža je korišćenje malih potencija ili matične tinkture sa afinitetom prema nekom organu ili sistemu u telu da bi se delovi tela detoksifikovali i ojačali. Postoje pacijenti koji se čine neizlečivim i teži se palijativnom lečenju. Drenaža kao deo znanja o terapeuticima pomaže kod palijativnog lečenja pacijenata koji su neizlečivi. (13) Podržavajući lekovi su lekovi malih potencija ili matične tinkture koje se prepisuju u isto vreme kad i 'konstitucionalni' lekovi. Ako se pacijenti nalaze u stanju dobrog zdravlja i ako je jasna slika jednog konstitucionalnog leka, lekovi koji daju podršku nisu potrebni, ako je slučaj kompleksan trebalo bi ga lečiti kao takvog u skladu sa metodama opisanim u poglavlju 8. Primena drenažnih lekova, lekova koji pružaju podršku, soli tkiva ( i interkalara osim kod onih pacijenata kod kojih se ne javlja reakcija), ima sledeće mane: 1. Deo slike je otklonjen što otežava mogućnost sagledavanja kompletne slike. Neki lekari koriste male potencije lekova koji pružaju podršku da bi ''pospremili oko ćoškova''. Ovakva praksa teži da ''ublatnjavi vodu'' pošto lekovi koji pružaju podršku mogu delovati na prefinjene načine na raznim nivoima. 181

...istovremenom lokalnom primenom, zajedno sa unutrašnjim delovanjem leka ... lokalno oboljenje obično će biti otklonjeno brže nego unutrašnja bolest ... biće tečko, a u nekim slučajevima i nemoguće, odrediti na osnovu prerano nestalih lokalnih simptoma da li je stanje generalne bolesti uništeno. (Org: §197)

... glavni simptom je nestao i ostali su samo drugi, manje uočljivi simptomi koji su manje konstantni i manje dosledni od lokalnog oboljenja, a često nisu ni dovoljno specifični i suviše su slabo karakteristični da bi nakon toga mogli da prikažu sliku bolesti u njenim jasnim i specifičnim konturama. (Org: §198)

2.Soli tkiva i ostali lekovi koji pružaju podršku male potencije mogu da antidotiraju izlečiteljsku aktivnost lekova. 3.Neki lekari koriste lekove koji pružaju podršku da bi minimalizovali pogoršanja, što je skretanje s pravog puta. Kao što smo videli u poglavlju 9, interpretacija pogoršanja je esencijalni deo znanja kako nastaviti u pogledu prepisivanja drugog leka. Stavovi i učenje koje je zasnovano na metodama prepisivanja lekova za koje je malo verovatno da će izazvati pogoršanje potiče od onih koji su veoma malo razumeli homeopatsku nauku (7) Ako je slučaj jednostavan, onda nema potrebe za lekovima koji pružaju podršku niti za drenažom; ako je slučaj kompleksan, neophodno je odabrati pravi lek za prvi nivo koji mora u dovoljnoj meri biti povezan sa pacijentom i bolešću, može to biti dobro poznati lek koji pruža podršku, ali trebalo bi ga odabrati imajući na umu njegovu povezanost sa pacijentom i bolešću, a ne odabrati ga rutinski samo prema nazivu bolesti ili organa. Postoje četiri vrste primene homeopatskih terapeutika: 1. Kod pacijenata sa naprednim patologijama kada proces odvijanja bolesti zahteva lek koji dubinski deluje i koji je u stanju da izleči patologiju. Kod jednostranih slučajeva kod kojih je bolest zahvatila vitlane organe. Znanje o terapeuticima trebalo bi koristiti zajedno sa znanjem o komplementarnoj povezanosti lekova da bi se mogao odabrati pravi lek.

182

2. Kod lečenja akutnih bolesti koje su se ponovo pojavile, na primer kod pacijenata u grupi 3 na dijagramu 12, gde se akutne bolesti mogu javiti kad lek počne da deluje i mogu biti dovoljno ozbiljne tako da zahtevaju lečenje. Simptomi koji su uzrokovani, za razliku od nus efekata lekova, povlačenjem alopatskih lekova iz upotrebe povremeno zahtevaju lečenje onda kad se akutno stanje razvija. 3. Kod palijativnog lečenja. U toku palijativnog lečenja neizlečivih pacijenata, od velike koristi će biti poznavanje terapeutičke diferencijalne dijagnoze kao i poznavanje repertorija. 4. Kod specifičnih okolnosti. Kod lečenja sezonskih bolesti kao što je polenska groznica, palijativno lečenje će biti od najveće koristi u toku sezone, pacijenta je moguće lečiti i van sezone što može u potpunosti da otkloni sezonske simptome polenske groznice u toku dve do tri godine. Povremeni problemi kao što su mučnina uzrokovana putovanjem, teškoće u trudnoći, nakon porođaja ili u toku dojenja, određene bolesti u detinjstvu kao što su zauške ili problemi koji se javljaju nakon dentalnog lečenja mogu zahtevati prepisivanje terapeutika. Stari pacijenti: u starosti organi i sistemi postaju umorni i slabi i ne funkcionišu dobro. Lekovi koji pružaju podršku i lekovi za određene organe mogu imati pozitivne efekte kada kod pacijenta postoje indikacije koje ukazuju na njih, i oni mogu da zamene konvencionalne lekove dajući pacijentu velike prednosti. U paragrafu 201 u Organonu, datom u poglalju 2.2, Haneman govori o klasi jednostranih slučajeva kod lokalnih obolenja. Oni nisu jednostrani u smislu da imaju ograničen opseg simptoma, nego oni u pogledu ekonomije tela deluju kao sigurnosni ventili. Lečiti ova lokalna obolenja delovalo bi potiskujuće. Nemarna upotreba terapeutika, kao i lekova koji pružaju podršku organima, obično neće započeti dubinski proces izlečenja, nego će učiniti da slučaj postane konfuzan. ... koristiti specifične lekove ili terapeutike i prepisivati na osnovu ključnih karkateristika....je pogrešno, ...neke homeopate, bez da to uviđaju, usvajaju alopatski pristup u svojoj proceni pacijenta... Posmatranje pacijenata i njihovih bolesti na neholistički način neće proizvesti dubisnko izlečenje. (12) (Pogledajte poglavlje 1.7 i dijagram 3, koji uvode ovaj predmet) 183

PRINCIP XIV Lezijski i terapeutsko prepisivanje mora u dovoljnoj meri biti povezano sa pacijentom ako se teži izlečenju ili palijativnom lečenju, a ne potiskivanju. Poznavanje stanja zdravlja svakog pacijenta i njegove bolesti je neophodno i važno za uspešno lečenje. Prilikom inicijalnog uzimanja slučaja moguće je zapaziti da pacijent pripada jednoj od četiri grupe prikazane u dijagramu 11. Na osnovu toga moguće je znati, ''odakle pacijent dolazi, kuda ide i šta se može očekivati.'' 10.11 ALTERNATIVNI MODELI PREPISIVANJA LEKOVA Ponekad se govori o tome da klasična homeopatija sada nije u stanju da leči određene bolesti kao što su kancer ili AIDS zbog promenjene prirode tih bolesti. Postoji nekoliko različitih teorija i pristupa koji koriste homeopatske lekove na neklasičan način. 1 SEKVENCIJALNO PREPISIVANJE Ovo je prepisivanje lekova velike potencije uključujući i nosode koji se svakodnevno uzimaju prema određenim sekvencama reflektujući nivoe predispozicije i uzročne faktore koji su evidentni kod slučaja. Na primer, pacijent u svojoj istoriji ima veliku tugu, i čini se da je on Calcarea telesni tip, u svojoj prošlosti patio je od gonoreje, a takođe je nedavno preživeo i saobraćajnu nesreću. Lekovi koji se prepisuju u velikoj dozi i uzimaju svakodnevno mogli bi biti: Arnica 50M za saobraćajnu nesreću, Thuja 50M za istorijat gonoreje, Ignatia 50M za tugu, Calc carb CM za tip tela, i Syphilinum 50M za mijazam koji se ispod svega nalazi. Ja razumem da je metoda koju je korstio Pritam Sing slična, ova metoda koristi formule lekova u datoj sekvenci nezavisno od individualnih simptoma i istorije. Postoje antimijazmatični metodi prepisivanja lekova koji uključuju korišćenje mnoštva lekova u kratkom vremenskom razmaku za koje se tvrdi da su naročito korisni kod ovakvih komplikovanih slučajeva. Uprkos istraživanju takvih tvrdnji, ja sam video veoma malo dokaza koji potvrđuju da su oni efikasniji od klasičnih pristupa (12) Kod slučajeva kancera i AIDS‐a i ostalih bolesti koje oduzimaju život, kod kojih je patologija uznapredovala u fizičkom telu, razlozi navedeni za korišćenje ovih eksperimenata izvan principa u Organonu bledi su koliko i izjave kao što su, ''Šta mogu da izgubim?'', ''Kakvu štetu bi mi mogla naneti primena ovih metoda?''

184

Ako se ne rukovodimo principima, mi onda radimo u mraku. Velike potencije lekova mogu duboko da prodru u ekonomiju tela. Ako se lekovi ne prepisuju u skladu sa univerzalnim zakonima, apsolutno nema načina da znamo šta se tačno dešava. Ovo dovodi homeopatu u opasnost očuvanja života bez obzira na cenu, što je veoma slično alopatskom lečenju. Apel za primenu takvih očajničkih mera potiče od neuspeha da se razume pravo značenje smrti. Oni mogu zadavati mučenja 'očuvanja života' zato što oni sami ne mogu podneti da prihvate smrt kao potencijalnog iscelitelja. (10) Ako postoje strahovi u pogledu budućih inkarnacija koji potiču od potiskivanja mentalnih bolesti konvencionalnom terapijom (7), koliko su veći strahovi koji su rezultat potiskivanja od strane homeopatskih lekova velike potencije. Kent je iskazao ovakvu zabrinutost u svojim Filozofskim predavanjima. (Pogledajte napomenu 2 na kraju ovog poglavlja) Dž. Vitulkas sažeto objašnjava razmatranje etiologije i sekvencije nivoa u okviru klasičnih principa Organona: Na primer, tuga u nadređeni položaj stavlja nivo Ignatie i Natrum muriaticuma kod Calcarea slučaja. Zatim, vakcinisanje u nadređeni položaj stavlja Thuja nivo, (ili Morbilinum). Zatim Influenca dodaje nivo Influenzinuma. U takvim slučajevima, vi nećete izlečiti pacijenta ako ne pratite pravi obrnuti redosled prepisivanja lekova. To je, u mom primeru, prvo Influenzinum, zatim Thuja, zatim Natrum muriaticum, zatim Ignatia i na kraju Calcarea carbonica. Pravilnu sekvenciju i vremenski okviri ne određuje samo teoretska spekulacija, nego to određuje samo simptomatologija pacijenta. Ovo je koncept ''nivoa poremećaja'', a takođe je i ideja koja se nalazi ispod teorije mijazama. (14) Otklanjanje nivoa pravilnim redosledom nije uvek jednostavno kao što primer koji je iznad dat prikazuje. Termin ''prvi'' nivo bukvalno znači uzrok koji se poslednji javio, kao i rezultirajući simptomi koji su se poslednji javili, to je, međutim, ''prvi'' nivo koji će početi da se kreće ka dubinskoj izlečiteljskoj aktivnosti za koju se lek mora prepisati. Ovo bi se moglo nazivati blokadom (Pogledajte poglavlje 8.8.4). Takve blokade mogu se nalaziti duboko u pacijentovoj istoriji i psihi. Može postojati takav dubinski uzrok, ili sekvencija nekoliko uzroka koje je moguće videti, kao u primeru koji je prethodno dat. Međutim, kao što je jasno rečeno u poglavlju 8.8, postoje slučajevi sa više nivoa kod kojih se ne može jasno videti jedan nivo ili 185

sekvencija javljanja bolesti. U tim slučajevima, lek se mora prepisati na osnovu nekoliko indikacija, ali se takođe mora pažljivo proceniti da li je to antimijazamtičan lek za prvi nivo. Ovo uključuje mogućnost prepisivanja nosode, ali izražene indikacije kod pacijenta moraju da ukazuju na njegovo prepisivanje, ne na teorije o blokadama ili mijazmima. 2 TERORIJA O TOKSIČNOM PREOPTEREĆENJU Postoji tvrdnja da se jasne slike lekova ne mogu videti zbog izvitoperenosti koja je posledica preopterećenosti toksinima koja je prisutna u modernom svetu. Međutim, mada je zagađenje poraslo u toku nekoliko poslednjih dekada, ljudska vrsta se adaptirala na njega. Kao što je jedan naučnik zapisao: ''Nije ono što ulazi u čoveka to što kvari, nego ono što iz njega izlazi.'' Kent zapaža sledeće: Bolestan ćovek će ostati bolestan pod bilo kojim okolnostima, dok zdrav može živeti u lazaretu1 (leproznoj koloniji) (1) Međutim, neke homeopate tvrde da postoji potreba za specifičnim lečenjem uz primenu drenažnih lekova i nosoda. Ovakav pristup često rezultira lečnjem ''lokalnih obolenja'' na račun pravih unutrašnjih bolesti i za posledicu ima potiskivanje. 3 EZIJGOV (Eiziyaga) MODEL NIVOA Uobičajena interpretacija Dr Ezijagovog pristupa kompleksnim slučajevima gde patologiju bolesti ne pokriva pacijentov lek pretpostavlja unapred stvorene nivoe kao što je prikazano u dijagramu 14. M = Mijazam K = Konstitucionalni F = Fundamentalni L = Lezija M C F L Dijagram 14 1

lazaretto – lazaret, bolnica, karantin 186

Prvo se daje lek za leziju, ali se u nekoj fazi daje lek za pacijenta kao celinu, on se naziva fundamentalnim. Zatim se mogu prepisati ostala dva leka, jedan za konstituciju koji pokriva simptome koji postoje kod pacijenta i koji ostaju nepromenjeni tokom celog njegovog života uključujući krvnu grupu, i jedan za dominantan mijazam što će biti nosoda, obično data u velikoj potenciji. Može se desiti da pacijent uzima tri ili više lekova istovremeno. Proces je krajnje opravdan: Jedan, uglavnom male potencije, ponavljati svakodnevno. Dva na osnovu teorije da bolest postoji nezavisno od individualne osetljivosti pacijenta; lekovi mogu lečiti osetljivost kod pacijetna, a ne njegovu bolest, dok nosode mogu direktno da leče bolest. Ovo je alopatija, prvo pravilo u homeopatiji je važnost individualne osetljivosti na bolest, a ne bolest sama po sebi. Tri zbog apela da postoji obrnuta hijerarhija. Mane ovakvog pristupa su sledeće: 1. Male potencije su sposobne da deluju na mentalnom i emotivnom nivou. Pogledajte poglavlje 6.5 2. Za pretpostavku da postoje unapred stvoreni nivoi se zna da počiva na predrasudama i da ignoriše mogućnost da je prvi nivo duboko usađen u pacijenta. 3. Obrnuta hijerarhija; dobro je poznato da alopatski lek uvek pretpostavlja da postoji obrnuta hijerarhija i on kod svakog slučaja leči krajnje rezultate (lokalna obolenja). Obrnuta hijerarhija je nejasan koncept, to može značiti sledeće: • Specifični simptomi su kod pacijenta snažniji od generalnih i mentalnih simptoma. Ako je to činjenica, uzimanje slučaja i analiza će ovo prepoznati i odabrati prvi nivo koji treba lečiti na uobičajen način. • Da su svi mentalni i generalni simptomi izbledeli ostavivši samo specifične simptome patologije. Ovo je jednostrani slučaj i treba ga lečiti kao takvog. Često se pretpostavlja obrnuta hijerarhija zbog dijagnoziranja ozbiljne bolesti bez potpuno zaokruženog uzimanja slučaja i sprovođenja kompletne analize.

187

Kod jednostranih slučajeva ... često se lekarima pripisuje želja za opažanjem da nisu u potpunosti otkrili simptome koji su zapravo prisutni (Org: §175) Ovaj citat je veoma relevantan, popularno je poricati da klasična homeopatija može da izađe u susret današnoj medicinskoj praksi, pa ipak oni koji iznose takve tvrdnje pokazuju koliko oskudno razumeju klasičnu homeopatiju, do te mere da se to graniči sa karikiranjem. Prepisivanje lekova velikih potencija bez vodećih principa zasnovanih na prirodnim zakonima predstavlja nepoznati rizik po naše buduće inkarnacije. U trenutku smrti mi ulazimo u životni ciklus i na kraju se reinkarniarmo da bismo nastavili svoj unutrašnji život u fizičkom svetu. To što unosimo u naš novi život je ono što smo gajili u toku svog prošlog života. Pod određenim okolnostima, u nekim slučajevima, može postojati sličnost između prepisivanja u skladu sa principima klasične homeopatije i alternativnog pristupa; ali razlike su ključne i suptilne, njihovo ignorisanje vodi konfuziji u pogledu toga šta se zaista dešava gledano dugoročno i odstupanju od prirodnih zakona. Klasičar tačno zna šta radi i on ne koristi formule niti rutine. Treba dati više od jednog leka onda kada možemo da osetimo i vidimo da postoji nekoliko problema sa kojima pacijent mora da se izbori. Naš pristup davanja smao jednog leka u jednom određenom periodu, i ničega što nije u skladu sa zakonima, znači da mi pomažemo pacijentu da se u jednom određenom periodu izbori sa samo jednim problemom. Ovo je jedina inteligentna alternativa pošto je u životu moguće uspešno rešavati samo jedan po jedan problem, pokušaj da se rešava više problema istovremeno samo vodi konfuziji i tada je nemoguće do kraja se izboriti ni sa jednim od problema. 10.12 JAN ŠOLTENOV METOD GRUPNE ANALIZE Još od najdavnijih vremena se tvrdilo da svaki lek iz četiri kraljevstva ima svoj analogni lek u svakom od ostalih kraljevstava. Jan Šolten je dao homeopatiji novi uvid u periodnu tabelu koja sadrži minerale iz četiri kraljevstva. Dva reda u periodnoj tabeli daju teme i probleme koji su povezani sa evolutivnim napretkom. Kolone se odnose na faze razvoja bilo čega što je preduzeto ma koliko to veliko ili malo bilo. Takvo razumevanje povezano je sa prirodom i ima univerzalnu validnost. Kombinacija redova i kolona daje grupnu analizu putem koje je moguće raspoznati lekove. (19) (20) Šolten je razvio ovaj pristup onda kad je bilo očigledno da je pacijentu trebao lek koji je bio nepoznat, lek koji još nije bio potvrđen dokazivanjem. Nije naučno dati lek koji je poznat ako ne postoje indikacije za njega, nego je bolje dati lek koji je

188

nepoznat ako sliku grupne analize mogu da potvrde oskudne informacije koje već imamo o manje zastupljenim i nepoznatim mineralima i elementima lekova. Ovo je alternativni pristup lečenju slučajeva kod kojih ne postoji jasna slika, što se primenjuje kod slučajeva sa više nivoa i kod jednostranih slučajeva u poglavlju 8. Pretpostavka koja se krije iza ovog pristupa je da, kao što je i Jan Šolten lično bio, ste vi iskusan homeopata koji je potpuno siguran da ne postoji ni jedan poznati lek, i da je stoga opravdano da koristite lekove koji nisu dokazani, dok i dalje lečite u domenu protokola klasične homeopatije. 10.13 ZAKLJUČAK Tendencija da se izgubi ekvilibrijum, urgentna potreba da se vrati u normalno stanje i da se stvore nove sintetičke celine daju smisao životu. Esencija je ovde i sada prisutan rezultat konflikta između teze i antiteze, životna drama koja se odigrala odajući sadašnje potrebe – esencija sadažnjeg trenutka. (10) Ovaj ''ovde i sada'' model je jedini model bez predrasuda, posmatrač bez predrasuda koji posmatra ono što je ovde i sada otkriće metod iz ''Organona'', savršeno adekvatan model za uspešnu homeopatsku praksu primenljiv na sve slučajeve bolesti. Čak i kod palijativnog lečenja neizlečivih bolesti, ma kakva bila dijagnoza, verovatnije je da će ovaj u potpunosti fleksibilan pristup pre nego ograničeni Ajzejejgov model ili ostali modeli, pronaći prave lekovi koji će olakšati pacijentovu patnju. REZULTATI: Svi praktičari raznovrsnih metodologija i praksi van klasične nastoje da ostvare dobre rezultate. Niko neće rećić, ''Postižem veoma loše rezultate''. Međutim, prosto se samo nameće pitanje šta je to na šta treba usmeriti lečenje i koliko dugo će trebati da se pacijent izleči. Objektivnu procenu rezultata moguće je dati tek nakon nekoliko godina. Klasičan pristup je u tome uspeo. NAPOMENA 1 DIJAGNOZA KENTOVIH ''NEKOLIKO AKUTNIH BOLESTI'' Osim kod nekoliko akutnih bolesti, nemoguće je dati bilo kakvu dijagnozu, osim da je pacijent bolestan. (1) Kent upućuje na ''staromodnu ludost davanja imena bolestima'', ali se čini da kaže da je alopatska dijagnoza kod nekoliko akutnih bolesti dragocena u smislu odabiranja plana aktivnosti klasične homeopatije.

189

Čini se jasnim da je Kent govorio o epidemičnim akutnim bolestima koje uključuju tipoid i koleru i o bolestima koje se nazivaju akutnim mijazmima, kao što su boginje. Ali, da li je to potpun odgovor? U fusnoti 72 Haneman bi mogao izlistati bolesti kao što su žuta groznica, tifusna groznica, gnojna groznica ili nervozna groznica, govoreći da homeopata ''leči svaku od njih u skladu sa nekoliko njihovih specifičnosti'' i da takođe ''ne priznaje njihove nazive''. Kentovih nekoliko akutnih bolesti bi imalo jednu ili više sledećih karakteristika. Grupa 1. Ne samo jedna faza nego niz faza pokazuje različite simptome koji ili mogu varirati kod pacijenata ili imati alternative koje se moraju brzo razlikovati da bi se izbeglo pogoršanje. Ova grupa uključuje: pneumoniju, encefalitis, meningitis, nistagmus (tumori očne duplje). Tipoid u slučajevima kada dolazi do iznenadnog pada temperature neposredno pre perforacije. Grupa 2. One koje su potencijalno opasne po život i imaju različite moguće varijacije, od kojih se neke brzo razvijaju a neke sporije: meningitis, kardiomijopatije, timpaničan abdomen (ascitis i naskara). Leukemija. Grupa 3. Kod epidemija i sporadičnih bolesti jasno je da je urgentno pronaći određenu vrstu epidemičnog leka; kada postoji nekoliko lekara a puno pacijenata, potrebno je brzo lečenje: kolera, salmonela. Tipoid. Grupa 4. Ovde faze ili stanja bolesti uključuju reakcije kao što su znojenje, dijareja i izbacivanje drugih vrsta sekreta što je moguće pomešati sa povoljnim reakcijama na naše lekove u skladu sa Hernigovim zakonom, tu se svrstavaju: limfom, dijabetični ulkus, Hodkinsov limfom kod kog se osip sve više javlja kako bolest napreduje, malarija. Kod tipoida, zatvor može preći u dijareju, ali će sadržati krv. Melena dijareja. Znojenje može pokazivati pogoršanje i ono je loš znak, na primer kod tipoida. (Napomena: kod bolesti kao što su AIDS, tuberkuloza i pneumonija deo glavne simptomatologije je to što se pacijent znoji u toku noći). Kod difterije je uobičajeno da se pojavi osip nakon sedam dana. Kadgod se leči težak oblik bolesti i kada po koži izbije osip ... a ne donosi pacijentu nikakvo olakšanje, onda tu postoji opasnost. (9) Grupa 5. Ovde bolest uključuje, kako sve više napreduje, promenu za koju se čini da je u suprotnosti sa Heringovim zakonom, a zapravo je znak poboljšanja stanja, i zato bi je trebalo ostaviti na miru: urtikaria, astma, virusni gastroentritis, kolera. Grupa 6. Ovde se javljaju uobičajene posledice za koje lekar treba da bude spreman da ih leči, i da sa pacijentom diskutuje o njihovom eventualnom pojavljivanju i o pravoj aktivnosti koju bi on trebalo da preduzme: Infekcija srca ili bubrega nakon 190

streptokokalne infekcije grla. Veliki kašalj koji je jednom već bio izlečen mogao bi opet postati takav kod kašlja koji se kasnije javlja mada on nije veliki kašalj. NAPOMENA II KENTOVO VIĐENJE PREPISIVANJA LEKOVA BEZ PRAVLJENJA RAZLIKE MEĐU NJIMA Kent tvrdi da se lekari koji prepisuju lekove velike potencije bez uočavanja razlike između njih mogu porediti sa ''sobom punom Crnaca koji drže brijače''. Od nedavno je počelo da se govori da je ovakav opis rasistički. U Kentovo vreme Afro‐ Karibijcima nije bilo dozvoljeno da nose puške, električni brijači nisu postojali, a brade nisu bile u modi. Svako ko je upoznat sa literaturom američke džez muzike i njenim muzičarima svestan je činjenice da je jedino sredstvo odbrane tih ljudi bio brijač. Kentov slikoviti opis mogao bi se posmatrati kao praćenje socijalnih dešavanja tog vremena. NAPOMENA III INKOMPATIBILNOST I ANTIDOTI Za neke lekove se kaže da su inkompatibilni, dok se za neke druge kaže da su antidoti. Pogledajte jedan od tekstova o povezanosti koja postoji između lekova, npr. Dr P. Sankaranov. INKOMPATIBILNI LEKOVI Uzmite na primer Kentovu izjavu da su Ammonium carb i Lachesis inkompatibilni. (9) Ako se Lachesis da u maloj potenciji i kod pacijenta se javi pogoršanje, Ammonium carb je antidot i on će se koristiti u velikoj potenciji. Ako je Lachesis dat u velikoj potenciji delovao izlečiteljski, Ammonium carb dat nakon njega neće delovati izlečiteljski. Antidoti navedeni u tekstu imaju sličnu povezanost. (Pogledajte poglavlje 9) REFERENCE: 9.Dž.T.Kent, ''Manje zabeleške'', koje je izdao Dr Gajpser 10.N.Enrikes, ''Raskršće u lečenju'' 11.Dž.T.Kent, ''Novi lekovi'' i ''Manje zabeleške'' 12.Dž.T.Kent, ''Homeopata'' (USA), avgust 1912 13.Dž.T.Kent, ''Predavanja iz homeopatske filozofije'' 14.H.Farington, ''Homeopatija'' i ''Homeopatsko prepisivanje lekova'' 15.Dž.Vitulkas, ''Homeopatska nauka'' 16.Dž.Vitulkas, ''Novi model zdravlja i bolesti''. 17.Dž.T.Kent, ''Predavanja iz Materija medike''. 18.C.E.Vitmont, ''Alhemija lečenja''. 19.S.Klouz, ''Homeopatski genije''. 191

20.R.Logan, ''Homeopatsko lečenja ekcema''. 21.Mauri, ''Drenaža u homeopatiji''. 22.Dž.Vitulkas. Materija medika viva, tom 6. Pod Calcarea carbonica. 23.Dr P.Sankaran. Klinička povezanost homeopatskih lekova, 1975: 24.Dž.H.Klark. Rečnik praktične Materija medike 25.A.H.Grimer. Sabrana dela. 26.Homeopatsko lečenje raka. Dr Ramakrišnanov pristup prema Džonatanu Hardiju. Homeopata br.73, proleće 1999. 27.Jan Šolten, ''Homeopatija i minerali''. 28.Jan Šolten, ''Homeopatija i elementi''. LITERATURA ZA DALJE IŠČITAVANJE E.B.Neš, ''Lideri u homeopatskim terapeuticima'' R.Morison, ''Radni prostor sagovornika u fizičkoj patologiji'' A.H.Grimer, Sabrani radovi. Izdato od strane A.N.Karima M.L.Tajler, Pokazivači opšte korišćenih lekova, poglalvje IX, Lekovi za organe. Dr Gajpser, Kentove manje zabeleške. Opširne reference koje se odnose na alternativne metode primene homeopatskih lekova mogu se pronaći u knjizi, ''Vodič za metodologije u homeopatiji'' koju je objavio Ian Wotson, koja izolije glavne komponente klasične homeopatije i tretira ih kao različite terapije samim tim fragmentirajući homeopatsku nauku. VEŽBE 1. Definišite naredne termine: Stanje zdravlja. Nivo zdravlja. Nivo osetljivosti. Vitalnost. Vitalna sila. Konstitucija. Interkalari. Komplementarni lekovi. Klinički pregled. Proverite koliko izvora koji se tiču ovih definicija možete da pronađete. 1.Navedite bolesti za koje znate da uzrokuju dubinske promene tkiva i uobičajene simptome ovih promena kod naprednih patologija. 192

POGLAVLJE XI KONTEKST HOMEOPATSKE MEDICINSKE PRAKSE 11.1 Uvod 11.2 Komunikacione veštine 11.3 Etika – granice 11.4 Etika – granice kompetencije 11.5 Samosvesnost i samorazvoj 11.1 UVOD SADRŽAJ vašeg rada je vaše znanje o homeopatskoj umetnosti i nauci. KONTEKST je veština pomoću koje vežbate u praksi i razumete obrazac energije koja postoji između vas kao lekara ili terapeuta i vaših pacijenata. Homeopata koji je najuspešniji je onaj koji će lečiti samo zato što to voli da radi, i koji će znanje primenjivati u praksi samo zbog verifikovanja i ispunjenja svog rada zato što ga voli. (1) Kada naučimo kako da intervjuišemo i analiziramo slučaj, mi dosežemo do aspekta konteksta, i u toku našeg proučavanja homeopatije mi moramo biti svesni koji su zahtevi u pogledu ovladavanja kontekstom u kom radimo, kao i sadržaja koji učimo. 11.2 KOMUNIKACIONE VEŠTINE Sposobnost da komuniciramo jasno, efikasno i osećajno prema potrebama svih pacijenata i u svim okolnostima deo je homeopatske umetnosti. Trebali biste biti u stanju da procenite svoj nivo ovih veština, kao i da naučite kako da ih razvijate. Deo vaše obuke imao bi koristi od toga da slušate sebe snimljenog na kaseti ili da gledate sebe u toku vođenja intervjua ili diskusije nakon teške situacije o kojoj razgovarate sa pacijentom. Određeno obučavanje o svesnosti govora svog tela veoma je korisno. 11.3 ETIKA GRANICE Etika se definiše kao: Nauka koja se bavi principima ljudske dužnosti i moralnosti; moralna filozofija; morali. 193

Pravu moralnost pronaći ćete u Taou, proučavanju prirode i prirodnih zakona. U formalizovanoj religiji obično ćete pronaći poluistine i korumpirano moralno učenje. Ustanovljena profesionalna asocijacija koju ste usvojili imaće etički kôd sa kojim biste trebali biti upoznait u svim njegovim aspektima. Znanje i svest o postojanju granica između vas i vaših pacijenata je od suštinske važnosti za uspešnu dugogodišnju praksu. Neke od ključnih oblasti koje se moraju razmotriti su: A. Protokol za klinički pregled pacijenata suprotnog pola. B. Kada prognoza sugerira postojanje malignosti. C.Temeljno beleženje vašeg saveta datog pacijentima koji možda imaju neki oblik malignosti. D. Odnos prema pacijentu van homeopatskog konsultovanja. A. Kod kliničkog pregleda pacijenata suprotnog pola mora postojati pratilac istog pola kao što je i pacijent. Ovo je naročito važno kada pregled od pacijenta zahteva da se skine. Pregled genitalija ženskog pacijenta od strane muškog lekara može biti izvršen uz pristanak pacijenta i u prisustvu pratioca, mada bi bilo bolje da uputite tog pacijenta kod ženskog lekara koji će homeopati dati detaljan izveštaj o pregledu, osim ako nemate zavidno ginekološko iskustvo. B. Kadgod vaša prognoza navodi razloge za sumnju da postoji malignost u nekom obliku, koja ranije nije bila dijagnozirana, važno je da uputite pacijenta na relevantna laboratorijska testiranja i preglede. Važno je da znate kad treba da prihvatite lečenje pacijenata koji imaju kancer. Ovde postoje razlike u stavovima: Morate poslati pacijenta na konvencionalno lečenje i ublažiti rezultirajuće nus efekte, a zatim nastaviti sa konstitucionalnim lečenjem. Možete izaći u susret pacijentovom zahtevu da se leči samo homeopatijom. Ovo se savetuje samo u slučajevima kad konvencionalna terapija ne može da ponudi nikakvu dalju pomoć. (6) Međutim, ako konvencionalno lečenje nudi mogućnost efikasnog lečenja a pacijent i dalje želi da se leči homeopatijom, možete izaći u susret njegovoj želji samo ako je

194

prognoza dobra. Možda bi bilo bolje da u ovom slučaju odbijete lečenje i da mu savetujete konvencionalnu terapiju bez obzira koliko uporan on bio na prvim konsultacijama.

C. Od suštinske važnosti je da u beleškama zapišete savet koji ste pacijentu dali u pogledu mogućnosti postojanja malignosti, ili savet koji se odnosi na dalja testiranja, što se naročito savetuje ako sumnjate na malignost i ako je dijagnoza loša. Ovakva neophodnost zapisivanja vašeg saveta ima zakonsku konotaciju i savetuju je oni koji su odgovorni za podnošenje žalbe protiv vaše profesionalnosti. D. ''Organon'' kaže da je lekarov jedini poziv da leči bolesne. Gajiti odnose sa pacijentom izvan toga suprotno je dobroj praksi i etičkom kodeksu. Od suštinske važnosti je da se nauče glavni principi u pogledu toga i da se poštuju. 11.4 ETIKA – GRANICE KOMPETENCIJE Važno je da znate granice svoje kompetencije, ne samo zbog dobrobiti svojih pacijenata, nego takođe i zbog dobrobiti svoje profesije u celini. Morate znati: 1.Kad da odbijete da primite pacijenta. 2.Kad da date savet, po pitanju kojih oblasti i do koje mere. 3.Kada da uputite pacijenta kod nekog drugog. Pacijenti koje ne biste trebali da prihvatite će varirati u skladu sa vašim iskustvom. Mada naziv bolesti nije jednako važan kao pacijentovo stanje zdravlja, nazivi bolesti daju određene indikacije o dubini i ozbiljnosti patologije i korisni su u određivanju odgovarajuće terapije. Naredna lista daje spisak bolesti koje bi bilo najpametnije odbiti Pacijente koji pate od šizofrenije i drugih mentalnih bolesti. Sistemski Lypus Erythematoza. Uznapredovale bolesti vezivnog tkiva. Generalizovana psorijaza i dugogodišnji ekcem. Uznapredovala multipleks skleroza. Epilepsija koja je davno počela da se javlja. AIDS u uznapredovaloj fazi uz pojavu pneumonije i karinii sarcoma Parkinsonovu bolest koja je u naprednoj fazi i širi se. Miestenia gravis. Juvenilni napad dijabetesa. Kod ozbiljnijih bolesti koje su suviše uznapredovale najverovatnije će biti moguće samo palijativno lečenje. Novajlile bi trebalo da upućuju takve slučajeve iskusnijim kolegama i da prisustvuju intervjuu kod jednog od slučaja. Homeopatija može da ponudi mnogo u smislu palijativnog lečenja pacijenata koji pate pd prethdono navedenih bolesti, ali vam uvek mora biti jasno šta je to što vi možete da ponudite. 195

AKUTNE BOLESTI Kod bolesti koje su opasne po život pacijenta kao što su meningitis, encefalitis, streptokokalna pneumonija, bolest srčanog zaliska i one povezane sa strptokokalnim infekcijama i velikim groznicama koje mogu prerasti u konvulzije, veoma je važno brzo delovati i uočiti poželjnu reakciju, u suprotnom će biti potrebni antibiotici. Homeopatski lekovi mogu biti efikasni, ali ako oni ne duluju brzo na simptome koji su pogubni po život, antibiotici se moraju brzo primeniti. Imperativ je da pacijente uputite u bolnicu čak i kad ste im dali homeopatski lek. (7) Sifilis i gonoreja dobro reaguju na antibiotike, ponavljanje infekcija potisnutih antibioticima je to što uništava imunološki sistem. Ovo takođe morate uzeti u razmatranje, bez antibiotika vrlo je verovatno da će pacijent inficirati ostale. Međutim, najzaraznije bolesti kao što su početne faze tuberkuloze i malarije dobro reaguju na homeopatsko lečenje. KADA UPUTITI PACIJENTA KOD NEKOG DRUGOG Da biste znali kad da uputite pacijenta na neko drugo mesto morate da znate koje alternative postoje kako u domenu konvencionalne medicine, tako i u pogledu durgih terapija. Morate znati koji su konvencionalni testovi i pregledi kod svake bolesti dostupni i kako im pristupiti. (2) (3) Procena o tome kada pacijenta treba savetovati da im se podvrgnu mora biti zasnovana na poznavanju njihove vrednosti, preciznosti i eventualnih nus efekata. Kod uznapredovalih bolesti i bolesti koje su opasne po život, laboratorijski testovi relevantnih varijabli su dobra indikacija da li vaša terapija deluje. Trebalo bi da ste upoznati sa alternativnim metodama i medicinskom praksom datom u poglavlju četiri. Veoma je verovatno da ćete raditi sa pacijentima koji su na terapiji i neophodno je da ste sa tom terapijom upoznati. SAVETI Stil života – Pacijentovi hobiji i navike odaju vam njegov stil života. Važno je da budete u stanju da pacijentu date savet i da ga pozitivno uputite kako da promeni navike koje su štetne po njega, ali samo onda kada pacijent to od vas zatraži, ne ranije. ..lekarovi konfrontacioni i nametljivi stavovi, bilo da daje novo viđenje pacijentovog života ili da samo menja njegov režim ishrane, obrasce ponašanja ili navike življenja. Takav savet nosi neizbežan rizik nametljivosti (indukovanje bolesti, nametljivi aspekti arhetipske oblasti bolesti). (4) 196

Pacijenti su bez razlike svesni svojih loših navika, oni od vas traže savet onda kad su spremni da ih promene i da slušaju nekog ko će im reći da odustanu i kako da se ponašaju u pogledu njih na razuman način. Oblasti gde savet može biti potreban uključuju: 1. Ishrana 2.Vežbanje i rekreacija 3.Meditacija 4.Relaksacija 5.Vitamini i ostali sastojci 6.Vakcinacija kod dece, određene radnje kao što je dojenje i putovanje u inostranstvo 7.Kontracepcija 8.Lekovi – prepisani i neprepisani 9.Amniocenteza 10.Medicinski testovi i skeniranje uključujući i ultrazvuk AUTORITET I pacijent i lekar moraju da poštuju jedan drugog. Kada pacijent dođe kod vas, ne pod prisilom, nego zato što sam to želi, on je spreman da se promeni. Lekar mora da ima autoritet, ne lažni autorite koji potiče od titule, kvalifikacija, lepe uniforme, belog kaputa ili bilo kog drugog simbola moći, nego onaj unutrašnji autoritet koji potiče iz njegove sopstvene vrednosti. Ovo identifikuje nekoliko stvari. Iskrenost je najvažniji kvalitet koji homeopata mora da ima i da pokazuje. Na sva pitanja on mora odgovoriti iskreno, i ako ne zna odgovor, on to mora i da kaže. Davanje placeba (sac lac) pacijentu je odstupanje od ovog striktnog koda iskrenosti, ali razlozi navedeni u poglavlju 6 koji se toga tiču su dovoljno ubedljivi i mogu poništiti želju da se placebo ne da. S druge strane možda ćete preferirati mogućnost da obrazujete svakog pacijenta o potenciji pojedinačne doze, i njenoj dugoročnoj aktivnosti, i kako da se adaptira na ovaj novi fenomen. Nikada nemojte ništa obećavati u pogledu izlečenja ili rezultata. Pre nego što intervjuišete pacijenta nemojte davati nikakve komentare o prognozi, jer bi ljudi vaše reči ''lečiti'' mogli interpretirati kao izlečiti, zato morate biti obazrivi. Izložite sertifikate koje imate u čekaonici i nikada nemojte govoriti da ste ono što niste. Pacijenti vam se ne bi trebali obraćati sa doktore, osim ako nemate kvalifikacije iz medicine. Morate izbeći ulogu pokrovitelja u svom odnosu prema pacijentu, koju bi trebalo zameniti najboljom homeopatskom praksom u duhu prvog paragrafa iz ''Organona''. Ekstremni primer izlaženja van okvira vaših etičkih granica dat je u narednom citatu: 197

Izazivanje osobe koja pati pitanjima kao što su, 'zašto si želeo da se razboliš?' i 'šta je to što radiš pogrešno da bi se razboleo?' postalo je neretka implikacija koju upućuju praktikanti 'Novog doba'. Takvi izazovi su okrutni i opterećuju ego odgovornošću zbog nesvesnih napada koje ne može da zaustavi ili spreči. (4)

Ako lečite neki poremećaj kao nešto što je veoma važno, onda će to i biti veoma važno, zato budite profesionalno strogi i precizni, kao i etični u načnima interakcije sa pacijentima. ZAKONSKE REGULATIVE Neohodno je da praksu sprovodite u skladu sa Zakonima koji važe u državi u kojoj ste. U Velikoj Britaniji još uvek ne postoje zakoni koji rukovode homeopatskom praksom u celini. Međutim, ipak se primenjuju određene zakonske norme: 1.Lečenje akutnih veneričnih bolesti zabranjeno je osobama koje nemaju medicinsku praksu, takvi slučajevi se moraju uputiti na specijalzovanu kliniku. 2.Ne može se polagati pravo na lečenje kancera. 3.određenim bolestima moraju biti obavešteni lokalni zdravstveni organi. 4.Zlostavljanje dece – Ako smatramo da postoji mogućnost zlostavljanja deteta mi imamo profesionalnu obavezu da o tome obavestimo Socijalnog radnika koji je zaposlen u Lokalnom socijalnom zavodu. Mada ovo nije zakonska regulativa, tome treba pridati najveću pažnju i razmotriti koje bi odgovarajuće korake trebalo preduzeti u skladu sa situacijom kod svakog slučaja. (5) 11.5 SAMOSVESNOST I SAMORAZVOJ Svesnost o potrebama za razvijanjem, o slabostima i oblastima sa kojima se borite je neophodna da biste bili u stanju da prepoznate kad ste u opasnosti da izgubite stanje uma bez predrasuda koje je neophodno za uspešnu praksu. Svesnost je takođe neophodna da biste izbegli da zloupotrebite sebe kako fizički tako i psihički. Takva samozloupotreba može biti posledica vaših loših navika, koje uključuju preobimni rad i prekomerno izlaženje u susret pacijentovim zahtevima. Bolesni ljudi menjaju hemiju vašeg tela, i vi morate znati kako da se zaštite i kako da povratite svoju izgubljenu psihičku energiju. Kao i kod svih drugih stvari, neophodno je da počnete od zemlje, fizičke i materijalne osnove vaše prakse. Profesionalno vođenje posla mora biti pravo ako 198

želite da budete slobodni da koristite sposobnosti na više nivou i da date sve od sebe. Paralelno sa učenjem homeopatije, vi morate sticati zanje i o samostalnom učenju i samostalnom razvoju. Samorazvoj označava razvijanje celokupne osobe što znači potpuno zaokruženi razvoj. To znači duhovni, prirodni, moralni i fizički razvoj. Različiti oblici meditacije i prakse koriste u razvijanju kvaliteta kao što su kreativnost, saosećanje, poniznost i samospoznaja, na primer sufi ples, tai či, osam zakona joge, meditacija; savetuje se da se pridružite nekoj od grupa; evo nekih predloga: 1.Pohađanje radionice koja daje uvod u glavne vrste trapija koje su dostupne u vašem okruženju. 2.Podvrgavanje konsultovanju / terapiji na određeni period 3.Saradnja sa veštim nadzornikom koji prati vašu kliničku obuku, koji takođe može da proceni i da vas posavetuje o vašem radu. 4.Vođenje dnevnika koji će reflektoivati vaše aktivnosti u pogledu svih vaših kontakata sa učiteljima, nastavnicima, kolegama studentima i pacijentima. 5.Pridružite se grupi koja se bavi meditacijom / samorazvojem da biste nastavili da se razvijate kao ličnost. NAPOMENA 1 BOLESTI U ENGLESKOJ I VELSU KOJE SE MORAJU PRIJAVITI LEKARU OPŠTE PRAKSE 1.Kao što je definisano u odeljku 10 Pablik helt‐a (Kontrola Bolesti), Akt 1984 Kolera, Kuga, Recidirajuća groznica, Male boginje, Tifus 2.Kao što je definisano u Odeljku 11 Pablik helt‐a (Kontrola Bolesti), Akt 1984 Trovanje hranom. 3.Kao što je definisano u Pablik Helt‐u (Zarazne Bolesti), Regulative 1988: Akutni encefalitis i Akutni poliomielitis, Antraks, Difterija, Dizenterija (amoebična ili bakcilna), Lepra, Leptospiroza, Malarija, Boginje, Meningitis, Meningokokalna Septikemija (bez meningitisa), Zauške, Oftalmija neonatorum, Paratoidna groznica, Besnilo, Rubela, Skarletna groznica, Tetanus, Tuberkuloza, Tipoidna groznica, Virusna hemoragična groznica, Virusni hepatitis, Veliki kašalj, Žuta groznica. Tamo gde sumnjate da pacijent ima znake i simptome jedne od gore pomenutih bolesti koje treba prijaviti ili trovanja hranom, trebalo bi da ga savetujete i da ga ohrabrite da potraži dijagnozu od svog lekara opšte prakse. 199

Kontaktirajte zvaničnu lokalnu instituciju za zaštitu zdravlja za dalje savete i unesite beleške o svemu ovome u dosije pacijenta. REFERENCE 1.Kent, ''Predavanja iz filozofije'' 2.''Vodič za medicinsko testiranje'', V. D. D. T. J. 3.S. Gaskon, ''Priručnik iz konvencionalne medicine za alternativne praktikante'' 4.E.C.Vitmont, ''Alhemija i lečenje'', poglavlje 9. 5.Društvo homeopatskih kodova etike 6.Ramakrišnan, ''Lečenje raka'', Homeopata, Leto 1999. 7.Medicinski urgentni slučajevi, Dijagnoza i menadžment. Robinson i Stot. Haneman Medikal. 8.Seks u zabranjenoj zoni, Piter Rater, 1990 LITERATURA ZA DALJE IŠČITAVANJE Emerson, Knjiga za praktikante Rasadnik Etike – Umetnost vođenja brige o zdravlju Vitulkas Dž; Razgovori o klasičnoj homeopatiji Vodič za razvijanje veština kliničke prakse, Nort Vest koledž za brošure iz homeopatije. Eni Klover, Ponovo razmotrena homeopatija, poglavlje 12 VEŽBE 1.Vi sumnjate da pacijent koji vas je posetio ima indikacije malignosti. Kakav je vaš plan u pogledu daljeg delovanja po pitanju saveta koje ćete dati pacijentu, kao i bilo kojih drugih koraka za koje smatrate da su neophodni? 2.Nakon homeopatskog intervjua, ponašanje i informacije koje ste dobili o detetu navode vas da sumnjate na moguće zlostavljanje. Kakav je plan vašeg daljeg delovanja? 3.Svake nedelje posvetite određeno vreme sebi da biste podigli nivo svoje profesionalnosti i poboljšali atmosferu. Otklonite nivoe koji se kod vas rangiraju kao najniži, kao i okrutnost u govoru, svoje najgore ponašanje i svoje najniže misli. 4.Uvek pokušajte da iskoristite sve čim raspolažete da biste rešili dati zadatak. Izolujte svaki zadatak i radite ga kao da je to jedini posao na svetu koji postoji. Dajte sve od sebe da biste postigli sve ono što se od vas zahteva.

200