ODGOVARAJUĆE SEDIŠTE-BEZBEDNO DETE

Nažalost, većina roditelja ne razume osnovne zakone fizike. Mnogi smatraju da mogu zaštititi dete držeći ga u naručju, ili vezano standardnim pojasom na prednjem, ili zadnjem sedištu, što je veoma opasna zabluda!

Najnoviji podaci Agencije za bezbednost saobraćaja opominju i zabrinjavaju, jer prema obrađenoj statistici, u Srbiji se tek svako drugo dete prevozi u automobilu na bezbedan način, odnosno koristi auto-sedište ili sigurnosni pojas. U Agenciji ovo tumače time da mnogi roditelji ne uviđaju koliki je značaj upotrebe dečjeg auto-sedišta, pa njegovu nabavku neretko doživljavaju kao neki namet, odnosno trošak koji opterećuje budžet porodice. I sami mališani često stvaraju otpor pri korišćenju ovih sedišta u automobilu, pa i to nekada navodi roditelje da pristanu na „kompromis“. Popuštanje deci je generalno pogrešan stav, čak i kada se radi o trivijalnim stvarima, a kamoli u situacijama koje mogu ugroziti život. O ovome dobro promislite i jednom za svagda izvucite zaključak – da li je važnije da dete ne bude uznemireno i razdražljivo u automobilu ili da bude bezbedno!?

Kako bi auto-sedište pružilo adekvatnu zaštitu, neophodno je da ispunjava triuslova: da odgovara masi deteta i ispunjava bezbednosni standard, da je ispravnomontirano u automobilu i da je dete u njemu ispravno vezano

Jasno je da svi koji odstupaju od obavezne upotrebe dečijeg sedišta, nezavisno od toga da li je u pitanju duža ili kraća relacija, ne samo da krše zakonske propise, nego i detetu čine „medveđu uslugu“ izlagajući ga velikom riziku koji može dovesti do ozbiljnih pa i tragičnih posledica. Jer, u slučaju saobraćajne nezgode daleko je veći stepen povreda kod dece koja nisu u vozilu obezbeđena na adekvatan način.

Nažalost, većina roditelja ne zna osnovne zakone fizike. Mnogi smatraju da mogu zaštiti dete držeći ga u naručju, ili vezano standardnim pojasom na prednjem, ili zadnjem sedištu, što je veoma opasna zabluda!

- Koliko god da je masa deteta mala, za vreme sudara njegova težina povećava se do 150, a nekada i do 300 puta. To znači da pri brzini od 50 km/h dete teško 10 kilograma zbog delovanja sila inercije postaje teško 500 kilograma, i tom silom od 500 kilograma udara u unutrašnjost vozila i druge putnike. To znači da ni najjače ruke odraslog čoveka nisu u mogućnosti da zadrže dete i spreče njegovo nekontrolisano kretanje dalje prema tački sudara sve dok ne potroši kinetičku energiju, to jest, dok se ne zaustavi, objašnjava Duško Pešić, direktor Agencije za bezbednost saobraćaja. U sudaru se uvećava težina i drugih putnika, ne samo dece. Stoga roditelj, ili bilo koji drugi nevezani putnik može ugroziti dete koje drži u rukama, jer usled nastanka saobraćajne nezgode nastavlja kretanje prema detetu. Ako u vozilu u kojem osoba od 50 kilograma drži dete i vozilo udara u nepomičnu prepreku (autobus koji stoji, drvo, banderu, zgradu, stub) pri brzini od 60 km/h, osoba koja drži dete deluje na njega silom od jedne tone, odnosno pritiska ga silom od 1.000 kilograma. Telo deteta je osetljivije nego telo odraslog čoveka i može da podnese znatno manje sile. Upotreba auto-sedišta kod dece zbog toga često predstavlja granicu između života i smrti, naglašava Pešić.

Školjke, odnosno kolevke koje se mogu koristiti i zatransport beba van vozila, predviđene su za decu do jedne i po godine starosti. One se mogu montirati i na prednjesedište, ali se mora isključiti vazdušni jastuk za suvozača

Imajući u vidu sve ovo, jasno je da svi relevantni faktori, institucije i organizacije koje se bave bezbednošću saobraćaja, moraju konstantno da rade na podizanju svesti o značaju upotrebe auto sedišta, kao i na edukaciji o njihovom pravilnom korišćenju.

- Edukacija roditelja o važnosti pravilne upotrebe dečijih sedišta predstavlja prvi i osnovni korak u podizanju svesti o važnosti pravilne upotrebe dečjih sedišta. Potrebno je edukovati i druge članove porodice, kao i ostale koji prevoze decu u vozilima – policajce, zdravstvene radnike, vaspitačice, kao i sve učesnike u sistemu obrazovanja. Svi oni mogu doprineti povećanju pravilne upotrebe dečjih sedišta i boljem razumevanju rizika kojem se izlaže dete i svi u vozilu prilikom učešća u saobraćaju. Naime, potrebno je menjati svest o riziku kojem se izlaže dete i mogućnosti da bude zaštićeno. Kompromisa u izboru da li prevoziti dete u auto-sedištu ili ne, ne sme da bude, jer vozač korišćenjem sistema zaštite i prevoženjem deteta na adekvatan način preduzima sve neophodne korake da na pravi način zaštiti život deteta i svoj život ukoliko do saobraćajne nezgode dođe, kaže Pešić i pojašnjava da odgovornim i pravilnim ponašanjem u saobraćaju smanjujemo rizik nastanka saobraćajne nezgode, a korišćenjem sistema zaštite staramo se da posledice saobraćajnih nezgoda svedemo na najmanju moguću meru.

Agencija za bezbednost saobraćaja je prepoznala potrebu roditelja u vezi sainformisanjem na temu dečijih sedišta i u tu svrhu izradila je brošuru, uputstva,video uputstva i slične materijale koji su javno dostupni na sajtu

Naravno, izbor odgovarajućeg sedišta u skladu sa budžetom, uzrastom i masom deteta predstavlja čitav jedan proces. Ponuda na tržištu je bogata i šarolika, pa je pre izbora i nabavke potrebno prikupiti i „obraditi“ dosta informacija. U svakom slučaju, kada nabavite sedište, imajte na umu da je osnovni preduslov da se dete bezbedno prevozi u automobilu taj da bude u adekvatnom sedištu za svoj uzrast, koje je ispravno postavljeno i da bude vezano u njemu u skladu sa uputstvom proizvođača.

Dete sa težinom od 10 kg pri brzini od 50 km/h, usled delovanja inercionih sila, postaje teško čak 500 kilograma

NAJČEŠĆE GREŠKE PRI UPOTREBI

Istraživanja koja sprovodi nemački ADAC pokazuju koje su to najčešče greške prilikom upotrebe dečijih sedišta. Kod onih iz grupe 0 i 0+, dakle za decu do godinu i po dana starosti, to je zamena karličnog i ramenog pojasa. Kod dečjih sedista iz grupe II, namenjenih za uzrast do četiri godine, vezivanje se obavlja pomoću integrisanih treger-pojasa, a najčešću nepravilnost predstavlja labav ili nedovoljno zategnut pojas. Takođe, karlični pojas je preporučljivo staviti ispod jakne. Kod sedišta namenjenih deci starijoj od četiri godine, fiksiranje je pomoću standardnog pojasa u vozilu, a postoje i koji se mogu dodatno preko Isofix-a vezati za vozilo. Najčešću grešku predstavljaju slučajevi kada pojas nije u pomoćnoj kanalici.

BUSTERI BEZ NASLONA SAMO ZA NUŽDU

Dečja sedišta grupe III sa podmetačem popularno se nazivaju „busteri“. Ona moraju da se koriste sve dok dete ne dosegne toliku visinu da mu vezan pojas ne prelazi preko vrata. Ipak, jednostavni busteri bez bočnih i naslona za leđa ne pružaju maksimalnu zaštitu u slučaju bočnog udara, a i nisu tako udobni za putovanje kao modeli sa naslonom. Jer upravo bočna potpora omogućava detetu da udobnije spava tokom putovanja.

KAMPANJE ZA PODIZANJE SVESTI

Kampanje u velikoj meri doprinose razumevanju značaja pravilne upotrebe dečijih sedišta. Stoga Agencija za bezbednost saobraćaja konstantno sprovodi promotivno-preventivne aktivnosti od kojih neke podrazumevaju podelu dečijih auto-sedišta u saradnji sa lokalnim samoupravama, na kojima je obavezan korak da roditelj koji dobija sedište prođe obuku o pravilnom korišćenju sedišta.

Opširnije u elektronskom izdanju

Uroš Dedić

Fotografije: AMR