Небојша Кузмановић НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА Nebojša Kuzmanović VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
БИБЛИОТЕКА Посебна издања
© Copyright: 2020, Архив Војводине
Небојша Кузмановић
НАЂМЕЂЕР ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА Nebojša Kuzmanović
VEĽKÝ MEDER EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
АРХИВ ВОЈВОДИНЕ Нови Сад
Удружење Срба у Словачкој Spolok Srbov na Slovensku
Нови Сад / Братислава 2020.
ПРОМЕТЕЈ
ПРЕД-ГОВОР
Од 2016. године када је публиковано прво издање ове књиге, тематика везана за гробље у Великом Међеру постала је у одређеној мери заступљенија, како у српској, тако и у словачкој јавности. Ова чињеница у суштини носи позитивну конотацију имајући у виду да гробље у Великом Међеру представља друго по величини српско гробље из Првог светског рата, које се налази изван Републике Србије. Односно, са изузетком Зејтинлика у Грчкој, Велики Међер представља специфичну локацију чији се значај свакако, између осталог, рефлектује и у контексту колективне меморије, односно официјалне културе сећања на националном нивоу. Узимајући у обзир број страдалих, као и карактер самог логора, оно уједно представља и тзв. место трауме српског народа, што само додатно акцентује његов историјски, културни, друштвени и, шире посматрано, општи национални значај. Овом приликом не постоји намера да се залази у комплексност проблематике везане за истраживање корпуса тема које се односе на конструисање културе сећања. Насупрот томе, ова публикација, у складу са њеном тематиком, има за циљ афирмацију културе сећања једне значајне културне и историјске локације, која је нажалост више деценија била неоправдано запостављена, како од стручне јавности тако и од јавног мњења. Управо, овако постављеном циљу, 5
Небојша Кузмановић
у великој мери доприноси и списак жртава који се налази на крају ове публикације која представља срж другом допуњеном издању. Посматрано из опште перспективе, може се констатовати да колективна сећања, као и сећања генерално, морају бити везана за конкретне или симболичне локације на којима је подигнуто одређено спомен-обележје као ознака одређеног историјског догађаја, тј. конкретног места сећања у оквиру јавног простора. На нераскидиву везу између сећања и места, темељно је указао и француски историчар Пјер Нора. Свакако, однос између локације и догађаја или одређене личности, ипак се мора узети као релативна категорија, будући да споменици одређеним личностима и догађајима могу бити постављени и на локацијама које нису директно везане за њих у просторном смислу. Односно, локације за одређена спомен-обележја могу бити изабране у оквиру јавних простора на различитим местима, при чему у таквим случајевима избор места условљавају низови констелација које нису везане за историјски реалне просторе. Ипак, самим чином постављања споменика, локације добијају симболички значај, односно постају места која су у нераскидивој семантичкој и симболичкој синтези са конкретним спомен-обележјем везаним за одређену личност или догађај. У том смислу, споменици у јавном простору, али и имена улица, институција, школа и других топонима, уколико добију димензију која их везује за одређену личност или догађај из национално перципиране историје, на неки начин постају и део националне, тј. званичне културе сећања. Споменик по својој садржинској суштини представља јавни феномен, односно његову идејну структуру чини његова јавност и комуникација са посматрачима којима он на одређени начин преноси конкретну поруку. Уколико та јавност и комуникација изостану или временом нестану, споменик не представља ништа друго до масу обликованог материјала која може, али и не мора имати уметничку вредност, односно у том случају споменик је само врста структуре у простору чије је постојање или уклањање за већину посматрача небитно и ирелевантно. Исто тако, будући да јавни споменици постављени као меморијали на одређени догађај или за одређену личност представљају инструменте за пласирање 6
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
идеолошких порука, уколико те поруке нису пријемчиве, односно уколико дође до процеса декомеморације или промена у контексту званичне културе сећања, споменици губе своју активну садржинску форму и добијају другачији смисао, тј. постају монументи самима себи. Ако дођу до тог стадијума, споменици најчешће бивају уклоњени процесом декомеморације, односно постају непожељни реликти бивших идеолошких система и на њих се гледа са антагонистичких или амбивалентних позиција. Тиме, они постају репрезенти одређене врсте историјских грешака, тј. неспоразума које се од стране носилаца новоуспостављене културе сећања отклањају њиховим физичким уклањањем са јавних простора. Дакле, споменици, спомен-обележја, називи институција, школа и других објеката, као и одоними (називи улица и јавних простора), зависе од актуелних идеолошких премиса у оквиру постојећих, или новоконструисаних форми колективних идентитета, а у складу са њима, нераскидиво су везани и са обрисима идеолошки и политички подобне културе сећања. Споменици у јавном простору, попут одонима и назива различитих јавних (државних) објеката, не представљају монолитне и постојане категорије, већ су флуидни и променљиви по својој садржинској форми. У том смислу, култура сећања, попут специфичног феномена индивидуалних и колективних идентитета, представља комплексну динамичну категорију која се изузетно често мења, преобликује, допуњује, негира и изнова конструише у зависности од дијапазона актуелних друштвених, културних и пре свега политичких констелација у одређеним временским и просторним контекстима. Односно, различити сегменти културе сећања пролазе веома често кроз различите видове преиспитивања и преобликовања, или у склопу израженијих тенденција, кроз сталан процес комеморације и декомеморације. Уколико се укратко осврнемо на историјат овог гробља у Великом Међеру, судећи према фотографијама из периода Краљевине СХС, односно Краљевине Југославије из двадесетих година двадесетог века, можемо констатовати да је оно било уређено, односно да је представљало живо место сећања, а самим тим и место званичне 7
Небојша Кузмановић
комеморације. Краљевина СХС, која је иницијално урбанистички уредила гробље у оквиру којег је подигла и мању комеморативну капелу, као и Прва Чехословачка Република, посвећивали су значајну пажњу овој локацији и заправо су много учинили да постане део фундуса националне и колективне меморије. У том контексту, ово место сећања су посећивале бројне делегације из Југославије, како у међуратном, тако и током првих деценија након окончања Другог светског рата. Нажалост, временом је из и даље прилично нејасних, а пре свега несхватљивих разлога, пракса обиласка српског гробља у Великом Међеру практично у потпуности замрла и гробље је консеквентно постајало све запуштеније. Ипак, иако је временом оно на просто несхватљив начин који нема одрживог оправдања, изопштено из националне културе сећања, односно њене официјалне призме, гробље су ипак посећивали поједини представници Удружења бораца из Првог светског рата, као и православно свештенство. Дакле, неговање његовог комеморативног значаја није у потпуности замрло, али је сећање на њега крајње маргинализовано. Кулминација у тој маргинализацији најбоље се рефлектује у чињеници да је током деведесетих година двадесетог века већи део гробља, које је у катастру заведено као „Српско војничко гробље”, изнајмљен локалном кинолошком друштву од стране локалне самоуправе. Залагањем и иницијативом појединаца, пре свега Станета Рибича и „Удружења Срба у Словачкој”, овакав недолични статус масовног српског стратишта почео је да се мења у позитивном правцу након 2001. године када је захваљујући медијској кампањи, коју је покренуо Небојша Кузмановић, оновремена влада Републике Словачке укинула срамну одлуку локалне самоуправе у Великом Међеру о додели гробља кинолошком друштву и започела постепени процес ревитализације комплекса Српског гробља. Дакле, можемо констатовати да је Српско војничко гробље у Великом Међеру, у својој, не толико дугој историји постојања, прошло кроз период комеморације, декомеморације и поновне комеморације. У том смислу, из различитог односа према гробљу у Великом Међеру који је осцилирао у зависности од периода до периода, могу се црпити подаци за истраживања комеморативних политика. 8
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
Међутим, нажалост, оно представља и недопустив пример небриге наше државе за овако важна места сећања, из којег треба извући цивилизацијске поуке, како се оваква негативна тенденција више никада не би поновила. Овде свакако треба истаћи подршку садашње Покрајинске владе АП Војводине, која је издвојила знатна средства за постављање спомен-плоча са именима страдалих Срба на овом стратишту. И исказати јој захвалност за бригу коју показује према нашој прошлости и местима сећања. Верујући да и ова публикација представља мали допринос који ће, надам се, помоћи у афирмацији критичке културе сећања, како у конкретном случају, тако и на општем нивоу, предајемо је добронамерном читаоцу у руке. Нови Сад, о Васкрсу 2020. Др Небојша Кузмановић
9
Ристо Ковијанић
СЛОВАЧКИ ЗАНОСИ РИСТА КОВИЈАНИЋА
ПОРЕКЛО
Велики српски слависта Ристо Ковијанић рођен је 31. децембра 1895. године у Ђурђевини, селу у близини манастира Мораче. Ковијанићеви преци су се доселили са Попова поља у Морачу средином XVI века. Овај манастир памтимо као задужбину Немањића из 1252. године. Знано нам је да су српски манастири веома утицали на своју околину, па тако и Ковијанић тврди како је манастир Морача „оплемењивао сирове нарави горштака”. Манастири су чували и неговали народну традицију и хришћанску културу чији су сведоци морачке фреске и иконе, морачка крмчија из XIII века, Октоих Ободскоцетињске штампарије (из 1493), манастирска школа, а поред тога су разбуктавали ослободилачки дух народа против турске окупације. „У тој патријархалној средини живели су моји родитељи, задојени народном поезијом и традицијом, горућом идејом за ослобођење и уједињење свих наших земаља”, каже Ковијанић. Ковијанићева мајка Госпава, рођена Реџић (упокојена 1936) била је патријархална црногорска сељанка, неписмена домаћица, али строга, радна и отмена, управо онакав тип наше динарске жене који описује Јован Цвијић. Ковијанићев отац Јаков (упокојен 1937) био је познат као ратник и присталица свесрпског уједињења, писмен, са изграђеном тзв. 11
Небојша Кузмановић
животном филозофијом, није пуно читао, али је био пун мудрих изрека и скованих анегдота. У селу и племену је био поштован као вредан ратар, разборит човек и храбар ратник, за шта је добио и највеће црногорско одликовање за јунаштво – Златну медаљу Обилића. На Великом црногорском збору 1907. године у Никшићу имао је прилику да се сретне и са кнезом Николом и да му „истину скреше у очи”. Дружио се са сеоским учитељем и често разговарао са архимандритом. Високо је ценио учене људе и волео образовану и школовану омладину, па је у том правцу усмеравао и свог сина Риста, који тврди да је отац на њега знатно утицао. Ристо Ковијанић је имао четири сестре и старијег брата Крста. Детињство и рану младост Ковијанић је дуже проводио у селу Липову код Колашина, испод врхова планине Сињајевине, него у Ђурђевини, јер су ту његови родитељи купили земљу и саградили кућу. „Као морачке легенде о Светигори и зидању манастира, тако и сињавинске легенде Савине воде, вилина кола и Лучке горе будиле су ми машту, усхићивале ме вилама, Милошем и Марком, Савом Немањићем, просветитељем, а не светитељем и његовим ученицима” – сведочи Ковијанић. Народне приче и легенде су на њега оставиле трага, тако да је Ковијанић писао о просветитељству Светог Саве, о Краљевићу Марку, о Милошу Обилићу, надахњивао се сердаром Јанком, те каже: „у чијем сам одреду био војник у два рата”. О значају народне традиције и њеном утицају на Ковијанићеве научне и животне погледе др Нико С. Мартиновић каже: „Од ране младости професор Ковијанић ступа у живот трновитом стазом. Преживео је тешка понижења, глад и хладноће ’нађмеђерске долине смрти’ у Првом свјетском рату, али вјера у побједу праведне словенске ствари давала му је снаге да издржи. Васпитан у врлетној Морачи на народној пјесми, Његошу и Вуку, формирао је, још као младић, свој поглед на свијет. У свим тешким ситуацијама тражио је одговор у ове три југословенске вриједности. Ове три југословенске вријед ности (српска народна поезија, Његош и Вук, прим. Н. К.) су подлога за животни задатак његовог каснијег развијеног научног рада”. На темељу реченог закључујемо да је црногорска, патријархалногорштачка средина својом природношћу, једноставношћу, али и 12
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
манастирском културом у великој мери утицала на Ковијанићев карактер, вредноћу и истрајност у послу, које је до краја свог дугог живота показивао. ШКОЛОВАЊЕ
Основну школу Ковијанић је похађао од 1903. до 1908. године, лети у Липову, а зими у Морачи. Од учитеља, Ковијанић посебно спомиње и истиче Јанка Тошковића, „даровитог говорника, борца за парламентаризам и уједињење са Србијом”. Четири разреда гимназије завршио је у Цетињу, од 1908. до 1912. године. Школовање је прекинуо због балканских ратова, у којима је учествовао каo ђак-добровољац, да би пети и шести разред Цетињске гимназије завршио 1913–1914. године. Директори гимназије Мирко Мијушковић и Шпиро Томовић много су га подстицали на учење, а нарочити утицај на њега су имала три професора. Историчар др Никола Шкеровић; школован у Русији и Прагу, уредник часописа Дан; Ковијанића је заинтересовао за народну прошлост, за словенске идеје и словенство. Архивиста Душан Вуксан (пореклом Личанин) за читање је Ковијанићу препоручивао старе и дубровачке писце, а посебно Ивана Гундулића. Душан Ђукић, песник и виолиниста, пореклом из Славоније, цетињским гимназијалцима је много говорио о Богдану и Павлу Поповићу, а нарочито о Скерлићу „чију смо смрт на часу оплакивали” – каже Ковијанић. Млади Ковијанић је тада читао Српски књижевни гласник, Дан и омладински лист Венац. Тако је Ђукић, од свих професора, код Ковијанића побудио највише интересовања за књижевност. Како због балканских ратова, тако и због Првог светског рата, Ковијанић је школовање наставио у Београду, 1919. године, где је у Другој београдској гимназији, после тромесечног курса, матурирао „код чувеног директора Симића, несвестан да је тај ’успех’ био велики губитак” – каже Ковијанић. Књижевност на курсу му је предавао Јаша Продановић, који је на њега утицао и у књижевном и у политичком погледу. Његово матурско питање се односило на Горски вијенац, а Ковијанић је написао рад под називом Нити је све старо 13
Небојша Кузмановић
рђаво, нити је све ново добро. Похвале које је добио за тај рад су га определиле да настави да студира књижевност. Након матуре је, на Филозофском факултету у Београду, уписао југословенску књижевност, српскохрватски језик, историју и немачки језик, које је студирао од 1919. до 1923. године. Јаша Продановић је извршио политички утицај на Ковијанића, тако да је он постао члан Клуба републиканаца, а два пута, двадесетих година, био је носилац републиканске листе на Универзитету. Као члан студентског Републиканског клуба одређено време је био и секретар „Побратимства”. Због свог републиканског опредељења два пута је хапшен у Колашину, а тим поводом је „Јаша крупним словима протестовао на првој страни своје Републике” – каже Ковијанић. Међутим, Ковијанић није био склон професионалном политичком раду, већ га је пре свега занимала књижевност. На факултету је слушао предавања браће Поповић, Богдана и Павла (југословенска и упоредна књижевност), потом Александра Белића (српскохрватски језик) и Владимира Ћоровића (историја). О професорским утицајима и њиховом угледу међу студентима Ковијанић, у својим скицама за аутобиографију, каже: „На мене је највише утицао Павле Поповић. Брзо ме запазио и привукао к себи. Широког књижевног образовања, уживао је глас најбољег познаваоца југословенских књижевности и доброг познаваоца књижевности европских народа. Знао је грчки и латински; говорио све велике европске језике. Необично начитан. Радио је у архивима великих европских центара. Као Цвијић и Скерлић, стварао је своју школу. Његова предавања била су врло привлачна; излагања једноставна, жива, јасна, језгровито чињеничка; његови семинари радосни доживљаји. Око њега су се окупљали Десанка Максимовић, Божа Кнежевић, Жика Милићевић, Раша Плаовић, Милош Савковић, Момир Вељковић, Анте Цетинео, Миливоје Кнежевић, Мираш Кићовић, Видо Латковић, Милан Вукићевић, Катарина Богдановић, Паулина Леблова, Теодора Петровић итд. Допао му се мој први семинарски рад о Фрушићу, пријатељу Вука и Његоша. Увео ме у сараднике првог броја својих Прилога за књижевност. Тиме је на мене скренуо пажњу осталих професора”. И даље додаје: „Више сам пута 14
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
у разговору пратио Павла до његовог стана. Имао је велику библиотеку, скроман намештај и једноставан начин живота. Исто сам видео код Ј. Продановића, бившег министра просвете, Љ. Стоја новића, академика и бившег председника владе. Те три велике култивисане скромности утицале су на мене”. Упоредну светску књижевност му је предавао Богдан Поповић, „недостижан у начитаности и познавању књижевног развоја кроз векове. Свестрани зналац историје уметности, суверени естета префињеног укуса и стила, лепше је причао него писао. Аристократа духом, једноставан у опхођењу. Његова изузетна супериорност плашила је студенте да му се приближавају” – сведочи Ковијанић. Од наших писаца Ковијанић је највише читао Његоша и Мажу ранића, о којима је писао и своје прве радове, али је први научни рад објавио 1921. године, под псеудонимом М. Савић, „Путовање Богобоја Атанацковића”, у Прилозима за књижевност, језик, историју и фолклор. Од светских писаца пре свих је читао Толстоја и Достојевског, а потом Хомера, Дантеа, Шекспира, Гетеа и Маркса, посебно његов Капитал. Године 1922. се оженио студенткињом права Даницом Јечменић из Београда, са којом има ћерку јединицу Братиславу, удату Стипанић. Ковијанић је од 1922. до 1924. године био постављен за наставника гимназије у Сомбору, а тај посао је обављао и у Новом Врбасу, као суплент (приправник) и професор гимназије, од 1924. до 1927. године. Као први стручни наставник југословенских књижевности у тим градовима свакако је морао оставити утисак на своје ученике, од којих су најпознатији Младен Лесковац, Стјепан Хан и Бранислав Ђурђев. Занимљиво је да је Младен Лесковац, као син апотекара, имао намеру да студира фармацију, али се, према сведочењу Братиславе Стипанић, под Ковијанићевим утицајем окренуо студијама књижевности. У Ковијанићевој заоставштини пронашли смо и необјављени говор, који је одржао у Матици српској 1986. године, на прослави 160 година од оснивања Матице, у којем се сећа својих сомборских дана: „Тражио сам Сомбор, и добио га (1922). Дочекан сам као пожељан, јер сам у тој школи био први стручни наставник за нашу 15
Небојша Кузмановић
књижевност и језик. Није било времена за неко писање – посветио сам се школи, ђацима, ђачкој дружини, библиотеци, читању наших писаца, ширењу писмености међу омладином, указивању лепоте и милозвучности нашег језика и вредности наше књижевности. Била је жива потреба омилити свој језик и писце. У томе сам ишао чак дотле, до законског прекршаја, да молитву пре и после наставе заменим читањем једне лепе песме”. Ковијанић се присећа и својих најбољих ученика: „У гимназији сам затекао седмошколца Младена Лесковца. Својом интелигенцијом, начитаношћу и писменошћу одскакао је врхунски. Знао је немачки и мађарски, преводио Адија. Био је председник ђачке дружине ‘Скерлић’. Са њиме је била милина сарађивати. Још тада сам у њему видео будућег уредника Летописа и председника Матице. Истицао се и Стјепан Хан. У Новом Врбасу затекао сам седмошколца Бранислава Ђурђева, загрејаног за предмет историје. Предвиђали смо му успешну каријеру историчара, настојали да се определи за учење турског језика и коришћење турских извора. Тако и би”. Професорски испит Ковијанић је положио 1927. године, радом о Кости Руварцу, за који је прикупљао архивску грађу у Матици, у Сремским Карловцима и у Текелијануму у Пешти 1925. године. При скупљању грађе наишао је на предусретљивост Радивоја Врховца, председника Матице српске и директора Карловачке гимназије. Од Димитрија Руварца, руководиоца Иларионове библиотеке у Библиотеци Патријаршије, добио је драгоцене податке о пореклу и породици браће Руварац. Тих година Ковијанић се спријатељио са Васом Стајићем, који „ме је позивао у свој стан, задржавао на ручку; долазио к мени, и понекад ноћивао код мене” – каже Ковијанић у овом необјављеном говору. Ковијанић је међу првима постао члан Историјског друштва у Новом Саду, 1927. године. Тада су га подржавали и препоручивали Душан Поповић, Станоје Станојевић, Димитрије Кириловић. „Тако је Милан Кашанин рано сазнао за мене; доцније и Вељко Петровић” – додаје Ковијанић. Ковијанић је један од ретких наших научника који је присуствовао прослави 160. годишњице Матице, а који је био учесник и њене 16
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
100. годишњице 1926. године, када је свечано откривен Мештровићев споменик Милетићу. „На пријему у Матици упознао сам Мештровића. Његови погледи дубоко мисаоних очију одавали су генија” – каже Ковијанић. Ово су били почеци његовог архивског рада, којим се после непрестано бавио, како у Словачкој, тако и у Београду, а посебно у Котору, где се архивом и професионално бавио, од 1950. до 1962. године. Ковијанић је имао привилегију да професорски испит полаже код тадашњег ректора Павла Поповића, који је био веома задовољан његовим радом, а као награду му је пружио могућност да бира између стипендије у Лондону, или лекторске катедре на Универзитету Коменског у Братислави. Ковијанића је „привукла постојбина Хуса, Шафарика, Колара и Штура. Његов (Поповићев, прим. Н. К.) предлог прихватио је Универзитет и оба министарства. Нико ми није дао директиве. Само је Павле пожелео да се вратим ’као Европејац’ (културно изграђен)”. Ристо Ковијанић је изабрао словенску браћу и кренуо за Словачку, која му је постала и остала вечита љубав и „друга отаџбина”. СЛОВАЧКА – ДРУГА ОТАЏБИНА
На Универзитету Коменског у Братислави Ристо Ковијанић је почео да ради као лектор за српскохрватски језик и југословенске књижевности 1927, и ту се задржао све до 1939. године. На Универзитету, на коме су предавали научници европског угледа, Ковијанић је дошао у додир пре свих са Франком Волманом, професором упоредне књижевности словенских народа, и А. Пражаком, професором чешке и словачке књижевности. Они су познавали и ценили Ковијанићев рад у Прилозима за књижевност, часопису знаменитог Павла Поповића, који је био први Југословен изабран за почасног доктора Универзитета Коменског у Братислави, па је његов ученик Ковијанић одмах наишао на добронамеран пријем. Ковијанићева сарадња са Волманом и Пражаком временом се претворила у пријатељство.
17
Небојша Кузмановић
Катедра лектората за српскохрватски језик и југословенску књи жевност на Универзитету Коменског први пут је отворена 1927. године, тако да је Ковијанић први професор који је на њој предавао. Лекторат је био део славистичке катедре, која је установљена у првој половини XIX века, када ју је утемељио Људовит Штур. Штурова братиславска Катедра славистике била је забрањена од стране мађарских власти 1844. године, а поново је установљена 1924, након 80 година, под руководством словачког слависте Франка Волмана. Поред лекторског и научног рада, те марљивог сакупљања података у словачким архивима о јужнословенским, пре свега српским, ђацима и студентима на словачким универзитетима у претходна два века (XVIII и XIX), Ковијанић се бавио и културном пропагандом и развијањем културних веза између Словака и Југословена. За овакав рад и за успехе у лекторском раду са студентима, Ковијанић је 1937. године награђен тиме што је примљен за иностраног члана „Ученог друштва Шафарикова” у Братислави. О Ковијанићевом раду у Словачкој много су писали словачки научници, чије је похвале Ковијанић парафразирао у својим скицама за аутобиографију: „Узорао сам најдубљу бразду у проучавању наших узајамних односа и веза после Штура. Време ће то показати. Бразда је остала недоорана. Рат је онемогућио моје даље бављење тамо (у Чехословачкој, прим. Н. К.) и упропастио моје шире планове. Поменута бразда била би свакако дубља”. Један од словачких научника, др Јан Фридецки – доцент српскохрватског језика и књижевности на Филозофском факултету Универзитета Коменског у Братислави – то овако износи: „Међу истакнутим културним радницима који су учвршћивали братске споне Словака и Срба између два светска рата, налази се први лектор српскохрватског језика на Филозофском факултету Универзитета Коменског у Братислави, професор Ристо Ковијанић. Био је то не само изванредни учитељ, који је за дванаест година свога рада у Словачкој васпитао много одушевљених пријатеља Југославије и многе преводиоце, него је то био у правом смислу југословенски културни аташе у Словачкој, који је својом непосредношћу и отвореношћу, љубављу 18
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
према својој отаџбини и према братској Чехословачкој ширио међу народима знање о југословенској култури, а међу Југословенима знање о култури чехословачкој. Своју културну мисију Ковијанић је вршио са урођеним одушевљењем”. И даље: „Заслуге проф. Ковијанића на узајамним културним односима, на културном зближавању два славенска народа и на одгоју младога нараштаја на Факултету неоцењиве су. Када се буде писала културна историја Словачке, име проф. Риста Ковијанића неће с ње изостати”. Пред најездом немачких и мађарских нациста, који су у својој антисловенској геноцидној политици осуђивали све што је словенско, па им је у том смислу сметао и Ковијанићев културни рад у Братислави, он је 1939. године морао да напусти Чехословачку, након чега се вратио из своје „друге домовине” у Југославију. О угледу који је Ристо Ковијанић имао у Братислави свакако сведочи и податак да су о његовом одласку из Чехословачке одмах известиле и братиславске Народне новине. У тмурним годинама пред нацистички напад на Југославију, Ковијанић је добио посао у Државном архиву у Београду, где је као научни сарадник радио од 1939. до 1940. године, али се пред рат и одатле морао одселити. Вратио се у Црну Гору, где је 1940. године постављен за директора Гимназије у Котору. Према Ковијанићевом сведочењу, по окупацији Југославије, Гестапо га је три пута тражио у стану у Београду. О томе Андреј Врбацки пише: „У време свога братиславског службовања, проф. Ковијанић није радио само наставнички и научно. Врло интензивно се посветио јавном животу. Можемо поменути, на пример, његов говор на прослави тристогодишњице Универзитета у Трнави (1935), у којем је иступио против нацистичке опасности. Такође је одбио да прими катедру на Универзитету Коменског када је ректор постао В. Тука, и јавио се као добровољац на дан мобилизације Чехословачке. После одласка у Југославију помагао је емигрирању чехословачких родољуба и преношењу чехословачке архиве. Због те делатности морао је да бежи (из Београда) од Гестапоа”. 19
Небојша Кузмановић
Ристо Ковијанић је био и учесник 27-мартовских демонстрација 1941. године. Тог дана војна јединица у Котору, „у којој сам се затекао по позиву на вежбу, распоређена је по граду и стављена са ратном спремом у строгу приправност. На вест о свргавању дотадашње власти у Београду, зато што је у Бечу, 25. марта потписала пакт са Хитлеровом Немачком, народ је изашао на улице Котора и клицао од радости” – сведочи Ковијанић. У Котору је 27. марта одржан велики народни збор, на коме је говорио Ковијанић: „Треба служит чести и имену […] нека буде што бити не може”, а Которани су одговорили „Тако, већ никако”. Поводом немачке окупације и поробљавања Чехословачке, Ковијанић је написао своје прве стихове: Мученице жива, распета на крсту, […] Бићеш опет срећна, слободна и славна. Друга отаџбино моја! Објавио их је 26. октобра 1940. године у Котору у часопису Глас Боке, а о прихватању Чехословачке као друге домовине Ковијанић пева у песми Друга отаџбина моја, коју је написао непосредно пред завршетак Другог светског рата, приликом боравка на Цетињу: Зора жудна пуче с Високих Карпата, Час слободе куцну „славом славних Слава”; Бијел медвјед дрјеши Бијелога Лава, брат велики грли свога малог брата, Жртву прву, кротку, крвавога рата. Род Либушин славни снова васкрсава, њитранског Прибине, кнеза Растислава, нацисту демона страх стравични хвата.
20
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
Вал се моћан шири преко мутног Вага, побјеђени кривци крвав Дунав пију. – „Nad Tatrou sa bliska, hromi divo biju”. Браћа земљу чисте од крвавог врага, Братиме се вјечно Татре и Шумава. – „Gde domov moj?” – Тамо гдје је свијех Слава. Цетиње, 16. април 1945. На месту директора Гимназије у Котору Ковијанић се није могао дуго задржати, јер су га италијански фашистички окупатори 1941. интернирали у место Презу у Албанији, где је остао до 1942. године. Логор у Прези био је направљен од платнених војничких шатора. Приликом интернације Ковијанићев стваралачки дух није мировао, тако да је у том логору настао јединствен књижевни часопис са дрвеним корицама, који представља значајан прилог „књижевној лого рологији”. Крајем 1942. године детерниран је из Албаније у место свог школовања – Колашин, где му је била и породица. По завршетку Другог светског рата Ковијанића није чекао нити одмор од патњи (јер је био учесник три рата и два логора), нити леп живот, јер су га нове власти оптужиле за колаборацију са старојуго словенским краљевским властима. На Цетињу је 1945. године вођен процес против 50 црногорских интелектуалаца. Ристу Ковијанића је Војни суд осудио на 15 година „робије”, са конфискацијом целокупне имовине, коју није ни имао (јер су његова једина имовина биле књиге и белешке), и одузимањем грађанских права. У затвору у Титограду је одлежао три године, после чега је пуштен, а након тога га је Војни суд рехабилитовао, те су му враћена грађанска права. У титоградском затвору Ковијанић је написао сонетни венац под насловом Чојске руже – Нарциси, из два дела, Кћи Славије и Кћи Еоса, који је остао у рукопису и није до данас нигде објављен. Ковијанић није био члан ниједне партије, па тако ни КПЈ која га је током рата позивала на сарадњу, али како је он био легитимиста
21
Небојша Кузмановић
и признавао постојећи југословенски монархистички систем, док је постојао, то му је узето за зло, те је због тога драконски осуђен. Прво послератно запослење му је било у месту Прчњу, 1948–1949. године, где је у Аутомеханичарској школи радио као службеник. После тога, 1950. године, Ковијанић се вратио свом најдражем послу – архивском раду. У новоформираном Државном историјском архиву у Котору почео је да ради као архивиста, затим виши архивиста, а потом као научни и виши сарадник. „Активно сам учествовао у његовом подизању, организовању и научном коришћењу. Резултати су познати: неколико књига и бројни радови у часописима”, истакао је Ковијанић. У которском архиву је радио до пензионисања 1962. године. КОВИЈАНИЋ У СТРУКОВНИМ УДРУЖЕЊИМА
Ковијанићев плодан публицистички рад – објавио је више од 400 различитих стручних чланака и написа, од којих око 230 из књижевне и културне историје, те скоро двадесет књига – препоручио га је за члана многих друштава и удружења. Био је члан Историјског друштва у Новом Саду, 1927. године, инострани члан Ученог друштва Шафарикова у Братислави, 1937. године (ово друштво је проглашено за Словачку академију наука), стални научни сарадник Института за медицинска истраживања САНУ, 1958. године, редовни и почасни члан Научног друштва за историју здравствене културе Југославије, 1962. године, члан-сарадник (1963) и стални члан-сарадник Матице српске, 1969, члан-сарадник и радни члан Друштва за проучавање и унапређење поморства Југославије, 1965. и 1970. године и члан Удружења књижевника Црне Горе и Савеза књижевника Југославије 1967. године. Ковијанић је био запажен и као учесник научних конгреса и конференција. После Другог светског рата учествовао је на 14 научних скупова, симпозијума и конгреса. Реферате је поднео на конгресу Научног друштва здравствене културе Југославије у Београду (1957), у Котору (1962), Сарајеву (1962), у Новом Саду (1972), у Панчеву 22
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
(1973), и у Будви 1974. године; на симпозијуму о Његошу 1963. године, у Београду и Цетињу; на конгресу Удружења етнолога (фолклориста) Југославије у Цетињу, 1963, и у Панчеву, 1974. године; на симпозијуму о 800 година Которске катедрале Св. Трипуна 1966. године; на Институту Словачке академије наука Међународног симпозијума о културним односима Словака и Јужних Словена у Братислави – Смоленице, 1966, а исте године је учествовао на Међународном симпозијуму Шафариковог универзитета у Прешову поводом прославе 300. годишњице Прешовског колегијума, односно академије, те у Сарајеву на Симпозијуму о Власима 1974. године. Као члан Которске секције Друштва историчара Црне Горе, Ковијанић је одржао и око педесет различитих предавања и научних саопштења са историјским и књижевним темама: 1956. године предавање Новак Ковач, ковач мача Краљевића Марка, у којем је на основу архивских података доказао да су Новак и његов син Марко Новаков – которски мачари – били главни снабдевачи Зете мачевима; 10. марта 1959. године предавање Которске легенде, у којем је коментарисао пет легенди о постанку Котора: прва је у вези са Аргонаутима, друга са царом Душаном, трећа са „пестинградском вилом Алкимом”, а четврта и пета са нашим народним јунацима Марком Краљевићем и Милошем Обилићем; 1960. у мају месецу предавање Ободска штампарија; 1961 (12. децембар) Ко је Обрад Которанин, градитељ сребрног олтара у Барију; 1963 (10. децембар) Његошева „вјера Обилића”; 1964 (јануар) Вук Караџић и Људовит Штур; 1968 (фебруар) Знамените породице црногорско-херцеговачког поријекла у Србији; 1968 (10. децембар) Његошева „Клоринда српска” итд. Которска историјска секција је шездесетих година одржавала предавања и за ширу јавност кроз тзв. Вечери историјских тема, на којима је Ковијанић био чест предавач. КОВИЈАНИЋЕВО УЧЕШЋЕ У РАТОВИМА
По отпочињању балканских ратова, млади седамнаестогодишњак се као добровољац прикључио црногорским одредима у одбрани 23
Небојша Кузмановић
српских земаља од турско-бугарске најезде, током 1912. и 1913. године. Учествовао је у биткама на Мојковцу, Бијелом Пољу, Беранама, Пећи, Ђаковици и Скадру. Потом је наставио школовање на Цетињу, а почетком Првог светског рата био је и његов учесник, од 1914. до 1916. године, у биткама на Грахову, Пљевљима, Горажду, Палама, Гласинцу и Мојковцу. Затим је интерниран, са хиљадама Срба и Црногораца, у аустроугарски логор у Нађмеђеру, данас Велики Међер, место удаљено тридесетак километара од Братиславе. У нађмеђерском логору, у којем је од 1914. до 1918. године убијено или умрло од глади и болести око 6.000 Срба, Ковијанић је провео две године, све до краја рата. Током Првог светског рата, у логорима Нађмеђер, Нежидер, Болдогасоњ, Маутхаузен (Mauthausen) и Ашах на Дунаву (Aschach an der Donau), на тромеђи Аустрије, Чехословачке и Мађарске, убијено је или умрло 67.000 Срба – војника и цивила. По повратку у Југославију, Ковијанић се активно укључио у омладински покрет за уједињење 1918–1919. године, након чега је наставио школовање. У току Другог светског рата Ковијанић је, такође, био прогањан и интерниран 1941. године у Албанију, у место Презу, одакле је детерниран крајем 1942. године. ОДЛИКОВАЊА И СПОМЕНИЦЕ РИСТА КОВИЈАНИЋА
У нашим садашњим и претходним државама ретки су научници који се могу подичити одликовањима и друштвеним признањима која су добијали за свој научни, културни, али и национални рад. Ристо Ковијанић, научник и патриота, међу реткима је носилац Споменице балканских ратова 1912. године, Ратног крста 1913. и Споменице светског рата 1914–1918. године; одликован је Орденом Св. Саве V степена 1927. године, Југословенском круном IV реда и Белим лавом Чехословачке IV реда 1937. године (овим високим признањем га је одликовао познати чехословачки председник Едуард Бенеш за његове заслуге поводом десетогодишњице Ковијанићевог лекторског рада на Универзитету Коменског), Медаљом Универзитета 24
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
Коменског за педагошки и научно-књижевни рад 1966, Златном медаљом Словачке академије наука за научни и књижевни рад 1968. За историју наше културе то је веома значајна чињеница јер су ово високо словачко признање – најзначајније у области науке, будући да га је доделила највиша словачка научна установа – од страних држављана до тада добили само знаменити руски лингвиста Роман Јакобсон и наш Ристо Ковијанић. За научни рад Ковијанић је у Југославији, 1970. године, награђен Тринаестојулском наградом СР Црне Горе. Словаци Ковијанића нису заборавили, па је тако три године пред његову смрт из Братиславе стигла Медаља за заслуге Филозофског факултета Универзитета Коменског. Поводом двестогодишњице рођења Вука Караџића и поводом 60 година од успостављања лектората српскохрватског језика на Филозофском факултету у Братислави, декан проф. др Рудолф Штепанович је 18. јуна 1987. године упутио писмо Ристи Ковијанићу у коме га обавештава о додељивању медаље. Исте године из Модре је Ковијанићу стигло и писмо Олге Павукове, управнице Музеја Људовита Штура, у којем га обавештава да је носилац Медаље Људовита Штура за развијање словенске узајамности. АРХИВСКИ РАД У КОТОРУ
Како смо раније навели, Ковијанић се архивским радом сусрео већ на почетку своје научничке делатности, када је као студент 1925. године одлазио у сремскокарловачке и пештанске архиве. Судбина, којој су много придонели немачки нацисти, јер је пред њима морао да напусти и Чехословачку и Београд, 1949. године га је довела у Которски архив, када је формално постао први архивист Државног архива у Котору, и касније први виши архивист СР Црне Горе. Знатно пре тога он је изучавајући српско-словачке књижевне и културне везе прегледао много архивске грађе у Братислави, Модри, Кошицама, Кежмарку, Левочи, Светом Мартину и другим мањим 25
Небојша Кузмановић
местима Словачке. „Он узнемирује и зачуђује професоре и жупнике (у Словачкој, прим. Н. К.), тражећи им архивалије које су прије њега тако ријетки – мало или нимало – захтијевали”, каже Милош Милошевић, Ковијанићев колега и виши архивист Историјског архива у Котору. А о Ковијанићевом архивском раду у Котору Милошевић каже: „Колега Ковијанић је био први сарадник тадашњег директора Хектора Дабиновића и његова поуздана прва виолина. Он је улазио у проблем организације установе, он је знао да засуче рукаве и без женирања помогне у мануелном раду, али истовремено је отпочињао и своја нова научна истраживања на овом терену у више праваца. Па као што са материјалима из Словачке постоји позамашна библиографија његових радова, сличан је случај и са темама из историје Боке Которске, нарочито Котора и његове културне сфере (књижевност, школство, санитети, поморство, занати, умјетност и др.). И једно и друго је колега Ковијанић, дакле, постигао у непрестаном контакту са архивима. Архиви су њему много дали и омогућили му научни рад, као и да дође до данашњих части. Ја сам хтио да вас упозорим на чињеницу да се он архивима и одужио и да је много учинио за њих”. О Ковијанићевом архивском раду у Котору, шездесетих година писале су београдске Вечерње новости: „Последњих година проф. Ковијанић се углавном бави проучавањем которског архива. Успео је да скине вео заборава са многих историјских личности. Поред осталог, доказао је да гимназија у Котору постоји пуних шест векова”. Ковијанићев архивски рад био је веома цењен, тако Раде Кустудић, почетком седамдесетих година пише: „Професор Ристо Ковијанић спада у оне научне и културне раднике који имају посебан однос према старом историјском благу. Без оваквих ентузијаста и истраживача оно би остало непознато и скривено испод наслага прашине у старим архивским документима. По томе се професор убраја у оне праве научне посленике”. Поред знања словенских и „старих” језика, у Которском архиву научио је и староиталијански, у чему му је највише помогао, по речима 26
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
Ковијанићеве кћерке, дон Иво Стијепчевић, тако да је могао да „зарони” у непрегледно море средњовековне архивске грађе. Ковијанићев архивски рад је био веома примећен, тако да су, између осталих, седамдесетих година неколико пута код њега у Котор долазили наши академици Дејан Медаковић и Милорад Павић. Архивским радом бавио се скоро шездесет година, по чему спада међу наше најистрајније архивисте. Захваљујући том дугогодишњем искуству, дошао је до закључка да је архивски рад веома важан за науку, тим више што је он у нас био доста запостављен, науштрб других области. При архивском раду научник је мање изложен потреби идеологизације предмета истраживања него што је то приликом бављења, нпр. историјским радом. О односу историчара и архивисте Ковијанић каже: „Рад историчара доста брзо застаријева, стил, језик и метод; трајније остаје оно што је архивски откопано. Дуговремени и систематски архивски рад је веома тежак, али за страсног истраживача опојан; захвалан је и незахвалан, препоручљив и непрепоручљив, јер је користан за науку а штетан по здравље. Културу народа подижу снаге са цијелог народног подручја. Научни радник у малим мјестима ради у незавидним околностима: недостају му основни услови за културни рад, живот и одржавање културних веза. Запостављен је, занемарен и често заборављен. То није добро. Руци руку треба додавати”. Скоро сви Ковијанићеви научни радови, осим књижевних студија о Његошевом Горском вијенцу и о Мажуранићевом Смаил-аги Ченгићу, засновани су на систематском архивском раду. Ти радови се могу сврстати у неколико области: 1) историја књижевности, 2) историја српско-словачких књижевних и културних веза и односа, 3) радови из историје Црне Горе и 4) културна историја старога Котора и поморства Боке. Изучавајући културну историју црногорског приморја Ковијанић се сусретао и са легендама као обликом повесне грађе. То је најбоље приказао у Которским медаљонима, показујући пет варијанти легенде о настанку Котора. Ковијанић је легенду сматрао валидним обликом историјске грађе. Тим поводом црногорски историчар Васко 27
Небојша Кузмановић
Костић каже: „Разумљиво је што се око легендарних личности испредају легенде, али није оправдано да се све легенде проглашавају измишљотинама. Поготово ако су то народна предања која се упорно вјековима преносе са кољена на кољено као изузетно важна сазнања. Изврсни познавалац и легенди и историје, некадашњи директор которске гимназије, професор Ристо Ковијанић (подвукао Н. К.) објашњавао је: Легенда је синтеза традиције; у извјесним случајевима она допире даље од чињеничних доказа који су избјегли или измакли историји[…] легенда полази од истине, казује истину у преносном смислу, чак и онда кад пређе у митску симболику” За Ковијанићев архивски рад Јован Туцаков каже: „На основу својих проучавања у Которском архиву, он је учинио неколико правих открића. Пронашао је претке Његошеве и њихово порекло. Ђурђе Богутовић могао је бити учесник битке на Mарици и Косову, а његов отац битке на Велбужду (1330). Пронашао је и претке Његошеве мајке из тих времена. Утврдио је да надимак Његош долази од племена Његуши, а име племена од потока Њеогоше, који се помиње 1335, сто година пре него је Лединац назван Његушима. Истовремено, пронашао је податке на основу којих се може тврдити да Душанова повеља Которанима (1351) није фалсификат, као што су мислили неки историчари”. Ристо Ковијанић је и у својој деведесетој години активно архивски радио. Верујемо да ће такав човек остати упамћен у нашој науци и историји српске књижевности као научник који је дао, између осталог, и велики допринос српској архивистици. КОВИЈАНИЋЕВА ПРЕПИСКА
За Ковијанићево стваралаштво, а у складу са његовом методом свеобухватног архивског истраживања, важна је и преписка коју је водио са истакнутим културним радницима и институцијама. За наш рад је занимљива преписка коју је водио са словачким славистима: Фридецким, Клаћиком, Аурелом Стиком, са Словачком академијом 28
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
наука, Универзитетом Коменског, Савезом словачких писаца, те са Младеном Лесковцем. У писму Јану Фридецком, 17. јануара 1966. године, по повратку из Братиславе у Котор, Ковијанић пише: „Дани које смо тамо провели остају нам незаборавни. Наши богати утисци о братском народу и земљи, о сусретима са старим и новим пријатељима, тек сада добијају своје јасне контуре и коначне облике, јер за време нашег боравка тамо нису могли бити сређени у мноштву свакодневних сусрета и разговора. […] Наша братска узајамност књижевних и културних веза захтевала је, захтева и захтеваће све више таквог личног пожртвовања од појединаца који на томе буду радили од сад, као што је оних који су радили до сада. Појединци који су израз народних жеља и тежња носе то на својим сопственим раменима, узиђујући себе у велику зграду наше узајамности и наше будућности. У томе и јесте тешкоћа. Али, кад се ради с љубављу и вољом ништа није тешко, јер се ради са задовољством и убеђењем да ће добро семе родити добрим плодом. Желим вам успеха и на том, пред Вама дугом путу. Ви знате колико се радујем настављању рада на узајамности, којему смо, ви млади и ја, заједнички дали одушевљења и реалног заноса. […] Шаљем Вам овај препис књижевне објаве о Штуровој књизи, који сте тражили. Преписао га је мој синовац Гаврило Ковијанић, ја сам га машином транскрибовао, јер можда не бисте све могли прочитати из преписа оловком и старим правописом славеносрпског језика”. У писму А. Врбацком, од 29. јануара 1967. године, уз захвалност за гостопримство које му је било исказано приликом његовог боравка у Братислави, Ковијанић пише: „Срдачна Вам хвала на свему. За свој плодни преводилачки рад Ви сте добили признање и са позване стране (мислим морално, а не оно незнатно материјално). Ви добро знате како ја о томе мислим. У даљем Вашем раду и плану нека Вас ништа не обесхрабри, ни наша досадашња немарност у погледу превођења са словачког. Нека Вам служи на част што сте лично допринели чињеници да Словаци, у погледу наше узајамне књижевно-преводилачке сарадње, стоје на првом месту. Значи то 29
Небојша Кузмановић
много. Радостан сам због тога. Очекујем од Матице српске извесне кораке (према ономе како сам разговарао с Милисавцем и како ми пише). Надам се да ће и код нас поћи напред. Очекујем побољшање и од посете др К. Розенбаума Н. Саду, која је најављена. И сам говорим колико могу и чинићу колико још узмогнем[…]” У писму Словачкој академији наука (Ustav Svetovej literature a jazykov Slovenskej akademie viеd), 22. јануара 1967. Ковијанић пише: „Vaš Ustav, Katedra slavistiky a ine bratislavske inštitucie maju dost‘ znalcov srbochorvatskeho jazyka a literatury, preto Slovaci dnes stoja na čele slovensko-juhoslovanskeho vzajomneho prekladania literrneho, – vedu ako za Štura. Možete byt hrdi na to[…]” Истог дана Ковијанић је писао и Катедри Славистике Филозофског факултета Универзитета Коменског у Братислави. Уз захвалност за гостовање на Универзитету 25. новембра 1966, када је одржао предавање о српским писцима који су у XVIII и XIX веку студирали у Словачкој, Ковијанић је поред осталог написао: „Проф. Ондруш посветио ми је доста свог драгоценог времена, нарочито приликом посете Иванки, месту пријатељских састанака Михаила Oбреновића и Људовита Штура, и пијетне посете Чалову, где је сахрањено 6.000 српских ратних заробљеника из Србије и Црне Горе[…]” Ковијанић је писао и Савезу словачких писаца, из Котора, 22. фебруара 1967. године у писму, у којем пише да је срећан што се српскословачка сарадња и даље одржава, захваљујући словачким писцима пореклом из Војводине, а сада живе у Словачкој. Ковијанић пише: „Svaz slovenskych spisovat‘elov dal mi priležitost‘ aby som sa, po 28 rokov, stretol zas so svojimi starymi pritel‘mi zo Slovenska a Vojvodiny (ktori sa vratili do svojej starej otčiny a tu, v svojom narode, značne doprinašaju našej literarnej vzajomnosti a bratskemu suručenstvu), soznamil s viacerymi vedeckymi pracovnikmi aj s niektorymi spisovatel‘mi. To ma vel‘mi teši[…]” Највећи део Ковијанићеве преписке се односи на писма која је размењивао са словачким славистом Златком Клаћиком. У једном писму од 30. децембра 1968. године Ковијанић захваљује Клаћику и његовим колегама, делегацији која му је предала Златну медаљу Словачке академије наука. Ковијанић између осталог пише: „Својим 30
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
доласком, који је окарактерисан као редак гест чојства и пријатељства, и својим академским иступањем с топлином према братској средини, ви сте оставили незабораван утисак, дали најбоље сведочанство о култури свога народа и његовом пријатељству, о чему сведочи и медаља с дипломом. О томе се још живо говори. Зато, не зажалите што сте посетили Црну Гору. Говор ’професора Словака’ (др Клаћика) оставио је дубок утисак. О њему се стално говори. Траже га од мене да читају, и присутни и који су чули од присутних. Кажем: објавиће га Стварање. Добио сам доста честитки. Научни радници одавају хвалу Словачкој академији наука. Многи пријатељи долазили су на честитање. Задивљени су лепотом медаље и тоном дипломе. ’Културни народ’ – каже сваки без изузетка”. Ковијанић и Клаћик су преписку водили и на словачком и на српском језику. У Ковијанићевој преписци налазимо писма Српског лекарског друштва, часописа Стварање, Удружења добровољаца из ратова 1912–1918. године, те обимнију преписку са Младеном Лесковцем, из које издвајамо Лесковчеву захвалност Ковијанићу за књиге које је добио од њега о Вељку Радојевићу. Лесковац је требало да напише кратку белешку о Радојевићу, који се дописивао са Лазом Костићем. Он пише: „О малим људима, а такав је био Радојевић, мало знамо, па ипак, они имају свој значај и лепоту. Не можемо сви бити Његоши и Цвијићи”. (25. марта 1981). У писму од 29. новембра 1980. године Лесковац пише Ковијанићу: „Саво Вукмановић је диван човек: замислите да је нашао оно Костићево писмо кнезу Данилу! Послао ми је добру копију. Само писмо није ни од каква посебна значаја, али му је приложена, Костићевом руком преписана, копија оставке упућене књаз Николи. Тако се сада може у целини прочитати све, па и оно што је очевидно било оштећено када је оригинал оставке имао у рукама Вуксан. Писао сам Вукмановићу одмах и срдачно му захвалио. Одиста ме је задужио; уосталом, не мене: Лазу Костића[…]” Ковијанић одговара Лесковцу 11. децембра 1980. године: „Обрадовало ме Ваше писмо од 29. новембра, нарочито што се нашло Костићево писмо Данилу, а још више копија писма књазу Николи, 31
Небојша Кузмановић
на основу које можете попунити оштећена места оригинала. Питање је решено најповољније и преко очекивања. […] Ваш датив Саву Вукмановићу (а не Сави) правилан је и непоколебљив. У говору херцеговачко-црногорском и босанском тако се мењају имена: Иво, Перо, Ристо… истоветно као Марко. ’Тако већ никако’. […] И ја постављам једно слично питање. […] Црногорска женска имена Стане, Јане, Маре, мењају се као Стана, Јана (Јања), Мара. Око тога сам се спорио с неким стручњацима пријатељима (проф. Младеновић, проф. Живановић и др.). Нисам их могао убедити, а ни они мене”. Из Ковијанићеве преписке се може много сазнати о његовим књижевно-културним интересовањима, те о развијеној међусрпској и српско-словачкој књижевној комуникацији. Као добар архивски зналац, Ковијанић је и своју преписку оставио уредном, тако да су видљиви место, време, садржај (који је читљив) и актери. На тај начин је и Ковијанићева књижевна кореспонденција постала предметом архивске грађе. ДУГОВЕЧНОСТ КАО КУЛТУРОЛОШКА ЧИЊЕНИЦА
Када неко живи скоро сто година, то свакако привлачи пажњу. А када је то човек из света књижевности, онда је то свакако податак који спада у сферу књижевних чињеница. У нашој култури смо већ навикли да се дуговечношћу одликују познати српски сликари, али да дубоку старост доживи човек из света књижевности, то је већ нешто што привлачи пажњу. Ристо Ковијанић је доживео дубоку старост, умро је у деведесет петој години, 17. новембра 1990. године, и сахрањен је у Котору. Дуговечност је одлика Ковијанићеве породице, јер су и његови родитељи и стричеви доживели дубоку старост. Од својих 95 година живота Ковијанић је седамдесет година провео у научном и књижевном стварању. Научници који су толико година стварали и који су за то време написали много дела у нас се могу набројати на прсте, али упркос томе, Ковијанићево дело до данас није довољно осветљено. 32
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
Иако га слависти, као што су Јан Кмећ, који тврди да је Ковијанић најбољи познавалац српско-словачких књижевних веза, или Јан Фридецки, славе и поштују – до сада није изашла нити монографија, нити било каква већа студија о делу Риста Ковијанића. Словачки филолог, слависта Јан Фридецки, на то је упозорaвao пре више од тридесет година: „Zasluhy prof. Ristu Kovijanića o vzajomne kulturne styky a kulturne zbliženie Srbov a Slovakov su vel‘ke a dodnes nie ocenene. (подвукао Н. К.) Vel‘ke su aj jeho zasluhy o vychovu mladeho dorastu na filozofickej fakulte”. „Захваљујући” својој дуговечности, Ковијанић је доживео, поред ратова, још несрећних догађаја. Тако је у својој 85. години живота доживео и земљотрес, који је погодио Црну Гору 1979. године. У преписци коју је водио с нашим познатим књижевницима, Ковијанић каже: „Као атомска бомба, земљотрес је разбио устаљени которски начин живљења. Многе нас је раскућио. Ми нисмо били поражени; остали смо неповређени, збринути код својих у Београду, где смо провели више од године. Вратили смо се 5. јуна, поново смо се окућили наспрам Котора, изнад Мула, на падинама Врмца. Скоро целог живота, осим детињства и ране младости, муљао ме жрвањ тешких балканских времена, док сам у 85. години постао Муљанин. […] Поново се окућити било је врло тешко. Кућио сам се пет-шест пута, пoсле сваког великог догађаја – три рата, две окупације и интернације, сада после земљотреса. Износити ствари из рушевина, чистити и поправљати, преносити и уносити, намештати, то је поновно страданије; нарочито мучење око књига, извлачити их из рушевина и хаоса, чистити, прашити, сушити, дезинфиковати… Клео сам их не по први пут; оне мене проклињале, што им нисам дао мира и начина. Ко чергари не сме имати библиотеку. (пoдвукао Н. К.)”. За седамдесет година књижевног и научног рада Ристо Ковијанић је објавио 18 књига, од чега пет као коаутор. Укупно је објавио око 400 написа, реферата, саопштења и других прилога, од чега су 230 научни радови и око 170 научно-популарни, публицистички чланци и ситни прилози. На четири публикације се потписао као уредник, сарађивао је са око 60 научних и књижевних часописа, са 12 33
Небојша Кузмановић
зборника и енциклопедија, од чега 7 југословенских и 5 чехословачких, те у 20 дневних и недељних листова. Објавио је око 50 чланака и кратких прилога из историје, од чега су 23 у коауторству са И. Стјепчевићем, између 1952. и 1956. године. Оваква научничка дуговечност и разноврстан научни опус ретко су забележени и у свету, а поготово у нашој науци и историји књи жевности. КОВИЈАНИЋЕВА НАЂМЕЂЕРСКА ДОЛИНА СМРТИ
Књигу Нађмеђерска Долина Смрти са поднасловом На гробовима 6.000 српских мученика Ристо Ковијанић је објавио у Братислави, и на српском и на словачком језику 1936. године. Ово је била његова прва књига (монографија Словачка, из 1932. била је популарно написана, а у њој је био један од коаутора и преводилаца на српскохрватски језик), а наишла је на веома велики одјек. То је његова најцитиранија књига о којој је, од свих његових дела, изашло највише приказа у Београду, Сарајеву, Никшићу, Загребу, Љубљани, Новом Саду, Цетињу, Братислави, Бачком Петровцу, Прагу, Мартину, Трнави – око 30 приказа само у 1937. години. Српски војвода Петар Бојовић, који је написао предговор Кови јанићевој књизи, каже: „Ова књижица, писана с дубоким пијететом према успомени нађмеђерских мученика, импресивно приказује с једне стране језовите поступке непријатеља, а с друге стране класичне примере страдања и мучеништва, каква је све подносио наш народ за своје ослобођење и уједињење, с непоколебљивом вером у коначну победу своје националне ствари. […] Она је један мали споменик нађмеђерским српским жртвама, споменик незаборавности и пијетета који им дугује Нација”. Наша „Нација” се није баш одужила нађмеђерским мученицима, јер је мало ко знао, више од педесет година, а мало их зна и данас, да је само у неколико аустроугарских логора у Првом светском рату побијено скоро 70.000 Срба. Разлози заборава увек леже у тренутно владајућим идеологијама, које недовољно подобне чињенице 34
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
препуштају забораву, па је тако убрзо било заборављено и српско гробље у Нађмеђеру. Међутим, захваљујући писцима и родољубима попут Риста Ковијанића, ови мученици остају уписани у меморији српског народа. Ковијанић је био заробљеник у логору Нађмеђер од 1916. до 1918. године. „Захваљујући” том искуству он је ову књигу написао као књигу-споменицу, у форми путописа. Издање на српском језику је штампано латиницом, на 48 страница, у А5 формату, са прилогом, у којем су приказане 34 фотографије српских заробљеника – војника, цивила, те споменика, зграда у логору, авионских снимака логора итд. Поред фотографија приказане су и две мапе на којима се види положај Нађмеђерског логора у односу на Братиславу и град Ђер у Мађарској. Књигу је илустровао Иван Лучев, а штампана је у штампарији Карла Јароња. Оба издања, и словачко и српско, штампани су у по 50 библиофилских, нумерисаних примерака. Ковијанић је књигу написао у форми путописа. У посету Нађмеђеру креће из Братиславе, двадесет година након боравка у логору. Овом путописном формом Ковијанић остварује снажан контраст. Креће из Братиславе „која је имала изглед јубиларне свечаности”, а небо изнад града „је било као стакло”. Полазећи, он описује барокни сјај Братиславе и подсећа на њену славну историју, чије делове чине и српски ђаци који су се ту школовали, те српске историјске личности које су на овим просторима живеле од XVI века. Пут до тамног Нађмеђера води кроз зелене горе, поред разиграних потока и уз певање птица. Романтичарским мотивима Ковијанић дочарава лепоту света, да би нас на крају тог пута дочекала логорска тама. Путујући, он се присећа и наших песника, па каже како се „Одатле можда одазвао, испод неког старог храста, или усамљеног бора, на поробљени ’глас босански’ (1852) Јован Јовановић – Змај пророчким стиховима: Косово ћути, Ситница јечи – Гроб зија давно ископан – Ал кога чека – знаће тек рећи: Још један Видов дан […]”. 35
Небојша Кузмановић
Прилазећи гробљу, Ковијанић види и древни Ђевин, град кнеза Растислава и „свете солунске браће Ћирила и Методија, који су овде ударили прве и тврде основе свесловенској просвети и култури”. Прилазећи, Ковијанић види „на побрежјима Славујске долине, на десној обали потока Видрице […] степенасто дуге беле низове ратних гробова”. Овде се налази 129 српских гробова – Јовановић, Илић, Вујичић, Петковић, Стојчић, Теодоровић… „Ту је била сахрањена још једна нежидерска мученица, интелигентна и борбена Ружица Вељковићева, млада професорка из Београда” – каже Ковијанић. Овде су сахрањени српски логораши из Нежидера, Браунауа, Болдогасоња… И напокон, Ковијанић возом стиже до Нађмеђера, рекавши: „Тамо је једно парче наше југославенске земље – српско гробље”. Описујући логор и логорски живот, Ковијанић је антиципирао логоре који ће се за неколико година поново отварати. Спознао је да аустроугарско-немачки логори своје постојање заснивају на систему. „Десет још очуваних великих барака, пред самом станицом, једини су остатак некадашње паклене вароши од дасака. Била је ограђена гвозденом жицом и челичним бајонетима ћесаревих солдата. Имала је своје кухиње и кантине, своје болнице и купатила, своје апсане и вешала, своју ’школу’ и свој сопствени новац, своју огромну црну таблу, истакнуту на видном месту, на којој су свакодневно брисани и исписивани дуги низови нових имена умрлих јој становника. Имала је своју управу ’царско-краљевску’ команду, своје старешине, канцеларије, прописе и уредбе. Што је главно, имала је свој систем и своје гробље”. Ковијанић потом описује живот и смрт у Нађмеђеру – храна се састојала од репе и воде, од глади се умирало, али се морало ићи у „школу” где су логораши терани да „уче” мађарски и немачки. Упркос свему „школа је морала постојати јер је постојао систем”. Уз помоћ логорске школе и система, Ковијанић је на најбољи начин дао осуду аустроугарске колонијалне политике: „За неколико десетина миродобних година, ’културни’ освајач остављао је читаве жупе посвојене Босне и Херцеговине без и једне једине школе, али његов заробљенички логор имао је за време рата своју ’школу’. Њу је завео систем[…]”. Упркос сталном умирању и логорском терору, дух српских заробљеника није угашен, па тако Ковијанић наводи речи заточеног 36
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
Добрице Милутиновића, првака београдског Народног позоришта: „Србија ће ипак победити! Ви морате пропасти! Тако је довикнуо Добрица Милутиновић главном команданту логора и његовом штабу”. Даље се ређају описи мучеништва, херојства и вере у коначну победу и наводе имена и судбине српских логораша – војника, жена и деце: „У току два месеца дана, од 20. децембра 1914, до 20. фебруара 1915, сахрањено је овде преко 2.900 људи! Све је то сручено у неких 155 гробова, сразмерно врло узаних. Управо, то нису тада биле гробнице, већ блатњава језера дунавских мочвара”. Тако да је велики број умрлих остао без имена, а то је Ковијанић исказао тужбалицом, коју је нарицала мајка логораша Јоксима Јоковића, испод Дурмитора: Све су смрти са судбином, У Маџарској без судбине!… Описујући Нађмеђер, Нежидер и друге аустроугарске логоре на тромеђи Чехословачке, Аустрије и Мађарске, Ковијанић нам оставља сведочење да је у њима умрло или убијено око 67.000 српских ратних заробљеника, жена и деце, чиме су Аустроугари дали велики „допринос културном варваризму […] чија се једна страна крволочно и богомрско исписа у Нађмеђеру сабљом ’царскокраљевског’ црног наредника”. ДВЕ НЕОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ РИСТА КОВИЈАНИЋА
Истражујући српско-словачке књижевне везе, а захваљујући предусретљивости Ковијанићеве кћерке Братиславе, имали смо прилику да добијемо на увид и користимо за потребе овог рада књижевну заоставштину Риста Ковијанића. У тој заоставштини, поред белешки, писама, огромне словачке библиотеке и фотографија, два су рукописа привукла нашу велику пажњу. То је књига-часопис са дрвеним корицама Преза и књига песама у малом кожном повезу Чојске руже. Ти рукописи до данас нису нигде објављени, а због лепоте и значаја који имају, јер су обе написане у време Ковијанићевог сужањства, 1941. и 1945. године, заслужују да их овде укратко представимо. 37
Небојша Кузмановић
Заглавље логорског забавника „Преза”
ПРЕЗА
Ова књига-часопис настала je у време Ковијанићеве интернације и логоровања у албанском градићу Прези, током 1941. и 1942. године. Отпочињањем Другог светског рата Ковијанић је са места директора Которске гимназије, због своје антифашистичке позиције, јавних иступа и идеја, од стране италијанских окупационих власти, ухапшен и интерниран у Албанију. О боравку у том логору немамо пуно сведочанстава. У Ковија нићевој Аутобиографији у рукопису нема о томе података, јер до тог периода није стигао у писању. Ковијанићева одлика јесте посвећеност детаљу, тако да је у Аутобиографији стигао да пише само о пореклу, младости и школовању, а касније периоде свог живота није обрадио, јер га је смрт претекла. Аутобиографију је почео да пише пред сам крај живота, када ипак није успевао да разликује битан детаљ од небитног, што му је одузимало време, а њега у 95. години живота није имао превише. По речима Братиславе Стипанић, упркос старости, он није био ни болестан ни сенилан до свог последњег дана. 38
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
Корица у дуборезу часописа „Преза”
39
Небојша Кузмановић
Прва страна јединственог логорашког зборника – часописа „Преза”, насталог у време Ковијанићевог сужањства у албанском логору 1941. године
40
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
Импресум часописа „Преза”, логор у Албанији, новембар 1941. године
41
Небојша Кузмановић
Прва страна садржаја часописа „Преза”, логор у Албанији, новембар 1941. године
42
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
Друга страна садржаја часописа „Преза”, логор у Албанији, новембар 1941. године
43
Небојша Кузмановић
Рекламна (последња) страна часописа „Преза”, логор у Албанији, новембар 1941. године
44
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
Сведочанство о логорском животу је остало у Ковијанићевом часопису Преза, који је заиста вредан прилог „књижевној лого рологији”. Ковијанић и његови другови логораши дошли су на идеју да своје логорске дане прекрате стварањем књижевног часописа. Наслов Преза су му дали по месту где је био смештен логор. Први и једини број часописа је исписан графитном оловком, на каро папиру, а корице су направљене од две дрвене плоче. Оловку, папир и ножић, којим је почео резбарење корица, Ковијанић је добио од италијанских чувара, о којима је имао добро мишљење, јер нису малтретирали логораше, стоји у предговору. Ковијанић је успео да на првој страни корице изрезбари део слике, исцртане оловком: сунце, стражарска кула, џамија у даљини, део логорских шатора и текст: Преза, бр. 1, новембар 1941, а на задњој корици је остао само оловком обележен нацрт граница Албаније и места где је био логор. Две корице, од липовог дрвета, спојене су платном и учвршћене малим ексерима. На другој страни, у импресуму стоји: Преза, логорски забавник, излази једанпут месечно, годишња претплата 1 наполеон, уређује уређивачки одбор, цензор Драго Драговић, одговорни уредник Нико Никоговић, уредништво и администрација у згради Муратова шатора, II спрат, штампарија Перо Налив, Преза, Бокешка улица бр. 7. Ковијанићев „логорски забавник” чине следећи текстови: Ријеч уредништва; I Пјесме: Молитва спаситељу, Жеђ, Три по три, Син кћери, Жени, Мајци; II Расправе и чланци: Култ брата у нашем народу, Теорија злоупотребе права с погледом на општи имовински законик црногорски; III Албанија и Арбанаси: Преза (опис и прошлост), Скендербегова Кроја (информ. чл.), Скендербег; IV Фолклор: Питалице, Анегдоте о Црногорцима и Бокељима; V Домаћи и страни класици: Бокачо (Boccacco): „Из Декамерона” (8 нoвела VI дан), Његош: „Из Горског вијенца”; VI Хумор: А. Мале резе из логора Презе: 1. Резе длијетом чојства под ћебетом, 2. Црна Гора и мајстори с мора, Б. Еп брадоња, 1. Наше браде, наше владе и наше наде, В. Бранини рапорти, Г. Нађена пјесма, Д. Шаролике слике, 1. Први лист у Прези, 2. Чаробни напрстак, Ђ. Службене вијести, 1. Пала влада, 2. Сеоба главног стана, 3. Пиштаљка, Е. Цвркут врапца у логору, 1. Рибели, 45
Небојша Кузмановић
2. Разговор Срђе и Арбанаса, 3. Лија и кока и З. За нашу дјецу: Прокукурикао „Исо”. Часопис има укупно 160 страна исписаних латиницом и ћирилицом, а на 161. је дата и рекламна страна. У сатиричном тону су исписани називи: „Главна трафика Огњена Марија”, Мате Нотора, Муратова ул. бр. 7 (сутерен), Мењачница „Махараџа”, Исова улица 1, итд. Уредништво је имало намеру да овим часописом помогне себи и својим друговима логорашима у осмишљавању логорског живота. У предговору се образлаже та намера: „Надамо се да ће овај веома скромни логорски забавник бити примљен од становника наше платнене варошице са извјесним интересовањем, свим потребним разумијевањем и правилним схватањем. Надамо се да ће бити читан, његован, и чуван и очуван. Јер он је сличица нашег духовног логорског живота, можда јединствен у сличним приликама. Он ће бити речити свједок људског и хуманог гледања и схватања човјека од стране наших чувара – синова, ваљда, културног италијанског народа”. У потпису стоји Уредништво, а касније је дописано, црвеном оловком, Р. Ковијанић. Сви прилози су потписани псеудонимима: Ненад, Др. Страдан Иноћентић, Рајко Ранчевић итд. Ристо Ковијанић је аутор већине прилога, а поред њега ту су и др Душан Радоман, Мирко Костић, Гавро Ђурковић и Максим Злоковић. Ковијанић је накнадно дописао ауторе прилога испод псеудонима. Овај „логорски забавник” представља веома значајан допринос нашој књижевности, како по вредности прилога, тако и по логорском контексту у којем је настао. Због тога се надамо да ће он заинтересовати шири круг читалаца и истраживача историје српске књижевности. ЧОЈСКЕ РУЖЕ – НАРЦИСИ
Књигу песама Чојске руже Ковијанић је писао 1945–1946. године, у време тамновања у подгоричком затвору. Након аустроугарског, па италијанског логора, Ковијанић је, после Другог светског рата, доспео и у југословенски затвор. Као што је претходно речено, војне 46
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
власти нове Југославије су га осудиле на петнаест година затвора, од којих је одлежао три. Сећања на те дане су оличена у овим песмама.
Почетна страница необјављеног сонетног венца „Чојске руже – Нарциси”, написаног у време Ковијанићевог заточеништва у југословенском социјалистичком затвору, у којем је био заточен после Другог светског рата
Песме су исписане наливпером, ћирилицом, у свесци формата Б6 (мали кожни роковник) под псеудонимом Сл. Зл. (односно Славко Златојевић). Илустроване су цртежима двораца, природе, животиња, митских ликова и догађаја из средњег века (нпр. убијање аждаје, потера за лисицом итд.), а песме почињу иницијалима који су исечени из неке књиге. На крају књиге Ковијанић је саставио речник мање познатих речи: Еос, Перун, Хрон, Весна, Артемида итд. Ковијанићев сонетни венац је састављен из два дела: I Кћи Еоса и II Кћи Славије. Стихови су посвећени његовој жени Даници и ћерки Братки. И у овом рукопису Ковијанић се присећа братске Словачке и Колареве Кћери Славије, па почиње стиховима „Братислава 47
Небојша Кузмановић
спава, шути Дунав плави…”, а књигу завршава песмама Невјеста с Јадрана и Блага вијест. На крају рукописа је био предвиђен и коментар, који није исписан. Као и претходна књига-часопис Преза и ова представља важан прилог књижевној логорологији, и доказ да ниједан затвор не може сломити човеков стваралачки дух. Ристо Ковијанић, песник-мученик, књижевник хуманистичких идеала и велики заговорник словенског заједништва, најбољи је сведок победе светла над мраком и идеала над идеологијама. У Новом Саду, о Васкрсу 2016. године Др Небојша Кузмановић
48
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
Маузолеј страдалим Србима у Првом светском рату у Словачкој, у месту Тренчин. На гробљу у Тренчину је сахрањено око 1.000 српских војника који су били логорисани од стране Аустоугарске солдатеске. Фотографију је направио Ристо Kовијанић крајем двадесетих година прошлог века.
49
Ристо Ковијанић
Нађмеђерска
ДОЛИНА СМРТИ НА ГРОБОВИМА 6.000 СРПСКИХ МУЧЕНИКА
Професор Ристо Ковијанић, други здесна, седи с угледним славистима Универзитета Коменског, тридесетих година XX века у Братислави
ПРЕДГОВОР
Нађмеђерско заробљеничко гробље спада у ред великих српских костурница светског рата. Са болом и пијететом спомиње га цео наш народ. Оно је један сведок више огромних жртава које су поднеле Србија и малена Црна Гора у витешким и неједнаким борбама за ослобођење и уједињење југословенског народа. Поред великог броја интернираних стараца и младића из окупиране Србије и Црне Горе, који су страдали за националну идеју, у Нађмеђеру је сахрањено и неколико хиљада српских ратних зароб љеника. То су хероји са Куманова, Битоља, Скадра, Једрена, Брегалнице, Цера итд., који су далеко пронели славу српског оружја. И сам сам био сведок њихових јуначких подвига и беспримерног пожрт вовања, кад сам имао част да их у многим борбама српско-турског рата и у почетку светског рата пратим и водим из победе у победу. Наш народ се теши чињеницом што се гробови ових великих јунака и великих мученика налазе у ослобођеној и уједињеној Чехословачкој, братској нам земљи по крви, језику и оружју. Ми знамо да им чехословачки народ одаје ону заслужну пошту, коју им одаје и наш народ. И да их сматра нашом заједничком светињом из времена заједничких напора и борби за стварање велике Југославије и велике Чехословачке. 53
Небојша Кузмановић
***
Ова књижица, писана с дубоким пијететом према успомени нађмеђерских мученика, импресивно приказује, с једне стране, језовите поступке непријатеља, а са друге, класичне примере страдања и мучеништва, какве је све подносио наш народ за своје ослобођење и уједињење, с непоколебљивом вером у коначну победу своје праведне националне ствари… Она је један мали споменик нађмеђерским српским жртвама, споменик незаборавности и пијетета који им дугује Нација. Дај Боже, да им се њихова велика уједињена Отаџбина одужи што скорије великим, достојним спомеником. Београд, првог децембра 1936.
54
Војвода Петар Бојовић
У
Братислава, 29. октобра 1936.
вече, кад смо се спремали за посету Великом Међеру, небо је било као стакло. Братислава је имала изглед јубиларне свечаности. Напредни Чехословаци прослављали су осамнаестогодишњицу свога уједињења и васкрсле националне слободе. Шумни вали Дунава носили су братске поздраве Београду. Над снажним размахом послератне Братиславе, некадашњег Пожуна, у којему су нашли израза ренесанса и готика, рококо и барок, лепршале су се словенске боје чехословачких државних застава. Ту је и неколико знаменитих споменика везаних за нашу југословенску историју. Стара, ренесансна Примасова палата, данас Градска већница, блештала је у светлости рефлектора. У њеној Сали огледала потписан је (1805) познати Наполеонов мир, по којему је моћни француски император добио наше западне југословенске земље, са сунчаном Далмацијом и класичним, слободним Дубровником. Од њих је основао своју малу Југославију – Краљевину Илирију. Ту је импозантна зграда Великог суда, са благим линијама познијег барока XVIII столећа. У њој је дуго заседала Пожунска дијета, Угарски државни сабор, на који су, кроз неколико векова (1526–1848), долазили знаменити југословенски заступници Хрватске, Далмације, Славоније, Срема и Војводине – од славних дипломата и државника XVI века: бискупа Стјепана Бродарића и кардинала Антуна Вранчића, па до гласовитих народних будитеља: бискупа Врховца, митрополита Стратимировића, Лукијана Мушицког и патријарха Рајачића, од прослављених војсковођа, туркоубица и хероја XVI века: последњег српског деспота Павла Бакића од 55
Небојша Кузмановић
Крагујевца, и хрватских народних банова Николе Шубића Зринског од Сигета, кнеза Фрање Франкопана, „мача и штита Илирије”, и Ивана Драшковића, јунака са Сиска, па до Саве Поповића Текелије, Јанка Драшковића, Антуна Михајловића и Штурових пријатеља: Хермана Бужана, Метела Ожеговића, Јована Хаџића и Никанора Грујића. Одмах за Дијетом, у њеном засенку, а под осветљеним китњастим звоником Цркве Свете Кларе, богата Књижница Коменског универзитета, некад Католичка правна академија. Кроз њу су прошле стотине познатих Југословена, од ученог Атанасија Стојковића и Јоакима Вујића до Богобоја Атанацковића и Људевита Вукотиновића. Одатле је борбени Светозар Милетић полетео са својим друговима (1848) да први зазвони на устанак у Војводини. Напоредо са Дијетом налази се прастара зграда Академије Истрополитане, првог угарског универзитета краља Матије Корвина, сина славног мађарског туркоубице Сибињанин Јанка, потомка балканских словенских предака. Тај универзитет, из средине XV века, основан је на заузимање његовог организатора, ученог Хрвата архибискупа Ивана Витеза од Средње, знаменитог и моћног државног канцелара, и његовог сестрића, исто тако ученог и славног Хрвата, Ивана Чесмичког, прослављеног песника под именом Јанус Панониус. За старим универзитетом, под окриљем Катедрале, у којој су сахрањена два хрватска бана Драшковића, уздиже се средњовековна католичка препозитура, некадашња резиденција славног хрватског проповедника, бана, кардинала и краљевског намесника Јураја II Драшковића, оснивача Прве братиславске гимназије, из средине XVI столећа. А за некадашњим тврдим бедемима и широким опкопима средњовековне вароши налази се стари, историјски Евангелички лицеј, чији је праг прелазио и велики југословенски просвититељ и филозоф Доситеј Обрадовић. Кроз ту школу прошло је на хиљаде српских ђака, од Павла Јулинца и Јована Мушкатировића, до Даничића, Милетића, Змаја, Јована Бошковића, Грчића-Миленка и црногорског војводе Сима Поповића… 56
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
Трг Републике био је сав у снегу белих хризантема. Ближиле се задушнице, дан посвећен упокојењу мртвих. И тог дана сва братиславска гробља биће прекривена цвећем. А одавде до Комарна налази се непретргнути низ наших ратних гробова – посејане кости наших знаних и незнаних бораца и осветника, паћеника и мученика. Ту у Улици Светозара Милетића, некадашњој Цветној Долини Млинских њива, које у свом животопису спомиње братиславски ђак и оснивач српског народног позоришта Јоаким Вујић, налази се ратно војничко гробље. На њему је 62 југословенска гроба, од којих 11 српских ратних заробљеника. Ту спавају вечним сном Крсто Ивановић и Живан Ранчић из Крагујевца, Василије Вељковић из Ниша, Панта Радојчић из Лазаревца, Миленко Гењић из Свилајнца, Богослав Стојановић из Власотинца итд. Ту је, поред њих, и стари шездесетогодишњи рибар Јосип Јустин, Хрват са Сушака, који је, мучен у братиславском војном казамату, сигурно пао за исту идеју као и његова браћа из Шумадије. Ту, између редова старих багремова, са својим трпљењима и паћеништвом, почива под вечним заборавом и једна непозната српска жена. То је нежидерска мученица Вукосава („Викушова”?) Друњак, Старосрбијанка из Сенице. Нисмо сигурни ни за тачност њеног презимена, које је непријатељ записујући вероватно унаказио, као њено можда лепо лице, и њено лепо класично име из косовске историје и српске народне поезије. С оне стране Дунава, за Туршовим Садом, у братиславском предграђу Петржалци, где се међу хрватским насељеницима кроз неколико векова одржавала наша архаична чакавштина, налази се још 50 југословенских гробова. Међу њима је највише Босанаца, који су се морали борити под црно-жутом заставом, под којом их је непријатељ, према три вере, сврставао у „три народности”. Тамо су и два српска ратна заробљеника – Стеван Милић из Краљева и Ристо Савић („Савач”?) из Никшића. А тамо за Братиславом, иза красног горског перивоја, Штефаникова Сада, налази се још једно велико братиславско ратно гробље. Лежи удаљено у романтичној Славујској Долини, некад омиљеном 57
Небојша Кузмановић
излетишту толиких генерација југословенских братиславских ђака, нарочито оних полетних из доба Људовита Штура, који су се тамо радо окупљали око свог великог учитеља. Ту је плакао наш Јоаким Вујић, кад се 1795, „горко скорбећи и тужећи”, растављао са „премилим Пожуном”, обилазећи на растанку сва омиљена места, где је са својим југословенским и словачким друговима „школске материје учио, седео, и различне општеполезне књиге читао”. Тамо су Васа Живковић, Јулије Радишић, Светозар Милетић, Змај, Ђена Павловић, Симо Поповић и трагични Јован Грчић-Миленко, као и читаво јато других наших омладинских песника, налазили надахнућа за своје прве песме младости, љубави и туге. Ту се уз вечно гргољење потока Видрице, из грла хиљаде крилатих јата, сваког пролећа и лета разлеже раздрагана песма радости, песма сунцу и новом животу. Откад засвити први развијени пупољак шуме, и поток поздрави на својој обали први цвет љубичице, па до новембарских жутих сметова лишћа, ту налазе уточишта заљубљени млади парови, весници младости и будућих живих поколења. Изнад потока, његовом левом обалом, дуж горског повијарца одазива се ветровима лишће дубраве, проткане игличастим борјем. На обалама овог потока можда је Ђена Павловић испевао песму Славуј мали или Сирочад, читане у братиславској српској ђачкој дружини „Слобода”. Ту је Грчић-Миленко ударао у струне своје тужне лире, и ту можда срочио своје братиславске песме Тужно сећање, Заплакаће, Девојачка суза, или своје Тужне песме о слављу, зеленој гори и тузи која прати вечно, „и у гробу”. Или своје Љубичице: Зелено брдо, зелена доља, У дољи поток сребрна лица, Овале мале грли му трава, А траву краси – љубичица… Или ону болну: Тешка туга у срцу ми Настанила стан… 58
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
Одатле се можда, испод неког старог храста или усамљеног бора, на поробљени „глас босански”, одазвао (1852) Јован Јовановић – Змај пророчким стиховима: Косово ћути, Ситница јечи – Гроб зија давно ископан – Ал кога чека – знаће тек рећи: Још један В и д о в д а н … Или ону тужну: Пушка пуче, гле поруке, Звоно звони, плач се чује Мајка Анку сарањује… Иза Славујске Долине ређају се старе хрватске насеобине из половине XVI века. Сачувале су своја југословенска имена и називе. Ту је одмах Ламоч, прва железничка станица на прузи Братислава–Праг, заједничко насеље Срба и Хрвата из друге половине XVI столећа. Али данашњи његови Бранковићи, Бошковићи, Милошевићи, Краљевићи, Фратрићи, Бучићи, Крајачевићи и други тешко изговарају по коју реч своје старе постојбине с југа. За Ламочом је Дубрава, „Мека” овдашњих Хрвата. Ту, код Цркве Светога Кузмана и Дамјана, одржавају сваке јесени свој Велики народни сабор, са старим хрватским обичајима, народном песмом и ношњом. За Дубравом, тамо иза Драге, Граба и Главице, друга велика чисто хрватска насеобина, са преко три хиљаде хрватских душа. То је Ђевинско Ново Село, друга станица на прузи Братислава–Праг. Ту и у Дубрави сачувао се до данас чисти чакавски говор, као што се на другој страни, у удаљеном Хрватском Грабу, сачувала чиста хрватска кајкавштина, заједно са ношњом, обичајима, именима, народном свешћу и поносом. Даље су Бистрица, Маст, блиско Карлово Село итд. Лево од гробља води пут на блиски Ђевин кнеза Растислава и свете солунске браће Ћирила и Методија, који су овде ударили прве и тврде основе свесловенској просвети и култури. Прастари словенски град 59
Небојша Кузмановић
огледа у ушћу Мораве у Дунав своје високе оронуле бедеме и танке куле, припете на вртоглавој, одсечној литици огромне стене. За њим истоимено село са великим делом старих хрватских насељеника, од којих само понеки говори језиком своје старе постојбине. Ту се нађу иста презимена становника, као на југословенским крстачама овог ратног гробља. Десно од гробља уздиже се познато брдо Камзик, са којега је широки опсег видокруга. Преко Дунава и чехословачкоаустријско-мађарске тромеђе пуца поглед управо до тужног Нежидерског језера, удаљеног од Братиславе преко тридесет километара. На отвореном побрежју Славујске Долине, на десној страни потока Видрице, који је ту кроз неколико векова окретао четири гломазна точка прастарих млинова – и где се после рата настанио један окретни Шумадинац, ваљда заостали ратни заробљеник – ређају се степенасто дуги бели низови ратних гробова. Бетонске крстаче, густе као чокоти суседног винограда, парадно су поређане, као пред свечаном војничком смотром. Све је у савршеном реду. Војска се стара о том. Велика гвоздена врата отвара и затвара чувар Лука Кралович, из суседног Ламоча. Само на словачком језику зна да прича о свом давном југословенском пореклу и својим прецима Краљевићима. Овде је 129 југословенских гробова, од којих 31 српских ратних заробљеника интернираних из Србије и Црне Горе. Били су у зароб љеничким логорима Нађмеђера, Нежидера, Болдогасоња и Браунауа. Лежи ту Александар Јовановић, поштански чиновник из Београда, а у суседној парцели стари, 64-годишњи, српски учитељ Иван Радојевић („Радовојич”?) из Ваљева, који је патриотски запојио толико младих генерација, што су се бориле и падале за слободу Србије. Читамо даље имена Подринаца: Јовановића и Илића, Пожаревљана: Вујичића и Петковића, Кумановаца: Стојчића и Теодоровића, Моравца Гајића, Врањанца Пешића, Колубарца Митровића, Кумодрашца Матића, Топличанина Стошића, Власотинца Аранђеловића, Таковца Филиповића итд. Ту је двадесетогодишњи црногорски војник Петар Вујић испод Његошева Ловћена, Никшићани: Ковачевић, Милићевић, Џаковић и Головић, Плављанин Раденовић, Слатињанин Ивановић… 60
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
У једној деоници сахрањена су два млада мученика: шеснаестогодишњи Милош Васовић из кнез Милошева Такова, који је као тринаестогодишње дете затворен у болдогасоњску логорску жицу и седамнаестогодишњи Колашинац Миле Радев Вујисић, нађмеђерски мукотрпитељ. Спава ту вечним сном непозната Црногорка, нежидерска мученица Милована Вуковић, са Чева Петра Вукотића и краљице Милене, где је и за турског робовања треперио жижак слободе, и одакле је славни чешки сликар Јарослав Чермак узимао класичне женске типове, да с њима задиви културни свет Европе. Узана бетонирана гробница, са још очуваним првобитним немачким натписом, дубоко скрива историју њене дугорочне Голготе и стојичку тајну судбине живота. Остаје тајном и њен мушки подвиг, због којега ју је непријатељ-окупатор бацио у окове, и дотерао у далеке, смртоносне мађарске мочваре, да не би из свог вековног гнезда слободе „рушила темеље” завојевачке монархије. На њеном гробљу четири закржљала струка перунике, као да су пресађени из сурих орловских брда њеног кршног завичаја, испод густих бокора пелина, који би својом горчином знао да прича тајну горкотрпне судбине и мучеништва ове непознате Чевљанке. Ту је била сахрањена још једна нежидерска мученица, интелигентна и борбена Ружица Вељовићева, млада професорка из Београда. Преко врхова непријатељских бајонета, она је имала још снаге и смелости да из логорске жице нежидерског мучилишта, пред међународном комисијом Црвенога крста, добаци у лице својим мучитељима и непријатељима свога народа истину о њиховим инквизиторским поступцима, и пророчке речи о њиховој неминовној, скорој пропасти. Била је потом изложена нарочитом мучењу, да би убрзо, преко братиславске болнице, била пренета на братиславско гробље. Једног мајског дана 1928, о десетогодишњици смрти, уз песму славуја и плач родбине, ископане су њене кости и пренесене у Београд. И над празном раком у којој су лежале мученичке кости једне српске жене, ми побожно застајемо у дане посвећене мртвима. Да се поклонимо високој националној свести и родољубљу, болу и 61
Небојша Кузмановић
поносу, мучеништву и херојству српске жене, која се у данима борбе за слободу знала мушки борити, а у данима тешких народних страдања и искушења, у повлачењу, изгнанству, под окупацијом и у заробљеништву, остала непобеђена духом. Високи звоник огромне братиславске Катедрале – у којој су се бечки цареви венчавали мађарском краљевском круном Арпадовића, што освојише некад Светоплукове, Коцељеве и Томислављеве земље – шибао је кроз вечерњи сутон високо у недоглед. Стари Братиславски град – подигнут на брегу планинског изданка који је сегнуо до самог Дунава и ошапио предратну варош – као да је са своје четири куле подупро и само небо над собом. Импозантан као онај церски „Џинов град” из Милићевића приче, изгледао је двапут већи но што је. У горнатом закриљу последњег рукавља Малих Карпата белео се, на периферији вароши, велики Соколски дом, у коме се чува и једна груда наше косовске земље.
62
У
јутру, Братислава је остала у магли и влази. Ни трага од џиновских пропорција њенога Града, а камоли витких звоника њене готике и барока, и многобројних димњака њених фабрика! Напустили смо је у свитање – возом. Споредна пруга Братислава–Комарно, која уздужно полути велико дунавско острво, води нас право у Велики Међер, у Нађмеђер. Тамо је једно парче наше југословенске земље – српско гробље. Данас је равно осамнаест година од дана када је последња нумерисана рака тог гробља прогутала 6.000. нађмерђерског мученика. Носимо руковет познојесењег цвећа и зеленила, да положимо на његову хумку, и поклонимо се његовом мучеништву. Дан је годишњице кад је опустело чувено нађмеђерско мучилиште – велики логор српских ратних заробљеника и заточених стараца и деце. Одмах, по левој страни, остављамо Иванку кнеза Михаила Обреновића, са некад његовим лепим дворцем, који је уз велике поседе добио женидбом грофицом Јулијом Хуњади. Ту је он сањао о свом повратку у домовину и престолу, и кројио планове о стварању велике Југославије од Јадрана до Црног мора. Ту се тајно састајао и конферисао са Људовитом Штуром. Ту је, доцније, као поновни владар Србије, водио важне политичке разговоре са великим аустроугарским државником, маџарским грофом Андрашијем, који су се тицали ослобођења Босне и Херцеговине. Да је дан са чистим видицима, видели бисмо блиски барокни торањ дворца, који се уздиже над пространим, густим парком високих, старих кестенова. И наспрам њега танки звоник сеоске католичке цркве, који је после једног пожара обновио заслужни српски кнез, за време своје друге владавине.
63
Небојша Кузмановић
Наше очи не могу поздравити ни велику Пирамиду Милана Растислава Штефаника, одмах при Иванци, поред које пролазимо. Подигао ју је захвални чехословачки народ свом великом националном јунаку, на месту његове страшне катастрофе, када се аеропланом враћао у своју ослобођену и уједињену домовину, јер то је један од „свете тројице” чехословачке слободе и независности. Са именом Масарика, Штефаника и Бенеша почиње нова, светла историја чехословачког народа. Али у мислима застајемо са дивљењем пред Штефаниковим великим животним делом астронома, војника, вође и ослободиоца. И са дубоким пијететом пред његовим мучеништвом, кад се од Авале, преко Крушевца честитога кнеза косовскога, Немањине Рашке, Косова и Душанова Призрена, повлачио са славним српским шајкачама, и заједно са њима преживео мучеништво Албанске голготе… Одјекује гвоздена конструкција моста. Прелазимо преко Малог Дунава, који се, под самом Братиславом, већ неколико векова одваја са својим богато воденим коритом од Великог Дунава. Запасује далеко улево, да би примио татранске воде Вага и Нитре кнеза Прибине и Светог Методија, и да се опет састави са својом матицом, уз саме бедеме вековима тврдог Комарна, који памте толико храбрих југословенских чета, коњаника и шајкаша, славних војсковођа и јунака, толико југословенских похода против Турака и других непријатеља. И тако је постало највеће речно острво у Европи (1.885 км2), које данас броји скоро 200 насеобина и 250.000 становника. То је Велико Житно острво, чехословачка Бачка, најбогатија житница Републике. Богато влагом и вековним наносима Дунава, оскудно биљним зеленилом, изложено оштрим ветровима Алпа. Због своје житне плодности одавно је названо „Златним вртом”. О њега се отимало богато племство бивше Угарске. И цело је припадало само неколицини појединаца. На њему се налазе праисторијске аварске градине. У XIII веку било је ту много мањих острва, са насеобинама и неколико водених градова. Доцније, на овом острву постала су омиљена ловишта угарских 64
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
краљева и племства, на којима су подизали ловачке замке. Становници су староседеоци (у већини Мађари, помађарени Словени, Словаци, Јевреји трговци), и послератни чехословачки колонисти. Воз нас је уносио у ширину равнице. Кроз усирену познојесењу маглу дунавских мочвара, дан се рађао напорно и мучно. Густе трубље дима наше локомотиве падају, разастиру се и лепе за мокру земљу масних ораница и зелених озими. А кад је већ с тешком муком овладао дан, кроз замагљене прозоре, порошене сипљивом кишом, назиру се раштркани салаши, опкољени брдима сламе и трском баруштина. Све једнолико, сиво и заморно. Некад толико благосиљана, и толико проклињана мочвара „Златни врт”, натопљен сузом и знојем. Некоме златан, а некоме крвав! Кроз векове на њему је Словен робовао туђину. Дуго је ту над његовом главом завитлаван бич обесних богаташа и племића. Натапао је крвавим знојем њено тло – и ниједна стопа не постаде његовом својином. Све је било грофовско – и поља и алуге, богати амбари жита, и велики стогови сламе, накоти пољских зечева, и дивља гуска мочвара. Робовало се ту одавно. Данас више не. Тешка нога ратара који је кулучио – звао се он Чехословак или Мађар – слободно корача и гази дугачку бразду својих сопствених њива. Над повраћеном словенском равницом завладао је демократски дух Масарикова словенског хуманизма… Стижемо у Дунавску Среду. У њеним мочварама био је велики руски заробљенички логор. Други, још већи, био је у мочварама Шоморина, који смо оставили недалеко од пруге, при Дунаву. После Мукачева, у источној Чехословачкој, Дунавска Среда је била један од најудаљенијих поседа српског деспота Ђурђа Бранковића Смедеревца. Овде је и данас стари замак, подигнут на темељима оног из доба деспота Ђурђа и „проклете” Јерине. Тај наш мудри владар осигуравао се тврђавама, имањима и везама на све стране, само да би очувао слободу Србије, или ако је не очува, да створи основе и могућности за даљу борбу против Турака и повраћај својих земаља. Али није било суђено. И као руке Немањића, које су подизале свете лавре, нека је благословена рука деспота Ђурђа, који је утврдио Смедерево. Служио је великој идеји народне и државне одбране. И благословена 65
Небојша Кузмановић
утврђења нашег средњовековног себра, који је уваљивао џиновске стене у Смедеревски град, и свесно или несвесно, праведно или неправедно, проклињао Ђурђеву Јерину. Можда није знао да ће потомцима бити далеко теже турско ропство, него прецима зидати Смедерево. Ту нам се придружује један чехословачки жандармеријски официр, знанац и пријатељ. Његово старешинство протеже се до Великог Међера. Од аустроугарског подофицира постао је у рату хајдучки јатак, а затим црногорски комита на подручју Саве „Баре”. Бацише га у окупирану српску земљу, дадоше му чету ћесареве солдачије, да се бори са комитама и чува нови поредак, издадоше строга наређења да гладну децу и жене тера на кулук. А кад први пут прође са својом патролом кроз поробљено српско село, дочека га из заседе „чета” сеоске дечурлије, и уз поклич озбиљних претњи „Шваби” осу на њега „плотуне” из својих „пушака” од палица. Решио се да не буде више „Швабо” и да мења фронт. Од првог састанка са интелигентним горштаком Војовићем, вођом једне честите комитске чете, сав је у његовој служби. Али и даље остаје „Швабо”, како би, из положаја у коме је, могао што више бити од користи. И био је – то сви кажу. Јатаковао је вешто и корисно. А кад је видео да наша девојка припасује тешку фишеклију са комитским бомбама, више га нису могли задржати. Мирни, културни Чех – оде у хајдуке! Комитовао је. А кад се млади студент филозофије Јован Радовић, познати комитски војвода из Топличког устанка, вратио из Србије у свој родни крај, придружио се његовој чети и гонио „Швабе” од Колашина до Сарајева. Није остало без признања. Један му комитски војвода даде сестру за жену, други писмену похвалницу на основу које је постао чехословачки легионар и официр. Данас му задаје „тешкоће” хајдучка крв његовог малог Милорада. И док сам му причао о инквизиторским поступцима за интер нирања, и о језовитим страхотама нађмеђерског мучеништва, он се сећао грозота које су се тада подносиле на дому, у окупираној Србији и Црној Гори. Само у Колашину, где је он једно време службовао, окупатор је стрељао и обесио седамнаест особа! 66
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
За два часа лагане вожње стигли смо из Братиславе у Велики Међер. Дан је био мокар и тежак, видик стегнут и заптивен. Јесења влага свалила је тежину свога олова на земљу, на село, на људе, на све што је живо. Лења јата досадних црних птичурина притисла свуд куда се окренеш – и суморна, мочварна равница постала је још тежом.
67
Д
есет још очуваних великих барака, пред самом станицом, једини су остатак некадашње вароши од дасака. Била је ограђена жицом и челичним бајонетима ћесаревих солдата. Имала је своје кухиње и кантине, своје болнице и купатила, своје апсане и вешала, своју „школу”, свој сопствени новац, своју огромну црну таблу, истакнуту на видном месту, на којој су свакодневно брисани и исписивани дуги низови нових имена умрлих јој становника. Имала је своју управу: „царско-краљевску” команду, своје старешине, канцеларије, прописе и уредбе. Што је главно, имала је с в о ј систем и своје гробље. У кухињама се кувало – за ручак: вода, за вечеру: вода. На хиљаде литара воде стављало се по неколико килограма црне млевене траве, шећерне или жуте репе. Та бистра врућа вода делила се хиљадама људи као „храна”. Оне сразмерно незнатне количине намирница, одређених за логор – од којих би појединац могао добити једва неко зрно и једва коју кап – одузимане су сасвим. Тиме су трговале логорске старешине. Јер, одузимане редовно и од десетине хиљада појединаца, те количине ипак нису биле мале. Према „пропису” одозго, имало се добијати, кажу, по три четвртине килограма хлеба, у почетку за два, доцније за три дана. Али тежина једног хлеба – дводневне, односно тродневне порције једног заробљеника – никада није била већа од пола килограма. Логорски командант и његови помоћници смањивали су по једну четврт и од тога што је било „одређено” – одвајало се за трговину. Једно кило хлеба, дакле, за четири или за шест дана, и то мешаног са млевеном кукурузном кашом, било је све! На томе се самирало, и умирало. На Кантини продавали су се бомбони, а једно време и хлеб – онај исти „логорски”. Хлеба се могло купити само за златник или српску 68
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
стодинарку. А ко је то могао, колико њих? Заробљене у борби опљачкали су одмах на фронту, интерниране би обично дотеривали у логор онако како су их ухватили при спавању. Онима који су имали, готово свакоме одузимали су при купању одело и рубље, и замењивали другим. Исто тако одузимали су и новце, које су, као и новчане пошиљке од домова, исплаћивали у логорским „боновима”. Кад су исисали и последњу српску новчаницу, нестало је хлеба у кантини. Самртни гладник који би од своје куће, где је такође морила глад, добио неку новчану пошиљку, могао је купити само киселих бомбона. Мало је било њих који су и то могли, мало је било и оних за које су њихове породице знале где су, и да ли су живи. Сатирање глађу, из месеца у месец, сатирало је до непојмљивих граница изнемоглости, која се морала граничити и са обезвијалошћу. Код многих постајала су, и то више инстиктивно, још само четири појма: „хлеб”, „слобода”, „Црни”, „смрт”. Мимо тог, тешко се могло даље. Људи више нису личили на људска створења, већ на авети. Стасити планинци испод Златибора и Рудника, Дурмитора и Кома, спадали су на тридесет килограма тежине – самих исушених костију, тек непросутих у измоћалој кожи. Изгубљени погледи намучених самртника прождирали су и травку, угледану кроз жицу. А ако је неки јадник провукао испод ограде своју као смрт кошчату руку, да очупа струк траве и поједе, дочекивао га је куршум стражара иза жице. Од „црнога скроба” до „репе”, од „репе” до „репе” и опет од „репе” до „црнога скроба” – како се то логорски говорило – што је имало да значи: од „доручка” до „ручка”, од „ручка” до „вечере” и од „вечере” до „доручка”, то јест од вечног понављања: од вруће воде до вруће воде, пролазила је читава вечност, недогледна људској мисли. Дан је био вечност, ноћ је била вечност. Јер и кад се није дрхтало од зиме под танким ћебетом, ноћу се није могло спавати од глади. Вечност је смењивала вечност. И тако су јадници ове паклене вароши од дасака преживљавали вечност за вечношћу, у страшном распећу дана и ноћи, у страшним мукама, несхватљивим људском уму. 69
Небојша Кузмановић
Болнице су се брзо пуниле и брзо празниле. Пунио их је логор, празнило гробље. У њих се већином није долазило, него доносило – и то кад већ није било спаса. Такав је био с и с т е м . Ако није постојало оно што је било исписивано на болничким „јеловницима”, и одређивано за логорску кухињу, постојала је логорска „Школа”. Људски цинизам није могао јаче тријумфовати, но што је њеним увођењем. Једанпут или двапут недељно заишла би по баракама патрола, и терала у „школу” несрећне младиће, који су изгледали као утваре. Тамо се мрзнуло, падало – и умирало. Колико њих несрећника, кад више нису могли знати ни сто речи свога матерњег језика, натеривано је тамо да „учи” мађарски и немачки. Страшна авет глади задавила је била сваки покрет мисли. Ипак, „школа” је морала постојати, јер је постојао с и с т е м . За неколико десетина миродобних година, „културни” освајач остављао је читаве жупе посвојене Босне и Херцеговине без и једне једине школе, али његов заробљенички логор имао је за време рата своју „школу”! Њу је завео исти систем, који је у Принциповом Сарајеву подигао заиста диван музеј, док је националној Босни и Херцеговини исисавао душу на памук, по њој харао и палио, развијао шпијунажу, пунио апсане, подизао вешала. Сарајевским музејем заваравао је свету очи о својој „културној мисији” на Балкану, логорском „школом” хтело се доцније рећи, како су чак и заробљенички ратни логори у модерној држави самозваног „носиоца културе на Исток” – имали своје школе. Али ако није могла радити са успехом логорска „Школа”, радила су логорска „Вешала” и „Апсане”. Вешали су измучене људе, скидали их потпуно онесвешћене, и опет вешали по неколико пута засобице, обично окренутим главом доле. У апсане су бацали и онда кад је хладноћа достизала и преко тридесет степени испод нуле. На студеном бетону као леду, у узаним ћелијама као гробницама, без простирке и покривача, распадале су се ноге и прсти руку несрећних апсеника. Обично, из њих се није излазило живо. Износили су смрзнуте лешеве, укочене као санте 70
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
леда. Вешала, или апсану, добијали су не само они који су чинили узалудне покушаје да побегну, или који се на нешто пожале, већ и они који би се „усудили” да преко дана, изнемогли, премрзли, падну на своју сламарицу, дочекају скори крај мучеништва. Нарочито се пазило на хигијену. И као да је цео с и с т е м био њој у служби. Зими, од раног јутра, и онда кад су суве јелове даске праскале од мраза, стајали су прозори барака отворени. Хиљаде костура цвокотало је у својим танким, поцепаним логорским дрешицама од коприве, а да нико није смео ни помислити на своје једино ћебе, у које се преконоћ, увијало, мрзнуло и умирало. Дрва за гориво – кад се давало – добијало се за по једну бараку толико, да су површине великих цигланих пећи остајале увек хладне. Па ипак се на њих грнуло у гомилама. Илузија! И тада је било другарске племенитости. Првенство „грејања”, прислањање леђа уз пећ имали су они, који су били најзрелији за „Болницу”, која је после исписивала њихова имена на Црној табли. Зими, још у само свануће – и онда кад је стезала хладноћа од минус 27 до минус 30 степени – терали су на купање. Кроз снег и преко леда, у гломазним дрвеним опанцима, у обојцима и крпама, или боса гмизала је дуга поворка страшила. Спотицало се, падало, и остајало у пртини, да се никад више главом не дигне. Оне који су сустајали – кивни на њих што нису умирали у баракама – стражари спроводници тукли су до издаха. Ако је било лето или јесен, оног који би се усудио да узгредно утргне лист кромпирове стабљике или сунцокрета, да поједе, ударали су и пребијали. У јануару и фебруару 1917. године, кад је стезао најкрући мраз и шибао оштри алпски ветар, ишло се на купање некуд далеко преко поља, у друга купатила. А кад се стизало у Купатила, стотине нагих људских сенки као авети плашиле су се једна од друге. Свучени, ти костури изгледали су ужасно као смрт. Пред призором тих страшила, застајало се стрављено и избезумљено. После купања одмах се враћало натраг – из топле паре и испод топлих тушева право на смрзло, отворено поље. Цепале су се од циче испоснеле кости, мрзнуо се језик за непца, смрзавало срце. С и с т е м 71
Небојша Кузмановић
је био задовољен – умирало се успут и по повратку. Црна табла исписивана је неколико пута дневно, болнице су препуњаване, а тако исто и низ гвоздених кола, која су, уском шином што је спајала логор са гробљем, односила и уручавала напаћене костуре у напред ископане јаме. Кад није била велика суша или велики мраз, те јаме биле су дубоке локве. Јер где год се на мочварама овог острва, које се једначи са површином Дунава, зарије ашовом у дубини једног гроба, наилази се на дунавску воду, која се одмах зајезери. Било је нешто још страшније – страшније од глади, од вешала, од смрти. Изнад свега био је „Црни”. Тако је био прозван један од старешина логора, наредник Иштван, мађарски црни Циганин. Он је био најревноснији извршилац жеља главног команданта логора, пуковника Валнера (Wallner), Немца, и његовог помоћника капетана „фон” Бенедикта, Мађара. Њих тројица били су изразити носиоци главног с и с т е м а – оличење његово. „Фини” пуковник појављивао се у инспекцији, увек пажљиво избријан и са циничким осмехом. Ако би се неко, из редова старије интелигенције, потужио на варварства „Црнога”, упућивао га је да се жали краљу Петру, Клемансоу (Clemenceau) или Лојду Џорџу (Lioyd George). Сичијави дегенерик, капетан, био је и сувише поносан на своје „племство”. Рапорте својих потчињених примао је окренутих леђа. Све што је било у логору сматрао је испод ступња најнижих створова, мада је таквог скота ретко кад човек у животу видео. Уместо неке „плаве крви”, кроз његове хусарске жиле јурило је покварено, и скроз кукавичко варварство. Сиктао је као гуја. Знао је да и сам буде „Црни”, како најгаднијим и најпрљавијим псовкама мађарског речника, тако и тучом. Голом сабљом тукао би где кога стигне. Али никада се није видела већа животиња у људском облику но што је био „Црни”. Задригао, здепаст, накострешен и космат као дивљи вепар, изваљених крвавих очију, шопава носа и широких ноздрва, дебелих усана и ушију, средовечан и просед, наждеран, напијен, и раздражен до помамљености као на инквизиторским аренама, чинио је нечувена свирепства – тукао је, газио, давио, касапио. 72
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
Извученом сабљом ударао је где стигне: по глави, по лицу, по рукама. У време кад се шећерна репа товарила на станици, кад би ухватио код некога заробљеника репу – која се сирова радо јела, иако је стезала за грло као клешта – онда би таквог гладног јадника гађао том репом само у главу, све дотле, док не прсне глава или репа. И лешеве оних који су преконоћ умирали по баракама, јутром би газио у својој помами и псовао по „сто милиона вагона свињских српских богова”. То је била његова уобичајена свакочасна псовка. „К о х о ћ е да умре, мора ићи у болницу!” – рикао је нађмеђерски инквизитор. Све друго да је било као у рају, само нађмеђерско црно чудовиште чинило би логор ужасним паклом!
„Црни”
73
З
а дивљење је са колико се људског и националног поноса све то сносило. Трпело се и умирало. Шкрипале су кости у страшним квргама „културнога” варвара, али вера у победу нације није се губила. И онда кад је непријатељ ликовао и славио успехе своје војске, и онда када се дневно носило на гробље по сто и више логорских сапаћеника – веровало се у коначну победу велике Мученице Албанске голготе. „Србија ће ипак победити! Ви морате пропасти!” – тако је довикнуо заточени Добрица Милутиновић, познати првак Београдског народног позоришта, главном команданту логора и његовом штабу, кад су једног дана дошли да се размећу једним успехом своје војске на фронту. Говорио је вером својих сапатника. Али и онда када су нађмеђерски робови мучали дубоким муком, нађмеђерски тирани увек су чули исти глас – и у свом једу стезали све јаче. Разметања својом „силом” и „културом”, подсмеха на рачун „ратарске нације” и њенога „сељачког опанка”, циничке насладе у причању о „покореној земљи до последње стопе”, хвалисања са „растурањем хајдучкога гнезда” – никад им није било доста, као ни свирепих поступака, или напљачканог блага. У тешким данима заточења, многима се причињавао глас топова издалека. Понекад, чинило им се да тај глас постаје сваким даном све јаснији и одређенији. То их је притврђивало у уверењу да фронт није далеко – мада су суре српске шајкаче стајале тада још за Кајмакчаланом, а руски козаци далеко иза Карпата. Била је утешна и једна логична нелогичност. Вредност новчанице мале, окупиране Србије била је много већа него вредност новчанице победилачке велесиле, Аустроугарске монархије. Како и откуд је то могло бити? На то питање разметљиве и грамзиве старешине логора никад нису знале и хтеле да одговоре. 74
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
Веровало се… И једног дана у логору робова чуо се звук гусала. Од своје плехане заробљеничке порције направи их један стари Црногорац, мада је већ изгледао као сенка. У својој видовитости, назирао је час кад ће у поробљеној Српској земљи опет да се преокрене, „и да други постане судија”. Створио је гусле, и окушао уз њих да запева. Није могао. Хтео је о Косову или Мишару, о Куманову или Мојковцу, о зидању Скадра на Бојани, ил’ о сужњу азачке тамнице, о несрећној Косовки Девојци, или Мајци Јанковић Стојана, о Мајци Југовића и њених девет снаха, девет удовица, и њихових девет сиротица, о Обилићу или Карађорђу, о Мићуновићу, Синђелићу или Принципу? Можда је хтео да песму Авај Босно, сиротице клета прошири на све наше крајеве, и изнесе шта се ради „земљи несрећној”? Или да опева нађмеђерско ропство? Можда је хтео да уведе Честитога Кнеза у царство апсолутне, „небеске” правде, или да доведе Краљевића Марка да задовољи људску правду и људску истину земаљског живота? Нешто је хтео, и имао уз гусле да каже. Није могао – издала га је стара срећа. Остао је и без старачке снаге, без тела и крви, без слободе, без огњишта и домовине, најзад и без свога убогог вагана, у коме је примао јуху од куване траве. Али није остао без Вере. Заборавио је на себе, на „Црног” и вешала, на логорску црну таблу и кола која узаном шином одвозе на гробље. Али није заборавио на гусле, као ни на своју крсну славу, коју је покушавао да бар у сећању издвоји од осталих као вечност дугих дана. Створио их је ни из чега. Јер Вишњићев дух живео је и у легији костура нађмеђерских мученика. Некадашњи Роб „дивљег” Азијата имао је липу, и хранио се њеном кором, имао је јавор, и правио гусле. Нађмеђерски Роб „културног” Европљанина да је стао гристи и црну земљу под својим ногама, и суве даске над својом главом, висио би на вешалима. Све су му били одузели, само нису могли Веру. Ни то није „смео” имати. Пушчани плотун стражара иза жице – кад паде рањено неколико гусларевих слушалаца – утркмио је глас необичних гусала нађмеђерског роба. Али његову Веру нису могли убити. Киван је био непријатељ на то. Притезао је све јаче, као да би уништењем нађмеђерских 75
Небојша Кузмановић
заробљеника уништио целу нашу нацију. Иако није могао да накопа рака, опет није био миран. Да је последњег заробљеника скинуо са вешала, притрчао би да га својим рукама још једанпут стегне за грло, е да би како задавио оно, што је њему било неумориво. Да је леш последњег заточеника износио из логорске апсане, поново би га вратио, е да би га уверио како је Србија заувек пропала, и да у њој остаје да господари и „врши културну мисију” господар Нађмеђера. Последњем изгладнелом јаднику не би „дао” умрети, само да би га полумртва могао тући, и доказати му ко је јачи, ко је „господар”, а ко „роб”. И онда кад би последњег нађмеђерског „ђака” износио смрзнутог из логорске „школе”, опет би га ухватио у њу, да му прича о својој култури, о својој „културној мисији на Истоку”, о „изабраној нацији господара” и осуђеним „нацијама робова”. И онда кад би били сахранили последњег нађмеђерског мученика, појурили би сутрадан на његов гроб, да му раскопају кости, довикну да су „победници” – и да га опет што дубље закопају, како га не би васкрснула Вера, коју нису могли закопати. Зар је вера тако јака? – Увек јача од злотвора! Након две године испуни се прорицање једног старог Дурмиторца. „Нећемо овде сви помрети, отвориће се логорска жица, и они који из ње изађу поздравиће ослобођену и проширену Домовину” – говорио је логорски „пророк”, око којег би се јутром скупљали да чују његове снове и фолковања. За четири године свога постојања, та уклета варош од дасака сахранила је у своје гробље читаву трећину својих становника, којих је бројила пар десетина хиљада. Другу трећину припремила је да убрзо нађу смрт у тиролским и карпатским снеговима и другде. Тек једна трећина – спасена одашиљањем на пољске радове, и пакетима добијаним из Француске и Швајцарске, од Српске владе, Српског црвеног крста, Кола српских сестара и савезничких хуманих друштава – поздравила је уједињену Отаџбину. 76
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
Оног часа, кад је глас Солунске победе допро до Коцељевих и Светоплукових равница, опустео је нађмеђерски заробљенички табор. Пала је огромна логорска црна табла, кад и црно-жута застава, која је била замрачила све до Битоља. Умукао је лавеж црног чудовишта, чим су његови господари, пуковник циник и надувени „барон”, бацили ћесареве кокарде и униформу, и побегли да спасавају своје главе и опљачкано благо, на коме је било утиснуто: „Бог чува Србију”. Срушила су се чврста логорска вешала, кад је клекнуо обесни завојевач, који је, у својој „културној мисији” за три године окупације, подигао хиљаде вешала од Тимока до Скадарског језера, попалио хиљаде сиротињских домова, поскидао хиљаде звона са божјих храмова и прелио у гранате, пратио коњушнице од Немањића манастира, стрељао, пљачкао и робио. Нестало је логорске „школе” заједно са с и с т е м о м који је за дуги низ година обмањивао Европу о својој културној мисији на Балкану, и међу Словенима уопште. Из узаних гвоздених шина искочили су језиви вагонети, који су нађмеђерским заробљеничким логором хранили ненасито нађмеђерско заробљеничко гробље. И над овом болном долином смрти престала је да се кези страшна авет Сатане.
77
И
за станице одмах је село. Код нас, по злу и болу, чувени Нађмеђер (Nagy-Megyer), лежи на 111. метру надморске висине, у самом југозападном углу пресека 48 степени северне ширине и 18 степени источне земљописне дужине, на 68. километру железничке пруге од Братиславе, на 30. километру од Комарна. Његово словенско име, Велики Међер, поново је васкрсло с грађанским слободама његових грађана. За светског рата имао је око 700 домова и преко 3.000 становника (Мађара и Јевреја трговaца). Управо толико, колико је нађмеђерско заробљеничко гробље за два месеца прогутало српских ратника! Давна је ово насеобина. Сачувала је већи број старих повеља и папира. Помиње се још у XIII веку. Први пут 1268. године, као посед града Комарна, у повељи угарског краља Беле IV, с којим је ратовао српски краљ Урош I највише око Мачве, а с којим се после спријатељио, и пратио га у Беч (1261) са својим синовима, Драгутином и Милутином, на састанак са славним чешким краљем Премислом Отокаром II. У повељи краља Стефана V (1270–1272), таста српског краља Драгутина, спомиње се као „villa Meger”. Од године 1421. припадао је краљу Жигмунду Луксембуршком и његовој жени Варвари. Овај моћни угарски и чешки краљ, и немачки цар, који се много спомиње у нашој, југословенској историји, добио је угарску круну у наслеђе од своје прве жене, трагичне краљице Марије, кћери Лудвика Великог Анжујског и жене му Јелисавете Котроманић, красне кћери босанског владара, коју је просио млади српски цар Душан. Његова друга жена Варвара, чудесна лепотица, којој је даровао многе градове и поседе у Словачкој, била је југословенске крви, из моћне словеначке породице грофова Цељских. Била је кћи грофа Хермана II, бана Далмације, Хрватске и Славоније, који је умро у Братислави, 78
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
унука кћери босанског краља Твртка I. Син њеног брата Фридриха и Јелисавете Франкопан, моћни кнез Улрих II, намесник Чешке и Угарске, који је погинуо у Београду, био је ожењен Катарином, кћери српског владара Ђурђа Бранковића, који је од Жигмунда добио суседне поседе у Дунавској Среди. Даља хроника Нађмеђера, са захвалношћу помиње моћног краља Матију Корвина, „краља Матијаша”, како га је опевала југословенска народна поезија, нарочито словеначка, који се био оженио кћери Улриха Цељског и Катарине Бранковић. Он је 1466. године подигао Нађмеђер на степен варошице, с правом на три сајма годишње. Исто тако са захвалношћу помиње и Фрању Ракоција, најпопуларнијег мађарског јунака, сина Јелене Зринске, кћери хрватског народног мученика Петра Зринског и храбре Катарине Франкопанке, који је 1710. дао Нађмеђеру заштитну повељу. Путем краљевских поклона, куповине или наследства, Нађмеђер је 1547–1662. променио више од двадесет пет господара-поседника. Помињемо само: Петра Хорвата, Стефана Сича (Stefan Ѕichy) (1559), Кристину Палфи (Kristinа Palffy) и грофа Николу Естерхазија (Nikolа Esterhazy) (1632). Доцније је припадао породици грофа Јаноша Валдштајна. Пред светски рат највише поседа имали су гроф Хуго Калоки (Hugo Kaloky) и Јозеф Егенхотфер (Jozef Eggenhotfer). Од XV столећа има своју католичку, а од 1785. године своју реформаторску цркву. Био је ту раније женски католички самостан и маузолеј једне гране породице Зичи. Од 1867. имао је своју читаоницу, касину, кредитну задругу и циглану. Црна хроника Нађмеђера спомиње да су га једном опустошили Турци (1683), да је двапут горео у пожару (1702, 1852), једанпут га морила страшна куга (1710), а двапут косила страшна колера (1831, 1849). Године 1701. ту су спаљени на ломачи један „врач” и једна „вештица”. С Нађмеђером су имали везе у прошлости и људи наше, југословенске историје. Ту је боравио последњи српски деспот, славни Павле Бакић од Венчаца, из срца Шумадије. Као представник краља Фердинанда I, заједно са чувеним војводом Катрианером, чанадским 79
Небојша Кузмановић
жупаном Николом Маћедонцем и краљевим саветником Марком Беком, ту се састао новембра 1532. са представницима краља Јована Запоље да преговара о миру. То је било после његових великих победа над Турцима, кад се прославио код Панонхалма, одакле је гонио војску Сулејмана II управо до Љубљане, а непосредно после сукоба са Осман-пашом, којег је витешки победио и погубио, и са својим Србима уништио његову војску недалеко од Бадена. Одавде је Бакић писао краљу Фердинанду, крајем децембра 1532, тражећи потврду свога поседа града Сомбатхеља, и извештавајући га о раду моћног Томе Надаждија и Петра Ебродија, Запољиних присталица. Неспорно, овуда је Павле Бакић са својом браћом више пута пролазио. Имао је огромне поседе на Малом Житном острву, које се, с друге стране Дунава, пружа паралелно са Великим Житним острвом. Управо, њему је припадала ваљда већа половина тог острва. Тако је Нађмеђер био у непосредној близини његових великих поседа и његових градова Ђура, Рара, Хедервара итд. Са тих поседа водио је пут преко Нађмеђера за Братиславу и Трнаву, где је Бакић често долазио, и за његове огромне поседе (Оштри Камен, Шашћин, Холич итд.) који су се простирали од Трнаве до Мораве. На свом другом путовању преко Београда за Цариград, прошао је кроз Нађмеђер славни дипломата, историчар и путописац, угарски примас и краљевски намесник, кардинал Антун Вранић из Шибеника. У његовој великој пратњи био је и италијански путописац Антоније Марко Пигафета, који је описао ово путовање до Цариграда и натраг. И при одласку (из Братиславе 1. јула 1567), и при повратку (почетком маја 1568) спомиње „велика варош Meqier на Комарнском острву”, дајући њен кратак опис. Неоспорно, Нађмеђер је запамтио многе наше, југословенске војске и војсковође, који су ратовали око Ђура, Комарна, Братиславе, Алтенбурга, Нежидера итд., од Бјелоша Урошевића, сина српског владара и брата угарске краљице Јелене, угарског намесника и хрватског бана, и крчких кнезова браће Франкопана, који су се прославили у бојевима на блиској реци Лајти – Бјелош 1146, а Франкопани 80
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
сто година доцније – па до Змај Огњеновића Вука и хрватских банова Зринских и Драшковића. Претпостављамо да је овуда пролазио и деспот Ђурађ Бранковић, ако је кад посетио своје поседе у Дунавској Среди, кад се бавио у разним местима Угарске (у Будиму и блиском Ђуру, јуна 1455). Године 1849. овде је логорило две седмице 1.400 хрватских граничара. Сада је овде велика југословенска костурница, најзначајнија веза Нађмеђера са Југословенима кроз целу досадашњу историју. Ту су сахрањене хиљаде оних славних српских јунака, који 1914. препливаше Саву и покушаше да омеђе северне границе наше уједињене Домовине, и стотине оних храбрих и упорних бораца, који на Тари и Беласици покушаше, крајем 1915. и почетком 1916. године, да очувају слободу последње стопе југословенске земље.
81
К
рајем блатњавог, широког друма, који од станице води у село, протеже се узани бетонирани плочник са натписом: „Направи га 1916. године високоблагородни Валнер Ференц (Wallner Ferenc), пуковник, са српским ратним заробљеницима”. С леве стране читаво језеро мочваре. При тој великој локви била су логорска купатила. Ниже, при самој прузи, био је велики логор интернираних Црногораца, затворених у лето 1916. Пред тим, ту су били србијански заробљеници, који су пресељени у суседни њихов логор, јер су логори били знатно проређени смрћу и одласком на пољске и друге радове. Пред станицом био је логор болница са купатилима. Даље, логор србијанских ратних заробљеника, основан у јесен 1914. Ту је у самом почетку доведено око 3.000 српских војника, заробљених приликом српске офанзиве у Срему. После се њихов број стално повећавао заробљеницима и интернираним. Тада је више морила мочвара него глад. Српски свештеник из Војводине Душан Н. Обрадовић, који је, као аустроугарски војни обвезник, обилазио (1914–1916), по одређеној свештеничкој дужности, српске и руске заробљеничке логоре у Нађмеђеру, Нежидеру, Болдогасоњу, Дунавској Среди, Шоморину и Острогону, где је – како он наводи – било тада преко 70.000 заробљеника, овако описује у својим успоменама стање српског нађмеђерског логора у јесен 1914. године: „Први логор посетио сам у Нађмеђеру, тик уз железничку станицу. У логор, у коме је већ било око три хиљаде заробљеника, не могох улазити, јер трајаше карантена. Велики комплекс земље. Мочваре унаоколо. Унутра силно блато и нечистоћа. Простор ограђен унаоколо бодљикавом жицом… 82
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
У самом логору није било још ни једне бараке, ни једне даске ни клупе. Не имађаху ни сламе, апсолутно ничега, него само силно блато и воду под собом. Одећа и обућа беше им поцепана или потпуно издерана у многог. Што је на њима бољег и вреднијег било, то су од њих „културни” Швабе и Мађари отели и скинули… Војници – заробљеници, који из борбе дођоше измучени, морадоше у логору под ведрим небом да живе више од месец дана голи, боси и одрпани, изложени свима непогодама, особито киши, која је овде неколико недеља непрестано падала… Док нису подигнуте бараке, правили су земунице и живели у њима по пет, десет и више људи у једној земуници. Док се бараке подигоше, ушло се већ у зиму, а дотле је велики број заробљеника поумирао… Концем октобра 1914. отпоче харати пегави тифус. После кратког времена епидемија се рашири тако јако, да је дневно умирало око стотину и више људи… Мртве су у масама покопавали, товарили у кола мртва телеса и тако их возили на гробље. Многим мртвима су поједини комади разних удова по путу губљени што су их точкови искидали. На то се није пазило. Људи беху цењени много мање од сваке животиње. Овај ужасни посао око мртваца морадоше обављати заробљеници, који беху још живи. Тако зараза обузе читав логор. Мало их је било, који нису од те тешке болести боловали. Већина их је поумирала у најстрашнијим мукама…” Некад, гледано кроз жицу и преко бајонета логорских стражара, ово сито село изгледало је као прави рај, у коме се богује. Данас, опасано широким опкопима у којима се зајезерила баруштина, задавило се у влази и блату. Тешки сумор свалио се на њега, као да га море сећања на некадашњу варош од дасака. Оно је живи сведок логорског мучеништва, и ноћних оргија логорских старешина. На његове очи вршила се бездушна трговина животима и крвљу синова 83
Небојша Кузмановић
једне крепке расе, која даде Куманово и Цер, и пође да преко Албанске голготе и Кајмакчалана тражи задовољење националне, људске и божје правде. Није то давно било, кад су парови заробљеника додељених на рад, упрегнути у дебеле конопце и под кнутом наоружаног ћесарева солдата, вукли тешку гвоздену брану, преко мокрих узораних њива, између логора и села. Тако је хтео тиранин. Ћефнуло се неком да ониженим људским достојанством обрађује грофовску земљу, уз благослов логорског система. Или тако се било прохтело каквој сеоској милосници логорских старешина. Јер би суђено, да потомци Илије Бирчанина и Хајдук Вељка, Новице Церовића и Марка Миљановића потегну тешки плуг раменима доживљене трагедије и понижења, и узору својим мучеништвом једну бразду на поробљеној словенској земљи. И деца оних предака који су носили тежину азијатског јарма осетише сву грозоту језивог праска книта, који је, кроз неколико векова, завитлаван над главом њиховог словенског брата. Усуд је хтео, да се не само преко славе и победе, херојства и жртава Голготе и Плаве гробнице, ропства и изгнанства, уђе у поновни велики Васкрс, него и преко Нађмеђера, Нежидера и Болдогасоња, преко пуне трагедије – преко доживљеног унижавања, које достиже величину нађмеђерског мучеништва… Пролазимо кроз село. Јато сеоске дечурлије разгледа пред кином слике новог програма. Главну улогу у филму игра Светислав Петровић. Одрасли свет озбиљан иде за својим послом. Говори се мађарски. Долазимо у додир. Они који су били дома за време рата, сви се сећају страшног изгледа заробљеника. Тешко им пада што је име њиховог места – без њиховог удела – везано за име једног злогласног ратног мучилишта и долине смрти. Разумљиво. Аустроугарски с и с т е м није одредио овде логор због нађмеђерских становника, већ због дунавских мочвара. И сви опет понављају да су делили гладним заробљеницима, кад год би то могли учинити. Верујемо. Јер једно је била логорска команда, а друго село, једно је била аустроугарска управа и њен с и с т е м , а друго народ, звао се он мађарски 84
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
или немачки. Разуме се, свуда и свагда било је изузетака и у народу, негде мање, а негде више. Истина, аустро-мађарски с и с т е м био је мађарски народ затровао мржњом против Срба, и то се често испољавало. И свуда, куд год се прође овим крајевима Чехословачке, који су припадали бившој Аустроугарској, свако село запамтило је по неколико српских заробљеника, одређених за пољске радове. И свуда чујете једно исто, да су ти људи били врло вредни, отресити, честити и сваког задивљавали својим националним поносом, самопо уздањем и вером у васкрс народне слободе. Била је летња недеља 1917. Три српска заробљеника – Шумадинац и два црногорска гимназиста – седели су на обали Блатног језера. Шумадинац, који је двапут бежао за Србију и зато био двапут затваран, имао је на глави војничку шајкачу, са заробљеничким бројем на њој. Наишао је аустроугарски пуковник. Пришао је и ступио у разговор. Говорио је доста добро српскохрватски. Научио се у окупираном Београду, где је био на служби већ дуже време, и одакле је управо био дошао на допуст. – Одакле си? – упитао је српског војника. – Из Србије, из Белог Потока код Београда. – Познајем. Тамо су све сами хајдуци. Ту скоро смо вам попа обесили. – Шта да радимо. И ми ћемо повешати све окупаторске официре – одговорио је заробљени Шумадинац. Кад се рушила Аустроугарска царевина и нађмеђерска логорска жица, Нађмеђер је живео у великом страху да не буде предметом страшне освете и гнева српских заробљеника из логора и са пољских радова. Јер то су били „Балканци”. Али ови „Балканци”, осветници Косова, нису се светили селу и народу. Мирно, без да икоме што учине, они су похитали у своју велику, ослобођену Домовину, стављајући се – ко је имао још иоле снаге – одмах на граници у војничку службу српске војске.
85
Небојша Кузмановић
Ти који се нису могли одмах вратити, узели су учешћа у одбрани Словачке, у пролеће 1919, против заједничкога непријатеља. Многи су се храбро истакли. Помињемо палог Властимира Манојловића („Манајтовића”?) из Карађорђеве Тополе.
86
У
з само село прилегло заробљеничко гробље. За страшни сарказам логорских старешина-циника то је била „Велика Србија”. Читава гора од крстача! Одвојена је од села дугачком локвом мочваре, од поља очуваном узаном шином која је спајала логор са гробљем. Ограђена жицом и одњивљеном живом оградом. Унутрашње стазе опточене ситногорицом, зимзеленом и малим алејама цветњака. Засађене тује на гробовима разрасле се и ојачале. Вредна рука чувара ове српске вароши вечног мира не стиже да то негује и дотерује. Око малене цилиндрасте капеле, пуне цвећа и венаца, ређају се многобројни и дугачки низови вечних кућа, са нумерисаним крстачама. На малим надгробним таблама, симболично звездастог облика, исписане хиљаде српских имена. А над самим улазом велика тужна врба. Просула је своје дуге, рашчешљане косе. Рони сузе бола и вечно шуми тугом. Као да је поникла из срца и бола самохраних мајки и удовица овде погребених мученика. Од гвоздених двокрилних врата до капеле води поширока, око тридесет корака дуга стаза. Пролази између два реда великих гробница. Здесна пет, слева седам. Једна је одједном прогутала 49, друга 65, трећа 73… њих 12 гробница, укупно 519 нађмеђерских мученика – све самих срчаних бораца из редова гвоздених српских пукова. Иза њих нижу се друге. По 6, 12, 24, по 30, 40, по 50, 60 и 70 њих наједном, у једној раци, спава ту вечним сном. Станете на једно место и читате редне бројеве гробница: 200, 201, 202, 203,… 206, 207,… 209,… 211,… а затим бројеве по колико је у њима сахрањених жртава! Читате датуме њихове смрти, и набрајате: 9. јануар 1915. умрло: 89, 10: 53, 11: 107 (гроб 161–174) – у 3 дана: 249! Окренете се на другу страну: 22. јануар 1915. умрло 87, 23: 101, 25: 77… 27: 68, 28: 71, 30: 73, 31: 74 87
Небојша Кузмановић
(гроб 200–218) – за 9 дана 707 жртава. Али њихова имена ту нећете прочитати – наћи ћете их у логорским списковима. Има их и „незнаних” – на стотине. Број гроба 172: „незнаних” 6, број 173: 26, број 174: 8, и тако редом. За 1 дан (11. јануара 1915) закопали су, поред осталих, и 40 „незнаних”! У току 2 месеца дана, од 20. децембра 1914. до 20. фебруара 1915, сахрањено је овде преко 2.900 људи! Све је то сручено у неких 155 гробова, сразмерно врло узаних. Управо, то нису тада биле гробнице, већ блатњава језера дунавских мочвара. Све су смрти са судбином, У Маџарској без судбине!… Нарицала је мајка Јоксима Јоковића испод Дурмитора. И ко да не схвати њен бол и страшну клетву, изречену у тужбалици, кад пита мртве косовске осветнике за „робове из Мађарске”: Из Мађарске проклетије, Из те наше тираније, У њој сунце не гријало, У њој гора не листала, У њој трава не ћетала… Од Николића Николе (20. септембра 1914), закопаног у гробу број 1, па до Николића Богдана (29. октобра 1918), закопаног у гробу број 2.182, лежи ту око 6.000 људи – преко 5.000 само из Србије, од којих 180 самих Јовановића. И они најмлађи, од петнаестогодишњих дечака: Живана и Живка Поповића из Такова (гробови 155 и 353), Владимира Кујачића испод Дурмитора и Нова Шпалевића испод Чакора (гробови 985 и 1.114), и они најстарији, до осамдесетогодишњих стараца: Кикоја Јосиповића, Подринца, Маринка Тешевића, Пљевљака, Лака Чавића, Црногорца (гробови 744, 1.479 и 1.266) – умирали су с вером да велика Мученица Албанске голготе неће пропасти.
88
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
Поред једног јединог правог споменика, привлаче пажњу и остали, мали камени надгробници с натписима. Њих је мало, врло мало. Пред једним (при гробници 173) шуми бокор црвеног цвећа, пониклог из крви родитељског срца. Бришемо руком жуто-зелене лишаје маховине са натписа, окренутог западном етру и киши: „Овде почивају браћа Ђока Жикић (1890–1915) и Петар (1899–1915) из Београда, ратни заробљеник VII пука I позива. Спомен подижу родитељи”. Одгрћемо траву од малог надгробника, на почетку гробља, да бисмо могли прочитати, латиницом и ћирилицом, име Стојадина Миловановића из села Јабучја – Србија: „Спомен подиже ожалошћени брат”. Колико опет узвишене племенитости и несавладиве другарске пажње у данима страшног самирања глађу, достојне изнад сваког дивљења, изражене у речима: „Спомен подигоше његови другови” (гроб 1510), или у речима: „Овај споменик подигоше Колашинци у ропству” (1318). А колико опет дирљивости у речима тешко писаним ћирилицом: „Овде почива наш мили друг Радоје Ђинђић (Ђурђиц на малој таблици) – Теча, резервни пешадијски наредник из Београда. Спомен подигоше другови и поштоваоци” (2103). Колико само познатих имена! Колико само покошене младости и идеала! И гле, ту је и гроб познат по чувењу материног бола, по тужбалици, гроб непознатог Јоксима Јоковића, јединца у мајке. Убога дрвена крстача са бројем (1472), и зарђала плехана таблица са именом. Уместо стаситог дурмиторског бора, танки омладак тује лелуја над гробом и ниско се повија према ветру. Природа се бори с очајном материном клетвом. Далеко, на свом огњишту, под вечно снежним Дурмитором, мајка је клесала своме јединцу друкчији споменик, трајнији од камена. Њени болни и исклесани стихови стежу мозак и срце, као тешка железна клешта… Пред капелом, над једном широком гробницом (број 190), диван споменик од сјајног црног мермера. Подигао га братски и сестрински бол и понос. На њему уклесано име младог Милоша Комадинића, ђака-наредника из VII пешадијског пука, рођеног у Београду, школованог у Цириху (Zurishu), рањеног у рату, намученог у ропству. Читав вод људи, 29 његових ратних другова исте судбине, 89
Небојша Кузмановић
закопано је ту са својим храбрим наредником, у једну раку. Од Комадинића па до његових једногодишњака, студената дивне младости и фине интелигенције, ускока Вука Неимаревића и Душана Лукића (гробови 1439 и 2159) – ко зна колико је овде покопано тих младих живота, што из ђачких клупа улете у бојне ровове! Ево, амо на размаку од сто корака почивају три моја школска друга: Никола Бојић, Мило Меденица и Зарија Вујисић, гимназисти (гробови 1278, 1510, 1318), од којих прва двојица нераздвојни и кроз основну школу, и кроз гимназију. Високи и лепи Никола Бојић, јединац у оца и мајке, и стасити Мило Меденица, крупних црних очију, духовит, сироче по оцу, јединац у мајке! Пређоше преко Мојковца и краљ Милутинова Брскова, где пуче прва пушка балканског рата; преко Ђаковице, где се изгрлисмо са србијанским шајкачама, осветницима Косова; преко Ругове, чувеног гнезда арнаутских злица, и снеговитог, високог Чакора, кад су, децембра 1912, московке Јанка Вукотића летеле у бездан; преко Проклетија, где су се дању газиле ледене планинске реке и набујали планински потоци, а увече остајало у снегу; без ватре пређоше и преко Бардањота над Скадром, где се голим рукама и зубима хватало за дванаестореду бодљикаву жицу испред блиндираних шанчева и митраљеских грла; преко Скендербеговог Бушати, куда – кад паде Скадар – пројаха на свом помамном хату силан Арнаутин Есад-паша. Одоше у светски рат. Пређоше преко Грахова, Дрине, Гласинца и Романије, одакле, се изнад пећине Старине Новака, гледало преко непријатељских ровова на Принципово Сарајево. Дођоше опет на Мојковац, где је пукла последња пушка у одбрану слободне домовине, почетком 1916. године, кад је Србија преживљавала Албанску голготу, а Ловћен откад пао, и непријатељ заузео све до Скадра. Почеше школовање у Немањића манастиру Морачи, а продужише у Његошевој Биљарди. Завршили су мученички, први у двадесетој, други у двадесет првој својој години, заједно са трећим својим школским и ратним другом Вујисићем. Сва тројица завршили су своје средњошколско школовање нађмеђерском логорском „школом”, у исте дане кад је Неимаревић завршио своје универзитетске студије логорском апсаном. 90
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
Другови! Ко није изгубио доброг друга, тај не зна шта значи изгубити рођеног брата! У пар година доживети освећено Косово и ослобођено Душаново царство, најсветлији аманет материног млека, а затим одмах пропаст, пренети своје главе кроз толико окршаја и препона, доживети ропство, изгнанство, нечувене муке и понижења, а не дочекати поновни велики Васкрс, велику Југославију, највећи идеал ваше младости! Каква трагедија! Каква ужасна трагедија! Заједничко детињство и младост, заједничко школовање и рато вање, заједничко нађмеђерско мучеништво! Другарска рука побожно пали свеће и ставља по струк белих хризантема на њихове зелене хумке. И од младих изданака живе ограде сплеће трнове венце и полаже на мале, убоге, сиво-ружичасте камене крстаче, које им још за време ропства нађмеђерски „подигоше другови”…
91
О
во парче нађмеђерске мочваре није прогутало све српске ратне жртве овог дунавског острва. Тамо даље, у пољу, налази се 20 српских безимених гробова, над којима шуми трска мочвара. На гробљу првог суседног села, Екеча, сахрањено је око 40 српских заробљеника. И тако редом, по целом овом острву расејани су српски ратни гробови. На стотине српских крстача налази се на руским заробљеничким гробљима у Дунавској Среди и Шоморину, где је било око 40.000 руских заробљеника, од којих је ту помрло неколико хиљада. Њих 73 сахрањено је у српском нађмеђерском гробљу. Велики руски заробљенички логор, у коме је било доста српских студената из Србије и Црне Горе, био је у Острогону, ниже Комарна на Дунаву, где се налази Српска православна црква, која је некад окупљала многобројну српску насеобину. Али после Нађмеђера највеће српско ратно гробље овог острва налази се у Комарну (Коморану), родном месту српског војводе Јована Монастерлије, некадашњој привременој резиденцији патријарха Чарнојевића, митрополита Исаија Ђаковића и Софронија Подгоричанина. Главна улица предратног Комарна називала се Српском улицом. По својим становницима, већином трговцима, она је некад стварно била српска. На трговачким фирмама и данас читамо српска презимена: Давидовића, Луковића, Ћирковића, Дамјановића, Костића итд. Још у почетку XVI века ту је била велика српска колонија, која је имала своју православну цркву и школу. После српске сеобе под Чарнојевићем знатно се оснажила. У некадашњој Српској улици и данас звони и поје лепа српска православна црква, у красном бароку, са високим звоником, црквеном општином и унутра с драгоценим уметничким дуборезом. Има старе књиге и утвари. 92
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
„Протокол крешћаешчих”, који „имјеет образов 38 а 19 листов”, као и „Протокол мертвих”, водио је од 1734. године за целу једну деценију неки поп Гаврил. Биће то, без сумње, наш познати проповедник и писац Гаврило Стефановић-Венцловић из Србије. Око цркве стари српски гробови из XVIII века, са лепим споменицима и ћирилским натписима: Поповића, Тодоровића, Станковића, Деметровића, итд. Друго српско комарнско гробље налази се на периферији града. То је велико, старо, православно гробље, проширено и обогаћено дрвеним крстачама за време светског рата. Од М. Поповића, Црногорца и П. Жерајића, Босанца, па до Милана Максимовића, Србијанца из Лазаревца, лежи ту неколико стотина српских и руских ратних заробљеника. То су већином жртве војног казамата, који је био у комарнској тврђави. Био је пун Југословена, највише Срба из Босне, Чехословака и осталих Словена „велеиздајника” бивше монархије. Тамо је било и много српских заробљеника и интернираних. „Муке и патње тих људи немогуће је описати” – каже поменути српски свештеник Обрадовић, који је службено посећивао тај казамат. Тако је ово дунавско острво прогутало за четири године десетине хиљада словенског људства. Леже ту један до другога, они са крајњега словенскога севера, и они са крајњега словенског југа. Повукла их је и саставила велика идеја генијалнога великоморавског кнеза Растислава, да се одбрани и очува непретргнути дугачки појас словенског језика и словенских земаља. Та идеја стварала је и умножавала на руском и српском фронту чехословачке легионаре, и дала церске, бокељске и крагујевачке чехословачке бунтовнике.
93
Н
ађмеђерско српско мучилиште није било једино у овом крају. Тамо, преко непроходних мочвара, преко Великог Дунава, којим сада преносе југословенску заставу наши путнички пароброди: „Карађорђе”, „Александар I” и „Војвода Мишић”, у правој линији од Нађмеђера на запад, била су још два. Налазе се одмах за Малим Житним острвом, у страшним непрегледним мочварама Нежидерског језера. То су Нежидер и Болдогасоњ (Boldog-Asonu), недалеко један од другога. За рата припадали су територији Мађарске. Данас припадају Аустрији, и носе своја стара немачка имена: Нојзидл (Neusiеdl) и Фрауенкирхен (Frauenkirchen). Тамо је владао исти систем, као и у Нађмеђеру. И још нешто – поред вруће воде од куване репе давала се заробљеницима и врућа вода од куване детелине. Тамо су два велика логорска гробља, са преко 10.000 српских гробова. У северној Аустрији су још два тако велика: у Ашаху (Aschach) и Маутхаузену (Mauthausen). У Аустрији је данас преко 28.000 српских ратних гробова, а у Мађарској преко 22.000 за које се зна. На територији која је припала ослобођеној Чехословачкој има 17.000 српских гробова из аустроугарских ратних заробљеничких логора, од којих око 8.000 у Словачкој. Нежидер је био још страшније мучилиште него Нађмеђер. Јер тамо су били заточени интернирани старци, жене, деца, одојчад. Поменути свештеник Обрадовић овако говори у својим успоменама о Нежидеру: „Посетио сам заробљенички табор у Нежидеру. У тај логор беше дотерано мачванско робље. Већином цивила, жена, деце, девојчица, стараца и старица из сељачких и сиромашних слојева. А било је доста и војника и интелигенције. Међу овима и неколицина свештеника. Ово беше логор најцрњи и најжалоснији, на 94
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
челу с командантом потпуковником – Швабом, који беше прави тиранин и крволок. При напредовању аустроугарске војске кроз Мачву, све што није могло побећи испред окрутних и побеснелих војника, као и оно што непријатељ без срца и душе не метну под нож, беше у овај логор дотерано, да овде претрпи најтеже прогонство и муке... То робље српско беше зато овамо и доведено да поскапа, за што се трудио свом паром свога животињског нагона, непријатељства и мржње према Србима и командант логора – потпуковник, с неколицином својих потчињених. Ту је било на стотине српских жена и матера. Врло много међу њима, које ношаху под прсима у утробама својим чеда. Многе су се већ првих дана овде порађале. Све је било у најјаднијем стању. Босо, голо, гладно и измучено… Ово је био логор беде и плача, болести и смрти... Командант овог логора постиже својим крволоштвом и тиранством рекорд... У Нежидеру сам доживео овај случај: У разговору са заробљеницима, одвоји се један старац сељак од свију других, приступи к мени, па ће ми рећи: „Ти си Србин?” Одговорим: „Јесам”. „Ама служиш нам управо ко наш поп! Кажи ми како наша Србија? Ова ваша швапска војска, чујем да је већ дубоко ушла у нашу земљу, па се бојим, добро бити неће”. Ја му одговорим: „Не бој се, старче, све ће добро бити, само чувајте себе да се живи вратите у своју земљу, својим домовима, а за Србију се не бојте!” „Само нека нам Србија не пропадне, па макар ми сви овде изгинули и поумирали” – рече старац. Једном приликом тако у логору српских заробљеника, кад је Србија била сва окупирана од непријатеља, сазове командант у присуству аустријских официра све заробљенике, а бејах и ја присутан, те им рече: „Ви знате да Србије више нема, да је прегажена, немате ни владе, а краљ вам је побегао. Знате да сте пропали као 95
Небојша Кузмановић
држава, и да ћете остати под Аустријом. Сад слободно изјавите ко жели да Аустрија победи и постане господар у Србији. Који то изјави биће пуштен сваки својој кући”. Тако их је неколико пута позивао командант логора. И од пар хиљада заробљеника изјавила су једино двојица и то Јеврејина. Остали ни један. Сви смо били зачуђени”. Један поратни посетилац српских ратних гробова у Аустрији писао је између осталог: „Аустроугарске окупаторске власти купиле су по земљи Србији све што су нашле живо, сакупљали су беспомоћна створења и у великим транспортима, мутним Дунавом месецима извлачили на шлеповима у ове даљине, на ову обалу смрти, да им овде нестане трага. Пронађена је мочвара, незасита, тешка влажна земља – и она је немилосрдно гутала уморне, изгладнеле и промрзле жртве… Ти Срби су имали судбину да бију са непријатељем један други и другчији Кајмакчалан, можда мање славан, али зато свакако мучнији и страшнији, а и катастрофалнији. Ниједно бојиште није тако лако и тако брзо прогутало по пет и десет хиљада ратника, као што то прогуташе ове далеке мочваре… Нежидер, Болдогасоњ, Ашах и Матхаусен, то су четири Голготе у низу стотина других које је наш народ морао да издржи, док је постигао оно што данас има. Четири документа епске надчовечанске жртве, једна крвава повеља више узидана у темеље Југославије”.
96
Н
естало је велике нађмеђерске паклене вароши од дасака. Однела је вода, спалила ватра, прогутала земља – шта ли? Тек нестало је. Али остала је велика нађмеђерска српска варош од крстача. Нестало је огромне нађмеђерске црне табле, коју за четири године нису могли оборити ветрови алпских планина. Али остала су имена мученика, која су на њој свакодневно писана и брисана. Ни трага од нађмеђерске логорске апсане, вешала и „школе”. Али остало је дело њиховог оснивача! Зарашће цела травом и заораће се плугом она са гробљем. Али нађмеђерска долина смрти, коју ископа обесни завојевач, остаје вечно незаорана и незатрпана. Излизаће се и крупна железна слова Валнерова (Wallner) имена, затучена оловом на дугачком плочнику који спаја станицу са селом. Али историја „културног” варваризма, чија се једна страна крволочно и богомрско исписа у Нађмеђеру сабљом „царскокраљевског” црног наредника – остаће. Она се не да ничим збрисати. Као што се није дао ничим сломити дух и вера оних хероја са Куманова, Једрена, Скадра, Цера и Мојковца, које судбина баци у чељусти нађмеђерском с и с т е м у, да их, намучене и понижене, покопа у Коцељовим и Светоплуковим равницама. Јер било је суђено да постану: Прометеји наде, апостоли јада.
97
Небојша Кузмановић
Демонстрације у Братислави против Немачко-нацистичке анексије Чехословачке 1938. године. Међу демонстрантима је и Ристо Kовијанић, први лектор српско-хрватског језика у Словачкој. (у дну фотографије у првом реду, други шешир са десне стране, обележен хемијском оловком). После тога Kовијанић је био протеран у Београд. Демонстранти носе пароле о јединству Чеха и Словака и одбрани отаџбине.
98
ПОГОВОР
Проучавајући српско-словачке књижевне везе, дотакао сам и област књижевне логорологије. Ради се о дисциплини која је интензивније заступљена у последњих 10–20 година, а односи се на књижевност Другог светског рата и савременост. Када сам радио на монографији о Ристи Ковијанићу, у руке ми је доспела велика количина важних података и архивских докумената повезаних са књижевном логорологијом из времена Првог светског рата. Прегледајући те записе, фотографије, преписане цитате са гробаља на тромеђи Аустрија–Словачка–Мађарска, дошао сам до фрапантних података, о којима се врло мало зна. Наиме, на тој тромеђи је, у време Првог светског рата, сахрањено 67.000 људи, већином Срба. Ристо Ковијанић је писао да је Аустроугарска дала велики допринос културном варваризму, чија је једна страна крвожедно и богохулно – сабљом ћесарскокраљевског црног наредника – исписана у Нађмеђеру. Пошто је и сам био затвореник у логору Нађмеђер (у време Чехословачке звало се Чалово, а данас Velký Meder – Велики Међер), Ковијанић је саставио списак жртава, тако да се до данас сачувала бројка од 5.153 сахрањена српска војника у Великом Међеру. Ова чињеница је била поражавајућа за мене, али живећи у временима уоквиреним идеолошким параметрима, било је очигледно непопуларно причати о стварима везаним за Први светски рат. На другој 99
Небојша Кузмановић
страни, о југословенским гробовима из Другог светског рата, готово да знамо скоро све. А све је то производ сваковрсних идеологизација и митологизација којима је наш народ склон. Када су ме у мају 2001, из Братиславе позвали на Филозофски факултет Универзитета Коменског на симпозијум о српско-словачким односима, посетио сам гробље у Великом Међеру, да одам почаст нашим прецима. Поседовао сам и фотографије тог гробља из двадесетих година XX века, са којих се јасно видело да је то гробље било уређено и одржавано. Али дошавши на гробље, био сам шокиран оним што сам видео: половина тог гробља није уопште било гробље, већ је постала вежбалиште за псе. Друга половина гробља, на коме је било десетак споменика, била је обрасла травом, са руинираном капелом. За мене је све то било страшно поражавајуће, па сам гробље и фотографисао. Сазнао сам да је локална мађарска самоуправа цело гробље изнајмила месном Кинолошком друштву, које је после од тога направило богохулну ствар – тркалиште за керове... Иначе, суседно, „домаће” гробље је уређено, али место где лежи на хиљаде Срба је у ужасном стању, док је простор где се налазило италијанско гробље дословно распарцелисан на плацеве. Одмах сам о свему томе информисао, тада још свеже постављеног амбасадора СЦГ у Братислави, Њ. е. Мирослава Копечног. Он о томе није знао ништа и такође је био шокиран. По повратку у Србију обавестио сам и свог пријатеља, новинара Жељка Марковића, који је о тој теми објавио мој обиман текст у часопису Карловачке новине у Сремским Карловцима. После је о свему писао и новосадски Дневник, београдска Политика, а посебно Јованка Симић у Вечерњим новостима. И у самој Словачкој, братиславски дневник Nový deň је овој теми посветио дужно поштовање. После изложене проблематике и притиска, који је направљен кроз српске и словачке медије, реаговала је и Влада Републике Словачке. Почетком октобра те исте године (2001) локална самоуправа у Великом Међеру је, на препоруку Владе Словачке Републике, поништила своју срамну одлуку о изнајмљивању српског гробља Кинолошком друштву и исправила погрешку.
100
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
У међувремену је у Словачкој основано Друштво српско-словачког пријатељства „Светозар Милетић”. Заједно са нашом Амбасадом ово Друштво је преузело бригу о српском гробљу на себе. Кад сам поново био у Братислави, приликом премијере моје књиге о српскословачким односима Сусретање култура, у децембру 2004, посетио сам српско гробље у Великом Међеру. Овог пута смо затекли сасвим другу слику од оне од пре три године. Гробље је било уређено, трава покошена, капела реновирана. Како сам касније сазнао, активности на потпуном уређењу гробља почеле су још 2003, а гробље је било освећено 15. маја 2004, кад је постављена и спомен-плоча. На тој пијететној свечаности су учествовали представници обеју држава, те црквени и војни великодостојници. Концентрациони логор у Великом Међеру је био специфичан по томе што у њему нису били затворени само српски војници, него и целе породице из Србије и Црне Горе. Било је довољно да се утврди да је нека кућа дала добровољца у срску војску и комплетна породица је завршила у Нађмеђеру. О овом гробљу, које је друго највеће српско гробље изван домовине из Првог светског рата (после Зејтинлика), најпре је бринуло новоосновано Краљевство СХС – када су сви гробови означени и изграђена мала капела. После је бригу о гробљу преузела држава Чехословачка. Све делегације из некадашње Југославије су га посећивале. Међутим, у последњим деценијама се одступило од тог обичаја. Посећивали су га само представници Удружења старих бораца и православни свештеници из Комарна. Капела је почела да прокишњава, коров је прекрио надгробне споменике, крстови са именима су нестали или се распали, тако да их је остало свега двадесетак. Ова тужна прича је достигла врхунац кад је већи део гробља, у катастру заведеном као „Српско војничко гробље”, изнајмљен Кинолошком друштву. После интервенције словачке Владе проблем је решен и гробље је уређено и одржавано. На основу уговора који су потписали Амбасада СЦГ и Великомеђерска локална самоуправа, гробље су вратили претходном власнику у трајно власништво, без надокнаде и на
101
Небојша Кузмановић
неодређено време. О гробљу ће заједно бринути потписници уговора. Стварањем Удружења Срба у Словачкој и доласком на место председника Удружења преданог борца за права Срба у Словачкој, Станета Рибича, ствар се умногоме променила и поправила, за многа српска питања, па тако и за ово гробље. Акције и активности које Рибич и његове колеге спроводе за обнову и одржавање овог споменгробља су многобројне. Поред снимања документарног филма и објављивања књига о гробљу и логору у Нађмеђеру, свакако је најважнија акција постављање спомен-плоча на којима ће бити исписана имена 6.000 погинулих Срба на овом стратишту. У том смислу се надамо да ће и ова књига допринети да жртвовање наших предака за слободу не буде узалудно. И да сећање на нађмеђерске мученике не нестане. На тај начин ће њихови потомци моћи да их пронађу и обиђу, а српски народ ће имати прилику да им захвали и поклони се. Нови Сад, О Васкрсу 2016. Др Небојша Кузмановић
102
ПРИЛОЗИ PRÍLOHY
Небојша Кузмановић
1
2
3 1. 2. 3.
104
•
Ристо Ковијанић са оцем и мајком у Липову 1936. године Risto Kovijanić s otcom a matkou v Lipove v roku 1936 Млади Ковијанић у народној ношњи у Колашину 1918. године Mladý Kovijanić v ľudovom kroji v Kolašine v roku 1918 Ристо Ковијанић са ученицима у Словачкој (фото 17. 8. 1934) Risto Kovijanić so študentmi na Slovensku (foto: 17.08.1934)
• •
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
1
2
3 1. 2. 3.
•
Ковијанић у Братислави крајем 30-их година Kovijanić v Bratislave koncom 30.rokov 20. storočia Ковијанић у кабинету у Братислави 1936. године Kovijanić vo svojom kabinete v Bratislave v roku 1936 Ковијанић (обележен стрелицом) са Бокељима у логору Преза Kovijanić (vyznačéný šípkou) s Bokeľčanmi v tábore Preza
•
•
105
Небојша Кузмановић
1
2
3 1. 2. 3.
106
Ковијанић на Данима словачких народних свечаности у Бачком Петровцу, 1937. године
• Kovijanić na Slovenských národných slávnostiach v Báčskom Petrovci v roku 1937 Ковијанић у Нађмеђеру • Kovijanić v Nagy Mederi Ковијанић држи предавање на Академији у Прешову, 1966. године • Kovijanić prednáša na Akadémii v Prešove roku 1966
ЈЕДНА ЛОГОРАШКА СУДБИНА Лекар Драгољуб Дикић (1892–1941) је почетком Великог рата студирао у Бечу. По отпочињању рата између Аустроугарске и Србије, он је интерниран у логор Нађмеђер, где је провео све време рата. Пошто је био при крају студија медицине, постављен је у медицинско одељење – у неку врсту логорске болнице, што је за оне страшне логорске услове била привилегија. Када се рат завршио, Драгољуб је прешао у Праг, где је 1920. године дипломирао медицину на Карловом универзитету, да би школске 1926/7. године специјализирао педијатрију. Објављивањем ових фотографија, које нам је уступио унук др Дикића, Бранко Видовић, желимо да одамо почаст, не само преминулим логорашима Нађмеђера, већ и оним малобројним Србима који су преживели ово страшно губилиште. Истовремено желимо да позовемо и друге потомке логораша из Нађмеђера да објављују документа и фотографије о том логору и о страдању наших предака, како бисмо сви заједно дали допринос српској култури сећања.
1 1. 2.
2
Ратна разгледница, датирана из 22. јула 1917. године на којој је Живојин Дикић са својом каснијом супругом Жоржет Vojenská pohľadnica z 22. júla 1917 roku, na ktorej je Živojin Dikić s jeho neskoršou manželkou Georgette Реверс дописнице насловљене на Драгољуба Дикића Rub korešpondenčného listka adresovaného Dragoljubovi Dikićovi
•
•
107
Небојша Кузмановић
1
2
3 1. 2. 3.
108
•
Драгољуб Дикић на аверсу дописнице Dragoljub Dikić na líci pohľadnice Реверс дописнице насловљене на његовог брата Живојина Дикића Rub korešpondenčného lístka adresované jeho bratovi Živojinovi Dikićovi Медицинско одељење логора Неђмеђер. Драгољуб Дикић стоји трећи слева Lekárske oddelenie tábora Nagymegyer. Dragoljub Dikić stojí tretí zľava
•
•
1.
Диплома Драгољуба Дикића. Дипломирао је медицину 1920. године у Прагу. Dragoljuba Dikića. Absolvoval medicínu v roku 1920 v Prahe.
• Diplom
Отац Драгољуба Дикића, Никола Дикић, живео је у Нишу где је имао мању радионицу са око двадесетак запослених жена, које су шиле униформе за српску војску. Никола Дикић је имао три сина и ћерку. Најстарији син је био Драгољуб (1892–1941), потом Бранко (умро 1940), Живојин (1899–1961) и ћерка Нада (1901–1959). По повратку у СХС Драгољуб је једно време радио као млад 1 лекар у Сврљигу. Оженио се Зором Тодоровић (1901–1937), ћерком имућног сврљишког трговца. Зора је стицајем несрећних околности остала јединица. Један брат је погинуо у рату 1915, а сестра је умрла од шпанске грознице. Други брат је погинуо пре Великог рата, падом са коња. Драгољуб је специјализацију педијатрије завршио у Прагу 1927. године. Кратко време је радио у Београду, али је волео Ниш и тамо се преселио. Био је шеф Дечје поликлинике у Нишу. У гимназији је хонорарно предавао Хигијену, а имао је и приватну праксу. Умро је 19. новембра 1941. након упале плућа. Путовао је у хладном возу у неку визиту. Иначе је био болестан, имао је шећерну болест и туберкулозу од које је умрла његова млада жена Зора, са непуних 36 година. Драгољуб Дикић и Зора су имали четворо деце: Љубинку, која се удала за др Душана Мишкова – инфектолога. Он је био родом из Перлеза, али је током рата боравио у Нишу. Радио је дуго у Зрењанину, а каријеру је завршио у Новом Саду на Медицинском факултету као професор. Умро је 1985; Љиљану, удату Видовић (мајка Бранка Видовића, који нам је уступио овај драгоцени материјал). Љиљана се удала за Уроша Видовића, такође избеглицу из Сарајева који је боравио у Нишу. После рата Урош Видовић је био једно време доцент на Правном факултету у Сарајеву, а касније од 1953. је радио у Савезној влади – СИВ-у. Поред осталих функција, био је први директор Фонда федерације за развој неразвијених, а потом амбасадор у Аустралији и делегат у Већу народа Скупштине СФРЈ из БиХ. Љубинко је завршио Медицински факултет, као и његов млађи брат Зоран, интерниста. Љубинко је био хирург на Другој хируршкој клиници у Београду.
ЗАПИСИ РИСТА КОВИЈАНИЋА Ковијанић је у јесен 1936. године обишао гробље у Нађмеђеру, двадесет година од логорисања и том приликом забележио следеће податке о страдалим Србима.
110
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
111
Небојша Кузмановић
112
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
113
11. маја 2001. године посетио сам Српско војничко гробље у Великом Међеру и направио ову фотографију. На њој се види да су преко гробних места постављене тркаће препоне за псе. (Н.К.)
Nebojša Kuzmanović
VEĽKÝ MEDER EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
АРХИВ ВОЈВОДИНЕ Нови Сад
SPOLOK SRBOV NA SLOVENSKU
Novi Sad / Bratislava
PROMETEJ
PRED-SLOVAMI
Od roku 2016, keď vyšlo prvé vydanie tejto knihy, tematika týkajúca sa cintorína vo Veľkom Mederi sa do istej miery stala zastúpenejšou, ako v srbskej tak aj slovenskej verejnosti. Táto skutočnosť má v zásade pozitívnu konotáciu, berúc do ohľadu, že cintorín vo Veľkom Mejeri je druhým najväčším srbským cintorínom z prvej svetovej vojny, ktorý sa nachádza mimo Srbskej republiky. Respektíve, s výnimkou Zeytinlika v Grécku, Veľký Meder predstavuje špecifickú lokalitu, ktorej význam sa, medziiným, reflektuje aj v kontexte kolektívnej pamäte, t. j. oficiálnej kultúry pamäte na národnej úrovni. Berúc do úvahy počet obetí, ako aj charakter samotného tábora, Zeytinlik je aj tzv. miestom traumy pre srbský ľud, ktoré ešte viac zdôrazňuje jeho historický, kultúrny, sociálny a, pozerané v širšom kontexte, aj všeobecný národný význam.. Pri tejto príležitosti sa nemá v úmysle ponoriť sa do zložitosti problematiky, ohľadom skúmania súboru tém týkajúcich sa konštruovania kultúry pamäti. Naopak, cieľom tejto publikácie je, v súlade s jej tematikou, afirmovanie kultúry pamäte jednej významnej kultúrnej a historickej lokality, ktorá bola, bohužiaľ, neopodstatnene zanedbávaná už desaťročia, tak odbornou verejnosťou, ako aj verejnou mienkou. Práve takto vytýčenému cieľu, vo veľkej miere prispieva aj zoznam obetí, ktorý sa nachádza na konci tejto publikácie a je jadrom druhého doplneného vydania. 117
Nebojša Kuzmanović
Z hľadiska všeobecnej perspektívy možno konštatovať, že kolektívne spomienky, ako aj spomienky všeobecne, sa musia spájať s konkrétnymi alebo symbolickými lokalitami, na ktorých bol konkrétny pamätník postavený ako vyznačenie konkrétnej historickej udalosti, t. j. konkrétneho miesta pamäte v rámci verejného priestoru. K neoddeliteľnému spojeniu medzi pamäťou a miestom, dôkladne pristúpil aj francúzsky historik Pierre Nora. Vzťah medzi lokalitou a udalosťou alebo konkrétnou osobnosťou však musí byť určite považovaný za relatívnu kategóriu, pretože pamätníky určitým osobnostiam a udalostiam možno postaviť aj na lokalitách, ktoré s nimi z priestorového hľadiska priamo nesúvisia. To znamená, že lokality pre konkrétne pamätníky sa môžu vyberať v rámci verejných priestorov na rôznych miestach, v takom prípade je výber lokalít podmienený súhrnom konštelácií, ktoré nesúvisia s historicky reálnymi priestormi. Samotným postavením pamätníka však, lokality získajú symbolický význam, respektíve, stanú sa miestami, ktoré sú neoddeliteľnou sémantickou a symbolickou syntézou s konkrétnym pamätníkom súvisiacim s konkrétnou osobnosťou alebo udalosťou. V tomto zmysle sa pamiatky vo verejnom priestore, ako aj názvy ulíc, inštitúcií, škôl a iných toponymov, ak dostanú dimenziu, ktorá ich spája s konkrétnou osobnosťou alebo udalosťou z národne percipovanej histórie, nejakým spôsobom stávajú súčasťou národnej, t. j. oficiálnej kultúry pamäte. Pamätník je svojou podstatou verejným fenoménom, respektíve jeho ideová štruktúra spočíva v jeho verejnosti a komunikácii s pozorovateľmi, ktorým on určitým spôsobom sprostredkuje konkrétnu správu. Ak táto publicita a komunikácia chýba alebo časom zmizne, pamätník nie je ničím iným ako hmotou tvarovaného materiálu, ktorý môže alebo nemusí mať umeleckú hodnotu, v takom prípade je pamätník iba druh štruktúry v priestore, ktorého existencia alebo odstránenie je pre väčšinu pozorovateľov nepodstatné a irelevantné. Keďže verejné pamätníky postavené ako pamiatky určitej udalosti alebo určitej osobe sú tiež nástrojmi na podporu ideologických správ, ak tieto správy nie sú prijateľné, respektíve ak dôjde k procesu oponentúry pamiatke alebo zmenám v súvislosti s oficiálnou kultúrou pamäti, strácajú pamätníky svoju aktívnu obsahovú formu a dostávajú iný zmysel, t. j. stávajú sa samoúčelnými pamätníkmi. Ak sa dostanú do toho štádia, pamätníky sa zvyčajne odstraňujú v dôsledku podliehania degradačnému procesu, 118
VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
respektíve sa stávajú neželanými reliktami bývalých ideologických systémov a sú pozorované z antagonistických postojov alebo ambivalentných pozícií. Stávajú sa tak reprezentmi určitého druhu historických omylov, t. j. nedorozumení, ktoré bývajú nositeľmi novozniknutej kultúry pamäti fyzicky odstránené z verejných priestranstiev. Teda, pamätníky, memoriálne strediská, názvy inštitúcií, škôl a iných objektov, ako aj odonymá (názvy ulíc a verejných priestranstiev), závisia od aktuálnych ideologických premís v rámci existujúcich alebo novovybudovaných foriem kolektívnych identít, a v súlade s nimi sú neoddeliteľne spojené i s obrysmi ideologicky a politicky vhodnej kultúry pamäti. Pamätníky vo verejnom priestore, ako sú odonymá a názvy rôznych verejných (štátnych) objektov, nepredstavujú monolitické a trvalé kategórie, ale sú svojou obsahovou formou fluidné a zmeniteľné. V tomto zmysle je kultúra pamäti, ako špecifický fenomén individuálnych a kolektívnych identít, komplexnou dynamickou kategóriou, ktorá sa veľmi často mení, mení tvar, dopĺňa, neguje a rekonštruuje v závislosti od diapazónu aktuálnych sociálnych, kultúrnych a predovšetkým politických konštelácií v určitých časových a priestorových kontextoch. Inými slovami, rôzne segmenty kultúry pamäti veľmi často prechádzajú rôznymi tvarmi prehodnocovania a rekonfigurácie, alebo ako súčasť výraznejších tendencií, stálym procesom afirmácie a negácie afirmácie. Ak sa krátko pozrieme na históriu tohto cintorína vo Veľkom Mederi, súdiac podľa fotografií z obdobia Kráľovstva Srbov, Chorvátov a Slovincov, respektíve Kráľovstva Juhoslávie z dvadsiatych rokov dvadsiateho storočia, môžeme konštatovať, že cintorín bol zriadený, respektíve, že bol živým miestom pamäti, ako i miestom oficiálnej spomienkovej slávnosti. Kráľovstvo SCHS, ktoré iniciálne urbanisticky zriadilo cintorín, na ktorom postavilo aj menšiu pamätnú kaplnku, ako aj prvá Československá republika, venovali tejto lokalite značnú pozornosť a v skutočnosti sa zaslúžili aby sa stala súčasťou fundusu národnej a kolektívnej pamäti. V tom kontexte, mnoho juhoslovanských delegácií navštívilo toto pamätné miesto tak počas medzivojnového obdobia, ako aj v prvých desaťročiach po skončení druhej svetovej vojny. Bohužiaľ, časom, z ešte stále dosť nejasných a predovšetkým nepochopiteľných dôvodov, prax navštevovania srbského cintorína vo Veľkom Mederi prakticky úplne zanikla a konzekventne cintorín sa čoraz viac zanedbával. Napriek tomu, že postupom 119
Nebojša Kuzmanović
času, jednoducho nepochopiteľným spôsobom a bez trvalo udržateľného ospravedlnenia, vyobcovaný z národnej kultúry pamäti, respektíve z jej oficiálnej prizmy, cintorín predsa navštívili jednotliví predstavitelia Zväzu bojovníkov z prvej svetovej vojny, ako aj pravoslávne kňazstvo. Starostlivosť o jeho pamätný význam teda úplne nezmizla, ale spomienka na neho je úplne marginalizovaná. Vyvrcholenie tejto marginalizácie sa najlepšie odráža vo fakte, že počas 90. rokov dvadsiateho storočia, bola prevažná časť cintorína, ktorý bol v katastri vedený ako „Srbský vojenský cintorín“, prenajatá miestnej kynologickej spoločnosti miestnou samosprávou. Obetavosťou a iniciatívou jednotlivcov, najmä Staneho Ribiča a Spolku Srbov na Slovensku, sa tento nedôstojný stav masového srbského popraviska začal meniť po roku 2001, keď sa vďaka mediálnej kampani, ktorú inicioval Nebojša Kuzmanović, vtedajšia vláda Slovenskej republiky zrušila hanebné rozhodnutie miestnej samosprávy vo Veľkom Mederi o pridelení cintorína kynologickej spoločnosti a začala postupný proces revitalizácie komplexu Srbského cintorína. Môžeme teda konštatovať, že Srbský vojenský cintorín vo Veľkom Mederi prešiel, v jeho nie tak dlhej histórii existencie, obdobím afirmácie, negácie afirmácie a opätovnej afirmácie. V tomto zmysle možno údaje o výskume pamäťových politík čerpať z rôznych postojov k cintorínu vo Veľkom Mederi, ktoré občas oscilovali. Bohužiaľ, je to tiež neprijateľný príklad zanedbávania nášho štátu takých dôležitých pamätných miest, z ktorých by sa malo čerpať civilizačné ponaučenie, aby sa takáto negatívna tendencia už nikdy nezopakovala. Na tomto mieste určite treba zdôrazniť podporu terajšej vlády Autonómnej pokrajiny Vojvodiny, ktorá vyčlenila značné prostriedky na osadenie pamätných tabúľ s menami obetí Srbov na tom popravisku. A vyjadriť vďačnosť za starostlivosť, ktorú ukazuje voči našej minulosti a pamätným miestam. Veriac, že táto publikácia je tiež malým príspevkom, ktorý, dúfajme, prispie k afirmácii kritickej kultúry pamäte, ako v konkrétnom prípade, tak aj na všeobecnej úrovni; odovzdávame ju dobroprajnému čitateľovi do rúk. V Novom Sade, na Veľkú noc 2020 Dr. Nebojša Kuzmanović
120
SLOVENSKÉ NADŠENIA RISTA KOVIJANIĆA
PÔVOD
Risto Kovijanić sa narodil 31. decembra roku 1895 v dedinke Djurdjevina neďaleko kláštora Morača. Kovijanićovi predkovia sa sem prisťahovali z Popovho poľa v polovici XVI. storočia. Tento kláštor je základina Nemanjićovcov z roku 1252. Keďže srbské kláštory veľmi vplývali na svoje okolie, tak aj Kovijanić tvrdí, že kláštor Morača „zošľachťoval suro1 vú vrchársku náturu.“ Kláštory ochraňovali a pestovali ľudovú slovesnosť a kresťanskú kultúru, o čom svedčia moračské fresky a ikony, moračská „krmčija“ z XIII. storočia, OKTOIH obodsko-cetinjskej tlačiarne (1493), kláštorná škola. Okrem toho rozohňovali národno-osloboditeľský duch 1 Pri zhromažďovaní príspevkov pre životopis Rista Kovijanića opierali sme sa o skice, záznamy a poznámky, ktoré Risto Kovijanić nechal v rukopise. Väčšina z nich bola písaná rukou (dva kožené záznamníky, vyše 130 stranové) a menšia časť na písacom stroji, ktoré písal pred koncom života v deväťdesiatych rokoch. Vďaka ochote jeho dcéry Bratislavy Stipanićovej mali sme k dispozícii tieto záznamy, za čo jej najúprimnejšie ďakujeme. O veľkej láske k Slovensku a slovenskému ľudu svedčí i to, že Kovijanić dal svojej jedinej dcére, ktorá sa narodila roku 1929 v Bratislave, meno Bratislava a meno slovenského hlavného mesta nesie i jeho vnuk Bratislav. Pri príležitosti jeho sedemdesiatin o tom písal aj časopis Lid: „A že mu Bratislava prirástla k srdcu, o tom svedčí aj tá skutočnosť, že dcére, ktorá sa mu narodila počas pobytu medzi nami, dal meno Bratislava a jeho vnuk, ktorý sa narodil v Kotore, sa volá Bratislav.“ Lid, 14. 01. 1966, v texte Je jedným z nás, ktorý je podpísaný iniciálami (a v), najpravdepodobnejšie slovenského slavistu Andreja Vrbackého, publicistu a do konca sedemdesiatych rokov XX. storočia jedného z najplodnejších prekladateľov srbských literárnych diel do slovenčiny.
121
Nebojša Kuzmanović
proti tureckej okupácii. „V tom patriarchálnom prostredí žili aj moji rodičia, odchovaní na ľudovej poézii a tradícii, zapálení ideou za oslobo2 denie a zjednotenie všetkých našich krajín,“ hovorí Kovijanić. Kovijanićova matka, Gospava, rodená Redžić (umrela roku 1936), bola patriarchálna čiernohorská sedliačka, negramotná domáca, ale prísna, pracovitá a vznešená – presne taký typ našej dinarskej ženy, aký opisuje Jovan Cvijić. Kovijanićov otec, Jakov (umrel roku 1937), bol známy ako bojovník a stúpenec zjednotenia, gramotný, s vybudovanou tzv. životnou filozofiou, nečítal veľa, ale bol klenotnicou múdrych porekadiel a vymyslených anekdot. V dedine a rode bol uctievaný ako usilovný roľník, rozvážny človek a smelý bojovník, za čo dostal aj najväčšie čiernohorské uznanie za hrdinskosť – Zlatú Obilićovu medailu. Na veľkom čiernohorskom zhromaždení roku 1907 v Nikšići mal príležitosť sa stretnúť aj s kniežaťom 3 Nikolom a „šplechnúť mu pravdu do očí.“ Kamarátil sa aj s dedinským učiteľom a často sa rozprával s arcimandritom. Náramne si vážil učených ľudí a mal rád vzdelanú a školenú mládež, takže tak usmerňoval aj svojho syna Rista, ktorý tvrdí, že otec veľmi vplýval naňho. Risto Kovijanić mal štyri sestry a staršieho brata Krsta. Detstvo a včasnú mladosť Kovijanić viac trávil v dedinke Lipovo pri Kolašine, pod vrchmi pohoria Sinjavina, ako v Djurdjevine, lebo si jeho rodičia tam kúpili pozemok a vystavali dom. „Ako moračské legendy o Svetigore a stavaní kláštora, tak aj sinjavinské legendy: Savine vody, vílin voz a Lúčne hory prebúdzali moju obrazotvornosť, nadchýnali ma vílami, Milošom a Markom, Savom Nemanjićom, osvietencom a nie svätcom, a 4 jeho žiakmi,“ svedčí Kovijanić. Ľudové rozprávky a legendy naňho tak zapôsobili, že Kovijanić písal o osvietenstve svätého Savu, o kráľovičovi Markovi, o Milošovi Obilićovi, nadchýnal sa serdarom Jankom, „pod 5 jeho veliteľstvom som bojoval v dvoch vojnách.“ 2
Životopis, str. 5.
3
Životopis, str. 7.
4
Životopis, str. 10.
5
Prepísaný prejav Dr. Nika Simova Martinovića Naučno djelo Rista Kovijanića, ktorý predniesol v Kotore na slávnosti v sieni Námorného múzea 09. 11. 1968 pri príležitosti udelenia Medaily za zásluhy v rozvíjaní vedy Slovenskej akadémie vied Ristovi Kovijanovićovi. Dr. Martinović bol v
122
VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
O význame ľudovej tradície a jej vplyve na Kovijanićove vedecké a životné náhľady Dr. Niko S. Martinović hovorí: „Už od včasnej mladosti profesor Kovijanić vstupuje do života tŕnistou cestou. Zažil veľké poníženia, hlad a chlad „veľkomederskej doliny smrti“ v prvej svetovej vojne, ale viera vo víťazstvo spravodlivej slovanskej veci mu dávala sily vydržať. Vychovaný na ľudovej piesni vo vrchárskej Morači, na Njegošovi a Vukovi, už ako mladík si vytvára vlastný svetonáhľad. Vo všetkých ťažkostiach odpoveď hľadal práve v týchto troch juhoslovanských hodnotách. Tieto tri juhoslovanské hodnoty (ľudová poézia, Njegoš a Vuk, pozn. N. K.), 6 sú základom jeho životnej úlohy, jeho neskoršej vedeckej práce. Na podklade vysloveného uzavierame, že čiernohorské, patriarchálno-vrchárske prostredie svojou prirodzenosťou, jednoduchosťou, ale aj kláštornou kultúrou vo veľkej miere vplývalo na Kovijanićov charakter, usilovnosť a vytrvalosť v práci až do konca jeho dlhého života. ŠKOLENIE
Základnú školu Kovijanić navštevoval od roku 1903 do roku 1908, v lete v Lipove a v zime v Morači. Spomedzi učiteľov Kovijanić predovšetkým spomína Janka Toškovića „nadaného rečníka, bojovníka za parlamentarizmus a zjednotenie so Srbskom.“ Štyri triedy gymnázia ukončil v Cetinji, od roku 1908 do roku 1912. Školenie musel prerušiť pre vypuknutie balkánskych vojen, v ktorých sa zúčastnil ako žiak – dobrovoľník. Piatu a šiestu triedu cetinjského gymnázia ukončil v rokoch 1913–1914. Riaditelia gymnázia Mirko Mijušković a Špiro Tomović ho veľmi povzbudzovali do učenia a osobitný vplyv naňho mali traja profesori. Historik Dr. Nikola Škerović, školený v Rusku a Prahe, redaktor časopisu Dan, vzbudil v Kovijanićovi záujem o ľudovú minulosť, slovanské idey a slovanstvo. Archivár Dušan Vuksan (pôvodom z Liky), odporúčal Kovijanićovi čítať starých a dubrovníckych spisovateľov, najmä Ivana Gundulića. Dušan Djukić, básnik a huslista pôvodom tom čase riaditeľom vedeckej knižnice Djurdja Crnojevića v Cetinji. Text sa nachádza v Kovijanićovej pozostalosti. 6
Životopis, str. 15.
123
Nebojša Kuzmanović
zo Slavónska, cetinjským gymnazistom často rozprával o Bogdanovi a Pavlovi Popovićových a najmä o Skerlićovi „ktorého smrť sme na hodi7 ne oplakávali,“ hovorí Kovijanić. Mladý Kovijanić vtedy čítaval Srpski književni glasnik, Dan a mládežnícky časopis Venac. Zo všetkých profesorov Djukić vzbudil v Kovijanićovi najväčší záujem o literatúru. Rovnako ako balkánske, tak i prvá svetová vojna bola na príčine, že Kovijanić pokračoval roku 1919 v školení v Belehrade, kde na Druhom belehradskom gymnáziu po trojmesačnom kurze aj maturoval „u chýrečného profesora Simića, neuvedomujúc si, že ten „úspech“ bol vlastne 8 veľkou porážkou,“ hovorí Kovijanić. Literatúru mu na kurze prednášal Jaša Prodanović, ktorý naňho vplýval ako v literárnom, tak aj v politickom ohľade. Jeho otázka na maturite sa vzťahovala na Gorski vijenac a Kovijanić napísal maturitnú prácu pod názvom: Niti je sve staro rdjavo, niti je sve novo dobro“. Pochvaly, ktoré dostal za tú prácu, rozhodli, že pokračoval v štúdiu literatúry. Po maturite sa na Filozofickej fakulte v Belehrade zapísal na juhoslovanskú literatúru, srbochorvátsky jazyk, dejiny a nemecký jazyk, ktoré študoval v rokoch 1919–1923. Jaša Prodanović politicky vplýval na Kovijanića, takže sa stal členom Klubu republikánov a v dvadsiatich rokov bol dvakrát nositeľom republikánskej listiny na univerzite. Ako člen Republikánskeho klubu, istý čas bol aj tajomníkom Pobratimstva. Pre svoje republikánske presvedčenia bol dvakrát väznený v Kolašine a preto „Jaša veľkými písmenami protestoval na prvej strane svojej Republiky,“ hovorí Kovijanić. Ale Kovijanić sa nerozhodol za profesionálnu prácu politika, viac ho zaujímala literatúra. Na fakulte navštevoval prednášky bratov Popovićových: Bogdana a Pavla (juhoslovanská a komparatívna literatúra), ďalej Aleksandra Belića (srbochorvátsky jazyk) a Vladimira Ćorovića (dejiny). O vplyve profesorov a ich úcte medzi študentmi Kovijanić vo svojom náčrte životopisu hovorí: „Na mňa najviac vplýval Pavle Popović. Rýchlo si ma všimol a pritiahol k sebe. Ten človek širokého literárneho vzdelania bol známy 7
Životopis, str. 16.
8
Životopis, str. 16
124
VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
ako najlepší znalec literatúry európskych národov. Vedel po grécky a latinsky; poznal všetky veľké európske jazyky. Mimoriadne sčítaný. Pracoval v archívoch veľkých európskych centier. Podobne ako Cvijić a Skerlić, vytváral si vlastnú školu. Jeho prednášky boli veľmi lákavé; prejavy jednoduché, živé, jasné, jadrne faktografické, jeho semináre boli radostné zážitky. Okolo neho sme sa zoskupovali: Desanka Maksimović, Boža Knežević, Žika Milićević, Raša Plaović, Miloš Savković, Momir Veljković, Ante Cetineo, Milivoje Knežević, Miraš Kićović, Vido Latković, Milan Vukićević, Katarina Bogdanović, Paulina Leblova, Teodora Petrović atď. Zapáčila sa mu moja prvá seminárna práca o Frušićovi, priateľovi Vuka a Njegoša. Zaradil ma medzi spolupracovníkov na prvom čísle svojej publikácie Prilozi za književnost. Tým upútal pozornosť aj ostatných profesorov na mňa.“ A ďalej uvádza: „Viackrát som, rozprávajúc sa s ním, odprevadil Pavla do jeho bytu. Mal veľkú knižnicu, skromný nábytok a jednoduchý spôsob života. Podobné som videl aj u J. Prodanovića, bývalého ministra osvety, Lj. Stojanovića, akademika a bývalého predsedu 9 vlády. Tie tri veľké kultivované skromnosti vplývali na mňa.“ Komparatívnu svetovú literatúru mu prednášal Bogdan Popović: „nedosiahnuteľný v sčítanosti a poznaní literárneho rozvoja počas storočí. Všestranný znalec dejín umenia, suverénny estét s vycibreným vkusom a štýlom, krajšie rozprával, ako písal. Aristokrat v duchu, jednoduchý v zaobchádzaní. Jeho výnimočná superiórnosť v študentoch vyvolá10 vala strach, ak sa mu chceli priblížiť,“ svedčí Kovijanić. Z našich spisovateľov Kovijanić najviac čítaval Njegoša a Mažuranića, o ktorých písal aj svoje prvé práce. Prvú vedeckú prácu uverejnil roku 1921 pod pseudonymom M. Savić: Cestovanie Bogoboja Atanackovića v 11 časopise Prilozi za književnost, jezik, istoriju i foklor. Zo svetových spisovateľov predovšetkým čítal Tolstého a Dostojevského, ale i Homéra, Danteho, Shakespeara, Goetheho a Marxa, najmä jeho Kapitál. Roku 1922 sa oženil so študentkou práva, Danicou Ječmenić z Belehradu, s ktorou má jedinú dcéru Bratislavu, vydatú Stipanić. Kovijanić bol 9 10
Životopis, str. 23.
Životopis, str. 24.
11 Risto Kovijanić, Prilozi KJIF, I., str. 142–143. Kovijanić prvé práce uverejňoval v časopise Pavla Popovića, čo sa v jeho neskoršej vedeckej práci ukáže ako rozhodujúce.
125
Nebojša Kuzmanović
v rokoch 1922–1924 profesorom na gymnáziu v Sombore a rovnakú prácu vykonával aj v Novom Vrbasi ako zástupca a profesor gymnázia (1924–1927). Ako prvý odborný profesor juhoslovanských literatúr v tých mestách istotne zapôsobil na svojich žiakov, z ktorých sú najznámejší: Mladen Leskovac, Stjepan Han a Branislav Djurdjev. Zaujímavé je, že Mladen Leskovac, ako syn lekárnika, plánoval študovať farmáciu, ale sa, podľa slov Bratislavy Stipanić, pod Kovijanovićovým vplyvom, 12 rozhodol študovať literatúru. V Kovijanićovej pozostalosti sme našli aj neuverejnený prejav, ktorý predniesol v Matici srbskej roku 1986 pri príležitosti osláv 160. výročia založenia matice, v ktorom spomína na svoje somborské dni: „Žiadal som si Sombor, aj som ho dostal (1922). Prijali ma ako žiaduceho, lebo som v tej škole bol prvým odborným profesorom pre našu literatúru a jazyk. Nebolo času hocičo písať – venoval som sa škole, žiakom, žiackej spoločnosti, knižnici, čítaniu diel našich spisovateľov, rozširovaniu gramotnosti medzi mládežou, poukazovaniu na krásy a ľubozvučnosti nášho jazyka a hodnoty našej literatúry. Živým imperatívom bolo, aby si žiaci obľúbili vlastný jazyk a spisovateľov. V tej veci som šiel až po hranicu zákonného priestupku – modlitbu pred a po výučbe som vystriedal číta13 ním jednej peknej básne.“ Kovijanić si spomína aj na svojich najlepších žiakov: „Na gymnáziu som zastihol siedmaka Mladena Leskovca. Vrcholne sa spomedzi iných vynímal svojou inteligenciou, sčítanosťou a gramotnosťou. Vedel po nemecky a maďarsky, prekladal Adyho. Bol predsedom žiackej družiny Skerlić. Krásne bolo spolupracovať s ním. Už vtedy som v ňom videl budúceho redaktora Letopisu a predsedu matice. Vynikal aj Stjepan Han. – V Novom Vrbasi so zastihol siedmaka Branislava Djurdjeva, zapáleného históriou. Predvídali sme mu úspešnú kariéru historika a usilovali sa orientovať ho na učenie tureckého jazyka a čerpanie z tureckých prame14 ňov. Tak sa aj stalo.“ 12
Z rozhovoru s Bratislavou Kovijanić Stipanić, ktorý som mal v jej belehradskom byte vo februári roku 2000. 13
Neuverejnený prejav z roku 1986 v Matici srbskej, text sa nachádza v Kovijanićovej pozostalosti. 14
Neuverejnený prejav, 1986.
126
VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
Profesorskú skúšku zložil roku 1927 obhájením práce o Kostovi Ruvarcovi, pre ktorú archívny materiál čerpal v matici, v Sriemskych Karlovciach a Pešti – v Tekelianume roku 1925. Pri zbieraní materiálu mu pomohla ochota Radivoja Vrhovca, predsedu matice a riaditeľa karlovského gymnázia. Od Dimitrija Ruvarca, vedúceho Ilarionovej knižnice v Knižnici patriaršie, dostal vzácne údaje o pôvode a rodine bratov Ruvarcových. V tých rokoch Kovijanić sa skamarátil aj s Vasom Stajićom, ktorý „ma pozýval do svojho bytu, zdržiaval na obede; navštevoval ma a niekedy u mňa aj prenocoval,“ uvádza Kovijanić vo svojom neuverejnenom 15 prejave. Kovijanić sa roku 1927 medzi prvými stal členom Historického spolku v Novom Sade. Vtedy ho podporovali a odporúčali Dušan Popović, Stanoje Stanojević, Dimitrije Kirilović. „Tak sa Milan Kašanin čoskoro 16 dozvedel o mne; neskôr aj Veljko Petrović.“ Kovijanić jedným z mála našich vedcov, ktorí boli prítomní na oslavách 160. výročia matice, ale i oslavách jej storočnice roku 1926, keď bol slávnostne odhalený Meštrovićov pomník Miletićovi. „Na prijatí v matici som sa zoznámil s Meštrovićom. Jeho pohľad hlboko uvažujúcich očí 17 prezrádzal génia,“ hovorí Kovijanić. Toto boli začiatky jeho archívnej práce, ktorej sa neskôr neustále venoval aj na Slovensku, aj v Belehrade a najmä v Kotore, kde sa archívnictvom zaoberal aj profesionálne v rokoch 1950–1962. Kovijanić mal privilégium skladať profesorskú skúšku u vtedajšieho rektora Pavla Popovića, ktorý bol veľmi spokojný s Kovijanićovou prácou a za odmenu mu ponúkol možnosť vybrať si: štipendium v Londýne alebo lektorskú katedru na Univerzite Komenského v Bratislave. Kovijanića „prilákala domovina Husa, Šafárika, Kollára a Štúra. Jeho (Popovićov, pozn. N. K.) návrh schválila aj univerzita a obe ministerstvá.“ „Nikto mi nedával direktívy. Len Pavle mi zaželal, aby som sa vrátil „ako Európan“ 18 (kultúrne vybudovaný).“ 15
Neuverejnený prejav, 1986.
16
Neuverejnený prejav, 1986.
17
Neuverejnený prejav, 1986.
18
Kovijanić si veľmi vážil Pavla Popovića a verejne mu prejavoval úctu a uznanie. Pre výskum Dositejovho školenia Kovijanića motivovalo aj to, „…že sa náš dositeológ, prof. Pavle Popović, veľmi
127
Nebojša Kuzmanović
Risto Kovijanić si vybral slovanských bratov. Vybral sa na Slovensko, ktoré sa mu stalo aj večnou láskou a „druhou domovinou“ na celý život. SLOVENSKO – DRUHÁ DOMOVINA
Na Filozofickej fakulte Univerzity Komenského v Bratislave Risto Kovijanić pracoval ako lektor pre srbochorvátsky jazyk a juhoslovanské literatúry v rokoch 1927–1939. Na univerzite, na ktorej prednášali vedci európskeho formátu, Kovijanić najprv prišiel do styku s Frankom Volmanom, profesorom komparatívnej literatúry slovanských národov a A. Pražákom, profesorom českej a slovenskej literatúry. Oni poznali a vážili si Kovijanićovu prácu v Príspevkoch pre literatúru, časopise znamenitého Pavla Popovića, ktorý bol prvým Juhoslovanom zvoleným za čestného doktora Univerzity Komenského v Bratislave, takže sa jeho žiak Kovijanić hneď tešil všeobecnej priazni. Kovijanićova spolupráca s Volmanom a Pražákom sa časom zmenila na priateľstvo. Okrem lektorskej a vedeckej práce, ako aj usilovného zbierania údajov po slovenských archívoch o juhoslovanských, predovšetkým srbských žiakoch a študentoch v slovenských školách a kostoloch v minulých dvoch storočiach (XVIII. a XIX.), Kovijanić sa zaoberal aj propagandou a roz19 víjaním kultúrnych stykov medzi Slovákmi a Juhoslovanmi. Za túto prácu, ako i za úspechy v lektorskej práci so študentmi, Kovijanića roku 1937 odmenili tým, že ho prijali ako zahraničného člena do Učenej spoločnosti Šafárikovej v Bratislave. o to zaujíma, a po druhé aj preto, že mienime, že je nášmu patriarchovi juhoslovanskej historicko-literárnej vedy (podčiarkol N. K.) Dositej Obradović, po Njegošovi, druhou najobľúbenejšou osobnosťou našej literatúry.“ Risto Kovijanić, Jedan Dositejev prijatelj (Franjo Takač), Príspevky pre literatúru, jazyk, dejiny a folklór, kniha XVIII., zošit 1–2, 1938, str.61. Toto číslo vyšlo ako zborník venovaný Pavlovi Popovićovi. 19 Dr. Branislav Choma, profesor literatúry, vedecký spolupracovník Slovenskej akadémie vied, prekladateľ srbských literárnych diel a prvobojovník Slovenského národného povstania v druhej svetovej vojne, o Kovijanićovej práci hovorí: „Risto Kovijanić v medzivojnovom období nielen vychoval niekoľkých milovníkov a znalcov juhoslovanských jazykov a literatúr, ale vedel aj u ostatných našich kultúrnych pracovníkov prebudiť záujem o juhoslovanské veci. Vydal niekoľko populárnych kníh o Juhoslávii, tiež o Československu a zvlášť o Slovákoch pre Juhoslovanov. Prvý poúčal čitateľov srbských novín, že Slováci nie sú Tóti a prvý odvážnymi veršami oplakal rozklad našej republiky.“(podčiarkol N. K.). Branislav Choma v slovenskom literárnom časopise Kultúrny život, Bratislava 01.01.1966, v článku pod názvom Risto Kovijanić sa dožil 70 rokov života.
128
VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
O Kovijanićovej práci na Slovensku mnoho písali slovenskí vedci, ktorých pochvaly Kovijanić parafrázoval vo svojom náčrte životopisu: „Po Štúrovi som vyoral najhlbšiu brázdu vo výskume našich vzájomných vzťahov a stykov. Čas to ukáže. Ale brázda zostala nedooraná. Vojna znemožnila predĺženie môjho pobytu (v Československu, pozn. N. K.) a 20 prekazila moje väčšie plány. Uvedená brázda by istotne bola hlbšia.“ Jeden zo slovenských vedcov, Dr. Ján Frýdecký, docent srbochorvátskeho jazyka a literatúry na Filozofickej fakulte Univerzity Komenského v Bratislave, to vidí takto: „Medzi vynikajúcich kultúrnych pracovníkov, ktorí upevňovali bratské spony Slovákov a Srbov medzi dvomi svetovými vojnami, patrí prvý lektor srbochorvátskeho jazyka na Filozofickej fakulte Univerzity Komenského v Bratislave, profesor R i s t o K o v i j a n i ć. Bol nielen výnimočným učiteľom, ktorý za dvanásť rokov svojej práce na Slovensku vychoval mnohých oduševnených priateľov Juhoslávie a mnohých prekladateľov, ale v pravom slova zmysle bol kultúrnym atašé na Slovensku, ktorý vlastnou bezprostrednosťou a otvorenosťou, láskou k svojej vlasti a k bratskému Československu šíril medzi národmi vedomosti o juhoslovanskej kultúre a medzi Juhoslovanmi vedomosti o kultúre československej. Svoju kultúrnu misiu skončil s vrodeným oduševnením.“ Ďalej pridáva: „Zásluhy profesora Kovijanića na vzájomných kultúrnych vzťahoch, na kultúrnom zbližovaní dvoch slovanských národov a na vychovávaní mladých pokolení na fakulte sú nedoceniteľné. Keď sa budú písať kultúrne dejiny Slovenska, meno prof. Rista Kovijanića 21 nevystane.“ Pred útokom nemeckých a maďarských fašistov, ktorí svojou antislovanskou genocídnou politikou odsudzovali všetko, čo je slovanské, takže by im istotne prekážala aj Kovijanićova kultúrna práca v Bratislave, Kovijanić musel roku 1939 opustiť Československo a vrátiť sa zo svojej „druhej vlasti“ do Juhoslávie. O rešpekte, ktorý mal Kovijanić v Bratislave, istotne
20
Životopis, druhý zošit, str. 78. Tento posudok vynáša roku 1966 Ján Frýdecký v článku Pamiatka na Rista Kovijanića v časopise Slovenské pohľady, ktorý patrí medzi najstaršie slovenské literárne časopisy. Tento časopis vychádza od roku 1846 (Slovenské pohľady – Revue našej a zahraničnej literatúry, Ročník 82 – 1966, číslo 3.) 21
129
Nebojša Kuzmanović
svedčí aj údaj, že o jeho odchode z Československa hneď informovali aj 22 bratislavské Národné noviny. V pochmúrnych rokoch pred fašistickým útokom na Juhosláviu Kovijanić sa zamestnal v Štátnom archíve v Belehrade, kde ako vedecký spolupracovník pracoval v rokoch 1939 – 1940, ale pred vypuknutím vojny sa musel odsťahovať aj z Belehradu. Kovijanić sa vrátil do Čiernej Hory, kde ho roku 1940 vymenovali za riaditeľa gymnázia v Kotore. Podľa Kovijanićovho svedectva, hneď po okupácii Juhoslávie ho gestapo trikrát hľadalo v jeho belehradskom byte. O tom Andrej Vrbacký píše: „Počas svojho bratislavského pôsobenia prof. Kovijanić nepracoval iba ako prednášateľ a vedec. Veľmi intenzívne sa venoval verejnému životu. Môžeme tu uviesť napr. jeho prejav na oslave trojstého výročia univerzity v Trnave (1935), v ktorom upozornil na blížiace sa fašistické nebezpečenstvo. Taktiež odmietol prijať katedru na Univerzite Komenského, keď sa rektorom stal V. Tuka, a v deň mobilizácie Československa sa prihlásil ako dobrovoľník. Po odchode do Juhoslávie pomáhal pri emigrácii československých vlastencov a sťahovaní československého 23 archívu. Pre tie aktivity musel pred gestapom utiecť z Belehradu.“ 22 V slovenských novinách, ktoré vychádzali pred druhou svetovou vojnou, píše: „Koncom minulého týždňa, v piatok dňa 16. t. m. odcestoval z Bratislavy do Belehradu prof. Risto Kovijanić, lektor srbsko-chorvátskeho jazyka na Slovenskej univerzite v Bratislave, ktorý tu pôsobil celých dvanásť rokov a za ten čas získal si veľmi mnoho priateľov a známych, a medzi našimi vysokoškolákmi odchoval mnohých, ktorí sa štúdiu srbochorvátčiny venovali s veľkou láskou. Jeho žiaci už sú a mnohí ešte budú dobrými pracovníkmi na poli zbližovania Slovákov s južnými Slovanmi, v ktorom smere vyoral profesor R. Kovijanić hlbokú brázdu, ktorej stopy v našom živote nezaniknú.“ Po dlhšom objasnení Kovijanićovej vedeckej a kultúrnej práce na Slovensku autor článku ďalej uvádza: „Počiatkom budúceho školského roku začne Kovijanić svoju činnosť v Juhoslávii, vo svojej krásnej vlasti.“ (podčiarkol N. K.). Národné noviny, 23. júna 1939. Článok má názov Odchod prof. R. Kovijanića, podpísaný iniciálami A.V. (pravdepodobne Andrej Vrbacký). 23 Práca, Denník Revolučného odborového hnutia, Bratislava 8. februára 1966. O Kovijanićovi pri príležitosti sedemdesiateho výročia narodenia píše Andrej Vrbacký v článku pod názvom Náš priateľ z Čiernej Hory. O Kovijanićových protifašistických náhľadoch Vrbacký hovorí aj v bratislavskom časopise Smena z 20. januára roku 1966 v článku Je jedným z nás: „Nielen, že preštudoval všetky školské archívy na Slovensku, kde pátral po Juhoslovanoch, ktorí tu študovali, ale sa aktívne zapájal aj do nášho každodenného života. Bojoval proti rozbitiu republiky, prihlásil sa ako dobrovoľník…“ (podčiarkol N. K.). Kovijanić spomína na ťažké predvojnové dni: „Bolo to obdobie rozkladu Česka a Slovenska, ku ktorému prišlo za tragických okolností fašistickej intervencie. Nechcel som už ďalej zostať v Bratislave a byť svedkom nešťastia krajiny, ktorú som tak mal rád, i keď mi ponúkli katedru profesora na univerzite v Bratislave.“ Borislav Vojvodić, Stretnutia – Priznanje posle tri decenije, Borba, Belehrad 19. marca 1969, str. 13.
130
VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
Risto Kovijanić sa zúčastnil aj na demonštráciách 27. marca roku 1941. V ten deň vojenská jednotka v Kotore, „do ktorej som predvolaný na cvičenie, bola vyzbrojená a rozvrhnutá po meste v prísnej pohotovosti.“ Po správe o zvrhnutí dovtedajšej vlády v Belehrade, preto, že vo Viedni 25.marca podpísala pakt s Hitlerovým Nemeckom, „ľud sa hrnul na ulice Kotora a výskal od radosti,“ hovorí Kovijanić. Dňa 27. marca sa v Kotore konalo veľké ľudové zhromaždenie, na ktorom rečnil i Kovijanić: „Treba služit česti i imenu… neka bude što biti ne može“ , povedal Kovijanić a Kotorania odpovedali: „Tako, već nikako.“ Keď Nemecko okupovalo Československo, Kovijanić napísal svoje prvé verše: „Mučenice živa, raspeta na krstu, ……………………………………….. Bićeš opet srećna, slobodna i slavna. Druga otadžbino moja!“ Uverejnil ich 26. októbra roku 1940 v Kotore, v časopise Glas Boke. O prijímaní Československa za svoju druhú vlasť Kovijanić hovorí v básni Druga otadžbina moja, ktorú napísal pred koncom druhej svetovej vojny počas návštevy Cetinja: „Zora žudna puče s Visokih Karpata, Čas slobode kucnu „slavom slavnih Slava“; Bijel medvjed drješi Bijeloga Lava, brat veliki grli svoga malog brata, Žrtvu prvu, krotku, krvavoga rata. Rod Libušin slavni snova vaskrsava, njitranskog Pribine, kneza Rastislava, nacistu demona strah stravični hvata.
131
Nebojša Kuzmanović
Val se moćan širi preko mutnog Vaga, pobjedjeni krivci krvav Dunav piju. – „Nad Tatrou sa blýska, hromy divo bijú.“ Braća zemlju čiste od krvavog vraga, Bratime se vječno Tatre i Šumava. – „Kde domov môj?“ –Tamo gdje je svijeh Slava.“ 24
Cetinje 16. apríla 1945
Na poste riaditeľa gymnázia v Kotore Kovijanić nemohol dlho zotrvať, lebo ho talianski fašistickí okupanti roku 1941 internovali do mesta Preza v Albánsku, kde zostal do roku 1942. Tábor v Preze bol postavený z plátenných vojenských stanov. Aj napriek internácii Kovijanićov kreatívny duch nemal pokoja, takže v tom tábore vznikol jedinečný literárny časopis s drevenou väzbou, ktorý je významným príspevkom k „literárnej táborológii.“ Koncom roku 1942 ho vrátili z Albánska do mesta jeho školenia Kolašina, kde v tom čase žila aj jeho rodina. Po skončení druhej svetovej vojny Kovijanić sa nedočkal ani oddychu od utrpení (bol účastníkom troch vojen a zajatcom v dvoch táboroch), ani pekného života, lebo ho nové vrchnosti obvinili z kolaborácie so starojuhoslovanskou kráľovskou mocou. 24
Kovijanić sa na sklonku svojho života, ako aj mnohí iní naši spisovatelia a filozofi, napr. Branislav Petronijević, začali intenzívnejšie vyjadrovať v básnickej forme. Básne uverejňoval v Kotorskej sekcii Spolku historikov Čiernej Hory a boli vytlačené ako mimoriadne výtlačky. Tak roku 1970 uverejnil dve básne. V básni Prčanj, venovanej Don Nikovi Lukovićovi, ospevuje krásy jadranského pobrežia a „juhoslávsku“ jednotu. Obklopený rajskou prírodou, zjavuje sa aj náš velikán Njegoš: ,,Na sunčanoj obali pučine,/ Gdje je Njegoš, kad dozvoli vr‘jeme, / Skido s pleći svoje teško breme/ (Ne i zamor svoje veličine)…“ V tom istom čísle Kotorskej sekcie uverejnil aj báseň Savina, ktorú venoval Petrovi D. Šerovićovi. V nej oslávil mesto Savina a jej kláštor zasvätený Nemanjićovcom: „…Iznad mora maslinova gora, / U njoj crkva mala na kamenu, / Posvećena Savinu imenu, / Pamti sina Nemanjina dvora…“ Neskôr, v rokoch 1973 a 1980, uverejnil nasledovné básne: Bijela na moru, Aratu iz Soleje, Pod jablanom kotorske rive, Kotorska jesenja kiša a Jadranovi vali. A roku 1985 ako deväťdesiatročný uverejnil Pjesme ushitne, ktoré sú výberom z plánovanej, ale neuverejnenej zbierky básní. Vytlačené boli nasledovné básne: Boka, Baošićka (Paska Ivanović i Pjer Loti), Konavljanka, Proljeće na Ribnici, Čežnja za zavičajem, K suncu a Moja poezija. Kovijanić tieto básne podpisoval ako R. K. Moračanin. Všetky Kovijanićove básne oslovujú prírodu, slnko, historické chvíle a napísané sú v metafyzickom tóne. Písal aj autopoetické verše, tak napr. v básni Moja poezija píše: „Čedo vedro jednog poznog sana,… / Čistog srca, suza zore blista, / Blisna rosa planinskoga lista, / Zlatna žica sunčanoga prela;“
132
VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
Na Cetinji sa roku 1945 konali súdne procesy proti päťdesiatim čiernohorským intelektuálom. Rista Kovijanića Vojenský súd odsúdil na 15 rokov „nútených prác“, skonfiškovaný bol celý jeho majetok, ktorý vlastne ani nemal (jeho jediným majetkom bolo knihy a poznámky) a bol zbavený občianskych práv. Vo väzení v Podgorici bol tri roky, potom ho prepustili a následne ho Vojenský súd rehabilitoval a vrátil mu občianske práva. V podgorickom väzení napísal sonetový veniec pod názvom Čojské ruže – Narcisy v dvoch častiach (Dcéra Slávie a Dcéra Eosu), ktorý zostal v rukopise a dodnes nebol uverejnený. Kovijanić nebol členom žiadnej strany a tak ani KSJ, ktorá ho počas vojny vyzývala na spoluprácu, ale, keďže bol legitimistom a uznával jestvujúcu juhoslovanskú monarchistickú sústavu, kým jestvovala, toto mu bolo zazlievané a bol za to drakonicky potrestaný. Jeho prvým povojnovým zamestnaním bolo miesto úradníka v Škole pre automechanikov v meste Prčanj v rokoch 1948–49. Následne sa roku 1950 vrátil k svojej obľúbenej archívnej práci. V novozaloženom Štátnom historickom archíve v Kotore začal pracovať ako archivár, potom vyšší archivár a neskôr ako odborný a vyšší spolupracovník. O tom období Kovijanić hovorí: „Aktívne som sa zúčastnil v jeho budovaní, organizovaní a vedeckom používaní. Výsledky sú známe: 25 niekoľko kníh a početné práce po časopisoch.“ V kotorskom archíve pracoval až po odchod do dôchodku roku 1962. RISTO KOVIJANIĆ V ODBORNÝCH ZDRUŽENIACH
Kovijanićova plodná publicistická práca – počas ktorej uverejnil vyše 400 rozličných odborných článkov a spisov, z ktorých asi 230 z oblasti literárnych a kultúrnych dejín, ako aj takmer dvadsať kníh – ho predurčila na člena rôznych spolkov a združení. Kovijanić bol člen Historickej spoločnosti v Novom Sade, 1927, zahraničný člen Učenej spoločnosti Šafárikovej v Bratislave, 1937, (táto spoločnosť bola neskôr vyhlásená za Slovenskú akadémiu vied), stály vedecký spolupracovník Inštitútu pre zdravotné výskumy Srbskej akadémie 25
Životopis, druhý zošit, str. 90.
133
Nebojša Kuzmanović
vied a umení, 1958, riadny a čestný člen Vedeckej spoločnosti pre dejiny zdravotnej kultúry Juhoslávie, 1962, člen – spolupracovník (1963) a stály člen – spolupracovník Matice srbskej, 1969, člen – spolupracovník a pracovný člen Spolku pre výskum a zdokonalenie námorníctva Juhoslávie, 1965 a 1970, člen Združenia spisovateľov Čiernej Hory a Zväzu spisovateľov Juhoslávie, 1967. Kovijanić bol aj účastníkom vedeckých zjazdov a snemovaní. Po druhej svetovej vojne sa zúčastnil na štrnástich vedeckých zhromaždeniach, sympóziách a zjazdoch. Referáty predniesol na zjazde Vedeckej spoločnosti zdravotnej kultúry Juhoslávie v Belehrade roku 1957, v Kotore roku 1962, Sarajeve roku 1962, Novom Sade roku 1972, Pančeve roku 1973 a v Budve roku 1974; na sympóziu o Njegošovi roku 1963 v Belehrade a Cetinji; na zjazde Združenia etnológov (folkloristov) Juhoslávie v Cetinji roku 1963 a Pančeve roku 1974; na sympóziu pri príležitosti výročia 800 rokov kotorskej katedrály Sv. Tripuna roku 1966; na Inštitúte Slovenskej akadémie vied na Medzinárodnom sympóziu o kultúrnych stykoch Slovákov a južných Slovanov v Bratislave – Smoleniciach roku 1966 a v tom istom roku sa zúčastnil aj na Medzinárodnom sympóziu Univerzity P. J. Šafárika v Prešove pri príležitosti osláv trojstého výročia 26 Prešovského kolégia alebo akadémie; tiež v Sarajeve na Sympóziu o Vlachoch roku 1974. Ako člen Kotorskej sekcie Spolku historikov Čiernej Hory predniesol asi päťdesiat rôznych prednášok a vedeckých prejavov na historické a literárne témy: roku 1956 prednášal na tému Novak Kovač (o kováčovi meča pre Kráľoviča Marka), kde na základe archívnych údajov dokázal, že Novak a jeho syn Marko Novakov (kotorskí kováči) boli hlavnými zásobovateľmi Zety mečmi; 10. marca roku 1959 mal prednášku Kotorske legende, v ktorej podal komentár o piatich legendách o vzniku Kotora: prvá je spätá s Argonautmi, druhá s cárom Dušanom, tretia s „pestingradskou vílou Alkimou“ a štvrtá a piata s našimi ľudovými hrdinami 26 Keď prišiel na konferenciu do Prešova, Kovijanić poskytol Andrejovi Vrbackému interview, v ktorom pripomenul stáročné srbsko-slovenské literárne styky a vplyvy: „…že prešovskí študenti boli pod vplyvom Ľudovíta Štúra. Mali svoj literárny spolok a spolu s bratislavskými a budapeštianskymi srbskými študentmi vydávali almanach Slavjanka. Jedným z najvýznamnejších našich prešovských žiakov bol básnik Jovan Ilić. O ňom bude na konferencii hovoriť univ. prof. Djordje Živanović z belehradskej univerzity.“ A. Vrbacký, Slovenský vplyv na srbskú kultúru, Práca, 30. XI. 1966.
134
VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
Kráľovičom Markom a Milošom Obilićom; v máji roku 1960 mal prednášku Obodska štamparija; 12. decembra 1961 Ko je Obrad Kotoranin, graditelj srebrnog oltara u Bariju; 10. decembra 1963 Njegoševa vjera Obilića; v januári 1964 Vuk Karadžić i Ljudevit Štur; vo februári 1968 Znamenite porodice crnogorsko-hercegovačkog porijekla u Srbiji; 10. decembra 1968 Njegoševa Klorinda srpska atď. Kotorská historická sekcia organizovala v šesťdesiatych rokoch prednášky aj pre širšiu verejnosť na 27 tzv. Večeroch historických tém, na ktorých Kovijanić často prednášal. KOVIJANIĆOVA ÚČASŤ VO VOJNÁCH
Po vypuknutí Balkánskych vojen sa mladý sedemnásťročný dobrovoľník Risto Kovijanić pripojil k čiernohorským oddielom v obrane srbských krajín od turecko-bulharských vpádov v rokoch 1912 a 1913. Zúčastnil sa v bojoch na Mojkovci, Bijelom polji, Beranoch, Peći, Djakovici a Skadre. V školovaní pokračoval v Cetinji. Po vypuknutí prvej svetovej vojny sa stáva jej účastníkom v rokoch 1914 až 1916 v bojoch na Grahove, Goražde, Palách, Glasinci a Mojkovci. Potom ho spolu s tisíckami Srbov a Čiernohorcov internovali v rakúsko-uhorskom tábore Nagymegyer (dnešné Čalovo), mesto vzdialené asi tridsať kilometrov od Bratislavy. V Nagymgyerskom tábore, v ktorom od roku 1914 do roku 1918 bolo zavraždených, alebo pomrelo od hladu a na následky chorôb asi 6.000 Srbov, Kovijanić strávil dva roky – až do konca vojny. Počas prvej svetovej vojny v táboroch na pomedzí Rakúska, Československa a Maďarska – Nagymegyer, Nežider, Boldogasony, Mathauzen a Aschachu – bolo zavraždených alebo umrelo 67.000 Srbov, vojakov a civilov. Po návrate do Juhoslávie sa Kovijanić aktívne zapojil do mládežníckeho hnutia za zjednotenie v rokoch 1918–1919 a potom pokračoval v prerušenom školení. Počas druhej svetovej vojny Kovijanić bol aj prenasledovaný a internovaný roku 1941 do Albánska, do mesta Preza, odkiaľ ho deternovali koncom roku 1942. 27
Vojislav Boljević-Vuleković, Bibliografija radova i biobibliografija profesora Rista Kovijanića (Pri príležitosti 85. narodenín), Zborník Kotorskej sekcie Spolku historikov Čiernej Hory, str. 97–98, Kotor 1980.
135
Nebojša Kuzmanović
VYZNAMENANIA RISTA KOVIJANIĆA
V našich súčasných a minulých štátoch sú zriedkaví vedci, ktorí sa môžu pýšiť vyznamenaniami za svoju vedeckú a kultúrnu prácu. Risto Kovijanić je vedec a vlastenec, ktorý popiera tento fakt: Nositeľ je Pamätného listu Balkánskych vojen z roku 1912, Vojenského kríža z roku 1913 a Pamätného listu svetovej vojny 1914–1918. Kovijanić bol vyznamenaný: Radom sv. Savu V. stupňa roku 1927, Juhoslovanskou korunou IV. stupňa roku 1937 a Bielym levom Československa IV. stupňa roku 1937. Týmto vysokým uznaním ho vyznamenal známy československý prezident Eduard Beneš za jeho zásluhy pri príležitosti desaťročnice Kovi28 janićovej lektorskej práce na Univerzite Komenského. – Medailou Univerzity Komenského za pedagogickú a vedecko-lite29 rárnu prácu roku 1966. – Zlatou medailou Slovenskej akadémie vied za vedeckú a literárnu prácu roku 1968. Ide o veľmi významný fakt pre dejiny našej kultúry, lebo toto vysoké slovenské uznanie – najvýznamnejšie v oblasti vedy, 28
O tom informujú slovenské noviny: „Prezident republiky Dr. E. Beneš vyznamenal radom Bieleho leva lektora srbochorvátskeho jazyka na Univerzite Komenského v Bratislave Rista Kovijanića. Vyznamenanie na žiadosť kancelárie prezidenta republiky odovzdal R. Kovijanićovi osobne krajinský prezident Jozef Országh. Stalo sa to tak v utorok 22. t. m. Národné noviny, Bratislava 24. marca 1938. Druhý slovenský predvojnový denník píše: „Ovšem nie je to len vedecké pole, ktorému sa prof. Kovijanić medzi nami venuje. Jeho úprimná láska k Československej republike, zvlášť k nám Slovákom, primala ho k tomu, že pracuje všade, kde môže prispieť niečím k dobrému výsledku. Zvlášť usilovne sa venuje stykom československo-jugoslávskym a šíreniu známostí a dobrého mena našej republiky počas svojho krátkeho letného pobytu dolu v Jugoslávii. Slovenský denník, 24. marca 1938. 29 Risto Kovijanić roku 1966 po dvadsiatich ôsmich rokoch prvýkrát navštívil Bratislavu: „Slováci ho privítali ako svojho veľkého priateľa, nielen tí, ktorí ho osobne poznali, ale aj mladí, ktorí len počuli o ňom a jeho práci. Prekvapil nás znalosťou slovenčiny, ktorú nezabudol – píše Dr. Ján Frýdecký v Liste z Bratislavy, ktorý uverejnila titogradská Pobjeda, 11. 12. 1966. Kovijanić bol v tom čase na zjazde o srbsko-slovenských literárnych stykoch, ktorý sa konal v Smoleniciach pri Bratislave. Začiatkom novembra mal v Slovenskej akadémii vied prednášku o Vukovi Karadžićovi a Ľudovítovi Štúrovi a koncom novembra roku 1966 sa zúčastnil na medzinárodnom zjazde v pri príležitosti osláv trojstého výročia vysokého školstva v Prešove. Pri tej príležitosti rektor Univerzity Komenského, prof. Dr. B. Cambel, Kovijanićovi udelil Medailu Univerzity Komenského. O tom Frýdecký hovorí: „Na konci sa rektor srdečne poďakoval prof. Kovijanićovi za jeho dvanásťročnú prácu na Slovensku, za to, že na Univerzite Komenského vychoval veľký počet oduševnených milovníkov srbochorvátskeho jazyka a juhoslovanských literatúr a veľký počet oduševnených priateľov Juhoslávie a juhoslovanských národov a za to, že obetavo študoval archívy starých škôl na Slovensku a prvý začal uverejňovať štúdie o vzájomných literárnych a kultúrnych stykoch Slovákov a Juhoslovanov.“
136
VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
ktoré udeľuje najvyššia slovenská vedecká ustanovizeň – zo zahraničných štátnych príslušníkov dovtedy dostali iba významný ruský lingvista 30 Roman Jakobson a náš Risto Kovijanić. – Pre vedeckú prácu ho v Juhoslávii roku 1970 vyznamenali Cenou 13. júla Socialistickej republiky Čiernej Hory. – Slováci nezabudli na Kovijanića, lebo tri roky pred jeho smrťou z Bratislavy prišla Medaila za zásluhy Filozofickej fakulty UK. Pri príležitosti dvojstého výročia narodenia Vuka Karadžića a šesťdesiateho výročia založenia lektorátu srbochorvátskeho jazyka na Filozofickej fakulte v Bratislave dekan Filozofickej fakulty, prof. Dr. Rudolf Štepanovič, 16. júna 1987 zaslal list Ristovi Kovijanićovi, v ktorom ho informuje o udeľovaní medaily. – V tom istom roku Kovijanićovi prišiel aj list z Modry od Oľgy Pavúkovej, riaditeľky Múzea Ľudovíta Štúra, v ktorom ho informuje, že sa stal nositeľom Medaily Ľudovíta Štúra za rozvíjanie slovanskej vzájomnosti, ktorú udeľuje Štúrovo múzeum v Modre. KOTORSKÝ ARCHÍV
Ako sme uviedli v predchádzajúcich kapitolách, Kovijanić sa s archívnou prácou stretol už na začiatku svojej vedeckej činnosti, keď v roku 1925 ako študent navštevoval sriemskokarlovský a peštiansky archív. Osud – ktorý veľmi ovplyvnili nemeckí nacisti, lebo pred nimi musel opustiť Československo a Belehrad – ho priviedol do Kotorského archívu, keď sa formálne stal prvým archivárom Štátneho archívu v Kotore a neskôr prvým vyšším archivárom SR Čiernej Hory. Ale aj predtým, skúmajúc srbsko-slovenské literárne a kultúrne styky, Kovijanić si prezrel mnoho archívnych materiálov v Bratislave, Modre, Košiciach, Kežmarku, Levoči, Martine, a iných menších mestách Slovenska 30
O návšteve slovenskej delegácie informovala podgorická Pobjeda: „Kotor a Cetinje navštívila skupina eminentných vedeckých pracovníkov z Bratislavy v čele s Dr. Vojtechom Filkronom. Oni na slávnosti v sieni Námorníckeho múzea odovzdali Zlatú medailu Slovenskej akadémie vied nášmu eminentnému vedeckému pracovníkovi, prof. Ristovi Kovijanićovi, ktorý skúmal ďalekú minulosť Slovenska a Čiernej Hory… O jeho prínose k rozvoju vedy na Slovensku hovoril Dr. Zlatko Klátik, vedecký spolupracovník akadémie v Bratislave.“ Článok pod názvom Stretnutie priateľov, Pobjeda, Titograd 05. 12. 1968, podpísal Š. Račeta.
137
Nebojša Kuzmanović
– „On znepokojuje a udivuje profesorov a farárov (na Slovensku, pozn. N. K.), keď u nich hľadá archiválie, ktoré pred si ním takmer nikto nežiadal,“ hovorí Miloš Milošević, Kovijanićov kolega a vyšší archivár Historického archívu v Kotore. A o Kovijanićovej archívnej práci hovorí: „Kolega Kovijanić bol prvým spolupracovníkom vtedajšieho riaditeľa Hektora Dabinovića a jeho spoľahlivou pravou rukou. Vchádzal do problémov organizácie ustanovizne, keď bolo treba, vedel aj vyhrnúť rukávy a ochotne pomôcť aj v manuálnej práci, ale zároveň začínal aj so svojimi novými vedeckými výskumami na tejto pôde vo viacerých smeroch. Takže tak, ako o materiáloch zo Slovenska jestvuje bohatá bibliografia jeho prác, podobne je, aj keď ide o témy z histórie Boky Kotorskej, najmä Kotora a jeho kultúrnej sféry (literatúra, školstvo, zdravotníctvo, námorníctvo, remeslá, umenie atď.). Aj jedno aj druhé kolega Kovijanić dosiahol v neustálom kontakte s archívmi. Archívy mu veľa dali a umožnili jeho vedecké výskumy, ako i cestu k dnešným uznaniam. Ja som vás chcel upozorniť na fakt, že sa on 31 archívom aj odvďačil a mnoho pre nich urobil.“ O Kovijanićovej archívnej práci v Kotore v šesťdesiatych rokoch písali aj belehradské Večernje novosti: „V posledných rokoch prof. Kovijanić sa zaoberá hlavne výskumom kotorského archívu. Podarilo sa mu vytrhnúť zo zabudnutia mnohé historické osobnosti. Medziiným dokázal, že 32 gymnázium v Kotore jestvuje celých šesť storočí.“ ) Kovijanićovu archívnu prácu hodnotili vysoko. Rade Kustudić na začiatku sedemdesiatych rokov píše: „Profesor Risto Kovijanić patrí medzi tých vedeckých a kultúrnych pracovníkov, ktorí majú zvláštny vzťah k starým historickým pokladom. Nebyť takýchto entuziastov a 31
Odpis prejavu prof. Miloša Miloševića pri príležitosti udelenia Zlatej medaily Slovenskej akadémie vied Ristovi Kovijanićovi roku 1968 v Kotore. O Kovijanićovom vyznamenaní písal aj záhrebský Vjesnik. V texte „Odlikovanje iz druge domovine“ sa okrem iného uvádza: „Na skromnej slávnosti, za prítomnosti významných osobností, Kovijanićovi odovzdali veľkú zlatú medailu, ktorá váži 257 gramov a na ktorej je vypísané jeho meno. Doteraz ju dostal iba slávny učenec ruského pôvodu, slavista svetového mena, profesor Jakobson, prednášateľ na Harvardskej univerzite.“ Kovijanić pre Vjesnik vyhlásil: „Poznám slovenský ľud, ľud veľkých úsilí a schopností, ľud mäkkej a jemnej duše, ktorý nevie byť nevďačný. Slováci zostali povďační každému, kto ich oslovil s otvoreným srdcom, dobroprajne, poctivo a ľudsky, kto im svojou spoluprácou pomohol v rozvoji a pokroku, urobil niečo dobré, hoci aj maličkosť, či ako ľud alebo ako jednotlivec, ktorému sú aspoň niečím zaviazaní.“ Vjesnik, Záhreb 09. 03. 1968, autor K. Čakić. 32 Večernje novosti, Belehrad 04. 12. 1968 (autor textu je podpísaný iniciálami K. P.)
138
VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
skúmateľov, zostali by neznáme a skryté pod vrstvami prachu v starých archívnych dokumentoch. To profesora zaraďuje medzi tých pravých 33 vedeckých snaživcov.“ Okrem slovanských a „starých“ jazykov, ktoré ovládal, Kovijanić sa v kotorskom archíve naučil aj po starotaliansky, v čom mu, podľa slov Kovijanićovej dcéry najviac pomohol don Ivo Stijepčević, takže sa Kovijanić mohol „ponoriť“ aj do neprehľadného mora stredovekého archívneho materiálu. Kovijanićova archívna práca vzbudzovala pozornosť, takže okrem iných v sedemdesiatych rokoch Kovijanića v Kotore niekoľkokrát navštívili aj naši akademici Dejan Medaković a Milorad Pavić. Kovijanić sa archívnou prácou zaoberal takmer šesťdesiat rokov, takže patrí medzi našich najvytrvalejších archivárov. Jeho dlhodobá skúsenosť mu pomohla prísť k záveru, že archívna práca je veľmi dôležitá pre vedu, už i preto, že bola u nás príliš zanedbávaná na úkor iných disciplín. Pri archívnej práci je vedec menej vystavený nebezpečenstvám ideologizovania predmetu výskumu, ako napr. pri historickej práci. O vzťahu historikov a archivárov Kovijanić hovorí: „Práca historikov príliš rýchlo zastaráva, štýl, jazyk a metóda: trvácnejšie býva to, čo vykopal archivár. Dlhodobá a systematická archívna práca je veľmi ťažká, ale pre vášnivého bádateľa aj opojná; vďačná je i nevďačná, odporúčaná a neodporúčaná, lebo osoží vede a škodí zdraviu. Kultúru národa pozdvihujú sily z celého jej národného územia. Vedecký pracovník v malých mestách pracuje za poľutovaniahodných okolností: chýbajú mu základné podmienky pre kultúrnu prácu, život a udržiavanie kultúrnych stykov. Je odstavený, zanedbaný a často i zabudnutý. To nie je dobre. Ruke treba 34 podať ruku.“ Takmer všetky Kovijanićove vedecké práce, okrem literárnych štúdií o Njegošovom Gorskom vijenci a o Mažuranićovom Smail – agovi Čengićovi, sú založené na systematickej archívnej práci. Tie práce sa môžu zaradiť do niekoľkých oblastí: 1) dejiny literatúry, 2) dejiny srbsko-slo33
Rade Kustudić, Zaborav teško pada, Rad, časopis syndikátov Juhoslávie, č. 3, str. 15 – 21. I, 1971. Dušan Kostić, Risto Kovijanić: Rad istoričara zastareva, ostaje ono što je arhivski dokazano, Belehrad, Politika 10. septembra 1967, str. 6. 34
139
Nebojša Kuzmanović
venských literárnych a kultúrnych stykov a vzťahov, 3) práce z dejín 35 Čiernej Hory a 4) kultúrne dejiny starého Kotora a námorníctva Boky. Skúmajúc kultúrne dejiny čiernohorského prímoria Kovijanić sa stretával aj s legendami ako formou dejinného materiálu. To najlepšie znázornil v práci Kotorski medaljoni, v ktorej analyzoval päť variantov legiend o vzniku Kotora. Kovijanić považoval legendu za validnú formu historického materiálu. Ohľadom toho čiernohorský historik Vasko Kostić hovorí: „Pochopiteľné je, že o legendárnych osobnostiach vznikajú legendy, ale neoprávnene sa všetky legendy považujú za výmysly. To sa vzťahuje najmä na ľudovú slovesnosť, ktorá sa úporne celé stáročia prenáša z generácie na generáciu ako mimoriadne dôležité poznanie. Vynikajúci znalec legiend a dejín, bývalý riaditeľ kotorského gymnázia, profesor Risto Kovijanić (podčiarkol N.K.) vysvetľoval: Legenda je syntéza tradície; v istých prípadoch siaha ďalej než faktografické dôkazy, ktoré sa vyhli alebo unikli dejinám… Legenda pramení v pravde, hovorí pravdu v prenesenom zmysle, 36 dokonca aj vtedy, keď prechádza do symboliky mýtov.“ O Kovijanićovej archívnej práci Jovan Tucakov hovorí: „Na základe vlastných výskumov v Kotorskom archíve prišiel k niekoľkým skutočným objavom. Vypátral Njegošových predkov a ich pôvod. Djurdje Bogutović mohol byť účastníkom bitky na Marici a Kosove a jeho otec bitky na Velbužde (1330). Našiel aj predkov Njegošovej matky z toho obdobia. Zistil, že prímeno Njegoš pochádza z plemena Njeguši a názov plemena z názvu potoka Njeogoše, ktorý sa spomína roku 1335, sto rokov predtým, ako Ledinac dostal meno Njeguši. Zároveň vypátral aj údaje, na základe ktorých možno tvrdiť: Dušanova listina Kotoranom (1351) nie je falzifi37 kátom, ako si mysleli istí historici.“ 35
Kovijanićova práca z dejín námorníctva vzbudila pozornosť aj v zahraničí. Ruský historik, Dr. Freidenberg, profesor Univerzity v Kalinine, ktorý sa roky intenzívne zaoberal dejinami námorníctva jadranského pobrežia, písal o prácach, ktoré sa „v posledných rokoch začali uverejňovať“, majúc na mysli predovšetkým „výbornú rozpravu Rista Kovijanića“. Ide o vzácne údaje z dejín námorníctva Kotora a Boky zo XIV. a XV. storočia, ktoré Kovijanič našiel v Historickom archíve v Kotore a uverejnil v šiestich číslach GPMK (1958 – 1966) pod názvom Jedrenjaci kotorske luke v GPMK (XXII /1974, str. 27.). In: Ignjatije Zloković, Risto Kovijanić, Ročenka Námorníckeho múzea v Kotore, XXIV, Mimoriadne vydanie, str. 192, Kotor 1976. 36 Vasko Kostić, Knez Lazar Grbljanović, (Da li je knez Lazar Grbljanović rodom iz Grblja: prilog istorijskim raspravama: 1329–1389–1999), Dobrica knjiga, Nový Sad 1999, str. 42. 37 Jovan Tucakov, Risto Kovijanić, Pri príležitosti osemdesiateho výročia života, Politika, sobota 15. mája 1976.
140
VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
Risto Kovijanić aj ako deväťdesiatročný aktívne pracoval v archíve. Veríme, že taký človek zostane natrvalo v pamäti našej vedy a v dejinách srbskej literatúry ako vedec, ktorý okrem iného vo veľkej miere prispel do srbského archívnictva. KOREŠPONDENCIA
Pre Kovijanićovu tvorbu je v súlade s jeho metódou obsažného výskumu veľmi dôležitá i jeho korešpondencia s významnými kultúrnymi pracovníkmi a inštitúciami. Pre našu prácu je zaujímavá jeho korešpondencia so slovenskými slavistami: Frýdeckým, Klátikom, Aurelom Stikom, so Slovenskou akadémiou vied, Univerzitou Komenského, Spolkom slovenských spisovateľov, ako aj s Mladenom Leskovcom a Jovanom Tucakovým. V liste Jánovi Frýdeckému z 17. januára 1966, po návrate z Bratislavy do Kotora, Kovijanić píše: „Dni, ktoré sme tam strávili, sú nezabudnuteľné. Naše bohaté dojmy o bratskom národe a krajine, o stretnutiach so starými a novými priateľmi až teraz dostávajú jasné obrysy a definitívne tvary, lebo počas nášho tamojšieho pobytu nemohli byť utriedené v množstve každodenných stretnutí a rozhovorov. … Naša bratská vzájomnosť literárnych a kultúrnych stykov si vyžadovala, vyžaduje si a vyžadovať si aj bude čoraz viac takého osobného obetovania osôb, ktoré na tom budú pracovať odteraz, rovnako ako sa vyžadovalo od tých, ktorí pracovali doteraz. Jednotlivci, ktorí sú stelesnením ľudových prianí a úsilí, nesú to na vlastných ramenách, vbudujúc tak seba do veľkej budovy našej vzájomnosti a budúcnosti. A práve s tým sú ťažkosti. Ale ak sa pracuje s láskou a vôľou, nič nie je ťažké, lebo sa pracuje s pôžitkom a presvedčením: že dobré semeno dá dobré plody. Prajem vám veľa úspechov na tej pred Vami dlhej ceste. Vy viete, ako sa teším na ďalšiu prácu na vzájomnosti, ktorou sme sa, vy mladí a ja, spoločne oduševňovali a reálne unášali… Zasielam Vám tento odpis literárneho oznámenia o Štúrovej knihe, ktorý ste si žiadali. Odpísal ho môj synovec Gavrilo Kovijanić: ja som ho na stroji transkriboval, lebo by ste možno nemohli všetko prečítať, keďže je odpísané ceruzkou a starým pravopisom slavianosrbského jazyka.“ V liste A. Vrbackému z 29. januára 1967 okrem poďakovania za pohostinnosť pri jeho návšteve Bratislavy Kovijanić píše: „Srdečne Vám 141
Nebojša Kuzmanović
ďakujem za všetko. Za vašu plodnú prekladateľskú prácu ste dostali uznanie aj z pozvanej strany (myslím na to morálne a nie to bezvýznamné materiálne). Vy dobre viete, čo si ja o tom myslím. Vo vašej ďalšej práci nech vás nič neznechutí, ani naša doterajšia nedbanlivosť ohľadom prekladania zo slovenčiny. Nech vám slúži ku cti, že ste osobne prispeli faktu, že sú Slováci, keď ide o našu vzájomnú literárno-prekladateľskú spoluprácu, na prvom mieste. To znamená mnoho. Veľmi ma to teší. Očakávam, že aj Matica srbská podnikne isté kroky (na základe rozhovoru s Milisavcom a jeho listov). Mám nádej, že aj u nás sa veci začnú vyvíjať smerom k lepšiemu. Zlepšenie očakávam aj od zahlásenej návštevy Dr. K. Rosenbauma Novému Sadu. Aj sám sa prihováram, koľko môžem, aj urobím, koľko budem môcť…“ V liste Ústavu svetovej literatúry a jazykov Slovenskej akadémie vied z 22. januára 1967 Kovijanić píše: „…Váš ústav, Katedra slavistiky a iné bratislavské inštitúcie majú dosť znalcov srbochorvátskeho jazyka a literatúry; preto Slováci dnes stoja na čele slovensko-juhoslovanského vzájomného prekladania literárneho, vedú, ako za Štúra. Môžete byť hrdí na to. …“ V ten istý deň Kovijanić písal aj na Katedru slavistiky Filozofickej fakulty Univerzity Komenského v Bratislave. Okrem poďakovania za hosťovanie na univerzite 25. novembra 1966, keď prednášal o srbských spisovateľoch, ktorí v XVIII. a XIX. storočí študovali na Slovensku, Kovijanić uvádza: „… Prof. Ondruš mi venoval veľa svojho vzácneho času, najmä pri návšteve Ivánky, mesta priateľských stretnutí M. Obrenovića a Ľ. Štúra, a pietnej návštevy Čalova, kde je pochovaných 6.000 srbských vojnových zajatcov zo Srbska a Čiernej Hory. …“ Kovijanić písal aj Zväzu slovenských spisovateľov 22. februára 1967 z Kotora. V liste píše, že je šťastný, že srbsko-slovenská spolupráca aj ďalej pretrváva vďaka slovenským spisovateľom pôvodom z Vojvodiny a žijúcim na Slovensku. Kovijanić píše: „Zväz slovenských spisovateľov dal mi príležitosť, aby som sa po 28 rokoch stretol zas so svojimi starými priateľmi zo Slovenska a Vojvodiny (ktorí sa vrátili do svojej starej otčiny a tu, vo svojom národe, značne prispievajú k našej literárnej vzájomnosti a bratskému súručenstvu), zoznámil sa s viacerými vedeckými pracovníkmi, aj s niektorými spisovateľmi. To ma veľmi teší…“
142
VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
Najväčšia časť Kovijanićovej korešpondencie sa vzťahuje na listy, ktoré si písal so slovenským slavistom Zlatkom Klátikom. V liste z 30. decembra 1968 Kovijanić ďakuje Klátikovi a jeho kolegom, ktorí boli v delegácii, ktorá mu odovzdala Zlatú medailu Slovenskej akadémie vied. Kovijanić medziiným píše: „…Svojím príchodom, ktorý bol označený za zriedkavé gesto ľudskosti a priateľstva, ako i svojim teplým a srdečným akademickým vystúpením v bratskom prostredí ste zanechali nezabudnuteľný dojem, najlepšie svedectvo o kultúre svojho národa a jeho priateľstve, o čom svedčí aj medaila s diplomom. Ešte aj dnes sa o tom živo hovorí. Preto nebanujte, že ste navštívili Čiernu Horu. Prejav „profesora Slováka“ (Dr. Klátika) zanechal hlboký dojem. O ňom sa stále hovorí. Žiadajú si ho odo mňa na čítanie aj tí, čo boli prítomní, aj tí, čo o ňom iba počuli. Ja im hovorím: bude uverejnený v časopise Stvaranje. Dostal som mnoho blahoželaní. Vedeckí pracovníci vzdávajú hold Slovenskej akadémii vied. Mnohí priatelia mi prišli blahoželať. Obdivovali krásu medaily a diplomu. „Kultúrny národ,“ povedal každý bez výnimky…“ Kovijanić a Klátik si písali aj po slovensky, aj po srbsky. V Kovijanićovej korešpondencii nachádzame aj listy Srbského lekárskeho spolku, časopisu Stvaranje, Združenia dobrovoľníkov z vojen 1912 – 1918, ako i rozsiahlu korešpondenciu s Mladenom Leskovcom, z ktorej vyberáme Leskovcovo poďakovanie Kovijanićovi za knihy o Veljkovi Radojevićovi, ktoré od neho dostal. Leskovac mal napísať krátku poznámku o Radojevićovi, ktorý si písal s Lazom Kostićom. Leskovac píše: „O malých ľuďoch, a takým bol Radojević, vieme málo a predsa majú svoj význam a krásu. Nemôžeme všetci byť Njegošovia alebo Cvijićovia…“ (25. marca 1981). V liste z 29. novembra 1980 Leskovac píše Kovijanićovi: „Savo Vukmanović je nádherný človek: predstavte si, že našiel ten Kostićov list kniežaťu Danilovi! Zaslal mi jeho dobrú kópiu. Samotný list nemá nejaký zvláštny význam, ale má k nemu je priložená Kostićova rukou odpísaná kópia výpovede adresovanej kniežaťu Nikolovi. Takže dnes možno v úplnosti prečítať všetko, dokonca aj to, čo bolo očividne poškodené, keď bol originál výpovede vo Vuksanových rukách. Hneď som napísal Vukmanovićovi a srdečne som sa mu poďakoval. Som skutočne jeho dlžníkom; vlastne nie ja: Laza Kostić. …“ 143
Nebojša Kuzmanović
Kovijanić odpovedá Leskovcovi 11. decembra 1980: „Potešil ma Váš list z 29. novembra, najmä to, že sa našiel Kostićov list Danilovi a ešte väčšmi kópia listu kniežaťu Nikolovi, na základe ktorej môžete doplniť poškodené miesta v origináli. Tak sa tá otázka riešila výhodnejšie, ako sme mohli očakávať… Váš datív Savu Vukmanoviću (a nie Savi) je správny a pevný. V reči hercegovsko-čiernohorskej a bosniackej sa takto skloňujú mená: Ivo, Pero, Risto … rovnako ako Marko. „Tak alebo nijako“… Aj sám si kladiem podobnú otázku… Čiernohorské ženské mená: Stane, Jane, Mare sa skloňujú ako Stana, Jana (Janja), Mara. O tom som polemizoval s niektorými odborníkmi, priateľmi (prof. Mladenović, prof. Živanović a iní). Nemohol som ich presvedčiť, ale ani oni mňa. Z Kovijanićovej korešpondencie sa môžeme mnoho dozvedieť o jeho literárno-kultúrnych záujmoch, o rozvinutej srbskej a srbsko-slovenskej literárnej komunikácii. Ako dobrý archívny znalec, Kovijanić aj vlastnú korešpondenciu zanechal upravenú, takže je v korešpondencii jasne vidieť: miesto, dátum, obsah (ktorý je čitateľný) a aktérov. Tak sa aj Kovijanićova literárna korešpondencia stala predmetom archívneho výskumu. KOVIJANIĆOVA DLHOVEKOSŤ
Keď niekto žije takmer sto rokov, to určite upúta pozornosť. A ak ide o človeka zo sveta literatúry, potom je to iste údaj, ktorí patrí do oblasti literárnych faktov. V našej kultúre sme si zvykli, že sa dlhovekosťou vyznačujú známi srbskí maliari, ale keď sa hlbokej staroby dožije človek zo sveta literatúry, to je už niečím, čo upúta pozornosť. Risto Kovijanić sa dožil hlbokej staroby, umrel v deväťdesiatom piatom roku života 17. novembra 1990 a pochovaný je v Kotore. Kovijanićova rodina sa vyznačuje dlhovekosťou, lebo sa aj jeho rodičia aj strýkovia dožili hlbokej staroby. Zo svojich deväťdesiatich piatich rokov života Kovijanić venoval sedemdesiatpäť vedeckej a literárnej tvorbe. Vedcov, ktorí toľko rokov tvorili a ktorí za ten čas napísali veľmi veľa diel, možno napočítať na prstoch, ale aj napriek tomu Kovijanićovo dielo ani dnes nie je dostatočne osvietené.
144
VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
Aj keď ho slavisti, ako napr. Ján Kmeť, ktorý hovorí, že je Kovijanić 38 najlepším znalcom srbsko-slovenských literárnych stykov , alebo Ján Frýdecký, oslavujú a rešpektujú, doteraz nevyšla ani monografia ani žiadna štúdia o diele Rista Kovijanića. Slovenský filológ a slavista Ján Frýdecký na ten fakt upozorňoval ešte pred viac ako tridsiatimi rokmi: „Zásluhy prof. Rista Kovijanića o vzájomné kultúrne styky a kultúrne zblíženie Srbov a Slovákov sú veľké a dodnes nie ocenené (podčiarkol N. K.). Veľké sú aj jeho zásluhy o výcho39 vu mladého dorastu na filozofickej fakulte.“ „Vďaka“ svojej dlhovekosti Kovijanić sa dožil okrem vojen aj iných nešťastných udalostí. V 85. roku života zažil aj zemetrasenie, ktoré zasiahlo Čiernu Horu roku 1979. V korešpondencii, ktorú viedol s našimi známymi spisovateľmi, Kovijanić hovorí: „Ako atómová bomba, zemetrasenie rozbilo ustálený kotorský spôsob života. Mnohých z nás nechalo bez strechy nad hlavou. My sme neboli porazení; neutrpeli sme zranenia a o nás sa postarali naši v Belehrade, kde sme strávili vyše roka. Vrátili sme sa 5. júna a znovu si založili dom; oproti Kotoru, nad Mulami, na svahoch Vrmca. Takmer celý život, okrem detstva a útlej mladosti, tlačil ma žarnov ťažkých balkánskych čias, až som sa v 85. roku života stal Mulanom… Veľmi ťažké bolo znovu si založiť dom. Dom som si zakladal päť – šesťkrát, po každej veľkej udalosti – tri vojny, dve okupácie a internácie a teraz po zemetrasení. Vynášať veci zo zrúcanín, upratovať a opravovať, prenášať a vnášať, zariaďovať, to je opätovná pohroma; najmä starosti o knihy, vyťahovať ich zo zrúcanín a chaosu, čistiť, oprašovať, sušiť, dezinfikovať… Neraz som ich preklínal; ony mňa preklínali tiež, že som im nedal pokoja. Kto kočuje, nesmie mať knižnicu (podčiarkol N. K.).“ (Z Kovijanićovej korešpondencie.)
38 Podľa Jána Kmeťa: „Najlepší znalec tejto problematiky z juhoslovanskej strany je Risto Kovijanić“. In: Ján Kmeť, Jugoslovensko – slovačke slavističke veze, Vojvodinská akadémia vied a umení, Oddelenie spoločenských vied a umení, kniha 6., Nový Sad 1987, str. 117. 39 Ján Frýdecký na toto upozorňoval v časopise Lid zo 14. 01. 1966 pri príležitosti sedemdesiatych narodenín Rista Kovijanića v texte pod názvom Prof. Risto Kovijanić sedemdesiatročný.
145
Nebojša Kuzmanović
NAGYMEDERSKÁ DOLINA SMRTI (1936)
Knihu Nagymederská Dolina Smrti s podnázvom Nad hrobkami 6000 srbských martýrov Kovijanić uverejnil v Bratislave aj po srbsky, aj po slovensky. Toto bola jeho prvá kniha (Monografia Slovačka vyšla roku 1932 ako populárne vydanie a v nej bol Kovijanić spoluautorom a prekladateľom do srbochorvátčiny), ktorá hneď vzbudila veľký záujem. Toto je jeho najcitovanejšia kniha, kniha o ktorej zo všetkých jeho diel vyšlo najviac posudkov. Posudky vyšli v Belehrade, Sarajeve, Nikšići, Záhrebe, Ľubľane, Novom Sade, Cetinji, Bratislave, Báčskom Petrovci, Prahe, Martine, Trnave – asi 30 posudkov len v roku 1937. Srbský vojvoda Petar Bojović, ktorý napísal predslov k tejto Kovijanićovej knihe, hovorí: „Táto knižočka, písaná s hlbokou pietou k pamiatke nagymederských martýrov, impresívne podáva na jednej strane strašné skutky nepriateľov a na druhej strane klasické príklady hynutia a mučenia, ktoré zasiahli náš národ v boji za oslobodenie a zjednotenie s nezlomnou vierou v konečné víťazstvo svojej národnej veci. … Ona je jedným malým pamätníkom nagymederským srbským obetiam, pamätníkom nezabudnutia a piety, ktorú im dlhuje Nácia.“ Naša „Nácia“ sa veľmi neodvďačila nagymederským mučeníkom, lebo len málokto pred päťdesiatimi rokmi vedel a málokto vie aj dnes, že len v niekoľkých rakúsko-uhorských koncentračných táboroch v prvej svetovej vojne bolo zavraždených takmer 70000 Srbov. Príčiny zabúdania treba vždy hľadať v aktuálnych vládnucich ideológiách, ktoré nedostatočne vhodné fakty nechávajú zabudnutiu a tak veľmi rýchlo upadol do zabudnutia aj srbský cintorín v Nagymederi. Avšak vďaka spisovateľom a vlastencom, akým bol Risto Kovijanić títo martýri zostanú zapísaní v pamäti srbského národa. Kovijanić bol zajatcom v tábore Nagymeder od roku 1916 do roku 1918. „Vďaka“ tej skúsenosti napísal túto knihu ako knihu-pamätnicu v cestopisnej forme. Srbské vydanie je tlačené latinkou, v rozsahu 48 strán, formáte A-5, s prílohou, v ktorej je 34 fotografií srbských zajatcov – vojakov, civilov, pomníkov, táborových budov, leteckých snímok tábora atď. Okrem fotografií sú tu i dve mapy, ktoré znázorňujú polohu nagymederského tábora vzhľadom 146
VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
na Bratislavu a mesto Győr v Maďarsku. Knihu ilustroval Ivan Lučev a vytlačili ju v tlačiarni Karla Jaroňa. Obe vydania, aj srbské, aj slovenské, boli vytlačené v päťdesiatich bibliofilských číslovaných výtlačkoch. Kovijanič knihu napísal v cestopisnej forme. Na návštevu Nagymederu odchádza z Bratislavy, dvadsať rokov po zajatí v koncentračnom tábore. Touto cestopisnou formou Kovijanić dosiahol silný kontrast. Štartuje z Bratislavy, „podobajúcej sa jubilujúcej slávnosti“, a nebo nad mestom „bolo ako zo skla“. Vydávajúc sa na cestu opisuje barokový lesk Bratislavy a pripomína si jej slávne dejiny, súčasťou ktorých sú aj srbskí žiaci, ktorí sa tu školili, ako i srbské historické osobnosti, ktoré na tomto území žili od XVI. storočia. Cesta to temného Nagymedera vedie cez zelené hory, vedľa hravých potokov a za vtáčieho spevu. Kovijanić romantickými motívmi vyčaruje krásu sveta, až nás na konci tej cesty čaká väzenská temnota. Na ceste si pripomína aj našich básnikov, takže na jednom mieste hovorí, ako „Na utláčané „volanie bosnianske“ (1852), odtiaľ možno spod nejakého starého duba alebo osamelej borovice odpovedal Jovan Jovanović – Zmaj prorockými veršami: „Kosovo ćuti, Sitnica ječi – Grob zija davno iskopan – Al koga čeka – znaće tek reći: Još jedan V i d o v d a n …“ Cestou k cintorínu Kovijanić vidí aj starodávny Devín, mesto kniežaťa Rastislava a „svätých bratov solúnskych, Cyrila a Metoda, ktorí tu položili prvé a tvrdé základy všeslovanskej osvety a kultúry.“ Približujúc sa vidí „na briežkoch Slávičieho údolia, na pravom brehu potoka Vydrice“ … „postupne dlhé biele rady vojnových hrobov.“ Tu je 129 srbských hrobov – Jovanović, Ilić, Vujičić, Petković, Stojčić, Teodorović, … „ Tu bola pochovaná ešte jedna nežiderská martýrka, inteligentná a bojovná Ružica Veljkovićová, mladá profesorka z Belehradu,“ hovorí Kovijanić. Tu boli pochovaní srbskí zajatci z miest Nežider, Braunau, Boldogasony… Konečne prichádza Kovijanić vlakom do Nagymedera. –“Tam je jeden kúsok našej juhoslovanskej zeme – srbský cintorín.“ Opisom tábora a života v ňom Kovijanić anticipoval tábory, ktoré budú o niekoľko rokov 147
Nebojša Kuzmanović
vznikať znovu, ešte vo väčšom počte. Kovijanić prišiel k poznaniu, že rakúsko-uhorsko-nemecké tábory fungujú podľa s y s t é m u. Kovijanić hovorí: „Desať až dodnes zachovaných veľkých barakov pred samotnou stanicou sú jediným pozostatkom niekdajšieho pekelného mestečka z dosák. Ohradené bolo železným drôtom a oceľovými bajonetmi cisárskych soldatov. Malo vlastné kuchyne a kantíny, vlastné nemocnice a kúpeľne, vlastné žaláry a šibenice, vlastnú „školu“ a vlastný peniaz, vlastnú obrovskú tabuľu, vytýčenú na viditeľnom mieste, na ktorej boli denne vytierané a zapisované dlhé rady nových mien umretých obyvateľov. Malo aj svoju vlastnú správu: „cisársko-kráľovské“ veliteľstvo, vlastných vedúcich, úrady, predpisy a nariadenia. A najdôležitejšie, malo vlastný s y s t é m a vlastný c i n t o r í n.“ Kovijanić potom opisuje život a smrť v Nagymederi – stravovali sa repou a vodou, umierali od hladu, ale predsa museli chodiť do „školy“, lebo zajatcov nútili „učiť sa“ po maďarsky a nemecky. Aj napriek všetkému „škola musela jestvovať, lebo jestvoval s y s t é m.“ Za pomoci táborovej školy a systému Kovijanić na ten najlepší spôsob odsúdil rakúsko-uhorskú koloniálnu politiku. Hovorí: „Za niekoľko desiatok mierových rokov „kultúrny“ dobyvateľ nechal celé župy pokorenej Bosny a Hercegoviny bez jedinej školy, ale jeho zajatecký tábor mal aj počas vojny vlastnú „školu“. Určená bola systémom…“ Aj napriek stálemu umieraniu a táborníckemu teroru duch srbských zajatcov ešte nebol zlomený. Kovijanić uvádza slová zajatého Dobricu Milutinovića, protagonistu belehradského Národného divadla: „Srbsko predsa zvíťazí! Vy musíte skapať! Toto zakričal Dobrica Milutinović hlavnému veliteľovi tábora a jeho štábu.“ Nasledujú opisy martýrstva, hrdinskosti a viery v definitívne víťazstvo a uvádzajú sa mená a osudy srbských zajatcov – vojakov, žien a detí. „Za dva mesiace, od 20. decembra 1914 do 20. februára 1915, tu bolo pochovaných vyše 2900 ľudí! Všetkých zahrabali asi do stopäťdesiatich piatich hrobov, pomerne veľmi úzkych. Vlastne, vtedy to ani neboli hrobky, ale blatisté jazerá dunajských močarísk.“ Tak veľký počet umretých zostal bez mena, čo Kovijanić vyjadril žalobou a nárekom matky zajatca Joksima Jokovića spod Durmitora:
148
VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
„Každá smrť má osud, len v Maďarsku je bez osudu!…“ V opise Nagymedera, Nežidera a iných rakúsko-uhorských táborov na hraničnom území Československa, Rakúska a Maďarska Kovijanić nám zanechal svedectvo, že v nich umrelo alebo bolo zavraždených asi 67.000 srbských vojnových zajatcov, žien a detí, čo bolo veľkým rakúsko-uhorským „príspevkom ku kultúrnemu barbarizmu“…, ktorého jednu stranu v Nagymederi krvilačne a bohorúhačsky vpísala šabľa čierneho „cisársko-kráľovského“ dôstojníka.“ DVE NEUVEREJNENÉ KNIHY RISTA KOVIJANIĆA
Vďaka láskavosti Kovijanićovej dcéry Bratislavy sme pri našom skúmaní srbsko-slovenských literárnych stykov mali možnosť nahliadnuť a používať literárnu pozostalosť Rista Kovijanića. V tej pozostalosti okrem poznámok, listov, obrovskej slovenskej knižnice a fotografií našu pozornosť upútali najmä dva rukopisy. Ide o knihu-časopis s drevenou obálkou Preza a knihu básní v malej koženej väzbe Čojske ruže. Tieto rukopisy doteraz neboli nikde uverejnené a pre ich krásu a význam – lebo oba vznikli v čase Kovijanićovej väzby v rokoch 1941 a 1945 – si zasluhujú, aby sme ich v našej knihe stručne predstavili. PREZA
Táto kniha-časopis vznikla v čase Kovijanićovej internácie v tábore v albánskom meste Preza počas rokov 1941 a 1942. Po vypuknutí druhej svetovej vojny Kovijanića ako riaditeľa kotorského gymnázia – pre jeho verejné antifašistické vystúpenia a idey –talianske okupačné vrchnosti zatkli a internovali do Albánska. O pobyte v tom tábore sa nezachovalo veľa svedectiev. Ani v Kovijanićovej autobiografii o tom nenachádzame záznamy, lebo sa po to obdobie v písaní nedostal. Kovijanić sa sústreďoval na detaily, takže v autobiografii stihol napísať iba o pôvode, mladosti a školení a neskoršie obdobia svojho života nestihol spracovať, lebo smrť prekazila jeho úmysly. Autobiografiu 149
Nebojša Kuzmanović
Grafický výkres táborového plotu (autor Gavro Đurković)
začal písať pred samým koncom života, keď už predsa nedokázal rozlíšiť dôležitý detail od menej dôležitého, čo mu bralo čas, a toho v 95. roku života nemal nazvyš. Podľa slov Bratislavy Stipanićovej aj napriek vysokému veku nebol ani chorý ani senilný až do posledného dňa svojho života. Svedectvo o živote v tábore sa zachovalo v Kovijanićovom časopise Preza, ktorý je skutočne hodnotným príspevkom k „literárnej táborológii“. Kovijanić a jeho kamaráti z tábora prišli na ideu, aby si svoje dni v tábore skrátili založením literárneho časopisu. Názov Preza mu dali podľa mesta, v ktorom sa tábor nachádzal. Prvé a jediné číslo toho časopisu bolo napísané obyčajnou ceruzkou na štvorčekovom papieri a obálka bola vyhotovená z dvoch drevených dosák. Ceruzku, papier a nožík, ktorým začal robiť drevoryt na obálke, Kovijanić dostal od talianskych strážcov, o ktorých mal dobrú mienku, lebo netrýznili väzňov – hovorí sa v predslove. Kovijanićovi sa na titulnej strane obálky podarilo vyryť časť obrazu nekresleného ceruzkou: slnko, strážna veža, mešita v úzadí, časť táborových stanov a text: Preza, č. 1, november 1941. Na poslednej strane obálky zostal iba ceruzkou nakreslený náčrt hraníc Albánska a miesta, kde sa nachádzal tábor. Obálka z lipového dreva je spojená plátnom a upevnená klinčekmi. 150
VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
Z druhej strany je uvedené: Preza, logorski zabavnik, izlazi jedanput mesečno, godišnja pretplata 1 napoleon, uredjuje uredjivački odbor, cenzor Drago Dragović, odgovorni urednik Niko Niković, redakcjia i administracija u zgradi Muratova šatora, II sprat, štamparija Pero Naliv, Preza, Bokeška ulica br. 7. Kovijanićov „táborový zábavník“ pozostáva z nasledujúcich textov: Redakčný príhovor; I. Básne: Modlitba spasiteľovi, Smäd, Tri po tri, Syn dcére, Žene, Matke; II. Rozpravy a články: Kult brata v našom národe, Teória zneužitia práva vzhľadom na všeobecný majetkový zákonník čiernohorský; III. Albánsko a Arbanasovia: Preza (opis a minulosť), Skenderbegova Kroja (inform. čl.), Skenderbeg; IV. Folklór: Hádanky, Anekdoty o Čiernohorcoch a Bočanoch; V. Domáci a zahraniční klasici: Boccaccio, Z Dekameróna (novela 8., deň VI.), Njegoš: Iz Gorskog vijenca; VI. Humor: A – Malé rezy z tábora Prezy: 1. Rezy dlátom hrdinstva pod dekou, 2. Čierna Hora a majstri z mora; B – Epos bradatých, 1. Naše brady, naše vlády a naše nádeje; V – Branove riporty; G – Nájdená báseň; D – Pestré obrázky, 1. Prvý list v Preze, 2. Čarodejný náprstok; Ď – Oficiálne správy, 1. Padla vláda, 2. Sťahovanie hlavného stanu, 3. Píšťalka; E
Grafický výkres zruinovanej bašty v tábore Preza (autor Gavro Đurković)
151
Nebojša Kuzmanović
– Čvirikanie vrabcov v tábore, 1. Rebeli, 2. Rozhovor Srdju a Arbanasa, 3. Líška a sliepka; a Z – Pre naše deti. Zakikiríkal Iso. Časopis má spolu 160 strán písaných latinkou a cyrilikou. Na strane 161 je strana pre reklamu. Názvy sú satiricky ladené: Hlavná trafika Ohnivá Mária, Mate Notora, Muratova ul. č. 7 (suterén). Zmenáreň Maharadža, Isova ulica 1 atď. Týmto časopisom redakcia chcela pomôcť ako sebe, tak aj svojim kamarátom pri spestrení táborového života. V predslove sa objasňuje tento úmysel: „Máme nádej, že pre tento veľmi skromný táborový zábavník obyvatelia tohto nášho plátenného mestečka prejavia istý záujem, patričné porozumenie a správne pochopenie. Máme nádej, že bude čítaný, opatrovaný, chránený a ochránený. Lebo je to obrázok nášho duchovného táborového života, možno jedinečný v podobných okolnostiach. On bude vravným svedkom ľudského, humánneho názoru a porozumenia človeka zo strany našich strážcov – synov, hádam, kultúrneho talianskeho národa“. V podpise je uvedená Redakcia a neskôr bolo červenou ceruzkou dopísané: R. Kovijanić. Všetky príspevky boli podpísané pseudonymami: Nenad, Dr. Stradan Inoćemtić, Rajko Rančević atď. Risto Kovijanić bol autorom väčšiny príspevkov a okrem neho písali i Dr. Dušan Radoman, Mirko Kostić, Gavro Djurković a Maksim Zloković. Kovijanić dodatočne pod pseudonymy dopísal mená autorov príspevkov. Tento „táborový zábavník“ je veľmi významným príspevkom k našej literatúre, ako podľa hodnoty príspevkov, tak aj podľa táborového kontextu, v ktorom vznikol. Preto máme nádej, že bude vytlačený a zviditeľnený širšiemu kruhu čitateľov a bádateľov dejín srbskej literatúry. ČOJSKÉ RUŽE (NARCISY)
Knihu básní Čojske ruže Kovijanić písal v rokoch 1945–46, keď bol väzňom v podgorickej väznici. Po rakúsko-uhorskom a talianskom tábore sa po druhej svetovej vojne Kovijanić dostal aj do juhoslovanského väzenia. Ako bolo vyššie uvedené, vojenské vrchnosti novej Juhoslávie ho odsúdili na pätnásť rokov väzenia, z čoho bol väznený dva. Spomienky na tie dni sú znázornené v týchto básňach. 152
VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
Básne sú napísané plniacim perom, cyrilikou, v zošite formátu B-6 (malý, kožený záznamník), pod pseudonymom Sl. Zl. (čiže Slavko Zlatojević). Ilustrované sú kresbami zámkov, prírody, zvierat, mýtických osobností a udalostí zo stredoveku (napr. zabitie obludy, sliedenie za líškou atď.). Básne sa začínajú iniciálami, ktoré sú vystrihnuté z nejakej knihy. Na konci knihy Kovijanić zostavil slovník menej známych slov: Eos, Perún, Hron, Vesna, Artemída atď. Kovijanićov sonetový veniec pozostáva z dvoch častí: I. Dcéra Eosa, II. Dcéra Slávie. Verše sú venované jeho manželke Danici a dcére Bratke. Aj v tomto rukopise Kovijanić si spomína na bratské Slovensko a Kollárovu Slávy dcéru, takže začína veršami Bratislava spava, šuti Dunav plavi… a knihu končí básňami Nevjesta s Jadrana a Blaga vijest. Na koniec rukopisu bol plánovaný i komentár, ktorý však nie je napísaný.
Titulná strana nepublikovaného sonetového venca Čojske ruže – Narcisy, napísaného počas Kovijanićovho zajatia vjuhoslovanskej socialistickej väznici, v ktorej bol uväznený po druhej svetovej vojne.
153
Nebojša Kuzmanović
Rovnako ako predchádzajúca kniha-časopis Preza aj táto je dôležitým príspevkom k literárnej táborológii, ako i dôkazom, že žiadne väzenie nemôže zlomiť tvorivý duch človeka. Risto Kovijanić, básnik-mučeník, spisovateľ humanistických ideálov a veľký zástanca slovenskej vzájomnosti, je najlepším svedkom víťazstva svetla nad tmou a ideálu nad ideológiami. V Novom Sade, na Veľkú noc 2016. PhDr. Nebojša Kuzmanović DrSc.
154
Risto Kovijanić
Veľkomederské
ÚDOLIE SMRTI NA HROBOCH 6000 SRBSKÝCH MUČENÍKOV
PREDSLOV
Veľkomederský zajatecký cintorín patrí do radov veľkých srbských pohrebísk svetovej vojny. S bôľom a pietou ho spomína celý náš národ. Je svedkom obrovských obetí, ktoré priniesli Srbsko a Čierna Hora v hrdinských a nerovných bojoch za oslobodenie a zjednotenie juhoslovanského národa. Okrem veľkého počtu internovaných starcov a mladíkov z okupovaného Srbska a Čiernej Hory, ktorí boli utláčaní za ich národnú myšlienku, vo Veľkom Mederi je pochovaných niekoľko tisíc srbských vojnových zajatcov. Sú to hrdinovia z Kumanova, Bitolja, Skadru, Drinopola, Bregalnice, Ceru, ktorí široko-ďaleko rozniesli slávu srbských zbraní. Aj sám som bol svedkom ich hrdinských činov a bezpríkladného obetovania sa, keď som mal česť sprevádzať ich a viesť z víťazstva k víťazstvu v mnohých bojoch srbsko-tureckej vojny a na začiatku svetovej. Náš národ sa teší, že hroby týchto veľkých hrdinov a veľkých mučeníkov sú v oslobodenej a zjednotenej Československej republike, bratskej nám zemi po krvi, jazyku a zbraní. Vieme, že im československý národ vzdáva takú pietu ako náš ľud a považuje za našu spoločnú svätyňu z čias spoločných snáh a zápasov o utvorenie veľkej Juhoslávie a veľkého Československa.
157
Nebojša Kuzmanović
***
Táto kniha s hlbokou úctou k pamiatke veľkomederských mučeníkov veľmi dojemne opisuje hrozné činy nepriateľov na jednej strane, a na druhej strane klasické utrpenia a mučeníctvo, aké znášal náš národ pre svoje oslobodenie a zjednotenie s neochvejnou vierou v konečné víťazstvo svojej spravodlivej národnej veci. Je malým pamätníkom veľkomederským srbským obetiam, je pomníkom pamiatky a úcty, ktoré im národ dlhuje. Daj Boh, aby sa im ich veľká a zjednotená domovina odvďačila čím skôr veľkým dôstojným pomníkom. Belehrad, 1. decembra 1936
158
Vojvoda:
•
Bratislava, 29. októbra 1936
V
ečer, keď sme sa pripravovali na návštevu Veľkého Medera, nebo bolo ako zo skla. Bratislava mala ráz jubilejnej slávnosti. Pokročilí Čechoslováci oslavovali osemnáste výročie svojho zjednotenia a vzkriesenej národnej slobody. Šumivé vlny Dunaja niesli bratské pozdravy Belehradu. Nad mohutným rozmachom povojnovej Bratislavy, kedysi Prešporka – v ktorom našli výraz renesancia a gotika, rokoko a barok – plápolali slovanské farby československých štátnych zástav. Tu je aj niekoľko významných pamiatok, súvisiacich s našou juhoslovanskou históriou. Starý klasicistický Primaciálny palác, dnes radnica, leskol sa vo svetle reflektorov. V jeho zrkadlovej sieni bol podpísaný (1805) známy Napoleonov mier, po ktorom mocný francúzsky imperátor dostal naše západné juhoslovanské územia so slnečnou Dalmáciou a s klasickým slobodným Dubrovníkom. Z nich založil svoju malú Juhosláviu, kráľovstvo Ilýriu. Tu je impozantná budova krajského súdu s jemnými ťahmi neskoršieho baroka XVIII. storočia. V nej dlhší čas zasadala prešporská dieta, uhorský snem, na ktorý počas niekoľkých storočí (1526‒1848) prichádzali znamenití juhoslovanskí zástupcovia z Chorvátska, Dalmácie, Slavónie, Sriemu a Vojvodiny – od slávnych diplomatov a štátnikov XVI. storočia: biskupa Stjepana Brodarića a kardinála Antuna Vrančića až po chýrnych národných buditeľov: biskupa Vrhovca, metropolitu Stratimirovića, Lukijana Mušického a patriarchu Rajačića, od slávnych vojvodcov, turkobijcov a bohatierov XVI. storočia: posledného srbského despotu Pavla Bakića z Kragujevca, Nikolu Šubića Zrinského, hrdinu sigetského, kniežaťa Franju Frankopana, „meča a štítu Ilýrie“ a Ivana Draškovića, hrdinu zo Siska až po Savu Popovića‒Tekeliju, Janka Draškovića, Antuna 159
Nebojša Kuzmanović
Mihanovića i Štúrových priateľov: Hermana Bužana, Metela Ožegovića, Jovana Hadžića a Nikanora Grujića. Hneď za dietou, v jej tieni pod osvetlenou ozdobenou vežou kostola svätej Kláry, sa nachádzala bohatá knižnica Univerzity Komenského, kedysi katolícka právnická akadémia. Cez ňu prešlo na stá známych Juhoslovanov, od učeného Atanasija Stojkovića a Joakima Vujića po Bogoboja Atanackovića a Ljudevita Vukotinovića. Odtiaľ výbojný Svetozár Miletić vyletel so svojou družinou (1848), aby prvý zazvonil na povstanie vo Vojvodine. V tom istom rade s dietou je starobylá budova akadémie Istropolitany, prvej uhorskej univerzity kráľa Mateja Korvína, syna slávneho maďarského turkobijcu Janka Hunyadyho zo Sibiňa, potomka balkánskych slovanských predkov. Táto univerzita z polovice XV. storočia bola založená iniciatívou jej organizátora, učeného Chorváta, arcibiskupa Ivana Viteza zo Srednje, významného a mocného štátneho kancelára a jeho bratranca, takisto učeného a slávneho Chorváta Ivana Česmického, chýrneho básnika pod menom Janus Pannonius. Za starou univerzitou pri Dóme svätého Martina, v ktorom sú pochovaní dvaja chorvátski štátny úradníci Draškovićovci, je stredoveké prepošstvo, niekdajšie sídlo slávneho chorvátskeho kazateľa, kardinála a kráľovského námestníka Juraja II. Draškovića, zakladateľa prvého bratislavského gymnázia z polovice XVI. storočia. Za niekdajšími pevnými múrmi a širokými zákopmi stredovekého mesta je staré historické evanjelické lýceum, ktorého prah prekračoval aj veľký juhoslovanský osvietenec a filozof Dositije Obradović. Z tejto školy vyšlo na tisíc srbských žiakov ‒ od Pavla Đulinca a Jovana Muškatirovića po Daničića, Miletića, Zmaja, Jovana Boškovića, Grčića‒Milenka a černohorského vojvodu Simu Popovića… Námestie Republiky bolo celé pod snehom bielych chryzantém. Blížili sa Dušičky, deň venovaný pamiatke zosnulých. Vtedy všetky bratislavské cintoríny sú zakryté kvetmi. Odtiaľto po Komárno je nepretržitý rad našich vojnových hrobov – posiate kosti srbských známych a neznámych bojovníkov, pomstiteľov, trpiteľov i mučeníkov. Tu na ulici Svetozara Miletića v niekdajšej Kvetnej doline Mlynských nív, ktoré spomína vo svojom životopise bratislavský žiak a zakladateľ 160
VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
srbského národného divadla Joakim Vujić, je vojenský cintorín zo svetovej vojny. V ňom je 62 juhoslovanských hrobov, z ktorých 11 je srbských vojnových zajatcov. Tu snívajú svoj večný sen Krsto Ivanović a Živan Rančić z Kragujevca, Vasilije Veljković z Niša, Panta Radojčić z Lazarevca, Milenko Genjić zo Svilajnca, Bogoslav Stojanović z Vlasotincov… Popri nich je i šesťdesiatročný rybár Josip Justin, Chorvát zo Sušaka, ktorý mučený v bratislavských vojenských kazematoch padol iste za rovnakú myšlienku ako jeho bratia zo Šumadije. Pod starým agátovým stromoradím vo večnom zabudnutí spočíva so svojou trýzňou a utrpením i jedna neznáma srbská žena: neziderská mučenica Vukosava („Vikušova“?) Drunljaková zo starosrbskej Senice. Nie sme si istí, či je jej priezvisko správne, nepriateľ ho pravdepodobne zohyzdil, ako možno aj jej peknú tvár a krásne klasické meno Vukosava, známe z dejín a národnej poézie Na druhej strane Dunaja za Tyršovými sadmi v bratislavskom predmestí Petržalke, kde sa medzi chorvátskymi kolonistami udržovalo po niekoľko storočí naše archaické čakavské nárečie je ešte 50 juhoslovanských hrobov. Medzi nimi je najviac Bosniakov, ktorí museli bojovať pod čierno‒žltou zástavou, a pod ňou ich podľa troch vier nepriateľ delil na „tri národnosti“. Tu sú i dvaja srbskí vojnoví zajatci – Stefan Milić z Kraljeva a Risto Savić („Savač“?) z Nikšića. Za Bratislavou, za krásnym horským parkom Štefánikových sadov, je ešte jeden veľký bratislavský vojnový cintorín. Leží vzdialene v romantickom Slávičom údolí, kedysi obľúbenom výletnom mieste toľkých generácií juhoslovanských bratislavských žiakov, najmä oných výbojných z čias Ľudovíta Štúra, ktorí sa tam radi zhromažďovali okolo svojho veľkého učiteľa. Tu plakal náš Joakim Vujić, keď sa v roku 1795 „horko nariekajúc a smútiac“ lúčil s „premilým Prešporkom“, obchádzajúc pri rozchode všetky obľúbené miesta, kde sa so svojimi juhoslovanskými i slovenskými kamarátmi „školské predmety učil, sedel a rôzne všeobecne užitočné knihy čítal“. Tam nachádzali inšpiráciu k svojim prvým piesňam mladosti, lásky i smútku Vasa Živković, Julije Radišić, Svetozar Miletić, Zmaj, Đena Pavlović, Simo Popović a tragický Jovan Grčić‒Milenko ako i celý kŕdeľ našich omladinských básnikov. Tu sa každú jar i leto do večného žblnkotu Vydrice rozlieha z hrdla tisícich krídlatých kŕdľov veselá pieseň radosti, pieseň slnku i novému životu. Od dňa, keď zasvieti prvý 161
Nebojša Kuzmanović
rozvitý púčik hory a potok pozdraví na svojom brehu prvý kvet fialky, až po novembrové záveje žltého lístia, nachádzajú tu útočište zaľúbené mladé páry, poslovia mladosti a budúcich živých pokolení. Nad potokom, pozdĺž horského výbežku na jeho ľavom brehu, kolíše sa vo vetre lístie dúbravy pretkanej ihličnatými borovicami. Na brehoch tohto potoka zbásnil možno Đena Pavlović svoju pieseň Malý slávik alebo Siroty, ktoré potom boli čítané v bratislavskej srbskej študentskej družine Sloboda. Tu Grčić‒Milenko udieral na struny svojej smutnej lýry, tu možno zložil svoje bratislavské piesne: Smutná spomienka, Zaplačte, Dievčenská slza, alebo svoje Smutné piesne o slávikovi, zelenej hore a smútku, ktorý sprevádza človeka večne „i v hrobe“. Alebo aj Fialky: Zelený vrch, zelená dolina, v doline potok striebornej tváre, malé brehy objíma mu tráva a trávu krášli – fialôčka … Alebo tú smutnú: Ťažká žalosť sa mi do srdca nasťahovala . . . Odtiaľto sa možno spod nejakého starého duba alebo osamotenej borovice, ozval (1852) Jovan Jovanović-Zmaj na zotročený „bosenský hlas“ prorockými veršami: Kosovo mlčí, Sitnica hučí ‒ Hrob zíva dávno vykopaný ‒ Ale koho čaká – to vypovie potom. Ešte jeden, nový V i d o v dan… Alebo tú smutnú: Výstrel z pušky, hľa zvesť, Milan odišiel za zbojníka, zvon zvoní, počuť plač, matka Anku pochováva… 162
VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
Za Slávičím údolím je rad starých chorvátskych osád z polovice XVI. storočia. Zachovali si svoje juhoslovanské mená i názvy. Tu je hneď Lamač, prvá železničná stanica na trati Bratislava – Praha, spoločná osada Srbov i Chorvátov z druhej polovice XVI. storočia. Ale jeho dnešní Brankovičovci, Boškovičovci, Miloševičovci, Kralovičovci, Františkovci, Bučičovci, Krajačevičovci a iní ťažko vypovedia poniektoré slovo svojej dávnej vlasti na juhu. Za Lamačom je Dúbravka, „Mekka“ tunajších Chorvátov. Tu pri kostole sv. Kuzmana a Damjana majú každú jeseň veľkú ľudovú púť so starými chorvátskymi obyčajami, národnými piesňami a krojmi. Za Dúbravkou, tam za Dragou, Grabom a Glavicou je druhá veľká, čisto chorvátska osada s vyše 3000 chorvátskymi obyvateľmi ‒ Devínska Nová Ves, druhá stanica na trati Bratislava – Praha. Tu a v Dúbravke zachovalo sa dodnes rýdze čakavské nárečie, tak ako na druhej strane, vo vzdialenom Chorvátskom Grobe číre chorvátske kajkavské nárečie spolu s krojmi, obyčajmi, menami a národným povedomím i hrdosťou. Ďalej je Bystrica, Mást, Karlova Ves… Na ľavej strane od cintorína je cesta na blízky Devín kniežaťa Rastislava a svätých solúnskych bratov Cyrila a Metoda, ktorí tu položili prvé a silné základy všeslovanskej osvety a kultúry. Z prastarého slovanského hradu zrkadlia sa v ústí Moravy do Dunaja jeho vysoké polorozpadnuté múry a tenké veže, prilepené na závratne strmom brale ohromnej skaly. Za ním je dedina rovnakého mena, ktorej obyvateľstvo je z veľkej časti chorvátskeho pôvodu, a z ktorého niektorí ešte hovoria jazykom svojej dávnej vlasti. Tu sa nájdu rovnaké priezviská obyvateľov ako na juhoslovanských krížoch vojnového cintorína v Slávičom údolí. Napravo od cintorína týči sa hornatý vrch Kamzík, z ktorého je ďaleký výhľad. Za Dunajom a za československo‒rakúsko‒maďarským trojmedzím nazerá sa smutné Neziderské jazero, vzdialené od Bratislavy asi tridsať kilometrov. Na otvorenom svahu Slávičieho údolia na pravej strane potoka Vydrice, ktorý tu niekoľko vekov poháňal štyri ozrutné kolesá prastarých mlynov – a kam sa po vojne nasťahoval jeden obratný Šumadínec, možno bývalý vojnový zajatec, ktorý tu ostal – radia sa stupňovité, dlhé, biele pásy vojnových hrobov. Betónové kríže, husté ako vinice v susednom vinohrade, sú parádne vyrovnané ako pri slávnostnej vojenskej prehliadke. Všetko je v dokonalom poriadku. Stará sa o to vojsko. Veľkú železnú 163
Nebojša Kuzmanović
bránu otvára a zatvára strážnik Lukáš Kralovič zo susedného Lamača. Len po slovensky vie rozprávať o svojom starom juhoslovanskom pôvode a o svojich predkoch Kraljevićovcoch. Tu je 129 juhoslovanských hrobov, z ktorých je 31 srbských vojnových zajatcov a internovaných zo Srbska a z Čiernej Hory. Boli v zajateckých táboroch Veľkého Medera, Nezidera, Boldog-Aszonya a Braunaua. Leží tu Aleksandar Jovanović, poštový úradník z Belehradu. V susednej parcele 64‒ročný srbský učiteľ Ivan Radojević („Radovojić“) z Valjeva, ktorý vlastenecky odchoval tak veľa generácií, čo bojovali a hynuli za slobodu Srbska. Čítame ďalej mená Jovanovića a Ilića z Podrinia, Vujičića a Petkovića z Požarevca, Stojčića a Teodorovića z Kumanova, Gajića z Pomoravia, Pešića z Vranja, Mitrovića od Kolubary. Matića z Kumodraže, Stošića z Toplice, Aranđelovića z Vlasotincov, Filipovića z Takova… Tu odpočíva dvadsaťročný čiernohorský vojak Petar Vujić spod Njegošovho Lovćena, Kovačević, Miličević, Džaković a Golović z Nikšića, Radenović z Plavu, Ivanović zo Slatiny… V jednej parcele sú pochovaní dvaja mladí mučeníci: šestnásťročný Miloš Vasović z Takova kniežaťa Miloša, ktorý bol ako trinásťročný chlapec zatvorený medzi boldogaszonyské táborové drôty a sedemnásťročný Mile Radev Vujisić z Kolašina, veľkomederský mučeník. Spí tu svoj večný sen neznáma Čiernohorka, neziderská mučenica Milosava Vukovićová z Čeva Petra Vukotiča a kráľovnej Mileny, kde sa i počas tureckej nadvlády chvel plamienok slobody a odkiaľ si slávny český maliar Jaroslav Čermák bral klasické ženské typy a prenášal ich na plátno, aby nimi zadivil kultúrny svet Európy. Úzka betónová hrobka s ešte zachovaným pôvodným nemeckým nápisom hlboko skrýva históriu jej dlhej golgoty a stoickú tajnosť životného osudu. Ostáva tajomstvom aj jej chlapský čin, za ktorý ju nepriateľský okupant uvrhol do okov a dohnal do ďalekých maďarských močiarov, aby zo svojho večitého hniezda slobody „nerúcala základy“ imperialistickej monarchie. Na jej hrobe rastú štyri zakrpatené kosatce, ako by boli presadené zo šedivých orlích vrchov jej skalnatého domova, spod hustých kríkov paliny, ktorá by svojou horkosťou vedela vyrozprávať tajnosť ťažkého osudu a mučeníctva tejto neznámej ženy z Čeva.
164
VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
Bola pochovaná ešte jedna neziderská mučenica, inteligentná a výbojná Ružica Veljovićová, mladá profesorka z Belehradu. Napriek hrotom nepriateľských bodákov mala ešte silu a odvahu, aby spoza táborovej železnej mreže neziderskej mučiarne, pred medzinárodnou komisiou Červeného kríža vyhodila na oči svojim mučiteľom a nepriateľom svojho národa pravdu o ich inkvizítorských činoch a prorocké slová o ich nevyhnutnom blízkom páde. Bola potom vystavená osobitnému mučeniu, aby narýchlo cez bratislavskú nemocnicu bola prenesená na bratislavský cintorín. Jedného májového dňa roku 1928 pri desiatom výročí smrti, pri spevoch slávikov a plaču rodiny, boli vykopané jej kosti a prenesené do Belehradu. Aj nad prázdnym hrobom v ktorom ležali kosti jednej srbskej ženy, zastavujeme sa nábožne v dňoch venovaných mŕtvym, aby sme sa poklonili vysokému národnému povedomiu a rodoláske, bôľu a pýche, mučeníctvu a hrdinstvu srbskej ženy, ktorá v čase bojov o slobodu vedela mužsky bojovať a v dňoch ťažkého národného utrpenia a pokušenia, z ustupovania, vo vyhnanstve, pod okupáciou a v zajatí zostala nepremožiteľná duchom… Vysoká veža ohromného bratislavského dómu – v ktorom sa viedenskí cisári korunovávali maďarskou kráľovskou korunou Arpádovcov, ovládajúcich niekdajšie Svätoplukove, Koceľove a Tomislavove krajiny – týčila sa cez večerný súmrak do nedohľadna. Starý bratislavský hrad – vystavený na kopci horského výbežku, ktorý siahal až po samotný Dunaj a objal predvojnové mesto – ako by svojimi štyrmi baštami podopieral nad sebou aj samotné nebo. Impozantný ako onen cerský „Obrovský hrad“ z Milićevićovej rozprávky, pôsobil dvojnásobne väčší ako je v skutočnosti. V lesnatom náručí posledných výbežkov Malých Karpát belel sa na okraji mesta veľký sokolský dom, v ktorom sa uchováva i hrudka našej kosovskej zeme.
165
•
R
áno Bratislava zostala v sychravej hmle. Niet stopy po obrovských rozmeroch hradu a tým menej po štíhlych vežiach jej gotiky i baroka a početných komínoch jej tovární. Opustili sme ju za svitania vlakom. Vedľajšia trať Bratislava – Komárno, ktorá pozdĺž delí veľký dunajský ostrov, vedie nás priamo do Veľkého Medera, do „Nagymegyera“. Tam je kúsok našej juhoslovanskej zeme – srbský cintorín. Dnes je osemnásť rokov od toho dňa, keď posledný očíslovaný hrob tohto cintorína pohltil 6.000– tého veľkomederského mučeníka. Nesieme náruč jesenných kvetov a zelene, aby sme ich položili na jeho hrob a poklonili sa jeho mučeníctvu. Je deň výročia, čo spustla známa veľkomederská mučiareň – veľký tábor srbských vojnových zajatcov a väznených starcov a detí. Hneď po ľavej strane zanechávame Ivanku pri Dunaji kniežaťa Mihaila Obrenovića, s jeho niekdajším krásnym zámkom, ktorý dostal spolu s veľkými majetkami sobášom s grófkou Júliou Hunyadyovou. Tu sa tajne stretával a rozprával s Ľudovítom Štúrom. Tu sníval o svojom návrate do vlasti a o tróne, tu tvoril plány o utvorení veľkej Juhoslávie od Jadranu až po Čierne more. Neskoršie, ako znova zvolený panovník Srbska, tu viedol dôležité politické rozhovory s veľkým rakúsko‒uhorským štátnikom grófom Andrássym, ktoré sa týkali oslobodenia Bosny a Hercegoviny. Keby bol jasný deň, videli by sme barokovú vežu zámku, ktorá sa dvíha nad priestranným, hustým parkom vysokých starých gaštanov. A naproti štíhlu vežu dedinského katolíckeho kostola, ktorú po jednom požiari obnovil zaslúžilý srbský knieža počas svojho druhého panovania. Naše oči nemôžu nepozdraviť ani veľkú mohylu Milana Rastislava Štefánika hneď pri Ivánke, popri ktorej prechádzame vlakom. Postavil ju vďačný československý národ svojmu veľkému národnému hrdinovi na mieste hroznej katastrofy, keď sa lietadlom vracal do svojej oslobodenej a zjednotenej vlasti. Lebo to je jeden zo „svätej trojice“ tvorcov českoslo166
VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
venskej slobody a nezávislosti. S menom Masaryka, Štefánika a Beneša začína nová, jasná história československého národa. V mysli sa zastavujeme s obdivom pred veľkým dielom Štefánika ako hvezdára, vojaka, vodcu a osloboditeľa. S hlbokou pietou skláňame sa pred jeho utrpením, keď od Avaly cez Kruševac šľachetného cára Lazara kosovského, Nemanjovu Rašku, Kosovo a Dušanov Prizren, tiahol so slávnymi srbskými vojakmi a spolu s nimi prežil mučeníctvo albánskej Golgoty… Odznieva železná konštrukcia mosta. Prechádzame cez Malý Dunaj, ktorý sa pod samou Bratislavou už niekoľko storočí oddeľuje od Veľkého Dunaja svojim vodou bohatým korytom. Siaha ďaleko na ľavo, aby prijal tatranské vody Váhu a Nitry kniežaťa Pribinu a svätého Metoda a potom, aby sa spojil so svojou maticou, pod samými múrmi cez storočia pevného Komárna, ktoré sa pamätajú na mnohé chrabré juhoslovanské čaty jazdcov a „šajkášov“ na slávnych vojvodcov a junákov, na toľko juhoslovanských výprav proti Turkom a iným nepriateľov. A tak vznikol najväčší riečny ostrov v Európe (1.885 km2), ktorý dnes má takmer 200 osád a asi 250.000 obyvateľov. To je veľký Žitný ostrov, československá Báčka, najbohatšia sýpka republiky. Je bohatý vlahou a stáročnými nánosmi Dunaja, ale chudobný stromovou zeleňou a vyložený ostrým západným vetrom. Pre žitné úrody už oddávna je pomenovaný „Zlatou záhradou“. Oň sa pretekala bohatá šľachta bývalého Uhorska. Celý v skutočnosti patril len niekoľkým jednotlivcom. Na ňom sú starobylé avarské hradby. V XIII. storočí bolo tu mnoho menších ostrovov s osadami a s niekoľkými vodnými hradmi. Neskoršie na tomto ostrove boli obľúbené poľovnícke revíry uhorských kráľov a šľachticov, na ktorých stavali poľovnícke zámky. Obyvatelia sú starousadlíci (zväčša Maďari, pomaďarčení Slovania, Slováci, židia obchodníci) a povojnoví československí kolonisti. Vlak nás viedol do šírej roviny cez zhustnutú pozdne jesennú hmlu dunajských močiarov. Deň sa rodil ťažko a namáhavo. Husté chumáče dymu našej lokomotívy padajú, rozprestierajú sa a lepia na mokrú zem žírnych úhorov a zelených ozimín. A keď sa už deň zrodil, cez zahmlené okná, orosené drobnými kvapôčkami dažďa, tu a tam vykúkajú majere, obklopené slamou a trstinou z močiarov. Všetko je jednotvárne, sychravé a unavujúce! Kedysi toľko požehnávaný a toľko preklínaný močiar! 167
Nebojša Kuzmanović
„Zlatá záhrada“ napojená slzou a potom. Niekomu bola zlatou a niekomu krvavou. Za dlhé storočia na nej Slovan otročil cudzincovi. Dlho tu nad jeho hlavou švihal bič besných boháčov a veľmožov. Napájal krvavým potokom jej pôdu, ale ani jedna piaď nestala sa jeho majetkom. Všetko bolo panské – i polia a lúky, bohaté sýpky žita a veľké stohy slamy, hromady poľných zajacov a divé husi močiarov. Hrdlačilo sa tu už oddávna. Dnes však už nie. Ťažká noha roľníka, ktorý robotoval – teraz či je to Čechoslovák alebo Maďar – voľne kráča a šliape dlhú brázdu svojej vlastnej role. Vydobytú slovanskú rovinu opanoval demokratický duch Masarykovho slovanského humanizmu… Prichádzame do Dunajskej Stredy. V jej močiaroch bol veľký ruský zajatecký tábor. Druhý, ešte väčší bol v močiaroch Šamorína, ktorý sme zanechali neďaleko od trate pri Dunaji. Po Mukačeve vo východnom Československu bola Dunajská Streda v XV. storočí jedným z najvzdialenejších majetkov srbského despotu Đurđa Brankovića Smederevca. Tu??? (V Smedereve??) je ešte aj dnes starý zámok, postavený na základoch toho z čias despotu Đurđa a „prekliatej“ Jeriny. Tento múdry srbský vladár zabezpečoval sa pevnosťami, majetkami a stykmi na všetky strany, aby zachoval slobodu Srbska, lebo ak ju neobráni, aby stvoril základy a možnosti pre ďalší boj proti Turkom a získal svoje zeme. Ale to mu nebolo súdené. Ako ruky Nemanjićovcov, ktoré stavali sväté kláštory, nech je požehnaná i ruka despotu Đurđa, ktorý opevňoval Smederevo, lebo slúžil veľkej myšlienke národnej a štátnej obrany. Nech je požehnané aj utrpenie srbského stredovekého „sebra“ (nevoľného), ktorý kládol obrovské skaly do múrov smederevského hradu a vedome alebo nevedome, oprávnene alebo neoprávnene preklínal Đurđovu Jerinu. Možno nevedel, že potomkom bude omnoho ťažšie turecké otroctvo, ako predkom opevňovanie Smedereva. Tu sa k nám pridružil jeden československý četnícky dôstojník, známy a priateľ. Jeho dozor siaha po Veľký Meder. Rakúsko‒uhorskéhý poddôstojník stal sa počas vojny komitským spojencom a potom čiernohorským komitom v oblasti Savu „Bataru“. Hodili ho do okupovanej srbskej krajiny, dali mu čatu cisárskych soldátov na boj proti komitom a zabezpečenie nového poriadku, vydali prísne nariadenia, aby hladné deti a ženy hnal na robotovanie. A keď prvý raz prišiel so svojou patrolou cez 168
VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
zotročenú srbskú dedinu, privítala ho z postriežky „čata“ dedinských šarvancov a s výkrikom vážnych hrozieb „Švábi“ spustila na neho „streľbu“ zo svojich „pušiek“ z dreva. Rozhodol sa, že viac nebude „Švábom“ a zmení front. Od prvého stretnutia s inteligentným horalom Bojovićom, vodcom jednej poriadnej komitskej čaty, celý sa oddal do jeho služby. Ale aj naďalej zostal „Švábom“, aby takto mohol byť čím viac nápomocným. A skutočne bol – všetci to hovoria. Bol obratným a užitočným komitským spojencom. Keď videl, že aj srbská dievka pripína ťažkú nábojnicu s komitskými bombami, viac ho nemohli zadržať. Pokojný, kultúrny Čech stal sa zbojníkom! Komitoval. A keď sa mladý študent filozofie Jovan Radović, známy komitský vojvodca z toplického povstania, vrátil zo Srbska do svojho rodného kraja, pridružil sa k jeho čate a preháňal „Švábov“ od Kolašina po Sarajevo. To nezostalo bez uznania. Jeden komitský vojvodca dal mu sestru za ženu, druhý písomnú pochvalu na základe ktorej sa stal československým legionárom a dôstojníkom. Dnes mu robí „ťažkosti“ zbojnícka krv jeho malého syna Milorada. A kým som mu rozprával o inkvizítorských činoch počas internovania a o úžasoch veľkomederského utrpenia, on dotiaľ spomínal hrôzy, ktoré znášali v domove, v okupovanom Srbsku a Čiernej Hore. Len v Kolašine, kde nejaký čas slúžil, okupanti zastrelili a obesili sedemdesiat ľudí. Po dvoch hodinách pomalej jazdy sme z Bratislavy prišli do Veľkého Medera. Deň bol vlhký a ťažký, obzor stiesnený a skľúčený. Jesenná hmla zvalila ťarchu svojho olova na zem, na dedinu, na ľudí, na všetko, čo je živé. Lenivé kŕdle dotieravých čiernych vtákov prikryli všetko, kamkoľvek sa obrátiš, ‒ i chmúrna močiarovitá rovina stáva sa ešte ťažšou.
169
•
Z
o desať zachovaných barakov tesne pred stanicou sú jediným pozostatkom niekdajšieho pekelného mesta z dosák. Ohradené bolo železnou mrežou a oceľovými bodákmi cisárskych soldátov. Malo vlastné kuchyne a kantíny, vlastné nemocnice a kúpele, väznice a šibenice, vlastnú ,,školu“, svoje vlastné peniaze, vlastnú čiernu tabuľu, postavenú na viditeľnom mieste, na ktorej každodenne boli zotierané a vypisované dlhé rady nových mien jeho zosnulých obyvateľov. Malo svoju správu: ,,cisársko‒kráľovské“ komando, svojich veliteľov, kancelárie, predpisy a vedenie. A čo je najdôležitejšie, malo svoj systém a svoj cintorín. V kuchyniach sa vravievalo ‒ na obed: voda, na večeru : voda. Do tisíc litrov vody dávali len niekoľko kíl nejakej čiernej mletej trávy, cukrovej alebo žltej repy. Takáto horúca voda rozdeľovala sa tisícom ľudí ako ,,strava“. Tie pomerne nepatrné dávky potravín, určené pre tábor – z ktorých by jednotlivec mohol dostať iba nejaké zrnko či nejakú kvapku – odoberané boli úplne. S tým obchodovali táboroví velitelia. Lebo tieto dávky odoberané riadne od desiatok tisícov jednotlivcov, predsa len neboli malé. Podľa ,,predpisu“ zhora malo sa vraj dostávať po trištvrte kilogramu chleba, na začiatku na dva, neskôr na tri dni. Ale váha jedného chleba –dvojdennej, prípadne trojdennej porcie jedného zajatca ‒ nikdy nebola väčšia ako pol kilogramu. Táborový komandant a jeho spolupracovníci zmenšovali o jednu štvrť aj z toho, čo bolo ,,určené“ – oddeľovalo sa na obchodovanie. Teda kilogram chleba na štyri alebo šesť dní, aj to miešaného s pomletými kukuričnými šúľkami, to bolo všetko! Od toho sa odumieralo a mrelo. V kantíne sa predávali cukrovinky a nejaký čas aj chlieb – ten istý ,,táborový“. Chlieb sa mohol kúpiť len za zlatku alebo za srbskú stovku. A kto to mohol, koľko bolo takých?! Zajatých v boji olúpili hneď na bojisku, internovaných dovádzali do tábora obyčajne tak ako ich chytili. Tým, ktorí mali oblek a bielizeň, skoro každému odobrali pri kúpaní a 170
VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
zamieňali ich inými. Takisto odoberali aj peniaze i peňažné zásielky z domova a vyplácali v táborových ,,bonoch“. Keď vysali aj poslednú srbskú bankovku, nebolo viac chleba v kantíne. Smrteľne hladujúci, ktorý zo svojho domova, kde takisto moril hlad, dostal nejakú peňažnú zásielku, mohol si kúpiť len kyslé cukrovinky. Málo bolo takých, ktorí aj to mohli, málo bolo i tých, o ktorých ich rodiny vedeli, kde sú a či sú živí. Morenie hladom z mesiaca na mesiac ničilo zajatcov v nepochopiteľných hraniciach vysilenosti, ktoré museli hraničiť s bezvedomím. U mnohých existovali, a to viac pudové, už len štyri pojmy: ,,chlieb, sloboda, čierny, smrť“. Ďalej už nebolo nič. Ľudia sa už nepodobali živým ľudským tvorom, ale príšerám. Mohutní horali spod Zlatibora a Rudnika, Durmitora a Koma schudli až na tridsať kilogramov hmotnosti – boli to iba vyschnuté kosti, nerozpadnuté v priezračnej koži. Stratené pohľady zmučených smrteľníkov hltali aj vňať trávy, spozorovanú cez mreže. A ak by niektorý bedár vystrčil popod ohradu ako smrť kostnatú ruku, aby odrhol lístok trávy a zjedol ho, privítala ho guľka strážnika za mrežou. Od ,,čiernej kaše“ po ,,repu“, od ,,repy“ po ,,repu“ a zase od ,,repy“ po ,,čiernu kašu“ ‒ ako sa vravievalo v tábore – čo malo znamenať: od ,,raňajok“ po ,,obed“, od ,,obeda“ po ,,večeru“, a od ,,večere“ po ,,raňajky“, to jest vo večernom opakovaní: od horúcej vody po horúcu vodu míňala sa celá večnosť, nedohľadná ľudskou mysľou. Deň bol večnosť, noc bola večnosť. Lebo aj keď sa človek netriasol od zimy pod tenkou dekou, v noci nebolo možno spať od hladu. Večnosť sa zamieňala večnosťou. A takto bedári tohto pekelného mesta z dosák prežívali večnosť za večnosťou, v hroznom rozpätí dňa a noci, v hrozných mukách, nepochopiteľných ľudskému umu. Nemocnice sa rýchlo plnili a rýchlo vyprázdňovali. Zaplňoval ich tábor, vyprázdňoval cintorín. Do nemocníc sa zväčša neprichádzalo, ale prinášalo – to až vtedy, keď už nebolo záchrany. Taký bol systém. Ak nejestvovalo to, čo bolo vypisované na nemocničných ,,jedálenských lístkoch“ a určované pre táborovú kuchyňu, jestvovala táborová ,,škola“. Ľudský cynizmus nemohol lepšie triumfovať, ako triumfoval so založením tejto ,,školy“. Raz alebo dva razy týždenne chodila patrola po barakoch a hnala do ,,školy“ nešťastných mladíkov, ktorí vyzerali ako 171
Nebojša Kuzmanović
tiene. Tam mrzli, padali a umierali. Koľko ich nešťastníkov, keď už nemohli vedieť ani sto slov zo svojej materinskej reči, nútili ,,učiť sa“ po maďarsky a po nemecky. Hrozná príšera hladu udúšala každý pohyb mysle. Ale ,,škola“ musela jestvovať, pretože jestvoval systém. Za niekoľko desiatok predvojnových rokov ,,kultúrny“ dobyvateľ zanechával celé župy okupovanej Bosny a Hercegoviny bez jedinej školy, ale jeho zajatecký tábor mal počas vojny vlastnú ,,školu“. Založil ju ten istý systém, ktorý v Principovom Sarajeve vytvoril skutočne krásne múzeum, kým národnej Bosne a Hercegovine vysával dušu na drieň, v nej lúpil a pálil, vykonával špionáž, zaplňoval žaláre, staval šibenice. Sarajevským múzeom zaslepoval oči svetu o svojej ,,kultúrnej misii“ na Balkáne, táborovou ,,školou“ chceli neskôr povedať, že aj zajatecké vojnové tábory v modernom štáte samozvaného ,, nositeľa kultúry na Východ“ mali svoje školy… Ale ak nemohla s úspechom pracovať táborová ,,škola“, úspešne pracovali táborové šibenice a väznice. Vešali zmučených ľudí, snímali ich v bezvedomí a zase ich vešali niekoľko ráz, obyčajne obrátených dolu hlavou. Do väznice vrhali aj vtedy, keď zima stúpala až na tridsať stupňov pod nulou. Na betóne studenom ako ľad, v celách úzkych ako hrob, bez prestieradla a pokrývky, rozpadali sa nohy a prsty na rukách nešťastných väzňov. Obyčajne z nich nik nevyšiel živý. Vynášali zmrznuté mŕtvoly, strnulé ako ľadové kryhy. Šibenicou alebo väzením potrestaní boli nielen tí, ktorí robili márne pokusy o útek alebo čo sa žalovali, ale aj tí, ktorí sa ,,osmelili“ cez deň, vysilení a premrznutí, padnúť na svoj slamník, aby sa dočkali konca mučeníctva. Osobitná pozornosť bola venovaná hygiene. Ako čo by bol celý systém v jej službách. V zime od včasného rána, aj vtedy, keď suché jedľové dosky praskali od mrazu, ostávali bloky barakov otvorené. Tisíce kostier triaslo sa vo svojich tenkých, roztrhaných táborových handrách zo žihľavy, a predsa nikto nesmel ani pomyslieť na svoju jedinú deku, s ktorou sa iba v noci prikrývali a v ktorej zamrzávali i umierali. Dreva na oheň ‒ keď dávali ‒ dostával každý barak len toľko, že povrchy veľkých tehlových kachieľ ostávali studené. A predsa sa k nim hrnuli celé húfy. Ilúzia! Aj vtedy bolo kamarátskej šľachetnosti. Prednosť zahrievania, opretím chrbta o kachle mali tí, ktorí boli najzrelejší pre ,,nemocnicu“, ktorá potom vypisovala ich mená na čiernu tabuľu. 172
VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
V zime, ešte za svitania – aj vtedy, keď bol krutý mráz 27 ‒ 30 stupňov – hnali zajatcov na kúpanie. Po snehu a ľade v klopkových drevákoch, v onuciach a handrách alebo boso vliekol sa dlhý sprievod kostier. Chudáci zajatci sa chveli, padali a zostávali v snehu, aby nikdy viac nevstali. Tých, ktorý zamdleli – rozhnevaní na nich, že neumierali v barakoch – strážnici sprievodcovia bili do posledného výdychu. V januári a februári 1917, keď vládol najkrutejší mráz a šibal ostrý západný vietor, viedli zajatcov na kúpanie niekam ďaleko cez polia, do iných kúpeľov. A keď prichádzali na miesto, stovky nahých ľudských kostier ako príšery ľakali sa jedny druhých. Vyzlečené kostry vyzerali ako smrtky. Pri pohľade na tieto strašidlá ľudia zostávali stáť v úžase. Po kúpaní vracali sa hneď naspäť, z teplej pary a spod teplých spŕch rovno na zamrznuté otvorené pole. Od krutého mrazu praskali vyschnuté kosti, zamŕzal jazyk, zamŕzalo aj srdce. Systém bol uspokojený – zomieralo sa cestou i po návrate. Čierna tabuľa bola vypisovaná po niekoľko ráz denne, nemocnice boli preplňované a takisto aj celý rad železných vozíkov, ktoré úzkou traťou spojujúcou tábor s cintorínom, odnášali a zhadzovali zmučené kostry do vopred vykopaných jám. Keď nebolo veľké sucho, alebo veľký mráz, jamy boli plné vody. Pretože kdekoľvek sa na močiaroch tohto ostrova, ktorý leží v hladine Dunaja, zaryje rýľom do hĺbky hrobu, prichádza sa na dunajskú vodu, z ktorej sa hneď stáva jazero. Predsa bolo niečo ešte hroznejšie než hlad, šibenica, smrť. Nad všetkým tým bol ,,Čierny“. Tak bol pomenovaný jeden z veliteľov tábora, ormešter“ Ištván, čierny maďarský Cigán. On bol najhorlivejším vykonávateľom prianí hlavného komandanta tábora, plukovníka Wallnera, Nemca a jeho pomocníka, kapitána ,,fon“ Benedikta, Maďara. Oni traja boli výraznými nositeľmi hlavného systému, boli jeho zosobnením. ,,Fajnový“ plukovník zjavoval sa na inšpekciách vždy pekne vyholený a s cynickým úsmevom. Ak by sa niekto z radov staršej inteligencie sťažoval na barbarstvá ,,Čierneho“, posielal ho, aby sa žaloval kráľovi Petrovi, Clemenceauovi alebo Lloydovi Gergeovi. Kapitán, degenerovaný suchotinár, bol nadmieru pyšný na svoj ,,šľachtický“ pôvod. Raporty podriadených počúval s obráteným chrbtom. Všetko v tábore, bolo mu pod úrovňou najnižších tvorov, hoci on sám bol zvieraťom, akého človek zriedkavo videl vo svojom živote. Namiesto 173
Nebojša Kuzmanović
,,modrej krvi“ jeho husárskymi žilami prúdilo skazené a naskrz zbabelecké barbarstvo. Sipel ako had. Aj sám vedel byť ,,Čiernym“ ako najhnusnejšími a najšpinavejšími nadávkami maďarského slovníka, tak aj bitkou. Holou šabľou bil každého, kam ho zasiahol. Ale nikdy človek nevidel väčšie zviera v ľudskej podobe, ako bol ,,Čierny“. Tučný, neohrabaný, naježený a chlpatý ako diviak, s vytreštenými očami, rozpľasnutým nosom a širokými nozdrami, hrubými perami a ušami, stredného veku a pološedivý. Nažratý, napitý a rozdráždený po šialenstvo ako na inkvizítorských arénach, robil nepochopiteľné zverstvá ‒ bil, šliapal, hrdúsil, mäsiaril. Vytasenou šabľou udieral kamkoľvek zasiahol, po hlave, po tvári, po rukách. V čase, keď sa cukrová repa nakladala na stanici, keby ju bol našiel u daktorého zajatca – ktorú aj surovú radi jedli, hoci sťahovala ako kliešte – bol by takého hladného bedára bil repou po hlave dotiaľ, kým by nepraskla buď hlava, alebo repa. Aj po mŕtvolách tých, ktorí cez noc umreli v barakoch, ráno pokračoval vo svojom besnení a klial do ,,sto miliónov vagónov svinských srbských bohov“. To bola podľa jeho zvyku stála nadávka. ,,Kto chce umrieť, musí ísť do nemocnice!“ ‒ reval veľkomederský inkvizítor. Keby bolo bývalo všetko ostatné ako v raji, už samotné veľkomederské čierne strašidlo bolo by robilo z tábora úžasné peklo!
„Čierny“
174
•
O
bdivuhodné je, s akou ľudskou a národnou hrdosťou to všetko znášali. Trpeli a umierali. Rachotili kosti v hrozných putách ,,kultúrneho“ barbara, ale viera vo víťazstvo národa nehynula. Aj vtedy, keď nepriateľ jasal a oslavoval úspechy svojho vojska, keď sa denne nosievalo do cintorína po sto a viac táborových spolutrpiteľov – verili v konečné víťazstvo veľkého mučeníka albánskej golgoty. ,,Srbsko predsa zvíťazí! Vy musíte podľahnúť!“ ‒ tak zvolal uväznený Dobrica Milutinović, popredný člen belehradského národného divadla, hlavnému veliteľovi tábora a jeho štábu, keď jedného dňa prišli, aby sa chvastali úspechom svojho vojska na fronte. Hovoril s presvedčením svojich spolutrpiteľov. I v tom čase, keď veľkomederskí otroci čušali v hlbokom mlčaní, rovnomenní tyrani vždy počuli ten istý hlas a vo svojom hneve gniavili ešte silnejšie. Chvastania svojou ,,silou“ a ,,kultúrou“, výsmechu na účet ,,sedliackeho národa“ a jeho ,,sedliackeho krpca“, cynickej slasti v rozprávaní o ,,pokorenej zemi až do poslednej piade“, chválenia sa s ,,rozbitím zbojníckeho hniezda“, toho nikdy im nebolo nadostač, ako ani divokých činov, alebo nazbíjaného pokladu. V ťažkých dňoch väznenia mnohým sa zdalo, že počujú zďaleka zvuk diel. Niekedy im to pripadalo, že ten hlas stáva sa každým dňom jasnejším a určitejším. To ich upevňovalo vo viere, že front nie je ďaleko, hoci srbské vojsko stálo vtedy ešte za Kajmakčalanom a ruskí kozáci ďaleko za Karpatmi. Útechou bola aj jedna logická nelogičnosť. Hodnota bankovky okupovaného malého Srbska bola omnoho väčšia ako hodnota bankovky víťaznej veľmoci Rakúsko‒Uhorskej monarchie. Ako a prečo to mohlo byť tak? Na túto otázku chvastaví a chamtiví velitelia tábora nevedeli a nechceli nikdy odpovedať. Verili… A jedného dňa v tábore otrokov bolo počuť hlas guslí. Zo svojej zajateckej plechovej šálky ich urobil jeden starý Čiernohorec, ktorý sa viac podobal tieňu, než mužovi. Vo svojom jasnovidectve uzrel, že sa 175
Nebojša Kuzmanović
v zotročenom Srbsku zasa všetko obráti a „iný sa stane pánom“. Urobil gusle a pokúsil sa za ich sprievodu zaspievať. Nemohol. Chcel zaspievať o Kosove, Mišare, o Kumanove alebo Mojkovci, o stavaní Skadra, o nešťastnej kosovskej panne, o matke Stojana Jankovića, o matke Jugovićovcov, jej deviatich nevestách, deviatich vdovách a ich deviatich sirotách, o Obilićovi alebo o Karađorđoví, o Mićunovićovi, Sinđelićovi alebo Principovi? Možno chcel pieseň Oj, Bosna úbohá sirota rozšíriť na všetky naše kraje a vyniesť na svetlo všetko, čo sa robí ,,na zemi nešťastnej“? Alebo chcel ospievať veľkomederské otroctvo? Možno chcel uviesť šľachetného kniežaťa kosovského (cára Lazara) do cárstva absolútnej, ,,nebeskej“ pravdy, alebo chcel priviesť Kraljevića Marka, aby uspokojil ľudskú spravodlivosť a ľudskú pravdu zemského života. Niečo chcel a mal v sprievode guslí povedať. Nemohol, zradilo ho bývalé šťastie. Zostal aj bez stareckej sily, bez tela a krvi, bez slobody, bez okupovaného kozubu a vlasti, a konečne aj svojej úbohej misy, v ktorej dostával polievku z varenej trávy. Ale nezostal bez viery. Zabudol na seba, na „Čierneho“ a šibenice, na táborovú čiernu tabuľu a vozík, ktorý úzkou traťou spájal tábor s cintorínom. Ale nevypadli mu z pamäti gusle a aspoň v pamäti chcel rozlíšiť aspoň jeden deň od ostatných sťa večnosť dlhých dní. Urobil gusle skoro z ničoho. Lebo Višnjićov duch žil aj v légii kostier veľkomomederských mučeníkov. Niekdajší otrok ,,divokého“ Aziata mal lipu a stravoval sa jej kôrou, mal javor a robil husle. Veľkomederský otrok ,,kultúrneho“ Európana keby začať hrýzť čiernu zem pod nohami a suché dosky nad hlavou, visel by na šibenici. Všetko mu boli zhabali, len vieru nemohli. Ale ani to ,,nesmel“ mať. Streľba z pušiek strážcov za mrežami – keď padlo zranených niekoľko guslarových poslucháčov – zadrhla zvuk osobitých guslí veľkomederského otroka. Ale jeho vieru nemohli zabiť. Nepriateľ bol preto nenávistný. Utláčal ešte mocnejšie, akoby zničením veľkomederských zajatcov chcel zničiť celý náš národ. A hoci nestačil kopať hroby, predsa nebol spokojný. Keby bol aj posledného zajatca strhol so šibenice, pribehol by k nemu, aby v ňom ešte raz svojimi vlastnými rukami zahrdúsil to, čo v ňom bolo neuhasiteľné. Ak by bol mŕtvolu posledného zajatca vynášal z táborovej väznice, zase by ho bol odniesol späť, aby ho presvedčil, že Srbsko navždy 176
VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
zaniklo a že v ňom zostáva panovníkom pán Veľkého Medera. Poslednému vyhladovanému bedárovi nebol by dovolil umrieť, aby ho polomŕtveho mohol biť a dokazovať mu, kto je silnejší, kto je ,,pánom“ a kto je ,,otrokom“. Aj vtedy, keby bol vynášal i posledného veľkomederského ,,žiaka“, zmrznutého v táborovej ,,škole“, zase by ho bol odniesol do nej, aby mu rozprával o svojej kultúre a o svojom ,,kultúrnom“ poslaní na Východe, o ,,vybranom národe pánov“ a o odsúdených ,,národoch otrokov“. Aj vtedy, keby boli pochovali i posledného veľkomederského mučeníka, rozbehli by sa na druhý deň na jeho hrob, vykopali mu kosti, zvolali, že sú ,,víťazi“, a aby ho zase čím hlbšie zakopali, aby ho nevzkriesila viera, ktorú mu nemohli zakryť zeminou. Či je viera taká silná? Vždy silnejšia ako tyran! Po dvoch rokoch konečne sa splnilo proroctvo jedného starého Durmitorca. ,,Nevymrieme tu všetci, otvorí sa táborová mreža, a tí, ktorí vyjdú z nej, pozdravia oslobodenú a rozšírenú domovinu“ – hovoril táborový ,,prorok“, okolo ktorého sa za rána zoskupovali, aby počúvali jeho sny a výklady. Za štyri roky svojho jestvovania toto prekliate mesto z dosák pochovalo do svojho cintorína celú tretinu svojich obyvateľov, ktorých bolo niekoľko desaťtisíc. Druhú tretinu pripravilo, aby rýchlo našla smrť v tirolských a karpatských snehoch. Len jedna tretina – zachránená poslaním na poľné práce a balíkmi z Francúzska a Švajčiarska od srbskej vlády, srbského Červeného kríža, Kola srbských sestier a spojeneckých dobročinných spolkov – pozdravila zjednotenú otčinu. V tej chvíli, keď zvesť o solúnskom víťazstve dostihla Koceľove a Svätoplukove roviny, spustol veľkomederský zajatecký tábor. Padla ohromná táborová čierna tabuľa spolu s čierno‒žltou zástavou, ktorá pokryla svojim tieňom všetko až po Bitolj. Zamĺkol štekot táborového čierneho strašidla, len čo jeho páni, plukovník‒cynik a nafúkaný ,,barón“, odhodili cisárske kokardy a rovnošatu a utiekli, aby zachránili svoje hlavy a nazbíjané peniaze, na ktorých bolo vypísané: ,,Boh chráni Srbsko“. Zrútili sa pevné táborové šibenice, keď pokľakol besný dobyvateľ, ktorý vo svojom ,,kultúrnom poslaní“ za tri roky okupovania postavil tisíce šibeníc od Timoka po Skadarské jazero, spálil tisíce chudobných 177
Nebojša Kuzmanović
domov, postŕhal tisíce zvonov z božích chrámov a odlial granáty, robil maštale z kláštorov Nemanjićovcov, strieľal, lúpil a zotročoval. Zmizla táborová ,,škola“ spolu so systémom, ktorý dlhé roky zaslepoval Európu svojím kultúrnym poslaním na Balkáne a medzi Slovanmi vôbec. Z úzkych železných koľajníc vyvrátili sa desivé vozíky, ktoré veľkomederským táborom kŕmili tunajší nenásytný cintorín. A nad týmto bolestným údolím smrti prestala sa ceriť hrozná príšera satana.
178
•
D
edina je hneď za stanicou. Je to u nás tak po zlom známy Nagy Megyer! Leží na 111 m nadmorskej výšky, v samom juhozápadnom kúte prieseku 480 severnej šírky a 180 východnej zemepisnej dĺžky, 68 km od Bratislavy a 30 km od Komárna. Jeho slovanské meno Veľký Meder znova ožilo spolu s občianskymi slobodami jeho občanov. Počas svetovej vojny malo asi 700 domov a viac ako 3.000 obyvateľov (Maďarov a židov obchodníkov). Práve toľko, koľko srbských bojovníkov pohltil veľkomederský cintorín za dva mesiace! Dávna je toto osada. Má väčší počet starých listín a papierov. Spomína sa už v XIII. storočí. Prvý raz ako majetok mesta Komárna v listine uhorského kráľa Bela IV., s ktorým viedol vojnu, najviac pre Mačvu, srbský kráľ Uroš I., a ktorého potom sprevádzal do Viedne (1261) so svojimi synmi Dragutinom a Milutinom na schôdzu so slávnym českým kráľom Přemyslom Otakarom II. V listine kráľa Štefana V. (1270‒1272), tesťa srbského kráľa Dragutina, spomína sa ako ,,villa Meger“. Od roku 1421 patrila kráľovi Žigmundovi Luxemburskému a jeho žene Barbore. Tento mocný uhorský a český kráľ a nemecký cisár, ktorý sa veľakrát uvádza v našej juhoslovanskej histórii, dostal uhorskú korunu do dedičstva od svojej prvej ženy, tragicky skonanej kráľovnej Márie, dcéry Ľudovíta Veľkého Anjouovského a Jelisavety Kotromanovićovej, krásnej dcéry bosenského vladára, ktorú žiadal o ruku mladý srbský cár Dušan. Jeho druhá žena Barbora, zázračná krásavica, ktorej daroval mnohé hrady s majetkami na Slovensku, mala juhoslovanskú krv, pochádza z mocnej slovinskej rodiny Celjských. Bola dcérou grófa Hermana II., bána Dalmácie, Chorvátska a Slavónie, ktorý umrel v Bratislave, a vnučkou dcéry bosenského kráľa Tvrtka I., syna jej brata Friedricha a Jelisavety Frankopanovej, mocného Ulricha II., kráľovského námestníka Čiech a Uhorska. Bol ženatý s Katarínou, dcérou srbského vladára Đurđa Brankovića. Od
179
Nebojša Kuzmanović
Žigmunda dostal susedné majetky v Dunajskej Strede, ale si ich dlho neužil - bol totiž zavraždený v Belehrade. Ďalšia kronika Veľkého Medera s vďačnosťou spomína mocného kráľa Mateja Korvína, ženatého s dcérou Ulricha Celjského a Kataríny Brankovićovej, ktorého pod menom ,,kráľ Matiaš“ ospievala juhoslovanská národná poézia, najmä slovinská. Roku 1466 povýšil Veľký Meder na stupeň mestečka s právom na tri jarmoky ročne. Takisto s vďakou spomína na Františka Rákoczyho, syna Jeleny Zrinskej, dcéry chorvátskeho národného mučeníka Petra Zrinského a Kataríny Frankopanovej, najpopulárnejšieho maďarského junáka, ktorý roku 1710 dal Veľkému Mederu ochranné privilégium. Dávaný ako kráľovský dar, kupovaný alebo dedený, Veľký Meder od roku 1547 do roku 1662 zmenil viac ako dvadsaťpäť pánov ‒ majiteľov: Petra Chorvátha, Štefana Zichyho (1559), Kristínu Pálfyovú a grófa Mikuláša Eszterházyho (1632). Neskôr patril rodine grófa Jána Waldsteina. Pred svetovou vojnou najväčšiu časť majetkov mali gróf Hugo Kálnoky a Jozef Eggenhoffer. Od XV. storočia má katolícky kostol, a od roku 1785 reformátorský. Tu bol kedysi ženský katolícky kláštor a tiež aj mauzóleum jednej vetvy rodiny Zichy. Od roku 1867 mal čistiareň, kasíno, úverové družstvo a tehelňu. Čierna kronika Veľkého Medera spomína, že ho raz spustošili Turci (1683), dva razy vyhorel (1702,1852), raz ho moril hrozný mor (1710) a dvakrát kosila strašná cholera (1831, 1849). Roku 1701 tu boli upálení na hranici jeden ,,čarodej“ a jedna ,,bosorka“… S Veľkým Mederom mali v minulosti spojenie aj ľudia z našej, juhoslovanskej histórie. Tu sa zdržiaval posledný srbský despota, slávny Pavle Bakić z Venčacu, zo stredu Šumadije. Ako zástupca kráľa Ferdinanda I., spoločne s chýrnym vojvodcom Katzianerom, čanádskym radcom Markom Beckom, stretol sa v novembri roku 1532 vo veľkom Mederi s predstaviteľmi kráľa Jána Zápoľského a jednal o mieri. Bolo to po jeho veľkých víťazstvách nad Turkami ‒ keď sa preslávil pri Pannonhalme, odkiaľ prenasledoval vojsko Sulejmana II. až po Ljubljanu, a hneď po zrážke s Osman‒pašom, ktorého víťazne premohol i zabil a so svojimi Srbmi zničil jeho vojsko neďaleko Badena. Stadiaľto Bakić písal kráľovi Ferdinan180
VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
dovi koncom roka 1532, žiadajúc potvrdenie svojho majetku, hradu Sombathrlya, i upovedomujúc ho o práci mocného Tomáša Nádašdyho a Petra Erdödyho, prívržencov Zápoľského. Určite tadeto viac ráz prešiel Pavle Bakić so svojimi bratmi. Mal ohromné majetky na Malom žitnom ostrove, ktorý sa z druhej strany Dunaja tiahne popri Veľkom žitnom ostrove. Práve jemu asi patrila jeho väčšia časť. Tak Veľký Meder bol v bezprostrednej blízkosti jeho veľkých majetkov a jeho hradov: Rába, Rára, Hédervára atď. Z týchto majetkov viedla cesta cez Veľký Meder do Bratislavy a Trnavy, kam Bakić často prichádzal, i do jeho obrovských majetkov (Ostrý kameň, Šaštín, Holíč atď.), ktoré sa rozprestierali od Trnavy až po Moravu. Na svojej druhej ceste do Belehradu a Carihradu precestoval cez Veľký Meder slávny diplomat, historik a cestopisec, uhorský primas a kráľovský námestník, kardinál Antun Vrančić zo Šibenika. V jeho veľkom sprievode bol aj taliansky cestopisec Antonio Marco Pigafetta, ktorý opísal túto cestu do Carihradu a späť. Aj pri odchode (z Bratislavy 1. júla 1567), no aj návrate (začiatkom mája 1568) spomína ,,veľké mesto Megier na komárňanskom ostrove“, podávajúc jeho krátky opis. Veľký Meder zaiste sa pamätá na mnohé juhoslovanské vojská a vojvodcov, ktorí bojovali v okolí Rába, Komárna, Bratislavy, Altenburga, Nezidera atď., od Bjeloša Uroševića, syna srbského vladára a brata uhorskej kráľovnej Jeleny, uhorského námestníka i chorvátskeho bána, a krčských kniežat ‒ bratov Frankopanovcov, ktorí sa preslávili v bojoch na blízkej rieke Lajte, Bjeloš roku 1146, a Frankopanovci o sto rokov neskôr, až po Zmaj Ognjeného Vuka a chorvátskych bánov Zrinských a Draškovićovcov. Predpokladáme, že tadiaľto prešiel despota Đurađ Branković, ak vôbec navštívil svoje majetky v Dunajskej Strede, keď sa zdržoval v mnohých mestách Uhorska (v Budíne a blízkom Rábe) v júni 1455. Roku 1849 tu dva týždne táborilo 1.400 chorvátskych hraničiarov. Teraz je tu veľký juhoslovanský cintorín, najvýznamnejšie puto Veľkého Medera s Juhoslovanmi v celej doterajšej histórii. Na ňom sú pochované tisíce tých slávnych srbských junákov, ktorí v roku 1914 prebrodili Sávu a pokúsili sa postaviť medze severnej hranice našej zjednotenej domoviny, a na stá tých chrabrých a neohrozených bojovníkov, ktorí sa 181
Nebojša Kuzmanović
pokúsili na Tare a Belasici koncom roku 1915 a začiatkom roku 1916 zachrániť slobodu poslednej piade juhoslovanskej zeme.
182
•
V
edľa širokej cesty plnej blata, ktorá vedie zo stanice do dediny, tiahne sa úzky betónový chodník. „Na rozkaz blahorodého Wallnera Ferenca, plukovníka, postavili ho v roku 1916 srbskí vojnoví zajatci“. Z ľavej strany sa nachádza močiar, pri ktorom boli táborové kúpele. Nižšie, pri samej trati, bol veľký tábor internovaných z Čiernej Hory, zavretých v lete roku 1916. Predtým tu boli zajatci zo Srbska, ktorých presťahovali do susedného tábora, pretože tábory boli hodne preriedené smrťou a odosielaním na poľné a iné práce. Pred stanicou stál tábor nemocníc s kúpeľmi a tábor srbských vojnových zajatcov, založený v jeseni roku 1914, kde na samom začiatku bolo privedených asi 3.000 srbských vojakov, zajatých pri srbskej ofenzíve v Srieme. Potom sa ich počet stále zväčšoval zajatcami a internovanými, ktorých väčšmi ničil močiar než hlad. Dušan N. Obradović, srbský kňaz z Vojvodiny, ktorý ako rakúsko-uhorský poľný kurát navštevoval v rokoch 1914‒1916 podľa svojej kňazskej povinnosti srbské a ruské zajatecké tábory vo Veľkom Mederi, Nezideri, Boldog-Aszonye, Dunajskej Strede, Šamoríne a Ostrihome, kde – ako on uvádza – bolo vtedy viac ako 70.000 zajatcov, takto líči vo svojich spomienkach stav srbského veľkomederského tábora na jeseň v roku 1914: Prvý tábor, ktorý som navštívil, bol Veľký Meder, hneď vedľa železničnej stanice. Do tábora, kde už bolo asi 3.000 zajatcov, nesmel som vstúpiť kvôli karanténe. Bol to veľký komplex zeme. Vôkol močiare. Vo vnútri veľké blato a špina. Celý priestor bol ohradený ostnatým drôtom. V tábore nebol ešte ani jeden barak, ani jedna doska a lavica. Nemali ani slamu, vôbec ničo, len samé blato a vodu pod sebou, okúsili všetky nepohody, dážď a vietor v zime. Odev a obuv mali roztrhanú alebo úplne zodratú. Čo bolo na nich lepšie a cennejšie, to z nich „kultúrni“ Švábi a Maďari postrhávali a pobrali. 183
Nebojša Kuzmanović
Vojaci zajatci, ktorí z bojov prišli zmučení, museli v tábore žiť pod holým nebom viac ako mesiac, holí, bosí, otrhaní a vystavení nečasu, najmä lejaku, ktorý tu po niekoľko týždňov stále padal… Dotiaľ, kým nepostavili baraky, robili si v zemi diery a žili v nich po päť, desať i viac ľudí spoločne. Keď ich vybudovali, bola už zima a dovtedy veľa zajatcov pomrelo. Koncom októbra roku 1914 začal zúriť škvrnitý týfus. Po krátkom čase sa epidémia veľmi rozšírila, takže denne umieralo i vyše sto ľudí. Mŕtvych hromadne pochovávali, hádzali do vozíkov mŕtve telá a tak ich odvážali na cintorín. Mnohé mŕtvoly jednotlivé čiastky údov po ceste strácali, keďže ich kolesá odtrhávali. Na to sa nedávalo pozor. Ľudia mali menšiu cenu ako zvieratá. Túto prácu s mŕtvymi museli vykonávať zajatci a tak sa nákaza rozšírila na celý tábor. Málo bolo takých, ktorí túto ťažkú chorobu nemali. Väčšina umierala v najhroznejších mukách… Kedysi táto bohatá dedina, pozorovaná cez mreže a bodáky táborových strážcov, zdala sa byť skutočným rajom, kde ľudia žijú ako bohovia. Dnes, obklopená širokými zákopmi, v ktorých je samá kaluž, zadusila sa vo vode a blate. Zaľahli na ňu ťažké chmáry, akoby ju mučili spomienky na niekdajšie mesto z dosák. Dedina je živým svedkom táborového mučeníctva a nočných orgií táborových veliteľov. Pred jej očami bolo nemilosrdne obchodované so životmi a krvou synov zdravej rasy, ktorá mala Kumanovo i Cer, a cez albánsku golgotu a Kajmakčalan hľadala zadosťučinenie národnej, ľudskej a Božej spravodlivosti. Nebolo to dávno, kde páry zajatcov pridelených na prácu, zapriahnutí do hrubých povrazov a pod bičom ozbrojeného cisárovho soldáta ťahali ťažké železné brány po mokrých zoraných poliach medzi táborom a dedinou. Tak chcel tyran. Zachcelo sa niekomu, aby poníženou ľudskou dôstojnosťou obrábal grófsku zem s požehnaním táborového systému. Alebo tak si to zažiadala niektorá dedinská milenka táborových veliteľov. Lebo bolo osudom určené, aby potomkovia Iliju Birčanina a Hajduk‒Veljka, Novicu Cerovića a Marka Miljanova ťahali ťažký pluh plecami prežitej tragédie a poníženia, aby svojím mučeníctvom vyorali brázdu na zotročenej slovanskej zemi. Aj deti týchto predkov, ktoré niesli ťarchu ázijského jarma, pocítili všetku hrôzu desivého práskania biča, ktorý sa niekoľko storočí zvíjal nad 184
VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
hlavou ich slovanského brata. Osud chcel, aby nové veľké vzkriesenie vzniklo nielen slávou a víťazstvami, hrdinstvom a obeťami golgoty a Modrou hrobkou, otroctvom a vyhnanstvom, ale aj Veľkým Mederom, Neziderom, Boldog‒Aszonyom, všetkou tou tragédiou a prežitým ponižovaním… Prechádzame dedinou. Hromady dedinských šarvancov pozerá pred kinom obrazy nového programu. Vo filme hlavnú úlohu hrá Svetislav Petrović. Dospelý ľud vážne odchádza po svojich prácach. Tu sa hovorí po maďarsky. Prichádzame s občanmi do styku. Tí, ktorí boli doma počas vojny, všetci sa pamätajú na hrozný výzor zajatcov. Ťažko im padne, že meno ich mesta, bez ich vôle je viazané s menom zlovestnej vojnovej mučiarne a údolia smrti. Pochopiteľne. Rakúsko‒uhorský systém neurčil sem tábor kvôli veľkomederským obyvateľom, ale pre dunajské močiare. A všetci stále opakujú, že keby mohli, obdarovávali by hladných zajatcov. Veríme. Lebo iné bolo táborové komando a iné dedina, iný bol rakúsko‒ uhorský systém a iné ľud, či to bol maďarský alebo nemecký. Áno, všade a vždy boli výnimky aj medzi ľudom, niekde menšie a niekde väčšie. Ale musíme uznať, že rakúsko‒uhorský systém stále otravoval maďarský národ nenávisťou oproti Srbom, ktorá sa často prejavovala. A všade, kde prejdeš tieto kraje Československa, ktoré patrili bývalému Rakúsko‒Uhorsku, každá dedina zapamätala si i niekoľko srbských zajatcov pridelených na poľné práce. A všade počujete to isté, že títo ľudia boli veľmi usilovní, šikovní, čestní. Každého zadivili svojou národnou hrdosťou, sebadôverou a vierou vo vzkriesenie národnej slobody. Bola to letná nedeľa v roku 1917. Traja srbskí zajatci, jeden zo Šumadije a dvaja gymnazisti z Čiernej Hory, sedeli na brehu Blatenského jazera. Šumadinec, ktorý sa dva razy pokúsil o útek do vlasti, a preto bol dvakrát väznený, mal srbskú vojenskú čiapku – šajkaču ‒ so zajateckým číslom. Po ceste išiel rakúsko‒uhorský plukovník. Pristúpil a dal sa do reči. Hovoril dosť dobre po srbochorvátsky. Reč sa naučil v okupovanom Belehrade, kde bol v službe už dlhší čas a odkiaľ práve prišiel na dovolenku. ‒ Odkiaľ si? ‒ pýtal sa srbského vojaka. ‒ Zo Srbska, z dediny Biely Potok pri Belehrade. 185
Nebojša Kuzmanović
‒ Poznám. Tam sú samí zbojníci. Nedávno sme vám tam popa obesili. ‒ Čo sa dá robiť? Obesíme i my všetkých okupačných dôstojníkov ‒ odpovedal zajatec Šumadinec. Keď sa Rakúsko‒uhorské cisárstvo a veľkomederská táborová mreža rútili do priepasti, veľkomederská dedina žila vo veľkom strachu, aby sa nestala cieľom hroznej pomsty a hnevu srbských zajatcov z tábora a z poľných prác. Lebo to boli „Balkánci“. Ale títo „Balkánci“, pomstitelia Kosova, nepomstili sa dedine a ľudu. Ticho, bez toho, aby niekomu niečo urobili, ponáhľali sa do svojej oslobodenej vlasti, vstúpiac, kto mal ešte aspoň trochu sily, hneď na hranici do vojenskej služby srbského vojska. Tí, ktorí nemohli ihneď odcestovať domov, zúčastnili sa na obrane Slovenska na jar v roku 1919 proti spoločnému nepriateľovi. Mnohí ukázali veľkú chrabrosť. Spomíname len padlého Vlastimira Manojlovića („Manajtovića “?) z Karađorđovej Topoly.
186
•
K
samej dedine priľahol zajatecký cintorín. Hroznému sarkazmu táborových veliteľov -cynikov bol on „Veľkým Srbskom“. Celý les samých krížov. Oddelený je od dediny dlhou kalužou a od poľa ešte zachovanou úzkokoľajnou dráhou, ktorá spojovala tábor s cintorínom. Ohradený je drôtom a vypestovaným živým plotom. Vnútorné chodníky obklopené drobnými stromčekmi, zeleňou a malými alejami kvetín. Tuje zasadené na hroboch rozrástli sa a zmohutneli. Usilovná ruka dozorcu tohto srbského mesta večného pokoja nevystačí, aby to pozorne pestovala a krášlila. Okolo malej okrúhlej kaplnky, plnej kvetov a vencov, ťahajú sa početné dlhé rady posledných príbytkov s očíslovanými krížmi. Na malých náhrobných tabuľkách symbolickej hviezdicovitej podoby sú vypísané tisíce srbských mien. A nad samým vchodom veľká smútná vŕba spustila svoje dlhé rozčesané vlasy. Roní slzy bôľu a večne šumí zármutkom. Akoby vznikala zo sŕdc a bôľu osirotených matiek a vdov tu pochovaných mučeníkov. Od železnej dvojkrídlovej brány vedie po kaplnku dosť široký, asi tridsať krokov dlhý chodník. Prechádzame medzi dvoma radmi veľkých hrobiek, vpravo päť, vľavo sedem. Jedna naraz pohltila 49, druhá 65, tretia 73, … dvanásť hrobiek, dohromady 519 veľkomederských mučeníkov – samých chrabrých bojovníkov z radov železných srbských plukov. Za nimi tiahnu sa iné. Po 6, 12, 24, po 30, 45, 50, po 60 i 70 ich tu spoločne odpočíva večným snom v jedinej jame. Zatavíte sa a čítate radové čísla hrobiek: 200, 201, 202, 203… 206, 207… 209… 211… a potom čísla po koľko ľudí je v nich pochovaných: 49, 37, 65, 39… 42, 38… 42…73 … Spočítate 20 hrobiek jednu za druhou a napočítate asi 800 obetí v nich pochovaných! Čítate dátumy ich smrti a napočítate: 9. januára 1915 umrelo: 89, 10-tého: 53, 11-ého: 107 (hroby 161‒174), za tri dni: 249 obetí! Obrátite sa na druhú stranu: 22. januára 1915 umrelo: 87, 23-ého: 101… 25-ého: 77 … 27-ého: 68, 28-ého: 71, 30-ého: 73, 31-ého: 74 (hroby 187
Nebojša Kuzmanović
200‒218), za 9 dní: 707 obetí (ich mená neprečítate tu, ale v táborovom zozname). Sú aj neznámi – na stá. Číslo hrobu 172: „neznámych“ pochovaných 6, číslo173: 26, číslo: 174: 8, a tak radom. Za jeden deň 11. januára 1915 zakopali okrem ostatných aj 40 „neznámych“! Za dva mesiace, od 20. decembra 1914 do 20. februára 1915 pochovaných je tu viac ako 2 900 ľudí! Všetci sú pohádzaní do nejakých 155 hrobov, pomerne veľmi úzkych. Vlastne to neboli vtedy hrobky, ale diery do blata dunajských močiarov. Každú smrť prináša osud, v Maďarsku sa umiera bez osudu ! … ‒ tak nariekala matka Joksima Jokovića spod Durmitora. A kto by nepochopil jej bôľ a hroznú kliatbu v žalospeve, kde sa pýta mŕtvych kosovských pomstiteľov na „otrokov z Maďarska“: Z prekliateho Maďarska, z tej tyranskej zeme, bodaj by v nej slnko nesvietilo, bodaj by sa hora nezelenala, bodaj by tam tráva nekvitla… Od Nikolića Nikolu (* 20. septembra 1914), pochovaného v hrobe pod číslom 1, až po Nikolića Bogdana (* 29. októbra 1918), pochovaného v hrobe pod číslom 2 182, spočíva tu okolo 6.000 ľudí. Viac ako 5.000 len zo Srbska, z ktorých 180 samých Jovanovićovcov. Aj tí najmladší, počnúc od pätnásťročných chlapcov: Živana i Živka Popovićovci z Takova (hrob 155, 353), Vladimir Kujačić spod Durmitora a Nova Špalević spod Čakora (hrob 985, 1 114), aj tí najstarší po osemdesiatročných starcov: Kikoja Josipovića z Podrinia, Marinka Tešević z Plevlja, Luka Čavić z Čiernej Hory (hrob 744, 1 479, 1 266) – umierali s vierou, že veľký mučeník albánskej golgoty nezahynie. Okrem jedného‒jediného skutočného pomníka pozornosť priťahujú i ostatné malé náhrobné kamene s nápismi. Je ich málo, veľmi málo. Pred jedným z nich (pri hrobe 173) šumí ker červených kvetov, vyrastených z krvi rodičovského srdca. Stierame z nápisu, obráteného k západnému 188
VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
vetru a dažďu, žlto‒zelené machy a lišajníky: ,,Tu spočívajú bratia Đoka (1880‒1915) a Petar Žikić (1899‒1915) z Belehradu, vojnový zajatec zo VII. pluku I. náboru. Pomník postavili rodičia. Odhŕňame trávu z malého náhrobného kameňa na počiatku cintorína, aby sme mohli prečítať latinským a cyrilským písmom meno Stojadina Milovanovića z dediny Jabučja – Srbsko – ktorému ,,pomník postavil zarmútený brat“. Koľko je vznešenej šľachetnosti i nezlomnej kamarátskej pozornosti v dňoch strašného umierania od hladu, dôstojnej najväčšieho obdivu, vyjadrenej slovami: „Pomník postavili jeho kamaráti“ (hrob 1510), alebo v slovách: ,,Tento pomník postavili Kolašinci v otroctve“ (hrob 1518). Koľko je dojímavosti v slovách, ťažko napísaných cyrilským písmom: ,,Tu spočíva náš milý kamarát Radoje Đinđić (Djurdič) – Teča, záložný čatár pechoty z Belehradu. Pomník postavili kamaráti a ctitelia“ (2103). Koľko je tu len známych mien! Koľko pokosenej mladosti a ideálov! A hľa, tu je aj hrob, známy zo žalospevu matkinho bôľu, ‒ hrob neznámeho Joksima Jokovića, matkinho jedináčika. Úbohý drevený kríž s číslom (1472) a zahrdzavená plechová tabuľka s menom. Namiesto urasteného durmitorskej borovice nad hrobom sa kolíše tenká radosť tuje a nízko sa ohýba vo vetre. Príroda bojuje so zúfalou materskou kliatbou. Ďaleko vo svojom domove, pod večne zasneženým Durmitorom, matka postavila svojmu jedináčikovi iný pomník, trvanlivejší než z kameňa. Bolestné a uhladené verše matkinho žalospevu zvierajú mozog a srdce ako ťažné železné kliešte. Pred kaplnkou, nad jednou širokou hrobkou (číslo 190) je krásny pomník z lesklého čierneho mramoru. Vystavil ho bratský a sesterský bôľ a pýcha. Na ňom je vytesané meno mladého Miloša Komadinića, čatára‒ašpiranta zo VII. pešieho pluku, narodeného v Belehrade, študovaného v Zürichu, zraneného vo vojne, mučeného v otroctve. Celý roj ľudí, 29 jeho vojnových kamarátov spoločného osudu je tu pochovaných spolu s ich chrabrým čatárom v jednom hrobe: od Komadinića až po jeho jednoročiakov, Uskoka Vuka Neimarevića a Dušana Lukića, takisto študentov krásnej mladosti a jemnej inteligencie (hrob 1439, 2159), ktovie, koľko je tu ešte pochovaných mladých životov, ktoré vyleteli zo školských lavíc do vojnových zákopov.
189
Nebojša Kuzmanović
Na vzdialenosti iba sto krokov spočívajú tu traja moji spolužiaci gymnazisti: Nikola Bojić, Milo Medenica a Zarija Vujisić (hrob 1278, 1510, 1318), z ktorých prví dvaja boli nerozlučiteľní aj v ľudovej škole i v gymnáziu. Štíhly a pekný Nikola Bojić, jedináčik rodičov, a vysoký vtipkár Milo Medenica, veľkých čiernych očí, osirelý po otcovi, matkin jedináčik! Prešli cez Mojkovac a Brskovo kráľa Milutina, kde padol prvý výstrel balkánskej vojny, cez Đakovicu, kde sme sa vyobjímali s vojakmi zo Srbska, pomstiteľmi Kosova, cez Rugovu, chýrne hniezdo arnautských zbojníkov a cez vysoký zasnežený Čakor, kde v decembri 1912 padali do priepasti vojaci Janka Vukotića, cez Prokletije, kadiaľ sa denne brodili cez studené horské rieky a cez rozvodnené horské potoky a večer zostávali v snehu, bez ohňa. Prešli cez Bardanjolt nad Skadrom, kde sa ľudia holými rukami a zubami chytali dvanásťradového ostnatého drôtu pred opevnenými zákopmi a hrdlami guľometov, cez Skenderbegove Bušati, kadiaľ, keď padol Skadar – prešiel na svojom ohnivom koni mocný Arnaut Esad‒paša. Odišli do svetovej vojny. Prešli cez Grahovo, Drino, Glasinac, Romaniju, odkiaľ ponad jaskyne Starinu Novaka a cez nepriateľské zákopy nazerali na Principovo Sarajevo. A potom Mojkovac, kde padol posledný výstrel na ochranu slobodnej vlasti začiatkom roku 1916, kedy Srbsko prežívalo albánsku golgotu, keď Lovćen už padol a nepriateľovi padlo do rúk všetko až po Skadar. Začali sa učiť v Morači v kláštore Nemanjićovcov a pokračovali v cetynjskom gymnáziu, zvanom Njegošova Biljarda. Zomreli mučenícky, prvý v dvadsiatom, druhý v dvadsiatomprvom roku svojho života, spolu s tretím spolužiakom a vojnovým kamarátom Vujisićom. Všetci traja zakončili svoje stredoškolské štúdiá veľkomederskom táborovou ,,školou“ v tých istých dňoch, keď Neimarević zavŕšil univerzitné štúdiá veľkomederskom táborovou väznicou. Kamaráti! Kto nestratil dobrého priateľa, ten nevie, čo to znamená prísť o rodného brata. V niekoľkých rokoch dožiť sa pomstenia Kosova a oslobodenia Dušanovho cárstva, najsvätejší odkaz materského mlieka, a potom hneď zánik, preniesť svoje hlavy cez toľké boje a prekážky, zažiť otroctvo, vyhnanstvo, neslýchané muky a ponižovania, nedočkavosť nového veľkého vzkriesenia, veľkej Juhoslávie, najväčšieho ideálu vašej mladosti! Aká to tragédia! Aká to úžasná tragédia!
190
VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
Spoločné detstvo a mladosť, spoločné štúdiá a vojna, spoločné veľkomederské mučeníctvo! – kamarátska ruka zbožne zapaľuje sviečky a kladie kytice bielych chryzantém na ich zelené hroby. A z mladých výhonkov živej ohrady pletie tŕňové vence a kladie ich na malé, nepatrné šedo-ružové kamenné kríže, ktoré im ešte počas otroctva veľkomederskí ,,postavili drugovi“.
191
•
T
ento kúsok veľkomederského močiara nepohltil všetky srbské vojnové obete tohto dunajského ostrova. Tam ďalej na poli je asi 20 srbských bezmenných hrobov, nad ktorými šumí trstina močiarov. Na cintoríne prvej susednej dediny, Ekeču, je pochovaných asi 40 srbských zajatcov. A tak postupne i ďalej, po celom tomto ostrove sú rozsiate srbské vojnové hroby. Na stá srbských krížov je v ruských zajateckých cintorínoch v Dunajskej Strede a Šamoríne, kde bolo asi 40.000 ruských zajatcov, z ktorých umrelo niekoľko tisíc. Na srbskom veľkomederskom cintoríne je pochovaných 73 Rusov. (Veľký ruský zajatecký tábor, v ktorom bolo veľa srbských študentov zo Srbska a Čiernej Hory, bol v Ostrihome, pod Komárnom na Dunaji, kde je srbský pravoslávny kostol, ktorý kedysi zoskupoval početnú srbskú kolóniu). Po Veľkom Mederi najväčší srbský vojnový cintorín tohto ostrova je však v Komárne, v rodisku srbského vojvodu Jovana Manastirliju, kedysi dočasnom sídle patriarchu Čarnojevića, metropolitu Isaija Đakovića a Sofronija Podgoričanina. Hlavná ulica predvojnového Komárna sa volala Srbská. Podľa obyvateľov, zväčša obchodníkov, skutočne bola srbská. Na obchodných firmách aj dnes čítame srbské priezviská: Davidović, Luković, Ćirković, Damjanović, Kostić… Ešte na počiatku XVI. storočia bola tu veľká srbská kolónia, ktorá mala svoj pravoslávny kostol a školu. Po srbskom vysťahovaní sa pod Čarnojevićom hodne zosilnela. Na niekdajšej Srbskej ulici aj dnes ešte vyzváňa a máva bohoslužby pekný srbský pravoslávny chrám v krásnom baroku, s vysokou vežou i farou, a vo vnútri s drahocenným umeleckým drevorezom. To sú staré knihy a náčinia. ,,Protokol kreščaeščih“, ktorý ,,imjeet obrazov 38 a 19 listov“, ako aj ,,Protokol mertvih“, viedol od roku 1734 po jedno desaťročie nejaký pop Gavril. 192
VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
Bude to určite náš známy kazateľ a spisovateľ Gavrilo Stefanović‒Venclović zo Srbska. Okolo kostola sú staré srbské hroby z XVIII. storočia s peknými pomníkmi a cyrilskými nápismi: Popovićov, Todorovićov, Stamkovićov, Demetrovićov … Druhý srbský komárňanský cintorín je na okraji mesta. To je veľký, starý pravoslávny, rozšírený a obohatený drevenými krížmi počas svetovej vojny. Od M. Popovića, Černohorca, a P. Žerajića, Bosniaka, až po Milana Maksimovića, Lazarevčana zo Srbska, odpočíva tu niekoľko stoviek srbských a ruských vojnových zajatcov. Sú to zväčša obete vojenskej trestnice, v komárňanskej pevnosti. Bola naplnená Juhoslovanmi, najviac Srbmi z Bosny, Čechoslovákmi a ostatnými Slovanmi, ,,velezradcami“ bývalej monarchie. Tam bolo i mnoho srbských zajatcov a internovaných. ,,Muky a utrpenia týchto ľudí nemožno opísať“ – hovorí už spomenutý srbský kňaz Obradović, ktorý úradne navštevoval túto trestnicu. Tento dunajský ostrov pohltil za štyri roky desiatky tisícov slovanských životov. Mŕtvi tu spočívajú jeden vedľa druhého ‒ z krajného slovanského severu i z krajného slovanského juhu. Pritiahla ich a zoskupila veľká myšlienka geniálneho veľkomoravského kniežaťa Rastislava, aby sa obránil a zachránil nepretržitý dlhý pás slovanského jazyka a slovanských zemí. Táto myšlienka vytvárala na ruskom a srbskom fronte československých legionárov a na Cere, v Boke Kotorskej a v Kragujevci československých vzbúrencov.
193
•
V
eľkomederská srbská mučiareň nebola jediná v tomto kraji. Za nepriechodnými močiarmi, za Veľkým Dunajom, po ktorom nosia juhoslovanskú zástavu juhoslovanské expresné parníky: ,,Karađorđe“, „Alexander I.“ a ,,Vojvoda Mišić“, v priamej čiare od Veľkého Medera na západ, boli ešte dve veľké zlovestné srbské mučiarne. Sú hneď za Malým žitným ostrovom, v hrozných a neprehľadných močiaroch Neziderského jazera: Nezider a Boldog‒Aszony, jeden neďaleko druhého. Počas vojny boli na území Maďarska, dnes patria Rakúsku a majú svoje staré nemecké mená ‒ Neusiedl a Frauenkirchen. Tam panoval ten istý systém ako vo Veľkom Mederi. A ešte niečo: okrem horúcej vody z varenej repy dávali tam zajatcom aj horúcu vodu z varenej ďateliny. Tam sú dva veľké táborové cintoríny, ktoré majú viac ako 10.000 srbských hrobov. V severnom Rakúsku sú ešte dva také veľké srbské cintoríny: v Aschachu a Mathausene. V Rakúsku je dnes viac ako 28.000 srbských vojnových hrobov a v Maďarsku viac ako 22.000, o ktorých sa vie. Na území, ktoré pripadlo oslobodenému Československu, je okolo 17.000 srbských hrobov z rakúsko-uhorských vojnových zajateckých táborov, z toho asi 8.000 na Slovensku. Nezider bol ešte hroznejšou mučiarňou než Veľký Meder. Lebo tam boli väznení starci, ženy, deti, dojčatá. Už spomínaný kňaz Obradović takto hovorí vo svojich rozpomienkach na Nezider: Navštívil som zajatecký tábor v Nezidere. Sem boli dohnaní mačvanskí otroci – zväčša civilisti: ženy, deti, dievčatá, starci a stareny zo sedliackych a chudobných vrstiev. Bolo tu aj hodne vojakov a inteligencie. Medzi nimi aj niekoľko kňazov. Toto bol najhorší a najsmutnejší tábor, na čele s komandantom podplukovníkom – Švábom, ktorý bol skutočným krvilačným tyranom.
194
VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
Pri postupe rakúskeho vojska cez Mačvu, všetko čo nemohlo utiecť pred nemilosrdnými zdivočenými vojakmi, ako aj to, čo nepriateľ bez srdca a duše neuvrhol pod nôž, bolo dohnané do tohto tábora, aby tu pretrpelo najťažšie vyhnanstvo a muky. Títo srbskí otroci boli tu privedení, aby boli zničení, o čo sa staral s celou silou svojho zverského pudu, nepriateľstva a nenávisti proti Srbom aj komandant tábora – podplukovník s niekoľkými podriadenými. Boli tu stovky srbských žien a matiek a medzi nimi veľmi veľa takých, ktoré niesli v útrobách svoje nemluvniatka. Mnohé z nich už v prvých dňoch tu porodili. Všetko to bolo v najbiednejšom stave. Bosé, nahé, hladné a zmučené. To bol tábor biedy a plaču, bolesti a smrti… Komandant tábora dosiahol rekord svojou krvilačnosťou a tyranstvom… V Nezideri som zažil túto príhodu. V rozhovore so zajatcami oddelil sa od ostatných jeden starec, sedliak, prišiel ku mne a pýtal sa: ‒ Ty si Srb? ‒ Hej, odpoviem. ‒ Slúžiš bohoslužbu práve ako náš kňaz! Povedz mi, čo je s naším Srbskom? To vaše švábske vojsko, tak počujem, vniklo už hlboko do našej krajiny, preto sa obávam, že nebude dobre. ‒ Neboj sa, starček, odpovedal som mu, všetko bude dobré, len dávajte pozor na seba, aby ste sa živí vrátili do svojej zeme, do svojich domovov, a o Srbsko sa neobávajte. ‒ Len nech nám nezahynie Srbsko, keby sme tu my mali všetci zahynúť a umrieť – povedal starec. Tak pri jednej príležitosti, keď Srbsko už bolo celé obsadené, veliteľ jedného zajateckého tábora zavolal v prítomnosti rakúskych dôstojníkov – a bol som i ja prítomný – všetkých zajatcov a povedal im: ,,Vy viete, že ste zničení ako štát a zostanete pod Rakúskom. Preto môžete teraz s pokojnou mysľou vyhlásiť, že si prajete, aby Rakúsko zvíťazilo a zostalo pánom v Srbsku. Kto to vyhlási, bude odtiaľto prepustený a môže slobodne odísť, domov“.
195
Nebojša Kuzmanović
Takto niekoľko ráz volal veliteľ, aby sa niekto hlásil. Z niekoľkých tisícov zajatcov prihlásili sa len dvaja – a to židia. Všetci sme boli prekvapení. Jeden povojnový návštevník srbských vojnových cintorínov v Rakúsku napísal medzi iným aj toto: Rakúsko-uhorské okupačné úrady zhrabovali po Srbsku všetko živé, čo našli. Hromadili bezmocných tvorov a vo veľkých transportoch ich mesiace vyťahovali vlečniakmi po kalnom Dunaji do týchto diaľok, na tento breh smrti, aby tu bez stopy zmizli. Našli močiar, nenásytnú ťažkú, mokrú zem – a táto nemilosrdne hltala unavené, vyhladnuté a premrznuté obete… Títo Srbi mali osudom predurčené biť sa s nepriateľom na celkom inom Kajmakčalane, menej slávnom, ale v každom prípade nielen ťažšom a hroznejšom, ale i katastrofálnejšom. Žiadne bojisko nepohltilo tak ľahko po päť a desať tisíc bojovníkov, ako tieto močiare. Nezider, Boldog Aszony, Aschach a Mathausen sú štyri golgoty v rade stovky iných, ktoré náš národ musel pretrpieť, kým nedosiahol to, čo má dnes. Štyri dokumenty epického, nadľudského obetovania sa ‒ krvavá bula zamurovaná do základov Juhoslávie…
196
•
Z
mizlo veľké veľkomederské pekelné mesto dosák. Odniesla ho voda, spálil oheň, pohltila zem ‒ alebo čo? Zmizlo. Ale zostalo veľké veľkomederské srbské mesto krížov. Zmizla ohromná veľkomederská čierna tabuľa, ktorú po štyri roky nevládali zvrhnúť západné, alpské vetry. Ale zostali mená mučeníkov, ktoré na nej každodenne boli vypisované a zotierané. Ani stopy už niet po veľkomederskej väznici, šibeniciach na ,,škole“. Ale zostalo dielo ich zakladateľa. Zarastie trávou a zorie sa pluhom štyri roky stále čulá cesta, ktorá spájala tábor s cintorínom. Ale veľkomederské údolie smrti, ktoré vykopal besný imperialista, zostáva večne nezorané a nezahádzané. Zotrú sa aj veľké písmená Wallnerovho mena, pribité olovom na dlhom chodníku, ktorý spája stanicu s dedinou. Ale história ,,kultúrneho“ barbarstva, ktorej jedna strana krvilačnosti a rúhavo bola vypísaná šabľou ,,cisársko-kráľovského“ čierneho ,,ormeštera“ – ta zostane a nedá sa ničím zotrieť. Ako sa ničím nedal zlomiť duch a viera hrdinov z Kumanova a Drinopola, Skadara, Ceru a Mojkovca, ktorých osud uvrhol do čeľustí veľkomederského systému, aby ich zmučených a ponížených pochoval na Koceľových a Svätoplukových rovinách. Lebo bolo osudom predurčené, aby sa stali: Prometeovia nádeje, apoštolovia utrpenia.
197
DOSLOV
Skúmajúc srbsko-slovenské literárne styky, dotkol som sa aj oblasti ,,literárnej táborológie.” Ide o disciplínu intenzívnejšie zastúpenú za posledných 10 – 20 rokov, ktorá sa vzťahuje na literatúru druhej svetovej vojny a súčasnosť. Keď som pracoval na monografii o Ristovi Kovijanićovi, dostal som sa k veľkému množstvu dôležitých dát a archívnych dokumentov týkajúcich sa ,,literárnej táborológie” z čias prvej svetovej vojny. Prezerajúc tie záznamy, fotografie, odpísané citáty z cintorínov na tromedzí medzi Rakúskom, Slovenskom a Maďarskom, dostal som sa k frapantným údajom, ktoré sú veľmi málo známe. Totiž, na uvedenom tromedzí bolo, za čias prvej svetovej vojny, pochovaných 67.000 ľudí, väčšinou Srbov. Risto Kovijanić napísal, že Rakúsko- Uhorsko veľmi prispelo ku kultúrnemu barbarstvu, ktorého jedna strana bola krvilačne a znevažujúco – šabľou cisárskokráľovského čierneho seržanta – vypísaná v Nagymederi. Pretože i sám bol väzňom v tábore Nagymeder, (za čias Československa sa volal Čalovo a dnes Veľký Meder), Kovijanić urobiť súpis obetí, takže sa dodnes zachovala číslica 5.153 pochovaných srbských vojakov vo Veľkom Mederi. Táto skutočnosť bola zarážajúca pre mňa ale som pochopil, že v dobe, lemovanej ideologickými parametrami, bolo zrejme nepopulárne hovoriť o veciach vzťahujúcich sa na prvú svetovú vojnu. Na druhej strane, o juhoslovanských hroboch z druhej svetovej vojny, vieme takmer všetko. Všetko to je výsledkom svojráznych ideologizácií a mytologizácií, ktorým je náš národ naklonený. Keď ma v máji roku 2001 z Bratislavy pozvali na Filozofickú fakulty Univerzity Komenského na sympózium o srbsko-slovenských vzťahoch, 199
Nebojša Kuzmanović
navštívil som aj cintorín vo Veľkom Mederi, aby som vzdal hold našim predkom. Mal som k dispozícii aj fotografie uvedeného cintorína z dvadsiatých rokov XX. storočia, z ktorých jasne vidieť, že tento cintorín bol zariadený a udržiavaný. Avšak keď som prišiel na cintorín, bol som šokovaný tým, čo som videl: polovica cintorína vôbec nebola cintorínom ale sa stala cvičiskom pre psov. V druhej polovici cintorína sa nachádzala desiatka pamätníkov zarastená trávou a ruinovaná kaplnka. Všetko to pre mňa bolo strašne zarážajúce, takže som cintorín aj odfotografoval. Zistil som i to, že miestna maďarská samospráva celý cintorín dokonca prenajala miestnemu Kynologickému spolku, ktorý z cintorína urobil znevažujúcu vec – závodnú dráhu pre psov... Ináč susedný, ,,domáci”, cintorín bol zariadený ale miesto na ktorom leží na tisíce Srbov bolo v hroznom stave a priestor na ktorom sa nachádzal talianský cintorín bol doslovne rozparcelovaný na pozemky. Okamžite som o všetkom informoval, vtedy ešte čerstvo vymenovaného veľvyslanca Srbska a Čiernej Hory v Bratislave, Miroslava Kopečného. On o tom nevedel nič a taktiež bol šokovaný. Po návrate do Srbska som o tom informoval aj svojho priateľa, novinára Željka Markovića, ktorý o tom uverejnil rozsiahly texte v časopise Karlovačke novine (Karlovecké noviny) v Sriemskych Karlovciach. Naďalej o tom písal aj novosadský Dnevnik (Denník), belehradská Politika a najmä Jovanka Simić v časopise Večernje novosti (Večerné správy). A na samotnom Slovensku bratislavský denník Nový čas tejto téme venoval náležitú pozornosť. Po exponovanej problematike a nátlaku, ktoré boli vytvorené srbskými a slovenskými médiámi, reagovala aj Vláda Slovenskej republiky. Na začiatku októbra toho istého roku (2001), miestna samospráva vo Veľkom Mederi, na základe odporúčania Vlády Slovenskej republiky, zrušila svoje hanebné rozhodnutie o prenájímaní srbského cintorína Kynologickému spolku a opravila vlastnú chybu. V medzičase bol na Slovensku založený Spolok srbsko-slovenského priateľstva Svetozara Miletića. Spoločne s naším veľvyslanectvom si tento Spolok prevzal starostlivosť o srbský cintorín. Keď som opäť pobudol v Bratislave, pri príležitosti premiéry mojej knihe o srbskom-slovenských vzťahoch Stretávanie kultúr, v decembri roku 2004, navštívil som srbský cintorín vo Veľkom Mederi. Tentoraz sme našli úplne iný obraz ako ten pred tromi rokmi. Cintorín bol zariadený, tráva pokosená, kaplnka renovovaná. Ako som sa dozvedel neskôr, aktivity na plnej úprave cintorína sa začali ešte v roku 2003 a cintorín bol vysvätený 15. mája 2004, keď bola 200
VEĽKÝ MEDER – EPOPEJA SRBSKÉHO UTRPENIA
odhalená aj pamätná doska. Na tej pietnej slávnosti sa zúčastnili zástupcovia oboch krajín, ako aj cirkevní a vojenskí hodnostári. Koncentračný tábor vo Veľkom Mederi bol špecifický v tom, že v ňom neboli zavretí iba srbskí vojaci ale aj celé rodiny zo Srbska a Čiernej Hory. Stačilo zistiť, že niektorý dom dal dobrovoľníka do srbského vojska a celá rodina skončila v Nagymederi. O tomto cintoríne, ktorý je druhým najväčším srbským cintorínom mimo vlasti z prvej svetovej vojny (po Zejtinliku), spočiatku sa staralo novovytvorené Kráľovstvo Srbov, Chorvátov a Slovíncov – keď všetky hroby boli vyznačené a vystavaná malá kaplnka. Neskoršie starostlivosť o cintoríne prevzal československý štát. Všetky delegácie z bývalej Juhoslávie navštevovali tento cintorín. Ale v posledných desaťročiach sa upustilo od tohto zvyku. Cintorán navštevovali iba zástupcovia Združenia starých bojovníkov a pravoslávny kňazi z Komárna. Kaplnka začala premokať, burina prerástla pamätníky, kríže s menami zmizli alebo sa rozpadli, takže ich zostalo len zo dvadsať. Tento smutný príbeh dosiahol svoj vrchol, keď väčšiu časť cintorína, v katastri zaknihovaného ako ,,srbský vojenský cintorín”, prenajali Kynologickému spolku. Po zásahu slovenskej Vlády vec bola vyriešená a cintorín bol zariadený a udržiavaný. Na základe zmluvy, ktorú podpísali Veľvyslanectvo Srbska a Čiernej Hory a Veľkomederská miestna samospráva, cintorín bol natrvalo prinavrátený predchádzajúcemu vlastníkovi, bez úhrady a na dobu neurčitú. O cintoríne sa spoločne budú starať podpisovatelia zmluvy. Založením Združenia Srbov na Slovensku, a zvolením na funkciu predsedu združenia, odovzdaného bojovníka za práva Srbov na Slovensku, Staneho Ribiča, vec sa podstatne zmenila a zlepšila, pre mnoho srbské vecí, rovnako ako aj pre tento cintorín. Akcie a aktivity, ktoré Ribič a jeho kolegovia uskutočňujú ohľadom rekonštrukcie, údržby a rozšírenia aktivít tohto spomienkového cintorína, sú početné. Okrem natáčania dokumentárneho filmu a vydania knihy o cintoríne a tábore v Nagymederi, určite najdôležitejšia je akcia zhotovenia pamätných tabúľ, na ktorých budú vytlačené mená 6.000 Srbov, ktorí zahynuli na tomto popravisku. V tejto súvislosti dúfame, že aj táto kniha prispeje k tomu, že obete našich predkov za slobodu neboli márne. A že pamiatka na nagymederských martýrov nezmizne. Týmto spôsobom ich potomkovia si ich budú môcť nájsť a navštíviť a srbský národ bude mať možnosť poďakovať sa im a ukloniť. Nebojša Kuzmanović
201
ПРИЛОЗИ PRÍLOHY
2
1
3
4 1–3. Поред друма који од станице води у село протеже се бетонирани плочник. „Направи га 1916. г. високоблагородни Велнер Франц, пуковник са српским ратним заробљеницима.” Vedľa cesty, ktorá vedie zo stanice do dediny, tiahne sa betónový chodník. „Na rozkaz blahorodého Wallnera Ferenca, plukovníka, postavili ho r. 1916 srbskí vojnoví zajatci“. 4. Уз само село прилегло заробљеничко гробље, одвојено од села дугачком локвом мочваре, од поља некад стално будном стазом, која је спајала логор са гробљем… K samej dedine priľahol zajatecký cintorín, oddelený od dediny dlhým močiarom a od poľa kedysi stále čulou cestou, ktorá spájala tábor s cintorínom.
•
•
1
2
3
4
5
6
1–3. Десет још очуваних барака с купатилом (2) једини су остатак некадашње паклене вароши од дасака Desať zachovaných barakov s kúpeľmi (2) sú jediným pozostatkom niekdajšieho pekelného mesta z dosák. 4. Сахрањивање другова у очекивању смрти. Očakávanie smrti pri pochovávaní kamarátov. 5–6. Људи више нису личили на људска створења већ на авети. Свучени, ти костури изгледали су ужасно као смрт. Ľudia sa už ani nepodobali živým ľudským tvorom, ale príšerám. Vyzlečené, tie kostry vyzerali úžasne ako smrť.
•
•
•
1
2
3 1. 2. 3. 4.
4
Са позорнице Београдског народног позоришта у нађмеђерску жицу: „Србија ће ипак победити!” Z javiska Belehradského národného divadla za veľkomederské mreže: „Srbsko predsa zvíťazí! Из црногорског парламента у нађмеђерску жицу, која му је донела смрт. (Фотографије 1–2 по доласку у логор.) Z čiernohorského parlamentu za veľkomederské mreže, ktorá mu priniesla smrť (fotografie 1‒2 po príchode do tábora.) Из нађмеђерске жице у први југословенски парламент. Z veľkomederských mreží do prvého juhoslovanského parlamentu. Један од срећнијих ђака нађмеђерске „школе” (рањаван на Скадру). Jeden zo šťastnejších žiakov veľkomederskej táborovej „školy“ (ranený pri Skadre).
•
•
•
•
1
2
3
4
1–2. На раду после Нађмеђера. Високи Црногорац у Тиролима (1). Шумадинац испод Авале на обалама Блатног језера. Na práci po Veľkom Mederi. Vysoký Černohorec v Tirolsku (1). Šumadinec spod Avaly na brehoch Blatného jazera. 3–4. Повратак у домовину ратних заробљеника из Србије и интернираних жена и деце из Црне Горе (из Ратног албума А. Поповића). Návrat domov vojnových zajatcov zo Srbska, a internovaných žien a detí z Čiernej Hory (z Vojnového albumu pluk. A. Popovića).
•
•
1 SG = Srbský cintorín a = parcela, v ktorej sú hrobky č. 1–205, v nich je pochovaných po 6‒60 mŕtvych, b = hrobky č. 215–288, po 6–45 mŕtvych, c = hrobky č. 206–214, poch. po 40‒70, a hrobky č. 456–547, poch. po 3‒6 mŕtvych, d = hrobky č. 237–1034, po 4–23 mŕtvych, e = hrobky č. 1035–1894, poch. po 3 mŕtvi, f = hrobky č. 1895–2193, poch. po 3 mŕtvi (zriedkavo po 4, alebo 1)
SG = српско гробље а = парцела са гробницама бр. 1–205 у којима је сахрањено по 6–60 мртвих b = гробнице бр. 215–268, сахр. по 6–45 мртвих с = гробнице бр. 206–214, сахр. по 40–70, а гробнице бр. 456–547, сахр. по 3–6 мртвих d = гробнице бр. 237–1034, по 4–23 мртва е = гробнице бр. 1035–1894, по 3 мртва f = пробнице бр. 1895–2193, по 1, 3 и 4 мртва
T1-2 = Taliansky cintorín
T1-2 = Талијанско гробље
2
•
1–2. Авионски снимци нађмеђерског српског гробља, са источне и јужне стране. Letecké snímky veľkomederského srbského cintorína z východnej a južnej strany.
1
2
4
5
3
6
1–2. Од Николић Николе (гроб бр. 1), па до Николић Богдана (гроб 2182) лежи ту око 6.000 људи. Od Nikolića Nikolu (hrob č.1) až po Nikolića Bogdana (hrob 2182) spočíva tu asi 6000 ľudí. 3. Гробница бр. 211 прогутала је 73 мученика.. Hrobka č. 211 pohltila 73 mučeníkov. 4. Гробница 173: 26 „незнаних”. Hrobka č. 173: 26 „ neznámych“. 5. „Овде почивају два брата Жикић, из Београда. Споменик подижу родитељи.”. „Tu spočívajú dvaja bratia Žikić z Belehradu. Pomník postavili rodičia“. 6. Ту је и гроб познат по мајчиној тужбалици, гроб Јоксима Јоковића, јединца у мајке.. Tu je aj hrob známy z matkinho žalospevu, hrob Joksima Jokovića, matkinho jedináčka.
•
•
•
• •
2
1
3
4
5
6
1–3. Од Комадинића па до Неимаревића и Душана Лукића, ко зна колико је ту покопано младих живота, што из ђачких клупа улете у бојне ровове.. Od Komadinića po Neimarevića a Dušana Lukića, ktovie koľko je tu pochovaných mladých životov, ktoré vyleteli zo školských lavíc do vojnových zákopov. 4–6. Само на размаку од сто корака почивају три Ковијанићева школска друга: Никола Бојић, Мило Меденица и Зарија Вујисић.. Na vzdialenosti iba sto krokov spočívajú tu traja Kovijanićovi spolužiaci: Nikola Bojić, Milo Medenica a Zarija Vujisić
•
•
1
1.
2
Вуко Неимаревић, студент филозовије, рођен 23. августа 1895. у Шавнику, Црна Гора. Вуко је умро у Нађмеђеру 6. априла 1917. године. Споменик је подигао брат Момчило Неимаревић. Vuko Neimarević, študent filozofie, narodený 23. augusta 1895 v Šavniku v Čiernej Hore. Vuko zomrel v Nadzemjed 6. apríla 1917. Pomník postavil brat Momcilo. Споменик Архимандриту Димитрију Радојевићу, настојатељу манастира Морача од 1831. до 1864. године. Споменик је подигло братство манастира Морача 1930. г. Манастира у коме је Ристо Ковијанић провео најраније детињство. Pomník archimandrita Dimitriho Radojeviča, zakladateľa kláštora Moraca v rokoch 1831–1864. Pamätník bol postavený bratstvom kláštora Morača v roku 1930. Kláštor, kde Risto Kovijanić strávil svoje najstaršie detstvo.
•
2.
•
1
2
3
•
1–2. Око малене капеле (2) читава гора од крстача (1). Okolo malej kaplnky (2) celý les samých krížov (1). 3. А над самим улазом велика тужна врба, рони сузе бола и вечно шуми тугом… A nad samým vchodom veľká smútna vŕba, roní slzy bôľu a večne šumí zármutkom…
•
Део интервјуа о обнављању српско-словачких књижевно-културних веза направљен са Небојшом Кузмановићем у Братислави у време Међународне конференције о тим везама, у мају 2001. године Čast razhovoru o obnovovaní srbsko-slovenských literárno-kultúrnych stykov, urobeného s Nebojšom Kuzmanovićom v Bratislave počas Medzinárodnej konferencie o tých stykoch, v máji 2001
•
Текст о једном од највећих српских гробаља из времена Првог светског рата, које је немаром и небригом људи оскрнављено (Текст је објављен 1. септембра 2001. године у београдским „Вечерњим новостима“) Text o jednom z najväčších srbských cintorínov z čias prvej svetovej vojny, ktory bol znesvätený nedbalostˇou ľudi (Text bol publikovaný 1. septembra 2001 v belehradských novinách Večernje novosti)
•
Текст објављен у „Карловачким новинама“, бр., 8, Сремски Карловци, новембар 2001. године Text publikovaný v časopise Karlovačke novine, č. 8, Sriemske Karlovce, november 2001
•
Правда је задовољена захваљујући и Влади Републике Словачке која је реаговала и поништила срамну одлуку мађарске локалне власти у Нађмеђеру о претварању српског гробља у тркалиште за псе. Текст је објављен у „Вечерњим новостима” 6. октобра 2001. године Spravodlivostˇ bola dosiahnutá aj vláde Slovenskej republiky, ktorá reagovala a zrušila hanebné razhodnutie miestnej samosprávy vo Veľkom Mederi zo srbského cintorína urobitˇ závodnú dráhu pre psov. Text bol publikovaný v novinách Večernje novosti, 6. októbria 2001
•
1
Делегација Удружења Срба из Словачке код патријарха српског господина Иринеја Spolku Srbov na Slovensku u srbského patriarchu Irineja
• Delegácia
•
Полагање венаца српским мученицима у Нађмеђеру Kladenie vencov k hrobom srbských mučeníkov vo Veľkom Mederi
Парастос нађмеђерским мученицима veľkomederských mučeníkov
•
Panychída za
СПИСАК СТРАДАЛИХ / ZOZNAM OBETÍ
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.
АВРАМОВИЋ Адама ОБРЕН, инт., Сталаћ, Крушевачки, умро 24. 4. 1918, стар 69 год., гроб бр. 1999. АВРАМОВИЋ БОНИФАЦ, р/з, (сп-876), 9. п. п., Велике Ларте, умро 1. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год. АВРАМОВИЋ ГРУЈО, инт., Пљевља, 1863, Црна Гора, умро 25. 7. 1917, стар 54 год., гроб бр. 1646. АВРАМОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (Им.), Грујане, Крајински, умро 22. 7. 1916, стар 54 год., гроб бр. 798. АВРАМОВИЋ ДОБРОСАВ, р/з, 9. п. п., Велико Лаоле, Пожаревачки, умро 31. 12. 1914. од дизентерије, стар 22 год., гроб бр. 138. АВРАМОВИЋ ДРАГОМИР, р/з, (cп-1093), 15. п. п., Витаница, Моравски, умро 4. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год. АВРАМОВИЋ ЖИВКО, р/з, (Им.), 7. п. п., Врчин, Београдски, умро 26. 1. 1915. од дизентерије, стар 46 год., гроб бр. 207. АВРАМОВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-184), 7. п. п., Раља, Београдски, умро 22. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 22 год., гроб бр. 106. АВРАМОВИЋ НИКОЛА, р/з, (cп-2885), 6. п. п., Синошевић, Подрински, умро 25. 5. 1915, стар 30 год. АВРАМОВИЋ РИСТА, р/з, (Им.), 5. п. п., Крајница, Скопски, умро 27. 12. 1915. од дизентерије, стар 38 год., гроб бр. 501. АВРАМОВИЋ СТОЈАДИН (КОСТАДИН), р/з, (сп-976), 7. п. п., Лапово, Крагујевачки, умро 3. 1. 1915. од дизентерије. АВРАМОВИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (сп-1861), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год. АВУНОВИЋ МОМИР, р/з, (Им.), 8. п. п., В. Лука, умро 21. 1. 1915, гроб бр. 198. АДАМОВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (Им.), 5. п. п., Брезовица, Ваљевски, умро 21. 1. 1915, стар 22 год., гроб бр. 198.
219
Небојша Кузмановић
15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34.
220
АДАМОВИЋ Јеврема ЛАЗАР, р/з, 8. п. п., Ракинац, Пожаревачки, умро 25. 2. 1918, стар 55 год., гроб бр. 1922. АДАМОВИЋ МИЛОВАН, инт., Секурир, Моравски, умро 25. 11. 1917, стар 22 год., гроб бр. 1791. АДАМОВИЋ СТАНИСЛАВ (СТАНКО), р/з, (сп-2849), Биновац, Смедеревски, умро 6. 5. 1915. од туберкулозе, стар 40 год., гроб бр. 348. АКСЕМОВИЋ Михаила БУДИМИР, р/з, 7. п. п., Петка, Београдски, умро 14. 10. 1918, стар 30 год., гроб бр. 2154. АКСЕНТИЈЕВИЋ РАДИВОЈЕ, р/з, (сп-381), Микница, Крушевачки, умро 16. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год., гроб бр. 181. АЛЕКСИЈЕВИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, 4. п. п., Радилово, Чачански, умро 26. 3. 1917, стар 23 год., гроб бр. 1303. АЛЕКСИЈЕВИЋ ЖИВОЈИН (ЖИВАН), (сп-1776), Кумодраж, Београдски, умро 3. 2. 1915. од дизентерије, гроб бр. 223. АЛЕКСИЋ ВЛАДИМИР, р/з, 4. п. п., Севојно, 1870, Ужички, умро 26. 4. 1917, стар 47 год., гроб бр. 1458. АЛЕКСИЋ ДРАГИША, р/з, (cп-2170), Прилике, Чачак, умро 11. 2. 1915. од туберкулозе, стар 35 год., гроб бр. 239. АЛЕКСИЋ ДУШАН, р/з, (сп-2265), 15. п. п., Мишовић, Чачански, умро 14. 2. 1915. од пегавог тифуса, гроб бр. 243. АЛЕКСИЋ МИЛАН, (сп-2224), Црна Бара, Подрински, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 61 год. АЛЕКСИЋ МИЛАН, р/з, (сп-1260), 6. п. п., Петковача, Подрински, умро 14. 1. 1915. од дизентерије, стар 45 год. АЛЕКСИЋ МИЛАН, р/з, (сп-822), 2. п. п., Речица, Топлички, умро 24. 3. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. АЛЕКСИЋ МИРКО, р/з, (сп-347), Лешница, Подрински, умро 16. 1. 1915. од дизентерије, стар 34 год. АЛЕКСИЋ Михаила МИЛАН, инт., Бачина, Моравски, умро 13. 1. 1918, стар 28 год., гроб бр. 1855. АЛЕКСИЋ МИХАИЛО, р/з, (сп-958), Дашница, Нишки, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 40 год., гроб бр. 159. АЛЕКСИЋ МЛАДЕН, р/з, (Им.), 3. п. п., Суводањ, Ваљевски, умро 30. 1. 1915. од дизентерије, стар 33 год., гроб бр. 215. АЛЕКСИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-2619), 13. п. п, Мајданпек, Крајински, умро 28. 7. 1915. од туберкулозе, стар 37 год. АЛЕКСИЋ ОБРЕН, р/з, (сп-220), 10. п. п., Цветке, Руднички, умро 25. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 46 год., гроб бр. 114. АЛЕКСИЋ РАДОСАВ, р/з, Дреновац, умро 21. 1. 1915. од туберкулозе.
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50. 51. 52. 53.
АЛЕКСИЋ СТАНОЈЕ, инт., (Им.), Осипаоница, Смедеревски, умро 2. 2. 1916, стар 46 год., гроб бр. 546. АЛЕКСИЋ СТОЈАН, р/з, (cп-2010), 5. п. п., Звездар, Ваљевски, умро 7. 2. 1915. од дизентерије, стар 29 год. АЛЕКСОВ СПАСОЈЕ, р/з, (682), 5. п. п., Прешево, Кумановски, умро 10. 5. 1916. од туберкулозе, стар 20 год., гроб бр. 702. АЛЕМПИЈЕВИЋ ВОЈИСЛАВ (ВИШЕСЛАВ), р/з, 19. п. п., Крагујевац, Крагујевачки, умро 14. 7. 1916, стар 33 год., гроб бр. 8/24. АЛИЈЕВИЋ ЖИВАДИН, р/з, 6. п. п., Шеверице, Подрински, умро 1. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год. АЛИРУПИЋ ЉУБОМИР, р/з, (Им.), 6. п. п., Накучани, Подрински, умро 19. 1. 1915. од пегавог тифуса, гроб бр. 196. АМАДАЈ ЈОСИФ, р/з, (Им.), Београд, Београдски, умро 30. 1. 1915, стар 28 год. АМИЛЧЕВИЋ РИСТА, Подујево, Приштински, умро 3. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 21 год., гроб бр. 146. АНАСТАСИЈЕВИЋ ЖИВОТА, р/з, (Им.), Црквенац (Ераковац), Моравски, умро 21. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 36 год., гроб бр. 199. АНАСТАСИЈЕВИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), 5. п. п., Аравдол, умро 22. 1. 1915. од пегавог тифуса, гроб бр. 201. АНАСТАСИЈЕВИЋ ЋИРА, р/з, (Им.), 4. п. п., Београд, Београдски, умро 14. 7. 1916. од туберкулозе, стар 28 год., гроб бр. 785. АНАСТАСОВ НИКОЛА, р/з, (cп-1860), Битољ, Битољски, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год., гроб бр. 227. АНГЕЛОВ МИХАИЛО, (сп-534), 5. п. п., Далендин, Битољски, умро 18. 1. 1915. од туберкулозе, гроб бр. II-284, стар 36 год. АНДОНОВ АНАСТАС, р/з, (сп-156), Крушево, Битољски, умро 19. 12. 1914. од туберкулозе, стар 23 год., гроб бр. 99. АНДОНОВ ТАЛЕ, р/з, (сп-1980), 4. п. п., Куманово, Кумановски, умро 7. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год., гроб бр. 231. АНДОНОВИЋ ТОДОР, р/з, (Им.), 5. п. п., Бедашко, Скопски, умро 24. 1. 1915. од гангрене, стар 27 год., гроб бр. 204. АНДРЕЈЕВИЋ (РАДУЛА) НИКОЛА, р/з, 14. п. п., Грабовац, Крагујевачки, умро 23. 12. 1917, стар 45 год., гроб бр. 1827. АНДРЕЈЕВИЋ МИРКО, инт., Михаиловац, Крајински, умро 19. 3. 1917, стар 56 год., гроб бр. 1325. АНДРЕЈЕВИЋ НИКОЛА, р/з, Прахово, Крајински, умро 23. 12. 1914. од дизентерије, стар 52 год.
221
Небојша Кузмановић
54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. 64. 65. 66. 67. 68. 69. 70. 71. 72.
222
АНДРЕЈЕВИЋ Саве МИЛАН, р/з, 2. п. п., Праће, Јагодински, умро 13. 8. 1917, стар 52 год., гроб бр. 1673. АНДРЕЈЕВИЋ СТАНИСЛАВ, р/з, (сп-209), Топлица, умро 24. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 25 год. АНДРЕЈЕВИЋ СТАНИСЛАВ, р/з, 1. п. п., Топлички, умро 23. 12. 1915. од туберкулозе, стар 25 год., гроб бр. 111. АНДРЕЈИЋ ВИДОЈЕ, р/з, (сп-2816), 15. п. п., Белушић, Моравски, умро 17. 6. 1915. од туберкулозе, стар 32 год., гроб бр. 391. АНДРЕЈИЋ РАДИВОЈЕ, р/з, (сп-2375), Лесковац, Београдски, умро 18. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 37 год. АНДРИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (сп-2288), Београд, Београдски, умро 14. 2. 1915. од болести бубрега, стар 26 год. АНДРИЋ ДРАГУТИН, р/з, (Им.), 3. п. п., умро 29. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 37 год., гроб бр. 212. АНДРИЋ МИХАИЛО, р/з, (cп-1823), 6. п. п., Добрић, Подрински, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год., гроб бр. II-342. АНДРИЋ ПЕТАР, р/з, (Им.), 7. п. п., Крива Паланка, Кумановски, умро 21. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 33 год., гроб бр. 199. АНДРИЋ САВА, р/з, (cп-1494), 18. п. п., Смедерево, Смедеревски, умро 12. 2. 1915. од дизентерије, стар 27 год., гроб бр. 169. АНЂЕЛИЋ Димитрија ЈОВИЦА (ЈОВАН), р/з, Мачковац, Топлички, умро 30. 11. 1917, стар 44 год., гроб бр. 1799. АНЂЕЛИЋ ЈОВАН, инт., Шаранци, 1867, Црна Гора, умро 2. 12. 1917, стар 50 год., гроб бр. 1800. АНЂЕЛИЋ ТРИВУН, р/з, (сп-1683), 15. п. п., Шуљковац, Моравски, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 42 год. АНЂЕЛКОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (сп-217), 5 п. п., Тетово, Скопски, умро 24. 12. 1914. од менингитиса, стар 28 год., гроб бр. 112. АНЂЕЛКОВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-3131), 13 п. п., Оштрељ, Крајински, умро 9. 11. 1914. од менингитиса, стар 22 год. АНЂЕЛКОВИЋ ЈОВАН, р/з, 13. п. п., Оштрељ, Тимочки, умро 9. 11. 1916. од туберкулозе, стар 23 год. АНЂЕЛКОВИЋ МИЛУТИН, р/з, (сп-30 и 3177), 15. п. п., Бошњане, Моравски, умро 25. 11. 1914. од менингитиса, стар 24 год., гроб бр. 58. АНЂЕЛКОВИЋ МИЛУТИН, р/з, 15. п. п., Бошњане, Моравски, умро 25. 11. 1914. од пегавог тифуса, стар 25 год. АНЂЕЛКОВИЋ РАДОМИР, инт., (Им.), Браљина, Крушевачки, умро 1. 8. 1916, стар 17 год., гроб бр. 808.
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
73. 74. 75. 76. 77. 78. 79. 80. 81. 82. 83. 84. 85. 86. 87. 88. 89. 90. 91. 92.
АНЂЕЛОВ АПОСТОЛ, р/з, (Им.), 6. п. п., Строгово, Кавадарски, умро 23. 7. 1916. од туберкулозе, стар 47 год., гроб бр. 796. АНЂЕСИЛИЋ МИРКО, инт., Дробњак, Црна Гора, умро 30. 1. 1917, стар 41 год., гроб бр. 1046. АНЕВ СРЕБРЕН, р/з, (сп-2555), 8. п. п., Битољ, Битољски, умро 27. 2. 1915. од туберкулозе, стар 24 год. АНИЧИЋ РАДОМИР, р/з, (cп-2138), Жабари, Ваљевски, умро 10. 2. 1915. од дизентерије, стар 29 год. АНТЕВ ПЕТКО, р/з, (сп-1794), Велес, Скопски, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 23 год. АНТИЋ БОЖИДАР, р/з, (cп-1623), 15. п. п., Парцане, Моравски, умро 12. 1. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. АНТИЋ ВАСИЛИЈЕ (ВАСА), р/з, (сп-397), Сјеница, Пријепољски, умро 16. 1. 1915. од туберкулозе, стар 25 (26) год. АНТИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, (сп-3148), 13. п. п., Салаш, Крајински, умро 14. 11. 1914. од туберкулозе, стар 27 год. АНТИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), Лучице, Пожаревачки, умро 9. 12. 1915. од туберкулозе, стар 28 год., гроб бр. 476. АНТИЋ МИЛОВАН, р/з, (Им.), 1. п. п., Криново, Врањски, умро 26. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 23 год., гроб бр. 214. АНТИЋ МИТАР, р/з, Стојевац, Кумановски, умро 17. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. АНТИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (сп-2656), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 2. 3. 1915. од туберкулозе, стар 45 год. АНТОВ МИЛОСАВ, р/з, (cп-2198), Соколово, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 32 год. АНТОНИЈЕВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (cп-1539), 8. п. п., Смедеревски, умро 12. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 30 год. АНТОНИЈЕВИЋ ЈОВАН, р/з, 13. п. п., В. Каменица, Крајински, умро 21. 5. 1917, стар 47 год., гроб бр. 1533. АНТОНИЈЕВИЋ МИЛОСАВ, р/з, (сп-2890), 18. п. п., Велико Градиште, Пожаревачки, умро 26. 5. 1915. од запаљења плућа, стар 22 год. АНТОНИЈЕВИЋ МИЛУТИН, р/з, (сп-213), Голушци, Подрински, умро 24. 12. 1914. од последица чира у стомаку, стар 30 год., гроб бр. 111. АНТОНИЈЕВИЋ РАЈКО, инт., умро 25. 2. 1917, гроб бр. 1160. АНТОНИЋ МИЛОШ, р/з, (cп-2840), 5. п. п., Новаци, Ваљевски, умро 1. 5. 1915. од болести бубрега, стар 27 год. АНТОНИЋ МИЛУТИН, р/з, (сп-1873), 15. п. п., Поповац, Моравски, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 37 год.
223
Небојша Кузмановић
93. 94. 95. 96. 97. 98. 99. 100. 101. 102. 103. 104. 105. 106. 107. 108. 109. 110. 111. 112.
224
АНТОНИЋ МЛАДЕН, р/з, (сп-2781), 5. п. п., Драгодол, Ваљевски, умро 14. 3. 1915. од туберкулозе, стар 25 год. АНТОНИЋ НИКОЛА, р/з, (Им.), 13. п. п., Узвеће, Подрински, умро 25. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 19 год., гроб бр. 206. АНТОНИЋ СТАНОЈЕ, р/з, (Им.), 5. п. п., Каменица, Ваљевски, умро 19. 1. 1915. од пегавог тифуса, гроб бр. 193. АНТОНОВИЋ АНТОН, р/з, (Им.), Бунарче, Кавадарски, умро 19. 1. 1916, стар 42 год., гроб бр. 528. АНТОНОВИЋ НИКОЛА (НИНКО), р/з, (сп-348), Љубовија, Подрински, умро 31. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 21 год., гроб бр. 136. АНТОНОВИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-2977), 13. п. п., Кичево, умро 22. 4. 1915. од болести стомака, стар 19 год. АНТОНОВИЋ САВА, р/з, (сп-488). АНЂЕЛКОВИЋ ВЛАЈКО, р/з, (Им.), 14. п. п., Лоћика, Ниш, умро 29. 1. 1915. од пегавог тифуса, гроб бр. 213. АНЂЕЛКОВИЋ ВОЈА, р/з, (сп-2183), Београд, Београдски, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 36 год., гроб бр. 240. АНЂЕЛКОВИЋ ДРАГУТИН, инт., (сп-2520), Арнајево, Београдски, умро 25. 2. 1915. од туберкулозе, стар 19 год., гроб бр. 265. АНЂЕЛКОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (Им.), 15. п. п., В. Дренова, Крушевачки, умро 28. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 33 год., гроб бр. 211. АНЂЕЛКОВИЋ ИЛИЈА, р/з, (Им.), 15. п. п., Арнајево, Београдски, умро 21. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 46 год., гроб бр. 199. АНЂЕЛКОВИЋ МАРЈАН, р/з, (сп-1250), 2. п. п., Ђакус, Топлички, умро 14. 1. 1915. од дизентерије, стар 22 год., гроб бр. 171. АНЂЕЛКОВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-1588), 11. п. п., Врбета, Крагујевачки, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год., гроб бр. 217. АНЂЕЛКОВИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-2027), 13. п. п., Грабовица, Крајински, умро 8. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год., гроб бр. 232. АНЂЕЛКОВИЋ СТОЈАН, р/з, (cп-1040), 15. п. п., Суваја, Моравски, умро 9. 1. 1915. од дизентерије, стар 41 год., гроб бр. 162. АНЂЕЛКОВИЋ ТРАЈКО, р/з, (сп-2697), 1. п. п., Лопушња, Врањски, умро 6. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 41 год., гроб бр. 278. АНЂЕЛОВ СТОЈАН, р/з, (Им.), 1. п. п., Куманово, Кумановски, умро 20. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 29 год., гроб бр. 197. АНЂЕЛОВ ТРИФУН, (cп-1405), Лучани, Скопски, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 23 год. АПОСТОЛЧОВИЋ РАДЕ, р/з, (сп-1779), 19. п. п., Куманово, Кумановски, умро 3. 2. 1915. од дизентерије, стар 21 год.
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
113. АПРОВАН КРСТО, инт., Пива, Црна Гора, умро 13. 2. 1917, стар 25 год., гроб бр. 1110. 114. АПРОВИЋ Новице СТАНКО, инт., Орах, Никшић, 1882, Црна Гора, умро 1. 8. 1917, стар 35 год., гроб бр. 1658. 115. АРАНКОВИЋ Милинка ЂОРЂЕ, инт., Рожањ, Колашин, 1892, Црна Гора, умро 25. 7. 1917, стар 25 год., гроб бр. 1641. 116. АРАНЂЕЛОВИЋ ВУКАДИН, (cп-1808), умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 117. АРАНЂЕЛОВИЋ ЈЕЛЕНКО, р/з, (cп-2128), 15. п. п., Врбовац, Нишки, умро 10. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 26 год. 118. АРАНЂЕЛОВИЋ ЈОСИФ, инт., Јагодина, 1900, Моравски, умро 15. 2. 1917, стар 17 год., гроб бр. 1117. 119. АРАНЂЕЛОВИЋ МИЛАН, р/з, (cп-2793), 5. п. п., Бабина Лука, Ваљевски, умро 4. 6. 1915. од запаљења плућа, стар 33 год. 120. АРАНЂЕЛОВИЋ ПЕТАР, (cп-2115), Трнавац, Крајински, умро 10. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 121. АРАНЂЕЛОВИЋ РАДОМИР, р/з, (cп-2222), 13. п. п., Извор, Крајински, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 41 год. 122. АРАНЂЕЛОВИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-1605), 1. п. п., Паневље, Врањски, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 123. АРАЧЕВИЋ ТИХОМИР, р/з, (сп-2063), 6. п. п., Богатић, Подрински, умро 8. 2. 1915. од запаљења плућа, стар 24 год. 124. АРИСТОВИЋ (АРМАТОВИЋ), СМАЈО, р/з, (сп-1009), 5. п. п., Мали Зворник, Подрински, умро 9. 1. 1915. од дизентерије, стар 41 год. 125. АРИЋ РАМАДАН, р/з, (сп-2962), 9. п. п., Ниш, Нишки, умро 17. 4. 1915. од туберкулозе, стар 32 год. 126. АРИФОВИЋ ЉИЉАН, р/з, (сп-2147), 4. п. п., Лозница, Подрински, умро 19. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 43 год. 127. АРНАУТОВИЋ ВОЈИСЛАВ, р/з, (сп-535), Катун, умро 18. 1. 1915. од туберкулозе. 128. АРНАУТОВИЋ МОМЧИЛО, р/з, (Им.), 4. п. п., Дебар, Битољски, умро 30. 1. 1915, стар 23 год., гроб бр. 215. 129. АРНАУТОВИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-3119), Бела Река, Подрински, умро 30. 10. 1914. од туберкулозе, стар 44 год. 130. АРНЕТОВИЋ СРЕТЕН, р/з, (Им.), 15. п. п., Цернице, Моравски, умро 30. 1. 1915. од туберкулозе, стар 23. год., гроб бр. 215. 131. АРНОЛОВИЋ СТАНКО, р/з, (сп-3068), Бела Река, Подрински, умро 27. 9. 1914. од колере, стар 24 год., гроб бр. 11.
225
Небојша Кузмановић
132. АРСЕВ ДАНИЛО, р/з, (сп-991), 11. п. п., Оризери, Скопски, умро 8. 1. 1915. од туберкулозе, стар 25 год. 133. АРСЕНИЈЕВИЋ ГАВРА, р/з, (Им.), Честобродица, Ужички, умро 27. 2. 1916, стар 48 год., гроб бр. 587. 134. АРСЕНИЈЕВИЋ КОСТА, р/з, (Им.), Звечка, Обреновачки, умро 24. 8. 1916, стар 26 год., гроб бр. 833. 135. АРСЕНИЈЕВИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (сп-1016), 1. п. п., Кртово, Врањски, умро 9. 1. 1915. од дизентерије, стар 22 год. 136. АРСЕНИЈЕВИЋ МИЛОСАВ, р/з, (сп-2455), 7. п. п., Котор, умро 22. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 31 год. 137. АРСЕНИЈЕВИЋ РАДУН, инт., Присоје, 1892, Црна Гора, умро 9. 5. 1917, стар 25 год., гроб бр. 1494. 138. АРСЕНИЈЕВИЋ СТЕВАН, р/з, (Им.), 13. п. п., Гунцати, Београдски, умро 27. 1. 1915. гроб бр. 210. 139. АРСЕНОВ СТОЈЧА, (Им.), Барбарево, Штипски, умро 24. 8. 1916, стар 27 год., гроб бр. 835. 140. АРСЕНОВИЋ ДЕНКО, р/з, Бајловаче, Кумановски, умро 16. 12. 1917, стар 31 год., гроб бр. 1816. 141. АРСЕНОВИЋ ЉУБИСАВ, р/з, (cп-1843), Жарково, Београдски, умро 4. 2. 1915. од болести срца, стар 47 год. 142. АРСЕНОВИЋ Радоње РАДОШ, инт., Присоје, 1895, Колашин, Црна Гора, умро 15. 8. 1917, стар 22 год., гроб бр. 1675 (1676). 143. АРСИЋ ДАНИЛО, р/з, (Им.), 8. п. п., Сибнице, Пожаревачки, умро 21. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 29 год., гроб бр. 198. 144. АРСИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (сп-1877), Београд, Београдски, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса. 145. АРСИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (cп-1423), 13. п. п., Трбушница, умро 10. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 25 год. 146. АРСИЋ ЖИВАН, р/з, Пожаревац, Пожаревачки, умро 20. 10. 1915. од пегавог тифуса, стар 32 год. 147. АРСИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (сп-1876), 8. п. п., Петка, Пожаревачки, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год. 148. АРСИЋ ИЛИЈА, инт., (Им.), Јошаница, Пожаревачки, умро 22. 2. 1916, стар 58 год., гроб бр. 580. 149. АРСИЋ ЈОВАН, (сп-493), умро 17. 1. 1915. од гангрене. 150. АРСИЋ КОЦА, р/з, Штип, 1893, Штипски, умро 22. 5. 1917, стар 24 год., гроб бр. 1541. 151. АРСИЋ РАЈКО, инт., Београд, Београдски, умро 9. 1. 1915. од пегавог тифуса.
226
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
152. АРСИЋ СПИРА, (сп-1317), Бујановац, Врањски, умро 15. 1. 1915. од дизентерије, стар 24 год. 153. АРСИЋ ЂОРЂЕ, инт., Рашанац, 18881, Пожаревачки, умро 12. 2. 1917, стар 36 год., гроб бр. 1107. 154. АРСОВ ДИМКО, р/з, (сп-1039), Охрид, Битољски, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 19 год. 155. АРСОВ ИЛИЈА, р/з, (Им.), Павлишници, Штипски, умро 21. 4. 1916, стар 32 год., гроб бр. 676. 156. АРСОВ МИЛАН, р/з, (сп-346), умро 31. 12. 1914. од дизентерије, стар 22 год. 157. АРСОВ САИДА, р/з, (Им.), Куково, Штипски, умро 17. 7. 1916, стар 37 год., гроб бр. 790. 158. АРСОВИЋ П. ЂОРЂИЈЕ, инт., Краље, 1893, Васојевићи, Црна Гора, умро 12. 3. 1918, стар 24 год., гроб бр. 1951. 159. АРСОВИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-1116), 17. п. п., Белван, умро 5. 1. 1915. од дизентерије, стар 19 год. 160. АРСОВИЋ ТОНКО, р/з, (сп-252), Трновац, Крајински, умро 26. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 28 год. 161. АРШИКОВИЋ СИМА, р/з, (сп-2034), 6. п. п., Лозница, Подрински, умро 8. 2. 1915. од пегавог тифуса. 162. АСАН ОСМАН, р/з, (сп-2786), 8. п. п., Скопље, Скопски, умро 2. 6. 1915. од туберкулозе, стар 36 год. 163. АСАНОВИЋ Гоше МИЛОШ, инт., Брскот, Подгорица, Црна Гора, умро 10. 10. 1917, стар 18 год., гроб бр. 1737. 164. АСИЋ ПЕТАР, (cп-542), Равње, Подрински, умро 28. 1. 1915. од болести срца, стар 22 год. 165. АТАНАСКОВ ДИНА, инт., (Им.), Ћубанци, Скопски, умро 31. 1. 1916, стар 18 год., гроб бр. 544. 166. АТАНАСКОВИЋ ЖИВАН, р/з, (Им.), 4. п. п., Кулина, Подрински, умро 25. 1. 1915, стар 36 год., гроб бр. 205. 167. АТАНАСКОВИЋ ЈЕВРЕМ, инт., (сп-3083), Дубравица, умро 1. 10. 1914. од туберкулозе, стар 25 год. 168. АТАНАСКОВИЋ СТОЈАДИН, р/з, (1224), 8. п. п., Куманово, Кумановски, умро 13. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 28 год. 169. АТАНАСОВ АНЂЕЛ, р/з, (Им.), Нерези, Скопски, умро 16. 1. 1916, стар 28 год., гроб бр. 522. 170. АТАНАСОВ ИВАН, р/з, (cп-1537), 15. п. п., умро 12. 1. 1915. од запаљења плућа.
227
Небојша Кузмановић
171. АТАНАЦКОВИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (сп-119), умро 15. 12. 1914. од запаљења плућа, гроб бр. 89. 172. АТАНАЦКОВИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), 8. п. п., Кушиљево, Пожаревачки, умро 26. 1. 1915, гроб бр. 207. 173. АТАНАЦКОВИЋ ТОДОР, р/з, (сп-299), Липнички шор, Подрински, умро 29. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 28 год. 174. АЋИМОВ НИКОЛА, р/з, (Им.), Коњско, Охридски, умро 11. 7. 1916, стар 26 год., гроб бр. 783. 175. АЋИМОВИЋ АЛЕКСА, р/з, (Им.), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 30. 1. 1915, стар 39 год., гроб бр. 215. 176. АЋИМОВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-1393), Докмир, Ваљевски, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 42 год. 177. АЋИМОВИЋ МИРО, р/з, (сп-271), Плоча, умро 27. 12. 1914. од туберкулозе, стар 25 год. 178. АЋИМОВИЋ РАДОСАВ, инт., стар 55 год. 179. АЋИМОВИЋ ТЕОДОСИЈЕ, инт., Дрињача, Подрински, умро 1. 6. 1917, стар 55 год., гроб бр. 1565. 180. АФАНАСИЈЕВ РАЈВАН, р/з, 4. п. п., Русија, умро 22. 9. 1918, стар 38 год., гроб бр. 2124. 181. АЦОВ ШПИРО, р/з, Битољ, Битољски, умро 26. 12. 1914. од пегавог тифуса, стар 20 год., гроб бр. 122. 182. АЏИЋ Илије МАРКО, инт., Седлари, 1871, Никшић, Црна Гора, умро 29. (19) 1. 1918, стар 46 год., гроб бр. 1878. 183. АЏИЋ ЈОКСИМ, инт., Пива, Црна Гора, умро 12. 2. 1917, стар 45 год., гроб бр. 1109. 184. АЏИЋ ЉУБОМИР, р/з, (Им.), Велика Плана, Смедеревски, умро 3. 1. 1916, стар 30 год., гроб бр. 513. 185. АЏИЋ МИЛАДИН, инт., Пива, 1897, Црна Гора, умро 8. 1. 1917, стар 20 год., гроб бр. 995. 186. АШАНИН РАДЕ, инт., (Им.), Ускоци, Црна Гора, умро 25. 12. 1916, стар 35 год., гроб бр. 957. 187. АШАНИН РАДОСАВ, инт., Ускоци, Црна Гора, умро 19. 2. 1917, стар 35 год., гроб бр. 1141 (1441). 188. АШЕТОВИЋ СРЕТЕН, р/з, (cп-1785), 5. п. п., Ваљево, Ваљевски, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 29 год., гроб бр. 224. 189. БАБИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, (сп-2244), 8. п. п., Азања, Смедеревски, умро 13. 2. 1915. од пегавог тифуса. 190. БАБИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-1865), Београд, Београдски, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 31 год.
228
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
191. БАБИЋ ЈОВО, инт., (сп-34 и 3181), Пљевља, Црна Гора, умро 26. (25) 11. 1914. од болести бубрега, стар 63 год., гроб бр. 59. 192. БАБИЋ Миладина МИЛОЈЕ, инт., Ст. Аџибеговац, Смедеревски, умро 18. 9. 1917, стар 53 год., гроб бр. 1813. 193. БАБИЋ Милоја МЛАДЕН, инт., Аџибеговац, Смедеревски, умро 18. 9. 1915. од туберкулозе, стар 33 год. 194. БАБИЋ НОВАК, инт., (сп-794), Радовић, Подрински, умро 21. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 16 год. 195. БАБИЋ РАДИВОЈЕ, инт., (cп-836), Мељак, Београдски, умро 26. 3. 1915, стар 30 год. 196. БАБИЋ РАДИВОЈЕ, инт., (сп-758), Совљак, Ваљевски, умро 16. 3. 1915. од пегавог тифуса. 197. БАБИЋ Радосава ПУНИША, инт., Шекулар, 1857, Васојевићи, Црна Гора, умро 29. 5. 1917, стар 60 год., гроб бр. 1559. 198. БАБИЋ РАЈКО, инт., (сп-836), Мељак, Београдски, умро 26. 3. 1915, стар 30 год. 199. БАБИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (Им.), Азања, Смедеревски, умро 28. 11. 1915, стар 20 год., гроб бр. 462. 200. БАБОВИЋ ВАСО, инт., Коњуси, 1847, Црна Гора, умро 21. 3. 1917, стар 70 год., гроб бр. 1274. 201. БАБОВИЋ Костадина ЉУБОМИР, инт., Коњуси, 1870, Колашин, Црна Гора, умро 19. 2. 1918, стар 47 год., гроб бр. 1910. 202. БАБОВИЋ МИЉАН, инт., Колашин, 1874, Црна Гора, умро 16. 3. 1917, стар 43 год., гроб бр. 1246. 203. БАДЊАР Була ДАМЈАН, инт., (2992), Језера, 1886, Никшић, Црна Гора, умро 3. 5. 1918. од туберкулозе, стар 32 год., гроб бр. 2008. 204. БАДЊАР Васе ЈОВИЦА, инт., (3003), Тепци, Језера, Никшић, Црна Гора, умро 20. 5. 1918. од туберкулозе, стар 42 год., гроб бр. 2020. 205. БАДЊАР Василија МИЛУН, инт., Језера, 1897, Црна Гора, умро 20. 9. 1917, стар 30 год., гроб бр. 1716. 206. БАДЊАР ВОЈИН, инт., Језера, 1895, Црна Гора, умро 10. 6. 1917, стар 22 год. 207. БАДЊАР ПЕРО, инт., Teпca, Никшић, 1889, Црна Гора, умро 30. 5. 1917, стар 28 год., гроб бр. 1580. 208. БАДЊАР РАДЕ, инт., Teпca, 1871, Црна Гора, умро 11. (12) 3. 1917, стар 56 год., гроб бр. 1221 (1220). 209. БАДРИКИЋ СИМЕУН (СИМА), р/з, (сп-1014), 14. п. п., Влакање, Тимочки, умро 9. 1. 1915. од дизентерије, стар 39 год.
229
Небојша Кузмановић
210. БАДРИКОВИЋ СИМЕУН (СИМА), р/з, (Им.), Азања, Смедеревски, умро 28. 11. 1915, стар 20 год., гроб бр. 462. 211. БАЈАГИЋ РАДОВАН, инт., (Им.), Никшић, Црна Гора, умро 25. 12. 1916, стар 40 год., гроб бр. 955. 212. БАЈАРИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-498), 8 п. п., Шабац, Подрински, умро 17. 1. 1915. од дизентерије, стар 45 год. 213. БАЈДАР ХАЈДАР, инт., Шијак, 1887, Црна Гора, умро 18. 8. 1917, стар 30 год., гроб бр. 1682 (1862). 214. БАЈЕВИЋ ЂУРА, р/з, 6. п. п., Придворица, Подрински, умро 10. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 41 год., гроб бр. 236. 215. БАЈИЋ ЈЕРЕМИЈА, р/з, 5. п. п., Бањени, Ваљевски, умро 23. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 31 год., гроб бр. 201. 216. БАЈИЋ МАРКО, инт., Липова, 1895, Црна Гора, умро 13. 6. 1917, стар 22 год., гроб бр. 1595. 217. БАЈИЋ МИЛИНКО, р/з, 4. п. п. Богданица, Ужички, умро 29. 3. 1917, стар 37 год., гроб бр. 1321. 218. БАЈИЋ МИЛОЈЕ, инт., (сп-2719), Криваја, Подрински, умро 8. 3. 1915. од дизентерије, стар 17 год., гроб бр. 281. 219. БАЈИЋ Милутина ИЛИЈА, инт., Крњево, 1862, Смедеревски, умро 20. 4. 1917, стар 55 год., гроб бр. 1433. 220. БАЈКИЋ ВЛАДИМИР, р/з, 15. п. п., Јонац, Моравски, умро 17. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 33 год., гроб бр. 252. 221. БАЈКИЋ МИХАИЛО, инт., Селевац, Смедеревски, умро 11. 5. 1917, стар 17 год., гроб бр. 1508. 222. БАЈКОВИЋ Обрена МИЛОВАН, инт., Брезовица, 1853, Васојевићи, Црна Гора, умро 16. 4. 1917, стар 64 год., гроб бр. 1418 (1417). 223. БАЈУРИЋ ДРАГИЋ, р/з, (Им.), 6. п. п., Радаљ, Подрински, умро 21. 5. 1915. од запаљења плућа, стар 29 год. 224. БАЈЧЕТА АЛЕКСА, инт., Пљевља, Црна Гора, умро 2. 1. 1917, стар 28 год., гроб бр. 981. 225. БАЈЧЕТИЋ (БАЈЧЕТА) ЈОВАН, инт., Безање, 1862, Никшић, Црна Гора, умро 25. 11. 1917, стар 55 год., гроб бр. 1792. 226. БАКИЋ ВЕЛИМИР, р/з, (cп-456), Стублине, Београдски, умро 17. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 32 год. 227. БАКИЋ ДИМА, р/з, (сп-451), Дувениште, Подрински, умро 17. 1. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 228. БАКИЋ ИСАИЛО, р/з, (Им.), 7. п. п., В. Моштаница, Београдски, умро 23. 1. 1915. од запаљења плућа, гроб бр. 202.
230
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
229. БАКИЋ ЈАНКО, р/з, (сп-454), 6. п. п., Глушци, Подрински, умро 17. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 40 год. 230. БАКИЋ МАРКО, инт., (Им.), Глушци, Подрински, умро 28. 1. 1915. од дизентерије, стар 18 год. 231. БАКИЋ МИЛАН, р/з, (сп-463), Змијњак, Подрински, умро 17. 1. 1915. од туберкулозе, стар 18 год., гроб бр. 211. 232. БАКИЋ МИЛОШ, р/з, (сп-2820), 15. п. п., Медвеђа, Моравски, умро 19. 6. 1915. од туберкулозе, стар 23 год., гроб бр. 393. 233. БАКИЋ Мирка СТЕВАН, инт., Равни, 1865, Колашин, Црна Гора, умро 10. 4. 1917, стар 52 год., гроб бр. 1388 (1387). 234. БАКИЋ МИХАИЛО – МИЛОВАН МИЛЕ, инт., (Им.), Андријевица, Црна Гора, умро 24. (23) 12. 1916. од туберкулозе, стар 62 (60) год., гроб бр. 954. 235. БАКОЈУРОВИЋ Павла СТЕВАН, р/з, (Им.), 14. п. п., Злот, Крајински, умро 18. 12. 1916. од пегавог тифуса, стар 23 год., гроб бр. 938. 236. БАЛЕВИЋ ВЕЛИСАВ, инт., Коњуси, Црна Гора, умро 20. 2. 1917, стар 55 год., гроб бр. 1148. 237. БАЛЕВИЋ ИЛИЈА, инт., Коњуси, 1874, Колаш, Црна Гора, умро 15. 3. 1917, стар 43 год., гроб бр. 1246. 238. БАЛЕВИЋ МИЛИЈА, инт., Шекулар, 1866, Црна Гора, умро 20. 3. 1917, стар 51 год., гроб бр. 1272. 239. БАНИЋЕВИЋ ГЛИГОР, инт., Цуце, Црна Гора, умро 12. (13) 12. 1914, стар 22 год., гроб бр. 87. 240. БАНИЋЕВИЋ ДМИТАР, инт., (cп-107), Цуце, Црна Гора, умро 13. 12. 1914. од пегавог тифуса, стар 22 год. 241. БАНКОВИЋ АЛЕКСАНДАР, р/з, (сп-1816), 13. п. п., умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 242. БАНКОВИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, (Им.), Заграде, Пожаревачки, умро 27. 8. 1916, стар 33 год., гроб бр. 839. 243. БАНКОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (сп-1818), 8. п. п., Азања, Смедеревски, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 45 год., гроб бр. 225. 244. БАНКОВИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-3086), 15 п. п., Јабуковац, Крајински, умро 2. 10. 1914. од колере, стар 62 год. 245. БАНКОВИЋ СРЕТЕН, р/з, (сп-2443), 11. п. п., Бољковци, Руднички, умро 21. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 42 год., гроб бр. 259. 246. БАНОВИЋ КОЈА, р/з, (cп-3176), 15. п. п., Бачина, Моравски, умро 25. 11. 1914. од пегавог тифуса, стар 27 год., гроб бр. 104. 247. БАНОВИЋ РАДИВОЈЕ, р/з, (cп-173), 9. п. п., Велико Градиште, Пожаревачки, умро 21. 12. 1914. од туберкулозе, стар 28 год., гроб бр. 104.
231
Небојша Кузмановић
248. БАРАЋ ЈЕВТА, р/з, (сп-1514), 8. п. п., Плана, умро 12. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год., гроб бр. 170. 249. БАРБИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (сп-2460), 13. п. п., Радијевац, Крајински, умро 22. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 32 год. 250. БАРЗДАНОВИЋ Илије ЂОРЂЕ, р/з, 14. п. п., Крепољин, Пожаревачки, умро 5. 8. 1917, стар 23 год., гроб бр. 1664. 251. БАРЈАКТАРЕВИЋ ВЛАДИСЛАВ, р/з, (сп-1131), 6. п. п., Грушић, Подрински, умро 5. 1. 1915. од дизентерије, стар 23 год., гроб бр. 152. 252. БАРТОШ АДОЛЕН, инт., (сп-2400), Београд, Београдски, умро 19. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год. 253. БАЧАЉИНА НИКОЛА, инт., Пива, Црна Гора, умро 1. 1. 1917, стар 22 год., гроб бр. 976 (978). 254. БАЧАНИВИЋ МИЛОРАД, инт., (сп-2916), Причиновић, Подрински, умро 4. 4. 1915, стар 17 год. 255. БАЧАНОВИЋ МИЛОЊА, инт., Ножице, Црна Гора, умро 3. 4. 1917, стар 18 год., гроб бр. 1600. 256. БАЧИЋ СВЕТОЛИК, р/з, (cп-1623), Дубље, Подрински, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса. 257. БАЧО ДЕЖА, инт., (cп-2052), Сента, умро 8. 2. 1915. од туберкулозе, стар 50 год. 258. БАШЧОРЕНОВИЋ ВЕЛИМИР, р/з, (cп-800), 6. п. п., Ботуња, Крушевачки, умро 22. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 259. БЕБИЋ РАЈКО, р/з, (сп-568), 6. п. п., Прћиловица, Нишки, умро 18. 1. 1915, од гангрене, гроб бр. 189. 260. БЕКРИЋ ТИМОТЕЈ, р/з, (cп-855), 15. п. п., Рибари, Моравски, умро 30. 3. 1915. од болести бубрега, стар 45 год. 261. БЕЛАЧЕВИЋ МАРКО, р/з, (Им.), 12. п. п., Арнајево, Београдски, умро 20. 1. 1915. од туберкулозе, гроб бр. 196. 262. БЕЛИКОВИЋ ПЕТАР, р/з, (Им.), 1. п. п., Београд, Београдски, умро 21. 1. 1915. од дизентерије, гроб бр. 199. 263. БЕЛКИЋ ПАЈА, инт., (Им.), умро 23. 1. 1915. од туберкулозе, стар 19 год., гроб бр. 202. 264. БЕЛКОВИЋ СТАНИСЛАВ (СТАНКО), р/з, (сп-1207), 13. п. п., Мокрање, Крајински, умро 7. 1. 1915. од болести стомака, стар 31 год. 265. БЕЛОВ ЈОВАН, р/з, (Им.), 6. п. п., Дуф, Тетовски, умро 24. 2. 1916. од туберкулозе, стар 19 год., гроб бр. 584. 266. БЕЛОВАН МИЛАН, инт., (Им.), Нересница, Пожаревчки, умро 25. 1. 1915. од запаљења плyћa, гроб бр. 206.
232
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
267. БЕЛЧЕВИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (сп-1754), Београд, Београдски, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса. 268. БЕЉАНОВ БОЖА, р/з, (сп-2206), 6. п. п., Иванчиште, Битољски, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса, гроб бр. 241. 269. БЕЉИЋ ИЛИЈА, р/з, (сп-1385), 7. п. п., Вреоци, Београдски, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год., гроб бр. 163. 270. БЕРИЋ ИВА, инт., (cп-2068), Причиновић, Подрински, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 17 год. 271. БЕРЈАНОВИЋ НИКОЛА, р/з, (Им.), 8. п. п., Поповић, Пожаревачки, умро 19. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 29 год., гроб бр. 194. 272. БЕСАРОВ ИВАН, инт., (Им.), 6. п. п., Битољ, Битољски, умро 28. 1. 1915. од запаљења плућа, гроб бр. 211. 273. БЕСИЋ Мијаила МИЛОРАД, р/з, 5. п. п., Висовце, Ваљевски, умро 29. 9. 1918, стар 25 год., гроб бр. 2129. 274. БЕЋИРОВИЋ АСАН, р/з, 6. п. п., Шабац, Подрински, умро 10. 10. 1917, стар 23 год., гроб бр. 1738. 275. БЕШОВИЋ МИЛАН, р/з, Дринска дивизија Црњево, 1891, Чачански, умро 7. 4. 1917, стар 26 год., гроб бр. 13. 276. БИЈАЊО ЈОВАН, р/з, (сп-1434), 14. п. п., Влакоње, Тимочки, умро 11. 1. 1915. од дизентерије, стар 41 год. 277. БИЛБИЈЕВИЋ РИСТА, р/з, (сп-2297), 6. п. п., Требовље, Тетовски, умро 15. 2. 1915. од пегавог тифуса. 278. БИЛИЋ ОБРАД, р/з, 5. п. п., Лољин, Подрински, умро 25. 2. 1918, стар 31 год., гроб бр. 1921. 279. БИЉАК МИЛИСАВ, р/з, (cп-1402), 1. п. п., Гокци, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год. 280. БИЉУРЕВИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (сп-2665), Липолист, Подрински, умро 3. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 281. БИОРАЦ ДИМИТРИЈЕ МИЛОЈЕ, р/з, (сп-2210), 11. п. п., Баре, Крагујевачки, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 50 год., гроб бр. 241. 282. БИРОВЉЕВИЋ МИЛОШ, р/з, (Им.), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 23. 1. 1915, стар 27 год., гроб бр. 202. 283. БИРЧАНИЋ ИЛИЈА, р/з, (cп-1193), 3. п. п., Седлари, Моравски, умро 7. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год. 284. БИСЕРЧИЋ Никите СИБИН, инт., Дубац, 1901, Крушевачки, умро 2. 10. 1917, стар 16 год., гроб бр. 1727. 285. БЛАГОЈЕВИЋ АЛЕКСА, р/з, (cп-2289), 5. п. п., Љубовија, Подрински, умро 14. 2. 1915. од болести бубрега, стар 41 год., гроб бр. 246.
233
Небојша Кузмановић
286. БЛАГОЈЕВИЋ ВЕЛИМИР, р/з, (сп-628), Заборак, умро 19. 1. 1915. од туберкулозе. 287. БЛАГОЈЕВИЋ ДАНИЛО, р/з, (cп-2012), 6. п. п., Шеварица, Подрински, умро 7. 2. 1915. од дизентерије, стар 35 год. 288. БЛАГОЈЕВИЋ ИЛИЈА, р/з, (сп-2974), 4. п. п., Вољна, умро 20. 4. 1915, стар 21 год. 289. БЛАГОЈЕВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-1917), 19. п. п., Дуње, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 23 год. 290. БЛАГОЈЕВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (cп-2729), 11. п. п., Ратари, Крагујевачки, умро 10. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 29 год. 291. БЛАГОЈЕВИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (cп-2565), 8. п. п., Чаволин, умро 28. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 292. БЛАГОЈЕВИЋ МИЛУТИН, р/з, (cп-1659), 5. п. п., Белотић, Подрински, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 21 год. 293. БЛАГОЈЕВИЋ РАДОВАН, инт., Језера, Црна Гора, умро 11. 5. 1917, стар 46 год., гроб бр. 1501. 294. БЛАГОЈЕВИЋ РАДОВАН, р/з, (cп-144), Београд, умро 18. 12. 1914. од болести бубрега, стар 46 год. 295. БЛАГОЈЕВИЋ РАДОМИР, р/з, (сп-2534), 5. п. п., Појцелково, умро 26. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 32 год. 296. БЛАГОЈЕВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (cп-375), Јајинци, Београдски, умро 16. 1. 1915. од дизентерије. 297. БЛАГОЈЕВИЋ СТАНКО, инт., Бунуша, 1860, Врањски, умро 16. 4. 1917, стар 57 год., гроб бр. 1417. 298. БЛАГОЈЕВИЋ СТОЈАДИН, р/з, (Им.), 3. п. п., Пирот, умро 22. 1. 1915. од дизентерије, гроб бр. 200. 299. БЛАГОЈЕВИЋ ТОМА, р/з, (cп-175), Корбево, Крајински, умро 21. 12. 1914. од болести бубрега, стар 22 год. 300. БЛАГОЈЕВИЋ ТОМА, р/з, (сп-1313), 13. п. п., Корбово, Крајински, умро 15. 1. 1915. од дизентерије. 301. БЛАГОЈЕВИЋ ХРАНИСЛАВ, р/з, (Им.), 5. п. п., Каленовац, Ваљевски, умро 30. 1. 1915. од туберкулозе, стар 25 год., гроб бр. 216. 302. БЛАГОСЈЕВИЋ БОРИСАВ, инт., (Им.), Новаци, Крушевачки, умро 7. 3. 1916. од запаљења плућа, стар 16 год., гроб бр. 598. 303. БЛАГОСЈЕВИЋ МИЛАН, р/з, (715), Велико Орашје, Смедеревски, умро 28. 5. 1916. од туберкулозе, стар 25 год. 304. БЛАЖЕНОВИЋ ЖИВОТА, р/з, (Им.), 8. п. п., Смедерево, Смедеревски, умро 23. 1. 1915. од дизентерије, стар 42 год., гроб бр. 200.
234
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
305. БЛАЖИН ЈОВАН, р/з, (сп-1372), Валакоње, Тимочки, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год. 306. БЛАЖИЋ МАРИНКО, р/з, (cп-1211), 5. п. п., Забрежје, Београдски, умро 7. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 25 год. 307. БЛАЖИЋ МАРКО, р/з, (сп-1249), 4. п. п., Рипањ, Београдски, умро 14. 1. 1915. од дизентерије, стар 45 год. 308. БОБОЛАНОВ СТАНОЈЕ, р/з, (cп-71), Кобишница, Крајински, умро 8. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 32 год. 309. БОБОРИЋ ДУШАН, р/з, (Им.), 5. п. п., Коцељево, Ваљевски, умро 22. 1. 1915. од дизентерије, стар 25 год., гроб бр. 200. 310. БОГАТИЈЕВ ТРЕНКО, р/з, (cп-1198), 7. п. п., Урова, Прилепски, умро 7. 1. 1915. од дизентерије, стар 25 год. 311. БОГАТИЋ ЉУБОМИР, (сп-783), Рајчевић, умро 19. 3. 1915. од туберкулозе, стар 29 год. 312. БОГАЦИНОВ АНДРИЈА, р/з, (322), 15 п. п., Мосна, Крајински, умро 30. 12. 1914. од туберкулозе, стар 26 год. 313. БОГДАНОВИЋ АЛЕКСА, р/з, (сп-627), Обреж, Моравски, умро 19. 1. 1915. од туберкулозе. 314. БОГДАНОВИЋ ВЕЛИМИР, р/з, (cп-1725), 15. п. п., Нишки, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 21 год. 315. БОГДАНОВИЋ ВЕЛИМИР, р/з, (cп-2997), 15. п. п., Баранда, Опово, умро 1. 4. 1915. од запаљења плyћa, стар 38 год. 316. БОГДАНОВИЋ ВОЈИСЛАВ, инт., (Им.), Пољана, Пожаревачки, умро 26. 3. 1916, стар 18 год., гроб бр. 625. 317. БОГДАНОВИЋ ВОЈИСЛАВ, р/з, (сп-3096), 15 п. п., Брестовац, Крајински, умро 6. 10. 1914. од колере, стар 23 год. 318. БОГДАНОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (сп-2821), Седларе, Моравски, умро 21. 6. 1915. од менингитиса, стар 27 год. 319. БОГДАНОВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (Им.), Власотинце, Врањски, умро 9. 7. 1916, стар 33 год., гроб бр. 778. 320. БОГДАНОВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (Им.), 9. п. п., умро 30. 1. 1915. од пегавог тифуса, зај. гроб бр. 215. 321. БОГДАНОВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (Им.), 9. п. п., Београд, Београдски, умро 29. 1. 1915. од дизентерије, зај. гроб бр. 214. 322. БОГДАНОВИЋ ЖИВАДИН, р/з, (Им.), Буковац, Пожаревачки. 323. БОГДАНОВИЋ ИЛИЈА, р/з, (сп-2077), Баћевац, Београдски, умро 9. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 37 год. 324. БОГДАНОВИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-2502), 13. п. п., Боговина, Крајина, умро 24. 2. 1915. од туберкулозе, стар 23 год.
235
Небојша Кузмановић
325. БОГДАНОВИЋ МАРКО, р/з, (сп-1666), 1. п. п., Каменица, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 36 год. 326. БОГДАНОВИЋ МИЛАН, инт., Буоце, Врањски, умро 20. 3. 1918, стар 18 год., гроб бр. 1963. 327. БОГДАНОВИЋ МИЛОРАД, инт., (Им.), Војилово, Пожаревачки, умро 6. 11. 1916, стар 40 год., гроб бр. 885. 328. БОГДАНОВИЋ ПЕТАР, (сп-2740), Зубетеница, умро 11. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 329. БОГДАНОВИЋ РАНКО, р/з, (Им.), 7. п. п., умро 21. 1. 1915. од туберкулозе, зај. гроб бр. 198. 330. БОГДАНОВИЋ РАНЂЕЛ, инт., (Им.), Мокри Луг, Београдски, умро 25. 1. 1915. од пегавог тифуса, зај. гроб бр. 205. 331. БОГДАНОВИЋ САВА, р/з, (Им.), Каљерин, Ужички, умро 6. 2. 1916, стар 24 год., гроб бр. 555. 332. БОГДАНОВИЋ СВЕТОМИР, инт., Жировница, Крагујевачки, умро 31. 3. 1917, стар 57 год., гроб бр. 1331. 333. БОГДАНОВИЋ СВЕТОМИР, инт., (Им.), Средњево, Пожаревачки, умро 4. 2. 1916, стар 15 год., гроб бр. 549. 334. БОГДАНОВИЋ СТОЈАДИН, р/з, 6. п. п., Красово, Подрински, умро 10. 3. 1917, стар 44 год., гроб бр. 1218. 335. БОГДАНОВИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-2648), 5. п. п., Београд, Београдски, умро 2. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 336. БОГДАНОВИЋ СТОЈЕШИН, р/з, (сп-1441), 1. п. п., Стојовци, Врањски, умро 11. 1. 1915. од дизентерије, стар 26 год. 337. БОГДАНОВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, 13. п. п., Сење, Моравски, умро 21. 10. 1918, стар 30 год., гроб бр. 2169. 338. БОГИЋАН Трајила СТЕВАН, р/з, 8. п. п., Дебели Луг, Крајински, умро 25. 7. 1917, стар 28 год., гроб бр. 1645. 339. БОГИЋЕВИЋ ВОЈИН, р/з, (сп-1027), 10. п. п., Топола, Крагујевачки, умро 7. 1. 1915. од болести стомака, стар 38 год. 340. БОГИЋЕВИЋ ЖИВАН, инт., (cп-755), Метковић, Подрински, умро 16. 3. 1915. од пегавог тифуса. 341. БОГИЋЕВИЋ МИЛОСАВ, р/з, (сп-96), Црвење, Крајински, умро 11. 12. 1914. од туберкулозе, стар 28 год. 342. БОГИЋЕВИЋ МИЛОШ, инт., (сп-2402-б), Метковић, Подрински, умро 19. 2. 1915. од пегавог тифуса. 343. БОГИЋЕВИЋ ЂОКА, инт., Кнић, 1860, Крагујевачки, умро 20. 1. 1917, стар 57 год., гроб бр. 1436.
236
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
344. БОГИЧЕВИЋ НИКОЛА, р/з, (Им.), 3. п. п., Доња Врањска, Подрински, умро 30. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 31 год., зај. гроб бр. 216. 345. БОГИЧЕВИЋ РАДИСАВ, инт., (Им.), Соколово, Београдски, умро 22. 1. 1915. од дизентерије, стар 39 год., зај. гроб бр. 201. 346. БОГИЧЕВИЋ СТЕВАН, инт., (Им.), Арнајево, Београдски, умро 27. 1. 1915. од туберкулозе, зај. гроб бр. 210. 347. БОГОЈЕВИЋ РАДИСАВ, инт., (сп-2236), Београд, Београдски, умро 13. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 54 год. 348. БОГОСАВЉЕВИЋ ДРАГУТИН, р/з, 1. п. п., Власотинци, умро 13. 1. 1915. од дизентерије, стар 25 год. 349. БОГОСАВЉЕВИЋ МИЛЕНКО, инт., (сп-2285), Арнајево, Београдски, умро 14. 2. 1915. од туберкулозе. 350. БОГОСАВЉЕВИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, 8. п. п., Кушиљево, 1889, Пожаревачки, умро 7. 4. 1917, стар 28 год., гроб бр. 13. 351. БОГОСАВЉЕВИЋ СТАНКО, р/з, (cп-59), Иванковац, Моравски, умро 4. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 37 год. 352. БОГОСАВЉЕВИЋ ЦВЕТКО, (сп-616), Јабуковац, Крајински, умро 19. 1. 1915. од туберкулозе, стар 48 год. 353. БОЖАНОВИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-1864), 14. п. п., Рујевица, Соко Бања, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 26 год. 354. БОЖЕВ ДЕЛО, р/з, (cп-306), Поповац, Пожаревачки, умро 29. 12. 1914. од дизентерије, стар 30 год. 355. БОЖИНОВ ВАСА, р/з, (сп-2574), 3. п. п., Куманово, Скопски, умро 28. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 21 год. 356. БОЖИНОВ ТРАЈКО, р/з, (сп-2100), 6. п. п., Београд, Београдски, умро 9. 2. 1915. од дизентерије, стар 20 год. 357. БОЖИНОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (сп-2642), 15. п. п., Бачина, Моравски, умро 2. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 358. БОЖИНОВИЋ ЈЕРЕМИЈА, р/з, (cп-2475), 10. п. п., Река, умро 23. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 39 год. 359. БОЖИЋ АЛЕКСАНДАР, инт., (сп-1748), Обреновац, Београдски, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 360. БОЖИЋ БОГОСАВ, р/з, (cп-364), Јабуковац, Крајински, умро 20. 12. 1914. од менингитиса, стар 22 год. 361. БОЖИЋ БОГОСАВ, р/з, (сп-1783), 7. п. п., Барошевац, Београдски, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 37 год. 362. БОЖИЋ ИЛИЈА, р/з, (сп-1908), 18. п. п., Рајковац, Београдски, умро 5. 2. 1915. од запаљења плућа.
237
Небојша Кузмановић
363. БОЖИЋ РИСТА, р/з, (сп-2533), 8. п. п., Осеница, Пожаревачки, умро 26. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 33 год. 364. БОЖИЋ ТАНАСИЈЕ, р/з, (Им.), Моравци, Руднички, умро 10. 2. 1916, стар 50 год., гроб бр. 558. 365. БОЖИЋ ТИХОМИР, р/з, (сп-1835), 3. п. п., Пепељевац, Крушевачки, умро 4. 2. 1915. од туберкулозе, стар 25 год. 366. БОЖОВИЋ БОРИВОЈЕ, р/з, (Им.), 1. п. п., Рударе, Топлички, умро 30. 1. 1915. од туберкулозе, зај. гроб бр. 215. 367. БОЖОВИЋ МИЛЕНКО, р/з, (сп-1449 и 1519), 8. п. п., Косовски, умро 12. 1. 1915. од туберкулозе, стар 27 год. 368. БОЖОВИЋ Сава ТРИПКО, инт., Дробњаци, 1883, Црна Гора, умро 9. 4. 1917, стар 34 год., гроб бр. 1384 (1382). 369. БОЈИЋ ЈЕРЕМИЈА, р/з, (Им.), 5. п. п., Бењани, Ваљевски, умро 22. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 31 год., зај. гроб бр. 201. 370. БОЈИЋ Касте РИСТА, инт., (сп-2571), Пожега, Ужички, умро 28. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 18 год. 371. БОЈИЋ МИЛОСАВ, р/з, (сп-1678), 8. п. п., Пожаревац, Пожаревачки, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 372. БОЈИЋ Михаила САВА, инт., (3018), Пипаво, 1891, Црна Гора, умро 1. 8. 1918. од туберкулозе, стар 26 год., гроб бр. 2095. 373. БОЈИЋ НИКОЛА, инт., Драговића Поље, Колашин, Црна Гора, умро 21. 3. 1917, стар 20 год., гроб бр. 1278. 374. БОЈИЋ Саве МИХАЈЛО, инт., Липова, 1890, Црна Гора, умро 1. 7. 1917, стар 27 год., гроб бр. 2095. 375. БОЈКИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-197), Зуниче, Крајински, умро 23. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 25 год. 376. БОЈОВИЋ ЂУРА, р/з, (сп-2112), 6. п. п., Лепеница, умро 10. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 377. БОЈОВИЋ ИЛИЈА, р/з, (сп-1916), 10. п. п., Јежевац, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 47 год. 378. БОЈОВИЋ МИЛЕНКО, инт., Ужице, Ужички, умро 10. (12) 2. 1917, стар 23 год., гроб бр. 1096. 379. БОЈОВИЋ МИЛОВАН, инт., Гручар, 1892, Црна Гора, умро 26. 2. 1917, стар 25 год., гроб бр. 1163 (1136). 380. БОЈОВИЋ МОЈСИЈЕ, р/з, инт., Морача, 1890, Црна Гора, умро 26. 1. 1917, стар 27 год., гроб бр. 1032. 381. БОЈОВИЋ Новице ЈОВИЦА, инт., Андријевица, Црна Гора, умро 8. 11. 1916, стар 56 год., гроб бр. 889.
238
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
382. БОЈОВИЋ СТАНИМИР, р/з, (сп-1956), 10. п. п., Виљуша, Чачански, умро 6. 2. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 383. БОКИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (cп-3057), 15 п. п., Урошевац, Приштински, умро 25. 12. 1914. од колере, стар 31 год. 384. БОЉИГА ЈОВАН, р/з, (cп-38 и 3185), Прахово, Крајински, умро 27. 11. 1914. од запаљења плућа, стар 25 год. 385. БОРИСАВЉЕВИЋ ЛАЗАР, инт., (cп-1704), Арнајево, Београдски, умро 2. 2. 1915. од туберкулозе, стар 61 год. 386. БОРЈАНОВИЋ ДУШАН, р/з, (Им.), 13. п. п., Неготин, Крајински, умро 28. 1. 1915. од пегавог тифуса, зај. гроб бр. 211. 387. БОСЈАКОВИЋ Траила МИЛАДИН, инт., Бослици, Пожаревачки, умро 26. 10. 1918, стар 21 год., гроб бр. 2177. 388. БОШКОВИЋ ВЛАДИСЛАВ, р/з, (Им.), 11. п. п., умро 29. 1. 1915. од запаљења плућа, зај. гроб бр. 212. 389. БОШКОВИЋ ВОЈИСЛАВ, р/з, (сп-421), Вукосавци, Крагујевачки, умро 16. 1. 1915. од изнемоглости, стар 20 год. 390. БОШКОВИЋ ВУКАШИН, (сп-2189), Јежево, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 391. БОШКОВИЋ ВУКАШИН, инт., Коњухе, 1900, Васојевићи, Црна Гора, умро 30. 7. 1917, стар 17 год., гроб бр. 2092. 392. БОШКОВИЋ ЖИВАДИН, р/з, (cп-2877), 14. п. п., Трњане, Пожаравачки, умро 19. 5. 1915. од запаљења плућа, стар 28 год. 393. БОШКОВИЋ ИЛИЈА, инт., (Им.), Барошевац, Београдски, умро 12. 2. 1916, стар 62 год., гроб бр. 561. 394. БОШКОВИЋ ЈЕВЂЕНИЈЕ, р/з, (Им.), 2. п. п., Сибница, Топлички, умро 25. 1. 1915. од дизентерије, зај. гроб бр. 206. 395. БОШКОВИЋ ЈЕФТО, инт., Велика, 1900, Црна Гора, умро 29. 1. 1917, стар 17 год., гроб бр. 1044. 396. БОШКОВИЋ МАРКО, р/з, (сп-711), 5. п. п., Бутрасово, Бијело Поље, умро 23. 5. 1916. од туберкулозе, стар 24 год. 397. БОШКОВИЋ МИЛЕ, инт., (Им.), Поља, Црна Гора, умро 22. 12. 1916, стар 24 год., гроб бр. 951. 398. БОШКОВИЋ МИХАЈЛО, р/з, 3. п. п., Мала Врањска, Подрински, умро 8. 8. 1917, стар 23 год., гроб бр. 1669. 399. БОШКОВИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-434), Арнајево, Београдски, умро 17. 1. 1915. од дизентерије, стар 64 год. 400. БОШКОВИЋ РАДОВАН, инт., (Им.), Поља, Црна Гора, умро 12. 12. 1916, стар 27 год., гроб бр. 929.
239
Небојша Кузмановић
401. БОШКОВИЋ Секуле ПЕРКО, инт., М. Ђурђевина, 1864, Колашин, Црна Гора, умро 13. 9. 1917, стар 53 год., гроб бр. 1707. 402. БОШЊАКОВИЋ Hecтopa ДАНИЛО, р/з, 11. п. п., Грошница, Крагујевачки, умро 18. 2. 1918, стар 42 год., гроб бр. 1906. 403. БОШЊАКОВИЋ АМАНДА, р/з, (cп-2559), 18. п. п., Сенаја, Београдски, умро 27. 2. 1915. од дизентерије, стар 24 год. 404. БРАДУЛОВИЋ ПАУН, (сп-1828), Мала Врбица, Београдски, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год. 405. БРАКОВИЋ ДРАГОМИР, (сп-3166), Петковица, Подрински, умро 13. 10. 1914. од запаљења плућа. 406. БРАНКИЋ МИЛИСАВ, р/з, (cп-138), Плана, Моравски, умро 18. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 28 год. 407. БРАНКОВИЋ Бранка РАДИСАВ, инт., Црљенац, 1854, Пожаревачки, умро 12. 10. 1917, стар 63 год., гроб бр. 1741. 408. БРАНКОВИЋ ВЕЛИМИР, р/з, (Им.), 7. п. п., Конатица, Београдски, умро 23. 1. 1915. од пегавог тифуса, зај. гроб бр. 202. 409. БРАНКОВИЋ ВОЈИСЛАВ, (сп-472), Мала Дренова, умро 17. 1. 1915. од туберкулозе, стар 21 год. 410. БРАНКОВИЋ ДРАГУТИН, (сп-2409), Гружа, Крагујевачки, умро 19. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 32 год. 411. БРАНКОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (сп-2825), 8. п. п., Свилајнац, Пожаревачки, умро 22. 6. 1915. од туберкулозе, стар 39 год. 412. БРАНКОВИЋ ИЛИЈА, инт., (сп-674), Брскут, Црна Гора, умро 2. 5. 1916. од туберкулозе. 413. БРАНКОВИЋ Јанка ИЛИЈА, р/з, Крујево, Смедеревски, умро 10. 7. 1917, стар 24 год., гроб бр. 1632. 414. БРАНКОВИЋ ЈЕФИМИЈЕ, р/з, (cп-211), Прељина, Шумадијски, умро 24. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 26 год. 415. БРАНКОВИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-3088), 13. п. п., умро 3. 10. 1914. од колере, стар 27 год. 416. БРАНКОВИЋ МИЛАШИН, р/з, (cп-2250), В. Бресница, Пожаревачки, умро 13. 2. 1915. од туберкулозе. 417. БРАНКОВИЋ МИЛОВАН, р/з, (сп-1627), 15. п. п., Липолист, Подрински, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год. 418. БРАНКОВИЋ МИХАЈИЛО, инт., (720), В. Крајмир, умро 4. 6. 1916. од туберкулозе, стар 19 год. 419. БРАНКОВИЋ НИКОЛА, р/з, (Им.), 15. п. п., Параћин, Моравски, умро 23. 1. 1915. од пегавог тифуса, зај. гроб бр. 201.
240
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
420. БРАНКОВИЋ НОВАК, р/з, (cп-1947), Шопић, Лазаревац, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса. 421. БРАНКОВИЋ РАДИВОЈЕ, р/з, (сп-2162), 17. п. п., Робаје, Ваљевски, умро 11. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 422. БРАНКОВИЋ СТАНИСЛАВ, р/з, (Им.), Катун, Моравски, умро 5. 4. 1916, стар 25 год., гроб бр. 651. 423. БРАНКОВИЋ ЧЕДОМИР, инт., (Им.), Кличевац, Пожаревачки, умро 3. 2. 1916, стар 19 год., гроб бр. 592. 424. БРАНКОВИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (сп-55), Катун, Моравски, умро 2. 12. 1914. од туберкулозе, стар 23 год. 425. БРДИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (Им.), 14. п. п., В. Јасика, Крајински, умро 29. 1. 1915. од пегавог тифуса, зај. гроб бр. 212. 426. БРДОВИЋ ИГЊАТ, р/з, (сп-1103), 9. п. п., Средојево, Пожаревачки, умро 4. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 40 год. 427. БРЗАН МИЛУТИН, инт., (695), Дубока, Расово, умро 8. 5. 1916, од туберкулозе. 428. БРКИЋ ДУШАН, р/з, (Им.), Смедеревска Паланака, Смедеревски, умро 28. 4. 1916, стар 48 год., гроб бр. 690. 429. БРКИЋ ИЛИЈА, р/з, (cп-3066), 13. п. п, Каске, Крајински, умро 27. 9. 1914. од колере, стар 23 год. 430. БРКИЋ ЈОВАН, (сп-646), Глушци, Подрински, умро 19. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 22 год. 431. БРКИЋ ЉУБОМИР, р/з, (сп-1365), 13. п. п., Скробница, Књажевац, умро 9. 1. 1915. од болести бубрега, стар 36 год. 432. БРКИЋ МИЛАН, р/з, 17. п. п., Севојно, 1890. Ужички, умро 18. 3. 1917, стар 27 год., гроб бр. 1261. 433. БРКИЋ МИЛОСАВ, р/з, (сп-1436), 6. п. п., Глушци, Подрински, умро 11. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год. 434. БРКИЋ СТАНКО, р/з, (Им.), 7. п. п., В. Јасика, Крушевачки, умро 23. 1. 1915. од пегавог тифуса, зај. гроб бр. 202. 435. БРКШИЋ ЉУБОМИР, (1622), Кичево, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса. 436. БРУДИШЕВИЋ НАЦА, р/з, (сп-43 и 3190), Слатина, Крајински, умро 29. 11. 1914. од менингитиса, стар 27 год. 437. БУГАРСКИ МИЛОРАД, р/з, (Им.), Васојевић, Ваљевски, умро 11. 8. 1916, стар 45 год., гроб бр. 847. 438. БУГАРЧИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-1254), 2. п. п., Станци, Нишки, умро 14. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год.
241
Небојша Кузмановић
439. БУГАРЧИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-1886), 7. п. п., Крћевац, Београдски, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 48 год. 440. БУДЕЋЕВИЋ ИВАН, р/з, 6. п. п., Равње, Подрински, умро 16. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 441. БУДИМИРОВИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), 8. п. п., Глушци, Подрински, умро 25. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 43 год. 442. БУДИМИРОВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (сп-15079), 6. п. п., Белотић, Подрински, умро 12. 1. 1915. од дизентерије, стар 41 год. 443. БУДОЛИЋ БОЈИЦА, р/з, (Им.), Бадовинци, Подрински, умро 24. 8. 1916, стар 27 год., гроб бр. 834. 444. БУЗИЋ МИХАЈЛО, инт., Велика, 1870, Црна Гора, умро 20. 4. 1917, стар 47 год., гроб бр. 1436. 445. БУЈАНИЋ НОВИЦА, р/з, 7. п. п., Међулужје, Београдски, умро 22. 10. 1918, стар 39 год., гроб бр. 2170. 446. БУКАТАРЕВИЋ ВЕСЕЛИН, р/з, (сп-1721), 3. п. п., Кладово, Крајински, умро 3. 2. 1915, од пегавог тифуса, стар 21 год. 447. БУЛАЈИЋ Петра ИЛИЈА, инт., Грахово, 1882, Црна Гора, умро 19. 11. 1917, стар 35 год., гроб бр. 1782. 448. БУЛАТОВИЋ МИЛОВАН, инт., (Им.), Колашин, Црна Гора, умро 19. 11. (6) 1916, стар 54 год., гроб бр. 896. 449. БУЛАТОВИЋ МИРО, инт., Липова, 1887, Колашин, Црна Гора, умро 13. 3. 1917, стар 40 год., гроб бр. 1237. 450. БУЛАТОВИЋ НЕДЈЕЉКО, инт., Колашин, 1872, Црна Гора, умро 25. 1. 1917, стар 45 год., гроб бр. 1028. 451. БУЛАТОВИЋ Николе ЈАНКО, инт., Поља, 1879, Црна Гора, умро 18. 4. 1917, стар 38 год., гроб бр. 1424 (1421). 452. БУЛАТОВИЋ НОВИЦА, инт., Кучи, 1887, Црна Гора, умро 2. 2. 1917, стар 30 год., гроб бр. 1058. 453. БУЛАТОВИЋ Новице МАТИЈА, инт., Ровци, 1893, Колашин, Црна Гора, умро 31. 5. 1917, стар 24 год., гроб бр. 1563. 454. БУЛАТОВИЋ ПЕТАР, инт., Колашин, Црна Гора, умро 11. (12) 2. 1917, стар 53 год., гроб бр. 1106. 455. БУЛАТОВИЋ РАДОСАВ, инт., Ровци, 1867, Црна Гора, умро 8. 2. 1917, стар 50 год., гроб бр. 1085. 456. БУЛАТОВИЋ СТАНКО, инт., Ровци, Црна Гора, умро 17. 2. 1917, стар 35 год., гроб бр. 1133. 457. БУЛАТОВИЋ Стевана БАЈО, р/з, 16. п. п., Белчак, Топлички, умро 28. 11. 1917, стар 30 год., гроб бр. 1797.
242
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
458. БУЛИЋ МРГУД, инт., Грахово, 1855, Црна Гора, умро 23. 2. 1917, стар 62 год., гроб бр. 1156. 459. БУЉАНДИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-2049), 13. п. п., Ратково, Крајински, умро 8. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 460. БУМБАШ ЈОВАН, р/з, (cп-1792), 9. п. п., Дубока, Пожаревачки, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 26 год. 461. БУНТИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (cп-1094), 13. п. п., Кладово, Крајински, умро 4. 1. 1915. од дизентерије, стар 35 год. 462. БУНЏА МИЛАН, р/з, (Им.), 15. п. п., Београд, Београдски, умро 26. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 41 год. 463. БУЧАЉИНА Васа ЈОВО, инт., Миљковац, 1893, Никшић, Црна Гора, умро 31. 1. 1918, стар 24 год., гроб бр. 1883. 464. БУШЕВИЋ Века МИРКО, инт., Велика, 1861, Колашин, Црна Гора, умро 5. 10. 1917, стар 56 год., гроб бр. 1732. 465. ВАГНЕР ЧЕДОМИР, р/з, (cп-2895), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 30. 5. 1915. од запаљења плућа, стар 23 год. 466. ВАСИЉЕВИЋ БОГОМИР, р/з, (сп-122), Тољевац, Моравски, умро 16. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 44 год. 467. ВАСИЉЕВИЋ БОЖИДАР, инт., (Им.), Неготин, Крајински, умро 26. 12. 1916, стар 17 год., гроб бр. 962. 468. ВАСИЉЕВИЋ ВЕЛИМИР, р/з, (Им.), 68. п. п., Зајечар, Крајински, умро 22. 1. 1915. од дизентерије, зај. гроб бр. 200. 469. ВАСИЉЕВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (cп-333), Расточ, умро 30. 12. 1914. од болести срца, стар 28 год. 470. ВАСИЉЕВИЋ ДРАГИЋ, (сп-645), Ханци, умро 19. 1. 1915. од запаљења плyћa. 471. ВАСИЉЕВИЋ ДУШАН, р/з, (Им.), Бобија, Ваљевски, умро 10. 4. 1916, стар 35 год., гроб бр. 659. 472. ВАСИЉЕВИЋ ДУШАН, р/з, (Им.), Зајача, Подрински, умро 29. 3. 1916, стар 31 год., гроб бр. 636. 473. ВАСИЉЕВИЋ ЈОВАН, инт., (cп-2197), Ресник, умро 12. 2. 1915. од пeгaвoг тифуса, стар 64 год. 474. ВАСИЉЕВИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-1221), 3. п. п., Пирот, умро 13. 1. 1915. од запаљења плyћa, стар 34 год. 475. ВАСИЉЕВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-823), 11. п. п., Мечковац, Крагујевачки, умро 24. 3. 1915. од туберкулозе, стар 40 год. 476. ВАСИЉЕВИЋ ЈОРДАН, р/з, (Им.), Ниш, Нишки, умро 26. 1. 1916. од дизентерије, стар 34 год., зај. гроб бр. 207.
243
Небојша Кузмановић
477. ВАСИЉЕВИЋ КУЗМАН, р/з, (Им.), 6. п. п., Липовина, Подрински, умро 26. 1. 1915. од запаљења плyћa, стар 29 год., зај. гроб бр. 208. 478. ВАСИЉЕВИЋ ЉУБОМИР, инт., (707), Кусадак, Смедеревски, умро 22. 5. 1916. од запаљења плућа, стар 16 год. 479. ВАСИЉЕВИЋ МАРКО, р/з, (сп-1964), 6. п. п., Чокешина, Подрински, умро 6. 2. 1915. од запаљења плућа, стар 32 год. 480. ВАСИЉЕВИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), 11. п. п., Чумић, Крагујевачки, умро 19. 1. 1915. од дизентерије, стар 33 год. 481. ВАСИЉЕВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-2583), 3. п. п., Црна Бара, Подрински, умро 7. 10. 1915. од туберкулозе, стар 40 год. 482. ВАСИЉЕВИЋ МИЛОШ, р/з, (Им.), 15. п. п., Белица, Моравски, умро 25. 1. 1915. од туберкулозе, стар 28 год., зај. гроб бр. 207. 483. ВАСИЉЕВИЋ МЛАДЕН, р/з, (cп-963), 5. п. п., Дрен, умро 8. 1. 1915. од дизентерије. 484. ВАСИЉЕВИЋ НИКОЛА, р/з, (Им.), 4. п. п., Београд, Београдски, умро 22. 1. 1915. од дизентерије, стар 31 год. 485. ВАСИЉЕВИЋ НИНКО, р/з, (cп-2893), 6. п. п., Селаш Ноћајски, Подрински, умро 28. 5. 1915. од туберкулозе, стар 35 год. 486. ВАСИЉЕВИЋ ПАВЛЕ, р/з, (сп-2734), 9. п. п., Дубока, Моравски, умро 11. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 487. ВАСИЉЕВИЋ ПАВЛЕ, р/з, (сп-2988), 17. п. п., Станина Река, Ваљевски, умро 29. 4. 1915. од туберкулозе. 488. ВАСИЉЕВИЋ ПЕТАР, инт., (cп-2154), Београд, Београдски, умро 11. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 489. ВАСИЉЕВИЋ ПЕТАР, р/з, (Им.), 14. п. п., Боговина, Крајишки, умро 21. 1. 1915. од дизентерије, стар 31 год. 490. ВАСИЉЕВИЋ Радисава БОШКО, р/з, 18. п. п., Јеловик, Крагујевачки, умро 8. 3. 1918, стар 22 год., гроб бр. 1943. 491. ВАСИЉЕВИЋ РИСТА, р/з, (cп-1391), 2. п. п., Коњуша, Топлички, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 30 год. 492. ВАСИЉЕВИЋ СПАСОЈЕ, (сп-2238), Пожаревац, Пожаревачки, умро 13. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 46 год. 493. ВАСИЉЕВИЋ СТАНИША, р/з, (Им.), 6. п. п., Ужице, Ужички, умро 30. 1. 1915. од туберкулозе. 494. ВАСИЉЕВИЋ СТЕВАН, р/з, (сп-3098), 15. п. п., Бастељеци, умро 6. 10. 1914. од колере, стар 31 год. 495. ВАСИЉЕВИЋ ТРАЈИЛО, р/з, (cп-1076), 14. п. п., Белица, Моравски, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 30 год.
244
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
496. ВАСИЋ АЛЕКСА, р/з, (cп-2173), 13. п. п., Прибој, умро 11. 2. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 497. ВАСИЋ АНТОНИЈЕ, р/з, (сп-2223), 10. п. п., Гњилане, Косовски, умро 12. 2. 1915. од болести бубрега, стар 35 год. 498. ВАСИЋ Божидара ТОДОР, р/з, (сп-2056), Чокешина, Подрински, умро 8. 2. 1915. од туберкулозе, стар 36 год. 499. ВАСИЋ ВЛАДИМИР, р/з, 6. п. п., Радољи, Подрински, умро 15. 2. 1917, стар 46 год., гроб бр. 1118. 500. ВАСИЋ ВЛАДИСЛАВ, р/з, 17. п. п., Белизево, Ваљевски, умро 16. 10. 1918, стар 35 год., гроб бр. 2156. 501. ВАСИЋ ВЛАЈКО, р/з, (Им.), 12. п. п., Крушевац, Крушевачки, умро 20. 1. 1915. од дизентерије, стар 41 год., зај. гроб бр. 197. 502. ВАСИЋ Димитрија МИЛАН, инт., Џуно, Пожаревачки, умро 13. 3. 1918, стар 62 год., гроб бр. 1955. 503. ВАСИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (Им.), 15. п. п., Роћевац, Моравски, умро 27. 1. 1915. од запаљења плућа, зај. гроб бр. 209. 504. ВАСИЋ ДРАГОМИР, р/з, (cп-378), Глушци, Подрински, умро 16. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год. 505. ВАСИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (Им.), Тамнич, Крајински, умро 2. 7. 1916, стар 34 год., гроб бр. 772. 506. ВАСИЋ ЖИВАДИН, р/з, (сп-396), Поскурице, Крагујевачки, умро 16. 1. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 507. ВАСИЋ ЖИВАН, р/з, (Им.), 6. п. п., Љуботица, Подрински, умро 28. 1. 1915. од туберкулозе, стар 34 год., зај. гроб бр. 211. 508. ВАСИЋ ЖИВАН, р/з, (сп-176), Печаница, Пожаревачки, умро 21. 12. 1914. од менингитиса, стар 35 год. 509. ВАСИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (Им.), 8. п. п., Пожаревац, Пожаревачки, умро 23. 1. 1915. од дизентерије, стар 39 год., зај. гроб бр. 202. 510. ВАСИЋ Јована СТОЈАН, инт., Смољинац, Пожаревачки, умро 29. 7. 1917, стар 49 год., гроб бр. 1651. 511. ВАСИЋ ЉУБОМИР, р/з, (cп-2009), 8. п. п., Кушиљево, Пожаревачки, умро 7. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 39 год. 512. ВАСИЋ ЉУБОМИР, р/з, (cп-424), Глоговац, Моравски, умро 16. 1. 1915. од дизентерије. 513. ВАСИЋ МИЛАН, р/з, (cп-258), Челица, Шумадијски, умро 27. 12. 1914. од туберкулозе, стар 48 год. 514. ВАСИЋ МИЛАН, р/з, (cп-781), 6. п. п., умро 19. 3. 1915. од туберкулозе, стар 32 год.
245
Небојша Кузмановић
515. ВАСИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), 15. п. п., Бачина, Моравски, умро 6. 1. 1915. од дизентерије, зај. гроб бр. 157. 516. ВАСИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), 15. п. п., Глоговац, Моравски, умро 23. 1. 1915. од запаљења плућа, зај. гроб бр. 203. 517. ВАСИЋ Милана КРИСТОФЕР, инт., Ивановци, Руднички, умро 13. 2. 1918, стар 21 год., гроб бр. 1900. 518. ВАСИЋ МИЛЕНКО, (сп-634), Поповић, Београдски, умро 19. 1. 1915. од болести срца, стар 23 год. 519. ВАСИЋ МИЛОЈЕ, р/з, (cп-74), Дрен, Београдски, умро 9. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 21 год. 520. ВАСИЋ МИЛОРАД, р/з, (Им.), 6. п. п., Коцељево, Подрински, умро 25. 1. 1915. од болести стомака, зај. гроб бр. 205. 521. ВАСИЋ НИКОЛА, инт., (726), Барич, Београдски, умро 7. 6. 1916. од туберкулозе, стар 31 год. 522. ВАСИЋ ПЕТАР, р/з, (cп-89), Врело, умро 11. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 27 год. 523. ВАСИЋ ПЕТРОНИЈЕ, р/з, (сп-2707), 6. п. п., Суботица, умро 7. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 524. ВАСИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (cп-2589), 5. п. п., Таково, Ваљевски, умро 30. 9. 1915. од туберкулозе, стар 22 год. 525. ВАСИЋ СЕЉА, инт., (cп-1487), Ћићевац, Моравски, умро 12. 1. 1915. од дизентерије, стар 60 год. 526. ВАСИЋ СИНИША, р/з, (Им.), Ваљево, Ваљевски, умро 23. 4. 1916, стар 24 год., гроб бр. 679. 527. ВАСИЋ СЛАВКО, р/з, 9. п. п., Црљенац, Пожаревачки, умро 14. 2. 1918, стар 51 год., гроб бр. 1901. 528. ВАСИЋ СТОЈАН, р/з, (cп-1443), 11. п. п., Крагујевац, Крагујевачки, умро 11. 1. 1915. од дизентерије, стар 30 год. 529. ВАСИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-2553), 10. п. п., Крмаљ, умро 27. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 26 год. 530. ВАСИЋ ТЕОФИЛ, (cп-1974), Превел, умро 7. 2. 1915. од дизентерије, стар 25 год. 531. ВАСИЋ ТИХОМИР, р/з, (Им.), 7. п. п., Глушци, Подрински, умро 27. 1. 1915. од туберкулозе, стар 29 год., зај. гроб бр. 210. 532. ВАСИЋ ЂУРА, р/з, (Им.), 4. п. п., Ужице, Ужички, умро 30. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 29 год., зај. гроб бр. 216. 533. ВАСКОВИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, (cп-3040 и 3048), 15. п. п, Обреж, Моравски, умро 23. 9. 1914. од колере, стар 26 год.
246
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
534. ВАСОВИЋ ЈОВАН, инт., Будањ, Никшић, Црна Гора, умро 6. 3. 1917, стар 54 год., гроб бр. 1195. 535. ВАСОВИЋ САВА, инт., (Им.), Трепча, Црна Гора, умро 9. 12. 1916, стар 33 год., гроб бр. 923. 536. ВЕБЕР ЈАКОВ, (cп-656), умро 20. 1. 1915. од дизентерије. 537. ВЕЛЕВ ЈАЦИН, р/з, (cп-2287), умро 14. 2. 1915. од туберкулозе, стар 28 год. 538. ВЕЛИМИРОВИЋ ДРАГИЋ, р/з, (Им.), 5. п. п., Вукићевица, Ваљевски, умро 25. 1. 1915. од дизентерије, зај. гроб бр. 205. 539. ВЕЛИМИРОВИЋ ЈАКОВ, р/з, (сп-1041), 5. п. п., Вукићевица, Београдски, умро 9. 1. 1915. од дизентерије, стар 45 год. 540. ВЕЛИМОВИЋ ТРАЈКО, р/з, (cп-1550), 1. п. п., Корбевац, Врањски, умро 13. 1. 1915. од дизентерије, стар 33 год. 541. ВЕЛИЧКОВ ЈОСИФ, р/з, (сп-466), Оточица, умро 17. 1. 1915. од туберкулозе. 542. ВЕЛИЧКОВИЋ АЛЕКСА, р/з, (сп-1369), 8. п. п., Трновче, Смедеревски, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 26 год. 543. ВЕЛИЧКОВИЋ МИЛОШ, р/з, (cп-2516), Јасика, Крушевачки, умро 25. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 45 год. 544. ВЕЛИЧКОВИЋ СТОЈИМИР, р/з, (сп-949), 9. п. п., Трг, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 38 год. 545. ВЕЛКАН ЈОВАН, р/з, (сп-1492), 14. п. п., Велакоње, Тимочки, умро 12. 1. 1915. од дизентерије, стар 36 год. 546. ВЕЛОВИЋ ЖИВАДИН, р/з, (Им.), 2. п. п., Гркиња, Нишки, умро 27. 1. 1915. од дизентерије, зај. гроб бр. 209. 547. ВЕЛОВИЋ Крсте РИСТА, р/з, (cп-2228), 13. п. п., Штубик, Крајински, умро 13. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 548. ВЕЛОВИЋ МИЛОЈЕ, р/з, (сп-786), умро 20. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 549. ВЕЉАНОВИЋ ЂУРА, инт., (cп-2602), Мали Мокри Луг, Београдски, умро 7. 7. 1915. од запаљења плућа, стар 40 год. 550. ВЕЉАНОВИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-2194), Пољана, Пожаревачки, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 551. ВЕЉИЋ МИХАЈЛО, р/з, (Им.), Топли До, Нишки, умро 12. 10. 1916, стар 54 год., гроб бр. 870. 552. ВЕЉКОВ ФИЛИП, р/з, (746), 19. п. п., Брњаци, умро 28. 6. 1916. од туберкулозе, стар 25 год. 553. ВЕЉКОВИЋ АЛЕКСА, р/з, (сп-2769), 3. п. п., Шљивовик, Нишки, умро 14. 3. 1915. од дизентерије, стар 34 год.
247
Небојша Кузмановић
554. ВЕЉКОВИЋ БЛАГОЈЕ, р/з, (сп-2765), Назрина, Нишки, умро 14. 3. 1915. од дизентерије, стар 22 год. 555. ВЕЉКОВИЋ БОЖИДАР, инт., Ниш, Нишки, умро 21. 12. 1917, стар 20 год., гроб бр. 1823. 556. ВЕЉКОВИЋ ВЕЉКО, р/з, (сп-249), Соколовица, Крајински, умро 26. 12. 1914. од болести бубрега, стар 27 год. 557. ВЕЉКОВИЋ ГЕРАСИМ, (cп-2145), Горње Комарице, Крагујевачки, умро 11. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год. 558. ВЕЉКОВИЋ ДРАГОМИР, (cп-521), Мирова, умро 18. 1. 1915. од туберкулозе, стар 26 год. 559. ВЕЉКОВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (cп-2492), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 23. 2. 1915. од туберкулозе, стар 40 год. 560. ВЕЉКОВИЋ ЛАЗАР, р/з, (сп-2252), 13. п. п., Београд, Београдаски, умро 13. 2. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 561. ВЕЉКОВИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-355), Крагујевац, Шумадијски, умро 31. 12. 1914. од запаљења плyћa, стар 22 год. 562. ВЕЉКОВИЋ РАДИВОЈЕ, р/з, (Им.), 14. п. п., Лозањ, Крагујевачки, умро 23. 1. 1915. од дизентерије, зај. гроб бр. 202. 563. ВЕЉКОВИЋ РАДИСАВ, р/з, (сп-3049), 15. п. п., Крушевица, Моравски, умро 24. 9. 1914. од колере, стар 21 год. 564. ВЕЉКОВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (cп-1703), 8. п. п., Лозовик, Смедеревски, умро 2. 2. 1915. од туберкулозе, стар 22 год. 565. ВЕЉКОВИЋ Станислава АКСЕНТИЈЕ, Шумадијска дивизија Лушице, Крушевачки, умро 30. 7. 1917, стар 27 год., гроб бр. 1652. 566. ВЕЉКОВИЋ ТОДОР, р/з, (Им.), 15. п. п., Доњи Крчин, Моравска, умро 27. 1. 1915. од дизентерије, зај. гроб бр. 209. 567. ВЕЉОВИЋ САВА, инт., Велика, Црна Гора, умро 18. 3. 1917, стар 61 год., гроб бр. 1263 (1260). 568. ВЕРЧЕСКЕ ПЕТАР, р/з, (Им.), 13. п. п., Љубичевац, Крајински, умро 28. 1. 1915. од дизентерије, зај. гроб бр. 211. 569. ВЕСЕЛИНОВИЋ ВЕЉКО, р/з, (cп-1147), 10. п. п., Сланци, Београдски, умро 5. 1. 1915. од болести стомака, стар 38 год. 570. ВЕСЕЛИНОВИЋ ВЕСЕЛИН, р/з, (сп-2914), 5. п. п., Црнча, Ваљевски, умро 4. 4. 1915. од туберкулозе, стар 26 год. 571. ВЕСЕЛИНОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (cп-820), 11. п. п., В. Плана, Смедеревски, умро 24. 3. 1915. од болести стомака, стар 26 год. 572. ВЕСЕЛИНОВИЋ ЖИВОЈИН, (сп-1879), Калуђерица, Београдски, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 44 год.
248
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
573. ВЕСЕЛИНОВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-65), Белица, Моравски, умро 6. 12. 1914. од запаљења плyћa, стар 30 год. 574. ВЕСЕЛИНОВИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (Им.), 11. п. п., Чапајевић, умро 29. 1. 1915. од дизентерије, зај. гроб бр. 212. 575. ВЕСЕЛИНОВИЋ МИЛИСАВ, р/з, (сп-902), 14. п. п., Кутлово, Крагујевачки, умро 7. 4. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 576. ВЕСЕЛИНОВИЋ МИЛУТИН, инт., (Им.), Орашац, умро 4. 1. 1916, стар 16 год., гроб бр. 514. 577. ВЕСЕЛИНОВИЋ СТАНИСЛАВ, р/з, (сп-2074), 7. п. п., Остружница, Београдски, умро 9. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 578. ВЕСЕЛИНОВИЋ ТОДОСИЈЕ, р/з, (сп-902), 14. п. п., Пољана, Моравски, умро 1. 1. 1915. од туберкулозе, стар 40 год. 579. ВЕСИЋ МЛАДЕН, р/з, (cп-1851), 6. п. п., Глоговац, Моравски, умро 4. 2. 1915. од дизентерије, стар 30 год. 580. ВЕСОВИЋ ЈЕВРЕМ, (сп-1100), Подпуково, умро 7. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год. 581. ВЕШОВИЋ Богдана МИЛОШ, инт., Лијева Ријека, Колашин, 1882, Црна Гора, умро 18. 4. 1917, стар 35 год., гроб бр. 1428 (1425). 582. ВЕШОВИЋ МИЛО, инт., Беране, Црна Гора, умро 11. 2. 1917, стар 52 год., гроб бр. 1105. 583. ВИАДРА ЈОВАН, р/з, (сп-1563), 14. п. п., Подгорица, умро 13. 1. 1915. од дизентерије, стар 24 год. 584. ВИДАКОВИЋ ЈЕРЕМИЈА, р/з, 5. п. п., Славковица, Ваљевски, умро 16. 4. 1918, стар 26 год., гроб бр. 1993. 585. ВИДЕНОВ ЂОРЂЕ, (cп-1099), Слосница, умро 4. 1. 1915. од дизентерије, стар 19 год. 586. ВИДЕНОВИЋ ЈОВАН, (Им.), Грлиште, Тимочки, умро 19. 1. 1915. од дизентерије, зај. гроб бр. 193. 587. ВИДЕНЧЕВИЋ МИХАИЛО, р/з, (cп-916), 14. п. п., Битољ, Битољски, умро 2. 1. 1915. од дизентерије, стар 20 год. 588. ВИДИЋ МИЛЕНКО, р/з, (сп-1939), 5. п. п., Белошевац, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 589. ВИДИЋ МИЛОРАД, р/з, (Им.), Крнић, Подрински, умро 4. 9. 1916, стар 31 год., гроб бр. 844. 590. ВИДИЋ РАДОЈИЦА, р/з, (cп-1870), 11. п. п., Гуран, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 34 год. 591. ВИДИШТЕХЕЛ ЛАЗАР, (сп-1471), умро 11. 1. 1915. од туберкулозе. 592. ВИДОВИЋ ЈОСИФ, р/з, (сп-3138), 15. п. п., Бобово, Моравски, умро 11. 11. 1914. од туберкулозе, стар 28 год.
249
Небојша Кузмановић
593. ВИДОЈЕВИЋ АЛЕКСА, р/з, Ниш, умро 16. 1. 1915. од дизентерије, стар 46 год., гроб бр. 181. 594. ВИДОЈЕВИЋ ЗАХАРИЈЕ, р/з, (сп-773), 10. п. п., Слатина, Чачански, умро 18. 3. 1915. од туберкулозе, стар 52 год. 595. ВИДОЈКОВИЋ ЉУБА, р/з, (Им.), 14. п. п., умро 30. 1. 1915. од дизентерије, стар 24 год., зај. гроб бр. 215. 596. ВИДОСАВЉЕВИЋ АНТОНИЈЕ, р/з, (сп-2066), Камен До, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год. 597. ВИДУЛОВИЋ АЛЕКСАНДАР, р/з, (Им.), 8. п. п., Звечане, Тетовски, умро 20. 1. 1915. од дизентерије, зај. гроб бр. 197. 598. ВИДУЉЕВИЋ ЈЕРЕМИЈА, р/з, (Им.), 8. п. п., Дубока, Пожаревачки, умро 29. 1. 1915. од дизентерије, зај. гроб бр. 212. 599. ВИЖИНА МИЛОШ, р/з, (Им.), Косатица, Пријепољски, умро 28. 4. 1916, стар 22 год., гроб бр. 691. 600. ВИЛЕТИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (Им.), 1. п. п., Бојић, Подрински, умро 28. 1. 1915. од туберкулозе, зај. гроб бр. 211. 601. ВИРИЈЕВИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-2725), 2. п. п., Узбеница, умро 9. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 45 год. 602. ВИРИЋ МИЛОРАД, (сп-1593), 6. п. п., Трњак, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 32 год. 603. ВИТНЕР ЈОВАН, инт., (cп-1244), Бечкерек (Петровград), умро 13. 1. 1915. од болести стомака, стар 60 год. 604. ВИТОМИРОВИЋ МИЛИВОЈЕ, инт., (сп-1554), Баћевац, Београдски, умро 13. 1. 1915. од дизентерије, стар 24 год. 605. ВИТОШЕВИЋ Вељка МИЛУТИН, инт., Баре, Крагујевачки, умро 19. 11. 1917, стар 24 год., гроб бр. 1778. 606. ВИЋЕНТИЈЕВИЋ ИЛИЈА, р/з, (cп-285), Брдарица, Ваљевски, умро 28. 12. 1914. од болести срца, стар 35 год. 607. ВИЋЕНТИЈЕВИЋ НОВИЦА, Црња, умро 22. 1. 1915. од туберкулозе, зај. гроб бр. 201. 608. ВИШЊИЋ АЛЕКСАНДАР, (cп-912), Брајковац, Београдски, умро 2. 1. 1915. од дизентерије, стар 30 год. 609. ВЛАДИСАВЉЕВИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, (сп-2375), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 16. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 610. ВЛАДИСАВЉЕВИЋ ЈОВАН, р/з, (Им.), 11. п. п., Алексинац, Нишки, умро 22. 1. 1915. од пегавог тифуса, зај. гроб бр. 201. 611. ВЛАДИЋ МИЛАДИН, р/з, (сп-1673), 8. п. п., Скобаљ, Смедеревски, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 31 год.
250
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
612. ВЛАДИЋ МИЛАН, р/з, (сп-2815), 13. п. п., Доњи Милановац, Крајински, умро 17. 6. 1915. од туберкулозе, стар 25 год. 613. ВЛАДИЋ МИРКО, р/з, (сп-276), Брачила, умро 27. 12. 1914. од туберкулозе, стар 31 год. 614. ВЛАДИЋ ПЕТАР, р/з, (cп-3116), Голубиње, умро 21. 10. 1914. од туберкулозе, стар 24 год. 615. ВЛАЈИЋ СТОЈАН, (сп-2774), умро 15. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 616. ВЛАЈКОВИЋ МАРКО, р/з, (сп-2002), 8. п. п., Осипаоница, Смедеревски, умро 7. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 50 год. 617. ВЛАЈКОВИЋ МИЛИСАВ, р/з, (сп-2086), 5. п. п., Совљак, Ваљевски, умро 9. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 618. ВЛАСИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (сп-1652), 6. п. п., Брдарица, Ваљевски, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 45 год. 619. ВЛАХОВИЋ КРСТО, инт., Слатина, 1867, Црна Гора, умро 2. (3) 3. 1917, стар 50 год., гроб бр. 1181. 620. ВЛАХОВИЋ МИЛИСАВ (МИЛЕТА), инт., (Им.), Поља, Црна Гора, умро 27. 12. 1916, стар 56 год., гроб бр. 965. 621. ВЛАХОВИЋ МИЛОСАВ, инт., Ровци, 1878, Црна Гора, умро 9. 4. 1917, стар 39 год., гроб бр. 1383. 622. ВЛАХОВИЋ Рацуна РАДОЈЕ, инт., Ровци, Колашин, 1870, Црна Гора, умро 8. 9. 1917, стар 47 год., гроб бр. 2117. 623. ВОЈИНОВИЋ ВОЈИН, р/з, (сп-2828), 14. п. п., Ваљакове, умро 23. 6. 1915. од туберкулозе, стар 24 год. 624. ВОЈИНОВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-2200), 14. п. п., Београд, Београдски, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса. 625. ВОЈИНОВИЋ ПАВЛЕ, р/з, (Им.), Железник, Београдски, умро 16. 8. 1916, стар 39 год., гроб бр. 823. 626. ВОЈИНОВИЋ СТАНИСЛАВ, р/з, (сп-2379), 14. п. п., Валкоње, Тимочки, умро 18. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 21 год. 627. ВОЈИНОВИЋ СТАНОЈЕ, р/з, (Им.), 1. п. п., Црна Гора, Врањски, умро 23. 1. 1915. од дизентерије, стар 27 год. 628. ВОЈИНОВИЋ СТЕВАН, (сп-1378), Зркле, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 27 год. 629. ВОЈКИЋ ПЕТАР, инт., умро 21. 2. 1917, гроб бр. 1149. 630. ВОЛУЈЕВ ИЛИЈА, р/з, (cп-246), Злот, Крајински, умро 26. 12. 1914. од туберкулозе, стар 40 год. 631. ВРАНЕШ ОБРАД, р/з, 17. п. п., Радобуђа, Ужички, умро 16. 2. 1917, стар 40 год., гроб бр. 1123.
251
Небојша Кузмановић
632. ВРАНИЋ ЗДРАВКО, р/з, (cп-2635), Градић, умро 1. 3. 1915. од туберкулозе. 633. ВРАНИЋ Мила ПЕРКО, р/з, 4. п. п., Спанане, Пријепоље, умро 14. 7. 1917, стар 50 год., гроб бр. 1635. 634. ВРАНИЋ МИХАИЛО, (cп-2163), Прстово, умро 11. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 37 год. 635. ВРАЊЕВАЦ ВОЈИН, р/з, 2. п. п., Врањица, умро 7. 4. 1918, стар 37 год., гроб бр. 2080. 636. ВРЕБО Царичин ТРИФУН, инт., (сп-1626), умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 16 год. 637. ВУЈАНАЦ СТАНИША, р/з, 11. п. п., Зарцво, Чачански, умро 19. 1. 1918, стар 23 год., гроб бр. 1866. 638. ВУЈАНОВИЋ ИЛИЈА, р/з, (Им.), 13. п. п., Липолист, Подрински, умро 30. 1. 1915. од дизентерије, зај. гроб бр. 215. 639. ВУЈЕВАЦ ЧЕДОМИР, р/з, (Им.), 1. п. п., Крило, Смедерево, умро 23. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 125** год., зај. гроб бр. 215. 640. ВУЈИСИЋ ЗАРИЈА, инт., Колашин, 1894, Црна Гора, умро 29. 3. 1917, стар 23 год., гроб бр. 1318. 641. ВУЈИСИЋ Мурата МИТАР, инт., Речиље, 1892, Колашин, Црна Гора, умро 26. 4. 1918, стар 26 год., гроб бр. 2002. 642. ВУЈИЋ ВЕЛИМИР, р/з, (сп-1150), 15. п. п., Уљевача, умро 6. 1. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 643. ВУЈИЋ ВЛАДИМИР, (cп-501), Доња Трешњевица, умро 18. 1. 1915. од дизентерије, стар 30 год. 644. ВУЈИЋ Илије ДРАГУТИН, инт., Клење, Подрински, умро 27. 12. 1917, стар 30 год., гроб бр. 1836. 645. ВУЈИЋ ЈОВАН, (сп-573), Врбовац, умро 19. 1. 1915. од дизентерије. 646. ВУЈИЋ МИЛАН, р/з, (сп-2381), 5. п. п., Церовац, Подрински, умро 18. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 21 год. 647. ВУЈИЋ ПЕТАР, инт., Дријен, Колашин, Црна Гора, умро 21. 11. 1917, стар 22 год., гроб бр. III/21-8, Славичје Удоље – Братислава. 648. ВУЈИЋ РАДИВОЈЕ, р/з, (сп-891), 11. п. п., Рабровци, Крагујевачки, умро 1. 1. 1915. од дизентерије, стар 27 год. 649. ВУЈИЋ СПАСОЈЕ, р/з, (cп-286), Трешњевица, Моравски, умро 28. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 32 год. 650. ВУЈИЧИЋ Л. ВИДО, инт., Козе, Колашин, 1863, Црна Гора, умро 23. 4. 1917, стар 50 год., гроб бр. 1451 (1450). 651. ВУЈИЧИЋ РАДОМИР, р/з, (Им.), 15. п. п., Купиновац, умро 30. 1. 1915. од дизентерије, зај. гроб бр. 215.
252
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
652. ВУЈОВИЋ Вида БЛАЖО, инт., (2994), Трново, 1896, Бар, Црна Гора, умро 5. 5. 1918, стар 22 год., гроб бр. 2011. 653. ВУЈОШЕВИЋ Васе НИКОЛА, р/з, Зојезд, Пријепољски, умро 12. 10. 1917, стар 52 год., гроб бр. 1743. 654. ВУЈОШЕВИЋ ВУЈАДИН, инт., Подгорица, Црна Гора, умро 23. 1. 1917, стар 31 год., гроб бр. 1022. 655. ВУЈОШЕВИЋ ИЛИЈА, инт., (Им.), Кучи, Црна Гора, умро 28. 12. 1916, стар 30 год., гроб бр. 972. 656. ВУЈОШЕВИЋ СТЕВАН (ЈОКО), инт., Кучи, Црна Гора, умро 12. (17) 12. 1916, cтap 50 год., гроб бр. 930. 657. ВУКАДИНОВИЋ ЉУБИНКО, р/з, 10. п. п., Прањани, Чачански, умро 19. 3. 1917, стар 24 год., гроб бр. 1269. 658. ВУКАЛОВИЋ МИХАИЛО, р/з, (сп-1984), 13. п. п., Петрово Село, умро 7. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год. 659. ВУКАНОВ ТРАЈКО, р/з, (Им.), Сугонце, Скопски, умро 27. 4. 1916, стар 45 год., гроб бр. 687. 660. ВУКАНОВИЋ Михаила СПИРО, инт., Брајовићи, 1899, Подгорица, Црна Гора, умро 12. 4. 1918, стар 19 год., гроб бр. 1990. 661. ВУКАШИНОВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-2338), 1. п. п., Лопужња, Сјеница, умро 16. 2. 1915. од туберкулозе, стар 40 год. 662. ВУКАШИНОВИЋ РАДИСАВ, инт., (cп-2434), Клење, Подрински, умро 20. 2. 1915. од дизентерије, стар 17 год. 663. ВУКЕДОВИЋ СИМА, р/з, (Им.), 8. п. п., Београд, Београдски, умро 29. 1. 1915. од дизентерије, зај. гроб бр. 212. 664. ВУКИЋ БОГДАН, р/з, (cп-2094), Витежево, Крајински, умро 9. 2. 1915. од туберкулозе. 665. ВУКИЋ МИЛОРАД, р/з, (Им.), 1. п. п., Васиљевац, Топлички, умро 30. 1. 1915. од дизентерије, зај. гроб бр. 215. 666. ВУКИЋ РАДОСАВ, р/з, (cп-2919), 8. п. п., Кушиљево, Пожаревачки, умро 5. 4. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 667. ВУКИЋ РАДОСАВ, р/з, (сп-2934), 3. п. п., Бањанин, умро 10. 4. 1915. од туберкулозе, стар 32 год. 668. ВУКИЋЕВИЋ КОМНЕН, инт., Забрђе, Лабарда, Црна Гора, умро 25. 1. 1917, стар 49 год., гроб бр. 1029. 669. ВУКИЋЕВИЋ МИЛАН, инт., Трешњево, Црна Гора, умро 27. 2. 1917, стар 52 год., гроб бр. 1167. 670. ВУКИЋЕВИЋ МИЛЕ, инт., (Им.), Андријевица, Црна Гора, умро 21. 12. 1916, стар 35 год., гроб бр. 946.
253
Небојша Кузмановић
671. ВУКИЋЕВИЋ Милете РАДОВАН, инт., Баре, Колашин, 1889, Црна Гора, умро 22. (24) 4. 1917, стар 28 год., гроб бр. 1449 (1446). 672. ВУКИЋЕВИЋ Трифуна РАДОШ, р/з, 10. п. п., Милатовић, Чачански, умро 22. 11. 1917, стар 31 год., гроб бр. 1784. 673. ВУКОВИЋ ДОБРОСАВ, р/з, 5. п. п., Цулна, Подрински, умро 20. 10. 1918, стар 42 год., гроб бр. 2163. 674. ВУКОВИЋ ДРАГУТИН, инт., Кобељи, Крушевачки, умро 25. 12. 1918, стар 65 год., гроб бр. 2072. 675. ВУКОВИЋ ЂУРА, р/з, (Им.), Петрово Село, Крајински, умро 24. 2. 1916, стар 31 год., гроб бр. 583. 676. ВУКОВИЋ ЖИВКО, инт., Шћепан Поље, 1894, Црна Гора, умро 31. 3. 1917, стар 23 год., гроб бр. 1332. 677. ВУКОВИЋ ИЛИЈА, р/з, (сп-200), Банковац, умро 23. 12. 1914. од туберкулозе, стар 31 год. 678. ВУКОВИЋ МАТИЈА, инт., Саранци (Поранци), Црна Гора, умро 9. 2. (11) 1917, стар 53 год., гроб бр. 1090. 679. ВУКОВИЋ МИХАИЛО, р/з, (cп-1225), 10. п. п., Уријевци, умро 13. 1. 1915. од туберкулозе, стар 28 год. 680. ВУКОВИЋ РАДЕ, инт., (Им.), Пуља (Шуља), Црна Гора, умро 29. 12. 1916, стар 50 год., гроб бр. 974 (924). 681. ВУКОВИЋ РАДОМИР, р/з, (сп-968), 5. п. п., Војновци, умро 8. 1. 1915. од дизентерије. 682. ВУКОВИЋ Сава ПЕТАР, инт., Мратина, Никшић, 1898, Црна Гора, умро 28. 8. 1917 (1918), стар 19 год., гроб бр. 2090. 683. ВУКОВИЋ СПАСОЈЕ, инт., (Им.), Дробњаци, Црна Гора, умро 23. 12. 1916, стар 43 год., гроб бр. 953. 684. ВУКОВИЋ Станише МАТО, инт., Гусиње, 1871, Колашин, Црна Гора, умро 8. 9. 1917, стар 46 год., гроб бр. 1697. 685. ВУКОЈЕВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (cп-2481), 15. п. п., Лазаревац, Београдски, умро 23. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 686. ВУКОМАНОВИЋ ВИЛОТИЈЕ, р/з, (Им.), 10. п. п., Срезојевци, Руднички, умро 23. 11. 1916, стар 36 год., гроб бр. 900. 687. ВУКОСАВЉЕВИЋ ЈОВАН, р/з, 4. п. п., Пачевина, Нови Пазар, умро 8. 2. 1917, стар 23 год., гроб бр. 1083. 688. ВУКОТИЋ ЛАЗАР, р/з, (cп-2276), 5. п. п., Орашац, умро 14. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 26 год. 689. ВУКОТИЋ НЕСТОР, р/з, (cп-2032), 3. п. п., умро 8. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 34 год.
254
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
690. ВУКСАНОВИЋ МИЛУТИН, инт., Присоје, Црна Гора, умро 23. 1. 1917, стар 62 год., гроб бр. 1024. 691. ВУЛЕВИЋ РАДОВАН, инт., Трешњево, Васојевићи, 1847, Црна Гора, умро 29. 7. 1917, стар 70 год., гроб бр. 1650. 692. ВУЛЕВИЋ СПАСО, инт., Кучи, Црна Гора, умро 5. 3. 1917, стар 62 год., гроб бр. 1192. 693. ВУЛЕТИЋ ВЕСЕЛИН, р/з, (сп-2167), 7. п. п., Велики Мокри Луг, Београдски, умро 11. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 694. ВУЛИЋ (ВУЉЕВИЋ), ЈОВАН (ЈАНКО), р/з, (cп-1112), Кучи, Црна Гора, умро 4. (5) 1. 1915. од дизентерије, гроб бр. 150. 695. ВУЛИЋ ВОЈИСЛАВ, инт., Лази (Лозика), Црна Гора, умро 20. 1. 1915. од дизентерије, стар 27 год., бр. 197. 696. ВУЛИЋ ВОЈИСЛАВ, р/з, (Им.), 15. п. п., Лоћика, Моравски, умро 20. 1. 1915. од туберкулозе, стар 27 год., зај. гроб бр. 197. 697. ВУЋКОВИЋ МИЛУТИН, инт., Пожаревац, Пожаревачки, умро 10. 3. 1917, стар 43 год., гроб бр. 1219. 698. ВУЧЕЉИЋ Вучеље ВУЧЕЉА, инт., Коњуси, Црна Гора, умро 9. 3. 1917, стар 71 год., гроб бр. 1210. 699. ВУЧЕЉИЋ МИЛИЋ, инт., Полимље, Црна Гора, умро 3. 3. 1917, стар 25 год., гроб бр. 1186. 700. ВУЧЕНОВИЋ ЈОВАН, (сп-510), Јаблановац, умро 18. 1. 1915. од дизентерије, стар 26 год. 701. ВУЧЕТИЋ АДАМ, р/з, (сп-2710), 6. п. п., Добрић, Подрински, умро 7. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 33 год. 702. ВУЧЕТИЋ Јеврема САВА, инт., Бијело Поље, 1875, Црна Гора, умро 22. 8. (12) 1917, стар 42 год., гроб бр. 1688. 703. ВУЧЕТИЋ ЈОВАН, (сп-1653), Совљак, Ваљевски, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 55 год. 704. ВУЧЕТИЋ РАДЕ, инт., Присоје, Црна Гора, умро 23. 1. 1917, стар 30 год., гроб бр. 1023. 705. ВУЧИЋ АРСА, р/з, (Им.), 19. п. п., Београд, Београдски, умро 28. 1. 1915. од дизентерије, стар 26 год., зај. гроб бр. 211. 706. ВУЧИЋ ЖИВОЈИН, р/з, 2. п. п., Беочин, Моравски, умро 11. 2. 1917, стар 57 год., гроб бр. 1097. 707. ВУЧИЋ МИЛАН, р/з, (cп-427), 19. п. п., Мала Дренова, умро 17. 1. 1915. од дизентерије, стар 33 год. 708. ВУЧИЋ МИХАИЛО, р/з, (cп-2560), 13. п. п., Доњи Милановац, Крајишки, умро 27. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год.
255
Небојша Кузмановић
709. ВУЧИЋ РАНЂЕЛ, р/з, 15. п. п., Милутовац, Крушевачки, умро 24. 5. 1917, стар 35 год., гроб бр. 1546. 710. ВУЧИЋ ЧАСИМ, р/з, (Им.), 11. п. п., Јелашница, Врањски, умро 25. 1. 1915. од дизентерије, зај. гроб бр. 205. 711. ВУЧИЋЕВИЋ БРАНИСЛАВ, (сп-650), Гугаљ, Ужички, умро 19. 1. 1915. од туберкулозе, стар 25 год. 712. ВУЧИЋЕВИЋ ВУКОМАН, р/з, (сп-2888), 4. п. п., Добрача, Ужички, умро 25. 5. 1915. од туберкулозе, стар 37 год. 713. ВУЧИЋЕВИЋ ЈОВАН, (сп-869), Брзица, умро 18. 8. 1915. од туберкулозе, стар 37 год. 714. ВУЧИЋЕВИЋ МИЛЕТА, р/з, (сп-856), 1. п. п., Медвеђа, умро 30. 3. 1915. од туберкулозе, стар 21 год. 715. ВУЧКОВИЋ АРАНЂЕЛ, р/з, (сп-1926), Грозница, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса. 716. ВУЧКОВИЋ ВИТОМИР, р/з, (Им.), 8. п. п., Пожаревац, Пожаревачки, умро 4. 4. 1916, стар 24 год., гроб бр. 650. 717. ВУЧКОВИЋ ВОЈИСЛАВ, р/з, (сп-2588), 5. п. п., Брзина, умро 30. 9. 1915. од болести бубрега, стар 28 год. 718. ВУЧКОВИЋ ВУКОЈИЦА, инт., Магова, Топлички, умро 4. 11. 1917, стар 55 год., гроб бр. 1760. 719. ВУЧКОВИЋ ВУЧИЋ, р/з, (cп-2302), 15. п. п., Рековац, Крагујевачки, умро 15. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 720. ВУЧКОВИЋ ДУШАН, р/з, (сп-1307), 13. п. п., Глоговац, Крајински, умро 13. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год. 721. ВУЧКОВИЋ ДУШАН, р/з, (сп-2841), 5. п. п., Стублине, Ваљевски, умро 2. 5. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 722. ВУЧКОВИЋ ЖИВОТА, р/з, (cп-363), Савинац, Крајински, умро 18. 12. 1914. од туберкулозе, стар 40 год. 723. ВУЧКОВИЋ ЉУБИСАВ, р/з, 3. п. п., Ораховица, Пожаревачки, умро 17. 2. 1917, стар 47 год., гроб бр. 1135. 724. ВУЧКОВИЋ МИЛОЈЕ, р/з, (cп-1897), Пиносава, Београдски, умро 5. 2. 1915. од дизентерије, стар 48 год. 725. ВУЧКОВИЋ МИЛУТИН, инт., Крабовица, Моравски, умро 16. 9. 1917, стар 18 год., гроб бр. 1711. 726. ВУЧКОВИЋ МИХАИЛО, р/з, (Им.), 10. п. п., Мрчајевци, Руднички, умро 12. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 46 год., зај. гроб бр. 162. 727. ВУЧКОВИЋ ПЕТАР, инт., Будва, Црна Гора, умро 7. 2. 1917, стар 48 год., гроб бр. 1079.
256
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
728. ВУЧКОВИЋ ПЕТАР, р/з, (Им.), Пожаревац, Пожаревачки, умро 5. 9. 1916, стар 33 год., гроб бр. 845. 729. ВУЧКОВИЋ РАДИВОЈЕ, р/з, (cп-2921), 15. п. п., Рековац, Моравски, умро 6. 4. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 730. ВУЧКОВИЋ СВЕТИСЛАВ, р/з, (cп-1574), 15. п. п., Дренова, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 32 год. 731. ВУЧКОВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (сп-3051), 15. п. п., Шабац, умро 23. 9. 1914. од колере, стар 23 год. 732. ВУШОВИЋ МИРКО, инт., Велика, 1861, Црна Гора, умро 5. 10. 1917, стар 56 год., гроб бр. 1732. 733. ГАВРИЛОВИЋ ВАСИЛИЈЕ, р/з, (Им.), 7. п. п., Бели Поток, Београдски, умро 24. 1. 1915. од пегавог тифуса, зај. гроб бр. 203. 734. ГАВРИЛОВИЋ ВОЈИН, р/з, (Им.), Марковац, Смедеревски, умро 13. 2. 1916, стар 39 год., гроб бр. 562. 735. ГАВРИЛОВИЋ ДОБРОСАВ, р/з, (cп-2763), 15. п. п., Трново, умро 14. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 736. ГАВРИЛОВИЋ ДУШАН, инт., (сп-2529), Руњени, Подрински, умро 26. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 16 год. 737. ГАВРИЛОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (сп-3153), Бачина, Моравски, умро 16. 11. 1914. од болести бубрега, стар 21 год. 738. ГАВРИЛОВИЋ МАРКО, р/з, (Им.), 7. п. п., Пиносава, Београдски, умро 19. 1. 1915. од дизентерије, стар 49 год., зај. гроб бр. 194. 739. ГАВРИЛОВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-27), 15. п. п., Шанац, Моравски, умро 24. 11. 1914. од запаљења плyћa, стар 24 год. 740. ГАВРИЛОВИЋ МИЛЕТА, р/з, (Им.), Срећковић, Ужички, умро 25. 8. 1916, стар 27 год., гроб бр. 836. 741. ГАВРИЛОВИЋ МИЛУТИН, р/з, (сп-2419), 5. п. п., Орашац, Ваљевски, умро 19. 2. 1915. од туберкулозе, стар 50 год. 742. ГАВРИЛОВИЋ ПЕТАР, р/з, (Им.), Краљево, Чачански, умро 7. 4. 1916, стар 52 год., гроб бр. 654. 743. ГАВРИЛОВИЋ СТАМЕНКО, р/з, (сп-240), Рујиште, Крајински, умро 26. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 36 год. 744. ГАВРИЋ ЉУБОМИР, р/з, (сп-831), 15. п. п., Београд, Београдски, умро 26. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 32 год. 745. ГАГИЋ НИКОЛА, р/з, (cп-2615), 5. п. п., Косјерић, Ваљевски, умро 24. 7. 1915. од туберкулозе, стар 21 год. 746. ГАЖУРИЋ ДРАГИЋ, инт., (cп-1895), Нoћaj, Подрински, умро 5. 2. 1915. од дизентерије, стар 16 год.
257
Небојша Кузмановић
747. ГАЈИЋ БЛАГОЈЕ, р/з, (Им.), 5. п. п., Паже, Ваљевски, умро 21. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год., зај. гроб бр. 198. 748. ГАЈИЋ БОЖИДАР, р/з, (Им.), 5. п. п., Звечка, Ваљевски, умро 29. 1. 1915. од дизентерије, стар 23 год., зај. гроб бр. 214. 749. ГАЈИЋ Божидара ТОДОР, инт., (cп-2791), Салаш, Подрински, умро 4. 6. 1915. од туберкулозе, стар 17 год. 750. ГАЈИЋ ВЕЉКО, р/з, (cп-1743), 7. п. п., Сремчица, Београдски, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 45 год. 751. ГАЈИЋ ДРАГОМИР, р/з, (сп-3046), 15. п. п., Ланиште, Моравски, умро 23. 9. 1914. од колере, стар 27 год. 752. ГАЈИЋ ЖИВОЈИН, инт., (cп-2127), Баћевац, Београдски, умро 10. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 20 год. 753. ГАЈИЋ ЈОВАН, (cп-650), Рипањ, Београдски, умро 19. 1. 1915. од запаљења плућа. 754. ГАЈИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-2361), 17. п. п., Мишар, Подрински, умро 17. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 24 год. 755. ГАЈИЋ ЛАЗАР, (сп-2070), Баћевац, Београдски, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 756. ГАЈИЋ МАКСИМ, р/з, 6. п. п., Ковиљача, Подрински, умро 14. 8. 1917, стар 40 год., гроб бр. 1674. 757. ГАЈИЋ МИЛОШ, р/з, (Им.), 6. п. п., Љубишић, Подрински, умро 20. 1. 1915. од дизентерије, зај. гроб бр. 195. 758. ГАЈИЧИЋ АРСЕН, р/з, (cп-1370), 6. п. п., Брезовице, Ваљевски, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 22 год. 759. ГАЈРЕТ МИРКО, р/з, (Им.), Тајбес, Пријепољски, умро 17. 7. 1916, стар 20 год., гроб бр. 791. 760. ГАРАБАЛ ГАВРИЛ, инт., Регимар, Русија, умро 9. 3. 1917, стар 34 год., гроб бр. 1213. 761. ГАРЛАН ЈАНКО, р/з, (Им.), 15. п. п., умро 27. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 41 год., зај. гроб бр. 210. 762. ГАРЧЕВИЋ МИРКО, инт., Полимље, Црна Гора, умро 16. 2. (12) 1917, стар 63 год., гроб бр. 1125. 763. ГАФРИ ЈЕДА, (сп-1718), Радинци, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 21 год. 764. ГАЧИЋ ЖИВОТА, инт., (сп-2792), Брестовик, умро 4. 6. 1915. од туберкулозе, стар 17 год. 765. ГАЧИЋ МИХАИЛО, инт., (сп-464), Брестовик, умро 17. 1. 1915. од туберкулозе, стар 60 год.
258
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
766. ГАШОВИЋ ЖИВКО, инт., Црквица, Црна Гора, умро 25. 2. 1917, стар 66 год., гроб бр. 1162 (1136). 767. ГАШОВИЋ Милисава МАШАН, инт., Пива, 1850, Никшић, Црна Гора, умро 8. 4. 1917, стар 67 год., гроб бр. 1377 (1379). 768. ГАШОВИЋ МИРКО, инт., Пива, 1852, Никшић, Црна Гора, умро 28. 1. 1917, стар 65 год., гроб бр. 1041. 769. ГАШОВИЋ МИТАР, инт., Пива, 1889, Никшић, Црна Гора, умро 18. 3. 1917, стар 28 год., гроб бр. 1260. 770. ГАШОВИЋ РАДОВАН, инт., Дабарквица, 1880, Црна Гора, умро 1. 5. 1917, стар 37 год., гроб бр. 1473. 771. ГВОЗДЕНОВИЋ ИЛИЈА, р/з, (сп-328), Брзоходе, Пожаревачки, умро 30. 12. 1914. од болести срца, стар 33 год. 772. ГВОЗДИЋ САВА, р/з, (49), Сиоковац, Моравски, умро 1. 12. 1914. од туберкулозе, стар 30 год. 773. ГЕОРГИЈЕВ АТАНАС, р/з, (сп-1101), 5. п. п., Саревника (можда Старевина), умро 4. 1. 1915. од болести стомака, стар 30 год. 774. ГЕОРГИЈЕВ Крсте РИСТА, р/з, (cп-1149), 11. п. п., Бетаска, умро 5. 1. 1915. од болести стомака, стар 21 год. 775. ГЕОРГИЈЕВ НАЈДАН, р/з, (cп-1146), 13. п. п., Брезница, Крајински, умро 5. 1. 1915. од болести бубрега, стар 21 год. 776. ГЕРАТОВИЋ Ђорђа ЖИВАН, р/з, 6. п. п., Дреновац, Подрински, умро 9. 10. 1918, стар 33 год., гроб бр. 2139. 777. ГИГУЛОВИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-960), 14. п. п., Велакоње, Књажевачки, умро 8. 1. 1915. од дизентерије, стар 37 год. 778. ГИЛИЋ СВЕТИСЛАВ, р/з, 15. п. п., Бошњане, Крушевачки, умро 19. 10. 1914. од пегавог тифуса, стар 27 год., гроб бр. 28. 779. ГИЛИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-1957), 13. п. п., Слатина, Крајински, умро 6. 2. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 780. ГИНИШИЋ ВОЈИСЛАВ, р/з, (cп-2672), 11. п. п., Сјасастово, умро 3. 3. 1915. од туберкулозе, стар 38 год. 781. ГИЋИЋ Божидара ТОДОР, р/з, (сп-6338), Дојран, умро 30. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 21 год. 782. ГИЦОВИЋ СТОЈАН, р/з, (cп-288), Панчево, умро 28. 12. 1914. од болести стомака, стар 27 год. 783. ГЛАДОВИЋ АМАНДА, р/з, (сп-2529), 5. п. п., Корбулић, умро 26. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 24 год. 784. ГЛЕДОВИЋ МИЋО, инт., Косиница, Црна Гора, умро 13. 3. 1917, стар 74 год., гроб бр. 1238.
259
Небојша Кузмановић
785. ГЛИГОРИЈЕВИЋ МИЛАН, р/з, (3174), 15. п. п., Шанац, Моравски, умро 24. 11. 1914. од запаљења плућа, стар 24 год. 786. ГЛИГОРИЈЕВИЋ МИЛАН, р/з, (3052), Грабовац, умро 25. 9. 1914. од колере, стар 28 год. 787. ГЛИГОРИЈЕВИЋ ОБРАД, р/з, (cп-1359), 4. п. п., Брезовина, умро 15. 1. 1915. од болести стомака, стар 28 год. 788. ГЛИГОРИЈЕВИЋ ТЕОФИЛ, р/з, (cп-476), Сешин, умро 17. 1. 1915. од туберкулозе. 789. ГЛИГОРИЋ МИРКО, инт., (Им.), Ваљево, Ваљевски, умро 21. 10. 1916, стар 17 год., гроб бр. 873. 790. ГЛИГОРИЋ ПАВЛЕ, инт., (3125), Љубовија, Подрински, умро 4. 11. 1914. од туберкулозе, стар 44 год. 791. ГЛИГОРОВ ВЛАДИМИР, р/з, (336), Кочане, умро 30. 12. 1914. од запаљења плућа. 792. ГЛИЧИЋ СВЕТОЗАР, (сп-2906), Грчић, Подрински, умро 2. 4. 1915. од туберкулозе, стар 27 год. 793. ГЛИШИЋ ВЛАДИМИР, инт., (cп-2129), Градиште, умро 12. 1. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 794. ГЛИШИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (cп-1090), 9. п. п., Лугавчина, Смедеревски, умро 4. 1. 1915. од дизентерије, стар 32 год. 795. ГЛИШИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (Им.), 7. п. п., Остружница, Београдски, умро 22. 1. 1915. од туберкулозе, стар 47 год., зај. гроб бр. 201. 796. ГЛИШОВИЋ ГВОЗДЕН, (cп-1700), Топаница, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год. 797. ГЛУВАНОВИЋ Стевана ЂОРЂЕ, р/з, 7. п. п., Рипањ, Београдски, умро 27. 5. 1917, стар 28 год., гроб бр. 1553. 798. ГЛУМАЦ ДУШАН, (Им.), Лапови, Крагујевачки, умро 15. 12. 1915. од пeгaвoг тифуса, стар 16 год., зај. гроб бр. 488. 799. ГОГИЋ ПЕТАР, р/з, (Им.), Росмаћ, Пиротски, умро 14. 2. 1916, стар 24 год., гроб бр. 568. 800. ГОЈКОВИЋ Душана ПЕТАР, инт., Вучић, Крагујевачки, умро 17. 8. 1917, стар 23 год., гроб бр. 1679. 801. ГОЈКОВИЋ Милете МИЛИЋ, инт., Грачаница, 1977, Колашин, Црна Гора, умро 16. 8. 1917, стар 40 год., гроб бр. 1677. 802. ГОЈКОВИЋ НИКОЛА, инт., Обло Брдо, Црна Гора, умро 13. 2. 1917, стар 40 год., гроб бр. 1113. 803. ГОЈКОВИЋ Радоње ПЕТАР, инт., Велика, 1883, Колашин, Црна Гора, умро 4. 4. 1917, стар 34 год., гроб бр.1350 (1346).
260
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
804. ГОЈКОВИЋ Стевана ВАСА, инт., Кезалак, Косовска Митровица, умро 20. 10. 1918, стар 42 год., гроб бр. 2164. 805. ГОЛЕВИЋ ВИЛФАН, р/з, (cп-1203), 14. п. п., Paпa, умро 7. 1. 1915. од дизентерије, стар 26 год. 806. ГОЛОВИЋ МИЛЕТА, инт., Дробњаци, 1884, Црна Гора, умро 23. 11. 1917, стар 33 год., гроб бр. II/5-10, Славчија Удоља – Братислава. 807. ГОЛОСКОВИЋ СПАСОЈЕ, р/з, (cп-2717), 17. п. п., Златарић, Ваљевски, умро 8. 3. 1915. од пeгaвoг тифуса. 808. ГОЛУБОВИЋ АЛЕКСА, инт., (сп-2539), Витаново, умро 26. 2. 1915. од туберкулозе, стар 34 год. 809. ГОЛУБОВИЋ БОГДАН, р/з, (cп-1181), 9. п. п., Карбулово, Крајински, умро 6. 1. 1915. од болести бубрега, стар 25 год. 810. ГОЛУБОВИЋ ГИЦО, р/з, Тимочка дивизија Купусиште, Крајински, умро 19. 12. 1917, стар 44 год., гроб бр. 1818. 811. ГОЛУБОВИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, (Им.), 1. п. п., Црња, Врањски, умро 22. 1. 1915. од пегавог тифуса, зај. гроб бр. 201. 812. ГОЛУБОВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (сп-426), Турија, умро 16. 1. 1915. од дизентерије. 813. ГОЛУБОВИЋ ЈОВАН, р/з, (Им.), 19. п. п., Лисовић, Београдски, умро 25. 1. 1915. од пегавог тифуса, зај. гроб бр. 206. 814. ГОЛУБОВИЋ МИЛАН, р/з, (cп-1376), 7. п. п., Жељезник, Београдски, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 46 год. 815. ГОЛУБОВИЋ НАЈДАН, р/з, (cп-2901), 1. п. п., Пирот, умро 1. 4. 1915. од запаљења плућа, стар 27 год. 816. ГОЛУБОВИЋ ПАВЛЕ, (сп-170З), Горњане, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год. 817. ГОЛУБОВИЋ РАНКО, р/з, (cп-2747), 11. п. п., Рача, Крагујевачки, умро 12. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 21 год. 818. ГОЛУБОВИЋ Саве ИЛИЈА, инт., Суви До, Пожаревачки, умро 9. 8. 1917, стар 55 год., гроб бр. 1670. 819. ГОЛУБОВИЋ СТЕВАН, инт., Шумсиновац, 1890, Црна Гора, умро 14. 5. 1917, стар 27 год., гроб бр. 1517. 820. ГОЛУБОВИЋ Стевана ДРАГОЉУБ, р/з, 18. п. п., Скобаљ, Смедеревски, умро 4. 10. 1918, стар 31 год., гроб бр. 2136. 821. ГОЛУБОВИЋ СТОЈАН, р/з, (cп-1971), 15. п. п., Трново, умро 7. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 822. ГОМУШИЋ ВОЈИСЛАВ, р/з, (cп-486), Крајишница, умро 17. 1. 1915. од болести срца.
261
Небојша Кузмановић
823. ГОСТОВИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), 13. п. п., Богатић, Подрински, умро 20. 1. 1915. од пегавог тифуса, зај. гроб бр. 195. 824. ГОСТОВИЋ Милана СТАНИМИР, инт., Драгосница, Чачански, умро 30. 8. 1917, стар 27 год., гроб бр. 2108. 825. ГОЦИЋ ДРАГУТИН, инт., Доња Каменица, 1876, Тимочки, умро 13. 4. 1917, стар 41 год., гроб бр. 1404. 826. ГОЦКОВИЋ ПАВЛЕ, р/з, 6. п. п., Клење, Подрински, умро 20. 2. 1917, стар 40 год., гроб бр. 1143. 827. ГЛИГОРИЋ МИЛУТИН, р/з, 6. п. п., Корента, Подрински, умро 13. 1. 1918, стар 31 год., гроб бр. 1857. 828. ГРАЗНИЋ БОГОСАВ, р/з, (cп-2398), 6. п. п., Крутица, Подрински, умро 18. 2. 1915. од туберкулозе, стар 37 год. 829. ГРАЈЕЦ КРСТА, р/з, (cп-3036), Кобишница, Крајински, умро 22. 9. 1914. од колере. 830. ГРАНДИЋ ЛАЗАР, инт., Поља, Колашин, Црна Гора, умро 27. 3. 1917, стар 46 год., гроб бр. 1307. 831. ГРАЧИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (Им.), 7. п. п., Болеч, Београдски, умро 28. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 41 год., зај. гроб бр. 211. 832. ГРБИЋ ДРАГИЋ, инт., (сп-1648), Чокрина, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 16 год. 833. ГРБИЋ МЛАДЕН, р/з, (cп-1875), 8. п. п., Селевац, Смедеревски, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год. 834. ГРБОВИЋ Димитрија НОВИЦА, инт., Језера, Никшић, 1885, Црна Гора, умро 2. 7. 1917, стар 32 год., гроб бр. 1624. 835. ГРБОВИЋ ЈОВАН, инт., (Им.), Дробњаци, Црна Гора, умро 21. 12. 1916, стар 40 год., гроб бр. 947. 836. ГРОЗДАНОВИЋ ВЛАДИМИР, (Им.), Криватица, Врањски, умро 8. 11. 1915. од туберкулозе, гроб бр. 453. 837. ГРОЗДАНОВИЋ ДРАГОЉУБ, инт., (Им.), Свилајнац, Моравски, умро 22. 8. 1916, стар 17 год., гроб бр. 830. 838. ГРОЗДАНОВИЋ ЈОВАН, р/з, 1. п. п., Душник, Нишки, умро 9. 2. 1917, стар 22 год., гроб бр. 1086. 839. ГРОЗДАНОВИЋ ПЕЈЧА, (Им.), Остатовице, Пиротски, умро 24. 12. 1915. од туберкулозе, гроб бр. 496. 840. ГРОЗДАНОВИЋ ПЕТАР, инт., (сп-2738), Београд, Београдски, умро 11. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год. 841. ГРОЗИЧЕВИЋ ВАСА, (сп-1855), Београд, Београдски, умро 4. 2. 1915. од дизентерије.
262
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
842. ГРЂИЛИЋ ИЛИЈА, р/з, (cп-815), 11. п. п., Крагујевачки, умро 23. 3. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 843. ГРУЈАНОВИЋ ЖАРКО, р/з, (сп-189), Ропочево, Београдски, умро 22. 12. 1914. од запаљења плyћa, стар 38 год. 844. ГРУЈИЋ ГВОЗДЕН, р/з, (cп-1767), 1. п. п., Ваљево, Ваљевски, умро 3. 2. 1915. од туберкулозе, стар 26 год. 845. ГРУЈИЋ ГРУЈИЦА, (сп-2187), Загорица, Црна Гора, умро 12. (cп-11) 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год., зај. гроб бр. 204 (240). 846. ГРУЈИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (cп-1078), 3. п. п., Суво Село, Подрински, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 30 год. 847. ГРУЈИЋ Ивице ЈАГОШ, инт., Липово, 1880, Колашин, Црна Гора, умро 24. 3. 1918, стар 38 год., гроб бр. 1964. 848. ГРУЈИЋ ЈОВИЦА, р/з, (Им.), 4. п. п., Рановац, Пожаревачки, умро 24. 1. 1915. од пегавог тифуса, зај. гроб бр. 204. 849. ГРУЈИЋ ЉУБОМИР, р/з, (сп-1257), 8. п. п., умро 14. 1. 1915. од дизентерије. 850. ГРУЈИЋ МАРЈАН, р/з, (cп-1689), 9. п. п., Кобиље, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год. 851. ГРУЈИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), Крнуле, Подрински, умро 17. 7. 1916, стар 17 год., гроб бр. 789. 852. ГРУЈИЋ МИХАИЛО, р/з, (cп-3033), 15. п. п., умро 20. 9. 1914. од колере. 853. ГРУЈИЋ НИКОЛА, р/з, (cп-3160), 13. п. п., Дубочане, Крајински, умро 21. 11. 1914. од туберкулозе, стар 23 год. 854. ГРУЈИЋ ПАВЛЕ, р/з, (сп-53), Јасеновац, Крајински, умро 2. 12. 1914. од менингитиса,стар 29 год. 855. ГРУЈИЋ РАДОСАВ, р/з, (Им.), 8. п. п., Витежево, Моравски, умро 20. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год., зај. гроб бр. 197. 856. ГРУЈИЋ СТЕВАН, р/з, (Им.), 4. п. п., Раденковић, Подрински, умро 21. 1. 1915. од пегавог тифуса, зај. гроб бр. 199. 857. ГРУЈИЋ СТОЈАН, р/з, (cп-116), Голубиње, Крајински, умро 15. 12. 1914. од болести срца, стар 24 год. 858. ГРУЈИЧИЋ ДРАГАН, р/з, (cп-365), Ваљево, умро 24. 12. 1914. од менингитиса, стар 25 год. 859. ГРУЈИЧИЋ ДРАГИЋ, (сп-1408), Бојић, Подрински, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 25 год. 860. ГРУЈИЧИЋ ЖИВОЈИН, инт., (Им.), Докмир, Ваљевски, умро 20. 12. 1916, стар 17 год., гроб бр. 944. 861. ГРУЈИЧИЋ МИЛУТИН, р/з, (сп-376), Рипањ, Београдски, умро 16. 1. 1915. од дизентерије, стар 48 год.
263
Небојша Кузмановић
862. ГРУЈИЧИЋ Спасе МИХАЈЛО, инт., Отиловић, Пљевља, 1859, Црна Гора, умро 2. 9. 1917, стар 58 год., гроб бр.1696. 863. ГРУЈИЧИЋ ЧЕДОМИР, инт., (cп-798), Београд, Београдски, умро 21. 3. 1915. од туберкулозе, стар 17 год. 864. ГУБЕРИНИЋ ЈОВАН, инт., Језера, Црна Гора, умро 11. 2. 1917, стар 35 год., гроб бр. 1103. 865. ГУБЕРИНИЋ ЈОЛЕ, инт., Сеоца, Црна Гора, умро 10. 2. 1917, стар 52 год., гроб бр. 1092. 866. ГУБЕРИНИЋ НОВИЦА, инт., Коњуси, Црна Гора, умро 1. 3. 1917, стар 57 год., гроб бр. 1174. 867. ГУШИЋ ДРАГУТИН, р/з, (Им.), 6. п. п., Београд, Београдски, умро 29. 1. 1915. од дизентерије, зај. гроб бр. 214. 868. ДАБИЋ ДРАГУТИН, р/з, (Им.), 6. п. п., Богатић, Подрински, умро 24. 1. 1915. од запаљења плућа, зај. гроб бр. 203. 869. ДАВИДОВИЋ АНДРИЈА, инт., (3008), Пива, 1857, Никшић, Црна Гора, умро 22. 5. 1918. од туберкулозе, стар 61 год., гроб бр. 2026. 870. ДАВИДОВИЋ БОГДАН, (сп-1778), Грабово, Крушевачки, умро 3. 2. 1915. од дизентерије, стар 48 год. 871. ДАВИДОВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-1663), 7. п. п., Рушањ, Београдски, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 872. ДАВИДОВИЋ МИЛОРАД, инт., (Им.), Зајача, Подрински, умро 18. 9. 1916, стар 17 год., гроб бр. 852. 873. ДАВИДОВИЋ МИХАИЛО, (сп-643), Буковица, умро 19. 1. 1915. од болести бубрега. 874. ДАВИДОВИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-1526), 7. п. п., Рушањ, Београдски, умро 12. 1. 1915. од туберкулозе, стар 47 год. 875. ДАДОВИЋ АРСО, инт., Краље, Андријевица, 1851, Црна Гора, умро 8. 3. 1917, стар 66 год., гроб бр. 1206. 876. ДАКИЋ ЈАБЛАН, р/з, (сп-1055), 5. п. п., Голубац, Ваљевски, умро 15. 1. 1915. од болести стомака, стар 31 год. 877. ДАКИЋ Мила СИМО, инт., Никшић, 1864, Црна Гора, умро 5. 4. 1917, стар 53 год., гроб бр. 1359 (1357). 878. ДАКИЋ САВА, инт., (Им.), Пива, Црна Гора, умро 8. 12. (7) 1916, стар 20 год., гроб бр. 921. 879. ДАКИЋ СПАСОЈЕ, инт., Никшић, 1890, Црна Гора, умро 11. 11. 1917, стар 27 год., гроб бр. 1770. 880. ДАКИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-1197), 8. п. п., Каменица, Крајински, умро 7. 1. 1915. од дизентерије, стар 37 год.
264
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
881. ДАМЈАНОВИЋ ВУКАШИН, р/з, (cп-1180), 13. п. п., Брцане, умро 6. 1. 1915. од дизентерије, стар 32 год. 882. ДАМЈАНОВИЋ МАТИЈА, р/з, 2. п. п., Јелашница, Нишки, умро 20. 2 1917, стар 39 год., гроб бр. 1146. 883. ДАМЈАНОВИЋ АЛЕКСАНДАР, р/з, 18. п. п., Градиште, Пожаревачки, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год. 884. ДАМЈАНОВИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (сп-1578), 3. п. п., Тимије, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год. 885. ДАМЈАНОВИЋ СИМА, р/з, (cп-3123), Каленовац, Моравски, умро 6. 11. 1914. од запаљења плућа, стар 31 год. 886. ДАМЈАНОВИЋ СТАНКО, р/з, (сп-3128), Макце, Пожаревачки, умро 9. 11. 1914. од болести бубрега, стар 23 год. 887. ДАМЈАНОВИЋ СТЕВАН, (сп-1564), Лозовик, Смедеревски, умро 13. 1. 1915. од дизентерије, стар 47 год. 888. ДАНЕВ ТОДЕ, р/з, (Им.), Гручиште, Скопски, умро 6. 2. 1916, стар 35 год., гроб бр. 554. 889. ДАНИЛОВИЋ CТAHKO, р/з, 2. п. п., Врањево, Смедеревски, умро 20. 8. 1918, стар 31 год., гроб бр. 2070. 890. ДАНИЛОВИЋ ЖИВКО, инт., Језера, 1879, Црна Гора, умро 14. 2. 1917, стар 45 год., гроб бр. 1115. 891. ДАНИЛОВИЋ Милоша МИЛИСАВ, инт., Врба, 1879, Никшић, Црна Гора, умро 23. 11. 1917, стар 38 год., гроб бр. 1787. 892. ДАНИЧИЋ МИЛУТИН, инт., (Им.), (701), Гроцка, Београдски, умро 19. 5. 1916. од запаљења плућа, стар 16 год. 893. ДАРКОВИЋ ЛУКА, р/з, (сп-2037), 11. п. п., Црна Трава, Врањски, умро 8. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 894. ДАЧИЋ ЖИВОТА, р/з, (cп-2788), 9. п. п., Раброво, Београдски, умро 2. 6. 1915. од запаљења плућа, стар 22 год. 895. ДАЧИЋ ИВАН, р/з, (3055), Каменица, Крајински, умро 25. 11. 1914. од колере, стар 40 год. 896. ДАЧИЋ ЈОВАН, (Им.), Пружатовац, Београдски, умро 10. 12. 1915. од туберкулозе, гроб бр. 479. 897. ДАЧИЋ ПАВЛЕ, р/з, 13. п. п., Велики Извор, Тимочки, умро 5. 1. 1917, стар 45 год., гроб бр. 989. 898. ДАЧИЋ ПЕРИША, инт., Шекулар, 1852, Црна Гора, умро 9. 3. 1917, стар 65 год., гроб бр. 1211. 899. ДАЧИЋ РАДЕ, инт., (Им.), Шекулар, Црна Гора, умро 7. 10. 1916, стар 50 год., гроб бр. 865.
265
Небојша Кузмановић
900. ДАЧИЋ РАДОЊА, инт., Шекулар, 1889, Васојевиhи, Црна Гора, умро 25. 1. 1918, стар 28 год., гроб бр. 1873. 901. ДАЧИЋ СИБИН, (сп-2637), Пољна, Крушевачки, умро 2. 3. 1915. од болести бубрега, стар 40 год. 902. ДАШИЋ Вука ПЕРКО, инт., Шекулар, 1864, Андријевица, Црна Гора, умро 26. (20) 10. 1917, стар 53 год., гроб бр. 1755. 903. ДЕВИЋ СТАНОЈЕ, р/з, 10. п. п., умро 6. 3. 1917, гроб бр. 1196. 904. ДЕВЕТАКОВИЋ СТЕВАН, инт., (Им.), умро 28. 1. 1915. од дизентерије, стар 60 год., зај. гроб бр. 211. 905. ДЕДИЋ ВУЈАДИН, инт., (Им.), Брскут, Црна Гора, умро 8. 12. 1916, стар 62 год., гроб бр. 920. 906. ДЕДОВИЋ М. МИТАР, инт., Грачаница, 1885, Црна Гора, умро 12. 12. 1918, стар 33 год., гроб бр. 2045. 907. ДЕИМОВИЋ НОВАК, р/з, (сп-2093), 7. п. п., Остружница, Београдски, умро 9. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 47 год. 908. ДЕЈАНОВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (сп-150), Крушевац, умро 19. 12. 1914. од менингитиса, стар 28 год. 909. ДЕЈАНОВИЋ МИЛОВАН, р/з, (сп-2110), 7. п. п., Рипањ, Београдски, умро 10. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 47 год. 910. ДЕКИЋ АВРАМ, р/з, (cп-2851), 13. п. п., Бачина, Моравски, умро 6. 5. 1915. од запаљења плућа, стар 25 год. 911. ДЕКИЋ АНЂЕЛКО, р/з, (Им.), 11. п. п., умро 30. 1. 1915. од пегавог тифуса, зај. гроб бр. 216. 912. ДЕКИЋ ТРАЈА, р/з, (сп-2021), 10. п. п., Урошевац, Косовски, умро 8. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 913. ДЕЛЕТИЋ АЛЕКСА, инт., Лијева Ријека, Црна Гора, умро 13. 3. 1917, стар 46 (40) год., гроб бр. 1234. 914. ДЕЛЕТИЋ ДРАГО, инт., (Им.), Шекулар, Црна Гора, умро 6. 12. 1916, стар 20 год., гроб бр. 917. 915. ДЕЛИЛИЋ Л. МИЛЕТА, инт., Грачаница, Колашин, Црна Гора, умро 16. 5. 1917, стар 45 год., гроб бр. 1520. 916. ДЕЛИЋ Миладина ГЛИША, инт., Кнић, Крагујевачки, умро 15. 8. 1917, стар 58 год., гроб бр. 1676. 917. ДЕМИРОВИЋ АХМЕД, р/з, (cп-2024), 1. п. п., Масурица, Врањски, умро 8. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 918. ДЕМИРЧИЋ КОСТАДИН, р/з, (Им.), 1. п. п., Врање, Врањски, умро 28. 1. 1915. од дизентерије, стар 23 год., зај. гроб бр. 211. 919. ДЕНИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (cп-2257), 2. п. п., Горња Врежина, Нишки, умро 13. 2. 1915. од запаљења плућа, стар 42 год.
266
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
920. ДЕНКОВ АВРАМ, р/з, (Им.), Камичко, Кумановски, умро 11. 8. 1916, стар 20 год., гроб бр. 817. 921. ДЕРИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (cп-432), Богатић, Подрински, умро 17. 1. 1915. од дизентерије. 922. ДЕСПОТОВИЋ ИЛИЈА, р/з, (сп-1319), 6. п. п., Гостивар, Скопски, умро 15. 1. 1915. од дизентерије, стар 48 год. 923. ДЕСПОТОВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-347), Црниће, Пожаревачки, умро 31. 12. 1914. од болести срца, стар 33 год. 924. ДЕСПОТОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (Им.), 5. п. п., Шљивово, Подрински, умро 27. 1. 1915. од пегавог тифуса, зај. гроб бр. 209. 925. ДЕСПОТОВИЋ Петра ДРАГУТИН, р/з, Тимочка дивизија Карановић, Моравски, 1892, умро 21. 4. 1917, стар 25 год., гроб бр. 1440. 926. ДЕСПОТОВИЋ СТАНОЈЕ, инт., (сп-2062), умро 8. 2. 1915. од туберкулозе, стар 61 год. 927. ДИДИЋ АРТЕМ, р/з, (сп-1033), 2. п. п., Наравдице, умро 8. 1. 1915. од дизентерије, стар 35 год. 928. ДИМИТРИЈЕВ АТАНАСИЈЕ, (cп-1832), Кичево, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 32 год. 929. ДИМИТРИЈЕВ ХРАНИСАВ, р/з, (сп-1430), 3. п. п., Црвица, умро 11. 1. 1915. од дизентерије, стар 25 год. 930. ДИМИТРИЈЕВИЋ АЛЕКСАНДАР, (Им.), Хум, Нишки, умро 19. 12. 1915, стар 20 год., гроб бр. 492. 931. ДИМИТРИЈЕВИЋ АЛЕКСАНДАР, р/з, (Им.), Попадија, Скопски, умро 21. 1. 1916, стар 36 год., гроб број 536. 932. ДИМИТРИЈЕВИЋ БОЖИДАР, р/з, (Им.), Трњане, Пожаревачки, умро 23. 8. 1916, стар 23 год., гроб бр. 831. 933. ДИМИТРИЈЕВИЋ БОЖИДАР, р/з, 5. п. п., Галинац, умро 24. 1. 1915, стар 29 год., зај. гроб бр. 204. 934. ДИМИТРИЈЕВИЋ Божидара ТОДОР, (cп-1925), Београд, Београдски, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса. 935. ДИМИТРИЈЕВИЋ Божидара ТОДОР, (сп-1615), Смедерево, Смедеревски, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса. 936. ДИМИТРИЈЕВИЋ БОЖИН, р/з, (сп-117), 15. п. п., Пуношевац, умро 15. 12. 1914. од болести срца, стар 33 год. 937. ДИМИТРИЈЕВИЋ ВЕЛИМИР, инт., (cп-2058), Лесковац, умро 8. 2. 1915. од туберкулозе, стар 17 год. 938. ДИМИТРИЈЕВИЋ ВЕЛИСАВ, (cп-1265), Дрен, умро 14. 1. 1915. од дизентерије.
267
Небојша Кузмановић
939. ДИМИТРИЈЕВИЋ ВИДОЈЕ, инт., Горње Добриње, Ужички, умро 21. 10. 1918, стар 43 год., гроб бр. 2168. 940. ДИМИТРИЈЕВИЋ ВЛАДИСЛАВ, (сп-585), Рибаре, умро 19. 1. 1915. од дизентерије, стар 35 год. 941. ДИМИТРИЈЕВИЋ ДОБРИВОЈЕ, р/з, (cп-1784), 14. п. п., Смилево, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 942. ДИМИТРИЈЕВИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, (Им.), 1. п. п., умро 30. 1. 1915, зај. гроб бр. 215. 943. ДИМИТРИЈЕВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (cп-2383), 1. п. п., Орашје, умро 18. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год. 944. ДИМИТРИЈЕВИЋ ЂОРЂЕ, инт., (cп-2036), Коларе, Смедеревски, умро 8. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 945. ДИМИТРИЈЕВИЋ ЖИВОЈИН, инт., (cп-1062), Лесковац, умро 15. 1. 1915. од гангрене, стар 18 год. 946. ДИМИТРИЈЕВИЋ ИЛИЈА, р/з, (сп-1106), 4. п. п., Таор, Ваљевски, умро 4. 1. 1915, стар 22 год. 947. ДИМИТРИЈЕВИЋ ЈОАКИМ, р/з, (сп-420), Венчане, Београдски, умро 16. 1. 1915. од изнемоглости, стар 30 год. 948. ДИМИТРИЈЕВИЋ ЈОВАН, инт., (сп-2053), Београд, Београдски, умро 8. 2. 1915. од туберкулозе, стар 20 год. 949. ДИМИТРИЈЕВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-1585), 15. п. п., умро 1. 2. 1915. од пeгавог тифуса, стар 27 год. 950. ДИМИТРИЈЕВИЋ ЈОСИФ, р/з, (Им.), 4. п. п., Орашје, умро 30. 1. 1915, стар 29 год., зај. гроб бр. 216. 951. ДИМИТРИЈЕВИЋ МАРКО, (cп-1961), 6. п. п., Чокешина, Подрински, умро 6. 2. 1915. од дизентерије, стар 28 год. 952. ДИМИТРИЈЕВИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 29. 1. 1915, зај. гроб бр. 214. 953. ДИМИТРИЈЕВИЋ Милана МИЛУТИН, инт., Кличевац, Пожаревачки, умро 23. 2. 1918, стар 30 год., гроб бр. 1918. 954. ДИМИТРИЈЕВИЋ МИЛЕНКО, р/з, (Им.), Брасилевац, Београдски, умро 11. 8. 1916, стар 23 год., гроб бр. 817. 955. ДИМИТРИЈЕВИЋ МИЛОВАН, инт., (703), М. Иванци, умро 20. 5. 1916. од туберкулозе, стар 16 год. 956. ДИМИТРИЈЕВИЋ МИЛОВАН, р/з, (Им.), Богојевац, Врањски, умро 13. 3. 1916, стар 37 год., гроб бр. 614. 957. ДИМИТРИЈЕВИЋ МИЛОВАН, р/з, (сп-1609), 7. п. п., Мала Моштаница, Београдски, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год.
268
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
958. ДИМИТРИЈЕВИЋ МИЛОСАВ, р/з, (сп-3122 и 3127), 15. п. п., Рибаре, Пожаревачки, умро 5. 11. 1914. од туберкулозе, стар 31 год. 959. ДИМИТРИЈЕВИЋ МИЛОСАВ, р/з, 3. п. п., Баре, Крагујевачки, умро 10. 1. 1917, стар 59 год., гроб бр. 998. 960. ДИМИТРИЈЕВИЋ МИХАИЛО, р/з, (Им.), 1. п. п., Лесковац, умро 21. 1. 1915, зај. гроб бр. 196. 961. ДИМИТРИЈЕВИЋ МИХАИЛО, р/з, (сп-1433), 1. п. п., Орашњево, умро 11. 1. 1915. од дизентерије, стар 25 год. 962. ДИМИТРИЈЕВИЋ МИХАИЛО, р/з, (сп-2060), 2. п. п., Копривница, умро 8. 2. 1915. од запаљења плућа. 963. ДИМИТРИЈЕВИЋ МИХАИЛО, р/з, (сп-3161), 15. п. п., Суваја, Моравски, умро 17. 11. 1914. од туберкулозе, стар 31 год. 964. ДИМИТРИЈЕВИЋ ПЕТАР, р/з, (Им.), 15. п. п., Коморна, умро 22. 1. 1915, зај. гроб бр. 200. 965. ДИМИТРИЈЕВИЋ СВЕТИСЛАВ, инт., (cп-2101), Гостивар, Скопски, умро 9. 2. 1915, стар 30 год. 966. ДИМИТРИЈЕВИЋ СПАСОЈЕ, р/з, (Им.), 5. п. п., Мирковци, Скопски, умро 7. 8. 1916. од туберкулозе, стар 30 год. 967. ДИМИТРИЈЕВИЋ СТЕВАН, (cп-865), Гојбуља, умро 1. 8. 1915. од туберкулозе, стар 25 год. 968. ДИМИТРИЈЕВИЋ СТОЈАН р/з, (сп-465), Црнилово, умро 17. 1. 1915. од туберкулозе. 969. ДИМИТРИЈЕВИЋ СТОЈАН, р/з, (cп-2489), 7. п. п., Пожаревац, Пожаревачки, умро 23. 2. 1915. од туберкулозе. 970. ДИМИТРИЈЕВИЋ ТОМА, р/з, (cп-1187), 5. п. п., Дисница, умро 7. 1. 1915. од дизентерије, стар 25 год. 971. ДИМИТРИЈЕВИЋ, МИЛУТИН, р/з, (сп-31549), 13. п. п., Михаиловац, Моравски, умро 17. 11. 1914. од туберкулозе, стар 30 год. 972. ДИМИТРОВ МАКСИМ, р/з, (сп-2601), 5. п. п., Липет, умро 5. 7. 1915. од запаљења плућа, стар 30 год. 973. ДИМИЋ БОГДАН, р/з, (сп-2844), 18. п. п., Кућевиште, Београдски, умро 4. 5. 1915. од туберкулозе. 974. ДИМИЋ ВАСА, р/з, (сп-1702), 14. п. п., Катун, Моравски, умро 2. 2. 1915. од болести бубрега, стар 50 год. 975. ДИМИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (сп-1284), умро 14. 1. 1915. од туберкулозе. 976. ДИМИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (сп-405), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 16. 1. 1915. од гангрене, стар 28 год. 977. ДИМИЋ ДУШАН, (cп-601), Јаг, Моравски, умро 19. 1. 1915. од туберкулозе, стар 50 год.
269
Небојша Кузмановић
978. ДИМИЋ СИМА, р/з, (cп-2059), 7. п. п., Жарково, Београдски, умро 8. 2. 1915. од пегавог тифуса. 979. ДИМИЋ СОТИР, инт., (Им.), Градске, Врањски, умро 21. 2. 1916, стар 16 год., гроб бр. 578. 980. ДИМИЋ СТАНКО, р/з, (Им.), 10. п. п., умро 20. 1. 1915, зај. гроб бр. 197. 981. ДИМИЋ ЦВЕТКО, р/з, (Им.), Мулиште, Призрен, умро 1. 4. 1916, стар 28 год., гроб бр. 643. 982. ДИМКОВ СТОЈАН, р/з, (cп-2459), 6. п. п., Куманово, умро 22. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 983. ДИМКОВ ЦВЕТКО, (сп-1881), Кумановo, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 23 год. 984. ДИМКОВИЋ ВАСИЛИЈЕ, р/з, (Им.), Дрење, Кавадарци, умро 25. 4. 1916, стар 23 год., гроб бр. 682. 985. ДИМОВ АТАНАСИЈЕ, р/з, (265), Уровица, Крајински, умро 29. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 28 год. 986. ДИМОВ КРСТА, инт., (Им.), Масница, Битољски, умро 25. 9. 1916, стар 19 год., гроб бр. 856. 987. ДИМОВ КРСТА, инт., Брник, Битољски, умро 8. 2. 1917, стар 28 год., гроб бр. 1084. 988. ДИМОВ ЦВЕТАН, р/з, (Им.), 10. п. п., Вратница, Скопски, умро 20. 1. 1915. од пегавог тифуса, зај. гроб бр. 197. 989. ДИМОВИЋ АНДРИЈА, р/з, (сп-303), Колине, умро 29. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 26 год. 990. ДИНИЋ САВА, (cп-6249), умро 19. 1. 1915. од туберкулозе. 991. ДИНИЋ СВЕТОЛИК, р/з, (80), Турија, умро 10. 12. 1914. од болести срца, стар 20 год. 992. ДИНКОВИЋ МИХАИЛО, (сп-2684), Београд, Београдски, умро 4. 3. 1915. од туберкулозе, стар 29 год. 993. ДИНЧИЋ ВАСА, р/з, (сп-1866), Власина, Врањски, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 24 год. 994. ДИНЧИЋ МАКСИМ, р/з, (Им.), 8. п. п., Љуб, Моравски, умро 21. 1. 1915, стар 26 год. 995. ДИСИЋ ЗДРАВКО, р/з, (cп-950), Власина, Врањски, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 43 год. 996. ДОБОВИЋ ИВАН, (сп-553), Барич, Београдски, умро 18. 1. 1915. од болести срца, стар 48 год. 997. ДОБРИЛОВИЋ ДИМО, инт., Пива, Никшић, Црна Гора, умро 26. 12. 1917, стар 23 год., гроб бр. 1832.
270
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
998. ДОБРИЋ ДРАГОМИР, р/з, (cп-2954), 15. п. п., Милутовац, Крушевачки, умро 16. 4. 1915. од туберкулозе, стар 36 год. 999. ДОБРИЋ ЉУБОМИР, р/з, (31 и 3178), 13. п. п., Самариновац, Крајински, умро 25. 11. 1914. од запаљења плућа, стар 21 год. 1000. ДОБРИЧИЋ РАДИВОЈЕ, р/з, 11. п. п., Доброводице, Крагујевачки, умро 31. 3. 1917, стар 28 год., гроб бр. 1330. 1001. ДОБРОСАВЉЕВИЋ ДАВИД, р/з, (201), умро 23. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 46 год. 1002. ДОБРОСАВЉЕВИЋ ЖИВАН, (148), Плочник, Топлички, умро 18. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 45 год. 1003. ДОБРОСАВЉЕВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (Им.), 5. п. п., Добриње, Пожаревачки, умро 25. 1. 1915, зај. гроб бр. 206. 1004. ДОБРОСАВЉЕВИЋ ЈОВАН, инт., Горње Кушље, Подрински, умро 25. 3. 1917, стар 70 год., гроб бр. 1293. 1005. ДОБРОСАВЉЕВИЋ НИКОЛА, р/з, (75), Чокешина, Подрински, умро 9. 12. 1914. од запаљењa плућа. 1006. ДОДИЋ БОЖА, инт., Милошевић, Црна Гора, умро 26. 3. 1917, стар 46 год., гроб бр. 1297. 1007. ДОЈАЂЕВИЋ СТЕВАН, р/з, (сп-948), 15. п. п., Крагујевац, Крагујевачки, умро 2. 1. 1915. од дизентерије, стар 26 год. 1008. ДОЈЧИНОВ ВЕЉКО, р/з, (cп-713), 4. п. п., Бојиште, умро 27. 5. 1916. од запаљења плућа, стар 32 год. 1009. ДОЈЧИНОВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (Им.), 1. п. п., Добро Поље, Врањски, умро 29. 1. 1915, зај. гроб бр. 211. 1010. ДОЈЧИНОВИЋ СТОЈАНЧЕ, (сп-2368), Црна Трава, Врањски, умро 17. 2. 1915. од дизентерије, стар 30 год. 1011. ДОКИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (Им.), Јасенице, Неготински, умро 21. 8. 1916, стар 53 год., гроб бр. 827. 1012. ДОКИЋ ДРАГОМИР, р/з, (сп-2978), 5. п. п., Рујевац, умро 23. 4. 1915. од туберкулозе, стар 26 год. 1013. ДОКИЋ ЈОВАН, (cп-526), Ројевац, умро 18. 1. 1915. од туберкулозе, стар 20 год. 1014. ДОКИЋ ПЕТАР, р/з, (cп-460), Свирци, Лесковачки, умро 17. 1. 1915. од туберкулозе, стар 37 год. 1015. ДОЛАШЕВИЋ АНЂЕЛКО, (cп-613), Шимунова, умро 19. 1. 1915. од туберкулозе. 1016. ДОЛАШЕВИЋ АНЂЕЛКО, р/з, (сп-2823), 10. п. п., Призрен, Косовски, умро 21. 6. 1915. од запаљења плућа, стар 26 год. 1017. ДОЛОВИЋ МИХАИЛО, р/з, (157), Бајуци, умро 20. 12. 1914, стар 32 год.
271
Небојша Кузмановић
1018. ДОЉАНЧЕВИЋ Рајка МИТА, р/з, 7. п. п., Железник, Београдски, умро 2. 2. 1918, стар 26 год., гроб бр. 1886. 1019. ДОМИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-1341), 16. п. п., Мозгова, Нишки, умро 15. 1. 1915. од туберкулозе, стар 29 год. 1020. ДОРЕВ ПАШКО, р/з, (Им.), 1. п. п., Куманово, Скопски, умро 25. 1. 1915, зај. гроб бр. 206. 1021. ДОРОВИЋ ЗОЛА, инт., (Им.), Шекулар, Црна Гора, умро 28. 12. 1916, стар 50 год., гроб бр. 968. 1022. ДОСТАНИЋ МАРКО, инт., (сп-1560), Салаш, Подрински, умро 13. 1. 1915. од дизентерије, стар 59 год. 1023. ДОШИЋ ЈОЛЕ, инт., Плав, 1857, Црна Гора, умро 12. 3. (2) 1917, стар 60 год., гроб бр. 1229. 1024. ДРАГАН ТРАЈКО, р/з, (Им.), 9. п. п., Добре, Пожаревачки, умро 20. 1. 1915, зај. гроб бр. 197. 1025. ДРАГАНОВИЋ СТАНКО, р/з, (сп-3113), 15. п. п., Грабовица, Моравски, умро 20. 10. 1914. од туберкулозе, стар 23 год. 1026. ДРАГИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (cп-2989), 6. п. п., Салаш, Подрински, умро 29. 4. 1915. од болести срца, стар 35 год. 1027. ДРАГИЋЕВИЋ БОГОСАВ, инт., Тршић, Подрински, умро 7. 10. 1917, стар 20 год., гроб бр. 1734. 1028. ДРАГИЋЕВИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (Им.), Мионица, Ваљевски, умро 18. 1. 1916, стар 34 год., гроб бр. 525. 1029. ДРАГИЋЕВИЋ МАРИНКО, инт., (Им.), умро 28. 1. 1915, зај. гроб бр. 211. 1030. ДРАГИЋЕВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (сп-931), 17. п. п., Цветка, Крагујевачки, умро 2. 1. 1915. од запаљења плyћa, стар 21 год. 1031. ДРАГИШЕВИЋ Божидара ТОДОР, р/з, (сп-764), 5. п. п., Бело Поље, Ваљевски, умро 17. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 1032. ДРАГОВИЋ ЖИВКО, инт., Бањани, Црна Гора, умро 10. 2. 1917, стар 61 год., гроб бр. 1091. 1033. ДРАГОВИЋ МИЛАН, инт., Брезовик, Крагујевачки, умро 4. 1. 1917, стар 54 год., гроб бр. 986. 1034. ДРАГОВИЋ МИЛОВАН, инт., Ђулици, 1861, Црна Гора, умро 9. 6. 1917, стар 56 год., гроб бр. 1584. 1035. ДРАГОЈЕВИЋ СТЕВАН, р/з, (Им.), 8. п. п., Велики Поповац, Пожаревачки, умро 21. 1. 1915, стар 31 год., зај. гроб бр. 207. 1036. ДРАГОМИРОВИЋ СТАНИСЛАВ, (сп-587), Грабовица, умро 19. 1. 1915. од дизентерије.
272
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
1037. ДРАГУТИНОВИЋ МИЛОШ, р/з, (сп-945), 12. п. п., Буковица, Крушевачки, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 22 год. 1038. ДРАГУТИНОВИЋ Рада ДРАГОМИР, р/з, 5. п. п., Чајетина, Ужички, умро 27. 2. 1918, стар 24 год., гроб бр. 1928. 1039. ДРАГУТИНОВИЋ ТРИФУН, р/з, (Им.), 8. п. п., Кладушница, Крајински, умро 28. 1. 1915, зај. гроб бр. 211. 1040. ДРАЖИЋ Ненада МИХАИЛО, р/з, 8. п. п., Кусадак, Смедеревски, умро 12. 3. 1918, стар 38 год., гроб бр. 1952. 1041. ДРАЗИМОВИЋ ЈОВАН, р/з, 5. п. п., Казне, Пожаревачки, умро 5. 1. 1917, стар 22 год., гроб бр. 988. 1042. ДРАЈИЋ ЖИВАН, инт., Салаш, Крајински, умро 18. 10. 1914. од туберкулозе, стар 33 год. 1043. ДРАПАК ГРИГОРИ, р/з, 18. п. п., Рус из Русије, Русија, умро 19. 12. 1917, стар 31 год., гроб бр. 1819. 1044. ДРАШКОВИЋ БОГОМИР, р/з, (сп-1511), 4. п. п., Трнава, Ужички, умро 12. 1. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 1045. ДРАШКОВИЋ БОШКО, инт., (3015), Косаље, 1878, Никшић, Црна Гора, умро 29. 5. 1918, од туберкулозе, стар 40 год., гроб бр. 2034. 1046. ДРАШКОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, 11. п. п., Шумадијске дивизије Врњачка Бања, Крушевачки, умро 21. 5. 1917, стар 44 год., гроб бр. 1534. 1047. ДРАШКОВИЋ Пере РАДОВАН, инт., Ровци, Колашин, Црна Гора, умро 4. 7. 1917, стар 27 год., гроб бр. 1627. 1048. ДРОБЊАК ВЛАДИМИР, р/з, (сп-1411), 10. п. п., Травник, Руднички, умро 10. 1. 1915. од туберкулозе, стар 37 год. 1049. ДРОБЊАК Дила БОЖА, инт., Брајковац, 1900, Пријепољски, умро 15. 4. 1917, стар 17 год., гроб бр. 1416. 1050. ДУБАК ПАВЛЕ, р/з, (сп-920), 14. п. п., Буковина, умро 2. 1. 1915. од дизентерије, стар 27 год. 1051. ДУБЉЕВИЋ Боже МИЛИВОЈЕ, инт., Дубљевица, 1887, Никшић, Црна Гора, умро 9. 4. 1917, стар 30 год., гроб бр. 1382. 1052. ДУЈЕВИЋ МИХАЈИЛО, (Им.), Шекулар, Црна Гора, умро 6. (20) 12. 1916, стар 35 год., гроб бр. 963. 1053. ДУКАДИНОВИЋ РАФАИЛО, р/з, (сп-1458), 17. п. п., Порече, умро 11. 1. 1915. од дизентерије, стар 35 год. 1054. ДУКИЋ ДРАГУТИН, р/з, (сп-2421), 6. п. п., Богатић, Подрински, умро 19. 2. 1915. од болести бубрега, стар 46 год. 1055. ДУКИЋ Радослава ЖИВАН, инт., Шарбане, Ваљевски, умро 7. 8. 1917, стар 58 год., гроб бр. 1668.
273
Небојша Кузмановић
1056. ДУНИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (Им.), 6. п. п., Косовска Митровица, Косовски, умро 29. 1. 1915, стар 46 год., зај. гроб бр. 212. 1057. ДУНИЋ ДУШАН, (сп-540), Јаг, Моравски, умро 18. 6. 1915. од болести срца, стар 25 год. 1058. ДУРАКОВИЋ АЛИЛ, р/з, (Им.), 4. п. п., умро 25. 1. 1915, зај. гроб бр. 205. 1059. ДУРАКОВИЋ ТРАЈКО, р/з, (сп-2835), 2. п. п., Касабач, Топлички, умро 27. 6. 1915. од запаљења плућа, стар 30 год. 1060. ДУРИШИЋ РАДЕНКО, р/з, 6. п. п., Злода, Ужички, умро 10. 3. 1917, стар 22 год., гроб бр. 1214. 1061. ДУРЛАКОВИЋ Јована ДАВИД, р/з, 12. п. п., Грачац, Крушевачки, умро 22. 8. 1917, стар 59 год., гроб бр. 1685. 1062. ДУХАШ ЈОСИФ, (cп-2085), Београд, Београдски, умро 9. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 39 год. 1063. ДУЧИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (Им.), 13. п. п., Буковаче, Крајински, умро 20. 1. 1915, стар 33 год., зај. гроб бр. 195. 1064. ЂАКОВИЋ ВАСИЛИЈЕ, инт., Брајовићи, 1892, Црна Гора, умро 12. 6. 1917, стар 25 год., гроб бр. 1588. 1065. ЂАКОВИЋ ВЕСЕЛИН, р/з, (сп-1497), 7. п. п., Рушањ, Београдски, умро 12. 1. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 1066. ЂАКОВИЋ Грујице МИЈУШКО, инт., Саранци, Црна Гора, умро 24. 3. 1918, стар 58 год., гроб бр. 1915. 1067. ЂАКОВИЋ Илије ЖИВКО, инт., Брезница, Подрински, умро 21. 1. 1918, стар 60 год., гроб бр. 1875. 1068. ЂАКОВИЋ МЛАДЕН, инт., Браковић, Црна Гора, умро 25. 2. 1918, стар 19 год., гроб бр. 2068. 1069. ЂАКОВИЋ Симеона МИЛИСАВ, инт., Брајовићи, 1881, Црна Гора, умро 25. 8. 1917, стар 36 год., гроб бр. 1694. 1070. ЂАКОВИЋ СПАСОЈЕ, р/з, (Им.), 10. п. п., Цветка, Руднички, умро 30. 1. 1915, зај. гроб бр. 216. 1071. ЂАРИЋ МИХАИЛО, инт., (сп-1239), Соколово, Подрински, умро 13. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 50 год. 1072. ЂЕКАНОВИЋ НЕЂЕЉКО, инт., Рудници, 1890, Црна Гора, умро 20. 6. 1918, стар 28 год., гроб бр. 2055. 1073. ЂЕКИЋ МИЛУТИН, р/з, (сп-2737), 1. п. п., Власотинци, Врањски, умро 11. 3. 1915. од запаљења плућа, стар 50 год. 1074. ЂЕКИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-2387), 1. п. п., Власотинци, Врањски, умро 18. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 42 год.
274
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
1075. ЂЕЛАНОВИЋ МАРКО, р/з, (сп-2658), 5. п. п., Пецка, Подрински, умро 2. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 1076. ЂЕНИШИЋ МИТАР, инт., (Им.), Грејић, Подрински, умро 19. 12. 1916, стар 70 год., гроб бр. 943. 1077. ЂЕРГОВИЋ МИЛИЈА, р/з, 8. п. п., Сараорце, Смедеревски, умро 14. 10. 1917, стар 21 год., гроб бр. 1744. 1078. ЂИКУЛОВИЋ СТАНКО, р/з, (сп-186), Јасеново, Моравски, умро 22. 12. 1914. од болести бубрега, стар 39 год. 1079. ЂИЛАС БОГДАН, инт., Заград, 1872, Никшић, Црна Гора, умро 20. 11. (6) 1917, стар 45 год., гроб бр. 1783. 1080. ЂИНЂИЋ РАДОЈЕ, инт., (3026), Здравиње, Топлички, умро 18. 8. 1918. од туберкулозе, стар 41 год. 1081. ЂИСИЋ ДРАГУТИН, р/з, (Им.), 15. п. п., Бачина, Моравски, умро 27. 1. 1915, стар 29 год. 1082. ЂОКИЋ АКСЕНТИЈЕ, р/з, (сп-2347), 13. п. п., Брестовац, Крајински, умро 16. 2. 1915. од туберкулозе, стар 24 год., зај. гроб бр. 251. 1083. ЂОКИЋ Божидара ТОДОР, инт., (сп-2035), Раденковић, Подрински, умро 8. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 17 год. 1084. ЂОКИЋ БУДКО, р/з, (сп-1489), 12. п. п., Катун, Крушевачки, умро 12. 1. 1915. од дизентерије, стар 32 год. 1085. ЂОКИЋ ВУКАДИН, р/з, (сп-1004 и 1035), 11. п. п., Сабанта, Крагујевачки, умро 8. 1. 1915. од дизентерије, стар 38 год. 1086. ЂОКИЋ ДОБРОСАВ, р/з, (Им.), 4. п. п., Склетац, Ужички, умро 23. 1. 1915, стар 26 год., зај. гроб бр. 202. 1087. ЂОКИЋ ДУШАН, р/з, (cп-2111), Седларе, Моравски, умро 10. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 1088. ЂОКИЋ ИЛИЈА, р/з, (сп-3082), Сиколе, Крајински, умро 30. 9. 1914. од колере, стар 34 год. 1089. ЂОКИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-859), 5. п. п. Дрен, Ваљевски, умро 8. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год. 1090. ЂОКИЋ ЉУБОМИР, (cп-1051), умро 9. 1. 1915. од туберкулозе. 1091. ЂОКИЋ МИЛОСАВ, р/з, (сп-777), 13. п. п., Рајац, Крајински, умро 19. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 21 год. 1092. ЂОКИЋ МИЛУТИН, р/з, (сп-2713), 3. п. п., Равње, умро 7. 3. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 1093. ЂОКИЋ МЛАДЕН, р/з, (cп-2855), 2. п. п., Злокућани, Топлички, умро 8. 5. 1915. од болести бубрега, стар 34 год. 1094. ЂОКИЋ ПРОКОПИЈЕ, (сп-2059), Конопница, Врањски, умро 25. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год.
275
Небојша Кузмановић
1095. ЂОКИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (сп-2968), 3. п. п., Богачица, умро 18. 4. 1915, стар 31 год. 1096. ЂОКИЋ СЛАВКО, р/з, (Им.), 8. п. п., Гаре, умро 21. 1. 1915, стар 29 год., зај. гроб бр. 199. 1097. ЂОКИЋ ЦВЕТКО, р/з, (cп-2842), 7. п. п., Велико Село, Београдски, умро 3. 5. 1915, стар 45 год. 1098. ЂОКОВИЋ ВЕЛИЧКО, инт., (Им.), Старганица (Васојевићи), Црна Гора, умро 14. 9. 1916, стар 64 год., гроб бр. 848. 1099. ЂОКОВИЋ МИЛЕНКО, (сп-509), Равни, умро 18. 1. 1915. од дизентерије, стар 33 год. 1100. ЂОКОВИЋ МЛАДЕН, р/з, (cп-2331 и 2350), 10. п. п., Шаторња, Крагујевачки, умро 16. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 36 год. 1101. ЂОЛОВИЋ ВОЈИСЛАВ, р/з, (сп-1105), 11. п. п., Петноћје, Крагујевачки, умро 4. 1. 1915, стар 44 год. 1102. ЂОНИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-1338), 12. п. п., Чајс, умро 15. 1. 1915. од туберкулозе. 1103. ЂОПСИЛОВИЋ СИМА, инт., Пива, 1894, Црна Гора, умро 20. 12. 1917, стар 23 год., гроб бр. 1832. 1104. ЂОРЂЕВ АТАНАС, р/з, (сп-1121), 5. п. п., Буземељци, умро 5. 1. 1915. од дизентерије, стар 26 год. 1105. ЂОРЂЕВ ИГНО, р/з, (сп-943), 5. п. п., Велес, Скопски, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 23 год. 1106. ЂОРЂЕВ ПЕТКО, р/з, (Им.), Мезерте, Охридски, умро 13. 4. 1916, стар 33 год., гроб бр. 664. 1107. ЂОРЂЕВИЋ АЛЕКСАНДАР, р/з, (cп-2041), 8. п. п., Костолац, Смедеревски, умро 8. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 26 год. 1108. ЂОРЂЕВИЋ БЛАГОЈЕ, р/з, (cп-2043), 5. п. п., Крајце, умро, 8. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год. 1109. ЂОРЂЕВИЋ БОНИФАЦ, р/з, (сп-830), 5. п. п., Дубравац, умро 26. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 55 год. 1110. ЂОРЂЕВИЋ Будимира ЂОРЂЕ, р/з, 15. п. п., Вркан, Моравски, умро 22. 10. 1918, стар 42 год., гроб бр. 2171. 1111. ЂОРЂЕВИЋ ВАСА, р/з, (сп-1185), 5. п. п., Словац, Ваљевски, умро 7. 1. 1915. од дизентерије, стар 26 год. 1112. ЂОРЂЕВИЋ ВАСА, р/з, (сп-2029), 1. п. п., Дреновац, умро 8. 2. 1915. од пегавог тифуса. 1113. ЂОРЂЕВИЋ ВАСИЛИЈЕ, р/з, (Им.), 2. п. п., Горњане, Приштински, умро 19. 1. 1915, стар 26 год., зај. гроб бр. 193.
276
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
1114. ЂОРЂЕВИЋ ВЕЛИСАВ, р/з, (cп-275), Стројковце, умро 27. 12. 1914. од туберкулозе, стар 28 год. 1115. ЂОРЂЕВИЋ ГРУЈИЦА, инт., (сп-2651), Лесковац, умро 2. 3. 1915. од дизентерије, стар 18 год. 1116. ЂОРЂЕВИЋ ДИМИТРИЈЕ, инт., (cп-2328), Медошевов, умро 16. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 1117. ЂОРЂЕВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (Им.), 5. п. п., Кичевов, умро 27. 1. 1915, зај. гроб бр. 209. 1118. ЂОРЂЕВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (сп-1813), 1. п. п., Добро Поље, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 1119. ЂОРЂЕВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (сп-811), 5. п. п., Марковац, умро 23. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 1120. ЂОРЂЕВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (cп-3143), 13. п. п., Неготин, Крајински, умро 13. 11. 1914. од болести бубрега, стар 24 год. 1121. ЂОРЂЕВИЋ ДРАГОЉУБ, инт., (сп-700), Доња Ливадица, умро 19. 5. 1916. од туберкулозе, стар 17 год. 1122. ЂОРЂЕВИЋ ДРАГОЉУБ, инт., Трг. Сремчица, Крагујевачки, умро 13. 1. 1917, стар 17 год., гроб бр. 1003. 1123. ЂОРЂЕВИЋ ДРАГОМИР, р/з, (cп-1418), 14. п. п., Алексинац, Нишки, умро 10. 1. 1915. од туберкулозе, стар 20 год. 1124. ЂОРЂЕВИЋ ДУШАН, р/з, (сп-270), Турјак, умро 27. 12. 1914. од болести срца, стар 45 год. 1125. ЂОРЂЕВИЋ Ђорђа ВЛАДИМИР, инт., Пешка, Пожаревачки, умро 24. 3. 1918, стар 18 год., гроб бр. 1966. 1126. ЂОРЂЕВИЋ ЖИВАН, р/з, (Им.), Бели Поток, умро 5. 4. 1916, стар 48 год., гроб бр. 652. 1127. ЂОРЂЕВИЋ ЖИВКО, р/з, (Им.), 7. п. п., Оснић, Крајински, умро 23. 1. 1915, стар 29 год., зај. гроб бр. 202. 1128. ЂОРЂЕВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (cп-1235), 8. п. п., Бресница, Пожаревачки, умро 13. 1. 1915. од туберкулозе, стар 42 год. 1129. ЂОРЂЕВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (Им.), Брусник, Крајински, умро 8. 4. 1916, стар 23 год., гроб бр. 655. 1130. ЂОРЂЕВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (сп-411), Брежане, Пожаревачки, умро 16. 1. 1915. од болести срца, стар 46 год. 1131. ЂОРЂЕВИЋ ИВАН, р/з, (сп-1724), 7. п. п., Лештане, Београдски, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 48 год. 1132. ЂОРЂЕВИЋ ИЛИЈА, р/з, (сп-1136), Бресница, Пожаревачки, умро 5. 1. 1915. од туберкулозе, стар 21 год.
277
Небојша Кузмановић
1133. ЂОРЂЕВИЋ ЈАБЛАН, (cп-657), Цветановић, умро 20. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год. 1134. ЂОРЂЕВИЋ ЈОВАН, р/з, (Им.), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 23. 1. 1915, стар 34 год., зај. гроб бр. 202. 1135. ЂОРЂЕВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-1271), 13. п. п., Текија, Крајински, умро 14. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 30 год. 1136. ЂОРЂЕВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-1668), 10. п. п., Рожина, Чачански, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 45 год. 1137. ЂОРЂЕВИЋ ЈОСИФ, р/з, (сп-2530), 1. п. п., Прокупље, Топлички, умро 26. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 1138. ЂОРЂЕВИЋ КРИСТИВОЈЕ, р/з, (Им.), 8. п. п., Д. Ливадица, Пожаревачки, умро 28. 1. 1915, зај. гроб бр. 211. 1139. ЂОРЂЕВИЋ ЉУБИША, инт., Блаце, Топлички, умро 27. 3. 1917, стар 15 год., гроб бр. 1304. 1140. ЂОРЂЕВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (Им.), 7. п. п., Калуђерица, Београдски, умро 26. 1. 1915, стар 44 год., зај. гроб бр. 207. 1141. ЂОРЂЕВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (сп-1046), 14. п. п., Поповица, умро 15. 1. 1915. од менингитиса, стар 24 год. 1142. ЂОРЂЕВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (сп-2652), 10. п. п., Сићерадо, умро 2. 3. 1915. од дизентерије, стар 50 год. 1143. ЂОРЂЕВИЋ МАРИЈАН, (сп-659), Дубац, умро 20. 1. 1915. од дизентерије. 1144. ЂОРЂЕВИЋ МАРКО, инт., (сп-2251), Београд, Београдски, умро 13. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 70 год. 1145. ЂОРЂЕВИЋ МИЛАДИН, р/з, (сп-1644), 8. п. п., Доња Каменица, умро 1. 2. 1915. од дизентерије, стар 21 год. 1146. ЂОРЂЕВИЋ МИЛАДИН, р/з, (сп-853), 8 п. п., Михаиловац, умро 29. 3. 1915. од туберкулозе, стар 40 год. 1147. ЂОРЂЕВИЋ МИЛАН, (Им.), Скела, Београдски, умро 10. 12. 1915, стар 50 год., гроб бр. 478. 1148. ЂОРЂЕВИЋ МИЛАН, инт., (Им.), Арнајево, Београдски, умро 28. 1. 1915, зај. гроб бр. 211. 1149. ЂОРЂЕВИЋ МИЛАН, инт., (Им.), Железник, Београдски, умро 30. 10. 1916, стар 61 год., гроб бр. 880. 1150. ЂОРЂЕВИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), 1. п. п., Бабичка, Врањски, умро 20. 1. 1915, зај. гроб бр. 196. 1151. ЂОРЂЕВИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), 1. п. п., Сишава, умро 21. 1. 1915, зај. гроб бр. 198.
278
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
1152. ЂОРЂЕВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-1670), 1. п. п., Бериловац, Књажевац, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 33 год. 1153. ЂОРЂЕВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-2165), 8. п. п., Кусадак, Смедеревски, умро 11. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 47 год. 1154. ЂОРЂЕВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-3071), Карбулоно, Крајински, умро 27. 9. 1914. од запаљења плyћa, стар 33 год. 1155. ЂОРЂЕВИЋ МИЛЕНКО, (сп-2148), Степојевац, Београдски, умро 11. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 37 год. 1156. ЂОРЂЕВИЋ МИЛЕТА, р/з, (сп-2089), 1. п. п., Ливаде, умро 9. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 49 год. 1157. ЂОРЂЕВИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (Им.), 15. п. п., Лоћика, Моравски, умро 26. 1. 1915, стар 35 год., зај. гроб бр. 207. 1158. ЂОРЂЕВИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (сп-2272), 1. п. п., Крушевица, Топлички, умро 14. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 1159. ЂОРЂЕВИЋ МИЛИЈА, инт., (Им.), Штубик, Крајински, умро 25. 2. 1916, стар 58 год., гроб бр. 586. 1160. ЂОРЂЕВИЋ МИЛОЈЕ, инт., (Им.), Арнајево, Београдски, умро 28. 1. 1915, стар 17 год. 1161. ЂОРЂЕВИЋ МИЛОЈЕ, р/з, (сп-1323), 15. п. п., Лоћика, Моравски, умро 15. 1. 1915. од туберкулозе. 1162. ЂОРЂЕВИЋ МИЛОРАД, р/з, (Им.), 8. п. п., Смедерево, Смедеревски, умро 30. 1. 1915, стар 43 год., зај. гроб бр. 215. 1163. ЂОРЂЕВИЋ МИЛОРАД, р/з, (сп-2939), 1. п. п., Прекодолци, Топлички, умро 12. 4. 1915, стар 26 год. 1164. ЂОРЂЕВИЋ МИЛОСАВ, р/з, (cп-2247), 15. п. п., Бодова, умро 13. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 50 год. 1165. ЂОРЂЕВИЋ МИЛУТИН, р/з, (сп-1802), 7. п. п., Бели Поток, Београдски, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 48 год. 1166. ЂОРЂЕВИЋ МИОДРАГ, р/з, (сп-1086), 2. п. п., Марково, умро 3. 1. 1915. од туберкулозе, стар 22 год. 1167. ЂОРЂЕВИЋ МИРКО, р/з, (сп-2950), 1. п. п., Криваја, умро 15. 4. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 1168. ЂОРЂЕВИЋ МИТАР, р/з, (cп-1102), 5. п. п., Теове, умро 4. 1. 1915 од запаљења плућа, стар 24 год. 1169. ЂОРЂЕВИЋ МИХАИЛО, (Им.), Братинац, Пожаревачки, умро 8. 12. 1915, стар 21 год., гроб бр. 475. 1170. ЂОРЂЕВИЋ МИХАИЛО, (сп-2158), Торошица, умро 11. 2. 1915. од пегавог тифуса.
279
Небојша Кузмановић
1171. ЂОРЂЕВИЋ МИХАИЛО, р/з, (Им.), 12. п. п., Брењане, Пожаревачки, умро 24. 1. 1915, стар 33 год., зај. гроб бр. 204. 1172. ЂОРЂЕВИЋ МЛАДЕН, р/з, (сп-1371), 17. п. п., Јанциште, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 35 год. 1173. ЂОРЂЕВИЋ НЕСТОР, р/з, (сп-1077), 17. п. п., Беовце, умро 30. 1. 1915. од дизентерије, стар 30 год. 1174. ЂОРЂЕВИЋ НИКОЛА, (Им.), Крагујевац, Крагујевачки, умро 30. 12. 1915, стар 25 год., гроб бр. 505. 1175. ЂОРЂЕВИЋ НИКОЛА, инт., (Им.), Београд, Београдски, умро 25. 1. 1915, зај. гроб бр. 205. 1176. ЂОРЂЕВИЋ ПАВЛЕ, р/з, (Им.), 1. п. п., Топрошица, Тимочки, умро 19. 1. 1915, зај. гроб бр. 196. 1177. ЂОРЂЕВИЋ ПАВЛЕ, р/з, (сп-151), Лојанице, Подрински, умро 19. 12. 1914. од запаљења плyha, стар 48 год. 1178. ЂОРЂЕВИЋ ПАВЛЕ, р/з, (сп-2817), 8. п. п., Скопље, Скопски, умро 17. 6. 1915. од туберкулозе. 1179. ЂОРЂЕВИЋ ПАНТА, р/з, (сп-2634), 7. п. п., Калуђерица, Београдски, умро 1. 3. 1915. од туберкулозе. 1180. ЂОРЂЕВИЋ ПАНТА, р/з, (сп-341), Дебар, умро 31. 12. 1914. од дизентерије, стар 26 год. 1181. ЂОРЂЕВИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-1363), 8. п. п., Лозовик, Смедеревски, умро 9. 1. 1915. од болести бубрега. 1182. ЂОРЂЕВИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-2558), 8. п. п., Чокчина, умро 27. 2. 1915. од туберкулозе, стар 40 год. 1183. ЂОРЂЕВИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-2912), 1. п. п., Јабуковац, Крајински, умро 3. 4. 1915. од болести бубрега, стар 26 год. 1184. ЂОРЂЕВИЋ ПЕТКО, р/з, (Им.), 5. п. п., Обреновац, Београдски, умро 23. 1. 1915, стар 30 год., зај. гроб бр. 202. 1185. ЂОРЂЕВИЋ Петра БОЖИДАР, р/з, 3. п. п., Штипље, Моравски, умро 17. 11. 1917, стар 33 год., гроб бр. 1776. 1186. ЂОРЂЕВИЋ РАДЕНКО, (сп-2016), Десница, умро 8. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год. 1187. ЂОРЂЕВИЋ РАДИСАВ, р/з, (сп-2380), 11. п. п., Витановац, Крагујевачки, умро 18. 2. 1915. од пегавог тифуса. 1188. ЂОРЂЕВИЋ РАДОВАН, р/з, (Им.), Комарица, Крагујевачки, умро 22. 3. 1916, стар 38 год., гроб бр. 621. 1189. ЂОРЂЕВИЋ РАДОМИР, р/з, (сп-435), Придворица, умро 17. 1. 1915. од дизентерије.
280
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
1190. ЂОРЂЕВИЋ РАЈКО, р/з, (cп-2211), 7. п. п., Барич, Београдски, умро 13. 2. 1915. од пегавог тифуса. 1191. ЂОРЂЕВИЋ РАНЂЕЛ, р/з, (Им.), 6. п. п., Дуго Поље, умро 24. 1. 1915, стар 41 год., зај. гроб бр. 204. 1192. ЂОРЂЕВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (cп-2403), 1. п. п., Милавчићи, умро 19. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 47 год. 1193. ЂОРЂЕВИЋ СВЕТОЛИК, р/з, (Им.), 15. п. п., В. Поповић, Моравски, умро 26. 1. 1915, стар 35 год., зај. гроб бр. 207. 1194. ЂОРЂЕВИЋ СИМА, р/з, (cп-272), Брежане, Пожаревачки, умро 27. 12. 1914. од туберкулозе, стар 39 год. 1195. ЂОРЂЕВИЋ СПАСОЈЕ, р/з, (Им.), Слана Вода, Охридски, умро 13. 4. 1916, стар 38 год., гроб бр. 663. 1196. ЂОРЂЕВИЋ СТАНИСЛАВ, р/з, (cп-2472), 6. п. п., Лепно, умро 23. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 1197. ЂОРЂЕВИЋ СТАНКО, р/з, (Им.), 1. п. п., Ристовац, Врањски, умро 21. 1. 1915, зај. гроб бр. 200. 1198. ЂОРЂЕВИЋ СТЕВАН, р/з, (cп-1777), 5. п. п., умро 3. 2. 1915. од дизентерије, стар 24 год. 1199. ЂОРЂЕВИЋ СТЕВАН, р/з, (сп-1070), 6. п. п., Крагујевац, Крагујевачки, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 26 год. 1200. ЂОРЂЕВИЋ Стевана ЈЕВРЕМ, р/з, 17. п. п., Грабовица, Ваљевски, умро 1. 10. 1918, стар 29 год., гроб бр. 2130. 1201. ЂОРЂЕВИЋ Стевана МИЛОЈКО, инт., Сипић, Крагујевачки, умро 27. 10. 1917, стар 53 год., гроб бр. 1756. 1202. ЂОРЂЕВИЋ СТОЈАН, р/з, 1. п. п., Доњи Вепуш, Врањски, умро 23. 2. 1918, стар 46 год., гроб бр. 1915. 1203. ЂОРЂЕВИЋ СТОЈАН, инт., (сп-2523), Београд, Београдски, умро 25. 2. 1915. од дизентерије. 1204. ЂОРЂЕВИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-2391), 3. п. п., Кочане, Штипски, умро 18. 2. 1915. од пегавог тифуса. 1205. ЂОРЂЕВИЋ СТОЈИМИР, р/з, (Им.), Жегулане, Кумановски, умро 22. 3. 1916, стар 28 год., гроб бр. 622. 1206. ЂОРЂЕВИЋ ТИХОМИР, (сп-868), Милановац, умро 16. 8. 1915. од туберкулозе, стар 36 год. 1207. ЂОРЂЕВИЋ ТОМА, р/з, (Им.), 3. п. п., Београд, Београдски, умро 27. 1. 1915, зај. гроб бр. 209. 1208. ЂОРЂЕВИЋ ТРАЈКО, р/з, (Им.), 3. п. п., Глинац, Звечански, умро 24. 1. 1915, стар 21 год., зај. гроб бр. 203.
281
Небојша Кузмановић
1209. ЂОРЂЕВИЋ ТРИФУН, р/з, (Им.), Ливада, Косовски, умро 1. 1. 1916, стар 21 год., гроб бр. 508. 1210. ЂОРЂЕВИЋ ТРИФУН, р/з, 1. п. п., Балиновац, умро 5. 7. 1918, стар 53 год., гроб бр. 2071. 1211. ЂОРЂИЋ МАКСИМ, р/з, (Им.), 14. п. п., умро 23. 1. 1915, зај. гроб бр. 202. 1212. ЂОРИЋ БЛАГОЈЕ, р/з, (сп-2427), 11. п. п., Пољник, умро 20. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 21 год. 1213. ЂОРИЋ ДУШАН, р/з, (cп-1764), 2. п. п., Пољна, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 26 год. 1214. ЂОРИЋ ЈЕЛЕНКО, р/з, (сп-2030), 3. п. п., Јалбатина, умро 8. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 24 год. 1215. ЂОРИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (сп-962), 19. п. п., Плана, умро 8. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год. 1216. ЂОТИСЛАВИЋ САВА, р/з, (сп-202), умро 23. 12. 1914. од болести бубрега, стар 21 год. 1217. ЂУ3OВИЋ РАДОМИР, р/з, (сп-1613), 5. п. п., Буковац, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 1218. ЂУКАНОВИЋ НОВИЦА, инт., Пива, Црна Гора, умро 10. 2. 1917, стар 25 год., гроб бр. 1095 (1096). 1219. ЂУКИЋ БОНИФАЦ, инт., (сп-1633), Причиновић, Подрински, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 16 год. 1220. ЂУКИЋ Владислава МИЛАН, инт., Тулари, Ваљевски, умро 28. 5. 1917, стар 55 год., гроб бр. 1555. 1221. ЂУКИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (сп-2610), 6. п. п., Шеварице, Подрински, умро 19. 7. 1915. од туберкулозе, стар 27 год. 1222. ЂУКИЋ КОСТА, р/з, 12. п. п., Рибари, Крушевачки, умро 27. 6. 1917, стар 43 год., гроб бр. 1616. 1223. ЂУКИЋ МИЛЕНКО, р/з, (Им.), 14. п. п., Николино, Нишки, умро 24. 1. 1915, стар 21 год., зај. гроб бр. 198. 1224. ЂУКИЋ Милована ЈОВАН, инт., Црквеница, Никшић, Црна Гора, умро 10. 9. 1917, стар 45 год., гроб бр. 1700. 1225. ЂУКИЋ МИХАИЛО, р/з, (сп-1728), 5. п. п., Брезовица, Ваљевски, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса. 1226. ЂУКИЋ ОБРАД, р/з, (Им.), Ступница, Подрински, умро 22. 2. 1916, стар 50 год., гроб бр. 579. 1227. ЂУКИЋ Петра СВЕТОЗАР, инт., Рађево Село, 1859, Ваљевски, умро 5. 4. 1917, стар 58 год., гроб бр. 1357.
282
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
1228. ЂУКИЋ РАНИСЛАВ, р/з, (cп-3080), 15. п. п., Кателин, умро 29. 9. 1914. од колере, стар 20 год. 1229. ЂУКИЋ СТАНИСЛАВ, р/з, (сп-1943), Јеловик, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса. 1230. ЂУКИЋ СТОЈИМИР, инт., (744), Побовац, умро 25. 6. 1916, од туберкулозе, стар 18 год. 1231. ЂУКИЋ ЦВЕТКО, р/з, (Им.), Лозница, Подрински, умро 30. 8. 1916, стар 38 год., гроб бр. 806. 1232. ЂУКИЋ ЧЕДОМИР, инт., (Им.), Причиновић, Подрински, умро 24. 1. 1915, стар 17 год., зај. гроб бр. 203. 1233. ЂУРЂЕВ СТОЈАН, р/з, (cп-165), Суварак, Ваљевски, умро 20. 12. 1914. од туберкулозе, стар 38 год. 1234. ЂУРЂЕВИЋ АЛЕКСА, р/з, (cп-284), Бикније, умро 28. 12. 1914. од запаљења плyha, стар 31 год. 1235. ЂУРЂЕВИЋ ИЛИЈА, (Им.), Јежане, Пожаревачки, умро 26. 11. 1915, стар 30 год., гроб бр. 461. 1236. ЂУРЂЕВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-3036), Алексинац, Нишки, умро 22. 9. 1914. од колере. 1237. ЂУРЂЕВИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (сп-1343), 5. п. п., Звечка, Ваљевски, умро 15. 1. 1915. од туберкулозе, стар 22 год. 1238. ЂУРЂЕВИЋ МЛАДЕН, р/з, (Им.), 5. п. п., Лесковац, Ваљевски, умро 30. 1. 1915, стар 33 год., гроб бр. 461. 1239. ЂУРЂЕВИЋ ПАВЛЕ, р/з, (cп-2628), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 1. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 1240. ЂУРЂЕВИЋ РАЈКО, р/з, (Им.), 6. п. п., Београд, Београдски, умро 21. 1. 1915, зај. гроб бр. 200. 1241. ЂУРЂЕВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (Им.), 9. п. п., Београд, Београдски, умро 24. 1. 1915, стар 31 год., зај. гроб бр. 204. 1242. ЂУРЂИЋ МИЈО, инт., Драгујно, Црна Гора, умро 2. 12. 1916, стар 70 год., гроб бр. 913. 1243. ЂУРИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (сп-2326), 18. п. п., Неменикуће, Београдски, умро 16. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 34 год. 1244. ЂУРИЋ ДОБРОСАВ, р/з, (сп-1417), 6. п. п., Бела Река, умро 10. 1. 1915. од туберкулозе, стар 25 год. 1245. ЂУРИЋ ЖИВОТА, (cп-495), Бачије, умро 17. 1. 1915. од болести срца, стар 29 год. 1246. ЂУРИЋ ЖИВОТА, р/з, (сп-1072), 15. п. п., умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 22 год.
283
Небојша Кузмановић
1247. ЂУРИЋ ЉУБОМИР, р/з, (сп-100), Београд, Београдски, умро 12. 12. 1914. од болести срца, стар 32 год. 1248. ЂУРИЋ МИЛАН, инт., Паклешијев, 1861, Пиротски, умро 7. 4. 1917, стар 56 год., гроб бр. 13. 1249. ЂУРИЋ Миливоја ЖИВКО, р/з, 4. п. п., Зевање, Ужички, умро 2. 1. 1918, стар 49 год., гроб бр. 1845. 1250. ЂУРИЋ МИЛОРАД, (сп-522), Београд, Београдски, умро 18. 1. 1915. од туберкулозе, стар 28 год. 1251. ЂУРИЋ МИЛОСАВ, инт., (Им.), Прњавор, Крушевачки, умро 13. 3. 1916, стар 18 год., гроб бр. 613. 1252. ЂУРИЋ МИЛУТИН, р/з, (cп-2280), 2. п. п., Опиљница, умро 14. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 20 год. 1253. ЂУРИЋ МИХАИЛО, р/з, (Им.), 7. п. п., Остружница, Београдски, умро 23. 1. 1915, зај. гроб бр. 202. 1254. ЂУРИЋ РАДОЈЕ, р/з, 2. п. п., Београд, Београдски, умро 18. 8. 1917, стар 41 год., гроб бр. 2103. 1255. ЂУРИЋ РАНИСЛАВ, р/з, (cп-1275), 5. п. п., Грабовац, Ваљевски, умро 14. 1. 1915. од туберкулозе, стар 26 год. 1256. ЂУРИЋ СВЕТОЗАР, (cп-2001), Томић, умро 7. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 53 год. 1257. ЂУРИЋ СТОЈАН, инт., Јошаница, Пожаревачки, умро 20. 2. 1917, стар 40 год., гроб бр. 1144. 1258. ЂУРИЋАНИН ЈЕРЕМИЈА, инт., Буровица, Црна Гора, умро 21. 1. 1917, стар 55 год., гроб бр. 1016. 1259. ЂУРИЋАНИН МИЛАН, инт., Гусиње, Црна Гора, умро 28. 2. 1917 (1. 3. 1917), стар 20 год., гроб бр. 1170. 1260. ЂУРИЋАНИН РАДИСАВ, инт., Брезовица, Црна Гора, умро 10. 2. 1917, стар 24 год., гроб бр. 1094. 1261. ЂУРИЧИЋ ЈАНКО, р/з, (Им.), 9. п. п., Бодња, Пожаревачки, умро 23. 1. 1915, стар 27 год., зај. гроб бр. 202. 1262. ЂУРИЧИЋ МИЛОЈЕ, р/з, (сп-760), 5. п. п., Брезовица, Ваљевски, умро 17. 3. 1915. од туберкулозе, стар 35 год. 1263. ЂУРИЧКОВИЋ РАДЕ, инт., Плав, 1872, Црна Гора, умро 2. 3. 1917, стар 45 год., гроб бр. 1220. 1264. ЂУРИШИЋ БОГОЉУБ, р/з, (сп-248), Црна Бара, умро 26. 12. 1914. од менингитиса, стар 22 год. 1265. ЂУРИШИЋ Николе РАДОЊА, инт., Краље, Колашин, 1861, Црна Гора, умро 5. 4. 1917, стар 56 год., гроб бр. 1361 (1355).
284
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
1266. ЂУРИШИЋ СПАСОЈЕ, инт., (cп-2005), Београд, Београдски, умро 7. 2. 1915, стар 40 год. 1267. ЂУРИШИЋ ТРАЈКО, р/з, (cп-1300), Краље, Црна Гора, умро 15. (сп14) 1. 1915. од дизентерије, стар 54 год., гроб бр. 173 (cп-178). 1268. ЋУРКИЋ БОШКО, р/з, 11. п. п., Рогачица, Крагујевачки, умро 26. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 49 год., гроб бр. 207. 1269. ЂУРКОВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-413), Ибује, умро 16. 1. 1915. од болести срца, стар 28 год. 1270. ЂУРКОВИЋ МАТИЈА, инт., (Им.), Колашин, Црна Гора, умро 12. 12. 1916, стар 55 год., гроб бр. 928. 1271. ЂУРКОВИЋ МИРКО, инт., Пипери, Црна Гора, умро 7. 2. 1917, стар 68 год., гроб бр. 1074. 1272. ЂУРО Филипа ЈАБЛАН, инт., Цетиње, 1879, Црна Гора, умро 13. 4. 1918, стар 39 год., гроб бр. 1991. 1273. ЂУРОВИЋ БЕЋИР, инт., Бјелопавлићи, Црна Гора, умро 3. 3. 1917, стар 32 год., гроб бр. 1184. 1274. ЂУРОВИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (cп-2341), 10. п. п., Бјелопавлићи, Црна Гора, умро 16. (сп-10) 2. 1915. од туберкулозе, стар 46 (сп-47) год., гроб бр. 250. 1275. ЂУРОВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-928), 4. п. п., Глеђице, умро 2. 1. 1915. од дизентерије, стар 50 год. 1276. ЂУРОВИЋ СПАСОЈЕ, инт., Бјелопавлићи, Црна Гора, умро 29. 3. 1917, стар 49 год., гроб бр. 1322. 1277. ЕМИНОВИЋ ЕМИНИЈЕ, р/з, (сп-1104), 3. п. п., Ниш, Нишки, умро 4. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 1278. ЕРДЕВИЧКИ МИЛАН, инт., (сп-2353), Бедовинци, Подрински, умро 17. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 60 год., зај. гроб бр. 251. 1279. ЕРИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, (сп-1849), 7. п. п., Цветојевац, Београдски, умро 4. 2. 1915. од дизентерије, стар 24 год. 1280. ЕРИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (cп-2544), 12. п. п., Крушевац, Крушевачки, умро 26. 2. 1915. од болести бубрега, стар 34 год. 1281. ЕРКАНОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, 6. п. п., Селаш, Подрински, умро 26. 3. 1915. од пегавог тифуса. 1282. ЕРЧЕВИЋ БОЖИДАР, р/з, 9. п. п., Александровац, умро 3. 8. 1916, стар 46 год. 1283. ЕСТИМОВ ПЕТАР, умро 23. 12. 1914. од дизентерије, гроб бр. 109. 1284. ЕТИЋ РАНИСАВ, р/з, (cп-2386), 5. п. п., Ужице, Ужички, умро 18. 2. 1915. од пегавог тифуса.
285
Небојша Кузмановић
1285. ЖЕПКА ЈОВАН, р/з, (Им.), 1. п. п., Београд, Београдски, умро 21. 1. 1915, зај. гроб бр. 198. 1286. ЖИВАДИНОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (cп-2701), 8. п. п., Свилајнац, Пожаревачки, умро 6. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 29 год. 1287. ЖИВАДИНОВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (cп-2678), 15. п. п., Катун, Моравски, умро 4. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 1288. ЖИВАДИНОВИЋ ЈЕЗДИМИР, р/з, 15. п. п., умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год. 1289. ЖИВАДИНОВИЋ ЉУБИСАВ, р/з, (cп-1266), 11. п. п., Крагујевац, Крагујевачки, умро 14. 1. 1915. од запаљења плућа. 1290. ЖИВАДИНОВИЋ РАДИВОЈЕ, р/з, (сп-2878), 2. п. п., Требиње, умро 19. 5. 1915. од запаљења плyћa, стар 22 год. 1291. ЖИВАЉЕВИЋ ЛУКА, инт., (Им.), Полимље, Црна Гора, умро 28. 11. 1916, стар 50 год., гроб бр. 906. 1292. ЖИВАЉЕВИЋ РАДОЈЕ, инт., Колашин, Црна Гора 13. 3. 1917, стар 40 (51) год., гроб бр. 1235. 1293. ЖИВАНОВ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (сп-489), умро 17. 1. 1915. од запаљења плућа. 1294. ЖИВАНОВИЋ БОЖИДАР, р/з, (сп-2318), 7. п. п., Парцане, Београдски, умро 16. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 26 год. 1295. ЖИВАНОВИЋ ДОБРИВОЈЕ, р/з, (сп-1698), 15. п. п., Коларе, Смедеревски, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 1296. ЖИВАНОВИЋ ДУШАН, р/з, (сп-1026), 13. п. п., Клиновац, Крајински, умро 7. 1. 1915. од болести стомака, стар 24 год. 1297. ЖИВАНОВИЋ Живана СТОЈАН, инт., Црљенац, Пожаревачки, умро 18. 5. 1917, стар 59 год., гроб бр. 1528. 1298. ЖИВАНОВИЋ ЖИВОЈИН, (сп-638), Корбово, Крајински, умро 19. 1. 1915. од болести стомака, стар 25 год. 1299. ЖИВАНОВИЋ ЖИВОТА, р/з, (cп-2687), 8. п. п., Брежане, Пожаревачки, умро 5. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 42 год. 1300. ЖИВАНОВИЋ ИВАН, инт., (Им.), Милина, Моравски, умро 4. 12. 1915, стар 15 год., гроб бр. 466. 1301. ЖИВАНОВИЋ ЈАНИЋИЈЕ, р/з, (cп-1775), 7. п. п., Молдова, умро 3. 2. 1915. од дизентерије, стар 45 год. 1302. ЖИВАНОВИЋ ЛАЗАР, р/з, (сп-2266), 7. п. п., Зуце, Београдски, умро 14. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 50 год. 1303. ЖИВАНОВИЋ МИЛАН, р/з, (cп-1141), 5. п. п., Равна, Ваљевски, умро 5. 1. 1915. од запаљења плyћa, стар 25 год.
286
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
1304. ЖИВАНОВИЋ МИЛОЈЕ, р/з, (сп-448), Ресава, Моравски, умро 17. 1. 1915. од дизентерије, стар 48 год. 1305. ЖИВАНОВИЋ МИЛУТИН, р/з, (cп-1479), 15. п. п., Стрмостен, Моравски, умро 11. 1. 1915. од болести бубрега, стар 34 год. 1306. ЖИВАНОВИЋ МИХАЈЛО, р/з, Ваљево, 1870, Ваљевски, умро 6. 4. 1917, стар 47 год., гроб бр. 13. 1307. ЖИВАНОВИЋ НИКОДИЈЕ, р/з, (Им.), Велики Поповић, Моравски, умро 30. 10. 1916, стар 31 год., гроб бр. 879. 1308. ЖИВАНОВИЋ НОВАК, р/з, (cп-2141), 5. п. п., Кожумер, умро 10. 2. 1915. од запаљења плућа, стар 28 год. 1309. ЖИВАНОВИЋ Пауна МИЛАН, р/з, Дунавска дивизија Кушиљево, 1872, Пожаревачки, умро 13. 4. 1917, стар 45 год., гроб бр. 1403. 1310. ЖИВАНОВИЋ РАДОЈКО, р/з, (Им.), Првосинци, Чачански, умро 15. 8. 1916, стар 30 год., гроб бр. 788. 1311. ЖИВАНОВИЋ РАЈКО, р/з, (сп-2584), 2. п. п., Рајковић, умро 8. 10. 1915. од туберкулозе, стар 38 год. 1312. ЖИВАНОВИЋ РУСИН, р/з, (Им.), 2. п. п., Адровац, Моравски, умро 19. 1. 1915, зај. гроб бр. 193. 1313. ЖИВАНОВИЋ СИМА, р/з, (cп-2270), 19. п. п., Оровине, умро 14. 2. 1915. од пегавог тифуса. 1314. ЖИВАНОВИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-1318), 11. п. п., Ресавица, Моравски, умро 15. 1. 1915. од дизентерије, стар 20 год. 1315. ЖИВАНОВИЋ ТЕОФИЛ, (сп-508), Крашова, умро 18. 1. 1915. од дизентерије, стар 20 год. 1316. ЖИВАНОВИЋ ТОДОР, р/з, (Им.), 5. п. п., Крњево, Смедеревски, умро 27. 1. 1915, стар 23 год., зај. гроб бр. 210. 1317. ЖИВИЋ ВЛАДИМИР, р/з, 14. п. п., Делиград, Нишки, умро 15. 2. 1917, стар 40 год., гроб бр. 1122. 1318. ЖИВИЋ ДУШАН, инт., Куршумлија, Топлички, умро 8. 2. 1918, стар 28 год., гроб бр. 1893. 1319. ЖИВИЋ МИЛЕНКО, р/з, 9. п. п., Браничево, Пожаревачки, умро 6. 2. 1917, стар 51 год., гроб бр. 1069. 1320. ЖИВКОВИЋ Аврама НИКОДИЈЕ, р/з, Тимочка дивизија Бодониште, 1894, Нишки, умро 21. 4. 1917, стар 23 год., гроб бр. 1441. 1321. ЖИВКОВИЋ АНТОНИЈЕ, р/з, (сп-1054), 3. п. п., Рудница, умро 15. 1. 1915. од болести бубрега, стар 38 год. 1322. ЖИВКОВИЋ Аранђела РАДОМИР, инт., Курјачевац, Панонски, умро 13. 1. 1918, стар 21 год., гроб бр. 1856.
287
Небојша Кузмановић
1323. ЖИВКОВИЋ АРСЕН, р/з, (cп-2874), Брчин, Београдски, умро 17. 5. 1915. од запаљења плућа, стар 37 год. 1324. ЖИВКОВИЋ БЛАГОЈЕ, (сп-1973), Бели Поток, умро 7. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 45 год. 1325. ЖИВКОВИЋ БОГИЋ, р/з, 8. п. п., Тропање, Моравски, умро 21. 12. 1917, стар 52 год., гроб бр. 1824. 1326. ЖИВКОВИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (Им.), 6. п. п., Рековац, умро 25. 1. 1915, стар 26 год., зај. гроб бр. 206. 1327. ЖИВКОВИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (сп-287), Трибужде, Врањски, умро 28. 11. 1914. од запаљења плућа, стар 24 год. 1328. ЖИВКОВИЋ ВОЈИСЛАВ, р/з, (сп-2804), 11. п. п., Вучић, Крагујевачки, умро 10. 6. 1915. од туберкулозе, стар 21 год. 1329. ЖИВКОВИЋ ДАВИД, (сп-1752), Каменица, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса. 1330. ЖИВКОВИЋ ЂОРЂЕ, (сп-1844), Београд, Београдски, умро 4. 2. 1915, стар 45 год. 1331. ЖИВКОВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (cп-3103), 13. п. п., Крајински, умро 9. 10. 1914. од туберкулозе, стар 22 год. 1332. ЖИВКОВИЋ Живка СИМО, инт., Косово, Косовски, умро 24. 1. 1918, стар 42 год., гроб бр. 1869. 1333. ЖИВКОВИЋ ЖИВКО, р/з, (сп-274), Бобово, Моравски, умро 27. 12. 1914. од запаљења плyћa, стар 21 год. 1334. ЖИВКОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (cп-2028), 14. п. п., Врбовци, Моравски, умро 8. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 41 год. 1335. ЖИВКОВИЋ Јеленка ЛАЗАР, р/з, 14. п. п., Козељ, Тимочки, умро 28. 9. 1918, стар 31 год., гроб бр. 2128. 1336. ЖИВКОВИЋ ЈОВАН, (сп-1846), Црна Бара, умро 4. 2. 1915, стар 50 год. 1337. ЖИВКОВИЋ ЈОВАН, инт., Црквица, 1890, Црна Гора, умро 9. 7. 1918, стар 28 год., гроб бр. 2075. 1338. ЖИВКОВИЋ ЈОВАН, р/з, (Им.), 6. п. п., Башин, Смедеревски, умро 26. 1. 1915, зај. гроб бр. 208. 1339. ЖИВКОВИЋ КОЈАДИН, (Им.), 15. п. п., Липовица, Моравски, умро 20. 1. 1915, стар 41 год., зај. гроб бр. 197. 1340. ЖИВКОВИЋ МИЛАН, (cп-2599), 1. п. п., Градиште, умро 3. 7. 1915. од туберкулозе, стар 33 год. 1341. ЖИВКОВИЋ МИЛАН, р/з, (cп-192), Бигреница, Моравски, умро 23. 12. 1914. од менингитиса, стар 25 год. 1342. ЖИВКОВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-1987), 15. п. п., умро 7. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год.
288
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
1343. ЖИВКОВИЋ МИЛИВОЈЕ (МИЛОЈЕ), инт., (Им.), Морача, Црна Гора, умро 27. 11. 1916, стар 28 год., гроб бр. 905. 1344. ЖИВКОВИЋ МИЛИСАВ, р/з, (Им.), 6. п. п., Синошевићи, Подрински, умро 30. 1. 1915, зај. гроб бр. 216. 1345. ЖИВКОВИЋ МИЛОРАД, р/з, (сп-1381), 3. п. п., Равне, Ваљевски, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 1346. ЖИВКОВИЋ МИЛОРАД, р/з, (сп-239), Вуковац, Пожаревачки, умро 26. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 30 год. 1347. ЖИВКОВИЋ МИЛОШ, р/з, (сп-1048), 8. п. п., Лесково, Пожаревачки, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 27 год. 1348. ЖИВКОВИЋ МИЛУТИН, р/з, (сп-3136), 15. п. п., Стрмостен, Моравски, умро 11. 11. 1914. од запаљења плућа, стар 33 год. 1349. ЖИВКОВИЋ МИОДРАГ, р/з, (сп-379), Свилајнац, Моравски, умро 15. 1. 1915. од дизентерије, стар 34 год. 1350. ЖИВКОВИЋ МИХАИЛО, р/з, (сп-2770), 7. п. п., Пештар, умро 14. 3. 1915. од туберкулозе, стар 38 год. 1351. ЖИВКОВИЋ МИХАИЛО, р/з, (сп-2803), 8. п. п., Влашка, Београдски, умро 8. 6. 1915. од туберкулозе, стар 32 год. 1352. ЖИВКОВИЋ МЛАДЕН, р/з, (Им.), 1. п. п., Гложане, Врањски, умро 22. 1. 1915, стар 29 год., зај. гроб бр. 201. 1353. ЖИВКОВИЋ ПАУЛ, р/з, 7. п. п., Лубница, Тимочки, умро 14. 1. 1918, стар 50 год., гроб бр. 1859. 1354. ЖИВКОВИЋ РАДИВОЈЕ, (cп-549), Бозвок, умро 18. 1. 1915. од болести срца, стар 20 год. 1355. ЖИВКОВИЋ РАДОСАВ, инт., Грнчар, Црна Гора, умро 15. 2. 1917, стар 18 год., гроб бр. 1120. 1356. ЖИВКОВИЋ СПАСОЈЕ, р/з, 8. п. п., Маљушевац, Пожаревачки, умро 27. 2. 1918, стар 31 год., гроб бр. 1925. 1357. ЖИВКОВИЋ СРЕТЕН, р/з, (сп-1935), 15. п. п., Роанда, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса. 1358. ЖИВКОВИЋ СТАНОЈЕ, р/з, (cп-3095), Милошево, Моравски, умро 5. 10. 1914. од колере, стар 21 год. 1359. ЖИВКОВИЋ СТЕВАН, инт., (Им.), Душманић, Пожаревачки, умро 8. 11. 1916, стар 58 год., гроб бр. 888. 1360. ЖИВКОВИЋ СТОЈАН, (сп-575), Јуборка, умро 19. 1. 1915. од дизентерије. 1361. ЖИВКОВИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-296), Медвеђа, Моравски, умро 29. 12. 1914. од болести срца, стар 48 год.
289
Небојша Кузмановић
1362. ЖИВКОВИЋ Тома ТРИПКО, инт., Пива, 1882, Никшић, Црна Гора, умро 29. 5. 1917, стар 35 год., гроб бр. 1558. 1363. ЖИВКОВИЋ Ђурка ГЛИГОР, инт., Г. Црквице, 1856, Никшић, Црна Гора, умро 5. 4. 1917, стар 61 год., гроб бр. 1354 (1359). 1364. ЖИВКОВИЋ ЧЕДОМИР, (cп-592), Чучуге, Топлички, умро 19. 1. 1915. од дизентерије, стар 25 год. 1365. ЖИВКОВИЋ МИЛОРАД, р/з, (cп-2025), 8. п. п., Дубравица, Пожаревачки, умро 8. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 39 год. 1366. ЖИВОЈИНОВИЋ ЖИВОЈИН, (сп-1279), Беране, Црна Гора, умро 14. 1. 1915. од туберкулозе. 1367. ЖИВОЈИНОВИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-471), Стојковци, умро 17. 1. 1915. од туберкулозе, стар 40 год. 1368. ЖИВОТИЋ Алексе ЖИВКО, инт., (сп-3014), Курјача, Пожаревачки, умро 29. 5. 1918, стар 64 год., гроб бр. 2033. 1369. ЖИВОТИЋ АТАНАСИЈЕ, (сп-664), Лозовик, Смедеревски, умро 20. 1. 1915. од дизентерије, стар 22 год. 1370. ЖИВОТИЋ ВЛАДИМИР, инт., Кличевац, Пожаревачки, умро 5. 10. 1917, стар 59 год., гроб бр.1731. 1371. ЖИВОТИЋ МИЛУТИН, р/з, (сп-2900), 9. п. п., Раброво, Пожаревачки умро 1. 4. 1915. од туберкулозе, стар 24 год. 1372. ЖИВУЛИЋ ЖИВОЈИН, р/з, 11. п. п., Вучић, Крагујевачки, умро 31. 7. 1917, стар 33 год., гроб бр. 2093. 1373. ЖИВУЛОВИЋ КУЗМАН, р/з, (cп-120), 8. п. п., Ђураково, Пожаревачки, умро 15. 12. 1914. од запаљења плућа. 1374. ЖИКИЋ ВИТОМИР, (сп-1945), Причиновић, Подрински, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 1375. ЖИКИЋ ДРАГУТИН, р/з, (Им.), 9. п. п., Причиновић, Подрински, умро 25. 1. 1915, зај. гроб бр. 206. 1376. ЖИКИЋ ЛАЗАР, р/з, (Им.), 8. п. п., Шабац, Подрински, умро 21. 1. 1915, зај. гроб бр. 198. 1377. ЖИКИЋ МАРКО, р/з, (Им.), 6. п. п., Дубље, Подрински, умро 20. 1. 1915, зај. гроб бр. 197. 1378. ЖИКИЋ МИЛАН, (сп-2437), Рајац, Крајински, умро 21. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 24 год. 1379. ЖИКИЋ МИХАИЛО р/з, (Им.), 6. п. п., Средњево, умро 22. 1. 1915, зај. гроб бр. 200. 1380. ЖИКИЋ ПАНТА, р/з, (сп-1201), 7. п. п., Муцаре, умро 7. 1. 1915. од дизентерије, стар 38 год.
290
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
1381. ЖИКИЋ ЂОКА, инт., (сп-1720), Причиновић, Подрински, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 1382. ЖОРБИЋ МИЛОШ, р/з, (сп-221), Клењ, Подрињски, умро 25. 12. 1914. од запаљења плућа. 1383. ЖУГИЋ ЈОВАН, инт., Горња Морача, Црна Гора, умро 20. 8. 1916, стар 62 год., гроб бр. 824. 1384. ЖУЈОВИЋ ТИХОМИР, р/з, (сп-1044), 6. п. п., Баћевац, Београдски, умро 15. 1. 1915. од болести бубрега, стар 22 год. 1385. ЖУПАНОВИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, 9. п. п., Породин, Пожаревачки, умро 20. 3. 1917, стар 26 год., гроб бр. 1273. 1386. ЗОРИЋ БЛАГОЈЕ, р/з, (Им.), 15. п. п., Алексинац, Нишки, умро 30. 1. 1915, стар 33 год., зај. гроб бр. 215. 1387. ЗАРИЈЕВИЋ ТОДОР, р/з, (сп-131), Дреник, Крајински, умро 17. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 30 год. 1388. ЗАРИЋ ВАСА, р/з, (cп-796), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 21. 3. 1915, стар 32 год. 1389. ЗАРИЋ ВОЈИН, р/з, (сп-785), 7. п. п., Кнежевац, Београдски, умро 20. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 46 год. 1390. ЗАРИЋ ЗАХАРИЈЕ, р/з, (сп-2537), 3. п. п., Кнежевац, Београдски, умро 26. 2. 1915. од туберкулозе, стар 45 год. 1391. ЗАСТИРОВИЋ МИЛОШ, р/з, (сп-1809), 7. п. п., Железник, Београдски, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 45 год. 1392. ЗАФИРОВ КОЦЕ, р/з, (Им.), 5. п. п., Кичево, Битољски, умро 30. 1. 1915, зај. гроб бр. 215. 1393. ЗАФИРОВИЋ КУРДА, р/з, (Им.), Врањска Бања, Врањски, умро 28. 3. 1916, стар 28 год., гроб бр. 629. 1394. ЗДРАВКОВИЋ БОГОСАВ, р/з, 12. п. п., Слатина, Крушевачки, умро 22. 12. 1917, стар 24 год., гроб бр. 1825. 1395. ЗДРАВКОВИЋ БОЈИЦА, р/з, 12. п. п., Бивоље, Крушевачки, умро 10. 9. 1917, стар 34 год., гроб бр. 1699. 1396. ЗДРАВКОВИЋ ДРАГОМИР, (cп-576), Одевце, Косовски, умро 19. 1. 1915. од дизентерије, стар 23 год. 1397. ЗДРАВКОВИЋ ДУШАН, р/з, (сп-1568), 2. п. п., Гусње, умро 13. 1. 1915. од дизентерије, стар 20 год. 1398. ЗДРАВКОВИЋ ЖИВАН, инт., (Им.), Живица, Пожаревачки, умро 28. 2. 1916, стар 62 год., гроб бр. 589. 1399. ЗДРАВКОВИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), 13. п. п., умро 25. 1. 1915, зај. гроб бр. 206.
291
Небојша Кузмановић
1400. ЗДРАВКОВИЋ МИЛЕНКО, р/з, 13. п. п., Црнајка, Крајински, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса. 1401. ЗДРАВКОВИЋ МИЛИВОЈЕ, (сп-561), Штимље, Косовски, умро 18. 1. 1915. од болести бубрега. 1402. ЗДРАВКОВИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (сп-2674), 8. п. п., Бизода, умро 4. 3. 1915. од пегавог тифуса. 1403. ЗДРАВКОВИЋ НИКОДИЈЕ, р/з, (cп-2661), 12. п. п., Баток, умро 3. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 34 год. 1404. ЗДРАВКОВИЋ Филипа НИКОЛА, инт., Биштине, Косовски, умро 22. 2. 1918, стар 25 год., гроб бр. 1914. 1405. ЗЕЈАК Рада ИЛИЈА, инт., Баринце, 1837, Колашин, Црна Гора, умро 29. 1. 1918, стар 80 год., гроб бр. 1870. 1406. ЗЕЈИЋ МИХАИЛО, инт., (Им.), Десина, Пожаревачки, умро 7. 12. 1916, стар 15 год., гроб бр. 919. 1407. ЗЕКА ЈОВАН, (cп-1833), Београд, Београдски, умро 4. 2. 1915. од болести бубрега. 1408. ЗЕКИЋ ГАВРИЛО, инт., Ровци, 1892, Црна Гора, умро 2. 5. 1917, стар 25 год., гроб бр. 1476. 1409. ЗЕФТЕМОВИЋ НИКОЛА, р/з, (cп-900), 17. п. п., Трстеник, Крушевачки, умро 1. 1. 1915. од туберкулозе, стар 22 год. 1410. ЗЕЧЕВИЋ ИВО, инт., Стари Бар, 1871, Црна Гора, умро 19. 3. 1917, стар 46 год., гроб бр. 1268. 1411. ЗИМИЋ ЖИВКО, р/з, (сп-2445), 6. п. п., Заблаће, Подрински, умро 21. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 36 год. 1412. ЗИНДОВИЋ Века ЛАЗАР, инт., Морача, 1889, Црна Гора, умро 15. 4. 1917, стар 28 год., гроб бр. 1414 (1413). 1413. ЗЛАНИЋ Божидара ТОДОР, р/з, (сп-2415), 1. п. п., Лопушка, умро 19. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год. 1414. ЗЛАТАНОВИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-415), Црна Гора, умро 16. 1. 1915. од болести срца, стар 35 год. 1415. ЗЛАТАНОВИЋ МИЛОРАД, (cп-1283), умро 14. 1. 1915. од туберкулозе. 1416. ЗЛАТАНОВИЋ СПИРА, р/з, (Им.), 8. п. п., Поповић, Пожаревачки, умро 21. 1. 1915, зај. гроб бр. 198. 1417. ЗЛАТКОВИЋ МИЛАН, р/з, (cп-1536), 15. п. п., Бресник, Топлички, умро 12. 1. 1915. од болести бубрега, стар 36 год. 1418. ЗЛАТКОВИЋ СТЕВАН, р/з, (Им.), 12. п. п., Кучково, Скопски, умро 23. 1. 1915, стар 51 год. 1419. ЗЛАТКОВИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-469), Шафранци, умро 17. 1. 1915. од туберкулозе, стар 25 год.
292
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
1420. ЗЛАТОКОСИЋ СТЕВАН, (cп-1811), Језерце, Косовски, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 1421. ЗОГОВИЋ Милосава МИЛИСАВ, инт., Масница, Црна Гора, умро 18. 2. 1917, стар 20 год., гроб бр. 1139. 1422. ЗОГОВИЋ СПАСОЈЕ, инт., (Им.), Васијевићи, Ваљевски, умро 25. 8. 1916, стар 16 год., гроб бр. 857. 1423. ЗРНИЋ ЛУКА, р/з, (cп-431), Остра, Чачански, умро 17. 1. 1915. од дизентерије. 1424. ЗУРЛИНОВ КОЦЕВ, инт., (Им.), Бегова, Велес, умро 19. 10. 1916, стар 90 год., гроб бр. 872. 1425. ИБРОВАЦ ПРЕДРАГ, р/з, (Им.), 8. п. п., Београд, Београдски, умро 21. 1., стар 31 год., зај. гроб бр. 199. 1426. ИБРОВАЦ М. ПРЕДРАГ, студент технике у Митвајди (Немачка), рањен и заробљен 16. 11. 1914. на Руднику, умро 8. 1. 1915. год. 1427. ИВАНКОВИЋ ЖИВОЈИН, инт., (Им.), Црна Бара, Подрински, умро 21. 1. 1915, стар 23 год., зај. гроб бр. 198. 1428. ИВАНКОВИЋ ИВАНКО, инт., (Им.), Соколово, Београдски, умро 22. 1. 1915, стар 71 год., зај. гроб бр. 201. 1429. ИВАНКОВИЋ РАДИВОЈЕ, (сп-550), Стубница, умро 18. 1. 1915. од болести срца. 1430. ИВАНОВИЋ JОBAН, р/з, (Им.), 12. п. п., Лазарица, Крушевачки, умро 21. 1. 1915, стар 45 год. 1431. ИВАНОВИЋ ВЕЛИМИР, р/з, (сп-2243), 5. п. п., Таково, Ваљевски, умро 13. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 1432. ИВАНОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (cп-2020), 17. п. п., Орашац, Крагујевачки, умро 8. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 23 год. 1433. ИВАНОВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (сп-2670), 15. п. п., Свилајнац, Моравски, умро 3. 3. 1915. од туберкулозе, стар 42 год. 1434. ИВАНОВИЋ ЖИВАН, инт., (Им.), Раброво, Пожаревачки, умро 10. 1. 1916, стар 65 год., гроб бр. 517. 1435. ИВАНОВИЋ ЖИВАН, инт., Доброводица, Крагујевачки, умро 21. 4. 1918, стар 53 год., гроб бр. 1997. 1436. ИВАНОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (cп-1169), 6. п. п., Коршан, умро 6. 1. 1915. од туберкулозе, стар 23 год. 1437. ИВАНОВИЋ ИЛИЈА, инт., (сп-1486), Обреновац, Ваљевски, умро 12. 1. 1915. од дизентерије, стар 45 год. 1438. ИВАНОВИЋ ЈОВАН, инт., Слатина, Колашин, 1866, Црна Гора, умро 21. 11. 1917, стар 51 год., гроб бр. III/5-7, Славичје Удoље, Братислава.
293
Небојша Кузмановић
1439. ИВАНОВИЋ ЛУКА, р/з, (Им.), 7. п. п., Сремчица, Београдски, умро 23. 1. 1915, зај. гроб бр. 203. 1440. ИВАНОВИЋ ЛУКА, р/з, (Им.), 7. п. п., умро 23. 1. 1915, зај. гроб бр. 202. 1441. ИВАНОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (Им.), 4. п. п., Баре, Ужички, умро 20. 1. 1915, стар 26 год., зај. гроб бр. 197. 1442. ИВАНОВИЋ МИЛАН, р/з, (cп-1259), 9. п. п., Вилићевац, умро 14. 1. 1915. од дизентерије, стар 32 год. 1443. ИВАНОВИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), Крављи До, Пожаревачки, умро 2. 1. 1916, стар 65 год., гроб бр. 509. 1444. ИВАНОВИЋ Милоја ВЛАДИМИР, инт., Крњево, Смедеревски, умро 2. 3. 1918, стар 25 год., гроб бр. 1933. 1445. ИВАНОВИЋ МИЛОЈЕ, р/з, 7. п. п., Медошевац, Београдски, умро 11. 10. 1917, стар 27 год., гроб бр. 1740. 1446. ИВАНОВИЋ МИЛУТИН, инт., Слатина, Црна Гора, умро 3. 1. 1917, стар 45 год., гроб бр. 982. 1447. ИВАНОВИЋ МИХАИЛО, р/з, (сп-337), Церница, Моравски, умро 30. 12. 1914. од болести срца, стар 41 год. 1448. ИВАНОВИЋ НИКИФОР, р/з, (cп-1108), 3. п. п., Суводањ, Ваљевски, умро 4. 1. 1915. од туберкулозе, стар 25 год. 1449. ИВАНОВИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-268), Митусница, умро 24. 12. 1914. од болести бубрега, стар 22 год. 1450. ИВАНОВИЋ ПАНТА, (сп-1263), Куцукова, умро 14. 1. 1915. од дизентерије. 1451. ИВАНОВИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-141), Александровац, умро 18. 12. 1914. од болести срца, стар 38 год. 1452. ИВАНОВИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-467), умро 17. 1. 1915. од туберкулозе. 1453. ИВАНОВИЋ Петра МИЛОШ, инт., Брестовац, Крагујевачки, умро 4. 12. 1917, стар 20 год., гроб бр. 1805. 1454. ИВАНОВИЋ РАДОМИР, р/з, (сп-484), Кушиљево, Пожаревачки, умро 17. 1. 1915. од болести срца, стар 27 год. 1455. ИВАНОВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (сп-1504), умро 12. 1. 1915. од дизентерије. 1456. ИВАНОВИЋ Спаса КОСТА, инт., Дољени, Подгорица, Црна Гора, умро 24. 1. 1918, стар 71 год., гроб бр. 1871. 1457. ИВАНОВИЋ СТЕВАН, р/з, 1. п. п., Гродња, Врањски, умро 5. 2. 1917, стар 35 год., гроб бр. 1068. 1458. ИВАНОВИЋ ТОДЕ, р/з, (cп-214), Чачак, умро 24. 12. 1914. од туберкулозе, стар 30 год.
294
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
1459. ИВАНОВИЋ ЧЕДА, р/з, (Им.), Кушиљево, Пожаревачки, умро 21. 1. 1915. 1460. ИВАНОВИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (сп-2227), 8. п. п., Свилајнац, Пожаревачки, умро 13. 2. 1915. од пегавог тифуса. 1461. ИВАНТИЋ ЛАЗАР, р/з, (Им.), Брзане, Крајински, умро 18. 9. 1916, стар 26 год., гроб бр. 853. 1462. ИВАНТИЋ МИЛОВАН, р/з, (Им.), Црна Бара, Подрински, умро 15. 2. 1916, стар 41 год., гроб бр. 570. 1463. ИВИЋ МИЛОШ, р/з, (Им.), 11. п. п., Пољана, умро 27. 1. 1915, стар 31 год., зај. гроб бр. 209. 1464. ИВКОВИЋ СВЕТОЗАР, инт., (сп-1656), умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса. 1465. ИВКОВИЋ СОТИР, р/з, (сп-1955), 6. п. п., Брезовица, Подрински, умро 6. 2. 1915. од туберкулозе, стар 42 год. 1466. ИВКОВИЋ УРОШ, р/з, (сп-1126), 1. п. п., Камарица, умро 5. 1. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 1467. ИГЊАТОВИЋ АНДРА, инт., (Им.), Сланце, Београдски, умро 20. 8. 1916, стар 64 год., гроб бр. 826. 1468. ИГЊАТОВИЋ АНДРИЈА, р/з, (сп-27579), 6. п. п., Метлић, умро 13. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 32 год. 1469. ИГЊАТОВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (Им.), 3. п. п., Лапово, Крагујевачки, умро 24. 1. 1915, стар 29 год., зај. гроб бр. 203. 1470. ИГЊАТОВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (сп-1611), 6. п. п., Шабац, Подрински, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 1471. ИГЊАТОВИЋ ЂУРА, р/з, (Им.), Ликава, Врањски, умро 7. 3. 1916, стар 29 год., гроб бр. 597. 1472. ИГЊАТОВИЋ ЂУРА, р/з, (сп-1701), 18. п. п., Селерад, умро 2. 2. 1915. од болести бубрега. 1473. ИГЊАТОВИЋ ЖИВКО, р/з, (Им.), 4. п. п., Ропочево, умро 28. 1. 1915, зај. гроб бр. 211. 1474. ИГЊАТОВИЋ ИГЊАТ, инт., (сп-2873), 5. п. п., умро 17. 5. 1915. од болести бубрега, стар 16 год. 1475. ИГЊАТОВИЋ Игњата МИЛЕНКО, Калудра, Топлички, умро 26. 4. 1918, стар 57 год., гроб бр. 2001. 1476. ИГЊАТОВИЋ ИЛИЈА, р/з, (сп-2596), 6. п. п., Блиарска, умро 9. 9. 1915. од туберкулозе, стар 23 год. 1477. ИГЊАТОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (cп-1852), 15. п. п., Шуљковац, Моравски, умро 4. 2. 1915. од дизентерије, стар 38 год.
295
Небојша Кузмановић
1478. ИГЊАТОВИЋ МАРИСАВ, (cп-1188), 11. п. п., Фламиница, умро 7. 1. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 1479. ИГЊАТОВИЋ МИЛАН, (cп-2088), Ратари, умро 9. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 1480. ИГЊАТОВИЋ МИЛИСАВ, р/з, (Им.), 15. п. п., Шантровац, Моравски, умро 27. 1. 1915, стар 41 год., зај. гроб бр. 209. 1481. ИГЊАТОВИЋ МИЛИЋ, р/з, (Им.), Литпица, Подрински, умро 1. 4. 1916, стар 42 год., гроб бр. 640. 1482. ИГЊАТОВИЋ МИЛОШ, р/з, (Им.), 1. п. п., Рача, Топлички, умро 20. 1. 1915, зај. гроб бр. 196. 1483. ИГЊАТОВИЋ НИКОЛА, р/з, (Им.), 4. п. п., Дражевац, Београдски, умро 25. 1. 1915, зај. гроб бр. 205. 1484. ИГЊАТОВИЋ ПАВЛЕ, р/з, (Им.), 7. п. п., Рипањ, Београдски, умро 8. 4. 1915, стар 45 год. 1485. ИГЊАТОВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (Им.), 3. п. п., Студена, Нишки, умро 27. 1. 1915, стар 39 год., зај. гроб бр. 209. 1486. ИГЊАТОВИЋ СПАСОЈЕ, р/з, (cп-2457), 7. п. п., Врчин, Београдски, умро 22. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 45 год. 1487. ИГЊАТОВИЋ Стојка РАНЂЕЛ, инт., Црвена Јабука, Пиротски, умро 9. 7. 1917, стар 55 год., гроб бр. 1630. 1488. ИДРАВКОВИЋ ТЕМЕЉКО, р/з, (889), 5. п. п., Мокрен, умро 1. 1. 1915. од дизентерије. 1489. ИЗУКОВИЋ ЖИВОЈИН, инт., (Им.), Право, Подрински, умро 3. 10. 1916. од туберкулозе. 1490. ИЛИЈЕВ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (cп-733), 8. п. п., Брезовице, умро 16. 6. 1916. од туберкулозе, стар 52 год. 1491. ИЛИНЧИЋ Божа ПЕТКО, инт., Липова, 1856, Црна Гора, умро 18. 4. 1917, стар 61, гроб бр. 1429 (1426). 1492. ИЛИНЧИЋ ДРАГУТИН, р/з, 13. п. п., Вранић, 1880, Београдски, умро 8. 4. 1917, стар 37 год., гроб бр. 1379. 1493. ИЛИЋ АЛЕКСА, р/з, (Им.), 1. п. п., Београд, Београдски, умро 27. 1. 1915, стар 41 год., зај. гроб бр. 210. 1494. ИЛИЋ АЛЕКСА, р/з, (сп-449), Ресава, умро 17. 1. 1915. од дизентерије, стар 24 год. 1495. ИЛИЋ АЛЕКСАНДАР, (cп-507), Гурије, умро 18. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год. 1496. ИЛИЋ АЛЕКСАНДАР, р/з, (сп-789), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 20. 3. 1915. од туберкулозе, стар 25 год.
296
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
1497. ИЛИЋ АТАНАСИЈЕ, р/з, (сп-1274), 17. п. п., Кумановo, Скопски, умро 14. 1. 1915. од туберкулозе, стар 20 год. 1498. ИЛИЋ БЛАГОЈЕ, инт., (Им.), Битољ, Битољски, умро 27. 4. 1916, стар 18 год., гроб бр. 688. 1499. ИЛИЋ БЛАГОЈЕ, р/з, (сп-2309), 7. п. п., Бели Поток, Београдски, умро 15. 2. 1915. од запаљења плућа, стар З1 год. 1500. ИЛИЋ Божидара ТОДОР, (сп-763), 15. п. п., Сићево, Нишки, умро 17. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 1501. ИЛИЋ БОНИФАЦ, р/з, (сп-2292), 3. п. п., Копривница, умро 14. 2. 1915. од запаљења плућа, стар 31 год. 1502. ИЛИЋ ВЕЛИМИР, р/з, (сп-1705), 8. п. п., В. Поповац, умро 2. 2. 1915. од туберкулозе, стар 25 год. 1503. ИЛИЋ ВЛАДА, р/з, (Им.), 7. п. п., умро 21. 1. 1915, зај. гроб бр. 199. 1504. ИЛИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (Им.), Пожаревац, Пожаревачки, умро 26. 8. 1916, стар 22 год., гроб бр. 837. 1505. ИЛИЋ ВОЈИН, (сп-1807), 11. п. п., Витановац, Крагујевачки, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год. 1506. ИЛИЋ ГРУЈИЦА, р/з, (Им.), Жупањац, Београдски, умро 12. 8. 1916, стар 27 год., гроб бр. 819. 1507. ИЛИЋ ДИМИТРИЈЕ, (сп-447), Радишић, умро 17. 1. 1915. од дизентерије, стар 52 год. 1508. ИЛИЋ ДОБРИВОЈЕ, инт., (сп-2282), Београд, Београдски, умро 14. 2. 1915. од туберкулозе, стар 21 год. 1509. ИЛИЋ ДОБРОСАВ, (Им.), 1. п. п., Бели Поток, умро 22. 1. 1915, стар 21 год., зај. гроб бр. 200. 1510. ИЛИЋ ДОЈЕЦ, (сп-1675), 3. п. п., Пирот, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 26 год. 1511. ИЛИЋ ДРАГОЉУБ, (Им.), 14. п. п., Кожње, Нишки, умро 20. 1. 1915, стар 28 год., зај. гроб бр. 197. 1512. ИЛИЋ ДРАГОМИР, (Им.), 15. п. п., Медошевац, умро 20. 1. 1915, зај. гроб бр. 197. 1513. ИЛИЋ ДРАГОМИР, (Им.), 7. п. п., Мрчајевци, Руднички, умро 21. 1. 1915, зај. гроб бр. 199. 1514. ИЛИЋ ДРАГОМИР, р/з, (cп-352), Крагујевац, умро 31. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 22 год. 1515. ИЛИЋ ДРАГУТИН, (сп-640), Весовци, умро 19. 1. 1915. од болести стомака. 1516. ИЛИЋ Ђорђа ИВАН, р/з, 7. п. п., Вранић, Београдски, умро 4. 10. 1918, стар 27 год., гроб бр. 2135.
297
Небојша Кузмановић
1517. ИЛИЋ ЖИВКО, р/з, (Им.), Пожаревац, Пожаревачки, умро 10. 2. 1916, стар 53 год., гроб бр. 574. 1518. ИЛИЋ ЖИВОЈИН, (cп-422), Пударци, Београдски, умро 16. 1. 1915. од изнемоглости, стар 34 год. 1519. ИЛИЋ ЗДРАВКО, (сп-1786), 9. п. п., Кодрен, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 1520. ИЛИЋ ИЛИЈА, (сп-536), Црнојка, Крајински, умро 18. 1. 1915. од туберкулозе, стар 40 год. 1521. ИЛИЋ ИЛИЈА, р/з, (сп-2766), Језеро, умро 14. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 33 год. 1522. ИЛИЋ ЈАНКО, р/з, 15. п. п., Батинац, Моравски, умро 22. 2. 1917, стар 50 год., гроб бр. 1152. 1523. ИЛИЋ ЈЕРОТИЈЕ, р/з, (сп-1384), 17. п. п., Црни Врх, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 23 год. 1524. ИЛИЋ ЈОВАН, инт., (Им.), Морача, Црна Гора, умро 13. 12. 1916, стар 53 год., гроб бр. 932. 1525. ИЛИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-1525), 11. п. п., Јабучје, Крагујевачки, умро 12. 1. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 1526. ИЛИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-881), 14. п. п., Извор, Моравски, умро 1. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год. 1527. ИЛИЋ ЉУБОМИР, инт., (сп-2406), Београд, Београдски, умро 19. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 36 год. 1528. ИЛИЋ ЉУБОМИР, р/з, (сп-2761), 11. п. п., Ратари, Крагујевачки, умро 14. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год. 1529. ИЛИЋ МИЛАН, р/з, (сп-2354), 3. п. п., Лукана, умро 17. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 31 год. 1530. ИЛИЋ МИЛАН, р/з, (сп-3089), 15. п. п., Поштинац, Моравски, умро 3. 10. 1914. од колере, стар 27 год. 1531. ИЛИЋ МИЛИВОЈЕ, инт., Пољане, Црна Гора, умро 9. 3. 1917, стар 37 год., гроб бр. 1208. 1532. ИЛИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (сп-1508), 5. п. п., Суковац, Нишки, умро 12. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год. 1533. ИЛИЋ МИЛИЈА, инт., (сп-2234), Београд, Београдски, умро 13. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 18 год. 1534. ИЛИЋ МИЛОВАН, р/з, (сп-300), Рипањ, Београдски, умро 16. 1. 1915. од туберкулозе, стар 46 год. 1535. ИЛИЋ МИЛОСАВ, р/з, (сп-2536), 4. п. п., Поповац, умро 26. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 42 год.
298
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
1536. ИЛИЋ МИЛУТИН, р/з, (cп-1204), 7. п. п., Барич, Београдски, умро 7. 1. 1915. од дизентерије, стар 49 год. 1537. ИЛИЋ МИЛУТИН, р/з, (сп-1889), 3. п. п., Плоча, умро 5. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 33 год. 1538. ИЛИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-2663), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 3. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 50 год. 1539. ИЛИЋ НИКОЛА, (сп-1246), Милошевац, умро 13. 1. 1915. од болести бубрега. 1540. ИЛИЋ НИКОЛА, (сп-633), Крагујевац, Крагујевачки, умро 19. 1. 1915. од туберкулозе, стар 38 год. 1541. ИЛИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-2764), 7 п. п., Медошевац, Београдски, умро 14. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 31 год. 1542. ИЛИЋ НОВАК, инт., (cп-1098), Соколова, Београдски, умро 4. 1. 1915. од дизентерије, стар 56 год. 1543. ИЛИЋ Новака ЖИВОЈИН, инт., Барич, Београдски, умро 10. 3. 1918, стар 50 год., гроб бр. 1947. 1544. ИЛИЋ ОСТОЈА, инт., (cп-1731), Глоговац, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 15 год. 1545. ИЛИЋ Павла ПАУН, р/з, 9. п. п., Мустапић, Пожаревачки, умро 6. 1. 1918, стар 49 год., гроб бр. 1849. 1546. ИЛИЋ ПАУЛ, р/з, (Им.), 9. п. п., Мустапић, Пожаревачки, умро 18. 11. 1916, стар 35 год., гроб бр. 895. 1547. ИЛИЋ РАДЕНКО, р/з, (cп-190), Паневље, Врањски, умро 23. 12. 1914. од запаљења плyћa, стар 48 год. 1548. ИЛИЋ РАДОВАН, инт., Кличевац, Пожаревачки, умро 24. 1. 1917, стар 54 год., гроб бр. 1026. 1549. ИЛИЋ РАКЕТА, инт., умро 18. 1. 1917, стар 45 год., гроб бр. 1006. 1550. ИЛИЋ РАНЂЕЛ, р/з, (cп-2097), 1. п. п., Прчито, умро 9. 2. 1915. од туберкулозе. 1551. ИЛИЋ РИСТА, (сп-2071), Врчин, Београдски, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 45 год. 1552. ИЛИЋ РИСТА, инт., Глушани, Врањски, умро 9. 1. 1917, стар 59 год., гроб бр. 997. 1553. ИЛИЋ СВЕТИСЛАВ, р/з, (cп-840), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 27. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 1554. ИЛИЋ СВЕТИСЛАВ, р/з, (сп-2351), 15. п. п., Бачина, Моравски, умро 17. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год. 1555. ИЛИЋ СЛАВКО, (cп-864), Попова, умро 1. 8. 1915. од запаљења плућа, стар 26 год.
299
Небојша Кузмановић
1556. ИЛИЋ СПАСОЈЕ, р/з, (сп-2605), 8. п. п., Поповац, Пожаревачки, умро 12. 7. 1915. од туберкулозе, стар 34 год. 1557. ИЛИЋ СПИРА, р/з, ( Им.), 1. п. п., умро 29. 1. 1915, зај. гроб бр. 212. 1558. ИЛИЋ СТАНОЈЕ, р/з, (cп-808), 11. п. п., умро 22. 3. 1915. од туберкулозе, стар 33 год. 1559. ИЛИЋ СТЕВАН, р/з, 7. п. п., Умчари, Смедеревски, умро 28. 2. 1918, стар 37 год., гроб бр. 1930. 1560. ИЛИЋ СТОЈАДИН, р/з, (cп-3126), 15. п. п., Брестово, Моравски, умро 5. 11. 1914. од запаљења плућа. 1561. ИЛИЋ СТОЈАДИН, р/з, (Им.), 6. п. п., Богојевица, Врањски, умро 26. 1. 1915, зај. гроб бр. 207. 1562. ИЛИЋ СТОЈАН, (cп-2876), 19. п. п., Блаце, Топлички, умро 19. 5. 1915. од туберкулозе, стар 20 год. 1563. ИЛИЋ СТОЈАН, (сп-2124), Крушевац, Крушевачки, умро 10. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 32 год. 1564. ИЛИЋ СТОЈАН, р/з, (Им.), Пољана, Моравски, умро 22. 1. 1916, стар 40 год., гроб бр. 533. 1565. ИЛИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-1722), 15. п. п., Секурич, Моравски, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 1566. ИЛИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-2421), 1. п. п., Бујинце, умро 21. 2. 1915. од туберкулозе, стар 28 год. 1567. ИЛИЋ Тома ДОБРОСАВ, р/з, 6. п. п., Горња Водена, Подрински, умро 9. 11. 1917, стар 48 год., гроб бр. 1763. 1568. ИЛИЋ ТОМА, р/з, (Им.), Врање, Врањски, умро 21. 1. 1916, стар 33 год., гроб бр. 531. 1569. ИЛИЋ ТОМА, р/з, (сп-2704), 15. п. п., Проштинац, Моравски, умро 6. 3. 1915. од туберкулозе, стар 28 год. 1570. ИЛИЋ ТРОЈАН, р/з, (cп-2202), 9. п. п., Сенаја, Београдски, умро 12. 2. 1915. од туберкулозе, стар 28 год. 1571. ИЛИЋ Ђуке ЛУКА, инт., Колашин, 1866, Црна Гора, умро 12. 3. 1917, стар 51 год., гроб бр. 1226. 1572. ИЛИЧИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (сп-917), 12. п. п., Краљево, Крушевачки, умро 2. 1. 1915. од дизентерије, стар 38 год. 1573. ИМИЧИЋ ЉУБОМИР, р/з, (Им.), 6. п. п., Узвеће, Подрински, умро 20. 1. 1915, зај. гроб бр. 195. 1574. ИРНЕТ ДОН ПЕТАР, р/з, (сп-256), Скупска, Моравски, умро 27. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 22 год. 1575. ИСАЈИЛОВИЋ ЛАЗАР, р/з, (Им.), 3. п. п., Бранковина, Ваљевски, умро 30. 1. 1915, стар 36 год., зај. гроб бр. 216.
300
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
1576. ИСАЈИЛОВИЋ МИХАИЛО, р/з, (сп-1854), 5. п. п., Стублинац, умро 4. 2. 1915. од дизентерије, стар 31 год. 1577. ИСАЈИЛОВИЋ ПЕРА, р/з, (Им.), 7. п. п., Железник, Београдски, умро 30. 1. 1915, стар 46 год. 1578. ИСАЈИЛОВИЋ ЧЕДОМИР, (сп-591), Велес, Скопски, умро 19. 1. 1915. од дизентерије. 1579. ИСАКОВИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), 2. п. п., Црна Бара, Подрински, умро 20. 1. 1915, зај. гроб бр. 195. 1580. ИСАКОВИЋ МИХАИЛО, (сп-641), Даневац, умро 19. 1. 1915. од менингитиса. 1581. ИСАКОВИЋ ПАВЛЕ, инт., (сп-2269), Јасенице, Крајински, умро 14. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 20 год. 1582. ЈАКИЋ БЛАГОЈЕ, р/з, (сп-1227), 13. п. п., Узвеће, Подрински, умро 13. 1. 1915. од туберкулозе, гроб бр. 164. 1583. ЈАКИЋ Живка РАДОСАВ, инт., Дробњаци, 1861, Никшић, Црна Гора, умро 10. 4. 1917, стар 56 год., гроб бр. 1386 (1384). 1584. ЈАКИЋ Пера ДИМИТРИЈЕ, инт., Дробњаци, 1858, Црна Гора, умро 18. 4. 1918, стар 60 год., гроб бр. 1995. 1585. ЈАКОБЛЕВСКИ МИЛОРАД, р/з, 6. п. п., Беларска, Подрински, умро 21. 1. 1917, стар 39 год., гроб бр. 1014. 1586. ЈАКОВИЋ ВОЈИН, инт., Брезано, 1872, Никшић, Црна Гора, умро 18. 7. 1917, стар 45 год., гроб бр. 1638. 1587. ЈАКОВИЋ ДУШАН, р/з, 8. п. п., Головок, Смедеревски, умро 23. 1. 1917, стар 23 год., гроб бр. 1020. 1588. ЈАКОВИЋ ЖИВОТА, р/з, (сп-1354), 11. п. п., Шепци, умро 15. 1. 1915, стар 40 год. 1589. ЈАКОВИЋ МИЛОРАД, р/з, (сп-818), 4. п. п., умро 24. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 29 год. 1590. ЈАКОВЉЕВИЋ АЛЕКСАНДАР, р/з, (Им.), Даросава (Партизани), Београдски, умро 28. 4. 1916, стар 25 год., гроб бр. 689. 1591. ЈАКОВЉЕВИЋ ДРАГОМИР, инт., Конатице, Београдски, умро 7. 2. 1917, стар 16 год., гроб бр. 1082. 1592. ЈАКОВЉЕВИЋ ЗАФИР, р/з, (cп-2631), 1. п. п., Зорела, Пожаревачки, умро 1. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 1593. ЈАКОВЉЕВИЋ МИЈАТ, р/з, (cп-419), Батуша, Пожаревачки, умро 1. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 35 год. 1594. ЈАКОВЉЕВИЋ МИЛЕНКО, инт., (Им.), Јакулово, Београдски, умро 21. 1. 1915, стар 65 год., зај. гроб бр. 199.
301
Небојша Кузмановић
1595. ЈАКОВЉЕВИЋ МИЛИЈАН, р/з, (сп-392), Сепељац, умро 16. 1. 1915. од туберкулозе, стар 29 год. 1596. ЈАКОВЉЕВИЋ МИРКО, (cп-543), Медошевци, умро 18. 1. 1915. од болести срца, стар 30 год. 1597. ЈАКОВЉЕВИЋ САВА, р/з, (Им.), 15. п. п., Вратаја, умро 26. 1. 1915, зај. гроб бр. 207. 1598. ЈАКОВЉЕВИЋ СВЕТИСЛАВ, р/з, (cп-1812), 3. п. п., Црвена Јабука, Пират, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 31 год. 1599. ЈАКОВЉЕВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (cп-1824), 5. п. п., Грбић, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 46 год. 1600. ЈАКОВЉЕВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (сп-260), Глушци, Подрињски, умро 27. 12. 1914. од болести срца, стар 45 год. 1601. ЈАКОВЉЕВИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-1726), 14. п. п., Лузује, Књажевачки, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса. 1602. ЈАНИЋ Николе МАРКО, р/з, Дринска дивизија Биоска, 1891, Ужички, умро 25. 4. 1917, стар 25 год., гроб бр. 1455. 1603. ЈАНИЋ ПЕТКО, р/з, (cп-39 и 3186), 5. п. п., Грабовац, Ваљевски, умро 27. 11. 1914. од менингитиса, стар 39 год. 1604. ЈАНИЋ СТЕВАН, р/з, (Им.), Враново, Смедеревски, умро 4. 2. 1916, стар 50 год., гроб бр. 548. 1605. ЈАНИЋИЈЕВИЋ ВЕЛИМИР, р/з, (Им.), Бело Поље, Руднички, умро 12. 1. 1916, стар 26 год., гроб бр. 520. 1606. ЈАНИЋИЈЕВИЋ ГРУЈИЦА, р/з, (Им.), 11. п. п., Д. Козуница, Крагујевачки, умро 23. 1. 1915, зај. гроб бр. 202. 1607. ЈАНИЋИЈЕВИЋ ЈАНИЋИЈЕ, р/з, Комбиноване дивизије Срелице, Приштински, умро 2. 12. 1917, стар 36 год. 1608. ЈАНИЋИЈЕВИЋ Мирка ЖИВОЈИН (ЖИВКО), р/з, 5. п. п., (3013), Планиница, Крушевачки, умро 26. 5. 1918, стар 29 год., гроб бр. 2032. 1609. ЈАНИЧЕВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (сп-793), Љубово, умро 21. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 42 год. 1610. ЈАНИЧИЈЕВИЋ МАКСИМ, р/з, (сп-1352), 7. п. п., Моштаница, Београдски, умро 15. 1. 1915, стар 48 год. 1611. ЈАНИЧКОВИЋ ФИЛИП, р/з, (сп-2444), 1. п. п., умро 21. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 1612. ЈАНКЕТИЋ (ЈАНКОВИЋ) НИКОЛА, инт., (Им.), Колашин, Црна Гора, умро 11. 12. 1916, стар 56 год., гроб бр. 927. 1613. ЈАНКЕТИЋ ПАУН, инт., Ћурђевина, 1880, Црна Гора, умро 27. 4. 1917, стар 37 год., гроб бр. 1459.
302
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
1614. ЈАНКЕТИЋ РАДОЈЕ, инт., Ћурђевина, Морача, Колашин, Црна Гора, умро 9. 11. 1917, стар 29 год., гроб бр. 1765. 1615. ЈАНКОВ ВЕЛИМИР, р/з, (сп-407), Кућевиште, умро 31. 1. 1915. од болести стомака. 1616. ЈАНКОВИЋ АЛЕКСАНДАР, р/з, (cп-1867), 11. п. п., Грошница, Крагујевачки, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 29 год. 1617. ЈАНКОВИЋ БЛАГОЈЕ, р/з, (Им.), 13. п. п., Неготин, Крајински, умро 21. 1. 1915, зај. гроб бр. 198. 1618. ЈАНКОВИЋ БОГОЉУБ, р/з, (сп-2177), 9. п. п., Бурдило, умро 11. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 1619. ЈАНКОВИЋ БОЖИДАР, р/з, (Им.), Кимен, умро 2. 10. 1916, стар 26 год., гроб бр. 861. 1620. ЈАНКОВИЋ ВАСА, инт., (сп-2055), Жарково, Београдски, умро 8. 2. 1915. од туберкулозе, стар 60 год. 1621. ЈАНКОВИЋ ВАСА, р/з, (cп-1014), 8. п. п., Роцетин, умро 9. 1. 1915. од дизентерије, стар 24 год. 1622. ЈАНКОВИЋ ВЕЛИМИР, р/з, 10. п. п., Липница, Чачански, умро 9. 2. 1917, стар 46 год., гроб бр. 1087. 1623. ЈАНКОВИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (cп-1253), 6. п. п., Добрина, умро 14. 1. 1915. од дизентерије, стар 39 год. 1624. ЈАНКОВИЋ ВЛАЈКО, р/з, (сп-2705), 2. п. п., Горњи Душник, Нишки, умро 7. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 1625. ЈАНКОВИЋ ДАМЈАН, р/з, (Им.), 4. п. п., Мустапић, умро 25. 1. 1915, зај. гроб бр. 205. 1626. ЈАНКОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, инт., (сп-1780), Слатина, Подрински, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 13 год. 1627. ЈАНКОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, инт., (Им.), Бресница, Пожаревачки 4. 7. 1916, стар 57 год., гроб бр. 775. 1628. ЈАНКОВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (cп-2976), Кушиљево, Пожаревачки, умро 24. 4. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 1629. ЈАНКОВИЋ ЖИВОЈИН, инт., (Им.), Бојић, Подрински, умро 29. 2. 1916, стар 61 год., гроб бр. 591. 1630. ЈАНКОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (cп-2482), 7. п. п., Жарково, Београдски, умро 23. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 23 год. 1631. ЈАНКОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (сп-894), 9. п. п., Близнак, Пожаревачки, умро 1. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год. 1632. ЈАНКОВИЋ ИГЊАТ, р/з, (сп-436), 10. п. п., Љутице, Ужички, умро 17. 1. 1915. од дизентерије.
303
Небојша Кузмановић
1633. ЈАНКОВИЋ ЈАНКО, р/з, (Им.), 13. п. п., Велакоње, Тимочки, умро 30. 1. 1915, стар 35 год., гроб бр. 215. 1634. ЈАНКОВИЋ ЈАНКО, р/з, (Им.), Бучје, Тимочки, умро 10. 12. 1915, стар 33 год., гроб бр. 181. 1635. ЈАНКОВИЋ ЈОВАН, (сп-519), Бачвица, умро 18. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год. 1636. ЈАНКОВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-1664), 15. п. п., Пожаревац, Пожаревачки, умро 2. 2. 1915, од пегавог тифуса, стар 44 год. 1637. ЈАНКОВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-2768), 13. п. п., Буце, умро 14. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 1638. ЈАНКОВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-2910), 9. п. п., Дубока, Моравски, умро 3. 4. 1915. од пегавог тифуса, стар 44 год. 1639. ЈАНКОВИЋ ЈОВИЦА, инт., Соколово, Београдски, умро 6. 1. 1917, стар 41 год., гроб бр. 993. 1640. ЈАНКОВИЋ ЉУБИСАВ, р/з, (сп-2671), 7. п. п., Жарково, Београдски, умро 3. 3. 1915. од туберкулозе, стар 37 год. 1641. ЈАНКОВИЋ ЉУБОМИР, инт., (679), Кусовлак, умро 6. 5. 1916. од туберкулозе, стар 60 год. 1642. ЈАНКОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (cп-2723), 3. п. п., Богатић, Подрински, умро 8. 3. 1915. од туберкулозе, стар 40 год. 1643. ЈАНКОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (Им.), 15. п. п., Коњусе, Крушевачки, умро 29. 1. 1915, стар 49 год., гроб бр. 214. 1644. ЈАНКОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (Им.), 18. п. п., Соколово, Београдски, умро 26. 1. 1915, зај. гроб бр. 207. 1645. ЈАНКОВИЋ МИЈАЛКО, р/з, (сп-1637), 9. п. п., Кленовац, Крајински, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 1646. ЈАНКОВИЋ МИЛАН, (сп-2164), Бели Поток, умро 11. 2. 1915. од пегавог тифуса. 1647. ЈАНКОВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-2826), 13. п. п., Бобовиште, умро 23. 6. 1915. од туберкулозе, стар 24 год. 1648. ЈАНКОВИЋ МИЛЕ, инт., (cп-2377), Липолист, Подрински, умро 18. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 15 год. 1649. ЈАНКОВИЋ МИЛИВОЈЕ, инт., Безујак, Пожаревачки, умро 8. 7. 1917, стар 20 год., гроб бр. 1629. 1650. ЈАНКОВИЋ МИЛОЈЕ, р/з, (cп-2155), 7. п. п., Бели Поток, Београдски, умро 11. 2. 1915. од пегавог тифуса. 1651. ЈАНКОВИЋ МИЛОРАД, р/з, (cп-2575), 3. п. п., Богатић, Подрински, умро 28. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год.
304
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
1652. ЈАНКОВИЋ МИЛОШ, р/з, (Им.), 13. п. п., Г. Бела Река, Тимочки, умро 20. 1. 1915, стар 39 год., зај. гроб бр. 195. 1653. ЈАНКОВИЋ МИЛОШ, р/з, (сп-938), 8. п. п., Набрђе, Пожаревачки, умро 2. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 40 год. 1654. ЈАНКОВИЋ Милутина ПАНТО, инт., Ћурђевина, Колашин, Црна Гора, умро 27. 4. 1917, стар 37 год., гроб бр. 1450 (1459). 1655. ЈАНКОВИЋ Момира ЂОРЂЕ, р/з, 8. п. п., Лужница, Пожаревачки, умро 24. 9. 1917, стар 36 год., гроб бр. 1719. 1656. ЈАНКОВИЋ ПАВЛЕ, инт., Лазарица, Крушевачки, умро 8. 4. 1918, стар 32 год., гроб бр. 2077. 1657. ЈАНКОВИЋ ПЕТАР, р/з, (Им.), Саница, Пожаревачки, умро 10. 3. 1916, стар 36 год., гроб бр. 604. 1658. ЈАНКОВИЋ Радована ДУШАН, р/з, Кремна, Ужички, умро 27. 7. 1917, стар 38 год., гроб бр. 1648. 1659. ЈАНКОВИЋ РАДОЈИЦА, р/з, (cп-1840), 7. п. п., Соколово, Београдски, умро 4. 2. 1915. од туберкулозе, стар 46 год. 1660. ЈАНКОВИЋ РАДОМИР, (cп-2580), Бољковац, умро 28. 2. 1915. од туберкулозе. 1661. ЈАНКОВИЋ РАНЂЕЛ, (cп-570), Ледавице, Врањски, умро 19. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год. 1662. ЈАНКОВИЋ СВЕТОЗАР, инт., (cп-2714), Београд, Београдски, умро 7. 3. 1915. од туберкулозе, стар 25 год. 1663. ЈАНКОВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, Мојсиње, Руднички, умро 27. 5. 1917, стар 52 год., гроб бр. 1554. 1664. ЈАНКОВИЋ СИМА, р/з, (сп-1847), 6. п. п., Петковица, Подрински, умро 4. 2. 1915. од дизентерије, стар 36 год. 1665. ЈАНКОВИЋ СТАНИСЛАВ, (Им.), Брчин, Београдски, умро 11. 11. 1915. од туберкулозе, стар 46 год., гроб бр. 454. 1666. ЈАНКОВИЋ ТОМЕН, р/з, (сп-441), Брбица, Пожаревачки, умро 17. 1. 1915. од дизентерије, стар 42 год., гроб бр. 184. 1667. ЈАНОШ Вука ТОДОР, инт., Брезовица, Црна Гора, умро 23. 1. 1917, стар 50 год., гроб бр. 1021. 1668. ЈАНОШЕВ ГЕЉА, р/з, (сп-267), Тиводин, умро 27. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 20 год. 1669. ЈАНОШЕВИЋ ДРАГУТИН, инт., (Им.), Бобово, Моравски 9. 3. 1916, стар 58 год., гроб бр. 601. 1670. ЈАНОШЕВИЋ МАКСИМ, р/з, (сп-2106), 1. п. п., Витежево, Моравски, умро 10. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 39 год., гроб бр. 236.
305
Небојша Кузмановић
1671. ЈАНОШЕВИЋ РАДОЈКО, р/з, (Им.), 9. п. п., Маљуревац, Пожаревачки, умро 25. 1. 1915, зај. гроб бр. 206. 1672. ЈАНОШЕВИЋ СТАНКО, р/з, (сп-3035), 13. п. п., Јабуковац, Крајински, умро 22. 9. 1914. од колере, гроб бр. 3. 1673. ЈАНОШКОВИЋ ЈОВАН, (сп-503), Луг, умро 18. 1. 1915. од дизентерије. 1674. ЈАНУШЕВИЋ МИЛОВАН, инт., Прислоница, Руднички, умро 21. 1. 1917, стар 58 год., гроб бр. 1018. 1675. ЈАНЧЕВИЋ Николе ЖИВКО, инт., Међулужје, Београдски, умро 11. 11. 1917, стар 20 год., гроб бр. 1769. 1676. ЈАНЧИЋ АНЂЕЛ, р/з, (Им.), 7. п. п., Куманово, Скопски, умро 28. 1. 1915, зај. гроб бр. 211. 1677. ЈАНЧИЋ РАДОВАН, инт., (Им.), Београд, Београдски, умро 22. 1. 1915, стар 41 год., зај. гроб бр. 200. 1678. ЈАЊЕВ АНЂЕЛ, р/з, (сп-283), Сравије, Прилеп, умро 28. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 28 год. 1679. ЈАЊИЋ ЈОАКИМ, (сп-1551), Кленовац, Крајински, умро 13. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год. 1680. ЈАЊИЋ СТАНИСЛАВ, р/з, (cп-1 730), 9. п. п., Сене, Кучево, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 1681. ЈАЊУШЕВИЋ РАДОЈКО, инт., Маљуревац, Пожаревачки, умро 26. 1. 1916. од дизентерије, гроб бр. 604. 1682. ЈАРЕНДИЋ Тома МИЛИСАВ, инт., Рудници, 1895, Црна Гора, умро 14. 4. 1917, стар 22 год., гроб бр. 1407 (1406). 1683. ЈАРСИЋ Огњена МИЛЕТА, инт., Мауци, Пљевља, Црна Гора, умро 21. 5. 1917, стар 36 год., гроб бр. 1537. 1684. ЈАЋИМОВИЋ СТОЈМЕН, р/з, Моздиње, Скопски, умро 13. 1. 1915. од дизентерије, стар 23 год. 1685. ЈАШИЋ ПЕТАР, р/з, (Им.), 9. п. п., Брчин, Београдски, умро 29. 1. 1915, стар 29 год., зај. гроб бр. 214. 1686. ЈЕВРЕМОВ БОГДАН, р/з, (cп-875), 6. п. п., Божевци, умро 1. 1. 1915. од дизентерије, стар 23 год. 1687. ЈЕВРЕМОВИЋ ВЕСЕЛИН, инт., Брезовица, умро 10. 1. 1916. од дизентерије, стар 47 год., гроб бр. 165. 1688. ЈЕВРЕМОВИЋ ВИЉЕМ, р/з, (сп-1427), 10. п. п., Бресница, Чачански, умро 10. 1. 1915. од болести стомака, стар 46 год. 1689. ЈЕВРЕМОВИЋ СИМА, инт., Нови Пазар, умро 9. 8. 1916. од туберкулозе, стар 52 год. 1690. ЈЕВРЕМОВИЋ СТАНИСЛАВ, р/з, (Им.), 13. п. п., Косаница, умро 26. 1. 1915, зај. гроб бр. 207.
306
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
1691. ЈЕВТИМОВ ПЕТАР, р/з, (сп-1119), Метрисек, умро 23. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 20 год. 1692. ЈЕВТИЋ БОРИСАВ, р/з, (Им.), 15. п. п., Глоговац, Моравски, умро 27. 1. 1915, стар 31 год., гроб бр. 210. 1693. ЈЕВТИЋ ГАВРИЛО, р/з, (Им.), 15. п. п., Губеревац, Крагујевачки, умро 27. 1. 1915, зај. гроб бр. 209. 1694. ЈЕВТИЋ ЖИВАН, р/з, (сп-160), Грушић, Подрињски, умро 20. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 30 год. 1695. ЈЕВТИЋ Живојина МИЛОРАД, р/з, 3/2 Коњички пук Маскар, Крагујевачки, умро 1. 1. 1918, стар 43 год., гроб бр. 1843. 1696. ЈЕВТИЋ ЖИВОТА, р/з, (cп-327), Грушић, Подрињски, умро 30. 12. 1914. од дизентерије, стар 30 год., гроб бр. 133. 1697. ЈЕВТИЋ ЈЕВТА, инт., гроб бр. 90. 1698. ЈЕВТИЋ ЈОВАН, р/з, (Им.), 6. п. п., Змињак, Подрински, умро 21. 1. 1915, стар 41 год., зај. гроб бр. 199. 1699. ЈЕВТИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-2357), 8. п. п., Лозовик, Смедеревски, умро 17. 2. 1915. од пегавог тифуса, зај. гроб бр. 251. 1700. ЈЕВТИЋ ЉУБИСАВ, р/з, (Им.), Раброво, Пожаревачки, умро 10. 3. 1916, стар 36 год., гроб бр. 605. 1701. ЈЕВТИЋ МИЛОСАВ, р/з, (сп-95), Лозовик, Смедеревски, умро 11. 12. 1914. од болести бубрега, стар 38 год. 1702. ЈЕВТИЋ МИРКО, инт., Трновча, Смедеревски, умро 30. 3. 1918, стар 17 год. 1703. ЈЕВТИЋ МЛАДЕН, (cп-555), Ражевица, умро 18. 1. 1915. од болести срца, гроб бр. 189. 1704. ЈЕВТИЋ ПАНТА, р/з, (cп-124), Буслим, умро 16. 12. 1914. од болести срца, стар 19 год. 1705. ЈЕВТИЋ РАДОМИР, (сп-574), Босаковица, умро 19. 1. 1915. од дизентерије, гроб бр. 190. 1706. ЈЕВТИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (сп-1714), 14. п. п., Тешица, Нишки, умро 2. 2. 1915. од запаљења плућа, стар 28 год., гроб бр. 221. 1707. ЈЕВТИЋ СТЕВАН, (сп-497), Липовац, умро 17. 1. 1915. од болести срца, стар 28 год. 1708. ЈЕВТИЋ СТОЈАН, р/з, (cп-1714), 14. п. п., Грнчаре, Руднички, умро 8. 2. 1915. од туберкулозе, стар 45 год., гроб бр. 232. 1709. ЈЕВТОВИЋ ВЕСЕЛИН, р/з, (Им.), 17. п. п., Росић, Ужички, умро 6. 12. 1916, стар 25 год., гроб бр. 918. 1710. ЈЕЖЕТИЋ МИЛАДИН, р/з, 3. п. п., Салаш, Подрински, умро 8. 1. 1917, стар 31 год., гроб бр. 994.
307
Небојша Кузмановић
1711. ЈЕКИЋ Јована МИЛУТИН, р/з, 3. п. п., Прњавор, Подрински, умро 18. 1. 1918, стар 24 год., гроб бр. 1864. 1712. ЈЕКНИЋ ВАСИЛИЈЕ, инт., Горња Морача, 1876, Колашин, Црна Гора, умро 23. 4. 1918, стар 42 год., гроб бр. 1998. 1713. ЈЕКНИЋ ПЕРО, инт., Горња Морача, Црна Гора, умро 5. (4) 2. 1917, стар 45 год., гроб бр. 1065. 1714. ЈЕЛЕНИЋ БОГДАН, р/з, (cп-398), Трнава, Крагујевачки, умро 16. 1. 1915. од туберкулозе, стар 21 год. 1715. ЈЕЛЕНИЋ МИЛАН, р/з, (cп-2667), 5. п. п., Непричава, Ваљевски, умро 3. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 24 год. 1716. ЈЕЛИСАВЉЕВИЋ СИМА, р/з, (сп-1075), 3. п. п., Вишесело, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 31 год. 1717. ЈЕЛИСИЈЕВИЋ ЖИВОЈИН, (cп-2632), Раља, Београдски, умро 1. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 32 год. 1718. ЈЕЛИСИЈЕВИЋ Јосифа ЧЕДОМИР, инт., Крагујевац, Крагујевачки, умро 9. 4. 1917, стар 30 год., гроб бр. 1381. 1719. ЈЕЛИСИЈЕВИЋ, ИЛИЈА, р/з, (сп-1392), 5. п. п., Крагујевац, Крагујевачки, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 39 год., гроб бр. 164. 1720. ЈЕЛИЋ БУДИМИР, инт., Танасовић, Подрински, умро 15. 3. 1916. од туберкулозе, стар 18 год., гроб бр. 2. 1721. ЈЕЛИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (cп-2541), 9. п. п., Брезница, Пожаревачки, умро 26. 2. 1915. од туберкулозе, стар 24 год. 1722. ЈЕЛИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (cп-2078), 15. п. п., Бачина, Моравски, умро 9. 2. 1915. од пегавог тифуса, гроб бр. 235. 1723. ЈЕЛИЋ МИХАИЛО, р/з, (cп-2899), 11. п. п., Баничина, Крагујевачки, умро 1. 4. 1915. од туберкулозе, стар 21 год. 1724. ЈЕЛИЋ СТЕВАН, р/з, (cп-2488), 11. п. п., Баничина, Крагујевачки, умро 23. 2. 1915. од туберкулозе, стар 41 год. 1725. ЈЕЛИЋ ТАНАСИЈЕ, р/з, (cп-2092), 4. п. п., Миријево, Пожаревачки, умро 9. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 1726. ЈЕЛИШИЋ НИЋИФОР (МИЛОСАВ), р/з, (Им.), 5. п. п., Ђурица, Рашки, умро 2. 12. 1916, стар 29 год., гроб бр. 915. 1727. ЈЕЛОВИЋ БУДИМИР, инт., (сп-1409), Гукоши, Ваљевски, умро 10. 1. 1915, стар 60 год. 1728. ЈЕНИЋ МАРИН, р/з, (cп-342), Кобишница, Крајински, умро 31. 12. 1914. од болести срца, стар 40 год. 1729. ЈЕРАСИМОВИЋ ЈАНИЋИЈЕ, р/з, 5. п. п., Царина, Подрински, умро 10. 2. 1918, стар 41 год., гроб бр. 1897.
308
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
1730. ЈЕРАФИМОВ ЈОВАН, (сп-ЈАНЕ), (cп-1437), Барбарево, Велешки, умро 11. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год. 1731. ЈЕРГУРАН ЂОРЂЕ, р/з, (сп-3042), 13. п. п., Мала Врбица, Крајински, умро 23. 9. 1914. од колере, стар 34 год., гроб бр. 5. 1732. ЈЕРЕМИЈА Милуна МИЛУТИН, инт., Велика, 1880, Колашин, Црна Гора, умро 8. 4. 1917, стар 37 год., гроб бр. 1378. 1733. ЈЕРЕМИЋ БОГДАН, р/з, (Им.), 15. п. п., В. Крушевица, Моравски, умро 27. 1. 1915, стар 39 год., зај. гроб бр. 209. 1734. ЈЕРЕМИЋ БОЈАН, р/з, (Им.), 7. п. п., В. Моштаница, Београдски, умро 28. 1. 1915, стар 48 год., зај. гроб бр. 211. 1735. ЈЕРЕМИЋ ВЕЛИМИР, р/з, (сп-2638), 4. п. п., В. Плана, Смедеревски, умро 2. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 36 год. 1736. ЈЕРЕМИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, (cп-1600), 15. п. п., Бошњане, Моравски, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год., гроб бр. 217. 1737. ЈЕРЕМИЋ ДРАГОМИР, р/з, (cп-277), Јашања, умро 27. 12. 1914. од запаљења плућа, cтap 32 год. 1738. ЈЕРЕМИЋ Илије АКСЕНТИЈЕ, инт., Барич, Београдски, умро 22. 8. 1917, стар 42 год., гроб бр. 1686. 1739. ЈЕРЕМИЋ КОСТА, р/з, (cп-2352), 11. п. п., Бошњак, Крагујевачки, умро 17. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 26 год., гроб бр. 251. 1740. ЈЕРЕМИЋ ЛАЗАР, (сп-2563), Колари, Смедеревски, умро 28. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 60 год., гроб бр. 271. 1741. ЈЕРЕМИЋ МИЛОРАД, р/з, (cп-2643), 5. п. п., Полуц., умро 2. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 1742. ЈЕРЕМИЋ МИЛОРАД, р/з, (Им.), 8. п. п., Грошница, Крагујевачки, умро 24. 1. 1915, стар 28 год., зај. гроб бр. 203. 1743. ЈЕРЕМИЋ ПАНТА, (cп-1982), Београд, Београдски, умро 7. 2. 1915. од пегавог тифуса, гроб бр. 221. 1744. ЈЕРЕМИЋ РАДИВОЈЕ, р/з, (сп-2397), 7. п. п., Ресник, Београдски, умро 18. 2. 1915. од туберкулозе, стар 45 год. 1745. ЈЕРЕМИЋ САВА, р/з, (Им.), 13. п. п., Арново, Тимочки, умро 21. 1. 1915, стар 23 год., зај. гроб бр. 198. 1746. ЈЕРИМОВ КОЛЕ, р/з, Коњско, Охридски, умро 13. 7. 1916, стар 26 год. 1747. ЈЕРКУРИЋ ЈОВАН (ЈАН), (cп-2226), Уровица, Крајински, умро 13. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год., гроб бр. 242. 1748. ЈЕРОСИМОВИЋ ДРАГОМИР, р/з, (cп-888), 6. п. п., Јеловић, Подрински, умро 1. 1. 1915. од дизентерије, стар 23 год. 1749. ЈЕСИЋ Живислава МАТЕЈ, инт., Рожанци, Београдски, умро 5. 10. 1917, стар 21 год., гроб бр. 1730.
309
Небојша Кузмановић
1750. ЈЕФРЕМОВ СЕРАФИМ, р/з, (cп-2486), 8. п. п., Ђевђелија, умро 23. 2. 1915. од дизентерије, стар 24 год. 1751. ЈЕФТИЋ ЖИВОЈИН, (сп-556), Ражевица, умро 18. 1. 1915. од болести срца, гроб бр. 189. 1752. ЈЕФТИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (cп-2887), 2. п. п., Болеч, Београдски, умро 24. 5. 1915. од туберкулозе, стар 21 год. 1753. ЈЕФТИЋ МИЛОЈЕ, р/з, 5. п. п., Свилеува, Подрински, умро 27. 5. 1917, стар 24 год., гроб бр. 1550. 1754. ЈЕШИЋ ЉУБИСАВ, р/з, (Им.), Стапаре, Ужички, умро 1. 10. 1916, стар 49 год., гроб бр. 859. 1755. ЈЕШОВИЋ ЖИВОТА, инт., Брајсо, Крагујевачки, умро 14. 7. 1918, стар 43 год., гроб бр. 2069. 1756. ЈОВАНОВИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (Им.), Велица, Нишки, умро 24. 8. 1916, стар 29. год., гроб бр. 855. 1757. ЈОВАНИЋ ВЕЛИМИР, р/з, (сп-1570), 2. п. п., Блаце, Топлички, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 1758. ЈОВАНОВ БОЖА, р/з, (Им.), Кликово, Кавадарски, умро 11. 3. 1916, стар 32 год., гроб бр. 609. 1759. ЈОВАНОВ ДИМА, р/з, (Им.), Павлић, Валешки, умро 25. 8. 1916, стар 20 год., гроб бр. 837. 1760. ЈОВАНОВИЋ МАРКО, р/з, (Им.), 6. п. п., Дренова, Подрински, умро 30. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 28 год., зај. гроб бр. 215. 1761. ЈОВАНОВ ПАВЛЕ, р/з, (cп-1521), 9. п. п., Кисиљево, Пожаревачки, умро 12. 1. 1915. од туберкулозе, стар 29 год. 1762. ЈОВАНОВ РИСТА, р/з, (Им.), Лесковица, Штипски, умро 11. 3. 1916, стар 40 год., гроб бр. 610. 1763. ЈОВАНОВ СТОЈКО, р/з, (cп-2367), 6. п. п., Приштина, Косовски, умро 17. 2. 1915. од дизентерије, стар 26 год. 1764. ЈОВАНОВИЋ (ЈОВАНИЋ), ЂОРЂЕ, р/з, (Им.), Хума, Кавадарски, умро 24. 4. 1916. (1915), стар 28 год., гроб бр. 681. 1765. ЈОВАНОВИЋ АДАМ, р/з, (сп-90З), 13. п. п., Мироч (Атирач), Крајински, умро 1. 1. 1915. од туберкулозе, стар 40 год., гроб бр. 141. 1766. ЈОВАНОВИЋ АЛЕКСА, р/з, (сп-1409), 5. п. п., Сорци, умро 12. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год. 1767. ЈОВАНОВИЋ АЛЕКСА, р/з, 16. п. п., Грабовница, Врањски, умро 26. 11. 1917, стар 28 год., гроб бр. 1793. 1768. ЈОВАНОВИЋ АЛЕКСАНДАР, (сп-2743), умро 11. 3. 1915. од туберкулозе.
310
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
1769. ЈОВАНОВИЋ АЛЕКСАНДАР, р/з, (cп-170), Смедерево, умро 21. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 33 год. 1770. ЈОВАНОВИЋ АЛЕКСАНДАР, р/з, (cп-2514), 12. п. п., Пољна, умро 25. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 1771. ЈОВАНОВИЋ АЛЕКСАНДАР, р/з, (cп-2879), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 19. 5. 1915. од туберкулозе, стар 22 год., гроб бр. 361. 1772. ЈОВАНОВИЋ АЛЕКСАНДАР, р/з, (Им.), 14. п. п., Тешица, Нишки, умро 19. 4. 1916. од болести бубрега, стар 22 год., гроб бр. 673. 1773. ЈОВАНОВИЋ АНДРИЈА, р/з, (cп-2626), 15. п. п., Глоговац, Моравски, умро 1. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 1774. ЈОВАНОВИЋ АНДРИЈА, р/з, (сп-1596), Београд, Београдски, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, гроб бр. 217. 1775. ЈОВАНОВИЋ АНЂЕЛКО, р/з, Средњево, Пожаревачки, умро 24. 1. 1915. од болести срца, гроб бр. 202. 1776. ЈОВАНОВИЋ АРАНЂЕЛ, р/з, (сп-2103), 7. п. п., Ливаде, умро 9. 2. 1915. од запаљења плyћa, стар 43 год. 1777. ЈОВАНОВИЋ АЋИМ, р/з, (сп-167), Опатица, Охридски, умро 20. 12. 1914. од пегавог тифуса, стар 27 год., гроб бр. 105. 1778. ЈОВАНОВИЋ БЛАГОЈЕ, р/з, (cп-159), 7. п. п., Мокри Луг, Београдски, умро 20. 12. 1914. од туберкулозе, стар 49 год., гроб бр. 100. 1779. ЈОВАНОВИЋ БЛАГОЈЕ, р/з, (cп-383), Маршић, Крагујевачки, умро 16. 1. 1915. од дизентерије, стар 25 год. 1780. ЈОВАНОВИЋ БЛАГОЈЕ, р/з, (cп-518), 11. п. п., Хомице, Крагујевачки, умро 18. 1. 1915. од дизентерије, стар 25 год. 1781. ЈОВАНОВИЋ БОГДАН, р/з, (Им.), 11. п. п., Кладурово, Пожаревачки, умро 29. 1. 1915. од запаљења плyћa, зај. гроб бр. 212 (214). 1782. ЈОВАНОВИЋ БОГДАН, р/з, (Им.), 8. п. п., Београд, Београдски, умро 19. 1. 1915. од болести срца, стар 41 год., зај. гроб бр. 194. 1783. ЈОВАНОВИЋ БОГОЈЕ, инт., (cп-2597), Смедерево, Смедеревски, умро 7. 9. 1915. од туберкулозе, стар 31 год. 1784. ЈОВАНОВИЋ БОГОСАВ, р/з, (cп-3041), 15. п. п., Двориште, Моравски, умро 23. 9. 1914. од колере, стар 42 год., гроб бр. 5. 1785. ЈОВАНОВИЋ БОЖИДАР, инт., Чубреница, Подрински, умро 6. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год., гроб бр. 154. 1786. ЈОВАНОВИЋ Божидара ТОДОР, инт., (сп-1157), Цубреница, умро 6. 1. 1915. од дизентерије, стар 22 год. 1787. ЈОВАНОВИЋ ВАСИЛИЈЕ (ВАСА), р/з, (сп-1540), 18. п. п., Златоње, Пожаревачки, умро 13. 1. 1915. од дизентерије, стар 26 год., гроб бр. 172.
311
Небојша Кузмановић
1788. ЈОВАНОВИЋ ВЕЛИМИР, р/з, (сп-314), Ланиште, Моравски, умро 29. 12. 1914. од гангрене, стар 23 год. 1789. ЈОВАНОВИЋ ВЕЛИША, инт., Бјелопавлићи, Црна Гора, умро 25. 1. 1917, стар 23 год., гроб бр. 1030. 1790. ЈОВАНОВИЋ ВИТОМИР, р/з, (cп-2657), Бјелопавлићи, Црна Гора, умро 2. (4) 3. 1915. од туберкулозе, стар 23 год., гроб бр. 274. 1791. ЈОВАНОВИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (cп-2864), 2. п. п., Драговље, Нишки, умро 5. 5. 1915. од туберкулозе, стар 32 год., гроб бр. 347. 1792. ЈОВАНОВИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (cп-2986), 8. п. п., Брежане, Пожаревачки, умро 29. 4. 1915. 1793. ЈОВАНОВИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (сп-1692), 14. п. п., Бела Река, Књажевачки, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 21 год., гроб бр. 219. 1794. ЈОВАНОВИЋ Владислава СВЕТОЛИК, инт., Церовац, Крагујевачки, умро 6. 2. 1918, стар 41 год., гроб бр. 1889. 1795. ЈОВАНОВИЋ ВОЈИН, р/з, (Им.), 4. п. п., Маковиште, Ужички, умро 26. 8. 1916. од туберкулозе, стар 47 год., гроб бр. 803. 1796. ЈОВАНОВИЋ ВУЧЕТА, инт., (Им.), Васојевићи, Црна Гора, умро 27. 12. 1916, стар 19 год., гроб бр. 966. 1797. ЈОВАНОВИЋ ГАВРИЛО, р/з, (Им.), 1. п. п., Копашница, Врањски, умро 19. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год., зај. гроб 193. 1798. ЈОВАНОВИЋ ГРИГОРИЈЕ, р/з, (сп-269), Медвеђа, Топлица, Пиротски, умро 16. 1. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 1799. ЈОВАНОВИЋ ДАНИЛО, р/з, (Им.), 3. п. п., Право, Подрински, умро 24. 1. 1915. од туберкулозе, стар 21 год., зај. гроб бр. 204. 1800. ЈОВАНОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (cп-1216), 9. п. п., Алгуња, Кумановски, умро 7. 1. 1915. од туберкулозе, стар 21 год., гроб бр. 158. 1801. ЈОВАНОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (сп-2742), 17. п. п., умро 11. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 1802. ЈОВАНОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (сп-111), 9. п. п., Старчево, Пожаревац, умро 13. 12. 1914. од болести бубрега, стар 25 год., гроб бр. 87. 1803. ЈОВАНОВИЋ ДОБРОСАВ, р/з, (Им.), 1. п. п., Равна Река, Врањски, умро 27. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год., зај. гроб бр. 209. 1804. ЈОВАНОВИЋ ДРАГИЋ, р/з, (Им.), 13. п. п., Врањска, умро 20. 1. 1915. од дизентерије, зај. гроб бр. 196. 1805. ЈОВАНОВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (678), 5. п. п., Влакце, умро 5. 5. 1916. од туберкулозе, стар 33 год. 1806. ЈОВАНОВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (Им.), Београд, Београдски, умро 20. (18) 2. 1916. од туберкулозе, стар 54 год., гроб бр. 573.
312
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
1807. ЈОВАНОВИЋ ДРАГУТИН, р/з, Београд, Београдски, умро 11. 2. 1915. од запаљења плyћa, стар 25 год., гроб бр. 239. 1808. ЈОВАНОВИЋ Драгутина МИЛОЈЕ, инт., Бујмир, Нишки, 1892, умро 6. 4. 1917, стар 25 год., гроб бр. 1362. 1809. ЈОВАНОВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (Им.), Бешица, Битољски, умро 21. 1. 1916. од туберкулозе, стар 28 год., гроб бр. 530 (529). 1810. ЈОВАНОВИЋ ЖИВАДИН, р/з, (cп-1383), 18. п. п., Умчари, Смедеревски, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 35 год., гроб бр. 163. 1811. ЈОВАНОВИЋ ЖИВАН, р/з, (cп-72), Трмчар, умро 8. 12. 1914. од туберкулозе, стар 44 год. 1812. ЈОВАНОВИЋ Живка ДУШАН, инт., Осипаоница, Смедеревски, умро 29. 1. 1918, стар 44 год., гроб бр. 1879. 1813. ЈОВАНОВИЋ ЖИВКО, инт., (Им.), Београд, Београдски, умро 29. 1. 1915. од туберкулозе, стар 54 год., зај. гроб бр. 214. 1814. ЈОВАНОВИЋ ЖИВКО, р/з, (сп-757), 11. п. п., Радош, умро 16. 3. 1915. од пегавог тифуса. 1815. ЈОВАНОВИЋ ЖИВОЈИН (ЖИВАН), р/з, (cп-1195), 2. п. п., Дренара, Топлички, умро 7. 1. 1915. од дизентерије, стар 42 год., гроб бр. 157. 1816. ЈОВАНОВИЋ ЖИВОЈИН, инт., (cп-1429), Ресник, Београдски, умро 11. 1. 1915. од дизентерије, стар 56 год. 1817. ЈОВАНОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (cп-2932), 18. п. п., Лугарча, умро 9. 4. 1915, стар 27 год. 1818. ЈОВАНОВИЋ ЖИВОТА, инт., (Им.), Зерка, Смедеревски, умро 23. 1. 1915. од туберкулозе, зај. гроб бр. 200. 1819. ЈОВАНОВИЋ ЖИВОТА, р/з, (сп-1491), 8. п. п., Милошевац, Пожаревачки, умро 12. 1. 1915. од дизентерије, стар 50 год. 1820. ЈОВАНОВИЋ ЗДРАВКО, р/з, (сп-1303 и 1053), 1. п. п., Габровац, Нишки, умро 15. 1. 1915. од дизентерије, стар 50 год. 1821. ЈОВАНОВИЋ ИЛИЈА, инт., (cп-2435), Мокри Луг, Београдски, умро 20. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 58 год., гроб бр. 257. 1822. ЈОВАНОВИЋ ИЛИЈА, инт., Обреновац, Ваљевски, умро 12. 1. 1915. од дизентерије, стар 66 год., гроб бр. 169. 1823. ЈОВАНОВИЋ ИЛИЈА, р/з, (Им.), 15. п. п., умро 30. 1. 1915. од запаљења плyћa, стар 37 год., зај. гроб бр. 215. 1824. ЈОВАНОВИЋ ИЛИЈА, р/з, (сп-1509), 5. п. п., Уропци, Ваљевски, умро 12. 1. 1915. од дизентерије, стар 20 год. 1825. ЈОВАНОВИЋ ЈАНКО, р/з, (Им.), 14. п. п., Заклопача, Београдски, умро 30. 1. 1915. од запаљења плућа, зај. гроб бр. 215.
313
Небојша Кузмановић
1826. ЈОВАНОВИЋ ЈЕРОТИЈЕ, р/з, (cп-3137), 15. п. п., Бачина, Моравски, умро 11. 11. 1914. од запаљења плyћa, стар 27 год. 1827. ЈОВАНОВИЋ Јова ВУЈАДИН, инт., Кишутци, Колашин, Црна Гора, умро 21. 9. 1917, стар 30 год., гроб бр. 1717. 1828. ЈОВАНОВИЋ ЈОВАН, (сп-1751), Београд, Београдски, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 1829. ЈОВАНОВИЋ ЈОВАН, инт., (Им.), Крбиље, Пожаревачки, умро 23. (21) 7. 1916. од туберкулозе, стар 16 год., гроб бр. 795. 1830. ЈОВАНОВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-458), 14. п. п., Велакоње, Тимочки, умро 17. 1. 1915. од туберкулозе, стар 33 год. 1831. ЈОВАНОВИЋ ЈОРДАН, р/з, (cп-1178), 8. п. п., Бањинце, Скопски, умро 6. 1. 1915, стар 21 год. 1832. ЈОВАНОВИЋ КОСТА, р/з, (Им.), 4. п. п., Велес, Скопски, умро 31. 1. 1915. од пегавог тифуса, зај. гроб бр. 216. 1833. ЈОВАНОВИЋ КОСТА, р/з, 2. п. п., Горња Стопања, умро 7. 4. 1915. од болести бубрега, стар 41 год., гроб бр. 319. 1834. ЈОВАНОВИЋ ЛАЗАР, р/з, (cп-2662), 13. п. п., Рогљево, Крајински, умро 3. 3. 1915. од пегавог тифуса, гроб бр. 275. 1835. ЈОВАНОВИЋ Лазара СТЕВАН, р/з, 7. п. п., Ђиванце, Београдски, умро 31. 7. 1917, стар 40 год., гроб бр. 1657. 1836. ЈОВАНОВИЋ Луна КОНСТАНТИН, р/з, 7. п. п., Гунцати, Београдски, умро 23. 12. 1917, стар 22 год., гроб бр. 1826. 1837. ЈОВАНОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (cп-1262), Докмар, Подрински, умро 14. 1. 1915. од дизентерије, гроб бр, 175. 1838. ЈОВАНОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (cп-2760), 11. п. п., Провеш, Моравски, умро 13. 3. 1915. од болести бубрега, стар 41 год., гроб бр. 287. 1839. ЈОВАНОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (сп-1218), 17. п. п., Крагујевац, Крагујевачки, умро 13. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год. 1840. ЈОВАНОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (сп-2385), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 18. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год., гроб бр. 253. 1841. ЈОВАНОВИЋ МАРЈАН, р/з, (сп-1485), 1. п. п., умро 12. 1. 1915. од дизентерије, стар 26 год. 1842. ЈОВАНОВИЋ МАРКО, р/з, (сп-1424), 6. п. п., Обреновац, Ваљевски, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год., гроб бр. 165. 1843. ЈОВАНОВИЋ МАРКО, р/з, (сп-1463), 11. п. п., Слатина, Моравски, умро 11. 1. 1915. од дизентерије, стар 30 год., гроб бр. 167. 1844. ЈОВАНОВИЋ МАРТИН, инт., (cп-647), Рановице, умро 19. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 60 год.
314
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
1845. ЈОВАНОВИЋ МИЛАДИН, р/з, (сп-994), 17. п. п., Брезоње, Подрински, умро 9. 1. 1915. од дизентерије, стар 22 год. 1846. ЈОВАНОВИЋ МИЛАН, инт., Београд, Београдски, умро 7. 2. 1918, стар 71 год., гроб бр. 1850. 1847. ЈОВАНОВИЋ МИЛАН, инт., Београд, Београдски, умро 7. 1. 1918, стар 71 год., гроб бр. 1850. 1848. ЈОВАНОВИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), 14. п. п., Лужане, Нишки, умро 30. 1. 1915. од запаљења плућа, зај. гроб бр. 215. 1849. ЈОВАНОВИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), 5. п. п., Градиште, умро 29. 1. 1915. од запаљења плућа, зај. гроб бр. 212. 1850. ЈОВАНОВИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), 7. п. п., умро 22. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 39 год., зај. гроб бр. 201. 1851. ЈОВАНОВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-2342), 9. п. п., Дубока, Пожаревачки, умро 16. 2. 1915. од туберкулозе. 1852. ЈОВАНОВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-2449), 1. п. п., Сиљково, умро 21. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 1853. ЈОВАНОВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-2963), 3. п. п., Пирот, умро 17. 4. 1915. од гангрене, стар 27 год., гроб бр. 332. 1854. ЈОВАНОВИЋ МИЛЕ, р/з, (сп-2031), 7. п. п., Калуђерица, Београдски, умро 8. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 45 год. 1855. ЈОВАНОВИЋ МИЛЕНКО, (сп-1501), Тезеворишка, умро 12. 1. 1915. од дизентерије, стар 30 год. 1856. ЈОВАНОВИЋ МИЛЕНКО, р/з, (сп-778), 8. п. п., Милошевац, Смедеревски, умро 19. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 1857. ЈОВАНОВИЋ МИЛЕНТИЈЕ, р/з, (сп-387), Суша, умро 16. 1. 1915. од дизентерије, стар 26 год. 1858. ЈОВАНОВИЋ МИЛИВОЈЕ, инт., Толић, Ваљевски, умро 21. 3. 1917, стар 25 год., гроб бр. 1279. 1859. ЈОВАНОВИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (Им.), 1. п. п., Бели Поток, умро 29. 1. 1915, зај. гроб бр. 214. 1860. ЈОВАНОВИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (Им.), 8. п. п., Крњево, Смедеревски, умро 21. 1. 1915, стар 23 год. 1861. ЈОВАНОВИЋ МИЛИСАВ, (Им.), Дујановић, Тимочки, умро 20. 12. 1915, стар 26 год., гроб бр. 493. 1862. ЈОВАНОВИЋ МИЛИСАВ, р/з, (cп-1638), 7. п. п., Барич, Београдски, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 48 год. 1863. ЈОВАНОВИЋ МИЛИЋ, (сп-866), Београд, Београдски, умро 6. 8. 1915. од туберкулозе, стар 25 год.
315
Небојша Кузмановић
1864. ЈОВАНОВИЋ МИЛИЋ, р/з, (Им.), Кумодраж, Београдски, умро 26. 3. 1916, стар 28 год., гроб бр. 626. 1865. ЈОВАНОВИЋ МИЛОВАН, р/з, (cп-2404), 9. п. п., Бужур, умро 10. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 20 год. 1866. ЈОВАНОВИЋ МИЛОВАН, р/з, (Им.), 7. п. п., Лештани, Београдски, умро 22. 1. 1915, стар 49 год., зај. гроб бр. 201. 1867. ЈОВАНОВИЋ МИЛОЈЕ, р/з, (сп-2831), 6. п. п., Бргуле, Ваљевски, умро 24. 6. 1915. од туберкулозе, стар 23 год. 1868. ЈОВАНОВИЋ МИЛОРАД, р/з, (cп-2898), 5. п. п., Звечка, Ваљевски, умро 1. 4. 1915. од туберкулозе. 1869. ЈОВАНОВИЋ МИЛОРАД, р/з, (сп-2178), 16. п. п., Парцане, умро 11. 2. 1915, стар 27 год. 1870. ЈОВАНОВИЋ МИЛОРАД, р/з, (сп-2208), 17. п. п., Каменица, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 1871. ЈОВАНОВИЋ Мираша ЗАРИЈА, инт., (3001), Доња Морача, 1901, Колашин, Црна Гора, умро 13. 5. 1918. од туберкулозе, стар 17 год., гроб бр. 2018. 1872. ЈОВАНОВИЋ МИРКО, р/з, (Им.), Милутовац, Крушевац, умро 3. 2. 1916, стар 29 год., гроб бр. 547. 1873. ЈОВАНОВИЋ МИХАИЛО, (Им.), Скобаља, Смедеревски, умро 24. 12. 1915, стар 50 год., гроб бр. 497. 1874. ЈОВАНОВИЋ МИХАИЛО, р/з, (сп-834), 5. п. п., Бачина, Моравски, умро 26. 3. 1915, стар 24 год. 1875. ЈОВАНОВИЋ МИХАЈИЛО, р/з, (733), Војилово, умро 16. 6. 1916. од туберкулозе, стар 25 год. 1876. ЈОВАНОВИЋ МИХАЈЛО, р/з, (сп-2201), 13. п. п., Клокочевац, Крајински, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 37 год. 1877. ЈОВАНОВИЋ НАЈДАН, р/з, (Им.), 13. п. п., Сокоље, Крајински, умро 23. 1. 1915, стар 17 год., зај. гроб бр. 202. 1878. ЈОВАНОВИЋ НАЈДАН, р/з, 1. п. п., (3005), Рупље, Врањски, умро 20. 5. 1918. од туберкулозе, стар 32 год., гроб бр. 2022. 1879. ЈОВАНОВИЋ Недељка РИСТО, р/з, 17. п. п., Пасане, Битољски, умро 2. 3. 1918, стар 25 год., гроб бр. 1935. 1880. ЈОВАНОВИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-2794), 4. п. п., Оризари, Скопски, умро 4. 6. 1915. од запаљења плућа, стар 20 год. 1881. ЈОВАНОВИЋ ПАВЛЕ, (cп-528), Пиносава, Београдски, умро 18. 1. 1915. од туберкулозе, стар 45 год. 1882. ЈОВАНОВИЋ ПАВЛЕ, р/з, (Им.), 5. п. п., Шарбаново, умро 26. 1. 1915, стар 39 год., зај. гроб бр. 207.
316
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
1883. ЈОВАНОВИЋ ПАНТА, (Им.), Живице, Кумановски, умро 24. 11. 1915, стар 40 год., гроб бр. 459. 1884. ЈОВАНОВИЋ ПАНТА, р/з, (cп-194), 8. п. п., Враниште, Приштински, умро 23. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 31 год., гроб бр. 108. 1885. ЈОВАНОВИЋ ПЕТАР, (Им.), Дерман (Душаново), умро 17. 12. 1915, стар 21 год., гроб бр. 491. 1886. ЈОВАНОВИЋ ПЕТАР, (сп-529), Средов, умро 18. 1. 1915. од туберкулозе, стар 21 год. 1887. ЈОВАНОВИЋ ПЕТАР, инт., (Им.), Влашки До, умро 27. 1. 1915. 1888. ЈОВАНОВИЋ ПЕТАР, р/з, (747), 4. п. п., Јаргирица, умро 28. 6. 1916. од туберкулозе, стар 53 год. 1889. ЈОВАНОВИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-208), Обреновац, Београдски, умро 24. 12. 1914. од туберкулозе, стар 32 год. 1890. ЈОВАНОВИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-896), 17. п. п., Прилеп, Битољски, умро 1. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 24 год. 1891. ЈОВАНОВИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-305), Карбулово, Крајински, умро 29. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 21 год. 1892. ЈОВАНОВИЋ ПЕТАР, (сп-1064), 1. п. п., Купље, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 36 год. 1893. ЈОВАНОВИЋ Петра ДРАГО, р/з, 5. п. п., Толин, Ваљевски, умро 26. 6. 1917, стар 49 год., гроб бр. 1614. 1894. ЈОВАНОВИЋ Петра МИЛЕНКО, инт., Метика, Чачански, умро 22. 5. 1917, стар 31 год., гроб бр. 1538. 1895. ЈОВАНОВИЋ ПЕТРОНИЈЕ, р/з, Бресје, Моравски, умро 27. 9. 1915, стар 23 год. 1896. ЈОВАНОВИЋ ПЕТРОНИЈЕ, р/з, (cп-3129), 15. п. п., Маскаре, Крушевачки, умро 8. 11. 1914. од болести бубрега, стар 32 год. 1897. ЈОВАНОВИЋ ПЕТРОНИЈЕ, р/з, (сп-3065), 15. п. п., Бресје, Моравски, умро 27. 9. 1914. од колере, стар 23 год. 1898. ЈОВАНОВИЋ РАДИВОЈЕ, р/з, (сп-750), 9. п. п., Кусићево, Пожаревачки, умро 16. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 29 год. 1899. ЈОВАНОВИЋ РАДИВОЈЕ, р/з, Уровице, Крајински, умро 30. 12. 1914. од дизентерије, стар 24 год. 1900. ЈОВАНОВИЋ РАДИСАВ, инт., (Им.), Братинац, Пожаревачки, умро 8. 3. 1916, стар 58 год., гроб бр. 599. 1901. ЈОВАНОВИЋ РАДИСАВ, р/з, (сп-326), Крагујевац, умро 30. 12. 1914. од туберкулозе, стар 28 год. 1902. ЈОВАНОВИЋ РАДМИЛО, р/з, (сп-2333), 1. п. п., Ниш, Нишки, умро 16. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год.
317
Небојша Кузмановић
1903. ЈОВАНОВИЋ Радоја МИРО, инт., Кујава, Подгорица, умро 22. 5. 1917, стар 19 год., гроб бр. 1542. 1904. ЈОВАНОВИЋ РАДОЈЕ, р/з, (сп-2425), 9. п. п., Плужац, Пожаревачки, умро 20. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 1905. ЈОВАНОВИЋ РАЈКО, р/з, (сп-3110), Бела Река, Подрински, умро 19. 10. 1914. од туберкулозе, стар 20 год. 1906. ЈОВАНОВИЋ РИСТА, р/з, (cп-129), Асино Село, умро 17. 12. 1914. од болести срца, стар 25 год. 1907. ЈОВАНОВИЋ САВА, инт., Ровци, Црна Гора, умро 13. 5. 1917, стар 40 год., гроб бр. 1509. 1908. ЈОВАНОВИЋ САВА, р/з, 11. п. п., Багрдан, Крагујевачки, умро 8. 5. 1916, стар 37 год. 1909. ЈОВАНОВИЋ СВЕТИСЛАВ, р/з, (Им.), 15. п. п., Шабац, Моравски, умро 23. 1. 1915, стар 41 год., зај. гроб бр. 203. 1910. ЈОВАНОВИЋ СВЕТИСЛАВ, р/з, (сп-3050), 15. п. п., Бошњане, Моравски, умро 25. 9. 1914. од колере. 1911. ЈОВАНОВИЋ СВЕТОЗАР, (сп-1345), Чешљево, Пожаревачки, умро 15. 1. 1915. од туберкулозе. 1912. ЈОВАНОВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (Им.), Јасика, Крушевачки, умро 30. 1. 1916, стар 43 год., гроб бр. 543. 1913. ЈОВАНОВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (Им.), 18. п. п., Осипаоница, Смедеревски, умро 22. 1. 1915, стар 26 год., зај. гроб бр. 200. 1914. ЈОВАНОВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (сп-1894), 11. п. п., Ратари, Крагујевачки, умро 5. 2. 1915. 1915. ЈОВАНОВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, 7. п. п., Пољана, Пожаревачки, умро 23. 1. 1915, зај. гроб бр. 202. 1916. ЈОВАНОВИЋ Светозара БУДИМИР, p/з, 13. п. п., Паланка, Смедеревски, умро 27. 2. 1918, стар 30 год., гроб бр. 1927. 1917. ЈОВАНОВИЋ СИМА, р/з, (сп-393), Београд, Београдски, умро 16. 1. 1915. од туберкулозе, стар 27 год. 1918. ЈОВАНОВИЋ СЛАВКО, инт., Селаковац, Пожаревачки, умро 28. 12. 1917, стар 20 год., гроб бр. 1839. 1919. ЈОВАНОВИЋ СОТИР, р/з, (cп-782), 3. п. п., Ниш, Нишки, умро 19. 3. 1915. од туберкулозе, стар 28 год. 1920. ЈОВАНОВИЋ СТАМЕН, р/з, (cп-1021), 2. п. п., Пуковце, Топлички, умро 7. 1. 1915, стар 50 год. 1921. ЈОВАНОВИЋ СТАНИМИР, р/з, (Им.), 5. п. п., Читлук, Подрински, умро 24. 1. 1915, стар 25 год., зај. гроб бр. 204.
318
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
1922. ЈОВАНОВИЋ СТАНИСЛАВ, р/з, (сп-1565), 15. п. п., Ланиште, Моравски, умро 13. 1. 1915. од дизентерије, стар 45 год. 1923. ЈОВАНОВИЋ СТАНКО, инт., (Им.), Београд, Београдски, умро 26. 1. 1915, стар 26 год., зај. гроб бр. 209. 1924. ЈОВАНОВИЋ СТАНОЈЕ, инт., (Им.), Арнајево, Београдски, умро 11. 10. 1916, стар 17 год., гроб бр. 869. 1925. ЈОВАНОВИЋ СТЕВАН, р/з, (cп-1528), 11. п. п., Деверје, умро 12. 1. 1915. од туберкулозе. 1926. ЈОВАНОВИЋ СТЕВАН, р/з, (Им.), 3. п. п., Грабовац, Подрински, умро 24. 1. 1915, зај. гроб бр. 203. 1927. ЈОВАНОВИЋ СТЕВАН, р/з, (сп-1456), 18. п. п., Оставница, умро 11. 1. 1915. од дизентерије, стар 30 год. 1928. ЈОВАНОВИЋ СТОЈАДИН, р/з, (сп-2369), 1. п. п., умро 17. 2. 1915. од туберкулозе, стар 28 год. 1929. ЈОВАНОВИЋ СТОЈАН, (сп-2235), Смедерево, Смедеревски, умро 13. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 45 год. 1930. ЈОВАНОВИЋ СТОЈАН, р/з, (cп-1067), 8. п. п., Кудриз, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 36 год. 1931. ЈОВАНОВИЋ СТОЈАН, р/з, (cп-2925), 2. п. п., Д. Стопања, умро 7. 4. 1915. од болести бубрега, стар 40 год. 1932. ЈОВАНОВИЋ СТОЈАН, р/з, (cп-361), Баћевац, Београдски, умро 31. 12. 1914. од болести срца, стар 21 год. 1933. ЈОВАНОВИЋ Стојана ЖИВКО, инт., Бадњевица, Топлички, умро 17. 8. 1917, стар 20 год., гроб бр. 1680. 1934. ЈОВАНОВИЋ ТИХОМИР, р/з, (Им.), 11. п. п., Мала Пчелица, Крагујевачки, умро 30. 1. 1915, стар 36 год., зај. гроб бр. 216. 1935. ЈОВАНОВИЋ ТРАЈКО, р/з, (cп-1164), 1. п. п., Врање, Врањски, умро 6. 1. 1915. од дизентерије, стар 29 год. 1936. ЈОВАНОВИЋ ТРАЈКО, р/з, (сп-1556), 9. п. п., Кленовац, Крајински, умро 13. 1. 1915. од дизентерије, стар 29 год. 1937. ЈОВАНОВИЋ ХАЈРО, р/з, 1. п. п., умро 12. 1. 1915. од дизентерије, стар 27 год., гроб бр. 169. 1938. ЈОВАНОВИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (cп-1140), 7. п. п., Шопић, Београдски, умро 5. 1. 1915. од менингитиса, стар 25 год. 1939. ЈОВАНОВИЋ ИВКО, р/з, Београд, Београдски, умро 15. 1. 1915. од дизентерије, стар 32 год., гроб бр. 178. 1940. ЈОВАНОВИЋ ВУЈИЦА, р/з, (Им.), 9. п. п., Сена, Пожаревачки, умро 23. 1. 1915, стар 26 год., зај. гроб бр. 202.
319
Небојша Кузмановић
1941. ЈОВАНОВИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (сп-2702), 3. п. п., Рудине, умро 6. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 21 год. 1942. ЈОВЕТИЋ ЈОВАН, инт., Вир Пазар, 1898, Црна Гора, умро 20. 4. 1917, стар 19 год., гроб бр. 1437 (1345). 1943. ЈОВИНИЋ НАСТАС, р/з, (Им.), 14. п. п., Врбовац, Нишки, умро 23. 1. 1915, стар 35 год., зај. гроб бр. 202. 1944. ЈОВИЋ АНЂЕЛКО, р/з, (сп-2336), 8. п. п., Жабари, умро 16. 2. 1915. од туберкулозе. 1945. ЈОВИЋ Анта УРОШ, р/з, 1. п. п., (2997), Јовац, Врањски, умро 10. 5. 1918. од туберкулозе, стар 38 год., гроб бр. 2014. 1946. ЈОВИЋ БЛАГОЈЕ, р/з, (Им.), 2. п. п., Асановац, Топлички, умро 28. 1. 1915, стар 26 год., зај. гроб бр. 211. 1947. ЈОВИЋ ВЕЛИЧКО, р/з, (cп-324), 14. п. п., Лучица, Скопски, умро 30. 12. 1914. од дизентерије, стар 26 год. 1948. ЈОВИЋ ВОЈИСЛАВ, р/з, (cп-300), Јабучје, Београдски, умро 29. 12. 1914. од запаљења плyha, стар 21 год. 1949. ЈОВИЋ ДАНИЛО, (сп-672), Купци, умро 20. 1. 1915. од туберкулозе, стар 48 год. 1950. ЈОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (cп-57), Јасенице, умро 3. 12. 1914. од туберкулозе. 1951. ЈОВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (сп-2616), 6. п. п., Приштина, Косовски, умро 25. 7. 1915. од туберкулозе, стар 21 год. 1952. ЈОВИЋ ЖИВКО, р/з, (Им.), 14. п. п., Леновац, Крајински, умро 27. 1. 1915, стар 22 год., зај. гроб бр. 208. 1953. ЈОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (сп-1305), 13. п. п., Темнић, умро 15. 1. 1915. од дизентерије, стар 36 год. 1954. ЈОВИЋ ЖИВОТА, р/з, (сп-2283), 9. п. п., Средњево, умро 14. 2. 1915. од туберкулозе, стар 27 год. 1955. ЈОВИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-1883), 1. п. п., Црна Трава, Врањски, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год. 1956. ЈОВИЋ Крсте РИСТО, р/з, (сп-671), Крушевица, умро 20. 1. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 1957. ЈОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (cп-126), Мерово, умро 16. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 31 год. 1958. ЈОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (сп-2551), 1. п. п., Власотинце, Врањски, умро 27. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год. 1959. ЈОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, 8. п. п., Ракинац, Пожаревачки, умро 13. 9. 1917, стар 30 год., гроб бр. 1705.
320
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
1960. ЈОВИЋ МАРКО, р/з, (cп-113), Стешселац, умро 13. 12. 1914. од запаљења плућa, стар 20 год. 1961. ЈОВИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), 1. п. п., Лесковац, Врањски, умро 21. 1. 1915, стар 25 год., зај. гроб бр. 198. 1962. ЈОВИЋ МИЛОРАД, р/з, (Им.), 15. п. п., Никшић, Крагујевачки, умро 29. 1. 1915, стар 29 год., зај. гроб бр. 214. 1963. ЈОВИЋ МИРКО, р/з, 13. п. п., (2990), Петрово Село, Крајински, умро 2. 5. 1918. од запаљења плућа, стар 31 год., гроб бр. 2006. 1964. ЈОВИЋ МИХАИЛО, р/з, (Им.), 7. п. п., Петровац, умро 22. 1. 1915, стар 30 год., зај. гроб бр. 201. 1965. ЈОВИЋ МИХАИЛО, р/з, (Им.), 7. п. п., Петровац, умро 22. 1. 1915, стар 30 год., зај. гроб бр. 201. 1966. ЈОВИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-1579), 13. п. п., Мирса, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 32 год. 1967. ЈОВИЋ ПРВОСЛАВ, р/з, (сп-2728), 15. п. п., Бачина, Моравски, умро 10. 3. 1915. од пегавог тифуса. 1968. ЈОВИЋ РАДИВОЈЕ, р/з, (cп-886), 14. п. п., Ирцановице, умро 1. 1. 1915. од дизентерије, стар 26 год. 1969. ЈОВИЋ СТЕВАН, р/з, (cп-1242), 13. п. п., Скакавац, умро 13. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 38 год. 1970. ЈОВИЋ СТОЈАДИН, р/з, (Им.), 1. п. п., Меда, Топлички, умро 26. 1. 1915, стар 23 год., зај. гроб бр. 208. 1971. ЈОВИЋ ТРАЈКО, р/з, (сп-1330), 8. п. п., Коцетин, умро 15. 1. 1915. од туберкулозе, стар 23 год. 1972. ЈОВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (cп-3043), 13. п. п., Милошево, Крајински, умро 25. 9. 1914. од туберкулозе, стар 23 год. 1973. ЈОВИЋ УРОШ, р/з, (Им.), 7. п. п., Д. Трешњевица, умро 28. 1. 1915, стар 29 год., зај. гроб бр. 211. 1974. ЈОВИЋ ЦВЕТКО, р/з, (cп-70), Бунар, Моравски, умро 8. 12. 1914. од болести стомака. 1975. ЈОВИЧИЋ Живана ЖИВАН, р/з, 6. п. п., Цикота, Подрински, умро 30. 5. 1917, стар 48 год., гроб бр. 1561. 1976. ЈОВИЧИЋ МИЛИЈА, р/з, (Им.), 15. п. п., Борина, Моравски, умро 22. 1. 1915, стар 37 год., зај. гроб бр. 201. 1977. ЈОВИЧИЋ МИЛИЋ, р/з, (Им.), 6. п. п., Борак, Београдски, умро 25. 1. 1915, зај. гроб бр. 206. 1978. ЈОВИЧИЋ МИЛОРАД, инт., (сп-1079), Причановић, Подрински, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 16 год.
321
Небојша Кузмановић
1979. ЈОВИШИЋ СПАСОЈЕ, инт., Гукоши, Руднички, умро 31. 3. 1917, стар 55 год., гроб бр. 1328. 1980. ЈОВОВИЋ Видака НИКОЛА, инт., Брежња, 1897, Никшић, Црна Гора, умро 27. 11. 1917, стар 20 год., гроб бр. 1794. 1981. ЈОВОВИЋ Димитрија МИХАИЛО, р/з, 2. п. п., Прибој, Врањски, умро 14. 10. 1918, стар 55 год., гроб бр. 2151. 1982. ЈОВОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, (сп-541), Бронелија, умро 18. 1. 1915. од болести срца, стар 36 год. 1983. ЈОВОВИЋ НОВИЦА, инт., Андријевица, Црна Гора, умро 4. 2. (12) 1917, стар 46 (48) год., гроб бр. 1064. 1984. ЈОВОВИЋ РИСТА, инт., Тимар, Црна Гора, умро 26. 2. 1917, стар 60 год., гроб бр. 1165. 1985. ЈОЗЕФИЋ ИЛИЈА, р/з, 4. п. п., Прилеп, Битољски, умро 4. 3. 1917, стар 36 год., гроб бp. 1242 (1234). 1986. ЈОКАНОВИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-2540), 9. п. п., Пожаревац, Пожаревачки, умро 26. 2. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 1987. ЈОКАНОВИЋ РАДОВАН, инт., Никшић, 1895, Црна Гора, умро 14. 3. 1917, стар 22 год. 1988. ЈОКАНОВИЋ САВА, инт., Тепци, 1897, Црна Гора, умро 2. 3. 1917, стар 20 год., гроб бр. 1182. 1989. ЈОКАНОВИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-2686), 14. п. п., Дубоци, умро 5. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 24 год. 1990. ЈОКИЋ ВИЋЕНТИЈЕ, р/з, (сп-308), Г. Мишић, Ваљевски, умро 29. 12. 1914. од дизентерије, стар 21 год. 1991. ЈОКИЋ ЖИВОТА, р/з, (сп-1874), 11. п. п., Рипари, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 1992. ЈОКИЋ Јока ДАНИЛО, инт., Велика, Колашин, Црна Гора, умро 21. 7. 1917, стар 45 год., гроб бр. 1640. 1993. ЈОКИЋ ЉУБОМИР, р/з, (сп-1912), 4. п. п., Ужице, Ужички, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 34 год. 1994. ЈОКИЋ МИЛЕНКО, инт., (cп-2735), Клење, Подрински, умро 11. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 16 год. 1995. ЈОКИЋ НЕДЕЉКО, р/з, (Им.), 6. п. п., умро 28. 1. 1915, зај. гроб бр. 211. 1996. ЈОКИЋ ПЕТАР, инт., (cп-2854), Београд, Београдски, умро 7. 5. 1915. од болести стомака, стар 47 год. 1997. ЈОКИЋ Радослава ВАСО, инт., Велика, 1868, Васојевићи, Црна Гора, умро 15. 4. 1917, стар 49 год., гроб бр. 1415. 1998. ЈОКОВИЋ Велимира МИЛОРАД, инт., (3000), Рогача, Београдски, умро 13. 5. 1918. од туберкулозе, стар 18 год., гроб бр. 2017.
322
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
1999. ЈОКОВИЋ ВОЈИСЛАВ, инт., Мургас, Ваљевски, умро 30. 4. 1918, стар 20 год. 2000. ЈОКОВИЋ Живка АЛЕКСАНДАР, р/з, 8. п. п., Александровац, Пожаревачки, умро 5. 2. 1918, стар 25 год., гроб бр. 1888. 2001. ЈОКОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (cп-1481), 7. п. п., Врчин, Београдски, умро 12. 1. 1915. од дизентерије, стар 48 год. 2002. ЈОКОВИЋ ЈАНИЋИЈЕ, р/з, (Им.), 7. п. п., Врчин, Београдски, умро 25. 1. 1915, зај. гроб бр. 206. 2003. ЈОКОВИЋ ЈОКСИМ, инт., Баварци, 1884, Црна Гора, умро 1. 5. 1917, стар 33 год., гроб бр. 1472. 2004. ЈОКОВИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), 9. п. п., Трновче, Пожаревачки, умро 30. 1. 1915, стар 41 год., зај. гроб бр. 215. 2005. ЈОКОВИЋ Милије МАРКО, инт., Љубанић, 1891, Пећ, Црна Гора, умро 11. 8. 1917, стар 26 год., гроб бр. 1672. 2006. ЈОКОВИЋ МИЛОВАН, р/з, (cп-1983), Врбово, умро 7. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 26 год. 2007. ЈОКОВИЋ МЛАДЕН, р/з, (сп-2572), 1. п. п., Студен, умро 28. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 2008. ЈОКОВИЋ НИКОЛА, р/з, (cп-389), Ливадице, умро 15. 1. 1915. од дизентерије, стар 24 год. 2009. ЈОКОВИЋ СЛАВКО, р/з, (сп-1135), Милићево, умро 5. 1. 1915. од туберкулозе, стар 21 год. 2010. ЈОКСИМОВИЋ АЛЕКСА, р/з, (сп-1610), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 2011. ЈОКСИМОВИЋ МИЈАТ, р/з, (Им.), 14. п. п., Милутовац, Крушевачки, умро 21. 1. 1915, зај. гроб бр. 198. 2012. ЈОКСИМОВИЋ МИЛОРАД, р/з, (Им.), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 28. 1. 1915, стар 33 год., зај. гроб бр. 211. 2013. ЈОКСИМОВИЋ Рајка СТАНИМИР, р/з, 9. п. п., Мала Крсна, Смедеревски, умро 2. 11. 1917, стар 26 год., гроб бр. 1759. 2014. ЈОКСИМОВИЋ СТЕВАН, р/з, (cп-2259), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 14. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 36 год. 2015. ЈОКСИЋ СТЕВАН, (сп-1985), Врање, Врањски, умро 7. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 2016. ЈОКСИЋ, СТЕВАН, (cп-2087), Бунше, умро 9. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 26 год. 2017. ЈОЛОВИЋ РАДОВАН, р/з, (Им.), 11. п. п., Драгачево, Чачански, умро 20. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 23 год., зај. гроб бр. 157.
323
Небојша Кузмановић
2018. ЈОНЕСКУ СИМЕУН, (Им.), 13. п. п., Боговина, Крајински, умро 24. 1. 1915, стар 34 год., зај. гроб бр. 203. 2019. ЈОНЧЕВ СПАСОЈЕ, р/з, (cп-219), Речица, Крајински, умро 24. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 22 год. 2020. ЈОРДАРАЦКИ ЖИВОЈИН, р/з, (сп-1361), 6. п. п., Бадовинци, Подрински, умро 9. 1. 1915. од болести бубрега, стар 48 год. 2021. ЈОСИПОВИЋ ВОЈИСЛАВ, р/з, (сп-2683), 1. п. п., Пољана, умро 4. 3. 1915. од туберкулозе, стар 22 год. 2022. ЈОСИПОВИЋ КИКОЈЕ, инт., (724), Грчић, Црна Гора, умро 7. 6. 1916. од запаљења плућа, стар 80 год. 2023. ЈОСИПОВИЋ Крсте РИСТО, р/з, (сп-986), Београд, Београдски, умро 8. 1. 1915. од туберкулозе, стар 28 год. 2024. ЈОСИПОВИЋ МИЛИЈА, р/з, (cп-2712), 5. п. п., Добриње, Ваљевски, умро 7. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 20 год. 2025. ЈОСИПОВИЋ ХРАНИСЛАВ, р/з, (cп-3101), 15. п. п., Ковиревица, умро 7. 10. 1914. од колере, стар 22 год. 2026. ЈОСИПОВИЋ ЦВЕТКО, р/з, (сп-98), Кобишница, Крајински, умро 11. 12. 1914. од болести срца, стар 21 год., гроб бр. 84. 2027. ЈОСИЋ ЉУБОМИР, р/з, 14. п. п., Црноборски, Подрински, умро 23. 10. 1918, стар 23 год., гроб бр. 2172. 2028. ЈОСИФОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (сп-1814), 15. п. п., Лазаревац, Београдски, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год. 2029. ЈОСИФОВИЋ МИЛУТИН, р/з, (сп-2277), 2. п. п., Прокупље, Топлички, умро 14. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 26 год. 2030. ЈОСИФОВИЧ МИЛАН, р/з, (cп-2595), 5. п. п., Кунда, умро 12. 9. 1915. од туберкулозе, стар 24 год. 2031. ЈОЦИЋ СТАНОЈЕ, р/з, (cп-394), М. Бресница, умро 16. 1. 1915. од туберкулозе, стар 22 год. 2032. ЈОЧАНОВИЋ ВЕЉКО, р/з, (cп-323), Крођани, умро 30. 12. 1914. од дизентерије, стар 30 год. 2033. ЈОЧИЋ ВИДОЈЕ, р/з, (сп-97), Видровац, Крајински, умро 11. 12. 1914. од туберкулозе, стар 28 год. 2034. ЈОЧИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, Мрековац, умро 11. 12. 1914. од туберкулозе, стар 21 год. 2035. ЈОЧИЋ МИХАИЛО, р/з, (Им.), 5. п. п., Стрелац, умро 16. 5. 1915. од туберкулозе, стар 27 год. 2036. ЈОЧИЋ ПЕТАР, р/з, (Им.), 13. п. п., Мисић, Крајински, умро 29. 1. 1915, стар 35 год., зај. гроб бр. 212.
324
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
2037. ЈОЧИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (Им.), 5. п. п., В. Пољна, Ваљевски, умро 21. 1. 1915, стар 37 год., зај. гроб бр. 201. 2038. ЈОШКОВИЋ КОСТАДИН, р/з, (cп-3067), Подворска, умро 27. 9. 1914. од колере, стар 27 год. 2039. ЈОШОВИЋ АЛЕКСА, р/з, (сп-261), Кудреш, умро 27. 12. 1914. од болести срца, стар 22 год. 2040. ЈУРИШИЋ БОГОЉУБ, р/з, (сп-1012), 3. п. п., Црна Бара, умро 9. 1. 1915. од дизентерије. 2041. ЈУРИШИЋ Јова ЈАНКО, инт., Војње, П. Каревар, умро 26. 8. 1917, стар 57 год., гроб бр. 2104. 2042. ЈУРИШИЋ Јована ЈОВИЦА, инт., (3027), Вољна, умро 20. 8. 1918. од туберкулозе, стар 52 год. 2043. ЈУШКОВИЋ СТЕВАН, инт., Морача, 1872, Црна Гора, умро 27. (23) 3. 1917, стар 45 год., гроб бр. 1310. 2044. КАДИЋ МИЛАН, инт., Поштење, Црна Гора, умро 23. (20) 3. 1917, стар 68 год., гроб бр. 1281. 2045. КАИДИЋ Боја ОБРЕН, инт., Штабина, 1869, Никшић, Црна Гора, умро 5. 4. 1917, стар 48 год., гроб бр. 1361 (1356). 2046. КАЛИНОВИЋ МАРИН, р/з, (сп-3045), 13. п. п., Кобишница, Крајински, умро 23. 9. 1914. од колере, стар 32 год. 2047. КАЛШОНОВИЋ БРАНКО, р/з, (сп-774), 15. п. п., Мачевац, умро 18. 3. 1915. од туберкулозе, стар 40 год. 2048. КАНДИЋ МИЛОРАД, (cп-2258), Велики Борак, Београдски, умро 14. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 32 год. 2049. КАРАБАСИЛ ОБРАД, инт., Пива, Црна Гора, умро 11. 12. 1916, стар 55 год., гроб бр. 1098. 2050. КАРАБАШИН КРСТА, инт., Црквице, Никшић, Црна Гора, умро 19. 12. 1917, стар 68 год., гроб бр. 1820. 2051. КАРАБЕ МИТА, р/з, (cп-133), Стојак, умро 17. 12. 1914. од туберкулозе, стар 35 год. 2052. КАРАБИНОВИЋ ЖИВКО, р/з, (сп-2073), 8. п. п., Пресјавори, умро 9. 2. 1915. од пегавог тифуса. 2053. КАРАНОВИЋ (КОЧАНОВИЋ) МИЛАН, инт., Полимље, 1847, Црна Гора, умро 14. 3. 1917, стар 70 год., гроб бр. 1243. 2054. КАРАПАНЏИЋ РАДОМИР, р/з, (сп-1643), 12. п. п., Причиновић, Подрински, умро 1. 2. 1915. од запаљења плућа, стар 35 год. 2055. КАРАСИЋ ВЕЛИМИР, р/з, (cп-841), 5. п. п., Гарасије, умро 27. 3. 1915, стар 32 год.
325
Небојша Кузмановић
2056. КАРАЏИЋ Лазара ЂОРЂЕ, инт., Палеж, 1869, Никшић, Црна Гора, умро 9. 10. 1917, стар 48 год., гроб бр. 1736. 2057. КАРАЏИЋ Мија СТЕВАН, инт., Ковићи, Никшић, Црна Гора, умро 2. 4. 1917, стар 31 год., гроб бр. 1339. 2058. КАРАЏИЋ ШАБАН, инт., Ковица, 1856, Црна Гора, умро 2. 4. 1917, стар 60 год., гроб бр. 1338. 2059. КАРАШ НИКОЛА, (cп-2156), Београд, Београдски, умро 11. 2. 1915. од пегавог тифуса. 2060. КАРИЋ ВАСИЛИЈЕ, инт., (Им.), Сараловац, Крагујевачки, умро 1. 8. 1916, стар 60 год., гроб бр. 809. 2061. КАРИЋ ЉУБИСАВ, р/з, (cп-2275), 7. п. п., Рипањ, Београдски, умро 14. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 2062. КАРОВИЋ АВРАМ, р/з, (cп-809), 11. п. п., Бумбарево, Крагујевачки, умро 22. 3. 1915. од туберкулозе, стар 35 год. 2063. КАРТЕЛ Рада ВУЛЕ, инт., Матаруге, 1854, Пљевља, Црна Гора, умро 13. 9. 1917, стар 63 год., гроб бр. 1706. 2064. КАРУЛОВИЋ ДРАГУТИН, (сп-1347), Власотинци, Врањски, умро 15. 1. 1915. од туберкулозе, стар 35 год. 2065. КАСТРАТОВИЋ МИЛОВАН, инт., Трешњево, Црна Гора, умро 11. 1. 1917, стар 64 год., гроб бр. 1001. 2066. КАТАНИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (Им.), 1. п. п., Јовање, Подрински, умро 24. 1. 1915, зај. гроб бр. 204. 2067. КАТАНИЋ МИЛИЋ, р/з, (Им.), 6. п. п., Јошево, Подрински, умро 26. 1. 1915, стар 33 год., зај. гроб бр. 207. 2068. КАТАНИЋ МИЛОШ, р/з, (cп-2454), 6. п. п., Јожево, умро 22. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 2069. КАТАНОВ СЛАВКО, р/з, (2098), 12. п. п., Власина, умро 9. 2. 1915. од дизентерије, стар 50 год. 2070. КАТИНОВИЋ АРАТИЈЕ, р/з, (сп-2116), 1. п. п., Д. Горебица, умро 10. 2. 1915. од пегавог тифуса. 2071. КАТИЋ ГЛИША, р/з, (Им.), 15. п. п., Шуљковци, Подрински, умро 24. 1. 1915, стар 41 год., зај. гроб бр. 204. 2072. КАТИЋ ИГЊАТ, р/з, (сп-2046), 4. п. п., Соково, умро 8. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 2073. КАТИЋ СТОЈАН, р/з, (Им.), 5. п. п., Д. Лешница, Подрински, умро 20. 1. 1915, стар 28 год., зај. гроб бр. 197. 2074. КАФЕЛИЋ Јова ЖИВАДИН, инт., Каменица, Крагујевачки, умро 17. 10. 1917, стар 17 год., гроб бр. 1747.
326
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
2075. КЕВИЋ МИЛОРАД, р/з, (сп-2882), 5. п. п., Врело, умро 1. 6. 1915. од запаљења плућа, стар 35 год. 2076. КЕЊИЋ ГОЛУБ, р/з, (сп-356), Сумраковац, Крајински, умро 31. 12. 1914. од дизентерије, стар 21 год. 2077. КЕПИЋ Тодора МИЛОШ, инт., Попово, Крушевачки, умро 13. 10. 1918, стар 27 год., гроб бр. 2147. 2078. КЕРАИЛОВИЋ МИЛУТИН, р/з, (cп-417), Брестовик, умро 16. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 65 год. 2079. КЕРШАН Милоша ДОБРОСАВ, инт., Медовина, Чачански, умро 1. 9. 1917, стар 19 год., гроб бр. 2109. 2080. КЕЦМАНОВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (сп-2896), 6. п. п., Шабац, Подрински, умро 1. 4. 1915, стар 33 год. 2081. КИЈАНОВИЋ Перка ПЕТАР, р/з, 5. п. п., Сељане, Пријепоље, умро 18. 7. 1917, стар 28 год., гроб бр. 1637. 2082. КИЛИБАРДА ИЛИЈА, инт., Грахово, 1898, Црна Гора, умро 24. 6. 1918, стар 20 год., гроб бр. 2062. 2083. КИМИЧИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-2911), 13. п. п., Јабуковац, Крајински, умро 3. 4. 1915. од запаљења плућа, стар 27 год. 2084. КИРИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-2931), 8. п. п., Бањанин, умро 8. 4. 1915. од туберкулозе, стар 23 год. 2085. КИТАНОВИЋ ЉУБИША, инт., Бачевци, Ваљевски, умро 20. 1. 1917, стар 21 год., гроб бр. 1012. 2086. КИТИЋ ПЕТРОНИЈЕ, р/з, (Им.), Бајина Башта, Ужички, умро 23. 4. 1916, стар 32 год., гроб бр. 680. 2087. КИТОН СТОЈАН, р/з, (Им.), 5. п. п., Косеве, Охридски, умро 23. 1. 1915, зај. гроб бр. 202. 2088. КИЋАНОВИЋ ЖИВАН, р/з, (Им.), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 29. 1. 1915, зај. гроб бр. 214. 2089. КИЋАНОВИЋ НИКОЛА, инт., Коњуси, 1863, Црна Гора, умро 12. 3. 1917, стар 54 год., гроб бр. 1225. 2090. КИЋОВИЋ БОГДАН, инт., (Им.), Васојевићи, Црна Гора, умро 30. 11. 1916, стар 60 год., гроб бр. 910. 2091. КЛАЈИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (сп-937), 7. п. п., Врчин, Београдски, умро 2. 1. 1915. од болести стомака. 2092. КЛАЈИЋ МИЛОШ, р/з, (cп-1499), 6. п. п., Кукусинац, умро 12. 1. 1915. од дизентерије, стар 34 год. 2093. КЛИМОВИЋ СТЕВАН, р/з, (Им.), 19. п. п., Пештане, умро 1. 1. 1915. од дизентерије, стар 22 год.
327
Небојша Кузмановић
2094. КНЕЖЕВИЋ ГЛИГОРИЈЕ, инт., Бањани, Црна Гора, умро 16. 2. (12) 1917, стар 60 год., гроб бр. 1124. 2095. КНЕЖЕВИЋ ЈАНИЋИЈЕ, р/з, (cп-767), 7. п. п., Врчин, Београдски, умро 18. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год. 2096. КНЕЖЕВИЋ ЈАНИЋИЈЕ, р/з, (Им.), Бањани, Црна Гора, умро 27. 1. 1915, стар 64 год., зај. гроб бр. 210. 2097. КНЕЖЕВИЋ МИЛОВАН, инт., Петровци, Црна Гора, умро 9. 2. (12) 1917, стар 64 год., гроб бр. 1089. 2098. КНЕЖЕВИЋ ПАНТА, р/з, (сп-1959), 7. п. п., Врчин, Београдски, умро 6. 2. 1915. од туберкулозе, стар 45 год. 2099. КНЕЖЕВИЋ ПАНТО, инт., Велика, Васојевићи, Црна Гора, умро 2. 6. 1917, стар 41 год., гроб бр. 1567. 2100. КНЕЖЕВИЋ Симе МИЛОВАН, инт., Матаруге, Чачански, умро 16. 3. 1917, стар 56 год., гроб бр. 1252. 2101. КНЕЖЕВИЋ Симеона ОБРЕН, инт., Доња Црквица, Никшић, Црна Гора, умро 23. 4. 1917, стар 51 год., гроб бр. 1453 (1452). 2102. КНЕЗОВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (cп-64), Обреновац, Београдски, умро 6. 12. 1914. од болести бубрега, стар 44 год. 2103. КНЕЦОВЉЕВИЋ ЛАЗАР, р/з, (сп-2612), 13. п. п., Сип, Крајински, умро 20. 7. 1915. од запаљења плућа, стар 20 год. 2104. КОЗОВИЋ ЖИВАН, (сп-637), М. Моштаница, Београдски, умро 19. 1. 1915. од болести срца. 2105. КОБИЋ ПЕТАР, инт., Пива, Црна Гора, умро 17. 2. 1917, стар 55 год., гроб бр. 1130. 2106. КОВАЧ Драга МИТО, инт., Петровићи, Никшић, Црна Гора, умро 3. 4. 1918, стар 67 год., гроб бр. 1980. 2107. КОВАЧЕВИЋ ВАСИЛИЈЕ, инт., Језера, 1891, Црна Гора, умро 7. 6. 1917, стар 26 год., гроб бр. 1579. 2108. КОВАЧЕВИЋ ЈОВИЦА, р/з, (Им.), 5. п. п., Мионица, Ваљевски, умро 24. 1. 1915, стар 23 год. 2109. КОВАЧЕВИЋ ЛАЗАР, инт., (cп-1022), Селаш, Подрински, умро 7. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 46 год. 2110. КОВАЧЕВИЋ МИЛОСАВ, р/з, Беочић, Моравски, умро 20. 12. 1914. од менингитиса. 2111. КОВАЧЕВИЋ МИЛУН, р/з, (Им.), 17. п. п., Пожаревац, Пожаревачки, умро 30. 1. 1915, зај. гроб бр. 216. 2112. КОВАЧЕВИЋ МЛАДЕН, р/з, (Им.), 3. п. п., Богатић, Подрински, умро 25. 1. 1915, стар 25 год., зај. гроб бр. 202.
328
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
2113. КОВАЧЕВИЋ НИКОЛА, инт., Трешњево, Црна Гора, умро 22. 1. 1917, стар 55 год., гроб бр. 1019. 2114. КОВАЧЕВИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-850), 6. п. п., Скупље, Подрински, умро 28. 3. 1915. од туберкулозе, стар 40 год. 2115. КОВАЧЕВИЋ Радисава КРСТА, инт., Теочин, Руднички, умро 7. 10. 1918, стар 29 год., гроб бр. 2138. 2116. КОВАЧЕВИЋ Стевана ПЕРИША (ПЕРКО), инт., Заслаб, 1862, Никшић, Црна Гора, умро 25. 5. 1917, стар 55 год., гроб бр. 1547. 2117. КОВАЧЕВИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (сп-904), 11. п. п., Бољковци (Бељковац), умро 1. 1. 1915. од туберкулозе, стар 40 год. 2118. КОДИЋ ПАВЛЕ, р/з, (сп-3141), Љубичевац, Крајински, умро 12. 11. 1914. од туберкулозе, стар 34 год. 2119. КОЗИЋ ЗДРАВКО, инт., Нересница, Пожаревачки, умро 8. 2. 1918, стар 57 год., гроб бр. 1894. 2120. КОЗЛАНСКИ ЧРНА, (сп-1841), Београд, Београдски, умро 4. 2. 1915. од запаљења плућа, стар 42 год. 2121. КОЈАДИНОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (сп-999), 15. п. п., Стрмостен, Моравски, умро 9. 1. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 2122. КОЈИЋ БОГОМИР, инт., (696), Лапово, Крагујевачки, умро 19. 5. 1916. од менингитиса, стар 15 год. 2123. КОЈИЋ ИВАН, инт., (сп-1558), Клење, Подрински, умро 13. 1. 1915. од дизентерије, стар 18 год. 2124. КОЈИЋ ИЛИЈА, р/з, (Им.), 2. п. п., Врбовац, Косовски, умро 19. 1. 1915, стар 26 год., зај. гроб бр. 193. 2125. КОЈИЋ МАРКО, р/з, (cп-1115), 5. п. п., Трабовац, умро 5. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 26 год. 2126. КОЈИЋ МАРКО, р/з, (cп-1892), 5. п. п., Бадовинци, Подрински, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 2127. КОЈИЋ МИЛОРАД, р/з, (сп-1774), 15. п. п., Пожаревац, Пожаревачки, умро 3. 2. 1915. од дизентерије, стар 28 год. 2128. КОКАНОВИЋ МАКЕВИЈЕ, р/з, (сп-2864), 6. п. п., Совљак, Ваљевски, умро 11. 5. 1915. од туберкулозе, стар 31 год. 2129. КОКАНОВИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (сп-1259), 6. п. п., Логорац, умро 14. 1. 1915. од дизентерије, стар 22 год. 2130. КОКАРИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-2290), 8. п. п., Породин, Пожаревачки, умро 14. 1. 1915. од болести бубрега, стар 21 год. 2131. КОКОВИЋ НУДА, р/з, (cп-293), Селиште, умро 28. 12. 1914. од туберкулозе, стар 25 год.
329
Небојша Кузмановић
2132. КОЛАКОВИЋ Васа МИЛОШ, р/з, 11. п. п., Вилановићи, Крагујевачки, умро 5. 4. 1918, стар 50 год., гроб бр. 1982. 2133. КОЛАРЕВИЋ МИЛИСАВ, инт., (сп-908), Добриња, умро 1. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 43 год. 2134. КОЛЕВ МИЛАН, р/з, (сп-2084), 6. п. п., Куманово, Скопски, умро 9. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 23 год. 2135. КОЛЕВ ТАЛЕ, (сп-1928), Велес, Скопски, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 20 год. 2136. КОЛИНОВИЋ НИКОЛА, р/з, 13. п. п., Душановац, Крајински, умро 25. 7. 1917, стар 38 год., гроб бр. 2086. 2137. КОЉЕН ЂУНА, инт., (Им.), Лашаре, Косовски, умро 6. 3. 1916, стар 19 год., гроб бр. 595. 2138. КОМАДИНИЋ МИЛОШ, (596), Београд, Београдски, умро 19. 1. 1915. од туберкулозе, стар 23 год. 2139. КОМАНОВИЋ СТЕВАН, р/з, (сп-482), Клење, Подрински, умро 17. 1. 1915. од болести срца, стар 40 год. 2140. КОМНЕНОВИЋ ДУКАДИН, р/з, (Им.), 6. п. п., Оташево, Тетовски, умро 21. 1. 1915, стар 37 год., зај. гроб бр. 199. 2141. КОНСТАНТИНОВИЋ МИЛОШ, р/з, (Им.), 13. п. п., умро 20. 1. 1915, стар 19 год., зај. гроб бр. 195. 2142. КОНДИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-376), 6. п. п., Прњавор, Подрински, умро 19. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 21 год. 2143. КОНСТАНТИНОВИЋ ВОЈИН, р/з, (Им.), Ратаре, умро 26. 1. 1915, стар 28 год., зај. гроб бр. 207. 2144. КОНСТАНТИНОВИЋ МАТИЈА, р/з, (Им.), 6. п. п., Глушци, Подрински, умро 21. 1. 1915, стар 36 год., зај. гроб бр. 199. 2145. КОНСТАНТИНОВИЋ МИЛАН, инт., Књажевац, Тимочки, умро 1. 4. 1917, стар 16 год., гроб бр. 1336. 2146. КОНСТАНТИНОВИЋ Петра ПЕША, р/з, 1. п. п., (сп-3016), Арбанешко, Кумановски, умро 31. 5. 1918. од туберкулозе, стар 23 год., гроб бр. 2035. 2147. КОПИЛАНОВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (сп-1006 и 1038), 9. п. п., Кладурово, умро 9. 1. 1915. од дизентерије, стар 30 год. 2148. КОПРИВИЦА Јована ПЕТАР, инт., Недајно, 1884, Никшић, Црна Гора, умро 12. 4. 1917, стар 33 год., гроб бр. 1397 (1395). 2149. КОРДИЋ Стевана МИРКО, инт., Спутици, 1886, Нови Пазар, умро 14. 4. 1917, стар 31 год., гроб бр. 1408. 2150. КОСАНИЋ АЛЕКСАНДАР, (сп-654), Београд, Београдски, умро 20. 1. 1915. од дизентерије, стар 30 год.
330
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
2151. КОСИЋ ТИОСАВ, р/з, (Им.), Засавић, Ужички, умро 7. 8. 1916, стар 26 год., гроб бр. 815. 2152. КОСОВИЋ МИЛОШ, инт., Купница, 1862, Црна Гора, умро 26. 3. 1917, стар 56 год., гроб бр. 1299. 2153. КОСТАДИНОВ АЛЕКСА, р/з, (Им.), Пејово, Велешки, умро 23. 8. 1916, стар 27 год., гроб бр. 832. 2154. КОСТАДИНОВИЋ АТАНАСКО, р/з, (сп-32 и 3179), Неготин, Крајински, умро 28. 12. 1914. од туберкулозе, стар 25 год. 2155. КОСТАДИНОВИЋ ВЕЛИЧКО, р/з, (сп-161), Власе, умро 20. 12. 1914. од туберкулозе, стар 46 год. 2156. КОСТАДИНОВИЋ ДИЛЕ, р/з, (Им.), 19. п. п., Скопље, Скопски, умро 26. 1. 1915, стар 22 год., зај. гроб бр. 208. 2157. КОСТАДИНОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (сп-2458), 8. п. п., Крујево, умро 22. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 21 год. 2158. КОСТАДИНОВИЋ СТОЈАН, р/з, (cп-2532), 13. п. п., Власе, умро 26. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 45 год. 2159. КОСТЕВ АНЂЕЛКО, р/з, (Им.), Coп, Велешки, умро 9. 4. 1916, стар 22 год., гроб бр. 657. 2160. КОСТЕВ МИТА, р/з, (cп-205), Мрдгоше, умро 24. 12. 1914. од болести бубрега, стар 28 год. 2161. КОСТЕВ РИСТА, р/з, (Им.), Кесендра, Кавадарски, умро 10. 2. 1916, стар 36 год., гроб бр. 557. 2162. КОСТИЋ АЛЕКСА, (сп-607), Стављевац, Стењевац, Моравски, умро 19. 1. 1915. од туберкулозе. 2163. КОСТИЋ АНДРИЈА, р/з, (Им.), 8. п. п., Свилајнац, Пожаревачки, умро 27. 1. 1915, стар 33 год., зај. гроб бр. 209. 2164. КОСТИЋ АРСА, р/з, 9. п. п., Кучево, Пожаревачки, умро 7. 3. 1917, гроб бр. 1197. 2165. КОСТИЋ БЛАЖА, р/з, (Им.), 15. п. п., Скопље, Скопски, умро 30. 1. 1915, зај. гроб бр. 215. 2166. КОСТИЋ БОГОСАВ, (сп-623), Д. Јарушица, умро 19. 1. 1915. од туберкулозе, стар 20 год. 2167. КОСТИЋ Божидара ТОДОР, р/з, (cп-1191), 5. п. п., Кратово, умро 7. 1. 1915. од дизентерије, стар 36 год. 2168. КОСТИЋ ВОЈИСЛАВ, р/з, (Им.), 15. п. п., Горња Вуковица, Подрински, умро 20. 1. 1915, зај. гроб бр. 195. 2169. КОСТИЋ ДАНИЛО, р/з, (cп-1110), 4. п. п., Скопље, Скопски, умро 4. 1. 1915. од гангрене, стар 32 год.
331
Небојша Кузмановић
2170. КОСТИЋ ДУШАН, (cп-642), Чокешина, Подрински, умро 19. 1. 1915. од болести бубрега. 2171. КОСТИЋ Ђорђа КОСТА, р/з, 18. п. п., (3030), Молотино, умро 28. 8. 1918. од туберкулозе, стар 40 год. 2172. КОСТИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (сп-2394), 1. п. п., Каменица, умро 18. 2. 1915. од дизентерије, стар 28 год. 2173. КОСТИЋ ЂОРЂЕ, р/з, 18. п. п., Молдину, Кумановски, умро 27. 8. 1917, стар 40 год., гроб бр. 2107. 2174. КОСТИЋ Живана ТРАЈИЛО, инт., Шљивар, Зајечарски, умро 31. 1. 1918, стар 46 год., гроб бр. 1884. 2175. КОСТИЋ ИЛИЈА, р/з, (сп-18 и 3165), 15. п. п., Бобово, Моравски, умро 22. 11. 1914. од болести бубрега, стар 30 год. 2176. КОСТИЋ ЈОВАН, р/з, (Им.), 8. п. п., умро 29. 1. 1915, зај. гроб бр. 212. 2177. КОСТИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-1804), 1. п. п., Некриван, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса. 2178. КОСТИЋ ЈОСИФ, (сп-2378), Растојина, умро 18. 2. 1915. од пегавог тифуса. 2179. КОСТИЋ ЉУБА, р/з, (Им.), 10. п. п., Прњавор, Подрински, умро 30. 1. 1915, стар 40 год., зај. гроб бр. 216. 2180. КОСТИЋ МАРИНКО, р/з, 6. п. п., Беларска, Подрински, умро 15. 12. 1917, стар 52 год., гроб бр. 1814. 2181. КОСТИЋ МИЈАТ, р/з, (Им.), 15. п. п., Драгово, Моравски, умро 20. 1. 1915, стар 40 год., зај. гроб бр. 195. 2182. КОСТИЋ МИЛЕНКО, р/з, (сп-787), 11. п. п., Стринер, умро 20. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 2183. КОСТИЋ МИЛОВАН, р/з, (cп-1543), 8. п. п., Поповац, умро 13. 1. 1915. од дизентерије, стар 26 год. 2184. КОСТИЋ МИЛОЈЕ, инт., (Им.), Београд, Београдски, умро 22. 1. 1915, стар 29 год., зај. гроб бр. 201. 2185. КОСТИЋ МИЛОРАД, инт., (сп-2641), Соколово, Београдски, умро 2. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 2186. КОСТИЋ МИХАИЛО, (сп-513), Бошњане, умро 18. 1. 1915. од дизентерије. 2187. КОСТИЋ НИКОЛА, р/з, (cп-478), Пољак, умро 17. 1. 1915. од болести срца, стар 21 год. 2188. КОСТИЋ ПЕТАР, р/з, (cп-1226), 8. п. п., Азања, Смедеревски, умро 13. 1. 1915. од туберкулозе, стар 34 год. 2189. КОСТИЋ ПЕТАР, р/з, 6. п. п. Шабац, Подрински, умро 14. 3. 1918, стар 39 год., гроб бр. 1958.
332
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
2190. КОСТИЋ РАДОВАН, р/з, (сп-2542), 7. п. п., Вреоци, Београдски, умро 26. 2. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 2191. КОСТИЋ РАНКО, р/з, (сп-2332), 2. п. п., Вучидол, Црна Гора, умро 16. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 2192. КОСТИЋ СТАНКО, р/з, (cп-298), Лозница, Подрински, умро 29. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 36 год. 2193. КОСТИЋ СТЕВАН, р/з, (Им.), 15. п. п., Битољ, Битољски, умро 30. 1. 1915, стар 37 год., зај. гроб бр. 215. 2194. КОСТИЋ ЂОРЂЕ, р/з, 2. п. п. Пертило, Нишки, умро 24. 3. 1918, стар 41 год., гроб бр. 1967. 2195. КОСТИЋ Ћура МИЛОСАВ, инт., Мало Градиште, Пожаревачки, умро 17. 1. 1918, стар 45 год., гроб бр. 1863. 2196. КОСТИЋ ЦВЕТКО, р/з, (сп-1222), 19. п. п., Скопље, Скопски, умро 13. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 20 год. 2197. КОСТОВ СТОЈАН, р/з, (сл-357), Свети Никола, Кумановски, умро 31. 12. 1914. од дизентерије, стар 27 год. 2198. КОСТОВИЋ СТАНИМИР, инт., Драгошница,умро 30. 8. 1918. од туберкулозе, стар 26 год. 2199. КОТЕНОВ ДИМИТРИЈЕ, инт., (Им.), Скоруше, Скопски, умро 15. 8. 1916, стар 55 год., гроб бр. 821. 2200. КОТЛИЋ РАНКО, р/з, (Им.), 9. п. п., Валакоње, Тимочки, умро 25. 1. 1915, стар 33 год., зај. гроб бр. 206. 2201. КОЦЕВ ВАСА, р/з, (сп-2207), 3. п. п., Кичево, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 2202. КОЦИЋ МИХАИЛО, р/з, (Им.), 12. п. п., Рибари, Крушевачки, умро 23. 1. 1915, стар 41 год., зај. гроб бр. 202. 2203. КОЧЕВ СТОЈАН, (cп-554), Штип, Штипски, умро 18. 1. 1915. од болести срца. 2204. КОЧЕВАЦ Радоја МАТИЈА, инт., Рипаљ, Београдски, умро 4. 8. 1917, стар 25 год., гроб бр. 1663. 2205. КОЧЕВИЋ ТРАЈАН, р/з, (сп-1302), 5. п. п., Новицане, умро 15. 1. 1915. од дизентерије. 2206. КОЧИЋ АЛЕКСАНДАР, р/з, (cп-16249), 1. п. п., Дубље, Подрински, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год. 2207. КОЧИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-1461), 7. п. п., Миријево, Београдски, умро 11. 1. 1915. од дизентерије, стар 29 год. 2208. КОЧОВИЋ ЗДАВЕ, р/з, (738), 6. п. п., Скориса, умро 19. 6. 1916. од туберкулозе, стар 31 год.
333
Небојша Кузмановић
2209. КОШЕНИЋ ЉУБОМИР, р/з, (сп-1823), 8. п. п., Крусиљево, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 24 год. 2210. КОШИЋ БРАНКО, инт., (693), Врбица, умро 17. 5. 1916. од туберкулозе, стар 15 год. 2211. КРАГУЉЕВИЋ НОВИЦА, р/з, (Им.), Београд, Београдски, умро 16. 2. 1916, стар 25 год., гроб бр. 571. 2212. КРАЈИНОВИЋ СРЕТЕН, р/з, (cп-1635), 1. п. п., Власотинце, Врањски, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 20 год. 2213. КРАЈЧАНОВИЋ МАКСИМ, (сп-5557 и 557), Совљак, Ваљевски, умро 18. 1. 1915. од болести срца, стар 25 год. 2214. КРАЉЕВИЋ Илије МИЛИВОЈЕ, инт., Трешњево, 1892, Никшић, Црна Гора, умро 27. 7. 1917, стар 25 год., гроб бр. 1647. 2215. КРАНТИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (cп-2291), 7. п. п., Врени, умро 4. 2. 1915. од запаљења плyћa, стар 43 год. 2216. КРГОВИЋ МИЛОВАН, инт., Поља, 1888, Црна Гора, умро 17. 3. 1917, стар 29 год., гроб бр. 1258. 2217. КРГОВИЋ МИРКО, инт., (Им.), Поља, Црна Гора, умро 10. 12. 1916, стар 52 год. 2218. КРГОВИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-2535), 3. п. п., Рождаце, Врањски, умро 26. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 2219. КРЕЈТОР СТАНКО, р/з, (Им.), 1. п. п., Јабуковац, Крајински, умро 28. 1. 1915, стар 41 год., зај. гроб бр. 211. 2220. КРЕМАНАЦ СВЕТА, р/з, (Им.), 5. п. п., Мионица, Ваљевски, умро 26. 1. 1915, стар 33 год., зај. гроб бр. 207. 2221. КРЕМИЋ БОГДАН, р/з, (сп-901), 4. п. п., Расиште, Ужички, умро 1. 1. 1915. од туберкулозе, стар 35 год. 2222. КРЕМИЋ МИЛОРАД, р/з, (сп-1177), 14. п. п., Раслисв, умро 6. 1. 1915, стар 26 год. 2223. КРЗАЛИЋ БОЖИДАР, инт., (709), Београд, Београдски, умро 23. 5. 1916. од туберкулозе, стар 17 год. 2224. КРИСТИЋ ИЛИЈА, р/з, (Им.), 8. п. п., Суводол, Смедеревски, умро 22. 1. 1915, стар 47 год., зај. гроб бр. 201. 2225. КРИСТИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (Им.), 5. п. п., Врело, Ваљевски, умро 21. 1. 1915, стар 28 год., зај. гроб бр. 198. 2226. КРИСТИЋ МИТАН, р/з, (сп-154), Церица, Моравска, умро 19. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 33 год. 2227. КРСМАНОВИЋ ВЕЛИМИР, р/з, (сп-1602), 8. п. п., Безан, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса.
334
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
2228. КРСМАНОВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-2000), 14. п. п., Дубочина, Крајински, умро 7. 2. 1915. од пегавог тифуса. 2229. КРСМАНОВИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (сп-1057), 7. п. п., Вребце, умро 15. 1. 1915. од болести стомака, стар 43 год. 2230. КРСМАНОВИЋ Ђола, МЛАДЕН, инт., Зимнице, 1890, Никшић, Црна Гора, умро 15. 9. 1917, стар 27 год., гроб бр. 1710. 2231. КРСОВИЋ МИЛОШ, инт., Купница, 1862, Црна Гора, умро 26. 3. 1917, стар 55 год., гроб бр. 1299. 2232. КРСТАНОВИЋ РАДОВАН, р/з, (сп-127), Буковица, умро 16. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 48 год. 2233. КРСТЕВ АРАНЂЕЛ, р/з, (сп-2374), 3. п. п., Битољ, Битољски, умро 17. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 2234. КРСТИЋ АПОСТОЛ, (сп-2129), Бујановац, Врањски, умро 10. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 2235. КРСТИЋ БОЖИН, р/з, (cп-1450), 8. п. п., Кућевиште, Скопски, умро 11. 1. 1915. од дизентерије, стар 20 год. 2236. КРСТИЋ БОЖИН, р/з, (Им.), Бојиште, Битољски, умро 8. 1. 1916, стар 40 год., гроб бр. 517. 2237. КРСТИЋ ВАСА, р/з, (сп-2479), 4. п. п., Зачиште, умро 23. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 2238. КРСТИЋ ВОЈИН, р/з, (Им.), 10. п. п., Јазленовац, Руднички, умро 2. 11. 1916, стар 41 год., гроб бр. 925. 2239. КРСТИЋ ДРАГИЋ, р/з, (сп-1690), 14. п. п., Јосево, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 37 год. 2240. КРСТИЋ ДРАГОМИР, р/з, (сп-9079), 2. п. п., Границе, умро 1. 1. 1915. од болести бубрега, стар 40 год. 2241. КРСТИЋ ДРАГУТИН, р/з, (сп-1228), 1. п. п., Мачкатица, Врањски, умро 13. 1. 1915. од туберкулозе. 2242. КРСТИЋ ДУШАН, р/з, (Им.), 11. п. п., умро 30. 1. 1915, стар 22 год., зај. гроб бр. 216. 2243. КРСТИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (сп-2527), 3. п. п., Остружница, Београдски, умро 26. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 48 год. 2244. КРСТИЋ ЗЛАТАН, р/з, (сп-302), Крупањ, Подрински, умро 29. 12. 1914. од туберкулозе, стар 30 год. 2245. КРСТИЋ ИЛИЈА, р/з, (Им.), 4. п. п., Суводол, Смедеревски, умро 21. 1. 1915, зај. гроб бр. 200. 2246. КРСТИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-257), Глоговац, умро 27. 12. 1914. од туберкулозе, стар 22 год.
335
Небојша Кузмановић
2247. КРСТИЋ ЈОВАНЧЕ, р/з, (сп-195), Тресибаба, Нишки, умро 23. 12. 1914. од болести бубрега, стар 40 год. 2248. КРСТИЋ Јоваша ВИДОЈЕ, инт., Метриш, Крајински, умро 5. 6. 1917, стар 20 год., гроб бр. 1573. 2249. КРСТИЋ ЈОРДАН, р/з, (сп-1018), 2. п. п., Београд, Београдски, умро 9. 1. 1915. од болести бубрега, стар 38 год. 2250. КРСТИЋ КОСТА, инт., Ниш, Нишки, умро 13. 12. 1917, стар 54 год., гроб бр. 1810. 2251. КРСТИЋ КОСТА, р/з, (Им.), 8. п. п., Сврљиг, Моравски, умро 21. 1. 1915, зај. гроб бр. 198. 2252. КРСТИЋ МИЛАН, (сп-2203), Железник, Београдски, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 45 год. 2253. КРСТИЋ Милана НИКОЛА, инт., (3011), Јагодина, Моравски, умро 23. 5. 1918, од туберкулозе, стар 35 год., гроб бр. 2029. 2254. КРСТИЋ МИЛОСАВ, р/з, (Им.), 9. п. п., М. Пчелица, Крагујевачки, умро 29. 1. 1915, стар 39 год., зај. гроб бр. 214. 2255. КРСТИЋ МИХАИЛО, р/з, 7. п. п., Железник, Београдски, умро 22. 5. 1917, стар 42 год., гроб бр. 1540. 2256. КРСТИЋ ПЕЈЧА, р/з, (Им.), 11. п. п., Бријање, Врањски, умро 29. 1. 1915, стар 31 год., зај. гроб бр. 212. 2257. КРСТИЋ РАДОМИР, р/з, (Им.), 14. п. п., Књажевац, Тимочки, умро 30. 1. 1915, стар 33 год., зај. гроб бр. 215. 2258. КРСТИЋ РАНЂЕЛ, р/з, (сп-1160), 18. п. п., Марковац, Смедеревски, умро 6. 1. 1915. од дизентерије, стар 25 год. 2259. КРСТИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-1795), 3. п. п., Вељковићи, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 2260. КРСТИЋ ХАРАЛАМПИЈЕ, (Им.), 8. п. п., Лапово, Крагујевачки, умро 26. 1. 1915, зај. гроб бр. 207. 2261. КРСТИЋ ЦВЕТКО, (сп-560), Буковица, умро 18. 1. 1915. од болести бубрега. 2262. КРСТОВ СИМОН, р/з, (Им.), Глуво, Скопље, умро 29. 6. 1916, стар 24 год., гроб бр. 769. 2263. КРСТОВИЋ ЈОВАН, р/з, (Им.), Дуденци, Штипски, умро 12. 4. 1916, стар 33 год., гроб бр. 661. 2264. КРСТОЈЕВИЋ МИЛИСАВ, р/з, (Им.), 5. п. п., Црна Бара, Подрински, умро 30. 1. 1915, стар 30 год., зај. гроб бр. 215. 2265. КРУЈИЋ МИЛОШ, р/з, (cп-2504), 15. п. п., Звиздар, умро 24. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год.
336
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
2266. КРЦА МЛАДЕН, р/з, (сп-3064), 13. п. п., Злот, Крајински, умро 26. 9. 1914. од колере, стар 23 год. 2267. КУЖА ПАВЛЕ, р/з, (сп-313), Подгорица, Црна Гора, умро 29. 12. 1914. од болести срца, стар 31 год. 2268. КУЗМАНОВИЋ АЛЕКСА, р/з, (cп-2426), 13. п. п., Брусник, Крајински, умро 20. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 21 год. 2269. КУЗМАНОВИЋ АЛЕКСАНДАР, р/з, (1269), 17. п. п., Драгодол, умро 14. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 21 год. 2270. КУЗМАНОВИЋ АРАНЂЕЛ, р/з, (Им.), 18. п. п., Велико Село, Скопски, умро 22. 1. 1915, стар 21 год. 2271. КУЗМАНОВИЋ БИЛБИР, (сп-1209), Тополница, умро 7. 1. 1915. од болести стомака. 2272. КУЗМАНОВИЋ ВЕСЕЛИН, инт., (Им.), Кула, Пожаревачки, умро 24. 1. 1915, стар 22 год., зај. гроб бр. 203. 2273. КУЗМАНОВИЋ Вучића МИЛОШ, р/з, Моравска дивизија Горња Драгуша, 1892, Топлички, умро 20. 4. 1917, стар 25 год., гроб бр. 1435. 2274. КУЗМАНОВИЋ ГЛИГОР, р/з, (Им.), Кавадарци, Битољски, умро 13. 2. 1916, стар 39 год., гроб бр. 564. 2275. КУЗМАНОВИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, (cп-2611), 17. п. п., Букор, умро 20. 7. 1915. од туберкулозе, стар 22 год. 2276. КУЗМАНОВИЋ ИЛИЈА, инт., (676), Ваљево, Ваљевски, умро 2. 5. 1916. од туберкулозе, стар 56 год. 2277. КУЗМАНОВИЋ КУЗМАН, р/з, (сп-1612), 5. п. п., Новаци, Ваљевски, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 2278. КУЗМАНОВИЋ ЛАЗАР, инт., (Им.), Крвић, Пожаревачки, умро 13. 4. 1916, стар 18 год., гроб бр. 662. 2279. КУЗМАНОВИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), 8. п. п., умро 28. 1. 1915, зај. гроб бр. 211. 2280. КУЗМАНОВИЋ НИКОЛА, (cп-1599), Београд, Београдски, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса. 2281. КУЗМАНОВИЋ НИКОЛА, инт., (Им.), Београд, Београдски, умро 25. 1. 1915, зај. гроб бр. 206. 2282. КУЗМАНОВИЋ ПЕТАР, р/з, (Им.), 4. п. п., Михаиловац, Смедеревски, умро 19. 1. 1915, стар 59 год. 2283. КУЗМАНОВИЋ СТОЈАН, р/з, (cп-2463), 8. п. п., Кавадар, Битољски, умро 22. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 2284. КУЗМИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (сп-2722), 5. п. п., Брзан, умро 8. 2. (3) 1915. од туберкулозе.
337
Небојша Кузмановић
2285. КУЈАЧИЋ ВЛАДИМИР, инт., Дробњаци, Црна Гора, умро 14. 2. 1917, стар 16 год., гроб бр. 1114. 2286. КУЈОВИЋ Михаила ЈОВАН, инт., Мијака, 1872, Колашин, Црна Гора, умро 23. 4. 1917, стар 45 год., гроб бр. 1450 (1451). 2287. КУКИЧЕВИЋ МИЛАН, инт., Трешњево, Црна Гора, умро 27. 2. 1917, стар 52 год., гроб бр. 1167. 2288. КУКОЉ Станка РАДОШ, инт., Маслари, 1867, Колашин, Црна Гора, умро 10. 4. 1917, стар 50 год., гроб бр. 1390 (1388). 2289. КУЛИЋ КРСТА, инт., Пива, Црна Гора, умро 30. 1. 1917, стар 40 год., гроб бр. 1048. 2290. КУЛУНЏИЋ ЈАКОВ, (cп-2832), Ковачево, умро 25. 6. 1915. од туберкулозе, стар 28 год. 2291. КУНДИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-2051), 7. п. п., Жарково, Београдски, умро 8. 2. 1915. од запаљења плућа, стар 44 год. 2292. КУПРЕСИЋ БОГДАН, р/з, (сп-973), 4. п. п., Београд, Београдски, умро 8. 1. 1915. од болести бубрега, стар 28 год. 2293. КУРАНДИЋ СИМЕОН, р/з, (Им.), 12. п. п., Трнава, Чачански, умро 20. 1. 1915, зај. гроб бр. 197. 2294. КУСИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (сп-28 и 3175), 13. п. п., Горњане, Крајински, умро 24. 11. 1914. од болести срца, стар 24 год. 2295. КУСТУРИЋ Ђорђа МИЛИЈА, р/з, 1. п. п., Гуари, Ужички, умро 16. 10. 1918, стар 23 год., гроб бр. 2157. 2296. ЛАЗОВИЋ БОРИС, р/з, (сп-2860), 5. п. п., Блато, умро 9. 5. 1915. од туберкулозе, стар 25 год. 2297. ЛАЗОВИЋ МИЛОШ, р/з, (сп-2505), 13. п. п., Липница, умро 24. 2. 1915. од туберкулозе, стар 40 год. 2298. ЛАБАН АЛЕКСИЈЕ, инт., Грачаница, 1876, Колашин, Црна Гора, умро 30. 9. 1917, стар 41 год., гроб бр. 1725. 2299. ЛАБАН ЈОВАН, инт., Полимље, Црна Гора, умро 23. 2. 1917, стар 40 год., гроб бр. 1157. 2300. ЛАЗАРЕВ ПАНДЕ, (сп-1082), умро 3. 1. 1915. од дизентерије. 2301. ЛАЗАРЕВИЋ АЛЕКСАНДАР, р/з, (сп-1547), 14. п. п., Моравац, умро 13. 1. 1915. од дизентерије. 2302. ЛАЗАРЕВИЋ БОЖИН, р/з, (сп-311 8), 15. п. п., Ковачевац, Моравски, умро 29. 10. 1914. од туберкулозе, стар 31 годину. 2303. ЛАЗАРЕВИЋ ВЛАДИСЛАВ, р/з, (cп-2618), 6. п. п., Глушци, Подрински, умро 27. 7. 1915. од туберкулозе, стар 37 год. 2304. ЛАЗАРЕВИЋ ВОЈИСЛАВ, р/з, (Им.), 6. п. п., Степана, Ваљевски, умро 30. 1. 1915, зај. гроб бр. 216.
338
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
2305. ЛАЗАРЕВИЋ ДАНИЛО, р/з, (Им.), 7. п. п., Ресник, Београдски, умро 29. 1. 1915, стар 43 год., зај. гроб бр. 212. 2306. ЛАЗАРЕВИЋ ДИОНИСИЈЕ, р/з, (сп-1732), 2. п. п., Д. Бријаље, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 36 год. 2307. ЛАЗАРЕВИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, (cп-44 и 3191), 15. п. п., Варварин, Моравски, умро 29. 11. 1914. од менингитиса, стар 30 год. 2308. ЛАЗАРЕВИЋ ДУШАН, р/з, (cп-1109), 14. п. п., Алексинац, Нишки, умро 4. 1. 1915. од туберкулозе, стар 25 год. 2309. ЛАЗАРЕВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (Им.), 8. п. п., Оснић, Тимочки, умро 28. 1. 1915, стар 33 год., зај. гроб бр. 211. 2310. ЛАЗАРЕВИЋ ЖИВОТА, р/з, (сп-2731), 4. п. п., Бацке, умро 10. 3. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 2311. ЛАЗАРЕВИЋ Игњата ПЕТАР, р/з, 4. п. п., Севојно, Ужички, умро 4. 6. 1917, стар 41 год., гроб бр. 1571. 2312. ЛАЗАРЕВИЋ ЈАНКО, р/з, (Им.), 13. п. п., Оснић, Тимочки, умро 28. 1. 1915, стар 29 год., зај. гроб бр. 211. 2313. ЛАЗАРЕВИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-485), Свилајнац, Пожаревачки, умро 17. 1. 1915. од болести срца, стар 21 год. 2314. ЛАЗАРЕВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-890), 11. п. п., Милановац, умро 1. 1. 1915. од дизентерије, стар 38 год. 2315. ЛАЗАРЕВИЋ Косте СТЕВАН, инт., Лапово, Крагујевачки, умро 26. 10. 1918, стар 32 год., гроб бр. 2178. 2316. ЛАЗАРЕВИЋ ЛАЗАР, (cп-635), Грешница, Крагујевачки, умро 19. 1. 1915. од болести срца, стар 45 год. 2317. ЛАЗАРЕВИЋ МАРКО, р/з, (cп-2519), 3. п. п., Јежевац, умро 25. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год. 2318. ЛАЗАРЕВИЋ МИЛОРАД, инт., (сп-2736), Шабац, Подрински, умро 11. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 36 год. 2319. ЛАЗАРЕВИЋ МИЛОРАД, р/з, (сп-2892), 11. п. п., Гор, Сабанта, Крагујевачки, умро 27. 5. 1915. од запаљења плућа, стар 35 год. 2320. ЛАЗАРЕВИЋ МИЛОСАВ, инт., Вртановци, Нишки, умро 1. 1. 1917, стар 60 год., гроб бр. 979. 2321. ЛАЗАРЕВИЋ МЛАДЕН, р/з, (сп-1123), 15. п. п., Остриковац, умро 5. 1. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 2322. ЛАЗАРЕВИЋ НИКОЛА, р/з, (cп-235), Лозница, Подрински, умро 25. 12. 1914. од туберкулозе, стар 60 год. 2323. ЛАЗАРЕВИЋ ПАВЛЕ, р/з, (сп-762), 5. п. п., Здуње, умро 17. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год.
339
Небојша Кузмановић
2324. ЛАЗАРЕВИЋ РАДИЧ, инт., Доњи Степош, Крушевачки, умро 20. 2. 1917, стар 19 год., гроб бр. 1145. 2325. ЛАЗАРЕВИЋ СТАНОЈЕ, р/з, (cп-315), Рековац, Моравски, умро 30. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 23 год. 2326. ЛАЗАРЕВИЋ ЧЕДОМИР, (cп-2054), Каменица, умро 8. 2. 1915. од туберкулозе, стар 25 год. 2327. ЛАЗИЋ АЛЕКСАНДАР, р/з, (сп-1165), 6. п. п., Лешница, Подрински, умро 6. 1. 1915. од дизентерије, стар 26 год. 2328. ЛАЗИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (cп-2561), 4. п. п., Бождаревац, Београдски, умро 27. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 2329. ЛАЗИЋ ВУКОСАВ, р/з, (сп-1476), 4. п. п., Губиљало (Губин До), умро 11. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 40 год. 2330. ЛАЗИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, 1. п. п., Сепевац, Смедеревски, умро 26. 10. 1918, стар 28 год., гроб бр. 2179. 2331. ЛАЗИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (Им.), 8. п. п., Велико Село, Пожаревачки, умро 1. 10. 1916, стар 25 год., гроб бр. 881. 2332. ЛАЗИЋ ЖИВАН, р/з, (Им.), 1. п. п., Власотинце, Врањски, умро 28. 1. 1915, стар 25 год., зај. гроб бр. 211. 2333. ЛАЗИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (сп-1278), 8. п. п., Мајволац (Мајиловац), Крајински, умро 14. 1. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 2334. ЛАЗИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (сп-2982), 15. п. п., Страгари, Крагујевачки, умро 25. 4. 1915. од болести срца, стар 38 год. 2335. ЛАЗИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (сп-932), 6. п. п., Радојевица, умро 2. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 33 год. 2336. ЛАЗИЋ ЖИВОРАД, р/з, (cп-92), Вукошић, Подрински, умро 11. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 23 год. 2337. ЛАЗИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-429), Борак, Београдски, умро 17. 1. 1915. од дизентерије, стар 35 год. 2338. ЛАЗИЋ Крсте РИСТА, р/з, (сп-1153), 2. п. п., Мацила (Макце), Крајински, умро 6. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год. 2339. ЛАЗИЋ КРСТИВОЈЕ, р/з, (сп-142), Врбица, умро 18. 12. 1914. од болести срца, стар 35 год. 2340. ЛАЗИЋ ЉУБИСАВ, р/з, (сп-2691), 5. п. п., Бргуле, Ваљевски, умро 5. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 2341. ЛАЗИЋ МИЛАН, р/з, (сп-1506), 8. п. п., Пураковац, умро 12. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год. 2342. ЛАЗИЋ МИЛАН, р/з, (сп-438), умро 17. 1. 1915. од дизентерије. 2343. ЛАЗИЋ МИЛЕ, р/з, (cп-1569), 8. п. п., Душановци, умро 13. 1. 1915. од дизентерије, стар 23 год.
340
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
2344. ЛАЗИЋ МИЛОВАН, (сп-1768), Курјаци, умро 3. 2. 1915. од туберкулозе. 2345. ЛАЗИЋ МИЛОШ, р/з, (cп-3078), 13. п. п., Малајница, Крајински, умро 29. 9. 1914. од колере, стар 33 год. 2346. ЛАЗИЋ МИЛУТИН, р/з, (сп-8629), 6. п. п., умро 31. 3. 1915, стар 43 год. 2347. ЛАЗИЋ НИКО, р/з, (Им.), Смољинац, Пожаревачки, умро 17. 7. 1916, стар 52 год., гроб бр. 792. 2348. ЛАЗИЋ НИКОЛА, р/з, (Им.), 8. п. п., Клење, Чачански, умро 24. 1. 1915, зај. гроб бр. 203. 2349. ЛАЗИЋ НОВАК, (сп-1986), 5. п. п., Бајина Башта, Ужички, умро 7. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 39 год. 2350. ЛАЗИЋ ПЕТАР, р/з, (Им.), 8. п. п., Пољана, умро 27. 1. 1915, стар 31 год., зај. гроб бр. 209. 2351. ЛАЗИЋ РАДИСАВ, р/з, (Им.), 8. п. п., Сибница, Пожаревачки, умро 28. 1. 1915, стар 35 год., зај. гроб бр. 211. 2352. ЛАЗИЋ Рајице КОСТА, р/з, 8. п. п., Дубочица, Пожаревачки, умро 10. 10. 1918, стар 47 год., гроб бр. 2142. 2353. ЛАЗИЋ Ристе КРСТА, р/з, (сп-1005), 11. п. п., Мочила (Мачина Прокупље), умро 9. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год. 2354. ЛАЗИЋ Ристе КРСТА, р/з, (сп-1032), 8. п. п., Мацила, умро 8. 1. 1915. од дизентерије, стар 25 год. 2355. ЛАЗИЋ СВЕТОЗАР, инт., (Им.), Топоница, Пожаревачки, умро 25. 11. 1915, стар 19 год., зај. гроб бр. 460. 2356. ЛАЗИЋ СЛАВКО, инт., (Им.), Тумава, Ужички, умро 22. 1. 1915, зај. гроб бр. 200. 2357. ЛАЗИЋ СЛАВКО, р/з, (сп-2315), 9. п. п., Макци, умро 16. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год. 2358. ЛАЗИЋ Станоја АЛЕКСАНДАР, р/з, Дринска дивизија Велико Орашје, Смедеревски, умро 18. 4. 1917, стар 25 год., гроб бр. 1424. 2359. ЛАЗИЋ ТОДОР, р/з, (сп-443), Врбовац, умро 17. 1. 1915. од дизентерије, стар 23 год. 2360. ЛАЗИЋ ЦВЕТКО, р/з, (Им.), 4. п. п., Ковиљача, Подрински, умро 22. 1. 1915, стар 28 год., зај. гроб бр. 200. 2361. ЛАЗОВ ГЛИГОР, р/з, (Им.), Немањица, Штипски, умро 4. 4. 1916, стар 33 год., гроб бр. 649. 2362. ЛАЗОВИЋ Милана РАДОЈКО, инт., Сибница, Топлички, умро 28. 9. 1917, стар 26 год., гроб бр. 1722. 2363. ЛАЗОВИЋ СТОЈАН, инт., (cп-198), Обреновац, Београдски, умро 23. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 17 год.
341
Небојша Кузмановић
2364. ЛАКИЋ ДРАГУТИН, (Им.), Коцељева, Ваљевски, умро 23. 1. 1915, зај. гроб бр. 202. 2365. ЛАКИЋ МИЛИЋ, инт., (705), Горња Драгуша, Топлички, умро 21. 5. 1916. од туберкулозе, стар 16 год. 2366. ЛАКИЋЕВИЋ ЈАГОШ, инт., (Им.), Присоје, Црна Гора, умро 30. 12. 1916, стар 54 год., гроб бр. 976. 2367. ЛАКИЋЕВИЋ ЈАНКО, инт., Колашин, Црна Гора, умро 13. 2. 1917, стар 40 год., гроб бр. 1111. 2368. ЛАКИЋЕВИЋ Риста ВОЈИСЛАВ, р/з, 17 п. п., Поточан, Ужички, умро 7. 2. 1918, стар 32 год., гроб бр. 1891. 2369. ЛАКОВИЋ ЗДРАВКО, (cп-2011), Клење, умро 7. 2. 1915. од дизентерије, стар 21 год. 2370. ЛАКОВИЋ ЈОВО, инт., Пљевља, Црна Гора, умро 15. 3. 1917, стар 62 год., гроб бр. 1248. 2371. ЛАЛЕВИЋ БОГДАН, инт., (Им.), Рзаница, Црна Гора, умро 17. 12. 1916, стар 67 год., гроб бр. 939. 2372. ЛАЛЕВИЋ МИЛЕТА, инт., Трешњево, Васојевићи, 1893, Црна Гора, умро 13. 6. 1917, стар 42 год., гроб бр.1597. 2373. ЛАЛИЋ ИЛИЈА, инт., Зецун, Шећили, Црна Гора, умро 12. 1. 1917, стар 60 год., гроб бр. 1002. 2374. ЛАЛИЋ ПЕТАР, р/з, 6. п. п., Причиновић, Подрински, умро 19. 3. 1917, стар 31 год., гроб бр. 1267. 2375. ЛАЛОВИЋ МИЛЕТА, инт., Јаблан, Црна Гора, умро 13. 2. 1917, стар 47 год., гроб бр. 1112. 2376. ЛАПАДАТОВИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-10 и 3157), 13. п. п., Буковац, Крајински, умро 20. 11. 1914. од туберкулозе, стар 25 год. 2377. ЛАУШЕВИЋ Видоја ЈОВАН, инт., Трепча, Колашин, 1881, Црна Гора, умро 4. 4. 1917, стар 24 год., гроб бр. 1352 (1348). 2378. ЛАШИЋ РАДОВАН, инт., Колашин, 189З, Црна Гора, умро 1. 4. 1917, стар 36 год., гроб бр. 1330. 2379. ЛЕКИЋ БОЖИДАР, р/з, (Им.), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 27. 1. 1915, стар 26 год., зај. гроб бр. 210. 2380. ЛЕКИЋ В. НОВИЦА, инт., Коњуси, 1896, Колашин, Црна Гора, умро 11. 1. 1918, стар 22 год., гроб бр. 1854. 2381. ЛЕКИЋ ЛАКИЋ, инт., Шекулар, 1889, Црна Гора, умро 30. 7. 1917, стар 28 год., гроб бр. 1654. 2382. ЛЕКИЋ Новице ВИДАК, инт., Коњуси, Колашин, Црна Гора, умро 11. 1. 1918, стар 21 год., гроб бр. 1854.
342
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
2383. ЛЕКИЋ ПЕКО, инт., (Им.), Васојевићи, Црна Гора, умро 25. 12. 1916, стар 60 год., гроб бр. 956. 2384. ЛЕКСИЋ Максима МИЛОШ, инт., Шекулар, Васојевићи, Црна Гора, умро 30. 7. 1917, стар 28 год., гроб бр. 1645. 2385. ЛЕЛИЋ БУДИМИР, инт., (сп-2775), Таснавић, умро 15. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 17 год. 2386. ЛЕНТИЋ МИЛИСАВ, р/з, (Им.), 5. п. п., Туларе, Ваљевски, умро 25. 1. 1915, стар 38 год. 2387. ЛЕПОЈЕВИЋ БОЖИДАР, р/з, (Им.), 5. п. п., Брзане, Крагујевачки, умро 25. 1. 1915, зај. гроб бр. 205. 2388. ЛЕСЕНДРИЋ БУЈИЦА, инт., (cп-2862), Степојевац, Београдски, умро 11. 5. 1915. од тровања крви, стар 18 год. 2389. ЛЕСКОВИЋ ЈАНИЋИЈЕ, р/з, (Им.), 5. п. п., Таковo, Ваљевски, умро 29. 1. 1915, зај. гроб бр. 214. 2390. ЛЕТИЋ ЖИВКО, р/з, (сп-784), 5. п. п., Уб, Ваљевски, умро 19. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 2391. ЛИЛИЋ ВОЈИСЛАВ, р/з, (сп-2834), 5. п. п., Шабац, Подрински, умро 26. 1. 1915. од туберкулозе, стар 25 год. 2392. ЛИНАЧКИ БОГОЉУБ, р/з, (Им.), 2. п. п., Београд, Београдски, умро 27. 1. 1915, стар 19 год., зај. гроб бр. 209. 2393. ЛИСАНИ Миленка РАДОЈЕ, инт., (3007), Оброве, Рудник, умро 21. 5. 1918., од туберкулозе, стар 57 год., гроб бр. 2025. 2394. ЛИСИЋ МАРКО, р/з, (Им.), 6. п. п., Белотић, Подрински, умро 20. 1. 1915, зај. гроб бр. 197. 2395. ЛОЗАНОВ КРЕМО, р/з, (Им.), 4. п. п., Битољ, Битољски, умро 22. 1. 1915, зај. гроб бр. 200. 2396. ЛОКТАНОВИЋ БИЛБИЛ, р/з, (cп-1042), Пожаревац, Пожаревачки, умро 9. 1. 1915. од дизентерије, стар 29 год. 2397. ЛОЛИЋ АРСЕН, р/з, (cп-2586), 6. п. п., Причиновић, Подрински, умро 14. 10. 1915. од туберкулозе, стар 33 год. 2398. ЛОЛИЋ ЈОВАН, инт., (cп-1320), Причине, умро 15. 1. 1915. од туберкулозе, стар 16 год. 2399. ЛОНЧАРЕВИЋ МАТО, инт., Гусиње, 1895, Црна Гора, умро 29. 4. 1917, стар 22 год., гроб бр. 1466. 2400. ЛОТИЋ СЛАВКО, р/з, (cп-2732), 6. п. п., Прицон, умро 10. 3. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 2401. ЛУКИЋ АЛЕКСА, р/з, (Им.), 7. п. п., Жарково, Београдски, умро 29. 1. 1915, зај. гроб бр. 212.
343
Небојша Кузмановић
2402. ЛУКИЋ ВЕЛИМИР, (cп-2026), Оснић, умро 9. 2. 1915. од пегавог тифуса. 2403. ЛУКИЋ ВЕЛИМИР, (cп-2886), Добрић, Подрински, умро 24. 5. 1915, стар 22 год. 2404. ЛУКИЋ ВЕЛИМИР, (Им.), Ивањица, Чачански, умро 14. 12. 1915, стар 37 год., гроб бр. 487. 2405. ЛУКИЋ Владимира НЕДЕЉКО, р/з, 5. п. п., Брезник, Ужички, умро 19. 10. 1918, стар 25 год., гроб бр. 2161. 2406. ЛУКИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (сп-2819), 5. п. п., умро 18. 6. 1915, стар 27 год. 2407. ЛУКИЋ ДРАГОМИР, р/з, (Им.), 5. п. п., Камен, Чачански, умро 24. 1. 1915, стар 26 год., зај. гроб бр. 204. 2408. ЛУКИЋ ДРАГОМИР, р/з, (сп-1415), 5. п. п., Стопана, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год. 2409. ЛУКИЋ ДРАГОМИР, р/з, (сп-1853), 4. п. п., Београд, Београдски, умро 4. 2. 1915. од дизентерије, стар 31 год. 2410. ЛУКИЋ ДРАГУТИН, (сп-1344), Милошевац, умро 15. 1. 1915. од туберкулозе. 2411. ЛУКИЋ Ђорђа ДУШАН, инт., Крњица, 1893, Црна Гора, умро 17. 10. 1918, стар 25 год., гроб бр. 2159. 2412. ЛУКИЋ ЖИВКО, р/з, (сп-2125), 15. п. п., Вукшановац, умро 10. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 2413. ЛУКИЋ ЖИВОЈИН, (cп-1771), Узвеће, умро 3. 2. 1915. од болести бубрега, стар 20 год. 2414. ЛУКИЋ ЖИВОЈИН, р/з, 6. п. п., Лешница, Подрински, умро 24. 7. 1917, стар 30 год., гроб бр. 1643. 2415. ЛУКИЋ Живојина БОГОЉУБ, инт., Борач, Крагујевачки, умро 23. 2. 1918, стар 19 год., гроб бр. 1916. 2416. ЛУКИЋ ЈОВАН, инт., Пива, Црна Гора, умро 17. 2. 1917, стар 36 год., гроб бр. 1131. 2417. ЛУКИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-1327), 5. п. п., умро 15. 1. 1915. од туберкулозе, стар 48 год. 2418. ЛУКИЋ ЉУБОМИР, инт., Ритопек, Београдски, умро 12. 10. 1917, стар 30 год., гроб бр. 1742. 2419. ЛУКИЋ МИЛОРАД, р/з, (cп-139), Дретсан, умро 18. 12. 1914. од болести стомака, стар 35 год. 2420. ЛУКИЋ МИЛУТИН, р/з, (cп-2577), 7. п. п., Бари, Београдски, умро 28. 2. 1915. од дизентерије, стар 47 год.
344
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
2421. ЛУКИЋ Михаила ВЛАДИМИР, инт., Крусић, Пожаревачки, умро 29. 1. 1918, стар 19 год., гроб бр. 1880. 2422. ЛУКИЋ МИХАИЛО, р/з, (сп-1948), 7. п. п., В. Моштаница, Београдски, умро 6. 2. 1915. од запаљења плућа. 2423. ЛУКИЋ ПАНТА, инт., (сп-497), Црна Бара, Подрински, умро 17. 1. 1915. од гангренe, стар 15 год. 2424. ЛУКИЋ ПАНТЕЛИЈА, инт., (Им.), Црна Бара, Подрински, умро 26. 1. 1915, стар 16 год., зај. гроб бр. 208. 2425. ЛУКИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-1972), Русен, умро 7. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 47 год. 2426. ЛУКИЋ РАДОВАН, р/з, (Им.), 1. п. п., умро 23. 1. 1915, зај. гроб бр. 202. 2427. ЛУКИЋ РАДОМИР, (сп-1581), Равне, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 2428. ЛУКИЋ СТЕВАН, р/з, (cп-1590), 8. п. п., Ливадица, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год. 2429. ЛУКИЋ ФИЛИП, р/з, (Им.), 10. п. п., Брђевац, Руднички, умро 26. 1. 1915, стар 36 год., зај. гроб бр. 207. 2430. ЛУКОВИЋ АЛЕКСА, р/з, (cп-1331), 3. п. п., Лађица, умро 15. 1. 1915. од туберкулозе, стар 29 год. 2431. ЛУКОВИЋ ВОЈИСЛАВ, (cп-1962), Јошево, умро 6. 2. 1915. од запаљења плућа. 2432. ЛУНГО ЈОВАН, р/з, 13. п. п., Уровица, Крајински, умро 24. 2. 1917, стар 30 год., гроб бр. 1159. 2433. ЛУСА МИХАИЛО, р/з, (cп-358), Битољ, Битољски, умро 31. 12. 1914. од дизентерије, стар 25 год. 2434. ЛУЧИЋ Вељка ДОБРОСАВ, р/з, Дринска дивизија Горњи Бранетићи, Руднички, умро 3. 6. 1917, стар 40 год., гроб бр. 1570. 2435. ЛУЧИЋ ДРАГУТИН, р/з, (Им.), 5. п. п., Бриковице, умро 29. 1. 1915, зај. гроб бр. 212. 2436. ЛУЧИЋ НЕНАД, (cп-653), умро 20. 1. 1915. од дизентерије, стар 22 год. 2437. ЛУЧИЋ Цветана ЛУКА, р/з, 16. п. п., Дедина Бара, Врањски, умро 5. 6. 1917, стар 23 год., гроб бр. 1575. 2438. ЉЕПОВИЋ ЈАНИЋИЈЕ, инт., Ивање, 1862, Црна Гора, умро 20. 12. 1917, стар 55 год., гроб бр. 1822. 2439. ЉЕПОСАВИЋ ЂОКА, инт., Конаре, Васојевићи, Црна Гора, умро 19. 1. 1917, стар 40 год., гроб бр. 1008. 2440. ЉУБАНОВИЋ ЈОРДАН, р/з, (cп-2143), 1. п. п., Београд, Београдски, умро 11. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 21 год.
345
Небојша Кузмановић
2441. ЉУБИНКОВИЋ МИЛУТИН, р/з, (cп-2795), 6. п. п., Глушци, Подрински, умро 4. 6. 1915. од запаљења плyћa, стар 25 год. 2442. ЉУБИНКОВИЋ РАДОЈКО, инт., (cп-1290), Губеревац, умро 14. 1. 1915. од болести стомака, стар 65 год. 2443. ЉУБИСАВЉЕВИЋ НИКОЛА, р/з, (cп-2868), 4. п. п., Салинци, умро 15. 5. 1915. од туберкулозе, стар 25 год. 2444. ЉУБИЋ ЈЕВТИМИЈЕ, р/з, (Им.), 1. п. п., Црна Трава, Врањски, умро 28. 1. 1915, стар 32 год., зај. гроб бр. 211. 2445. ЉУБИЧИЋ ДУШАН, р/з, (Им.), Дрлупа, Београдски, умро 31. 8. 1916, стар 23 год., гроб бр. 841. 2446. ЉУБИЧИЋ ЈАКОВ, (сп-1817), Кусадак, Смедеревски, умро 6. 1. 1915. од дизентерије, стар 32 год. 2447. ЉУБИЧИЋ МИХАИЛО, р/з, (Им.), 12. п. п., умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса. 2448. ЉУТОБ ИСИДОР, р/з, (Им.), 12. п. п., Пољна, Моравски, умро 25. 1. 1915. од туберкулозе, зај. гроб бр. 205. 2449. МАГИЋ МОЈСИЈЕ, р/3, (cп-3102), Шабац, Подрински, умро 8. 10. 1914. од колере, стар 32 год. 2450. МАЈЕР СТЕВАН, р/з, 7. п. п., Београд, 1867, Београдски, умро 18. 4. 1917, стар 50 год., гроб бр. 1430. 2451. МАЈКОВИЋ Риста КРСТА, р/з, (cп-1420), 1. п. п., Брезовица, умро 10. 1. 1915. од болести бубрега, стар 36 год. 2452. МАЈСТОРОВИЋ ЛАЗАР, р/з, (cп-2614), 6. п. п., Глушци, Подрински, умро 22. 7. 1915. од туберкулозе, стар 29 год. 2453. МАЈСТОРОВИЋ МЛАДЕН, инт., (сп-976), Митровица, Подрински, умро 8. 1. 1915. од запаљења плyћa, стар 65 год. 2454. МАКОВИЋ ВЛАЈКО, р/з, (сп-852), 8. п. п., Метковић, Подрински, умро 29. 3. 1915. од туберкулозе, стар 26 год. 2455. МАКОВИЋ МИЛАН, (Им.), Белотић, Подрински, умро 19. 1. 1915, зај. гроб бр. 192. 2456. МАКСИМОВИЋ РАДОЈИЦА, р/з, (cп-2008), Ормиљане, Косовски, умро 7. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 37 год., гроб бр. 231. 2457. МАКСИМОВИЋ БОГОСЛАВ, р/з, (cп-3139), 4. п. п., Дуб, Ужички, умро 11. 11. 1914. од болести стомака, стар 21 год. 2458. МАКСИМОВИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, (Им.), Владимирци, Подрински, умро 15. 4. 1916, стар 36 год., гроб бр. 668. 2459. МАКСИМОВИЋ ДРАГОМИР, р/3, (cп-91), Риђаке, Подрински, умро 11. 12. 1914. од болести срца.
346
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
2460. МАКСИМОВИЋ ЖИВОРАД, р/з, (cп-788), 5. п. п., Кључ, умро 20. 3. 1915. од туберкулозе, стар 28 год. 2461. МАКСИМОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (Им.), 11 п. п., Салаш, Подрински, умро 28. 1. 1915, стар 36 год., зај. гроб. бр. 211. 2462. МАКСИМОВИЋ МИЛАН, инт., (Им.), Затоне, Пожаревачки, умро 2. 1. 1916. од туберкулозе, стар 41 год., гроб бр. 511 (411). 2463. МАКСИМОВИЋ МИЛОЈЕ, р/з, (cп-872), 15. п. п., Ћићевац, Крушевачки, умро 24. 8. 1915. од туберкулозе, стар 23 год., гроб бр. 435. 2464. МАКСИМОВИЋ МИЛУТИН, р/з, (cп-2650), 10. п. п., Салаш, Подрински, умро 2. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год., гроб бр. 273. 2465. МАКСИМОВИЋ РАДОЈИЦА, р/з, (cп-1934), 5. п. п., Ћићевац, Крушевачки, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 43 год. 2466. МАКСИМОВИЋ РАТКО, р/з, (Им.), Својдруг, умро 27. 1. 1915. од запаљења плyћa, стар 29 год., зај. гроб бр. 210. 2467. МАКСИМОВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (cп-2095), 4. п. п., Дудово, Моравски, умро 9. 2. 1915. од туберкулозе, стар 26 год. 2468. МАКСИМОВИЋ СРЕТЕН, р/з, (cп-2047), 5. п. п., Субић, Ужички, умро 8. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год., гроб бр. 233. 2469. МАКСИМОВИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (cп-2721), 6. п. п., Оклетац, умро 8. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 24 год. 2470. МАКСИЋ ВЛАДИМИР, Јовонук, Подрински, умро 23. 10. 1918, стар 25 год., гроб бр. 2173. 2471. МАКСИЋ ЈОВАН (ЈОВИЦА), инт., (cп-1505), умро 12. 1. 1915. од дизентерије, стар 25 год., гроб бр. 170. 2472. МАКСИЋ МИЛАН, р/з, Белотић, Подрински, умро 20. 1. 1915. од туберкулозе, гроб бр. 192. 2473. МАКСИЋ ТЕОДОСИЈЕ, р/з, (Им.), 7. п. п., Борак, Београдски, умро 25. 1. 1915. од дизентерије, зај. гроб бр. 206. 2474. МАЛЕТИЋ ЈАКОВ, р/з, (cп-1432), 3. п. п., Богатић, Подрински, умро 11. 1. 1915. од дизентерије, стар 22 год. 2475. МАЛЕТИЋ МИЛАН, инт., (сп-1699), Совљак, Ваљевски, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год., гроб бр. 219. 2476. МАЛИШИЋ Стојана ВУКСАН, инт., Брезовица, 1850, Колашин, Црна Гора, умро 21. 4. 1917, стар 67 год., гроб бр. 1439 (1442). 2477. МАНДИЋ АЛЕКСА, (сп-612), Колари, Смедерево, умро 19. 1. 1915. од туберкулозе. 2478. МАНДИЋ Вучића ТОДОР, инт., Поља, 1867, Колашин, Црна Гора, умро 26. 6. 1917, стар 50 год., гроб бр. 1615.
347
Небојша Кузмановић
2479. МАНДИЋ ДОБРОСАВ, р/з, (сп-1264), умро 14. 1. 1915. од дизентерије, гроб бр. 175. 2480. МАНДИЋ ДУШАН, (сп-611), Рипањ, Београдски, умро 19. 1. 1915. од туберкулозе. 2481. МАНДИЋ ДУШАН, р/з, (сп-606), 14. п. п., Алексинац, Нишки, умро 19. 1. 1915. од туберкулозе, гроб бр. 191. 2482. МАНДИЋ Крцуна ЈОВАН, инт., Мратиње, 1892., Никшић, Црна Гора, умро 1. 7. 1917, стар 25 год., гроб бр. 1623. 2483. МАНДИЋ МИЛИСАВ, инт., Градина, 1871, Црна Гора, умро 27. 3. 1917, стар 46 год., гроб бр. 1306. 2484. МАНОВИЋ ТОДОР, р/з, (681), 11. п. п., Несалце, Пријепољски, умро 8. 5. 1916. од туберкулозе, стар 25 год., гроб бр. 700. 2485. МАНОЈЛОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, инт., Церемошња, Пожаревачки, умро 20. 3. 1917, стар 26 год., гроб бр. 1271. 2486. МАНОЈЛОВИЋ МИЛОВАН, инт., (жанд.), Ковирово, Пожаревачки, умро 9. 3. 1917, стар 42 год., гроб бр. 1209. 2487. МАНОЈЛОВИЋ Радована СТЕВАН, инт., (сп-3019), Поља, Колашин, 1867, Црна Гора, умро 3. 8. 1918. од туберкулозе, стар 51 год., гроб бр. 2096. 2488. МАНОЈЛОВИЋ СТАНОЈЕ, р/з, 8. п. п., Копривница, Крајински, умро 18. 3. 1917, стар 22 год., гроб бр. 1264. 2489. МАНОЈЛОВИЋ Степана РАДОВАН, инт., Поља, 1891, Колашин, Црна Гора, умро 3. 8. 1917, стар 26 год., гроб бр. 2096 (по другом извору умро 1918). 2490. МАНОЈЛОВИЋ СТОЈАН (КОСТА), р/з, (cп-1922), 8. п. п., Свилајнац, Пожаревачки, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 39 год., гроб бр. 229. 2491. МАНЧИЋ ДРАГУТИН, (сп-660), Параћин, Моравски, умро 20. 1. 1915. од дизентерије, стар 41 год. 2492. МАЊЕНЧИЋ АВРАМ, р/з, (cп-1910), 6. п. п., Шеварице, Подрински, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 36 год. 2493. МАЊЕРЧИЋ ЈАКОВ, инт., Шеварице, Подрински, умро 23. 3. 1917, стар 54 год., гроб бр. 1280. 2494. МАРЕВАР ПЕТАР, (сп-2778), Маснаково, умро 15. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год. 2495. МАРИНКОВИЋ Андрије МИЛАН, инт., Доња Шаторња, Крагујевачки, умро 25. 12. 1917, стар 57 год., гроб бр. 1831. 2496. МАРИНКОВИЋ БОГОЉУБ, инт., Кијева, Крагујевачки, умро 24. 1. 1917, стар 59 год., гроб бр. 1025.
348
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
2497. МАРИНКОВИЋ ВЕСЕЛИН, (cп-2122), Мељак, Београдски, умро 10. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год. 2498. МАРИНКОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (Им.), 4. п. п., Суваја, Моравски, умро 25. 1. 1915, стар 41 год., зај. гроб бр. 204. 2499. МАРИНКОВИЋ ДРАГИЋ, р/з, (Им.), 6. п. п., Двориште, Подрински, умро 30. 1. 1915, стар 23 год. зај. гроб бр. 216. 2500. МАРИНКОВИЋ ДРАГОМИР, р/з, (Им.), 7. п. п., Степојевац, Београдски, умро 27. 1. 1915, стар 41 год., зај. гроб бр. 209. 2501. МАРИНКОВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (cп-2214), 15. п. п., Рачник, умро 12. 2. 1915. од запаљења плућа, стар 34 год. 2502. МАРИНКОВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (cп-442), Драговље, Нишки, умро 17. 1. 1915. од дизентерије, гроб бр. 184. 2503. МАРИНКОВИЋ ЖИВАН, р/з, (Им.), Врело, Ваљевски, умро 22. 7. 1916, стар 25 год., гроб бр. 799. 2504. МАРИНКОВИЋ ЖИВОТА, р/з, (Им.), 8. п. п., Велико Орашје, Смедеревски, умро 27. 1. 1915, стар 23 год., зај. гроб бр. 210. 2505. МАРИНКОВИЋ ЖИВОТА, р/з, (cп-1857), 4. п. п., Кусадак, Смедеревски, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса, гроб бр. 227. 2506. МАРИНКОВИЋ ЗАХАРИЈЕ (ЗАРИЈА), (cп-1024), Чачак, Чачански, умро 7. 1. 1915. од болести бубрега, стар 41 год., гроб бр. 158. 2507. МАРИНКОВИЋ ЈОВАН, р/з. (сп-2695), 4. п. п., Вакап, Нишки, умро 5. 3. 1915. од туберкулозе. стар 28 год., гроб бр. 277. 2508. МАРИНКОВИЋ ЈОСИФ, инт., (cп-2298), Сремчица, Београдски, умро 15. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 47 год. 2509. МАРИНКОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (cп-911), 15. п. п., Бодолишивац, Моравски, умро 2. 1. 1915. од дизентерије, стар 41 год., гроб бр. 142. 2510. МАРИНКОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (сп-2609), 5. п. п., Брам, умро 16. 7. 1915. од тубркулозе, стар 32 год. 2511. МАРИНКОВИЋ МАКСИМ, (сп-559), Суваја, умро 18. 1. 1915. од болести срца, стар 40 год. 2512. МАРИНКОВИЋ МАРИНКО, инт., (Им.), Мељак, Београдски, умро 25. 3. 1915, стар 31 год. зај. гроб бр. 306. 2513. МАРИНКОВИЋ МАРИНКО, р/з, (cп-1280), 8. п. п., Дрен, умро 14. 1. 1915. од туберкулозе. гроб бр. 176. 2514. МАРИНКОВИЋ МИЛАН, инт., (cп-2771), Степојавец, Београдски, умро 14. 3. 1915. од туберкулозе, гроб бр. 289. 2515. МАРИНКОВИЋ МИЛАН, инт., (сп-814), Београд, Београдски, умро 23. 3. 1915. од туберкулозе, стар 35 год.
349
Небојша Кузмановић
2516. МАРИНКОВИЋ Милете ВОЈИСЛАВ, инт., Крављи До, Пожаревачки, умро 8. 10. 1917, стар 22 год., гроб бр. 1735. 2517. МАРИНКОВИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (cп-410), Стријево, Моравски, умро 16. 1. 1915. од болести срца. 2518. МАРИНКОВИЋ МИХАИЛО, р/з, (cп-1756), 14. п. п., Алексинац, Нишки, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год., гроб бр. 522. 2519. МАРИНКОВИЋ МИХАИЛО, р/з, (сп-1151), 8. п. п., Кусадак, Смедеревски, умро 6. 1. 1915. од дизентерије, стар 23 год. 2520. МАРИНКОВИЋ Недељка ТРИФУН, инт., Велико Село, Београдски, умро 9. 11. 1917, стар 20 год., гроб бр. 1764. 2521. МАРИНКОВИЋ ПЕТАР, р/з, (cп-204), Печаница, Пожаревачки, умро 23. 12. 1914. од туберкулозе, стар 40 год., гроб бр. 110. 2522. МАРИНКОВИЋ ПЕТАР, р/з, (cп-2431), 15. п. п., Превеш, умро 20. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 2523. МАРИНКОВИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-2370), 7. п. п., Сремчица, Београдски, умро 17. 1. 1915. од туберкулозе, стар 48 год. 2524. МАРИНКОВИЋ РАДИША, р/з, (сп-2255), 6. п. п., Липолист, Подрински, умро 13. 2. 1915. од запаљења плућа, стар 36 год. 2525. МАРИНКОВИЋ СВЕТОЗАР, (сп-2733), Сремчица, Београдски, умро 10. 3. 1915. од дизентерије, стар 45 год. 2526. МАРИНКОВИЋ СТАНИМИР, (Им.), Милановац, Крагујевачки, умро 4. 12. 1915. од туберкулозе, стар 20 год., гроб бр. 467. 2527. МАРИНКОВИЋ СТАНИМИР, р/з, 7. п. п., Грабовац, Тимочки, умро 3. 12. 1917, стар 28 год., гроб бр. 1803. 2528. МАРИНКОВИЋ СТАНИМИРА ПАНТЕЛИЈА, р/з, (Им.), 17. п. п., Росићи, Ужички, умро 10. 11. 1916, стар 26 год., гроб бр. 890. 2529. МАРИНКОВИЋ СТАНИСЛАВ, р/з, (Им.), Штубик, Крајински, умро 25. 3. 1916, стар 39 год., гроб бр. 624. 2530. МАРИНКОВИЋ СТОЈКО, инт., (cп-3091), Сип, Пожаревачки, умро 3. 10. 1914. од туберкулозе, стар 24 год., гроб бр. 21. 2531. МАРИЋ ДАНИЛО, р/з, (сп-2773), 17. п. п., Кремна, Ужички, умро 15. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 26 год., гроб бр. 290. 2532. МАРИЋ ЖИВКО, инт., Језера, Црна Гора, умро 3. 2. 1917, стар 40 год., гроб бр. 1059. 2533. МАРИЋ МИЛОВАН, р/з, (Им.), Слатина, Ваљевски, умро 30. 11. 1916, стар 39 год., гроб бр. 909. 2534. МАРИЋ ПЕТАР, р/з, (cп-927), умро 2. 1. 1915. од дизентерије, стар 49 год.
350
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
2535. МАРИЋ СТАНИМИР, р/з, (cп-2668), 6. п. п., Прњавор, Подрински, умро 24. 1. 1915. од дизентерије, гроб бр. 202. 2536. МАРИЋ СТАНОЈЕ, р/з, Врбовац, Смедеревски, умро 24. 1. 1915. од дизентерије, гроб бр. 202. 2537. МАРИЧИЋ ПЕТАР, р/з, (Им.), 7. п. п., Мислођин, Београдски, умро 24. 1. 1915. стар 49 год., зај. гроб бр. 203. 2538. МАРЈАНОВИЋ Стевана ДРАГОМИР, р/з, 20. п. п., Грданица, Врањски, умро 19. 11. 1917, стар 22 год., гроб бр. 1780. 2539. МАРЈАНОВИЋ АРСО, инт., Трешњево, Црна Гора, умро 17. 2. 1917, стар 58 год., гроб бр. 1128. 2540. МАРЈАНОВИЋ БЛАЖО, инт., Морача, Црна Гора, умро 7. 3. 1917, стар 50 год., гроб бр. 1204. 2541. МАРЈАНОВИЋ БОРИСАВ, р/з, (cп-848), 14. п. п., Николинце, Нишки, умро 28. 3. 1915. од туберкулозе, стар 21 год., гроб бр. 308. 2542. МАРЈАНОВИЋ Глигорија ДРАГУТИН, р/з, 8. п. п., Жабаре, Врањски, умро 5. 12. 1917, стар 32 год., гроб бр. 1807. 2543. МАРЈАНОВИЋ Драгослава ЛЕОНТИЈЕ, р/з, 15. п. п., Бачина, Моравски, умро 23. 8. 1917, стар 20 год., гроб бр. 1691. 2544. МАРЈАНОВИЋ ДУШАН, (cп-956), Шабац, Подрински, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 32 год. 2545. МАРЈАНОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (сп-2646), 8. п. п., Пополница, умро 2. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 29 год. 2546. МАРЈАНОВИЋ ЈОВАН, р/з, (Им.), Сираково, Пожаревачки, умро 19. 1. 1916, стар 36 год., гроб бр. 527. 2547. МАРЈАНОВИЋ Јована НАЈДАН, инт., Витежево, 1850, Моравски, умро 22. 4. 1917, стар 67 год., гроб бр. 1446. 2548. МАРЈАНОВИЋ ЛАЗАР, р/з, (Им.), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 28. 1. 1915, стар 41 год., зај. гроб бр. 212. 2549. МАРЈАНОВИЋ МИЛОСАВ, р/з, (cп-137), Моравац, Моравски, умро 18. 12. 1914. од болести срца, стар 48 год. 2550. МАРЈАНОВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (сп-2332), 3. п. п., Стубал, умро 16. 2. 1915. од пегавог тифуса. 2551. МАРЈАНОВИЋ СТЕВАН, р/з, (Им.), Златово, Пожаревачки, умро 29. 3. 1916, стар 30 год., гроб бр. 635. 2552. МАРЈАНОВИЋ СТЕВАН, р/з, (Им.), 8. п. п., Трновче, Смедеревски, умро 26. 1. 1915, зај. гроб бр. 208. 2553. МАРКОВ ИВО, р/з, (677), Каменица, умро 4. 5. 1916. од туберкулозе, стар 46 год.
351
Небојша Кузмановић
2554. МАРКОВ ТОДОР, (Им.), Велес, Скопски, умро 30. 12. 1915, стар 48 год., гроб бр. 506. 2555. МАРКОВИЋ АДАМ, р/з, (cп-2903), 8. п. п., умро 2. 4. 1915. 2556. МАРКОВИЋ АЛЕКСАНДАР, р/з, (сп-371), Лесковац, умро 16. 1. 1915. од дизентерије, стар 19 год. 2557. МАРКОВИЋ АНДРИЈА, р/з, (Им.), 6. п. п., Београд, Београдски, умро 22. 1. 1915, зај. гроб бр. 200. 2558. МАРКОВИЋ БОГОМИР, р/з, (718), 8. п. п., Ралинац, умро 1. 6. 1916. од туберкулозе, стар 31 год. 2559. МАРКОВИЋ БОЖИДАР, р/з, 14. п. п., Бучје, Тимочки, умро 1. 2. 1915, стар 37 год., гроб бр. 218. 2560. МАРКОВИЋ Бранка ЖИВОЈИН, инт., Ракинац, Пожаревачки, умро 27. 6. 1917, стар 57 год., гроб бр. 1617. 2561. МАРКОВИЋ ВАСИЛИЈЕ, р/з, (Им.), 15. п. п., Војска, Моравски, умро 23. 1. 1915, зај. гроб бр. 203. 2562. МАРКОВИЋ ВЕЛИСАВ, р/з, (cп-1976), 5. п. п., Ораховине, умро 7. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 2563. МАРКОВИЋ ВЕСЕЛИН, р/з, (719), 5. п. п., Јајчићи, умро 2. 6. 1916. од туберкулозе, стар 36 год. 2564. МАРКОВИЋ ВЕСЕЛИН, р/з, (cп-2805), 1. п. п., Трговиште, умро 1. 6. 1915. од запаљења плућа, стар 25 год. 2565. МАРКОВИЋ ВЕСЕЛИН, р/з, (Им.), 15. п. п., Бадњевац, умро 27. 1. 1915, стар 41 год., зај. гроб бр. 209. 2566. МАРКОВИЋ ВЛАДАН, инт., (Им.), Кртинска, Крушевачки, умро 6. 9. 1916, стар 15 год., гроб бр. 846. 2567. МАРКОВИЋ ВЛАДИМИР, инт., Среовине, Ужички, умро 21. 3. 1917, стар 51 год., гроб бр. 1275. 2568. МАРКОВИЋ ВОЈИСЛАВ, р/з, (cп-1194), 5. п. п., Камица, умро 7. 1. 1915. од дизентерије, стap 24 год. 2569. МАРКОВИЋ ВОЈИСЛАВ, р/з, (сп-1938), 7. п. п., Рипањ, Београдски, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса. 2570. МАРКОВИЋ ВУК, р/з, (Им.), 7. п. п., Крепа, Битољски, умро 21. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год., зај. гроб бр. 198. 2571. МАРКОВИЋ ГЛИГОРИЈЕ, р/з, (сп-1930), Јастребац, умро 6. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 2572. МАРКОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, (сп-1351), Зебинке, умро 15. 1. 1915. од туберкулозе, стар 42 год. 2573. МАРКОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (Им.), Братинац, Пожаревачки, умро 20. 8. 1916, стар 47 год., гроб бр. 825.
352
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
2574. МАРКОВИЋ ДОБРОСАВ, (Им.), Бољевац, умро 29. 12. 1915, стар 20 год., гроб бр. 504. 2575. МАРКОВИЋ Добросава МИЛОШ, инт., Велика Плана, Смедеревски, умро 2. 3. 1918, стар 49 год., гроб бр. 1934. 2576. МАРКОВИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, (Им.), Раниловци, Београдски, умро 21. 1. 1916, стар 23 год., гроб бр. 530. 2577. МАРКОВИЋ ДРАГОМИР, р/з, (cп-1852), 11. п. п., Дулене, Крагујевачки, умро 4. 2. 1915. од дизентерије, стар 23 год. 2578. МАРКОВИЋ ДРАГУТИН, (cп-599), Доња Река, умро 19. 1. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 2579. МАРКОВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (Им.), 1. п. п., умро 28. 1. 1915, зај. гроб бр. 214. 2580. МАРКОВИЋ Ђорђа МИЛИВОЈЕ, инт., Смедерево, Смедеревски, умро 18. 5. 1917, стар 51 год., гроб бр. 1526. 2581. МАРКОВИЋ ЖИВАДИН, (cп-1594), Лозовик, Смедеревски, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 2582. МАРКОВИЋ ЖИВАН, инт., Братинац, Пожаревачки, умро 25. 3. 1917, стар 47 год., гроб бр. 1294. 2583. МАРКОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (cп-115), умро 13. 12. 1914. од менингитиса, стар 35 год. 2584. МАРКОВИЋ ЖИВОЈИН, (сп-648), Арнајево, Београдски, умро 19. 1. 1915, од запаљења плућа, стар 33 год. 2585. МАРКОВИЋ ЗДРАВКО, р/з, (Им.), 3. п. п., Смедерево, Смедеревски, умро 23. 1. 1915, стар 28 год., зај. гроб бр. 202. 2586. МАРКОВИЋ ЗЛАТАН, р/з, (Им.), 5. п. п., Власотинце, Врањски, умро 26. 1. 1915, стар 36 год., зај. гроб бр. 207. 2587. МАРКОВИЋ ИЛИЈА, р/з, (cп-1503), 8. п. п., Крујево, умро 12. 1. 1915. од дизентерије, стар 34 год. 2588. МАРКОВИЋ ИЛИЈА, р/з, (cп-919), 11. п. п., Сивац, умро 2. 1. 1915. од дизентерије, стар 29 год. 2589. МАРКОВИЋ ИСАЈИЛО, р/з, (Им.), 2. п. п., Драговац, Београдски, умро 20. 1. 1915, зај. гроб бр. 195. 2590. МАРКОВИЋ ЈЕВРЕМ, р/з, (сп-905), 8. п. п., Александровац, умро 1. 1. 1915. од болести бубрега, стар 43 год. 2591. МАРКОВИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-2983), 16. п. п., Бела Паланка, Нишки, умро 25. 4. 1915. од туберкулозе, стар 21 год. 2592. МАРКОВИЋ КОСТА, инт., Бродарац, Пожаревачки, умро 27. 12. 1917, стар 16 год., гроб бр. 1837.
353
Небојша Кузмановић
2593. МАРКОВИЋ КОСТА, р/з, (Им.), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 21. 1. 1915, зај. гроб бр. 199. 2594. МАРКОВИЋ КОСТА, р/з, (Им.), 7. п. п., Јаребице, Подрински, умро 23. 1. 1915, зај. гроб бр. 200. 2595. МАРКОВИЋ КРСТА, р/з, 9. п. п., Смиљанац, Пожаревачки, умро 4. 3. 1917, стар 28 год., гроб бр. 1191. 2596. МАРКОВИЋ ЛАЗАР, инт., (cп-1357), Београд, Београдски, умро 15. 1. 1915, стар 46 год. 2597. МАРКОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (Им.), 13. п. п., Ладовица, Врањски, умро 30. 1. 1915, стар 32 год., зај. гроб бр. 215. 2598. МАРКОВИЋ МАРИНКО, р/з, (сп-2653), 10. п. п., Метлић, умро 2. 3. 1915. од пегавог тифуса. 2599. МАРКОВИЋ МАРЈАН, р/з, (cп-147), Тополовник, Пожаревачки, умро 18. 12. 1914. од менингитиса, стар 24 год. 2600. МАРКОВИЋ Марка АКСЕНТИЈЕ, р/з, 6. п. п., Лозница, Шабац, Подрински, умро 12. 9. 1917, стар 26 год., гроб бр. 1704. 2601. МАРКОВИЋ Марка ЂОРЂЕ, инт., Чокот, Нишки, умро 18. 10. 1918, стар 55 год., гроб бр. 2160. 2602. МАРКОВИЋ МАРКО, р/з, (сп-2690), 4. п. п., Бргерен, умро 5. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 29 год. 2603. МАРКОВИЋ МАРКО, р/з, (Им.), Кумодраж, Београдски, умро 25. 4. 1916, стар 24 год., гроб бр. 684. 2604. МАРКОВИЋ МАТИЈА, р/з, (сп-1999), 7. п. п., Жарково, Београдски, умро 7. 2. 1915. од туберкулозе, стар 40 год. 2605. МАРКОВИЋ МИЛАН, р/з, 13. п. п., Деспотовац, Моравски, умро 25. 10. 1918, стар 25 год., гроб бр. 2176. 2606. МАРКОВИЋ МИЛАН, р/з, 9. п. п., Даљашница, Пожаревачки, умро 9. 2. 1918, стар 46 год., гроб бр. 1895. 2607. МАРКОВИЋ Милана ГАВРИЛО, р/з, Тимочка дивизија Скранић, Тимочки, умро 15. 10. 1918, стар 40 год., гроб бр. 2148. 2608. МАРКОВИЋ МИЛИВОЈЕ, инт., (сп-2330), Црна Бара, Подрински, умро 16. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 50 год. 2609. МАРКОВИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (Им.), Семић, Ваљевски, умро 10. 3. 1916, стар 22 год., гроб бр. 606. 2610. МАРКОВИЋ Милића БОЖИН, инт., Дреновац, 1863, Моравски, умро 22. 4. 1917, стар 55 год., гроб бр. 1445. 2611. МАРКОВИЋ Милоја ВЛАДИСЛАВ, р/з, 4. п. п., Мравска, Подрински, умро 30. 8. 1917, стар 23 год., гроб бр. 1655.
354
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
2612. МАРКОВИЋ МИЛОРАД, р/з, (сп-1625), 14. п. п., Сисава, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 34 год. 2613. МАРКОВИЋ МИЛОРАД, р/з, 5. п. п., (сп-3004), Белошевац, Ваљевски, умро 20. 5. 1918. од туберкулозе, стар 35 год., гроб бр. 2021. 2614. МАРКОВИЋ МИЛОСАВ, р/з, (Им.), 8. п. п., Доња Ливадица, Пожаревачки, умро 19. 1. 1915, зај. гроб бр. 192. 2615. МАРКОВИЋ МИЛОШ, р/з, (сп-390), Пањевац, умро 16. 1. 1915. од дизентерије, стар 36 год. 2616. МАРКОВИЋ МИЛУТИН, р/з, (cп-79), Бељуковице, умро 9. 12. 1914. од болести срца, стар 26 год. 2617. МАРКОВИЋ МИЛУТИН, р/з, (cп-66), Бујковиће, умро 7. 12. 1914. од болести бубрега, стар 21 год. 2618. МАРКОВИЋ МИЛУТИН, р/з, (Им.), 7. п. п., Железник, Београдски, умро 28. 1. 1915, стар 46 год., зај. гроб бр. 211. 2619. МАРКОВИЋ МИХАИЛО, (cп-581), Свилајнац, Пожаревачки, умро 19. 1. 1915. од дизентерије. 2620. МАРКОВИЋ МИХАИЛО, инт., (сп-832), Пољана, умро 26. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год. 2621. МАРКОВИЋ МИХАИЛО, р/з, (cп-1831), 7. п. п., Лазаревац, Београдски, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год. 2622. МАРКОВИЋ МИХАИЛО, р/з, (cп-854), 8. п. п., Велико Село, умро 30. 3. 1915. од туберкулозе, стар 31 год. 2623. МАРКОВИЋ МЛАДЕН, р/з, 19. п. п., Рача, Крагујевачки, умро 13. 11. 1917, стар 22 год., гроб бр. 1772. 2624. МАРКОВИЋ ПЕТАР, инт., (сп-1733), Гостинац, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 15 год. 2625. МАРКОВИЋ ПЕТАР, (сп-1336), Борач, умро 15. 1. 1915. од туберкулозе. 2626. МАРКОВИЋ ПЕТАР, инт., Лештаница, Београдски, умро 1. 10. 1918, стар 45 год., гроб бр. 2132. 2627. МАРКОВИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-1233), 14. п. п., Суботица, умро 13. 1. 1915. од туберкулозе. 2628. МАРКОВИЋ ПЕТАР, р/з, Дринска дивизија Породин, Моравски, умро 24. 4. 1917, стар 20 год. 2629. МАРКОВИЋ РАДОМИР, инт., (сп-2600), Батолаге, умро 4. 7. 1915. од туберкулозе, стар 21 год. 2630. МАРКОВИЋ РАДОМИР, р/з, (cп-395), Струнгеница, умро 16. 1. 1915. од туберкулозе, стар 46 год. 2631. МАРКОВИЋ РАДОШ, р/з, (cп-474), Пољана, умро 17. 1. 1915. од туберкулозе, стар 21 год.
355
Небојша Кузмановић
2632. МАРКОВИЋ РАДУЛ, р/з, (сп-1830), 1. п. п., Рудари, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 23 год. 2633. МАРКОВИЋ РАНКО, р/з, (Им.), Врмбаја, Чачански, умро 30. 12. 1916, стар 52 год., гроб бр. 973. 2634. МАРКОВИЋ СВЕТИСЛАВ, р/з, (Им.), 12. п. п., Пољна, Моравски, умро 22. 1. 1915, стар 22 год., зај. гроб бр. 200. 2635. МАРКОВИЋ СВЕТОЗАР, (cп-1715), Орашје, умро 2. 2. 1915. од запаљења плућа, стар 21 год. 2636. МАРКОВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (Им.), 8. п. п., Велики Поповац, Пожаревачки, умро 30. 1. 1915, зај. гроб бр. 216. 2637. МАРКОВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (Им.), 1. п. п., Стојковце, Врањски, умро 21. 1. 1915, зај. гроб бр. 198. 2638. МАРКОВИЋ СВЕТОСЛАВ, (cп-871), Вравина, умро 20. 8. 1915. од туберкулозе. 2639. МАРКОВИЋ СПАСОЈЕ, р/з, (Им.), 7. п. п., умро 28. 1. 1915, стар 31 год., зај. гроб бр. 211. 2640. МАРКОВИЋ СТЕВАН, р/з, (cп-1356), 7. п. п., Калуђерица, Београдски, умро 15. 1. 1915, стар 48 год. 2641. МАРКОВИЋ СТОЈАН, р/з, (cп-1196), 8. п. п., Руспица, умро 7. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год. 2642. МАРКОВИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (cп-340), Београд, умро 30. 12. 1914. од дизентерије, стар 33 год. 2643. МАРКОВИЋ Богдана РАЈКО, р/з, 15. п. п., Грабовица, Моравски, умро 27. 2. 1918, стар 55 год., гроб бр. 1924. 2644. МАРТИНОВИЋ БОГОЉУБ, инт., (Им.), Становница, Пожаревачки, умро 13. 2. 1916, стар 16 год., гроб бр. 563. 2645. МАРТИНОВИЋ Вељка РАНКО, инт., Мустапица, Пожаревачки, умро 30. 7. 1917, стар 54 год., гроб бр. 1653. 2646. МАРТИНОВИЋ ВОЈИН, р/з, (cп-2508), 15. п. п., Жагубица, Пожаревачки, умро 25. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 36 год. 2647. МАРТИНОВИЋ ДРАГИЋ, р/з, (сп-2508), 15. п. п., Богатић, Подрински, умро 20. 1. 1915, зај. гроб бр. 197. 2648. МАРТИНОВИЋ ЖИВКО, р/з, (cп-172), Богатић, Подрински, умро 21. 12. 1914. од запаљења плyћa, стар 40 год. 2649. МАРТИНОВИЋ ЈОСИФ, р/з, (Им.), 7. п. п., Степојевац, Београдски, умро 24. 1. 1915, стар 49 год., зај. гроб бр. 203. 2650. МАРТИНОВИЋ ПАВЛЕ, р/з, (Им.), Метовница, Тимочки, умро 3. 7. 1916, стар 20 год., гроб бр. 773.
356
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
2651. МАРТИНОВИЋ ПАВЛЕ, р/з, (Им.), 1. п. п., Мутница, Пожаревачки, умро 13. 2. 1915. од запаљења плућа, стар 45 год. 2652. МАРТИНОВИЋ ТАНКА, р/з, (cп-1580), 13. п. п., Топоница, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год. 2653. МАРТОЧИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (cп-382), Стамусце, умро 16. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год. 2654. МАСАЛОВИЋ Илије РАДОЊА, инт., Сушјеско, Васојевићи, Црна Гора, умро 6. 6. 1917, стар 25 год., гроб бр. 1368. 2655. МАСАЛОВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-792), 5. п. п., Голосавац, умро 21. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год. 2656. МАСАЛОВИЋ ЦВЕТКО, р/з, 5. п. п., Толисавци, Подрински, умро 11. 1. 1917, стар 27 год., гроб бр. 1000. 2657. МАСЛАР ВУКО, инт., Шекулар, 1870, Црна Гора, умро 5. 5. 1917, стар 47 год., гроб бр. 1489. 2658. МАСЛАР МИРО, инт., (Им.), Шекулар, Црна Гора, умро 11. 12. 1916, стар 60 (30) год., гроб бр. 926. 2659. МАСЛОВ ВЛАДИМИР, р/з, (cп-2248), 10. п. п., Добрња, умро 13. 2. 1915. од запаљења плућа, стар 45 год. 2660. МАСЛОВАРИЋ СИМО, инт., Ножице, 1898, Црна Гора, умро 3. 6. 1918, стар 20 год., гроб бр. 2037. 2661. МАТЕЈИЋ БОЖИДАР, инт., (Им.), Милина, Моравски, умро 28. 4. 1916, стар 15 год., гроб бр. 692. 2662. МАТЕЈИЋ МИЛАН, инт., (Им.), Драгово, Моравски, умро 23. 1. 1915, стар 15 год., зај. гроб бр. 204. 2663. МАТЕЈИЋ МИХАЈИЛО, инт., (Им.), Ритопек, Београдски, умро 23. 12. 1916, стар 17 год., гроб бр. 952. 2664. МАТЕЈИЋ СТАНКО, р/з, (сп-3 и 3150), 13. п. п., Штубик, Крајински, умро 15. 11. 1914. од туберкулозе, стар 26 год. 2665. МАТИЈАШЕВИЋ ЈОВАН, инт., (Им.), Никшић, Црна Гора, умро 10. 12. 1916, стар 60 год., гроб бр. 924 (294). 2666. МАТИЈЕВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-93), Охрид, Охридски, умро 11. 12. 1914. од запаљења плyha, стар 21 год. 2667. МАТИЈОСИЋ ВОЈИСЛАВ, р/з, (cп-177), Сорбинац, умро 21. 12. 1914. од запаљења плућа. 2668. МАТИЋ БОГОСАВ, р/з, (Им.), 11. п. п., Беране, умро 28. 1. 1915, зај. гроб бр. 211. 2669. МАТИЋ ВЕЛИМИР, инт., (сп-1988), Метковић, Подрински, умро 7. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 18 год.
357
Небојша Кузмановић
2670. МАТИЋ ДАНИЛО, р/з, Комбинована дивизија Кијева, 1888, Крагујевачки, умро 18. 4. 1917, стар 29 год., гроб бр. 1425. 2671. МАТИЋ ДИМИТРИЈЕ, (cп-2013), Београд, Београдски, умро 7. 2. 1915. од дизентерије. 2672. МАТИЋ ДРАГУТИН, (сп-2452), Требиње, умро 22. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год. 2673. МАТИЋ ДРАГУТИН, р/з, (cп-2396), 12. п. п., Рибник, умро 18. 2. 1915. од дизентерије, стар 45 год. 2674. МАТИЋ ДУШАН, р/з, (cп-3084), 15. п. п., Бела Река, Моравски, умро 1. 10. 1914. од колере, стар 20 год. 2675. МАТИЋ ЖИВАН, (сп-584), Липеновић, умро 19. 1. 1915. од дизентерије, стар 26 год. 2676. МАТИЋ ЖИВАН, р/з, (Им.), 8. п. п., Дубравица, Пожаревачки, умро 19. 1. 1915, стар 23 год., зај. гроб бр. 193. 2677. МАТИЋ ЖИВКО, р/з, (Им.), Трнбас, Крагујевачки, умро 29. 2. 1916, стар 45 год., гроб бр. 590. 2678. МАТИЋ ЈОРДАН, р/з, (сп-2936), 9. п. п., Претница, умро 11. 4. 1915, стар 27 год. 2679. МАТИЋ ЈОЦА, (Им.), Београд, Београдски, умро 30. 11. 1915, стар 50 година, зај. гроб бр. 463. 2680. МАТИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (Им.), Селић, Ваљевски, умро 6. 11. 1916, стар 32 год., гроб бр. 886. 2681. МАТИЋ МИЛИСАВ, р/з, (сп-2673), 15. п. п., Бошњак, умро 4. 3. 1915. од пегавог тифуса. 2682. МАТИЋ МИЛУТИН, р/з, (сп-2724), Никшић, Црна Гора, умро 9. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 50 год., гроб бр. 282. 2683. МАТИЋ МЛАДЕН, (cп-801), Змијак, умро 22. 3. 1915. од пегавог тифуса. 2684. МАТИЋ РАДИСАВ, р/з, (сп-140), Селенац, Подрински, умро 18. 12. 1914. од туберкулозе, стар 40 год. 2685. МАТИЋ СВЕТИСЛАВ, р/з, (cп-225), Лозовик, Смедеревски, умро 25. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 22 год. 2686. МАТИЋ СТОЈАН, р/з, (Им.), Јасенице, Крагујевачки, умро 10. 3. 1916, стар 51 год., гроб бр. 602. 2687. МАТОВИЋ Васе ИВАН, инт., Правесело, 1865, Пријепољски, умро 4. 4. 1917, стар 52 год., гроб бр. 1343. 2688. МАТОВИЋ МАТО, р/з, 4. п. п., Зеље, Ужички, умро 30. 10. 1918, стар 23 год., гроб бр. 2183.
358
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
2689. МАТОВИЋ МИХАИЛО, инт., Шекулар, 1896, Црна Гора, умро 10. 6. 1918, стар 22 год., гроб бр. 2041. 2690. МАТОВИЋ СПИРА, р/з, (Им.), 4. п. п., Долац, Нови Пазар, умро 30. 1. 1915, зај. гроб бр. 216. 2691. МАЧИЋ ШАФИР, р/з, (Им.), 1. п. п., Прекодолце, Врањски, умро 30. 1. 1915, зај. гроб бр. 215. 2692. МАШИЋ ДРАГОМИР, р/з, (cп-1902), 8. п. п., Лозовик, Смедеревски, умро 5. 2. 1915. од туберкулозе, стар 21 год. 2693. МАШОВИЋ МИХАИЛО, инт., Трешњево, Црна Гора, умро 28. 1. 1917, стар 20 год., гроб бр. 1042. 2694. МЕДЕНИЦА МИЛО, инт., Равни, Д. Морача, 1896, Црна Гора, умро 13. 5. 1917, стар 21 год., гроб бр. 1050. 2695. МЕДЕНИЦА Милутина СТАНИША, инт., Равни, Д. Морача, Колашин, Црна Гора, умро 19. 10. 1917, стар 26 год., гроб бр. 1750. 2696. МЕЛАНЏИЈА ПЕТАР, р/з, (cп-1143), 9. п. п., Слега, умро 5. 1. 1915, стар 21 год. 2697. МЕМЕДОВИЋ МИРКО, инт., Дужи, Црна Гора, умро 10. 2. 1917, стар 24 год., гроб бр. 1093. 2698. МЕХМЕД МУРАТ, инт., (cп-2171), Крч, умро 16. 5. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 2699. МИЈАИЛОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (cп-2382), 8. п. п., Ратковић, умро 18. 2. 1915. од пегавог тифуса. 2700. МИЈАИЛОВИЋ ЖИВОРАД, (сп-2363), Д. Топлица, умро 17. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 2701. МИЈАИЛОВИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, 6. п. п., Јенесевац, Подрински, умро 27. 2. 1918, стар 36 год., гроб бр. 1926. 2702. МИЈАИЛОВИЋ РАДОМИР, р/з, 4. п. п., Растиште, Ужички, умро 1. 3. 1918, стар 40 год., гроб бр. 1932. 2703. МИЈАИЛОВИЋ СТАНИСЛАВ, р/з, (cп-1473), 6. п. п., Козман, умро 11. 1. 1915. од туберкулозе, стар 31 год. 2704. МИЈАИЛОВИЋ СТОЈАН, инт., Берејци, Крушевачки, умро 10. 3. 1918, стар 47 год., гроб бр. 1948. 2705. МИЈАИЛОВИЋ СТОЈАН, р/з, (cп-844), 7. п. п., Дедина Бара, умро 28. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 32 год. 2706. МИЈАИЛОВИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (Им.), 8. п. п., Кушиљево, Пожаревачки, умро 19. 1. 1915, стар 41 год., зај. гроб бр. 194. 2707. МИЈАЛКОВИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), 13. п. п., Пирот, Пиротски, умро 28. 1. 1915, стар 37 год., зај. гроб бр. 211.
359
Небојша Кузмановић
2708. МИЈАТОВИЋ Веселина АНТО, Лучане, Пећ, 1865, Црна Гора, умро 5. 4. 1917, стар 52 год., гроб бр. 1358. 2709. МИЈАТОВИЋ ДРАГОМИР, р/з, (cп-1189), 6. п. п., Причиловац, умро 7. 1. 1915. од дизентерије, стар 30 год. 2710. МИЈАТОВИЋ ДРАГУТИН, (Им.), умро 19. 1. 1915, зај. гроб бр. 196. 2711. МИЈАТОВИЋ ЈЕВРЕМ, инт., (сп-1337), умро 15. 1. 1915. од туберкулозе. 2712. МИЈАТОВИЋ Мицка МАРКО (ПЕТКО), инт., Вражегрмци, Подгорица, Црна Гора, умро 25. 4. 1918, стар 23 год., гроб бр. 2000. 2713. МИЈАТОВИЋ ПАВЛЕ, р/з, (Им.), 14. п. п., Јабучје, Ваљевски, умро 20. 1. 1915, зај. гроб бр. 196. 2714. МИЈАТОВИЋ ПЕТАР, р/з, (cп-1583), 7. п. п., Рипањ, Београдски, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 48 год. 2715. МИЈАТОВИЋ Сава НОВИЦА, инт., Горња Морача, Црна Гора, умро 5. 5. 1918. од туберкулозе, стар 46 год., гроб бр. 2010. 2716. МИЈАТОВИЋ СТЕВАН, инт., (Им.), Паланка, Смедеревски, умро 22. 1. 1916, стар 16 год., гроб бр. 535. 2717. МИЈИЋ ПЕТАР, р/з, (Им.), 1. п. п., Руђине, умро 21. 1. 1915, зај. гроб бр. 198. 2718. МИЈОВИЋ ЛАЗАР, инт., Грававић, Васојевићи, Црна Гора, умро 30. 12. 1917, стар 65 год., гроб бр. 1841. 2719. МИЈОВИЋ РАДЕ, инт., Полимље, Црна Гора, умро 21. 2. 1917, стар 54 год., гроб бр. 1150. 2720. МИЈАТОВИЋ ЈАНКО, р/з, (Им.), 18. п. п., умро 22. 1. 1915, стар 23 год., зај. гроб бр. 200. 2721. МИЈУШКОВИЋ ДЕСПОТ, (сп-2468), Вукшановац, умро 22. 2. 1915. од туберкулозе, стар 24 год. 2722. МИЈУШКОВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-2872), 6. п. п., Београд, Београдски, умро 16. 5. 1915. од туберкулозе, стар 37 год. 2723. МИКИЈЕВИЋ ДУШАН, инт., (cп-1326), Дреновац, Подрински, умро 15. 1. 1915. од туберкулозе, стар 16 год. 2724. МИКИЋ ВОЈИН, р/з, (сп-1245), 11. п. п., Дреновац, умро 13. 1. 1915. од болести стомака, стар 40 год. 2725. МИКИЋ ГРИГОРИЈЕ, р/з, (сп-1512), 2. п. п., Црквеница, умро 12. 1. 1915. од дизентерије, стар 26 год. 2726. МИКИЋ ЈОСИФ, р/з, (сп-2716), 15. п. п., Љубрен, умро 8. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 34 год. 2727. МИКИЋ КОСТАДИН, инт., Голобок, Смедеревски, умро 7. 9. 1917, стар 19 год., гроб бр. 2114.
360
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
2728. МИКИЋ МИЛЕНКО, р/з, (cп-2136), 18. п. п., Петријево, Смедеревски, умро 10. 2. 1915. од болести бубрега, стар 33 год. 2729. МИКИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (сп-2640), 13. п. п., Копривница, Крајински, умро 2. 3. 1915. од пегавог тифуса. 2730. МИКИЋ НИКОЛА, (Им.), Копривница, Крајински, умро 17. 12. 1915, стар 22 год., гроб бр. 490. 2731. МИКИЋ Рада МИХАИЛО, инт., Велика, 1863, Колашин, Црна Гора, умро 10. 4. 1917, стар 54 год., гроб бр. 1385. 2732. МИКИЋ СТАНИСЛАВ, р/з, (Им.), 3. п. п., Драгинац, Нишки, умро 22. 1. 1915, стар 28 год., зај. гроб бр. 201. 2733. МИКИЧИЋ ВИТОМИР, инт., (Им.), Ковачевац, Смедеревски, умро 29. 3. 1916, стар 18 год., гроб бр. 634. 2734. МИКОВИЋ М. МИРКО, инт., Будва, Црна Гора, умро 28. 1. 1917, стар 28 год., гроб бр. 1039. 2735. МИЛАДИНОВИЋ Божидара ТОДОР, (cп-1992), Крушевац, Крушевачки, умро 7. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год. 2736. МИЛАДИНОВИЋ БРАНКО, инт., (Им.), Баре, Пожаревачки, умро 22. 7. 1916, стар 17 год., гроб бр. 797. 2737. МИЛАДИНОВИЋ ВЛАДИМИР, р/з, 2. п. п., Мала Брезница, Пожаревачки, умро 23. 7. 1917, стар 23 год., гроб бр. 1642. 2738. МИЛАДИНОВИЋ ВОЈИСЛАВ, р/з, (сп-2107), 14. п. п., Витежево, Моравски, умро 10. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 2739. МИЛАДИНОВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (cп-1649), 15. п. п., Ћићевац, Крушевачки, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 2740. МИЛАДИНОВИЋ ЖИВОЈИН, инт., Стублине, Ваљевски, умро 13. 3. 1917, стар 56 год., гроб бр. 1236. 2741. МИЛАДИНОВИЋ ИВАН, р/з, (Им.), 8. п. п., Брдарице, Пожаревачки, умро 23. 1. 1915, стар 42 год., зај. гроб бр. 200. 2742. МИЛАДИНОВИЋ КОСТА, р/з, 5. п. п., Куманово, Кумановски, умро 11. 10. 1918, стар 25 год., гроб бр. 2143. 2743. МИЛАДИНОВИЋ Миладина СТАНИСЛАВ, р/з, 8. п. п., Београд, Београдски, умро 18. 5. 1917, стар 30 год., гроб бр. 1527. 2744. МИЛАДИНОВИЋ МИЛИЋ, р/з, (cп-795), 11. п. п., Брзање, умро 21. 3. 1915, стар 38 год. 2745. МИЛАДИНОВИЋ Милована ПЕТАР, инт., Велико Славље, Пожаревачки, умро 7. 3. 1918, стар 58 год., гроб бр. 1942. 2746. МИЛАДИНОВИЋ РАДИСАВ, р/з, (сп-242), Беране, Црна Гора, умро 26. 12. 1914. од болести срца, стар 30 год.
361
Небојша Кузмановић
2747. МИЛАДИНОВИЋ Сава СВЕТИСЛАВ, инт., Свилајнац, Моравски, умро 2. 10. 1918, стар 26 год., гроб бр. 2133. 2748. МИЛАДИНОВИЋ Станка СВЕТОМИР, р/з, 3. п. п., Расковица, Пожаревачки, умро 7. 3. 1918, стар 23 год., гроб бр. 1940. 2749. МИЛАДИНОВИЋ ТЕОФИЛ, р/з, (cп-2182), 15. п. п., Војник, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса. 2750. МИЛАНОВИЋ Милоша ПЕТАР, 12. п. п., Церовац, Смедеревски, умро 19. 9. 1917, стар 24 год., гроб бр. 1714. 2751. МИЛАНКОВИЋ ВЛАДИМИР, инт., (cп-1647), Прејтовице, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 32 год. 2752. МИЛАНОВИЋ АНДРИЈА, р/з, (cп-1527), 18. п. п., Грабовац, умро 12. 1. 1915. од туберкулозе, стар 37 год. 2753. МИЛАНОВИЋ АНДРИЈА, р/з, (Им.), 1. п. п., Липе, Смедеревски, умро 27. 1. 1915, зај. гроб бр. 209. 2754. МИЛАНОВИЋ БРАНКО, инт., Крагујевац, Крагујевачки, умро 22. 12. 1918, стар 37 год., гроб бр. 2075. 2755. МИЛАНОВИЋ ВЛАДИМИР, инт., (сп-690), Јабуковик, умро 16. 5. 1916. од туберкулозе, стар 16 год. 2756. МИЛАНОВИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (cп-2490), 15. п. п., Јаг, Моравски, умро 23. 2. 1915. од туберкулозе, стар 35 год. 2757. МИЛАНОВИЋ ЖИВАН, (cп-627), Балајнац, умро 20. 1. 1915. од туберкулозе. 2758. МИЛАНОВИЋ ЖИВАН, инт., Драговац, Пожаревачки, умро 1. 8. 1917, стар 60 год., гроб бр. 1660. 2759. МИЛАНОВИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-2915), 13. п. п., В. Јасикова, Крајински, умро 4. 4. 1915, од туберкулозе, стар 30 год. 2760. МИЛАНОВИЋ ЈОСИФ, инт., (сп-702) Велико Поље, Сјеница, умро 20. 5. 1916. од болести стомака, стар 68 год. 2761. МИЛАНОВИЋ Љубисава НИКОЛА, инт., Вучић, Крaгујевачки, умро 14. 10. 1918, стар 30 год., гроб бр. 2150. 2762. МИЛАНОВИЋ МИЛАДИН, р/з, (cп-3034), 15. п. п., Крушевац, Крушевачки, умро 21. 9. 1914. од колере, стар 21 год. 2763. МИЛАНОВИЋ МИЛЕТА, р/з, (cп-2641), 8. п. п., Кушиљево, Пожаревачки, умро 11. 3. 1915. од пегавог тифуса. 2764. МИЛАНОВИЋ НЕГОВАН, (cп-2412), Тополовник, умро 19. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 23 год. 2765. МИЛАНОВИЋ НИКОЛА, р/з, 7. п. п., Габровац, Београдски, умро 3. 12. 1917, стар 27 год., гроб бр. 1804.
362
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
2766. МИЛАНОВИЋ ПАВЛЕ, р/з, (1713), 15. п. п., Војска, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 23 год. 2767. МИЛАНОВИЋ РАДОСАВ, (cп-666), Прњавор, умро 20. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год. 2768. МИЛАНОВИЋ СВЕТОЛИК, р/з, (cп-2019), 8. п. п., Кленовик, умро 8. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 2769. МИЛАНОВИЋ СВЕТОМИР, инт., (Им.), Кличевац, Црна Гора, умро 14. 12. 1916, стар 16 год., гроб бр. 934. 2770. МИЛАНОВИЋ СТАНКО, р/з, (сп-3109), 15. п. п., Суботинац, Моравски, умро 19. 10. 1914. од менингитиса, стар 23 год. 2771. МИЛАНОВИЋ СТАНОЈЕ, р/з, (cп-33), 13. п. п., Корбово, Крајински, умро 26. 11. 1914. од туберкулозе, стар 23 год. 2772. МИЛАНОВИЋ Цветана ПАВЛЕ, инт., Врујци, Крушевачки, умро 20. 3. 1918, стар 57 год., гроб бр. 1962. 2773. МИЛАТОВИЋ Милосава ЉУБОМИР, инт., Рипањ, Београдски, умро 9. 7. 1917, стар 20 год., гроб бр. 1631. 2774. МИЛЕВ ТРПКО, р/з, (Им.), 15. п. п.. умро 27. 1. 1915, стар 27 год., зај. гроб бр. 209. 2775. МИЛЕНИЋ Добросава МОЦА, р/з, 10. п. п., Лист, Чачански, умро 1. 8. 1917, стар 30 год., гроб бр. 1659. 2776. МИЛЕНКОВИЋ АЛЕКСАНДАР, р/з, (cп-1308), 10. п. п., Лука, умро 15. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год. 2777. МИЛЕНКОВИЋ АНДРИЈА, (Им), Велика Моштаница, Београдски, умро 21. 11. 1915, гроб бр. 457. 2778. МИЛЕНКОВИЋ Антонија НИКОЛА, 7. п. п., Железник, Београдски, умро 27. 11. 1917, стар 27 год., гроб бр. 1795. 2779. МИЛЕНКОВИЋ АРСЕН, р/з, (сп-2134), 10. п. п., Мрчајевци, Чачански, умро 10. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 2780. МИЛЕНКОВИЋ БЛАГОЈЕ, р/з, (сп-2081). 7. п. п., Миријево, Београдски, умро 9. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 45 год. 2781. МИЛЕНКОВИЋ ВЕЛИМИР, р/з, 1. п. п., Ново Село, Врањски, умро 25. 11. 1917, стар 50 год., гроб бр. 1789. 2782. МИЛЕНКОВИЋ ВОЈИСЛАВ, р/з, (сп-2133), 10. п. п., Лужане, умро 10. 2. 1915. од туберкулозе. 2783. МИЛЕНКОВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (сп-2256), 1. п. п., Милошиште, Нишки, умро 13. 2. 1915. од запаљења плyћa, стар 28 год. 2784. МИЛЕНКОВИЋ Ђорђа НИКОЛА, р/з, 14. п. п., Алексинац, Нишки, умро 25. 8. 1917, стар 28 год., гроб бр. 1692.
363
Небојша Кузмановић
2785. МИЛЕНКОВИЋ ЂОРЂЕ, (сп-1657), Салаш, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 2786. МИЛЕНКОВИЋ ЖАРКО, р/з, (сп-2392), 7. п. п., Барич, Београдски, умро 18. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 49 год. 2787. МИЛЕНКОВИЋ ЖИВАДИН, р/з, (Им.), Остриковац, Моравски, умро 13. 4. 1916, стар 49 год., гроб бр. 664. 2788. МИЛЕНКОВИЋ Живка АНДРИЈА, р/з, 8. п. п., (сп-3029), Моштаница, Београдски, умро 27. 8. 1918. од туберкулозе, стар 21 год. 2789. МИЛЕНКОВИЋ ЖИВКО, р/з, 8. п. п., Моштаница, Београдски, умро 27. 8. 1917, стар 23 год., гроб бр. 2106. 2790. МИЛЕНКОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (Им.), 1. п. п., Мачковац, Крагујевачки, умро 21. 1. 1915, стар 29 год., зај. гроб бр. 198. 2791. МИЛЕНКОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (сп-2330), 1. п. п., Власина, Врањски, умро 13. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год. 2792. МИЛЕНКОВИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-87), Битољ, Битољски, умро 11. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 21 год. 2793. МИЛЕНКОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (cп-2294), 2. п. п., Опсеновци, умро 14. 2. 1915. од запаљења плућа, стар 20 год. 2794. МИЛЕНКОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (сп-1231), 15. п. п., Седларе, Моравски, умро 13. 1. 1915. од туберкулозе, стар 38 год. 2795. МИЛЕНКОВИЋ МАНАСИЈЕ, р/з, (cп-1672), 18. п. п., Власина, Врањски, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 32 год. 2796. МИЛЕНКОВИЋ МИЛАН, инт., (cп-721), Докмир, Ваљевски, умро 4. 6. 1916. од туберкулозе, стар 19 год. 2797. МИЛЕНКОВИЋ МИЛОРАД, р/з, (cп-2984), 18. п. п., Раља, Београдски, умро 28. 4. 1915, стар 28 год. 2798. МИЛЕНКОВИЋ МИХАИЛО, р/з, (cп-37 и 3184), 15. п. п., Кукљин, Крушевачки, умро 26. 11. 1914. од запаљења плућа, стар 20 год. 2799. МИЛЕНКОВИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-2065), 1. п. п., Рупље, Врањски, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 2800. МИЛЕНКОВИЋ ОБРАД, р/з, (сп-2469), 15. п. п., Етрегаре, умро 21. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 39 год. 2801. МИЛЕНКОВИЋ ПЕТАР, (сп-618), Доња Јарушица, Крагујевачки, умро 19. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 39 год. 2802. МИЛЕНКОВИЋ РАДОЈЕ, р/з, (cп-2132), 4. п. п., Сабанта, Крагујевачки, умро 19. 1. 1915. од туберкулозе, 2803. МИЛЕНКОВИЋ РАДУН, р/з, (Им.), 15. п. п., Језеро, Моравски, умро 26. 1. 1915, стар 39 год., зај. гроб 207.
364
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
2804. МИЛЕНКОВИЋ САВА, р/з, (cп-2096), 14. п. п., Оклепац, умро 9. 2. 1915. од туберкулозе, стар 27 год. 2805. МИЛЕНКОВИЋ САВА, р/з, (Им.), 18. п. п., Бара, умро 1. 1. 1915. од туберкулозе, стар 39 год. 2806. МИЛЕНКОВИЋ СВЕТОЗАР, (сп-2117), Ниш, Нишки, умро 10. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год. 2807. МИЛЕНКОВИЋ ХРИСТОФЕР, (сп-589), Стамница, умро 19. 1. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 2808. МИЛЕНОВИЋ СТАНКО, р/з, (Им.), 8. п. п., Велики Поповић, Моравски, умро 23. 1. 1915, зај. гроб бр. 202. 2809. МИЛЕНТИЈЕВИЋ ЈОРДАН, инт., (Им.), Вучитрн, Косовски, умро 11. 2. 1916, стар 50 год., гроб бр. 559. 2810. МИЛЕТИЋ АЛЕКСАНДАР, р/з, (Им.), 7. п. п., Младеновац, Београдски, умро 23. 1. 1915, стар 37 год., зај. гроб 202. 2811. МИЛЕТИЋ АРСЕН, р/з, (сп-2253), 15. п. п., Дуринац, умро 13. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 42 год. 2812. МИЛЕТИЋ БОШКО, инт., Пипери, Црна Гора, умро 7. 2. 1917, стар, гроб бр. 1075. 2813. МИЛЕТИЋ БОШКО, р/з, (Им.), 15. п. п., Крујевци, Моравски, умро 27. 1. 1915, стар 33 год., зај. гроб бр. 209. 2814. МИЛЕТИЋ ДРАГУТИН, (cп-562), Милутовац, умро 18. 1. 1915. од болести бубрега. 2815. МИЛЕТИЋ ЖИВОЈИН, инт., (cп-2390), Кушиљево, Пожаревачки, умро 18. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 18 год. 2816. МИЛЕТИЋ Живојина МИЛИЋ, р/з, 12. п. п., Дулане, Моравски, умро 4. 4. 1917, стар 24 год., гроб бр. 1348. 2817. МИЛЕТИЋ ЗАРИЈА, р/з, (сп-805), 11. п. п., Бољарци, умро 22. 3. 1915. од туберкулозе, стар 21 год. 2818. МИЛЕТИЋ МИХАЈЛО, р/з, (сп-2726), 14. п. п., Десић, Подрински, умро 14. 1. 1915. од дизентерије, стар 35 год. 2819. МИЛЕТИЋ МИХАЈЛО, р/з, Лебане, умро 9. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 29 год. 2820. МИЛЕТИЋ НИКОЛА, (сп-514), Риљац, Крушевачки, умро 18. 1. 1915. од дизентерије, стар 42 год. 2821. МИЛЕТИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (Им.), Преченаш, Нишки, умро 20. 2. 1916, стар 28 год., гроб бр. 576. 2822. МИЛЕТИЋ СТАНИСЛАВ, инт., (cп-725) Лопужник, умро 7. 6. 1916. од запаљења плућа, стар 59 год.
365
Небојша Кузмановић
2823. МИЛИВОЈЕВИЋ ЗАХАРИЈЕ, р/з, (Им.), 11. п. п., Комарица, Крагујевачки, умро 22. 1. 1915, стар 25 год., зај. гроб бр. 201. 2824. МИЛИВОЈЕВИЋ ЈОВАН, инт., Баре, Пожаревачки, умро 24. 10. 1917, стар 46 год., гроб бр. 1753. 2825. МИЛИВОЈЕВИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-279), Сабанта, Крагујевачки, умро 28. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 50 год. 2826. МИЛИВОЈЕВИЋ МИЛОРАД, р/з, (сп-1209), 15. п. п., умро 7. 1. 1915. од запаљења плyћa, стар 25 год. 2827. МИЛИВОЈЕВИЋ СТЕВАН, р/з, (сп-2335), 8. п. п., Смедерево, Смедеревски, умро 16. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 2828. МИЛИНКОВИЋ СТЕВАН, р/з, (сп-1223), умро 13. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 26 год. 2829. МИЛИЋ БРАНО, инт., Зирилац, Црна Гора, умро 7. 2. 1917, стар 23 год., гроб бр. 1081. 2830. МИЛИЋ ВЕЛИЗАР, инт., Кучи, Црна Гора, умро 20. 2. 1917, стар 61 год., гроб бр. 1147. 2831. МИЛИЋ ВЕЉКО, р/з, (cп-997), 18. п. п., умро 9. 1. 1915. од болести бубрега, стар 21 год. 2832. МИЛИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (Им.), Тресовиште, Врањски, умро 28. 3. 1916, стар 28 год., гроб бр. 631. 2833. МИЛИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (сп-1712), 7. п. п., Калуђерица, Београдски, умро 2. 2. 1915. од дизентерије, стар 35 год. 2834. МИЛИЋ ДИМИТРИЈЕ, инт., (Им.), Поповац, Пожаревачки, умро 14. 2. 1916, стар 18 год., гроб бр. 566. 2835. МИЛИЋ ЖИКА, р/з, (сп-1937), 7. п. п., Калуђерица, Београдски, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса. 2836. МИЛИЋ ИВАН, инт., (cп-2038), Соколово, Београдски, умро 15. 2. 1915. од болести бубрега, стар 19 год. 2837. МИЛИЋ ИЛИЈА, р/з, (сп-3134), 13. п. п., Јасеница, Крајински, умро 10. 11. 1914. од запаљења плућа, стар 23 год. 2838. МИЛИЋ МИЛИВОЈЕ, инт., (Им.), Борца – Колашин, Црна Гора, умро 19. 11. 1916, стар 54 год., гроб бр. 898. 2839. МИЛИЋ МИЛОВАН, р/з, (Им.), 1. п. п., Шуме, Крагујевачки, умро 20. 1. 1915, стар 37 год., зај. гроб 196. 2840. МИЛИЋ МИЛОВАН, р/з, 3. п. п., Смедерево, Смедеревски, умро 24. 1. 1915, стар 37 год, зај. гроб бр. 203. 2841. МИЛИЋ МИЛОРАД, р/з, 15. п. п., Крчин, Моравски, умро 21. 1. 1915, зај. гроб бр. 198.
366
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
2842. МИЛИЋ МЛАДЕН, р/з, (сп-955), 15. п. п., Рођевац, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 30 год. 2843. МИЛИЋ МОМИР, р/з, (Им.), 1. п. п., Косаница, Топлички, умро 6. 1. 1915, стар 26 год., зај. гроб бр. 157. 2844. МИЛИЋ Момира РАДОЈЕ, р/з, 19. п. п., Божуревац, Крушевачки, умро 27. 7. 1917, стар 38 год., гроб бр. 1649. 2845. МИЛИЋ НИКОДИЈЕ, р/з, (Им.), Шабац, Подрински, умро 14. 2. 1916, стар 37 год., гроб бр. 567. 2846. МИЛИЋ ПАВЛЕ, р/з, (cп-1071), 8. п. п., Орашје, Смедеревски, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 35 год. 2847. МИЛИЋ ПАНТА, р/з, (сп-2585), 3. п. п., Суводол, Смедеревски, умро 12. 10. 1915. од туберкулозе, стар 40 год. 2848. МИЛИЋ РАДОСАВ, р/з, (cп-1979), 8. п. п., Милошевац, умро 7. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 21 год. 2849. МИЛИЋ САВА, инт., (сп-2050), Мокри Луг, Београдски, умро 8. 2. 1915. од запаљења плућа, стар 70 год. 2850. МИЛИЋ СТАНКО, р/з, (Им.), 13. п. п., Рготина, Тимочки, умро 19. 1. 1915, стар 23 год., зај. гроб бр. 193. 2851. МИЛИЋ ТОДОР, р/з, (сп-294), Јашуња, Лесковачки, умро 28. 12. 1914. од болести срца, стар 50 год. 2852. МИЛИЋЕВИЋ БЛАГОЈЕ, р/з, (сп-756), 7. п. п., Русан, умро 16. 3. 1915. од пегавог тифуса. 2853. МИЛИЋЕВИЋ Божидара ТОДОР, р/з, (cп-1760), 12 п. п., умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 21 год. 2854. МИЛИЋЕВИЋ ВЕСЕЛИН, р/з, (сп-2232), 7. п. п., Русан, умро 13. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 41 год. 2855. МИЛИЋЕВИЋ ГАВРА, (cп-1676), Нова Топола, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 24 год. 2856. МИЛИЋЕВИЋ ЖИВКО, р/з, (сп-36), Грабовац, умро 26. 11. 1914. од туберкулозе, стар 39 год. 2857. МИЛИЋЕВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, 8. п. п., умро 23. 2. 1917, гроб бр. 1158. 2858. МИЛИЋЕВИЋ ЈЕВРЕМ, р/з, (Им.), 7. п. п., Мала Иванча, Београдски, умро 28. 1. 1915, стар 38 год., зај. гроб бр. 211. 2859. МИЛИЋЕВИЋ Јездимира АКСЕНТИЈЕ, р/з, 10. п. п., Турица, Чачански, умро 4. 9. 1917, стар 32 год., гроб бр. 2111. 2860. МИЛИЋЕВИЋ МЕЛЕНТИЈЕ, р/з, (Им.), 4. п. п., Ракинац, Пожаревачки, умро 30. 1. 1915, стар 35 год., зај. гроб бр. 216. 2861. МИЛИЋЕВИЋ МИЛОВАН, инт., Језера, 1880, Никшић, Црна Гора, умро 17. 3. 1917, стар 37 год., гроб бр. 1256.
367
Небојша Кузмановић
2862. МИЛИЋЕВИЋ МИЛОСАВ, инт., (сп-101), Мрчајевци, Чачански, умро 12. 12. 1914. од туберкулозе, стар 50 год., гроб бр. 84 2863. МИЛИЋЕВИЋ НИКОЛА, р/з, (cп-971), 15. п. п., Круса, умро 8. 1. 1915. од дизентерије, стар 38 год. 2864. МИЛИЋЕВИЋ СТОЈАН, р/з, (Им.), 4. п. п., Врањска, Подрињски, умро 21. 1. 1915, стар 28 год., зај. гроб бр. 200. 2865. МИЛИЧЕВИЋ БОЖИДАР, р/з, Маликоша, Чачански, умро 3. 2. 1915. од туберкулозе, стар 22. год., гроб бр. 219. 2866. МИЛИЧЕВИЋ ГАВРИЛО, р/з, Нова Топола, Врањски, умро 2. 2. 1915. од туберкулозе, стар 25 год., гроб бр. 219. 2867. МИЛИЧЕВИЋ МИЛЕНТИЈЕ, р/з, Ракинац, Пожаревачки, умро 31. 1. 1915. од дизентерије, стар 35 год., гроб бр. 216. 2868. МИЛИЧЕВИЋ Младена ЈОВАН, р/з, 5. п. п., Попничке, Ваљевски, умро 21. 1. 1918, стар 42 год., гроб бр. 1867. 2869. МИЛИЧЕВИЋ СТОЈАН, р/з, Врањска, Подрињски, умро 23. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год., гроб бр. 200. 2870. МИЛКОВ СТОЈАН, р/з, (сп-2395), 1. п. п., Крушевица, умро 18. 2. 1915. од дизентерије, стар 30 год. 2871. МИЛОВИЋ ВУКАН, (ЂУКАН), инт., Добруша, Васојевићи, Црна Гора, умро 10. 10. 1916, стар 50 год., гроб бр. 867. 2872. МИЛОВАНОВИЋ МИЈАТ, р/з, (сп-1061), 8. п. п., Мишевић, умро 15. 1. 1915. од гангрене, стар 31 год. 2873. МИЛОВАНОВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-1159), 7. п. п., Ресник, Београдски, умро 6. 1. 1915. од дизентерије, стар 23 год. 2874. МИЛОВАНОВИЋ ВОЈИСЛАВ, р/з, (сп-468), Љубнић, умро 17. 1. 1915. од туберкулозе, стар 22 год. 2875. МИЛОВАНОВИЋ АВРАМ, р/з, (сп-632), Планиница, Ужички, умро 19. 1. 1915. од болести срца, гроб бр. 191. 2876. МИЛОВАНОВИЋ АЛЕКСАНДАР, р/з, (сп-2432), Бојовац, Крагујевачки, умро 20. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 2877. МИЛОВАНОВИЋ АНДРИЈА, р/з, (сп-1686), 15. п. п., Лоћика, Нишки, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 2878. МИЛОВАНОВИЋ БОЖИДАРА ТОДОР, р/з, (сп-319), Придворица, Кумановски, умро 30. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 28 год. 2879. МИЛОВАНОВИЋ БРОДАН, р/з, (сп-2839), 1. п. п., Дегренц, умро 1. 5. 1915, стар 25 год. 2880. МИЛОВАНОВИЋ ВЕЛИМИР, р/з, (сп-362), Љубовија, Подрински, умро 31. 12. 1914. од менингитиса, стар 39 год.
368
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
2881. МИЛОВАНОВИЋ ВЕЛИЧКО, инт., Љубовија, Подрински, умро 31. 12. 1914. од дизентерије, стар 39 год., гроб бр. 137. 2882. МИЛОВАНОВИЋ ВЛАЈКО, р/з, (сп-2881), 2. п. п., Доња Врежина, Нишки, умро 21. 5. 1915. од запаљења плућа, 39 год., гроб бр. 263. 2883. МИЛОВАНОВИЋ ВОЈИСЛАВ, р/з, (сп-3146), 15. п. п., Велика, Моравски, умро 13. 11. 1914. од туберкулозе, стар 32 год. 2884. МИЛОВАНОВИЋ ГАВРА, (сп-2314), Мозгова, Нишки, умро 16. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 26 год. 2885. МИЛОВАНОВИЋ ГАВРИЛО, р/з, Мозгова, Нишки, умро 16. 11. 1914. од туберкулозе, стар 27 год., гроб бр. 249. 2886. МИЛОВАНОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (сп-2907), 7. п. п., Сремчица, Београдски, умро 2. 4. 1915. од болести стомака, стар 49 год. 2887. МИЛОВАНОВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (Им.), 8. п. п., Београд, Београдски, умро 30. 1. 1915, зај. гроб бр. 216. 2888. МИЛОВАНОВИЋ ДУШАН, р/з, (сп-2676), 11. п. п.. Марковац, Смедеревски, умро 4. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год, гроб бр. 275. 2889. МИЛОВАНОВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (сп-2655), 15. п. п., Ланиште, Крајински, умро 2. 3. 1915. од туберкулозе, стар 46 год. 2890. МИЛОВАНОВИЋ ЖИВАДИН, р/з, (сп-3079), 15. п. п., Јаг, Моравски, умро 29. 9. 1914. од колере, стар 33 год. 2891. МИЛОВАНОВИЋ ЖИВКО, инт., (Им.), Сираковац, Пожаревачки, умро 12. 12. 1916, стар 17 год., гроб бр. 931. 2892. МИЛОВАНОВИЋ ЖИВКО, р/з, 13. п. п., Д. Беларска, Тимочки, умро 7. 4. 1917, стар 56 год., гроб бр. 13. 2893. МИЛОВАНОВИЋ ЖИВОЈИН (ЖИВАН), р/з, (сп-2496), 8. п. п., Ракинац, Пожаревачки, умро 24. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 46 год, гроб бр. 264. 2894. МИЛОВАНОВИЋ ЖИВОТА, р/з, (сп-1981), 11. п. п., Бела Паланка, умро 7. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год., гроб бр. 231. 2895. МИЛОВАНОВИЋ ИВАНКО, р/з, (Им.), Стапари (Дучић), Ваљевски, умро 27. 9. 1916. од туберкулозе, стар 30 год., гроб бр. 858. 2896. МИЛОВАНОВИЋ ИЛИЈА, р/з, 8. п. п., Кладово, Крајински, умро 27. 12. 1917, стар 42 год., гроб бр. 1833. 2897. МИЛОВАНОВИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-146), Галичник, умро 18. 12. 1914. од болести бубрега. 2898. МИЛОВАНОВИЋ ЈОВАН, р/з, Тополовик, Пожаревачки, умро 18. 12. 1914. од дизентерије. 2899. МИЛОВАНОВИЋ КРСТИВОЈЕ, р/з, (cп-884), 15. п. п., Душник, Нишки, умро 1. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год., гроб бр. 139.
369
Небојша Кузмановић
2900. МИЛОВАНОВИЋ ЛУКА, инт., (Им.), Жабаре, Крагујевачки, умро 28. 1. 1915, стар 33 год., зај. гроб бр. 211. 2901. МИЛОВАНОВИЋ ЉУБИСАВ, инт., (Им.), Пожаревац, Пожаревачки, умро 17. 4. 1916, стар 61 год., гроб бр. 670. 2902. МИЛОВАНОВИЋ ЉУБОМИР, инт., Тијање, Чачански, умро 14. 4. 1918, стар 49 год., гроб бр. 1992. 2903. МИЛОВАНОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (cп-103), Крушевац, Крушевачки, умро 12. 12. 1914. од болести бубрега, стар 38 год. 2904. МИЛОВАНОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (cп-802), 7. п. п., Чортановци, умро 26. 5. 1915. од туберкулозе, стар 22 год. 2905. МИЛОВАНОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, Крушевица, Пожаревачки, умро 12. 12. 1914. од дизентерије, стар 38 год. 2906. МИЛОВАНОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (cп-802), 7. п. п., Глушице, умро 22. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 56 год. 2907. МИЛОВАНОВИЋ МАРКО, р/з, (cп-2889), 17. п. п., Радинци, Смедеревски, умро 18. 1. 1915. од туберкулозе, стар 48 год. 2908. МИЛОВАНОВИЋ МИЈАТ, р/з, (Им.), Белице, Нишки, умро 26. 1. 1915, зај. гроб бр. 208. 2909. МИЛОВАНОВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-1468), 15. п. п., Седларе, Моравски, умро 11. 1. 1915, стар 31 год. 2910. МИЛОВАНОВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-1848), 6. п. п., Јакоритик, Подрински, умро 4. 2. 1915. од дизентерије, стар 29 год., гроб бр. 225. 2911. МИЛОВАНОВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-2119), умро 10. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 2912. МИЛОВАНОВИЋ МИЛОВАН, инт., Лугица, Пожаревачки, умро 28. 2. 1917, стар 22 год., гроб бр. 1172. 2913. МИЛОВАНОВИЋ МИЛОВАН, р/з, (cп-1192), 8. п. п., Батољица, Пожаревачки, умро 7. 1. 1915. од дизентерије, стар 36 год., гроб бр. 154. 2914. МИЛОВАНОВИЋ МИЛОВАН, р/з, (cп-1739), 7. п. п., Бели Поток, Београдски, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 46 год. 2915. МИЛОВАНОВИЋ МИЛОРАД, р/з, (сп-2677), 1. п. п., Власотинци, Врањски, умро 4. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 2916. МИЛОВАНОВИЋ МИЛУТИН, р/з, (Им.), 7. п. п., умро 28. 1. 1915, стар 33 год., зај. гроб бр. 211. 2917. МИЛОВАНОВИЋ МИХАЈЛО, р/з, (cп-1034), 15. п. п., Шантровац, Моравски, умро 8. 1. 1915. од дизентерије, стар 36 год. 2918. МИЛОВАНОВИЋ МОМИР, р/з, (Им.), 15. п. п., Скобаљ, умро 30. 1. 1915, стар 39 год., зај. гроб бр. 215.
370
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
2919. МИЛОВАНОВИЋ НАСТАС, р/з, (cп-2696), Мозгове, Нишки, умро 5. 3. 1915. од болести бубрега, 30 год., гроб бр. 277. 2920. МИЛОВАНОВИЋ ПЕТАР, р/з, (Им.), 7. п. п., Калуђерица, Београдски, умро 30. 1. 1915, стар 22 год., зај. гроб бр. 215. 2921. МИЛОВАНОВИЋ ПЕТАР, р/з, (cп-2461), 15. п. п., Медвеђа, умро 22. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 2922. МИЛОВАНОВИЋ ПРОДАН, р/з, Дегрем, Топлички, умро 1. 5. 1915. од туберкулозе, стар 26 год., гроб бр. 143. 2923. МИЛОВАНОВИЋ РАДИВОЈЕ, р/з, (cп-915), 8. п. п., Локочица, Митровачки, умро 2. 1. 1915. од дизентерије, стар 26 год., гроб бр. 143. 2924. МИЛОВАНОВИЋ РАДИСАВ, р/з, 11. п. п., Штипље, Моравски, умро 28. 2. 1917, стар 30 год., гроб бр. 1169. 2925. МИЛОВАНОВИЋ РАНЂЕЛ, р/з, (Им.), 8. п. п., Ливадица, Пожаревачки, умро 26. 1. 1915, зај. гроб бр. 207. 2926. МИЛОВАНОВИЋ САВА, р/з, (cп-2526), 14. п. п., Станчић, умро 26. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 26 год., гроб бр. 268. 2927. МИЛОВАНОВИЋ Светислава МИЛУТИН, инт., (сп-3028), Љубиње, умро 23. 8. 1918. од туберкулозе. 2928. МИЛОВАНОВИЋ СЛАВКО, р/з, (Им.), Мало Црниће, Пожаревачки, умро 5. 12. 1915. од туберкулозе, стар 28 год., гроб бр. 470. 2929. МИЛОВАНОВИЋ Станислава МИЛУТИН, инт., Љубања, Крагујевачки, умро 23. 8. 1917, стар 19 год., гроб бр. 2105. 2930. МИЛОВАНОВИЋ СТАНОЈЕ, р/з, (сп-3180), 13. п. п., Карбулово, Крајински, умро 26. 11. 1914. од туберкулозе, стар 23 год. 2931. МИЛОВАНОВИЋ СТОЈАДИН, р/з, (cп-921), 11. п. п., Јабучје, умро 2. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год. 2932. МИЛОВАНОВИЋ ТРАЈКО, р/з, (сп-2772), 1. п. п., Ново Село, Врањски, умро 14. 3. 1915. од туберкулозе, стар 35 год., гроб бр. 289. 2933. МИЛОВАНОВИЋ ЦВЕТКО, р/з, (cп-1117), 9. п. п., Вискупље, умро 5. 1. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 2934. МИЛОВАНОВИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (Им.), Голобок, Смедеревски, умро 17. 4. 1916, стар 43 год., гроб бр. 672. 2935. МИЛОВИЋ ЈОВАН, инт., Краље, Црна Гора, умро 6. 3. 1917, стар 30 год., гроб бр. 1194. 2936. МИЛОВИЋ МИХАЈЛО, р/з, (сп-942), 6. п. п., Шабац, Подрински, умро 2. 1. 1915. од дизентерије, стар 46 год. 2937. МИЛОВИЋ Сима ЈЕВТО, инт., Бањани, 1893, Никшић, Црна Гора, умро 19. 9. 1918, стар 25 год., гроб бр. 2121.
371
Небојша Кузмановић
2938. МИЛОВИЋ ТАНАСИЈЕ, р/з, (Им.), 11. п. п., Грешница, Крагујевачки, умро 25. 1. 1915, стар 26 год, зај. гроб бр. 206 2939. МИЛОЈЕВИЋ АНТОНИЈЕ, р/з, (Им.), 1. п. п., Ђуринци 21. 1. 1915, стар 28 год., зај. гроб бр. 201. 2940. МИЛОЈЕВИЋ БОЖИДАР, инт., Зеоке, Колубарски, умро 10. 3. 1918, стар 20 год., гроб бр. 2081. 2941. МИЛОЈЕВИЋ ВОЈИСЛАВ, р/з, (cп-1092), 11. п. п., Црнић, Крагујевачки, умро 4. 1. 1915. од дизентерије, стар 27 год., гроб бр. 148. 2942. МИЛОЈЕВИЋ ВУКОМИР, инт., (Им.), Седларе, Моравски, умро 21. 3. 1916, стар 18 год., гроб бр. 620. 2943. МИЛОЈЕВИЋ ЖИВОЈИН, инт., (сп-2827), Мекотић, умро 23. 6. 1915. од туберкулозе, стар 17 год., гроб бр. 397. 2944. МИЛОЈЕВИЋ ЈОВАН, (cп-602), Београд, Београдски, умро 19. 1. 1915. од туберкулозе, стар 50 год. 2945. МИЛОЈЕВИЋ ЛАЗАР, р/з, (cп-936), 15. п. п., Раванци, умро 2. 1. 1915. од болести стомака, стар 40 год. 2946. МИЛОЈЕВИЋ Марјана РАДИСАВ, инт., Радмиловић, Крагујевачки, умро 11. 3. 1918, стар 27 год., гроб бр. 1950. 2947. МИЛОЈЕВИЋ МИЛАН, (Им.), Деспотовац, Моравски, умро 28. 12. 1915, стар 50 год., зај. гроб 502. 2948. МИЛОЈЕВИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), 8. п. п., умро 26. 1. 1915, стар 28 год., зај. гроб бр. 207. 2949. МИЛОЈЕВИЋ МИХАЈЛО, р/з, (сп-861), 14. п. п., Секурић, умро 31. 3. 1915. од туберкулозе, стар 42 год. 2950. МИЛОЈЕВИЋ ТОДОР, р/з, (cп-2581), 17. п. п., Бујановац, Врањски, умро 28. 2. 1915. од туберкулозе, стар 36 год., гроб бр. 271. 2951. МИЛОЈЕВИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (cп-2260), 18. п. п., Скопље, Скопски, умро 14. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 2952. МИЛОЈКОВИЋ Божидара ТОДОР, (сп-1500), 14. п. п., Адровац, Нишки, умро 12. 1. 1915. од дизентерије, стар 25 год., гроб бр. 169. 2953. МИЛОЈКОВИЋ Крсте РИСТА, р/з, (сп-1129), 8. п. п., Јошаница, Звечански, умро 5. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год., гроб бр. 152. 2954. МИЛОЈКОВИЋ АРАНЂЕЛ, р/з, (сп-1642), 2. п. п., Клисура, Нишки, умро 1. 2. 1915. од дизентерије, стар 40 год., гроб бр. 218. 2955. МИЛОЈКОВИЋ БЛАГОЈЕ, р/з, (сп-1373), 14. п. п., Доња Трнава, Нишки, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год., гроб бр. 163. 2956. МИЛОЈКОВИЋ ДРАГОМИР, (сп-2718), Крушевица, умро 8. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год.
372
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
2957. МИЛОЈКОВИЋ ДРАГУТИН, инт., Нозрина, Нишки, умро 10. 3. 1917, стар 56 год., гроб бр. 1215. 2958. МИЛОЈКОВИЋ ЈАНИЋИЈЕ, инт., (Им.), Сланце (Тиосце), Нишки, умро 8. 3. 1916, стар 45 год., гроб бр. 600. 2959. МИЛОЈКОВИЋ ЈОВАН, р/з, (Им.), Поповица, Крајински, умро 28. 1. 1915. од дизентерије, 29. год., зај. гроб бр. 214. 2960. МИЛОЈКОВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-2407), 1. п. п., Гаждаре, Врањски, умро 19. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 2961. МИЛОЈКОВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-2812), 13. п. п., Мирово, Тимочки, умро 14. 6. 1915. од болести стомака, стар 21 год., гроб бр. 388. 2962. МИЛОЈКОВИЋ МИЛЕНКО, р/з, (сп-109), Велесница, Крајински, умро 13. 12. 1914. од туберкулозе, стар 40 год. 2963. МИЛОЈКОВИЋ МИЛОРАД, р/з, (сп-2470), 4. п. п., Малча, умро 22. 2. 1915. од туберкулозе, стар 32 год. 2964. МИЛОЈКОВИЋ МИЛОРАД, р/з, Мелес, Пожаревачки, умро 2. 2. 1915. од туберкулозе, стар 33 год., гроб бр. 261. 2965. МИЛОЈКОВИЋ МИХАИЛО, инт., Дражевац, Београдски, умро 18. 5. 1915, стар 17 год., гроб бр. 714. 2966. МИЛОЈКОВИЋ НИКОЛА, р/з, 11. п. п., Милошевац, Нишки, умро 18. 12. 1917, стар 32 год., гроб бр. 1817. 2967. МИЛОЈКОВИЋ ПАНТА, р/з, (cп-3114), 15. п. п., Јошаница, Моравски, умро 22. 10. 1914. од туберкулозе, стар 23 год. 2968. МИЛОЈКОВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (сп-329), Придворица, Врањски, умро 30. 12. 1914. од болести срца, стар 32 год. 2969. МИЛОЈКОВИЋ СТАМЕНКО, р/з, (сп-254), Лесковац, Крајински, умро 26. 12. 1914. од болести стомака, стар 21 год., гроб бр. 119. 2970. МИЛОЈКОВИЋ СТАНИСЛАВ, (cп-572 и 621), Јабуковац, умро 19. 1. 1915. од дизентерије, гроб бр. 190. 2971. МИЛОЈКОВИЋ Стевана БОГОСАВ, р/з, 8. п. п., Ракинац, Пожаревачки, умро 5. 4. 1918, стар 55 год., гроб бр. 1983. 2972. МИЛОРАДОВИЋ АЛЕКСА, р/з, (сп-2324), 13. п. п., Копривница, Крајински, умро 16. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 31 год., гроб бр. 249. 2973. МИЛОРАДОВИЋ АЛЕКСАНДАР, р/з, Курилово, Пожаревачки, умро 3. 2. 1915. од туберкулозе, стар 28 год., гроб бр. 249. 2974. МИЛОРАДОВИЋ БОРИСАВ, инт., (сп-686), Батуша, умро 13. 5. 1916. од туберкулозе, стар 16 год., гроб бр. 706. 2975. МИЛОРАДОВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (сп-2863), Затоње, Чићевац, умро 11. 5. 1915. од туберкулозе, стар 25 год., гроб бр. 352.
373
Небојша Кузмановић
2976. МИЛОРАДОВИЋ ДУШАН, р/з, 2. п. п., Церовац, Пожаревачки, умро 20. 1. 1917, стар 23 год., гроб бр. 1009. 2977. МИЛОРАДОВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (cп-2904), 4. п. п., Луковица, Моравски, умро 2. 4. 1915, стар 23 год., гроб бр. 313. 2978. МИЛОРАДОВИЋ ЖИВОТА, р/з, (cп-2645), 8. п. п., Београд, Београдски, умро 2. 3. 1915. од пегавог тифуса, гроб бр. 313. 2979. МИЛОРАДОВИЋ МИЛОЈЕ, р/з, (Им.), 11. п. п., Кнежевац, Крагујевачки, умро 25. 1. 1915. од дизентерије, зај. гроб бр. 206. 2980. МИЛОРАДОВИЋ МИЛОШ, р/з, Влашки До, Пожаревачки, умро 7. 2. 1915. од туберкулозе, стар 46 год., гроб бр. 231. 2981. МИЛОРАДОВИЋ ПЕТАР, р/з, (cп-1466), 8. п. п., Ивањица, Чачански, умро 11. 1. 1915. од запаљења плyћa, стар 26 год., гроб бр. 167. 2982. МИЛОРАДОВИЋ СТЕВАН, р/з, (Им.), 9. п. п., Крепољин, Пожаревачки, умро 28. 12. 1916, стар 42 год., гроб бр. 970. 2983. МИЛОРАДОВИЋ СТОЈАН, р/з, (cп-2140), 5. п. п., Ваљево, Ваљевски, умро 10. 2. 1915. од запаљења плyћa, гроб бр. 238. 2984. МИЛОСАВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-1353), 7. п. п., Раковица, Београдски, умро 15. 1. 1915, стар 47 год. 2985. МИЛОСАВЉЕВИЋ PAJKO, р/з, (Им.), 11. п. п., Медвеђа, умро 21. 1. 1915. год., зај. гроб бр. 198. 2986. МИЛОСАВЉЕВИЋ АЛЕКСА, р/з, (cп-110), Совљак, Ваљевски, умро 13. 12. 1914. од туберкулозе, стар 33 год. 2987. МИЛОСАВЉЕВИЋ ВАСА, р/з, (сп-1124), 16. п. п., Прокупље, Топлички, умро 5. 1. 1915. од дизентерије, стар 23 год. 2988. МИЛОСАВЉЕВИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (Им.), Комарица, Тимочки, умро 30. 3. 1916, стар 21 год., гроб бр. 638. 2989. МИЛОСАВЉЕВИЋ ВЛАСТИМИР, р/з, (cп-3077), 13. п. п., Седларе, Моравски, умро 29. 9. 1914. од колере, стар 24 год. 2990. МИЛОСАВЉЕВИЋ ВОЈИСЛАВ, р/з, (сп-2654), 8. п. п., Куси, умро 2. 3. 1915. од дизентерије, стар 28 год. 2991. МИЛОСАВЉЕВИЋ ВУКОИЦА, р/з, (сп-728), Лочица, умро 13. 6. 1916. од туберкулозе, стар 30 год. 2992. МИЛОСАВЉЕВИЋ ДРАГОМИР, р/з, (сп-1176), 15. п. п., Рован До, умро 6. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 25 год. 2993. МИЛОСАВЉЕВИЋ ЖИВАН, (сп-496), Милановац, умро 17. 1. 1915. од болести срца. 2994. МИЛОСАВЉЕВИЋ ЖИВОЈИН, (сп-2191), Баћевац, Београдски, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год.
374
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
2995. МИЛОСАВЉЕВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (сп-804), Кућевиште, Скопски, умро 22. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 2996. МИЛОСАВЉЕВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (сп-2979), 7. п. п., Железник, Београдски, умро 24. 4. 1915. од туберкулозе, стар 43 год. 2997. МИЛОСАВЉЕВИЋ ЗАРИЈА, (Им.), Голобок, Смедеревски, умро 25. 12. 1915, стар 40 год., гроб бр. 498. 2998. МИЛОСАВЉЕВИЋ ЉУБОМИР, (сп-1682), Моравски, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса. 2999. МИЛОСАВЉЕВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (Им.), 15. п. п., Купиново, Моравски, умро 19. 1. 1915, зај. гроб бр. 193. 3000. МИЛОСАВЉЕВИЋ МАРКО, р/з, (cп-2303), 14 п. п., Кутнић, умро 15. 2. 1915. од пегавог тифуса. 3001. МИЛОСАВЉЕВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-1205), 14. п. п., Дубница, умро 7. 1. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 3002. МИЛОСАВЉЕВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-149), Поповац, Пожаревачки, умро 19. 12. 1914. од болести бубрега. 3003. МИЛОСАВЉЕВИЋ Милентија МИХАИЛО, р/з, 6. п. п., Босајане, Крагујевачки, умро 5. 6. 1917, стар 23 год., гроб бр. 1574. 3004. МИЛОСАВЉЕВИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (сп-883), 7. п. п., Рајевци, умро 1. 1. 1915. од дизентерије, стар 36 год. 3005. МИЛОСАВЉЕВИЋ МИЛОСАВ, р/з, (cп-2894), 13. п. п., Плана, умро 30. 5. 1915. од запаљења плућа, стар 27 год. 3006. МИЛОСАВЉЕВИЋ МИЛОШ, (сп-2499), умро 24. 2. 1915. од пегавог тифуса. 3007. МИЛОСАВЉЕВИЋ МИЛОШ, р/з, (сп-2467), 5. п. п., Марковац, умро 22. 2. 1915. од пегавог тифуса. 3008. МИЛОСАВЉЕВИЋ МИЛУТИН, р/з, (cп-1572), 13. п. п., Пожега, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 3009. МИЛОСАВЉЕВИЋ МИЛУТИН, р/з, (cп-1617), 1. п. п., Белотић, Подрински, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 32 год. 3010. МИЛОСАВЉЕВИЋ МИША, р/з, (Им.), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 25. 1. 1915, стар 46 год., зај. гроб бр. 206. 3011. МИЛОСАВЉЕВИЋ МЛАДЕН, р/з, (сп-153), Петровац, умро 19. 12. 1914. од болести бубрега, стар 46 год. 3012. МИЛОСАВЉЕВИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-428), Госпане, умро 17. 1. 1915. од дизентерије, стар 33 год. 3013. МИЛОСАВЉЕВИЋ НИКОЛА, (сп-2756), Раванда, умро 13. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год.
375
Небојша Кузмановић
3014. МИЛОСАВЉЕВИЋ Николе ЉУБОМИР, инт., Крушевица, Моравски, умро 16. 1. 1918, стар 49 год., гроб бр. 1861. 3015. МИЛОСАВЉЕВИЋ ПЕТАР, р/з, (Им.), Неготин, Крајински, умро 21. 8. 1916, стар 22 год., гроб бр. 828. 3016. МИЛОСАВЉЕВИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-1340), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 15. 1. 1915. од туберкулозе. 3017. МИЛОСАВЉЕВИЋ РАДИСАВ, р/з, (Им.), Београд, Београдски, умро 1. 4. 1916, стар 35 год., гроб бр. 645. 3018. МИЛОСАВЉЕВИЋ РАДОМИР, р/з, (сп-2393), 7. п. п., Жарково, Београдски, умро 18. 2. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 3019. МИЛОСАВЉЕВИЋ САВА, р/з, (Им), 11. п. п., Сабанта, Крагујевачки, умро 21. 1. 1915, стар 43 год., зај. гроб бр. 199. 3020. МИЛОСАВЉЕВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (Им.), 15. п. п., Бунар, Моравски, умро 26. 1. 1915, стар 43 год., зај. гроб бр. 207. 3021. МИЛОСАВЉЕВИЋ СВЕТОЛИК, р/з, (cп-1991), 4. п. п., Смедерево, Смедеревски, умро 7. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 23 год. 3022. МИЛОСАВЉЕВИЋ СТЕВАН, р/з, (сп-1286), 7. п. п., Пећане, Београдски, умро 14. 1. 1915, стар 45 год. 3023. МИЛОСАВЉЕВИЋ СТОЈАДИН, р/з, (сп-2814), 11. п. п., Равна Река, умро 16. 6. 1915. од запаљења плућа, стар 22 год. 3024. МИЛОСАВЉЕВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (cп-2573), 13. п. п., Омадовац, умро 28. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 3025. МИЛОСАВЉЕВИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (сп-134), Недајно, умро 17. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 26 год. 3026. МИЛОШЕВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (Им.), 11. п. п., Тополица, умро 25. 1. 1915, стар 31 год., зај. гроб бр. 205. 3027. МИЛОШЕВИЋ АЛЕКСАНДАР, р/з, (сп-3097), 13. п. п., Статовац, Топлички, умро 6. 10. 1914. од колере, стар 22 год. 3028. МИЛОШЕВИЋ АТАНАСИЈЕ, (cп-2204), Седларе, Моравски, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 3029. МИЛОШЕВИЋ АТАНАСИЈЕ, (cп-1634), Каменица, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса. 3030. МИЛОШЕВИЋ БЛАГОЈЕ, р/з, 8. п. п., Криви До, Пожаревачки, умро 25. 12. 1917, стар 39 год., гроб бр. 1829. 3031. МИЛОШЕВИЋ ВАСИЛИЈЕ, р/з, (Им.), Вињиште, умро 27. 1. 1915, стар 41 год., зај. гроб бр. 210. 3032. МИЛОШЕВИЋ ВЕЉКО, р/з, (cп-2337), 5. п. п., Врујци, Ваљевски, умро 16. 2. 1915. од туберкулозе, стар 26 год.
376
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
3033. МИЛОШЕВИЋ ВЛАЈКО, р/з, (cп-2829), 1. п. п., Доње Власе, Врањски, умро 23. 6. 1915. од запаљења плућа, стар 32 год. 3034. МИЛОШЕВИЋ ВЛАЈКО, р/з, (сп-2593), 5. п. п., Ваљево, Ваљевски, умро 16. 4. 1915. од туберкулозе, стар 29 год. 3035. МИЛОШЕВИЋ ГРУЈО, р/з, (сп-188), Новаци, Ваљевски, умро 22. 12. 1914. од менингитиса, стар 20 год. 3036. МИЛОШЕВИЋ ДАНИЛО, р/з, (cп-1729), 2. п. п., Керлина, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 41 год. 3037. МИЛОШЕВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (cп-3072), 15. п. п., Јовац, Моравски, умро 28. 9. 1914. од колере, стар 22 год. 3038. МИЛОШЕВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (Им.), 12. п. п., Паланка, умро 25. 1. 1915, зај. гроб бр. 205. 3039. МИЛОШЕВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (cп-2311), 13. п. п., Рогљево, умро 15. 2. 1915. од туберкулозе, стар 35 год. 3040. МИЛОШЕВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (сп-2524), 10. п. п., Чачак, Чачански, умро 25. 2. 1915. од дизентерије, стар 32 год. 3041. МИЛОШЕВИЋ ЖИВАДИН, (сп-517), Суводол, умро 18. 1. 1915. од дизентерије, стар 37 год. 3042. МИЛОШЕВИЋ ЖИВАН, р/з, (Им.), 2. п. п.. Медвеђа, Топлички, умро 20. 1. 1915, стар 31 год., зај. гроб бр. 196. 3043. МИЛОШЕВИЋ Живана СТАНОЈЕ, р/з, 8. п. п., Враново, Смедеревски, умро 23. 9. 1918, стар 53 год., гроб бр. 2125. 3044. МИЛОШЕВИЋ ЈОВАН, р/з, (Им.), 2. п. п., Бојник, Топлички, умро 20. 1. 1915, зај. гроб бр. 195. 3045. МИЛОШЕВИЋ ЉУБИСАВ, р/з, (сп-291), Рекитово, Моравски, умро 28. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 36 год. 3046. МИЛОШЕВИЋ МИЛАН, р/з, (cп-446), Грбица, умро 17. 1. 1915. од дизентерије, стар 38 год. 3047. МИЛОШЕВИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), 12. п. п., Београд, Боградски, умро 25. 1. 1915, стар 31. год., зај. гроб бр. 205. 3048. МИЛОШЕВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-3060), 15. п. п., Лазница, Пожаревачки, умро 26. 9. 1914. од колере, стар 21 год. 3049. МИЛОШЕВИЋ МИЛЕНКО, р/з, (сп-1298), 4. п. п., Прњавор, умро 15. 1. 1915. од дизентерије. 3050. МИЛОШЕВИЋ МИЛИВОЈЕ, (cп-1918), Јагњило, Смедеревски, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 26 год. 3051. МИЛОШЕВИЋ МИЛОСАВ, (сп-595), умро 19. 1. 1915. од дизентерије. 3052. МИЛОШЕВИЋ МИЛОШ, инт., (Им.), Брусник, Крајински, умро 14. 4. 1916, стар 17 год., гроб бр. 666.
377
Небојша Кузмановић
3053. МИЛОШЕВИЋ МИЛОШ, инт., Бадовинци, Подрински, умро 24. 3. 1917, стар 51 год., гроб бр. 1291. 3054. МИЛОШЕВИЋ МИЉКО, (сп-551), Попадић, умро 18. 1. 1915. од болести срца. 3055. МИЛОШЕВИЋ Мирка ЂУРА, инт., Матешево, Колашин, Црна Гора, умро 20. 8. 1917, стар 55 год., гроб бр. 1683. 3056. МИЛОШЕВИЋ МИХАЈЛО, р/з, (сп-2109), 15. п. п., Рековац, умро 10. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год. 3057. МИЛОШЕВИЋ ОБРАД, р/з, (сп-90), Лопушник, Пожаревачки, умро 11. 12. 1914. од болести срца, стар 34 год. 3058. МИЛОШЕВИЋ ПАВЛЕ, р/з, (сп-1977), 8. п. п., Породин, умро 7. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год. 3059. МИЛОШЕВИЋ ПАВЛЕ, р/з, (сп-2218), 11. п. п., Даросава, Београдски, умро 12. 2. 1915. од туберкулозе. 3060. МИЛОШЕВИЋ ПАНТА, (сп-813), Рипањ, Београдски, умро 23. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 3061. МИЛОШЕВИЋ РАДИСАВ, р/з, (сп-82), Ливадице, Моравски, умро 10. 12. 1914. од запаљења плућа. 3062. МИЛОШЕВИЋ РАДОСАВ, р/з, (Им.), 8. п. п., Кушиљево, Пожаревачки, умро 21. 1. 1915, стар 24 год., зај. гроб бр. 199. 3063. МИЛОШЕВИЋ СВЕТИСЛАВ, инт., Јасика, Крушевачки, умро 21. 3. 1917, стар 60 год., гроб бр. 1276. 3064. МИЛОШЕВИЋ СТАНКО, р/з, 9. п. п., Црљенац, Пожаревачки, умро 6. 11. 1917, стар 53 год., гроб бр. 1762. 3065. МИЛОШЕВИЋ СТАНОЈЛО, Пругово, умро 18. 1. 1915. од туберкулозе. 3066. МИЛОШЕВИЋ СТЕВАН, (сп-1236), Раднаја Лука, умро 13. 1. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 3067. МИЛОШЕВИЋ СТЕВАН, р/з, (Им.), Пањевац, Моравски, умро 22. 1. 1915, стар 35 год., зај. гроб бр. 201. 3068. МИЛОШЕВИЋ Стевана МИЛАН, р/з, 8. п. п., Враново, Смедеревски, умро 22. 11. 1917, стар 50 год., гроб бр. 1785. 3069. МИЛОШЕВИЋ СТОЈАДИН, р/з, (684), 14. п. п., Потoчић, умро 12. 5. 1916. од туберкулозе, стар 30 год. 3070. МИЛОШЕВИЋ ТИХОМИР, инт., (Им.), Рипањ, Београдски, умро 24. 1. 1915, стар 31 год., зај. гроб бр. 203. 3071. МИЛОШЕВИЋ ТОМА, р/з, (Им.), 8. п. п., Витаново, Моравски, умро 23. 1. 1915, стар 24 год., зај. гроб бр. 202. 3072. МИЛОШЕВИЋ МИЛОШ, р/з, (сп-11 и 3158), 13. п. п., Штубик, Крајински, умро 20. 11. 1914. од болести бубрега.
378
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
3073. МИЛУТИНОВИЋ АНДРИЈА, (сп-2271), Подрински, умро 14. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 50 год. 3074. МИЛУТИНОВИЋ Божидара ТОДОР, р/з, (cп-2485), 5. п. п., Орловица, умро 23. 2. 1915. од пегавог тифуса. 3075. МИЛУТИНОВИЋ БОРИСАВ, р/з, (сп-3117), 15. п. п., Вратаре, Моравски, умро 28. 10. 1914. од запаљења плyћa, стар 20 год. 3076. МИЛУТИНОВИЋ ВЕЉКО, (сп-1272), умро 14. 2. 1915. од запаљења плyћa. 3077. МИЛУТИНОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (cп-1060), 19. п. п., Краљево, умро 15. 1. 1915. од гангрене, стар 23 год. 3078. МИЛУТИНОВИЋ ДРАГУТИН, (сп-578), умро 19. 1. 1915. од дизентерије. 3079. МИЛУТИНОВИЋ ДУШАН, инт., Осладић, Моравски, умро 26. 3. 1917, стар 19 год., гроб бр. 1302. 3080. МИЛУТИНОВИЋ ЖИВАН, р/з, (Им.), 3. п. п., Јаребице, Подрински, умро 23. 1. 1915, стар 36 год., зај. гроб бр. 202. 3081. МИЛУТИНОВИЋ ИВАН, р/з, (сп-1292), 7. п. п., Зељеш, умро 14. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 29 год. 3082. МИЛУТИНОВИЋ ЈЕВТА, р/з, (сп-1270), 4. п. п., Нови Пазар, умро 14. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 30 год. 3083. МИЛУТИНОВИЋ МЕТОД, (сп-499), Рабетина, умро 17. 1. 1915. од реуматизама. 3084. МИЛУТИНОВИЋ МИЈУШКО, р/з, (сп-2334), 2. п. п., умро 16. 2. 1915. од пегавог тифуса. 3085. МИЛУТИНОВИЋ Мила РАДОСАВ, р/з, 11. п. п., Брзан, Крагујевачки, умро 23. 11. 1917, стар 29 год., гроб бр. 1786. 3086. МИЛУТИНОВИЋ МИЛАН, инт., (cп-857), Београд, Београдски, умро 30. 3. 1915. од туберкулозе, стар 57 год. 3087. МИЛУТИНОВИЋ Милана АНТОНИЈЕ, р/з, 18. п. п., Петријево, Смедеревски, умро 4. 4. 1917, стар 26 год., гроб бр. 1344. 3088. МИЛУТИНОВИЋ МИЛИВОЈЕ, (Им.), Барошевац, Београдски, умро 26. 12 1915, гроб бр. 499. 3089. МИЛУТИНОВИЋ МИЛОШ, р/з, (cп. 2126), 1. п. п., Онаковац, умро 10. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 3090. МИЛУТИНОВИЋ МИЛУТИН, р/з, (Им), 7. п. п., Рипањ, Београдски, умро 30. 1. 1915, зај. гроб бр. 215. 3091. МИЛУТИНОВИЋ МИЛУТИН, р/з, (Им.), Јежевица, Подрински, умро 10. 3. 1916, стар 30 год., гроб бр. 603.
379
Небојша Кузмановић
3092. МИЛУТИНОВИЋ МЛАДЕН, р/з, (сп-910), 11. п. п., Крагујевац, Крагујевачки, умро 2. 1. 1915. од дизентерије, стар 42 год. 3093. МИЛУТИНОВИЋ СТЕВАН, (сп-1601), Пожаревац, Пожаревачки, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса. 3094. МИЛЧЕВИЋ РИСТА, р/з, (cп-1066), 8. п. п., Подујевo, Косовски, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 20 год. 3095. МИЉЕВИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-350), Вратнице, Крајински, умро 31. 12. 1914. од туберкулозе, стар 26 год. 3096. МИЉЕВИЋ Мила ВЛАДА, р/з, 12. п. п., Судић, Брегалница, умро 30. 6. 1917, стар 29 год., гроб бр. 1622. 3097. МИЉКОВИЋ АРАНЂЕЛ, р/з, (Им.), 13. п. п., Метриш, Крајински, умро 20. 1. 1915, стар 25 год., зај. гроб бр. 196. 3098. МИЉКОВИЋ БОГОСАВ, р/з, (cп-2414), 9. п. п., Раброво, умро 19. 2. 1915. од пегавог тифуса. 3099. МИЉКОВИЋ ВЕЛИМИР (ВЕЉКО), р/з, (cп-964), 12. п. п., Каменица, Крагујевачки, умро 8. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год., гроб бр. 159. 3100. МИЉКОВИЋ ВОЈИН, р/з, (cп-3133), 15. п. п., Брајковац, Моравски, умро 10. 10. 1914. од туберкулозе, стар 22 год. 3101. МИЉКОВИЋ Живадина ЖИВАН, инт., Ратаје, 1857, Крушевачки, умро 12. 4. 1917, стар 60 год., гроб бр. 1398. 3102. МИЉКОВИЋ ЖИВКО, р/з, (cп-2345), 8. п. п., умро 16. 2. 1915. од туберкулозе, стар 45 год. 3103. МИЉКОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (cп-1607), 7. п. п., Пчелица, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 45 год. 3104. МИЉКОВИЋ Крсте РИСТА, р/з, (cп-1678), 1. п. п., Крушевица, Врањски, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 26 год., гроб бр. 227. 3105. МИЉКОВИЋ МИЛАДИН, инт., (Им.), Шетоње, Пожаревачки, умро 25. 2. 1915, стар 18 год., гроб бр. 495. 3106. МИЉКОВИЋ Павла АЛЕКСАНДАР, р/з, 4. п. п., Шљивље, Нишки, умро 13. 5. 1918. од туберкулозе, стар 25 год., гроб бр. 2016. 3107. МИЉКОВИЋ ПЕТАР, р/з, (Им.), Чукљеник, Врањски, умро 20. 3. 1916. од туберкулозе, стар 35 год., гроб бр. 617. 3108. МИЉКОВИЋ РИСТА, р/з, (сп-68), 2. п. п., Матејевац, Нишки, умро 8. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 38 год., гроб бр. 74. 3109. МИЉКОВИЋ СТАНИСЛАВ, р/з, (cп-1019), 3. п. п., Врток, Нишки, умро 7. 1. 1915, стар 40 год. 3110. МИЉКОВИЋ СТАНКО, р/з, 3. п. п., Враток, Нишки, умро 7. 1. 1915. од болести срца, стар 41 год.
380
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
3111. МИЉКОВИЋ СТОЈИША, р/з, 1. п. п., Крушевица, Врањски, умро 1. 2. 1917, стар 32 год., гроб бр. 1054. 3112. МИЉКОВИЋ СТОЈКО, р/з, (Им.), 1. п. п., Брзовица, Врањски, умро 28. 1. 1915, стар 41 год., зај. гроб бр. 212. 3113. МИЉКОВИЋ ТАНАСИЈЕ, р/з, (Им.), 11. п. п., умро 28. 1. 1915. од туберкулозе, стар 39 год., зај. гроб бр. 11. 3114. МИЉКОВИЋ Трајка ЈОСИП, р/з, 16. п. п., Цековица, Раљски, умро 11. 10. 1917, стар 24 год., гроб бр. 1739. 3115. МИЉКОВИЋ Чедомира АВРАМ, р/з, 15. п. п., Трешњевица, Моравски, умро 10. 9. 1917, стар 26 год., гроб бр. 1703. 3116. МИНДЕРОВИЋ ВЕЛИМИР, (сп-1933), Пожаревац, Пожаревачки, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса, гроб бр. 229. 3117. МИНИЋ ЛУКА, инт., (Им.), Салаш Ноћајски, Подрински, умро 19. 1. 1915. од туберкулозе, стар 61 год., зај. гроб бр. 193. 3118. МИНИЋ МИЛАН, р/з, (сп-85), 3. п. п., Рогљево, Крајински, умро 10. 12. 1914. од болести бубрега, стар 35 год., гроб бр. 78. 3119. МИНИЋ МИЛИВОЈЕ, инт., Ровци, Црна Гора, умро 19. 11. 1916, стар 54 год., гроб бр. 898. 3120. МИНИЋ РАДУН, инт., (Им.), Велика, Црна Гора, умро 19. 12. 1916, стар 36 год., гроб бр. 842 (942). 3121. МИНИЋ СТОЈАН, р/з, (Им.), 19. п. п., Маљуревац, Пожаревачки, умро 25. 1. 1915. од туберкулозе, зај. гроб бр. 205. 3122. МИНЧИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-2546), 5. п. п., Бигреница, умро 26. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 23 год. 3123. МИОДРАГОВИЋ АЛЕКСАНДАР, р/з, (cп-1763), 8. п. п., Куриљево, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год. 3124. МИРАЖИЋ ДРАГУТИН, р/з, (сп-2949), 6. п. п., Црна Бара, Подрински, умро 14. 4. 1915. од гангрене, стар 26 год., гроб бр. 327. 3125. МИРИЋ МИЛАН, р/з, (cп-2305), Доброчица, Косовски, умро 21. 2. 1915. од пегавог тифуса, гроб бр. 247. 3126. МИРКОВИЋ АНДРИЈА, р/з, 11. п. п., Комарица, Крагујевачки, умро 22. 8. 1917, стар 58 год., гроб бр. 1687. 3127. МИРКОВИЋ Божидара ТОДОР, р/з, (cп-1636), 14. п. п., Бучје, Тимочки, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 36 год. 3128. МИРКОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, инт., (cп-2476), Мељак, Београдски, умро 23. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 16 год. 3129. МИРКОВИЋ ДРАГИЋ, р/з, 18. п. п., Паланка, Смедеревски, умро 29. 12. 1914. од дизентерије, стар 26 год.
381
Небојша Кузмановић
3130. МИРКОВИЋ ЖИВКО, р/з, (cп-2622), 9. п. п., Градиште, Пожаревачки, умро 1. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 3131. МИРКОВИЋ ЖИВОЈИН, инт., (сп-722), М. Градиште, умро 6. 6. 1916. од туберкулозе, стар 54 год. 3132. МИРКОВИЋ МИЛИЋ, р/з, (cп-1355), 4. п. п., Субјел, Ваљевски, умро 15. 1. 1915, стар 53 год. 3133. МИРКОВИЋ ЂОКА, инт., (cп-2430), Мељак, Београдски, умро 20. 2. 1915. од пегавог тифуса. 3134. МИРОВ МАНАСИЈЕ, (сп-1155), Валковија, умро 6. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год. 3135. МИРОСАВЉЕВИЋ ВЛАЈКО, р/з, (cп-1182), 4. п. п., Брестовик, умро 6. 1. 1915. од болести бубрега, стар 26 год. 3136. МИРОСАВЉЕВИЋ СТОЈАН, р/з, (cп-2441), 5. п. п., Суводол, Ваљевски, умро 21. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 33 год. 3137. МИРЧЕВИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (сп-456), умро 17. 1. 1915. од запаљења плућа. 3138. МИСАВ МАКСИМ, р/з, (cп-1212), 5. п. п., Камелице, умро 7. 1. 1915. од туберкулозе, стар 22 год. 3139. МИСОЈЧИЋ ЖИВАДИН, р/з, (cп-897), 6. п. п., Шеварице, Подрински, умро 1. 1. 1915. од запаљења плyћa, стар 26 год. 3140. МИСОЈЧИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (сп-183), 6. п. п., Шеварице, Подрински, умро 22. 12. 1914. од туберкулозе, стар 29 год. 3141. МИТИЋ БЛАГОЈЕ, р/з, (сп-2447), 1. п. п., Вел. Трњане, умро 21. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 3142. МИТИЋ ИВАН, (сп-600), Матрујевац, умро 19. 1. 1915. од туберкулозе, стар 28 год. 3143. МИТИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-439), умро 17. 1. 1915. од дизентерије. 3144. МИТИЋ ЉУБИСАВ, р/з, (сп-2790), 8. п. п., Пољане, умро 3. 4. 1915. од туберкулозе, стар 23 год. 3145. МИТИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), Кацеланик, Врањски, умро 10. 7. 1916, стар 21 год., гроб бр. 780. 3146. МИТИЋ НЕДЕЉКО, р/з, (Им.), Дуље, Тетовски, умро 8. 1. 1915, стар 22 год., зај. гроб 162. 3147. МИТИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-1306), 18. п. п., умро 15. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год. 3148. МИТИЋ РАДОШ, р/з, (Им.), Селиште, Кичевски, умро 11. 3. 1916, стар 26 год., гроб бр. 611. 3149. МИТИЋ СИМЕОН, р/з, 13. п. п., Придворице, умро 8. 5. 1918. од туберкулозе, стар 26 год., гроб бр. 2012.
382
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
3150. МИТИЋ СТАНИСЛАВ, р/з, (cп-1190), 15. п. п., Рибари, умро 7. 1. 1915. од дизентерије, стар 25 год. 3151. МИТРЕВ ИВАН, (сп-1545), Гомолова, умро 13. 1. 1915. од дизентерије, стар 20 год. 3152. МИТРИЋ Ареа ТРИФУН, инт., Пожаревац, Пожаревачки, умро 15. 4. 1917, стар 20 год., гроб бр. 1518. 3153. МИТРОВИЋ АВРАМ, р/з, (сп-878), 2. п. п., Вудрога, умро 1. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год. 3154. МИТРОВИЋ АЛЕКСА, (сп-665), Комболеве, умро 20. 1. 1915. од дизентерије. 3155. МИТРОВИЋ АЛЕКСАНДАР, р/з, (Им.), Крагујевац, Крагујевачки, умро 14. 8. 1916, стар 21 год., гроб бр. 820. 3156. МИТРОВИЋ АСАН, р/з, 14. п. п. 3157. МИТРОВИЋ БУДИМИР, р/з, (сп-2142), 3. п. п., Пуношен, умро 11. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 23 год. 3158. МИТРОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (Им.), 7. п. п., В. Моштаница, Београдски, умро 23. 1. 1915, зај. гроб бр. 203. 3159. МИТРОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, Сеница, Врањски, умро 28. 12. 1914. од болести бубрега, стар 50 год. 3160. МИТРОВИЋ ДРАГОМИР, (сп-502), Драгово, умро 18. 1. 1915. од дизентерије, стар 27 год. 3161. МИТРОВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (cп-2480), 7. п. п., Сремчица, Београдски, умро 23. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 45 год. 3162. МИТРОВИЋ ЖИВКО, р/з, (Им.), 5. п. п., умро 24. 1. 1915, зај. гроб бр. 204. 3163. МИТРОВИЋ ЖИВОЈИН, инт., (сп-704), Паланка, умро 20. 5. 1916. од туберкулозе, стар 18 год. 3164. МИТРОВИЋ ЖИВОМИР, р/з, (Им.), 12. п. п., Лешница, Подрински, умро 20. 1. 1915, стар 31 год., зај. гроб бр. 196. 3165. МИТРОВИЋ ИЛИЈА, р/з, (сп-1688), 14. п. п., Краљево, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год. 3166. МИТРОВИЋ ЈЕРОТИЈЕ, р/з, (Им.), Крнуле, Подрински, умро 29. 4. 1916, стар 48 год., гроб бр. 698. 3167. МИТРОВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-1800), 15. п. п., Рековац, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 48 год. 3168. МИТРОВИЋ Јоца СОФРОНИЈЕ, инт., Гајево, Пожаревачки, умро 19. 5. 1917, стар 18 год., гроб бр. 1528. 3169. МИТРОВИЋ Маринка МИЛАН, инт., Сремчица, Београдски, умро 20. 7. 1917, стар 32 год., гроб бр. 2083.
383
Небојша Кузмановић
3170. МИТРОВИЋ МАРИНКО, (сп-2082), Суваја, умро 9. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 50 год. 3171. МИТРОВИЋ МИЛАДИН, р/з, (Им.), Шетоње, Пожаревачки, умро 31. 1. 1916, стар 42 год., гроб бр. 545. 3172. МИТРОВИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (cп-2185), 8. п. п., Витежево, Моравски, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса. 3173. МИТРОВИЋ МИЛИСАВ, р/з, 4. п. п., Кусадак, Смедеревски, умро 20. 12. 1917, стар 34 год., гроб бр. 1821. 3174. МИТРОВИЋ МИЛОЈЕ, инт., Кумодраж, Београдски, умро 2. 6. 1917, стар 41 год., гроб бр. 1569. 3175. МИТРОВИЋ МИЛУТИН, р/з, (Им.), 13. п. п., Прњавор, умро 21. 1. 1915, зај. гроб бр. 198. 3176. МИТРОВИЋ МИТАР, р/з, (Им.), 15. п. п., Милошевац, Смедеревски, умро 27. 1. 1915, зај. гроб бр. 209. 3177. МИТРОВИЋ МИХАИЛО, инт., (Им.), Ковачевац, Смедеревски, умро 1. 4. 1916, стар 57 год., гроб бр. 644. 3178. МИТРОВИЋ МИХАИЛО, инт., Михаиловац, Смедеревски, умро 16. 9. 1917, стар 19 год., гроб бр. 2119. 3179. МИТРОВИЋ МИХАИЛО, р/з, (сп-775), 5. п. п., Радаљево, умро 19. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 36 год. 3180. МИТРОВИЋ ОБРАД, р/з, (cп-2767), 4. п. п., Треска, умро 14. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 34 год. 3181. МИТРОВИЋ ПАНТА, р/з, (сп-1608), 7. п. п., Мали Мокри Луг, Београдски, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса. 3182. МИТРОВИЋ ПАУН, р/з, (Им.), 5. п. п., Раљевић, Ваљевски, умро 28. 1. 1915. од дизентерије, стар 24 год., зај. гроб бр. 215. 3183. МИТРОВИЋ ПАУН, р/з, (сп-1884), 13. п. п., Мироч, Крајински, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 3184. МИТРОВИЋ Перише ВИДАК, инт., Липово, Колашин, Црна Гора, умро 17. 1. 1918, стар 65 год., гроб бр. 1862. 3185. МИТРОВИЋ ПЕТАР, (сп-966), Београд, Београдски, умро 8. 1. 1915. од дизентерије, стар 34 год. 3186. МИТРОВИЋ ПЕТАР, р/з, (cп-2217), 15. п. п., Страгари, Крагујевачки, умро 12. 2. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 3187. МИТРОВИЋ ПЕТАР, р/з, (cп-2627), 13. п. п., Мокране, умро 1. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 3188. МИТРОВИЋ ПЕТАР, р/з, (Им.), 1. п. п., Салаковац, Пожаревачки, 21. 1. 1915, стар 36 год., зај. гроб бр. 201. 3189. МИТРОВИЋ РАДИВОЈЕ, р/з, (cп-1905), Мало Орашје, умро 5. 2. 1915.
384
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
3190. МИТРОВИЋ РАДИСАВ, р/з, (cп-22 и 3188), Дворска, Подрински, умро 29. 11. 1914. од болести срца, стар 59 год. 3191. МИТРОВИЋ РАДОСАВ, (сп-1942), Београд, Београдски, умро 6. 2. 1916. од пегавог тифуса. 3192. МИТРОВИЋ СПАСА, инт., (сп-2598), Зучев, Скопски, умро 3. 7. 1915. од туберкулозе, стар 35 год., гроб бр. 404. 3193. МИТРОВИЋ СРЕЋКО, р/з, (cп-1745), 3. п. п., Крупањ, Подрински, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 3194. МИТРОВИЋ СТАНИСЛАВ, (cп-1941), Београд, Београдски, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса. 3195. МИТРОВИЋ ТРИФУН, инт., Коренита, Подрински, умро 1. 4. 1917, стар 50 год., гроб бр. 1337. 3196. МИТРОВИЋ УРОШ, (Им.), Црниљево, умро 8. 12. 1915, стар 53 год., гроб бр. 472. 3197. МИТРОВИЋ ЦВЕТКО, р/з, (cп-847), 6. п. п., Дединце, умро 26. 3. 1915. од туберкулозе, стар 26 год. 3198. МИТРОВИЋ ПЕША, р/з, Прешево, Врањски, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 24 год. 3199. МИЋАНОВИЋ МИЋАН, инт., Бошњак, Подрински, умро 22. 2. 1917, стар 50 год., гроб бр. 1153. 3200. МИХАИЛОВИЋ БОНИФАЦ, р/з, (cп-1475), 15. п. п., Варварин, Крушевачки, умро 11. 1. 1915. од туберкулозе. 3201. МИХАИЛОВИЋ ВЛАДИМИР, (cп-1924), Клење, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса, гроб бр. 229. 3202. МИХАИЛОВИЋ ВЛАДИСЛАВ, р/з, (cп-2624), 7. п. п., Костеника, умро 1. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 3203. МИХАИЛОВИЋ ВОЈИН, р/з, (cп-1772), 5. п. п., Грудовица, умро 3. 2. 1915, гроб бр. 223. 3204. МИХАИЛОВИЋ ВУКОМАН, р/з, (сп-2748), 9. п. п., Бресница, Пожаревачки, умро 12. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год., гроб бр. 285. 3205. МИХАИЛОВИЋ ГАВРА, р/з, (сп-735), 6. п. п., Розјак, Подрински, умро 16. 6. 1916. од туберкулозe, стар 37 год., гроб бр. 752. 3206. МИХАИЛОВИЋ ГВОЗДЕН, р/з, (сп-1134), 19. п. п., Ниш, Тетовски, умро 5. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 21 год., гроб бр. 152. 3207. МИХАИЛОВИЋ ДУШАН, р/з, (cп-2564), 4. п. п., Пожаревац, Пожаревачки, умро 28. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год., гроб бр. 271. 3208. МИХАИЛОВИЋ ДУШАН, р/з, (Им.), 11. п. п., Рачани, Крагујевачки, умро 19. 1. 1915, стар 40 год., зај. гроб бр. 194.
385
Небојша Кузмановић
3209. МИХАИЛОВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (Им.), 5. п. п., Мали Борак, Београдски, умро 29. 1. 1915, стар 44 год., зај. гроб бр. 212. 3210. МИХАИЛОВИЋ ЖИВАН, р/з, (Им.), 7. п. п., Вишњица, Београдски, умро 23. 1. 1915, стар 36 год., зај. гроб бр. 202. 3211. МИХАИЛОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (Им.), Влашка, Пожаревачки, умро 25. 1. 1915, зај. гроб бр. 205. 3212. МИХАИЛОВИЋ ЖИВОТА, р/з, (сп-187), Кусадак, Смедеревски, умро 22. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 23 год. 3213. МИХАИЛОВИЋ ИВАН, р/з, (сп-655), Пиносава, Београдски, умро 20. 1. 1915. од дизентерије, гроб бр. 192. 3214. МИХАИЛОВИЋ ЈЕВРЕМ, р/з, (cп-1921), 13. п. п., Неготин, Крајински, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год., гроб бр. 229. 3215. МИХАИЛОВИЋ Јована ЦВЕТКО, р/з, 11. п. п., Горње Штипље, Моравски, умро 18. 8. 1917, стар 29 год., гроб бр. 1681. 3216. МИХАИЛОВИЋ Јовице ЂОРЂЕ, инт., Гођево, Ужички 14. 10. 1918, стар 58 год., гроб бр. 2152. 3217. МИХАИЛОВИЋ ЉУБИСАВ, р/з, (cп-46 и 3139), 15. п. п., Својново, Моравски, умро 29. 11. 1914. од болести срца, стар 23 год. 3218. МИХАИЛОВИЋ МАРКО, р/з, (Им.), 1. п. п., Моравски, умро 28. 1. 1915, зај. гроб бр. 211. 3219. МИХАИЛОВИЋ МАТИЈА, р/з, (cп-1880), 1. п. п., Брод, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 3220. МИХАИЛОВИЋ МИЛОВАН, р/з, (Им.), 15. п. п., Честробродица, умро 26. 1. 1915, стар 27 год., зај. гроб бр. 207. 3221. МИХАИЛОВИЋ МИЛОЈЕ, р/з, (cп-2945), 7. п. п., Брбовица, умро 13. 4. 1915, стар 46 год. 3222. МИХАИЛОВИЋ МИХАИЛО, инт., (694), Драж, умро 18. 5. 1916. од запаљења плућа, стар 17 год. 3223. МИХАИЛОВИЋ НЕДЕЉКО, р/з, (Им.), 5. п. п., умро 26. 1. 1915, зај. гроб бр. 207. 3224. МИХАИЛОВИЋ НИКОЛА, р/з, (cп-2057), 5. п. п., Попадић, умро 8. 2. 1915. од туберкулозе, стар 43 год. 3225. МИХАИЛОВИЋ ПАВЛЕ, инт., (cп-2666), Мељак, Београдски, умро 3. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 3226. МИХАИЛОВИЋ ПЕТАР, (сп-2438), Каменица, умро 21. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 3227. МИХАИЛОВИЋ ПЕТАР, (сп-250З), умро 24. 2. 1915. од туберкулозе, стар 22 год.
386
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
3228. МИХАИЛОВИЋ РАДЕ, р/з, (cп-1589), 7. п. п., Парцане, Београдски, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 3229. МИХАИЛОВИЋ РАДОСЛАВ, инт., (сп-826), Лисовић, Београдски, умро 25. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 3230. МИХАИЛОВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (сп-9 и 3156), 15. п. п., Беочић, Моравски, умро 19. 11. 1914. од туберкулозе, стар 31 год. 3231. МИХАИЛОВИЋ СВЕТОМИР, (сп-670), Мачковац, умро 20. 1. 1915. од туберкулозе, стар 39 год. 3232. МИХАИЛОВИЋ СИМА, р/з, (сп-360), Ракинац, Пожаревачки, умро 31. 12. 1914. од болести срца, стар 50 год. 3233. МИХАИЛОВИЋ СТАНКО, р/з, (Им.), 8. п. п., Кочетин, Пожаревачки, умро 29. 1. 1915, стар 31 год., зај. гроб бр. 212. 3234. МИХАИЛОВИЋ СТАНКО, р/з, 14. п. п., Зајечар, Крајински, умро 22. 6. 1917, стар 41 год., гроб бр. 1612. 3235. МИХАИЛОВИЋ СТАНОЈЕ, р/з, (Им.), 1. п. п., Брусник, умро 28. 1. 1915, стар 27 год., зај. гроб бр. 211. 3236. МИХАИЛОВИЋ СТАНОЈЕ, р/з, 15. п. п., Прахово, Крајински, умро 11. 11. 1917, стар 24 год., гроб бр. 1766. 3237. МИХАИЛОВИЋ СТЕВАН, р/з, (сп-2579), 8. п. п., Кочетин, Пожаревачки, умро 28. 2. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 3238. МИХАИЛОВИЋ Стевана МИХАИЛО, инт., В. Пијана, Смедеревски, умро 29. 3. 1918, стар 60 год., гроб бр. 1973. 3239. МИХАИЛОВИЋ СТОЈАДИН, р/з, (cп-1515), 5. п. п., умро 12. 1. 1915, стар 32 год. 3240. МИХАИЛОВИЋ ТИХОМИР, инт., (сп-2099), Миљане, умро 9. 2. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 3241. МИХАИЛОВИЋ ТИХОМИР, р/з, (сп-19б8), 6. п. п., Шабац, Подрински, умро 7. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 32 год. 3242. МИХАИЛОВИЋ СРЕТЕН, р/з, (Им.), Кораћица, Београдски, умро 3. 7. 1916, стар 42 год., гроб бр. 774. 3243. МИХИЋ Милутина СТОЈАН, р/з, 9. п. п., (3022), Курјача, умро 15. 8. 1918, стар 23 год. 3244. МИЦИЛОВИЋ ВАСА, инт., Купилиште, Неготински, умро 9. 2. 1917, стар 52 год., гроб бр. 1088. 3245. МИЦИЋ МИЛОВАН, р/з, (Им.), Коренита, Подрински, умро 26. 1. 1916, стар 48 год., гроб бр. 540. 3246. МИЦИЋ МИЛУТИН, р/з, 8. п. п., Јагњило, Смедеревски, умро 24. 3. 1917, стар 21 год., гроб бр. 1287. 3247. МИЦИЋ МОКА, р/з, (сп-1469), 6. п. п., умро 11. 1. 1915, стар 40 год.
387
Небојша Кузмановић
3248. МИЦКОВ ЈОВАНЧЕ, р/з, (сп-717), Косендере, умро 31. 5. 1916. од туберкулозе, стар 44 год. 3249. МИЦТИНОВИЋ МИХАИЛО, р/з, (сп-2800), 5. п. п., Царина, умро 7. 6. 1915. од запаљења плућа, стар 32 год. 3250. МИЧИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-69), Штубик, Крајински, умро 8. 12. 1914. од туберкулозе, стар 33 год. 3251. МИШИЋ Милосава СТАНКО, инт., Штубик, Неготински, умро 21. 5. 1917, стар 67 год., гроб бр. 1535. 3252. МИШИЋ Павла ВАСА, р/з, 13. п. п., Јасеница, Крајински, умро 2. 6. 1917, стар 49 год., гроб бр. 1568. 3253. МИШИЋ СТАНКО, р/з, (сп-307), Слепчевић, Подрински, умро 29. 12. 1914. од болести бубрега, стар 30 год. 3254. МИШИЋ Стојана МИЛУТИН, р/з, 9. п. п., Курјаче, Пожаревачки, умро 15. 8. 1917, стар 24 год., гроб бр. 2099. 3255. МИШКОВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-102), Гложђе, умро 12. 12. 1914. од менингитиса, стар 21 год. 3256. МИШКОВИЋ ЛАЗАР, р/з, (сп-3053), Видрован, Никшић, умро 25. 9. 1914. од колере, стар 32 год. 3257. МИШКОВИЋ МАРКО, р/з, 6. п. п., Белотић, Подрински, умро 7. 3. 1917, стар 45 год., гроб бр. 1203. 3258. МИШОВИЋ ГАЈА, инт., (Им.), Устрељен, Бело Поље, умро 25. 12. 1916, стар 82 год., гроб бр. 958. 3259. МЛАДЕНОВИЋ Владимира ДРАГОМИР, инт., Крушевац, Крушевачки, умро 21. 10. 1918, стар 27 год., гроб бр. 2167. 3260. МЛАДЕНОВИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (cп-125), Алексинац, Нишки, умро 16. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 31 год. 3261. МЛАДЕНОВИЋ СТЕВАН, р/з, (сп-226), Градац, умро 25. 12. 1914. од менингитиса, стар 24 год. 3262. МЛАДЕНОВИЋ СТОЈАН, р/з, (cп-251), Горње Коњуше, Топлички, умро 26. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 25 год. 3263. МЛАДЕНОВИЋ Тренца ВАСА, инт., Власина, Врањски, умро 17. 11. 1917, стар 18 год., гроб бр. 1777. 3264. МОЈКОВИЋ ДРАГИЋ, р/з, (сп-309), Паланка, Смедеревски, умро 29. 12. 1914. од дизентерије, стар 26 год. 3265. МОЈСИЛОВИЋ РАДЕНКО, р/з, (Им.), Јежевица, Чачански, умро 1. 4. 1916, стар 21 год., гроб бр. 646. 3266. МОТАЛОВИЋ АРСА, инт., (cп-17 и 3164), Толисавац, Ваљевски, умро 21. 11. 1914. од туберкулозе, стар 64 год.
388
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
3267. МРКАЈИЋ Марка КРСТО, инт., Петровци, Никшић, умро 25. 10. 1917, стар 60 год., гроб бр. 1754. 3268. МРКАЈИЋ ТРИПКО, инт., Петровци, Никшић, Црна Гора, умро 4. 5. 1917, стар 65 год., гроб бр. 1481. 3269. МРКАЈИЋ ШЋЕПАН, инт., Бањани, Црна Гора, умро 15. 2. 1917, стар 68 год., гроб бр. 1119. 3270. МАТЕЈИЋ АЛИМПИЈЕ, р/з, (сп-2594), 11. п. п., Доња Рача, умро 18. 9. 1915. од туберкулозе, стар 24 год. 3271. МУЈОВИЋ БОЖО, инт., Ступари, Црна Гора, умро 31. 3. 1917, стар 56 год., гроб бр. 1334. 3272. НАЈДАНОВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (cп-47 и 3194), 13. п. п., Неготин, Крајински, умро 30. 11. 1914. од запаљења плућа, стар 26 год. 3273. НАТОВ ТОДЕ, р/з, (Им.), Колозенци, Велешки, умро 20. 4. 1916, стар 20 год., гроб бр. 675. 3274. НАУМОВ АТАНАС, р/з, (cп-723), 10. п. п., Сратина, умро 7. 6. 1916. од туберкулозе, стар 20 год. 3275. НАУМОВ ЂОРЂЕ, р/з, (Им.), Сребреница, Охридски, умро 11. 4. 1916, стар 48 год., гроб бр. 660. 3276. НАУМОВ ЈЕВТИМИЈЕ, р/з, (cп-359), Охрид, Охридски, умро 31. 12. 1914. од болести бубрега, стар 24 год. 3277. НАУМОВИЋ БЛАГОЈЕ, р/з, (Им.), Заклопача, Београдски, умро 18. 1. 1916, стар 30 год., гроб бр. 526. 3278. НАУМОВИЋ МАРКО, р/з, (cп-228), Доброселица, Моравски, умро 25. 12. 1914. од туберкулозе. 3279. НАУМОВИЋ МОМИР, р/з, (cп-304), Слатина, Крајински, умро 29. 12. 1914. од запаљења плyћa, стар 23 год. 3280. НЕГИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-266), Подгорица, Подгорички, умро 24. 12. 1914. од запаљења плyha, стар 26 год. 3281. НЕДЕЉКОВИЋ Драгутина РАДОМИР (РАДОЊА), инт., Доња Сабанта, Крагујевачки, умро 23. 5. 1918. од туберкулозе, стар 29 год., гроб бр. 2028. 3282. НЕДЕЉКОВИЋ ЈОРДАН, р/з, (cп-229), Теовци, умро 25. 12. 1914. од запаљења плyћa, стар 21 год. 3283. НЕДЕЉКОВИЋ КОСТА, р/з, 5. п. п., Ваљево, Ваљевски, умро 11. 3. 1917, стар 33 год., гроб бр. 1223. 3284. НЕДЕЉКОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, Моравска дивизија Накриво, 1885, Врањски, умро 17. 4. 1917, стар 32 год., гроб бр. 1419. 3285. НЕДЕЉКОВИЋ МИЛОРАД, инт., Сибница, Крагујевачки, умро 5. 2. 1918, стар 28 год., гроб бр. 1887.
389
Небојша Кузмановић
3286. НЕДЕЉКОВИЋ Петра ЉУБОМИР, р/з, 11. п. п., Комарице, Крагујевачки, умро 19. 2. 1918, стар 46 год., гроб бр. 1909. 3287. НЕДЕЉКОВИЋ Станоја ЖИВАДИН, инт., Глушци, Подрински, умро 31. 5. 1917, стар 17 год., гроб бр. 1562. 3288. НЕДИЋ ДОБРОСАВ, инт., (cп-698), Мајдан, Руднички, умро 19. 5. 1916. од туберкулозе, стар 18 год. 3289. НЕДИЋ ЖИВКО, р/з, (сп-155), Жарково, Београдски, умро 19. 12. 1914. од болести срца, стар 48 год. 3290. НЕДИЋ МАКСИМ, инт., Борковци, Никшић, Црна Гора, умро 1. 5. 1917, стар 20 год., гроб бр. 1496. 3291. НЕДИЋ САВО, инт., Пљевља, 1860, Црна Гора, умро 21. 6. 1917, стар 57 год., гроб бр. 1609. 3292. НЕДОВИЋ МИЛАН, инт., Дробњаци, Црна Гора, умро 3. 2. 1917, стар 67 год., гроб бр. 1061. 3293. НЕДОВИЋ МИЛОСАВ, инт., Крагујевац, Крагујевачки, умро 6. 3. 1917. стар 25 год, гроб бр. 1193. 3294. НЕИМАРЕВИЋ Николе ВУКО, инт., Шавник, 1895, Никшић, Црна Гора, умро 21. 4. 1917, стар 22 год., гроб бр. 1439. 3295. НЕМШАЛОВИЋ МИЛОШ, р/з, (cп-2 и 3149), 13. п. п., Буковац, Моравски, умро 14. 11. 1914. од болести бубрега, стар 31 год. 3296. НЕНАДОВИЋ Живојина ПАНТА, инт., (сп-3012), Селевац, Смедеревски, умро 25. 5. 1918. од туберкулозе, стар 42 год., гроб бр. 2031. 3297. НЕНАДОВИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (Им.), Пиносава, Београдски, умро 27. 3. 1916, стар 22 год., гроб бр. 627. 3298. НЕНАДОВИЋ Новака ПЕТАР, р/з, 19. п. п., Мајдан, Руднички, умро 4. 10. 1918, стар 37 год., гроб бр. 2134. 3299. НЕНЕЗИЋ Мрда МИЛОШ, инт., Бели Ускоци, Никшић, Црна Гора, умро 7. 4. 1917, стар 20 год., гроб бр. 1375 (1374). 3300. НЕРЕЂИН КОЉА, р/з, 13. п. п., Драник, Призренски, умро 14. 9. 1917, стар 23 год., гроб бр. 1709. 3301. НЕСТОРОВИЋ Недељка СТАНКО, инт., Радоње, Подрински, умро 30. 6. 1917, стар 30 год., гроб бр. 1621. 3302. НЕСТОРОВИЋ СТАНКО, р/з, (сп-61), Јовац, Моравски, умро 5. 12. 1914. од болести срца, стар 34 год., гроб бр. 71. 3303. НЕШИЋ Ђорђа ЈОВАН, инт., Маршић, Крагујевачки, умро 19. 11. 1917, стар 56 год., гроб бр. 1781. 3304. НЕШКОВИЋ ЦВЕТКО, р/з, (Им.), Бела Црква, Битољски, умро 4. 2. 1916, стар 20 год., гроб бр. 594.
390
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
3305. НЕШОВИЋ ПУНИША, инт., Беране, 1879, Црна Гора, умро 27. 3. 1917, стар 38 год., гроб бр. 1311. 3306. НИКОЛАЈЕВИЋ Јанка МИЛОШ, р/з, 9. п. п., Јасиково, Пожаревачки, умро 10. 10. 1918, стар 43 год., гроб бр. 2141. 3307. НИКОЛИЋ АВРАМ, р/з, (cп-218), Сеница, Врањски, умро 24. 12. 1914. од менингитиса, стар 32 год., гроб бр. 112. 3308. НИКОЛИЋ АКСЕНТИЈЕ, инт., Засевиц, Подрински, умро 7. 3. 1917, стар 56 год., гроб бр. 1201. 3309. НИКОЛИЋ АТАНАС, р/з, (сп-2824), 1. п. п., Јастребац, Врански, умро 22. 6. 1915. од болести бубрега, стар 25 год., гроб бр. 395. 3310. НИКОЛИЋ Бела НИКОЛА, р/з, 9. п. п., Планика, Пиља, Црна Гора, умро 7. 2. 1918, стар 40 год., гроб бр. 1892. 3311. НИКОЛИЋ БЛАЖА, р/з, (cп-182), Пасиновци, умро 22. 12. 1914. од менингитиса. 3312. НИКОЛИЋ БОГОСАВ, р/з, (сп-281), Глумач, Ужички, умро 28. 12. 1914. од туберкулозе, стар 48 год. 3313. НИКОЛИЋ ВЕЉКО, р/з, (cп-1559), 9. п. п., Златково, умро 13. 1. 1915. од дизентерије. 3314. НИКОЛИЋ ВИДОЈЕ, р/з, (Им.), 6. п. п., Причиновић, Подрински, умро 20. 1. 1915. од туберкулозе, стар 29 год., зај. гроб бр. 197. 3315. НИКОЛИЋ ВИДОЈЕ, р/з, (Им.), 5. п. п., Стубови, умро 23. 1. 1915. од туберкулозе, стар 28 год., зај. гроб бр. 202. 3316. НИКОЛИЋ ВИДОСАВ, р/з, (Им.), 9. п. п., Букуревац, умро 22. 1. 1915, стар 25 год., зај. гроб бр. 200. 3317. НИКОЛИЋ ВИТОМИР, р/з, (сп-1 826), Београд, Београдски, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год., гроб бр. 225. 3318. НИКОЛИЋ ВЛАДИМИР, (Им.), Милошево, Охридски, умро 13. 12. 1915, стар 35 год., гроб бр. 485. 3319. НИКОЛИЋ ВЛАДИМИР, (сп-1952), Београд, Београдски, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 46 год., гроб бр. 230. 3320. НИКОЛИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (сп-2783), 18. п. п., Смедерево, Смедеревски, умро 1. 6. 1915. од туберкулозе, стар 27 год., гроб бр. 373. 3321. НИКОЛИЋ ВОЈИСЛАВ, р/з, 5. п. п., Велики Јаноанци, Пожаревачки, умро 12. 4. 1918, стар 25 год. 3322. НИКОЛИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (cп-1145), 14. п. п., Белановац, умро 5. 1. 1915, стар 40 год. 3323. НИКОЛИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (Им.), 8. п. п., Београд, Београдски, умро 29. 1. 1915, стар 41 год., зај. гроб бр. 212.
391
Небојша Кузмановић
3324. НИКОЛИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (сп-88), Ратково, Крајински, умро 11. 12. 1914. од болести срца, стар 44 год., гроб бр. 81. 3325. НИКОЛИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (сп-667), Дубљане, умро 20. 1. 1915. од туберкулозе, гроб бр. 192. 3326. НИКОЛИЋ ДОКМИР, р/з, (cп-577), Крагујевац, Крагујевачки, умро 19. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год., гроб бр. 190. 3327. НИКОЛИЋ ДРАГИЋ, р/з, (Им.), 11. п. п., Бунлиник, Крушевачки, умро 30. 1. 1915, стар 40 год., зај. гроб бр. 216. 3328. НИКОЛИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, (Им.), 4. п. п., Јаг, Моравски, умро 24. 1. 1915, стар 36 год., зај. гроб бр. 204. 3329. НИКОЛИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, (сп-1413), 11. п. п., Црквине, Крагујевачки, умро 10. 1. 1915. од туберкулозе, стар 25 год., гроб бр. 165. 3330. НИКОЛИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, (сп-2762), Лазаревац, Београдски, умро 14. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 45 год., гроб бр. 288. 3331. НИКОЛИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, Црквине, Крагујевачки, умро 10. 1. 1916. од туберкулозе, стар 27 год. 3332. НИКОЛИЋ ДРАГОСЛАВ, р/з, (Им.), Вучковица, Крагујевачки, умро 26. 1. 1915, стар 29 год., зај. гроб бр. 207. 3333. НИКОЛИЋ ДРАГУТИН, р/з, (cп-487), Барич, Београдски, умро 17. 1. 1915. од болести срца, стар 45 год., гроб бр. 186. 3334. НИКОЛИЋ ДРАГУТИН, р/з, (Им.), 7. п. п., Соколово, Београдски, умро 27. 1. 1915., стар 27 год., зај. гроб бр. 209. 3335. НИКОЛИЋ ДРАГУТИН, р/з, (сп-1549), 10. п. п., Сирча, Чачански, умро 13. 1. 1915. од дизентерије, гроб бр. 173. 3336. НИКОЛИЋ ДРАГУТИН, р/з, (сп-54), Јаг, Моравски, умро 2. 12. 1914. од болести бубрега, стар 22 год., гроб бр. 68. 3337. НИКОЛИЋ ДУШАН, р/з, (сп-3145), 15. п. п., Бачина, Моравски, умро 14. 11. 1914. од туберкулозе, стар 25 год., гроб бр. 46. 3338. НИКОЛИЋ ЖИВКО, (cп-2424), умро 20. 2. 1915. од пегавог тифуса. 3339. НИКОЛИЋ ЖИВОЈИН (ЖИВАН), р/з, (cп-925), 5. п. п., Богатић, Подрински, умро 2. 1. 1915. од дизентерије, стар 30 год., гроб бр. 143. 3340. НИКОЛИЋ ЖИВОЈИН, инт., (сп-1380), Лисовић, Београдски, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 50 год. 3341. НИКОЛИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (cп-1349), 11. п. п., Крагујевац, Крагујевачки, умро 15. 1. 1915. од запаљења плyћa. 3342. НИКОЛИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (cп-1470), 15. п. п., Паден, умро 11. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 45 год. 3343. НИКОЛИЋ ЖИВОТА, р/з, (cп-2754), Шопић, Београдски, умро 13. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 43 год.
392
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
3344. НИКОЛИЋ ИВАН, р/з, (cп-2918), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 5. 4. 1915. од туберкулозе, стар 28 год. 3345. НИКОЛИЋ Јанаћка КОСТА, инт., Београд, Београдски, умро 28. 9. 1917, стар 52 год., гроб бр. 1723. 3346. НИКОЛИЋ ЈАНИЋИЈЕ, р/з, (cп-2787), 7. п. п., Рипањ, Београдски, умро 2. 6. 1915. од туберкулозе, стар 34 год. 3347. НИКОЛИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-207), Јасика, Крушевачки, умро 23. 12. 1914. од болести срца, стар 32 год. 3348. НИКОЛИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-3112), Глоговица, Крајински, умро 20. 10. 1914. од запаљења плућа, стар 26 год. 3349. НИКОЛИЋ ЈОВАН, р/з, (Им.), 1. п. п., Залужје, Врањски, умро 23. 1. 1915, зај. гроб бр. 202. 3350. НИКОЛИЋ ЈОВАН, р/з, (Им.), (сп-996), 14. п. п., Валокоње, Тимочки, умро 14. 1. 1915. од менингитиса, стар 42 год., зај. гроб бр. 192. 3351. НИКОЛИЋ ЈОСИФ, р/з, (Им.), 9. п. п., Врање, Врањски, умро 20. 1. 1915, стар 31 год., зај. гроб бр. 195. 3352. НИКОЛИЋ ЛАЗАР, р/з, (Им.), 15. п. п., Штека, Крушевачки, умро 28. 1. 1915, стар 21 год., зај. гроб бр. 211. 3353. НИКОЛИЋ ЉУБИСАВ, р/з, (сп-1859), Иванковац, Моравски, умро 22. 12. 1914. од болести бубрега, стар 53 год. 3354. НИКОЛИЋ ЉУБОМИР, (сп-б29), Белотић, Подрински, умро 19. 1. 1915. од болести срца, стар 21 год. 3355. НИКОЛИЋ ЉУБОМИР, р/з, (Им.), 7. п. п., Мали Мокри Луг, Београдски, умро 28. 1. 1915, стар 37 год., зај. гроб бр. 211. 3356. НИКОЛИЋ ЉУБОМИР, р/з, (Им.), 9. п. п., Латање, Пожаревачки, умро 28. 1. 1915, зај. гроб бр. 211. 3357. НИКОЛИЋ ЉУБОМИР, р/з, (сп-2557), 15. п. п., Ђуријевац, умро 27. 2. 1915. од туберкулозе, стар 32 год. 3358. НИКОЛИЋ МАРКО, инт., Бргуле, Ваљевски, умро 8. 1. 1917, стар 60 год., гроб бр. 996. 3359. НИКОЛИЋ МИЛАН, (cп-2522), Кујесело, умро 25. 2. 1915. од туберкулозе, стар 24 год. 3360. НИКОЛИЋ МИЛАН, инт., (сп-2957), Београд, Београдски, умро 16. 4. 1915. од склерозе, стар 51 год. 3361. НИКОЛИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), 13. п. п., Подвисоко, Крајински, умро 22. 1. 1915, стар 23 год., зај. гроб бр. 200. 3362. НИКОЛИЋ МИЛАН, р/з, (сп-1905), 1. п. п., Стубница, умро 4. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год.
393
Небојша Кузмановић
3363. НИКОЛИЋ МИЛАН, р/з, (сп-1310), 8. п. п., Смедерево, Смедеревски, умро 15. 1. 1915. од дизентерије, стар 34 год. 3364. НИКОЛИЋ МИЛЕ, р/з, 1. п. п., Драгово, Јагодина, умро 29. 3. 1918, стар 22 год., гроб бр. 2076. 3365. НИКОЛИЋ МИЛЕНКО, р/з, (cп-1322), 13. п. п., Поповица, умро 15. 1. 1915. од туберкулозе, стар 34 год. 3366. НИКОЛИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (сп-2811), 8. п. п., Брзоходе, умро 13. 6. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 3367. НИКОЛИЋ МИЛИЈА, р/з, (Им.), 5. п. п., Мељак, Београдски, умро 24. 1. 1915, стар 24 год., зај. гроб бр. 204. 3368. НИКОЛИЋ МИЛИЈА, р/з, (Им.), 6. п. п., Мељак, Београдски, умро 21. 1. 1915, зај. гроб бр. 198. 3369. НИКОЛИЋ МИЛОВАН, р/з, (Им.), 8. п. п., Пожаревац, Пожаревачки, умро 29. 1. 1915, стар 26 год., зај. гроб бр. 214. 3370. НИКОЛИЋ МИЛОЈЕ, р/з, (cп-2506), 7. п. п., Ресник, Београдски, умро 24. 2. 1915. од дизентерије, стар 45 год. 3371. НИКОЛИЋ МИЛОЈЕ, р/з, (сп-1932), 7. п. п., Баћевац, Београдски, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 45 год. 3372. НИКОЛИЋ МИЛОШ, р/з, (cп-2837), 15. п. п., Сукуриц, умро 29. 6. 1915. од туберкулозе, стар 47 год. 3373. НИКОЛИЋ МИЛОШ, р/з, (сп-2749), 11. п. п., Кршарице, умро 12. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 21 год. 3374. НИКОЛИЋ МИЛОШ, р/з, (сп-63), Бјелшевина, умро 6. 12. 1914. од запаљења плyћa, стар 29 год. 3375. НИКОЛИЋ МИЛУТИН, р/з, (сп-2875), Брачин, умро 18. 5. 1915. од туберкулозе, стар 29 год. 3376. НИКОЛИЋ МИХАИЛО, р/з, (cп-2715), 13. п. п., Кавандил, умро 8. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 31 год. 3377. НИКОЛИЋ МИХАИЛО, р/з, (cп-772), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 18. 3. 1915. од туберкулозе, стар 28 год. 3378. НИКОЛИЋ НИКОЛА, р/з, (Им.), 13. п. п., Брза Паланка, Крајински, умро 29. 1. 1915, стар 37 год., зај. гроб бр. 212. 3379. НИКОЛИЋ НИКОЛА, р/з, (Им.), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 22. 1. 1915, стар 41 год. 3380. НИКОЛИЋ НИКОЛА, р/з, (Им.), 7. п. п., Смељас, умро 23. 1. 1915, стар 41. год., зај. гроб бр. 202. 3381. НИКОЛИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-1000), 8. п. п., Гордица, умро 9. 1. 1915. од дизентерије, стар 22 год.
394
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
3382. НИКОЛИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-3032), 13. п. п., Ликсје (Заплањ), Крајински, умро 20. 9. 1914. од колере, стар 23 год. 3383. НИКОЛИЋ НИКОЛА, р/з, (3121), Митровица, Подрински, умро 1. 11. 1914. од туберкулозе, стар 20 год. 3384. НИКОЛИЋ НОВИЦА, (cп-2727), р/з, 7. п. п., Рушањ, Београдски, умро 10. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 3385. НИКОЛИЋ ОБРАД, р/з, (Им.), 1. п. п., Дубона, Смедеревски, умро 27. 1. 1915, стар 26 год., зај. гроб бр. 209. 3386. НИКОЛИЋ Павла БОГДАН, инт., Даросава, Београдски, умро 29. 10. 1918, стар 20 год., гроб бр. 2182. 3387. НИКОЛИЋ ПАВЛЕ, р/з, (сп-2473), 7. п. п., Мунка, умро 23. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 3388. НИКОЛИЋ ПЕТАР, (cп-1993), Сувојница, умро 7. 2. 1915. од пегавог тифуса. 3389. НИКОЛИЋ ПЕТАР, инт., (Им.), Соколова, Београдски, умро 24. 1. 1915, стар 41 год., зај. гроб бр. 203. 3390. НИКОЛИЋ ПЕТАР, р/з, (cп-1050), 14. п. п., Горња Бел, умро 9. 1. 1915. од туберкулозе, стар 40 год. 3391. НИКОЛИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-152), Свилеува, Ваљевски, умро 19. 12. 1914. од болести бубрега, стар 32 год. 3392. НИКОЛИЋ РАДИВОЈЕ, р/з, (Им.), 6. п. п., Пејиновић, Моравски, умро 20. 1. 1915, стар 29 год., зај. гроб бр. 196. 3393. НИКОЛИЋ РАДОЈКО, р/з, (740), 18. п. п., Селевац, Смедеревски, умро 20. 6. 1916. од туберкулозе, стар 32 год. 3394. НИКОЛИЋ РАДОМИР, инт., (cп-2937), Соколово, Београдски, умро 11. 4. 1915, стар 18 год. 3395. НИКОЛИЋ РАДОМИР, инт., Крушева, Врањски, умро 16. 3. 1917, стар 20 год., гроб бр. 1254. 3396. НИКОЛИЋ РИСТА, (сп-1438), умро 11. 1. 1915. од дизентерије, стар 31 год. 3397. НИКОЛИЋ РИСТА, инт., (сп-1651), Београд, Београдски, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 3398. НИКОЛИЋ РИСТА, р/з, (сп-1422), 7. п. п., Острун, умро 10. 1. 1915. од запаљења плyћa, стар 48 год. 3399. НИКОЛИЋ Сава МИЛАН, р/з, 15. п. п., Брајнивац, Сралевац, умро 25. 5. 1917, стар 23 год., гроб бр. 1548. 3400. НИКОЛИЋ САВА, (сп-515), Велики Мокри Луг, Београдски, умро 18. 1. 1915. од дизентерије, стар 47 год.
395
Небојша Кузмановић
3401. НИКОЛИЋ САВА, (cп-1820), Сопотница, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса. 3402. НИКОЛИЋ САВА, инт., (сп-2528), Добрић, Подрински, умро 26. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 18 год. 3403. НИКОЛИЋ СВЕТОЗАР, (сп-2181), Крагујевац, Крагујевачки, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 15 год. 3404. НИКОЛИЋ СИМА, (cп-582), Лепојевић, умро 19. 1. 1915. од дизентерије, стар 36 год. 3405. НИКОЛИЋ Спасоја ИЛИЈА, инт., Ракинац, Пожаревчки, умро 15. 10. 1918, стар 60 год., гроб бр. 2149. 3406. НИКОЛИЋ СРЕТЕН, р/з, (Им.), 4. п. п., Пожега, Ужичка, умро 25. 1. 1915, стар 44 год., зај. гроб бр. 205. 3407. НИКОЛИЋ СРЕТЕН, р/з, (Им.), 7. п. п., Влашко Поље, Београдски, умро 28. 1. 1915, стар 33 год., зај. гроб бр. 211. 3408. НИКОЛИЋ СТАНИМИР, р/з, (Им.), 15. п. п., Роанда, Моравски, умро 30. 1. 1915, стар, зај. гроб бр. 215. 3409. НИКОЛИЋ СТАНИСЛАВ, р/з, (cп-1367), 5. п. п., Кијево, умро 9. 1. 1915. од болести бубрега, стар 26 год. 3410. НИКОЛИЋ СТЕВАН, (cп-1944), Баћевац, Београдски, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса. 3411. НИКОЛИЋ СТЕВАН, инт., Јасенак, Београдски, умро 28. 3. 1918, стар 19 год., гроб бр. 2078. 3412. НИКОЛИЋ СТЕВАН, р/з, (Им.), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 28. 1. 1915, зај. гроб бр. 211. 3413. НИКОЛИЋ СТОЈКО, р/з, (сп-2045), Оклепац, умро 8. 2. 1915. 3414. НИКОЛИЋ ТАДИЈА, р/з, (сп-843), 5. п. п., Јабучје, Ваљевски, умро 28. 3. 1915. од пегавог тифуса. 3415. НИКОЛИЋ ТАНАСИЈЕ, р/з, (cп-2420), 1. п. п., умро 19. 2. 1915. од туберкулозе, стар 22 год. 3416. НИКОЛИЋ ТАНАСИЈЕ, р/з, (Им.), 8. п. п., Пожаревац, Пожаревачки, умро 21. 1. 1915, зај. гроб бр. 198. 3417. НИКОЛИЋ ТОМА, р/з, (cп-3170), 13. п. п., Чубра, Крајински, умро 23. 11. 1914. од запаљења плућа, стар 33 год. 3418. НИКОЛИЋ ТОНИЈЕ, р/з, (сп-23), 13. п. п., умро 3. 11. 1914. од туберкулозе, стар 33 год. 3419. НИКОЛИЋ ТРАЈКО, р/з, (сп-2423), 6. п. п., Липовац, умро 20. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 32 год. 3420. НИКОЛИЋ ТРИВУН, р/з, (cп-295), Равње, Подрински, умро 29. 12. 1914. од туберкулозе, стар 48 год.
396
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
3421. НИКОЛИЋ ЂУРЂЕ, р/з, (cп-2777), 8. п. п., Мушниково, Призренски, умро 15. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год., гроб бр. 299. 3422. НИКОЛИЋ ЧЕДОМИР, инт., (cп-3120), Седларе, Моравски, умро 1. 11. 1914. од туберкулозе, стар 20 год. 3423. НИКОЛИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (cп-269), Бабовица, умро 27. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 45 год. 3424. НИКОЛИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (сп-178), Доброво, умро 21. 12. 1914. од запаљења плyћa, стар 24 год. 3425. НИКОЛИЋ ЧЕДОМИР, р/з, 7. п. п., Дражевац, Београдски, умро 1. 10. 1918, стар 49 год., гроб бр. 2131. 3426. НИКОЛОВ ИЛИЈА, р/з, (cп-181), Нови, умро 22. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 34 год. 3427. НИКОЛОВИЋ ПЕТАР, р/з, (Им.), Ордово, Битољски, умро 27. 10. 1916, стар 40 год., гроб бр. 877. 3428. НИКУЛОВИЋ ПЕТАР, инт., (сп-685), Кобишница, умро 12. 5. 1916. од маларије, стар 60 год. 3429. НИМИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (сп-3188), Мокрање, Крајински, умро 28. 11. 1914. од туберкулозе, стар 21 год. 3430. НИНИЋ ЖИВКО, р/з, (Им.), 10. п. п., Нишки, умро 30. 1. 1915, зај. гроб бр. 216. 3431. НИНКОВИЋ ЛУКА, инт., Липуља, Шабац, умро 3. 1. 1917, стар 21 год., гроб бр. 983. 3432. НИНОВИЋ ЖИВКО, р/з, 13 п. п., Грљани, Тимочки, умро 29. 4. 1918, стар 43 год., гроб бр. 2004. 3433. НИНЧЕВИЋ ДАБА, р/з, (Им.), 10. п. п., Бенче, умро 12. 1. 1915. од дизентерије, стар 27 год. 3434. НИЋИФОРОВИЋ ЖИВАН, р/з, (Им.), 6. п. п., Жељезник, Београдски, умро 26. 1. 1915, зај. гроб бр. 208. 3435. НИЧИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-106), Попова, Нишки, умро 12. 12. 1914. од туберкулозе, стар 34 год. 3436. НИШЕВ КОНЧЕ, р/з, (сп-118), Стојаково, умро 15. 12. 1914. од болести бубрега, стар 26 год. 3437. НИШЕВИЋ РАДОСАВ, инт., (Им.), Оштра, Црна Гора, умро 31. 8. 1916, стар 65 год., гроб бр. 807. 3438. НИШИЋ ЖИВКО, р/з, (cп-41), Мокрање, Крајински, умро 28. 11. 1914. од туберкулозе, стар 21 год. 3439. НИШИЋ ЈОРДАН, (сп-619), умро 19. 1. 1915. од туберкулозе. 3440. НИШИЋ ТРИПКО, инт., (Им.), Пива (Никшић), Црна Гора, умро 29. 11. 1916, стар 66 год., гроб бр. 908 (1850).
397
Небојша Кузмановић
3441. НОВАКОВИЋ ВЛАДИМИР, р/з, 7. п. п., Стојник, Крагујевачки, умро 23. (20) 3. 1917, стар 39 год., гроб бр. 1282. 3442. НОВАКОВИЋ ВУКСАН, р/з, 9. п. п., Миленица, Пожаревачки, умро 14. 3. 1917, стар 27 год., гроб бр. 1241. 3443. НОВАКОВИЋ МИЈАТ, р/з, (Им.), 4. п. п., Отањ, Ужички, умро 23. 1. 1915, стар 36 год., зај. гроб бр. 202. 3444. НОВАКОВИЋ МИЛАН, р/з, (cп-1208), 1. п. п., Голаносто, умро 7. 1. 1915. од болести стомака, стар 21 год. 3445. НОВАКОВИЋ Милете ДРАГУТИН, р/з, 1. п. п., Брод, Врањски, умро 30. 10. 1917, стар 29 год,, гроб бр. 1758. 3446. НОВАКОВИЋ МИЛОСАВ, р/з, (cп-1445), 15. п. п., Дражимировац, умро 11. 1. 1915. од дизентерије, стар 30 год. 3447. НОВАКОВИЋ Николе АКСЕНТИЈЕ, р/з, 16. п. п., (сп-3009), Чукавац, Топлички, умро 23. 5. 1918, стар 25 год., гроб бр. 2027. 3448. НОВАКОВИЋ Николе НИКОЛА, инт., Сираково, Пожаревачки, умро 19. 2. 1918, стар 56 год., гроб бр. 1908. 3449. НОВАКОВИЋ Павла СИМА, р/з, 9. п. п., Рановац, Пожаревачки, умро 7. 10. 1918, стар 51 год., гроб бр. 2137. 3450. НОВАКОВИЋ Риста СИМА, инт., Пљевља, 1855, Црна Гора, умро 2. 7. 1917, стар 62 год., гроб бр. 1625. 3451. НОВАКОВИЋ ТИХОМИР, р/з, (cп-2948), 17. п. п., Балиновић, умро 13. 4. 1915. од запаљења плућа, стар 30 год. 3452. НОВАКОВИЋ ТРАЈАН, (сп-3132), Бобово, Моравски, умро 10. 11. 1914. од запаљења плућа, стар 24 год. 3453. НОВАКОВИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (Им.), Узвеће, Подрински, умро 26. 1. 1915, зај. гроб бр. 207. 3454. НОВИЧИЋ НЕДЕЉКО, р/з, (Им.), 7. п. п., Поповњак, умро 27. 1. 1915, зај. гроб бр. 209. 3455. НОВОВИЋ ИЛИЈА, инт., Ражница, 1874, Колашин, Црна Гора, умро 6. 1. 1917, стар 43 год., гроб бр. 1365. 3456. НОВОВИЋ Милована ИЛИЈА, инт., Арџамија, 1874, Колашин, Црна Гора, умро 6. 4. 1917, стар 43 год., гроб бр. 1364. 3457. НОВОВИЋ РАДЕ, инт., (Им.), Трепча, Црна Гора, умро 2. 9. 1916, стар 20 год., гроб бр. 843 (840). 3458. ЊЕГОШ Јака МАТИЈА, р/з, 20. п. п., Моравац, 1897, Крајински, умро 5. 4. 1917, стар 20 год., гроб бр. 1355. 3459. ОБРАДОВИЋ Алексе ТРИФУН, р/з, Ибарски пук Љубарица, Нови Пазар, умро 20. 8. (12) 1917, стар 31 год., гроб бр. 1684.
398
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
3460. ОБРАДОВИЋ АНТОНИЈЕ, р/з, (cп-1171), 9. п. п., Дусменице, умро 6. 1. 1915. од дизентерије, стар 26 год. 3461. ОБРАДОВИЋ ГВОЗДЕН, (cп-1577), Дреновац, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 26 год. 3462. ОБРАДОВИЋ Димитрија ЖИВКО, р/з, 18. п. п., Касидол, Пожаревачки, умро 24. 2. 1918, стар 36 год., гроб бр. 1919. 3463. ОБРАДОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (сп-48 и 3195), 15. п. п., Избеница, Моравски, умро 30. 11. 1914. од болести срца, стар 32 год. 3464. ОБРАДОВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (Им.), 8. п. п., Ракинац, Пожаревачки, умро 23. 1. 1915, стар 41 год., зај. гроб бр. 200. 3465. ОБРАДОВИЋ ЖИВКО, (cп-566), Бадљевица, Смедеревски, умро 18. 1. 1915. од менингитиса, стар 22 год. 3466. ОБРАДОВИЋ ЈАГОШ, инт., Трепча, Црна Гора, умро 5. 2. 1917, стар 30 год., гроб бр. 1067. 3467. ОБРАДОВИЋ МИЛАДИН, р/з, (cп-2554), 13. п. п., Видова, умро 27. 2. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 3468. ОБРАДОВИЋ МИЛИСАВ, р/з, (сп-45 и 3192), 15. п. п., Стрмостен, Моравски, умро 29. 11. 1914. од туберкулозе, стар 29 год. 3469. ОБРАДОВИЋ МИЛОСАВ, (cп-1576), Београд, Београдски, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 39 год. 3470. ОБРАДОВИЋ МИТАР, инт., (Им.), Сељаковић, Подрински, умро 30. 6. 1916, стар 64 год., гроб бр. 770. 3471. ОБРАДОВИЋ ОБРАД, р/з, (cп-2946), 7. п. п., Мађаре, умро 13. 4. 1915. од туберкулозе, стар 22 год. 3472. ОБРАДОВИЋ РАДОМИР, р/з, (Им.), 11. п. п., Вишевац, Крагујевачки, умро 25. 1. 1915, зај. гроб бр. 206. 3473. ОБРАДОВИЋ СТАНКО, р/з, (Им.), 15. п. п., Поповић, Моравски, умро 24. 1. 1915, стар 41 год., зај. гроб бр. 203. 3474. ОБРАДОВИЋ СТЕВАН, р/з, (сп-1419), 8. п. п., Ливадице, умро 10. 1. 1915. од болести бубрега, стар 27 год. 3475. ОБРАДОВИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-2360), 15. п. п., Мигурин, умро 17. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год., зај. гроб бр. 251. 3476. ОБРЕНИЋ ИВАН, р/з, (сп-2818), 5. п. п., Новик, умро 18. 6. 1915. од запаљења плyћa, стар 25 год. 3477. ОБРЕНОВИЋ ЖИВОТА, р/з, (cп-1691), 15. п. п., Свилајнац, Пожаревачки, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 21 год. 3478. ОБРЕНОВИЋ МИЛАН, р/з, (cп-3076), 15. п. п., Глаговац, Моравски, умро 29. 9. 1914. од колере, стар 23 год.
399
Небојша Кузмановић
3479. ОБРЕНОВИЋ НЕНАД, р/з, (cп-2700), 4. п. п., Зикато, умро 6. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год. 3480. ОБРЕНОВИЋ ЂУРАЂ, р/з, (сп-790), 17. п. п., Јаловац, умро 20. 3. 1915. од туберкулозе. 3481. ОГЊАНОВИЋ ВЛАДИМИР, (cп-2135), Жарково, Београдски, умро 10. 2. 1915. од болести бубрега, стар 30 год. 3482. ОГЊАНОВИЋ ВЛАДИМИР, р/з, 12. п. п., Суболна, Нишки, умро 22. 5. 1917, стар 25 год., гроб бр. 1541. 3483. ОГЊАНОВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (сп-819), 3. п. п., Нотај, умро 24. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 42 год. 3484. ОГЊАНОВИЋ МИЛАДИН, р/з, (сп-35 и 3182), 15. п. п., Јасике, Крушевачки, умро 26. 11. 1914. од менингитиса, стар 23 год. 3485. ОГЊАНОВИЋ РАЈКО, р/з, (Им.), Жарково, Београдски, умро 16. 4. 1916, стар 21 год., гроб бр. 669. 3486. ОГУЈАНОВИЋ ТРАЈЧЕ, р/з, (сп-332), Пореч, умро 30. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 22 год. 3487. ОДОЛЕН Ф. БАРТОШ, студент прва, рођен 3. 4. 1888, Ниш, умро 18. 2. 1915. 3488. ОЈАЧИЋ ИЛИЈА, инт., (cп-761), Брестовик, умро 17. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 14 год. 3489. ОКВИРОВИЋ НЕДЕЉКО, р/з, (сп-3094), 13. п. п., Лепена, Крајински, умро 4. 10. 1914. од колере, стар 30 год. 3490. ОЉАЈИЋ ПАНА, (сп-504), Љешница, Подрински, умро 18. 1. 1915. од дизентерије, стар 34 год. 3491. ОМЕРОВИЋ САВА, (Им.), Осипаоница, Смедеревски, умро 29. 12. 1915, стар 45 год., гроб бр. 503. 3492. ОМОЉЕКИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (сп-1210), 8. п. п., Лозовик, Смедеревски, умро 7. 1. 1915. од болести стомака, стар 25 год. 3493. ОПРАШАН ЈОВАН, р/з, (Им.), 14. п. п., Подгорица, Тимочка, умро 21. 1. 1915, стар 32 год., зај. гроб бр. 201. 3494. ОРДЕВИЋ ДАНЕ, р/з, (cп-2960), 6. п. п., Велес, Скопски, умро 17. 4. 1915. од запаљења плућа, стар 34 год. 3495. ОРДЕНОВ Крсте РИСТА, (cп-1125), Тетово, Тетовски, умро 5. 1. 1915. од дизентерије, стар 20 год. 3496. ОРОВИЋ СТАНКО, инт., Лијева Ријека, Црна Гора, умро 17. 2. 1917, стар 18 год., гроб бр. 1127 (1124). 3497. ОСМАЈИЋ РАКО, инт., Пива, 1891, Црна Гора, умро 10. 6. 1918, стар 27 год., гроб бр. 2042.
400
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
3498. ОСОВ СПИРА, р/з, (сп-264), Битољ, Битољски, умро 27. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 25 год. 3499. ОСТОЈИЋ ДАВИД, инт., (Им.), Салаш Ноћајски, Подрински, умро 24. 1. 1915, стар 38 год., зај. гроб бр. 203. 3500. ОСТОЈИЋ ДРАГАН, р/з, (cп-1669), 4. п. п., Добри До, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 3501. ОСТОЈИЋ МИЛОСАВ, р/з, (Им.), Киснак, Подрински, умро 21. 1. 1915, стар 37 год., зај. гроб бр. 199. 3502. ОСТОЈИЋ ОБРАД, р/з, (cп-2296), 17. п. п., Лојаница, умро 15. 2. 1915. од пегавог тифуса. 3503. ОСТОЈИЋ Пера МАРКО, инт., Врело, Никшић, Црна Гора, умро 18. 4. 1918, стар 22 год., гроб бр. 1994. 3504. ОТАШЕВИЋ МАКСИМ, инт., (Им.), Велика, Црна Гора, умро 15. 12. 1916, стар 45 год., гроб бр. 937. 3505. ПАВИЋ ДРАГОСЛАВ, р/з, (cп-898), 5. п. п., Дрен, умро 1. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 21 год. 3506. ПАВИЋ Петра АЛЕКСАНДАР, р/з, 7. п. п., Боговађа, Београдски, умро 31. 1. 1918, стар 25 год., гроб бр. 1882. 3507. ПАВИЋЕВИЋ ВИТОМИР, р/з, (сп-236), Тамањ, Подрињски, умро 25. 12. 1914. од менингитиса, стар 46 год. 3508. ПАВИЋЕВИЋ МАКСИМ, инт., (Им.), Кучи, Црна Гора, умро 17. 9. 1916, стар 55 год., гроб бр. 850 (580). 3509. ПАВИЋЕВИЋ СРЕТЕН, инт., (сп-683), Азања, Смедеревски, умро 12. 5. 1916. од туберкулозе, стар 16 год. 3510. ПАВКОВИЋ Живка НИКОЛА, р/з, 7. п. п., Влашко Поље, Београдски, умро 16. 10. 1917,стар 40 год., гроб бр. 1746. 3511. ПАВЛИЋ ЉУБОМИР, р/з, (cп-771), 11. п. п., Бан, умро 18. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 3512. ПАВЛИЋЕВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (473), Укопље, умро 17. 1. 1915. од туберкулозе, стар 40 год. 3513. ПАВЛОВИЋ (ПАВКОВИЋ), НЕМАЊА, р/з, (сп-2493), 3. п. п., Шабац, Подрински, умро 24. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 26 год. 3514. ПАВЛОВИЋ АКСЕНТИЈЕ, р/з, (cп-1914), 8. п. п., В. Поповац, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 3515. ПАВЛОВИЋ БОГОСАВ, р/з, Брестовац, Крајински, умро 29. 9. 1914. од пегавог тифуса, стар 23 год., гроб бр. 13. 3516. ПАВЛОВИЋ Бранка ВЛАДИМИР, инт., Брежане, Пожаревачки, умро 15. 1. 1918, стар 30 год., гроб бр. 1860.
401
Небојша Кузмановић
3517. ПАВЛОВИЋ ВИДОЈЕ, р/з, (Им.), 5. п. п., Рујевци, Подрински, умро 20. 1. 1915, стар 21 год., зај. гроб бр. 197. 3518. ПАВЛОВИЋ ВЛАДИМИР, инт., Брежане, Пожаревачки, умро 15. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год., гроб бр. 1860. 3519. ПАВЛОВИЋ Војислава АЛЕКСАНДАР, инт., Рача, Крагујевачки, умро 6. 3. 1918, стар 26 год., гроб бр. 1939. 3520. ПАВЛОВИЋ ВУКОВИЋ, р/з, (сп-2633), 4. п. п., Ужице, Ужички, умро 1. 3. 1915. од пегавог тифуса. 3521. ПАВЛОВИЋ ДАВИД, р/з, (Им.), 1. п. п., Жировница, Крагујевачки, умро 21. 1. 1915, стар 27 год., зај. гроб бр. 200. 3522. ПАВЛОВИЋ ДАНИЛО, р/з, (Им.), 15. п. п., Коренита, Подрински, умро 26. 1. 1915, стар 49 год., зај. гроб бр. 208. 3523. ПАВЛОВИЋ ДРАГОМИР, р/з, (cп-1444), 12. п. п., Ројница, умро 11. 1. 1915. од дизентерије, стар 38 год. 3524. ПАВЛОВИЋ ДУШАН, р/з, (cп-143), Стубленице, Ваљевски, умро 18. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 22 год. 3525. ПАВЛОВИЋ Ђорђа НИКОЛА, р/з, 4. п. п., Пралун, Ужички, умро 17. 9. 1917, стар 30 год., гроб бр. 1712. 3526. ПАВЛОВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (Им.), 8. п. п., Прибој, Врањски, умро 24. 1. 1915, стар 25 год., гроб бр. 204. 3527. ПАВЛОВИЋ ЖИВАДИН, р/з, (Им.), 8. п. п., Метковић, Подрински, умро 29. 1. 1915, зај. гроб бр. 212. 3528. ПАВЛОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (сп-1697), 15. п. п., Колари, Смедеревски, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 3529. ПАВЛОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (сп-1829), 15. п. п., Крушевац, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 33 год. 3530. ПАВЛОВИЋ ЖИВОТА, (668), Железник, Београдски, умро 20. 1. 1915. од туберкулозе, стар 47 год. 3531. ПАВЛОВИЋ ЖИВОТА, р/з, 7. п. п., Сибница, Београдски, умро 2. 8. 1917, стар 31 год., гроб бр. 1662. 3532. ПАВЛОВИЋ ЖИВОТИЈЕ, инт., Ломчула, Моравски, умро 14. 10. 1918, стар 20 год., гроб бр. 2153. 3533. ПАВЛОВИЋ ЈОВАН, р/з, (Им.), 4. п. п., Мустапић, Пожаревачки, умро 7. 11. 1916, стар 27 год., гроб бр. 887. 3534. ПАВЛОВИЋ ЈОВАН, р/з, (Им.), 6. п. п., Поповњак, Моравски, умро 26. 1. 1915, зај. гроб бр. 208. 3535. ПАВЛОВИЋ ЛАЗАР, р/з, (Им.), 13. п. п., Бадовинци, Подрински, умро 25. 1. 1915, зај. гроб бр. 206.
402
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
3536. ПАВЛОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (Им.), Прислоница, Руднички, умро 18. 3. 1916, стар 20 год., гроб бр. 616. 3537. ПАВЛОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (сп-3044), 15. п. п., Беочић, Моравски, умро 23. 9. 1914. од колере, стар 34 год. 3538. ПАВЛОВИЋ МАРКО, р/з, (Им.), 13. п. п., Бољетин, Крајински, умро 22. 1. 1915, стар 36 год. 3539. ПАВЛОВИЋ МИЛАДИН, р/з, (сп-2861), 19. п. п., Маглић, умро 11. 5. 1915. од туберкулозе , стар 24 год. 3540. ПАВЛОВИЋ МИЛАН, инт., Лучица, Пожаревачки, умро 28. (23) 3. 1917, стар 55 год., гроб бр. 1313. 3541. ПАВЛОВИЋ МИЛАН, р/з, (cп-1120), 8. п. п., Трговиште, умро 5. 1. 1915. од дизентерије , стар 21 год. 3542. ПАВЛОВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-334), Београд, Београдски, умро 30. 12. 1914. од запаљења плућа. 3543. ПАВЛОВИЋ МИЛОШ, р/з, (cп-2942), 8. п. п., Витежево, Моравски, умро 12. 4. 1915. од запаљења плућа, стар 32 год. 3544. ПАВЛОВИЋ МИЛУТИН, инт., (Им.), Радинац, Смедеревски, умро 30. 3. 1916, стар 63 год., гроб бр. 637. 3545. ПАВЛОВИЋ Михајла МИЛОРАД, р/з, Други артиљеријски пук Сушица, Ваљевски, умро 29. 9. 1917, стар 42 год., гроб бр. 1724. 3546. ПАВЛОВИЋ МЛАДЕН, р/з, (cп-2521), 5. п. п., Вучковица, умро 25. 2. 1915. од туберкулозе, стар 21 год. 3547. ПАВЛОВИЋ НЕМАЊА, р/з, (cп-2153), 5. п. п., Лесковице, Ваљевски, умро 11. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 21 год. 3548. ПАВЛОВИЋ НИКОЛА, р/з, 13. п. п., Клокочевац, Крајински, умро 1. 3. 1917, стар 39 год., гроб бр. 1175. 3549. ПАВЛОВИЋ ПАВЛЕ, р/з, (сп-1267), 5. п. п., Лука, умро 14. 1. 1915. од запаљења плyћa, стар 36 год. 3550. ПАВЛОВИЋ ПЕТКО, р/з, (cп-810), 8. п. п., Батовац, умро 22. 3. 1915. од болести бубрега. 3551. ПАВЛОВИЋ ПОГАСА, р/з, (сп-3075), 13. п. п., Брестовац, Крајински, умро 29. 9. 1914. од колере, стар 23 год. 3552. ПАВЛОВИЋ РАДЕ, р/з, (сп-51), Параћин, Моравски, умро 1. 12. 1914. од туберкулозе, стар 32 год. 3553. ПАВЛОВИЋ РАДИСАВ, р/з, (cп-732), 7. п. п., Ковачевац, Смедеревски, умро 16. 6. 1916. од туберкулозе, стар 21 год. 3554. ПАВЛОВИЋ РАЈКО, р/з, (сп-325), Салаш, Крајински, умро 30. 12. 1914. од болести срца, стар 36 год.
403
Небојша Кузмановић
3555. ПАВЛОВИЋ РАФАИЛО, инт., (Им.), Драговац, Пожаревачки, умро 1. 4. 1916, стар 16 год., гроб бр. 641. 3556. ПАВЛОВИЋ РИСТА, р/з, (сп-1456), 10. п. п., Козур, умро 11. 1. 1915. од дизентерије, стар 26 год. 3557. ПАВЛОВИЋ СВЕТОЗАР, (сп-1859), умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 3558. ПАВЛОВИЋ Сикфр. ВИТОМИР, р/з, (сп-268), Торник, Ужички, умро 27. 12. 1914. од запаљења плyћa, стар 46 год. 3559. ПАВЛОВИЋ СИМА, р/з, (cп-748), 4. п. п., Оклетац, умро 30. 6. 1916. од туберкулозе, стар 27 год. 3560. ПАВЛОВИЋ СПАСОЈЕ, р/з, (сп-1100), 10. п. п., Љубица, умро 4. 1. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 3561. ПАВЛОВИЋ СРЕТА, (сп-1087), 15. п. п., Редник, умро 3. 1. 1915. од болести стомака, стар 40 год. 3562. ПАВЛОВИЋ СТАМЕНКО, р/з, (cп-354), Рибница, умро 31. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 34 год. 3563. ПАВЛОВИЋ СТОЈАДИН, р/з, (сп-2552), 9. п. п., Манастирица, умро 27. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 3564. ПАВЛОВИЋ ТАНАСИЈЕ, р/з, 3. п. п., Равни До, Нишки, умро 14. 2. 1917, стар 58 год., гроб бр. 1116. 3565. ПАВЛОВИЋ ТОМА, р/з, (cп-1555), 5. п. п., Драгодом, умро 13. 1. 1915. од дизентерије, стар 31 год. 3566. ПАВЛОВИЋ ТРИФУН, р/з, (cп-1309), 13. п. п., Клокочево, умро 15. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год. 3567. ПАВЛОВИЋ УРОШ, р/з, (сп-1132), 1. п. п., Равни До, умро 5. 1. 1915. од болести стомака, стар 30 год. 3568. ПАВЛОВИЋ ЦВЕТКО, р/з, (сп-3093), 15. п. п., Рибаре, Моравски, умро 4. 10. 1914. од колере, стар 30 год. 3569. ПАЈИЋ БОНИФАЦ, р/з, (cп-882), 4. п. п., Ужице, Ужички, умро 1. 1. 1915. од дизентерије, стар 35 год. 3570. ПАЈИЋ ЉУБОМИР, (сп-506), Текија, Крајински, умро 18. 1. 1915. од дизентерије, стар 36 год. 3571. ПАЈИЋ Михаила АЛЕКСАНДАР, инт., Јагодина, Моравски, умро 16. 5. 1917, стар 19 год., гроб бр. 1521. 3572. ПАЈИЋ ТРАЈАН, р/з, (сп-1842), 6. п. п., Глушци, Подрински, умро 4. 2. 1915. од болести срца, стар 35 год. 3573. ПАЛЕВИЋ Мијата НЕДЈЕЉКО, инт., Поља, 1897, Колашин, Црна Гора, умро 27. 11. 1917, стар 20 год., гроб бр. 1796.
404
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
3574. ПАЉ НИКОЛА, инт., Кучево, Пећ, Црна Гора, умро 12. 2. 1918, стар 30 (41) год., гроб бр. 1888. 3575. ПАНДУРОВИЋ МИЛАН, р/з, (cп-1213), 6. п. п., Радовинци, умро 7. 1. 1915. од туберкулозе, стар 24 год. 3576. ПАНИЋ ВЕЛИМИР, р/з, (Им.), 15. п. п., Ђуринци, Моравски, умро 28. 1. 1915, стар 38 год., зај. гроб бр. 211. 3577. ПАНИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, (cп-2101), 1. п. п., Београд, Београдски, умро 9. 2. 1915, стар 49 год. 3578. ПАНИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, (сп-2104), 4. п. п., Барајево, Београдски, умро 10. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 3579. ПАНИЋ Љубомира АНДРИЈА, р/з, 3. п. п., Забрдица, Ваљевски, умро 11. 8. 1917, стар 48 год., гроб бр. 1671. 3580. ПАНИЋ МИЛАДИН, р/з, (Им.), 11. п. п., умро 27. 1. 1915, зај. гроб бр. 209. 3581. ПАНИЋ МИХАИЛО, инт., (cп-970), Гроцка, Београдски, умро 8. 1. 1915. од дизентерије, стар 75 год. 3582. ПАНИЋ РАЈКО, р/з, (сп-1757), 4. п. п., Николице, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 32 год. 3583. ПАНИЋ Саве МИЛАН, р/з, 15. п. п., Велика Крушевица, 1892, Крушевачки, умро 4. 4. 1917, стар 25 год., гроб бр. 1342. 3584. ПАНИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (сп-2943), 7. п. п., Жељезник, Београдски, умро 13. 4. 1915. од туберкулозе, стар 50 год. 3585. ПАНКОВИЋ ПАВЛЕ, инт., Дробњаци, Црна Гора, умро 4. 2. 1917, стар 62 год., гроб бр. 1062. 3586. ПАНТЕЛИЋ ЖИВАН, (сп-590), Бакаровић, умро 19. 1. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 3587. ПАНТЕЛИЋ МИЛОЈЕ, р/з, (cп-1660), 7. п. п., Жарково, Београдски, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 21 год. 3588. ПАНТЕЛИЋ НЕГОВАН, р/з, (Им.), 14. п. п., Крушевац, Крушевачки, умро 24. 1. 1915, зај. гроб бр. 204. 3589. ПАНТЕЛИЋ НЕМАЊА, инт., (сп-1414), Маово, Подрински, умро 10. 1. 1915. од туберкулозе, стар 17 год. 3590. ПАНТЕЛИЋ ПРЕВИСЛАВ, р/з, (сп-1665), 3. п. п., Белошевац, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 3591. ПАНТЕЛИЋ СТАНКО, р/з, (Им.), Цветуља, Подрински, умро 25. 2. 1916, стар 22 год., гроб бр. 585. 3592. ПАНТИЋ Божидара. ТОДОР, р/з, (сп-1111), 10. п. п., Рајковица (Бољковац), Руднички, умро 4. 1. 1915. од болести бубрега, стар 31 год., гроб бр. 149.
405
Небојша Кузмановић
3593. ПАНТИЋ ДИМИТРИЈЕ, (сп-538), Витојевац, умро 18. 1. 1915. од туберкулозе, стар 24 год. 3594. ПАНТИЋ ЖИВКО, р/з, (Им.), Рушањ, Београдски, умро 25. 1. 1915, зај. гроб бр. 205. 3595. ПАНТИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (сп-1949), 8. п. п., Пожаревац, Пожаревачки, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 32 год. 3596. ПАНТИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-377), Ариповић, умро 16. 1. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 3597. ПАНТИЋ МАКСИМ, б. п. п., Дворска, Подрински, умро 13. 7. 1917, стар 42 год., гроб бр. 1634. 3598. ПАНТИЋ МИЛОШ, р/з, (cп-1442), 15. п. п., Ратари, Моравски, умро 11. 1. 1915. од дизентерије, стар 48 год. 3599. ПАНТИЋ МИЛУТИН, р/з, (сп-1616), 17. п. п., Белотић, Подрински, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 34 год. 3600. ПАНТИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-939), 14. п. п., Мали Извор, умро 2. 1. 1915. од дизентерије, стар 22 год. 3601. ПАНТИЋ ПЕТРОНИЈЕ, р/з, (Им.), 7. п. п., Луца, Београдски, умро 22. 1. 1915, стар 41 год., зај. гроб бр. 201. 3602. ПАНТИЋ СВЕТОЗАР, (сп-583), Ресавци, умро 19. 1. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 3603. ПАНТИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (cп-1796), 7. п. п., Вранић, Београдски, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 36 год. 3604. ПАНТИЋ СТАНКО, р/з, 3. п. п., Брстице, Подрински, умро 7. 3. 1917, стар 51 год., гроб бр. 1198. 3605. ПАНТИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (Им.), Светлић, Крагујевац, умро 23. 1. 1915, стар 29 год., зај. гроб бр. 202. 3606. ПАНТОВИЋ ЈОВАН, инт., Губеревац, Крагујевачки, умро 30. 3. 1917, стар 53 год., гроб бр. 1327. 3607. ПАНТОВИЋ СЕКУЛА, инт., Пуља, Црна Гора, умро 2. 3. 1917, стар 43 год., гроб бр. 1180. 3608. ПАНЧИЋ МИЛУТИН, р/з, (сп-1335), 8. п. п., Велико Орашје, Смедеревски, умро 15. 1. 1915. од туберкулозе, стар 21 год. 3609. ПАНЧИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-2020), 8. п. п., В. Плана, умро 8. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 3610. ПАРАСАНОВИЋ ЈЕРЕМИЈА, инт., (Им.), Кушаница, Чачански, умро 11. 12. 1915, стар 52 год., гроб бр. 483. 3611. ПАРАЋАНИН ЧЕДОМИР, р/з, (сп-2193), 11. п. п., Ковиљача, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год.
406
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
3612. ПАРИЋ ЖИВАН (ЖИВАДИН), р/з, (cп-2956), 6. п. п., Београд, Београдски, умро 16. 4. 1915. од туберкулозе, стар 35 год., гроб бр. 329. 3613. ПАСАЛИЋ ЉУБОМИР, р/з, (cп-1010), 14. п. п., Моравац, умро 9. 1. 1915. од дизентерије. 3614. ПАСЕВ НИКОЛА, р/з, (сп-2660), 3. п. п., Куманово, Скопски, умро 3. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 24 год. 3615. ПАУКОВИЋ МАРИНКО, р/з, 14. п. п., Прахово, Крајински, умро 6. 2. 1915, стар 23 год., гроб бр. 231. 3616. ПАУКОВИЋ МИЛОШ, инт., (Им.), Лисовић, Београдски, умро 24. 1. 1915, зај. гроб бр. 203. 3617. ПАУЛИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-842), 5. п. п., Румска, умро 27. 3. 1915, стар 31 год. 3618. ПАУНОВИЋ АНДРИЈА, р/з, (сп-1288), 7. п. п., Ресник, Београдски, умро 14. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 45 год. 3619. ПАУНОВИЋ БАЋО, инт., Велика, Црна Гора, умро 11. 2. 1917, стар 32 год., гроб бр. 1100. 3620. ПАУНОВИЋ БОГИЋ, р/з, (Им.), 7. п. п., умро 27. 1. 1915, зај. гроб бр. 210. 3621. ПАУНОВИЋ ВЛАДАН, инт., Старчево, Пожаревачки, умро 20. 1. 1917, стар 16 год., гроб бр. 1011. 3622. ПАУНОВИЋ ЖИВОЈИН, (сп-662), умро 20. 1. 1915. од дизентерије. 3623. ПАУНОВИЋ ИВАН, р/з, (cп-2108), 13. п. п., Кресина, умро 10. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 3624. ПАУНОВИЋ ИЛИЈА, инт., (cп-729), Цветовци, умро 14. 6. 1916. од туберкулозе, стар 60 год. 3625. ПАУНОВИЋ ИЛИЈА, р/з, (Им.), 8. п. п., Петка, Пожаревачки, умро 25. 1. 1915, зај. гроб бр. 206. 3626. ПАУНОВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-104), 13. п. п., Граовац, Крајински, умро 12. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 26 год., гроб бр. 85. 3627. ПАУНОВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-838), 8. п. п., Стацезад, умро 26. 3. 1915. од туберкулозе, стар 27 год. 3628. ПАУНОВИЋ ЈОН, р/з, 13. п. п., Лубница, Зајечарски, умро 11. 11. 1917, стар 50 год., гроб бр. 1767. 3629. ПАУНОВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-1325), 13. п. п., Бољетин, умро 15. 1. 1915. од туберкулозе. 3630. ПАУНОВИЋ МИЛОШ, р/з, (сп-132), Проштинац, Пожаревачки, умро 17. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 50 год. 3631. ПАУНОВИЋ МИХАИЛО, р/з, (сп-130), Сикирица, Моравски, умро 17. 12. 1914. од болести срца, стар 34 год.
407
Небојша Кузмановић
3632. ПАУНОВИЋ НИКОЛА, инт., (Им.), Васојевићи, Црна Гора, умро 25. 11. 1916, стар 65 год., гроб бр. 902. 3633. ПАУНОВИЋ НИКОЛА, р/з, (Им.), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 23. 1. 1915, стар 26 год. 3634. ПАУНОВИЋ ПЕТАР, инт., (2998), Приштина, Косовски, умро 11. 5. 1918, од туберкулозе, стар 43 год., гроб бр. 2015. 3635. ПАУНОВИЋ ПЕТАР, р/з, (Им.), Крувац, Пожаревачки, умро 21. 1. 1916, стар 50 год., гроб бр. 532. 3636. ПАУНОВИЋ ПЕТАР, умро 1. 5. 1918, стар 42 год. 3637. ПАУНОВИЋ РАДИСАВ, р/з, (cп-1671), 13. п. п., Пожаревац, Пожаревачки, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год. 3638. ПАУНОВИЋ СВЕТОЛИК, инт., Палежница, Ваљевски, умро 18. 2. 1917, стар 39 год., гроб бр. 1136. 3639. ПАУНОВИЋ СТОЈАН, р/з, (cп-1229), 10. п. п., Брајци, умро 13. 1. 1915. од туберкулозе. 3640. ПАХАЦ НИКОЛА, р/з, (сп-1567), 6. п. п., Ноћај Мачвански, Подрински, умро 13. 1. 1915. од дизентерије, стар 27 год. 3641. ПЕЈАКОВИЋ Зекаља РИСТО, инт., Љуботињ, 1891, Црна Гора, умро 26. 3. 1918, стар 27 год., гроб бр. 1968. 3642. ПЕЈАКОВИЋ ЛАЗАР, инт (Им.), Љуботињ, Црна Гора, умро 28. 12. 1916, стар 30 год., гроб бр. 971 (921). 3643. ПЕЈАКОВИЋ Тома ИВО (ЈОВО), инт., Љуботињ, 1896. Ријека, Црна Гора, умро 1. 4. 1918, стар 22 год., гроб бр. 1977. 3644. ПЕЈАНОВИЋ ДРАГУТИН, р/з, 12. п. п., Крушевац, Крушевачки, умро 18. 12. 1914. од пегавог тифуса, стар 28 год., гроб бр. 98. 3645. ПЕЈАНОВИЋ ФИЛИП, инт., Његуши, 1850, Црна Гора, умро 2. 5. 1917, гроб бр. 1478. 3646. ПЕЈАТОВИЋ Тана ВАСА, инт., Отиловци, 1852, Плав, Црна Гора, умро 4. 4. 1917, стар 65 год., гроб бр. 1350 (1347). 3647. ПЕЈИЋ (ПЕЈЧИЋ), ЂОРЂЕ, р/з, (cп-380), Смедерево, Смедеревски, умро 15. 1. 1915. од дизентерије, стар 32 год., гроб бр. 181. 3648. ПЕЈИЋ (ПЕРИЋ), ЂУРА, р/з, (Им.), 8. п. п., Београд, Београдски, умро 28. 1. 1915, стар 28 год., зај. гроб бр. 211. 3649. ПЕЈИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-1994), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 7. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год. 3650. ПЕЈОВИЋ ДРАГО, инт., Црна Гора, умро 15. 11. 1916, гроб бр. 892. 3651. ПЕКИЋ Јанка МИЛОСАВ, инт., Вуковица, 1889, Никшић, Црна Гора, умро 10. 2. 1918, стар 29 год., гроб бр. 1896.
408
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
3652. ПЕКИЋ Недељка МИРКО, инт., Буковица, 1882, Никшић, Црна Гора, умро 1. 8. 1917, стар 35 год., гроб бр. 1661. 3653. ПЕКИЋ СПАСОЈЕ, р/з, (Им.), 15. п. п., Азања, Смедеревски, умро 24. 1. 1915, зај. гроб бр. 204. 3654. ПЕКОВИЋ ЖИВКО, инт., Дробњаци, Црна Гора, умро 2. 2. 1917, стар 65 год., гроб бр. 1057. 3655. ПЕКОВИЋ ЛАЗАР, инт., (Им.), Морача, Црна Гора, умро 21. 11. 1916, стар 36 год. 3656. ПЕКОВИЋ МИЛОВАН, инт., Морача, Црна Гора, умро 6. 2. 1917, стар 38 год., гроб бр. 1073. 3657. ПЕКОВИЋ ПЕРИША, р/з, 7. п. п., Никшић, Црна Гора, умро 15. 1. 1917, стар 49 год., гроб бр. 1004. 3658. ПЕЛИЋ (ПЕРИЋ), ЖИВКО, умро 8. 12. 1915. од туберкулозе, гроб бр. 617. 3659. ПЕНЧИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, 8. п. п., Свилајнац, 1870, Моравски, умро 7. 4. 1917, стар 37 год., гроб бр. 13. 3660. ПЕПИЋ СТОЈАН, р/з, (cп-2679), 1. п. п., Црна Трава, Врањски, умро 4. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 3661. ПЕРИЋ БОГОСАВ, р/з, (сп-1484), 13. п. п., Паланка, умро 12. 1. 1915. од дизентерије, стар 31 год. 3662. ПЕРИЋ БОЖИДАР, р/з, (Им.), 6. п. п., умро 21. 1. 1915, стар 25 год., зај. гроб бр. 198. 3663. ПЕРИЋ БОНИСАВ, р/з, (сп-2689), 2. п. п., Село Градиште, умро 5. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год. 3664. ПЕРИЋ ДАМЈАН, р/з, (сп-2607), 11. п. п., умро 15. 7. 1915. од запаљења плyћa, стар 20 год. 3665. ПЕРИЋ ДАНИЛО, р/з, (Им.), 5. п. п., Царина, Подрински, умро 20. 1. 1915, стар 24 год., зај. гроб бр. 195. 3666. ПЕРИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (cп-2327), 9. п. п., Трковце, умро 16. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 3667. ПЕРИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, 13. п. п., Сикирица, Моравски, умро 11. 3. 1917, стар 22 год., гроб бр. 1224. 3668. ПЕРИЋ ДРАГУТИН, р/з, (cп-2195), 6. п. п., Мокри Луг, Београдски, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса. 3669. ПЕРИЋ ДРАГУТИН, р/з, (сп-343), Придворица, Моравски, умро 31. 12. 1914. од дизентерије, стар 55 год. 3670. ПЕРИЋ ЈОВАН, (cп-2196), Совљак, Ваљевски, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 23 год.
409
Небојша Кузмановић
3671. ПЕРИЋ ЈОВАН, инт., (Им.), Београд, Београдски, умро 20. 1. 1915, стар 56 година, зај. гроб бр. 197. 3672. ПЕРИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), 12. п. п., Пепељак, умро 25. 1. 1915, зај. гроб бр. 204. 3673. ПЕРИЋ МИЛОРАД, р/з, (cп-1215), 20. п. п., Пожаревац, Пожаревачки, умро 7. 1. 1915. од туберкулозе, стар 22 год. 3674. ПЕРИЋ СВЕТОЗАР, инт., (cп-1837), умро 4. 2. 1915. од туберкулозе, стар 17 год. 3675. ПЕРИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (сп-86), Лепена, Крајински, умро 10. 12. 1914. од туберкулозе, стар 55 год. 3676. ПЕРИЋ СЛАВКО, р/з, (Им.), 6. п. п., Клење, Подрински, умро 22. 1. 1915, зај. гроб бр. 200. 3677. ПЕРИЧИЋ РАДОМИР, р/з, (сп-2313), 4. п. п., Цреовац, умро 15. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 3678. ПЕРОВИЋ Благота ЈОВАН, инт., Горње Поље, Никшић, Црна Гора, умро 26. 3. 1918, стар 22 год., гроб бр. 1969. 3679. ПЕРОВИЋ ЈОВАН, р/з, (1524), 4. п. п., Гугаљ, Ужички, умро 12. 1. 1915. од туберкулозе, стар 51 год. 3680. ПЕРОВИЋ Крста ЗЕКО, инт., Губавци, Врањски, умро 30. 10. 1917, стар 21 год., гроб бр. 1757. 3681. ПЕРОВИЋ МИЛАН, (cп-2213), Нови Пазар, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 3682. ПЕРОВИЋ МИХАЈЛО, инт., Краље, 1869, Црна Гора, умро 4. 5. 1917, стар 48 год., гроб бр. 1486. 3683. ПЕРОШЕВИЋ АНТОНИЈЕ, инт., Ускоци, Црна Гора, умро 17. 1. 1917, стар 30 год., гроб бр. 1005. 3684. ПЕРУНОВИЋ НЕДЈЕЉКО, инт., Шавник, Црна Гора, умро 7. 2. 1917, стар 38 год., гроб бр. 1078. 3685. ПЕРЧИЋ ЈАНИЋИЈЕ, р/з, (cп-1716), 1. п. п., М. Каменица, умро 15. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 21 год. 3686. ПЕСИЋ Николе МАРКО, инт., Ужице, Ужички, умро 27. 5. 1917, стар 60 год., гроб бр. 1951. 3687. ПЕСИЋ Станисава СТЕВАН, р/з, 15. п. п., Маскаре, Моравски, умро 13. 9. 1917, стар 28 год., гроб бр. 1708. 3688. ПЕТКОВ ЈАНЧА, р/з, (сп-935), 17. п. п., Битољ, Битољски, умро 2. 1. 1915. од туберкулозе, стар 22 год. 3689. ПЕТКОВ ЈОВАН, р/з, (cп-2180), 18. п. п., Ракотање, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год.
410
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
3690. ПЕТКОВ ЈОРДАН, р/з, (сп-311), Бачина, Моравски, умро 29. 12. 1914. од болести бубрега, стар 23 год. 3691. ПЕТКОВИЋ ВЕЛИЧКО, р/з, (Им.), 8. п. п., Београд, Београдски, умро 29. 1. 1915, зај. гроб бр. 212. 3692. ПЕТКОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (Им.), 13. п. п., Београд, Београдски, умро 26. 1. 1915, стар 26 год., зај. гроб бр. 207. 3693. ПЕТКОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (Им.), 11. п. п., Нозрина, Нишки, умро 15. 11. 1916, стар 24 год., гроб бр. 891. 3694. ПЕТКОВИЋ ДОБРОСАВ, р/з, (Им.), 14. п. п., Адровац, Нишки, умро 20. 1. 1915, зај. гроб бр. 196. 3695. ПЕТКОВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (cп-1759), 1. п. п., Баталовац, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 31 год. 3696. ПЕТКОВИЋ ЖИВКО, р/з, (Им.), Сладаје, Моравски, умро 10. 2. 1916, стар 52 год., гроб бр. 556. 3697. ПЕТКОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (cп-2477), 13. п. п., Неготин, Крајински, умро 23. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 23 год. 3698. ПЕТКОВИЋ ИВАН, (сп-2853), Дубока, умро 7. 5. 1915. од запаљења плyћa. 3699. ПЕТКОВИЋ Илије ВОЈИСЛАВ, инт., Зајечар, Крајински, умро 7. 4. 1918, стар 30 год., гроб бр. 1985. 3700. ПЕТКОВИЋ ЈОВАН, (cп-1723), Купусиште, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 3701. ПЕТКОВИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-2959), 14. п. п., Зајечар, Крајински, умро 17. 4. 1915. од туберкулозе, стар 21 год. 3702. ПЕТКОВИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-84), Лозовик, Смедеревски, умро 10. 12. 1914. од туберкулозе, стар 38 год. 3703. ПЕТКОВИЋ МАРКО, р/з, (cп-1404), 19. п. п., Косово, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год. 3704. ПЕТКОВИЋ МИЛУТИН, (сп-1797), умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса. 3705. ПЕТКОВИЋ МИЛУТИН, р/з, (cп-824), 18. п. п., Осипаоница, Смедеревски, умро 25. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 3706. ПЕТКОВИЋ МИЛУТИН, (cп-2928), 7. п. п., Жарково, Београдски, умро 8. 4. 1915. од болести бубрега, стар 48 год. 3707. ПЕТКОВИЋ МИХАИЛО, р/з, (cп-78), Бољковци, Руднички, умро 9. 12. 1914. од болести бубрега, стар 32 год. 3708. ПЕТКОВИЋ ПАВЛЕ, р/з, (cп-1217), 8. п. п., Белевац, умро 7. 1. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 3709. ПЕТКОВИЋ РАДОЈИЦА, р/з, (Им.), 5. п. п., Непричава, Ваљевски, умро 29. 1. 1915, стар 39 год., зај. гроб бр. 212.
411
Небојша Кузмановић
3710. ПЕТКОВИЋ САВА, р/з, (сп-1815), Каменица, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса. 3711. ПЕТКОВИЋ Сима ЈОВАН, р/з, Моравска дивизија Цокотин, 1883, Врањски, умро 18. 4. 1917, стар 34 год., гроб бр. 1426. 3712. ПЕТКОВИЋ СТОЈАН, р/з, (Им.), 5. п. п., Мали Зворник, Подрински, умро 26. 1. 1915, зај. гроб бр. 208. 3713. ПЕТКОВИЋ ТРИФУН, инт., (Им.), Вучић, Крагујевачки, умро 27. 3. 1916, стар 18 год., гроб бр. 628. 3714. ПЕТРИЋ ЖИВКО, р/з, (Им.), 5. п. п., Совљак, Подрински, умро 24. 1. 1915, зај. гроб бр. 204. 3715. ПЕТРОВ ГЕОРГИЈЕ, р/з, 16. п. п., Берадиште, Битољски, умро 5. (4) 2. 1917, стар 38 год., гроб бр. 1066. 3716. ПЕТРОВ ДИМИТРИЈЕ, (сп-987), 8. п. п., Извор, умро 8. 1. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 3717. ПЕТРОВ ИЛИЈА, р/з, (cп-727), 3. п. п., Богомита, умро 11. 6. 1916. од туберкулозе, стар 18 год. 3718. ПЕТРОВИЋ БОГОЉУБ, инт., Младеновац, Београдски, умро 5. 1. 1917, стар 19 год., гроб бр. 987. 3719. ПЕТРОВ КУЉА, р/з, (Им.), Оуње, Битољски, умро 25. 4. 1916, стар 28 год. 3720. ПЕТРОВ НИКОЛА, р/з, (cп-2137), 3. п. п., Тетово, Тетовски, умро 10. 2. 1915. од болести бубрега, стар 26 год. 3721. ПЕТРОВ ПАВЛЕ, р/з, (сп-241), Свети Никола, Кумановски, умро 26. 12. 1914. од туберкулозе, стар 27 год. 3722. ПЕТРОВИЋ (ПЕТКОВИЋ), БОЖИДАР, р/з, (сп-40 и 3187), 15. п. п., Поточац, Моравски, умро 28. 11. 1914. од запаљења плућа, стар 24 год. 3723. ПЕТРОВИЋ АЛЕКСА, р/з, (сп-2160), 5. п. п., умро 11. 2. 1915. од пегавог тифуса. 3724. ПЕТРОВИЋ АЛЕКСАНДАР, р/з, (Им.), 1. п. п., Стубал, Врањски, умро 27. 1. 1915, стар 33 год., зај. гроб бр. 209. 3725. ПЕТРОВИЋ АЛЕКСАНДАР, р/з, (Им.), 4. п. п., Казшак, Крајински, умро 17. 3. 1915, стар 22 год., гроб бр. 295. 3726. ПЕТРОВИЋ АЛЕКСАНДАР, р/з, 11. п. п., Крагујевац, Крагујевачки, умро 24. 3. 1917, стар 34 год., гроб бр. 1290. 3727. ПЕТРОВИЋ АРСЕНИЈЕ, р/з, (Им.), Дреновац, умро 25. 1. 1915, стар 33 год., зај. гроб бр. 206. 3728. ПЕТРОВИЋ БЛАЖЕ, р/з, (Им.), М. Негоричане, Кумановски, умро 14. 2. 1916, стар 24 год., гроб бр. 565.
412
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
3729. ПЕТРОВИЋ Божидара ТОДОР, р/з, (cп-880), 15. п. п., Дреновац, умро 1. 1. 1915. од дизентерије, стар 36 год. 3730. ПЕТРОВИЋ Божидара ТОДОР, р/з, (сп-140З), 3. п. п., Гоната, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год. 3731. ПЕТРОВИЋ Божидара ТОДОР, р/з, (сп-2033), 7. п. п., Јалнице, умро 8. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 45 год. 3732. ПЕТРОВИЋ БОНИФАЦ, р/з, (сп-998), умро 9. 1. 1915. од дизентерије, стар 20 год. 3733. ПЕТРОВИЋ БОРИСАВ, инт., (Им.), Лапово, Крагујевачки, умро 19. 2. 1916, стар 15 год., гроб бр. 575. 3734. ПЕТРОВИЋ БОРИСАВ, р/з, (Им.), Лештане, Ужички, умро 23. 2. 1916, стар 32 год., гроб бр. 581. 3735. ПЕТРОВИЋ ВАСА, р/з, (сп-2422), 1. п. п., Белановац, умро 20. 2. 1915. од пегавог тифуса. 3736. ПЕТРОВИЋ ВЕЛИМИР, инт., (cп-2018), Соколово, Београдски, умро 8. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 15 год. 3737. ПЕТРОВИЋ Вида ЂОКА, инт., Колокот, 1885, Црна Гора, умро 10. 7. 1917, стар 32 год., гроб бр. 1633. 3738. ПЕТРОВИЋ ВЛАСТИМИР, р/з, 5. п. п., Виљуша, Чачански, умро 11. 12. 1917, стар 22 год., гроб бр. 1809. 3739. ПЕТРОВИЋ ВОЈИН, р/з, (cп-2966), 4. п. п., Пољанице, умро 18. 4. 1915. од туберкулозе, стар 37 год. 3740. ПЕТРОВИЋ ВОЈИСЛАВ, р/з, (cп-689), 18. п. п., Сегујило, умро 16. 5. 1916. од запаљења плућа, стар 25 год. 3741. ПЕТРОВИЋ ВУЧКО, р/з, (Им.), 11. п. п., Велико Поље, Тимочки, умро 28. 1. 1915, стар 22 год., зај. гроб бр. 211. 3742. ПЕТРОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, инт., (сп-2570), Мали Мокри Луг, Београдски, умро 28. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 18 год. 3743. ПЕТРОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (cп-2144), 13. п. п., Брусник, Крајински, умро 11. 2. 1915. од пегавог тифуса. 3744. ПЕТРОВИЋ ДРАГОЉУБ, инт., Александровац, Пожаревачки, умро 27. 1. 1917, стар 20 год., гроб бр. 1035. 3745. ПЕТРОВИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, (cп-1744), 11. п. п., Ћићевац, Крушевачки, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 24 год. 3746. ПЕТРОВИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, (Им.), Црквенац, Моравски, умро 10. 7. 1916, стар 22 год., гроб бр. 781. 3747. ПЕТРОВИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, (сп-879), 15. п. п., Боснев, 1. 1. 1915. од дизентерије, стар 42 год.
413
Небојша Кузмановић
3748. ПЕТРОВИЋ ДРАГОМИР, р/з, (cп-1282), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 14. 1. 1915. од туберкулозе, стар 31 год. 3749. ПЕТРОВИЋ ДРАГОМИР, р/з, (cп-1872), 16. п. п., Репиште, Београдски, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса. 3750. ПЕТРОВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (сп-2366), 1. п. п., Дреновац, умро 17. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 3751. ПЕТРОВИЋ Драгутина МИЛАН, инт., Лесковице, Ваљевски, умро 10. 9. 1917, стар 56 год., гроб бр. 1701. 3752. ПЕТРОВИЋ ДУШАН, р/з, (сп-1573), Београд, Београдски, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 33 год. 3753. ПЕТРОВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (сп-1868), 4. п. п., Суводол, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса. 3754. ПЕТРОВИЋ ЂУРА, инт, (Им.), Београд, Београдски, умро 26. 1. 1915, стар 71 год., зај. гроб бр. 207. 3755. ПЕТРОВИЋ ЖИВАН, инт., (сп-2356), Шабац, Подрински, умро 17. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар, зај. гроб бр. 251. 3756. ПЕТРОВИЋ ЖИВАН, инт., (Им.), Јарушица, Крагујевачки, умро 5. 2. 1916, стар 19 год., гроб бр. 550. 3757. ПЕТРОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (cп-1575), 10. п. п., Лепојевац, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 3758. ПЕТРОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (сп-1128), 13. п. п., Текија, Крајински, умро 5. 1. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 3759. ПЕТРОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (сп-1890), 11. п. п., Ратковица, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса. 3760. ПЕТРОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (сп-952), 15. п. п., Глобаре, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 45 год. 3761. ПЕТРОВИЋ ЖИКА, р/з, (Им.), 13. п. п., Ваљево, Крајински, умро 25. 1. 1915, стар 22 год., зај. гроб бр. 206. 3762. ПЕТРОВИЋ ИВАН, р/з, (Им.), 12. п. п., Крушевац, Крушевачки, умро 20. 1. 1915, стар 33 год., зај. гроб бр. 196. 3763. ПЕТРОВИЋ ИГЊАТ, р/з, (Им.), 4. п. п., Сибница, умро 21. 1. 1915, стар 35 год., зај. гроб бр. 199. 3764. ПЕТРОВИЋ ИЛИЈА, р/з, (cп-112), Црномасница, Крајински, умро 13. 12. 1914. од болести срца, стар 35 год. 3765. ПЕТРОВИЋ ИЛИЈА, р/з, (cп-1291), 16. п. п., Лесковац, умро 14. 1. 1915. од болести стомака. 3766. ПЕТРОВИЋ ЈЕВРЕМ, инт., (сп-2779), Соколово, Београд, умро 15. 3. 1915. од туберкулозе, стар 26 год.
414
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
3767. ПЕТРОВИЋ ЈЕВРЕМ, р/з, (cп-1377), 11. п. п., Кач, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 30 год. 3768. ПЕТРОВИЋ ЈЕЗДИМИР, р/з, (сп-2131), 5. п. п., Белотић, Подрински, умро 10. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год. 3769. ПЕТРОВИЋ ЈЕЛЕСИЈЕ, р/з, (Им.), 5. п. п., Ушће, умро 29. 1. 1915, стар 35 год., зај. гроб бр. 212. 3770. ПЕТРОВИЋ ЈЕША, р/з, (cп-1477), 11. п. п., Рача, Крагујевачки, умро 11. 1. 1915. од болести стомака, стар 30 год. 3771. ПЕТРОВИЋ ЈОАКИМ, р/з, (cп-1448), Расјање, умро 11. 1. 1915. од дизентерије, стар 33 год. 3772. ПЕТРОВИЋ ЈОАКИМ, р/з, (сп-863), Бадовинци, Подрински, умро 1. 8. 1915. од туберкулозе, стар 53 год. 3773. ПЕТРОВИЋ ЈОВАН, инт., (cп-983), Гроцка, Београдски, умро 8. 1. 1915. од туберкулозе, стар 50 год. 3774. ПЕТРОВИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-816), 7. п. п., Сремчица, Београдски, умро 23. 3. 1915. од туберкулозе, стар 25 год. 3775. ПЕТРОВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-2176), 13. п. п., Д. Милановац, Крајински, умро 11. 2. 1915. од запаљења плућа. 3776. ПЕТРОВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-2927), 6. п. п., Бела Река, умро 8. 4. 1915. од болести стомака, стар 27 год. 3777. ПЕТРОВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-430), Лукс, умро 17. 1. 1915. од дизентерије, стар 22 год. 3778. ПЕТРОВИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-383), Каменица, умро 16. 1. 1915. од дизентерије, стар 24 год. 3779. ПЕТРОВИЋ Јоксима ДРАГОЉУБ, р/з, 18. п. п., Ландол, Смедеревски, умро 13. 1. 1918, стар 28 год., гроб бр. 1858. 3780. ПЕТРОВИЋ КРСТА, инт., (Им.), Азања, Смедеревски, умро 15. 4. 1916, стар 17 год., гроб бр. 667. 3781. ПЕТРОВИЋ ЛАЗАР, р/з, (cп-423), 13. п. п., Крушевица, Крајински, умро 16. 1. 1915. од болести бубрега, стар 36 год. 3782. ПЕТРОВИЋ ЉУБИВОЈЕ, инт., (Им.), Дружетић, Ужички, умро 5. 7. 1916, стар 18 год., гроб бр. 776. 3783. ПЕТРОВИЋ ЉУБОМИР, инт., (сп-2339), Мокри Луг, Београдски, умро 16. 2. 1915. од туберкулозе, стар 18 год. 3784. ПЕТРОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (cп-1324), 2. п. п., Дервен, умро 15. 1. 1915. од туберкулозе. 3785. ПЕТРОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (cп-2159), 5. п. п., Златарић, Ваљевски, умро 11. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год.
415
Небојша Кузмановић
3786. ПЕТРОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (сп-1685), 8. п. п., Крњево, Смедеревски, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год., гроб бр. 219. 3787. ПЕТРОВИЋ Љубомира МАРИНКО, р/з, 18. п. п., Пударци, Београдски, умро 19. 9. 1917, стар 26 год., гроб бр. 1715. 3788. ПЕТРОВИЋ МАРИНКО, р/з, (Им.), Вакуп, Пожаревачки, умро 21. 9. 1916, стар 52 год., гроб бр. 854. 3789. ПЕТРОВИЋ МАРКО, инт., (697), Београд, Београдски, умро 19. 5. 1916. од склерозе, стар 75 год. 3790. ПЕТРОВИЋ МАРКО, р/з, (Им.), Драгојевац, Подрински, умро 28. 3. 1916, стар 48 год., гроб бр. 630. 3791. ПЕТРОВИЋ МИЛАН, инт., (сп-1023), Белец, умро 7. 1. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 3792. ПЕТРОВИЋ МИЛАН, р/з, (cп-1049), 4. п. п., Влашка, умро 9. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 31 год. 3793. ПЕТРОВИЋ МИЛАН, р/з, (cп-1122), 8. п. п., Мраморце, умро 5. 1. 1915. од дизентерије, стар 38 год. 3794. ПЕТРОВИЋ МИЛАН, р/з, (cп-1655), 8. п. п., Луковица, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год. 3795. ПЕТРОВИЋ МИЛАН, р/з, (cп-1904), 7. п. п., Болеч, Београдски, умро 5. 2. 1915. од туберкулозе, стар 26 год. 3796. ПЕТРОВИЋ МИЛАН, р/з, (cп-766), 10. п. п., Томник, умро 17. 3. 1915. од туберкулозе, стар 46 год. 3797. ПЕТРОВИЋ МИЛАН, р/з, (cп-769), 10. п. п., умро 18. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 3798. ПЕТРОВИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), 7. п. п., Камендол, Смедеревски, умро 21. 1. 1915, стар 43 год., зај. гроб бр. 199. 3799. ПЕТРОВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-1571), 7. п. п., Влашка, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 31 год. 3800. ПЕТРОВИЋ МИЛАН, инт., (сп-1312), Бадовинци, Подрински, умро 15. 1. 1915. од дизентерије, стар 17 год. 3801. ПЕТРОВИЋ МИЛИЈА, р/з, (cп-1007), 5. п. п., Губеревац, умро 9. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год. 3802. ПЕТРОВИЋ МИЛИЋ, р/з, (Им.), 7. п. п., Лисовић, Подрински, умро 28. 1. 1915, стар 58 год., зај. гроб бр. 211. 3803. ПЕТРОВИЋ МИЛОВАН, (сп-234), Губин Дол, Ужички, умро 25. 12. 1914. од туберкулозе, гроб бр. 115. 3804. ПЕТРОВИЋ МИЛОВАН, р/з, (Им.), 7. п. п., Велико Село, Београдски, умро 23. 1. 1915, зај. гроб бр. 202.
416
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
3805. ПЕТРОВИЋ МИЛОРАД, р/з, (cп-1234), 15. п. п., Мишевица, умро 13. 1. 1915. од туберкулозе. 3806. ПЕТРОВИЋ МИЛОРАД, р/з, (cп-2688), 5. п. п., Зорина, умро 5. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 3807. ПЕТРОВИЋ МИЛОРАД, р/з, (сп-2930), 7. п. п., Раниловић, Београдски, умро 8. 4. 1915. од туберкулозе, стар 24 год. 3808. ПЕТРОВИЋ МИЛОРАД, р/з, (сп-765), 1. п. п., Прокупље, Топлички, умро 17. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 23 год. 3809. ПЕТРОВИЋ МИЛОРАД, р/з, 3. п. п., Обреновац, Ваљевски, умро 2. 12. 1917, стар 37 год., гроб бр. 1801. 3810. ПЕТРОВИЋ МИЛОСАВ, р/з, (сп-926), 11. п. п., Надаљ, умро 2. 1. 1915. од дизентерије, стар 30 год. 3811. ПЕТРОВИЋ МИЛОШ, (cп-644), Ханци, умро 19. 1. 1915. од болести бубрега. 3812. ПЕТРОВИЋ МИЛОШ, р/з, (cп-2531), 5. п. п., Заздаре, умро 26. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 21 год. 3813. ПЕТРОВИЋ МИЛОШ, р/з, (cп-2543), 5. п. п., Јабучје, Ваљевски, умро 26. 2. 1915. од дизентерије, стар 39 год. 3814. ПЕТРОВИЋ Милоша ЛАЗАР, инт., Мала Плана, Смедеревски, умро 3. 9. 1917, стар 35 год., гроб бр. 2110. 3815. ПЕТРОВИЋ МИЛУН, р/з, (сп-1898), 7. п. п., Вишњица, Београдски, умро 5. 2. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 3816. ПЕТРОВИЋ МИЛУТИН, р/з, (сп-1821), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год. 3817. ПЕТРОВИЋ МИХАИЛО, р/з, (cп-1281), 14. п. п., Бачница, умро 14. 1. 1915. од туберкулозе, стар 35 год. 3818. ПЕТРОВИЋ МИХАЈЛО, р/з, (cп-2359), 7. п. п., Кумодраж, Београдски, умро 17. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год., зај. гроб бр. 251. 3819. ПЕТРОВИЋ МИХАЈЛО, р/з, (cп-297), Бољевац, Крајински, умро 29. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 21 год. 3820. ПЕТРОВИЋ МЛАДЕН, р/з, (cп-2752), 18. п. п., Горњане, умро 12. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 37 год. 3821. ПЕТРОВИЋ МОМИР, инт., Лемнев, Крушевачки, умро 17. 4. 1917, стар 36 год., гроб бр. 2082. 3822. ПЕТРОВИЋ МОМЧИЛО, р/з, (сп-1604), 5. п. п., Љубовија, Подрински, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 21 год. 3823. ПЕТРОВИЋ НЕДЕЉКО, р/з, (737), 18. п. п., Добри До, умро 17. 6. 1916. од туберкулозе, стар 23 год.
417
Небојша Кузмановић
3824. ПЕТРОВИЋ НЕНАД, (сп-546), Поручка, умро 18. 1. 1915. од болести срца, стар 22 год. 3825. ПЕТРОВИЋ НИКОЛА, р/з, (cп-273), Охолдом, умро 27. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 21 год. 3826. ПЕТРОВИЋ НИКОЛА, р/з, (Им.), 8. п. п., Чокчина, Подрински, умро 25. 1. 1915, стар 51 год., зај. гроб бр. 205. 3827. ПЕТРОВИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-1460), 18. п. п., Топола, умро 11. 1. 1915. од дизентерије, стар 30 год. 3828. ПЕТРОВИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-2317), 13. п. п., Дубочани, умро 16. 2. 1915. од пегавог тифуса. 3829. ПЕТРОВИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-461), Мариновац, умро 17. 1. 1915. од туберкулозе, стар 35 год. 3830. ПЕТРОВИЋ НИКОЛА, р/з, 19. п. п., Ралине, Чачански, умро 12. 3. 1917, стар 33 год., гроб бр. 1230. 3831. ПЕТРОВИЋ НОВИЦА, инт., Вир Пизар, Црна Гора, умро 29. 3. 1917, стар 25 год., гроб бр. 1320. 3832. ПЕТРОВИЋ ОБРЕН, р/з, (сп-2838), 4. п. п., Бајина Башта, Ужички, умро 30. 6. 1915. од запаљења плућа, стар 26 год. 3833. ПЕТРОВИЋ ПАНТА, (cп-1825), Бели Поток, Београдски, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 43 год. 3834. ПЕТРОВИЋ ПАНТА, (Им.), умро 19. 1. 1915, зај. гроб бр. 193. 3835. ПЕТРОВИЋ ПЕРИВОЈЕ, р/з, (Им.), 14. п. п., Бољевац, Тимочки, умро 21. 1. 1915, стар 25 год., зај. гроб бр. 198. 3836. ПЕТРОВИЋ ПЕТАР, (cп-821), Скотиље, умро 24. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 3837. ПЕТРОВИЋ ПЕТАР, (Им.), Витежево, Моравски, умро 19. 1. 1915, зај. гроб бр. 192. 3838. ПЕТРОВИЋ ПЕТАР, инт., (сп-158), Буковица, Подрински, умро 20. 12. 1914. од гангрене, стар 60 год., гроб бр. 100. 3839. ПЕТРОВИЋ ПЕТАР, инт., (Им.), Болеч, Београдски, умро 17. 1. 1916, стар 15 год., гроб бр. 524. 3840. ПЕТРОВИЋ ПЕТАР, р/з, (cп-1677), 6. п. п., Табановић, Ваљевски, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 3841. ПЕТРОВИЋ ПЕТАР, р/з, (Им.), 13. п. п., Сење, Крајински, умро 28. 1. 1915, стар 23 год., зај. гроб бр. 211. 3842. ПЕТРОВИЋ ПЕЦО, р/з, (Им.), 1. п. п., Душник, Нишки, умро 21. 1. 1915, стар 22 год., зај. гроб бр. 200. 3843. ПЕТРОВИЋ РАДИСАВ, р/з, (cп-400), Дуб, умро 16. 1. 1915. од туберкулозе, стар 23 год.
418
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
3844. ПЕТРОВИЋ РАДОСАВ, р/з, (cп-1294), 4. п. п., Ужице, Ужички, умро 15. 1. 1915. од дизентерије, стар 23 год. 3845. ПЕТРОВИЋ РАДОСАВ, р/з, (Им.), Милошевац, Београдски, умро 17. 2. 1916, стар 50 год., гроб бр. 572. 3846. ПЕТРОВИЋ РАДОСАВ, р/з, 5. п. п., Кремар, Ваљевски, умро 22. 2. 1918, стар 50 год., гроб бр. 1913. 3847. ПЕТРОВИЋ САВА, р/з, (cп-1535), 2. п. п., Топли До, умро 12. 1. 1915. од туберкулозе, стар 21 год. 3848. ПЕТРОВИЋ САВА, р/з, (сп-1183), 9. п. п., Кладурово, умро 6. 1. 1915. од менингитиса, стар 21 год. 3849. ПЕТРОВИЋ СВЕТИСЛАВ, инт., (Им.), Ледик, Црна Гора, умро 31. 3. 1916, стар 21 год., гроб бр. 977. 3850. ПЕТРОВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (Им.), 3. п. п., Баштаља, умро 25. 1. 1915, зај. гроб бр. 206. 3851. ПЕТРОВИЋ Сима БОГДАН, инт., Ждрело, 1880, Пожаревачки, умро 21. 4. 1917, стар 37 год., гроб бр. 1444. 3852. ПЕТРОВИЋ Сима ПЕРО, инт., Безње, 1892, Црна Гора, умро 25. 4. 1917, стар 25 год., гроб бр. 1456. 3853. ПЕТРОВИЋ Спасоја РАДОВАН, р/з, Дринска дивизија Трбушац, Подрински, умро 1. 6. 1917, стар 24 год., гроб бр. 1566. 3854. ПЕТРОВИЋ СРЕТЕН, р/з, (сп-250), Седларе, Моравски, умро 26. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 21 год. 3855. ПЕТРОВИЋ СРЕТЕН, р/з, (сп-1015), 5. п. п., Совљак, Ваљевски, умро 9. 1. 1915. од дизентерије, стар 34 год. 3856. ПЕТРОВИЋ СРЕТЕН, р/з, (сп-1416), 5. п. п., Савињак, умро 10. 1. 1915. од туберкулозе, стар 34 год. 3857. ПЕТРОВИЋ СТАМАТ, инт., (Им.), Сибница, Пожаревачки, умро 30. 11. 1915, стар 16 год., гроб бр. 464. 3858. ПЕТРОВИЋ СТАНИСЛАВ, р/з, 2. п. п., Белнићи, Тимочки, умро 25. 7. 1917, стар 35 год., гроб бр. 2087. 3859. ПЕТРОВИЋ СТЕВАН, инт., Галибабинац, Нишки, умро 3. 3. 1917, стар 64 год., гроб бр. 1187. 3860. ПЕТРОВИЋ СТЕВАН, р/з, (сп-877), 13. п. п., Бољевац, Крајински, умро 1. 1. 1915. од дизентерије, стар 38 год. 3861. ПЕТРОВИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-944), 14. п. п., Баћевица, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 20 год. 3862. ПЕТРОВИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-58), Велика Плана, умро 4. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 60 год.
419
Небојша Кузмановић
3863. ПЕТРОВИЋ ТОДОР, р/з, 1. п. п., Приштина, Косовски, умро 18. 2. 1917, стар 23 год., гроб бр. 1137. 3864. ПЕТРОВИЋ ТОДОСИЈЕ, р/з, (Им.), 3. п. п., Рашка, умро 29. 1. 1915, зај. гроб бр. 212. 3865. ПЕТРОВИЋ ТОМА, р/з, (cп-1464), 12. п. п., Преполац, умро 11. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год. 3866. ПЕТРОВИЋ ЧЕДОМИР, инт., Крагујевац, Крагујевачки, умро 31. 3. 1917, стар 33 год., гроб бр. 1329. 3867. ПЕТРОВИЋ ЧЕДОМИР, инт., Крујачка, Крушевачки, умро 13. 4. 1918, стар 23 год., гроб бр. 2079. 3868. ПЕТРОВИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (сп-1431), 10. п. п., Страгун, умро 11. 1. 1915. од дизентерије, стар 25 год. 3869. ПЕТРОНИЈЕВИЋ ДАНИЛО, р/з, (Им.), Панимаш, Пожаревачки, умро 20. 1. 1915, зај. гроб бр. 195. 3870. ПЕТРОНИЈЕВИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, (cп-879), 15. п. п., Боснев, умро 1. 1. 1915. од дизентерије, стар 42 год. 3871. ПЕТРОНИЈЕВИЋ ДУШАН, р/з, (cп-1871), 4. п. п., Цетовица, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 3872. ПЕТРОНИЈЕВИЋ ПАУН, р/з, (сп-1532), 7. п. п., Соколово, Београдски, умро 12. 1. 1915. од туберкулозе, стар 23 год. 3873. ПЕТРОНИЈЕВИЋ ТИМОТИЈЕ, р/з, 3. п. п., Доња Буковица, Подрински, умро 11. 3. 1918, стар 33 год., гроб бр. 1949. 3874. ПЕТРОНИЈЕВИЋ ТОМА, р/з, (cп-1179), 15. п. п., Јаг, Моравски, умро 6. 1. 1915. од дизентерије, стар 30 год. 3875. ПЕТРОНИЈЕВИЋ ЂОКА, инт., (сп-2630), Београд, Београдски, умро 1. 3. 1915. од пегавог тифуса. 3876. ПЕЧУРИЦА МИЛОСАВ, инт., Језера, Црна Гора, умро 26. 1. 1917, стар 40 год., гроб бр. 1033. 3877. ПЕШАНОВИЋ МИХАЈЛО, р/з, 14. п. п., Бело Поље, Руднички, умро 1. 1. 1917, стар 50 год., гроб бр. 980. 3878. ПЕШИЋ АВРАМ, р/з, (сп-2221), 1. п. п., Ковачевац, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год. 3879. ПЕШИЋ БЛАГОЈЕ, (сп-2118), Црна Трава, Врањски, умро 10. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 45 год. 3880. ПЕШИЋ ДРАГИ, (Им.), умро 19. 1. 1915, зај. гроб бр. 193. 3881. ПЕШИЋ СТАНКО, инт., (Им.), Иванковац, Руднички, умро 15. 11. 1916, стар 48 год., гроб бр. 893. 3882. ПЕШИЋ СТАНОЈЕ, р/з, 10. п. п., Гегље, Врањски, умро 23. 2. 1918, стар 24 год., гроб бр. 1917.
420
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
3883. ПЕШИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-2801), 2. п. п., Поповац, умро 8. 6. 1915. од туберкулозе, стар 22 год. 3884. ПЕШОВИЋ МИЛЕНКО, инт., (Им.), Озрем, Руднички, умро 19. 3. 1916, стар 56 год., гроб бр. 618. 3885. ПЈЕВИЋ ДЕСКО, р/з, (736), 4. п. п., Скавци, умро 16. 6. 1916. од туберкулозе, стар 34 год. 3886. ПЛАВИНАЦ ПАНДЕ, р/з, (сп-351), Охрид, Охридски, умро 31. 12. 1914. од дизентерије, стар 20 год. 3887. ПЛАНИЋ БЛАГОЈЕ, р/з, (сп-1158), Равни Шор, умро 6. 1. 1915. од болести бубрега, стар 22 год. 3888. ПЛАНИЋ РАДЕНКО, р/з, 11. п. п., Претоке, Крагујевачки, умро 16. 11. 1917, стар 27 год., гроб бр. 1773. 3889. ПОДГОРАЦ МАРКО, р/з, (Им.), 9. п. п., умро 25. 1. 1915, зај. гроб бр. 206. 3890. ПОЉАКОВИЋ АЛЕКСА, (cп-1746), Београд, Београдски, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 29 год. 3891. ПОЉАКОВИЋ ВЕСЕЛИН, (сп-1747), Београд, Београдски, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса. 3892. ПОПАДИЋ Радомира БЛАГОЈЕ, инт., Велика, 1851, Колашин, Црна Гора, умро 26. 4. 1917, стар 66 год., гроб бр. 1457 (1458). 3893. ПОПАДИЋ ЧЕДОМИР, инт., (сп-2852), Београд, Београдски, умро 6. 5. 1916. од болести срца, стар 40 год. 3894. ПОП-АТАНАСОВ СТОЈИЛО, р/з, (сп-1533), 5. п. п., Куксин, умро 12. 1. 1915. од туберкулозе, стар 26 год. 3895. ПОПОВ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (сп-1407), 17. п. п., Барбарево, умро 10. 1. 1915. од дизентерије. 3896. ПОПОВ КАРИТОН, р/з, (сп-292), Батуша, умро 28. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 20 год. 3897. ПОПОВИЋ М. ИЛИЈА, инт., Морача, Црна Гора, умро 6. 2. 1917, стар 35 год., гроб бр. 1071. 3898. ПОПОВИЋ АЛЕКСАНДАР, р/з, (Им.), 18. п. п., Шапина, Пожаревачки, умро 26. 1. 1915, стар 26 год., зај. гроб бр. 207. 3899. ПОПОВИЋ АНДРИЈА, инт., (Им.), Колашин, Црна Гора, умро 2. 11. 1916, стар 60 год., гроб бр. 883. 3900. ПОПОВИЋ БОГДАН, инт., (3024), Фундина, 1884, Црна Гора, умро 16. 8. 1918. од туберкулозе, стар 33 год. 3901. ПОПОВИЋ БОГДАН, р/з, (Им.), 1. п. п., Аранђеловац, Крагујевачки, умро 27. 1. 1915, стар 24 год., зај. гроб бр. 210.
421
Небојша Кузмановић
3902. ПОПОВИЋ БОГИЋ, р/з, (cп-984), 15. п. п., Опарић, Крагујевачки, умро 8. 1. 1915. од менингитиса, стар 20 год. 3903. ПОПОВИЋ ВАСА, (сп-1787), Београд, Београдски, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 3904. ПОПОВИЋ ДРАГИЋ, р/з, (cп-2494), 6. п. п., Лешница, Подрински, умро 24. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 3905. ПОПОВИЋ ЂОКА, р/з, (cп-2014), 4. п. п., Београд, Београдски, умро 7. 2. 1915. од запаљења плућа, стар 21 год. 3906. ПОПОВИЋ ЂОРЂЕ, (сп-571), Буковац, умро 19. 1. 1915. од дизентерије, стар 22 год. 3907. ПОПОВИЋ Ђура БОГДАН, инт., Тецнамија, Фундина, Подгорица, умро 16. 8. 1917. (1918), стар 32 год., гроб бр. 2101. 3908. ПОПОВИЋ ЂУРА, инт., Врањина, Црна Гора, умро 10. 4. 1918, стар 26 год. 3909. ПОПОВИЋ ЖИВОЈИН, инт., (сп-1163), Таково, умро 6. 1. 1915. од дизентерије, стар 14 год. 3910. ПОПОВИЋ ЖИВОЈИН, инт., (сп-2865), Такова, умро 13. 5. 1915. од туберкулозе, стар 16 год. 3911. ПОПОВИЋ ЈАКОВ, инт., Медриво, Црна Гора, умро 11. 2. 1917, стар 64 год., гроб бр. 1099. 3912. ПОПОВИЋ К. ЂОРЂЕ, студент технике, рођен 4. 2. 1893, Београд, умро 26. 1. 1915. 3913. ПОПОВИЋ КОСТА, инт., (Им.), Брезовица, Црна Гора, умро 28. 8. 1916, стар 34 год., гроб бр. 840. 3914. ПОПОВИЋ КОСТА, инт., Тарана, Црна Гора, умро 17. 2. 1917, стар 25 (45) год., гроб бр. 1132. 3915. ПОПОВИЋ МАКСИМ, р/з, (сп-2188), 8. п. п., Породин, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 24 год. 3916. ПОПОВИЋ МИЛАН, (сп-2456), Пожаревац, Пожаревачки, умро 22. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 29 год. 3917. ПОПОВИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), 8. п. п., умро 29. 1. 1915, зај. гроб бр. 212. 3918. ПОПОВИЋ МИЛОСАВ, р/з, (сп-2151), 13. п. п., Поповица, умро 11. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 24 год. 3919. ПОПОВИЋ Михаила СТЈЕПАН, инт., Цуци, Цетиње, Црна Гора, умро 29. 3. 1918, стар 21 год. 3920. ПОПОВИЋ МИХАИЛО, инт., Брезовица, 1894, Колашин, Црна Гора, умро 11. 7. 1918, стар 24 год., гроб бр. 2079.
422
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
3921. ПОПОВИЋ Николе ПЕТАР, р/з, 13. п. п., Јаловица, 1870, Извор, Крајински, умро 5. 4. 1917, стар 37 год., гроб бр. 1356. 3922. ПОПОВИЋ НОВИЦА, инт., (Им.), Морача, Црна Гора, умро 1. 9. 1916, стар 46 год., гроб бр. 842. 3923. ПОПОВИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-1333), 6. п. п., Змињак, умро 15. 1. 1915. од туберкулозе, стар 29 год. 3924. ПОПОВИЋ Петра СТЕВАН, инт., Пива, Црна Гора, умро 15. 12. 1916, стар 50 год., гроб бр. 935. 3925. ПОПОВИЋ РИСТА, р/з, (Им.), 8. п. п., Жабари, Крагујевачки, умро 28. 1. 1915, стар 31 год., зај. гроб бр. 211. 3926. ПОПОВИЋ СВЕТИСЛАВ, р/з, (сп-1362), 7. п. п., Бели Поток, Београдски, умро 9. 1. 1915. од болести бубрега, стар 42 год. 3927. ПОПОВИЋ СТЕВАН, инт., (сп-2452), Београд, Београдски, умро 22. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год. 3928. ПОПОВИЋ СТЕВАН, р/з, (cп-1931), 3. п. п., Смедерево, Смедеревски, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 42 год. 3929. ПОПОВИЋ СТЕВАН, р/з, (cп-2941), 17. п. п., Брдарица, умро 12. 4. 1915. од болести стомака, стар 33 год. 3930. ПОПОВИЋ СТОЈАДИН, р/з, 9. п. п., Манастирица, Пожаревачки, умро 26. 2. 1915. од пегавог тифуса, гроб бр. 269. 3931. ПОПОВИЋ СТОЈАН, (cп-2286), Прекодолац, умро 14. 2. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 3932. ПОПОВИЋ Стојана ЂОРЂЕ, р/з, 13. п. п., Удовице, Крајински, умро 10. 4. 1918, стар 26 год., гроб бр. 1988. 3933. ПОПОВИЋ Ћетка АНДРИЈА, инт., Цуци, 1896, Цетиње, Црна Гора, умро 29. 3. 1918, стар 22 год., гроб бр. 1972. 3934. ПОПОВИЋ ФИЛИП, р/з, (Им.), 4. п. п., умро 30. 1. 1915, стар 33 год., зај. гроб бр. 216. 3935. ПОПОВИЋ ЧЕДА, р/з, (Им.), 11. п. п., Београд, Београдски, умро 29. 1. 1915, стар 37 год., зај. гроб бр. 212. 3936. ПОСКИЋ Божидара ТОДОР, р/з, (730), 19. п. п., Медвеђа, умро 14. 6. 1916. од туберкулозе, стар 23 год. 3937. ПОСТАЊАЦ Арсенија СИТЕЦ, инт., Ново Село, Крушевачки, умро 23. 11. 1917, стар 45 год., гроб бр. 1788. 3938. ПОТКОВ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (714), 6. п. п., Дуње, Црна Гора, умро 28. 5. 1916. од туберкулозе, стар 38 год. 3939. ПОТРИЋАН ЂОРЂЕ, р/з, (сп-26 и 3173), 13. п. п., Буковац, Крајински, умро 23. 11. 1914. од болести срца, стар 31 год.
423
Небојша Кузмановић
3940. ПОЧЕКОВИЋ АЛЕКСАНДАР, инт., Кнић, Крагујевачки, умро 26. 3. 1917, стар 24 год., гроб бр. 1301. 3941. ПРАЈИЗОВИЋ ЖИВАН (ЖИВКО), (сп-597), Железник, Београдски, умро 19. 1. 1915. од туберкулозе, гроб бр. 190. 3942. ПРВАЉЕВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (Им.), 1. п. п., Бели Поток, умро 28. 1. 1915, зај. гроб бр. 214. 3943. ПРВУЛОВИЋ КОНСТАНТИН, р/з, 14. п. п., Допја, Никшић, Црна Гора, умро 17. 8. 1917, стар 25 год., гроб бр. 1678. 3944. ПРВУЛОВИЋ ПЕТАР, (сп-180З), Глоговица, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса. 3945. ПРЕВАНОВИЋ СТАНИСЛАВ, инт., Баточина, Крагујевачки, умро 17. 2. 1918, стар 18 год., гроб бр. 1204. 3946. ПРЕДИЋ Божидара ТОДОР, р/з, (сп-457), Валакоње, Књажевачки, умро 17. 1. 191. од туберкулозе, стар 22 год. 3947. ПРЕДИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (сп-1289), 13. п. п., Неготин, Крајински, умро 14. 1. 1915, стар 21 год. 3948. ПРЕДИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-3081), Бучје, Крајински, умро 30. 9. 1914. од колере, стар 20 (24) год. 3949. ПРЕЗАЛОВИЋ РАДОМИР, р/з, (Им.), Братољево, Чачански, умро 10. 8. 1916, стар 24 год., гроб бр. 816. 3950. ПРЕЈЕМОВИЋ БРАНИСЛАВ, р/з, (сп-3058), 15. п. п., Смедерево, Смедеревски, умро 25. 9. 1914. од колере, стар 27 год. 3951. ПРИБИЋЕВИЋ АЛЕКСАНДАР, инт., (cп-797), Београд, Београдски, умро 21. 3. 1915. од туберкулозе, стар 23 год. 3952. ПРОВИЋ Јована ПРОВИЛ, р/з, 13. п. п., Оровац, Крајински, умро 28. 12. 1917, стар 38 год., гроб бр. 1839. 3953. ПРОДАНОВИЋ ЛУКА, инт., (Им.), Лопатница, Топлички, умро 21. 1. 1915, стар 31 год., зај. гроб бр. 201. 3954. ПРОЈЕШЕВИЋ ВАСКО, р/з, (Им.), Цаниште, Битољски, умро 14. 7. 1916, стар 30 год., гроб бр. 787. 3955. ПРОКИЋ ЉУБОМИР, р/з, (сп-2669), 11. п. п., Гунцати, Крагујевачки, умро 3. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год. 3956. ПРОКИЋ МИЛОСАВ, инт., (687), Азања, Смедеревски, умро 14. 5. 1916. од туберкулозе, стар 15 год. 3957. ПРОКИЋ РАДЕНКО, р/з, (Им.), Бучје, Крушевачки, умро 23. 4. 1916, стар 46 год., гроб бр. 677. 3958. ПРОКИЋ ЦВЕТКО, р/з, (сп-2909), 11. п. п., Пољна, умро 3. 4. 1915. од туберкулозе, стар 41 год.
424
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
3959. ПРОТИЋ Јосифа ЗАРИЈА, инт., Присоја, Црна Гора, умро 20. 1. 1917, стар 60 год., гроб бр. 1010. 3960. ПРОТИЋ МИЛОРАД, инт., (сп-1025), Совљани, Црна Гора, умро 7. 1. 1915. од болести бубрега, стар 32 год., гроб бр. 158. 3961. ПРОТИЋ Панта НИКОЛА, инт., Рипањ, Београдски, умро 1. 6. 1917, стар 51 год., гроб бр. 1564. 3962. ПРУЊИЋ Јана ИЛИЈА, инт., Кобишница, Крајински, умро 4. 12. 1917, стар 56 год., гроб бр. 1806. 3963. ПУБИЈОШИЋ МАТИЈА, р/з, (сп-2401), 13. п. п., Мајданпек, Крајински, умро 19. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 3964. ПУЖИЋ ИВАН, р/з, (Им.), 6. п. п., Богатић, Подрински, умро 21. 1. 1915, зај. гроб бр. 198. 3965. ПУРИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, (cп-2064), 4. п. п., Речка, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 3966. ПУРИЋ МИЛОВАН, р/з, (Им.), 6. п. п., Д. Добрић, Подрински, умро 26. 1. 1915, стар 27 год., зај. гроб бр. 208. 3967. ПУРИЋ РАДОМИР, инт., (сп-1299), Брезовица, умро 15. 1. 1915. од дизентерије, стар 54 год. 3968. ПУРИЋ СТАНИСЛАВ, р/з, (cп-2192), 6. п. п., Кореница, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 3969. ПУРИЋ ТИОСАВ, р/з, (cп-2621), 12. п. п., Игреш, умро 1. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 3970. ПУСИЋ Велише ДАНИЛО, инт., Д. Страпање, Јурјеново, умро 18. 2. 1918, стар 58 год., гроб бр. 1907. 3971. ПУСИЋ Миладина СВЕТОЗАР, инт., Забрдица, Ваљевски, умро 27. 6. 1917, стар 26 год., гроб бр. 1618. 3972. ПУЧЕЛАНОВИЋ СТАНИСЛАВ, р/з, (сп-1967), Дупеја, умро 6. 2. 1915. од болести стомака, стар 50 год. 3973. ПУШИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, (cп-2279), Грабовица, Ваљевски, умро 14. 2. 1915. од пегавог тифуса, гроб бр. 244. 3974. ПУШИЋ Јова ПЕРО, инт., Косатица, Пријепољски, умро 17. 7. 1917, стар 54 год., гроб бр. 1636. 3975. РАБРЕН Лазара МИЛАДИН, инт., Горанско, 1892, Никшић, Црна Гора, умро 27. (26) 6. 1917, стар 25 год., гроб бр. 1619. 3976. РАВНИЋ Мила МИЛАН, инт., Гојковице, 1897, Колашин, Црна Гора, умро 5. 8. 1917, стар 20 год., гроб бр. 1666. 3977. РАВУЛОВИЋ МИЛОРАД, р/з, 19. п. п., Живковци, Руднички, умро 3. 1. 1918, стар 29 год., гроб бр. 1847.
425
Небојша Кузмановић
3978. РАДАКОВИЋ ТАНАСИЈЕ, р/з, (cп-2869), 11. п. п., Гледић, умро 15. 5. 1915. од туберкулозе, стар 43 год. 3979. РАДЕВИЋ БЛАГОЈЕ, инт., Велика, Црна Гора, умро 16. 2. 1917, стар 53 год., гроб бр. 1126. 3980. РАДЕВИЋ ВУКАДИН, инт., Велика, Црна Гора, умро 7. 2. 1917, стар 60 год., гроб бр. 1077. 3981. РАДЕВИЋ ГАВРО, инт., Велика, Црна Гора, умро 18. 2. 1917, стар 28 год., гроб бр. 1138. 3982. РАДЕВИЋ Гила ВЕСЕЛИН, инт., Радупица, Колашин, Црна Гoра, умро 18. 5. 1917, стар 60 год., гроб бр. 1525. 3983. РАДЕВИЋ ЗАРИЈА, инт., Шекулар, Црна Гора, умро 3. 2. 1917, стар 60 год., гроб бр. 1060. 3984. РАДЕВИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-2965), 6. п. п., Брезовица, умро 18. 4. 1915. од туберкулозе. 3985. РАДЕВИЋ ПУНИША, инт., Колашин, 1854, Црна Гора, умро 15. 3. 1917, стар 63 год., гроб бр. 1234. 3986. РАДЕВИЋ РАНИСАВ, инт., Лијева Ријека, Црна Гора, умро 13. 3. 1917, стар 53 год., гроб бр. 1239 (1329). 3987. РАДЕНКОВИЋ ВАСИЛКО, р/з, 1. п. п., Троздаре, Врањски, умро 1. 2. 1917, стар 24 год., гроб бр. 1050. 3988. РАДЕНКОВИЋ ЖИВОЈИН, инт., (Им.), Островица, Нишки, умро 28. 3. 1916, стар 17 год., гроб бр. 632. 3989. РАДЕНКОВИЋ МИЛОРАД, р/з, (Им.), 9. п. п., Раденковић, Подрински, умро 29. 1. 1915, зај. гроб бр. 214. 3990. РАДЕНКОВИЋ РАДОСАВ, (cп-588), Крчмаре, умро 19. 1. 1915. од дизентерије. 3991. РАДЕНОВИЋ Јова ЂОКА, инт., Пива, Црна Гора, умро 1. 2. 1917, стар 57 год., гроб бр. 1051. 3992. РАДЕНОВИЋ Сима ЖУРО, инт., Мурино, 1879, Колашин, Црна Гора, умро 20. 10. 1917, стар 38 год., гроб бр. 1751. 3993. РАДИВОЈЕВИЋ АТАНАСКО, р/з, (cп-238), Житковац, Моравски, умро 26. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 36 год. 3994. РАДИВОЈЕВИЋ ВИТОМИР, р/з, Дринска дивизија Осечина, 1891, Ваљевски, умро 8. 1. 1917, стар 26 год., гроб бр. 1380. 3995. РАДИВОЈЕВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (сп-483), Сатниц, умро 17. 1. 1915. од болести срца. 3996. РАДИВОЈЕВИЋ ЖИВАДИН, р/з, (Им.), 8. п. п., Азања, Смедеревски, умро 24. 1. 1915, зај. гроб бр. 204.
426
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
3997. РАДИВОЈЕВИЋ ЖИВАН, р/з, (сп-76), умро 9. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 30 год. 3998. РАДИВОЈЕВИЋ ЈАКОВ, р/з, (cп-982), 5. п. п., Попадић, умро 8. 1. 1915, стар 47 год. 3999. РАДИВОЈЕВИЋ ЉУБИСАВ, р/з, (сп-2262), 11. п. п., Сабанце, умро 14. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 31 год. 4000. РАДИВОЈЕВИЋ МИЛИВОЈЕ, инт., (Им.), Јеловик, Крагујевачки, умро 24. 5. 1916, стар 57 год., гроб бр. 802. 4001. РАДИВОЈЕВИЋ МИЛОСАВ, р/з, (716), Јеловик, Крагујевачки, умро 29. 5. 1916. од туберкулозе, стар 24 год. 4002. РАДИВОЈЕВИЋ МИОДРАГ, инт., Чачак, Чачански, умро 18. 3. 1917, стар 22 год., гроб бр. 1259. 4003. РАДИВОЈЕВИЋ МИХАИЛО, р/з, (cп-860), 5. п. п., Робаје, Ваљевски, умро 31. 3. 1915. од туберкулозе, стар 21 год. 4004. РАДИВОЈЕВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (cп-988), 9. п. п., Јаребице, Подрински, умро 8. 1. 1915. од туберкулозе, стар 23 год. 4005. РАДИВОЈЕВИЋ СОКО, (cп-1954), Дрлупа, Београдски, умро 6. 2. 1915. од туберкулозе, стар 46 год. 4006. РАДИЈЕВИЋ ЈАНКО, р/з, (Им.), 8. п. п., Ратаре, Смедеревски, умро 26. 1. 1915, зај. гроб бр. 208. 4007. РАДИЋ ДРАГИЋ, р/з, (cп-191), умро 23. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 42 год. 4008. РАДИЋ МИХАИЛО, р/з, (cп-2465), 5. п. п., Сабанац, умро 22. 2. 1915. од туберкулозе, стар 50 год. 4009. РАДИЋ ПАВЛЕ, р/з, (сп-352), Шопић, Београдски, умро 31. 12. 1914. од дизентерије, стар 37 год. 4010. РАДИЋ ПЕТАР, (cп-2069), умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год. 4011. РАДИЋ РАДОВАН, р/з, (Им.), 8. п. п., Бадњевац, умро 25. 1. 1915, стар 19 год., зај. гроб бр. 205. 4012. РАДИЋ Спаса ОБРАД, инт., Пожаревац, 1858, Београдски, умро 12. 4. 1917, стар 59 год., гроб бр. 1395. 4013. РАДОВАНОВИЋ Божидара ТОДОР, р/з, (сп-753), 15. п. п., Воженице, умро 16. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 24 год. 4014. РАДОВАНОВИЋ ВЕСЕЛИН, р/з, (cп-490), В. Плана, умро 17. 1. 1915. од пушчане ране, стар 36 год. 4015. РАДОВАНОВИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (cп-1856), 15. п. п., Рековац, Крагујевачки, умро 4. 2. 1915. од дизентерије, стар 42 год.
427
Небојша Кузмановић
4016. РАДОВАНОВИЋ ДРАГОМИР, р/з, (Им.), 5. п. п., Неглижево, Ваљевски, умро 22. 1. 1915, стар 27 год., зај. гроб бр. 200. 4017. РАДОВАНОВИЋ ДРАГОМИР, р/з, (сп-2961), 10. п. п., Мрчајевци, Руднички, умро 17. 4. 1915. од запаљења плућа, стар 47 год. 4018. РАДОВАНОВИЋ Ђорђа ВЕЛИМИР, р/з, 11. п. п., Липница, Крагујевачки, умро 22. 1. 1918, стар 41 год., гроб бр. 1868. 4019. РАДОВАНОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (сп-2365), 5. п. п., Љубовија, Подрињски, умро 17. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 4020. РАДОВАНОВИЋ ЛУКА, (Им.), умро 23. 1. 1915, зај. гроб бр. 202. 4021. РАДОВАНОВИЋ МАРИСАВ, р/з, (сп-1311), 8. п. п., Либница, умро 15. 1. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 4022. РАДОВАНОВИЋ МИЛАН, р/з, (712), 6. п. п., Петковача, Подрински, умро 25. 5. 1916. од туберкулозе, стар 45 год. 4023. РАДОВАНОВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-2440), 5. п. п., Бела Црква, Ваљевски, умро 21. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 4024. РАДОВАНОВИЋ МИЛИВОЈЕ, (500), умро 18. 1. 1915. од дизентерије, стар 30 год. 4025. РАДОВАНОВИЋ МИХАИЛО, р/з, (Им.), Јовац, Моравски, умро 6. 2. 1916, стар 50 год., гроб бр. 552. 4026. РАДОВАНОВИЋ Николе НИКОЛА, инт., Крагујевац, Крагујевачки, умро 24. 10. 1917, стар 37 год., гроб бр. 1752. 4027. РАДОВАНОВИЋ РАДОВАН, р/з, (Им.), 5. п. п., Косјерић, Ваљевски, умро 30. 1. 1915, стар 25 год., зај. гроб бр. 215. 4028. РАДОВАНОВИЋ РАДОВАН, р/з, (Им.), 8. п. п., Трнава, умро 21. 1. 1915, стар 29 год., зај. гроб бр. 199. 4029. РАДОВАНОВИЋ РАДОВАН, р/з, (сп-222), Славковица, Ваљевски, умро 25. 12. 1914. од туберкулозе, стар 45 год. 4030. РАДОВАНОВИЋ РАДОШ, (сп-1348), Трново, умро 15. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 38 год. 4031. РАДОВАНОВИЋ РАДОШ, р/з, 12. п. п., (cп-3017), Пексанци, умро 1. 8. 1918, стар 22 год. 4032. РАДОВАНОВИЋ РАДОШ, р/з, 12. п. п., Пакчанци, Чачански, умро 1. 7. 1917, стар 23 год., гроб бр. 2094. 4033. РАДОВАНОВИЋ СТОЈАН, р/з, (cп-2215), 13. п. п., Дупјане, умро 12. 2. 1915. од запаљења плућа. 4034. РАДОВИЋ ЂОРЂЕ, (Им.), инт., Пива, Црна Гора, умро 1. 12. 1916, стар 50 год., гроб бр. 912. 4035. РАДОВИЋ Милисава МИЛАН, инт., Врисица, Крагујевачки, умро 1. 1. 1918, стар 53 год., гроб бр. 1844.
428
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
4036. РАДОВИЋ Милована МИЛИЈА, инт., Поповић, Крагујевачки, умро 24. 10. 1918, стар 57 год., гроб бр. 2174. 4037. РАДОВИЋ МИЛОШ, инт., (cп-1037), Круле, умро 8. 1. 1915. од туберкулозе, стар 16 год. 4038. РАДОВИЋ МИОДРАГ, р/з, (сп-1516), 6. п. п., Ваљево, Ваљевски, умро 12. 1. 1915. од гангрене, стар 21 год. 4039. РАДОВИЋ РАДОЊА, инт., Велика, 1876, Црна Гора, умро 15. 6. 1917, стар 41 год., гроб бр. 1598. 4040. РАДОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ, р/з, (сп-210), Сукова (Пирот), Нишки, умро 24. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 21 год. 4041. РАДОЈЕВИЋ ЖИВАН, (Им.), Јасенице, Крајински, умро 10. 12. 1915, стар 48 год., гроб бр. 480. 4042. РАДОЈЕВИЋ ИЛИЈА, р/з, (сп-52), Брусник, Крајински, умро 1. 12. 1914. од болести срца, стар 42 год. 4043. РАДОЈЕВИЋ ПЕТАР, р/з, (cп-3063), Мали Поповић, Београдски, умро 26. 9. 1914. од колере, стар 29 год. 4044. РАДОЈЕВИЋ ТОДОР, р/з, (691), 2. п. п., Батке, умро 16. 5. 1916. од туберкулозе, стар 25 год. 4045. РАДОЈИЧИЋ Божидара ТОДОР, (сп-608 и 603), Врање, Врањски, умро 19. 1. 1915. од туберкулозе. 4046. РАДОЈИЧИЋ ДРАГИЋ, р/з, (сп-1810), 5. п. п., умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 4047. РАДОЈИЧИЋ ЛАЗАР, инт., (сп-2372), Београд, Београдски, умро 17. 2. 1915. од запаљења плућа, стар 30 год. 4048. РАДОЈИЧИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (сп-1711), 5. п. п., Паљуве, Ваљевски, умро 2. 2. 1915. од дизентерије, стар 28 год. 4049. РАДОЈИЧИЋ НОВИЦА, инт., (сп-2755), Белинац, Моравски, умро 13. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 29 год. 4050. РАДОЈИЧИЋ РАДОЈЕ, р/з, (сп-481), Корачица, Београдски, умро 17. 1. 1915. од болести срца, стар 21 год. 4051. РАДОЈИЧИЋ ТИЈОСАВ, р/з, (сп-2278), Лештанско, умро 14. 2. 1915. од пегавог тифуса. 4052. РАДОЈКОВИЋ АЛЕКСА, р/з, (сп-2174), 14. п. п., Прћиловица, Нишки, умро 11. 2. 1915. од туберкулозе, стар 28 год. 4053. РАДОЈКОВИЋ ВЛАДИМИР, инт., (Им.), Влашко Поље, Београдски, умро 14. 12. 1915, стар 52 год., гроб бр. 486. 4054. РАДОЈКОВИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (Им.), 15. п. п., Белинац, Моравски, умро 29. 1. 1915, стар 25 год., зај. гроб бр. 214.
429
Небојша Кузмановић
4055. РАДОЈКОВИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (сп-1706), 8. п. п., В. Поповац, умро 2. 2. 1915. од туберкулозе, стар 25 год. 4056. РАДОЈКОВИЋ ДУШАН, р/з, (Им.), 14. п. п., Прћиловица, Нишки, умро 18. 12. 1916, стар 23 год., гроб бр. 940. 4057. РАДОЈКОВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (Им.), 15. п. п., Крушак, Крајински, умро 28. 1. 1915, стар 38 год., зај. гроб бр. 211. 4058. РАДОЈКОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (Им.), Крушар, Моравски, умро 26. 11. 1916, стар 28 год., гроб бр. 904. 4059. РАДОЈКОВИЋ МАРКО, р/з, (сп-2465), 15. п. п., Војска, умро 22. 2. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 4060. РАДОЈКОВИЋ СРЕТЕН, р/з, (сп-1063), 14. п. п., Брестовац, умро 15. 1. 1915. од болести бубрега, стар 27 год. 4061. РАДОЈКОВИЋ УГРИН, р/з, (сп-2113), 9. п. п., Јајинци, Београдски, умро 10. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год. 4062. РАДОЈЧЕВИЋ ЂУРА, р/з, (Им.), 7. п. п., Пиносава, Београдски, умро 28. 1. 1915., стар 37 год., зај. гроб бр. 211. 4063. РАДОМИРОВИЋ ЖИВОТА, (сп-631), М. Градиште, умро 19. 1. 1915. од болести срца, стар 29 год. 4064. РАДОЊИЋ ИВАН, инт., (Им.), Совљак, Подрински, умро 26. 1. 1915, стар 44 год., зај. гроб бр. 207. 4065. РАДОСАВЉЕВИЋ БОНИФАЦ, р/з, (сп-1913), 2. п. п., Трлић, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 4066. РАДОСАВЉЕВИЋ ВАСА, р/з, (cп-2225), умро 13. 2. 1915. од пегавог тифуса. 4067. РАДОСАВЉЕВИЋ ВЕЛИМИР, р/з, 18. п. п., Батовац, Пожаревачки, умро 8. 7. 1917, стар 21 год., гроб бр. 1628. 4068. РАДОСАВЉЕВИЋ ВЕЉКО, р/з, (Им.), 7. п. п., Русан, Београдски, умро 26. 1. 1915, стар 49 год., зај. гроб бр. 208. 4069. РАДОСАВЉЕВИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (cп-206), Ћивониште, умро 23. 12. 1914. од туберкулозе, стар 31 год. 4070. РАДОСАВЉЕВИЋ ВЛАЈКО, р/з, (сп-401), Медошевац, умро 16. 1. 1915. од туберкулозе, стар 40 год. 4071. РАДОСАВЉЕВИЋ ВУКОСАВ, р/з, (сп-1137), 2. п. п., Мађаре, умро 5. 1. 1915. од туберкулозе, стар 21 год. 4072. РАДОСАВЉЕВИЋ ВУКОСАВ, р/з, (сп-2856), 1. п. п., Мађаре, умро 8. 5. 1915. од туберкулозе, стар 21 год. 4073. РАДОСАВЉЕВИЋ ДИМИТРИЈЕ, (сп-2975), 13. п. п., Д. Милановац, умро 20. 4. 1915. од туберкулозе, стар 30 год.
430
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
4074. РАДОСАВЉЕВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (cп-3074), Грабовица, Крајински, умро 28. 9. 1914. од колере, стар 31 год. 4075. РАДОСАВЉЕВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (Им.), Врлан, Моравски, умро 12. 2. 1916, стар 28 год., гроб бр. 560. 4076. РАДОСАВЉЕВИЋ ДРАГУТИН, (cп-558), Лисовац, умро 18. 1. 1915. од болести срца, стар 37 год. 4077. РАДОСАВЉЕВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (сп-1735), 14. п. п., Врбовац, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 4078. РАДОСАВЉЕВИЋ ЖИВАДИН, р/з, (сп-3171), 5. п. п., Грабовац, Ваљевски, умро 23. 9. 1914. од туберкулозе, стар 37 год. 4079. РАДОСАВЉЕВИЋ ЖИВОЈИН, инт., (Им.), Бериловац, Тимочки, умро 10. 7. 1916, стар 16 год., гроб бр. 782. 4080. РАДОСАВЉЕВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (23), 5. п. п., Грабовац, Ваљевски, умро 23. 11. 1914. од туберкулозе. 4081. РАДОСАВЉЕВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (cп-1452), 7. п. п., Рипањ, Београдски, умро 11. 1. 1915. од дизентерије, стар 45 год. 4082. РАДОСАВЉЕВИЋ ИЛИЈА, р/з, (сп-2511), 6. п. п., Јаворци, умро 25. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 45 год. 4083. РАДОСАВЉЕВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-2606), 7. п. п., Рипањ, Београдски, умро 14. 7. 1915. од туберкулозе, стар 50 год. 4084. РАДОСАВЉЕВИЋ ЈОВАНЧА, р/з, (Им.), 4. п. п., Слишане, Врањски, умро 25. 1. 1915, стар 41 год., зај. гроб бр. 205. 4085. РАДОСАВЉЕВИЋ МАКСИМ, р/з, (cп-2625), 7. п. п., Моштаница, Београдски, умро 1. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 45 год. 4086. РАДОСАВЉЕВИЋ МИЛОВАН, р/з, (сп-768), 7. п. п., В. Моштаница, Београдски, умро 18. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 50 год. 4087. РАДОСАВЉЕВИЋ МИЛОЈКО, инт., (сп-3099), Параћин, Моравски, умро 6. 10. 1914. од колере. 4088. РАДОСАВЉЕВИЋ МИЛОШ, инт., (сп-2796), Соколово, Београдски, умро 4. 6. 1915. од туберкулозе, стар 46 год. 4089. РАДОСАВЉЕВИЋ МЛАДЕН, р/з, (сп-2220), 8. п. п., Радовање, Смедеревски, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 21 год. 4090. РАДОСАВЉЕВИЋ МОМЧИЛО, р/з, 2. п. п., Бачевина, Врањски, умро 6. 8. 1917, стар 35 год., гроб бр. 1667. 4091. РАДОСАВЉЕВИЋ ПАВЛЕ, р/з, (Им.), 5. п. п., Шабац, Подрински, умро 22. 1. 1915, стар 37 год., зај. гроб бр. 201. 4092. РАДОСАВЉЕВИЋ РАДОВАН, р/з, (cп-2442), 9. п. п., Суви Дол, умро 21. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 36 год.
431
Небојша Кузмановић
4093. РАДОСАВЉЕВИЋ Радоја БОГДАН, инт., Липова, Колашин, Црна Гора, умро 8. 9. 1917, стар 20 год., гроб бр. 2116 (по другом извору умро 1918). 4094. РАДОСАВЉЕВИЋ РАДОСАВ, р/з, (Им.), 10. п. п., Комарице, Крагујевачки, умро 20. 1. 1915, стар 23 год., зај. гроб бр. 195. 4095. РАДОСАВЉЕВИЋ САВА, инт., (Им.), умро 24. 1. 1915, зај. гроб бр. 203. 4096. РАДОСАВЉЕВИЋ САВА, р/з, (Им.), 8. п. п., Мељак, Београдски, умро 24. 1. 1915, стар 24 год., зај. гроб бр. 204. 4097. РАДОСАВЉЕВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (cп-1389), 8. п. п., Смедерево, Смедеревски, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 41 год. 4098. РАДОСАВЉЕВИЋ СВЕТОМИР, (Им.), Крњево, Смедеревски, умро 19. 1. 1915, стар 35 год., зај. гроб бр. 193. 4099. РАДОСАВЉЕВИЋ Сима БОШКО, р/з, 19. п. п., Аларевац, Крушевачки, умро 8. 5. 1917, стар 28 год., гроб бр. 1557. 4100. РАДОСАВЉЕВИЋ СИМА, инт., (Им.), Отамница, Пожаревачки, умро 28. 3. 1916, стар 16 год., гроб бр. 633. 4101. РАДОСАВЉЕВИЋ Спиридона МИЛАН, инт., Градац, Крагујевачки, умро 28. 10. 1918, стар 50 год., гроб бр. 2180. 4102. РАДОСАВЉЕВИЋ СТАМЕНКО, р/з, (cп-196), Брестовац, Крајински, умро 23. 12. 1914. од болести бубрега, стар 47 год. 4103. РАДОСАВЉЕВИЋ СТАНКО, р/з, (сп-385), Лалучац, умро 16. 1. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 4104. РАДОСАВЉЕВИЋ СТЕВАН, инт., Кртунско, Ваљевски, умро 26. 2. 1917, стар 56 год., гроб бр. 1164. 4105. РАДОСАВЉЕВИЋ ТИМА, р/з, (сп-386), Стечевац, умро 16. 1. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 4106. РАДОШЕВИЋ ВОЈИСЛАВ, р/з, (Им.), 13. п. п., Д. Ливадице, Пожаревачки, умро 25. 1. 1915, зај. гроб бр. 206. 4107. РАДУКИЋ ДРАГОМИР, р/з, (cп-1798), 8. п. п., Миријево, Београдски, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 45 год. 4108. РАДУКИЋ ДРАГОМИР, р/з, (Им.), 8. п. п., Ракинац, Пожаревачки, умро 21. 1. 1915, зај. гроб бр. 198. 4109. РАДУКИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (сп-791), 7. п. п., умро 21. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 4110. РАДУЛОВИЋ Гаврила ПАВЛЕ, инт., Јелопоље, Црна Гора, умро 7. 4. 1918, стар 67 год., гроб бр. 1984. 4111. РАДУЛОВИЋ Лазара ЂУРО, инт., Прчањ, 1862, Цетиње, Црна Гора, умро 10. 4. 1918, стар 56 год., гроб бр. 1986 (1896).
432
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
4112. РАДУЛОВИЋ МАРКО, инт., Комани, 1848, Црна Гора, умро 18. 3. 1918, стар 70 год., гроб бр. 1961. 4113. РАДУЛОВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-5 и 3152), 13. п. п., Штубик, Крајински, умро 16. 11. 1914. од туберкулозе, стар 23 год. 4114. РАДУЛОВИЋ МИЛОЈКО, инт., (Им.), Шекулар, Црна Гора, умро 7. 10. 1916, стар 22 год., гроб бр. 864. 4115. РАДУЛОВИЋ РАДУН, инт., (Им.), Васојевићи, Црна Гора, умро 24. 10. 1916, стар 65 год., гроб бр. 874. 4116. РАДУЛОВИЋ САВА, инт., (Им.), Васојевићи, Црна Гора, умро 22. 12. 1916, стар 52 год., гроб бр. 949. 4117. РАДУЛОВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (сп-981), 13. п. п., Врбовац, умро 8. 1. 1915, стар 50 год. 4118. РАДУЛОВИЋ СТОЈАН, р/з, (cп-1161), Топоница, умро 6. 1. 1915. од дизентерије, стар 23 год. 4119. РАДУНКИЋ Љубомира АЛЕКСА, инт., Катун, Темнићки, умро 17. 5. 1917, стар 45 год., гроб бр. 1522. 4120. РАДУНОВИЋ МИХАИЛО, инт., (Им.), Полимље, Црна Гора, умро 28. 11. 1916, стар 35 год., гроб бр. 907. 4121. РАДУНОВИЋ РИСТА, инт., Ријека, Црна Гора, умро 2. 3. 1917, стар 56 год., гроб бр. 1179. 4122. РАДУСИНОВИЋ Пера МИХАИЛО, инт., Буроње, 1858, Ријека, Црна Гора, умро 28. 3. 1918, стар 60 год., гроб бр. 1971. 4123. РАЖАЊАР РАДЕ, инт., Трепча, Црна Гора, умро 11. 7. 1917, стар 40 год., гроб бр. 1221. 4124. РАЈИЋ ВОЈИСЛАВ, р/з, (Им.), Паланка, Смедеревски, умро 20. 1. 1915, зај. гроб бр. 197. 4125. РАЈИЧЕВИЋ АЛЕКСА, инт., Бијело Поље, 1867, Црна Гора, умро 19. 6. 1917, стар 50 год., гроб бр. 1602. 4126. РАЈИЧЕВИЋ БОШКО, инт., (Им.), Трепча, Црна Гора, умро 30. 12. 1916, стар 30 год., гроб бр. 975. 4127. РАЈИЧИЋ Марјана БРАНИСЛАВ, инт., Пољана, Пожаревачки, умро 30. 4. 1918, стар 21 год., гроб бр. 2005. 4128. РАЈКИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (cп-2364), 5. п. п., Јовац, умро 17. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 32 год. 4129. РАЈКОВИЋ БЛАГОЈЕ, р/з, (Им.), 1. п. п., Боговце, Врањски, умро 19. 1. 1915, зај. гроб бр. 193. 4130. РАЈКОВИЋ БОГОЉУБ, р/з, (Им.), 8. п. п., Крагујевац, Крагујевачки, умро 25. 1. 1915, стар 35 год., зај. гроб бр. 205.
433
Небојша Кузмановић
4131. РАЈКОВИЋ ВОЈИСЛАВ, инт., Болеч, Београдски, умро 12. 2. 1917, стар 16 год., гроб бр. 1108. 4132. РАЈКОВИЋ ДЕСПОТ, р/з, (cп-1765), 11. п. п., Милановац, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 39 год. 4133. РАЈКОВИЋ ДРАГО, инт., Брезојевица, Црна Гора, умро 17. 3. 1917, стар 68 год., гроб бр. 1255 (1257). 4134. РАЈКОВИЋ ЖИВОЈИН, (cп-620), Железник, Београдски, умро 19. 1. 1915. од туберкулозе. 4135. РАЈКОВИЋ ЖИВОТА, инт., (710), Цировица, умро 23. 5. 1916. од туберкулозе, стар 15 год. 4136. РАЈКОВИЋ ИВАН, р/з, (cп-1488), 5. п. п., Грабовац, умро 12. 1. 1915. од дизентерије, стар 32 год. 4137. РАЈКОВИЋ МИЛАН, (cп-626), Д. Ливадице, Пожаревачки, умро 19. 1. 1915. од туберкулозе, стар 25 год. 4138. РАЈКОВИЋ МИЛУТИН, р/з, 8. п. п., Враново, Смедеревски, умро 15. 4. 1917, стар 40 год., гроб бр. 1519. 4139. РАЈКОВИЋ РАЈКО, р/з, (Им.), 7. п. п., Скљане, Тимочки, умро 30. 1. 1915, стар 32 год., зај. гроб бр. 215. 4140. РАЈКОВИЋ ТОДОР, р/з, (сп-1806), 1. п. п., Сестигабор, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год. 4141. РАЈЛИЋ СТЕВАН, р/з, (сп-2935), 4. п. п., Смедерево, Смедеревски, умро 10. 4. 1915. од туберкулозе, стар 23 год. 4142. РАЈЧЕВИЋ ДАНИЛО, р/з, (Им.), 11. п. п., М. Дренова, умро 22. 1. 1915, стар 41 год., зај. гроб бр. 201. 4143. РАЈЧИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-2917), 1. п. п., Рсавци, умро 5. 4. 1915. од туберкулозе, стар 34 год. 4144. РАКЕТИЋ МИЛЕНКО, инт., Андријевица, Црна Гора, умро 3. 3. 1917, стар 28 год., гроб бр. 1188. 4145. РАКЕТИЋ РАДЕ, инт., (Им.), Ријека, Црна Гора, умро 13. 12. 1916, стар 60 год., гроб бр. 933. 4146. РАКИТОВИЋ ВОЈИСЛАВ, р/з, (Им.), 13. п. п., Моравски, умро 5. 12. 1916, стар 28 год., гроб бр. 916. 4147. РАКИЋ БЛАГОЈЕ, р/з, (сп-2857), 18. п. п., Митровица, умро 9. 5. 1915. од туберкулозе, стар 24 год. 4148. РАКИЋ БОГДАН, инт., (Им.), Враново, Смедеревски, умро 29. 8. 1916, стар 18 год., гроб бр. 805. 4149. РАКИЋ ДРАГАН, р/з, (сп-136), Жупањевац, Моравски, умро 17. 12. 1914. од болести срца, стар 48 год.
434
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
4150. РАКИЋ ДРАГУТИН, р/з, (Им.), 6. п. п., Недељица, Подрињски, умро 25. 1. 1915, стар 26 год., зај. гроб бр. 207. 4151. РАКИЋ ДРАГУТИН, р/з, (сп-2987), 14. п. п., Моравац, умро 29. 4. 1915. од туберкулозе, стар 28 год. 4152. РАКИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (Им.), Кучево, Пожаревачки 14. 7. 1916, стар 34 год., гроб бр. 786. 4153. РАКИЋ Јована ВЛАДИМИР, инт., Крујево, Смедеревски, умро 20. 2. 1918, стар 39 год., гроб бр. 1911. 4154. РАКИЋ ЉУБОМИР, инт., (675), Каменово, Смедеревски, умро 2. 5. 1916. од туберкулозе, стар 76 год. 4155. РАКИЋ МИЛАШИН, (сп-2184), В. Појстице, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса. 4156. РАКИЋ РАДОСАВ, р/з, (сп-1645), 7. п. п., Власотинце, Врањски, умро 1. 2. 1915. од дизентерије. 4157. РАКИЋ СВЕТОЛИК, р/з, (сп-2806), 15. п. п., Бошњани, умро 10. 6. 1915. од запаљења плућа, стар 38 год. 4158. РАКИЋЕВИЋ Божидара ТОДОР, р/з, (сп-961), 8. п. п., Роква, умро 8. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год. 4159. РАКОВИЋ Јанка МИЛОРАД, р/з, Дринска дивизија, Дреновци, 1877, Ужички, умро 13. 4. 1917, стар 40 год., гроб бр. 1399. 4160. РАКОВИЋ ЈОВАН, инт., (сп-978), Брестовик, умро 8. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 40 год. 4161. РАКОВИЋ ПЕТАР, р/з, (Им.), Ђевђелија, Кавадарски, умро 2. 1. 1916, стар 40 год., гроб бр. 512. 4162. РАКОЧЕВИЋ ВУКО, инт., Доња Морача, Црна Гора, умро 29. 4. 1917, стар 33 год., гроб бр. 1467. 4163. РАКОЧЕВИЋ МИЛИСАВ, инт., Колашин, Црна Гора, умро 20. 3. 1917, стар 24 год., гроб бр. 1270. 4164. РАКОЧЕВИЋ МИЛОВАН, инт., Бајчевина, Црна Гора, умро 9. 3. 1917, стар 30 год., гроб бр. 1212. 4165. РАКОЧЕВИЋ МИЛОШ, инт., Морача, Црна Гора, умро 4. 3. 1917, стар 25 год., гроб бр. 1190. 4166. РАКОЧЕВИЋ Новака ВОЈИН, инт., Прекобрђе, 1885, Колашин, Црна Гора, умро 26. 4. 1917, стар 32 год., гроб бр. 1459 (1457). 4167. РАКОЧЕВИЋ Ранка БОЖА, инт., Липова, Колашин, Црна Гора, умро 26. 1. 1918, стар 26 год., гроб бр. 1874. 4168. РАКОЧЕВИЋ СТЕВАН, инт., (Им.), Морача, Црна Гора, умро 23. 11. 1916, стар 36 год., гроб бр. 901.
435
Небојша Кузмановић
4169. РАКУШ Саве МУСА, инт., Машинце, 1862, Колашин, Црна Гора, умро 14. 4. 1917, стар 55 год., гроб бр. 1410 (1407). 4170. РАЛИЋ ЖИВКО, инт., (Им.), Језера, Црна Гора, умро 19. 12. 1916, стар 23 год., гроб бр. 941. 4171. РАЛОВИЋ МИЛАДИН, р/з, (сп-19 и 3166), 13. п. п., Милошево, Крајински, умро 22. 11. 1914. од болести срца, стар 22 год. 4172. РАНИСАВЉЕВИЋ Николе СТОЈАН, инт., Колари, Смедеревски, умро 13. 3. 1918, стар 21 год., гроб бр. 1956. 4173. РАНКОВИЋ АЛЕКСАНДАР, р/з, (сп-203), Лозовик, Смедеревски, умро 23. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 24 год. 4174. РАНКОВИЋ КОЈА, р/з, (сп-29), Парцане, Београдски, умро 25. 11. 1914. од туберкулозе, стар 27 год. 4175. РАНКОВИЋ МИЛЕНКО, р/з, (Им.), 5. п. п., Совљак, Ваљевски, умро 24. 1. 1915, зај. гроб бр. 204. 4176. РАНКОВИЋ МИЛУТИН, р/з, (сп-2216), 7. п. п., Дупјане, умро 12. 2. 1915. од туберкулозе, стар 39 год. 4177. РАНКОВИЋ НИЋИФОР, р/з, (Им.), 8. п. п., умро 30. 1. 1915, зај. гроб бр. 216. 4178. РАНКОВИЋ НОВИЦА, (cп-1753), Грошница, Крагујевачки, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса. 4179. РАНКОВИЋ ПЕТАР, (cп-1056), Лубнице, умро 15. 1. 1915. од болести стомака. 4180. РАНКОВИЋ ПЕТАР, р/з, (Им.), 8. п. п., умро 23. 1. 1915, зај. гроб бр. 202. 4181. РАНКОВИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-203), Бела Река, Ваљевски, умро 25. 9. 1914. од колере, стар 45 год. 4182. РАНКОВИЋ РАДОЈЕ, р/з, (сп-1382), 5. п. п., Сунац, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год. 4183. РАНКОВИЋ СТЕВАН, р/з, (cп-1390), 7. п. п., Остружница, Београдски, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 4184. РАНКОВИЋ СТЕВАН, р/з, (Им.), 7. п. п., Русан, Београдски, умро 19. 1. 1915, стар 46 год., зај. гроб бр. 193. 4185. РАНКОВИЋ СТОЈАДИН, р/з, (cп-1401), 6. п. п., Совљак, Ваљевски, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 20 год. 4186. РАНКОВИЋ ТИХОМИР, р/з, (Им.), 7. п. п., Јакуља, Београдски, умро 20. 1. 1915, стар 46 год., зај. гроб бр. 195. 4187. РАНЂЕЛОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, (сп-523), Јасеновац, умро 18. 1. 1915. од туберкулозе, стар 21 год.
436
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
4188. РАНЂЕЛОВИЋ МЕТОДИЈЕ, р/з, (сп-2936), 1. п. п., Рагодеш, умро 11. 4. 1915. од запаљења плућа, стар 34 год. 4189. РАНЂЕЛОВИЋ МИЛИСАВ, р/з, (сп-339), Вратарнице, Крајински, умро 30. 12. 1914. од болести бубрега, стар 21 год. 4190. РАНЂЕЛОВИЋ СТОЈАДИН, р/з, (сп-914), 1. п. п., Власина, Врањски, умро 1. 1. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 4191. РАНЧИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-2408), 1. п. п., Расина, умро 19. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 33 год. 4192. РАНЧИЋ РАНЂЕЛ, р/з, (сп-282), Краљево, умро 28. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 22 год. 4193. РАТАЈАЦ ЈОВАН, р/з, (Им.), 15. п. п., В. Дренова, умро 23. 1. 1915, стар 41 год., зај. гроб бр. 202. 4194. РАТКОВИЋ МИЛОЈЕ, р/з, (cп-2785), 7. п. п., Корчане, умро 1. 6. 1915. од туберкулозе, стар 34 год. 4195. РАФАИЛОВИЋ ЈОВАН, (сп-3038), умро 22. 9. 1914. од колере. 4196. РАФАИЛОВИЋ ПАВЛЕ, р/з, (сп-1693), 8. п. п., умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса. 4197. РАЦИНОВИЋ СТОЈАН, р/з, (cп-1220), 5. п. п., Мождице, умро 13. 1. 1915. од запаљења плyћa, стар 22 год. 4198. РАЧИЋ МИЛАДИН, р/з, (Им.), 5. п. п., Поцерина, Подрински, умро 26. 1. 1915. стар 26 год., зај. гроб бр. 207. 4199. РАЧИЋ Нова БЛАГОЈЕ, инт., Слатина, Васојевићи, 1877, Црна Гора, умро 20. 5. 1917, стар 39 год., гроб бр. 1531. 4200. РАШИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (680), 4. п. п., Бранчица, умро 8. 5. 1916. од туберкулозе, стар 37 год. 4201. РАШИЋ САВА, инт., (Им.), Клупаја, Пожаревачки, умро 2. 4. 1916, стар 58 год., гроб бр. 648. 4202. РАШИЋ СТАНИСЛАВ, инт., (cп-1996), Бадовинци, Подрински, умро 7. 2. 1915. од туберкулозе, стар 12 год. 4203. РАШКОВИЋ МИЛОШ, р/з, (708), 8. п. п., Голобок, Смедеревски, умро 23. 5. 1916. од запаљења плућа, стар 45 год. 4204. РЕГЛИЋ ЛАЗАР, инт., умро 22. 1. 1915, стар 15 год., зај. гроб бр. 200. 4205. РЕСАВАЦ СВЕТОЗАР, (cп-2209), Медвеђа, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 34 год. 4206. РЕУЛОВИЋ НИКОЛА, инт., Севојно, Ужички, умро 22. 2. 1917, стар 60 год., гроб бр. 1151. 4207. РИЗОВИЋ ТРАЈКО, инт., Клиша, Кавадарски, умро 1. 2. 1917, стар 21 год., гроб бр. 1053.
437
Небојша Кузмановић
4208. РИЛАК Вучине РАДОЈЕ, инт., Љубинци, Крушевачки, умро 10. 3. 1918, стар 33 год., гроб бр. 1946. 4209. РИСОЈЕВИЋ Живојина ЖИВОРАД, инт., Месарец, Подрински, умро 2. 10. 1917, стар 17 год., гроб бр. 1728. 4210. РИСТАНОВИЋ НИКОЛА, инт., (сп-135), Бошњане, умро 17. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 68 год. 4211. РИСТАНОВИЋ РАЈКО, р/з, 10. п. п., Ракова, Руднички, умро 25. 1. 1918, стар 26 год., гроб бр. 1872. 4212. РИСТЕВ ИЛИЈА, р/з, (Им.), Граничаре, Битољски, умро 6. 3. 1916, стар 35 год., гроб бр. 596. 4213. РИСТЕВ ПАНТА, р/з, (Им.), Гардаклија, Штипски, умро 3. 8. 1916, стар 23 год., гроб бр. 811. 4214. РИСТИЋ АНЂЕЛКО, р/з, (cп-2320), 4. п. п., Балује, умро 16. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 29 год. 4215. РИСТИЋ АРАНЂЕЛ, р/з, (cп-60), Доброселица, Ужички, умро 4. 12. 1914. од менингитиса, стар 24 год. 4216. РИСТИЋ АРСЕН, р/з, (cп-2891), 1. п. п., Клоновац, умро 27. 5. 1915. од туберкулозе, стар 23 год. 4217. РИСТИЋ БИЛБИЛ, р/з, (Им.), 8. п. п., Трешњево, Тетовски, умро 21. 1. 1915, стар 28 год., зај. гроб бр. 199. 4218. РИСТИЋ ВЛАЈКО, р/з, (cп-2613), 18. п. п., Будиновци, умро 21. 7. 1915. од туберкулозе, стар 22 год. 4219. РИСТИЋ ГАГЛО, р/з, (cп-1734), 9. п. п., Трн, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 26 год. 4220. РИСТИЋ ДРАГУТИН, инт., (сп-270З), Мокри Луг, Београдски, умро 6. 3. 1915. од туберкулозе, стар 18 год. 4221. РИСТИЋ ДРАГУТИН, р/з, (сп-2639), 14. п. п., Д. Адровац, умро 2. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 29 год. 4222. РИСТИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (сп-1546), 6. п. п., Беларска, умро 13. 1. 1915. од дизентерије, стар 27 год. 4223. РИСТИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (сп-1548), 8. п. п., Топоница, умро 13. 1. 1915. од дизентерије. 4224. РИСТИЋ ЗДРАВКО, р/з, (Им.), 19. п. п., Трешњево, Тетовски, умро 26. 1. 1915, зај. гроб бр. 207. 4225. РИСТИЋ ИГЊАТ, р/з, (сп-2307), 2. п. п., Доња Врежина, Нишки, умро 15. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год. 4226. РИСТИЋ ИЛИЈА, р/з, (Им.), 3. п. п., Студена, Пиротски, умро 25. 1. 1915, зај. гроб бр. 206.
438
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
4227. РИСТИЋ ИЛИЈА, р/з, (Им.), 6. п. п., Бела Река, Подрински, умро 26. 1. 1915, стар 26 год., зај. гроб бр. 208. 4228. РИСТИЋ ИЛИЈА, р/з, (сп-2933), 6. п. п., Лозница, Подрински, умро 10. 4. 1915. од запаљења плућа, стар 26 год. 4229. РИСТИЋ ИЛИЈА, р/з, (сп-909), 18. п. п., Облаковце, умро 1. 1. 1915. од дизентерије, стар 27 год. 4230. РИСТИЋ ИЛИЈА, р/з, 8. п. п., Призрен, Косовски, умро 19. 9. 1918, стар 32 год., гроб бр. 2122. 4231. РИСТИЋ Илије ВАСКО, р/з, 1. п. п., Кленовац, Кумановски, умро 20. 9. 1918, стар 26 год., гроб бр. 2123. 4232. РИСТИЋ ЈОВАН, инт., (сп-2402-е), Београд, Београдски, умро 19. 2. 1915. од пегавог тифуса, 4233. РИСТИЋ ЈОВАН, р/з, (Им.), 13. п. п., Београд, Београдски, умро 25. 1. 1915. зај. гроб бр. 206. 4234. РИСТИЋ ЈОВАН, р/з, 6. п. п., Сеоце, Призрен, Косовски, умро 25. 9. 1918, стар 32 год., гроб бр. 2126. 4235. РИСТИЋ ЛУКА, р/з, (cп-2593), 18. п. п., Кусадак, Смедеревски, умро 20. 9. 1915. од туберкулозе, стар 27 год. 4236. РИСТИЋ ЉУБОМИР, р/з, (сп-2850), 13. п. п., Моштаница, умро 6. 5. 1915. од туберкулозе, стар 26 год. 4237. РИСТИЋ МАТИЈА, р/з, (сп-171), Горјани, умро 21. 12. 1914. од болести срца, стар 48 год. 4238. РИСТИЋ МИЛАН, (cп-547), Зајечар, Крајински, умро 18. 1. 1915. од болести срца. 4239. РИСТИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), 4. п. п., Зрејок, Куманово, умро 21. 1. 1915, зај. гроб бр. 199. 4240. РИСТИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (cп-2229), 1. п. п., Орље, умро 13. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год. 4241. РИСТИЋ МИЛИЈА, р/з, (cп-2517), 14. п. п., Монкиц, умро 25. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год. 4242. РИСТИЋ МИЛОРАД, р/з, (cп-2075), 8. п. п., Башин, Смедеревски, умро 9. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 32 год. 4243. РИСТИЋ МИЛОШ, р/з, (сп-2072), 7. п. п., Ресник, Београдски, умро 9. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 4244. РИСТИЋ МИХАИЛО, (сп-1788), Острво, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 4245. РИСТИЋ МИХАЈЛО, р/з, (cп-1801), Стрелац, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год.
439
Небојша Кузмановић
4246. РИСТИЋ НАСТАС, р/з, (сп-445), Долна, умро 17. 1. 1915. од дизентерије. 4247. РИСТИЋ Пера РАДОВАН, инт., Мала Иванча, Београдски, умро 4. 7. 1917, стар 18 год., гроб бр. 1626. 4248. РИСТИЋ ПЕТАР, инт., (сп-2647), Мокри Луг, Београдски, умро 2. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 18 год. 4249. РИСТИЋ ПЕТАР, р/з, (Им.), 15. п. п., Шантровац, Моравски, умро 21. 1. 1915, стар 47 год., зај. гроб бр. 199. 4250. РИСТИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-1297), 5. п. п., Моклен, умро 15. 1. 1915. од дизентерије, стар 24 год. 4251. РИСТИЋ РИСТА, р/з, (cп-1462), 7. п. п., Поток, умро 11. 1. 1915. oд дизентерије, стар 29 год. 4252. РИСТИЋ САВА, (Им.), Бучје, Тимочки, умро 21. 12. 1915, стар 33 год., гроб бр. 494. 4253. РИСТИЋ СИМА, (сп-604), Сушор, умро 19. 1. 1915. од туберкулозе. 4254. РИСТИЋ СИМА, (сп-609), Жарково, Београдски, умро 19. 1. 1915. од туберкулозе, стар 20 год. 4255. РИСТИЋ СОЛОМОН, р/з, (сп-145), Лајковац, Ваљевски, умро 18. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 25 год. 4256. РИСТИЋ СТАНИМИР, р/з, (cп-2321), 8. п. п., Оретиба, умро 16. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 4257. РИСТИЋ СТАНИМИР, р/з, (сп-1387), 5. п. п., Стрилово, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год. 4258. РИСТИЋ Стевана РАЈКО, инт., Шабац, Подрински, умро 17. 5. 1917, стар 37 год., гроб бр. 1524. 4259. РИСТИЋ СТОЈАН, (сп-537), Милутинац, умро 18. 1. 1915. од туберкулозе. 4260. РИСТИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-2376), 4. п. п., Ужице, Ужички, умро 18. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 37 год. 4261. РИСТИЋ СТОЈИЉКО, р/з, (cп-1482), 9. п. п., Спасевац, умро 12. 1. 1915. од дизентерије, стар 31 год. 4262. РИСТИЋ СТОЈКО, (сп-1074), 18. п. п., Сисевац, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 31 год. 4263. РИСТИЋ ТАНАСИЈЕ, р/з, (Им.), 1. п. п., Г. Јабуково, Врањски, умро 23. 1. 1915, зај. гроб бр. 206. 4264. РИСТИЋ ТОДОР, р/з, (cп-2929), 4. п. п., Сровија, умро 8. 4. 1915. од туберкулозе, стар 19 год. 4265. РИСТИЋ ЦВЕТКО, р/з, (Им.), 1. п. п., Сува Морава, Врањски, умро 27. 1. 1915, стар 31 год., зај. гроб бр. 210.
440
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
4266. РИСТОВ АНДРИЈА, р/з, (cп-1366), 5. п. п., Смиловац, умро 9. 1. 1915. од болести бубрега, стар 25 год. 4267. РИСТОВ ЈОСИФ, р/з, (сп-243), Песевне, умро 26. 12. 1914. од менингитиса, стар 30 год. 4268. РИСТОВ ТАСО, р/з, (cп-1017), 6. п. п., Штип, Штипски, умро 9. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год. 4269. РИСТОВИЋ БОГДАН, р/з, (cп-492), Скопље, Скопски, умро 17. 1. 1915. од гангрене, стар 24 год. 4270. РИСТОВИЋ Павла АЛЕКСАНДАР, р/з, 7. п. п. Лисовић, Београдски, умро 15. 2. 1918, стар 54 год., гроб бр. 1902. 4271. РАДОСАВЉЕВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (Им.), 13. п. п., Белошевац, умро 20. 1. 1915, зај. гроб бр. 195. 4272. РОЈИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (сп-995), 13. п. п., Ликоле, умро 15. 1. 1915. од дизентерије, стар 33 год. 4273. РОКСИЋ БОГОСАВ, р/з, (Им.), 5. п. п., Скела, умро 20. 1. 1915, стар 53 год., зај. гроб бр. 196. 4274. РОСКИЋ ИЛИЈА, р/з, 9. п. п., Дубок, Пожаревачки, умро 29. 12. 1917, стар 32 год., гроб бр. 1840. 4275. РУБЕЖАНИН МИРКО, инт., Ускоци, 1887, Црна Гора, умро 21. 6. 1917, стар 30 год., гроб бр. 1610. 4276. РУДНИЧКИ ДРАГОМИР, р/з, (Им.), 6. п. п., Чакчина, Подрински, умро 27. 1. 1915, стар 31 год., зај. гроб бр. 210. 4277. РУЖИЋ АНТОНИЈЕ, р/з, (сп-1737), 7. п. п., Русан, Београдски, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 46 год. 4278. РУЖИЋ РАТКО, р/з, (сп-2301), 3. п. п., Негбина, Ужички, умро 15. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 34 год. 4279. РУЖИЋ Спасоја МИХАЈЛО, инт., Велика, 1870, Колашин, Црна Гора, умро 20. 4. 1917, стар 47 год., гроб бр. 1433 (1436). 4280. РУЖИЋ СТЕВАН, р/з, (cп-846), 5. п. п., Русан, Београдски, умро 28. 3. 1915. од болести срца, стар 43 год. 4281. РУЖИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (сп-2644), 12. п. п., Крушевац, Крушевачки, умро 2. 3. 1915. од пегавог тифуса. 4282. РУТОВИЋ СЛАВА, инт., Равна Ријека, Црна Гора, умро 7. 4. 1918, стар 68 год., гроб бр. 1784. 4283. САБЉАРЕВИЋ СТРАХИЊА, р/з, (Им.), 3. п. п., Обреновац, Београдски, умро 27. 1. 1915, зај. гроб бр. 209. 4284. САВАДИНОВИЋ РАДОМИР, р/з, (cп-1406), 6. п. п., Београд, Београдски, умро 10. 1. 1915 од дизентерије, стар 24 год.
441
Небојша Кузмановић
4285. САВИЛЧЕВИЋ Пера МАРКО, инт., Камен, Црна Гора, умро 1. 4. 1918, стар 31 год., гроб бр. 1978. 4286. САВИЋ АЛЕКСА, р/з, (cп-2608), 1. п. п., Батуше, умро 16. 7. 1915. од туберкулозе, стар 22 год. 4287. САВИЋ АНДРИЈА, р/з, (cп-1184), 9. п. п., Градиште, умро 7. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год. 4288. САВИЋ АРСЕНИЈЕ, инт., Пљевља, Црна Гора, умро 18. 3. 1917, стар 58 год., гроб бр. 1262. 4289. САВИЋ БЛАГОЈЕ, р/з, (Им.), 11. п. п., Јовановац, Крагујевачки, умро 28. 1. 1915, стар 41 год., зај. гроб бр. 211. 4290. САВИЋ БОРИВОЈЕ, р/з, (Им.), 7. п. п., Бели Поток, Београдски, умро 3. 11. 1916, стар 22 год., гроб бр. 884. 4291. САВИЋ ВЕСЕЛИН, р/з, (cп-1518), 10. п. п., Иванковци, умро 12. 1. 1915. од менингитиса, стар 50 год. 4292. САВИЋ ВУК, р/з, (Им.), Кошут, Ужички, умро 20. 7. 1916, стар 38 год., гроб бр. 794. 4293. САВИЋ ДИМИТРИЈЕ, инт., Драговац, Пожаревачки, умро 10. 3. 1917, стар 28 год., гроб бр. 1216. 4294. САВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (cп-1899), 7. п. п., Ресник, Београдски, умро 5. 2. 1915. од туберкулозе, стар 45 год. 4295. САВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (Им.), Власотинци, Врањски, умро 12. 7. 1916, стар 28 год., гроб бр. 784. 4296. САВИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, (сп-2172), 5. п. п., В. Мокри Луг, Београдски, умро 11. 2. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 4297. САВИЋ ДРАГОМИР, (Им.), Рабеш, Ваљевски, умро 6. 12. 1915, стар 49 год., гроб бр. 471. 4298. САВИЋ ДРАГОМИР, р/з, (706), 8. п. п., Ландол, Смедеревски, умро 21. 5. 1916. од туберкулозе, стар 21 год. 4299. САВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (cп-2130), 15. п. п., Црница, умро 10. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год. 4300. САВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (cп-3124), 15. п. п., Велика Дренова, Крушевачки, умро 8. 11. 1914. од туберкулозе, стар 26 год. 4301. САВИЋ ЖИВОТА, р/з, (Им.), 8. п. п., Добрић, Крагујевачки, умро 29. 1. 1915, зај. гроб бр. 212. 4302. САВИЋ Ивана ЖИВОРАД, инт., Сред. Добриње, Ужички, умро 17. 11. 1917, стар 16 год., гроб бр. 1775. 4303. САВИЋ Јакова МИЛУТИН, р/з, 10. п. п., Брђани, 1870, Руднички, умро 10. 4. 1917, стар 47 год., гроб бр. 1387.
442
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
4304. САВИЋ МИЛАДИН, р/з, (cп-123), Орашје, умро 16. 12. 1914. од болести бубрега, стар 28 год. 4305. САВИЋ МИЛЕНКО, р/з, (Им.), 11. п. п., Добрача, Крагујевачки, умро 22. 1. 1915, стар 22 год., зај. гроб бр. 200. 4306. САВИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (cп-2316), 7. п. п., Парцане, Београдски, умро 16. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 26 год. 4307. САВИЋ МИЛОРАД, инт., (Им.), Селевац, Смедеревски, умро 27. 2. 1916, стар 16 год., гроб бр. 588. 4308. САВИЋ МИЛОСАВ, р/з, (сп-2464), 2. п. п., Влашки До, умро 22. 2. 1915. од дизентерије, стар 39 год. 4309. САВИЋ МИЛОШ, р/з, (cп-1296), 4. п. п., Дубровица, умро 15. 1. 1915. од дизентерије. 4310. САВИЋ МИХАИЛО, инт., (Им.), Петровац, Пожаревачки, умро 22. 1. 1915, стар 30 год., зај. гроб бр. 201. 4311. САВИЋ МИХАИЛО, р/з, (сп-2114), 10. п. п., Придворица, умро 10. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 46 год. 4312. САВИЋ ПЕТАР, (сп-1822), Куманово, Кумановски, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса. 4313. САВИЋ РАДОШ, р/з, (Им.), Васојевић, Крушев., умро 9. 10. 1916, стар 53 год., гроб бр. 866. 4314. САВИЋ РАДОШИН, р/з, (Им.), 15. п. п., Калудра, Моравски, умро 25. 12. 1916, стар 25 год., гроб бр. 959. 4315. САВИЋ Ранка БОГОМИР, инт., Велики Поповац, умро 29. 11. 1917. 4316. САВИЋ СВЕТИСЛАВ, инт., Гола Глава, Ваљевски, умро 23. 8. 1917, стар 58 год., гроб бр. 1690. 4317. САВИЋ СВЕТИСЛАВ, р/з, (cп-2973), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 20. 4. 1915, стар 24 год. 4318. САВИЋ СВЕТИСЛАВ, р/з, (Им.), умро 26. 1. 1915, стар 41 год., зај. гроб бр. 207. 4319. САВИЋ СВЕТОЗАР, инт., (сп-1862), Београд, Београдски, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса. 4320. САВИЋ Стаменка ВОЈИСЛАВ, р/з, 13. п. п., Војска, 1895, Моравски, умро 21. 4. 1917, стар 22 год., гроб бр. 1442. 4321. САВИЋ СТОЈАН, р/з, (Им.), 1. п. п., Буниша, Нишки, умро 21. 1. 1915, зај. гроб бр. 200. 4322. САВИЋ ЦВЕТКО, р/з, (Им.), 4. п. п., Будик, Ужички, умро 21. 1. 1915, стар 29 год., зај. гроб бр. 200. 4323. САВОВ СИМА, р/з, (сп-731) Кршење, умро 14. 6. 1916. од туберкулозе, стар 26 год.
443
Небојша Кузмановић
4324. САВОВ СТОЈАН, р/з, (сп-2967), 5. п. п., Брждарје, умро 18. 4. 1915. од туберкулозе, стар 24 год. 4325. САВЧИЋ ДРАГОСЛАВ, р/з, (Им.), 5. п. п., Ушће, Ваљевски, умро 27. 1. 1915, стар 22 год., зај. гроб бр. 210. 4326. САЛАР ПАВЛЕ, р/з, (67), Кривељ, Крајински, умро 7. 12. 1914. од болести срца, стар 28 год. 4327. САЛМИЈА ЂОРЂЕ, р/з, (cп-3039), 13. п. п., Душановац, умро 22. 9. 1914. од колере, стар 26 год. 4328. САНДИЋ СВЕТОЗАР, инт., (cп-2617), Велико Село, умро 26. 7. 1915. од туберкулозе, стар 50 год. 4329. САПИН ДИМИТРИЈЕ, инт., Сларово, Охридски, умро 16. 3. 1917, стар 31 год., гроб бр. 1250. 4330. САПРОВИЋ МИХАИЛО, р/з, (сп-2462), 7. п. п., Бачина, Моравски, умро 22. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 26 год. 4331. САРАЧ КРСМАН, инт., Матаруге, 1865, Црна Гора, умро 17. 3. 1917, стар 52 год., гроб бр. 1257. 4332. САРДИЋ МИРКО, р/з, (cп-227), Дрезина, умро 25. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 26 год. 4333. САРИЋ КРСТА, р/з, (сп-2358), 7. п. п., Сремчица, Београдски, умро 17. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 43 год., зај. гроб бр. 251. 4334. САРИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-2150), 7. п. п., Сремчица, Београдски, умро 11. 2. 1915. од пегавог тифуса. 4335. СВЕТАНОВИЋ МИЛАН, (сп-913), Шабац, Подрински, умро 2. 1. 1915. од дизентерије, стар 36 год. 4336. СВЕТРОВИЋ ПЕТАР, р/з, (cп-83), Београд, Београдски, умро 10. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 41 год. 4337. СВИЛАНОВИЋ СЕРАФИМ, р/з, (сп-2810), 2. п. п., Гњилане, Косовски, умро 12. 6. 1915. од туберкулозе, стар 25 год. 4338. СЕДЛАРЕВИЋ Станоја ЈАКОВ, инт., Драгољевац, Тешка, умро 2. 4. 1917, стар 45 год., гроб бр. 1338. 4339. СЕКУЛИЋ Јована МИЛОРАД, инт., Губић, Ужички, умро 30. 3. 1918, стар 58 год., гроб бр. 1975. 4340. СЕКУЛИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-1114), 6. п. п., Тресанац, умро 5. 1. 1915. од дизентерије, стар 24 год. 4341. СЕКУЛИЋ РИСТО, инт., (cп-162), Могила, умро 20. 12. 1914. од болести срца, стар 18 год. 4342. СЕЛАКОВИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, (cп-231), Сушице, умро 25. 12. 1914. од болести срца, стар 38 год.
444
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
4343. СЕЛАКОВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (cп-3054), 13. п. п., Катун, Моравски, умро 25. 9. 1914. од колере, стар 22 год. 4344. СЕЛАКОВИЋ ИГЊАТ, р/з, (сп-1641), 4. п. п., Бело Поље, умро 1. 2. 1915. од запаљења плyћa, стар 34 год. 4345. СЕЛАКОВИЋ МЛАДЕН, р/з, (cп-1631), 17. п. п., Бело Поље, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 32 год. 4346. СЕЛАКОВИЋ Сава ЖИВОЈИН, инт., Равне, Ваљевски, умро 16. 2. 1918, стар 64 год., гроб бр. 1904. 4347. СЕЛИЋ АНДРИЈА, инт., Колашин, 1894, Црна Гора, умро 19. 9. 1918, стар 24 год., гроб бр. 2120. 4348. СЕНКИЋ ДУШАН, инт., (Им.), Кнез Село, Нишки, умро 24. 1. 1915, стар 22 год., зај. гроб бр. 203. 4349. СЕРАЛИЋ МИЛЕТА, инт., (Им.), Дробњак, Црна Гора, умро 26. 12. 1916, стар 21 год., гроб бр. 964. 4350. СЕРАФОНОВИЋ ПАНТА, инт., (cп-745) Стамница, умро 26. 6. 1916. од туберкулозе, стар 52 год. 4351. СЕРЕСИЋ РАЈКО, инт., (сп-1375), Београд, Београдски, умро 10. 1. 1915. од дизентерије. 4352. СИБИНОВИЋ ЖИВКО, р/з, (Им.), 15. п. п., Коњусе, Моравски, умро 21. 1. 1915, стар 51 год., зај. гроб бр. 199. 4353. СИБИНОВИЋ МИЛОРАД, инт., (cп-163), Метковић, Подрински, умро 20. 12. 1914. од болести срца, стар 16 год. 4354. СИБИНОВИЋ СИБИН, р/з, (Им.), 8. п. п., Бучје, Тимочки, умро 24. 1. 1915, зај. гроб бр. 203. 4355. СИЉАНОВИЋ ЈЕФТА, р/з, (Им.), 5. п. п., Д. Шубица, Битољски, умро 30. 1. 1915, стар 25 год., зај. гроб бр. 215. 4356. СИМИТ ВИТАС, р/з, (cп-1330), 8. п. п., Сочаница, умро 12. 1. 1915. од туберкулозе, стар 28 год. 4357. СИМИЋ АЛЕКСАНДАР, р/з, (Им.), 9. п. п., Београд, Београдски, умро 25. 1. 1915, стар 47 год., зај. гроб бр. 206. 4358. СИМИЋ АШКО, р/з, (cп-2265), 5. п. п., Докмир, Ваљевски, умро 14. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 4359. СИМИЋ ВАСА, р/з, (сп-2845), 11. п. п., Јовановац, Крагујевачки, умро 4. 5. 1915. од туберкулозе, стар 28 год. 4360. СИМИЋ ВЕСЕЛИН, (сп-2242), Арнајево, Београдски, умро 13. 2. 1915. од пегавог тифуса. 4361. СИМИЋ ВЛАСТИМИР, р/з, (cп-1230), 10. п. п., Моравица, умро 13. 1. 1915. од туберкулозе.
445
Небојша Кузмановић
4362. СИМИЋ ГВОЗДЕН, р/з, (сп-2830), 5. п. п., Докмир, Ваљевски, умро 23. 6. 1915. од запаљења плућа, стар 22 год. 4363. СИМИЋ ДАВИД, р/з, (cп-3100), 15. п. п., Параћин, Моравски, умро 7. 10. 1914. од колере, стар 21 год. 4364. СИМИЋ ДРАГИЋ, р/з, (cп-2362), 5. п. п., Плужац, умро 17. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 31 год. 4365. СИМИЋ ДРАГОСЛАВ, р/з, (cп-22 и 3169), Орашје, умро 23. 11. 1914. од запаљења плућа, стар 23 год. 4366. СИМИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (cп-2466), 7. п. п., Сремчица, Београдски, умро 22. 2. 1915. од дизентерије, стар 46 год. 4367. СИМИЋ ЖИВАН, р/з, (cп-833), Ставе, умро 26. 3. 1915, стар 34 год. 4368. СИМИЋ ЖИВКО, р/з, (Им.), 14. п. п., Николинац, Нишки, умро 25. 1. 1915, зај. гроб бр. 206. 4369. СИМИЋ ЖИВОЈИН, инт., (сп-2649), Соколово, Београдски, умро 2. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 18 год. 4370. СИМИЋ ЖИВОРАД, р/з, Дринска дивизија Бело Поље, 1889, Ваљевски, умро 15. 4. 1917, стар 28 год., гроб бр. 1412. 4371. СИМИЋ ЖИВОТА, (cп-1597), Београд, Београдски, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса. 4372. СИМИЋ ЛАЗАР, р/з, (cп-2512), 8. п. п., Влашки До, умро 25. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 43 год. 4373. СИМИЋ ЉУБОМИР, р/з, (Им.), 6. п. п., Метковић, Подрински, умро 22. 1. 1915, зај. гроб бр. 200. 4374. СИМИЋ МИЛАН, р/з, (cп-1969), 8. п. п., В. Поповић, Пожаревачки, умро 7. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год., гроб бр. 231. 4375. СИМИЋ МИЛАН, р/з, (сп-470), умро 17. 1. 1915. од туберкулозе. 4376. СИМИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (cп-3107), Горњи Дубић, Моравски, умро 16. (20) 10. 1914. од запаљења плyћa, стар 31 год., гроб бр. 29. 4377. СИМИЋ МИЛОРАД, р/з, (cп-1998), Обреновац, Београдски, умро 7. 2. 1915. од туберкулозе, стар 28 год., гроб бр. 231. 4378. СИМИЋ МИЛОРАД, р/з, (сп-3144), 15. п. п., Бачина, Моравски, умро 13. 11. 1914. од менингитиса, стар 21 год., гроб бр. 46. 4379. СИМИЋ МИЛУТИН, инт., (сп-2267), 6. п. п., Баново Поље, Подрински, умро 14. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 70 год., гроб бр. 244. 4380. СИМИЋ МИЛУТИН, р/з, (Им.), 4. п. п., умро 28. 1. 1915, стар 41 год. зај. гроб бр. 211. 4381. СИМИЋ МИОМИР, р/з, (сп-1457), 4. п. п., Поцерје, Подрински, умро 11. 1. 1915. од дизентерије, стар 35 год., гроб бр. 167.
446
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
4382. СИМИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-1650), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год., гроб бр. 219. 4383. СИМИЋ ПАВЛЕ, р/з, (сп-1339), 9. п. п., Трновче, Пожаревачки, умро 15. 1. 1915. од туберкулозе, стар 25 год., гроб бр. 179. 4384. СИМИЋ ПЕТАР, инт., (Им.), Бошњане, Пожаревачки, умро 11. 1. 1916, стар 17 год., гроб бр. 779. 4385. СИМИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-56), Плавна, Крајински, умро 2. 12. 1914. од туберкулозе, стар 24 год., гроб бр. 68. 4386. СИМИЋ РАДОВАН, р/з, Арнајево, Београдски, умро 13. 2. 1915. од туберкулозе. 4387. СИМИЋ РАДОСЛАВ (РАДОВАН), р/з, (cп-223), Грабовац, Ваљевски, умро 25. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 30 год. 4388. СИМИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (cп-2157), Београд, Београдски, умро 11. 2. 1915. од пегавог тифуса, гроб бр. 239. 4389. СИМИЋ Сима ЛАЗАР, инт., Живице, 1868, Пожаревачки, умро 13. 4. 1917, стар 49 год., гроб бр. 1400. 4390. СИМИЋ СПАСОЈЕ, р/з, (cп-1036), 15. п. п., Плана, умро 8. 1. 1915. од дизентерије, стар 30 год. 4391. СИМИЋ СПАСОЈЕ, р/з, (сп-1001), 15. п. п., Плана, умро 9. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год. 4392. СИМИЋ СТАНОЈЕ, р/з, (сп-1107), 3. п. п., Клетац, Ужички, умро 4. 1. 1915. од туберкулозе, стар 33 год., гроб бр. 149. 4393. СИМИЋ СТЕВАН, р/з, (cп-977), 11. п. п., Крагујевац, Крагујевачки, умро 8. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 41 год., гроб бр. 160. 4394. СИМИЋ СТЕВАН, р/з, (сп-2284), 18. п. п., Удовице, Смедеревски, умро 14. 2. 1915. од туберкулозе, стар 25 год., гроб бр. 246. 4395. СИМИЋ ТАСА, р/з, (Им.), 2. п. п., Волујак, Подрински, умро 20. 1. 1915, зај. гроб бр. 197. 4396. СИМИЋ ТРАЈКО, р/з, (Им.), 15. п. п., Гњилане, Косовски, умро 27. l. 1915, стар 24 год., зај. гроб бр. 210. 4397. СИМИЋ ХРИСТОФЕР, р/з, (cп-2548), 8. п. п., Паланка, умро 27. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 4398. СИМИЋЕВИЋ ИСАК, инт., Шаранци, 1877, Црна Гора, умро 7. 3. 1917, стар 40 год., гроб бр. 1200. 4399. СИМИЋЕВИЋ Јанка РАДИВОЈЕ, инт., Алуга, 1897, Никшић, Црна Гора, умро 23. 4. 1917, стар 20 год., гроб бр. 1452 (1449). 4400. СИМОВИЋ МАРЈАН, р/з, (cп-224), Почевац, Крајински, умро 25. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 36 год., гроб бр. 114.
447
Небојша Кузмановић
4401. СИМОВИЋ МИХАЈЛО, р/з, 11. п. п., Књажевац, Тимочки, умро 7. 10. 1917, стар 23 год., гроб бр. 1733. 4402. СИМОВИЋ СТАВРА, р/з, (сп-3062), 15. п. п., Тропаље, Моравски, умро 26. 9. 1914. од колере, стар 23 год., гроб бр. 10. 4403. СИМОНОВИЋ ВОЈИСЛАВ, р/з, (Им.), 14. п. п., Церовица, Нишки, умро 29. 1. 1925, зај. гроб бр. 212. 4404. СИМОНОВИЋ ВОЈИСЛАВ, р/з, Други артиљеријски пук Причиновић, Подрински, умро 10. 12. 1917, стар 23 год., гроб бр. 1808. 4405. СИМОНОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (cп-2417), 13. п. п., Мајданпек, Крајински, умро 19. 2. 1915. од дизентерије, стар 35 год., гроб бр. 255. 4406. СИМОНОВИЋ ДРАГОМИР, р/з, (Им.), 7. п. п., Винча, Београдски, умро 27. 1. 1915. од туберкулозе, стар 37 год., зај. гроб бр. 210. 4407. СИМОНОВИЋ ЖИВКО, инт., Слатина, 1853, Подгорица, Црна Гора, умро 12. 3. 1917, стар 64 год., гроб бр. 1231. 4408. СИМОНОВИЋ ЈАКОВ, инт., Петрушинац, Црна Гора, умро 1. 2. 1917, стар 45 год., гроб бр. 1052 (1050). 4409. СИМОНОВИЋ КОМНЕН, р/з, (cп-1819), Штитаре, Крајински, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, гроб бр. 255. 4410. СИМОНОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (Им.), 10. п. п., Мали Шиљеговац, Крушевачки, умро 13. 12. 1915, стар 20 год., гроб бр. 482. 4411. СИМОНОВИЋ Милована ЈОВАН, инт., Велика, 1862, Црна Гора, умро 10. 4. 1917, стар 55 год., гроб бр. 1368 (1389). 4412. СИМОНОВИЋ ПЕТАР, (сп-967), Топоница, Топлички, умро 8. 1. 1915. од дизентерије. 4413. СИМОНОВИЋ РАДОШ, инт., Морача, Црна Гора, умро 30. 1. 1917, стар 55 год., гроб бр. 1045. 4414. СИМОНОВИЋ СТОЈАН, р/з, (cп-980), 4. п. п., Прешинци, Кумановски, умро 8. 1. 1915. од дизентерије, стар 25 год. 4415. СИМОНОВИЋ СТОЈАН, р/з, (Им.), 7. п. п., Кустица, Кумановски, умро 24. 1. 1915. од дизентерије, стар 24 год., зај. гроб бр. 203. 4416. СИМОНОВИЋ СТОЈАН, р/з, (Им.), 9. п. п., Чешљ, Бара, умро 27. 1. 1915, стар 31 год., зај. гроб бр. 209. 4417. СИМОНОВИЋ ТРИФУН, р/з, 10. п. п., Трговиште, Чачански, умро 16. 3. 1917, стар 51 год., гроб бр. 1251. 4418. СИМОНОВИЋ ШЋЕПАН, инт., Пива, Црна Гора, умро 28. 1. 1917, стар 43 год., гроб бр. 1040. 4419. СИНЂЕЛИЋ МИЛАН, р/з, (сп-1206), 5. п. п., Грабовац, умро 7. 1. 1915. од дизентерије, стар 23 год.
448
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
4420. СИПЈЕЛИЋ (СИТИЈАН), МИЛАН, р/з, Грабовац, Ваљевски, умро 7. 1. 1915. од дизентерије, стар 24 год. 4421. СИТИЈАН ПЕТАР, р/з, (сп-2042), 13. п. п., Костол, Крајински, умро 8. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 26 год. 4422. СКЕЛАГИЋ ЈУЛИЈЕ, р/з, (105), умро 12. 12. 1914. од туберкулозе. 4423. СКОДРИЋ ЈОВАН (ЈАНКО), р/з, (сп-1839), 7. п. п., Рипањ, Београдски, умро 4. 2. 1915. од туберкулозе, стар 45 год. 4424. СКОДРИЋ РАДОЈИЦА, р/з, (cп-1710), 7. п. п., Рипањ, Београдски, умро 2. 2. 1915. од дизентерије, стар 48 год. 4425. СКРОБИЋ МИЛАН, р/з, (cп-409), Орашац, Подрински, умро 16. 1. 1915. од менингитиса, стар 40 год. 4426. СКУПЉАНИН ЖИВОЈИН, р/з, (cп-2121), 15. п. п., Приштина, Косовски, умро 10. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 4427. СЛАВКОВИЋ НОВАК, р/з, (Им.), 9. п. п., Зркале (Зрле), Тетовски, умро 27. 1. 1915. од запаљења плућа, зај. гроб бр. 209. 4428. СЛАВКОВИЋ СТОЈАН (КОСТА), р/з, (сп-1084), 6. п. п., Бадовинци, Подрински , умро 3. 1. 1915. од запаљења плућа. 4429. СЛАВОРИЋ ДРАГОМИР, р/з, (cп-511), В. Плана, Смедеревски, умро 18. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год. 4430. СМИЉАНИЋ ЈОВАН, р/з, (Им.), 17. п. п., Сјеница, Пријепољски, умро 21. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 31 год., зај. гроб бр. 199. 4431. СМИЉАНИЋ МИЛОШ, р/з, (Им.), 14. п. п., Јежевица, Чачански, умро 21. 1. 1915. од дизентерије, зај. гроб бр. 198. 4432. СМИЉЕВИЋ РАДОШ, р/з, (cп-335), Риљци (Рава), Кавадарски, умро 30. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 23 год. 4433. СМИЉКОВИЋ ЖИВАН, р/з, (сп-21 и 3168), 15. п. п., Беле Воде, Крушевачки, умро 22. 11. 1914. од болести бубрега, стар 27 год. 4434. СМИЉКОВИЋ ПЕТАР, инт., (сп-1238), Мекиш, Топлички, умро 13. 1. 1915. од туберкулозе, стар 50 год. 4435. СОДИЋ РАДЕНКО, р/з, (Им.), Селаш, Крајински, умро 17. 4. 1916, стар 28 год., гроб бр. 671. 4436. СОКИЋ Радована МИНА, инт., Ујолино, Васојевићи, Црна Гора, умро 27. 9. 1917, стар 21 год., гроб бр. 1720. 4437. СОКИЋ РАНЂЕЛ, р/з, (cп-245), 13. п. п., Бобрински, Нишки, умро 26. 12. 1914. од туберкулозе, стар 21 год. 4438. СОКОЛОВ ВИТАН, р/з, (сп-743), 19. п. п., Александрово, Скопски, умро 24. 6. 1916. од туберкулозе, стар 25 год. 4439. СОКОЛОВИЋ СОКОЛ, р/з, (Им.), Драгоје, Кавадарски, умро 1. 4. 1916. од туберкулозе, стар 25 год., гроб бр. 647.
449
Небојша Кузмановић
4440. СОКОЛОВИЋ СТОЈАН, р/з, (cп-169), 1. п. п., Власина, Врањски, умро 20. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 33 год. 4441. СОЛУНАЦ ДУШАН, инт., Лапово, Крагујевачки, умро 17. 12. 1915. од пегавог тифуса, стар 17 год. 4442. СОПАЛОВИЋ СТЕВАН, р/з, (сп-2867), 4. п. п., Мачкат, Ужички, умро 14. 5. 1915, стар 43 год. 4443. СОТИРОВ ЂОРЂЕ, р/з, (Им.), 4. п. п., Праведник, Кавадарски, умро 29. 1. 1916. од туберкулозе, стар 50 год., гроб бр. 542. 4444. СОФРИЋ СТЕВАН, р/з, (cп-459), 5. п. п., Подгорица, Подрински, умро 17. 1. 1915. од туберкулозе. 4445. СОФРОНИЋ Бошка ТОДОР, инт., (сп-403), Гола Глава, Ваљевски, умро 16. 1. 1915. од туберкулозе, стар 19 год. 4446. СПАСЕВИЋ ЈОРДАН, р/з, (сп-2859), 8. п. п., Срп. Нагоричано, Кумановски, умро 9. 5. 1915. од болести стомака, стар 23 год. 4447. СПАСИЋ ДИКА, р/з, (сп-2709), 4. п. п., Недељко, Призренски, умро 7. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 4448. СПАСИЋ ДИМКО, р/з, (cп-954), 4. п. п., Корбенце, Кумановски, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 22 год. 4449. СПАСИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (Им.), 2. п. п., Коњаре, Топлички, умро 22. 1. 1915. од дизентерије, зај. гроб бр. 200. 4450. СПАСИЋ ИВАН, р/з, (Им.), Топола, Крагујевачки, умро 28. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 26 год., зај. гроб бр. 211. 4451. СПАСИЋ МИТА, р/з, (Им.), 9. п. п., Шаинац, умро 21. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год., зај. гроб бр. 198. 4452. СПАСИЋ НИКОЛА, р/з, (cп-1891), 15. п. п., Батинци, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 46 год. 4453. СПАСИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-658), Старац, Кумановски, умро 20. 1. 1915. од дизентерије. 4454. СПАСИЋ ПЕТАР, инт., (Им.), Љубатовица, Пиротски, умро 11. 3. 1916. од запаљења плућа, стар 19 год., гроб бр. 608. 4455. СПАСИЋ РАДОВАН, р/з, 13. п. п., Рекавац, Моравски, умро 21. 2. 1915. од туберкулозе, стар 33 год. 4456. СПАСКОВ ПАВЛЕ, р/з, (Им.), 10. п. п., Праведник, Кавадарски, умро 3. 2. 1916. од туберкулозе, стар 38 год., гроб бр. 593. 4457. СПАСОВ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (Им.), Мирковци, Скопље, умро 6. 8. 1916, стар 30 год., гроб бр. 813. 4458. СПАСОВ СИМОН, р/з, (Им.), 14. п. п., Мургаш, Кумановски, умро 27. 4. 1916. од туберкулозе, стар 50 год., гроб бр. 582.
450
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
4459. СПАСОЈЕВИЋ БЛАГОЈЕ, р/з, (cп-974), 11. п. п., Брзан, Крагујевачки, умро 8. 1. 1915. од запаљења плућа. 4460. СПАСОЈЕВИЋ БОЖИН, р/з, (сп-1919), Медвеђа, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 36 год. 4461. СПАСОЈЕВИЋ ГАВРИЛО, р/з, (cп-247), 8. п. п., Жвањ, Кумановски, умро 26. 12. 1914. од туберкулозе, стар 42 год. 4462. СПАСОЈЕВИЋ ДОБРОСАВ, р/з, (Им.), 6. п. п., Дубље, Подрински, умро 4. 12. 1916. од туберкулозе, стар 32 год., гроб бр. 914. 4463. СПАСОЈЕВИЋ Јована МИЛИВОЈЕ, инт., Славковица, Ваљевски, умро 27. 12. 1917, стар 51 год., гроб бр. 1834. 4464. СПАСОЈЕВИЋ ЛАМБРА, р/з, (cп-520), 14. п. п., Љесане, Охридски, умро 18. 1. 1915. од дизентерије, стар 27 год. 4465. СПАСОЈЕВИЋ Милана ЛУКА, р/з, 7. п. п., Међулужје, Београдски, умро 1. 5. 1917, стар 55 год. 4466. СПАСОЈЕВИЋ МИЛУТИН, р/з, (Им.), 5. п. п., Славковица, Ваљевски, умро 24. 1. 1915. од запаљења плућа, зај. гроб бр. 203. 4467. СПАСОЈЕВИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-544), Остружањ, Ваљевски, умро 18. 1. 1915. од болести срца, стар 36 год. 4468. СПАСОЈЕВИЋ РАДИВОЈЕ, р/з, (сп-1127), 11. п. п., Вучковица, Крагујевачки, умро 5. 1. 1915. од дизентерије, стар 29 год. 4469. СПАСОЈЕВИЋ СРЕТЕН, р/з, (сп-1907), 5. п. п., Јајчић, Ваљевски, умро 5. 2. 1915. од запаљења плyћa, стар 30 год. 4470. СПАСОЈЕВИЋ СТАНИСЛАВ, р/з, 11. п. п., Богдање, Крушевачки, умро 2. 2. 1915. од туберкулозе, стар 39 год. 4471. СПАСОЈЕВИЋ СТАНОЈЛО, р/з, (сп-2970), 5. п. п., Остружањ, Ваљевски, умро 19. 4. 1915. од туберкулозе, стар 27 год. 4472. СПАСОЈЕВИЋ СТЕВАН, р/з, 4. п. п., Јајинци, Београдски, умро 17. 2. 1917, стар 33 год., гроб бр. 1134. 4473. СПАСОЈЕВИЋ ТАНАСИЈЕ, р/з, (Им.), 7. п. п., Рушањ, Београдски, умро 20. 1. 1915. од пегавог тифуса, зај. гроб бр. 197. 4474. СПАСОЈЕВИЋ ТЕОДОСИЈЕ, р/з, 15. п. п., Орланци, Битољски, умро 30. 1. 1916. од туберкулозе, стар 36 год. 4475. СПАСОЈЕВИЋ ТЕШАН, р/з, Дринска дивизија Тршић, Подрински, умро 5. 5. 1917, стар 39 год. 4476. СПИРИЋ ЂЕНАДИЈА, р/з, (Им.), Доленци, Битољски, умро 23. 2. 1916, стар 21 год., гроб бр. 592. 4477. СПИРОВ СТОЈАН, р/з, 5. п. п., Брдаје, Битољски, умро 18. 4. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год.
451
Небојша Кузмановић
4478. СПОРИЈА ЂОРЂЕ, р/з, (Им.), 13. п. п., Мајданпек, Крајински, умро 27. 10. 1916. од туберкулозе, стар 41 год., гроб бр. 876. 4479. СПОРИЈА ЈОВАН, р/з, (сп-2293), 13. п. п., Мајданпек, Крајински, умро 14. 2. 1915. од дизентерије, стар 36 год. 4480. СРЕЈИЋ МИЛАН, р/з, (сп-1030), 18. п. п., М. Градиште, Пожаревац, умро 8. 1. 1915. од дизентерије, стар 33 год. 4481. СРЕТЕНОВИЋ АЛЕКСА, р/з, (сп-1142), 7. п. п., Барич (Борак), Београдски, умро 5. 1. 1915. од туберкулозе, стар 46 год. 4482. СРЕТЕНОВИЋ ДРАГОСЛАВ, р/з, (cп-2750), 11. п. п., Сабанта, Крагујевачки, умро 12. 3. 1915. од пегавог тифуса, 4483. СРЕТЕНОВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (сп-2739), 11. п. п., Бољковац, Крагујевачки, умро 11. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 36 год. 4484. СРЕТЕНОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (сп-934), 6. п. п., Нoћaj, Подрински, умро 2. 1. 1915. од туберкулозе, стар 36 год. 4485. СРЕТЕНОВИЋ МАРКО, р/з, (Им.), Лесковац, умро 21. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год., зај. гроб бр. 198. 4486. СРЕТЕНОВИЋ Рајка МИЛОЈКО, р/з, 17. п. п., Толић, Ваљевски, умро 13. 3. 1918, стар 35 год., гроб бр. 1957. 4487. СРЕТЕНОВИЋ СВЕТОЗАР, инт., Нoћaj, Подрински, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 17 год. 4488. СРЕТЕНОВИЋ СВЕТОМИР, р/з, (сп-408), 15. п. п., Пањевац, Моравски, умро 16. 1. 1915. од болести стомака, стар 40 год. 4489. СРЕЋКОВИЋ БОГОЈЕ, р/з, (сп-2576), 11. п. п., Годалце, умро 28. 2. 1915. од дизентерије, стар 47 год. 4490. СРЕЋКОВИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, (сп-416), Баточина, Крагујевачки, умро 16. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 4491. СРЕЋКОВИЋ ЈЕРОТИЈЕ, р/з, (Им.), Љубовија, Подрински, умро 7. 8. 1916, стар 42 год., гроб бр. 814. 4492. СРЕЋКОВИЋ МАРИНКО, р/з, (сп-1274), 11. п. п., Стрижено, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 34 год. 4493. СРЕЋКОВИЋ МИЛОРАД, р/з, (сп-1273), 13. п. п., Сидровац, умро 14. 1. 1915. од туберкулозе, стар 45 год. 4494. СРНИЋ МИЛИСАВ, р/з, (сп-1447), 6. п. п., Богосавац, умро 11. 1. 1915. од дизентерије, стар 30 год. 4495. СТАВРЕКОВИЋ СОТИР, р/з, (Им.), 1. п. п., Призрен, умро 30. 1. 1915, зај. гроб бр. 215. 4496. СТАВРОВИЋ ЛАМБРА, р/з, (cп-289), Осоје, умро 28. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 27 год. 4497. СТАЈИЋ САВА, р/з, (Им.), 6. п. п., умро 24. 1. 1915, зај. гроб бр. 204.
452
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
4498. СТАКИЋ Вида НИКОЛА, инт., Меница, 1869, Пријепољски, умро 11. 4. 1917, стар 48 год., гроб бр. 1392. 4499. СТАЛЕВ СТОЈАН, р/з, (cп-310), Бела Црква, умро 29. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 21 год. 4500. СТАМАТОВИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-1529), 19. п. п., Скопље, Скопски, умро 12. 1. 1915. од туберкулозе, стар 23 год. 4501. СТАМАТОВИЋ СТОЈАН, р/з, (Им.), 10. п. п., Београд, Београдски, умро 20. 1. 1915, зај. гроб бр. 197. 4502. СТАМЕНИЋ ДРАГУТИН, (cп-661), Јовац, умро 20. 1. 1915. од дизентерије, стар 20 год. 4503. СТАМЕНКОВИЋ БЛАГОЈЕ, р/з, (cп-1900), 16. п. п., Грахово, умро 5. 2. 1915. од туберкулозе, стар 22 год. 4504. СТАМЕНКОВИЋ ВУКАДИН, р/з, (сп-2281), 2. п. п., В. Крстур, умро 14. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 4505. СТАМЕНКОВИЋ ДРАГОМИР, инт., (cп-2969), Београд, Београдски, умро 18. 4. 1915. од туберкулозе, стар 19 год. 4506. СТАМЕНКОВИЋ ДУШАН, (cп-569), Неготин, Крајински, умро 18. 1. 1915. од гангрене, стар 23 год. 4507. СТАМЕНКОВИЋ ДУШАН, (cп-586), Зајечар, Крајински, умро 19. 1. 1915. од дизентерије, стар 30 год. 4508. СТАМЕНКОВИЋ ДУШАН, р/з, (cп-81), Шаркамен, умро 10. 12. 1914. од менингитиса, стар 26 год. 4509. СТАМЕНКОВИЋ ДУШАН, р/з, (Им.), 1. п. п., Сишава, Врањски, умро 27. 1. 1915, стар 29 год. 4510. СТАМЕНКОВИЋ ЖИВОТА, р/з, (cп-1202), 5. п. п., Бујица, умро 7. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год. 4511. СТАМЕНКОВИЋ ИЛИЈА, р/з, (cп-491), Раковица, Београдски, умро 17. 1. 1915. од гангрене. 4512. СТАМЕНКОВИЋ Јеврема БОРИСАВ, инт., Крагујевац, Крагујевачки, умро 23. 9. 1917, стар 18 год., гроб бр. 1718. 4513. СТАМЕНКОВИЋ КРИСТИВОЈЕ, инт., Ст. Аџибеговац, Смедеревски, умро 7. 4. 1916, стар 17 год., гроб бр. 653. 4514. СТАМЕНКОВИЋ МИЛАН, р/з, (cп-1770), 1. п. п., Брестова, умро 3. 2. 1915. од туберкулозе, стар 24 год. 4515. СТАМЕНКОВИЋ МИХАИЛО, р/з, Ирдац, Врањски, умро 25. 10. 1916, стар 31 год., гроб бр. 875. 4516. СТАМЕНКОВИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-290), Мали Извор, Крајински, умро 28. 12. 1914. од менингитиса, стар 25 год.
453
Небојша Кузмановић
4517. СТАМЕНКОВИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-3130), 15. п. п., Бачина, Моравски, умро 8. 11. 1914. од туберкулозе, стар 29 год. 4518. СТАМЕНКОВИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-318), Куманово, Кумановски, умро 30. 12. 1914. од болести срца, стар 28 год. 4519. СТАМЕНКОВИЋ САВА, р/з, (cп-2498), 8. п. п., Липљан, Косовски, умро 24. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 4520. СТАМЕНКОВИЋ СТАНИСЛАВ, р/з, (cп-2515), 14. п. п., Житковац, Нишки, умро 25. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 4521. СТАМЕНКОВИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-2500), 15. п. п., Страгаре, Крагујевачки, умро 24. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год. 4522. СТАМЕНКОВИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (Им.), 7. п. п., Јежево, Нишки, умро 27. 1. 1915, стар 35 год., зај. гроб бр. 210. 4523. СТАМЕНЧИЋ ВОЈИСЛАВ, р/з, (сп-1544), 6. п. п., Јасево, умро 13. 1. 1915. од дизентерије. 4524. СТАНИМИРОВИЋ МИХАИЛО, (сп-1799), 13. п. п., Копривница, Крајински, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год. 4525. СТАНИМИРОВИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-267), Пожаревац, Пожаревачки, умро 24. 12. 1914. од туберкулозе, стар 30 год. 4526. СТАНИМИРОВИЋ ЦВЕТКО, р/з, (cп-1741), 2. п. п., Мекиш, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 4527. СТАНИСАВЉЕВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (сп-2556), 13. п. п., Љуба, умро 27. 2. 1915. од туберкулозе, стар 28 год. 4528. СТАНИСАВЉЕВИЋ ЈОВИЦА, р/з, (сп-25 и 3172), Обреж, Моравски, умро 23. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 27 год. 4529. СТАНИСАВЉЕВИЋ МИЛОСАВ, р/з, (cп-1858), 15. п. п., Дубница, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 4530. СТАНИСАВЉЕВИЋ РАДИСАВ, р/з, (cп-2022), 1. п. п., Јаловик, умро 8. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 4531. СТАНИСАВЉЕВИЋ РАДИСАВ, р/з, (Им.), 8. п. п., Кушиљево, Пожаревачки, умро 24. 1. 1915, стар 31 год., зај. гроб бр. 203. 4532. СТАНИСАВЉЕВИЋ СЛАВКО, р/з, 9. п. п., Раброво, Пожаревачки, умро 25. 5. 1917, стар 22 год., гроб бр. 1545. 4533. СТАНИСАВЉЕВИЋ СТАНОЈЕ, р/з, (cп-1495), 14. п. п., Школе, умро 12. 1. 1915. од дизентерије, стар 34 год. 4534. СТАНИСАВЉЕВИЋ СТЕВАН, (cп-1520), умро 12. 1. 1915. од туберкулозе. 4535. СТАНИСАВЉЕВИЋ СТОЈАН, р/з, (cп-1428), 14. п. п., Сиколце, умро 11. 1. 1915. од дизентерије.
454
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
4536. СТАНИЋ ВЕСЕЛИН, р/з, (сп-2562), 5. п. п., Брајковац, Ваљевски, умро 27. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 4537. СТАНИЋ Вука ЂУКА, инт., Баре, Црна Гора, умро 2. 2. 1917, стар 46 год., гроб бр. 1055. 4538. СТАНИЋ Ђура СТАНИМИР, инт., Бреоци, Београдски, умро 7. 1. 1918, стар 56 год., гроб бр. 1852. 4539. СТАНИЋ ИГЊАТ, р/з, (сп-1740), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса. 4540. СТАНИЋ ЈЕВРЕМ, р/з, (сп-1929), 11. п. п., Вишња, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год. 4541. СТАНИЋ Милана АНДРИЈА, инт., Гунрац, Ужички, умро 19. 10. 1917, стар 65 год., гроб бр. 1749. 4542. СТАНИЋ МИРКО, инт., Краље, 1870, Андријевица, Црна Гора, умро 8. 3. 1917, стар 47 год., гроб бр. 1205. 4543. СТАНИЋ МИХАИЛО, р/з, (cп-2329), 1. п. п., Влах, умро 16. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год. 4544. СТАНИЋ ТРАЈКО, р/з, (Им.), 2. п. п., Крставци, Нишки, умро 24. 1. 1915, зај. гроб бр. 203. 4545. СТАНИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (Им.), 13. п. п., Битољ, Битољски, умро 25. 1. 1915, стар 21 год., зај. гроб бр. 206. 4546. СТАНИШИЋ Кузмана МИЛОВАН, инт., Бресница, Чачански, умро 28. 4. 1918, стар 20 год., гроб бр. 2003. 4547. СТАНИШИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (Им.), Четреже, умро 20. 1. 1915, стар 26 год., зај. гроб бр. 197. 4548. СТАНКОВИЋ АЛЕКСА, р/з, (Им.), 13. п. п., Поповица, Крајински, умро 28. 1. 1915, стар 29 год., зај. гроб бр. 211. 4549. СТАНКОВИЋ АЛЕКСА, р/з, (Им.), умро 20. 1. 1915, зај. гроб бр. 195. 4550. СТАНКОВИЋ АЛЕКСАНДАР, (cп-2712), Црна Трава, Врањски, умро 7. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 4551. СТАНКОВИЋ АЛЕКСАНДАР, инт., (cп-3025), Крагујевац, Крагујевачки, умро 17. 8. 1918. од туберкулозе, стар 19 год. 4552. СТАНКОВИЋ АЛЕКСАНДАР, инт., Крагујевац, Крагујевачки, умро 17. 8. 1917, стар 20 год., гроб бр. 2102. 4553. СТАНКОВИЋ АРСЕНИЈЕ, р/з, (Им.), 2. п. п., Краставче, Нишки, умро 20. 1. 1915, зај. гроб бр. 197. 4554. СТАНКОВИЋ АТАНАСИЈЕ, р/з, (cп-2501), 8. п. п., Сејаце, умро 24. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год. 4555. СТАНКОВИЋ БУДИМИР, р/з, 1. п. п., Бритобуља, Врањски, умро 1. 3. 1917, стар 33 год., гроб бр. 1178.
455
Небојша Кузмановић
4556. СТАНКОВИЋ ВЕЉКО, р/з, (сп-1452), 19. п. п., Дуње, умро 10. 1. 1915. од менингитиса, стар 24 год. 4557. СТАНКОВИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (Им.), 6. п. п., Тршић, Подрински, умро 21. 1. 1915. стар 26 год., зај. гроб бр. 198. 4558. СТАНКОВИЋ ВЛАЈКО, р/з, (cп-1435), 2. п. п., Драговац, умро 11. 1. 1915. од дизентерије, стар 29 год. 4559. СТАНКОВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (сп-2578), 3. п. п., Узвеће, умро 28. 2. 1915. од туберкулозе, стар 34 год. 4560. СТАНКОВИЋ ДУШАН, р/з, (Им.), 1. п. п., Гигжане, Врањски, умро 30. 1. 1915, зај. гроб бр. 215. 4561. СТАНКОВИЋ Ђорђа БОГОМИР, р/з, 15. п. п., Седларе, Моравски, умро 25. 12. 1917, стар 59 год., гроб бр. 1830. 4562. СТАНКОВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (сп-1096), 14. п. п., Заграђе, умро 4. 1. 1915. од дизентерије, стар 38 год. 4563. СТАНКОВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (418), умро 16. 1. 1915. од запаљења плућа. 4564. СТАНКОВИЋ ЖИВКО, р/з, 6. п. п., Равње, Подрински, умро 31. 12. 1917, стар 34 год., гроб бр. 1842. 4565. СТАНКОВИЋ ЖИВОЈИН, (cп-2080), Кумодраж, Београдски, умро 9. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 44 год. 4566. СТАНКОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (cп-2487), 6. п. п., Дреново, умро 23. 2. 1915. од дизентерије, стар 22 год. 4567. СТАНКОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (Им.), 9. п. п., Тешица, Нишки 27. 1. 1915, зај. гроб бр. 209. 4568. СТАНКОВИЋ ИЛИЈА, инт., (Им.), Церовац, Смедеревски, умро 15. 2. 1916, стар 18 год., гроб бр. 569. 4569. СТАНКОВИЋ ЈЕВРЕМИЈА, р/з, (cп-2418), 8. п. п., Пожаревац, Пожаревачки, умро 19. 2. 1915. од дизентерије, стар 35 год. 4570. СТАНКОВИЋ ЈОВАН, инт., (сп-2985), Чокчина, умро 28. 4. 1915. од туберкулозе, стар 18 год. 4571. СТАНКОВИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-1708), 20. п. п., Добро Поље, умро 2. 2. 1915. од туберкулозе, стар 28 год. 4572. СТАНКОВИЋ ЈОВАН, р/з, (Им.), 3. п. п., Лопатница, Врањски, умро 29. 1. 1915, стар 23 год., зај. гроб бр. 212. 4573. СТАНКОВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-2843), 7. п. п., Врчин, Београдски, умро 4. 5. 1915. од туберкулозе, стар 20 год. 4574. СТАНКОВИЋ КОРНЕЛ, (cп-598), Радово, умро 19. 1. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 4575. СТАНКОВИЋ ЛАЗАР, инт., (Им.), Смедерево, Смедеревски, умро 25. 1. 1915, стар 47 год., зај. гроб бр. 206.
456
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
4576. СТАНКОВИЋ ЛАЗАР, р/з, (Им.), 8. п. п., Оственица, Смедеревски, умро 26. 1. 1915, стар 48 год., зај. гроб бр. 209. 4577. СТАНКОВИЋ ЉУБИСАВ, р/з, (сп-2958), 18. п. п., Сенаја, Смедеревски, умро 17. 4. 1915. од менингитиса, стар 27 год. 4578. СТАНКОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (Им.), 7. п. п., Винча, Београдски, умро 28. 1. 1915, стар 38 год., зај. гроб бр. 211. 4579. СТАНКОВИЋ МИЛАН, р/з, (cп-1240), 11. п. п., Почетница, умро 13. 1. 1915. од запаљења плyћa, стар 25 год. 4580. СТАНКОВИЋ МИЛАН, р/з, (cп-2513), 2. п. п., Мрежина, умро 25. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год. 4581. СТАНКОВИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), Новаци, Крушевачки, умро 21. 2. 1916, стар 30 год., гроб бр. 577. 4582. СТАНКОВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-1426), 3. п. п., Покроник, умро 10. 1. 1915. од менингитиса, стар 40 год. 4583. СТАНКОВИЋ МИЛАН,, (Им.), Уровац, Ваљевски, умро 12. 11. 1915, стар 19 год., гроб бр. 455. 4584. СТАНКОВИЋ МИЛИВОЈЕ, (сп-622), Бошњане, умро 19. 1. 1915. од туберкулозе. 4585. СТАНКОВИЋ МИЛОВАН, р/з, (сп-2323), 7. п. п., Сремчица, Београдски, умро 16. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 44 год. 4586. СТАНКОВИЋ МИЛОРАД, р/з, (cп-3087), 15. п. п., Књажевац, Крајински, умро 3. 10. 1914. од колере. 4587. СТАНКОВИЋ МИХАИЛО, р/з, (сп-2246), 7. п. п., Сремчица, Београдски, умро 13. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 43 год. 4588. СТАНКОВИЋ МИХАЈЛО, р/з, (cп-2902), 1. п. п., Орашје, умро 1. 4. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 4589. СТАНКОВИЋ НОВИЦА, р/з, (cп-2491), 11. п. п., Ратковић, умро 23. 2. 1915. од туберкулозе, стар 34 год. 4590. СТАНКОВИЋ ПЕТАР, р/з, (cп-477), Петровац, умро 17. 1. 1915. од болести срца, стар 42 год. 4591. СТАНКОВИЋ ПЕТРОНИЈЕ, р/з, (cп-2708), 6. п. п., Шабац, Подрински, умро 7. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 34 год. 4592. СТАНКОВИЋ РАДЕ, инт., (Им.), Полимље, Црна Гора, умро 28. 12. 1916, стар 18 год., гроб бр. 869. 4593. СТАНКОВИЋ РАДИВОЈЕ, р/з, (Им.), 9. п. п., Браничево, Пожаревачки, умро 20. 1. 1915, стар 58 год., зај. гроб бр. 195. 4594. СТАНКОВИЋ РАДОЈИЦА, р/з, (сп-2310), 7. п. п., Кумодраж, Београдски, умро 15. 2. 1915. од туберкулозе, стар 42 год.
457
Небојша Кузмановић
4595. СТАНКОВИЋ РАДОЈКО, инт., Грачаник, Црна Гора, умро 4. 1. 1917, стар 53 год., гроб бр. 984. 4596. СТАНКОВИЋ РАДОСАВ, р/з, 2. п. п., Равна Дубрава, Врањски, умро 12. 10. 1918, стар 29 год., гроб бр. 2146. 4597. СТАНКОВИЋ САВА, р/з, (Им.), 1. п. п., Залужје, Врањски, умро 23. 1. 1915. 4598. СТАНКОВИЋ СВЕТИСЛАВ, Велико Орашје, Смедеревски, умро 16. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год. 4599. СТАНКОВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (cп-2312), 3. п. п., Поповац, умро 15. 2. 1915. од туберкулозе, стар 21 год. 4600. СТАНКОВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (сп-230), Прокупље, Топлички, умро 25. 12. 1914. од болести срца, стар 38 год. 4601. СТАНКОВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, 13. п. п., Радујевац, Крајински, умро 27. 9. 1914. од колере, стар 24 год. 4602. СТАНКОВИЋ СТАНОЈЕ, р/з, (Им.), 8. п. п., Чокешина, Подрински, умро 24. 1. 1915, стар 51 год., зај. гроб бр. 203. 4603. СТАНКОВИЋ СТАНОЈЕ, р/з, (сп-50), Суваја, Моравски, умро 1. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 30 год. 4604. СТАНКОВИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-1965), 7. п. п., В. Мокри Луг, Београдски, умро 6. 2. 1915. од запаљења плyћa, стар 35 год. 4605. СТАНКОВИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-62), Поповица, Крајински, умро 6. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 33 год. 4606. СТАНКОВИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-652), Велес, Скопски, умро 20. 1. 1915. од дизентерије. 4607. СТАНКОВИЋ Танасија СТАНКО, р/з, 2. п. п., Ниш, Нишки, умро 9. 9. 1917, стар 46 год., гроб бр. 1698. 4608. СТАНКОВИЋ ТОДОР, р/з, (cп-216), Кучевиште, умро 24. 12. 1914. од болести бубрега, стар 20 год. 4609. СТАНКОВИЋ ТРАЈКО, р/з, (сп-2866), 1. п. п., Врање, Врањски, умро 13. 5. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 4610. СТАНКОВИЋ УРОШ, р/з, (cп-975), 2. п. п., Рајиновац, умро 8. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 31 год. 4611. СТАНОЈЕВИЋ ГВОЗДЕН, р/з, (cп-1946), 11. п. п., Пољна, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 26 год. 4612. СТАНОЈЕВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (Им.), 1. п. п., Насврта, Врањски, умро 23. 1. 1915, зај. гроб бр. 202. 4613. СТАНОЈЕВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (Им.), 5. п. п., Пољана, Пожаревачки, умро 24. 1. 1915, стар 37 год., зај. гроб бр. 203.
458
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
4614. СТАНОЈЕВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (cп-2108), 7. п. п., Лештани, Београдски, умро 10. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 45 год. 4615. СТАНОЈЕВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (cп-2680), 2. п. п., Винарце, умро 4. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 48 год. 4616. СТАНОЈЕВИЋ Илије ПЕТАР, р/з, 9. п. п., Тополовник, Пожаревачки, умро 5. 9. 1917, стар 45 год., гроб бр. 2112. 4617. СТАНОЈЕВИЋ ЈЕВРЕМ, р/з, (cп-1277), 8. п. п., Сакуља, Београдски, умро 14. 1. 1915. од туберкулозе. 4618. СТАНОЈЕВИЋ Јова ПЕТАР, инт., Велика Красна, Смедеревски, умро 6. 9. 1917, стар 30 год., гроб бр. 2113. 4619. СТАНОЈЕВИЋ ЈОВАН, (cп-1113), Радовнице, умро 5. 1. 1915. од дизентерије, стар 32 год. 4620. СТАНОЈЕВИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-1428), 1. п. п., Добро Поље, умро 11. 1. 1915. од дизентерије, стар 42 год. 4621. СТАНОЈЕВИЋ ЛАЗАР, инт., (cп-2547), Београд, Београдски, умро 27. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 60 год. 4622. СТАНОЈЕВИЋ ЛАЛКО, р/з, (Им.), 9. п. п., Собагица, Пожаревачки, умро 25. 1. 1915, стар 20 год., зај. гроб бр. 205. 4623. СТАНОЈЕВИЋ ЉУБОМИР, инт., Дедино Село, Ваљевски, умро 11. 3. 1917, стар 56 год., гроб бр. 1220 (1222). 4624. СТАНОЈЕВИЋ Маринка ВОЈИН, р/з, 8. п. п., (сп-3002), Велика Плана, Смедеревски, умро 17. 5. 1918. од туберкулозе, стар 32 год., гроб бр. 2019. 4625. СТАНОЈЕВИЋ МИЛАН, инт., (Им.), Београд, Београдски, умро 20. 1. 1915, стар 28 год., зај. гроб бр. 197. 4626. СТАНОЈЕВИЋ Милете ИЛИЈА, р/з, 2. п. п., Копривница, Нишки, умро 27. 12. 1917, стар 58 год., гроб бр. 1835. 4627. СТАНОЈЕВИЋ МИЛОВАН, р/з, (cп-1394), 9. п. п., Царевар, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 42 год. 4628. СТАНОЈЕВИЋ МИЛОРАД, р/з, (cп-1295), 3. п. п., Драгинац, умро 15. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год. 4629. СТАНОЈЕВИЋ МИТА, р/з, (Им.), 9. п. п., Раброво, Пожаревачки, умро 25. 1. 1915. стар 30 год., зај. гроб бр. 206. 4630. СТАНОЈЕВИЋ ПЕТАР, (cп-2186), В. Мокри Луг, Београдски, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 19 год. 4631. СТАНОЈЕВИЋ ПЕТАР, (сп-2239), Пожаревац, Пожаревачки, умро 13. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 32 год. 4632. СТАНОЈЕВИЋ РАДЕНКО, р/з, (Им.), 8. п. п., Вошановац, Пожаревачки, умро 23. 1. 1915, зај. гроб бр. 202.
459
Небојша Кузмановић
4633. СТАНОЈЕВИЋ РАДОСАВ, р/з, (Им.), 8. п. п., Набрђе, Пожаревачки, умро 21. 1. 1915, стар 30 год., зај. гроб бр. 198. 4634. СТАНОЈЕВИЋ Рајка БОЖИДАР, инт., Београд, Београдски, умро 22. 5. 1917, стар 37 год., гроб бр. 1539. 4635. СТАНОЈЕВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (сп-2418), 13. п. п., Сиколе, Крајински, умро 20. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 24 год. 4636. СТАНОЈЕВИЋ СОФРОНИЈЕ, р/з, (Им.), 1. п. п., Гејане, Врањски, умро 29. 1. 1915, стар 31 год., зај. гроб бр. 214. 4637. СТАНОЈЕВИЋ СТАНКО, (Им.), Михаиловац, Пожаревачки, умро 1. 12. 1915, стар 57 год., гроб бр. 465. 4638. СТАНОЈЛОВИЋ ЗДРАВКО, р/з, (cп-892), Крњево, Пожаревачки, умро 1. 1. 1915. од дизентерије. 4639. СТАНОЈЛОВИЋ РАЦА, р/з, (cп-1199), 19. п. п., Цвецине, умро 7. 1. 1915. од дизентерије, стар 22 год. 4640. СТАНОЈЛОВИЋ СТАНИСЛАВ, р/з, (сп-1672), 11. п. п., умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 36 год. 4641. СТАНОЈЛОВИЋ СТОЈАН, (сп-563), Аџибеговац, умро 18. 1. 1915. од запаљења плућа. 4642. СТАНЦЕВ АПОСТОЛ, р/з, (cп-1541), 8. п. п., Митровица, Косовски, умро 13. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год. 4643. СТАЊАНОВИЋ Илије МИХАИЛО, инт., Бегаљица, Београдски, умро 11. 2. 1918, стар 17 год., гроб бр. 1899. 4644. СТАРКОВИЋ Александра РАДИВОЈЕ, инт., Полимље, 1888, Васојевићи, Црна Гора, умро 21. 10. 1918, стар 30 год., гроб бр. 2166. 4645. СТАРЧЕВИЋ НЕНАД, р/з, (cп-906), 5. п. п., Стапари, умро 1. 1. 1915. од болести бубрега, стар 32 год. 4646. СТАРЧЕВИЋ РАДОСАВ, р/з, (cп-2567), 8. п. п., Равни, умро 28. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 29 год. 4647. СТАРЧЕВИЋ ЧЕДОМИР, (Им.), Ратаре, Смедеревски, умро 27. 12. 1915, стар 22 год., гроб бр. 500. 4648. СТАРЧЕВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (2319), 11. п. п., Ратари, умро 16. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 24 год. 4649. СТАСИЋ СТОЈИЉКО, р/з, (сп-803), 18. п. п., Лесковац, умро 22. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 4650. СТАЧИЋ РАДОВАН, р/з, (cп-2446), 13. п. п., Рековац, умро 21. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 32 год. 4651. СТАШЕВИЋ РАДОМИР, р/з, (сп-2807), 5. п. п., Стублине, умро 11. 6. 1915. од запаљења плућа, стар 31 год.
460
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
4652. СТЕВАНОВИЋ АНДРИЈА, р/з, (cп-1386), 7. п. п., Мокри Луг, Београдски, умро 10. 1. 1915. од дизентрије, стар 47 год. 4653. СТЕВАНОВИЋ ГЛИГОРИЈЕ, р/з, (сп-2261), 4. п. п., Масиково, умро 14. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 23 год. 4654. СТЕВАНОВИЋ ДОБРИЦА, р/з, (cп-2924), 11. п. п., Годачица, умро 7. 4. 1915. од запаљења плућа, стар 28 год. 4655. СТЕВАНОВИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, (cп-1334), 5. п. п., Узовај, умро 15. 1. 1915. од туберкулозе, стар 22 год. 4656. СТЕВАНОВИЋ ИВАНКО, инт., (Им.), Соколово, Београдски, умро 22. 1. 1915, стар 17 год., зај. гроб бр. 200. 4657. СТЕВАНОВИЋ ЈОВАН, р/з, (Им.), 2. п. п., Камбеловац, умро 23. 1. 1915, зај. гроб бр. 202. 4658. СТЕВАНОВИЋ Јована ДУШАН, инт., Крагујевац, Крагујевачки, умро 22. 8. 1917, стар 21 год., гроб бр. 1689. 4659. СТЕВАНОВИЋ КОСТАДИН, р/з, (Им.), 3. п. п., Сипић, Крагујевачки, умро 25. 1. 1915, зај. гроб бр. 206. 4660. СТЕВАНОВИЋ МИЛОРАД, р/з, (cп-2346), 7. п. п., М. Јасиковац, умро 16. 2. 1915. од туберкулозе, стар 40 год. 4661. СТЕВАНОВИЋ МИТАР, р/з, (сп-2048), 5. п. п., Мишар, Подрински, умро 8. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 4662. СТЕВАНОВИЋ МИХАИЛО, р/з, (сп-1454), 5. п. п., Грабовац, умро 11. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год. 4663. СТЕВАНОВИЋ СИМА, инт., Јовац, Моравски, умро 4. 1. 1918, стар 57 год., гроб бр. 1848. 4664. СТЕВАНОВИЋ СТЕВАН, инт., (Им.), Жупањац, умро 20. 1. 1915, стар 51 год., зај. гроб бр. 197. 4665. СТЕВАНОВИЋ СТЕВАН, р/з, (Им.), Голиац, Смедеревски, умро 14. 1. 1916, стар 38 год., гроб бр. 521. 4666. СТЕВИЋ ЖИВАН, р/з, (Им.), 4. п. п., Боран, умро 22. 1. 1915, зај. гроб бр. 200. 4667. СТЕВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-2240), 8. п. п., Пожаревац, Пожаревачки, умро 13. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 29 год. 4668. СТЕВИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-1453), 13. п. п., Сука, умро 11. 1. 1915. од дизентерије, стар 46 год. 4669. СТЕВИЋ СТАНИМИР, р/з, (сп-475), М. Поповац, умро 17. 1. 1915. од туберкулозе, стар 34 год. 4670. СТЕВИЋ СТАНОЈЕ, р/з, (Им.), 9. п. п., В. Црнча, Пожаревачки, умро 24. 1. 1915, зај. гроб бр. 203.
461
Небојша Кузмановић
4671. СТЕВИЋ Стевана СТАНКО, р/з, Дринска дивизија Бушине, 1897, Приштина, умро 15. 4. 1917, стар 30 год., гроб бр. 1411. 4672. СТЕВИЋ ЂОРЂЕ, инт., Братинац, Пожаревачки, умро 19. 3. 1917, стар 20 год., гроб бр. 1323. 4673. СТЕВКОВ АНТОНИЈЕ, р/з, (688), 19. п. п., Белим Бегово, Скопски, умро 14. 5. 1916. од туберкулозе, стар 36 год. 4674. СТЕВЧИЋ МИЛОШ, р/з, (сп-2789), 11. п. п., Призрен, умро 2. 6. 1915. од туберкулозе, стар 40 год. 4675. СТЕКЛИЋ ЦВЕТКО, р/з, (сп-3135), 13. п. п., Црнајка, Крајински, умро 10. 11. 1914. од болести бубрега, стар 25 год. 4676. СТЕЊЕВ ТРПКО, р/з, (сп-412), Војно, умро 16. 1. 1915. од болести срца. 4677. СТЕПАНОВ САНДРА, р/з, (Им.), Месамарче, Охридски, умро 23. 4. 1916, стар 28 год., гроб бр. 678. 4678. СТЕПАНОВИЋ Јанка ВЛАЈКО, р/з, Тимочка дивизија Плана, 1889, Крајински, умро 4. 4. 1917, стар 28 год., гроб бр. 1345. 4679. СТЕПАНОВИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), 6. п. п., Салаш, Подрински, умро 29. 1. 1915, стар 29 год., зај. гроб бр. 212. 4680. СТЕПАНОВИЋ МЛАДЕН, (сп-873), Капеновица, умро 31. 8. 1915. од туберкулозе, стар 23 год. 4681. СТЕПАНОВИЋ ОБРАД, р/з, (сп-1301), 6. п. п., Сарабице, умро 15. 1. 1915. од дизентерије, стар 23 год. 4682. СТЕПАНОВИЋ Радована ЈОВАН, р/з, 12. п. п., Крушевац, Крушевачки, умро 10. 4. 1918, стар 43 год., гроб бр. 1987. 4683. СТЕПАНОВИЋ СИМА, р/з, (сп-2355), 15. п. п., Рековац, умро 17. 2. 1915. од пегавог тифуса, зај. гроб бр. 251. 4684. СТЕПАНОВИЋ СТЕВАН, р/з, (Им.), 5. п. п., Поповић, Моравски, умро 23. 1. 1915, зај. гроб бр. 202. 4685. СТЕПАНОВИЋ ЖИВОТИЈЕ, р/з, (сп-2955), 15. п. п., Јаг, Моравски, умро 16. 4. 1915. од туберкулозе, стар 34 год. 4686. СТЕПИЋ ДРАГУТИН, инт., Божевац, Пожаревачки, умро 26. 5. 1917, стар 44 год., гроб бр. 1549. 4687. СТЕРИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (сп-433), Салаш, умро 17. 1. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 4688. СТЕФАНОВИЋ ДАНИЛО, р/з, (сп-874), 9. п. п., Стајевац, умро 1. 1. 1915. од дизентерије, стар 23 год. 4689. СТЕФАНОВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (сп-1887), 13. п. п., Београд, Београдски, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса. 4690. СТЕФАНОВИЋ Б. ТОДОР, р/з, (сп-1118), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 5. 1. 1915. од дизентерије, стар 34 год.
462
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
4691. СТЕФАНОВИЋ БЛАГОЈЕ, (cп-2751), умро 13. 3. 1915. од пегавог тифуса. 4692. СТЕФАНОВИЋ БЛАГОЈЕ, р/з, (Им.), 1. п. п., Сопотница, Нишки, умро 8. 12. 1916, стар 23 год., гроб бр. 922. 4693. СТЕФАНОВИЋ БОГОСАВ, р/з, (cп-1154), 15. п. п., Маскар, умро 6. 1. 1915. од дизентерије, стар 47 год. 4694. СТЕФАНОВИЋ БОГОСАВ, р/з, (сп-2306), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 15. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 4695. СТЕФАНОВИЋ Божидара ТОДОР, р/з, (сп-2044), 1. п. п., Добро Поље, умро 8. 2. 1915. од пегавог тифуса, 4696. СТЕФАНОВИЋ БОЖИН, р/з, (cп-1133), 8. п. п., Јелашје, умро 5. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 22 год. 4697. СТЕФАНОВИЋ БОЖИН, р/з, (сп-312), Дреновац, умро 29. 12. 1914. од туберкулозе, стар 38 год. 4698. СТЕФАНОВИЋ БОРИСАВ, р/з, (cп-972), 14. п. п., Грабово, умро 8. 1. 1915. од болести бубрега, стар 23 год. 4699. СТЕФАНОВИЋ БОРИСАВ, р/з, (Им.), 4. п. п., умро 30. 1. 1915, зај. гроб бр. 216. 4700. СТЕФАНОВИЋ ВЕЛИМИР, р/з, (Им.), 8. п. п., Топоница, Пожаревачки, умро 29. 1. 1915, стар 24 год., зај. гроб бр. 212. 4701. СТЕФАНОВИЋ ВЕЉКО, р/з, (сп-2448), 7. п. п., Зуце, Београдски, умро 7. 2. 1915. од дизентерије. 4702. СТЕФАНОВИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (cп-1603), 8. п. п., Кушиљево, Пожаревачки, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год. 4703. СТЕФАНОВИЋ ВУЈИЦА, р/з, (сп-2413), 12. п. п., Крушевац, Крушевачки, умро 19. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 4704. СТЕФАНОВИЋ ВУКОСАВ, р/з, (сп-2399), 7. п. п., Божидаревац, Београдски, умро 19. 2. 1915. од туберкулозе, стар 42 год. 4705. СТЕФАНОВИЋ ВУЧЕТА, р/з, (Им.), 8. п. п., Г. Бејашница, умро 30. 1. 1915, стар 29 год., зај. гроб бр. 216. 4706. СТЕФАНОВИЋ ДАНИЛО, р/з, (cп-1466), 9. п. п., Стајевац, умро 13. 1. 1915. од дизентерије, стар 24 год. 4707. СТЕФАНОВИЋ ДРАГОЉУБ, инт., (Им.), Лукавица, Моравски, умро 5. 12. 1915, стар 19 год., гроб бр. 469. 4708. СТЕФАНОВИЋ ДРАГОСЛАВ, р/з, (cп-15 и 3162), Церница, Моравски, умро 21. 11. 1914. од болести бубрега, стар 27 год. 4709. СТЕФАНОВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (сп-1674), 3. п. п., Пирот, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 4710. СТЕФАНОВИЋ ЖИВАДИН, р/з, (сп-1152), 2. п. п., Беочић, умро 6. 1. 1915. од дизентерије, стар 37 год.
463
Небојша Кузмановић
4711. СТЕФАНОВИЋ ЖИВКО, р/з, (Им.), 7. п. п., Болеч, Београдски, умро 25. 1. 1915, стар 46 год., зај. гроб бр. 206. 4712. СТЕФАНОВИЋ ЖИВКО, р/з, Обреновац, Београдски, умро 25. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 21 год. 4713. СТЕФАНОВИЋ ИЛИЈА, р/з, (cп-1709), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 2. 2. 1915. рањен из пушке, стар 28 год. 4714. СТЕФАНОВИЋ ИЛИЈА, р/з, (сп-2590), 7. п. п., Парцане, Београдски, умро 26. 9. 1915. од туберкулозе, стар 27 год. 4715. СТЕФАНОВИЋ ЈАНИЋИЈЕ, (Им.), В. Мокри Луг, Београдски, умро 8. 12. 1915, стар 48 год., гроб бр. 473. 4716. СТЕФАНОВИЋ ЛЕОНТИЈЕ, р/з, (Им.), Сибница, Подрински, умро 26. 1. 1916, стар 30 год., гроб бр. 539. 4717. СТЕФАНОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (сп-1901), 7. п. п., М. Моштаница, Београдски, умро 5. 2. 1915. од туберкулозе. 4718. СТЕФАНОВИЋ МАРИСАВ, р/з, (сп-2179), 15. п. п., Ракитања, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 41 год. 4719. СТЕФАНОВИЋ МИЈАТ, инт., (Им.), Морача, Црна Гора, умро 15. 11. (2) 1916, стар 45 год., гроб бр. 892. 4720. СТЕФАНОВИЋ МИЛАН, (Им.), Пожаревац, Пожаревачки, умро 5. 12. 1915, стар 39 год., гроб бр. 468. 4721. СТЕФАНОВИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), 7. п. п., умро 23. 1. 1915, зај. гроб бр. 202. 4722. СТЕФАНОВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-2171), 18. п. п., Калуђерица, Београдски, умро 11. 2. 1915. од туберкулозе, стар 35 год. 4723. СТЕФАНОВИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, 7. п. п., Остружница, Београдски, умро 21. 1. 1917, стар 35 год., гроб бр. 1015. 4724. СТЕФАНОВИЋ МИЛУТИН, р/з, (сп-1584), 1. п. п., Злотосина, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 26 год. 4725. СТЕФАНОВИЋ МИЛУТИН, р/з, (сп-2952), 1. п. п., Белиновац, умро 16. 4. 1915. од туберкулозе, стар 22 год. 4726. СТЕФАНОВИЋ Мита ПЕТАР, р/з, 16. п. п., Мртвице, Врањски, умро 1. 10. 1917, стар 36 год., гроб бр. 1726. 4727. СТЕФАНОВИЋ МИХАИЛО, р/з, (Им.), 9. п. п., Мало Лаоле, Пожаревачки, умро 29. 1. 1915, зај. гроб бр. 214. 4728. СТЕФАНОВИЋ МИХАИЛО, р/з, (сп-2205), 3. п. п., Зајача, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год. 4729. СТЕФАНОВИЋ МИХАЈИЛО, р/з, (Им.), 7. п. п., В. Моштаница, Београдски, умро 23. 2. 1915, стар 46 год., зај. гроб бр. 202.
464
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
4730. СТЕФАНОВИЋ НОВАК, инт., (Им.), Соколово, Београдски, умро 22. 1. 1915, стар 36 год., зај. гроб бр. 201. 4731. СТЕФАНОВИЋ ПЕТАР, р/з, (Им.), 4. п. п., Врбовац, умро 26. 1. 1915, стар 31 год., зај. гроб бр. 208. 4732. СТЕФАНОВИЋ ПЕТАР, р/з, 6. п. п., Ноћајски Салаш, Подрински, умро 27. 5. 1917, стар 37 год., гроб бр. 1552. 4733. СТЕФАНОВИЋ РАДИВОЈЕ, р/з, (cп-2241), 8. п. п., Соколово, Београдски, умро 13. 2. 1915. од пегавог тифуса. 4734. СТЕФАНОВИЋ РАДИСАВ, р/з, Д. Кошње, Београдски, умро 17. 9. 1916, стар 35 год., гроб бр. 851. 4735. СТЕФАНОВИЋ РАЈКО, р/з, (сп-2091), Гунцати, умро 9. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 4736. СТЕФАНОВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (cп-1927), 11. п. п., Пољна, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 37 год. 4737. СТЕФАНОВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (cп-2161), Пољна, умро 11. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год. 4738. СТЕФАНОВИЋ СТАНИСЛАВ, р/з, (сп-1170), 15. п. п., Драговац, умро 6. 1. 1915. од туберкулозе, стар 40 год. 4739. СТЕФАНОВИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-2623), 2. п. п., Доња Речица, Топлички, умро 1. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 4740. СТЕФАНОВИЋ ТОДОР, инт., (Им.), Рајинци, Београдски, умро 20. 1. 1915, стар 51 год., зај. гроб бр. 197. 4741. СТЕФАНОВИЋ ЋИРА, (cп-1598), Београд, Београдски, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса. 4742. СТЕФАНОВИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (Им.), 15. п. п., Купиново, умро 26. 1. 1915, стар 40 год., зај. гроб бр. 207. 4743. СТЕФАНОВИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (сп-2168), 2. п. п., Прстово, умро 11. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 4744. СТЕШЕВИЋ Сава СТЕВА, инт., Велика, Црна Гора, умро 25. (29) 1. 1917, стар 55 год., гроб бр. 1031. 4745. СТЕШОВИЋ МАКСИМ, инт., Велика, Црна Гора, умро 15. 12. 1916, стар 46 год., гроб бр. 937. 4746. СТЕШОВИЋ ТОМИЦА, инт., (Им.), Црна Гора, умро 28. 8. 1916, стар 30 год., гроб бр. 829. 4747. СТИВИЋ МАРКО, (cп-615), Жељезник, Београдски, умро 19. 1. 1915. од туберкулозе. 4748. СТИЈОВИЋ МИХАЈЛО, инт., Левче, 1867, Црна Гора, умро 13. 3. 1917, стар 50 год., гроб бр. 1232.
465
Небојша Кузмановић
4749. СТИШЕВИЋ ЗДРАВКО, инт., (Им.), Ивањица, Чачански, умро 17. 12. 1915, стар 16 год., гроб бр. 489. 4750. СТИШОВИЋ ЂОКО, инт., (Им.), Велика, Црна Гора, умро 15. 12. 1916, стар 45 (50) год., гроб бр. 937 (936). 4751. СТОЈАДИНОВИЋ ВАСА, р/з, 15. п. п., Опарић, Моравски, умро 25. 10. 1918, стар 23 год., гроб бр. 2175. 4752. СТОЈАДИНОВИЋ ВЕЛИМИР, р/з, (сп-1321), 13. п. п., Београд, Београдски, умро 15. 1. 1915. од туберкулозе, стар 22 год. 4753. СТОЈАДИНОВИЋ ВЛАДА, р/з, (Им.), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 28. 1. 1915, стар 41 год., зај. гроб бр. 211. 4754. СТОЈАДИНОВИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (cп-770), 11. п. п., Дубро, умро 18. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 4755. СТОЈАДИНОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (сп-1020), 8. п. п., Петк, умро 7. 1. 1915. од болести бубрега, стар 41 год. 4756. СТОЈАДИНОВИЋ ЂОРЂЕ, инт., (699), Пожаревац, Пожаревачки, умро 19. 5. 1916. од туберкулозе, стар 17 год. 4757. СТОЈАДИНОВИЋ ИЛИЈА, р/з, (Им.), 6. п. п., умро 28. 1. 1915, зај. гроб бр. 211. 4758. СТОЈАДИНОВИЋ ПЕТАР, инт., Брдарац, Пожаревачки, умро 31. 3. 1918, стар 52 год., гроб бр. 1976. 4759. СТОЈАДИНОВИЋ РАДОВАН, р/з, (cп-1360), 14. п. п., Јуци Ковач, умро 9. 1. 1915. од болести бубрега. 4760. СТОЈАДИНОВИЋ РАНКО, инт., Шипина, Пожаревачки, умро 26. 1. 1917, стар 52 год., гроб бр. 1037. 4761. СТОЈАДИНОВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (Им.), 1. п. п., Добротин, Врањски, умро 28. 1. 1915, стар 27 год., зај. гроб бр. 211. 4762. СТОЈАДИНОВИЋ ЧЕДОМИР, (cп-1614), Медвеђа, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 37 год. 4763. СТОЈАКОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (Им.), 5. п. п., умро 24. 1. 1915, стар 25 год., зај. гроб бр. 204. 4764. СТОЈАКОВИЋ МИЛИСАВ, инт., (Им.), Руслада, Ваљевски, умро 22. 1. 1915, зај. гроб бр. 200. 4765. СТОЈАНОВ БЛАЖА, р/з, (Им.), 6. п. п., умро 30. 1. 1915, зај. гроб бр. 216. 4766. СТОЈАНОВ БОЖИН, р/з, (сп-480), Гурврода, умро 17. 1. 1915. болести срца. 4767. СТОЈАНОВ ЈОВАН, р/з, (Им.), 7. п. п., Галиште, Кавадарски, умро 22. 12. 1916, стар 38 год., гроб бр. 950. 4768. СТОЈАНОВ ТРАЈКО, р/з, (Им.), Голници, Кумановски, умро 31. 3. 1916, стар 23 год., гроб бр. 639.
466
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
4769. СТОЈАНОВИЋ САВА, р/з, (сп-2913), 8. п. п., Вел. Поповац, умро 4. 4. 1915. од туберкулозе, стар 24 год. 4770. СТОЈАНОВИЋ АЛЕКСА, р/з, (сп-2300), 2. п. п., умро 10. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 42 год. 4771. СТОЈАНОВИЋ АЛЕКСАНДАР, (сп-593), Грахово, умро 19. 1. 1915. од дизентерије, стар 25 год. 4772. СТОЈАНОВИЋ АЛЕКСАНДАР, р/з, (сп-2759), 1. п. п., Стајковци, умро 13. 3. 1915. од туберкулозе, стар 28 год. 4773. СТОЈАНОВИЋ АЛЕКСАНДАР, р/з, (сп-752), 8. п. п., Воженице, умро 16. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 24 год. 4774. СТОЈАНОВИЋ АНЂЕЛКО, р/з, (сп-2780), 5. п. п., Београд, Београдски, умро 15. 3. 1915. од туберкулозе, стар 23 год. 4775. СТОЈАНОВИЋ Антонија АЛЕКСАНДАР, инт., Касабаћ, Врањски, умро 21. 2. 1918, стар 37 год., гроб бр. 1912. 4776. СТОЈАНОВИЋ АТАНАСИЈЕ, (сп-516), Брод, умро 18. 1. 1915. од дизентерије. 4777. СТОЈАНОВИЋ БЛАГОЈЕ, (сп-669), В. Поповић, умро 20. 1. 1915. од туберкулозе. 4778. СТОЈАНОВИЋ БОРИВОЈЕ, р/з, (Им.), умро 11. 1. 1916, стар 27 год., гроб бр. 960. 4779. СТОЈАНОВИЋ БУДИМИР, инт., Каона, Пожаревачки, умро 28. 2. 1917, стар 25 год., гроб бр. 1168. 4780. СТОЈАНОВИЋ Бујице ЈЕВРЕМ, инт., Београд, Београдски, умро 15. 10. 1917, стар 52 год., гроб бр. 1745. 4781. СТОЈАНОВИЋ ВЕСЕЛИН, р/з, (сп-1662), 11. п. п., Павловац, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 4782. СТОЈАНОВИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (cп-1421), 15. п. п., Ђуринац, умро 10. 1. 1915. од болести бубрега, стар 32 год. 4783. СТОЈАНОВИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (cп-2483), 10. п. п., Прецици, умро 23. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 50. 4784. СТОЈАНОВИЋ ВЛАДИСЛАВ, р/з, (Им.), 1. п. п., Маскаре, Моравски, умро 25. 1. 1915, стар 31 год., зај. гроб бр. 205. 4785. СТОЈАНОВИЋ ВЛАЈКО, р/з, (Им.), 8. п. п., Биоград, умро 23. 1. 1915, зај. гроб бр. 202. 4786. СТОЈАНОВИЋ ГРЕЦКО, р/з, (cп-1068), 19. п. п., Бабин До, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 25 год. 4787. СТОЈАНОВИЋ ГРИГОРИЈЕ, р/з, (cп-462), Лапужањ, умро 17. 1. 1915. од туберкулозе, стар 25 год.
467
Небојша Кузмановић
4788. СТОЈАНОВИЋ ДАНИЛО, инт., (Им.), Влашки До, Пожаревачки, умро 25. 12. 1916, стар 16 год., гроб бр. 960. 4789. СТОЈАНОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (сп-1285), 7. п. п., Вишњица, Београдски, умро 14. 1. 1915. од гангрене, стар 40 год. 4790. СТОЈАНОВИЋ ДРАГУТИН, (cп-1766), Београд, Београдски, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, 4791. СТОЈАНОВИЋ ДРАГУТИН, (cп-947), 3. п. п., Деане, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 4792. СТОЈАНОВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (сп-3104), 13. п. п., Проштинац, Моравски, умро 9. 10. 1914. од колере, стар 39 год. 4793. СТОЈАНОВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, Тамнич, Крајински, умро 24. 7. 1916, стар 33 год., гроб бр. 801. 4794. СТОЈАНОВИЋ ЖИВАН, (Им.), умро 19. 1. 1915, зај. гроб бр. 192. 4795. СТОЈАНОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (cп-2295), 8. п. п., Јагњило, Смедеревски, умро 15. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 36 год. 4796. СТОЈАНОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (cп-957), 10. п. п., Пасјане, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 25 год. 4797. СТОЈАНОВИЋ ЗЛАТКО, р/з, (Им.), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 25. 1. 1915, стар 36 год., зај. гроб бр. 206. 4798. СТОЈАНОВИЋ ИСКРЕН, р/з, (Им.), 5. п. п., Брота, Тетовски, умро 25. 1. 1915, стар 36 год., зај. гроб бр. 205. 4799. СТОЈАНОВИЋ ЈЕВРЕМ, р/з, (сп-1990), 9. п. п., В. Бресница, умро 7. 2. 1915. од пегавог тифуса. 4800. СТОЈАНОВИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-1790), 10. п. п., Љубић, Чачански, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса. 4801. СТОЈАНОВИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-3073), Балинац, Крајински, умро 28. 9. 1914. од колере, стар 26 год. 4802. СТОЈАНОВИЋ ЈОВАН, р/з, (Им.), 1. п. п., Црна Трава, Врањски, умро 23. 1. 1915, стар 31 год., зај. гроб бр. 202. 4803. СТОЈАНОВИЋ ЈОВАН, р/з, (Им.), 15. п. п., Крушик, умро 28. 1. 1915, стар 26 год., зај. гроб бр. 211. 4804. СТОЈАНОВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-193), Брусник, Крајински, умро 23. 12. 1914. од туберкулозе, стар 27 год. 4805. СТОЈАНОВИЋ ЈОВАН, (Им.), Суваја, Моравски, умро 9. 12. 1915, стар 50 год., гроб бр. 477. 4806. СТОЈАНОВИЋ ЛАЗАР, р/з, (cп-1793), 10. п. п., Митровица, Косовски, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 4807. СТОЈАНОВИЋ ЉУБИСАВ, р/з, (Им.), 11. п. п., Наталинци, Крагујевачки, умро 19. 1. 1915, стар 35 год., зај. гроб бр. 194.
468
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
4808. СТОЈАНОВИЋ ЉУБИСАВ, р/з, (Им.), 4. п. п., Крушар, Моравски, умро 25. 1. 1915, стар 48 год., зај. гроб бр. 205. 4809. СТОЈАНОВИЋ ЉУБОМИР, инт., (cп-2373), Београд, Београдски, умро 27. 2. 1915. од запаљења плућа, стар 40 год. 4810. СТОЈАНОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (cп-1467), 8. п. п., Кушељево, Пожаревачки, умро 11. 1. 1915. од запаљења плyћa, стар 40 год. 4811. СТОЈАНОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, Моравска дивизија Горње Међурово, 1887, Нишки, умро 13. 4. 1917, стар 30 год., гроб бр. 1402. 4812. СТОЈАНОВИЋ МАРКО, р/з, (cп-858), 8. п. п., В. Плана, Смедеревски, умро 31. 3. 1915. од туберкулозе, стар 22 год. 4813. СТОЈАНОВИЋ МАРКО, р/з, (сп-1396), 1. п. п., Јагњило, Смедеревски, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год. 4814. СТОЈАНОВИЋ МИЈАТ, р/з, (сп-1089), 15. п. п., Рованда, умро 4. 1. 1915. од дизентерије, стар 43 год. 4815. СТОЈАНОВИЋ МИЛАН, р/з, (cп-1920), 7. п. п., Бурово, Београдски, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 21 год. 4816. СТОЈАНОВИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), 1. п. п., Залужје, Врањски, умро 23. 1. 1915, зај. гроб бр. 202. 4817. СТОЈАНОВИЋ МИЛИЈА, (cп-1045), Михаиловац, умро 15. 1. 1915. од болести бубрега, стар 38 год. 4818. СТОЈАНОВИЋ МИЛОСАВ, инт., Кржбинад, Моравски, умро 4. 2. 1917, стар 56 год., гроб бр. 1063. 4819. СТОЈАНОВИЋ МИЛОСАВ, р/з, (Им.), 8. п. п., Вел. Поповић, Пожаревачки, умро 24. 1. 1915, зај. гроб бр. 203. 4820. СТОЈАНОВИЋ МИЛОШ, р/з, (Им.), 1. п. п., умро 21. 1. 1915, зај. гроб бр. 198. 4821. СТОЈАНОВИЋ МИЛУТИН, р/з, (cп-2745), 11. п. п., Ракинац, умро 11. 3. 1915. од дизентерије, стар 30 год. 4822. СТОЈАНОВИЋ МИЛУТИН, р/з, (сп-953), 15. п. п., Глобаре, умро 3. 1. 1915. од дизентерије. 4823. СТОЈАНОВИЋ МИХАИЛО, р/з, (сп-2848), 3. п. п., Baпa, умро 6. 5. 1915. од туберкулозе, стар 27 год. 4824. СТОЈАНОВИЋ МЛАДЕН, инт., (cп-2450), Јајинци, Београдски, умро 21. 2. 1915. од дизентерије, стар 16 год. 4825. СТОЈАНОВИЋ МЛАДЕН, р/з, (сп-2004), 2. п. п., Богојевица, умро 7. 2. 1915. од запаљења плућа, стар 36 год. 4826. СТОЈАНОВИЋ НИКОДИЈЕ, р/з, (cп-2299), 1. п. п., Доњи Душник, Нишки, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 42 год.
469
Небојша Кузмановић
4827. СТОЈАНОВИЋ ПЕТАР, (cп-531), Миријево, Београдски, умро 18. 1. 1915. од туберкулозе, стар 48 год. 4828. СТОЈАНОВИЋ ПЕТАР, р/з, (Им.), Кучи, Врањски, умро 16. 9. 1916, стар 26 год., гроб бр. 849. 4829. СТОЈАНОВИЋ ПЕТАР, р/з, (Им.), 15. п. п., Остриковац, Моравски, умро 19. 1. 1915., стар 33 год., гроб бр. 193. 4830. СТОЈАНОВИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-2340), 7. п. п., Ниш, Нишки, умро 16. 2. 1915. од туберкулозе, стар 40 год. 4831. СТОЈАНОВИЋ ПРОКОП, р/з, (сп-1493), 2. п. п., Бељина, умро 12. 1. 1915. од дизентерије, стар 40 год. 4832. СТОЈАНОВИЋ РАЈКО, р/з, (Им.), Бежица, Пожаревачки, умро 11. 3. 1916, стар 28 год., гроб бр. 607. 4833. СТОЈАНОВИЋ РИСТА, р/з, (cп-1618), 1. п. п., Лудриго, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 4834. СТОЈАНОВИЋ САВА, р/з, (cп-1888), 1. п. п., Јагњило, Смедеревски, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год. 4835. СТОЈАНОВИЋ САВА, р/з, (Им.), Јаблан, Врањски, умро 28. 8. 1916, стар 52 год., гроб бр. 804. 4836. СТОЈАНОВИЋ САВА, р/з, (Им.), 9. п. п., Жагубица, Пожаревачки, умро 20. 1. 1915, стар 26 год., зај. гроб бр. 197. 4837. СТОЈАНОВИЋ САВА, р/з, (сп-212), Вуковац, Пожаревачки, умро 24. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 20 год. 4838. СТОЈАНОВИЋ САВА, р/з, (сп-2694), 15. п. п., умро 5. 3. 1915. од туберкулозе, стар 21 год. 4839. СТОЈАНОВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (cп-1679), 1. п. п., Вел. Војница, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса. 4840. СТОЈАНОВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (cп-2587), 2. п. п.. Крусе, умро 25. 10. 1915. од туберкулозе, стар 31 год. 4841. СТОЈАНОВИЋ СТАНИМИР, р/з, (cп-3140), Катун, Моравски, умро 12. 11. 1914. од туберкулозе, стар 31 год. 4842. СТОЈАНОВИЋ СТАНИСЛАВ, инт., (сп-1369), Салаш, умро 9. 1. 1915. од менингитиса, стар 62 год. 4843. СТОЈАНОВИЋ СТАНИСЛАВ, р/з, (сп-1717), 13. п. п., Зањеви, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 21 год. 4844. СТОЈАНОВИЋ СТЕВАН, р/з, (cп-2436), 7. п. п., Рипањ, Београдски, умро 20. 2. 1915. од туберкулозе, стар 38 год. 4845. СТОЈАНОВИЋ СТОЈАН, инт., (сп-759), Београд, Београдски, умро 17. 3. 1915. од пегавог тифуса.
470
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
4846. СТОЈАНОВИЋ СТОЈАН, р/з, (cп-1755), 1. п. п., Предејанци, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 24 год. 4847. СТОЈАНОВИЋ ТАСА, (Им.), умро 19. 1. 1915, зај. гроб бр. 193. 4848. СТОЈАНОВИЋ ТОМА, р/з, (Им.), 9. п. п., Кличевац, Пожаревачки, умро 24. 1. 1915. стар 23 год., зај. гроб бр. 204. 4849. СТОЈАНОВИЋ ТРАЈКО, р/з, (Им.), Никшић, Кумановски, умро 4. 10. 1916, стар 25 год., гроб бр. 862. 4850. СТОЈАНОВИЋ ЂОКА, р/з, (Им.), 1. п. п., Залужје, Врањски, умро 23. 1. 1915, зај. гроб бр. 202. 4851. СТОЈАНОВИЋ ЦВЕТКО, р/з, (cп-806), 18. п. п., Вадаљице, умро 22. 3. 1915. од туберкулозе, стар 22 год. 4852. СТОЈАНОВИЋ ЦВЕТКО, р/з, (Им.), 8. п. п., Лелић, Ваљевски, умро 24. 1. 1915, зај. гроб бр. 204. 4853. СТОЈЕВ ДАНИЛО, р/з, (сп-280), Ниново, умро 28. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 27 год. 4854. СТОЈЕНАЛОВ ПЕТАР, р/з, (cп-2581), 8. п. п., Битољ, Битољски, умро 4. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 24 год. 4855. СТОЈИЉКОВИЋ АПОСТОЛ, р/з, (cп-2148), Куманово, Кумановски, умро 11. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 23 год. 4856. СТОЈИЉКОВИЋ ВИДЕН, р/з, (cп-1863), 1. п. п., Сопотница, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 21 год. 4857. СТОЈИЉКОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, (сп-1978), умро 7. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 29 год. 4858. СТОЈИЉКОВИЋ ЂУРА, р/з, (Им.), 2.. п. п., Шушаровци, Топлички, умро 29. 1. 1915, стар 31 год., зај. гроб бр. 214. 4859. СТОЈИЉКОВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-1620), 1. п. п., Лозовик, Смедеревски, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 34 год. 4860. СТОЈИЉКОВИЋ КОСТАДИН, р/з, 1. п. п., Грабовица, Врањски, умро 28. 1. 1915, стар 37 год., зај. гроб бр. 211. 4861. СТОЈИЉКОВИЋ МАКСИМ, (сп-564), Сурлица, умро 18. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 23 год. 4862. СТОЈИЉКОВИЋ ПЕТАР, р/з, (cп-2981), 1. п. п., Табузде, умро 25. 4. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 4863. СТОЈИЉКОВИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-2067), 1. п. п., Баталовце, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 24 год. 4864. СТОЈИЉКОВИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-2023), 1. п. п., Сумана, умро 8. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 4865. СТОЈИЋ АЛИМПИЈЕ, р/з, (Им.), 6. п. п., Накучани, Подрински, умро 21. 1. 1915, стар 41 год., зај. гроб бр. 199.
471
Небојша Кузмановић
4866. СТОЈИЋ БОРИВОЈЕ, р/з, (cп-1065), 6. п. п., Лозница, Подрински, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 20 год. 4867. СТОЈИЋ БОРИВОЈЕ, р/з, (сп-1478), 6. п. п., Лозница, Подрински, умро 11. 1. 1915. од болести бубрега, стар 20 год. 4868. СТОЈИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, (сп-317), Лесковац, умро 30. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 28 год. 4869. СТОЈИЋ ИЛИЈА, (Им.), Прилеп, Битољски, умро 21. 11. 1915, стар 35 год., гроб бр. 458. 4870. СТОЈИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-1439), 6. п. п., Трбушница, умро 11. 1. 1915. од дизентерије, стар 32 год. 4871. СТОЈИЋ КРСТА, р/з, (Им.), 15. п. п., Рожанство, Ужички, умро 24. 1. 1915, стар 26 год., зај. гроб бр. 204. 4872. СТОЈИЋ МИЛАН, р/з, (сп-440), умро 17. 1. 1915. од дизентерије. 4873. СТОЈИЋ МИЛУТИН, р/з, (сп-817), 4. п. п., Двориште, умро 24. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 21 год. 4874. СТОЈИЋ МИЛУТИН, р/з, (cп-1400), 18. п. п., Крша, умро 10. 1. 1915. од дизентерије. 4875. СТОЈИЋ ПАУН, р/з, (cп-1595), 9. п. п., Дубока, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 34 год. 4876. СТОЈИЋ ПАУН, р/з, (Им.), Малајница, Крајински, умро 24. 1. 1916, стар 39 год., гроб бр. 537. 4877. СТОЈИЋ Радисава МЛАДЕН, р/з, 15. п. п., Буљане, Моравски, умро 5. 6. 1917, стар 39 год., гроб бр. 1576. 4878. СТОЈИЋ СПИРА, р/з, (Им.), 3. п. п., Завој, Пиротски, умро 24. 1. 1915, стар 39 год., зај. гроб бр. 204. 4879. СТОЈИЋЕВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (сп-2175), 18. п. п., Липе, Смедеревски, умро 11. 2. 1915. од запаљења плућа. 4880. СТОЈИЋЕВИЋ САВА, инт., Врање, Подрински, умро 24. 2. 1918, стар 28 год., гроб бр. 2075. 4881. СТОЈИЋЕВИЋ СТЕВАН, Смољинац, Пожаревачки, умро 25. 4. 1918, стар 25 год. 4882. СТОЈИЧЕВИЋ ЈАНЕ, р/з, (Им.), 5. п. п., Трешњево, Тетовски, умро 26. 1. 1915, зај. гроб бр. 208. 4883. СТОЈКОВ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (сп-990), 6. п. п., Капино, умро 8. 1. 1915. од туберкулозе, стар 20 год. 4884. СТОЈКОВИЋ Деша СПИРА, р/з, 1. п. п., Гарновац, Крушевачки, умро 8. 1. 1918, стар 31 год., гроб бр. 1853. 4885. СТОЈКОВИЋ СТЕВАН, р/з, (сп-259), Љубинце, Скопски, умро 27. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 22 год.
472
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
4886. СТОЈКОВ КАПИЈАН, р/з, (Им.), 3. п. п., Буковача, умро 24. 1. 1915, зај. гроб бр. 204. 4887. СТОЈКОВИЋ АНЂЕЛКО, р/з, (Им.), Калонец, Косовски, умро 29. 10. 1916, стар 27 год., гроб бр. 878. 4888. СТОЈКОВИЋ БОГДАН, инт., Смедерево, Смедеревски, умро 27. 2. 1918, стар 57 год., гроб бр. 1923. 4889. СТОЈКОВИЋ Божидара ТОДОР, (cп-524), Ниш, Нишки, умро 18. 1. 1915. од туберкулозе, стар 22 год. 4890. СТОЈКОВИЋ ДАНИЛО, р/з, (сп-1805), 8. п. п., Осипаоница, Смедеревски, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 47 год. 4891. СТОЈКОВИЋ ДАНИЛО, р/з, 9. п. п., Шетоње, Пожаревачки, умро 25. 2. 1918, стар 57 год., гроб бр. 1920. 4892. СТОЈКОВИЋ ДУШАН, р/з, (сп-2951), 1. п. п., Топлац, умро 15. 4. 1915. од туберкулозе, стар 32 год. 4893. СТОЈКОВИЋ ЖИВОТА, р/з, (cп-2692), 8. п. п., Осипаоница, Смедеревски, умро 5. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год. 4894. СТОЈКОВИЋ ИЛИЈА, р/з, (cп-1869), 11. п. п., Мијатовац, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса. 4895. СТОЈКОВИЋ ИЛИЈА, р/з, (Им.), 4. п. п., умро 23. 1. 1915, зај. гроб бр. 202. 4896. СТОЈКОВИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-1080), 9. п. п., Дубока, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 25 год. 4897. СТОЈКОВИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-1085), 1. п. п., Житорађа, умро 3. 1. 1915. од болести срца, стар 30 год. 4898. СТОЈКОВИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-205), Коморница, умро 23. 12. 1914. од менингитиса. 4899. СТОЈКОВИЋ ЈОВАН, р/з, (Им.), 9. п. п., Бистрица, Пожаревачки, умро 22. 1. 1915, стар 34 год., зај. гроб бр. 201. 4900. СТОЈКОВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-1953), 7. п. п., Железник, Београдски, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 45 год. 4901. СТОЈКОВИЋ МИЛЕНКО, р/з, (Им.), Соколово, Београдски, умро 20. 1. 1915, зај. гроб бр. 197. 4902. СТОЈКОВИЋ МИЛОШ, р/з, (Им.), 15. п. п., Драгово, Моравски, умро 21. 1. 1915, стар 26 год., зај. гроб бр. 200. 4903. СТОЈКОВИЋ МИЛУТИН, р/з, (Им.), Вратиште, Нишки, умро 2. 1. 1916, стар 35 год., гроб бр. 510. 4904. СТОЈКОВИЋ МИРКО, р/з, (сп-1836), 1. п. п., Корбевац, Врањски, умро 4. 2. 1915. од туберкулозе, стар 40 год. 4905. СТОЈКОВИЋ МИХАИЛО, р/з, (сп-1687), 1. п. п., Бабине, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 26 год.
473
Небојша Кузмановић
4906. СТОЈКОВИЋ МИХАЈЛО, р/з, (сп-1148), 14. п. п., Бољевац, Крајински, умро 5. 1. 1915. од болести стомака, стар 40 год. 4907. СТОЈКОВИЋ ПАВЛЕ, р/з, (cп-1399), 1. п. п., Драговац, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 30 год. 4908. СТОЈКОВИЋ ПАВЛЕ, р/з, (cп-330), Добреновац, умро 30. 12. 1914. од запаљења плyha, стар 22 год. 4909. СТОЈКОВИЋ Петронија ДАМЈАН, инт., Велика Грабовица, Крушевачки, умро 25. 12. 1917, стар 50 год., гроб бр. 1828. 4910. СТОЈКОВИЋ РАДЕ, инт., Својине, Црна Гора, умро 5. 8. 1916, стар 56 год., гроб бр. 810. 4911. СТОЈКОВИЋ РАДИВОЈЕ, р/з, 12. п. п., Геботин, Крушевачки, умро 26. 2. 1917, стар 26 год., гроб бр. 1166. 4912. СТОЈКОВИЋ СПАСОЈЕ, р/з, (cп-180), Липар, умро 22. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 45 год. 4913. СТОЈКОВИЋ СПИРА, (сп-1970), Коритник, умро 7. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 39 год. 4914. СТОЈКОВИЋ Сретена ВЛАДИМИР, р/з, 12. п. п., Миланица, Чачански, умро 2. 2. 1918, стар 51 год., гроб бр. 1885. 4915. СТОЈКОВИЋ СТАНОЈЕ, р/з, (Им.), 2. п. п., Горња Трнава, Топлички, умро 27. 1. 1915, стар 29 год., зај. гроб бр. 209. 4916. СТОЈМЕНОВИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-2411), 3. п. п., Кичево, умро 19. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 24 год. 4917. СТОЈМЕНОВИЋ САВА, р/з, (сп-1342), 9. п. п., Затнија, умро 15. 1. 1915. од туберкулозе, стар 42 год. 4918. СТОЈМЕНОВИЋ ТОШКО, р/з, (Им.), 1. п. п., Ниш, Нишки, умро 21. 1. 1915, зај. гроб 198. 4919. СТОЈОВИЋ КАНА, р/з, (cп-263), Јошје, Моравски, умро 27. 12. 1914. од болести срца, стар 20 год. 4920. СТОЈОВИЋ МЕТОДИЈЕ, р/з, (сп-2776), 19. п. п., Најнац, умро 15. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год. 4921. СТОЈЧЕВИЋ ЗМАЈКО, р/з, (Им.), 7. п. п., Тренчево, Скопски, умро 24. 1915, зај. гроб бр. 203. 4922. СТОЈЧЕВИЋ РАДИСАВ, р/з, (сп-1684), 9. п. п., Пожаревац, Пожаревачки, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 42 год. 4923. СТОЈЧИЋ ЂОРЂЕ, инт., (cп-2797), Ниш, Нишки, умро 5. 6. 1915. од запаљења плућа, стар 50 год. 4924. СТОКИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-1214), 9. п. п., Мокци, умро 7. 1. 1915. од туберкулозе, стар 35 год.
474
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
4925. СТОКИЋ РАНКО, р/з, (сп-1742), 5. п. п., Лоред, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 4926. СТОКИЋ СИМА, р/з, (сп-166), Тополовик, Пожаревачки, умро 20. 12. 1914. од туберкулозе, стар 38 год. 4927. СТОЛИЋ РИСТА, р/з, (Им.), 8. п. п., Конопљиште, Кумановски, умро 25. 1. 1915, стар 26 год., зај. гроб бр. 206. 4928. СТОЦКОВИЋ Живка ВЛАДИМИР, инт., Велкремов, Крагујевачки, умро 20. 10. 1918, стар 21 год., гроб бр. 2162. 4929. СТОШИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (сп-1911), 6. п. п., Брезовица, Подрински, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 4930. СТОШИЋ ДАНИЛО, р/з, (сп-1707), 1. п. п., Врање, Врањски, умро 2. 2. 1915. од туберкулозе, стар 47 год. 4931. СТОШИЋ ДУШАН, (сп-1940), Врање, Врањски, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 4932. СТОШИЋ МИЛОШ, р/з, (cп-2863), 1. п. п., Доња, умро 29. 6. 1915, стар 28 год. 4933. СТОШИЋ САВА, р/з, (сп-370), Каново, умро 16. 1. 1915. од дизентерије. 4934. СТОШИЋ СТАНИСЛАВ, р/з, (сп-1630), 13. п. п., Слатина, Крајински, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 4935. СТОШИЋ СТОЈАН, р/з, (Им.), Врање, Врањски, умро 17. 1. 1916, стар 30 год., гроб бр. 523. 4936. СТРАИНОВИЋ СТЕВАН, инт., Вилезна, Пожаревачки, умро 4. 11. 1917, стар 55 год., гроб бр. 1761. 4937. СТРАКИНОВИЋ ПЕТАР, р/з, (Им.), 13. п. п., Валакоње, Тимочки, умро 20. 1. 1915. стар 22 год., гроб бр. 195. 4938. СТРАКИНОВИЋ СТОЈАН, р/з, (Им.), Пежица, Пожаревачки, умро 15. 8. 1916, стар 50 год., гроб бр. 822. 4939. СТРАХИНОВИЋ ЖИВАН, р/з, (cп-2416), 11. п. п., Аџибеговац, умро 19. 2. 1915. од дизентерије. 4940. СТРИЧЕВИЋ МИЛУТИН, инт., Бискупље, Пожаревачки, умро 15. 3. 1917, стар 52 год., гроб бр. 1249. 4941. СТРПОЊА ПЕТАР, инт., Дубока, Пожаревачки, умро 23. 6. 1917, стар 23 год., гроб бр. 1613. 4942. СУБОТИЋ ЖИВАН, инт., Шаранци, Црна Гора, умро 11. 2. 1917, стар 26 год., гроб бр. 1101. 4943. СУБОТИЋ ЖИВКО, р/з, (cп-320), Клење, Подрински, умро 30. 12. 1914. од болести срца, стар 21 год.
475
Небојша Кузмановић
4944. СУКИЋ Алексе ИЛИЈА, р/з, 2. п. п., Коњуша, Крушевачки, умро 5. 3. 1918, стар 54 год., гроб бр. 1938. 4945. СУКНОВИЋ БОЖА, р/з, 7. п. п., Пива, Црна Гора, умро 5. 1. 1917, стар 55 год., гроб бр. 991. 4946. СУКНОВИЋ ТРИПКО, инт., Пива, Црна Гора, умро 4. 3. 1917, стар 32 год., гроб бр. 1189. 4947. СУПАЛОВИЋ РАДИВОЈЕ, (сп-594), Зајечар, Крајински, умро 19. 1. 1915. од дизентерије, стар 22 год. 4948. СУРУЏИЋ СРЕТЕН, (cп-2980), 13. п. п., Неготин, Крајински, умро 25. 4. 1915. од туберкулозе, стар 33 год. 4949. СУЧИЋ МИЛАН, р/з, (cп-1586), 13. п. п., Неготин, Крајински, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 29 год. 4950. ТАБИЋ РАЈКО, р/з, (cп-345), Сенце, умро 31. 12. 1914. од туберкулозе, стар 23 год. 4951. ТАДИЋ АЛЕКСИЈЕ, инт., (Им.), Пива (Никшић), Црна Гора, умро 25. 11. (12) 1916, стар 35 (32) год., гроб бр. 903. 4952. ТАДИЋ ВАСИЛИЈЕ, инт., Пива, Црна Гора, умро 23. 2. 1917, стар 40 год., гроб бр. 1155. 4953. ТАДИЋ Косте ЈОВАН, инт., (2991), Жупа, Пива, Црна Гора, умро 3. 5. 1918. од туберкулозе, стар 32 год., гроб бр. 2007. 4954. ТАДИЋ МАРИНКО, инт., (сп-1896), Вуковица, умро 5. 2. 1915. од дизентерије, стар 60 год. 4955. ТАДИЋ МИЛОРАД, р/з, (Им.), 5. п. п., Борач, Крагујевачки, умро 24. 1. 1915, стар 40 год., зај. гроб бр. 203. 4956. ТАДИЋ СИМА, р/з, (Им.), 8. п. п., Цалине, Подрински, умро 21. 1. 1915, стар 30 год., зај. гроб бр. 199. 4957. ТАЛВИ РАФАИЛО, р/з, (сп-2237), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 13. 2. 1915. од пегавог тифуса. 4958. ТАЛЕВИЋ САВА, р/з, (cп-331), Суковица, умро 30. 12. 1914. од болести срца, стар 32 год. 4959. ТАЛОВИЋ ЈОВАН, инт., (сп-2038), Лесковац, умро 8. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 18 год. 4960. ТАМЕЉКОВИЋ НИКОЛА, (сп-1834), Цер, умро 4. 2. 1915. од туберкулозе, стар 28 год. 4961. ТАНАСЕВИЋ КОСТА, инт., (Им.), Београд, Београдски 27. 1. 1915, стар 52 год. 4962. ТАНАСИЈЕВИЋ БОГОСАВ, р/з, (cп-1364), 7. п. п., Вранић, Београдски, умро 9. 1. 1915. од болести бубрега.
476
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
4963. ТАНАСИЈЕВИЋ ЈОВАН, р/з, (сп-12 и 3157), 13. п. п., Милошево, Крајински, умро 21. 11. 1914. од болести срца, стар 27 год. 4964. ТАНАСИЈЕВИЋ МИЛОЈЕ, р/з, (сп-2753), 7. п. п., Арнајево, Београдски, умро 13. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год. 4965. ТАНАСИЈЕВИЋ ПАВЛЕ, (сп-649), Медвеђа, умро 19. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 48 год. 4966. ТАНАСИЈЕВИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-1951), 7. п. п., Велики Мокри Луг, Београдски, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса. 4967. ТАНАСИЈЕВИЋ ТАНАСИЈЕ, р/з, (Им.), Ресник, Београдски, умро 5. 1. 1916, стар 45 год., гроб бр. 515. 4968. ТАНАСИЋ МИЛОЈЕ, р/з, (cп-2592), 6. п. п., Костиц, умро 23. 9. 1915. од туберкулозе, стар 22 год. 4969. ТАНАСКОВИЋ АНДРИЈА, р/з, (Им.), 12. п. п., Брестовик, умро 20. 1. 1915, зај. гроб бр. 196. 4970. ТАНАСКОВИЋ БЛАГОЈЕ, инт., (cп-993), Брестовик, умро 8. 1. 1915. од дизентерије, стар 22 год. 4971. ТАНАСКОВИЋ Божидара ТОДОР, р/з, (сп-2883), 18. п. п., Неменикуће, Београдски, умро 21. 5. 1915. од туберкулозе, стар 26 год. 4972. ТАНАСКОВИЋ ИВАН, р/з, (сп-1553), 6. п. п., Глушци, Подрински, умро 13. 1. 1915. од дизентерије, стар 35 год. 4973. ТАНАСКОВИЋ ЉУБОМИР, р/з, (сп-1162), 15. п. п., Главица, умро 6. 1. 1915. од дизентерије, стар 35 год. 4974. ТАНАСКОВИЋ МИЛОСАВ, р/з, (сп-1031), 15. п. п., Вукшановац, умро 8. 1. 1915. од дизентерије, стар 38 год. 4975. ТАНАСКОВИЋ ПЕТАР, инт., Замањика, Нови Пазар, умро 17. 3. 1918, стар 51 год., гроб бр. 1959. 4976. ТАНАСКОВИЋ РАНКО, (сп-1088), Љубовија, Подрински, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год. 4977. ТАНАСКОВИЋ ЦВЕТКО, р/з, (сп-2568), 1. п. п., Дед Цара, умро 28. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год. 4978. ТАНЕВ АТАНАС, р/з, (Им.), Граничево, Тиквешки, умро 6. 1. 1916, стар 20 год., гроб бр. 516. 4979. ТАНИЋ МИТАР, инт., Шеварица, Подрински, умро 21. 3. 1917, стар 55 год., гроб бр. 1277. 4980. ТАНИЧИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (cп-437), Сулнић, умро 17. 1. 1915. од дизентерије, стар 30 год. 4981. ТАНКОСИЋ МИХАЈЛО, р/з, 10. п. п., Лиса, Чачански, умро 10. 1. 1917, стар 47 год., гроб бр. 999.
477
Небојша Кузмановић
4982. ТАНОВИЋ МИЛЕТА, р/з, (сп-2507), 3. п. п., Радбић, умро 24. 2. 1915. од дизентерије. 4983. ТАНОВИЋ ПЕТАР, р/з, (Им.), 6. п. п., Бадовинци, Подрински, умро 27. 1. 1915. од дизентерије, стар 40 год., зај. гроб бр. 210. 4984. ТАНОЈЕВИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-2371), 5. п. п., Макрена, умро 17. 2. 1915. од болести бубрега, стар 24 год. 4985. ТАРАБИЋ Владимира ПАВЛЕ, инт., Каран, Ужички, умро 28. 9. 1917, стар 24 год., гроб бр. 1721. 4986. ТАРАНОВИЋ СТОЈМЕН, р/з, (сп-2908), 18. п. п., Рудари, умро 3. 4. 1915. од туберкулозе, стар 28 год. 4987. ТАРСИЋ ЈЕВРЕМ, р/з, (сп-3061), Бошњане, Моравски, умро 26. 9. 1914. од колере, стар 33 год. 4988. ТАСИЋ БОРИСАВ, р/з, (Им.), 3. п. п., Константиновци, Топлички, умро 23. 1. 1915, стар 23 год., зај. гроб бр. 203. 4989. ТАСИЋ ВАСА, (cп-1542), умро 13. 1. 1915. од дизентерије. 4990. ТАСИЋ ЉУБИСАВ, р/з, (сп-780), 15. п. п., Боба, умро 19. 3. 1915. од туберкулозе, стар 21 год. 4991. ТАСИЋ МИЛАН, инт., Вишњево (Трешњево), 1883, Црна Гора, умро 15. 3. 1917, стар 34 год., гроб бр. 1245. 4992. ТАСИЋ ПЕТРОНИЈЕ, р/з, (сп-1241), 1. п. п., Моштаница, умро 13. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 38 год. 4993. ТАСИЋ РАДОВАН, инт., Поља, Црна Гора, умро 31. 3. 1917, стар 30 год., гроб бр. 1335 (1330). 4994. ТАСИЋ РАДОЈЕ, р/з, (Им.), Буковац, Пожаревачки, умро 5. 8. 1916, стар 35 год., гроб бр. 812. 4995. ТАСИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-2582), 1. п. п., Власотинци, Врањски, умро 4. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 4996. ТАСОВИЋ РИСТО, р/з, (сп-244), Рогољево, Крајински, умро 26. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 39 год. 4997. ТАСУНОВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (Им.), 5. п. п., Алексинац, Нишки, умро 30. 1. 1915, стар 31 год., зај. гроб бр. 216. 4998. ТАТИЋ ВУКО, инт., Коњуси, Црна Гора, умро 31. 1. 1917, стар 40 год., гроб бр. 1049. 4999. ТАТИЋ МАКСИМ, инт., Коњуси, Црна Гора, умро 25. 1. 1917, стар 25 год., гроб бр. 1027. 5000. ТАТОМИРОВИЋ ЂУРАЂ, р/з, (сп-2582), 6. п. п., Црна Бара, Подрински, умро 6. 10. 1915. од туберкулозе, стар 33 год. 5001. ТАТОМИРОВИЋ ЈАНКО, р/з, (сп-2139), 6. п. п., Бадовинци, Подрински, умро 10. 2. 1915. од дизентерије, стар 35 год.
478
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
5002. ТАТОМИРОВИЋ РАДЕ, р/з, (сп-2083), 5. п. п., Орашац, умро 9. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 47 год. 5003. ТАУЧКОВИЋ ИЛИЈА, р/з, (сп-899), 5. п. п., Лузица, умро 1. 1. 1915. од запаљења плyћa, стар 21 год. 5004. ТАШИЋ Петра МИЛОЈКО, р/з, 2. п. п., Алексинац, Нишки, умро 29. 11. 1917, стар 32 год., гроб бр. 1798. 5005. ТЕБИЈАТЕРОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (сп-114), умро 13. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 50 год. 5006. ТЕЈЕТИН СТАМЕН, р/з, (cп-1069), Пореанци, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 27 год. 5007. ТЕЛАЦ ПЕТАР, р/з, (Им.), 6. п. п., Београд, Београдски, умро 22. 1. 1915, зај. гроб бр. 200. 5008. ТЕЛИО СТАНИСЛАВ, р/з, (сп-1003), 9. п. п., Приштина, Косовски, умро 9. 1. 1915. од дизентерије, стар 47 год. 5009. ТЕМКОВИЋ ВЕЉКО, р/з, (Им.), 5. п. п., Бања, умро 24. 1. 1915, стар 48 год., зај. гроб бр. 204. 5010. ТЕМОВ САНЕ, (Им.), Карбинци, Штипски, умро 12. 12. 1915, стар 50 год., гроб бр. 484. 5011. ТЕОФИЛОВИЋ ВЕЉКО, р/з, (Им.), 7. п. п., Врчин, Београдски, умро 26. 3. 1915, стар 50 год. 5012. ТЕОФИЛОВИЋ Живка (Јока) НИКОЛА, р/з, Вардарска дивизија Вранић, Београдски, умро 7. 1. 1918, стар 23 год., гроб бр. 1851. 5013. ТЕОФИЛОВИЋ МАРКО, р/з, (сп-2545), 7. п. п., Врчин, Београдски, умро 26. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 5014. ТЕРЗИЋ ЖИВОЈИН, (сп-2693), Право, Подрински, умро 5. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 33 год. 5015. ТЕРЗИЋ ЉУБОМИР, инт., (сп-2254), Арнајево, Београдски, умро 13. 2. 1915. од дизентерије, стар 18 год. 5016. ТЕРЗИЋ ТРИФУН, р/з, (cп-2746), 7. п. п., Иванци, умро 12. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год. 5017. ТЕРЗИЋ ЧЕДОМИР, инт., (Им.), Дупљаја, Ваљевски, умро 25. 12. 1916, стар 29 год., гроб бр. 961. 5018. ТЕШАНОВИЋ МИЛОВАН, (сп-1293), Рајковац, умро 14. 1. 1915. од болести бубрега. 5019. ТЕШЕВИЋ МАРИНКО, инт., Бованице (Пљевља), 1840, Црна Гора, умро 2. 5. 1917, стар 77 год., гроб бр. 1479. 5020. ТЕШИЋ МИЛАДИН, р/з, (сп-1237), 5. п. п., Драгодол, умро 14. 1. 1915. од туберкулозе, стар 33 год.
479
Небојша Кузмановић
5021. ТЕШИЋ ТЕША, р/з, (cп-924), 4. п. п., Добриње, Ужички, умро 2. 1. 1915. од дизентерије, стар 45 год. 5022. ТЕШИЋ ТОМА, р/з, (сп-1268), 3. п. п., Драгодол, умро 14. 1. 1915. од дизентерије, стар 33 год. 5023. ТИПСАРЕВИЋ ЖИВКО, р/з, (Им.), 3. п. п., Крушевица, умро 30. 1. 1915., стар 26 год., зај. гроб бр. 215. 5024. ТИРАНОВИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (cп-1640), 9. п. п., Крујево, умро 1. 2. 1915. од запаљења плућа, стар 31 год. 5025. ТИСИЋ Милана ГРУЈА, инт., Поблаће, 1864, Пљевља, Црна Гора, умро 19. 4. 1917, стар 53 год., гроб бр. 1431. 5026. ТИТАНОВИЋ НИКОЛА, р/з, (cп-2940), 4. п. п., Велики Мокри Луг, Београдски, умро 12. 4. 1915. од болести срца, стар 30 год. 5027. ТОВИЛОВИЋ ДОБРОСАВ, р/з, (cп-2699), 5. п. п., умро 6. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 26 год. 5028. ТОДИЋ ЉУБИСАВ, инт., (Им.), Вукошић, Подрински, умро 18. 10. 1916, стар 56 год., гроб бр. 871. 5029. ТОДИЋ МАРКО, инт., (сп-989), Лозница, Подрински, умро 8. 1. 1915. од туберкулозе. 5030. ТОДОРИЋ БОРА, р/з, (cп-1395), 6. п. п., Ракотин, умро 10. 1. 1915. од дизентерије, стар 45 год. 5031. ТОДОРОВ МИЛЕНКО, (cп-617), Бошњани, умро 19. 1. 1915. од туберкулозе. 5032. ТОДОРОВИЋ АРСО, инт., умро 1. 3. 1917, гроб бр. 1173. 5033. ТОДОРОВИЋ ВЕСЕЛИН, р/з, (сп-2685), 2. п. п., Куршумлија, Топлички, умро 4. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 5034. ТОДОРОВИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (сп-3047), 15. п. п., Лалинац, умро 24. 9. 1914. од колере. 5035. ТОДОРОВИЋ ВОЈИН, р/з, (сп-1591), 7. п. п., Железник, Београдски, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 45 год. 5036. ТОДОРОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, инт., (сп-1966), Причиновић, Подрински, умро 6. 2. 1915. од запаљења плућа, стар 18 год. 5037. ТОДОРОВИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, (cп-1646), 8. п. п., Вучје, умро 1. 2. 1915. од трбушног тифуса, стар 38 год. 5038. ТОДОРОВИЋ ДРАГОМИР, р/з, (Им.), 3. п. п., Студена, Пиротски, умро 25. 1. 1915, стар 31 год., зај. гроб бр. 205. 5039. ТОДОРОВИЋ ДРАГУТИН, инт., (сп-663), Лесковац, умро 20. 1. 1915. од дизентерије, стар 18 год. 5040. ТОДОРОВИЋ ЖИВОЈИН, инт., (Им.), Мељак, Београдски, умро 27. 1. 1915, стар 25 год., зај. гроб бр. 210.
480
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
5041. ТОДОРОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (Им.), 15. п. п., умро 30. 1. 1915, стар 37 год., зај. гроб бр. 215. 5042. ТОДОРОВИЋ ЖИВОТА, р/з, (cп-2474), 7. п. п., Врање, Врањски, умро 23. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 5043. ТОДОРОВИЋ ИВАН, р/з, (cп-2061), 7. п. п., Кумодраж, Београдски, умро 8. 2. 1915. од запаљења плућа, стар 49 год. 5044. ТОДОРОВИЋ ИВАН, р/з, (Им.), 7. п. п., Умка, Београдски, умро 22. 1. 1915, зај. гроб бр. 200. 5045. ТОДОРОВИЋ ИЛИЈА, р/з, (сп-3092), 15. п. п., Вилштонатић, умро 3. 10. 1914. од колере, стар 22 год. 5046. ТОДОРОВИЋ ЈЕРЕМИЈА, р/з, (cп-1789), 5. п. п., Салаш, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 32 год. 5047. ТОДОРОВИЋ ЈОВАН, инт., Старче, Морача, 1866, Црна Гора, умро 3. 3. 1917, стар 31 год., гроб бр. 1185. 5048. ТОДОРОВИЋ КРИСТИН, р/з, (cп-2822), 5. п. п., Драгушица, умро 21. 6. 1915. од запаљења плућа, стар 30 год. 5049. ТОДОРОВИЋ ЛАЗАР, р/з, (Им.), 7. п. п., умро 28. 1. 1915, стар 35 год., зај. гроб бр. 211. 5050. ТОДОРОВИЋ ЉУБИСАВ, (сп-3069), Мали Борак, Београдски, умро 27. 9. 1914. од колере. 5051. ТОДОРОВИЋ МИЛАДИН, р/з, (сп-3155), 15. п. п., Велика Крушевица, Моравски, умро 18. 11. 1914. од запаљења плућа. 5052. ТОДОРОВИЋ МИЛАН, р/з, (cп-2484), 10. п. п., Ковач, умро 23. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 26 год. 5053. ТОДОРОВИЋ МИЛИВОЈЕ, инт., Бистрица Лип., 1898, Црна Гора, умро 6. 6. 1918, стар 20 год., гроб бр. 2038. 5054. ТОДОРОВИЋ Милисава НОВИЦА, р/з, 8. п. п., Парцане, Београдски, умро 26. 9. 1918, стар 24 год., гроб бр. 2127. 5055. ТОДОРОВИЋ МИЛОРАД, р/з, (cп-1694), 5. п. п., Поповац, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 34 год. 5056. ТОДОРОВИЋ МИЛОСАВ, р/з, (cп-2569), 5. п. п., Ст. Река, умро 28. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 41 год. 5057. ТОДОРОВИЋ МИЛУТИН, р/з, (8), 15. п. п., Велика Крушевица, Моравски, умро 18. 11. 1914. од туберкулозе, стар 31 год. 5058. ТОДОРОВИЋ МИЛУТИН, р/з, (Им.), 5. п. п., Маскаре, Моравски, умро 24. 1. 1915. стар 33 год., зај. гроб бр. 204. 5059. ТОДОРОВИЋ НИКОЛА, инт., (Им.), Масуште, Нишки, умро 17. 7. 1916. стар 55 год., гроб бр. 793.
481
Небојша Кузмановић
5060. ТОДОРОВИЋ ПАНТА, р/з, (cп-1975), 7. п. п., Јапница, умро 7. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год. 5061. ТОДОРОВИЋ РАДИВОЈЕ, р/з, (cп-2015), 8. п. п., Влашки До, умро 8. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 31 год. 5062. ТОДОРОВИЋ РАДОСАВ, р/з, (Им.), 1. п. п., Комарица, Крагујевачки, умро 23. 1. 1915, зај. гроб бр. 202. 5063. ТОДОРОВИЋ РАЈКО, р/з, (cп-1287), 6. п. п., Табановић, умро 14. 1. 1915. од туберкулозе, стар 43 год. 5064. ТОДОРОВИЋ СТАНИСЛАВ, инт., (cп-2344), Мељак, Београдски, умро 16. 2. 1915. од туберкулозе, стар 40 год. 5065. ТОДОРОВИЋ СТЕВАН, р/з, (Им.), 17. п. п., Багрдан, Моравски, умро 22. 1. 1915, стар 34 год., зај. гроб бр. 201. 5066. ТОДОРОВИЋ ТИХОМИР, р/з, (cп-2964), 7. п. п., Сремчица, Београдски, умро 17. 4. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 5067. ТОДОРОВИЋ ФИЛИП, р/з, 15. п. п., Забрега, Моравски, умро 19. 2. 1917, стар 55 год., гроб бр. 1142. 5068. ТОДОРОВИЋ Цветка МИЛАН, инт., Зуце, Београдски, умро 19. 11. 1917, стар 27 год., гроб бр. 1779. 5069. ТОДОРОВИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (cп-1174), 11. п. п., Вишевац, Крагујевачки, умро 6. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 29 год. 5070. ТОДОСИЈЕВИЋ ЉУБИСАВ, р/з, (Им.), Поваштица, Топлички, умро 24. 3. 1916, стар 22 год., гроб бр. 623. 5071. ТОДОСИЈЕВИЋ РАНИСАВ, (cп-530), Кошарице, умро 18. 1. 1915. од туберкулозе, стар 24 год. 5072. ТОДОСИЈЕВИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-2905), 8. п. п., Вел. Поповић, умро 2. 4. 1915. од туберкулозе, стар 41 год. 5073. ТОДОСИЈЕВИЋ ТИМОТЕЈ, р/з, Мали Борак, Београдски, умро 12. 12. 1914. од туберкулозе, стар 43 год. 5074. ТОДОСИЈЕВИЋ ЦВЕТКО, р/з, (cп-1909), 11. п. п., Грозница, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 32 год. 5075. ТОЛЕВ ДАНИЛО, р/з, (cп-402), Павонци, умро 16. 1. 1915. од туберкулозе. 5076. ТОЛЕВ ПЕТАР, р/з, (сп-1358), Зреч, умро 15. 1. 1915. 5077. ТОЛИКОВИЋ Владимира ИВАН, инт., Бања, Крагујевачки, умро 11. 10. 1918, стар 17 год., гроб бр. 2144. 5078. ТОМАНОВИЋ ЂОРЂИЈЕ, инт., Грахово, 1877, Црна Гора, умро 4. 4. 1918, стар 40 год., гроб бр. 1981. 5079. ТОМАШЕВИЋ РАДОСАВ, р/з, 7. п. п., Венчане, Београдски, умро 11. 2. 1917, стар 37 год., гроб бр. 1102.
482
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
5080. ТОМЕ КОЦЕ, р/з, (сп-1412), 21. п. п., Радовиште, умро 10. 1. 1915. од туберкулозе, стар 22 год. 5081. ТОМЕЉКОВ РИСТА, р/з, (Им.), Д. Врањевци, Скопски, умро 15. 3. 1916, стар 26 год., гроб бр. 615. 5082. ТОМИЋ АЛИЈА, инт., Ноћај, Подрински, умро 7. 3. 1917, стар 30 год., гроб бр. 1199. 5083. ТОМИЋ АНДРИЈА, р/з, (cп-2538), 5. п. п., Рековац, умро 26. 2. 1915. од туберкулозе, стар 48 год. 5084. ТОМИЋ БОГОСАВ, р/з, (сп-930), 5. п. п., Санковићи, Ваљевски, умро 2. 1. 1915. од запаљења плyћa. 5085. ТОМИЋ ВЕЛИМИР, (сп-1 761), Грабовац, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса. 5086. ТОМИЋ ВЕЉКО, р/з, (сп-2166), 7. п. п., Калуђерица, Београдски, умро 11. 2. 1915. од пегавог тифуса. 5087. ТОМИЋ ВИДОЈЕ, инт., Горње Ново, Пожаревачки, умро 24. 1. 1918, стар 20 год., гроб бр. 2074. 5088. ТОМИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (сп-845), 8. п. п., Батовци, умро 28. 3. 1915. од срчане болести, стар 21 год. 5089. ТОМИЋ ДРАГУТИН, (сп-614), Милојевић, умро 19. 1. 1915. од туберкулозе, стар 36 год. 5090. ТОМИЋ ЖИВАДИН, р/з, (сп-1332), 5. п. п., Корићани, умро 15. 1. 1915. од туберкулозе, стар 28 год. 5091. ТОМИЋ ЖИВАДИН, р/з, 13. п. п., Рековац, Моравски, умро 12. 10. 1918, стар 30 год., гроб бр. 2145. 5092. ТОМИЋ ЖИВОТА, р/з, (сп-1606), 9. п. п., Царевац, Пожаревачки, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 37 год. 5093. ТОМИЋ ИВАН, (сп-870), Бело Поље, умро 18. 8. 1915. од туберкулозе, стар 21 год. 5094. ТОМИЋ ИЛИЈА, р/з, (cп-406), Витезова, умро 16. 1. 1915. од болести стомака, стар 32 год. 5095. ТОМИЋ ИЛИЈА, р/з, (сп-2591), 5. п. п., Стубе, умро 25. 9. 1915. од туберкулозе, стар 19 год. 5096. ТОМИЋ Јанка СТЕВАН, инт., Ждрело, Пожаревачки, умро 10. 4. 1918, стар 27 год., гроб бр. 1989. 5097. ТОМИЋ ЈОВАН, (сп-851), Црвеница, умро 29. 3. 1915. од туберкулозе, стар 35 год. 5098. ТОМИЋ Јоксима МАЛИША, р/з, 9. п. п., Превиш, 1857, Никшић, Црна Гора, умро 16. 11. 1917, стар 60 год., гроб бр. 1774.
483
Небојша Кузмановић
5099. ТОМИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), 17. п. п., Грабовица, Ваљевски, умро 30. 1. 1915, зај. гроб бр. 216. 5100. ТОМИЋ МИЛОВАН, р/з, (Им.), 5. п. п., Дисанце, умро 26. 1. 1915, зај. гроб бр. 207. 5101. ТОМИЋ МИЛОРАД, р/з, 10. п. п., Милошевци, Руднички, умро 27. 1. 1917, стар 27 год., гроб бр. 1036. 5102. ТОМИЋ ПАНТА, инт., (сп-2636), Вишњица, умро 1. 3. 1915. од дизентрије, стар 35 год. 5103. ТОМИЋ ПАУН, р/з, (сп-1328), 15. п. п., Бобова, умро 15. 1. 1915. од туберкулозе, стар 33 год. 5104. ТОМИЋ РАДОЈКО, (969), умро 8. 1. 1915. од дизентерије. 5105. ТОМИЋ РАДОСАВ, р/з, (Им.), 5. п. п., Крвавица, умро 24. 1. 1915, стар 24 год., зај. гроб бр. 204. 5106. ТОМИЋ РАДОСЛАВ, р/з, (cп-1232), 8. п. п., Кусоње, умро 13. 1. 1915. од туберкулозе. 5107. ТОМИЋ Сава ЈОВАН, инт., Превиш, 1868, Никшић, Црна Гора, умро 9. 5. 1918, стар 50 год., гроб бр. 2013 (2031). 5108. ТОМИЋ СВЕТОЗАР, инт., Сланице, Тимочки, умро 18. 1. 1917, стар 25 год., гроб бр. 1007. 5109. ТОМИЋ СРЕЋКО, р/з, (сп-849), 5. п. п., Д. Буковица, умро 28. 3. 1915. од туберкулозе, стар 49 год. 5110. ТОМИЋ СТАНИСЛАВ, р/з, (сп-965), 7. п. п., Приштина, Косовски, умро 8. 1. 1915. од дизентерије, стар 34 год. 5111. ТОМИЋ Станоја ЈЕРЕМИЈА, р/з, 2. п. п., Прокупље, Топлички, умро 12. 3. 1918, стар 43 год., гроб бр. 1954. 5112. ТОМИЋ ТИХОМИР, (cп-2219), Гугаљ, Ужички, умро 12. 2. 1915. од туберкулозе, стар 35 год. 5113. ТОМИЋ ТИХОМИР, р/з, (Им.), М. Иваница, Београдски, умро 1. 4. 1916, стар 20 год., гроб бр. 642. 5114. ТОМИЋ ТОША, р/з, (сп-859), 17. п. п., Савач, умро 31. 3. 1915. од туберкулозе, стар 33 год. 5115. ТОМОВИЋ ВЕЛИСАВ, р/з, (сп-1513), 3. п. п., Гуцос, умро 12. 1. 1915. од дизентерије, стар 32 год. 5116. ТОМОВИЋ Ђура МАРКО, инт., Појеварска, Васојевиhи, Црна Гора, умро 1. 3. 1918, стар 77 год., гроб бр. 1931. 5117. ТОМОВИЋ КОСТАДИН, инт., Шекулар, Црна Гора, умро 6. 1. 1917, стар 65 год., гроб бр. 992. 5118. ТОМУШИЋ РИСТО, инт., Бијело Поље, Црна Гора, умро 26. 1. 1917, стар 30 год., гроб бр. 1034.
484
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
5119. ТОПАЛОВИЋ ПРИБИСЛАВ, р/з, (сп-2706), 4. п. п., Шопић, Београдски, умро 7. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 5120. ТОПЛОЧИНА ТОПЛАШИНА НИКОЛА, инт., Језера, Црна Гора, умро 17. 2. 1917, стар 41 год., гроб бр. 1129. 5121. ТОРБАРЕВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (сп-344), Плужане, Моравски, умро 31. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 50 год. 5122. ТОСЕВ ГАРА, р/з, (сп-1052), 10. п. п., Цапари, умро 15. 1. 1915. од болести стомака. 5123. ТОТИЋ ЖИВОЈИН, инт., (сп-1561), Дубље, Подрински, умро 13. 1. 1915. од дизентерије, стар 18 год. 5124. ТОШЕВ ИГЊА, (сп-1738), Рударе, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 29 год. 5125. ТОШЕВ ПЕТАР, р/з, (сп-1091), 17. п. п., умро 4. 1. 1915. од дизентерије. 5126. ТОШЕВ СЕНТА, р/з, (Им.), 1. п. п., умро 28. 1. 1915, зај. гроб бр. 211. 5127. ТОШИЋ ЖИВОЈИН, инт., (cп-233), Драги До, умро 25. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 18 год. 5128. ТОШИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, (cп-940), 2. п. п., Београд, Београдски, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 24 год. 5129. ТОШИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-829), 18. п. п., Кацевиште, умро 25. 3. 1915. од туберкулозе, стар 22 год. 5130. ТОШИЋ РАДИВОЈЕ, р/з, (cп-2497), 8. п. п., Кушиљево, Пожаревачки, умро 24. 2. 1915. од пегавог тифуса. 5131. ТРАИЛОВИЋ ВЛАДАН, р/з, (сп-1168), 13. п. п., Валакоње, Крајински, умро 6. 1. 1915. од туберкулозе, стар 21 год. 5132. ТРАИЛОВИЋ ГРУЈА, р/з, (cп-2629), 15. п. п., Приштина, Косовски, умро 1. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 36 год. 5133. ТРАИЛОВИЋ ДУШАН, р/з, (сп-2922), 10. п. п., Г. Лук, умро 7. 4. 1915, стар 24 год. 5134. ТРАИЛОВИЋ ЈОСИФ, инт., (Им.), Добра, Пожаревачки, умро 6. 2. 1916, стар 63 год., гроб бр. 553. 5135. ТРАИЛОВИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-1329), 13. п. п., Црнајка, Крајински, умро 15. 1. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 5136. ТРАИЛОВИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-979), 18. п. п., Бигреница, умро 8. 1. 1915. од дизентерије, стар 49 год. 5137. ТРАИЛОВИЋ Петра МАРЈАН, инт., Острељ, Неготински, умро 25. 7. 1917, стар 20 год., гроб бр. 1644. 5138. ТРАЈАНОВ МИЛЕ, р/з, (Им.), Бресница, Скопски, умро 26. 4. 1916, стар 38 год., гроб бр. 685.
485
Небојша Кузмановић
5139. ТРАЈАНОВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (cп-1455), 1. п. п., Чокот, умро 11. 1 1915. од дизентерије, стар 26 год. 5140. ТРАЈКИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (сп-1619), 8. п. п., Синчарје, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса. 5141. ТРАЈКО ЈУРЕ, р/з, (сп-4 и 3151), 13. п. п., Горњани, Крајински, умро 15. 11. 1914. од запаљења плућа, стар 26 год. 5142. ТРАЈКОВ БАНЕ, (cп-1681), Куманово, Кумановски, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год. 5143. ТРАЈКОВ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (cп-992), 19. п. п., Маврово, Скопље, умро 8. 1. 1915. од туберкулозе, стар 23 год. 5144. ТРАЈКОВ ЈЕВТИМ, (cп-2003), Тркаље, умро 7. 2. 1915. од запаљења плућа, стар 21 год. 5145. ТРАЈКОВИЋ ВЕТИН, р/з, (сп-839), Паланка, умро 26. 3. 1915. од туберкулозе, стар 20 год. 5146. ТРАЈКОВИЋ ВЛАЈКО, (cп-1621), Брод, умро 1. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год. 5147. ТРАЈКОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (сп-1173), 1. п. п., Лесковац, умро 6. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 29 год. 5148. ТРАЈКОВИЋ ЛАЗАР, р/з (cп-739), 2. п. п., Стубал, умро 20. 6. 1916. од туберкулозе, стар 48 год. 5149. ТРАЈКОВИЋ ЛАЗАР, р/з, (Им.), Бошава, Кавадарски, умро 13. 3. 1916, стар 38 год., гроб бр. 614. 5150. ТРАЈКОВИЋ МИЛАН, (сп-651), умро 19. 1. 1915. од запаљења плyћa. 5151. ТРАЈКОВИЋ НИКОЛА, р/з, (сп-453), умро 17. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 40 год. 5152. ТРАЈКОВИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-2076), 7. п. п., Кумодраж, Београдски, умро 9. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 42 год. 5153. ТРАЈКОВИЋ СПАСЕ, р/з, (cп-922), 4. п. п., Клење, умро 2. 1. 1915. од дизентерије, стар 21 год. 5154. ТРАЈКОВИЋ СТОЈИМИР, р/з, (cп-2399), 8. п. п., Кујинов, умро 18. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 5155. ТРАЈКОВИЋ ТРАЈКО, р/з, (сп-237), Слатина, умро 25. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 42 год. 5156. ТРАЈКОВИЋ ТРПЕ, р/з, (сп-2603), 3. п. п., Тамно Село, умро 9. 7. 1915. од болести бубрега, стар 30 год. 5157. ТРАЈКОВИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (сп-164), Голослава, умро 20. 12. 1914. од болести бубрега, стар 24 год. 5158. ТРАНДАФИЛОВИЋ Михајла САВА, р/з, 7. п. п., Мокри Луг, Београдски, умро 31. 8. 1917, стар 25 год., гроб бр. 1656.
486
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
5159. ТРАНДАФИЛОВИЋ СТЕВАН, (сп-1936), 19. п. п., Манастирица, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год. 5160. ТРЕБЕЉЕВИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (сп-384), Крушево, умро 16. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год. 5161. ТРЕНКОВ НИКОЛА, р/з, (Им.), Рудник, Скопски, умро 9. 4. 1916, стар 25 год., гроб бр. 658. 5162. ТРИПКОВ ИЛИЈА, р/з, (сп-301), Кочане, Штипски, умро 29. 12. 1914. од болести срца, стар 24 год. 5163. ТРИПКОВИЋ БОГОЉУБ, р/з, (сп-3105), 6. п. п., Бабина Глава, Подрински, умро 12. 10. 1914. од туберкулозе. 5164. ТРИПКОВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (сп-3142), 25. п. п., Велика Дренова, Крушевачки, умро 13. 11. 1914. од туберкулозе, стар 27 год. 5165. ТРИПКОВИЋ РАДЕ, инт., Морача, 1862, Црна Гора, умро 12. 3. 1917, стар 55 год., гроб бр. 1227. 5166. ТРИПКОВИЋ САВА, инт., Колашин, Црна Гора, умро 2. 2. 1917, стар 61 год., гроб бр. 1056. 5167. ТРИСИЋ АДАМ, р/з, 4. п. п., Дравани, Ужички, умро 22. 5. 1917, стар 30 год., гроб бр. 1543. 5168. ТРИФУНОВИЋ Димитрија МИЛАДИН, р/з, 2. п. п., Поповић, Моравски, умро 2. 12. 1917, стар 56 год., гроб бр. 1802. 5169. ТРИФУНОВИЋ ЂОРЂЕ, (сп-545), Прицина (вер. Приштина), умро 18. 1. 1915. од болести срца, стар 35 год. 5170. ТРИФУНОВИЋ ЛУКА, р/з, 5. п. п., Лозница, Подрински, умро 29. 1. 1917, стар 50 год., гроб бр. 1043. 5171. ТРИФУНОВИЋ МИЛОШ, инт., (сп-741) Лукавица, умро 22. 6. 1916. од туберкулозе, стар 20 год. 5172. ТРИФУНОВИЋ МИЛОШ, инт., Клокочевац, Крајински, умро 1. 3. 1917, гроб бр. 1176. 5173. ТРИФУНОВИЋ РАДОЈКО, (cп-1059), Соколово, Београдски, умро 15. 1. 1915. од болести стомака, стар 48 год. 5174. ТРИФУНОВИЋ ТРИФУН, р/з, (Им.), 8. п. п., Кушиљево, Пожаревачки, умро 24. 1. 1915, стар 29 год., зај. гроб бр. 204. 5175. ТРИЧКОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (сп-1963), 1. п. п., Кончита, умро 6. 2. 1915. од запаљења плyћa, стар 26 год. 5176. ТРИШИЋ Живојина МИЛАН, р/з, 8. п. п., Лозовик, Смедеревски, умро 19. 1. 1918, стар 27 год., гроб бр. 1865. 5177. ТРИШИЋ СТАНИСЛАВ, р/з, (cп-779), 13. п. п., Видров, Крајински, умро 19. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 40 год.
487
Небојша Кузмановић
5178. ТРИШИЋ СТОЈАН, инт., (cп-1346), Лозовик, Смедеревски, умро 15. 1. 1915. од туберкулозе, стар 35 год. 5179. ТРИШИЋ СТОЈАН, р/з, (cп-404), Лозовик, Смедеревски, умро 16. 1. 1915. од гангрене, стар 35 год. 5180. ТРЛАКОВ ЈОВАН, р/з, (сп-2433), Приштина, Косовски, умро 20. 2. 1915. од пегавог тифуса. 5181. ТРНАВАЦ МИЛИЋ, р/з, (сп-1661), 14. п. п., Поповац, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса. 5182. ТРЊЕВИЋ АДАМ, р/з, 13. п. п., Гомпано, Крајински, умро 21. 5. 1917, стар 38 год., гроб бр. 1536. 5183. ТРОПКОВИЋ МАРИНКО, р/з, (cп-1997), 14. п. п., Прахово, Крајински, умро 7. 2. 1915. од туберкулозе, стар 22 год. 5184. ТРПКОВИЋ ЂЕНАДИЈЕ, р/з, (сп-918), 13. п. п., Натрово, Крајински, умро 2. 1. 1915. од дизентерије, стар 26 год. 5185. ТРШИЋ АГАТОН, р/з, (Им.), 9. п. п., Трстеник, Крушевачки, умро 25. 1. 1915, зај. гроб бр. 206. 5186. ТУЛАНОВ ТРАЈКО, (сп-552), Велес, Скопски, умро 18. 1. 1915. од болести срца. 5187. ТУЛАШЕВИЋ МИЛОШ, инт., (Им.), Бадовинци, Подрински, умро 30. 1. 1915, стар 15 год., зај. гроб бр. 215. 5188. ТУРИЋ ЛУКА, р/з, (cп-1474), 5. п. п., Луњевац, умро 11. 1. 1915. од туберкулозе, стар 32 год. 5189. ТУРКОВИЋ Петра ВЕТО, инт., Војно, 1868, Плав, Црна Гора, умро 22. 6. 1917, стар 31 год., гроб бр. 1611. 5190. ТУРЧИЋ ПЕТАР, р/з, (сп-2348), 13. п. п., Аранђеловац, Београдски, умро 16. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год., зај. гроб бр. 251. 5191. ТУФИЛОВИЋ ТАНАСИЈЕ, р/з, (сп-174), Лазаропоље, умро 21. 12. 1914. од туберкулозе, стар 35 год. 5192. ТУЧОВИЋ ЈОВИЦА, р/з, (сп-179), Горлиће, умро 22. 12. 1914. од туберкулозе, стар 22 год. 5193. ТУШЕВИЋ МАРКО, р/з, (cп-1138), 13. п. п., Романовци, умро 5. 1. 1915. од туберкулозе, стар 26 год. 5194. ЋИПРА ЈОСИФ, р/з, (Им.), Лесково, Битољски, умро 22. 1. 1916, стар 40 год., гроб бр. 534. 5195. ЋИРИЋ БОГОСАВ, р/з, 3. п. п., Царевац, Пожаревачки, умро 28. 10. 1918, стар 27 год., гроб бр. 2181. 5196. ЋИРИЋ ИВАН, р/з, (cп-2566), 7. п. п., Соколово, Београдски, умро 28. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 45 год., гроб бр. 271.
488
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
5197. ЋИРИЋ ЈОВАН, р/з, (Им.), 6. п. п., Море, Подрински, умро 22. 1. 1915, зај. гроб бр. 200. 5198. ЋИРИЋ ЉУБОМИР, р/з, (Им.), 13. п. п., Осипаоница, Смедеревски, умро 20. 1. 1915, стар 29 год., зај. гроб бр. 195. 5199. ЋИРИЋ МАТИЈА, (Им.), Г. Прелица, Моравски, умро 19. 1. 1915, зај. гроб бр. 195. 5200. ЋИРИЋ СТАНИСЛАВ, (сп-565), Рајници, умро 18. 1. 1915. од запаљења плyћa, стар 42 год. 5201. ЋИРИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (сп-1002), 15. п. п., Плане, умро 9. 1. 1915. од дизентерије, стар 20 год. 5202. ЋИРКОВИЋ (ЋОРОВИЋ) МИЛЕ, инт., Доња Морача, Црна Гора, умро 7. 2. 1917, стар 50 год., гроб бр. 1080. 5203. ЋИРКОВИЋ ВОЈИСЛАВ, р/з, (сп-1166), 11. п. п., Чуковац, Крагујевачки, умро 6. 1. 1915. од дизентерије, стар 40 год., гроб бр. 155. 5204. ЋИРКОВИЋ ЖИВОТА, р/з, (Им.), 9. п. п., Средљево, Пожаревачки, умро 21. 1. 1915, стар 37 год., зај. гроб бр. 199. 5205. ЋИРКОВИЋ МИЛИВОЈЕ, р/з, Чајетина, умро (?) 12. 1914. 5206. ЋИРОВИЋ Живадина СТАМЕНКО, р/з, 11. п. п., Велике Палице, Моравски, умро 19. 10. 1917, стар 26 год., гроб бр. 1748. 5207. ЋИРОВИЋ МИЛОРАД, инт., (cп-539), Ваљево, Ваљевски, умро 18. 1. 1915. од туберкулозе, гроб бр. 188. 5208. ЋОЛИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (cп-1736), 7. п. п., Зуце, Београдски, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 48 год. 5209. ЋОЛИЋ МИХАИЛО, р/з, (сп-425), умро 16. 1. 1915. од дизентерије. 5210. ЋОЛИЋ РАДОЈИЦА, р/з, (cп-1446), 5. п. п., Тупанци, умро 11. 1. 1915. од дизентерије, стар 47 год. 5211. ЋОРИЋ ДРАГОМИР, инт., (сп-692), Азања, Смедеревски, умро 17. 5. 1916. од запаљења плућа, стар 16 год. 5212. ЋОРОВИЋ ЂОЛЕ, инт., Шекулар, Црна Гора, умро 28. 12. 1916, стар 50 год., гроб бр. 968. 5213. ЋОРОВИЋ Р. ЂОРЂЕ, инт., Мораково, 1896., Црна Гора, умро 10. 7. 1918, стар 22 год., гроб бр. 2076. 5214. ЋОРОВИЋ Симе ЛУКА, инт., Шекулар, Црна Гора, умро 11. 2. 1917, стар 26 год., гроб бр. 1104. 5215. ЋОСИЋ ДРАГОМИР, инт., (Им.), Азања, Смедеревски, умро 16. 5. 1916, стар 18 год., гроб бр. 713. 5216. ЋОСИЋ МАРИН, р/з, (cп-2802), 13. п. п., Јасиково, Крајински, умро 8. 6. 1915. од туберкулозе, стар 24 год.
489
Небојша Кузмановић
5217. ЋОСИЋ РАДОМИР, инт., Раденковић, Подрински, умро 3. 3. 1915. од пегавог тифуса. 5218. ЋОСИЋ СТЕВАН, р/з, 5. п. п., Лопашањ, Ваљевски, умро 5. 6. 1915. од туберкулозе, стар 50 год., гроб бр. 381. 5219. ЋУК МИРО, инт., (Им.), Никшић (Рогача), Црна Гора, умро 6. 10. (11) 1916, стар 20 (29) год., гроб бр. 863. 5220. ЋУЛАФИЋ П. ЂОКО, инт., Похимље, Пљевља, Васојевићи, Црна Гора, умро 11. 2. 1918, стар 35 год., гроб бр. 1898. 5221. ЋУЛАФИЋ Петрише АНТОНИЈЕ, инт., Луге, 1883, Колашин, Црна Гора, умро 4. 6. 1917, стар 34 год., гроб бр. 1572 (1672). 5222. ЋУПРИЈАНОВИЋ СПИРА, р/з, (cп-1893), 5. п. п., Челопек, умро 5. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 24 год. 5223. ЋУРЧИЋ ЈОВАН, р/з, (cп-929), 7. п. п., Баћевац, Београдски, умро 2. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 50 год. 5224. ЋУРЧИЋ МИЛАН, (сп-2190), Баћевац, Београдски, умро 12. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 48 год. 5225. ЋУРЧИЋ РАДЕ, р/з, (cп-452), 5. п. п., Обреновац, Ваљевски, умро 17. 1. 1915. од дизентерије, стар 22 год. 5226. ЋУРЧИЋ Радивоја РУДОЛФ, инт., (сп-372), Обреновац, Београдски, умро 16. 1. 1915. од дизентерије, стар 19 год. 5227. УГЉЕШИЋ ЖИВОЈИН (ЖИВАН), р/з, (cп-1903), 6. п. п., Глушци, Подрински, умро 5. 2. 1915. од туберкулозе, стар 24 год. 5228. УГРИНОВИЋ ТАНАСИЈЕ, р/з, Сибница, Пожаревачки, умро 27. 12. 1914. од пегавог тифуса. 5229. УЗУНОВИЋ ГЛИГОР, р/з, (Им.), Ђевђелија, Кавадарски, умро 6. 2. 1916, стар 45 год., гроб бр. 551. 5230. УЗУНОВИЋ ЖИВОЈИН, инт., (Им.), Пољана, Пожаревачки, умро 2. 10. 1916, стар 57 год., гроб бр. 860. 5231. УЛОЈИЋ ФИЛИП, р/з, (Им.), Брезовица, Ваљевски, умро 20. 1. 1915, зај. гроб бр. 195. 5232. УНЕВ ИВАН, инт., (Им.), Козаки, Тетовски, умро 21. 3. 1916, стар 16 год., гроб бр. 619. 5233. УРОШЕВИЋ Васе ЈОВАН, р/з, 4. п. п., Дуб, Ужички, умро 17. 5. 1917. стар 26 год., гроб бр. 1523. 5234. УРОШЕВИЋ ЖИВАН, инт., (Им.), Бадовинци, Подрински, умро 21. 1. 1915, стар 23 год., зај. гроб бр. 198. 5235. УРОШЕВИЋ ЖИВКО, инт., Крнуле, Подрински, умро 28. 2. 1917, стар 20 год., гроб бр. 1171.
490
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
5236. УРОШЕВИЋ ЖИВОЈИН (ЖИВАН), р/з, (cп-1517), 7. п. п., Рушањ, Београдски, умро 12. 1. 1915. од менингитиса, стар 45 год. 5237. УРОШЕВИЋ М. МИХАЈЛО, студент математике у Москви, рођен у Брестовцу, Крагујевац 11. 10. 1884, рањен 15. 11. 1914. у Бранетићима (Сувобор), умро 4. 2. 1915. 5238. УРОШЕВИЋ МИХАЈЛО, р/з, (сп-2349), 5. п. п., Брестовац, Крагујевачки, умро 17. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 25 год., зај. гроб бр. 251. 5239. УРОШЕВИЋ СЛАВКО, р/з, (сп-1769), Рокатна, Пожаревачки, умро 3. 2. 1915. од туберкулозе, стар 26 год. 5240. УРОШЕВИЋ СТЕВАН, р/з, (сп-1533), 19. п. п., Скопље, Скопски, умро 12. 1. 1915. од туберкулозе, стар 30 год. 5241. ФАБЕР МИХАИЛО, инт., (Им.), Београд, Београдски, умро 23. 1. 1915, стар 61 год., зај. гроб бр. 202. 5242. ФАНЦИКИЋ ИЛИЈА, р/з, (сп-3147), 13. п. п., Неготин, Крајински, умро 14. 11. 1914. од туберкулозе, стар 25 год. 5243. ФИЛИПОВИЋ Живка ДРАГО, р/з, 6. п. п., Синошевићи, Подрински, умро 12. 3. 1918, стар 35 год., гроб бр. 1953. 5244. ФИЛИПОВИЋ АНЂЕЛКО, р/з, (сп-548), Клиновци, Кумановски, умро 18. 1. 1915. од срчане болести, стар 24 год. 5245. ФИЛИПОВИЋ БЛАГОЈЕ, р/з, Суљковац, Моравски, умро 2. 2. 1915. од дизентерије, стар 37 год., гроб бр. 222. 5246. ФИЛИПОВИЋ Божидара ТОДОР, р/з, (cп-2813), 2. п. п., Бучумент, Врањски, умро 15. 6. 1915. од запаљења плућа, стар 24 год. 5247. ФИЛИПОВИЋ БОЖИН, (сп-3059), Обреж, Моравски, умро 25. 9. 1914. од колере, стар 32 год. 5248. ФИЛИПОВИЋ Владислава РАДОВАН, инт., Губеревац, Београдски, умро 16. 8. 1917, стар 26 год., гроб бр. 2100. 5249. ФИЛИПОВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (cп-1750), 3. п. п., Долац, Пиротски, умро 3. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год. 5250. ФИЛИПОВИЋ ЖИВОЈИН (ЖИВКО), р/з, 1. п. п., Точане, Топлички, умро 7. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 18 год. 5251. ФИЛИПОВИЋ ЖИВОЈИН, р/з, (cп-2675), 11. п. п., Рамаћа, Крагујевачки, умро 4. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 39 год. 5252. ФИЛИПОВИЋ ИВКО, р/з, 17. п. п., Poгe, Ужички, умро 11. 11. 1917. стар 38 год., гроб бр. 1768. 5253. ФИЛИПОВИЋ КОСТА, р/з, Попадић, Ваљевски, умро 2. 1. 1915. од дизентерије, стар 27 год., гроб бр. 145. 5254. ФИЛИПОВИЋ Крста ФИЛИП, инт., Пљевља, 1879., Црна Гора, умро 28. 7. 1918, стар 39 год., гроб бр. 2091.
491
Небојша Кузмановић
5255. ФИЛИПОВИЋ ЛАЗАР, р/з, (Им.), 6. п. п., Ратковац, Моравски, умро 19. 1. 1915. од пегавог тифуса, зај. гроб бр. 196. 5256. ФИЛИПОВИЋ МИЛАН, р/з, 2. п. п., Мионица, Ваљевски, умро 10. 9. 1917, стар 27 год., гроб бр. 1702. 5257. ФИЛИПОВИЋ МИЛОРАД, р/з, (cп-807), 15. п. п., Крушевац, Крушевачки, умро 22. 3. 1915. од туберкулозе, стар 33 год. 5258. ФИЛИПОВИЋ МИЛОРАД, р/з, (Им.), 17. п. п., Раденковић, Подрински, умро 28. 1. 1915, зај. гроб бр. 214. 5259. ФИЛИПОВИЋ МИРКО, р/з, (cп-2858), 5. п. п., Бањевац, умро 9. 5. 1915. од запаљења плућа, стар 23 год. 5260. ФИЛИПОВИЋ МИХАЈЛО, р/з, (cп-2429), 6. п. п., Шабац, Подрински, умро 20. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 31 год. 5261. ФИЛИПОВИЋ МИХАЈЛО, р/з, (Им.), 1. п. п., Кијевац, Врањски, умро 29. 1. 1915, зај. гроб бр. 212. 5262. ФИЛИПОВИЋ ПАНТА, р/з, (cп-2798), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 15. 6. 1915. од запаљења плућа, стар 31 год. 5263. ФИЛИПОВИЋ Петра НИКОЛА, инт., Зета, 1892, Подгорица, Црна Гора, умро 15. 4. 1917, стар 25 год., гроб бр. 1413 (1414). 5264. ФИЛИПОВИЋ Радојице РАДИСАВ, инт., (сп-3023) Губеревац, умро 16. 8. 1918., од туберкулозе, стар 24 год. 5265. ФИЛИПОВИЋ РАДОМИР, р/з, (сп-1157), 7. п. п., Велико Село, Београдски, умро 10. 1. 1915. од болести стомака, стар 40 год. 5266. ФИЛИПОВИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-941), 5. п. п., Попадић, Ваљевски, умро 3. 1. 1915. од дизентерије, стар 26 год. 5267. ФИЛИПОВИЋ УРОШ, р/з, (сп-1510), 11. п. п., Батковац, Врањски, умро 12. 1. 1915. од дизентерије, стар 35 год. 5268. ФИЛИПОВИЋ ФИЛИП, р/з, (Им.), 15. п. п., Шуљковић, Подрински, умро 21. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 41 год., зај. гроб бр. 201. 5269. ФИЛИПОВИЋ Филипа ДИМКО, р/з, (Им.), 10. п. п., Улавци, Штипски, умро 19. 11. 1916, стар 25 год., гроб бр. 897. 5270. ФИЛИПОВИЋ Филипа ЈОВИЦА, инт., Парцане, Београдски, умро 15. 2. 1918, стар 59 год., гроб бр. 1903. 5271. ФИЛИПОВИЋ Филипа КРСТА, инт., Поља, 1879, Колашин, Црна Гора, умро 28. 7. 1917, стар 38 год., гроб бр. 2091 (по другом извору умро 1918). 5272. ФИЛИПОВИЋ Николе ЈАНКО, р/з, (сп-3006), Шумадијске дивизије Орља Глава, Чачански, умро 20. 5. 1918. од туберкулозе, стар 42 год., гроб бр. 2023.
492
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
5273. ФИЛИЦИ ДИМИТРИЈЕ, р/з, (сп-2388), 4. п. п., Замановит, Пожаревачки, умро 18. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 32 год. 5274. ФИНЦ РАФАИЛО, р/з, (сп-1562), 4. п. п., Београд, Београдски, умро 13. 1. 1915. од дизентерије, стар 30 год. 5275. ФИОРИЋ СТОЈАН, р/з, (сп-1156), 13. п. п., Неготин, Крајински, умро 6. 1. 1915. од дизентерије, стар 23 год. 5276. ФИЧОВИЋ Тића АВАКУМ, инт., Белућа, Нови Пазар, умро 10. 10. 1918, стар 38 год., гроб бр. 2140. 5277. ФИШЕКОВИЋ Касте МИЛУТИН, инт., Врлеће, Крагујевачки, умро 14. 8. 1917, стар 19 год., гроб бр. 2098. 5278. ФИШЕКОВИЋ Милутина СТОЈАН, инт., (сп-3021), Врбица, умро 14. 8. 1918, стар 18 год. 5279. ФЛОРИЋ КОСТА, р/з, Неготин, Крајински, умро 6. 1. 1915. од дизентерије, стар 24 год. 5280. ФЛУРИЋ СТАНИСЛАВ (СТАНКО), р/з, (сп-2549), 13. п. п., Михаиловац, Врањски, умро 27. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 29 год. 5281. ФЛУСТАФА АЛИ МУСТАФА, инт., Грат, Брегалнички, умро 10. 3. 1918, стар 30 год., гроб бр. 1945. 5282. ФОГИСТРОВИЋ ЖИВКО, р/з, Крусница, умро 31. 1. 1915. од пегавог тифуса, стар 26 год. 5283. ФРАЖЕЦ ФРАНЦ, р/з, (Им.), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 21. 1. 1915. од туберкулозе, зај. гроб бр. 198. 5284. ФРАНЧЕВИЋ АЛЕКСА, р/з, (сп-985), 18. п. п., Пејово, умро 8. 1. 1915. од запаљења плућа, стар 26 год. 5285. ФРАНЧЕЗ СТЕВАН, инт., (сп-2495), Београд, Београдски, умро 24. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год., гроб бр. 264. 5286. ФРОДИЋ ПАВЛЕ, р/з, (Им.), 15. п. п., Биларинци, умро 27. 1. 1915. од туберкулозе, стар 39 год., зај. гроб бр. 210. 5287. ХАВМАН АВЕРД (ОВЕРД), инт., (Им.), Београд, Београдски, умро 20. 1. 1915, стар 39 год., зај. гроб бр. 197. 5288. ХАЈДАРПАШИЋ (ХАЏИЋ) ЈАКОВ, инт., Бијело Поље, Црна Гора, умро 15. 2. 1917, стар 20 год., гроб бр. 1121. 5289. ХАЏИЋ ДРАГОЈЕ, р/з, (Им.), 5. п. п., Мрчић (Мечић), Ваљевски, умро 28. 1. 1915, стар 41 год., зај. гроб бр. 211. 5290. ХАЏИЋ МАРКО, инт., (Им.), Пива (Колашин), умро 21. 12. 1916, стар 50 год., гроб бр. 945. 5291. ХАЏИЋ СТАНИША (СТАНКО), инт., (Им.), Поља, Црна Гора, умро 17. 11. 1916, стар 55 год., гроб бр. 894.
493
Небојша Кузмановић
5292. ХРИСТИЋ МИЛИЈА (МАТИЈА), р/з, (сп-73), Боговина, Крајински, умро 8. 12. 1914. од запаљења плућа, стар 28 год. 5293. ЦАЈИЋ НИКОЛА, инт., (сп-2944), Београд, Београдски, умро 13. 4. 1915. од запаљења плућа, стар 39 год. 5294. ЦАРАН ЈАНКО, инт., (Им.), Лазница, Пожаревачки, умро 8. 4. 1916, стар 16 год., гроб бр. 656. 5295. ЦВЕЈИЋ ВЛАДИМИР, инт., (cп-1838), Табаковци, умро 4. 2. 1915. од туберкулозе, стар 18 год. 5296. ЦВЕЈИЋ ВЛАДИМИР, р/з, (Им.), 6. п. п., Пожаревац, Пожаревачки, умро 21. 1. 1915, зај. гроб бр. 200. 5297. ЦВЕЈИЋ Димитрија ГАЈА, р/з, 6. п. п., Дубље, Подрински, умро 6. 2. 1918, стар 54 год., гроб бр. 1890. 5298. ЦВЕЈИЋ ЦВЕТКО, р/з, (Им.), 4. п. п., Својдруг, Ужички, умро 21. 1. 1915, стар 23 год., зај. гроб бр. 198. 5299. ЦВЕТАНОВИЋ Јаћима ТОДОР, р/з, Вардарска дивизија Војник, Кумановски, умро 9. 3. 1918, стар 21 год., гроб бр. 1944. 5300. ЦВЕТАНОВИЋ Лека АЛЕКСА, р/з, 1. п. п., Ладовица, Врањски, умро 2. 1. 1918, стар 25 год., гроб бр. 1846. 5301. ЦВЕТАНОВИЋ ТОДОР, р/з, (сп-349), Забрежје, Београдски, умро 31. 12. 1914. од болести бубрега, стар 26 год. 5302. ЦВЕТАНОВИЋ СТАНКО, р/з, (сп-749), Сисовић, умро 16. 3. 1915. од пегавог тифуса. 5303. ЦВЕТИЋ ДРАГУТИН, р/з, (Им.), 8. п. п., Жозин, Врањски, умро 23. 1. 1915, стар 27 год., зај. гроб бр. 202. 5304. ЦВЕТКОВ ПЕТАР, р/з, (Им.), Ореш, Велешки, умро 8. 7. 1916, стар 24 год., гроб бр. 777. 5305. ЦВЕТКОВ ТРАЈКО, р/з, (сп-266), Олбовај, умро 27. 12. 1914. од менингитиса, стар 45 год. 5306. ЦВЕТКОВИЋ БРАНИСЛАВ, р/з, (Им.), 10. п. п., Милановац, умро 23. 1. 1915, стар 39 год., зај. гроб бр. 202. 5307. ЦВЕТКОВИЋ Величка ЈОВАН, инт., Враниште, Пиротски, умро 5. 8. 1917, стар 46 год., гроб бр. 1665. 5308. ЦВЕТКОВИЋ ВИДОСАВ, р/з, (cп-2471), 1. п. п., Лепеница, умро 22. 2. 1915. од туберкулозе, стар 27 год. 5309. ЦВЕТКОВИЋ ГАВРА, р/з, (сп-2620), 1. п. п., Равни Дол, умро 31. 7. 1915. од туберкулозе, стар 26 год. 5310. ЦВЕТКОВИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, (сп-391), Зубетинац, умро 16. 1. 1915. од туберкулозе, стар 40 год.
494
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
5311. ЦВЕТКОВИЋ ДРАГУТИН, р/з, (сп-2972), 1. п. п., Јововац, умро 19. 4. 1915. од запаљења бубрега, стар 33 год. 5312. ЦВЕТКОВИЋ ДУШАН, р/з, (cп-2169), 1. п. п., Бели Поток, умро 11. 2. 1915. од туберкулозе. 5313. ЦВЕТКОВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (cп-2249), 8. п. п., Смедерево, Смедеревски, умро 13. 2. 1915. од туберкулозе, стар 23 год. 5314. ЦВЕТКОВИЋ ЂОРЂЕ, р/з, (Им.), 6. п. п., Лозовик, Смедеревски, умро 26. 1. 1915, зај. гроб бр. 208. 5315. ЦВЕТКОВИЋ ЂУРА, р/з, (cп-2478), 1. п. п., Равни До, умро 23. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 23 год. 5316. ЦВЕТКОВИЋ ЈОВАН, р/з, (Им.), Бораково, Битољски, умро 20. 4. 1916, стар 24 год., гроб бр. 674. 5317. ЦВЕТКОВИЋ ЈОСИФ, р/з, (сп-2730), 1. п. п., Гложане, умро 10. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 27 год. 5318. ЦВЕТКОВИЋ Крсте РИСТА, р/з, 2. п. п., Ново Село, умро 6. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 38 год. 5319. ЦВЕТКОВИЋ ЛЕОНТИЈЕ, р/з, (cп-2384), 5. п. п., Љубовија, Подрински, умро 18. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 43 год. 5320. ЦВЕТКОВИЋ МИЛАН, р/з, (Им.), 1. п. п., Требешиње, Врањски, умро 27. 1. 1915, стар 45 год., зај. гроб бр. 210. 5321. ЦВЕТКОВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-2604), 1. п. п., Брод, умро 11. 7. 1915. од туберкулозе, стар 33 год. 5322. ЦВЕТКОВИЋ МИЛАН, р/з, (сп-444), Калуђерица, Београдски, умро 17. 1. 1915. дизентрија, стар 25 год. 5323. ЦВЕТКОВИЋ МИХАИЛО, р/з, (сп-1791), 1. п. п., Сукова, Пиротски, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, 5324. ЦВЕТКОВИЋ МИХАЈЛО, р/з, (cп-825), 13. п. п., Јања, умро 25. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 5325. ЦВЕТКОВИЋ НИКОЛА, (сп-1696), Тетово, Тетовски, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 45 год. 5326. ЦВЕТКОВИЋ ПЕТАР, р/з, (cп-2518), 3. п. п., Ковци, умро 25. 2. 1915. од пегавог тифуса. 5327. ЦВЕТКОВИЋ РИСТА, р/з, (cп-1782), 2. п. п., Београд, Београдски, умро 4. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 5328. ЦВЕТКОВИЋ РИСТА, р/з, (Им.), 5. п. п., Београд, Београдски, умро 30. 1. 1915, зај. гроб бр. 216. 5329. ЦВЕТКОВИЋ РИСТА, р/з, (сп-255), Дакуш, умро 27. 12. 1914. од туберкулозе, стар 45 год.
495
Небојша Кузмановић
5330. ЦВЕТКОВИЋ СПАСОЈЕ, (cп-580), Oпapић, умро 19. 1. 1915. од дизентерије, стар 38 год. 5331. ЦВЕТКОВИЋ СТАНКО, (cп-525), Урошевац, Косовски, умро 18. 1. 1915. од туберкулозе. 5332. ЦВЕТКОВИЋ СТОЈАДИН, р/з, (Им.), 1. п. п., Јовац, Врањски, умро 25. 1. 1915, стар 34 год., зај. гроб бр. 205. 5333. ЦВЕТКОВИЋ СТОЈАДИН, р/з, (сп-2274), 1. п. п., Црна Трава, Врањски, умро 14. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 30 год. 5334. ЦВЕТКОВИЋ ТРАЈКО, р/з, (сп-895), 8. п. п., умро 1. 1. 1915. од запаљења плућa, стар 20 год. 5335. ЦВЕТКОВИЋ ЂОРЂЕ, инт., Породин, Пожаревачки, умро 8. 3. 1917, стар 57 год., гроб бр. 1207. 5336. ЦВЕТКОВИЋ ЧЕДОМИР, р/з, (Им.), 5. п. п., Љубовца, Подрински, умро 22. 1. 1915, стар 22 год., зај. гроб бр. 200. 5337. ЦВЕТНИКОВИЋ ВЛАДИСЛАВ, (сп-20), р/з, 15. п. п., Суботица, Моравски, умро 22. 11. 1914. од туберкулозе, стар 28 год. 5338. ЦВЕТНИКОВИЋ ЈОВАН, р/з, (Им.), 7. п. п., Београд, Београдски, умро 25. 1. 1915, стар 39 год. 5339. ЦВЕТУЉСКИ ЈАКОВ, р/з, 5. п. п., Бадовинци, Подрински, умро 21. 1. 1917, стар 23 год., гроб бр. 1013. 5340. ЦВИЈО ЉУБОМИР, р/з, (сп-923), 8. п. п., Врбниц, умро 2. 1. 1915. од дизентерије, стар 26 год. 5341. ЦЕКИЋ АЛЕКСА, инт., (Им.), Пуковац, Топлички, умро 1. 7. 1916, стар 19 год., гроб бр. 771. 5342. ЦЕКИЋ ДРАГИЋ, р/з, (сп-1130), 17. п. п., Лојаница, умро 5. 1. 1915. од дизентерије, стар 28 год. 5343. ЦЕЛИЋ Мизура АНДРИЈА, инт., Колашин, Црна Гора, умро 18. 9. 1917, стар 24 год., гроб бр. 2120. 5344. ЦЕЛИЋ МИЛОШ, р/з, (сп-2146), Ковиљача, Подрински, умро 11. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 34 год. 5345. ЦЕРКИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (Им.), 1. п. п., Баталовце, Врањски, умро 23. 1. 1915, зај. гроб бр. 203. 5346. ЦЕРОВАЦ АНДРИЈА, р/з, 6. п. п., Криваја, Подрински, умро 3. 10. 1917, стар 42 год., гроб бр. 1729. 5347. ЦЕРОВАЦ МИЛОРАД, р/з, (сп-2698), Клосинац, умро 6. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 35 год. 5348. ЦЕРОВИЋ КОМНЕН, р/з, 3. п. п., Крива Река, Ужички, умро 23. 3. 1917, стар 36 год., гроб бр. 1286.
496
НАЂМЕЂЕР – ЕПОПЕЈА СРПСКОГ СТРАДАЊА
5349. ЦИЛИЋ СВЕТИСЛАВ, р/з, (сп-3111), 15. п. п., Бошњане, Моравски, умро 19. 10. 1914. од запаљења плућа, стар 26 год. 5350. ЦИНИЋ ПЕТАР, р/з, (Им.), умро 21. 1. 1915, зај. гроб бр. 198. 5351. ЦИРИГ МИЛЕНКО, р/з, 9. п. п., Винце, Пожаревачки, умро 25. 11. 1917, стар 29 год., гроб бр. 1790. 5352. ЦИЦМИЛ Јакова МИЛОРАД, инт., Шаранци, 1861, Никшић, Црна Гора, умро 19. 5. (2) 1917, стар 56 год., гроб бр. 1529. 5353. ЦИЦОВИЋ Павла БОЖИДАР, Душковци, Ужички, умро 20. 10. 1918, стар 37 год., гроб бр. 2165. 5354. ЦНИКИЋ СВЕТОЗАР, р/з, (сп-2659), 1. п. п., Златара, умро 3. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 28 год. 5355. ЦОБОКАН МАРУШ, р/з, (сп-16), 13. п. п., Мокрање, Крајински, умро 21. 11. 1914. од менингитиса, стар 29 год. 5356. ЦОКИЋ САВА, р/з, (сп-2233), 13. п. п., Батовац, умро 13. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 22 год. 5357. ЦОЛИЋ Александра МИХАЈЛО, инт., Топола, Крагујевачки, умро 12. 8. 1917, стар 21 год., гроб бр. 2097. 5358. ЦОЛИЋ Јовице МИЛЕТА, р/з, 8. п. п., Ливадица, Пожаревачки, умро 28. 1. 1918, стар 44 год., гроб бр. 1876. 5359. ЦОПИЋ ЛАЗАР, р/з, (Им.), 13. п. п., Шаркамен, Врањски, умро 25. 1. 1915, стар 31 год., зај. гроб бр. 206. 5360. ЦОЦИЋ РАДОВАН, инт., (сп-2664), Раденковић, Подрински, умро 3. 3. 1915. од пегавог тифуса, стар 19 год. 5361. ЦОЦИЋ РАЈКО, р/з, (cп-1580), 6. п. п., Баново Поље, Подрински, умро 2. 2. 1915. од пегавог тифуса, стар 21 год. 5362. ЦОЦИЋ СТЕВАН, р/з, (cп-2729), 5. п. п., Лопатина, умро 6. 6. 1915. од туберкулозе, стар 50 год. 5363. ЦРЕЈОВИЋ РИСТА, р/з, (сп-77), Ток, умро 9. 12. 1914. од туберкулозе, стар 30 год. 5364. ЦРИЉАФИЋ Петра ЂОКО, инт., Полимље, 1883, Васојевићи, Црна Гора, умро 11. (4) 2. 1918, стар 34 год., гроб бр. 1898. 5365. ЦРНИЛОВИЋ СТЕВАН, р/з, (сп-635), Власотинци, умро 19. 5. 1915. од болести срца, стар 25 год. 5366. ЦРНЧЕВИЋ ДРАГОЉУБ, р/з, (Им.), Београд, Београдски, умро 22. 12. 1916, стар 30 год., гроб бр. 948. 5367. ЦУПАРА Мита ЂУРА, инт., Готовуша, 1848, Пљевља, Црна Гора, умро 17. 4. 1917, стар 69 год., гроб бр. 1420 (1419). 5368. ЦУРИЋ ГАВРИЛО, р/з, (cп-3085), 15. п. п., Мозгово, Нишки, умро 2. 10. 1914. од колере, стар 32 год.
497