ВАЖНОСТ ПРОСТОРНОГ УРЕЂЕЊА КРОЗ ДОЖИВЉАЈ И ИСКУСТВА ДЕЦЕ У ВРТИЋУ КРОЗ ИГРУ С РОБОТИЋЕМ УЧИМО – СА ПРИРОДОМ СЕ ДРУЖИМО
Категорија: Васпитно-образовни рад У овом раду се описује промена уређења двориштног простора једног вртића, препозната као квалитативно унапређење васпитно-образовне праксе, при чему су уважене жеље и потребе деце у осмишљавању и креирању физичке средине, уз коришћење савремених дигиталних играчака. У партнерству са породицом и локалном заједницом, кроз дечје планирање и документовање, тим васпитача користи своја знања и умења да у непосредном раду са децом гради односе повезаности и уважава дечје предлоге и иницијативе. Васпитач је слушао дете које је изражавало своје потребе и жеље у креирању и богаћењу подстицајне физичке средине као места за игру и учење, док је примењивао знања о различитим стратегијама учења деце и био усмерен на остваривање неколико стандарда: (Правилник о стандардима квалитета рада установе)
Физичка средина подстиче учење и развој деце: видљивост процеса учења и истраживања деце у просторним целинама при чему су материјали и средства доступна деци и постичу дете на игру и на различите видове изражавања; у осмишљавању и обогаћивању физичке средине учествују деца, родитељи и васпитачи; простор вртића(унутрашњи и спољашњи) одражавају заједничко учешће и учења деце, васпитача и родитеља.
Сл.1 изглед нашег дворишта- некад и сад
Кроз развијање самог процеса уређења физичког окружења, васпитач је своју пажњу усмеравао на подршку добробити детета при чему се руководио следећим принципима који проистичу из концепције Основа програма и познатих поставки који се тичу грађења односа и делања у контексту вртића и то кроз: Принцип усмерености на дете, при чему је васпитачев фокус на стварању подржавајућег физичког и социјалног окружења којим се обезбеђује сигурност, континуитет, учешће деце у креирању истог, уз укљученост одраслих. Фокус васпитача био је на стварању прилика за учења као интегрисаног искуства детета кроз његово деловање и неговање односа уважавања, сарадње, одговорности и заједништва. Током самог процеса васпитач уважава перспективу деце и породице, уважавајући њихово мишљење, идеје, иницијативе, одлуке, сагледава дете као активног, компетентног актера властитог учења, поштујући принцип партнерства у грађењу односа са дететом, али и са породицом и локалном заједницом. (Основе програма предшколског васпитања и образовања ,,Године узлета”)
На наведеним принципима, тим васпитача, свакодневно је усмерен на остварењу стандарда Социјална средина подстиче учење и развој деце: васпитач ствара услове за креирање и неговање интеракције између деце, деце са одраслима засноване на поверењу и солидарности; уз консултовање са децом и родитељима везано за креирање сигурног и подстицајног окружења, ставара ситуација током летњег периода за интеракције деце различитих узрасних група у дворишту вртића, где кроз процес посматрања, праћења деце и преиспитивање сопствене праксе препознаје своју улогу пружања додатне подршке дечјем развоју.
Сл. 2 Интересовање деце за учењем боја
Сл. 3 Вршњачко учење
Планирање и програмирање васпитно-образовног рада је у функцији подршке дечјем учењу и развоју: Планирање, као и документовање овог процеса васпитач је реализовао уз стално консултовање са децом, а у циљу укључивања перспективе детета у планирање и документовање. Васпитач је добро планирање остварио на резултатима добијеним континуираним посматрањем, слушањем деце и праћењем њихових потреба. Током целог процеса уређења дворишта вртића, васпитачи су кроз дијалог са колегама критички преиспитивали свој рад и тако откривали нове начине подстицања деце да се изражавају. У развијању програма уважавају се иницијативе деце, предлози, идеје и искуства како деце тако и родитеља, док васпитачи кроз реализацију овог реалног програма континуирано подстичу дете на истраживање, решавање проблема и проширивање животно-практичног искуства кроз различите игре, учешћа и учења. У нашој установи негује се култура самовредновања, где васпитачи и стручни сарадници критички сагледавају своју праксу кроз заједничка истраживања и кроз праћење детета које је сада видљиво у сваком сегменту процеса: од планирања, заједничког развијања програма, до документовања и вредновања.
Сл. 4 Васпитач и родитељ увек цене дечји избор
Поткатегорија: Пример праксе Шта сада уређено двориште „говори“/деци/ нама/ родитељима/посетиоцима? Како су деца/родитељи/посетиоци добродошли?
Сл.5 Деца се изражавају разним
Сл.6 У неформалном дружењу са мамом
ликовним материјалима Шта смо се питали у вези са развијањем реалног програма - Током развијања реалног програма тим васпитача нашег вртића је у својим дискусијама истакао је важност заступљености свих принципа у развијању реалног програма, кроз потребу да стално преиспитујемо и развијамо стратегије којима васпитач подржава заједничко развијање програма са децом (охрабривање иницијативе деце, консултовање са децом, моделовање, подупирање и проширивање активности и учења деце), кроз континуирани дијалог и партнерство са породицом и локалном заједницом, развијањем интегрисаног приступа омогућимо деци да уче кроз јединство оног што доживљавају и раде, грађењем квалитетних односа и континуираним радом на повезивању свих ситуација делања (игре, планираних ситуација учења и животнопрактичних ситуација). У фокусу су нам дечја искуства и развијање диспозиција за учење, стварање прилика да деца преузимају иницијативу и да своје идеје, искуства и доживљаје изражавају на различите начине.
Како изгледа погодно окружење за децу?
Сл.7 Негујемо радозналост Наша промишљања у заједници учења Кроз стално преиспитивање теоријских и властитих полазишта и сопствене праксе у дијалогу са колегама, промишљали смо, рефлектовали, истраживали могуће начине како да пратимо и подржимо учешће деце у развијању програма. Развијање реалног програма на начин да пратимо и подржимо учешће деце у креирању средине за игру и учење на отвореном, кроз стално преиспитивање, васпитачи су дискутовали, читали стручне чланке из ове области и уважавали мишљење и вођење од стране стручног сарадника који добро разуме дете и образовни процес и нове Основе програма. Стручни сарадник-педагог био нам је снажна подршка и професионално равноправан колега у заједничком процесу учења. Како је визија установе у којој радимо неговање климе поверења и заједништва, васпитачи су на својим радним састанцима и активима дискутовали, промишљали, рефлектовали заједно са стручним сарадником педагогом о својој улози и акцији у циљу планирања нових облика и нивоа подршке дечјем учењу у свим фазама пројекта.
Мотивисали смо родитеље кроз разговоре, анкете, састанке, путем Савета родитеља
Сл. 8 Позив на сарадњу и ангажовање
Сл. 9 Скица и нацрти
родитеља у свим фазама пројекта изложено је Савет родитеља на информативном паноу
Сл. 10 Помоћ и подршка родитеља у сарадњи са локалном заједницом
Чију подршку смо имали током процеса
- Током целог процеса васпитачи су имали отворену комуникацију и размену са родитељима, било у непосредном контакту и кроз индивидуалне разговоре, информативне паное, родитељске састанке, онлајн анкете, преко писаних информација или Савета родитеља. Родитељи су били укључени у свим фазама процеса уређења нашег дворишта, и то кроз консутације, доношење одлука, у набавци средстава, ресурса, у заједничкој акцији. Од почетка овог пројекта, васпитачи су уважавали примарну улогу породице и сагледавали су потребе породица у процесу доношења одлука уз уважавање перспективе родитеља. Документација реалног процеса родитељима је била стално доступна, и имала је велики утицај на развој парнерства са родитељима. Учинила је процес учења деце видљивим и тако подстакла родитеље да дају сталну подршку васпитачу у виду прикупљања материјала и ресурса за развој овог пројекта; били су покретачи нових идеја у уређењу средине за игру и учење, кроз повезивање и промовисање рада вртића у локалној заједници. Родитељи су се активно укључивали у пројекат, учествовали су у идеји креирања и дизајнирања неке просторне целине или са предлогом игре заједно са својим дететом.
Окружење је оно шта дете може да учини од њега! Сл.11 Направили смо мапу нашег дворишта и повели Док бота у обилазак-деца су цртежом исказала своје жеље и потребе
Стварање подстицајне средине -Уређење отвореног простора двориште једног вртића које смо оживели и спровели у пракси имало је за циљ да активно укључи дете у промишљање, чега нема, шта има превише а чега премало, шта му недостаје; и да својим идејама добринесе и уреди своју средину за игру и учење, а на васпитачима је било да документује и пропрати задовољство деце уређењем овог простора. Резултати овог истраживачког процеса омогућили су васпитачима увид у дететове потребе и интересовања кроз реализацију оваквих или сличних активности са циљем остваривања добробити за дете. Процес се одвијао у три фазе: прикупљање података и документовање, промишљање и тумачење кроз дијалог уз мапирање простора дворишта вртића и коришћења дигиталне играчке Док бот-а, те акција на основу добијених дечјих одговора и цртежа и дечје документовање. Коришћење дигиталних технологија се показало као врло вредан начин и техника у поцесу документовања и прикупљања информација о важним стварима за дете. Васпитач сада са дететом анализира цео процес, при чему га дечје креативне идеје и конструкције воде до значајних резултата и инспирација у промени средине за игру и учење, која подразумева израду и креирање програма усмереног на развој добробити деце.
Креирање средине
Сл. 12 и Сл. 13 Развучени најлон између два дрвета деца користе за различите намене: цртају по њему у жељи да га украсе
Постављамо најлон између два дрвета као провокацију која код деце ствара зачудност. Кроз њега деца гледају, истражују преламање светлости и сенке, пребацују лопту, цртају по њему.
Наше дилеме Дилеме које су се на почетку јављале тичу се могућности васпитача да створи прилике за отворене активности у игри током дужег временског периода (с обзиром на летњи период, рад у мешовитим групама, епидемиолошке мере услед пандемије, високе температуре, висок индекс УВ зрачења). Да ли ће те прилике за децу бити нове могућност које ће да покрену дете да изрази своје жеље, потребе, идејна решења и притом да имају довољно времена да испробају могуће идеје и решења? Да ли ће те дечје идеје креирања подстицајне средине на отвореном бити довољно интересантне и зачудне да позивају децу свих узрасних група на коришћење? Дилеме смо решавали! Васпитач ставара планиране ситуације учења током летњег периода за интеракције деце различитих узрасних група у дворишту вртића, где кроз процес посматрања и праћења деце, препознаје своју улогу пружања додатне подршке дечјем развоју; подржава процес учења у коме деца развијају стратегије истраживања и омогућава деци да буду активна, да кроз практичну манипулацију и употребу неструктуираних и полуструктуираних материјала, различитих средстава и оруђа продубљују своја искуства и идеје, а потом пажљиво слуша свако дете које изражава доживљено и заједно са децом анализира. Овакве планиране ситуације учења које је покретао васпитач омогућиле су укључивање деце кроз различите начине учешћа с обзиром на њихове потенцијале и делање проживљених искустава.
Процес докуменовање
Од визије до реализације •
Тако настаје нови простор- који су својим рукама изградили деца родитељи и васпитачи.
•
Сваки сегмент рада је подразумевао промишљање и договарање о употреби са децом. Овакав креиран простор постаје део свакодневне игре деце у вртићу
Сл.14 Дечја идејна решења
Сл. 15 и Сл. 16 Поштовање значи доношење избора који гради односе
Сл. 17 Охрабрујемо дете да искуси нове прилике
Учења и увиди током процеса документовања Током реализације реалног програма васпитачи су са стручним сарадником критички сагледавали своју праксу, учили су у оквиру заједнице ( кроз дијалог и размена искуства) и критички преиспитивали своју улогу и одговорност према детету уз континуирано осигуравање његовог холистичког развоја. Прикупљена документација из овог процеса, родитељима је пружила увид у боље разумевање способности и понашања њихове деце, а локалној заједници била је својеврсни доказ снаге дечјих потенцијала и увид у васпитно образовни рад нашег вртића.
Шума је дивно место где наша машта смишља свашта
Сл.18 Летња позорница
Сл.19 Истраживања у пени
Како смо планирали документовање -Документовање смо усмеравали на дете, као полазиште истраживања, у његовој игри и учењу. Дете је то које нас је водило у посматрање и слушање у креирању окружења које му је омогућавало експанзију свих његових компетенција. Дете је било то које је водило васпитача у тражењу начина којим би се документовао динамичан процес реалног програма који се одвијао ту, у дворишту нашег вртића, на путу ка откривању нових перспектива. Дечје слике и цртежи које су уцртавали на креираној мапи дворишта вртића, дечји вербални изрази, дечје изражавање креативним покретима, конструкцијама и другим дечјима начинима изражавања били су подстицај васпитачу да размишља, планира и гради праксу, али и да боље упозна дете, његове потребе, могућности, што је допринело бољем разумевању детета као компетентног бића.
Mодерни алати могу допринети развоју детета Док-бот је једноставан подни робот који омогућава детету да га програмира за кретање на предвиђен начин. Направили смо мапу нашег дворишта вртића и повели нашег Дока у обилазак
Сл.20 Обезбедили смо услове за игру са роботићем и учење основних функција
Деца су цртежом и кроз радионице исказала своје потребе и идејна решења за изглед дворишта вртића
Сл.21 Дете цртежом даје свој предлог
Шта се мењало у односу на планирано Примена нових идеја и знања у заједничком раду васпитача и деце (уређење дворишта уз помоћ Док бота, као начин подизања дигиталних компетенција деце и васпитача) мења и побољшава праксу вртића. На тај начин вртић постаје заједница која учи. Због тога се мења досадашња пракса и сада дете постаје актер свог фото и видео документовања. Оно је то који бира тренутке које жели фотоапаратом да прибележи и учини их видљивим. Важност оваког начина документовања, који се променио у односу на планирано, помогло је васпитачу у остваривању рефлексивне праксе, у којима је видео перспективе које иначе не види. Овакво документовање је помогло васпитачу да се самопроцењује, процењује, анализира, евалуира, пронађе начине како да прошири дететову игру и омогући му да користи дигиталне технологије у праћењу сопственог учења и тако добије нове идеје за даље подстицање дететовог развоја. Имплементирањем нових идеја и знања мењала се и унапређивала досадашња пракса где је васпитач бележио фотоапаратом тренутке детета у игри које је он сматрао да су важни и да треба да буду видљиви. Сада то бележи дете, а васпитач заједно са дететом од свих прикупљених фотографија гради заједничку видео причу, наш видео филмић.
-Креиран простор за игру : иницијатива детета; деца истражују, измишљају, стварају, размењује. -Родитељ као партнер -Васпитач подстиче питањима: • Oписивање: Кажи ми о овоме... • Расуђивање: Да ли постоји још нешто што би било корисно ? • Отвореност за нове идеје: Шта бисте желели с тим? • Документовање: Желиш ли да забележиш ово фотографисањем? • Ослушкује дечје иницијативе
Сл.22 Деца имају прилику да постављају питања и да проналазе заједничка решења
Како смо изабрали начин документовања -
У односу на дете- како би оно развијало самопоуздања и позитиван имиџ о себи, с циљем јачања дечјих компетенција (нарочито свест о метакогнитивним способностима и вештинама објективне самопроцене), уз подстицање детета да размењује идеја са другом децом, засновано на визуелној подршци коју је чинила документација (фотографије из самог процеса, ликовна решења појединих просторних целина на отвореном и сл.).
-
У односу на родитеље- како би родитељ имао могућност увида у васпитнообразовни процес и лакше преузео активну улогу у том процесу, и на начин како би допринео бољем разумевању способности и понашања њихове деце.
- У односу на васпитача- како би васпитач разумео дететове потребе, планирао и развијао реалне програме засноване на дечјим могућностима, постојећим знањима и интересима, ка формирању постицајно просторно-материјалног окружења у складу са дететовим жељама и потребама. Васпитач је осигуравао континуитет у дететовом учењу и подучавању, базираној на комуникацији и порукама које је упућивао деци да оно што раде да је значајно и да је важно. Све то је допринело да васпитач лакше преноси информација са терена колегама, кроз стално преиспитивање и саморефлексију која је допринела расту васпитача у професионалном смислу.
Из дечјег угла
Сл.23 Дренова шумица ја сада лабораторија
Сл. 24 Разноврсне игре и активности се изводе коришћењем природног материјала
Наша учења о документовању У почетку, кроз документовање преломних тренутака у процесу уређења дворишта нашег вртића, васпитач прикупља вредан материјал, који на састанцима или самостално поново анализира, припремајући се за свој рад. Васпитач промишља о новој пракси и кроз стручну дискусију то дели са колегама. Саморефлектујући себе и своју улогу гради свој пут развоја професионалних идеја. Документовање је читавом тиму омогућило самопроцену учинивши га важним алатом у функцији професионалног развоја. Потражили смо помоћ и подршку Како бисмо реализовали наше активности била нам је потребна помоћ и подршка како породице, тако и чланова локалне заједнице. Вртић треба да задовољи потребе родитеља и деце, али и да испуњава све друштвене потребе, а својим значајем представља центар локалне заједнице. Породица је та која је активно била укључена у свим фазама уређења дворишта вртића као средине за игру и учење. Чланови породицу су нам била велика подршка, кроз давање идеја у виду саветовања, преко анкета, у дискусијама на родитељским састанцима и кроз помоћ у набавци рециклажног, неструктуираног и отпадног материјала, средстава и свих потребних ресурса. Познато је да је родитељ део локалне заједнице и он је тај који први упућује своје дете у то како се постаје део заједнице и како се укључује у друштво. Да би дететово укључивање у друштвену средину било прихваћено са радошћу и на начин како би се оно осећало безбедно и сигурно, одлучили смо да за наш пројекат преко родитеља потражимо помоћ и подршку локалне заједнице. Од локалне заједнице смо углавном набавили, кроз донације, крупне рециклажне материјале ( дрвене калемове и аутомобилске гуме), шљунак, песак. С обзиром да је локалитет нашег вртића у самој шуми, у Кошутњаку, фокус нашег интересовања су могућности повезивања и коришћења ресурса локалне заједнице у планирању и организовању окружења за игру и учење по мери детета.
Сл.25 Креиран простор постаје део свакодневне игре деце Како смо организовали процес документовања -Као рефлексију деце и васпитача о реализованим активностима уз коришћење прикупљене документације, која се континуирано прикупљала током реализације пројекта, а све у сврху меморисања и сагледавања дечјих предлога, потреба и идеја о уређењу средине за игру и учење у дворишту вртића. - Сагледавање и тумачење забележених активности у оквиру пројекта, а у циљу константне подршке дечјем активном и практичном креативном изразу, игри и учењу; потом у ситуацијама када се деца посвећено нечим баве и у игри са другом децом истражују и траже нова решења; на местима у дворишту вртића на којима су деца учила. -Процес документовања је организован уз коришћење фотографија прикупљених током реализације пројекта од стране детета.
Који се критеријуми користе за стварање оптималног окружења?! •
Добробити деце
•
Безбедност
•
Одражавање
Сл. 26 Поштујемо склоности и стил сваког детета
Критеријуми на основу којих смо бирали видљиве трагове процеса развијања реалног програма Тим васпитача се водио тиме да сагледавање и проучавање документације треба да буде разумњива и смислена свим учесницима у овом процесу: деци, родитељу, васпитачу, колегама, и као такава једино има педагошку вредност. Од самог почетка реализације овог процеса одредили смо критеријуме за интерпретацију активности: акција и експресија детета и значење активности за дете. Коришћени облици докуметације у виду фотографија, видео записа, дечјих цртежа, дечјег говорног изражавања, нацрта и графичких дечјих приказа, нису корићењи само као видљиви трагови, већ су били део постављених критеријума, како бисмо као васпитачи добили ширу слику о детету и тако представили цео процес (све аспекте дететовог развоја), а не само приказ крајњег продукта, и то све у односу на дете коме је дато да бира, да интрепретира, да освештава свој рад, да се кроз презентовање својих акција присети, допуни, измени, изрази. Такође смо кроз приказ фотодокументације и њене интерпретације родитељима указивали на важност значење активности као и важност самог процеса истраживања и учења за дете.
Вртић=ЗАЈЕДНИЦА улога одраслих у креирању простора за учење
Сл. 27 Деца сама стварају правила и преговарају на уникатан начин Кога смо укључили у процес документовања У овај процес васпитач је укључио родитеље, стручног сарадника педагога, своје колеге из тима са којима дискутовао, промишљао, сагледавао ток целог процеса. Оно кога нисмо укључили јесу други стручњаци у нашој установи: социјални радници сарадници, психолози, чија би укљученост засигурно допринела бољој рефлексији и анализи интервенција васпитача током самог процеса, а у циљу бољег праћења, анализе и подупирања учења деце. Сигурни смо да би укључивање других стручњака из установе у овај процес било од користи у рефлексији и саморефлексији рада васпита, при чему би свако са свог аспекта дао свој допринос грађењу темеља разумевања васпитно образовног процеса и детета као компетентног бића, а у циљу анализе свачије улоге у том процесу, као месту заједничког учења и развоја.
Питања за промишљање
‚‚Најбоља учионица и најбогатији ормар су покривени само небом. “ Маргартет Мек Милан
Питања за подстицање промишљања и рефлексије колега:
-
Како уређујемо средину (окружење) и шта са таквом припремом желимо постићи?
-
Које значење ова активност има за дете и којим питањима ћу то адекватно дознати?
Видео запис https://www.youtube.com/watch?v=fMs7h9nm4p8&t=35s
Сл. 28 Наш видео филмић
Нове идеје Из игре која траје током целе године
Сл. 29 Повезивање са природом омогућава повезивање са другима