У неком краљевству живела је девојка. Није то била девојка вила, ни принцеза, ни краљевна. Била је намргођена и стално љута, тако да јој нико није желео бити пријатељ или разговарати са њом.. Једном је отишла у шуму у шетњу и угледала правог бајковитог патуљка који је покушавао изаћи из грма чичка. “Девојко, помози ми да се извучем из овог грма!”, завапио је, али она се само насмијала и кренула даље. Патуљак се наљутио и повикао за њом: "Због твоје ружне нарави мој магични змај ће те сад однети далеко у дубину шуме!!! Моћи ћеш се вратити кући само кад ти три бића кажу хвала” Чим је то изговорео, змај сиђе с неба, зграби девојку, те се она у трену нађе у црној шуми! Девојка се осврнула око себе и видела колибу на пилећим ногама! “Има ли кога у колиби??!!”, повикала је Врата колибе се отворише, а Баба Yага се појави на прагу. "Баба, кажи ми хвала!”, повика девојка. Уместо тога, бака се насмејала и извадила три ствари из торбе: невидљиви капу, чаробно огледало и чаробни столњак. Те рече: "Да би ти се рекло" хвала ", мораш чинити добра дела. Ако правилно будеш радила мојим даровима, одлазиш кући.” Девојка је зграбила ствари од баке и наставила стазом на којој је убрзо угледала зеца. Зец је горко плакао. "Зашто плачеш", питала је девојка. Јецајући, одговорио је да га пет зечића чека код куће, али их на прагу вреба лисица како би их уловила и појела. Девојка је размислила и дала зецу чаробни шешир како би могао проћи поред лисице у кућу. Он је ставио чаробни невидљиви шешир, прошао покрај лисице и повикао "Хвала!". Девојчица је отишла даље и срела жабу, која је сједила на мочвари и тужно крекетала. "Шта се догодило?, упитала је девојка. Жаба је рекла да поред ове црне мочваре никад није видела ништа друго и због тога је била тужна. Девојка тада извади чаробно огледало у којем је могла видјети цели свет. И жаба јој одушевљено рече: "Хвала." Девојка је наставила даље и на пропланку срела козу која је носила купус и горко плакала. Имала је седам козлића код куће с којима се није имала времена играти, јер је цели дан била у потрази за храном. Девојка јој је дала столњак на којему се храна појавила кад год би хтела. Коза узвикну: "Хвала!!" У том тренутку појавио се онај патуљак, похвалио је те изговорио и друге чаробне речи: Изволи, молим, извини, волим те... и истог трена девојка се нашла код куће. Од тада је постала насмешена и добра, па су јој сви постали пријатељи.