Prirodom inspirisana rešenja za urbanu regeneraciju_katalog dobrih praksi by Ana S

Publikacija je realizovana školske godine 2019/2020 u okviru master nivoa akademskog obrazovanja Univerziteta u Beogradu - Arhitektonskog fakulteta:

lstorija i teorija 3 - Teorijske osnove održivog razvoja, 2 ESPB u saradnji sa Centrom za eksperimente i urbane studije - CEUS Rukovodilac predmeta dr Ksenija Lalović, vanredni profesor Studenti učesnici: DASA_ Doktorske akademske studije Arhitekture: Marija Martinović, Ivana Korica MASA_ Master akademske studije Arhitekture: Jegor Aleksić, Sara Aćimov, Ana Vojinović, Nevena Vujić, Aleksandra Đalović, Đurđa Đukić, Olivera Zafirović, Lana Jakovljević, Jovana Janković, Nina Jovanović, Mitar Kovač, Pavle Kovačević, lsidora Kojović, Mihailo Kocić, Milica Lazarević, Stefan Miletić, Marija Maksimović, Luka Mišić, Kristina Mišković, Milica Nanić, Katarina Petrović, Miloš Purić, Ana Simić, Pavle Simić, Vukašin Terzić, Anja Trivić, Hana Hurić, Simona Štulović IASA_ Integrisane osnovne i master akademske studije arhitekture: Aleksa Pešić, Igor Đurović, Nevena Jeremić, Tamara Kamberović, Jovana Antić, Milena Guberinić Master akademske studije integralnog urbanizma: Tijana Baltić, Teodora Pešić, Luka Krznarić Priprema, dizajn korica i graficko oblikovanje: Ana Simić Lektura: Ana Mitić-Radulović i dr Ksenija Lalović

školska godina 2019/2020, drugo elektronsko izdanje

SADRŽAJ _predgovor saradnika _uvodna reč

A_intervencije na nivou objekta

A01. Ozelenjeni krovovi 8 A02. Ozelenjeni vlažni krovovi 10 A03. Krovni vrtovi 12 A04. Ozelenjeni zid 14 A05. Ozelenjene fasade za klimatizaciju 16 A06. Živi zeleni zid 18 A07. Proizvodni fasadni sistemi 20 A08. Sistemi proizvodnje na bazi algi 22 A09. Ozelenjeni zidovi u enterijeru 24 A10. Nano bašte 26 A11. Vertikalne farme 28 A12. Proizvodnja mikrobilja 30 A13. Kućni glistenjak 32

B_intervencije u javnom urbanom prostoru

B01. Gradske zelene mreže 36 B02. Zasena kreirana zelenilom 38 B03. Ostrva svežine 40 B04. Eko-urbani mobilijar 42 B05. Zelena dnevna soba 44 B06. Baštenske zajednice 46 B07. Bašta čula 48 B08. Gradski voćnjaci 50 B09. Suvi vrtovi 52 B10. Cvetne leje 54 B11. Bašte u kutijama 56

C_intervencije u sistemu voda i odvodnjavanja

C01. Biokanali 60 C02. Ulični slivnici 62 C03. Kanali 64

C04. Infiltracione trake i površine 66 C05. Porozno popločanje 68 C06. Poniranje vode 70 C07. RE-meandriranje reka 72 C08. Sakupljanje i upotreba kišnice 74 C09. Sakupljanje kišnice ispod sportskih terena 76 C10. Urbana močvara 78 C11. Helofitski filteri 80 C12. Biološki tretman otpadnih voda 82

D_intervencije u transportnoj infrastrukturi

D01. Zeleno natkrivanje koridora 86 D02. Zelene zvučne barijere 88 D03. Zelene autobuske stanice 90 D04. Zeleni mostovi za divlje životinje 92 D05. Zeleni parking 94

E_intervencije u područjima prirode i povezivanju sa ruralnim područjima

E01. Šume kao karbonski ponori 98 E02. Biotopi razgraničenja zemljišta 100 E03. Ekologija pomirenja 102 E04. Fitoremedijacija tla 104 E05. Sistemski centri za proizvodnju i upotrebu đubriva 106

F_intervencije u ekološkim staništima i biodiverzitetu

F01. Urbano pčelarstvo 110 F02. Park leptira 112 F03. Hotel za insekte 114 F04. Sadržaji za ptice i divlje životinje u gradu 116 F05. Program plave konekcije 118

_reference

PREDGOVOR SARADNIKA

Veoma smo zadovoljni i zahvalni studentima Arhitektonskog fakulteta, kao i profesorki Lalović i upravi Fakulteta, što su pokazali interesovanje i prepoznali potencijal relativno novog koncepta prirodom-inspirisanih rešenja (nature-based solutions) i kroz proces nastave izradili ovaj sveobuhvatan, a ipak jasan i dovoljno detaljan Katalog dobrih praksi. Razgovor o primeni prirodom inspirisanih rešenja za urbanu regeneraciju započet je u okviru sprovođenja međunarodnog razvojno-istraživačkog projekta PAMETNI gradovi (CLEVER Cities) - prvog projekta finansiranog iz Horizont 2020 okvira u kome Grad Beograd i CEUS učestvuju kao formalni projektni partneri. Kroz ovaj projekat, nastojimo da promovišemo i testiramo dva važna principa u planiranju: primenu ekoloških, inovativnih, prirodom-inspirisanih rešenja, i metodologiju žive urbane laboratorije (urban living lab), kroz procese ko - kreacije (kolaborativnog, zajedničkog planiranja i stvaranja novih vrednosti – inovacija u saradnji). Izuzetno nam je drago što studenti Arhitektonskog fakulteta različitih nivoa i opredeljenja imaju priliku, ali i motivaciju, da se uključe u stvarne procese planiranja, da budu deo testiranja nekih novih praksi i da uče na realnim primerima, ali i da doprinose približavanju novih ideja što većem broju predstavnika stručne, pa i šire javnosti. Ovo je proces uzajamnog učenja i koristi su obostrane. Verujemo da će društveno-korisno učenje (service learning) i saradnja različitih sektora po principu petostrukog zamajca (quintuple innovation helix framework) biti neophodni elementi održivog urbanog razvoja u budućnosti, pa nam je izuzetno drago što dajemo skroman doprinos uspostavljanju ovakve prakse. Ana Mitić-Radulović, Centar za eksperimente i urbane studije - CEUS 4

UVODNA REČ

Aktuelni izazovi ordrživosti gradova zahtevaju inovativno delovanje svih profesija uključenih u proces upravljanja njihovim razvojem. Zbog toga je esencijalno važno da se budući arhitekti i urbanisti obrazuju tako da imaju sposobnost šireg poznavanja i razumevanja normi, koncepata i inovativnih praksi održivosti širom sveta, kao i da razviju veštine komunikacije i saradnje neophodne za primenu tih znanja u lokalnom kontekstu. Postizanje ovog cilja predstavlja izazov u kreiranju procesa učenja. Mogućnost povezivanja nastavnog procesa sa procesom urbanističkog planiranja Linijskog parka podržanim kroz međunarodni razvojno-istraživački projekat PAMETNI gradovi (CLEVER Cities) viđena je kao prilika da se postignu višestruki rezultati ne samo u obrazovanju budućih profesionalaca, već i njihovom aktivnom doprinosu procesu inovacije akuelne društvene prakse. Direktno uključenje nastavnog procesa u proces ko-kreacije plana za Linijski park omogućila je studentima da bolje razumeju aktuelne politike i koncepte urbane održivosti, a kroz izradu ovog kataloga dobili su i priliku da direktno doprinesu diseminaciji stečenih znanja u kontekstu Srbije i regiona. Osnovno polazište za istraživanje dobrih praksi primene prirodom inspirisanih rešenja u gradovima bili su rezultati istraživanja nastavnika i studenata Politehike u Milanu obavljena 2017-2018. godine (Morello, E., Mahmoud, I., Colaninno, N., 2019). Oslanjajući se na već prikupljana znanja i postavljen metodološki pristup studenti Arhitektonskog fakulteta – Univerziteta u Beogradu, u okviru predmeta “Teorijske osnove održivog razvoja” imali su zadatak da kroz dodatna istraživanja osmisle sadžaj i pezentaciju praksi prirodom inspirisanih rešenja, prilagođavaći strukturu i jezik izražavanja aktuelnom profesionalnom diskursu u kontekstu Srbije, ali i najširoj javnosti. Rezultat vog prosesa je ovaj katalog koji ima za cilj da promoviše prirodom inspirisana rešenja u široj javnosti, posluži kao inspiracija za inovacije primerenih kontekstu gradova u Srbiji. Rukovodilac predmeta: dr Ksenija Lalović, vanredni profesor 5

prirodom inspirisana rešenja A_intervencije na nivou objekta

A01. OZELENJENI KROVOVI Luka Mišić, inž. arh.

Termin “Ozelenjeni krovovi” odnosi se na prostore na vrhu zgrade ili kuće koji su delimično ili potpuno ozelenjeni vegetacijom zasađenom u supstratu, i koja se ekstenzivno ili intenzivno održava. Ozelenjeni krovovi imaju višestruku svrhu, poput regulisanja odvođenja kišnih voda, doprinosa biodiverzitetu ili formiranja krovnih vrtova.

Ozelenjeni krovovi doprinose povecanju urbanog kapaciteta absorpcije kišnih voda. Kapacitet ozelenjenog krova za zadrzavanja kišnice je veći kod malih i srednjih padavina, a manji je u slučaju dužih i obimnijih pljuskova. Postoje dva osnovna tipa ozelenjenih krovova: • intenzivni ozelenjeni krovovi, koji imaju srednju dubinu podloge od 13 cm, podržavaju raznovrsnu vegetaciju i zahtevni su u pogledu održavanja. • ekstenzivni ozelenjeni krovovi, koji imaju manju težinu zbog tanje podloge (najmanje 2 em), pa stoga podržavaju rast ograničenog broja vrsta vegetacije i takođe su zahtevni u pogledu održavanja. Sistem za navodnjavanje ozelenjenih krovova se obezbeduje u zavisnosti od lokalnih klimatskih uslova.

Ozelenjeni krovovi su sve više zastupljeni u gradovima širom sveta, a razvoj novih tehnologija omogućava inovativnija i sve efikasnija praktična rešenja.

Slojevi ozelenjenog krova sa termoizolacijom

Primer ozelenjenog krova u urbanoj sredini

Ozelenjeni krov predstavlja celovit sistem koji se sastoji od protivkorenske membrane, drenažnog sistema sa ili bez rezervoara, supstrata jedinstvenog patentiranog supstrata od kamene mineralne vune i sloja vegetacije. Kompanija ,Knauf Insulation” postavila je na poslovnoj zgradi u Zemunu ,Urbanscape zeleni krov”, predstavljajuci na taj nacin svoje resenje za ozelenjavanje krovova.

Madrid City Hall - primena ozelenjenog krova

Madrid City Hall “Ferrovial Services” jedna od vodećih svetskih infrastrukturnih kompanija, zajedno sa gradskim većem Madrida postavili su zeleni krov na palati Cibeles u Gradskoj kući u Madridu. Projekat omogućava povećanje zelenih površina u centru grada i zapošljavanje osoba kojima preti socijalna isključenost. Ovaj projekat realizovan je kroz pokretanje javno-privatnog partnerstva. Zeleni krovovi pomažu u borbi protiv efekta toplotnog ostrva i klimatskih promena i promovišu efikasnu upotrebu vode.

REFERENCE

- ”Catalogue of Nature-based solutions for urban regeneration”, Energy & Urban Planning Workshop, School of Architecture Urban Planning Construction Engineering, Politecnico di Milano - https://newsroom.ferrovial.com/en/news/madrid-city-halls-greenroof-combines-social-and-environmental-commitment/ -

A02. OZELENJENI VLAŽNI KROVOVI

Konstrukcija za krovove sa vlažnom podlogom se sastoji od podloge različite dubine u koje se sade močvarne tj. emerzne biljke. Emerzne biljke su one koje imaju koren u vodi, a na površini im se nalaze listovi. Primer su biljke “Iris” i “Pseudoacorus”. Glavna komponenta podloge ovih zelenih krovova su lomljena cigla i mešavina zelenog otpada i đubriva za biljke. Veliki deo podloge će upiti dosta kišnice, dok će se ostatak spustiti niz drenažu.

Aleksa Pešić, inž. arh.

Termin “Ozelenjeni vlažni krovovi” (eng. “wetland roofs”) označava specijalni tip ozelenjenih krovova koji je baziran na biljkama iz močvarnih predela. Glavni cilj ovog tipa krovova je da skuplja kišnicu i time smanji uticaj obilnih padavina u dužem vremenskom periodu.

Princip rada ozelenjenih vlažnih krovova

Još jedan bitan zadatak ovakvih krovova je da održavaju temperaturu i mikroklimu kuće. Naime, to se zasniva na činjenici da ovi krovovi imaju visok nivo evaporacije i zadržavanja toplote, pa se tako tokom leta skupljena voda koristi za hladjenje zgrade, a tokom zime se koristi kao neka vrsta dodatne termoizolacije. U poređenju sa običnim ozelenjenim krovovima, krovovi sa emerznim biljkama poseduju i visok nivo upijanja vode i stoga ne zahtevaju velike količine navodnjavanja u odnosu na krovove sa kompnenim biljakama. Bitno je naglasiti i da biljke na ovim krovovima imaju i značajnu ulogu u upijanju ugljen-dioksida iz vazduha.

Ozelenjen vlažan krov na muzeju Victoria and Albert Museum - London postavljen 2013 godine

Ovaj tip krovova nudi termalne benefite, nizak nivo održavanja i navodnjavanja, visoku toleranciju na suše i teže kišne dane, kao i kontrolu količine vode koja ide niz drenažu.

Primer ozelenjenog vlažnog krova - Malme, Švedska

Lokacija: Malme, Švedska Dizajn tim: Hauschild + Siegel & Scandinavian Green Roof Institute Dobar primer može se naći u Malmeu u Švedskoj, gde je na krovu stambene zgrade postavljena podloga za sadnju biljaka različitih dubina kako bi se podstakla raznolikost biljnih vrsta i rešio problem zadržavanja atmosferskih voda. Podloga kojom je pokriven najveći deo krovne površine sačinjena je od đubriva pomešanog sa šljunkom. Na pojedinim mestima umesto podloge ostavljene su otvorene činije za prikupljanje kišnice, čija stajaća voda privlači insekte i ptice. Kišnica koja se slije sa dela krova koji je viši (na slici limeni deo krova) navodnjava močvarne biljke, koje imaju veliku moć zadrzavanja vode. Ovaj krov je dostupan svim stanarima zgrade.

REFERENCE

- ”Catalogue of Nature-based solutions for urban regeneration, Energy & Urban Planning Workshop”, School of Architecture Urban Planning Construction Engineering, Politecnico di Milano - https://www.blumberg-engineers.com/en/faq/wetland-roofs - https://oppla.eu/casestudy/19011 - https://greeninfrastructureconsultancy.com/wetland-green-

roof-thriving/

Urbana krovni vrt DakAkker, Roterdam

A03. KROVNI VRTOVI Anja Trivić, inž. arh.

Krovni vrtovi su prostori / površine postavljene na krovovima zgrada da bi se koristile za gajenje povrća, voća i drugog bilja. One pozitivno utiču na smanjenje efekta urbanog toplotnog ostrva, vezivanje nitrogena, pomažu u odvodnjavanju atmosferskih voda, kontrolisanoj upotrebi pesticida i uštedi energije. Bašte na krovovima podrazumevaju odvijanje poljoprivrednih aktivnosti na vrhovima zgrada, čime se iskorisćava slobodan prostor krovova i terasa i omogućavaju inovativna urbana socio-ekonomska rešenja.

Dakakker je najveći urbani krovni vrt u Evropi, pa ga stoga nazivaju i urbanom farmom. Smešten je na vrhu poslovne zgrade u centru Roterdama. Farma je deo Luchtsingel inicijative pokrenute od strane nadleižnih organa u Roterdamu i Zus arhitektonskog biroa. Na ovoj farmi odvija se organsko uzgajanje voća, povrća, bilja i cveća, kao i proizvodnja meda. Za navodnjavanje biljnih vrsta prikuplja se kišnica. Na samom krovu nalazi se i restoran koji koristi proizvedenu hranu u svojoj kuhinji. Takodje, voće i povrće se prodaje lokalnim hotelima i restoranima. lz tog razloga Dakakker je primer dobrog implementiranja zelene proizvodnje u ugostiteljstvo. Dodatno, Dakakker doprinosi prisustvu prirode i jačanju biodiverziteta u gradu. Koristi se i u edukativne svrhe. Studenti je često posećuju i uče o uzgajanju u centru grada. Bašta doprinosi i održivosti poslovnog objekta. Termička svojstva bašte omogućila su da je zgrada nakon njenog postavljanja leti hladnija,a zimi toplija. Dakakker je izabrana za finalistu na Holandskom sajmu inovacija 2016. godine i 2012. godine nagradjena je kao najbolja zelena zgrada Holandije.

Krovne bašte mogu se organizovati pod vedrim nebom ili pokrivene zaštitom u vidu plastenika i drugih rešenja. Urbane bašte počele su da se prave u razvijenijim državama u vidu farme na krovu ili plastenika, i većina ovih projekata pokrenuta je kroz javne inicijative kako bi se obezbedila hrana u loklano odriživim uslovima.

”DakAkker” urbani krovni vrt

Urbana krovni vrt u Zuidparku, Amsterdam

“Zuidpark” čine dve poslovne zgrade koje su 2012. godine potpuno renovirane i unapređene prema savremenim tehničkim standardima zelene gradnje. Povrće i voće se gaji na krovnoj površini od okvirno 30 x 100 metara. Zaposleni ovog kompleksa imaju priliku da uzgajaju svoje voće i povrće na jednom delu krova. Na drugom delu uzgajano je voće i povrće koje se koristi u kantini poslovnog kompleksa.

”Zuidpark” urbani krovni vrt

Le Cordon Bleu, Pariz

Prestižna škola kuvanja “Le Cordon Bleu” otvorila je svoje novo sedište 2016. godine u Parizu. Njihova izvanredna četvorospratna zgrada posećena je svake godine od strane hiljadu studenata iz 100 različitih zemalja. Bašta na krovu površine 800 m2 deo je edukativnog programa i namenjena je studentima kako bi naučili princip uzgajanja bilja, povrća i voća u urbanom okruženju. Na krovu se između ostalog nalaze i košnice za pčele kao i kuće za insekte, mašina za kompostiranje prirodnog otpada iz kuhinje i pumpa za navodnjavanje.

REFERENCE

- ”Catalogue of Nature-based solutions for urban regeneration, Energy & Urban Planning Workshop”, School of Architecture Urban Planning Construction Engineering, Politecnico di Milano - https://www.luchtsingel.org/en/locaties/roofgarden/ - https://www.cordonbleu.edu/news/course-vegetable-gar-

den/en

”Le Cordon Bleu” urbani krovni vrt

Ozelenjeni zidovi donose višestruke koristi u urbanom prostoru. Osim što svojom pojavom na fasadi kreiraju važan estetski efekat, oni pozitivno utiču na psihičko i fizičko zdravlje ljudi, doprinose poboljšanju kvaliteta vazduha, smanjuju efekat toplote u javnom prostoru, čiste vazdušni prostor od smoga, upijaju zvuk i buku itd.

A04. OZELENJENI ZID Ana Vojinović, inž. arh.

Ozelenjeni zid predstavlja strukturu u okviru koje se biljke gaje na potpomognutoj vertikalnoj strukturi koja može biti pričvrćena na unutrasnji ili fasadni zid, ili može biti postavljena kao slobodnostojeća. Konstrukcije variraju od modularnih sistema, do aluminijumskih ili čak kartonskih konstrukcija sa otvorima u kojima se postavlja zemlja ili drugi medijumi za gajenje biljaka. Oni su zasnovani na hidroponskim principima i sistemima navodnjavanja kako bi se obezbedila voda i hranjivi sastojci koje su potrebni biljkama.

Ozelenjeni zidovi na objektima imaju ulogu u izolaciji objekta smanjenjem toplotnih gubitaka zimi i toplotnih dobitaka leti, čime se smanjuje potrošnja energije za grejanje i hlađenje. Dodatno smanjuje se uticaj buke i unutrasnjeg odjeka, produžava se vek trajanja objekta smanjenjem oštećenja od UV zračenja i promene temperature.

TAUW - Deventer, NL

1. Direktna zelena fasada 2. Indirektna zelena fasada 3. Indirektna zelena fasada sa ugradnim saksijama 4. Sistem živog zida

El Claustro - Mexico

El Claustro de Sor Juana University Dizajner: Verdevertical Lokacija: Meksiko siti, Meksiko Godina: 2012 Velika vertikalna bašta ukupne površine 265 m2 smeštena u zgradi Univerziteta El Claustro de Sor Juana u istorijskom jezgru Meksiko Sitija. Glavna ideja bila je stvaranje prostora koji bi mogao doprineti poboljšanju životne sredine, kao i dodavanje dodira sa prirodom u tom podrucju. Ulična fasada ovog objekta okrenuta je ka šetalistu, a vertikalna bašta doprinosi prirodnim i zelenenim motivima u ovom urbanom pejzažu. Estetski koncept bašte odražava principe dizajna gradskih parkova, tako da u vertikalnoj ravni kao elementi dizajna se pojavljuju parkovski upotrbni predmeti, poput tricikla i sl.

REFERENCE

- ”Catalogue of Nature-based solutions for urban regeneration, Energy & Urban Planning Workshop”, School of Architecture Urban Planning Construction Engineering, Politecnico di Milano - https://greenfortune.com/project/tauw - https://www.e-architect.co.uk/mexico/claustro-de-sor-jua-

na-in-mexico-city

Ozelenjene fasade za klimatizaciju objekata, osim osnovne funkcije pozitivnog efekta na unutrašnju i spoljnu klimu objekta, doprinose kvalitetu urbanog prostora i na druge načine: donose korisnicima osećaj kontakta sa prirodom, kreiraju ekološke niše u gradu i staništa za mnoge vrste insekata i ptica i sl.

A05. OZELENJENE FASADE ZA KLIMATIZACIJU OBJEKTA Pavle Kovačević, inž. arh.

Ovaj tip ozelenjenih fasada namenjen je klimatizaciji objekata i doprinosi smanjenju potrošnje energije za održavanje temperature unutar objekta. Vertikalne strukture sa biljkama koje su postavljene u odvojenoj vertikalnoj konstrukciji na fasadi, omogućavaju da se u zimskom periodu smanji gubitak, a unutrašnja temperatura poveća, a u letnjem periodu sprečava pregrevanje.

Saksije sa biljkama su obično postavljene na balkonima i terasama objekata, u ovom slučaju su integrisane na fasadu objekta, i zasađene su na pomoćnoj konstrukciji koja je distancirana od osnovnog fasadnog zida objekta.

Deo fasade na objektu u Beču

Presek kroz ozelenjenu fasadu za klimatizaciju

Uticaj ozelenjene fasade za klimatizaciju na zagrevanje objekta

Celokupna fasada zgrade 48 - Beč, Austrija

Objekat sedišta opštinskog odeljenja 48 za upravljanje otpadom grada Beča Objekat je opremljen sa 850 m2 ozelenjenog zida u jesen 2010. godine. U februaru 2011. godine izvršeno je merenje efekata ove fasade na mikroklimu i fiziku objekta, i rezultati su upoređeni sa karakteristikama stare fasade. Rezultati su pokazali da nova fasada rashlađuje objekat tokom leta 5-10° c u odnosu na prethodnu fasadu, odnosno smanjuje gubitak toplote tokom zime za oko 5-8° c. Takođe, konstatovano je da je toplotni fluks fasade objekta smanjen gotovo 50%. Površinska temperatura ovakovog zida za klimatizaciju je 10-15° c niža od temperature stare fasade. Grad Beč promoviše veću rasprostranjenost ovog tipa fasada, a ova služi kao uzorni primer novim projektima.

REFERENCE

- Scharf, B. Pitha, U. Oberarzbacher, S (2012). Living Walls - More Than Scenic Beauties - https://www.academia.edu/6649534/

LivingWalls more than scenicbeauties

- Naumann, S. Kaphengst, T. McFarland, K. Stadler, J. (2014) Nature- based approaches for climate change mitigation and adaptation - https://www.ecologiceu/sites/files/publication/2014/

eco_bfn_nature-based-solutions_sept2014_en.pdf

A06. ŽIVI ZELENI ZID Teodora Pešić, inž. arh.

Živi zeleni zid predstavlja samoodržive vertikalne bašte kojima nije potrebno dodatno održavanje i briga. Ovakvi zidovi napravljeni su uz pomoć novih tehnologija zalivanja i prehrane biljaka koja je koncipirana da je samoodrživa i traje minimum 25 godina. Svakako životni vek biljaka može da varira u zavisnosti od ekstremnih vremenskih prilika koje utiču na njihov opstanak.

Živi zeleni zid razlikuje se od ozelenjenog zida po tome što biljke imaju strukturalni nosač koji obezbeđuje sve potrebne hranljive sastojke i vodu, pa im nije potrebno dodatno zalivanje. On je samoodrživ, a zahvaljujući samoj konstrukciji i strukturi, dolazi do uštede u održavanju. Ovakav pristup omogućava biljkama da dostignu svoj pun potencijal i samoregeneraciju. Ujedno koncipirani su tako da ne oštećuju objekat. Ipak, postoje izvesni problemi njihovog postavljanja na postojeće objekte, poput teškoća u tehnikama navodnjavanja, ili prevelikog dodavanja težine na postojeće konstrukcije. Zbog toga se živi zeleni zidovi moraju precizno projektovati i osmisliti, pre nego što se započne sa izvođenjem. Ovaj tip ozelenjenog zida takođe doprinosi estetskom aspektu, kako objekta, tako i konteksta u kome se nalazi, a njegova upotreba promoviše “zelenu” ekonomsku svest i kreativnost u dizajnu.

Primer živog zida na ulazu biblioteke - Washington

Fasada na objektu Caixa Forum u Madridu

lnstalacija živih zelenih zidova omogućava dobijanje WELL Building Standard® kredita koji utiču na njegovu tržišnu vrednost. Ovaj standard se odnosi na karakteristike objekta u eksploataciji koje utiču na zdravlje i dobrobit ljudi, kroz vazduh, vodu, negu, svetlo, fitnes, udobnost i psihu. Ovi krediti su pandan LEED kreditima koji se odnose na sam kvalitet izvođenja objekta i održivost same zgrade.

The Oasis of Aboukir

REFERENCE

The Oasis of Aboukir Living wall Pariz, Francuska

green-wall-by-patrick-blanc

Autor koncepcije ovog živog zida je Patrik Blank, koji se posle ove realizacije smatra inovatorom ovakvih konstrukcija. U kontekstu održavanja nedelje mode, fasada objekta preuređena je sa preko 7600 biljaka, od kojih je preko 230 različitih vrsta. Čitav proces realizacije, trajao je svega šest nedelja.

- http://www.labsimurb.polimi.it/nbs-catalogue - https://www.ambius.com/green-walls/benefits - https://thefield.asla.org/2010/05/24/living-walls-confidential - https://www.dezeen.com/2013/09/08/the-oasis-of-aboukir-

A07. PROIZVODNI FASADNI SISTEMI Marija Maksimović, inž. arh.

Proizvodni fasadni sistemi, osim za pasivno poboljšanje energetskih karakteristika zgrada, koriste se i za akumulaciju dodatne energije i proizvodnju hrane. To su posebno dizajnirani fasadni elementi namenjeni poboljšanju dnevnih svetlosnih uslova, sistema hlađenja i ukupnih toplotnih performansi. Poboljšanjem svih navedenih perfomansi stvaraju se uslovi za ostvarenje produkcionih koristi u smislu proizvodnje hrane, obezbedjivanja dodatnih alternativnih izvora energije ili smanjenja troškova klimatizacije.

Integrisanje solarnih i poljoprivrednih sistema u fasadne sisteme doprinosi produktivnim performansama zgrada. Ovi sistemi uključuju implementaciju “Building Integrated Photovoltaics” (BIPV) i “Building Integrated Agriculture” (BIA) sistema. Optimizacijom dizajna utvrđuje se kakav uticaj raspored, geometrijski oblik i vrste fasadnih elemenata mogu imati na proizvodnje električne energije i hrane kao i na unutrašnje uslove koje čine dnevno svetlo, zasenčenje, toplotne performanse i propusnost vetra.

Tipovi testiranih položaja PV (photovoltaic) panela

Tipovi testiranih položaja i visina postavljanja zelenila

Primer proizvodnog fasadnog sistema Housing & Development Board (HDB) blocks

Prodiranje produktivnih fasadnih sistema na tržište, čiji je fokus na različitim pristupima dizajna održivih fasada, naročito uključuje bio-fotonaponske panele i “Moss Voltaic”, “I-fasade” koji se mogu integrisati sa efikasnim strukturalnim sistemom kao montažne ili prefabrikovane fasade.

Primer proizvodnog fasadnog sistema Housing & Development Board (HDB) blocks - Singapur

Odbor za stanovanje i razvoj (HDB) grada Singapura Singapur je posvećen smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte. Dodatno, grad je posvećen traženju alternativnih rešenja za smanjenje velike zavisnosti gradske ekonimije od uvoza hrane. Smatra se da će se povećanjem lokalne proizvodnje hrane i energije na teritoriji grada u budućnosti ostvariti velike uštede. Ciljana godina da se ovo postigne je 2030., što je u skladu sa obavezom prihvaćenom u okviru Pariskog sporazuma o klimatskim promenama (Ujedinjene Nacije, 2015). Primena ovakvog proizvodnog fasadnog sistema je u ovom trenutku u fazi optimizacije dizajna, kroz balansiranje performansi. Pokazatelji performansi za ovakav tip fasade obuhvataju merenja dnevnog osvetljaja, protoka energije (toplotni dobitak ili gubitak), potencijal proizvedene električne energije, poljoprivredni potencijal. Dizajn razmatra sve tipologije stambenih jedinica, kroz ugao gledanja produktivnosti sistema, gde orijentacija fasade i prostorni raspored igraju presudnu ulogu. Odluke u organizaciji se donose na osnovu procenta zasenčenja gornjih solarnih PV ploča u odnosu na produktivne zelene elemente za proizvodnju hrane koje se nalaze ispod. Cilj je da se osigura najbolji pristup sunčevoj svetlosti površini koja je namenjana za sadnju.

REFERENCE

- Tablada A.; Kosorić V.; Huang H.; Chaplin I.; Lau S.; Yuan C.; (2018) Design Optimization of Productive Facades: Integrating Photovoltaic and Farming Systems at the Tropical Technologies Laboratory. Sustainability 10 - https://issuu.com/wfm-india/docs/wfm_magazine_vol._4_

issue_2

A08. PROIZVODNJA BIOGORIVA NA BAZI ALGI Jegor Aleksić, inž. arh.

Prednosti proizvodnje algi u gradu su mnoge. U procesu rasta, alge ne samo da konzumiraju CO2, već i proizvode ulje koje kasnije može biti iskorišćeno kao ekološko gorivo. Dodatno, na kraju svog životnog ciklusa, biomasa algi maze se preraditi u organsko đubrivo. Proizvodnja algi se najčeće organizuje na ravnim krovovima, i to na područjima koja nisu pogodna za proizvodnju hrane. Za uzgoj algi nisu potrebni izvori vode, tlo za rast, ili pesticidi, a uzgajaju se u slanoj vodenoj suspenziji. Smatraju se kao rešenja koja podsiču održiv socio-ekonomski razvoj, jer dok proizvodnja biogoriva iz useva, poput kukuruza, stvara konkurenciju između potrošnje hrane i goriva, proizvodnja biogoriva na bazi algi ne zahteva obradivu zemlju.

Proizvodnja biogoriva pomoću algi u cevima

Alge imaju znatno brzu stopu rasta, proizvode do 10 puta veće prinose po hektaru godišnje u poređenju sa drugim biogorivima. U proizvodnji biogoriva na bazi algi postiže se obim proizvodnje od 15.000l ulja po hektaru. Alge se uzgajaju u otvorenim jezercima ili zatvorenim fotobioreaktorima, koji pospešuju brži rast algi i efikasniji su u proizvodnji. Kako je algama potreban koncentrisan izvor CO2 za rast, velike površine pod algama mogu značajno da smanje koncentracije štetnih gasova koje emituju obližnje idustrije, a koje bi se inače dalje širile kroz atmosferu.

Centar za kultivaciju algi - Ludwig Bölkow Campus

Aurora - centar za demonstraciju u proizvodnji biogoriva na bazi algi - Australia

Deo fasade “The Algae House” Hamburg

The Algae House by SPLITTERWERK Ovaj vizionarski projekat realizovana je u okviru International Building Exhibition (IBA) u Hamburgu 2012. i 2013. godine u kategoriji „Kuća od pametnih materijala“. Projekat je višespratna stambena zgrada koja koristi prototipnu metodu proizvodnje energije i regulisanje svetlosti kroz panele ispunjene biogorivom na bazi algi. Kroz testiranje utvrđeno je da fasada ispunjava sve termičke i zvučne izolacione karakteristike kao i da u letnjim mesecima štiti objekat od pregrevanja. Kako je trajno neophodna cirkulacija vode koja sadrži mikroalge, proizvodnja biomase mogla bi biti umetnička instalacija na solarni pogon, koja se neprestano menja čime fasada dobija estetski kvalitet.

REFERENCE

- Catalogue of NBS for urban regeneration, Sept. 2019 - http://syndebio.com/biq-algae-house-splitterwerk/

- http://algaebiomass.org/wp-content/gallery/2012-algae-biomass-summit/2015/09/2015_ABO_IAM_Web_HiRes_r4.pdf

A09. OZELENJENI ZIDOVI U ENTERIJERU Stefan Miletić, inž. arh.

Ozelenjeni zidovi u enterijeru koriste za za klimatsku regulaciju komfora u objektima. Najčešće se izvode kao samoodržive vertikalne bašte i mogu zauzimati celu površinu zida ili njegov deo. Razlikuju se od ozelenjenih fasadnih zidova po tome što su u ovom slučaju biljke postavljene u samu strukturu zida. Biljke dobijaju potrebne minerale i vodu u sklopu sistema irigacije zida umesto iz zemlje. Osim u mikroklimatskom smislu, veoma su važni i kao estetski element, ali i kao psihološki instrument u pogledu promovisanja očuvanja životne sredine, podizanjem svesti kod ljudi da je priroda sastavni, kvalitativni deo unutrašnjeg prostora objekata.

Arhitektonski biro Nauturehumaine - rekonstrukcija kuće iz 1940tih - Montreal

Ozelenjeni zidovi u enterijeru imaju osobenost da ne zahtevaju ogromnu količinu održavanja i priključeni su na automatizovani sistem irigacije. Oni značajno poboljšavaju kvalitet vazduha u prostorijama. Zid filtrira čestice iz vazduha, pretvarajući CO2 u kiseonik. Samo jedan m2 zelenog zida izvlači 2,3 kg CO2 godišnje iz vazduha i stvara 1,7 kg kiseonika. Ovakvi zidovi smanjuju temperaturu, tako što biljke iz okoline apsorbuju sunčevu svetlost. Tačnije, 50% se apsorbuje i 30% reflektuje. Ovo pomaže da se stvori hladnija i prijatnija klima tokom letnjih meseci. Za unutrašnju klimu to znači i da je potrebno 33% manje klimatizacije, što za uzvrat znači uštedu energije. Ozelenjeni enterijerski zidovi smanjuju buku okoline, zid deluje kao zvučna barijera zgradi. Apsorbuje 41% više zvuka od tradicionalnog zida i to rezultira smanjenjem do 8 dB. Na taj način okolina postaje mnogo mirnija, unutar i izvan zgrade, sa nivoom buke sličnim onima u prirodi. Rad ili život u zelenom okruženju okuplja ljude. U nekoliko studija pokazano je da zelenilo ima pozitivan uticaj na socijalnu koheziju u prostoru u kome se nalazi. S tim u vezi, područja sa više zelenila manje trpe agresiju, nasilje i vandalizam.

Qantas Lounge na aerodromu u Sidneju - Australija

Behind the Living Wall

Ozelenjeni zid u enterijeru Uiverziteta Guelph-Humber Projektant: Birgit Siber Lokacija: Toronto, Kanada

Zid se nalazi u centralnom atrijumu Univerziteta Guelph-Humber predstavlja četvorospratni komad žive tehnologije. Sačinjen od preko 1000 biljaka iz 100 različitih vrsta, biljni zid je UofGH-ov prirodni filter vazduha. Tropske paprati, cveće i planinarske biljke vise duž zida visokog 18 metara i tokom godina prerasli su u gustu i bujnu mešavinu lišća. Korenje biljaka provlači se kroz propusnu tkaninu iza zida, a biljke se hrane prirodnim svetlom koje u prostor ulazi kroz stakleni krov. Mešavina vode i hranljivih materija kreće se iza zida, održavajući biljke zdravim. Potpuno integrisan u sistem ventilacije zgrade, biljni zid obrađuje 40.000 kubnih metara vazduha svake minute, uklanjajući zagađivače i hladeći prostor.

REFERENCE

- Catalogue of NBS for urban regeneration, Sept. 2019 - https://ecobnb.com/blog/2019/04/living-green-walls-bene-

fits/ - https://www.guelphhumber.ca/about/plant-wall - https://www.archdaily.com/tag/living-wall

U praksi razlikujemo 3 kategorije ovih bašta:

1. Balkonska bašta / Bašta na terasi

A10. NANO BAŠTE Ana Simić, inž. arh.

NANO BAŠTE su izuzetno mali prostori od svega par metara kvadratnih koji omogućavaju stanovnicima da se u okviru svojih domova bave baštovanstvom. Najčešće su to delovi terasa, balkona, ali često to mogu biti i rešenja implementirana u kuhinjama ili nekim drugim prostorijama stambene jedinice. Konvencionalne bašte zahtevaju prostor na otvorenom sa kvalitetnim zemljištem da bi se uzgajalo cveće, voće, povrće itd. Međutim sa porastom urbanizacije i cene nekretnina postalo je skoro nemoguće obezbediti i dodatni prostor za bašte. Visoki objekti učinili su problem još izraženijim. Da bi se prevazišao ovaj problem uvodi se termin NANO bašta. Za ovaj vid bašta najpogodnije su male/niske biljne vrste koje ne zahtevaju veliku dubinu tla i ne zahtevaju posebne vidove održavanja. Najčešće se koriste biljne vrste kojima je dovoljno samo zalivanje kao vid održavanja. Sve je popularnije da se u ovakvim baštama sadi začinsko bilje koje je onda lako dostupno.

Nano bašte na balkonima

- u zavisnosti od prostora može varirati od par saksija do čitavih površina na kojima se uzgaja veća količina biljnih vrsta.

2. Bašta na jednom metru kvadratnom

- najčešće mobilne strukture koje na površini od jednog metra obezbedjuju sve potrebne uslove za uzgoj pojedinih biljnih vrsta. Nastale po uzoru bašta na otvorenom, kod kojih se na ovaj način vrši razdvajanje sorti i kreiranje pristupnih staza.

3. Unutrašnje bašte

- podrazumevaju korišćenje hibridnih sistema, od veštačkog osvetljenja do posebnih sastava zemljišta. Najčešće se rasporedjuju vertikalno uz prozorske otvore ili druge prostore koji obezbedjuju svetlost.

a) Balkonska bašta b) Bašta na jednom metru kvadratnom c) Unutrašnje bašte - Hyundai’s Kitchen Nano Garden

Balkon Pariz - Nano bašta

Balkon jedne Parižanke lokacija: Pariz, Francuska vlasnik: Diane Valsonne, glumica fotograf: Mimi Giboin za magazin Gardenista Balkon je samostalno osmislila i uredila glumica Diana Valsonne, kako bi upotpunila svoj vid oaze u gradskoj sredini Pariza. U kreiranju ove balkonske bašte vodila se principom tri zone, koji prostor balkona deli u tri zone koje se mogu ozeleniti, a one su fasada, pod i ograda terase. Fasadu je ova glumica obogatila puzavicom koja je pogodna jer ne zahteva velike prostore, pod je obogaćen saksijskim biljem, a ogradu krase žardinjere sa biljkama kojima je potrebna osunčanost.

REFERENCE

- Catalogue of NBS for urban regeneration, Sept. 2019 - https://www.gardenista.com/posts/garden-like-french

woman-10-ideas-steal-paris-balcony/ - https://homebnc.com/best-balcony-garden-ideas/

A11. VERTIKALNE FARME Đurđa Đukić, inž. arh.

Sistem je formiran od trideset etaža sa različitim tipovima povrća koje raste zahvaljujući korišćenju raznolikih tehnologija uzgoja. Proizvodnja energije i snage za rast različitih biljaka obezbeđena je upotrebom solarnih ćelija koje apsorbuju energiju Sunca; kao i putem spaljivanja biljnog otpada sa svake etaže. Sistem navodnjavanja povezan je direktno sa gradskim sistemom otpadnih voda, što obezbeđuje dovoljno vode za uzgoj hrane umesto da bude puštena u okruženje. Uloga Sunca i veštačkog osvetljenja je da obezbedi svetlost neophodnu za rast.

Vertikalne farme prestavljaju praksu korišćenja stereoskopskog prostora za rast biljaka, na konceptu gajenja biljnog ili zivotinjskog sveta unutar višespratnih objekata ili na vertikalno nagnutim povrsinama. KOMBINACIJA TEHNOLOGIJE I AGROKULTURE - Obezbeđivanje velike količine hrane unutar i na objektima urbanih područija - Baziran na ponovnom korišćenju i recikliranju otpadnih resursa

PREDNOSTI VERTIKALNE FARME STABILNA PROIZVODNJA HRANE

- kontrola svetla, vlažnosti i temperaturnih promena.

OČUVANJE PROSTORA I RESURSA

- smanjeno korišćenje vode; velike količine zasada na ograničenom prostoru.

ZDRAVLJE

- eliminacija insekata što isključuje korišćenje hemikalija; kontrolisani nivoi nutritivnih vrednosti

PRISTUPAČNOST

- smanjena zavisnost od fosilnog goriva za distribuciju hrane; veća svežina proizvoda.

Sistem vertikalne bašte

Prizemna etaža objekta u kojem se nalaze vertikalne farme može biti prodavnica namirnica ili restoran gde bi se sveža i organska hrana prodavala javnosti, omogućavajući ishranu bogatu organskim nutrijentima. Ono što čini takve proizvode jedinstvenim je njihova svežina s obzirom da su dostupni korisnicima odmah nakon branja. Takođe, proizvodi su dosta jeftiniji od konvencionalnih useva kako cena ne uključuje troškove transporta i skladištenja. Ovakva vrsta proizvodnje hrane nudi i pogodnost četiri sezone uzgoja, udvostručene gustine rasta, što je proizvodnja na površini od 2,400 ara.

Vertikalna farma - Singapur

SKY URBAN SOLUTION lokacija: Singapur prototip: A-Go-Gro •

•

Visoko-tehnološko rešenje za useve i faktore bezbednosti hrane u gusto naseljenim urbanim regijama. Ideja je naišla na pozitivan odgovor javnosti. Geografske karakteristike i prirodne katastrofe koje prete gradu sprečavaju samostalnu produkciju hrane i primoravaju uvoz namirnica.

•

Upotreba obnovljivih izvora energije doprinosi očuvanju biodiverziteta.

•

Brži period povratka inicijalne investicije + nove mogućnosti zaposlenja

REFERENCE

- Morello, E.,Mahmoud,I.,(eds.) , (forthcoming in 2019). Catalogue of Nature-based solutions for urban regeneration, Energy & Urban Planning Workshop, School of Architecture Urban Planning Construction Engineering, Politecnico di Milano. - https://urbanverticalfarmingproject.com/2014/08/08/

the-first-vertical-farm-showdown-singapore/2/

A12. PROIZVODNJA MIKROBILJA Luka Mišić, inž. arh.

Proizvodnja mikrobilja (Engl. Microgreens) odnosi se na postupak klijanja semena povrtnih biljaka koje se konzumira kada je tek niklo (ima kotiledone i par pravih listova). Prvi put su predstavljene 80-ih godina u jednom kalifornijskom restoranu, “mini biljke” (zovu ih još i biljne konfete ili mikrozeleniš) vrlo brzo postale su nezamenljiv dodatak kuhinje svih koji žele da se hrane zdravo. Ove biljke se konzumiraju 2-3 nedelje nakon sadnje, kada su najzdravije.

Uzgajanje mikrobilja u zatvorenom prostoru

Mikrobilje nakon branja

Mikrozeleniš

Urbane farme predstavljaju vid uzgajanja mikrobilja, i novi razvojni trend u gradovima. Motivisani željom za proizvodnjom organske hrane u mestu stanovanja, ljudi su počeli da postavljaju staklenike i bašte u dvorištima zgrada, na krovovima, itd.

Østergro farma u Kopenhagenu, Finska Østergro kao prva krovna farma u Kopenhagenu, je projekat koji promovišući urbanu poljoprivredu deluje na poboljšanju ekološke održivosti gradskog pejzaža i uspostavljanju veze između sela i grada. Projekat je započeo 2014. godine i trenutno pruža organske proizvode 40 članova CSA-e (The Community Supported Agriculture). Østergro takođe inspiriše stanovnike gradova da se pridruže održivoj i lokalnoj proizvodnji hrane tako što će tokom cele sezone biti domaćin urbanim poljoprivrednim radionicama. Tokom radionica koristi se sveže bilje, a polaznici se uče da naprave ukusne obroke, koje koriste kuvari poznati širom sveta. Sa ekspanzijom zelene osvešćenosti u svetu, to je podstaklo i gastronomsku industriju Sabe. Saba je kuvar iz Kanade, čija je misija nadahnuti i edukovati stanovnike gradova da učestvuju u pokretu održive hrane uzgajajući vlastito zelenilo kod kuće kroz Microgreen projekat. Veruje da će na taj način ne samo uticati na zdraviju ishranu ljudi, već da će doprinijeti ekološkoj i ekonomskoj održivosti naših zajednica.

REFERENCE

Østergro farma na krovu

Kućni glistenjak kao industrijski proizvod

Ovakvi glistenjaci kupuju se kao gotovi proizvodi prvenstveno namenjeni kompostiranju. Cene mogu varirati od 100 do 200e po komadu i već sadrže potrebne materije i gliste u sebi.

A13. KUĆNI GLISTENJAK Ana Simić, inž. arh.

KUĆNI GLISTENJAK se formira zbog narušenog broja crva u prirodi i urbanim ekosistemima. Gliste su veoma bitne za zemljište i koriste se kod kompostiranja i reciklaže organskog otpada. Njihova uloga prirodnih fertilizatora pomaže zemljištu da primi veću količinu vode. Zemljište zbog njihovog kretanja postaje rastresitije, čime kiseonik i aerobne bakterije brže stižu do korena biljke. Kućni glistenjaci su posude sa organskim otpadom u kom se uzgajaju gliste koje ovaj otpad preradjuju i stvaraju djubrivo i kompost vodu. Đubrivo se dalje koristi za obogaćivanje zemljišta, a kompost voda za zalivanje biljaka.

Šematski presek kroz kućni glistenjak

Industrijski proizveden glistenjak

Ručno izradjen kućni glistenjak

Ovi glistenjaci su najčešće kreirani od elemenata koji su inače prisutni u baštama (kantama, saksijama itd). Ekonomični su i lako se prave, a podjednako su efikasni kao i oni koji se mogu kupiti.

Delovi ručno izrađenog glistenjaka

Kućni glistenjak Lombric&Co

Lombric & Co (prevedeno Crvi & Co) Ovaj dizajn prati savremen život ljudi u velikim gradovima i nudi zelenu i zdravu oazu u stanovima koji nemaju mogućnost za kreiranje drugih oblika bašta. Dizajn je rad Marine Le Moal i Savannah Lemonnier koje su ovaj kućni glistenjak formirale tako da izgleda kao izuzetno vredan komad nameštaja. Sastoji se od daske za seckanje, čijim se pomeranjem otvara prostor za odlaganje organskog materijala na kompostiranje, čijim se proizvodom hrane biljke zasadjene na delu radne površine.

REFERENCE

ing-from-paris-chic-combo-composter - https:// working-worms.com/how-to-make-your-own-wormfarm/

prirodom inspirisana rešenja B_intervencije u javnom urbanom prostoru

B01. GRADSKE ZELENE MREŽE Vukašin Terzić, inž. arh.

Nova NASA studija pod nazivom “Zagrevanje grada” pokazuje da su drveće i zelene površine od presudnog značaja za očuvanje zdrave temperature u našim gradovima, odnosno neophodno hlađenje, a ne samo uživanje u toplim danima. Gradovi su poput džinovskih grejača sačinjenih od onoga što NASA naziva „neprobojne površine“ - putevi, zgrade, beton. To uzrokuje efekat urbanog toplotnog ostrva, koji za posledicu ima porast temperature u gradu za nekoliko stepeni u odnosu na periferiju, usled zadržavanja toplote na izgrađenim urbanim strukturama i infrastrukturi. Nova studija pokazuje da količina zelene površine u gradu ima veliki uticaj na to koliko su vruća naša urbana toplotna ostrva. Merenja pokazujju da temreaturna razlika može da dostigne i do 10 stepeni Cezijusa. Zbot toga je neophodno planiranje i razvoj kontinualnih zelenih mreža u gradu i što je moguće veće povećanje površina pod zelenilom.

Zeleno - plava gradska mreža grada Sidneja

Količina i vrsta vegetacije igra veliku ulogu u tome koliko se u urbanim sredinama menja temperatura. Drveće krošnjom presreće čestice koje nosi vazduh, zadržava ih, a one kasnije bivaju isprane kišom tako da završe u tlu. Pored drveća i druge biljke igraju ulogu u prečišćavanju vazduha u niskim slojevima koji je štetan za udisanje, oslobađajući vazduh od gasova kao što su ugljen monoksid (veoma otrovan), azot dioksid (izaziva kisele kiše) i sumpor dioksid (toksičan i izaziva kisele kiše). Kroz otvore na lišću – stome, biljke pored ugljen dioksida unosi i navedene gasove, koje zadržava na različite načine. U zavisnosti od veličine same biljke, one mogu apsorbovati i do 4,5 kg zagađivača godišnje. Kako naši gradovi rastu, a zelene površine se zamenjuju nepropusnim površinama, tako i njihove temperature rastu. Više zelenila znači i prijatnije gradsko okruženje za one koji žive tamo. Pojava gradskih zelenih mreža kao pojma pojavljuje se sa željom da se ljudima skrene pažnja, da jedna bilja ili jedno stablo nije dovoljno kako bismo postigli željene rezultate. Da bi zaista došlo do promena bitno je kreirati nove zelene prostore koji će povezivati one već postojeće i na taj način formirati zelenu mrežu.

Projekat zelene mreže za grad Sidnej

East London Green Grid

East London Green Grid - Olimpijsko selo Planovi za zelenu mrežu Istočnog Londona uključuju strategiju povezivanja unutar Istočnog Londona zeleno-plavim strukturama. Svrha ove strategije je stvaranje zdravije i održivije sredine neometajući dalji rast i razvoj grada. Namera je da se uspostave veze između područja u kojima ljudi žive i rade, čvorišta javnog prevoza, zelenog pojasa oko Londona i Temze. Ove zeleno-plave strukture služe za prihvate atmosferske vode, poboljšavaju kvalitet vazduha i snižavaju temperaturu vazduha.

REFERENCE

- Catalogue of Nature-based solutions for urban regeneration”, Energy & Urban Planning Workshop, School of Architecture Urban Planning Construction Engineering, Politecnico di Milano

- https://www.governmentarchitect.nsw.gov.au/resources/ ga/media/files/ga/plans/sydney-green-grid-plan-1-introduction-2017.pdf - https://www.urbangreenbluegrids.com/projects/londongreen-grid/

B02. ZASENA KREIRANA ZELENILOM Đalović Aleksandra, inž. arh.

Strateški promišljeno postavljanje vegetacije na ulicama, trgovima i parkovima stvara zasenu, omogućava evapotranspiraciju tako da sprečava efekat ,,Toplotnog ostrva’’. Drveće i vegetacija pozicionrana nasuprot izgradjenih struktura blokira sunčevu svetlost ograničavajuči količinu zagrevanja objekata.

Pozitivan efekat prirodne zasene jeste to što biljkama tokom zime lišće opada, što omogućava prolazak sunčevih zraka u objekat i utopljavanje prostora tokom zimskih dana, dok leti zasena sprečava većinu sunčevih zraka da prodru i dodatno zagreju prostor. Zimzeleno drveće može smanjiti gubitak prenosa toplote tokom zime stvarajući dodatni sloj izolacionog vazduha koji ograničava količinu toplotnog omotača oko objekta. Postoji nekoliko štetnih efekata ukoliko se biljke ne postavljaju sa oprezom. Gusto lišće iznad prometnih ulica nije delotvorno, zbog emisije štetnih gasova koji se stvaraju usled velikog broja vozila na ulicama, može biti zarobljena ispod lišća. Prava vrsta drveta kao i odgovarajući oblik vrha drveta može sprečiti akumuliranje zagađenja, a neophodno je izbor drveta prilagoditi i vlažnosti područja, odnosno klimatskim uslovima.

Pozicioniranje i grupisanje drveća u odnosu na upad svetlosnih zraka ilustracija kreirana za potrebe kataloga

Listopadno drveće stvara zasenu tokom letnjih dana. Listopadno drveće zimi dozvoljava prodiranje sunčevih zraka.

Listopadno drveće uticaj leti i zimi ilustracija kreirana za potrebe kataloga

Uticaj veličine stabla na kreiranu zasenu u odnosu na: a) rasporeded stabala b) doba dana

Ispitivani stambeni objekat u Arizoni

City of Tempe, Arizona Ispitivanje uticaja zasene kreirane zelenilom sprovedeno je u gradu Tempe u Arizoni na primeru samostojećeg jednoporodičnog objekta. Ovaj grad odlikuju izuzetno visoke temperature u toku leta koje dostižu i 43 C. Prema prikupljenim podacima sa lokacije kao što su veličina parcela, orjentacija objekta, površina objekta radilo se testiranje kroz 3D softver. Ispitivalo se kako broj, pozicija i vrsta stabla mogu uticati na primenu temperature u samom objektu. Ispitivanje je dokazalo da pozicioniranje drveća ispred same fasade objekta značajno utiče na smanjenje temperature, ali i skreće pažnju da se mora voditi računa o sađenju stabala u odnosu na otvore na fasadi, kako objekat ne bi ostao bez dnevnog svetla.

REFERENCE

- https://www.landscapingnetwork.com/landscape-design/ sustainable/solar.html - http://icity.ikcest.org/ - https://www.researchgate.net/publication/271215427_ Tree_shade_coverage_optimization_in_an_urban_residential_environment

B04. OSTRVA SVEŽINE Jovana Antić, inž. arh.

Ostrva svežine ili ostrva osveženja predstavljaju deo urbanog mobilijara. Sastavni deo ovih hladnih ostrva čini betonska klupa prekrivena drvetom kao i drvena pergola koja ima svrhu zaštite od sunca i zračenja. Osobine ovih urbanih elemenata su modularne mere i mogućnost montaže i demontaže u roku od 24h. Sistem ovih elemenata povezan je na gradski mrežni sistem hlađenja, zajedno sa betonskim izmenjivačem toplote instaliranim unutar klupe. Njihov slobodno oblikovan dizajn nastao je saradnjom inženjera i eksperata na polju biomimikrije.

Na ilustraciji je prikazan mrežni sistem hlađenja koji pumpa ohlađenu vodu iz reke i snabdeva rashlađivanje biljaka, koje dalje obezbeđuju rashlađeni vazduh u muzejima, ministarstvima i ostalim javnim objektima. Ova tehnologija zahteva električnu energiju da bi funkcionisala, međutim, troši duplo manje energije od klasičnih rashladnih uređaja. Ovaj proces se obavlja u ciklusima u kojim je poslednji korak vraćanje vode u reku.

OSTRVA SVEŽINE rade automatski, kada temperatura pređe 28 stepeni ona počinju sa pumpanjem vode iz mrežnog sistema hlađenja, stvara se prijatan rashlađeni ambijent u toku zračenja sunčeve energije. Koristi se inercija betona koji je osnova klupe, jer se smanjuje potrošnja vode. Ostrva svežine su privremenog karaktera, predviđen rok korišćenja im je godinu dana. Ostrva svežine se prvenstveno odnose na rashladne uređaje poput opisanih klupa, njihov sistem najviše je razvijen u Parizu. Međutim, rashlađivanje objekata ovim sistemima je dosta razvijeno u svetu, posebno u zemljama koje rade na smanjenju emisije ugljenika i održivosti, kao što su Malezija i Singapur. Ideja o opisanom sistemu kruženja energije je prisutna već 120 godina, međutim tek sada pronalazi svoju primenu.

Station F (13th century), u Parizu https://www.leparisien.fr/paris-75/paris-teste-trois-ilots-de-fraicheur-pour-lutter-contre-les-coups-dechaud-20-07-2018-7827912.php https://nacto.org/publication/urban-street-design-guide/ streets/downtown-1-way-street/

Šema elemenata “ostrva svežine” https://www.leparisien.fr/paris-75/paris-teste-trois-ilots-de-fraicheur-pour-lutter-contre-les-coups-dechaud-20-07-2018-7827912.php

Klupe za rashlađivanje koje su povezane na mrežni sistem hlađenja. Betonske klupe prekrivene drvetom sa nadstrešnicom u vidu drvene pergole koja pravi zasenu od sunca. Ovaj sistem najviše je razvijen u Parizu gde sistem pumpa vodu iz reke Sene.

REFERENCE

- https://www.engie.com/en/businesses/district-heating-cooling-systems - https://www.leparisien.fr/paris-75/paris-teste-troisilots-de-fraicheur-pour-lutter-contre-les-coups-dechaud-20-07-2018-7827912.php

Šema ostrva svežine - primena u Singaporu https://www.engie.com/en/businesses/district-heating-cooling-systems

Metalco

B05. EKO-URBANI MOBILIJAR Sara Aćimov, inž. arh.

Eko urbani mobilijar kreiran je sa ciljem da pokrene promene u urbanoj sredini ka ekološkoj osvešćenosti. Pored toga što se za proizvodnju koriste ekološki i reciklirani materijali, ovaj mobilijar uključuje i upotrebu zelenila kao sastavnog elemeta.

Komercijalni uspeh Metalca rezultat je kontinuiranog posvećenog istraživanja i eksperimentisanja u dizajnu, zahvaljujući doprinosu međunarodno priznatih arhitekata i dizajnera koji pomeraju granice svog dizajna koristeći prirodne materijale i najnovije tehnologije proizvodnje.

Harris Benches

Ravna klupa sa sedištem od masivnog drveta, čeličnim obodima i nosačima. Može se nadograditi naslonom od punog drveta i dodavanjem više elemenata različitih dužina i širina, dizajniranih da daju slobodu formiranju ostrva opuštanja.

Metalco Harris klupa

Austen Seating

Primer eko urbanog mobilijara

Osnovu ove klupe čini trapezni betonski element ultra visokih performansi (UHPC) koji kasnije može naći drugu primenu. Zahvaljujući svom modularnom dizajnu, betonski elementi mogu se koristiti kao žardinjera ili kao sedište ukoliko se doda drveni sedalni deo.

Eko-dizajn je koncept koji je razvio austro-američki dizajner Viktor Papanek 70-ih godina prošlog veka. Koncept se fokusira na upotrebu sirovih i recikliranih materijala i kako primena takvih materijala može da utiče na životnu sredinu i kvalitet života.

Metalco Austin klupa

Botanic Twist klupa

Botanic Twist Eko-urbana klupa Kolekcija nameštaja Botanic Twist od nerđajućeg čelika i drveta sa PEFC sertifikatom (100% prirodno) je klupa prilagođena za korisnike u eksterijeru. Ona je zakrivljena i promoviše susret i bliskost njenih korisnika. Klupa se sastoji od sedalnog dela dužine od skoro 10m, sa dva mesta za sadnice sa ugrađenim sistemom za zalivanje sa LED rasvetom. Ova inovativna klupa za sadnice je tehnički podvig. Sedište je oslonjeno sa minimalnom upotrebom dodatnih potpornih elemenata, sadnica je potpuno integrisana, a osvetljenje klupe je diskretno. Pored tehničkog podviga, ova klupa je inovativna i u korišćenju sertifikovanog drveta koje garantuje da pri preradi nije došlo do zagadjenja životne sredine. Ovakve klupesa integrisanim zelenilom idealne su za razvoj banja, prostora za odmaranje ili prostore čekaonica.

REFERENCE

er-urbain-tf-urban/product-68097-1856544.html - https://www.uux.com.mt/urban-furniture?pgid=je7bpn8b-5c49a1ba-1ca8-11e8-a9ff-063f49e9a7e4

B06. ZELENA DNEVNA SOBA Teodora Pešić, inž. arh.

ZELENE DNEVNE SOBE predstavljaju inovativan dizajn koji je napravljen u cilju poboljšanja ‘’ostrva toplote ‘’ u gradu. Soba promoviše veći biodiverzitet, efekte hlađenja i povećanje propusnih površina i zadržavanja vode. Ove sobe mogu da se pomeraju kroz grad ili gradove i potrebno je veoma malo resursa da bi se ovaj projekat ostvario.

Zelena dnevna soba

ZELENA DNEVNA SOBA je napravljena od modularnog živog zida ( WABA sistem ) koji je zakačen na platformu napravljenu od kontejnera. Veliki broj različitih biljnih vrsta raste unutar tog žičanog zida kako bi se pokazala različitost i lepota živih zidova. Ovi slobodnostojeći živi zidovi pružaju hladovinu, stvaraju hladnu mikroklimu i pomažu pročišćavanju vazduha. Svaka poluautonomna pokretna zelena dnevna soba može se lako prevoziti kamionom, a opremljena je i brodskim rezervoarom za vodu sa nedeljnim kapacitetom i sistemom za navodnjavanje. Ideja o ovakvoj instalaciji nastala je u Nemačkoj u Štutgartu uz pomoć inicijative TURAS koja se bavi održivošću, lokalnim prozivođačima biljaka i Univerzitetom u Štutgartu. Namenjena je ponovnom povezivanju ljudi u urbanom okruženju i stvaranju zelene oaze u gradovima, koja pored toga što lepo izgleda ima ulogu poboljšanju života u gradu.

Korisnici zelene dnevne sobe

Instalacija u Nemačkoj

LUDVIGSBURG, NEMAČKA Projekat zelene dnevne sobe je prvo postavljen u centru ovog grada. Kako je eksperiment bio uspešan, zelena dnevna soba je krenula na put po Evropi, kako bi i ostali gradovi videli uspešnost ove instalacije u otvorenom javnom prostoru. Neki od gradova u kojima se instalacija pojavila su Brisel, Frankfurt, Zagreb i London.

REFERENCE

room-travels-through-europe/

B07. BAŠTENSKE ZAJEDNICE Tamara Kamberović, inž. arh.

Baštenska zajednica je zajednIčko bavljenje baštovanstvom grupe ljudi na zajedničkom komadu zemljišta. To može biti jedno zajedničko zemljište ili više pojedinačnih parcela, na privatnom ili javnom zemljištu. Koristi se za uzgajanje voća, povrća ili biljaka. Ovakvi vrtovi širom sveta ispunjavaju različite svrhe kao što su poboljšanje estetike i jačanje zajedništva, fizičko ili mentalno blagostanje ili očuvanje zemljišta. Glavni ciljevi baštenske zajednice su: - Ekološko-ekonomski razvoj (Rast radnih mesta za stanovnike) - Sigurnost hrane (Obezbeđivanje organske, zdrave hrane članovima lokalne zajednice) - Edukacija o životnoj sredini (Upoznavanje dece i odraslih sa čudima prirodnog sveta i značajem lokalne proizvodnje hrane) - Jačanje moći ljudi (Uključivanje stanovnika u procese donošenja odluka i aktivnosti)

Primer bašte jedne zajednice

Ideja o zajedničkim baštama (eng. community gardens) popularna je u mnogim gradovima širom sveta. Suština ovakvog načina baštovanstva je proizvodnja svežih namirnica, kroz povezivanje sa sugrađanima, osećaj pripadnosti zajednici, približavanje prirodi i zadovoljstvo u obavljanju baštenskih radova. Potreba za zajedničkim baštovanstvom proistekla je iz želje ljudi koji žive u gradu da sami proizvode određene namirnice za sopstvene potrebe. Ovakve bašte često se koriste u četvrtima gde žive građani sa manjim primanjima koji bi bili prinuđeni da kupuju nezdravu hranu. Baštenske zajednice pružaju zdravstvene, ekonomske, obrazovne, socijalne i ekološke dobrobiti učesnicima i zajednici uopšte. Postoje dve glavne kategorije ovih vrtova, a to su kolektivne baštenske zajednice kao što su susedski vrtovi, stambeni vrtovi, institucionalne bašte i demonstrativne bašte. Potrebna infrastruktura - Plodno zemljište - Sistem za sakupljanje i skladištenje vode - Površina za kompozitnu proizvodnju - Menadžment za upravljanje zemljištem - Pergola za sklonište od kiše i sunca - Obeležene staze i granice između zemljišta - Prostor za spremanje hrane i pića - Evidenciona knjiga - Sredstva za dokumentaciju, društvene mreže - Efikasna i deokratska organizacija - Skladište za alat i materijale

Zajednica u toku sadnje sezonskog povrća

Proizvodi iz bašte zajednice

Alemany Farm, San Francisko Omogućava stanovnicima ovog grada da uzgajaju organsku hranu za one sa manjim primanjima koji je ne mogu priuštiti u supermarketu i kroz taj proces podstiče ljude da se više angažuju u svojim zajednicama, boreći se za ekonomsku i ekološku pravdu. Ova baštenska zajednica se nalazi na jugoistoku San Franciska i obuhvata ekosistem organske farme veličine 3,5 hektara. Alemany Farm bašta je osmišljena tako da njom upravlja volonterska grupa koja se osim hortikulturom, bavi i organizacijom humanitarnih događaja i obrazovnih programa za učesnike.

REFERENCE

home?authuser=0 - http://www.alemanyfarm.org/

B08. BAŠTA ČULA Tijana Baltić, inž. arh.

BAŠTA ČULA je dizajnirana da privuče pet ljudskih čula; miris, ukus, vid, sluh i dodir. Dizajn bašte zavisi od dizajnera ili pejzažnog arhitekte i na koji način će oni dizajnirati zone stimulacije čula ili zone gde se čula prepliću da bi se postigao adekvatan nivo interakcije. Bašta čula je bitno da poseduje različite tipove zelenila kako bi se postigli različiti mirisi i ukusi, takođe i da privuče različite tipove životinja kako bi se naglasili zvukovi u bašti. Ali da bi se postigla savršena bašta potrebno je razmišljati o svim sezonama i na koji način možemo da prilagodimo zelenilo da bi ugođaj tokom svake sezone bio savršen.

BAŠTA ČULA služi da privuče ljude i ostvari interakciju sa njima i njihovim čulima koristeći zelenilo, cveće, ptice kako bi što više vremena proveli u prirodi.

Ambijenti bašte čula

Prostorna organizacija bašte čula

Primer Nabito, Italija

Sensational park - Nabito, Italija Park je otvoren 2011 godine. Glavni cilj je bio da se pozovu ljudi da uđu na put koji ih vodi kroz različite scene. Korisnik bi imao osećaj kao da istražuje novi prostor, ali sa sličnim karakteristikama. Pet ljudskih čula su glavna tema parkai na njih se utiče upotrebom različitih biljaka, ptica i insekata koje biljne vrste privlače, visinama i dimenzijama igrađenih elemenata.

REFERENCE

none-italy - https://healinglandscapes.org/ - https://naturvation.eu/nbs/bari/garden-senses

B09. GRADSKI VOĆNJACI Hana Hurić, inž. arh.

Voćno stablo je drvo koje rađa voće koje je konzumirano od strane ljudi i nekih životinja. Sađenje voćnih stabala u urbanim zonama je strategija koja unapređuje urbanu agrikulturu, naglašavajući postojeće ekološke vrednosti. Posebno je zanimljivo korišćenje germplazme domaćih voćnih stabala koja ne zahtevaju puno vode. Korišćenje domaćih vrsta vodi ka održivom korišćenju vodenih i zemljišnih resursa.

Prepoznavanje i isticanje značaja voćnog stabla od strane lokalne zajednice

Calgary zajednički voćnjak RP Od 2009. godine, Calgary je zasađivao voćna stabla i grmlje na lokacijama oko grada kao deo istraživanja voćnjaka u zajednici, kako bi se unapredile aktivnosti lokalne proizvodnje hrane. Voćnjak je inkorporiran u postojeće parkove, koji su već imali nekoliko voćnih stabala na svojoj površini, ušuškani iza zgrada udruženja zajednica i teniskih terena. Projekat istraživanja zajedničkih voćnjaka je nastao prateći “The Imagine Calgary Plan” za održivost dugog dometa edukujući Kalgarijane o prednostima lokalnog uzgoja i namenjen je: - Podsticanju lokalne proizvodnje hrane - Negovanju uključivanja u zajednicu - Obrazovanju Kalgarijana o tehnikama vezanim za negu voćnih stabala kao i metodama prezerviranja i čuvanja voća. - Demonstriranju i testiranje širokog spektra voćnih stabala i grmlja

Calgary - urbani voćnjak

Mapa urbanog voćnjaka Abergavenny

Abergavenny Community Orchards Južni Vels, UK Projekat koji je započet u Septembru 2010te godine, kako bi se unapredili projekti uzgajanja voća i povrća u Abergavenny-iju i okolini. Dugoročni ciljevi su im da uspostave seriju zajedničkih voćnjaka i vrtova kroz Abergavenny, kako bi svi komšiluci imali mogućnost da uzgajaju sopstvenu hranu, sa svim povlasticama u vidu vežbanja, uživanja i samoodrživosti koji ovaj projekat donosi. Inicijalno je zasađeno 90 različitih stabala na posedu od oko 40 ara. Stabla su mešana - dezertna, kuliranarska i sajderska - jabukova, šlive, trešnje i dunje. Takođe se uključuju ljudi koji imaju vrtne površine koje ne mogu samostalno iskoristiti, kako bi pomogli onima koji nemaju koliko im je potrebno, za zajedničku dobrobit. Projekat je pokrenut zbog potrebe da se, usled klimatskih promena, više koristi lokalno zemljište i lokalno proizvedena hrana.

REFERENCE

- Catalogue of Nature-based solutions for urban regeneration”, Energy & Urban Planning Workshop, School of Architecture Urban Planning Construction Engineering, Politecnico di Milano - https://www.hsca.ca/hillhurst-sunnyside-community-garden - https://www.theorchardproject.org.uk/guides-and-advice/ - https://www.instagram.com/abercommorchard/

B10. SUVI VRTOVI Nevena Vujić, inž. arh.

SUVI VRTOVI su u današnje vreme izuzetno vredni s obzirom na klimatske nepogode ali i na visok nivo njihove estetike. Ove vrtove je lako održavati jer se mogu prilagoditi i rasti u izuzetno teškim uslovima, kao što su pustinja i sušna područja, zahvaljujući adekvatnom izboru biljaka. Biljke koje se biraju su otporne, tolerantne i snažne, što dovodi do različitih zanimljivih kombinacija. U dizajnu se koriste i dodatni pejzažni elementi kao što su kamenje, drveni elementi, pa čak i male kamene skulpture.

Bašte koje su zasađene i dizajnirane za svakodnevne ali i ekstremne vremenske uslove poput dugih suša. Suvi vrtovi formiraju se tako da opstaju i tokom specifičnih vremenskih uslova uz sisteme za održavanje koji su u njih integrisani.

Raspored vrsta u suvoj bašti - kreiranje kompozicije

Prema klimatskim uslovima, biljke koje se koriste u ovim baštama se dele na sušne i polusušne. Postoje specifične i široko rasprostranjene vrste biljaka koje se mogu videti u svakom od ovakvih vrtova i vrlo su otporne na sušu: aloje, kaktusi, agave, sukulente i bromelije. PRIMERI BILJAKA: - Acacia pycnantha - Alyogyne huegelii - Boronia crenulata - Dianella revoluta

Ambijenti suvih vrtova

- Frankenia serpyllifolia - Eremophila lachnocalyx - Goodenia varia - Myoporum brevipes

Suvi vrtovi koji recikliraju ili upravljaju otpadom su rešenje za očuvanje vodnih resursa, dok istovremeno izgledaju veoma prijatno za oko.

AridSmart Display Gardens Bašte regularnih domaćinstava i kuća u proseku potroše oko 100 000 litara vode godišnje, dok AridSmart bašta ovu cifru umanju čak na 14 080 litara godišnje i tako štedi vodu. Troškovi formiranja ovakvih bašti mogu biti visoki, ali će održavanje tokom godine biti znatno niže, pa će investicija dugoročno isplatiti. Tako bašta postaje ekološko i ekonomsko dobro. Ova bašta je primer kako izgleda bašta u Koloradu, spram odabira adekvatnih biljaka ovog klimatskog područja. Lako se održava i zaliva samo dva puta u toku letnjeg perioda.

REFERENCE

- Catalogue of Nature-based solutions for urban regeneration”, Energy & Urban Planning Workshop, School of Architecture Urban Planning Construction Engineering, Politecnico di Milano - https://www.aalbg.org/aridsmart-display-gardens.html - https://www.botanicgardens.org/science-research/biodiver-

sity-research

AridSmart bašte

B11. CVETNE LEJE Miloš Purić, inž. arh.

Sadnja sezonskog sveća unuter urbane strukture i stvaranje atraktivnih površina za insekte oprašivače kako bi se povećao njihov broj i unapredila estetska vrednost gratskog prostora. Suština gradskih cvetnih polja je da insektima pruži odgovarajuće izvore hrtane, sklonište i prostor za stanište, kao i da im omogući prostor sa svežim i čistim vazduhom, odvojeno od velikih saobraćajnica i ostalih zagađivača vazduha.

Cvetni trg - Ščećin, Poljska

Dizajn urbanih cvetnih polja je spoj umetnosti, nauke, lokalne zajednice i građanske inicijative. Zbog opadanja broja vrsta insekata i njihovih populacija, atraktivne cvetne bašte su potrebne gradskim sredinama. Gradska cvetna polja su niskobudžetni, kratkoročni projekti koji kombinuju umetnost i nauku kako bi unapredili estetske i ekološke kvalitete prostora. Izborom sezonskog cveća prilikom sađenja, kao i upotrebom održivih materijala povećava se broj insekata oprašivača, što ima pozitivan uticaj na prirodu. Poređenjem podataka o biodiverzitetu u gradovima i naseljima van centralnih gradskih zona došlo se do realnog podatka o padu broja insekata u gradskim sredinama. Međutim, implementacijom izvora hrane, nektara i polena, za privlačenje oprašivača, poboljšaće se situacija i unaprediti kvalitet životne sredine u gradskim područjima. URBANI EKSPERIMENT

Veštačko cvetno polje

Dizajnerka Matilda Boelhouwer je kreirala veštačko 3D cveće od šećera koje se pretvara u slatku vodu prilikom padavina, sa namenom da služi kao izvor hrane i stanište za insekte u vanrednim situacijama. Svaki tip ovakvog cveta je samo-održiv i otporan na klimatske uslove i može biti implementiran bilo gde. Pored toga, takođe su vizuelno istančani.

Veštačko cvetno polje

Pedro park, Minesota

Cvetna leja Pedro Park, Minesota Na napuštenoj gradskoj lokaciji, umetnica Amanda Lovelee je dizajnirala gradsko cvetno polje uz prateći dizajn zidnog murala na napuštenoj zgradi. Gradska bašta ukrašava napušteni prostor u tranziciji upotrebom korisnog cveća koje omogućava oporavak zemljišta. Intervencija predstavlja i naučni eksperiment u kom će istraživači sa Univerziteta Sv. Tomasa pokušati da izmere kako određene vrste cveća mogu da crpe štetne materije iz gradskog zemljišta kao što su teški metali. U pitanju je 96 vrsta cveća koje unosi radost, lepotu i boju u prostor. Sadnice su raspoređene u oblik koji predstavlja zlatni presek, kreirajući pešačke staze i mesta za okupljanje, kao i prostor za događaje lokalne zajednice.

REFERENCE

er-artificial-flowers-feed-urban-insects/ - http://publicartstpaul.org/project/urban/#about_the_project

B12. BAŠTE U KUTIJAMA Nevena Vujić, inž. arh.

Ove bašte poznate su i kao vrtni kreveti. To su male kontejner jedinice sa zemljom plodnom za uzgoj povrća i drugog baštenskog bilja. Veoma su pogodne za kontrolisanu i kvalitetnu organsku proizvodnju hrane, jer omogućavaju kontrolisani kvalitet zemljišta, vode i hranljivih materija za biljke. Pomažu u razdvajanju biljnih vrsta koje se ne slažu i čime se postiže veći procenat uspešnog roda.

Njihova prvenstvena namena je zaštita tla od erozije i štetočina, ali paralelno tome, kvalitetna i zdrava proizvodnja povrća. U pitanju je održiva proizvodnja koja akcenat stavlja na brigu o životnoj sredini. Da bi sistem funkcionisao pravilno, bira se vrsta povrća kompatibilna klimatskim uslovima na datom području i kvalitetu tla. Sadnja u ovakvim jedinicama daje potpunu kontrolu nad kvalitetom i sadržajem tla, što je od izuzetnog značaja za kamenita područja, područja siromašna hranljivim materijama ili obuzeta korovom. Ove bašte se mogu napraviti od različitih materijala i različitih veličina sa fizičkom i ekonomskom lakoćom. Materijal koji se koriti je uglavnom drvo, jer je prirodan i lako dostupan. Održavanje treba redovno obavljati, a bašte orijentisati adekvatno spram morfologije terena, tako da dobiju što više sunčeve svetlosti. Takođe je važno sistem snabdeti odgovarajućim sistemom navodnjavanja, što donosi značajnije troškove.

ZAŠTO SU OVE BAŠTE DOBRE? - čuvanje tla od korova - sprečavaje sabijanja, pomeranja ili erozije tla - efikasna drenaža tla - prepreka štetočinama - dublje i bolje ukorenjavanje biljaka i zdravije biljke

Bašta u kutijama

Vodič kroz kreiranje bašte u kutijama

Primena u srednjoj školi kao edukativni program

Arthur Phillip High School Sustainable Garden, Parramatta - NSW Ovaj projekat je vrsta eksperimenta koja je imala za cilj da decu nauči održivoj i zelenoj proizvodnji i skrene pažnju na životnu sredinu i odnos prema njoj.

Primena u sklopu hotela

Gili Lankanfushi hotel vegetable beds Lankanfushi ostrvo, Maldivi Ovo hotelsko preduzeće poznato je po zelenim projektima, uključivanju zajednice u projekte i poboljšanju životnog standarda ljudi. Zajedničkim snagama kreirali su bašte sa povrćem kako bi podržali lokalnu ekonomiju i uzgoj zdravih i organskih proizvoda. Oni takođe koriste kompost kako bi mineralizovali i stabilisali tlo i adekvatno upravljali organskim otpadom.

REFERENCE

- Catalogue of Nature-based solutions for urban regeneration”, Energy & Urban Planning Workshop, School of Architecture Urban Planning Construction Engineering, Politecnico di Milano - https://www.fix.com/blog/gardening-with-raised-beds/ - https://green-travel-blog.com/vegan-inspiration-gili-lankan-

fushi/ - https://arthurphil-h.schools.nsw.gov.au/

prirodom inspirisana rešenja C_intervencije u sistemu voda i odvodnjavanja

C01. BIOKANALI

U sistemima biokanala voda sa krovova i puteva ne teče u podžemnu kanalizaciju, već preko sistema površinskih odvodnjavanja dovodi do biokanala koji predstvaljaju zelenu urbanu infrastrukturu za prihvatanje i odvođenje kišnih voda. Ovaj sistem sem toga doprinosi biološkoj raznolikosti i kvalitetu života u gradovima.

Pavle Simić, inž. arh.

Gornji sloj sastoji se od poboljšanog tla sa biljkama. Ispod tog sloja nalazi se sloj šljunka, škorije ili pečenih glinenih peleta upakovanih u geotekstil. Ovi materijali imaju velike prazne prostore, što omogućava povlačenje kišnice. Gornji sloj je upakovan u geotekstil kako bi se sprečilo začepljenje donjih slojeva muljem ili korenima.

Biokanali namenjeni su prikupljanju, kanalisanju i prećišćavanju kišnih voda u urbanim sredinama. Kišnica otiče biokanalima i prolazi kroz proces filtriranja uz pomoć vegetacije i organskih jedinjenja koji se u njih smeštaju i time je omogućeno njeno kanalisanje do rečnih tokova bez upotrebe standardne kanalizacione infrastrukturne mreže.

Ispod drugog sloja nalazi se infiltraciona drenažna odvodna cev. Da bi se sprečilo preplavljivanje biomase i ivica ovih kanala tokom obilnih kiša, dodaju se bočni prelivi koji su povezani direktno na infiltracionu drenažnu cev. Kiša se infiltrira u zemlju preko jarka i nabijenog sloja. Ako se voda uzdiže iznad nivoa preliva, voda kroz nju teče do odvodne cevi. Biokanali se dimnezionišu tako da je verovatnoća ove pojave maksimum jednom godišnje.

Presek kroz biokanal bez i sa atmosferskom vodom

Elementi biokanala

Rečni park Vilamet u Portlandu Prvi primeri naučno dizajniranih sistema biokanala šire primene nalaze se u zapadnim zemljama SAD-a. Za potrebe izgradnje rečnog parka Villamette u Portlandu, Oregon, 1996. godine dizajnirano je i instalirano ukupno 2330 stopa biokanla za sprečavanje ulaska zagađenja u reku Villamette. Postavljeni su i povremeni nasipi za sakupljanje mulja, što je doprinelo smanjenju za 50% suspendovanih čvrstih materija koje ulaze u rečni sistem.

REFERENCE

- Catalogue of Nature-based solutions for urban regeneration”, Energy & Urban Planning Workshop, School of Architecture Urban Planning Construction Engineering, Politecnico di Milano - https://muralmouth.wordpress.com/2011/07/21/roadside-garden-bioswale-projects-to-restore-water-cycle-in-portland-oregon/ - https://www.researchgate.net/figure/Bioswale-concept-diagram1-Dirty-and-polluted-water-from-rooftops-roads-and-parking_ fig1_335219312

Roadside garden, Portland, Oregon

C02. ULIČNI SLIVNICI Sara Aćimov, inž. arh.

Ulični slivnici su široki, plitki i jednostavni oblici kanala. Oni su nadzemni i nose olujni višak koji prelazi kapacitet manjih sistema odvodnjavanja sa ulica i trgova. Gradske ulice se obično karakterišu ivičnjacima, slivnicima i otvorima. Voda koja se odvodi kroz slivnike transportuje se u površinske vode ili se infiltrira u zemlju koristeći infiltracioni sistem. Trenutno, ulični slivnici koji su najčešće na bočnim stranama ulica, uglavnom su namenjeni za prikupljanje i prenošenje prljavštine, smeća, otpadaka i drugog odloženog otpada umesto komunalnog sanitarnog sistema. Postoji mnoštvo vrsta urbanih slivnika, koji su uglavnom slivnici od flutacije, prefabrikovani slivnici sa otvorenim kanalom, otvoreni slivnici, prekriveni slivnici i na kraju zeleni slivnici.

Moderna rešenja uličnih slivnika

Vrste urbanih slivnika

Mechelen Tržište pšenice i maslaca Mechelen je istorijski “grad vode”. Prvobitno je imao razne pritoke koje su se kretale po gradu zbog čega je gradsko veće odlučilo da ovim takozvanim vodotocima dodeli novo mesto u gradskom pejzažu. Kao odgovor na velike zatvorene tržne centre, odlučeno je da se nadogradi komercijalno srce grada. Dizajn je obezbedio atraktivan, moderan i udoban prostor za kupovinu. Za odvod vode su odabrani tanke linijske drenaže. Ova linijska odvodnjavanja imaju dvostruku funkciju. S jedne strane, moraju da osiguraju efikasno isušivanje vode, a s druge strane služe i kao vizuelna granica između pešačke zone i kolovoza. Na Botermarkt-u je na površini, u produžetku Koolvliet-a, postavljena fontana. Ograničena je sa Sideline LED sistemom, odvodnim sistemom koji uključuje LED rasvetu. Ovakav vid odvodnjavanja, u kombinaciji sa fontanom, daje razigrani akcenat prostoru. U ovom projektu su i funkcionalnost i dizajn kombinovani u odvodnjavanju vode.

REFERENCE

en-stadscentrum/ - https://www.urbangreenbluegrids.com/measures/gutters/

Mechelen stad scentrum

Bilo da su u urbanoj ili ruralnoj sredini, sistemi kanala se postavljaju kao sredstva za: - prenošenje olujne vode prihvatajući kritičnu količinu vode za javnih i privatnih površina, kao i temeljnih drenaža sa privatnih poseda

C03. GRADSKI KANALI Pavle Kovačević, inž. arh.

Kanal je vodeni tok nastao veštačkim putem radi regulisanja oticanja vode i za upravljanje vodom u slučaju obilnih padavina, pre svega u ruralnim sredinama, ali se njegova primena proširila i sada su sastavni deo mnogih gradova. Oni se takođe koriste za poboljšanje kvaliteta vode i za zaštitu staništa ribe.

Kanal u neposrednoj blizini tržnog centra

- upravljanje olujnom vodom u pogledu kvaliteta i kvantiteta filtriranjem, ublažavanjem površinskih protoka i omogućavanjem punjenja i skladištenja podzemne vode - poboljšanje kvaliteta nadzemnih voda, doprinoseći tako zaštiti staništa ribe i delujući tako na životnu sredinu ne samo biljnog i životinjskog sveta nego i nas

Mogući oblici kanala

The Gohards park Ekodistrikt u Nantu, Francuska Pri uređivanju perifernog područja koje se smatralo za geto, opština Nant je promovisala realizaciju ekodistikta, koji je dizajnirao studio Bruel Delm. Projekat se zasniva na sakupljanju kišnice, izražavajući geografiju novog lokaliteta. Kanali daju smisao i pravac javnim prostorima. Javni prostori poseduju vegetaciju koja je zastupljena više od 50%, što doprinosi smanjenju lokalnog zagrevanja i donosi novi ekološki pejzaž u ovom ekodistriktu.

REFERENCE

tiere-chenaie-a-nantes-parc-espaces-publics/ - https://www.urbangreenbluegrids.com/measures/ditches/

Deo ekodistrikta u Nantu

C04. Infiltracione trake i površine Milena Guberinić, inž. arh.

Infiltracione trake i površine su zelene, apsopcione površine, koje pružaju mogućnost za spor oticaj i infiltraciju vode, radi prečišćavanja iste od toksičnih materija. Prvobitno imaju ulogu u zaštiti od poplavnih voda. Njihovom upotrebom, upijaju se ogromne bujice poplavne vode, sprečava se prodiranje toksičnih materija u tlo i time zagađenje zemljišta. U urbanim područjima, ovi sistemi se često mogu implementirati na mestima, koja su vrlo prljava, zbog velike protočnosti pešaka i saobraćaja i na mestima gde postoji manja mogućnost filtracije atmosferske vode.

Presek kroz infiltracionu traku

Filtracione trake se uglavnom sastoje od guste vegetacije i travnate površine, kako bi se odvod tretirao vegetativnim filtriranjem, sedimentacijom i po potrebi tehničkom filtracijom (putem ugrađenih filtera). Često se koriste kao tehnika prečišćavanja atmosferskih voda, pre primene drugih tehnika prečišćavanja. Filtrirajuće trake su najprikladnije za tretiranje oticanja, sa relativno malih područja, poput ulica, puteva i autoputeva, padova na krovu, malih parkirališta i nepreglednih površina. Mogu služiti kao separacioni elementi, javnih površina, koje nisu kompatibilne po načinu svoje upotrebe. U okviru urbanih područja, često mogu biti sastavni deo: javnih otvorenih prostora, pešačke zone, transportne infrastrukture (tramvaj, železnica) i uličnih profila. Lokalne vrste divljih trava i cveća, mogu se uvesti radi vizuelnog efekta i pružanja staništa za divlje životinje.

Infiltracione trake i površine

Primer Masačusets, Virdžinija

Projekat filtriranja olujne vode VanderGoot Ezban Studio Projekat predstavlja višegodišnju održivu strategiju, za stari deo grada Mačestra u Virdžiniji, koja transformiše tok reke Džejms, prema gradu Ričmond i šire. Predlažu se dve nove i različite vrste zelene infrastrukture, trake za filtriranje vazduha i trake za filtriranje vode, koje će upravljati olujnom vodom, ublažavati zagađivače u vazduhu i usmeravati dugoročnu transformaciju gradskog tkiva.

REFERENCE

filtration-strips/ - https://vandergootezbanstudio.com/Filter-Strips

Gornji sloj popločanja, naziva se još i bazom, napravljen je ili od proznog materijala ili neporoznog materijala koji ima male razmake između ploča kako bi tečnosti prolazile kroz njih. Porozna popločanja sprečavaju klizišta, a takođe i zadržavaju krupne čestice štetnih materija čime se filtriraju atmosferske vode.

C05. POROZNO POPLOČANJE Nina Jovanović, inž. arh.

Primeri primene popločanja: putevi, staze, parkirališta za laka vozila, servisni prolazi, rezidencijalni trotoari, rezidencijalni garažni prilazi. Postoje 3 tipa poroznih popločanja: 1. opeka (ošupljena ili puna) 2. šljunak (kamenčići, pesak) 3. malč (kora drveta)

Porozno ili propustljivo popločanje je tip popločanja koje dozvoljava tečnosti / kišnici da procuri kroz njega i često se koristi za pešačke staze ili staze kojima idu laka motorna vozila.

Presek kroz porozno popločanje

3 tipa poroznog popločanja

Iako se specifičan dizajn popločanja može razlikovati, sva propusna popločanja imaju sličnu strukturu: sloj površinskog popločanja, kameni agregat kao rezervoar, i sloj filtera ili tkanine postavljen na dnu. Korišćenjem poroznih materijala, zemljište će prikupljati mnogo više otekle vode, upijati je i prečišćavati tokom tog procesa. Omogućavanjem upijanja vode u zemljište okolne zelene površine će zahtevati manje ljudskog upliva u domenu irigacije. Time se štedi novac i smanjuje potrošnja vode za irigiaciju.

Upotreba potoznog popločanja - Groene Mient

CPO Groene Mient lokacija: Hag, Holandija arhitekta: FillieVerhoeven Architects godina izgradnje: 2017 Kompleks je kreiran sa ciljem da bude ekološki sa niskom upotrebom energije pa se izuzetno vodilo računa u odabiru primenjenih materijala. Pored toga što je za konstrukciju i fasadu objekata korišćeno drvo i kamen, u eksterijeru vodilo se računa o primenjenom materijalu za popločanje kako bi sve pešačke staze i prilazi bilo vodopropusni. Primenjeni su različiti vidovi opeke i betonskih izlivenih modula, čijim se slaganjem vodilo računa o prostoru neophodnom za protivanje vode. Takodje mnoge pešačke staze formirane su samo nasipanjem peska.

REFERENCE

- Catalogue of Nature-based solutions for urban regeneration”, Energy & Urban Planning Workshop, School of Architecture Urban Planning Construction Engineering, Politecnico di Milano - https://www.pwdplanreview.org/manual/chapter-4/4.2-porous-pavement - https://www.usgs.gov/science/evaluating-potential-benefits-permeable-pavement-quantity-and-quality-stormwater-runoff?qt-science_ center_objects=0#qt-science_center_objects

C06. PONIRANJE VODE Simona Štulović, inž. arh.

Poniranje vode ili infiltracija, predstavlja početni stadijum ulaženja, upijanja vode u zemljište. Kroz zemljište voda prolazi kroz razne šupljine i pore, čime se postepeno ispunjavaju slobodne zemljišne pore, kojima se ona kreće. Voda može da ulazi celom površinom, uniformno, u slučaju atmosferskih padavina ili plavljenja - vertikalno, tada se vrši vertikalna infiltracija. Kada zemljište upija iz proceđivanja, reka, brazdi, kanala, jezera, tada govorimo o horizontalnoj infiltraciji. Pri ovom procesu vrši se vertikalno i bočno, neravnomerno kretanje slobodnih voda kroz zemljište. U odnosu na kvalitet zemljišta, ono stvara uslove za razvoj korenog sistema biljaka, njihov rast i razvoj, kao i stanište mikroorganizama. Ovime se zemljište i njegova plodnost obogaćuju i formiraju novi ekosistem razvoja što je za gradske sredine od velikog značaja.

Poniranje vode - ilustracija

Brzina ulaska vode u tlo, predstavlja stopu infiltracije ili koeficijent infiltracije. Kod nas se izražava u mm/h, dok je u inostranstvu to inch/h. Kretanje vode se odvija pod uticajem kapilarnih sila i gravitacije. Visoka stopa infiltracije je poželjna za rast biljaka i obogaćenja životne sredine. Poboljšanje i održavanje infiltracije se dostiže većom sadnjom, pokrivenošću tla biljkama, povrćem, obradom useva i povećanjem organske materije u tlu. Asfaltirane i popločane površine u gradovima, mogu da infiltriraju do 50% svoje povšine. Kada postoji mogućnost da vaš krov postane aktivan deo urbanog pejzaža, urbana bašta koja sakuplja vodu, to je još jedan dobar potez ka održivosti u gradu. Ovim sistemom možemo infiltraciju povećati do 100% Potreban pad za ove sisteme na mekom tlu, male nosivosti iznosi 0.5 cm/m. Kako se rastojanje do sistema za infiltraciju povećava i kako raste sama površ, gradijent pada postaje novi element dizajna. U odnosu na područje, ove površine zahtevaju adekvatan pristup projektovanju, kao i različitu visinu troškova održavanja.

Our Secrtet Garden / Naš tajni vrt / Torino, Italija

Hammarby Sjostad ekodistrikt

Hammarby Sjöstad / Stokholm / Švedska godina : 2004.-2016. arhitekti : Urban Planning and Environmental Coordination Committee, Stockholm Water Company - projektovan kao olimpijsko selo za kandidovanje Stokholma 2004. za letnje Olimpijske igre - preobraženje priobalja, napuštenog industrijskogbrownfield polja u novo mesto održivosti - mesto stanovanja - alternative održivosti kroz vodeni menadžment - proces vraćanja kišnice u prirodni ciklus - proces oživljavanja mesta kroz održivost - zgrade orijentisane ka moru i kanalima, - ideja o zelenom gradu - profitiranje pogledom - kišnica koja pada na površinu, isušuje se kroz kanale - voda sa puteva se kanališe odvojeno, u bazene za tretman, pre nego što dođe do ponovne infiltracije u tlo - u naselju su zastupljeni zeleni krovovi

REFERENCE

- Catalogue of Nature-based solutions for urban regeneration”, Energy & Urban Planning Workshop, School of Architecture Urban Planning Construction Engineering, Politecnico di Milano

- http://www.greenews.info/pratiche/our-secret-garden-unorto-urbano-nascosto-in-citta-20120530/ - https://ecodistricts.org/information-exchange/hammarby-sjostad-sweden/

C07. (RE)MEANDRIRANJE REKA Milica Lazarević, inž. arh.

Metoda nazvana “remeandriranje ispravljenih reka” mogala bi se smatrati umerenijim i prilagodljivijim načinom za rešavanje problema poplava uz prednosti koje donosi: smanjenje brzine i visine poplavnih voda, stvaranje vijugavih kanala koristeći postojeći/lokalni materijal (uključujući akumulirani mulj), omogućavanje raznolikog okruženja za ribu, biljke i beskičmenjake poreklom iz reke, unapređenje estetskih vrednosti vidokruga unutar gradskog područja i povećanje prilika lokalnog stanovništa za bolje upoznavanje sa divljim svetom reke. Uspostavljanje vijugavosti reke može se postići na nekoliko načina. Obzirom da remeandriranje rezultira u promenama tokova kanala, neophodno je temeljno poznavanje rečne geomorfologije.

Re-meandriranje reka (na mestima gde su veštački ispravljane) kao pomoć smanjenju brzine i visine poplavnih vrhova. Vekovima su evropske zemlje gradile sve više i više nasipe kako bi zaštitile gradove od poplava. Međutim, s porastom svesti da bi ova strategija mogla dovesti do nepodnošljivih troškova bez garancije za bezbednost ljudi, kao što su poplave 1993 i 1995 pokazale, došlo je do novih političkih promišljanja i Metoda nazvanog “remeandriranje ispravljenih reka”.

Morava nakon remeandriranja

Prepoznati su sledeći pristupi: (1) Dopuštanje reci da uspsotavi vijugavost prirodno, što je pogodno za veštački kanalisane tokove sa jačinom struja po jedinici širine većoj od 35 Wm2 (Brookes, 1987), (2) unapređenje vijugavosti u okviru ispravljene reke, (3) ponovno povezivanje preostalih menadara, (4) izgradnja meandrirajućeg kanala pored ispravljenog kanala

Diagram sa presecima kroz remeandrirano korito reke

Reka Somer pre i posle intervencije

Reka Somer, Somerset, Engleska Sveukupni cilj vijugavih kurseva malog protoka u preširokom gradskom kanalu, bio je unapređenje preširokog i blatom bogatog rečnog toka reke Somer koja prolazi kroz glavnu ulicu Midomer Norton. Ovo je podrazumevalo uklanjanje tri male brane i izgradnju novog zavijenog kanala koji će imati dovoljno morfološke dinamike da spreči potrebu za redovnim čišćenjem blata, smanjući troškove i nelagodnosti. Postojeći plan sprečavanja poplava Midsomer Norton-a i kanala izgrađenih za slučaj poplave pogoršavali su stvaranje taloga koji bujična voda nanese u centralni deo grada. Međutim, ovo je takođe predstavljalo priliku da se izradi dizajn koji neće biti previše ograničen brigom i rizikom od poplava, obzirom da je rekonstrukcijom atmosferska voda preusmerena,a glavna ulica uglavnom je primala samo poplavnu vodu sa okolnih površina. Pred obnovu toka imala je prosečnu dubinu vode 0.5m i prosečnu širinu kanala 4.5m.

REFERENCE

- Catalogue of Nature-based solutions for urban regeneration”, Energy & Urban Planning Workshop, School of Architecture Urban Planning Construction Engineering, Politecnico di Milano - http://nwrm.eu/measure/re-meandering - https://www.therrc.co.uk/MOT/Low-res/2013_Update_2.pdf - https://restorerivers.eu/wiki/index.php?title=Case_study%3ARiver_Somer_channel_enhancement,_Midsomer_Norton

Načini implementacije rešenja U odnosu na teritorijalni zahvat, koji je predmet intervencije, postoje dve osnovne podele sistema:

Milena Guberinić, inž. arh.

Makro plan - teritorijalni obuhvat gradova ili naselja Veliki gradski parkovi (baseni) - Mnoge gradske sredine danas, pod uticajem klimatskih promena, postale su područja podložna poplavama. Ovaj problem se uglavnom rešava implementacijom gradskih parkova velike površine, koji u svom sistemu poseduju, niz manjih ili jedan veći kolektor, čijom aktivacijom se sprečava nagomilavanje vode na površini. Sakupljena voda u kolektorima se lako može upotrebljavati na niou grada za zalivanje, pranje ulica i mnoge druge gradske potrebe.

Sistemsko rešenje, koje podrazumeva: apsorpciju, skladištenje i filtriranje kišnice, radi njene upotrebe u proizvodnim pogonima, poljoprivredi, industrijskim pogonima, funkciji pojedinačnih domaćinstava i drugim potrebama. Isto tako, ovaj sistem se često koristi u urbanim sredinama, koje zbog korišćenja neporoznih materijala imaju velikih problema sa regulacijom kišne/ atmosferske vode.

Mikro plan - dvorišta i krovovi pojedinačnih objekata Niži obuhvat implementacije ovog sistemskog rešenja, jeste njegova primena u okviru samostalnih objekata, višeporodične zgrade, domaćinstva i javnih objekati. Tipovi rešenja, koji se uglavnom implementiraju sastoje se od površine za prikupljanje vode (krov), distribuciju (cevi) i skladištenje da bi se mogla naknadno koristiti. Takođe neophodno je koristiti filtere kako bi voda bila tehnički ispravna za korišćenje.

Prikupljanje i upotreba kišnice na nivou domaćinstva

Delovi mikro sistema

C08. SAKUPLJANJE I UPOTREBA KIŠNICE

Vodene površine u sistemu prikupljanja kišnice Potsdamer Platz

Potsdamer Platz

lokacija: Berlin, Nemačka arhitekta: Renzo Piano, Christoph Kolhbecker godina izgradnje: 1997-1998 Svrha korišćenja vode u urbanoj sredini jedvostruka; dizajn i ekologija. Velike vodene površine koje čine deo dizajna ovog centra u potpunosti se napajaju kišnicom. Karakteristike vode poboljšavaju urbanu klimu u novokreiranom ambijentu, jer voda leti snižava temperaturu okoline, vezuje čestice prašine i vlaži vazduh. Kišnica sa krovova okolnih zgrada prikuplja se u velike podzemne cisterne. Voda iz cisterni koristi se za dopunu bazena, za ispiranje toaleta u kancelarijama i za navodnjavanje zelenih površina.

REFERENCE

- Catalogue of Nature-based solutions for urban regeneration”, Energy & Urban Planning Workshop, School of Architecture Urban Planning Construction Engineering, Politecnico di Milano

- https://www.rainharvesting.co.uk/types-of-rainwater-harvesting-systems/ - https://www.urbangreenbluegrids.com/projects/potsdamer-platz-berlin-germany/

C09. SAKUPLJANJE KIŠNICE ISPOD SPORTSKIH TERENA Simona Štulović, inž. arh.

Skupljanje kišnice ispod sportskih terena se odvija skladištenjem kišnice u specijalnim ,,kutijama/ rezervoarima’’ ispod sportskih terena. Ovaj pristup je zanimljiv jer omogućava korišćenje iste površine na različite načine, što doprinosi konceptu održivosti.

Sistem prikupljanja vode integrisan u travnatu površinu terena

Jedna od opcija za stvaranja prostora za skladištenje vode je korišćenje plastičnih profila nalik kutijama. Ova tehnologija je skrivena ispod travnatog sloja sportskih terena i u zavisnosti od dubine postavljenih profila kapacitet za prikupljanje vode može varirati. Ovu metodu je grad Amsterdam već razmotrio kao jedan od alata održivosti na njihovoj teritoriji. Sportski tereni mogu se integrisati u vodene sisteme na dva načina: - Postrojenje za skladištenje vode je direktno povezano sa površinskom vodom. U ovom slučaju, nivo vode ispod sportskih terena raste u odnosu na nivo površinske vode. - Skladište vode nije direktno povezano sa površinskom vodom. U ovom scenariju, voda kojoj je potrebno skladištenje dovodi se odnekud, skladišti i odvodi sa odloženim tempom.

Presek kroz različite sisteme

Marakana - Rio de Ženeiro

Drenažna filtracija i skladištenje vode na primeru Svetskog prvenstva / Marakana / Rio de Ženeiro godina : 2014.-2016. dizajn : Aquastock - korišćen sistem u toku Svetskog prvenstva u fudbalu i u toku Olimpijskih igara - stadion je prošao kroz veliki proces renoviranja - novi sistem za sakupljanje kišnice radi snabdevanja toaletnog prostora i navodnjavanja terena - sistem je dizajnirao i isporučio brazilski WISY partnerAquastock - ukupno 18 WISY WFF300 Vortex filtera je korišćeno za sakupljanje kišnice sa krovne površine od 50000 m2

REFERENCE

- Catalogue of Nature-based solutions for urban regeneration”, Energy & Urban Planning Workshop, School of Architecture Urban Planning Construction Engineering, Politecnico di Milano

- https://www.urbangreenbluegrids.com/measures/infiltration-boxes-and-infiltration-drainswells/rainwater-storage-beneath-sports-fields/#cite-0 - http://pearl-kb.hydro.ntua.gr/d/ResilientMeasure/1064

WISY Vortex filter je izabran u ovom projektu zbog niskih troškova održavanja, visoke efikasnosti filtera, nosivosti vozila i mogućnosti obogaćenja kiseonikom.

C10. URBANA MOČVARA Milica Nanić, inž. arh.

Močvare su prirodna područja bogata vodom koja se javljaju uglavnom duž reka i u deltama. Po svojoj prirodi močvare su prelivna područja za reke i kao takve imaju mogućnost zadržavanja velike količine vode u koju spadaju i kišnice. Vlažna prirodna područja su od velikog značaja za vodozemce čija su staništa i leglo su mnogih vrsta ptica. Obzirom da je mnoga ovakva staništa čovek isušio za potrebe naseljavanja, promenom klime poslednjih godina pojavljuje se potreba za kreiranjem močvarnih područja na obodima gradova kako bi se rešio problem velikih količina padavina. Urbane močvare su stvorene da sprečavaju bujično oticanje padavina tako što će vodu prihvatati i selektivno propuštati. Ovo je nov pristup u poređenju sa sistemima brze drenaže koji se koriste u vidu kanala i cevi. Druga prednost močvara je ta što se biološki zagađivači eliminišu prisutnim biljnim vrstama i taloženjem u sedimentu, što značajno poboljšava kvalitet vode koja otiče.

Urbana močvara - London

Urbane močvare služe za razvoj biološke raznolikosti i razvoj prijatnih rekreacionih područja za stanovnike grada. Dizajniraju se i planiraju na mestima zadržavanja velike količine atmosferskih voda koje su daleko prljavije od voda koje kreiraju prirodne močvare kao staništa, samim biološka raznovrsnost razlikuje se od prirodnih močvara. Druga razlika je u tome što su urbane močvare manje dinamične od prirodnih močvara. U prirodnim močvarama, protok se menja i postoje sezone suša, dok kod urbanih močvara procese kontrolišu ljudi i time održavaju određeni vizuelni i upotrebni kvalitet prostora. Urbane močvare su sposobne da prečiste gradsku atmosfersku vodu na efikasan i pristupačan način. Istraživanja su pokazala da su urbane močvare deset puta jeftinije od konvencionalnih, visokotehnoloških postrojenja za prečišćavanje urbanih otpadnih voda. To je jedan od glavnih razloga zašto su prirodne močvare u urbanim područjima zaštićene u Sjedinjenim Državama. Veličina potrebna za urbano močvarno zemljište zavisi od količine vode koja se generiše i od stepena zagađenosti vode. Ako urbana močvara služi za prečišćavanje oticanja kišnice, zahteva se površina močvare koja iznosi približno 5% površine sa koje kišnica odlazi. Močvare se mogu dizajnirati da podnesu fluktuacije nivoa vode do 30 cm. To znači da močvare mogu služiti i kao prihvatnik vode i kao sistem za prečišćavanje.

Delovi u formiranju urbane močvare

London močvarno područje

Rešenja za poplavu u gradovima Poplave su u značajnom porastu zbog klimatskih promena i mogu devastirati urbana područja. Gradovi imaju potrebe za novim strategijama za upravljanje površinskim vodama. Interdisciplinarni tim inženjera i urbanista na MIT-u je razvio rešenje; multifunkcionalna urbana močvarna područja i ribnjaci koji neprimetno integrišu kontrolu i čišćenje površinskih voda sa ekološkim i rekreacijskim prednostima. Poplava u gradovima pogoršava gradsku infrastrukturu, pošto su mnogi prirodni ekosistemi koji bi apsorbovali kišu zamenjeni kolovozom, što uveliko ograničava kapacitet za infiltraciju područja. Sistem zadržava vodu na površini, gde skuplja sve vrste zagađivača - smeće, teške metale, industrijske hemikalije koji se na kraju prenose u obližnje vodene strukture, često uključujući i lokalno vodosnadbevanje. Ovim rešenjem utiče se da upravo prikupljeni zagađivači ne završe u neophodnim vodoizvorištima.

REFERENCE

- Catalogue of Nature-based solutions for urban regeneration”, Energy & Urban Planning Workshop, School of Architecture Urban Planning Construction Engineering, Politecnico di Milano

- https://www.urbangreenbluegrids.com/measures/urban-wetlands/ - https://www.urbangreenbluegrids.com/projects/urban-wetland-london-london-climate-change-partnership/

C11. HELOFITSKI FILTERI Mihailo Kocić, inž. arh.

Voda se mehanički filtrira kroz različite granulacije peska, uklanjajući tako bilo kakve fizičke nečistoće. Uloga biljaka jeste da svojim korenjem formiraju rizosferu kao stanište bakterijskih kolonija, tzv “biofilm” koje uklanjaju patogene iz vode. Bakterije razgrađuju patogene pri čemu otpuštaju polisaharide tako formirajući svojevrsnu plazmu u kojoj se grupišu. Ovaj tip kolonija formira se i u rizosferi i u pesku, u zavisnosti od granulacije peska varira i nivo filtracije. Helofitski filteri se dele prema pravcu kretanja vode kroz njega na:

Helofitski filteri, ili konstruisana močvarna tla su prirodni vid prečišćenja vode. Ključni elementi ovog sistema jesu peščano tlo i amfibijske/močvarne biljke zasađene u njega. Ovim sistemom se može prerađivati prethodno tretirana otpadna voda bez čvrstog otpada.

Helofitski filter vertikalnog toka : Sprovodi otpadnu vodu u ravnomernom sloju nekoliko centimetara ispod površine tla. Voda se dovodi u filter ispod površine kako bi se sprečili neprijatni mirisi. Otpadna voda probija se kroz sloj peska i korenje gde se podvrgava biološkom tretmanu. Na dnu peščanog filtera postavljen je odvod za primanje prečišćene otpadne vode. Čestice gvožđa ili bakra obično se dodaju peskovitom sloju da vežu fosfate. Filmovi, slojevi gline ili betona osiguravaju da se helofitni filter hidrološki potpuno zaptiva od tla.

helofitski filter vertikalnog toka

Helofitski filter horizontalnog toka: Ovi filteri ne zahtevaju odvodne cevi ili pumpe i stoga su jednostavniji u svojoj konstrukciji. Kao takav, ova vrsta filtera zahteva manje održavanja nego vertikalni filteri. Njena upotreba uključuje tretiranje zagađenog otpada sa puteva i parkirališta.

primer helofitskih filtera - Shenyang, China

helofitski filter horizontalnog toka

Primer Erasmusgraht - Amsterdam

Erasmusgraht helofitski filter Kišnica se ispušta u poseban sedimentacijski rezervoar u kanalu, nakon čega prolazi kroz helofitski filter. Posle toga se ispušta u kanal. Ovaj decentralizovani objekat pokazao se i znatno efikasnijim u pogledu troškova. Mana ovakvih rešenja jeste ta da zahtevaju velike površine, budući da se formiraju zelene urbane oaze ovakvi projekti svakako imaju daleko veći pozitivni uticaj. Troškovi bi se mogli umanjiti formiranjem samo rezervoara za sedimentaciju.

REFERENCE

- Catalogue of Nature-based solutions for urban regeneration”, Energy & Urban Planning Workshop, School of Architecture Urban Planning Construction Engineering, Politecnico di Milano

- https://www.urbangreenbluegrids.com/measures/vertical-helophyte-filters/ - https://www.urbangreenbluegrids.com/projects/helophyte-filter-on-erasmusgracht-amsterdam/

C12. BIOLOŠKI TRETMAN OTPADNIH VODA Miloš Purić, inž. arh.

Proces biološkog tretmana vode sastoji se iz više etapa kroz koje otpadna voda mora proći kako bi se smatrala pročišćenom. Prvu etapu čini citerna za razdvajanje i taloženje krupnih materija, nakon toga voda odlazi u cisternu za anaerobnu stabilizaciju koja služi kao bioreaktor i na kraju procesa je cisterna za odležavanje u kojoj se razdvajaju čvrste materije od tečnosti. Neki delovi procesa mogu se ponoviti više puta ili se procesu može dodati i etapa za hlorisanje vode kako bi se osigurao kvalitet prečišćene vode.

Omega Eco Machine Rhinebeck, NY Otpadne vode, odnosno iskorišćene vode, predstavljaju vredan resurs, pogotovo u kontekstu sve češćih suša i nestašica vode u mnogim delovima sveta. Iz tog razloga, značaj tretmana otpadnih voda proizilazi iz potrebe za obnovom vodenih izvora i njihova zaštita od otrovnih materija. Anaerobna stabilizacija mulja predstavlja biološki proces kojim se prerađuje industrijska ili kanalizaciona otpadna voda tokom kog dolazi do oksidacije ugljeničnih i azotnih materija, kao i do uklanjanja fosfata. Ovaj proces izdvaja gasove kao što su ugljen-dioksid, amonijak, azot i druge, ostavljujući tečnost sa niskim rastvorom materija koje se lako talože i uklanjaju.

Proces tretiranja otpadnih voda

Omega Centar za održivi razvoj se bavi istraživanjem alternativnih tehnologija baziranih na procesima iz prirode i ekološkom dizajnu. U sklopu centra se nalazi Omega Eko Machine - sistem za prečišćavanje otpadne vode imitirajući procese iz prirode. Sva voda sa Omega kampusa, uključujući vodu iz toaleta, tuševa i lavaboa se čisti korišćenjem algi, gljiva, bakterija, biljaka i puževa, bez upotrebe hemikalija. Nakon čitavog procesa, čista voda se izliva u obližnju reku.

Deo Omega kampusa za tretiranje otpadnih voda

Deo Omega Eco Machine otvoren za posetioce kampusa

Korak 1: Cisterna za taloženje mulja - Otpadna voda ulazi u cisterne za taloženje čvrstih materija, koje se razgrađuju pomoću mikroorganizama. Korak 2: Cisterna za izjednačavanje - Otpadna voda se u ovom koraku prikuplja i otpušta tako da u sledećim koracim uvek bude isti protok vode. Korak 3: Anaerobna cisterna - U ovom koraku mikroorganizmi uz male količine kiseonika razgrađuju čestice iz otpadne vode kao izvor hrane i proizvode metan. Korak 4: Konstruisana močvara - Nekoliko bazena dubine oko 1m je ispunjeno šljunokom koji služi kao filter za vodu. U njemu rastu autohtone bilje kao što je trska koje dodatno pročišćava vodu. Korak 5: Laguna obogaćena kiseonikom - U ovom procesu voda ulazi u lagunu sa dodatkom kiseonika. Lagunu čine četiri bazena dubine 3m u kome rastu tropske biljke, alge i puževi koji se hrane materijama iz vode. U ovom koraku voda deluje čisto ali nije ispravna za dalje korišćenje i dalje. Korak 6: Peščani filter - Voda iz lagune dolazi do peščanog filtera. Pesak i mikroorganizmi apsorbuju preostale čestice koje su možda preostale u vodi.

REFERENCE

- Catalogue of Nature-based solutions for urban regeneration”, Energy & Urban Planning Workshop, School of Architecture Urban Planning Construction Engineering, Politecnico di Milano

- https://www.coleparmer.com/tech-article/eight-stages-of-wastewater-treatment-process - https://www.eomega.org/eco-machinetm

prirodom inspirisana rešenja D_intervencije u transportnoj infrastrukturi

D01. ZELENO NATKRIVANJE KORIDORA Mitar Kovač, inž. arh.

Zeleno natkrivanje koridora je struktura koja se nalazi iznad prometnih tranzitnih ruta i ima za cilj da smanji negativne efekte transportnih sistema velikog kapaciteta kao što su buka i zagađenje vazduha. Ovakvi tipovi zaštite uglavnom se pozicioniraju unutar gradskih četvrti gde su one fizički razdvojene usred provlačenja tranzitnih ruta i time prekinuti pešački i biciklistički tokovi. Takođe, ovakvo rešenje može da se nalazi i na mestima gde su određeni prirodni rezervati prekinuti tranzitnom rutom pa se ovakvim sistemom omogućava čuvanje kvalitetnog biodiverziteta i nesmetano kretanje divljih životinja.

Autoput A7 Hamburg

Autoputevi uglavnom stvaraju velike količine buke i zagađenja koji snižava kvalitet vazduha u gradu. Pored toga on predstavlja fizičku barijeru između dva prostora i otežava kretanje pešaka i biciklista. Sistem zelenog krova može pomoći u smanjenu zagađenja vazduha, vraćanju vitalnog prostora prirodi i stvaranju novog ambijenta i okruženja u prostoru. Takođe, pomaže i sa socijalnog aspekta, ljudima se pravi slobodan prostor, povećava se kohezija i vraća osećaj zajednice. Struktura sistema se bazira na stvaranju tunela za autoput u vidu čelične ili betonske konstrukcije na čijem krovu se formira prostor sa parkovskim površinama, biciklističkim stazama, šumama, vrtovima za decu itd.

Autoput A7 Hamburg

The Greenway - Boston

The Greenway Lokacija: Boston, SAD Površina: 17ha Ovaj projekat je deo jednog od najvećih i najsloženijih projekata u SAD-u, pod nazivom “Projekat centralnog tunela u arterijama” koji premešta uzdignut autoput do železnice. Uklanjanje uzdignute magistrale pružilo je šansu za stvaranje zelenog prostora duž tuneliranog autoputa oko 17 hektara sa parkovima, vrtovima i mnogim drugim sadržajima istovremeno pružajući ponovno povezivanje sa četvrtima koje je stari autoput presekao.

REFERENCE

- Catalogue of Nature-based solutions for urban regeneration”, Energy & Urban Planning Workshop, School of Architecture Urban Planning Construction Engineering, Politecnico di Milano

- https://inhabitat.com/hamburg-is-building-a-giant-greenroof-cover-over-sections-of-the-a7-motorway/ - https://www.vox.com/2015/1/9/7520805/hamburg-highway

D02. ZELENE ZVUČNE BARIJERE Mitar Kovač, inž. arh.

Klasične vrste barijera i nasipa za buku su veoma često velike i upadljive strukture i teško ih je uklopiti u okruženje zbog svoje izrazito proste forme. Kada je barijera postavljena, ona predstavlja osetnu ekonomsku investiiju i zbog toga se očekuje da će ostati tu nekoliko decenija i vršiti svoju funkciju. Zbog takvih okolnosti sve češće se primenjuju zelene barijere protiv buke jer se one mnogo lakše integrišu u postojeće okruženje, a i stvaraju drugačiji ambijent prostora. Takođe, treba obratiti pažnju i na dizajn samih barijera i voditi računa o tome kakvo okruženje prave ispred i iza nje.

Zelene zvučne barijere predstavljaju strukture koje smanjuju ili ublažavaju buku koja se stvara kretanjem vozila po putnim pravcima. Ove strukture čine sastavni deo putnog sistema i kao takve mogu se javiti u vidu vertikalnih konzoli, zakrivljenih barijera i kućišta. Veoma često, ove strukture imaju dizajniranu vegetaciju koja se prilagođava okruženju i koja može biti u vertikalnom i nagnutom položaju ili podeljena u kaskade.

Primena zelene zvučne barijere

Ilustracije zelenih zvučnih barijera

Primena zelene zvučne barijere

London A406

Zvučna barijera duž puta A406 Projekat: Sempergreen Lokacija: London, Engleska Površina: 420m2 Duž kružnog puta A406 u Londonu, koji se nalazi u blizini velikog tržnog centra Brent Cross, izgrađena je nova barijera protiv buke od prirodnih materijala. Donja strana ovog zida prekrivena je omotačem od prirodnog zelenila koje proizvodi firma SemperGreenwall. Biljke ove zelene zaštite od buke imaju pozitivan uticaj na kvalitet vazduha u Londonu jer apsorbuju CO2 i negativne čestice iz vazduha. Automatskim sistemom za navodnjavanje osigurava se potrebna količina hranljivih materija i vode koja je potrebna za održavanje zelenila.

REFERENCE

- Catalogue of Nature-based solutions for urban regeneration”, Energy & Urban Planning Workshop, School of Architecture Urban Planning Construction Engineering, Politecnico di Milano

- https://www.urbangreenbluegrids.com/measures/1826-2/ - https://elmich.com/asia/nanjing-south-railway-station-peoples-republic-of-china - https://www.sempergreen.com/us/references/retaining-wall

D03. ZELENE AUTOBUSKE STANICE Milica Lazarević, inž. arh.

Zelene autobuske stanice odnose se na različite tipove autobuskih skloništa čiji je glavni cilj adaptacija grada i njegovih glavnih sistema (uključujući sistem transporta i infrastrukturu) klimatskim promenama putem smanjenja potrošnje energije i, u nekim slučajevima, doprinošenju regulacije atmosferskih voda (koristeći tehniku zelenog krova). U odnosu na standardne autobuske stanice, ovakva rešenja kreiraju prijatnije prostore za boravak, time što upotreba zelenila utiče na mikroklimu.

Varijacije rešenja

Zelene autobuske stanice su opremljene fotonaponskom tehnologijom koja doprinosi autonomiji objekta u pogledu osvetljenja (u slučaju prigradskih lokacija) i u radu kompletne pametne opreme kojom su opremljene. Uglavnom su povezani panelima koji prikazuju informacije u realnom vremenu, touch screen kompjuterima (pretraga informacija za vreme čekanja), Wi-Fi konekcijom, USB portovima za punjenje elektronskih uređaja i opremom za punjenje električnih bicikala i trotineta. Stanice su pokrivene zelenim krovovima, koji doprinose hlađenju samog objekta, unapređenju bioraznolikosti u gradu, dozvoljavajući retenziju vode i sporo oticanje vode u slučaju jake kiše.

Primena rešenja

JCDecaux - Pariz

Održive autobuske stanice u Parizu

Inovacija je primenjena na skali ogromnog grada (2000 autobuskih skloništa). Najinteresantniji element je da su u jednom objektu, ekološka, energetska efikasnost i pametnost u kombinaciji, rezultirajući autobuskim skloništem obezbeđenog različitim odlikama i karakteristikama: 35% manje energetske potrošnje, 100 autobuskih skloništa su opremljeni solarnim panelima, 50 autobuskih skloništa ima zeleni krov pomažući retenciji vode, touch-screen kompjuteri s mapama i informacijama koje se mogu pretraživati.

Fonatsch i Green4Cities stanice

Ova austrijska kompanija osmislila je novu generaciju autonomnih autobuskih skloništa, koji dobijaju energiju od Sunca putem fotonaponske tehnologije ugrađenih u strukturu. Energija pokreće neke pametne uređaje, kao što su touch ekrani koji pružaju informacija kao da je autobusko skloništa info tačka; servis za punjenje (za električne uređaje i deljena sredstva transporta, kao što su bicikli i trotineti); bežična mreža i LED osvetljenje (naročito u slučaju prigradskih lokacija). Cilj je bio ne samo obezbediti autobusko sklonište već komforan prostor za čekanje i info tačku.

REFERENCE

- https://bustler.net/news/2566/high-tech-bus-stop-in-parisby-patrick-jouin

Tijana Baltić, inž. arh.

Izgradnja saobraćajnica veoma često može dovesti do negativnog uticaja na prirodu i životinje. Ovi projekti često prekidaju pristupačnost divljim životinjama i na taj način loše utiču na biodiverzitet, obzirom da se stopa mortaliteta životinja povećava. Prvi prelaz za divlje životinje napravljen je 1950 - ih u Francuskoj. Od tada je veliki broj evropskih zemalja, poput Holandije, Švajcarske i Nemačke usvojio praksu izgradnje ovuh struktura. Mnogi gradovi, širom sveta, su počeli da grade mostove i tunele kako bi izbegli štetu nanetu zbog intezivnog saobraćaja.

Izgradnja mostova iznad ili ispod autoputeva kako bi se na najbolji mogući način povezala dva različita staništa i kako bi životinje lakše prelazile iz jednog u drugo.

Ovakvi načini gradnje bi trebalo da: - zaštite biodiverzitet - zaštite povezanost različitiih staništa - ponude bezbedniji put - zaštite divlje životinje tokom svojih migracija

D04. ZELENI MOSTOVI ZA DIVLJE ŽIVOTINJE

Najvažnija karakteristika ovih mostova je da se dosta pažnje posvećuje dizajnu koji podrazumeva pošumljavanje i potravnjavanje površine iznad tunela. Veličina tih puteva dosta zavisi od tipa životinja kojima je namenjen. Optimalna širina ovih prelaza varira od 40-50m i ne uključuje, pešačke i biciklističke staze, kako se ne bi dodatno narušilo stanište prisustvom ljudi.

Colorado - nacrt rešenja

Skica formiranja zelenih mostova za divlje životinje

Autoput D2, Slovačka

Zeleni most na motoputu D2 - Bratislava, Slovačka Zeleni most na motoputu D2 je projekat pod projektom Alpsko Karpatski Koridor. Projekat se bavi biodiverzitetom i fokusiran je na izgradnju bezbednog i efikasnog prolaza za životinje preko motoputa D2 koji povezuje Bratislavu i Brno. Konstrukcija mosta se dešavala bez zatvaranja motoputa i za 18 dana je bilo sve završeno.

REFERENCE

- Catalogue of Nature-based solutions for urban regeneration”, Energy & Urban Planning Workshop, School of Architecture Urban Planning Construction Engineering, Politecnico di Milano

- http://www.expandedenvironment.org/arc-wildlife-crossing/ - http://abmmosty.eu/portfolio/035/ - https://landscapewpstorage01.blob.core.windows.net/ www-landscapeinstitute-org/2018/01/tgn-09-2015-greenbridges.pdf

Einstein Montgomery Medical, East Norriton - Parking

D05. ZELENI PARKING Isidora Kojović, inž. arh.

Bolnica Einstein Montgomery izgrađena je 2012. godine, kao prva novoplanirana medicinska ustanova u Pensilvaniji nakon više od 30 godina. Pored kompleksnosti projektovanja objekta ovakve namene biro Perkins+Will posvetio je posebnu pažnju i parkingu namenjenom posetiocima. Obzirom na broj odeljenja i posetioca dnevno parking je podeljen je u 3 celine i svaka je formirana sa biokanalima između redova parking mesta kao i sa zelenim stazama koje od najudaljenijih parking mesta vode ka centralnom ulazu. Sva generisana voda na značajno velikoj betonskoj površini veoma brzo i efikasno odvodi se kroz zelene pojaseve ka obližnjoj šumi.

Zeleni parkinzi nazivaju se još i “Eco friendly” parkinzi za automobile, na kojima je zelenilo integrisano u dizajn i predstavlja veliki deo parking mesta. Može biti polupopločan ili prekriven nekim od inovativnih vodopropusnih betona sa zelenim prostorima za sadnju drvećem i drugog bilja. Glavni cilj jeste smanjenje toplote koja se stvara na velikoj površini bez zasene uz pomoć vegetacije.Ovakvi parkinzi najčešću primenu imaju u poslovnim kompleksima, aerodromima i uz sve objekte koji imaju veliki broj posetilaca dnevno. Zeleni parkinzi takođe poboljšavaju kvalitet vazduha. Biljke i drveće zasađeno u zonama između parking mesta, apsorbuje emisije koje stvaraju vozila. Sem toga, drveće kreira preko potrebnu zasenu kako bi i temperatura u vozilima bila prijatnija.

Groene parking u Frankrijku

Einstein Montgomery Medical, East Norriton - Parking

Arborcrest Corporate Campus parking

Arborcrest Corporate Campus, Blue Bell, Pensilvanija

Arborcrest Corporate Campus Blue Bell, Pensilvanija Prvobitno rešenje parkinga kreirano pre 2008. godine bilo je rešeno jednostavnom betonskom površinom sa iscrtanim parking mestima. Ovo rešenje ne samo da je stvaralo probleme sa zadržavanjem obilnijih padavina, nego nije uključivalo ni kretanje pešaka. Odlukom o proširivanju kapaciteta samog objekta na red je došla i rekonstrukcija parkinga. Rešenje kreirano nakon 2014. godine ima integrisane zelene površine u koje odlaze sve atmosferske vode, kao i integrisane pešačke staze uokvirene zelenilom.

REFERENCE

- Catalogue of Nature-based solutions for urban regeneration”, Energy & Urban Planning Workshop, School of Architecture Urban Planning Construction Engineering, Politecnico di Milano

- https://www.montcopa.org/DocumentCenter/View/9735/ Green-Sustainable-Parking-Guide-2_10_2016-Web - https://www.urbangreenbluegrids.com/measures/carparks-with-green-areas/

prirodom inspirisana rešenja E_intervencije u područjima prirode i povezivanju sa ruralnim područjima 97

Glavni prirodni apsorberi karbonskih jednjenja su biljke, okeani i tlo. Biljke apsorbuju ugljen-dioksid iz atmosfere i koriste ga u procesu fotosinteze. Okeani su glavni sistem skladištenja ugljen-dioksida. Morske životinje takođe uzimaju ovaj gas za fotosintezu, dok se neki deo ugljen-dioksida rastvara u morskoj vodi.

E01. ŠUME KAO KARBONSKI PONORI Pavle Simić, inž. arh.

Ponori za karbonska jedinjenja mogu biti bilo koji rezervoar, prirodan ili na neki drugi način kreiran, koji akumulira i skladišti neko hemijsko jedinjenje koje sadrži ugljenik na neodređeno vreme i time smanjuje koncentraciju CO2 u atmosferi. Globalno, dva najvažnija ponora za prikupljanje ugljenikika su vegetacija odnosno šume i okean.

Međutim, ovi karbon apsorberi, upijajući emisije gasova sa efektom staklene bašte, mogu izgubiti svoju funkciju. Krčenje šuma i klimatske promene izazvane ljudskim aktivnostima uzrokuju slabljenje okeanskog kapaciteta za apsorpciju ugljen-dioksida. Naučnici traže načine kako pomoći prirodi razvijajući načine za veštačko prikupljanje ili skladištenje ugljen-dioksida u zemlji. Šume kao prirodni apsorberi mogu dostići opterećenje između 600 kg i tone prikupljenog ugljen-dioksida po hektaru, zavisno od starosti stabala na posmatranom prostoru šume. Najveći kapacitet potencijalne apsorpcije CO2 poseduje jedna četinarska vrsta, slična šumskoj jeli.

Zadržavanje ugljen-dioksida u vertikalnom preseku šume

Kruženje ugljen-dioksida u prirodi

Rasprostranjenost šuma u procentima širom sveta

Waipoua šuma, Novi Zeland

Pošumljavanje novog Zelanda u cilju apsorpcije karbonskih jedinjenja iz vazduha i tla Najveći potencijal Novog Zelanda da smanji neto emisiju gasova sa efektom staklene bašte leži u njegovoj strategiji pošumljavanja. Pošumljeno je 5,5 miliona hektara neodrživih pašnjaka čime je povećan kapacitet apsorpcije ugljen-dioksida na čitavoj teritjioriji ove zemlje za možda 112 tona ugljenika po hektaru. 1990. godine sekvestracija šumskih plantaža iznosila je oko 75% emisije CO od sagorevanja fosilnih goriva, a očekuje se da će do 2030. preći 100% (tj. da apsorbuje više nego što se emituje). Novi Zeland je, međutim, veliki emitetar metana i azotoksida. Ali, pošumljvanje će uticati na premeštanje stoke i time značajno smanjiti emisiju drugih gasova sa efektom staklene bašte.

REFERENCE

- Catalogue of Nature-based solutions for urban regeneration”, Energy & Urban Planning Workshop, School of Architecture Urban Planning Construction Engineering, Politecnico di Milano

- http://www.fao.org/3/ca8753en/CA8753EN.pdf - https://www.newzealand.com/int/waipoua-forest/

E02. BIOTOPI RAZGRANIČENJA ZEMLJIŠTA Olivera Zafirović, inž. arh.

Nazivaju se i prirodna živa ograda i sastoje se od različite vrste grmlja i drveća, koji razdvajaju dve prirodne celine i predstavljaju sklonište mnogim životinjskim vrstama. Čovekovo delovanje, odnosno obrađivanje zemljišta ugrozilo je mnoga staništa, pa su samim tim mnoge površine raščišćene za sadnju ili izgradnju i kilometrima ne nude zaklon životinjama koje nastanjuju prostor. Da bi se sprečilo izumiranje vrsta i njihovo raseljavanje formiraju se linijski biotopi razgraničenja sačinjeni od raznolikog bilja kako bi se nadoknadilo uništeno stanište.

100

Biotop razgraničenja poljoprivrednog zemljišta

Biotope razgraničenja zemljišta formirane od različitog vrsta grmlja i drveća, poželjno je ne orezivati kako bi se stekao utisak divljeg staništa. Poželjno je u sadni materijal uključiti i vrste koje imaju nektar, bobice i koje sadrže plodove, kako bi se pomoglo insektima i pticama da prežive. Prilikom sadnje treba voditi računa i o estetskom svojstvima koje ovi biotopi stvaraju, odnosno kako će vrste koje sadimo izgledati na odabranoj lokaciju nakon što dostignu svoj pun razvoj. Na to se može uticati orezivanjem, što u zavisnosti od površina donosi često velike troškove održavanja. Pored održavanja bitnu ulogu u odabiru vrsta sadnica mogu igrati i boja, period cvetanja i lokacija sadnje. Lokacije primene su raznolike pa tako možemo ove biotope primeniti u gradovima kako bismo razdvojili privatno dvorište od javne površine ili formirati granicu između dva poljoprivredna zemljišta sa različitim kulturama. Zajednično za oba mesta primene je čovekovo delovanje i prisustvo na staništu koje je samim tim ugroženo i mora biti nadoknađeno. Čovekovo dejstvo ne uništava staništa samo iznad zemlje nego prskanjem i obrađivanjem znatno menja i samo zemljište pa time broj ugrženih vrsta postaje znatno veći. Na priloženoj ilustraciji vidimo koliko je značajna razlika između zemljišta koje čovek obradjuje (desno) i biotopa razgraničenja zemljišta (levo).

Ilustracija biotopa razgraničenja (levo) i zemljišta koje čovek obrađuje (desno)

Benjes biotop razgraničenja i cvetno bilje koje u njemu raste

Biotop razgraničenja - Benjes Tokom 2003-2004.godine, na obodu livada i pašnjaka uspostavljen je projekat biotopa razgraničenja Benjes. Zasađeno je preko 1000 mladih stabala. Vetar i ptice su oživeli ovaj prostor raznošenjem raznih semena. Sada na prostoru novoformiranog biotopa rastu sve vrste divljih biljaka. Tokom prve godine prostor se značajno transformisao jer su biljne vrste slobodno bujale bez orezivanja i drugih uticaja čoveka. Trenutno se na prostoru ovog biotopa može naći preko 20 različitih biljaka koje cvetaju koje nisu bile deo planiranih sadnica, a koje su privukle mnoge vrste insekata.

REFERENCE

- Catalogue of Nature-based solutions for urban regeneration”, Energy & Urban Planning Workshop, School of Architecture Urban Planning Construction Engineering, Politecnico di Milano

- https://www.urbangreenbluegrids.com/measures/hedge-biotopes-natural-hedges/ - http://heimat-fuer-tiere.de/english/projects/benjes-hedges. shtml

101

E03. EKOLOGIJA POMIRENJA Jovana Janković, inž. arh.

Ekologija pomirenja je grana ekologije koja proučava načine podsticanja biodiverziteta u ekosistemima u kojem dominiraju ljudi.

102

Naslovna strana knjige “Win-win ecology” - Michael L. Rosenzweig

Michael Rosenzveig prvi je artikulisao koncept ekologije pomirenja u svojoj knjizi Vin-Vin Ecology, zasnovanu na teoriji da nema dovoljno prostora za svu biološku raznolikost na Zemlji da bi se sačuvala u određenim rezervatima prirode. Stoga bi ljudi trebali povećati biološku raznolikost u pejzažima u kojima dominiraju ljudi. Upravljanje biološkom raznolikošću na načine koji ne smanjuju korisnost sistema, situacija je „vin-vin“ i za ljudsku upotrebu i za biološku raznolikost. Nauka je zasnovana na ekološkom osnovu ljudskih trendova u korišćenju zemljišta i odnosima vrstapovršina. Ima mnogo koristi izvan zaštite biološke raznolikosti, a postoje brojni primeri za to širom sveta. Aspekti ekologije pomirenja već se mogu naći u zakonodavstvu za upravljanje, ali postoje i izazovi kako u prihvatanju javnosti, tako i u ekološkom uspehu pokušaja pomirenja. Koncept ekologije pomirenja je da koristi svim stvorenjima za povećanje biološke raznovrstnosti u okruženju. Ekologija pomirenja proučava načine kako da podstakne biološku raznolikost u ekosistemima u kojima dominiraju ljudi. Uzmimo za primer kuću za ptice. Ljudi postavljaju kućice za ptice kao zamenu staništa u predelima lišenim drvećem. Motivacije mogu biti različite, bilo da se radi o razmnožavanju neke vrste ili možda o jednostavnoj činjenici da ljudi vole ptice.

Sakramento - primer

Nigiri projekat Kalifornija

THE NIGIRI PROJECT Projekt Nigiri nalazi se u naselju Sacramento Valley, u Kaliforniji. Projekat zahvata oblast od 8.000 hektara močvarnog područja na poljoprivrednim zemljištima. Cilj ovog projekta je omogućiti visokokvalitetno stanište poplavnih predela bogatih prehrambenim resursima koji podržavaju razvoj, rast i preživljavanje lososa.Takođe ovim projektom područje postaje pogodno stanište za ptice selice. Nigiri projekat obezbeđuje i dugoročnu održivost sistema za kontrolu poplava.

REFERENCE

- Catalogue of Nature-based solutions for urban regeneration”, Energy & Urban Planning Workshop, School of Architecture Urban Planning Construction Engineering, Politecnico di Milano

- /https://californiawaterblog.com/2017/02/12/reconciling-conservation-and-human-use-in-the-delta/ - https://mavensnotebook.com/2016/11/02/reconciliation-ecology-could-end-californias-water-wars/

103

Najčešći teški metali koji se javljaju kao zagađivači zemljišta i koji predstavljaju veliki rizik za biodiverzitet su: kadmijum (Sd), hrom (Cr), bakar (Cu), živa (Hg), olovo (Pb) i cink (Zn). Ova tehnologija razvijena je u nekoliko oblika:

E04. FITOREMEDIJACIJA TLA Ana Vojinović, inž. arh.

•

• Fitoremedijacija je skup metoda i tehnika za uklanjanje zagađujućih materija organskog i neorganskog porekla iz zemljišta. Istraživanja su pokazala da su biljke itekako sposobne da uklone, degradiraju, metabolišu ili imobilišu širok spektar zagađujućih materija. Fitoremedijacione tehnike se najčešće primenjuju na zemljištima zagađenim teškim metalima, radionuklidima, sirovom naftom i njenim derivatima, rastvaračima, eksplozivima, ugljovodonicima i otpadnim vodama.

•

Fitoakumulacija/fitoekstrakcija je postupak u kojem se koriste više biljke koje usvajaju zagađujuće materije putem korenovog sistema i translociraju i/ili akumuliraju ih do nadzemnih delova. Fitostabilizacija je proces u kome biljke proizvode hemijska jedinjenja kako bi se imobilisale zagađujuće materije koje se nalaze u prostoru između površine korena i samog zemljišta. Fitodegradacija/fitotransformacija podrazumeva degradaciju zagađujućih materija putem metabolitičkih procesa biljaka pri čemu se to razlaganje može odvijati unutar samih biljaka, u okolini biljke ili izlučivanjem enzima biljaka u samo zemljište. Fitovolatilizacija je proces usvajanja, transporta i oslobađanja zagađujućih materija putem mehanizama transpiracije kod viših biljaka uz otpuštanje zagađujućih materija u istom ili modifikovanom obliku.

Prednosti primene fitoremedijacije tla: Mnoge gradske i seoske oblasti sadrže velike količine toksičnih materija u zemlji. Neka područija se mogu napustiti, dok su druga previše blizu centralnim gradskim funkcijama i kao takva, kontaminirana područija ostaju neiskorišćena, a zemljišni resursi smanjeni.

104

Šest strategija koje biljka koristi u procesu fitoremedijacije

Najatraktivniji aspekt ove metode jeste njegova razmera, tj. da se čišćenje neiskorišćenih i kontaminiranih zemljišta, može izvesti bez finansiranja Vlade ili finansiranja preduzeća, bez buldožera ili građevinske opreme, bez napredne i delikatne tehnologije izvan one koja bi merila nivo toksina u zemljištu. Ipak određena ograničenja i dalje postoje, kao što su da određene biljke žive pod određenom klimom i ne bi trebale da budu invazivna vrsta kako ne bi zauzele neželjeni predeo.

Proces fitoremedijacije na primeru stare elektrane

Power Plants: Phytoremediation Garden, White Bay Sydney, Australia autor: The University of Newcastle lokacija: Sidnej, Australija godina: 2019

Rad White Bay Power Station kao elektrane na ugalj generisao je zagađivače koji su ostali na lokaciji i nakon prestanka rada elektrane. Projekat koji je pokrenuo Univerzitet u Njukaslu koristi tehnike fitoremedijacije za vizuelno izražavanje rehabilitacije, kao i pružanje platforme za obrazovanje o životnoj sredini. Koristi inovativne nauke sa jedinstvenim ciljem ponovnog aktiviranja lokacije u novoj nameni. Projekat slavi čišćenje zagađenih zemljišta i korišćenje ekoloških procesa na umešan, performativan, razigran i edukativan način.

REFERENCE

- Catalogue of Nature-based solutions for urban regeneration”, Energy & Urban Planning Workshop, School of Architecture Urban Planning Construction Engineering, Politecnico di Milano

- https://landezine-award.com/power-plants-phytorememdiation-garden/ - https://www.nature.com/scitable/knowledge/library/phytoremediation-17359669/

105

Kompost

E05. SISTEMSKI CENTRI ZA PROIZVODNJU I UPOTREBU ĐUBRIVA Vukašin Terzić, inž. arh.

Đubrivo nastaje recikliranjem prirodnih neiskorišćenih ostataka. To je produkt raspadnute organske materije koja uključuje korisne mikroorganizme, poput bakterija, gljivica i raznih insekata poput crva, koji tlo čine bogatim hranljivim materijalom. Ovi organizovani Sistemski centri za reciklažu djubriva mogu biti različitih veličina, od sistema srednje veličine koji obuhvataju korisnike iz nekoliko domaćinstava do sistema na velikim površinama, koji bi se u ovom slučaju koristili od strane lokalnog stanovništva čitavog naselja za obradu i primenu, pa čak i preprodaju djubriva i raznih proizvoda u toj branši.

106

Članovi centra

Kompost predstavlja organsko đubrivo koje je pored stajnjaka najčešće osnovno đubrivo u organskoj proizvodnji. Kod komposta proces humifikacije je išao do kraja, pa je organska materija u njima gotovo kao humus. Najčešće se upotrebljava na manjim površinama sa intenzivnijom proizvodnjom kao što su povrtarske kulture. Kvalitetan kompost za organsku poljoprivredu odlikuje se: odgovarajućom zrelošću, visokim sadržajem organske materije (preko 30%), odsustvom semena korova i patogenih organizama, čistoćom, pH vredošću od 6-7,8; odsustvom teških metala i toksičnih supstanci, tamnom bojom, prijatnim mirisom zemlje i sadržajem vode manjim od 50%. Kompost se može dobiti iz različitih organskih materijala, koji su najvećim delom ostaci i otpadci od različitih prerađevina. Da bi se dobio kompost odgovarajućeg kvaliteta neophodno je stalno pratiti i kontrolisati stanje kompostne mase, jer je to glavni indikator aktivnosti mikroorganizama i procesa koji se u njemu odvijaju. Na procese koji se dešavaju u kompostnoj masi najviše utiče: sadržaj kiseonika, odnos ugljenika i azota, vlažnost supstrata, temperatura i pH vrednost. Kako bi se poboljšao kvalitet komposta i ubrzala njegova razgradnja, u kompostnu masu se mogu dodati mikrobiološka đubriva, kreč, azotna đubriva koja ne zakišeljavaju kompostnu masu i dr. Kompostiranje se završava zavisno od načina kompostiranja i vrste biljnih ostataka za 3-12 meseci.

Ilustracija procesa kompostinga

Komposting u sistemskom centru

Community Composting, OrganicNet, ShareWaste Ova tri primera su samo jedni od mnogih koje se bave recikliranjem djubriva u sklopu zajednice i jednog razvijenog sistema. Funkcionišu na bazi dobrotvornih organizacija i za cilj imaju sklupljanje otpada hrane. Konkretno na primeru Community Composting organizacije na podrucju Pensilvanije uspesno su postigli da recikliraju 1100 tona organskog otpada sto je u prevodu jednako kao da su oko 500 automobila sklonili sa ceste. Više od 3000 tona CO2 izbegnute emisije u vazduh. Princip rada im je da učlanjenjem u ovu zajednicu dobijate sopstveni ‘’zeleni kontenjer’’ koji punite organskim otpadom i njihov kamion dolazi po to svake nedelje i dobijate novu u zamenu. Finalni proizvod koji dobijate na proleće je Kompost za sopstvenu upotrebu.

REFERENCE

- Catalogue of Nature-based solutions for urban regeneration”, Energy & Urban Planning Workshop, School of Architecture Urban Planning Construction Engineering, Politecnico di Milano - https://www.biocycle.net/2018/01/11/community-scale-composting-urban-gardens-farms/ - https://www.sbs.com.au/food/sites/sbs.com.au.food/files/styles/ body_image/public/community-composting-community-gardening. jpg?itok=ADXRrjAH&mtime=1531360333

107

108

prirodom inspirisana rešenja F_intervencije u ekološkim staništima i biodiverzitetu 109

Pčelarska stanica, Bielefeld, Nemačka

F01. URBANO PČELARSTVO Anja Trivić, inž. arh.

Košnice za uzgajanje pčela u urbanim područjima pravljene su kako bi se povećala stopa oprašivanja biljaka, pomoglo razvijanju lokalne poljoprivrede i organizovali edukativni programi o životnoj sredini. Pčelarstvo u urbanim područjima je sve popularnije. Kroz različite strukture kao što su gradska zelena područja i bašte, pčele pronalaze povoljne uslove za proizvodnju kvalitetnog meda koji koristi pčelarima. Smanjenje broja pčela izazvalo je mnoge probleme u životnoj sredini, prirodi i biodiverzitetu. Pad broja pčela uzrokovan globalnim zagrevanjem privukao je pažnju ljudi koji stvaraju nove mreže i prikupljaju podatke iz programa širom sveta. Gradovi trenutno usvajaju planove za povećanje broja pčela i njihovu zaštitu kao i izbegavanje njihovog istrebljenja. Planovi su u slučaju urbanog pčelarstva jako bitni kako ne bi došlo do prekomerenog broja pčela čime se kreira nova vrsta problema u urbanoj sredini.

”DakAkker” urbana farma

110

Novi pogoni za uzgoj pčela uvedeni su u Bielefeldovoj botaničkoj bašti 2012. godine kako bi se povećala stopa oprašivanja biljaka, pomogao razvoju lokalne poljoprivrede i organizovali ekološki obrazovni programi za decu. Košnice su takođe postavljene u drugim okolnim oblastima kao što su groblja, stare deponije, ograđeni bazeni za zadržavanje kišnice. Urbano okruženje: • Parkovi i (polu) prirodne gradske zelene površine • Botanička bašta Ključni izazovi: • Zeleni prostor, staništa i biološka raznolikost • Ekonomski razvoj i dostojno zapošljavanje • Održiva potrošnja i proizvodnja Glavni korisnici: • Nevladine organizacije / Civilno društvo • Građani ili zajednice Ciljevi projekta: • Povećanje interesovanja za botaničku baštu • Uspostavljanje obrazovne i istraživačke infrastrukture • Razvoj pčelarstva i proizvodnje meda • Poboljšanje kvaliteta oprašivanja • Povećanje biološke raznolikosti • Povećanje atraktivnosti lokacija

”Rooftop honey”

Philips konept urbanog pčelarstva

Philips je predstavio novi koncept urbane košnice koji omogućava bilo kome da postane amaterski pčelar čak i onima koji žive u stanovima bez dvorišta. Philips koncept košnice predstavljen je kao deo njihovog dizajna mikro doma na holandskoj nedelji dizajna. Mikro dom je avantura u preispitivanju domaćeg života, pri čemu je središnji deo kuhinja, koja pretvara otpad u metan koji bi obezbedio energiju za kuću. Urbana košnica je bio jedan od mnogih dizajna uključenih u izložbu. Košnica dolazi u kompletu sa nizom okvira koji su teksturirani kako bi pčelama bilo lako graditi na njima. Takođe se isporučuje sa rupom za upuhivanje dima - tradicionalni način smirivanja pčela - u slučaju da košnicu treba otvoriti iznutra da biste je pregledali.

“Rooftop honey”, Melburn

Vanessa Kviatkovski i Mat Lumalasi napustili su posao u upravljanju projektima i IT-u da bi se bavili uzgajanjem pčela. Profesionalno. Oni nisu hteli svoj projekat da sprovedu u delo u prirodnom okruženju. Želeli su da to urade u centru urbanizovanog područja, na krovovima i balkonima i pored džinovskih, industrijskih ventilacionih otvora. “Rooftop honey” je inicijativa urbanog pčelarstva koja se proširila širom Australije.Trenutno obuhvata više od 30 krovova u Brizbejnu, Melburnu i Sidneju.

REFERENCE

- Catalogue of Nature-based solutions for urban regeneration”, Energy & Urban Planning Workshop, School of Architecture Urban Planning Construction Engineering, Politecnico di Milano

- https://dakakker.nl/site/?lang=en - https://www.theurbanlist.com/melbourne/a-list/rooftop-honey - https://uncrate.com/philips-urban-beehive/

111

Butterfly House - Natural History Museum London, UK

F02. PARK LEPTIRA Milica Nanić, inž. arh.

Rešenje dizajna parka posvećeno je životu leptira u kontrolisanim uslovima čime se teži očuvanju vrsta i ispitivanju ponašanja istih kako bi se kreirala staništa pogodna za leptire i van kontrolisanih parkova. Nestanak prirodnih staništa pod uticajem čoveka događa se brzinom koja prevazilazi sposobnosti većine biljaka i životinja da se adaptiraju. Leptiri nisu izuzetak, što jasno pokazuju negativne posledice neracionalnog korišćenja prirode. Pored ptica, pčela i drugih životinja koje se useljavaju u skladu sa godišnjim dobom, leptirima je takođe potrebna staza i područje za obletavanje. Za stvaranje skladne i sigurne zone u prirodnim ili poluprirodnim područjima; javni i privatni sektor kreiraju parkove sa prirodnim elementima, plantažama, vodenim elementima i poboljšavaju životni standard leptira kako bi zaštitili njihov položaj u ekosistemu. U ovom parku; leptiri lete slobodno bez granica i mogu ih posetiti ljudi i raspitati se o informacijama o različitim vrstama i njihovim kvalitetima. Leptiri su vredni u smislu svojstvenih, estetskih, obrazovnih, naučnih, ekosistemskih, zdravstvenih i ekonomskih vrednosti te ih je potrebno zaštititi.

Park leptira Kamenuh - Bali, Indonezija

112

Budući da su leptiri izuzetno osetljivi na promene u svom okruženju, izgradnja kuće za njih je delikatan zadatak. Uslovi moraju biti pravi, da ove krhke životinje budu srećne i lete u najboljem izdanju. Sa prosečnim temperaturama od 27 stepeni C danju i 18 stepeni noću, i pri 100% vlažnosti, Prirodnjački muzej u Londonu postigao je da formirana kuća leptira bude prava retkost i odličan edukativan prostor. Program je bio namenjen pre svega najmlađima kako bi u realnim okolnostima pratili razvoj leptira i različite vrste koje postoje u prirodi.

Istraživački centar za leptire Prirodnjačkog muzeja London

KL Butterfly Park

Park leptira Kuala Lumpur Park leptira Kuala Lumpur je veliki javni zoološki vrt leptira u Maleziji. Popularna je turistička atrakcija u zemlji. Nalazi se pored jezera Gardens i parka ptica Kuala Lumpur. Obuhvata preko 80 hiljada kvadratnih metara uređene bašte sa preko 5 hiljada leptira, egzotičnih biljaka i paprati. U parku se nalazi i izložbeni prostor sa informacijama o leptirima i drugim insektima, zajedno sa istraživačkim centrom koji nije dostupan za javnost. Park predstavlja spoj nauke i zabave, gde na interaktivan i zanimljiv način približava posetiocima prirodne procese u svetu leptira.

REFERENCE

- Catalogue of Nature-based solutions for urban regeneration”, Energy & Urban Planning Workshop, School of Architecture Urban Planning Construction Engineering, Politecnico di Milano

- https://www.nhm.ac.uk/discover/sensational-butterflies-bringing-the-jungle-to-london.html - http://www.klbutterflypark.com/

113

F03. HOTEL ZA INSEKTE Kristina Mišković, inž. arh.

Hotel za insekte se koristi da se insekti, pčele i leptiri podstaknu i privuku u bašte i tako naprave zajedničko stanište. Konstruisanje malih elemenata za život održivih, pirodnih elemenata čini da se lako implementiraju, naprave i ekonomski su isplativi i izvodljivi. Ove strukture moraju biti lako dostupne insektima napolju kao i orijentisane ka suncu da bi pčelama uopšte moglo biti stanište. Materijal za izgradnju i dimenzije elemenata moraju biti odabrani u skladu sa vrstama insekata, leptira i pčela koje želimo da privučemo. Na primer:

Stanište insekata i sitnih životinja napravljen od održivih materijala - uglavnom drveta - da bi se stvorio “kamp” raznovrsnosti i tako podstakao biodiverzitet i zajedničko stanište različitih vrsta.

- Jelena buba - potrebno im je drvo koje truli da bi se njihove larve hranile i rasle. Dizajn mora da pazi da se ovo drvo ne osuši previše ali ni da ne bude suviše vlažno. Moraju biti locirani na zemlji. - Samotne pčele - Locirane iznad Jelenih buba i da sadrži naređana drva različitih veličina kao i isečeni bambus sa krajevima koji vire van kuće. Kompaktni pesak/ zemlja/ sa izmrvljenom terakotom je isto dobro. - Pauci / čipka / bubamare - može se iskoristiti kombinacija materijala, uključujući iseckane cipele; pregršt materijala koji će omogućiti različite prostore i ambijente, uključujući i zarolani rebrasti karton.

Primer uspešne primene

114

DIY stanište insekata

Beyond the hive - Arup

REFERENCE

“BEYOND THE HIVE” Arup Association “Arup Association” su osvojili takmičenje dizajniranjem “Beyond the Hive”, i sponzorisani su od strane “British Land” iz Londona kako bi 2010.god. obeležili internacionalni dan biodiverziteta. Dizajnirali su prostor sa 25 različitih nivoa da bi privukli što veći broj vrsta i probali da stvore različite životne uslove u kojima će boraviti. Uticali su vremenski uslovi, promene u temperaturi i vlažnost vazduha.

- Catalogue of Nature-based solutions for urban regeneration”, Energy & Urban Planning Workshop, School of Architecture Urban Planning Construction Engineering, Politecnico di Milano

- https://www.gwarlingo.com/2011/animal-architecture-a-battower-a-bee-folly-a-five-star-hotel-for-bugs/ - https://inhabitat.com/diy-how-to-build-an-insect-hotel-fromfound-materials/

115

F04. SADRŽAJI ZA PTICE I DIVLJE ŽIVOTINJE U GRADU Đurđa Đukić, inž. arh.

Gradovi rastu brže od bilo kog staništa na svetu. Deluje kao da gradovi nisu mesto prosperiteta životinjskog sveta, dok istovremeno u njima leži iznenađujuća prilika i potencijal. Životinje i divlji svet najviše su pogođeni nedostatkom hrane i skloništa kada umesto prirodnijeg okruženja biraju gradove. Visoka koncentracija ljudi u gradovima podrazumeva veliku količinu neiskorišćene hrane što svakako privlači životinje. Zahvaljujući efektu “toplotnog ostrva” - ptice i druge životinje sklonište traže na najrazličitijim mestima u gradu, pa je tako sveučestalija borba sa pticama koje pokušavaju da se nasele na našim terasama, prozorskim oknima i na drugim mestima. Neke intervencije malih razmera i cene izrade mogu primetno povećati biodiverzitet i rešiti problem nasumičnog naseljavanja. U tim slučajevima, razmišlja se u pogledu instaliranja kućica za ptice, implementaciju sadržaja za slepe miševe, obezbeđivanje hotela za insekte, skladištenje zelenog otpada i kompozitnih taloga kako bi se ponudio dom za ježeve i druge životinje; sadnja biljaka koje proizvode nektar i plodove koji privlače insekte i ptice.

116

Divlje životinje u gradu

Rad umetnika Thomas Winther, aka Dambo

Happy City Birds

autor: Thomas Winther (Dambo) Umetnik Thomas Winther svestan problema nepostojećeg sadržaja za price u svom gradskom okruženju, pokreće projekat Happy City Birds. Za samo dve nedelje kreirao je 250 kućica za ptice i ofarbao ih u vesele boje nakon čega ih je postavljao po gradovima Danske. Gradovi koji su dobili ove vesele kućice su Aarhus, Odense, Copenhagen i Kolding. Kačio ih je na sva mesta pristupačna pticama, saobraćajni znaci, drveće, krovovi itd. Društvene mreže doprinele su da se projektu priključe i građani čime je broj postavljenih kućica značajno porastao.

Gardens by the Bay - Singapur

GARDENS by the Bay projekat: Grant Associates godina izgradnje: 2012 lokacija: Singapur

Sastoji se iz pošumljenog okruženja stvorenog kako na otvorenom tako i u zatvorenom prostoru. U mnoštvu sadržaja na površini od 100ha, izdavjaju se takozvane Supertree Grove strukture - visoke drvolike strukture između 25 i 50 metara visine, izvedene u savršenom balansu arhitekure i hortikulture. Ovo može biti primer kako divlji svet može biti uključen u gradski pejzaž na nivou “objekata”. Projekat je integralni deo vizije singapurskog “grada u bašti”, dizajniran da poveća globalni profil grada dok istovremeno izlaže najbolje od hortikulture i veštine baštovanstva.

REFERENCE

- Catalogue of Nature-based solutions for urban regeneration”, Energy & Urban Planning Workshop, School of Architecture Urban Planning Construction Engineering, Politecnico di Milano

- https://www.archdaily.com/254471/gardens-by-the-baygrant-associates - https://mymodernmet.com/thomas-winther-dambo-happycity-birds/

117

Gradovi razvijaju različite vrste projekata u cilju zaštite faune od raznih opasnosti po okruženje. Jedan od krucijalnih problema povezanih sa upravljanjem vodom je kontaminirana voda koja može da prouzrokuje izumiranje mnogih vrsta riba.

F05. PROGRAM PLAVE KONEKCIJE Tamara Kamberović, inž. arh.

Gradovi razvijaju programe koji služe da poboljšaju mogućnosti kretanja vodenih životinja pomoću nadgledanja, čišćenja, upravljanja, kao i razvojem tehničkih sistema za borbu protiv problema izazvanog klimatskim promenama i ljudskim nemarnim delovanjem na prirodu koji dovodi do izumiranja vrsta riba. Ciljevi projekta: • Istraživanje trenutnog stanja i broja riba koje pripadaju određenim vrstama • Podizanje svesti o važnosti očuvanja riba u široj javnosti i korisnicima plovnih puteva • Angažovanje i obuka volontera koji bi radili na projektu • Evidencija podataka o prostornoj i vremenskoj raspodeli vrste ribe i njihovo prosleđivanje zainteresovanim organizacijama

118

Ispitivanja i monitoring reke pre pokretanja akcije

Gradska vlast i eksperti, svesni ovog problema, kreiraju moguće solucije. Cilj je da se zaštite glavne putanje kretanja riba i omogući čista voda. Senzori i sistemi nadgledanja razvijeni su u skladu sa politikom i pravilima postavljenim od strane javnog i privatnog sektora. U nekim slučajevima, putanje su pročišćene tehnološkom opremom postavljenom duž njenog toka, tako omogućavajući ribama siguno kretanje bez opasnosti od kontaminacije od strane ljudi.

Eden Rivers Trust, Cumbria - kreiranje habitata za rečne rakove (White-clawed Crayfish)

Reka Ljubljanica - projekat Ljubljanica Connects

Ljubljanica Connects Obnova koridora reke Ljubljanice Ideja projekta je poboljšanje na polju povezivosti područja vraćanjem funkcionalnosti koridoru Ljubljanice koji povezuje dva područja, Ljubljansko barje i Savu-Medvode – Kresnice. Ciljevi projekta biće postignuti uklanjanjem barijera za kretanje riba, poboljšanjem vodnog režima, obnavljanjem staništa, poboljšanjem vodne infrastrukture, upravljanja vodama i uspostavljanjem hidrološkog monitoringa. Ciljne vrste riba, čija staništa treba poboljšati su dunavski losos (Hucho hucho L.), dunavska ruža (Rutilus pigus Heckel) i prugasti klinac (Leuciscus souffia Risso). Vodeni režim Ljubljanice i njenih pritoka takođe utiče i na ribarstvo, turističku plovidbu, kanalizaciju, zvučnu poljoprivredu i celokupnu infrastrukturu.

REFERENCE

- Catalogue of Nature-based solutions for urban regeneration”, Energy & Urban Planning Workshop, School of Architecture Urban Planning Construction Engineering, Politecnico di Milano

- http://ksh.fgg.uni-lj.si/ljubljanicaconnects/ANG/default.htm - https://europe.oceana.org/en/blog/islas-farne

119

REFERENCE • • • • • • • •

•

• • • •

120

A., P. I. (2016). Impacts of culture-led flagship projects on local communities in the context of post-socialist (T. 52(6)). Tallinn: Czech Sociological Review. Preuzeto sa https://doi.org/10.13060/00380288.2016.52.6.292 Aarika Stenroos, L. (2016). Value co-creation in innovation eco-systems. Tampere: Center for Innovation and Technology menagement, Tampere University of Technology. Abbasi, M. L. (2019). A Triplet Under Focus: Innovation, Design and the city. In G.Concilio & I.Tosoni(Eds.), Innovation Capacity and the City: The Enabling Role of Design. Retrieved from http://www.springer.com/series/11159 Aligica, P. (2006). Public Organization Review, 6. Retrieved from https://doi. org/10.1007/s11115-006-6833-0 Arbter, K. (2012). Praixsbuch Partizipation: Gemeinsam die Stand entwickeln. Retrieved fromhttp://www.wien.gv.at/stadtentwicklung/studien/pdf/b008273.pdf Arnstein, S. R. (1969). A Ladder of Citizen Participation. JAIP, 35(4). Preuzeto sa https://www.citizenshandbook.org/arnsteinsladder.html ASHOKA. (2012). Co-Creation: Opening societal project governanc e to maximize the creation and sharing of economic and social value. Preuzeto sa https://www.ashoka.org/en/file/4036/download?token=8ZWa0_3Y Bourguignon, D. (2017). Nature - based solutions Concept, opportunities and challanges. EPRS / European Parliamentary Research Service. Preuzeto sa https://www.iunc.org/commissions/commission-ecosystem-management/ourwork/naturebased-solutions CABE. (2004). The Value of Public Space: How high quality parks and public spaces create economic, social and environmental value. London: Cabe Space. Preuzeto sa https://www.designcouncil.org.uk/sites/default/files/asset/ document/the-value-of-public-space1.pdf Carr, G. (2015). Stakeholder and public participation in river basin management - an introduction. Wiley Interdisciplinary Reviews: Water, 2(4). Preuzeto sa https://doi.org/10.1002/wat2.1086 Christopher, M. R. (2017). An impact evaluation framework to support planning and evaluation of nature-based solutions projects. An EKLIPSE Expert Working Group report. Preuzeto sa https://doi.org/10.13140/RG.2.2.18682.08643 Cohen-Shacham E., W. G. (2016). Nature-based solutions to address global societal challanges. Preuzeto sa https://doi.org/10.2305/IUCN.CH.2016.13.en Comission, E. (2015). Towards an EU Reseach and Innovation policy agenda for Nature-Based Solutions & Re-Naturing Cities. Preuzeto sa https://doi. org/10.2777/765301

• •

• • • •

•

Connop S., V. P. (2015). Renaturing cities using a reginally-focused biodiversityled multifunctional benefits approach to urban green infrastructure. Preuzeto sa https://doi.org/10.2016/j.envsci.2016.01.013 Davis M., M. L. (2018 ). Defining Key concepts and associated indicators to measure NBS impact on urban regeneration within CLEVER Cities. . In Deliverable 1.1.4, CLEVER Cities, European Union’s Horizon 2020 Framework Programme for Research and Innovation Grant Agreement No.776604 Ecoshape. (n.d.). Building with Nature. Preuzeto sa https://publicwiki.deltares. nl/display/BTG/Buildingsolutions Eggermont H., B. E. (2015). Nature-based Solutions: New Influence for Enviromental Management and Research in Europe. GAIA-Ecological Perspectives for Science and Society 24(4). Preuzeto sa https://dou.org/http:// dx.doi.org/10-14512/gaia.24.4.9 Faivre N., F. M. (2017). Nature-Based Solutions in the EU: innovating with nature to address social, economic and enviromental challenges. Enviromental Research, 159. Preuzeto sa https://doi.org/10.1016/j.envres.2017.08.032 Fan P., O. Z. (2017). Nature-based solutions for urban landscapes under postindustrialization and globalization: Barcelona versus Shanghai. Enviromental Research, 156. Preuzeto December 2016 sa https://dpi.org/10.1016/j. envres.2017.03.043 Galafassi D., D. T. (2018). Stories in social-ecological knowledge cocreation. Ecology and Society 23(1). Preuzeto sa https://doi.org/10.5751/ES-09932230123 Hartig, T. M. (2014). Nature and Health. Ssrn. Preuzeto sa https://doi. org/10.1146/annurev-publhealth-032013-182443 IUCN. (2012). The IUCN Programme 2013-2016. In IUCN World Conservation Congress. Preuzeto sa https://cmsdata.iucn.org/downloads/iucn_ programme_2013_2016.pdf Kabisch, N. F. (2016). Nature-based solutions to climate changemitigation and adaptation in urban areas: Perspectives on indicators, knowledge gaps, barriers and opportunities for action. Ecology and Society. Preuzeto sa https:// doi.org/10.5751/ES-08373-210239 Kabisch, N. K. (2017). Nature based Solutions to Climate Change Adaptation in Urban Areas: Linkages between Science, Policy and Practice. Sringer OPEN. Preuzeto sa internal-pdf://102.93.255.14/Kabisch-Nature based Solutions to Climate Chan.pdf Keniger, L. E. (2013). What are the Benefits of Interacting with Nature? (T. 10). International Journal of Environmental Research and Public Health. Preuzeto sa https://doi.org/10.3390/ijerph10030913 121

• • •

Klimatek. (2017). Nature-based solutions for local climate adaptation in the Basque Country. Bilbao. Preuzeto sa http://growgreenproject.eu/wp-content/ uploads/2018/05/NBS-Climate-Adaptation-Basque-Country.pdf Leung, V. A. (2018). A Procurement Guide to Nature-based Solutions. Preuzeto sa http://nrcsolutions.org/wpcontent/ uploads/2018/02/NBS_Procurement_ Guide.pdf Metz, B. D. (2007). CLIMATE CHANGE 2007: Mitigation. Contribution of Working Group III to the Fourth Assessment Report of the Inter-governmental Panel on Climate Change. Cambridge, UK: Cambridge University Press. Preuzeto sa http://www.ipcc.ch/pdf/assessment-report/ar4/wg3/ar4_wg3_full_report.pdf Naumann S., K. T. (2014). Nature-based mitigationi climate change approaches for and adaptation. Bonn: German Federal Agency for Nature Conservation. NCCPE. (n.d.). Panels and user groups. Preuzeto sa https://www. publicengagement.ac.uk/do-engagement/ Nesshover C., A. T. (2017). Science of the Total Enviroment The science, policy and pracitce of nature-based solutions: An interdisciplinary perspective. (T. 579). Science of the Total Enviroment. Preuzeto sa https://doi.org/10.1016/j. scitotenv.2016.11.106

• Pauleit, S. Z. (2017). Nature-Based Solutions and Climate Change - Four Shades of Green. Nature based Solutions to Climate Change Adaptation in Urban Areas: Linkages between Science, POlicy and Practice. Preuzeto sa https://doi.org/10.1007/978-3-319-56091-5_3 • R., D. L. (n.d.). Nature-based solutions in City Planning: The case of Segrate Municipality (Milan). Urbanistica Informazioni (Special Issue), 802-804. Preuzeto sa http://www.urbanisticainformazioni.it/IMG/pdf/ ui_272si_11_sessione_speciale_04.pdf • UIA. (2018). Sustainable use of land, nature based solutions. Preuzeto sa https://www.uia-initiative.eu/en/sustainable-useland-nature-basedsolutions • UrbanGreenUP. (n.d.). NBS Solutions. Preuzeto sa http://urbangreenup. eu/solutions/ • Walters, G. J. (2016). Nature-based solutions to address global societal challenges. Preuzeto sa https://doi.org/10.2305/IUCN.CH.2016.13.en • Xing, Y. J. (2017). Characterisation of nature-based solutions for the built environment (9(1) izd.). Sustainability (Switzerland). Preuzeto sa https:// doi.org/10.3390/su9010149

122