JA SAM MUŠKARAC MNOGO SAM PAMETAN A OVO DRUŠTVO NIŠTA NE VALJA
četiri modna editorijala i četiri scenska dijaloga za jednu glumicu i jednog glumca
1
Ana Rodić Beograd 2012. LICA:
ANA DRUGARICA BRAT SIN MOMAK (drugaricu, brata, sina i momka glumi jedan glumac/ica)
SCENA:
Centralno na sceni je veliki štender prepun različite ženske garderobe. Napred na proscenijumu je nekoliko stativa sa fotografskom “blic” rasvetom Na početku svakog dijaloga između štendera sa garderobom i proscenijuma se spusti zavesa od tila. Kroz zavesu se vidi Ana kako se presvlači na bini uz muziku (kao neka vrsta striptiza), dok se na til-zavesi projektuje izmišljeni TV program (Joneskovska montaža raznih pametnih rečenica koje izgovara veliki broj muških gostiju u savremenim/aktuelnim političkim talk-show emisijama… raznim ministri, sociolozi, analitičari…). 2
Kada se skocka za sledeći editorijal, Ana daljincem gasi “TV”, stane na proscenijum i počne da “pozira” za nevidljivi fotoaparat. Blicevi sevaju. Drugi lik u dijalogu se uvek pojavljuje tako sto izađe iz štendera sa garderobom. PRVI EDITORIJAL: ANA 4 PIŠTOLJA
Iza zavese od tila, Ana oblači kaubojske čizme, farmerke, prsluk od šljokica. Koreografiju oblačenja prati muzika. Između Ane i publike je zavesa od tila na kojoj je projekcija uveličanih glava raznih muškaraca koji pričaju i pričaju. Izmontirani su iz različitih TV emisja pa pričaju potpuno nepovezano. Ali mudruju i popuju. Ana se skocka, razmakne zavesu i izađe napred, pred bliceve. Postavlja se u poze za slikanje koje priliče ovom stajlingu. Sevaju blicevi. Iz štendera, kao iz neke male pozorišne scene sa zavesom, izlazi Drugarica. Nadjačava TV polemičare koji kenjaju.
DRUGARICA: Super su tu čizme. ANA: Aha, od prošle godine. Daj utišaj ovog majke ti… Ana daljincem ugasi TV – projekcija prestane. DRUGARICA: Prava si kaubojka? ANA: To je stajling koji se zove Ana 4 pištolja. DRUGARICA: Ko kafić. Sedaju za mali sto u kafiću. Piju kapućino. Listaju ženske časopise dok ćaskaju.
3
DRIGARICA: Imaš i te perjane detalje, malo si koketirala sa lokalnim indijancima. ANA: Pa, šta ti misliš odakle mi inače sav taj moj vudu - guru… DRUGARICA: Srbi i Indijanci. Koliko samo toga veže ta dva naroda. ANA: Mislila da krenem na neke vežbe. I to ne bih neke čoporativne nego na nešto sprava i ja, nemam živce za ljude naročito ne za žene. DRUGARICA:: Što ne radiš tibetance to ti je 5 minuta ujutru pre posla. ANA : Mrzi me, ja mogu da vežbam samo kad sam naterana, treba mi neko da me tera DRUGARICA: Onda idi pa plaćaj šta da ti kažem. ANA : Znaš šta sam čula, da u nekoj korporaciji, al to negde na zapadu, napravili su u okviru kompleksa fitness za zaposlene I onda im odbiju od plate ali im kao daju popust DRUGARICA: Još samo da ti nađu i muža i naprave obdanište pa ne moraš ni da imaš kuću. ANA : Ja bih to odmah platila …a kao ovako kao imaš neki život imaš iluziju, jurcas sa posla kući, iz kuće u park da prošetaš decu DRUGARICA: Ali imaš ideju da negde postoji dom, genzdo koje si napravila. Tvoje gnezdo ANA: U je ko da sam gugutka DRUGARICA: Jel si provalila da nema gugutki više uopšte?
4
ANA: Ni vrabaca DRUGARICA: Samo golubovi koji su se razvili u mesoždere ANA: Pa kad jedu otpatke DRUGARICA: Ajde da prestanemo da jedemo meso ANA: Jel ćemo da smršamo od toga? DRUGARICA: Ne. Obično se svi ugoje kad postanu vegetarijanci ANA: Neću onda da prekinem sa mesom DRUGARICA: Al bunde više ne nosimo? ANA: Bunde ne. DRUGARICA: Zamisli kad bi držale toliko dijetu da postanemo anoreksične, to bi bilo opasno. U je ludilo! Živimo na ivici, ko da smo neke adrenalinske sportistkinje… ANA: Mi nikada ne možemo da budemo anoreksične. DRUGARICA: Misliš? ANA: Dobro je što ne pušimo DRUGARICA: Ja pušim, al po malo. ANA: To je seljački. Više niko ne puši. DRUGARICA: Kasniš, sad je opet u modi. ANA: Jadne smo. Napokon imamo slobodu za koju smo se toliko borile a zavisne smo od voljenja. Od gnježđenja. DRUGARICA: I muškarci su zavisni od voljenja ANA: Al nisu od gnježđenja.
5
DRUGARICA: Nisu. Koliko je njima život lak. ANA: Jel si ti za legalizaciju prostitucije? DRUGARICA: Jesam, naravno. Ali sam za ukidanje prostitucije u drugom kolenu. Nema više nikakve potrebe za prodajom tela. ANA: Misliš? DRUGARICA: Čim je legalno odmah dobije pečat da je konfekcija, a kad je konfekcija, odmah više nije to to. Globalizacija, kapiraš. ANA: Ja mrzim antiglobaliste. Glupavi veseli seljaci. DRUGARICA: Treba se držati po strani od tih masovnih stavova, lako se čovek izgubi ANA: Misliš žena? DRUGARICA: Žena tek! Mi smo i tako jadne izgubljene unapred, da si se rodila negde na području majke Afrike velike su opcije da bi ti srezali sise i unakazili klitoris. A svakako bi na kraju umrla od aids-a. ANA: Hm… dobro je ipak da nismo žene u nekoj zemlji trećeg sveta. DRUGARICA: Ma koji smo mi svet, majke ti ANA: Ipak smo mi dve moderne evropske žene koje gordo hodaju glavnim gradom jedne države koja geografski pripada evopskom podkontinentu. Jel’ te muvao neki ekspert za tranziciju? DRUGARICA: Misliš špijun? ANA: Pa to nešto stranac a odavde, špijun prodavac domovine šta god. 6
DRUGARICA: Ne ANA: Ni mene. Nikad. DRUGARICA: Žao mi je Afrike. Da tako unište ceo kontinent … ANA: E draga moja, rudnici, bogatstvo … DRUGARICA: Taj zakon o mobingu, mrtvo slovo. ANA: Ja sam žrtva mobinga. DRUGARICA: Eto, sve uvek mora da ima veze sa tobom ANA: Ne, stvarno ti kažem. DRUGARICA: Pa evo sad možeš da ih tužiš ANA: Ma važi pa šta da radim posle DRUGARICA: Da nađeš drugi posao ANA: Ko će posle da me primi, kazaće ova će sigurno i nas da tuži za mobing . Ja bih odmah postala sinonim za zloupotrebu zakona o mobingu. DRUGARICA: Uf to ti je stav isto kao što nećes da se udaš drugi put. ANA: Brak je jedna zastarela institucija. Ko dvorci po selima u engleskoj. DRUGARICA: Nisam imala tu priliku da posetim, ni brak a nažalost ni dvorac u engleskoj. Al kapiram neka je metafora. ANA: Na ulazu te dočeka usamljena teta koja te ponudi sa nekim suvim keksom sa tacne za kafu a onda ti naplati ulaznicu i ode, a ti razgledaš. Ono hladno ne greje se, prazno al kao vidiš neki su nekad velelepno živeli tu… 7
DRUGARICA: Kakve to veze ima sa brakom? ANA: Stvar prošlosti, puno zanimljivih relikvija za antikvare. Nikom više ne treba. DRUGARICA: Brljaš nešto, ko da ti verujem. Svaka žena stalno hoće da se uda. I to ne obično nego sve sa kerefekama. ANA : Sledeće nedelje, pravim spisak, plan, tako ću ga napraviti precizan pametan plan da zaradim parice da ću sledeće godine slobodno dati otkaz i smisliti šta ću. Možda ništa. DRUGARICA: Ja moram kod manikira. Vidi na šta mi liče nokti ANA: Moram i da rasčistim garderobu DRUGARICA: Jel’ znaš da su samohrane majke najugroženija kategorija građana ANA: Mrzim korporacijske kučketine bez dece one su gore od muškaraca. DRUGARICA: Ne kapiram zašto me nije voleo ANA: Misliš da je nekog drugog voleo DRUGARICA: Ma keva ga je upropastila... ANA: Ja samo znam da neću biti mlađa I lepša DRUGARICA: Hoću decu! Hoću puno dece! I muža I kuću! ANA: Mora da se zaradi puno hleba za puno dece DRUGARICA: Puno mobinga za puno hleba ANA: Dal’ neko nekog danas uopšte voli DRUGARICA: Znaš kad gledam te slike sa neta tako mi je jeziva slika tog kao idealnog života. Mislim da bih se ugušila 8
ANA: Prepolovio mi se telefonski imenik. DRUGARICA: Jel treba da dobiješ? ANA : Aha a ti? DRUGARICA: Meni je sad prošla ANA: Blago tebi. DRUGARICA: Ja ću da odem iz ove zemlje živeću u inostranstvu rekla mi je neka teta što dobro zna da gleda u horoskop ANA: Ma da sigurno. I meni je neka što kao čita prošle živote rekla da ću u sledećem životu da se rodim ko frajer DRUGARICA: Nikad ne bih menjala pol, obožavam što sam žena. ANA: Jooj što mi se putuje, al to nešto Vijetnam, Kambodža... DRUGARICA: Jel’ ćeš da budeš dobar frajer? ANA: Ja sam dobra riba, valjda bih bila i dobar frajer, nemam pojma… DRUGARICA: Pa se zajebeš pa me kresneš, bljak. ANA: Bljak. Jel misliš da će biti smak sveta? DRUGARICA: Neće ANA: Misliš? DRUGARICA: Ne. ANA: Nije mi zbog mene nego zbog naše dece. DRUGARICA: Ma sve će biti ok. Ljudi će se probuditi I sačuvaćemo planetu, ako ništa drugo naćićemo drugi dom, svemir je veliki. ANA: Kad ideš u veliku kupovinu? 9
DRUGARICA: Srezala sam kupovinu. Neću da podržavam jebeno potrošačko društvo ANA: Brineš o roditeljima? DRUGARICA: Da stari su… ANA: Jel te muva neko? DRUGARICA: Niko živ ANA: Ni mene DRUGARICA: Koga briga. Važno je da mi uživamo ANA: Normalno.
DRUGI EDITORIJAL: BIG SISTER FROM MOTHERLAND AFRICA
Na zavesi od tila ponovo počne projekcija TV ličnosti. Pametni muškarci pričaju pomešani sa muzikom za koreografisano presvlačenje. Raznih političari, teolozi i slični kenjaju i kenjaju. Ana se presvlači iza platna, na glavu stavlja crnogorske ili trenutno popularnije pod nazivom frida kalo pletenice, oblači se na fazon afričke kraljice ali u varijanti Vivijan Vestvud, dugačka haljina sa maramom u koju će posle staviti bebu, ide sve malecko na fazon Erike Badu. Kada se obukla izađe i stavi neku posudu na glavu pa tako pozira pred blicevima koji sevaju. Iz štendera kao iz malog pozorišta izlazi Brat sa lutkom koju nosi kao bebu.
10
Brat drži malu bebu (lutku) u rukama BRAT: Te crnogorske pletenice daju poseban šarm celoj toj zanimljivoj konstrukciji. ANA: To sam ja kao BIG SISTER FROM MOTHERLAND AFRICA Hodaju kroz park i puše. Ona cigaretu on džoint. Ana izvadi džoint iz njegovih usta povuče dim pa ga baci. BRAT: Na otvorenom smo, šta si odlepila? ANA: Svejedno ne možeš da duvaš u
prisustvu bebe
BRAT: A ti možeš da pušiš? ANA: Ja ovako odmaknem ruku Brat izvadi cigaru njoj iz ruke pa baci. BRAT: I što pušiš uopšte? To je tek toliko jadno. To je pase. ANA: Kad sam nervozna! Bolje da pušim nego da pijem i gutam pilule. BRAT: Bolje da da ti je super pa ne moraš ništa od toga. Sednu na klupu. ANA: Ja ne mogu više da vodim ovakav život. Prsla sam majke mi sam prsla. BRAT: ... nije ti neki baš dobar trenutak da sad prsneš. Aj se malo spusti na zemlju, sad si majka. ANA: Jeste, i treba da prestanem da radim! Što ne bih bila domaćica? Šta me briga? Šta bi mi falilo? Ja volim da držim kuću, da kuvam da ćaskam. Ja mrzim da radim i da me neko
11
ponižava. Zašto se ne ohrabrim lepo i ne budem jedna vrhunska, ponosna domaćica. BRAT: Zato što ne smeš sebi da dozvoliš da zavisiš od muža. ANA: A što ne smem? Šta bi mi falilo? Tolike žene zavise od muževa... BRAT: Zato što to nije u skladu sa tobom. Sa ženskim pravima sa blabla...Postala bi apsolutno nepodnošljiva i svi mi koji te volimo, mama tata i ja, svi bi se kolektivno udavili i samoubili od toga koliko bi se ti žalila što zavisiš od nekog. Tako da nemoj. Lakše je kad si ljuta na sistem. ANA: Ja mislim da bih bila jako korisna nekoj organizaciji za ženska prava. Joj kad bi me primili. Samo da vide koliko sve rade pogrešno, ja bih im otvorila oči. BRAT: Pa jel si im slala CV ANA: Išla sam na jedan razgovor al oni neće tako kako ja hoću da se borim. BRAT: Grozne žene. ANA: Ne govori tako o ženama, ti ne znaš kako je biti žena u današnjem društvu. BRAT: Neee... ANA: Ma, šta mi fali, evo rodiću još jedno dete, odmah sad, i kao da me je briga, podižem svoju decu ko čovek i uživam u njima, a ne da plaćam pola moje plate nekoj nepoznatoj osobi da bude sa mojim najdražim detetom. BRAT: Imaš dobru bebi siterku, ne pričaj tako
12
ANA: Ona je jedna fina žena koja za platu provodi vreme, doživljava dragocene trenutke, gleda prve korake, čuje prve reči mog rođenog deteta koje je nešto najveće i najvažnije što mi se desilo u životu, zbog koga sam išla na IVF i pila hormone godinu dana i bila debela i luda pa mršava i ležala pola trudnoće i sve to da bi sad išla u neku firmu gde me niko ne voli! Svako jutro se osećam da izlazim na ispit koji nisam spremila! BRAT: Nemoj tako imaš dobar posao. Fini su oni tamo ljudi, baš je kul atmosfera. Svi su mladi i nasmejani. ANA: Lako je tebi, ti bar nećeš goreti u paklu. Ja potpomažem potrošačko društvo. Crni dani su meni došli. BRAT: Šta su to crni dani? ANA: Kada nisi slobodan. BRAT: A. Pa promeni nešto. Sestrice, aj ljubim te idem gajbi da kuntam. Mnogo sam umoran. Sinoć smo sa nekim potencijalnim klijentom zaglavili do pet. ANA: Ne možeš tako više da živiš! BRAT: Kako ja to živim? ANA: Živiš ko klinac. A nisi. Moraš da se presabereš! Da se oženiš. Dobiješ dete. BRAT: Samo mi se spava? Šta si odlepila? ANA: Ni jedna devojka neće da živi sa hipikom. Hipici su pase! BRAT: Ja nisam hipik, ja sam veoma uspešan mladi momak. Vidi mi cipele. Hipici ne nose cipele. Oni idu bosi i pevaju... kad si mene čula da pevam. A devojke me baš vole. Sve. I ja njih. Sve. ANA: Znaš li ti uopšte kakva se kriza najavljuje ove godine! 13
BRAT: Malo sam I gladan. Uf, dal bolje odem prvo do keve na ručak? ANA: Ti misliš da je fiksno radno vreme i stalni radni odnos u u skladu sa bilo čijom ličnošću? Pošto ako tako misliš onda silno grešiš. Siiilno grešiš! Ali čovek mora da misli na budućnost. Na sigurnost... To što se ti i tvoji drugovi igrate posla, to nije sigurnost... BRAT: Ništa više nije sigurno. Ništa nije čvrsto. Sve je tečno, sve prolazi kroz prste... BRAT (zove mamu mobilnim): Mama, imaš neki ručak danas.. jupiii mamice...ljubim te...evo me stižem! ANA: Ja ću tebe zaposliti, u jednoj finoj privatnoj korporaciji. Šta su bolji od tebe ti mediokriteti koji sede ispred kompjutera po ceo dan. Ti misliš oni nešto znaju? Znaju više od tebe? BRAT: Mislim da imaju moć da sede na jednom mestu ceo dan. Mislim da je to moć. Džedajska moć osmočasovnog sedenja ANA: To nije moć. Užasno si razmažen. BRAT: Za 100 godina govoriće se o tome kao o fenomenu većinskog pristajanja na zlostavljanje od strane bogatih pojedinaca. ANA: To je veština, ko karate. Lepo naučiš, tako jebeno mora i tačka. Sediš, osam do deset sati, radiš šta ti se kaže pa ideš kući. Kapiraš. Tačka. Al stiže plata. Ajoj. Brinem se za tebe. BRAT: Razvalili su te ti majčinski hormoni. Mogao bih da napravim rad o tome. Da uključim i mamu i tatu. Kreni na neki sport, manje ćeš da se tripuješ. ANA: Bolje nemoj ni da pominješ to mami i tati.
14
BRAT: Šta je tvoj problem? ANA: Rekao si da hoćeš da kupiš brod! BRAT: Kad sam to rekao? ANA: Sad. A bio si rekao i mami. BRAT: A. ANA: Da i ona je žena odlepila! Dva sata me je držala na telefonu da mi kuka kako ti hoćeš da živiš na jedrilici. BRAT: Šta god. Ti si odlepila ANA: Zato što je jedno kupiti stan a jedno brod BRAT: Šta tebe briga šta ću ja sa svojom delom dedovine. ANA: Nije me briga, al mama i tata će da polude. Da polude! A ko će posle da ih umiri, ko? Ja. BRAT: Uhvatio te je totalni matrijarhat ja da ti kažem
TREĆI EDITORIJAL: CIRKUSKA UKROTITELJKA UGROŽENE ŽIVOTINJSKE VRSTE - BELI MEDVED
Ponovo projekcija debate na TV-u. Lica pametnih muškaraca su uveličana do neprepoznatljivosti. Rečenice su sve više i više nepovezane. Njihovo pametovanje je pomešano sa muzikom za koreografiju presvlačenja Ane.
15
Iza zavese Ana se presvlači. Kada završi, izađe ispred platna u šorcu kratkoj bundi i ugg čizmama sa grejačima na ušima. Iz štendera se pojavi njen mali sin. ANA: Jel si ugasio tv? Ajmo - ajmo... SIN: Mama izgledaš kao cirkuska ukrotiteljka ugrožene životinjske vrste beli medved. ANA: A kao kraljica foki? SIN: Ne. ANA: Ok. Idemo onda u lov na belog medveda. SIN: Oni su ugrožena vrsta, mama. Oni se ne love mogu samo da se slikaju. Tako su rekli na televiziji. ANA: Ako su tako rekli onda idemo samo da ga slikamo. Dolaze do proscenijuma i poziraju kao mama i sin. Par poza, blicevi, a oda kreće brza šetnja po hladnoći, Sin se zalepi za jedan izlog ona pokuša da ga povuče ali on je fasciniran. SIN: Šta je ovo mama? ANA: To su ikone. Ajde kreni. SIN: Jel to Sveti Sava? ANA: Ne to je sveti Marko, ko ona crkva na Tašmajdanu. SIN: A ovo? ANA: To je Isus Hrist a ovo je Bogorodica. SIN: A ova beba?
16
ANA: Beba je taj Hrist al kad je bio beba. Minus osam je. Ajmo pls da se krećemo... SIN: A kako nema svetog Save? U obdaništu su rekli da je on najglavniji. ANA: On je lokalni svetac. Imaš svetske svetce i lokalne. On je lokalni. Jel razumeš? SIN: Ne. ANA: Ooook. Vidi ovako. Kad su izumrli dinosaurusi, pa prošlo ledeno doba, pa preživeli u Africi prvi ljudi i slikali po pećinama, i smejali se i plašili se... znači naglasak na PLAAAŠILI SE
onda su rekli, nećemo više da se plašimo ničega,
jer ćemo mi da verujemo. JEEEE! Pa su tako prvo verovali da ih štite životinje. Onda posle su bili Grci, Rimljani a to je na tremu onog crtaća što si gledao o bogovima, sećaš se, e i ljudi su tad
verovali da su bogovi
isti kao i oni i da žive po
porodicama i da ih ima više, naprimer, jedan bog za lov, jedan bog za ljubav, jedan za rat pa tako za sve što možeš da zamisliš je imalo svog boga. A onda posle, vremenom,sigurno su shvatili da je najzgodnije da počnu da veruju da je Bog jedan. Jel me pratiš uopšte? SIN: Pratim te mama. ANA: Onda je da ti ja kažem, taj jedan Bog sigurno na tri strane sveta poslao tri čoveka koja će pričati o tome šta on, Bog stvarno hoće od ljudi.To ti sve pričam kao priču, kao verovanje, kako ja to vidim, a to je važno kad pričaš...a sve to tako ako uopšte Bog postoji a to ne znamo. Pošto nije naučno dokazano. Razumeš, a nauka i religija nisu u sukobu, u ratu, kapiraš ali nauka ne priznaje šta nije naučno dokazano, tako da je religija tvoj lični izbor. Jel shvataš šta ti pričam? 17
SIN: Aha, to je kao što ja verujem da kad su bili dinosaurusi bili su i gormiti na planeti Gorm, a ti kažeš da Gormiti nikada nisu ni postojali. A ja ti ne verujem. Gormiti du živeli u Srbiji kad i dinosaurusi. ANA: Jel? Pa nije bilo tako, al ti sad budi uporan, ja sam tvoja mama i treba da mi veruješ valjda. SIN: A i Sveti Sava je postojao pošto u obdaništu kažu da je on bio princ.Princ! ANA: ... evo sad ćemo da stignemo do Svetog Save. Dakle, ta trojica koji su pričali o ljubavi i tome kako svi treba da se volimo i budemo dobri na različite načine su bili poslati od Boga. SIN: To je ko što si ti rekla da deda Mraz ne postoji a ja sam odlučio da verujem u deda-Mraza i ja sam dobio puno poklona. ANA: Da, na primer, dakle, Bog je tu trojicu, mislim bilo ih je više, al da se svedemo na najveće pa da pričamo samo o toj trojici najglasnijih, znači sa neba Bog je pogledao zemlju i rekao evo jedan nek ode otprilike ooovakkko nek ode u Evropu. Pa je u Evropu došao
Hrist od koga su se razvili hrišćani, a u
Aziju, to je tamo što stalno vičeš kad gledamo globus, kolika je Kina zemlja... e tu gde je Kina tu je. SIN: Jel odatle Kod Lioko? ANA: Joj ne znam odakle je Kod Lioko. SIN: Znam ja. To je Kineski crtać. ANA: E pa na istoku to je bio Buda od koga je nastao budizam, a na severu Afrike išao je da priča o Bogu Muhamed i tu je nastao islam. E sad mi smo u Evropi pa smo hrišćani, znači mi smo po 18
religijskom opredeljenju hrišćani i mi poštujemo sve druge religije i narode. Međutim
i tu se desilo da se podeli
hrišćanstvo na pravoslavce i katolike, a to ti je kao komšije, na primer, svako ima svoj stan u istoj zgradi. Imaš pravo na intimu. Kapiraš. I Sad mi smo pravoslavci koji poštuju i vole naše drugare katolike, naravno. SIN: Ja volim moje drugare iz obdaništa, najviše volim Mateju. Mada me on ponekad izda. ANA: Ok.Ok. SIN: I još mi pričaj mama. ANA: I onda je na toj celoj zemlji, kao na onom našem globusu, Srbija je jedna jako mala zemlja. SIN: Mala kao tačkica na suncu ANA: Ne planeta Zemlja je kao tačkica na Suncu, a Srbija je samo jako mala zemlja na celoj planeti. I kao tako mala na početku srednjeg veka, što je bilo mnogo posle dinosaurusa a mnogo pre danas, znači davno, to znači jako davno, ta mala zemlja je bila pored jednog velikog carstva, i onda pošto je carstvo veliko a Srbija mala onda je Srbija bila pod uticajem i kako da kažem...pažnjom te velike zemlje. I tu je bio problem, jer je Srbioja mala zemlja smatrala da je dovoljno velika da može sve sama i da joj ne treba ničija pomoć. I nije imala svoju crkvu SIN: Mama, jel u crkvi živi Bog? ANA: Ne crkva je neko mesto na kome ljudi veruju da mogu da razgovaraju sa Bogom. SIN: A onaj čika što ima bradu jel on radi za Boga? ANA: To je pop. 19
SIN: Pop? ANA: Da. SIN: Jel on radi za Boga? ANA: Ne - on radi za ljude. Radi u crkvi, kao što ja radim u mojoj firmi. On pravi ljudima društvo dok se mole. Ako neko misli da ne može da se moli sam on dođe u crkvu. I tako malo tu ima povremeno koncerata i malo kao neke predstavice da odeš tamo pa imaš utisak da je malo opipljivije to u šta veruješ. E uglavnom taj Sveti Sava, sad smo stigli do njega on je bio sin vladara, ajde ako ti je lakše...princ, i onda se on izborio da srpska crkva i ako je mala bude autokefalna tj samostalna. Jel znaš šta znači samostalna? SIN: Nemam pojma. ANA: To je... kao kad se ti sam oblačiš. To je super! To je velika čast! Nešto skroz super! To znači da si poštovan i cenjen i da ja kao tvoja velika mama imam poverenja u tebe da to umeš sam i ne trebam ti ja da ti pomažem. Pa te onda pustim da se skroz sam obučeš. SIN: Pa ja se uvek sam obučem. ANA: Autokefalno oblačenje...
ČETVRTI EDITORIJAL: ANAIS NIN LIČNO
Ana se sada svlači u donji veš. Preko platna nastavlja se apsurdna montaža imaginarne debate raznih muških pametovanja. 20
Muzika i Anina koreografija presvlačenja iza zavese od tila. Ana izlazi sa čašom u jednoj i flašom u drugoj ruci. Pozira, blicevi. Njen negliže je sav od čipki, resica, tračica, šnalica i mašnica… Iz štendera izlazi momak u bade-mantilu. Uzima daljinac i ugasi TV debatu.
MOMAK: Zašto imaš tu zavesu po sebi? (misli na donji veš) ANA: To je specijalna konceptualna postavka Anais Nin lično … I pričaj mi, stigneš ti tamo.. Ana seda na rekamije. Momak se šetka i priča. MOMAK: Najgore što može da ti se desi je da upadneš u kasarnu sa nekim koga znaš, a da je taj neko dobar čovek. ANA: Aaaa! On te onda teši!? MOMAK: A ti ne možeš da mu kažeš. Ej ostavi me na miru, čoveče, foliram, jer niko ne sme da zna da foliraš. ANA: I koliko tako? MOMAK: Posle 5 dana gladovanja moraju da te stave na infuziju. A onda komisija nema kud. Kad su ti upisali da pet dana nisi jeo i da su te stavili na infuziju, šta? Sme neko da kaže da si folirao? ANA: Jebena država koja te šalje u rat. MOMAK: Zdravo Korto, čeka te pakao lično. ANA: Ceo 20 vek je bio jedno sjebano ratno vremensko područje. MOMAK: A ja sa 28 već imam dete. Malo dete, kapiraš ANA: Pa koliko si bio u vojsci? 21
MOMAK: Mesec. Na primer. ANA: Kako si izdržao da ne jedeš, i to je neka vrsta vojničke volje? MOMAK: Što je najluđe, to je najfenomenalnije osećanje na svetu. To da kad si gladan. Ludilo. ANA: A ja ne mogu da skinem par kila više. MOMAK: To ti je sve borba sa demonima ANA: Da, znam da jeste. MOMAK: Demoni stomakougađanja. Oni te teraju da pušiš i da ždereš. Moraš da im se odupreš. ANA: Demoni kao demoni. Kad smo kod demona, globalizacija da ili ne? MOMAK: Da! Apsolutno da! Mene toliko nerviraju anti globalisti da sam ja mnogo više za globalizaciju nego što suštinski jesam.Ja sam u duši nacionalista, ali toliko su mi odvratni da bi ih pokosio globalizacijom, odjednom, ovako. ANA: Ja ostajem da budem zamišljena… oh-oh koliko duboko zamišljena. MOMAK: Vi žene ste inače glupe malo, kako uopšte možeš da budeš duboko zamišljena. Seda do nje. Poljubi je. ANA: Ma, ni ne mogu… onako, pravim se da bi kao izgledala pametna… ništa ni ne kapiram šta pričaš. MOMAK: Eto odmah si se naljutila
22
ANA: Nisam uopšte. Glupače su seksi, a meni se sviđa da se pališ na mene- kako god. Kako god. MOMAK: Nisu glupače, nego glupačice. ANA: Ništa ti ne poštuješ žene. A radiš sve te kampanje za ljudska prava. MOMAK: Da, malo mislim da su glupačice. Al malo. Onako. Seksi. ANA: Raskrinkaću te. MOMAK: Anti ratne kampanje, takođe… ANA: Hajde malo da uživamo u neratnom periodu. Ako tako uzmeš, imaš predratni, posleratni i neratni period. MOMAK: Ti imaš sina, ja imam ćerke, ti si u mnogo većem problemu nego ja. Ti treba da brineš o tome ANA: Aha, al ti si u mogućem problemu potencijalno u sledećem kolenu... MOMAK: Do tada će se ratovati drugačije ANA: Misliš bez ubijanja? Nema šanse. MOMAK: Ma jok, uvek će se ubijati. Samo drugačije. Perfidnije, nevidljivije. ANA: Moramo da zaradimo pare da pošaljemo decu napolje. MOMAK: Kako da zaradimo pare? ANA: Tako što ćemo da radimo radimo radimo MOMAK: U ovoj zemlji se ne prave tako pare. Momak ponovo ustaje i šetka po sobi.
23
ANA: Znam da se ne prave tako pare ali ako se oslonimo na kosmičku ravnotežu, apsolutno svaki uporan rad na kraju mora da se nekako isplati. MOMAK: Znaš kako se prave pare u Srbiji? Tako što sad ti i ja prodamo na primer tvoj splav, ili moj brod, na primer- šta god. I tu lovu odvojimo samo za izlaske u neku aktuelnu kafanu. I izlazimo svaku noć. Svaku noć. Sve ovo zajebemo, to ti si kao dobra keva, ja zajebem moju decu, i samo se budžimo i svaku noć izlazimo i sedimo sa tim šatro sekretarima kulture, savetnicima, kurcima, i samo tako sedimo i kezimo se i kenjamo, uporno kenjamo sa njima svaku- noć svaku noć i posle na primer godinu, dve nemam pojma, oni pomisle, vidi ove koliko mogu da sede sa nama, i još su i zabavni, kenjaju ko ludi, a koliko tek umeju da jedu, pa piju - e ovi su kul, daj da ih pustimo da malo uđu u ekipu, malo da im sipamo kintu u džep. ANA: A za to vreme i posle toliko druškanja i mi postanemo isti bolidi ko oni. MOMAK: Misliš da čovek nije sposoban da bude jači od situacije i da ne dozvoli da ga okolnosti promene? ANA: Sve što ti se dogodi te pravi. Apsolutno svaki događaj. Zamisli tek koliko te toliko vremena sa tim ljudima učini bliskim njima. Pomisliš sigurno o sebi u nekom trenutku, baš sam negativan, ovi su ustvari baš neki super. MOMAK: Ma, uzmemo lovu pa se posle opet promenimo na nas. ANA: Misliš, tako? MOMAK: Malo je sporije od pljačkanja banke. ANA: Pljačka je vintidž zadovoljstvo. 24
MOMAK: I danas zaista zahteva neku vrstu stručne spreme. Svi ti uređaji … ANA: Ma ja sam mislila onu najstarinskiju varijantu, pištolj i zastarašivanje, jedan taoc koga posle pustimo usput, bacimo ga na put. MOMAK: To je PREromantično… Ostaćemo siromašni. ANA: Ostaćemo siromašni. MOMAK: I ti ćeš biti gladna.I nećeš kupovati parfeme i mirišljave ženske časopise. ANA: Preturaćemo po kontejnerima. Ljudi svašta lepo bace u đubre. MOMAK: Istina. ANA: Ja uvek odvojim hleb u drugu kesu, i onda zakačim na kontejner. MOMAK: To je veoma pažljivo. Veoma pažljivo. ANA: I meso I meso im uvek odvoijim, to im treba za snagu. MOMAK: Čak ni Buda nije bio vegetarijanac. ANA: Zato što je jeo otpatke. On je po opredeljenju jeo otpatke. Momak ponovo seda do Ane. Sipa sebi vino u čašu. MOMAK: Ne, bio je vegetarijanac u jednom periodu - ali pred smrt, samu smrt je tražio da mu donesu šniclu… i to je zadnje pojeo.
25
ANA: Ja mrzim one ljude znaš što samo pričaju o hrani. Da li su jeli nisu jeli, da li jedu mesu, jedu govna… kako su se najeli, što su dobro jeli, mrzim te primitivce. Jadnike. MOMAK: Ti si jedna salonska komunistkinja. ANA: Koja će završiti preturajući po kontejnerima. MOMAK: A ja ću te pratiti do smrti. ANA: Čije smrti tvoje ili moje? MOMAK: Pa moje, ja sam stariji ANA: Ali umeš da zajebeš život. Vidiš kako si se izvukao iz vojske. MOMAK: O da. Skinuću ti i mesec sa neba ANA: Ja sam čitala o nekom likovnom umetniku, koji je imao i ženu i decu i sve je napustio i postao beskućnik. Kad su ga pitali ZAŠTO, on je izjavio da je pokušao da bude vrhunski slikar I nije mu uspelo, pa kad je shvatio da nije veliki umetnik on je odlučio da živi život kakav on smatra zaslužuje kao neko ko nije veliki umetnik. MOMAK: U je. Skinuću ti mesec sa neba Momak otavlja svoju čašu vina. ANA: Šta ti je? MOMAK: Malo sam ljubomoran. ANA: Na homlesa? MOMAK: Da. Uostalom, to sutra mogu da budem ja. U ovoj zemlji sve je moguće.
26
ANA: Tako ti misliš o meni. On počne da malo popravlja poziciju blic rasvete. MOMAK: Tako mislim o ženama. Ja sam žena i dok šetam gradom i prolazim ispod prozora mojih bivših frajera razmišljam samo o tome koga ću sledećeg da kresnem. ANA: Stvarno tako misliš o ženama. Momak uzima veliki profi fotoaparat. MOMAK: Da…tako mislim o ženama… Ok… spremna… ANA: Znaš kako ja mislim o muškarcima? MOMAK: Ti valjda ne misliš nikad i uopšte o muškarcima. Ana se namesti a Momak je fotografiše. Sevaju blicevi. Ana staje u izazovnu pozu i gleda ka publici. ANA: Ja sam muškarac… mnogo sam pametan… a ovo društvo… ništa ne valja. Blicevi škljocnu i ugase se zajedno sa ostalim svetlima.
K r a j
27