Serije+ broj 55 by All About Digital

ISSN 2217-7345

NOVEMBAR 2017

Sve o novoj seriji koju ekskluzivno pratimo na FOX kanalu

+ KAKO OBUĆI ZOMBIJE • DINASTIJA U DOBA INTERNETA • STAR TREK: DISCOVERY 1

Fotografija na naslovnoj strani: FOX ICB SERIJE+ MAGAZIN Izlazi mesečno Broj 55, novembar 2017.

Izdavač All About Digital Tåsingegade 51 2100 København Ø Denmark

Glavni i odgovorni urednik MARIN MILOSAVLJEVIĆ

Kontakt Telefon: +45 60 544 303 Mejl: urednik@serijeplus.com Sajt: www.serijeplus.com Digitalna distribucija Issuu.com Novinarnica.net Webtrafika.com

Art direktor GORDANA BAKIĆ Tema broja MILJAN TANIĆ Izvršni urednik MILJAN TANIĆ Autori u ovom broju MILJAN TANIĆ MIHAIL RODMANOV MARIN MILOSAVLJEVIĆ PAVLE PETROVIĆ MILOŠ PETRIK I GORAN SKROBONJA Marketing GOODTIMES D.O.O. Web & Digital Development MIHAILO MILOSAVLJEVIĆ

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 79 SERIJE + / glavni i odgovorni urednik Marin Milosavljević. - God. 1, br. 1 (nov. 2011) Beograd (Kralja Uroša Prvog 8/25) : Goodtimes, 2011- (Beograd: Politika). - 28 cm Mesečno ISSN 2217-7345 = Serije + COBISS.SR-ID 187516940

Redakcija nije odgovorna za sadržinu oglasnih rešenja klijenata i partnera.

#EditorsWord JESEN U DALEKIM GALAKSIJAMA Čini mi se da je ova jesen nekako uopšte – ne samo u TV-svetu, nego i u bioskopu, u znaku svemira i komedije. Od sjajnog trećeg Tora do serije s naše naslovne strane, Orvil, do dugoočekivane nove serije iz porodice Zvezdanih Staza. Sve tri pomenute pojave smo podrobno obradili u ovom broju, ali smo nekako odlučili da najveću pažnju posvetimo baš Orvilu – koji, usput budi rečeno, možete gledati i kod nas samo s malim kašnjenjem u odnosu na američku publiku, a sve zahvaljujući našem lokalnom FOX kanalu – pre svega jer nas je najpozitivnije iznenadila serija, a i zatekla na potpuno neočekivan način. Da vam ne prepričavam sada tekst, serija nije ono što biste očekivali kada čujete „Set Mekfarlan“. Budite spremni da se pozitivno iznenadite. Naravno, mi ne bismo bili mi da se ne pozabavimo i novom Dinastijom, Dinastijom u doba interneta, a onda posebno i pitanjem ko bi mogla da bude nova Aleksis, ako je ikome uopšte moguće da popuni cipele legendarne Džoan Kolins. Posebno smo ponosni na ekskluzivni intervju s Ilejn Montalvo, kostimografkinjom u seriji Okružen mrtvima. Bilo nam je izuzetno zadovoljstvo razgovarati s njom, a i verujte mi na reč kad vam kažem da ćete iz ovog kratkog intervjua već saznati mnogo toga o čemu nikada niste razmišljali i što većina nas gledalaca uzima zdravo za gotovo, ne shvatajući da iza takvih detalja kao što je odeća na ekranu stoji čitav tim ljudi koji ih pažljivo priprema. To svakako nije sve što smo vam spremili, ali moj posao je da vam pravim zazubice, ne baš da prepričam kompletan sadržaj (koji ionako sledi kada prelistate stranicu) – tako da ću vas prepustiti uživanju, a mi se vidimo u sledećem broju. Miljan Tanić Izvršni urednik

1 topic, 2 stories…

FOTO: BBC

DRUGA SEZONA NOĆNOG MENADŽERA? Noćni Menadžer je bio jedan od najvećih serijskih hitova prošle godine, i fanovi očajnički žele da se serija vrati drugom sezonom. Iako je priča u prvoj sezoni zaokružena i iako bi druga sezona bila veliki izazov, izgleda da ćemo je ipak dobiti. Snimanje treba uskoro da počne, mada nisu objavljeni zvanični planovi kada tačno. Jedna od zvezda serije, Tom Hidlston je isprva bio oprezan, izjavivši kako je odluka u krajnjem slučaju u rukama pisca Džona Le Karea, koji treba da odobri proširenje sveta koji je stvorio svojim romanom, potvrđeno je da svi glavni glumci – Hidlston, Olivija Kolmen i Hju Lori žele da se vrate. Nama ostaje da repriziramo prvu sezonu i čekamo otprilike poslednje mesece 2018. i novu sezonu.

HJU LORI

FOTO: FOX ICB

DRUGA SEZONA SERIJE ČENS JE STIGLA!

Prva sezona serije Čens u kojoj glavnu ulogu glumi Hju Lori bila je koncentrisana na doktorove pokušaje da razume sopstvene opasne strasti. Živeo je na ivici ne izučavajući samo svoje pacijente, nego i sopstvene reakcije na njihove muke. Druga sezona će imati deset epizoda i mnogo akcije, kao i novog negativca kojeg igra Pol Šnajder. Prema zvaničnom sinopsisu, Čens u drugoj sezoni pomaže detektivu Hajnsu u poteri za serijskim ubicom, pri čemu upada u zamku crnobelog pogleda na sopstveni život. Kada se zidovi sistema sruše na njega, Čens mora da se zapita – da li je nasilje zaista rešenje?

NE PROPUSTITE!

Druga sezona serije Čens, subotom u 19h, samo na lokalnom FOX kanalu!

FOTO: FOX ICB

#HOT START

BITI KRITIČKI NASTROJEN PREMA SOPSTVENOM RADU JE DOBRO I TO TE INSPIRIŠE DA POSTANEŠ BOLJI

Ekskluzivni intervju s Ilejn Montalvo, dizajnerkom kostima u seriji Okružen mrtvima

KAKO OBUĆI ZOMBIJE? Kada sednemo u bioskop ili ispred televizora da gledamo bilo koji igrani program – film, seriju, bilo šta, većina nas gledalaca ne razmišlja mnogo kako je nešto snimljeno. Zapravo, i mnogi od nas koji se na ovaj ili onaj način bavimo filmovima i serijama ne razmišljamo mnogo dalje od studio-scenarista-režiser-producenti-glumci. Međutim, sve što vidimo na ekranu – i to bukvalno sve – neko je morao da osmisli i pripremi. Tako recimo hrana koju lik jede – to je neko osmislio i pripremio. Ili snovi koje sanja i stvari koje zamišlja, a koje mi vidimo – ni to nije palo s neba na ekran, to je moralo zapravo takođe da se snimi. Jedna od stvari o kojima definitivno samo periferno mislimo – ako uopšte mislimo – jeste odeća likova. Kad razmislim trezveno, mislim da bukvalno svako od nas zamišlja da je glumac došao u toj odeći na snimanje pa eto, snimaju tako. Nismo svesni koliko je truda uloženo i koliko ljudi je radilo na tome šta će glumac pred kamerom da nosi i koliko ljudi je radilo na tome da se to skroji, sašije, kupi... Stoga smo, zahvaljujući našim fenomenalnim prijateljima iz FOX televizije, rešili da se u ovom broju malo pozabavimo pitanjem kostimografije u serijama i dobili priliku da ekskluzivno za naš časopis govori Ilejn Montalvo, kostimografkinja serije Okružen mrtvima. Q: KOJE SU RAZLIKE IZMEĐU RADA NA OKRUŽEN MRTVIMA I NEKIM DRUGIM SERIJAMA NA KOJIMA STE RADILI? A: Ovde imamo veoma mnogo likova – zombije posmatram takođe kao zasebne likove, ne kao neku bezličnu masu, jer su i oni nekada bili „obični ljudi“, te se trudim da se to vidi i po kostimima, da oni odišu nekim tragovima ličnosti. Moram i da naglasim da mi ne odemo u prodavnicu, kupimo odeću i obučemo glumce. Često moramo da tu odeću peremo i peremo da bi izgledala iznošeno. Naravno, moramo da pripremamo i duplikate i još više primeraka, jer se nekad snima više dana, glumac mora da obuče sveže dok se druga odeća pere, ili imamo kaskadere, ili neko prospe nešto po odeći...

Q: KOLIKI JE VAŠ TIM I KOLIKO VREMENA UNAPRED ZNATE ŠTA JE POTREBNO ZA NEKU EPIZODU? A: U mom timu radi deset do dvanaest ljudi i ne, ne dobijem unapred informacije za celu sezonu, nego u suštini moram da radim od nedelje do nedelje. Ali, dok se radi na jednoj epizodi, već mora da se priprema i sledeća, jer dok se epizoda snima već izlazi scenario za sledeću. Za neke nove zajednice koje se vremenom pojave u seriji, poput Scavengers ili Oceanside, uopšte ne dobijem jasne instrukcije u scenariju, nego imam slobodu i onda se konsultujem s glavnim producentom koji dosta pomaže. Q: DA LI IKAD GLEDATE NEKU EPIZODU NA TELEVIZIJI I MISLITE „OVO SAM MOGLA DA URADIM DRUGAČIJE, BOLJE“? A: S jedne strane je dobro biti kritički nastrojen, ali čovek mora biti disciplinovan i gledati napred – da, da sam imala više vremena, mogla sam da tražim duže neku bolju jaknu ili tako nešto, ali to je jednostavno način na koji TV funkcioniše. No, biti kritički nastrojen prema sopstvenom radu je dobro i to te inspiriše da postaneš bolji. Q: KOJA JE RAZLIKA RADA IZMEĐU TV-SERIJE I RASPOREDA „OD NEDELJE DO NEDELJE“ I RADA NA FILMU? A: Pa lepo je raditi i na filmu, imaš mnogo više vremena, imaš jedan scenario i dok je situacija takva da uvek izlaze nove verzije istog, ti možeš da se koncentrišeš na kostim, jer iako se menjaju scene i dešavanja, takoreći nikad se ne menja ono što će lik da nosi. Na televiziji imaš manje vremena i moraš biti više disciplinovan, tako da i jedno i drugo imaju svoje mane i prednosti.

ZOMBIJE POSMATRAM TAKOĐE KAO ZASEBNE LIKOVE, NE KAO NEKU BEZLIČNU MASU

A: Posebno u svetu SF-serija postoje mnogi izazovi da napraviš kostime koji su skroz novi i odražavaju neko vreme koje se još nije desilo, a da pritom stvarno budu praktični i nešto što bi ljudi nosili. Naša serija je mešavina raznih žanrova, tako da tu zaista imam veliki prostor za maštu i igranje, ali ako bih baš morala da odaberem nešto, bila bi to franšiza Zvezdane staze – to je nešto na čemu bih volela da radim u nekoj budućnosti. Razgovarao: Miljan Tanić

10 10

FOTO: FOX ICB

Q: DA LI POSTOJI NEKA TV-SERIJA, NEKA AKTUELNA ILI NEKA IZ PROŠLOSTI, A DA BISTE POŽELELI DA STE IMALI MOGUĆNOST DA RADITE NA NJOJ?

#HOT START

autor: Marin Milosavljević

6 VRUĆIH PREDLOGA ZA NOVU ALEKSIS Nova Dinastija je sjajna – glamurozna, preterana, uvijena u šest slojeva drame, a zatim uvaljana u štras, pa zakačena za drečavo ružičasti padobran i izbačena iz aviona. Bukvalno. Kristl je sada latino opasnica Kristal, Blejk je Donald Tramp u pokušaju, Felon se valja sa porodičnim vozačem po kožnim sedištima limunzine, a Semi Džo je muškarac, i to gej muškarac – a sve je to tek početak priče.. Naše detaljno i veoma subjektivno mišljenje na temu rimejka najpopularnije sapunice ikada, pročitajte u rubrici #RateThis, a ovde se bavimo slatkim pogađanjem: ko će biti nova Aleksis Karington?

12 12

1. PREDLOG:

HEDER LOKLIR Ne postoji adekvatniji kasting. Jednostavno, ne postoji.

2. PREDLOG:

ELIZABET HARLI

Dobro, ovo se nikada neće desiti jer Harlijeva već tumači jednu opaku žensku u seriji Royals, ali niko nije rekao da ova lista mora da bude realna, zar ne?.

3. PREDLOG:

MEDELIN STOU

Osveta se služi hladna. Nakon što je četiri sezone zagorčavala život Emili Torn, imamo novu, sjajnu ulogu za Viktoriju Grejson!

4. PREDLOG:

MELINDA KLARK Ako postoji osoba koja je plaćena da bude kučka na malom ekranu, onda je to gospođa Klark.

14 14

5. PREDLOG:

TERI HAČER

Bivša očajna domaćica ima taman dovoljno iskustva i adekvatan stav da zagorča život Kristal Karington.

6. PREDLOG:

SARA MIÅ EL GELER Bafi, ubica mira u rezidenciji Karington? O, da!

#CoverStory

FOTO: ICB FOX

autor: Miljan TaniÄ&#x2021;

16 16

FOTO: ICB FOX

FOX IMA VIÅ E SLUHA OD KRITIKE PA JE NEDAVNO OBJAVLJENO DA JE SERIJA OBNOVLJENA I ZA NAREDNU TV-SEZONU

18 18

Set Mekfarlan je poznat kao jedan od „najtraženijih“ komičara današnjice. No, dok su projekti kod kojih on stoji negde iza kamere (Family Guy, American Dad, Ted, a ne zaboravimo i da je jedan od mozgova iza rimejka doku-serije Kosmos) obično vrlo zdušno prihvaćeni i od strane publike i kritičara, filmovi u kojima on stane i ispred kamere ne prolaze tako dobro. Slično se desilo i sa serijom Orvil pre no što je uopšte ugledala svetlost dana – „Jao, još jedna parodija Zvezdanih Staza!“, „Pa već smo imali Galaxy Quest“ i slični komentari... Kada je serija napokon izašla, kritika joj većinski i dalje nije bila naklonjena. Postoje doduše pojedini portali koji – poput nas, ako smem da dodam – ne gledaju da po svaku cenu budu deo mase, i koji su seriji pristupili bez predrasuda o Mekfarlanu, te su je videli istim očima kao mi – videli su da je pravi pravcati biser u današnjem moru svega i svačega na televiziji. Srećom, FOX ima više sluha od kritike pa je nedavno objavljeno da je serija obnovljena i za narednu TV-sezonu. A šta je, zapravo, Orvil? Ako do sada niste čuli ništa o ovoj seriji, iz do sada napisanog vam može biti manje više jasno da je naučnofantastična serija (neki kažu komedija, mada ima mnogo manje komedije no što bi se očekivalo od Mekfarlana), koja se odigrava u svemiru, na svemirskom brodu... Set Mekfarlan je Kapetan Ed Merser koji posle burnog razvoda i dvanaest meseci pravljenja svakojakih problema u floti Planetarne Unije dobija sopstveni brod – Orvil, ali s jednom malom začkoljicom: prvi oficir mu je bivša žena, Keli Grejson (Edrijan Paliki). Pored njih dvoje, glavnu posadu broda čine razni ljudski i vanzemaljski likovi koji svi manje više predstavljaju određene parodije na likove iz ranijih serija u franšizi Zvezdane Staze – ostavićemo vama da ih prepoznate sami. I problemi s kojima se Orvil susreće su vrlo slični onima u Zvezdanim Stazama – otkrivanje novih civilizacija i načini ophođenja s njima, krizne situacije svakog tipa, i naravno, jedna od najvećih karakteristika pomenute franšize – društveno-politički komentar kroz metafore u dalekoj budućnosti. Ili čak i bez metafora, ali s olakšicom da se datim problemom lakše bavimo jer je u seriji smešten na vanzemaljsku planetu i u daleku budućnost. Sve to je protkano mekfarlenovskom komedijom i stalnim podsećanjem na to da je Keli bila neverna. Ma šta kritika rekla, čini se da je Mekfarlan ovog puta zaista pogodio pravu meru između humora i iskrenih, toplih priča.

A KAKO TO IZGLEDA U PRAKSI?

Sada ćemo se osvrnuti na prve tri epizode Orvila – no, ne brinite, nećemo vam saopštiti ovde nikakve detalje koji bi mogli da vam pokvare užitak prvog gledanja serije. Pričaćemo svakako o nekim detaljima radnje, ali ne na način koji je spojleričan. Prva epizoda, koju je režirao ni manje ni više nego Džon Favro (a kojeg znate recimo iz Prijatelja, ili kao Hepija, telohranitelja Tonija Starka u Marvelovom filmskom univerzumu, a koji je pak režirao i prvi MCU film – Iron Man, a i neverovatno uspešni rimejk Knjige o Džungli), predstavlja nam glavne likove, posadu i sam brod Orvil. Naravno, da ne bi bilo dosadno, ekipa ima i svoju prvu misiju. Ova epizoda naprosto odiše duhom najpopularnije serije u franšizi Zvezdane Staze – The Next Generation – i verovatno je to upravo razlog zašto smo mi pripadnici srednje generacije gikova tako zdušno prihvatili Orvil. No, Orvil sasvim jasno ostaje svoj svet – i pored svih vizuelnih sličnosti i duha Zvezdanih Staza u fabuli, jer kad se sve sabere i oduzme, to je ipak serija iza koje stoji Set Mekfarlan, i to je jasno po njegovom specifičnom humoru, čak i da se on ne pojavi kao glavni lik.

FOTO: ICB FOX

U drugoj epizodi Merser i Grejsonova bivaju oteti od napredne vanzemaljske rase koja ih drži izložene u svom zoološkom vrtu nižih rasa. Istovremeno, veoma mlada Alara (Helston Sejdž), glavni oficir za bezbednost na Orvilu, mora da preuzme komandu nad brodom. U ova dva paralalna toka priče se obrađuju takođe „večite teme“ odnosa razvijenijih civilizacija prema manje razvijenim, kao i tema zrelosti, odrastanja, samopouzdanja, odgovornosti, autoriteta i samopoštovanja. Sve to, naravno, začinjeno sočnim humorom.

20 20

Treća epizoda (koju je režirao veteran Zvezdanih Staza i raznih drugih kultnih projekata Brenon Braga) je bukvalno komentar na jedno od najaktuelnijih pitanja današnjice – polnost, rodovi, rodni identitet. U vanzemaljskoj rasi sastavljenoj isključivo od muškaraca rođena je devojčica. Konflikt nastaje kada se jedan od roditelja suprotstavlja rutinskoj proceduri promene pola deteta, što dovodi čak i do suđenja (opet nešto inače tipično za Zvezdane Staze) na kojem se mogu čuti zanimljivi stavovi i za i protiv, a kroz koje možemo sagledati ne samo pitanje rodnog identiteta, nego i sopstvenu spremnost da prihvatimo kulturološke drugačijosti drugih civilizacija na koje one imaju pravo bez našeg negativnog vrednovanja datih kulturoloških okvira. Dakle, kao što vidite, za jednu seriju iza koje stoji Set Mekfarlan i od koje bi se očekivao „nezreli“, „klinački“ humor, Orvil zapravo predstavlja seriju koja na svojstven način obrađuje vrlo ozbiljne teme. Jedini „greh“ joj pritom dođe što nas veoma podseća na The Next Generation serijal u okviru Zvezdanih Staza.

FOTO: ICB FOX

Inače, u petoj epizodi se kao specijalni gost pojavljuje Šarliz Teron, a epizodu je režirao Džonatan Frejks, poznat upravo po ulozi prvog oficira Vilijema Rajkera u The Next Generation.

22 22

Jednu od epizoda režirao je i Taker Gejts, koji je stajao iza kamere u mnogim epizodama serija poput Dosije X, CSI, Angel, Alias, LOST, Homeland, Bates Motel, House of Cards itd.

FOTO: ICB FOX

NE PROPUSTITE!

24 24

Serija Orvil, sredom u 22h, ekskluzivno na lokalnom FOX kanalu!

A ZAŠTO NAM JE SVE OVO NEKAKO POZNATO? Kao što smo već više puta napomenuli, Orvil deluje kao direktan omaž The Next Generation seriji unutar franšize Zvezdane Staze. Od izgleda komandnog mosta, preko uniformi, boja, tehničkih karakteristika broda (iako su svi nazivi za sve izmenjeni, pa tako nemamo vorp pogon, nego kvantni pogon i slično), sve deluje kao da je ovo neki direktan nastavak TNG. I dok mnogi seriji upravo to zameraju, mnogima od nas se baš to dopada, pogotovo ako uzmemo u obzir da je istovremeno s Orvilom krenula nova serija Zvezdane Staze: Diskaveri, koja nam je, naročito u prvim epizodama, ostavila malo gorak ukus ustima jer nije nimalo nalik na prethodne serije iz franšize, nego je tipični izdanak današnje televizije – spram uobičajenih epizoda u kojima se možda proteže ponešto od generalne priče, ali su one ipak uglavnom „svaka za sebe“, Diskaveri se, zajedno s ogromnom većinom današnjih serija koncentriše na glavnu priču i pokušava da nam drži pažnju na taj način, te ne možemo takoreći ni da posmatramo pojedinačne epizode kao male celine za sebe.

FOTO: ICB FOX

26 26

NAJVAŽNIJI ASPEKAT OMAŽA ZVEZDANIM STAZAMA JESTE OPTIMIZAM.

Orvil je u tom smislu melem na rane Trekija koji samo žele nešto što će emulirati osećanja koja im je izazivao TNG. Orvil ne samo hrabro, već i veoma uspešno, pribegava „tradicionalnoj“ formuli pripovedanja, te epizode možete gledati kao male nedeljne igrokaze koji imaju određene zajedničke imenitelje, ali ih možete povremeno i posećivati ponovo i gledati po slobodnom nahođenju.

I za kraj, najvažniji aspekat omaža Zvezdanim Stazama (a koji opet drugde nedostaje) jeste optimizam. Vedrina, optimizam, to su oduvek bile glavne karakteristike serija u Zvezdanim Stazama – i pored svih sukoba, problema, ratova, preovladavao je optimizam da će čovečanstvo nadići sebičnost, ratove oko parčića zemlje i borbe za moć, da će ljudi živeti u harmoniji jedni s drugima i da će im glavni cilj u životu biti da postanu još bolji ljudi. Kako god da se uzme – i ma koliko neki možda kritikovali tako nešto kao detinjasto sanjarenje i preferirali današnji distopijski pristup svemu što ima veze s vizijama budućnosti – Orvil je i u tom smislu svakako jedno dobrodošlo osveženje koje nam je sasvim očigledno godinama nedostajalo.

FOTO: ICB FOX

Da Mekfarlan ovakvim omažom nije prekršio neke kodekse dokazuje ne samo činjenica što svi znamo koliki je on SF gik, nego i to što na Orvilu rade ljudi poput Brenona Brage i Džonatana Frejksa. Time serija zapravo dobija pečat kvaliteta kakvom se neke druge serije mogu samo uzalud nadati.

#BigOnes

FOTO: Image.net

autor: Mihail Rodmanov

30 30

Generalni konsenzus o Marvelovom Filmskom Univerzumu je oduvek bio da su filmovi o Toru, Odinu, Lokiju i uopšte Asgardu najslabija karika velike franšize. Da ne umeju da balansiraju šekspirovsku dramu kojoj streme i „stripičnost“ filma koju publika želi. No, kada je novozelandski režiser Taika Vaititi dobio uzde u svoje ruke, sve se preokrenulo.

FOTO: Image.net

Mnogi koji su gledali Tor: Ragnarok, na pitanje da opišu film, nikada vam ne bi rekli da je priča ozbiljna i dramatična – pričali bi vam kako je to neverovatno zabavna komedija, ali u suštini „luda papazjanija“ i nipošto film ne bi opisali kao ozbiljan.

32 32

I naravno, s jedne tačke gledišta bili bi potpuno u pravu – film odiše komedijom kakvom se prethodna dva filma ni izbliza nisu krasila, a koja je pak zaštitni znak Taike Vaititija. Ako znamo kako se „korporativni“ filmovi danas prave, zapravo je veliko čudo da se Marvel usudio da njemu u tolikoj meri prepusti kreativne odluke te vrste. Ali to je valjda i najbitnije kod stripskog blokbastera – da bude zabavan. Da na zabavan način obradi i neke ozbiljne i strašne teme. Mnogi koji kritikuju humor u superherojskim filmovima očigledno nikad nisu čitali nijedan stripski predložak

istih – upravo Marvelovi stripovi obiluju „ludačkim“ humorom usred neverovatno dramatičnih događaja. Stoga mirne glave možemo reći da je Taika Vaititi pogodio metu u sam centar. Svakako je tako nečemu doprineo i humoristički dar Krisa Hemsvorta, koji je bio jedna od svetlih tačaka reboot izdanja Isterivača Duhova, između ostalog. Predivno je videti i Entonija Hopkinsa koji glumi Lokija koji se pretvorio u Odina. Tom Hidlston se u celu priču kao Loki i dalje uklapa savršeno, Karl Urban s ono malo vremena koje ima u filmu čini čuda, ali je prava komedijaška zvezda filma zapravo CGI-lik Korg kojem glas pozajmljuje ni manje ni više no sam Taika Vaititi. Sam kontrast kamenog grmalja i sićušnog glasa s novozelandskim akcentom je u suštini dovoljan da vrištite od smeha.

ZVEZDA „OZBILJNE“ PRIČE U FILMU JE PRELEPA I PREZGODNA KEJT BLANČET KAO HELA

FOTO: Image.net

FILM ODIŠE KOMEDIJOM KOJA JE ZAŠTITNI ZNAK TAIKE VAITITIJA

34 34

Posebno divno je videti razvoj Hulka u malo svesnije i inteligentnije biće (mada ne očekujte da je pametan kao Brus Baner), a i razvoj Brusa Banera u malo opušteniju varijantu sebe. Zapravo, ponovo mirne glave možemo reći da je ovo najbolja verzija Hulka koju smo videli na velikom platnu. O hemiji između Tora i njega, odnosno glumaca Hemsvorta i Rafala da ne govorim. Džef Goldblum koji manje-više glumi samog sebe je takođe neverovatan, a Tesu Tompson, koja u ovom filmu glumi razočaranu Valkiru koja ponovo nalazi svoj put svakako želimo da vidimo kao ženskog Tora, ako do toga u filmovima ikad dođe. Paralelno s tim, zvezda „ozbiljne“ priče u filmu je prelepa i prezgodna Kejt Blančet kao Hela (želim da uvek nosi crnu kosu!), boginja smrti. Iako Marvel uvek muče „slabi“ i „bledi“ negativci, sama harizma kojom Kejt u svakoj sceni odiše je dovoljna da izdigne i sam lik među najbolje negativce u Marvelovim filmovima. Takođe je i kameo nastup Doktora Strejndža (koji je očigledno razvio svoje moći od momenta kada smo se s njim oprostili u sopstvenom mu filmu) odlično urađen i ne deluje usiljeno kao što to ume da bude nekada. Za kraj, pored ocene da je ovo jedan od tri najbolja filma u MCU do sad, podsetio bih samo svakog ko misli da ovo nije ozbiljan film, tj. ozbiljna priča, na činjenice da je Asgard uništen, da su Tor i njegovi podanici izbeglice, da ne govorimo o tome kroz šta je sam Tor prošao, a i Odin je mrtav. A i imamo onu veliku strašnu pretnju na koju naiđu u sceni za vreme odjavne špice. Ako sve to zajedno nije ozbiljno, ja stvarno ne znam šta jeste.

#BigOnes autor: Miljan Tanić

FOTO: Netflix

DZERALDO 36 36

Savršena adaptacija

OVA IGRA

a „nefilmljivog“ romana 37

FOTO: Netflix

38 38

KAKO NAPRAVITI FILM O Å½ENI KOJA JE SAMA SAMCATA, VEZANA ZA KREVET

vo je definitivno godina Stivena Kinga. Kao što smo već u prethodnim brojevima pisali, ove godine smo dobili više adaptacija dela Stivena Kinga nego ikad do sad – kako na planu TV-serija, tako i u domenu filmova. Pored sjajnog filma 1922, koji je producirao Netflix, na istom gigantu za striming dobili smo nešto malo ranije i Džeraldovu Igru, film po romanu koji se smatrao „nefilmljivim“, a koji je pak prevazišao sva očekivanja i kritičara i fanova. Džerald i Džesi (Brus Grinvud i Karla Guđino) su muž i žena čiji seksualni život posustaje, te rešavaju da odu u svoju vikendicu i da isti malo „začine“. Džerald veže svoju suprugu lisicama za krevet, uzima vijagru... i umre od srčanog udara u toku seksa. Ono što sledi posle toga je upravo ono što se smatralo neprenosivim na film. Kako napraviti film o ženi koja je sama samcata, vezana za krevet, kojoj kroz glavu prolazi milion stvari, koja ne može da se oslobodi, a dok sve vreme pored kreveta leži leš njenog sveže preminulog muža? Džef Hauard i Majk Flanagan (koji je i režirao film) našli su način da nam prikažu psihičko rastrojstvo i unutrašnji život Džesi dok ona na sve načine pokušava da se oslobodi lisica. Što naravno traje i traje. Suočavanje sa sopstvenim životom (koje neminovno dolazi kada se nađemo u tako nekoj „bezizlaznoj“ situaciji), sudar prošlosti i sadašnjosti, samospoznaja i kako da raskrstimo s nekim unutrašnjim konfliktima za koje nismo ni znali da postoje – sve to Flanagan maestralno rešava kroz flešbekove, projekcije psihe, ni jedan trenutak ne skrećući s glavnom problema: Džesi je vezana za krevet i umreće eventualno tu ako ne nađe način

da se oslobodi. Najbliže komšije udaljene su preko dva kilometra, a ionako nikog nigde nema, jer nije sezona odmora. Za film s ukupno pet glumaca, od kojih se „družimo“ u toku filma pretežno s jednim, eventualno dvoje od njih, Džeraldova igra je neverovatno uzbudljiv film. Ni u jednom trenutku ne poželite da preskočite nešto, nije vam dosadno i uspeva da izvuče čak i neke horor elemente na koje oni slabijeg srca moraju da pokriju oči rukama. Da li je ta nelagoda i strah koju osećamo zajedno s Džesi nešto što nam je urođeno, poput panike koja nam nadolazi kad ostanemo zaglavljeni u liftu, zatvoreni u podrumu ili najbanalnije – zaključani u kupatilu kada se pokvari brava – ne znam, ali znam da do kraja priče strepimo uz Džesi, posmatrajući njenu borbu sa svojim demonima i protiv lisica koje je drže vezanu za krevet. Naravno, ovo ne bi bio ni pravi film ni prava priča Stivena Kinga da pažljivi gledalac ne može da primeti tanano presecanje s jednom drugom pričom Stivena Kinga u kojoj pomračenje sunca igra određenu ulogu. Reći ću samo toliko a onima koji vole takve spojeve ostaviti da sami shvate o čemu je reč. I na posletku, ovaj film je sasvim solidan dokaz kako za dobru adaptaciju nečeg čak ovoliko „nemogućeg“ za prenos na ekran ne treba budžet od 150 miliona dolara, već samo dobra ideja i kreativnost koju mnogi koji adaptiraju Kingova dela (pa ponekad i King sam, kada on piše scenario po sopstvenom delu) baš i nemaju. P. S. Nemojte da gledate film kasno noću. I nemojte da ga gledate sami.

#RATEthis

FOTO: Netflix

autor: Pavle PetroviÄ&#x2021;

40 40

Svi smo mi odrasli uz Dinastiju. Dobro, ne baš svi. A i mi koji jesmo, nismo baš odrasli uz Dinastiju – više smo odrastali dok se ona emitovala, pa smo uhvatili tu i tamo koji kadar i osećamo se kao da smo gledali sve. Sećamo se dobre plavuše i zle crnke. Sećamo se glavnog čike. I sećamo se naramenica. Da, naramenice su baš bile u modi nekad. No, kako stvari stoje u novoj Dinastiji? Da, dobro ste pročitali – kanal CW je startovao potpuno novu seriju s istim imenom, ponekim istim likom, ponekim prekomponovanim likom, ali to je i dalje u suštini to – bezobrazno bogati Karingtonovi, Kolbijevi (koji su sad crnci, recimo, jer ipak, radnja je iz Denvera premeštena u Atlantu), tu su Blejk, Kristl (koja više nije plavuša, sad je mlada latino zavodnica mračne prošlosti), Falon, Semi Džo (koja sada više nije ženski lik, nego muški) i naravno Stiven, koji je i u ovoj inkarnaciji, naravno, gej – što je danas mnogo jednostavnije prikazati otvoreno na televiziji. Posle odgledanih pet epizoda, koliko je izašlo, mogu reći da je Falon u suštini glavni

42 42

lik. Prepametna ćerka Blejka Karingtona nije baš luda za novom maćehom, naročito pošto ova dobije od muža na poklon posao da upravlja firmom – nešto što je Falon godinama htela za sebe i trudno radila da to i ostvari. U ostale detalje radnje neću ni da ulazim, jer želim da vama prepustim užitak u zapletima koji su mestimično toliko sumanuti da im mogu pozavideti i meksičkovenecuelanske telenovele. No, to je oduvek bila odlika Dinastije. Velike naramenice, visoka moda, ekstravagantne figure i zaplet takav da se na kraju ne zna ko je kome ubio muža, a ko je kome zapravo napravio dete. O čuvenim svađama, verbalnim razmenama uvreda i tučama tako komplikovano insceniranim (naročito među ženskim likovima) da cela scenografija strada da ne govorim. E, sve to je opstalo i u novoj verziji serije. I samo je na skali ludosti od jedan do deset zapravo pojačano na jedanaest. Primera radi – dve žene se posvađaju na sahrani ljubavnika jedne od njih. Posle prepirke, uplakana „udovica“ izlazi iz kadra i pritom gurne onu drugu u sveže iskopan grob. Ja sam bukvalno plakao od smeha.

I to je ono što je zapravo najbolje u ovoj seriji – iako je drama odvrnuta na maksimum, serija samu sebe (i svoju prethodnicu) ne shvata baš ozbiljno, te sebi i dopušta takve ludosti koje će publika svakako da ceni. Što je takođe odlično je činjenica da se serija u Americi emituje na The CW, dok za ostatak sveta – uključujući i Srbiju, prava ima Netflix, te svake nedelje novu epizodu možemo gledati paralelno s Amerikom. Počev od treće epizode, serija ima i špicu koja je revamp originalne teme stare serije koju je komponovao Bil Konti. Glavne uloge tumače Elizabet Gils (Falon), Natali Keli (Kristl), Džejms Mekej (Stiven), Robert Kristofer Rajli (Majkl), Sem Adegoke (Džef Kolbi), Rafel de la Fuente (Semi Džo), Alan Dejl (Anders) i Grant Šou (Blejk). Ako se pitate – „a gde je Aleksis?“ – ona se za sada samo pominje. No, setite se, i u originalnoj seriji se nije pojavila na ekranu do prve epizode druge sezone. Nadajmo se da ovog puta nećemo morati toliko dugo da čekamo.

#RATEthis

FOTO: Netflix

autor: Miljan TaniÄ&#x2021;

44 44

GDE JE MNOGO BABICA…

osle više od deset godina, napokon smo dočekali još jednu Star Trek seriju, dočekasmo i jesenje finale iste... iako mi najiskrenije nije jasno šta će seriji snimanoj isključivo za striming uopšte jesenje finale i pauza. Striming ne zavisi od reklama, ne zavisi od pravila konvencionalne televizije... no, to je samo još jedan od indikatora činjenice da je Star Trek odavno jedna od najlošije tretiranih TV-franšiza.

FOTO: Netflix

Zahvaljujući dilu koji je CBS napravio s Netfliksom, ceo svet, pa i mi, istovremeno može da gleda novu Star Trek seriju. Da je problema bilo već u njenom začeću znamo svi koji smo iole pratili priču – od pravnih problema između CBS, Paramounta i drugih koji drže prava na ime Star Trek, preko smena u „upravljačkom timu“ serije, višestrukog pomeranja premijere... Ali eto, dočekasmo premijeru u septembru, a ona nije prošla sjajno.

46 46

U redu, navikli smo na to da Star Trek nikad, ali bukvalno nikad nema sjajnu prvu sezonu. Uvek je to kao vožnja po lošoj kaldrmi. No, nikad, ali bukvalno nikad nismo imali situaciju da naslovni brod, njegovog kapetana i posadu vidimo tek u trećoj epizodi serije. I sada, posle odgledanih devet epizoda, jasno je da su prvih sat i po serije (prva i druga epizoda) samo prolog za „pravu“ seriju, ali negativno raspoloženje nastalo takvom neobičnom odlukom i užasno lošim pristupom likovima i dalje ostavlja gorak ukus u ustima. Hajde što glavni lik po prvi put nije kapetan, nego prvi oficir, ali što je

ona – Majkl Burnam (Sonikva Martin Grin) – simpatična kao zadnji trap autobusa takođe ne pomaže mnogo svemu. Star Trek se uvek vrteo oko harizmatičnih likova, oko njihovih međusobnih odnosa i drugarstva i kolegijuma u svemiru, dok u prve dve epizode Diskaverija nemamo ama baš nijednog lika koji nam je simpatičan. Da ne govorim o činjenici da dođosmo do „jesenjeg finala“ i da u istom ima scena u kojima muzika i montaža sugerišu da se desilo nešto monumentalno, da su likovi prošli nešto veliko i da sad sledi neki trenutak velikih emocija, da nama gledaocima treba da je stalo, da osećamo nešto snažno... ja iskreno ne osećam. Devet epizoda serija svim silama, iz petnih žila svih silnih producenata i scenarista (kojih na špici ima navedenih više no glumaca) serija pokušava da nam dokaže da je u pitanju stvarno Star Trek. Pomenu tu i tamo nekog lika ili neki brod koji već znamo (khmEnterprisekhm), pokažu nam nekog lika kojeg već znamo, ali i dalje ničim ne bivaju Star Trek – nedostaju harizmatični likovi, nema nikakve valjane razrade likova kojom bi nam prirasli za srce, zbog izmeštene perspektive s kapetana na Majkla, koja sad već nije uopšte više oficir, a kamoli prvi, nemamo uopšte sliku neke šire ekipe, a i serija iz epizode u epizodu kao da menja paradigmu pa nam nije na momente uopšte jasno šta to gledamo. Činjenica da i obična publika može da primeti da posmatramo pokušaj da se spoje dve vizije priče – vizija prvobitnog glavnog producenta Brajana Fulera i

NIKADA MI NEĆE BITI JASNO ZAŠTO SE VEĆ DUŽE OD DECENIJU STAR TREK NE USUĐUJE DA IDE NAPRED

FOTO: Netflix

sadašnje ekipe – dovoljno govori o nespretnosti u vođenju franšize koju sam gore već pomenuo. Kao u filmu Suicide Squad – džaba sjajni pojedini momenti kada celokupno delo ima „šmek“ kentaura. Kao što kaže naslov – gde je previše babica...

48 48

pravde ne čine seriji nikakvu uslugu. Deluje mi kao da scenaristi zapravo nikada nisu gledali Star Trek, nego su samo preleteli preko neke wiki stranice. Star Trek je bio politički korektan dok politička korektnost nije postojala kao ideja, a kamoli kao pokret. Star Trek nema potrebu da se takmiči sa savremenim društvom u nečemu što Na stranu činjenica da je Fuler glavnom ženskom je maltene sam izmislio. liku dao muško ime, bez ikakvog posebnog razloga, eto samo zato što on voli ženama da Na posletku – nemojte misliti da ne vredi daje muška imena, na stranu što je Klingoncima gledati seriju uopšte. Vredi već zbog sjajnog promenjen lični opis (za šta još nismo dobili Džejsona Ajzaksa i njegovog Kapetana Lorke. objašnjenje u seriji), na stranu tehnologija koja Ako zanemarimo da serija pokušava da bude Star u vremenskom okviru u kojem se serija odigrava Trek, ovo jeste u suštini zanimljiv SF u maniru nije mogla da postoji, kao nekome ko odavno serije Battlestar Galactica (proistekle iz pera prati franšizu, nikada mi neće biti jasno zašto jedne od legendi Star Treka, Rona Mura). se već duže od deceniju Star Trek ne usuđuje da ide napred, da vidimo šta se dešava posle filma No, ako tražite onaj tipični optimizam i dobro Nemesis, no se vrtimo u prikvelima, paralelnim raspoloženje kakvo u podtekstu uvek nose Star univerzumima i sličnim –ima. Pogotovo što Trek serije, ili ako mislite da ćete nekad moći, kao producenti ne umeju da se suzdrže u korišćenju sa starim serijama, uzeti i nasumično gledati neku savremenih tehnologija koje bi više pristajale epizodu van konteksta – bar iz prve sezone, ne nekoj daljoj budućnosti priče nego vremenu znamo kako će izgledati dalji tok serije koja je već dobila odobrenje za drugu sezonu – to, nažalost, deset godina pre originalne serije iz šezdesetih. ovde nećete naći. A ni neki bukvalno nasilni momenti političke korektnosti i savremenog čitanja društvene

OVO JESTE U SUŠTINI ZANIMLJIV SF U WHILESERIJE CRITICS MANIRU BATTLESTAR WEREN’T SO NICE GALACTICA TO BATMAN V

SUPERMAN, ONE THING THEY LIKED WAS WONDER WOMAN 49

#RATEthis

FOTO: Netflix

autor: MiloĹĄ Petrik

50 50

ČUDNIJE STVARI 2: POVRATAK ČUDNOVATOSTI

Kraj oktobra doneo je, očekivano, širok raspon horora i hororastih sadržaja, pa tako i drugu sezonu velikog hita „Čudnije stvari“. Braća Dafer još jednom su pokazala šta znaju, i, makar to i ne bilo mnogo različito od onoga što smo već znali da znaju, fanovi prve sezone imaju sve razloge da ne budu razočarani.

FOTO: Netflix

Druga sezona nastavlja približno od mesta na kojem je prva stala - mali grad Hokins ostaje središte tajnog državnog projekta usmerenog na proučavanje paralelnog univerzuma, ali je umesto kompromitovanog doktora Brenera (Metju Modin) na njegovom čelu sada Sem Ovens (Pol Rajzer u ulozi upadljivo sličnoj onoj iz “Osmog putnika 2”).

52 52

Vinona Rajder reprizira ulogu Džojs Bajers, prenoseći i dalje majčinsku izgubljenost u situaciji manje nemogućoj nego u prethodnoj sezoni. Glumačka podela dopunjena je i parom tinejdžera doseljenika iz Kalifornije (Sejdi Sink kao Maks i Dejker Montgomeri kao Bili) koji remeti mikrodinamiku odnosa mlađe i starije omladine, ali nosi potencijal da naglavce izvrne ceo gradić. Tinejdžerski iritantna ali glumački u najmanju ruku Tome treba dodati i sjajnog Šona Astina u ulozi kompetentna banda tinejdžera nastavlja da liči na Boba Njubija, odraslog dobrodušnog štrebera i ekipu iz „Ostani uz mene“, i takođe nastavlja da romantičnog partnera Džojs. čuva strašnu tajnu gotovo lavkraftovske pretnje po gradić, državu, i univerzum, dok šerif Hoper Nego, ima li tu El? Ima je tu… i tamo. Jedna od (ponovo Dejvid Harbor) čuva nešto strašniju ali najjačih strana prve sezone nije mogla ostati zanimljiviju tajnu, o kojoj ovde ne bismo, da ne zanemarena u drugoj. Ali, umesto značajnijeg bismo pokvarili užitak osetljivijima. razvoja lika, dobili smo samo ekspliciranje njene

prošlosti, potpuno na liniji onoga što bi pažljiviji gledalac mogao da nasluti, nešto malo sasvim dobre dečje glume, i početak nečega što bi mogao da bude interesantan podzaplet, ali čije razrešenje do kraja sezone ne vidimo. Ali, o čemu se u drugoj sezoni zapravo radi? Reći da je pretnja po gradić ostala ista bilo bi istinito, ali ipak ne bi adekvatno opisivalo situaciju. Prva sezona je uspešno gradila tenziju ne otkrivajući lik čudovišta. Kome je demogorgon, pošto je jednom otkriven, ostao ubedljiv, taj će lako prihvatiti i nove-stare pretnje iz paralelnog univerzuma. One nošene misterijom paralelnog univerzuma druga sezona nastaviće da privlači ukoliko ih ne razočara opsežnim razotkrivanjem i objašnjavanjem.

Autori nastavljaju da s iskrenom ljubavlju i velikom veštinom prodaju prepakovane kingovske osamdesete, i sa te strane su u najmanju ruku dosledni i verni početku. Ipak, za razliku od prve sezone, koja je mogla biti posmatrana kao potpuno zaokružena narativna celina, kraj druge sezone ostavlja gledaoca pod jakim utiskom temeljnih priprema za treću. Daleko od toga da ostajemo nezainteresovani za razrešenje, ali manjinska struja fanova koji su želeli druge likove i drugu priču u istom stilu moraće da se strpi.

#BackAndForth autor: Goran Skrobonja

54 54

VALJA POMENUTI DA JE ODELJENJE ZA UBISTVA PRIVUKLO MNOGA POZNATA IMENA DA SE POJAVE U EPIZODNIM ULOGAMA

ODELJENJE ZA UBISTVA Najbolja TV serija koju Amerika nije gledala NEGDE KRAJEM 2000. GODINE, JEDNA ME JE PRIJATELJICA UPITALA KOJI MI SE LIK NAJVIŠE DOPADA U SERIJI ODELJENJE ZA UBISTVA (HOMICIDE: LIFE ON THE STREET), KOJA SE EMITOVALA NA JEDNOM TADA AKTUELNOM DOMAĆEM KANALU. „DŽULIJANA KOKS“, REKAO SAM KAO IZ PUŠKE, NA ŠTA JE DEVOJKA REZIGNIRANO UZDAHNULA I REKA: „EVO GA JOŠ JEDAN.“ Pamtim taj kratki razgovor iz više razloga. Jedan od njih je, naravno, upečatljiva uloga forenzičarke i glavne mrtvozornice doktorke Koks koju je tumačila Mišel Forbs – poručnica Ro iz Zvezdanih staza: Sledeće generacije, i kasnija učesnica mnogih uspešnih serija kao što su 24, Alias, Svemirska krstarica Galaktika (Battlestar Galactica), Izgubljeni (Lost), Prava krv (True Blood) i najskorije, The Killing. Drugi je opšta atmosfera serije Odeljenje za ubistva koja je sasvim jasno donela prekretnicu u žanru proceduralnih policijskih serija; i naravno, tu je plejada snažnih i uverljivih likova koji su najavili da budućnost dramskih TV serijala van svake sumnje leži u dobrom pisanju, s naglaskom na životnim, prepoznatljivim situacijama i realističnim karakterima.

američkog detektiva, koji je dotad obično bio prikazivan u medijima kao plemeniti lik koji duboko saoseća sa žrtvama zločina. Nasuprot tome, Sajmon je smatrao da detektivi nasilje smatraju normalnim sastojkom svog svakodnevnog rada. Knjigu o takvim, stvarnim detektivima, poslao je rođenom Baltimorcu Beriju Levinsonu, poznatom filmskom režiseru (Dobro jutro, Vijetname, Kišni čovek, Bagzi, Sfera) u nadi da će ovaj u njoj eventualno naći inspiraciju za film. Međutim, Levinson je smatrao da je taj materijal pogodniji za TV format, zato što bi se tako priče i likovi iz njega mogli razvijati u dužem periodu. Levinson je verovao da bi televizijska adaptacija donela svež i originalan pristup žanru policijske drame, zbog toga što je knjiga raskrinkala mnoge mitove u vezi s njim – Sajmon je u tekstu izneo na videlo činjenicu Zaista, Odeljenje za ubistva je serija koja je itekako da se policajci često međusobno ne slažu, kao i da zaslužila da bude upamćena – ako ništa drugo, se s vremena na vreme događa da zločinci izbegnu ono zato što je nekako uspela da dogura do sedam kaznu. sezona (od januara 1993. do maja 1999.) i sto dvadeset dve epizode (kao i jednog TV filma), iako Levinson je s knjigom otišao kod scenariste Pola joj je bukvalno neprestano pretilo otkazivanje. Atanasija (koji se kasnije proslavio kao jedan od tvoraca serije Haus (House)) i Odeljenje za ubistva Tvorac ove, a kasnije i HBO-ve mnogo hvaljene postalo je prvi Atanasijev televizijski poduhvat. serije The Wire, bio je Dejvid Sajmon, koji je napisao Prvobitno je naziv serije bio Odeljenje za ubistva: knjigu Homicide: A Year on the Killing Streets. Bila Godina na ulicama smrti, ali mreža NBC je je to dokumentarna, publicistička knjiga zasnovana smatrala da naziv treba promeniti, kako gledaoci na Sajmonovim iskustvima iz vremena kad je kao ne bi pomislili da će serija ići samo godinu dana, a reporter lista Baltimor san pratio rad baltimorske isto tako, konačna verzija podnaslova Život na ulici policije. Njega je posebno zanimala demistifikacija zvučao je afirmativnije od turobnih „ulica smrti“.

56 56

Cilj Odeljenja za ubistva bio je da pruži gledaocima pogled na stvarni život odreda gradskih detektiva. Za razliku od mnogih drugih TV serija i filmovima o policajcima, Odeljenje je odabralo turobni realizam u opisivanju tog glorifikovanog posla kao aktivnosti koja je repetitivna, duhovno iscrpljujuća i često preti duševnom zdravlju onoga ko se njom bavi, ali je svejedno društveno neophodna. Serija se po tome odmah razlikovala od drugih programa koji su se snimali i emitovali u to vreme. Recimo, snimana je gotovo uvek ručnim kamerama od 16 mm i isključivo u Baltimoru, koji je zahvaljujući tome i sam postao neka vrsta glavnog lika. Isto tako, dešavalo se da se u epizodama prepliću tri ili četiri priče istovremeno, uprkos zahtevima NBC-ja da se svaka od njih bavi samo jednim zločinom.

Levinsonovu režiju i scenario Toma Fontane), a jedna druga policijska serija – senzacionalniji Njujorški plavci (NYPD Blue) – postigla ogroman uspeh, NBC je pristao da Odeljenju pruži novu priliku, posle skraćene prve sezone od samo devet epizoda. Ni to nije pomoglo da serija prestane da kaska za sličnim serijama ABC-ja i CBS-a, ali kritike su neprestano bile odlične. Komentatori su naročito bili impresionirani brojnim snažnim, kompleksnim, dobro razvijenim i stereotipa lišenim afroameričkim likovima poput Pembltona, Luisa i Điardela. Zahvaljujući hvalama kritike, Odeljenje je zaredom dobilo tri nagrade TCA (Udruženja TV kritičara) za izvanredno dostignuće u žanru drame od 1996-98 i prvo je među dramskim serijama osvojilo tri prestižne Pibodijeve nagrade (1993, 1995. i 1997).

Međutim, iako je premijeru imala u idealnom terminu posle Superboula, gledanost je bila mizerna, tako da se istog trena pojavila pretnja otkazivanja. Međutim, pošto je Odeljenje osvojilo dva Emija (za

Međutim, čuveni Nilsenov rejting neprestano je lebdeo kao senka nad serijom koja je teško dolazila do šire publike, zato što je u terminu njenog prikazivanja, petkom uveče, malo ljudi ostajalo

„Mislim da je najveća laž u televizijskoj policijskoj seriji kad policajac stane iznad leša, pomeri čaršav i promrmlja: ’Dođavola’, pa tužno spusti pogled. Za stvarnog detektiva odeljenja za ubistva, to spada u redovan opis posla.“ Dejvid Sajmon

kod kuće da gleda televiziju. Čuveni TV vodič nazivao ju je „Najboljom serijom koju ne gledate“ i NBC se izuzetno trudio da je održi u životu. Konačno, ti napori su izgubili svaki smisao sa poslednjom sezonom, ali legat Odeljenja ostao je itekako prisutan i danas, ne samo kroz seriju The Wire, već i kroz učešće nekih njenih stalnih likova u drugim popularnim serijama kao što je, recimo, dugovečni Zakon i red (Law & Order). U prvoj sezoni Odeljenja za ubistva upoznajemo detektive Frenka Pembltona (Andre Brauer), Stena Bolandera (Ned Biti), Kej Hauard (Melisa Leo), Meldrika Luisa (Klark Džonson), Džona Manča (Ričard Belzer), Tima Bejlisa (Kajl Sekor), Boa Feltona (Danijel Boldvin) i Stiva Krosetija (Džon Polito), kao i komandanta, poručnika Ala Điardela (Jafet Koto). U drugoj sezoni odlazi prvi od stalnih likova (NBC je tražio da se nefotogenični Polito izbaci iz serije), tako da Stiv Kroseti nestaje, što se objašnjava u trećoj sezoni. Odeljenje se bavi Krosetijevom smrću, a grupi se pridružuje Izabela Hofman u ulozi poručnice Megan Rasert, komandanta druge smene Odeljenja za ubistva. U trećoj sezoni ona takođe napreduje do mesta kapetanice, a poslednji put se pojavljuju likovi Feltona i Bolandera. U četvrtoj sezoni su Felton i Bolander suspendovani i pojaviće se ponovo tek u TV filmu. U Odeljenje dolazi Majk Kelerman (Rid Dajamond). Izabela Hofman (degradirana u detektivku Meg Rasert) odlazi na kraju četvrte sezone, da bi se vratila u finalu pete, kad će se ona, Kej Hauard (Melisa Leo) i Dž. H. Brodi (Maks Perlih) pojaviti poslednji put. U šestoj sezoni više nema narednice Kej Hauard, a istovremeno će to biti poslednja sezona u kojoj će Brauer igrati detektiva Frenka Pembltona. Glumačkoj ekipi su se pridružili Džon Seda, Kali Torn i Piter Gereti kao detektivi Pol Falson, Laura Balard i Stjuart Garti. Konačno, u sedmoj sezoni, posle završetka šeste, Frenk Pemblton i Majk Kelerman više se ne pojavljuju u svakoj epizodi. Zato je tu Majkl Mišel kao detektiv Rene Šepard, a Đankarlo Espozito se pojavljuje jao Điardelov sin Majk, koji je dodeljen Odeljenju kao veza sa FBI-jem. Godine 2000, posle završetka serije, na NBC-u je prikazan TV film sa nazivom Homicide: The Movie. Nekadašnji poručnik odreda, Al Điardelo, kandidovao se za gradonačelnika, zalažući se za kontroverznu platformu legalizacije droge, i malo mu nedostaje da pobedi kad neko pokuša da ga ubije. To nagna kompletnu jedinicu da se okupi i pokuša da uhvati atentatora.

Valja pomenuti da je Odeljenje za ubistva privuklo mnoga poznata imena da se pojave u epizodnim ulogama – biće dovoljno da nabrojimo samo neke među njima: Stuv Bušemi, Brus Kembel, Vinsent d’Onofrio, Nil Patrik Haris, Džejms Erl Džons, Teri O’Kvin, Kejt Volš, Robin Vilijams, Ilajdža Vud. Isto tako, ne treba zaboraviti lik Lutera Mahonija, jednog od najzanimljivijih negativaca koji se pojavljuju u više epizoda Odeljenja – on se bavi drogama i raznim drugim zločinima, ali koristi druge da obavljaju za njega prljave poslove, majstorski manipulišući zakonom kako bi – u četvrtoj i petoj sezoni – izbegao da bude osuđen. Isprva je prikazan kao gotovo prijateljski nastrojeni rival, pri čemu se i Mahoni i policija zabavljaju njegovim nestašlucima. Međutim, policajci – a naročito Kelerman i Luis – postepeno gube živce s Mahonijem, sve dok ga Luis divljački ne premlati za vreme hapšenja, da bi ga Kelerman konačno ustrelio pod sumnjivim okolnostima. Naravno, pored toliko ubedljivih i svakome bliskih ljudskih sudbina koje upoznajemo u Odeljenju za ubistva, za mene je i dalje – toliko godina kasnije – najzanimljivija sudbina doktorke Koks, koja istovremeno predstavlja oličenje profesionalnog i moralnog integriteta, dok u slobodno vreme na sopstveno lično nezadovoljstvo reaguje prebrzom vožnjom, pićem i površnim vezama s kolegama iz policijske stanice. Siguran sam da svako ko je gledao ovu seriju ima svog miljenika, a činjenica da je Odeljenje za ubistva i danas aktuelno i prisutno u svesti pažljivih poklonika vrhunske TV zabave, više nego išta drugo govori o tome da je posredi serija izuzetnih dometa. A to što Amerikanci nisu pokazali dovoljno interesovanja za nju ne treba mnogo da nas zanima. Odeljenje za ubistva: Život na ulici i dalje je jedna od najboljih serija koje Srbija jeste gledala.

58 58

NEW ISSUE AVAILABLE NOW 60

READ ON: