Serije+ SPRING 2016 by All About Digital

ISSN 2217-7345

EVENT SPECIAL Stiven King, Dzej Dzej Abrams, Dzejms Franko U MISIJI:

MAGAZINE

SPRING 2016

ADAPTACIJE KINGA KOJE NE SMETE DA PROPUSTITE PRIKAZ KNJIGE

DALAS ‘63

SPRECITI UBISTVO DZONA F. KENEDIJA

ISSN 2217-7345

RING 2016 INE SP MAGAZ MAGAZIN E SPRING 2016

Fotografija na naslovnoj strani: 11.22.63 // Fox ICB

EVENT SPECIALL ENT SPECIA EVStiven King,

SERIJE+ MAGAZIN Izlazi mesečno SPRING SPECIAL

A ADAPTACIJE KIENGDA ADAPTACI ET JE KINGA SM NE KOJE KOJE NE DA OPUSTITE PRSMETE PROPUSTITE JIGE

g, KinAbrams ivenDzej StDzej , Abrams, Dzej DzejFranko Dzejms ejms Franko UDzMISIJI:

PRIKAZ KN PRIKAZ S ‘63 ALAKNJIGE

D DALAS ‘63

I: U MISIJITI SPREC SPRECOITI UBISTV UBISTF.VO DZONA A F. DZONIJA KENED KENEDIJA

Izdavač All About Digital Tåsingegade 51 2100 København Ø Denmark Kontakt Telefon: +45 60 544 303 Mejl: urednik@serijeplus.com Sajt: www.serijeplus.com

Glavni i odgovorni urednik MARIN MILOSAVLJEVIĆ

Digitalna distribucija Issuu.com Novinarnica.net Webtrafika.com

Art direktor GORDANA BAKIĆ Izvršni urednik MILJAN TANIĆ Tema broja MILJAN TANIĆ Marketing GOODTIMES D.O.O. Web & Digital Development MIHAILO MILOSAVLJEVIĆ

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 79 SERIJE + / glavni i odgovorni urednik Marin Milosavljević. - God. 1, br. 1 (nov. 2011) Beograd (Kralja Uroša Prvog 8/25) : Goodtimes, 2011- (Beograd: Politika). - 28 cm Mesečno ISSN 2217-7345 = Serije + COBISS.SR-ID 187516940

Redakcija nije odgovorna za sadržinu oglasnih rešenja klijenata i partnera.

#EditorsWord NAJVEĆI SAN ČOVEČANSTVA... Obično kažu da je letenje najveći san čovečanstva. Setite se samo nebrojenih mitoloških priča o ljudima koji lete, ili istorijskih pokušaja da se čoveku nadenu krila. Ništa od toga nije uspelo, nažalost. No, rekao bih da je još jedan veliki, najveći san, čoveka da putuje kroz vreme. Zamislite mogućnost da putujete u rano detinjstvo, ispravite stvari koje su krenule naopako, ili da vidite istorijske događaje i utičete na njihov ishod? Kada je objavljeno da će Abrams i King raditi na ekranizaciji Kingovog romana Dalas '63, ovde kod nas u redakciji zavladala je euforija – skoro bukvalno. Nekoliko nas smo fanovi ne samo Kinga (i Abramsovog dela), nego i same knjige. A Stiven King je pritom arhipojam popkulture kao malo koji drugi pisac. Tako da je bilo logično da imamo jedan specijalni broj na ovu temu, naročito kada smo saznali da će lokalni Fox emitovati seriju kod nas, inače snimljenu za striming-servis Hulu. Jeste, postoji milion priča o putovanju kroz vreme, ali ova posledicama menjanja stvari u prošlosti prilazi na jedan drugačiji način, i junak ove priče ne samo da je obični čovek kao svako od nas (dakle nije sveznajući Doktor iz Dr. Who ili Dok Braun iz Povratak u Budućnost), nema fensi vremeplov, nego jednostavno samo neupadljivi portal u ostavi koji ga uvek vodi u isti trenutak. U ovom broju vam, pored prikaza serije i knjige, donosimo i intervju sa jednim od producenata serije, Džej Džej Abramsom, a i listu pet najvernijih adaptacija Kinga koje ne smete da zaobiđete, iz pera našeg novog saradnika Gorana Tomovića. Uživajte u ovim pred-letnjim danima uz 11.22.63 i naš magazin (bacite obavezno pogled i na naš sestrinski PopCulture Magazine), a mi se vidimo opet u junu u redovnom izdanju. Miljan Tanić Izvršni urednik

autor: Miljan Tanić

GLEDALI SMO ZA VAS PRVE TRI EPIZODE SERIJE

FOTO: FOX ICB

Kada je najavljeno da se snima mini-serija po Kingovoj knjizi 11.22.63 (kod nas prevedena kao Dalas '63), bojao sam se. Većina ekranizacija Kingovih dela izgubi u tranziciji nešto što je meni veoma bitno u samom delu ili obiluje raznim izmenama koje nikako ne mogu da razumem. Abrams me je istovremeno i plašio i ulivao mi nadu, Džejmsa Franka sam se bojao (jer će on meni zauvek biti Hari Ozborn).... ali džaba sam se plašio. Evo šta sam zapazio u prve tri epizode serije.

Prvi deo priče osetno brže teče nego u knjizi, što je s jedne strane dobro, ali s druge strane Templtonovo ubeđivanje Džejka da putuje u prošlost i spreči ubistvo Kenedija deluje malo usiljeno i zbrzano – no sve to nestane još pre treće epizode. Iako je serija promenila neke lokacije i tok radnje (za razliku od knjige, Džejk recimo ne putuje više puta tamo – amo vežbajući izmene, već ostaje sve vreme u prošlosti i odmah se upućuje u Dalas), ono što je vrlo jasno u samom početku jeste da je skoro savršeno prenela atmosferu knjige.

FOTO: FOX ICB

Osećaj pritiska prošlosti koja se opire izmenama, Damoklov mač događaja koji slede a koji mogu ili možda i ne mogu da se izbegnu, aura ludila Lija Harvija Osvalda, zamešateljstvo CIA-e... sve je tu. Videćemo kako se razvija sve dalje od treće epizode, ali je činjenica da fanovi knjige nemaju nikakvog razloga za brigu i mogu da se opuste i uživaju.

Džejms Franko kao Džejk Eping je fenomenalan i potpuno ubedljiv. Svaki trag moje brige nestao je onog trenutka kada je otputovao u 1960. (u knjizi je to 1958), obrijao se i ošišao u kupio novo odelo. To je Džejk Eping kakvog

sam zamišljao. Njegov odnos prema misiji i prema ljudima u prošlosti je vrlo verno prenesen, a Franko uspeva na momente čak i da promuva svoju ljubav prema poeziji (i recitovanju iste) u seriju, što nije čudno, budući da je Džejk profesor engleskog. Jedva čekam da vidim kako će se razvijati njegov odnos sa Sejdi u ovoj varijanti priče. Treba pohvaliti i odluku tvoraca serije da priču ubrzaju tako što nećemo pratiti Džejkovo putovanje od 1958. do 1963, nego je prvo „sleteo“ u 1960, a onda sm ose ubrzo obreli u 1962. Bridžet Karpenter, koja je najzaslužnija za ekranizaciju, rekla je da je htela da Džejk u prošlost stigne u godini izbora, a i bilo bi dosadno pratiti putovanje od pet, odnosno šest godina na ekranu. Ako tome dodamo i nekoliko iteracija putovanja koje imamo u knjizi – a koje u knjizi odlično funkcionišu i nisu nimalo dosadne, naprotiv – možemo biti samo srećni što je priča u seriji kondenzovana. No, naglašavam, atmosfera je i dalje tu, i sve što treba je tu. Posebnu pohvalu zaslužuju ljudi koji su osmislili špicu – crveni končići koji povezuju događaje i mesta su savršena predstava vremena koje je lako lomljivo, i obratite dobro pažnju: špica se menja iz epizode u epizodu, iz iste se izbacuju stvari koje nisu relevantne za datu epizodu i ubacuju se stvari koje jesu, odnosno posledice

FOTO: FOX ICB

Džejkovih izmena u prošlosti i gledamo jednu vrstu znakova njegovog kretanja u šezdesetim. Neko vreme smo u TV-produkcijama imali trend minimalističkih špica (Izgubljeni, Heroji...), ali se čini da je Igra Prestola uticala svojim dizajnom i konceptom špice i na ovu.

10 10

Na kraju moram samo primetiti da mi je žao što je isečen krosover sa romanom TO – u knjizi se deo priče odvija u jednom od omiljenih Kingovih fiktivnih gradova, Deriju, i tu Džejk nailazi na dvoje dece, dečaka i devojčicu, koji vežbaju neki ples koji im ne ide baš, te on odluči da im pomogne. Ispostavi se da su to dvoje dece Riči i Beverli, dvoje od nekoliko glavnih junaka među čitaocima vrlo omiljenog romana TO. Međutim – i nadam se da je ovo zaista namerno urađeno, a ne samo kao slučajnost – glumica koja je u TV-ekranizaciji romana TO glumila odraslu Beverli, Anet O'Tul, u ovoj seriji ima malu epizodnu ulogu, što sam (i ne samo ja) protumačio kao svojevrsno namigivanje produkcije fanovima: Da, izbacili smo taj deo priče, ali evo vam ovaj mali omaž. Znam samo da se meni mnogo dopao potez i da jedva čekam da vidim kako serija ide dalje. Kad se završi, daćemo i mi završnu reč.

12 12

#COVERstory

INTERVJU SA

DŽEJ DŽEJ ABRAMSOM

FOTO: Instagram

Priča je divna jer ne ide onako kako očekujemo

14 14

11.22.63 JE SAMO POSLEDNJA U DUGAČKOM NIZU EKRANIZACIJA DELA STIVENA KINGA. DŽEJK EPING (DŽEJMS FRANKO), SVEŽE RAZVEDENI PROFESOR ENGLESKOG, KOJEM STARI PRIJATELJ EL TEMPLTON (KRIS KUPER) DAJE PRILIKU DA PUTUJE NAZAD KROZ VREME U TEKSAS 1960. GODINE I NAGOVARA GA DA POKUŠA DA SPREČI ATENTAT NA DŽONA F. KENEDIJA U NOVEMBRU 1963. U DALASU. MEĐUTIM, DŽEJK VREMENOM POSTANE VEZAN ZA ŽIVOT KOJI JE SEBI IZGRADIO U PROŠLOSTI I SVE MU JE TEŽE DA SPROVEDE MISIJU. Izvršni producenti serije su Džej Džej Abrams, Stiven King, Bridžet Karpenter i Brajan Berk, dok je serija premijeru imala 15. februara na striming servisu Hulu. U Srbiji se emituje na lokalnom FOX-kanalu. Za ovo izdanje smo dobili priliku da razgovaramo sa Dž. Dž. Abramsom i postavimo mu nekoliko pitanja o seriji.

vreme samo da bi sprečio atentat na Kenedija. Priča je naravno divna jer ne ide onako kako je planirano. Glavnom liku se na misiji isprečavaju sve moguće i nemoguće situacije. Samo vreme je, kao što Stiven King piše u knjizi, uporno. Tvrdoglavo je, bori se protiv promene. Ideja putovanja u prošlost da bi se ispravila neka nepravda je toliko već prežvakana i poznata, ali je King imao tako genijalan pristup, emociju Q: KAKO SE OVA SERIJA DESILA? i uzbudljiv tok radnje da je učinio da se ideja A: Pročitao sam roman i veoma mi se dopao. učini potpuno novom. Rekao sam to i Stivenu [Kingu]. Poznajemo se već neko vreme i jednog dana mi je poslao Q: U KOJOJ MERI JE SAM KING i-mejl, pitajući da li bih želeo da učestvujem UČESTVOVAO U SERIJI? PONEKAD UČEŠĆE u ekranizaciji za veliko platno. Bio sam PISCA U PROCESU ODLUČIVANJA U vrlo entuzijastičan u vezi s tim, ali sam ga PRODUKCIJI MOŽE BITI PROBLEM... istovremeno i pitao da li bi možda bilo bolje A: Bili smo veoma zahvalni za njegovo učešće, napraviti seriju, budući da je knjiga obimna i ne i uopšte nije bilo nikakvog osećaja da tu neko bi sve moglo da se skrati na dva sata filma, a da nadglasava nekoga u odlučivanju. Bio je divan to bude i dobro. On je bio otvoren za tu ideju i saradnik, otvoren za sve sugestije o izmenama prva osoba kojoj smo se obratili bila je Bridžet u odnosu na izvorni materijal i brzo je shvatao Karpenter. Ona se odmah složila s predlogom, razloge tih izmena. Potpuno je učestvovao u potpisali smo ugovor i napravili smo seriju. svemu, pisao je nove verzije scenarija, gledao je različite verzije epizoda u montaži. Bio je Q: ŠTA JE ONO ŠTO JE PRIVLAČNO U dakle potpun partner u produkciji, ne samo SAMOJ PREMISI? imenom i pedigreom. A: Mislim da je briljantno to što je reč o zapravo vrlo jednostavnoj ideji. Šta se desi Q: DA LI SU POSTOJALE IKAKVE POSEBNO ako putujemo unazad kroz vreme? Videli PROBLEMATIČNE TAČKE IZMENA U smo to već milion puta. Ali King je na jedan ODNOSU NA KNJIGU O KOJIMA STE genijalan način putovanje kroz vreme spojio sa MORALI DA DISKUTUJETE? istorijskom pričom, svima poznatom, naročito A: Ne. Mislim, postoje određene stvari. Bridžet nama u Americi, o jednom sudbonosnom danu je, kao glavni producent serije, svakako u Dalasu. Ideja je bila da neko putuje kroz imala najviše posla sa Stivenom u vezi sa

prilagođavanjem priče za seriju – jer ipak je to adaptacija, i ne može sve iz knjige da pređe i na ekran‚ i često se uhvatite da izbacujete delove priče, a pišete potpuno nove, ili uzmete manje bitnog lika i date mu značajniju ulogu, ili stvorite potpuno novog... svašta se od svega toga dešavalo u toku produkcije, ali nikada nije bilo žustrih rasprava. Bilo je dosta podrške. Stiven voli šta je Bridžet radila u seriji „Friday Night Lights“, tako da je među njima postojalo samo međusobno divljenje.

FOTO: FOX ICB

Q: KAKO STE ULOGU DODELILI FRANKU I ZAŠTO JE ON BAŠ PRAVI DA GLUMI DŽEJKA? A: To je zabavna priča. Naime, nisam poznavao Džejmsa, ali sam čitao ili neki intervju s njim, ili članak koji je pisao o tome koliko voli ovu knjigu, i kako ga nervira činjenica da ću ja producirati adaptaciju. Tako da sam ga pozvao i pitao da li želi da glumi i odmah je bio uzbuđen, pristao je i prihvatio i da režira jednu epizodu. Mislim da je bio uzbuđen iz potpuno istih razloga kao ja. Mislim da je pravi za ovu ulogu jer je Džejk čovek koji je u nekoj vrsti škripca u životu, u kojem stvari ne idu baš onako kako bi on voleo. Ono što je kod ovog lika prelepo jeste njegovo traženje svrhe i konačno nalaženje strasti. Ovo je zapravo jedna divna ljubavna priča.

16 16

Ono što Džejmsa Franka čini pravim čovekom za tu ulogu je to što je on sam, po meni, jedna misterija. On je kameleon. Zapravo ni ne znam ko je on stvarno. Igrao je razne uloge, radi mnoge stvari. On je profesor, režiser, producent, slikar. Pomalo je neuhvatljiv i zato je delovalo da lik poput Džejka Epinga koji je tako čudesno izgubljen lik glumi baš Džejms Franko koji ima taj divni osmeh, neverovatni šarm, koji je zgodan i nekako se uklapa u bilo koje vreme i bilo koje mesto. Na taj način je „neuhvatljiv“ i veoma mi se dopada ideja što bi on u šezdesetim godinama dvadesetog veka mogao da bude pomalo kao Džejms Din. Ima tu vrstu vanvremenskog izgleda. Njegovi manerizmi, izgled, energija su me pomalo podsećali na Kristofera Vokena u „The Dead Zone“, što je na razne načine „sestrinska“ priča ovoj priči. Obe priče su o mladim muškarcima

slomljenog srca, nastavnicima, koji su upleteni u izvanredne, skoro natprirodne okolnosti, u kojima su oba lika suočena sa odlukom da u jednom slučaju spasu predsednika a u drugom da ubiju ili budu katalizator za uništenje kandidata za predsednika. Veoma su slični. Franko me dosta podseća na Vokena u toj priči. Q: DA LI VAM JE RAD NA SERIJI OMOGUĆIO NEKU NOVU PERSPEKTIVU KENEDIJEVOG UBISTVA I DA LI VAM SE POGLED NA TA DEŠAVANJA PROMENIO NA NEKI NAČIN? A: Ne. To je naravno jedna užasna tragedija, ali činjenica da i dan danas postoji toliko aktivnih teorija zavere i ljudi koji ih strastveno zastupaju, kao i činjenica da do danas ubistvo nije potpuno i neoborivo razjašnjeno čini priču mešavinom istorijske tragedije i misterije. Rad na ovome me nije ubedio, kao što je sam Stiven King bio ubeđen, da je pucala samo jedna osoba, kao što me nije ubedio ni da su moji prijatelji u pravu, od kojih su neki zagriženi teoretičari zavere. Ono što mi se u ovoj priči posebno dopada jeste da je neverovatno dobro isprepletena izmišljena priča sa ovim tragičnim istorijskim događajem.

UVEK GOVORIM DA VIKINZI NISU PRIČA O BITKAMA, PAGANIMA I BOGOVIMA, ZAPRAVO JE O TOME KAKO Ogromna prednost je kad imate produkcijskog dizajnera poput Kerol Spier koja je setovima SE NAŠE DRUŠTVO udahnula toliko detalja, kao i kostimima. Ceo tim je odradio odličan posao. Zabavno je igrati MENJALO KROZ se sa konvencijama određenog perioda i sa onim što je karakteristično za to vreme. Prednost je VEKOVE, istvoremeno dvosekli mač,AjerKAKO kako uraditi sve a da deluje kao novo? Kako da se ne stvori osećaj SEMislim MI LJUDI NISMO već viđenog? da je to jedan od razloga što mi se priča dopada – King je uzeo nešto poznato i MENJALI načinio ga svežim i novim. S NJIM Q: ŠTA BISTE REKLI DA SU ZAMKE ILI PREDNOSTI ZA PRODUCENTA KADA SE PRIČA ODIGRAVA U PROŠLOSTI? A: Kada lik putuje kroz vreme, svejedno kuda, publika je automatski vezana za njega i proživljava zajedno s likom sve kada on ne zna kako da reaguje ili kuda da ide. Publika je tu skoro pa prisiljena da bude emotivno i intelektualno vezana za lik, jer je i za nju sve to potpuno novo.

ONO ŠTO DŽEJMSA FRANKA ČINI PRAVIM ČOVEKOM ZA TU ULOGU JE TO ŠTO JE ON SAM, PO MENI, JEDNA MISTERIJA. ON JE KAMELEON. ZAPRAVO NI NE ZNAM KO JE ON ZAPRAVO. Q: KAO NEKO KO JE RADIO NA NEKIM OD NAJZARAZNIJIH TV-SERIJA SVIH VREMENA, ŠTA MISLITE O NAČINIMA PUŠTANJA SERIJA U PROMET – DA SE OBJAVI SVE ODJEDNOM ZA TAKOZVANO „BINDŽOVANJE“ (GLEDANJE SVIH EPIZODA U JEDNOM DAHU, PRIM.) ILI DA GLEDALAC ČEKA EPIZODU IZ NEDELJE U NEDELJU? A: Mislim da oba načina imaju svoje prednosti i naravno da mogu da razumem, budući da živimo u jednom vremenu neposrednosti, da ljudi imaju želje, pa čak ponekad i osećaj povlašćenosti da dobiju sve odjenom jednostavno jer mogu, i jer je to nešto na šta se sve više navikavaju. Ja mislim da postoji nešto divno u tome kad se serija gleda jednom nedeljno, jer između epizoda ona živi s Vama i razmišljate o njoj. U nekim slučajevima postaje nešto dublje od puke zabave... sam pojam „bindžovanje“ zvuči nezdravo. Neću da kažem da ono to stvarno i jeste, ali nisam siguran da li je gledanje serije u jednom dahu najbolji način da se ista iskusi. Dobre vesti su – ako volite to da radite, strpite se malo i gledajte ih u dahu kada izađu sve epizode. Ili u slučaju serija kod kojih se sezone objave odmah cele – gledajte njih. Mislim da oba modela imaju svog smisla. Ono što je pametno u pristupu koji je Hulu odabrao za ovu seriju jeste da epizode objavljuje jednom nedeljno, a onda kada sve budu objavljene možete i da ih gledate sve ponovo u jednom dahu. Tako da bih rekao da oba pristupa imaju smisla, a nijedan nije očiti pobednik.

18 18

Dalas '63 VRHUNSKA NAUČNA FANTASTIKA IZ PERA MAJSTORA HORORA

ostojalo je vreme kada sam čitao samo Stivena Kinga. Obožavao sam ga, a čovek je napisao toliko knjiga da jednostavno nije bilo mesta za nešto drugo. Mnogi ljudi su u fazonu kako Kingova novija dela nisu dobra kao stara. Ne znam, jednostavno su drugačija. Uostalom, i vi kad danas sednete da nešto pišete, pričate, razmišljate, ne činite to ni izbliza isto kao pre 20-30 godina, zar ne? Jeste, „stari“ King je malo strašniji, opasniji, lakše nas je vezivao, ali ne treba ni novog odbacivati. No, najkasnije sa „Lisinom pričom“ sam se izgubio, nisam je razumeo, ostavio sam je i na neko vreme ostavio i Kinga. Poslednji roman koji sam pročitao bio je Duma Key, 2008. godine. Pritom imajte u vidu da sam 2005/2006 prevodio Vukove Kale, da od 2007. imam Ka-tetovažu a od skora i ogromnu tetovažu revolveraške litanije na leđima (ako ste čitali Mračnu Kulu, znate o čemu govorim).

preveden termin „watershed moment“ kao „razvodni trenutak“ (Vladan Stojanović je prevodilac) – prvo što je u srpskom direktna aluzija na Džejkov razvod (što u engleskom nije), a drugo – odlično dočarava smisao pojma određenog trenutka od kojeg se vreme/događaji „razvode“ na različite strane. Bitan trenutak neke velike istorijske promene. Ubistvo Kenedija se svakako može smatrati takvim trenutkom.

King nas međutim ne drži predugo u uvodu, upoznaje nas sa nekim ključnim igračima priče i ubrzo se obretemo u 1958. godini. Već od tog trenutka priča vas obuzme i vuče u svoj vir i nijedna iteracija priče (a ako ste gledali seriju, a niste čitali knjigu – Džejk u knjizi više puta odlazi u prošlost, vraća se kući, odlazi da pokuša nešto drugačije itd) nije dosadna. Naprotiv. Sve vreme smo uzbuđeni da vidimo šta će da se desi. Iako znamo šta će da se desi. Ali jedva čekamo da vidimo. Naročito nas Pre nekoliko godina sam onda slučajno nabasao pak zanimaju sitni detalji, manji, istorijski nebitni na 11/22/63 – Dalas '63 kako je kod nas prevedena događaji koje Džejk pokušava da promeni, da ljuu izdanju Vulkana, i odmah sam iz naslova shva- dima u svom vremenu ulepša živote. tio da je reč o Kenediju. Pogledao sam sinopsis i već to me je oduvalo – prvo, živim za priče o puto- Stalnom čitaocu (constant reader) krosover trevanju kroz vreme, drugo, očigledno nije horor (a nutak s knjigom To, kada Džejk upoznaje Ričija i Kinga je prelepo videti i u drugim vodama), treće: Beverli iz tog Kingovog verovatno najkultnijeg rojedan od najvećih istorijskih događaja – pritom mana, ne može a da ne natera suze u oči. Stalni nerazjašnjenih – u 20. veku. čitalac je geek po sebi i na likove u knjigama gleda Knjiga ne počinje tako spektakularno – pisana u kao na stvarne poznanike, tako da susret sa Ričiprvom licu, od junaka Džejka Epinga, profesora jem i Beverli, koje faktički nismo videli od 1986. (na engleskog, saznajemo o njegovom skorom razvo- stranu ko je kad čitao To), predstavlja svojevrstan du. Na ovom mestu moram da pohvalim genijalno kratak (ali sladak) susret sa starim prijateljima.

Ne bih da ulazim u detalje radnje, niti da vam prepričam išta supstancijalno što bi pokvarilo užitak u knjizi (a toplo vam savetujem takoreći vam naređujem da je čitate), ali moram da obrazložim šta ovu priču, još jednu u ogromnom nizu priča o putovanju kroz vreme i pokušajima da se nešto promeni u prošlosti, čini vrednom vaše pažnje i možda boljom od mnogih izdanaka njene vrste. Prvo, odnos Džejka sa ostalim likovima i njegovi povremeno nezgrapni pokušaji da se uklopi u dato vreme. Drugo, način na koji King piše nam daje osećaj kao da čitamo ne izmišljenu priču iz mozga savremenog autora, nego dokumentovani stvarni događaj, jer su likovi (stvarni likovi) i priče oko njih, i pre svega njihovi motivi toliko realistični da se ni u jednom trenutku ne sruši zavesa između stvarnosti i fikcije. Čak i ako niste nikad ništa čitali o Liju Havriju Osvaldu, prikazan je tako da ne možete ni da zamislite da je bio mož-

da drugačiji. Treće, za razliku od većine priča o putovanju kroz vreme i susretu likova s „nazadnom“ tehnologijom i životom datog vremena u odnosu na njihovo vreme, i taj momenat je ovde prikazan mnogo realističnije. Umesto da služe kao komični momenti, Džejkovi ispadi o muzici, istorijskim pojavama, tehnologiji i drugim stvarima iz budućnosti imaju odjeka kod drugih likova i ne samo to – imaju i posledice. Sve to zajedno čini priču savršeno ubedljivom i svako poglavlje užitkom za sebe. Razrešenje priče nosi sa sobom određenu melanholiju koju nose mnoge Kingove knjige, a posebno je zanimljivo da je prvobitno kraj bio drugačiji (King ga je objavio na svom sajtu), no ga je izmenio na sugestiju svog sina, Džoa Hila (koji je i sam uspešan pisac). Mnogi ljudi Kingu zameraju da uvek „pokvari“ dobru knjigu „lošim“ krajem, ali je moj problem s krajevima knjiga zapravo sam kraj – što uopšte mora da se završi. King kao niko drugi likove piše realistično da ih, kao što sam već rekao negde gore, doživljavamo kao stvarne poznanike i ne želimo da se odvajamo od njih. U ovom slučaju barem imamo i seriju kojoj možemo da se vraćamo, a niko nam ne brani i da iznova i iznova čitamo knjigu. Dobre stvari nikad ne dosade.

and MORE... A sad trk u najbližu knjižaru Vulkan ili na www.vulkani.rs i častite sebe ili nekog koga volite ovom knjigom, garantujem vam da nećete hteti da se vratite u prošlost i sprečite sebe od kupovine i čitanja. Osim možda da se vratite u neki raniji trenutak i kupite je još pre.

20 20

Foto: IMDB

autor: Goran TomoviÄ&#x2021;

22 22

tiven King je napisao preko 50 romana i više od 200 kratkih priča i novela. Takođe je trenutno i najekranizovaniji živi pisac sa 86 adaptacija (na sajtu IMDB.com pak piše da je zaslužan za 178 adaptacija) na filmu i televiziji. U ovom tekstu ćemo se pozabaviti adaptacijama koje su verne svom predlošku tako da na ovoj listi nećete naći Isijavanje (The Shining), iako je jedan od najboljih i najpoznatijih filmova. Za taj film se i sam King ogradio da nije veran njegovoj knjizi (a i ne bi bilo fer prema drugim rediteljima da ih poredimo sa Kjubrikom, jer jedan je Kjubrik).

MIZERI MISERY, 1990 Režija: Rob Rajner Uloge: Džejms Kan, Keti Betjs Ovo je jedina adaptacija dela Stivena Kinga koja je dobila Oskara i to za glavnu žensku ulogu. Keti Bejts je stopostotno prenela Kingov najveći strah na veliko platno – njegovog „najvećeg“ obožavatelja. U ovoj priči pratimo pisca Pola Šeldona (Džejms Kan) koji posle nesreće na zavejanom snežnom putu, u kojoj su mu obe noge polomljene, završava kao bespomoćni zatvorenik svoje najveće obožavateljke Eni Vilks. Od onog trenutka kada Eni sazna da je u novoj knjizi iz serjala o Mizeri Čestejn ubio glavnu junakinju, njegov život postaje pakao.

Foto: IMDB

Sa nekim malim detaljima promenjenim u odnosu na knjigu, ovaj film spada u jednu od najboljih adaptacija i usput pokazuje kako istinski užas može da se predstavi bez nekih natprirodnih sila.

24 24

BEKSTVO IZ ŠOŠENKA SHAWSHANK REDEMPTION, 1994 Režija: Frenk Darabont Uloge: Tim Robins, Morgan Frimen

Stiven King je imao dogovor sa nezavisnim rediteljima i studentima režije da im proda prava za snimanje filma po njegovim kratkim pričama za samo jedan dolar. Ti reditelji su dobili nadimak „dolar bebe“ a jedan od prvih reditelja koji je imao takav dogovor jeste Frenk Darabont. Kingu se svidela adaptacija novele „Žena u sobi“ tako da je ostao u dobrim odnosima sa Darabontom. Deset godina kasnije za svoj prvi veliki filmski debi je dobio puna prava na novelu Rita Hejvort i bekstvo iz Šošenka.

Foto: IMDB Foto: FOX ICB

Film o bankaru koji je pogrešno osuđen na doživotnu robiju za ubistvo svoje žene i njenog ljubavnika, je dobila čak sedam nominacija Oskara, hvalospeve kritičara i kultni status među publikom, ne samo kao najbolja adaptacija neke Kingove priče, već i kao i jedan od najboljih filmova.

26 26

KERI CARRIE, 1976 Režija: Brajan de Palma Uloge: Sisi Spejsek, Pajper Lori Prva adaptacija Kingove knjige (i to njegove prve knjige) jeste Keri Brajana de Palme. Film se smatra za prekretnicu u žanru horor filma kao i jednu od najboljih adaptacija nekog Kingovog dela. Film prati stidljivu i otuđenu tinejdžerku koja trpi vršnjačko nasilje u svojoj školi, kao i porodično nasilje od strane religiozne majke, sve dok ne sazna da poseduje telekinetičke moći.

Foto: IMDB

Sisi Spejsek i Pajper Lori su odlično odglumile da su na kraju obe dobile nominacije za Oskara a film je lansirao karijere tada nepoznatih mladih glumaca među kojima je bio i Džon Travolta. Par godina kasnije je rađen nastavak ovog filma, kao i televizijski i filmski rimejk, ali nijedna od tih adaptacija ne može da se poredi sa ovom.

28 28

ZELENA MILJA THE GREEN MILE, 1999 Režija: Frenk Darabont Uloge: Tom Henks, Majkl Klark Dankan, Dejvid Mors, Boni Hant, Džejms Kromvel Nakon uspešnog debija, Darabont je rešio da ostane uz Kinga pa je za svoj sledeći film uzeo da radi adaptaciju knjige Zelena Milja. Još jedna zatvorska priča, ali za razliku od prošlog filma, ovaj film sadrži elemente natprirodnog (odnosno više mističnog) po čemu je King poznat.

Foto: IMDB Foto: FOX ICB

Film je jedan od dobrih primera za odličan kasting. Glavna uloga čuvara zatvora je pripala Tomu Henksu, koji je čak bio Kingov prvi izbor za tu ulogu, dok je pravo otkriće u filmu bio pokojni Majkl Klark Dankan u ulozi nežnog diva sa natprirodnim moćima.

30 30

OSTANI UZ MENE STAND BY ME, 1986 Režija: Rob Rajner Uloge: Vil Viton, River Finiks, Kori Feldman, Džeri O’Konel, Kifer Saterlend Film Roba Rajnera Ostani uz mene, rađen po noveli Telo, prati četiri dečaka koji su rešili da odu na izlet kada je jedan od njih saznao da se u šumi nalazi telo mladog dečaka koji je nestao iz grada. Na putu nailaze na mnogobrojne prepreke i opasnosti, što ih natera da posmatraju život drugim očima.

Foto: IMDB Foto: FOX ICB

Ovo je prvi film rađen po nekoj Kingovoj priči koja nije u žanru horora a što se vernosti ove adaptacije tiče, mogu samo reći da je King bio impersioniran ovim filmom i da je izjavio da je ovo prva uspešna adaptacija nekog njegovog dela.

32 32

34 34

NOVOSTI IZ SVETA FILMA, TV SERIJA, STRIPA, MUZIKE, VIDEO IGARA I JOŠ PONEČEG...