Beskrajna čežnja

by voki

Beskrajna čežnja

~2~

by voki

1. poglavlje Veličanje njene najbolje prijateljice kao da je juče bilo. Sada... sad je na njenoj sahrani. Laura je mrtva... i Rik takođe, pomislila je Sabrina posmatrajući kroz izmaglicu suza kovčege koje su iznosili iz crkve.

Pognula je glavu susrevši vatreni pogled jednog od muškaraca koji su nosili kovčege. Sasvim neprikladno, pomislila je, ali ipak joj je srce poskočilo u grudima. Osetila je nalet prijatnog bridenja niz kičmu. Iako je stajala pognute glave, osećala je na sebi taj pogled poput nežnog dodira.

Instinktivno je stisnula Liv uza se, laganim korakom prateći povorku ožalošćenih prijatelja i rodbine. Bogu hvala što Liv neće pamtiti automobilsku nesreću, koja je nju, četvoromesečnu bebu, lišila roditelja. A Sabrina nikada neće zaboraviti opojni miris ljiljana, kao ni tugu na licima prijatelja dok su kovčezi spuštani u zemlju, nemilosrdno potvrđujući činjenicu da Liv ostaje sama na ovom svetu.

Posle sahrane svi su otišli u kuću Laurine maćehe, na daću.

Ingrid Nouls bila je u svom elementu u ulozi ožalošćenog člana porodice. S punom čašom belog vina u ruci, kretala se od gosta do gosta.

Njena šminka bila je besprekorna, a svaki pramen izblajhane kose svedočio je o predanosti i veštim rukama skupog frizera.

Sabrina se s Liv držala po strani. Većina Laurinih i Rikovih prijatelja brzo se razišla - samo se jedan zadržao: Mario Markolini. Otkad je stigao, nepomično je stajao u jednom uglu. Mračnog izraza na licu posmatrao je ljude oko sebe.

Sabrina ga je s vremena na vreme krišom pogledavala i svaki put je brzo okrenula glavu da bi izbegla njegov pomni pogled. Rumenilo joj se razlilo po licu dok se prisećala događaja iz prošlog susreta s njim.

Gotovo da je osetila zahvalnost kada je Liv zaplakala omogućivši joj da se udalji iz salona.

Kada je posle kraćeg vremena ponovo ušla u salon, mesto u uglu bilo je prazno. Uzdahnula je od olakšanja pretpostavivši da je Mario otišao, a onda se ukočila osetivši pokret iza svojih leđa.

- Nisam očekivao da ću te tako brzo ponovo videti - čula je Mariov zvonki glas. ~3~

by voki

- Ni ja... - uzvratila je drhtavim glasom, zaštitnički privijajući Liv uza se.

Osetila je da joj vrela krv navire u obraze. Pitala se zašto se u njegovom prisustvu oseća poput šiparice. Grčevito se upinjala da pronađe reći kojima bi razvejala napetost, ali kao da joj je sva pamet isparila iz glave. Uprkos tome što joj je 25 godina, osećala se nespretnom i neiskusnom pred ovim privlačnim muškarcem.

- Zaista je lepo što si došao na sahranu iako si nedavno otišao odavde.

Australija nije baš tu, iza ugla.

- To je bilo najmanje što sam mogao učiniti - Mariov glas imao je čudnovat prizvuk, kao da mu teško pada da govori.

Među njima je ponovo zavladala napeta tišina.

Sabrina je nervozno prevukla jezikom preko suvih usana. Pokušala je da potisne iz misli sve što se pre nekoliko nedelja desilo među njima, ali to joj nije polazilo za rukom. Opet ta blizina... koja ju je i onomad zavela...

- Izgleda da je Laurina maćeha u svom elementu - prenuo ju ju je iz misli.

- Da. Drago mi je što Laurin otac nije tu - Sabrinu je najednom izdao glas. Zagrizla je usnu pokušavajući da zadrži suze koje su joj navirale na oči.

Osetila je dodir ruke na ramenu. Toplina njegovih prstiju prostrujala je kroz tkaninu haljine i Sabrini je krv najednom proključala.

Podiglaje oči.

- Izvini, trudim se budem snažna... zarad Liv, ali nekad... nekad...

- Ne moraš se izvinjavati - posmatrao je usnulo dete u njenom naručju. - Misliš li da Liv oseća šta se dogodilo?

Spustivši pogled na majušno biće, duboko je uzdahnula.

- Tek su joj četiri meseca. Pije mleko iz bočice i dobro spava.

Verovatno zato što je navikla na mene. Često sam je čuvala.

Opet se tišina spustila na njih. U vazduhu se osećao naboj, napetost koja se gotovo mogla seći nožem.

- Možemo li se povući negde da na miru porazgovaramo? - upitao je Mario.

Oko njenog srca kao da se stegnula ledena ruka. Onomad se zarekla da nikada više neće Ostati nasamo s Mariom Markolinijem. To je bilo previše opasno po nju.

~4~

by voki

On je nepopravljivi plejboj. Čak je i sada odisao neodoljivim šarmom.

U očima mu se ogledao nedvosmisleni poziv, koji Sabrinu čak ni u ovoj situaciji nije ostavljao hladnom. Nakratko ga je pogledala, ali i to je bilo dovoljno da joj se pogled zadrži na Mariovim usnama podsećajući je na trenutak kada je okusila te usne, kada se obrela u njegovom naručju, čvrsto privijena uz njega, kao da su im se tela stopila ujedno.

Dosta!, naredila je sebi. Sad sigurno nije vreme za prisećanje na trenutak kada se ponela kao praznoglavi devojčurak. Energično je ispravila ramena i bradom pokazala jedna vrata.

- U radnu sobu. Tamo sam odložila Livina kolica i stvari.

Krenuvši napred, kolena su joj zaklecala. Doslovce je osećala njegov pogled na svojim leđima. Sigurno me upoređuje s lepoticama koje ga okružuju kod kuće u Evropi, pomislila je nelagodno. Njegova najnovija devojkaje slavna manekenka, tanana, platinasta plavuša bujnog poprsja... Ali Mario ju je verovatno već zamenio drugom. Pratio ga je glas da menja devojke kao drugi košulje.

Sabrina nije mogla da zamisli svet u kojem je to moguće. Čeznula je za ljubavlju, privrženošću i vernošću. A Mario Markolini ništa od toga nije bio u stanju da joj pruži. Doduše, grešno je zgodan i lep, ali takva lepota muškarca je činila donekle nestvarnim. Kao da nije od ovog sveta, bar ne onog kojem je ona pripadala. I to se nikada neće promeniti.

Brižno je pokrila dete ružičastim ćebetom pre nego što se okrenula Mariju. Svim silama trudila se da ne zuri u njega, ali bilo je nemoguće odoleti vatrenom pogledu tih dubokih tamnih očiju. Pored njega, sebi se činila običnom i neuglednom.

Energično je zatvorio vrata. Postala je bolno svesna Mariove blizine među tesnim zidovima ove sobe. Samo korak ili dva i mogao bi je dodirnuti...

Stajala je nepomično, netremice ga gledajući, kao da ima neobjašnjivu moć nad njom.

- Nas dvoje imamo problem... i moramo ga što pre razrešiti.

Znala je šta će uslediti. Pokušala je da se pripremi za taj trenutak iako je znala da nema šanse da mu se odupre. Mario će povesti Liv u Italiju, a ona neće moći da ga spreči. Nikada više neće videti svoje kumče jer nije mogla da se meri s bogatim, moćnim i bezobzirnim Mariom Markolinijem. ~5~

by voki

- Rečeno ti je da smo oboje određeni za Livine staratelje, zar ne?

Klimnula je glavom. Pre dva dana notar joj je saopštio da su Laura i Rik odredili nju i Marija za staratelje u slučaju da im se nešto desi. Upozorio ju je i da bi Laurina maćeha mogla pokušati da obori tu odluku budući da sebe i svog novog supruga smatra podesnijim za staratelje male Liv. Notar je jasno izjavio da nema mnogo šanse da Sabrina dobije Liv. Sud uvek donosi odluku za dobrobit deteta, što znači da če ono biti dodeljeno onome ko finansijski može najviše da mu pruži. A Sabrina ne samo da je sama, već je trenutno bez posla. Ingrid Nouls i njen muž Stenli su, doduše, nešto stariji, ali zato imaju odgovarajuću finansijsku zaleđinu.

Uostalom, oni nisu krili želju da se brinu o Liv. Sabrina se nakašljala.

- Informisana sam o svemu - konačno je izgovorila. - Rečeno mi je i da verovatnoneću dobiti starateljstvo... zbog moje trenutne situacije.

Mariov pogled bio je nedokučiv.

- Koliko mi je poznato, živiš sama, nisi zaposlena, a to si, kažu, zaslužila pošto si se nabacivala poslodavcu.

Sabrina je progutala knedlu. Volela bi da to može da porekne, ali upravo tako su je predstavili u medijima. Nazvali su je rospijom koja je bezobzirno razorila jednu porodicu zarad sopstvene koristi. Sabrina bi rado oprala svoje ime i ugled, ali time bi nanela još više štete deci iz te porodice jer bi ona morala da saznaju kakav je podmukli ženskaroš njihov otac.

- Tako bi se moglo reči - priznala je ogorčeno. - Ali Laura bi se okretala u grobu na pomisao da bi Liv mogla pripasti njenoj maćehi. Mrzela je Ingrid iz dna duše.

Grlo joj je ponovo stegnulo i glas ju je izdao.

Mario je počeo da korača po maloj prostoriji. Miris njegovog losiona za brijanje ovladao je prostorom, opora i prodorna aroma od koje joj se gotovo zavrtelo u glavi. Primorala je sebe da duboko udahne i ostane pribrana.

- Neću dozvoliti da ta žena i njen suprug dobiju Liv - procedio je kroz zube. Zaustao je pred Sabrinom fiksirajući je pogledom. - Učiniću sve što je u mojoj moći da to sprečim i pritom neću prezati ni od čega.

Sabrinino srce se stegnulo. Izgovorivši to, zapečatio je Livinu sudbinu, jer kako da ona sad spreči ovog čoveka da povede Liv sa sobom? I ona je ~6~

by voki

odrastala bez majčine ljubavi. Zar treba da dopusti da Liv zadesi ista sudbina? Mora postojati nešto što bih mogla učiniti, pomislila je.

- Vidim samo jednu mogućnost - rekao je Mario.

- Koju? - promucala je.

- Mi smo Livini kumovi, zar ne? Zvanično smo proglašeni starateljima... i tu odgovornost shvatam veoma ozbiljno.

- Ne samo ti - uzvratila je Sabrina trudeći se da joj glas zvuči odlučno.

- Onda treba da učinimo sve što možemo da preuzmemo tu odgovornost.

- Kako... kako to misliš? - zbunjeno se namrštila. - Ja živim u Australiji, a ti u Italiji.

Prostrelio ju je pogledom.

- Rik mi je bio najbolji prijatelj. Neću dozvoliti da Liv pripadne ljudima kojima ni kućnog ljubimca ne bih poverio na brigu.

- U pravu si! Ipak, ne vidim mogućnost da to sprečimo.

Zavladala je nelagodna tišina, kao da ih je obavio veo zatišja pred buru.

- Mislim da bi trebalo što pre da se venčamo.

Njegove reći odjeknule su kao eksplozija bombe, a njihovo značenje bukvalno joj je preseklo dah.

- Šta... šta si to rekao? - promucala je.

- To je jedina mogućnost. Ako se mi, kao Livini kumovi, venčamo, sud će to shvatiti kao spremnost da zajedno preuzmemo odgovornost.

Zavrtelo joj se u glavi. Mora da ga je pogrešno čula... Nemogućeje da Mario želi da se oženi njome. Sreli su se dva puta u životu, a to nije proteklo u harmoničnoj atmosferi.

- Razmisli o tome - dopro joj je njegov glas do ušiju. - Bogat sam i mogu detetu da pružim sve što mu je potrebno. A ti umeš s decom. Oboje smo mladi. To je jedino rešenje.

Sabrina je polako dolazila sebi.

- Pitaš me da se udam za tebe?

Mario ju je iznervirano posmatrao.

- Ako ti to nešto znači, nije reč o pravom braku. Oboje ćemo nastaviti da živimo svako za sebe. Naravno, moraćeš da se preseliš u Italiju, bar dok ~7~

by voki

Liv ne odraste dovoljno da joj više ne bude potrebno tvoje stalno prisustvo.

Potom ćemo ponovo ramotriti naš aranžman.

Sive oči raširile su joj se od iznenađenja, a krv je jurnula u njene obraze.

- Treba da živim s tobom u Italiji?!

Mario je osetio da ga njena reakcija ljuti.

Zaboga, pa ja sam taj koji najviše treba da se izuje, pomislio je.

Zarekao se da se nikada neće oženiti. Voleo je slobodu i živeo je upravo onako kako je želeo: slobodno i neopterećeno. Ali kada je čuo za smrt svog najboljeg prijatelja, znao je da će morati da učini određene ustupke.

Rik mu je, dok su bili sasvim mladi, spasao život na skijanju u Švajcarskoj. Da ga tada nije iskopao iz lavine koja ga je zatrpala, Mario danas ne bi stajao ovde. Posle tog iskustva postali su prijatelji, a čak ni smrt ne može poništiti to prijateljstvo.

Rik mu je ukazao poverenje izabravši ga za Livinog kuma, a Mario je nameravao da opravda to poverenje čak i ako to znači da mora da se oženi ženom sumnjive reputacije. Sabrina Halidej je, doduše, glumila nevinašce, ali on se i sam uverio kakva je strast u njoj. Nije ga zavaralo njeno nežno, ženstveno telo.

Dobro je poznavao psihu takvih žena, kojima je jedini cilj u životu da upecaju nekog bogataša. Čak i da je zaista od srca privržena Liv, to ne znači da ne ume da okrene situaciju u svoju korist.

- Naravno, spreman sam da ti platim za svaku godinu braka. Verujem da ćemo se složiti oko iznosa.

Iako ga je smeteno gledala, nije se dao prevariti. Umeo je da se nosi sa ženama koje žele samo jedno... novac.

- Misliš da želim da budem plaćena za sklapanje braka s tobom?

Odmerio ju je hladnim pogledom.

- Samo kaži koliko, Sabrina. Želim da dobijem Liv i spreman sam na sve.

Sabrina je prebledela.

- Mislim da si stekao pogrešnu sliku o meni...

- Ne želim da se bavim sporednim pitanjima - prekinuo juje Mario. Shvatam da je za tebe selidba velika promena. Ali imajući u vidu nedavne događaje, to verovatno ne bi bila loša ideja. ~8~

by voki

Dakle, ne smatra me nedužnom, pomislila je rezignirano. To se jasno videlo po načinu na koji ju je gledao. Mediji su bili bezobzirni prema njoj, ali bar bi on mogao da zna kako je to. I o njemu se priča sve i svašta.

A sad treba da se uda za njega? Želudac joj se zgrčio na pomisao na život pored njega, jer on je bio otelovljenje svega čemu se divila. Zar to nije dokazala onog sudbonosnog dana kad je pokušala da ga poljubi? Kako da se nosi sa takvim iskušenjem? Čak i sada, dok stoji tu pred njom, jasno je osećala privlačnost i razbuktavanje plamena strasti u svom telu.

- Dosad nisi uspela da se ponovo zaposliš kao dadilja? I to se u skorije vreme neće promeniti. Koja bi supruga poželela da zaposli prokazanu zavodnicu?

Stisnula je zube.

- To je nepravedna optužba. Bio im je potreban žrtveni jarac, a ja sam bila tu u pravom trenutku. Niko nije želeo da poveruje u to da je sve bilo drugačije.

Mariov pogled govorio je više od reči.

- Veruj da mi je svejedno šta si uradila. Treba mi žena, a ti si najprikladnija kandidatkinja.

- Ne plašiš se mog uticaja na Liv? - sarkastično je upitala.

- Video sam te s Liv i ne sumnjam u tvoju privrženost tom detetu.

Uostalom, navikla se na tebe; pa ne želim da je izlažem promenama. Ja nemam iskustava s bebama... a nemaju ga ni žene iz mog okruženja. A Laura i Rik želeli su da se nas dvoje staramo o Liv. Žene iz njegovog okruženja... Naravno da će nastaviti da viđa s njima.

Prividni brak naziv je za život kakvim ćemo živeti, pomislila je. Prividni brak za ljubav bespomoćnog bića koje mirno spava u dečjim kolicima. Naravno da joj ništa neće nedostajati. Među Markolinijevima novac nije bio tema razgovora. Mario je od pre pola godine, posle očeve smrti, preuzeo poslove iako nije najstariji sin. Njegov stariji brat Antonio, renomirani plastični hirurg, putovao je svetom i držao predavanja o svojim dostignućima na polju facijalne rekonstrukcije.

Sabrina ni u snu ne bi mogla zamisliti bogatstvo koje su braća nasledila. Ona je u desetoj godini izgubila majku pa je odrasla u hraniteljskoj porodici sa skromnim primanjima. Za neophodne nabavke

~9~

by voki

dugo se moralo štedeti. Sabrina je tek sa šesnaest godina prvi put bila u restoranu. Nedeljama je štedela novac koji je zaradila čuvajući decu.

Mariju Markoliniju verovatno je još dok je bio u pelenama vrhunski šef kuhinje pripremao kašice za bebe. Odelo na njemu vredelo je čitavo bogatstvo. Sve je na njemu svedočilo o novcu, moći... i aroganciji. Sabrina je posmatrala njegovu odlučnu bradu, usne... Na sopstvenoj koži iskusila je senzualost tih usana, međutim, znala je da nije preporučljivo stajati na putu njegovim planovima.

Tiho cviljenje iz dečjih kolica prenulo ju je iz misli. Vreme je da nahrani Liv. Pažljivo je podigla ružičasti smotuljak iz kolica.

- Slatkice mala, gladna si?

- Smem li je malo držati?

- Naravno - položila mu je dete u ruke.

Posmatrala ga je kao privija Liv uza se.

Kako je majušno delovala beba na njegovim snažnim, mišićavim rukama. Zamišljeni osmeh zaigrao mu je oko usana dok je posmatrao Liv u svom naručju. Nežno ju je pomilovao po obrazu.

- Zdravo, bebice. Slatka devojčice, ja sam tvoj novi tata - prošaptao je.

Sabrina je začuđeno promatrala iznenadni Mariov preobražaj.

Nestalo je cinizma, a zamenio ga je nežni izraz u njegovim očima. Da me samo jednom tako pogleda..., pomislila je Sabrina a onda se brzo pribrala.

Za sve je kriva ta ponuda braka. Najednom ju je obuzeo osećaj kao da je zaplivala daleko od obale, do mesta na kojem vrebaju opasnosti nepreglednih dubina.

Biti u braku s njim značilo je mnogo više od odgajanja deteta u zajedništvu. Bila je svesna opasnosti koje je vrebaju: još od prvog trenutka, pre godinu i po dana, kada su se upoznali na venčanju Laure i Rika, osećala je da je Mario snažno privlači... Bio je dovoljan jedan pogled tih tamnih očiju da ona zamre. Tada je neskriveno flertovao s njom, ali je ona uspela da deluje nezainteresovano. Nažalost, prilikom drugog susreta, pre nekoliko nedelja, to joj nije pošlo za rukom. Obično nije bilo lako ostaviti utisak na nju jer je bila povučena. Tim ju je strasnije pogodio fijasko s Robornovima.

U tom trenutku otvorila su se vrata i Ingrid Nouls ušla je u sobu.

- Gde je moja unuka? Želim da je pokažem prijateljima.

Sabrini se jeza spustila niz vrat. ~ 10 ~

by voki

- Liv najpre treba prepoviti i nahraniti - rekla je. - Uostalom, ona nije vaša unuka... uopšte vam nije rod.

Ingrid juje prostrelila ledenim pogledom.

- Misliš da je možeš zadržati? Nažalost, grdno se varaš. Već sam stupila u kontakti sa svojim advokatom. Nemaš nikakve šanse, pogotovo ne posle onog skandala. Kad pomislim šta si uradila sirotoj Imogen Robom...

Da zavedeš tuđeg muža...

Sabrina je osetila Mariovu ruku oko svog struka.

- Mislim da se varate, gospođo Nouls - samouvereno je rekao. Sabrina je apsolutno nevina. Mediji su sve to naduvali. Nema ni reći istine u onome što je objavljeno.

Ingrid se piskutavo nasmejala.

- Ah, vi verujete Sabrini?

- Naravno da joj verujem. Inače se ne bih njome oženio.

Ingrid je u neverici zurila u Marija.

- Oženićete se ovom... ovom... - preneraženo je izustila.

Mario je pojačao umirujući stisak ruke oko Sabrininog struka.

- Venčaćemo se čim se reše svi pravni aspekti oko Liv. Povešćemo je sa sobom u Italiju.

Ingrid se okrenula Sabrini.

- Je li to tačno? Udaćeš se za ovog čoveka?

Sabrina je stajala kao okamenjena. Osećala je da se toplina Mariovog dodira razliva po čitavom njenom telu.

- Da, naravno. Venčaćemo se.

Ingrid juje prezrivo odmerila.

- Onda si još prepredenija nego što sam mislila. Pa uopšte ne poznaješ ovog čoveka! Koliko ste se puta sreli? Dvaput? Ali oduvek si želela bogatog mladoženju, zar ne? A ko je bogatiji od Marija Markolinija?

Sabrinini obrazi su se užarili.

- Nije reč o novcu - usprotivila se.

- Tačno - nadovezao se Mario.

- Reč je o tome šta je najbolje za Liv. Uostalom, njeni roditelji želeli su da bude ovako.

Ingrid ga je sasekla ledenim pogledom. ~ 11 ~

by voki

- To ćemo još videti. Stenli će angažovati advokata koji će vas satrti.

- Možda bi Stenli najpre trebalo da čuje da znam o njegovim poslovnim mahinacijama - Mario je podigao obrvu i prostorijom je zavladao muk.

Ingrid je bespomoćno stisnula pesnice. Konačno se predala oborivši pogled.

- Grdno ćete zažaliti - prosiktala je. - Nemate šanse da pobedite.

Mario je posesivno stegnuo ruku oko Sabrininog struka.

- Mislim da sam već pobedio. Sabrina je pristala da se uda za mene i to rešava sve, zarne?

Ne, pomislila je Sabrina kada je Ingrid snažno zalupila vrata za sobom.

To ne rešava baš ništa, već samo najavljuje početak , sledeće runde.

~ 12 ~

by voki

2. poglavlje - Ne budi tako uplašena, Sabrina - umirivao juje Mario vraćajući joj Liv u naručje.

- Ne verujem da ćemo čuti više ni reč od gđe Nouls čim se budemo venčali.

Umesto odgovora, Sabrina se posvetila Liv pitajući se u šta se to uvalila. Ipak, nije želela da dozvoli Ingrid da uzme Liv. Beba ju je veselo ručicama pljesnula po licu.

- Odmah ću se pobrinuti za sve formalnosti - rekao je Mario igrajući se s Livinim prstićima.

Sabrina je drhtavim rukama obukla Liv jaknicu.

- Koliko dugo... mislim, kada ćemo se venčati?

- Što je pre moguće, verovatno u roku od nedelju dana.

- Ne misliš li da je to prenagljeno?

- Imaš li važeći pasoš?

- Imam, ali...

- Dobro. Trebaće mi tvoj pasoš, kao i izvod iz matične knjige rođenih.

- Mario, ja...

- Sabrina, moramo to što brže obaviti. Uostalom, u Italiji me čekaju hitni poslovi.

A verovatno i ljubavnica, pomislila je ljutite, dohvativši Livinu bočicu.

Dok je dete zadovoljno pilo mleko, Sabrina je gledala Marija. Izraz na njegovom licu nije bilo moguće dokučiti.

- Rekao si da nećemo živeti u pravom braku... - ućutala je ne znajući kako danastavi. Osetila je nalet vreline u obraze. - Uostalom, pomenuo si i neko vremensko ograničenje. Na koliki si period mislio?

- Liv je beba. Potrebna joj je majka koja će uvek biti uz nju, bar do polaska u zabavište.

- A šta će biti onda?

- Angažovaću dadilju... a ti ćeš dobiti slobodu.

- Ah, i onda mogu da nestanem iz Livinog života? Tek tako? ~ 13 ~

by voki

- Ne iz Livinog života, nego iz mog. Tada ćemo se razvesti.

- Ako sam dobro shvatila, ti želiš potpuno starateljstvo nad Liv, a mene ćeš poslati nazad u Australiju?

Ravnodušno je slegnuo ramenima.

- To zavisi isključivo od tebe. Kao moja bivša žena, imaćeš pravo na to da ostaneš u Italiji. Što se mene tiče, možeš ostati u Rimu ili se vratiti u Sidnej. Odluka je samo tvoja.

- I misliš da ću imati srca da napustim Liv? A kako bi se ona osećala da je napusti jedina majka koju je poznavala? Tvoj predlog je nehuman!

Marija je iznenadila žestina njenih reći.

- Pa navikla si da se opraštaš s decom. To je ide u rok službe jedne dadilje.

Dakle, od početka je planirao da je isključi iz Livinog života. Trenutno muje korisnajer će uz njenu pomoć sprovesti svoje planove u delo. Ali za dve-tri godine proglasiće je bivšom i otpustiti iz „službe“.

- Liv mi je kumče, kćerka moje najbolje prijateljice. Ne može se porediti sa službom.

- Naš brak će postojati na papiru i biće vremenski ograničen. Ako to budeš prihvatila, neću imati ništa protiv da ostaneš u kontaktu s Liv. Sabrina je ustala i položila je Liv na rame. Nežno juje tapšala po leđima.

- Fino si to smislio. Misliš da me možeš degradirati u jeftinu bebisiterku dok ti glumiš plejboja.

Razvukao je usne u ironičan osmeh.

- Jeftinu? Tako bi sebe opisala? Upravo taj izraz koristili su mediji.

- Nemoj da skrećeš s teme. Zapamti dobro što ću ti reći: neću dopustiti da me izguraju iz Livinog života, bez obzira na prirodu odnosa između nas dvoje.

- Među nama ničeg neće biti. Da se nisi možda ponadala nečemu nalik odnos s gospodinom Robornom?

Hladno ga je pogledala.

- U životu sam srela ponekog nitkova, ali Roborn definitivno prednjači na toj listi. Mario Markolini, upravo si ga potisnuo s mesta broj jedan.

Prišao joj je ironično se osmehujući. Nežno je pomilovao Livinu papeljastu kosicu. Sabrina je nehotice zadržala dah. Kao i uvek, njegova ~ 14 ~

by voki

blizina izazvala je snažnu reakciju u njoj. Spustivši pogled na dete, na tren su joj se ukazala njegova mišićava prsa i zategnut stomak. Tačno je znala je kakav je osećaj dodirnuti to telo, ležati u tim snažnim rukama... Ali isuviše dugo se bavila snovima, željama, nadama... Nežan i čedan poljubac na Livinom krštenju bio je jedino što se između njih desilo.

Iz misli ju je prenuo lagani dodir njegove ruke. Nežno joj je podigao bradu da bi je pogledao u oči.

- Je li to tvoj trik? - upitao je. - Jesi litim nevinim pogledom već uspela da odvučeš u krevet nekog uglednog, oženjenog muškarca?

Najradije bi odgurnula tu ruku, ali Liv joj je upravo zaspala na ramenu pa ga je samo besno pogledala.

- Nisam zavela ni gospodina Roborna niti bilo kog muškarca.

Mario joj je vrhovima prstiju nežno prevukao preko punih usana.

- Oboje znamo da to nije istina - promrmljao je naglašavajući svaku reč. - Nisam zaboravio koliko je sladak bio naš poljubac... onaj koji si mi tako ljubazno podarila.

Sabrina je stajala kao okamenjena. Od straha se nije usuđivala ni prst da pomeri da ne bi odala koliko je žudela za njim, koliko je čeznula za dodirom tih ruku, za strasnim pogledom tih očiju. Pogled joj je pao na njegove usne. Njegova blizina bacila ju je na grdne muke. Tako je blizu, a ipak tako nedostižan. Još jednom je proklela dan kada je na krštenju popila previše šampanjca. Sad je bila potpuno trezna, a ipak je silno želela ponovo da oseti dodir tih usana.

Mario je spustio ruku.

- Moram da pođem - rekao je pogledavši na sat. - Svratiću sutra do tebe, treba da potpišeš nekoliko dokumenata.

Sabrina se osećala uhvaćenom u klopku. Kada se Mario namerio na nešto, bio je nezaustavljiv kao prirodna stihija. Sad je trenutak da mu kaže „ne“. Zašto nije u stanju to da prevali preko usana? Zato što bi se to “ne“podjednako odnosilo i na Liv, priznala je sebi. Rezignirano je oborila glavu ne sumnjajući ni za tren da bi je Mario uništio ako bi se usudila da stane na put njegovim planovima. Nije se mogla meriti s njegovim uticajem i bogatstvom. Mogla se smatrati srećnom što je bio spreman na kompromisni brak s njom iako je posredi zapravo obična iznuda. Jedini mogući odgovor bio je pristanak. Nije ni prva ni poslednja žrtva koja mora da se prepusti sudbini. ~ 15 ~

by voki

Stisnutih zuba, položila je usnulo dete u kolica i zarekla se da je nikada neće napustiti. Zajedno su izašli iz radne sobe. Nekolicina gostiju zavirila je u dečja kolica dok su drugi, uključujući Ingrid i njenog supruga, mirno nastavili da piju koktele kao da su na baštenskoj zabavi.

Kada je smestila Liv u dečje sedište u svom automobilu, okrenula se Mariju: - Znaš li ti moju adresu?

- Naći ću je u imeniku. Doći ću oko osam.

Sabrina je neodlučno pogledala kuću, nalicu joj se ogledala zabrinutost.

- Nadam se da Ingrid neće navratiti pre tebe. Dolazila je svakodnevno otkad je Liv predata meni na brigu. A prilikom prethodne posete bila je prilično glasna. Pobojala sam se da će susedi pozvati policiju.

Mario ju je ćutke posmatrao.

- Možda bi onda najbolje bilo da ne budeš kod kuće. Odvešću te u moj hotel.

- Da li je to dobra ideja? - upitala je osećaj ući da je hvata panika. Ima li tamo mesta za nas?

Iako je namontirao ozbiljan izraz lica, krajevi njegovih usana odavali su da se silno zabavlja.

- Mesta ima dovoljno. Liv može spavati u dečjim kolicima... a ti... u mom krevetu.

Raširila je oči u neverici.

- A ti? Gde ćeš ti spavati?

- U svom krevetu.

Sabrina je klimnula glavom boreći se da ostane pribrana.

- Biću s tobom samo ako to od mene budeš izričito zahtevala - cinično je napomenuo.

Odlučno je procedila kroz zube: - Načekaćeš se.

- Ah, oprosti, zaboravio sam da preferiraš zabranjeno voće, recimo, oženjene muškarce.

- Ne brini, neću ni taknuti tvoje oženjene prijatelje - uzvratila mu je istom merom. ~ 16 ~

by voki

- Ipak, možda ne bi škodilo da te upoznam s pravilima ponašanja dok budemo u braku.

- Šta ti pada na pamet?! Pošto naš dogovor ne podrazumeva brak iz ljubavi, nema šanse da se pretvaram da nije tako.

-Dobro, drago mi što je to konačno rešeno. Nemam ništa protiv da mi tu i tamo dođeš u krevet, ali izjave ljubavi možeš zaboraviti. Neću se predomisliti. Kad Liv dovoljno odraste, razvešću se od tebe.

Zurila je u njega. Kako može tako arogantno da pretpostavi da ću se zaljubiti u njega?, pomislila je ljutito. Sve što je izgovorio pružalo joj je jasnu sliku o ženama koje ga okružuju.

-Nikada ne bih mogla voleti nekog poput tebe! - prosiktala je. - Ti si apsolutna suprotnost onome čemu se od partnera nadam.

- Celi?

- O, da! - potvrdila je. - A reći ću ti i zašto: egoističan si, bezobziran i... i... - grčevito je tragala za drugim pridevima, ali umesto reči, u mislima joj se pojavio dirljivi prizor njegove nežnosti prema Liv. Primetila je to još na krštenju. Mario je poljubio Livin nosić, a licem mu je, umesto uobičajenog cinizma, ovladao nežan izraz pun ljubavi.

- I, ne zaboravimo, bogat - dodao je ironično. - To bi trebalo da pretegne nad svim lošim osobinama, zar ne?

- Nema tog novca zbog kojeg bih promenila mišljenje - izazivački je zabacila glavu.

- Videćemo - Mario je obišao automobil i otvorio suvozačka vrata.

- Šta to radiš? - upitala je iznervirano.

- Držim ti vrata da uđeš.

- Vidim, ali ne shvatam zašto?

- Ja ću voziti. Treba samo da mi kažeš kuda.

- Sa zadovoljstvom... Ovo je tvoj trik, zarne?

- Kako to misliš?

- Uvek držiš sve konce u rukama. Lagano i neprimetno pleteš mrežu.

A kad čovek konačno nešto primeti, već je prekasno. I u tom trenutku napadaš svoju žrtvu.

- To nema nikakvog smisla.

Prišao joj je smešeći se. Položio je dlan na njeno lice spuštajući usne prema njenima. ~ 17 ~

by voki

- Ali silno bih voleo da me ti uhvatiš u mrežu, draga. Stojim ti na raspolaganju, samo reci mesto i vreme - promrmljao je.

Sabrina je bila kao gromom pogođena. Srce joj je divlje tuklo, a obrazi su joj goreli pod dodirom njegove kože. Istovremeno seu njoj rađao talas vreline. Uprkos neiskustvu, znala je da je Mario ljubavnik kakvog bi svaka žena poželela. Onaj jedan poljubac jasno joj je to pokazao. Oči su joj ostale prikovane za njegove usne. Samo još malo i...

Upravo u tom trenutku otvorila su se vrata Noulsovih i nekoliko gostiju napustilo je kuću. Hvala Bogu, pomislila je, spas u poslednji čas.

Okrenula se drhtavih kolena da sedne u automobil.

Tek kada je Mario seo do nje i pokrenuo motor, postala je bolno svesna skučenosti svog malenog automobila. Pri svakoj promeni brzine Mario ju je rukom očešao po butini.

- Mislila sam da si iznajmio neka kola -rekla je.

- Ne bi se isplatilo za ovako kratku posetu.

- A šta bi bilo da nisam odmah pristala na brak?

- Onda bih, kao s Noulsovima, pronašao prave argumente da te ubedim.

- To je bila iznuda!

- Ponekad cilj opravdava sredstvo.

Sabrina se odmaknula od Marija koliko jeto skučenost kabine dozvoljavala. Nije znala ništa o njemu, osim činjenice da je izuzetno uspešan, kako u poslovima tako i u ljubavnom životu. Nijedna žena nije mu zadržala pažnju na duže vreme. Možda ga je neko do te mere povredio da više nikome ne veruje?, zapitala se Sabrina. A možda je samo tipičan muškarac: uvek sklon razonodi, ali nespreman na pravo zbližavanje.

- Gde treba da skrenem? - prenuo ju je iz misli.

- Na sledećoj raskrsnici desno - odgovorila je automatski. - Mario, ne znam da li je dobra ideja da u tvom hotelu... o, ne!

Pred zgradom u kojoj je živela bile su parkirane mobilne jedinice različitih medija.

- Samo prođi kroz špalir reportera i ne dozvoli da te isprovociraju. Ja ću popričati s njima, a onda ću doći gore. Spakuj neophodne stvari, a kasnije ću poslati nekoga po ostatak. ~ 18 ~

by voki

Sabrina je učinila kako je naložio dokje Mario znalački odgovarao na pitanja novinara. Kad su se reporteri odvezli, zadovoljno je ušetao u zgradu.

Stan je zapravo bio sasvim prihvatljiv, ali je na prvi pogled bilo jasno zašto jeSabrina tražila posao u imućnijim porodicama.

Očito je bežala od sopstvene bede, što je, uostalom, tipično za žene njenog kova. Kao ljubavnica bogatog oženjenog muškarca ni u čemu ne bi oskudevala. Ipak, s Hauardom Robornomjoj nije uspelo, ali sigurno će pronaći drugu budalu čim se budemo razveli, pomislio je.

- Koliko dugo živiš ovde?

- Nekoliko godina. Pošto često živim kod porodica čiju decu čuvam, ne isplati mi se stan veći od ovog.

- U takvim okolnostima teško da možeš imati privatni život.

Nikakvo čudo što si se svom poslodavcu bacila u naručje.

Prostrelila ga je pogledom.

- Veruješ u sve što piše štampa? Isti novinski stupci prepuni su tvojih najnovijih ljubavnih osvajanja.

- Može biti, ali među njima nema nijedne s venačnim prstenom.

- Zaista si sujetan i egoističan! I nemaš ni trunke morala.

- Ni „cunjanje“po komšijskom dvorištu ne bi se moglo okarakterisati kao saosećajno.

- Misliš da znaš sve o meni? - suze su joj udarile na oči. - Ne znaš baš ništa!

- Znam ono što mi je Hauard Roborn ispričao.

Zbunjeno ga je pogledala, najednom bleda u licu.

- Kako...? Poznaješ ga?

- Roborn i ja krećemo se u istim poslovnim krugovima. Upoznao sam ga na poslovnom ručku prilikom prošle posete Australiji.

- I šta je rekao... o meni? - pitala je oklevajući, mada je dobro znala odgovor. Roborn nije propuštao priliku da pljuje po njoj.

- Ništa što i sam nisam pomislio - odgovorio je Mario.

Znači, zato mi je dozvolio da ga poljubim na krštenju, pomislila je, da proveri jesu li glasine o meni istinite. Ali što je bilo, bilo je. Dovoljno je prebacivala sebi zbog te tri čaše šampanjca, za koje je zapravo Mario bio kriv. Popila je toliko da bi ublažila nervozu zbog njegove blizine. ~ 19 ~

by voki

Upoznala ga je ranije, na Laurinom i Rikovom venčanju. Još tada je potpala pod uticaj te neodoljive privlačnosti kojom je odisao. A kada su se ponovo videli na krštenju, sve se odvijalo samo od sebe. Telo joj je instinktivno reagovalo i, koliko god se trudila, nije uspevala da potisne strast. Isto se i sada osećala.

- Možemo li? - upitao je Mario posegnuvši rukom za nosiljkom u kojoj je ležala Liv, dok je drugom dohvatio kofer.

- Da. Sve je tu - odgovorila je izbegavajući njegov pogled.

U automobilu ju je upozorio da će ih reporteri verovatno pratiti na svakom koraku.

- Znam da ti se neće svideti što sam im natuknuo da smo do ušiju zaljubljeni jedno u drugo. Doslovce su gutali svaku moju reč.

- Šta si uradio?

- Pa, ljubavi moja, ipak je u pitanju moja reputacija. Ne mogu dopustiti da pomisle da se za mene udaješ radi novca.

- Dobro znaš da to činim zarad Liv. A ti si mi sam ponudio novac za to.

- Pa šta? Niko to ne mora da zna. Jesi li već odlučila koliko želiš?

Sabrina se zagledala kroz prozor. Trebalo joj je vremena da razmisli.

Pomoću Mariovog novca mogla bi obezbediti Livinu budućnost. Mogla bi otvoriti račun u banci za njene studije. Sabrinuje majka ostavila bez prebijene pare. By voki Još uvek ju je pritiskao osećaj stida što zavisi od pomoći drugih.

- Vidim ti oznake dolara u očima! - čula je Mariov zvonki glas. Računaš li koliko ti je novca potrebno da se obezbediš do kraja života?

Sabrina se ljutito okrenula prema njemu.

- Pola miliona! Za svaku godinu koju provedemo u braku.

- Australijskih dolara ili evra? - upitao je Mario ne trepnuvši.

- Ovaj... evra.

- U redu. Treba mi samo broj tvog računa. Prva uplata uslediće čim se venčamo.

Sabrina se neodlučno poigravala kaišem na torbici.

- Moram li da preuzmem i tvoje prezime? - upitala je. - Zar to nije zastarela praksa?

- Šta imaš protiv Sabrine Markolini? Dobro zvuči. ~ 20 ~

by voki

- Halidej mi se više sviđa. To je bilo majčino prezime.

- A šta je s tvojim ocem?

- Ne znam ga. Majka ga nikada nije pominjala. Pretpostavljam da je bio oženjen. Jednom sam pronašla neku fotografiju, a kad sam je pitala koje to, bez reći mi ju je uzela iz ruke i nikada više to nismo spomenule.

Za trenutakje zavladala tišina.

- Rekla si da je to bilo prezime tvoje majke - Mario je prekinuo tišinu.

- Ponovo se udala?

- Ne. Mrtva je - rekla je Sabrina tiho. -Umrla je kad sam imala deset godina. Voz kojim je putovala iskliznuoje iz šina.

- Žao mi je. Rik i Laura nisu mi to spomenuli.

- Verovatno je za Lauru to bilo bolno podsećanje na to da je i ona odrastala bez majke. Bila je nešto starija od mene kad je izgubila majku, a onda se njen otac, posle mesec dana, oženio Ingrid. Laura je to doživela kao izdaju. U međuvremenu je i on umro, nedugo pre nego što je upoznala Rika. A to već znaš.

- Zapravo, ne znam - odgovorio je. - Lauru sam upoznao tek na venčanju... kao i tebe. A Rik i ja znamo se još iz osnovne škole. Iako se sa osamnaest zajedno s porodicom odselio u Australiju, ostali smo u kontaktu.

- Jesi li ga posećivao?

- Jesam. Često sam dolazio u Australiju. A Rikje odmor provodio u Italiji. Čak je i moj brat pre nekoliko meseci boravio u Sidneju.

- Čitala sam o tome u novinama. Bio je tu da održi predavanje?

- Da. I da još jednom pokuša da se pomiri s bivšom ženom. Pet godina žive razdvojeno. Ali da ne poveruješ: pre dve nedelje ponovo su se venčali jer očekuju dete. Radujem se zbog njih - rekao je posle kraće pauze. Ja nisam porodični tip, ali ako su dvoje stvoreni jedno za drugo, kao recimo oni... Prevario sam se misleći da Antonio treba da bude srećan što se otarasio Kler. Priznajem, silno sam pogrešio u proceni.

- Nikad se ne treba mešati u konflikte u vezama - rekla je Sabrina.

Setila se koliko joj se Laura jadala na Rika, da je tvrdoglav i nemoguć... da bi ubrzo potom ponovo bila presrećna u njegovom naručju.

Antoniova sudbina mogla bi objasniti Mariov cinični stav prema vezama.

~ 21 ~

by voki

Potrebna sam mu kao dadilja za Liv. A ako želim da izađem iz svega ovoga relativno nepovređena, ne smem to nikada smetnuti s uma i moram posmatrati sve ovo kao neku vrstu igre.

Rizične igre sa ograničenim rokom.

~ 22 ~

by voki

3. poglavlje Mariov hotel bio je oličenje raskoši, luksuzno opremljen i s fantastičnim pogledom na grad. Penthaus apartman raskošnih dimenzija i opremljen najmodernijim nameštajem ostavio je na nju snažan utisak.

Pogled na luku, sa ukotvljenim jahtama i elegantnim jedrenjacima, ostavljao je bez daha čak i dugogodišnje stanovnike Sidneja.

Pošto je Liv još uvek čvrsto spavala, Sabrina je odlučila da raspakuje kofer. Podigavši ga na ogroman dupli krevet, zastala je diveći se najfinijoj posteljini. Nehotice je zamislila kako Mario spava na tom krevetu, možda nag. Definitivno nag. Najednom je jasno videla njegovo mišićavo telo.

Brzo je odagnala te misli. Puste fantazije. Bolje bi joj bilo da brine o bebi umesto što njega zamišlja u krevetu. Uostalom, za koji dan čekaju je drugačije brige. Živeće u stranoj zemlji čiji jezik slabo poznaje. Toliko se toga promenilo u poslednjih nekoliko dana. Izgubila je najbolju prijateljicu, jedinu osobu koja je razumela njenu samoću i čežnju za pripadanjem. Sabrina je silno želela daje neko probudi iz ove noćne more.

Ostala je sama. Ipak, sada je tu Liv, slatka usnula devojčica.

Zadubljena u misli, odlagala je odeću u ormar.

Tihi plač prenuo ju je iz razmišljanja, pa je požurila do deteta. Podigla je Liv na ruke i počela da je ljuljuška.

- Ne boj se, malena - prošaputala je - bez brige, uspećemo mi. Pronaći ću neki izlaz za nas.

Ulazeći u sobu, Mario je čuo poslednje reči. Aha, pomislio je, već kuje planove! Nek izvoli! Ali bez Liv. Ako je otme, neće izbeći tužbu za kidnapovanje deteta.

Setio se Rika. Čak je i njegovom prijatelju zamazala oči svojom pretvornom nevinošću. Rik se divio njenoj nesebičnosti i šarmu preporučujući je Mariju koji se na to nasmejao. Poznavao je on takve nesebične i šarmantne žene, koje su glumile stidljivost. Zna se da tiha voda breg roni, ali u dubini takve duše često čuči razoran, ledeno bezosećajan karakter. ~ 23 ~

by voki

Razgovor s Hauardom Robornom otvorio mu je oči. A Sabrina je to samo potvrdila nabacujući mu se i poljubivši ga s toliko nesputane strasti da ga je, morao je to priznati, ekstremno uzbudila. Još uvek je osećao slast njenih usana, vrelinu njenog tela. Hvala Bogu što ih je neko prekinuo pre nego što je stvar otišla predaleko. Bio je uveren da bi Sabrina spremno otišla u krevet s njim.

- Imaš li sve što ti treba?

Sabrina se iznenađeno okrenula.

- Da...

- Moram skoknuti po neke papire, ali vraćam se za sat vremena. Iz rum-servisa će ti doneti sve što ti treba, na moj račun.

Tek kada je Mario otišao, Sabrina je odahnula. I Liv je bila čudnovato nemirna, pa je odlučila da okupa dete. Voda će je sigurno smiriti. U lukuznom, mermerom opremljenom kupatilu prišla je umivaoniku i pustila toplu vodu. Dodalaje bebi-kupku. Kada je malena uselila topli dodir vode, zadovoljno je zaveslala ručicama. Sabrina se prisetila Mariove očigledne naklonosti prema Liv, koja je sasvim odudarala od imidža plejboja, kako su ga okarakterisali u štampi.

Mario se vratio u trenutku kada je Sabrina spuštala Liv na njen provizorni krevetić. U ruci je imao akten-tašnu, koju je spustio na tlo.

Izvadio je iz nje hrpu papira pruživši ih Sabrini.

- Ovo bi trebalo da pročitaš pre nego što potpišeš. Advokat samo što nije stigao.

Oklevajući, posegnula je za papirima i počela da ih iščitava. Teško tla bi ijedan laik mogao da razume taj stručni žargon, ali shvatila je da je to predbračni ugovor kojim se ona odriče prava na celokupnu Mariovu imovinu. Osećalaje odbojnost prema prebračnim ugovorima. Kud je nestalo poverenje i iskrenost? Ipak, brak između nje i Marija poslovne je prirode, lišen ljubavi, s jedinom svrhom da Liv pruži siguran dom. Ona ionako nije želela Mariov novac.

Kada je advokat konačno stigao, Sabrina nije oklevala da potpiše dokumenta. Pošto su formalnosti brzo obavljene, advokat ju je pri odlasku obavestio da će joj dogovorena suma odmah biti isplaćena na račun.

Osetila je vrelinu stida u obrazima. Ipak, verovatno je sve ovo uobičajena praksa u bogatim krugovima.

Zatvorivši vrata za advokatom, Mario je odvezao kravatu. ~ 24 ~

by voki

- Idem da plivam u bazenu. Želiš li da mi se pridružiš?

- Zaboravljaš da imamo bebu. Ti možeš da radiš sve što poželiš, ali ja ne nameravam da zapostavljam svoju odgovornost.

- Šta time hoćeš da kažeš?

Odlučno je prekrstila ruke na grudima.

- Budimo iskreni. Mario. Liv neće uneti mnogo promena u tvoj život.

Zato si angažovao mene, zar ne?

Prišao joj je s kravatom u ruci.

- Ispravi me ako grešim, ali nije li to tvoj poziv? Možda si sad besna jer si upravo shvatila da se nećeš domoći mog bogatstva?

Potisnula je nagon da se okrene i ode.

- Za tebe se sve vrti oko novca! Nisi u stanju da shvatiš da ostalima to nije toliko važno. Ne želim tvoj novac. I... zaista te mrzim! Ne shvatam kako je Laura pristala na to da baš ti budeš određen za staratelja. I Rik, koji te poznaje duže od nje... morao je znati da si nepodesan.

Mariove oči blesnule su od besa.

- Ti si poslednja koja može to da kaže, Sabrina Halidej. Ti, s moralom uličarke koja trči za svakim koje hrani.

- Ti... ti si zaista običan nitkov!

Mario je besno zakoračio prema njoj, aona je nehotice ustuknula.

- A šta bi bilo tla ti ponudim nešto što nećeš moći da odbiješ? Svako ima svoju cenu... ni ti nisi izuzetak. Samo je pitanje iznosa, draga, zar ne?

Zavrtelo joj se u glavi.

- Ne možeš mi platiti dovoljno da bih spavala s tobom - rekla je zadihano.

- Nisam to spomenuo - uzvratio je Mario zajedljivo. - A zapravo... želim te zadihanu i strasnu u krevetu. Ako ćemo iskreno, i ti to želiš... još od prvog pogleda.

Sabrina je podrhtavala celim telom. U njoj se rađala takva vrelina kakvu nikada ranije nije osetila. Mariove reći razbuktale su u njoj divlju vatrenu stihiju. Svaki milimetar njene kože doslovno je goreo plamenom strasti. Zamislila je sebe u krevetu s Mariom, kako je on...

Dosta!, naredila je sebi. U pravu je, želela ga je, ali pre bi pregrizla jezik nego što bi mu to priznala. ~ 25 ~

by voki

- Grešiš. Ne želim da se nađem na spisku tvojih trofeja.

Mario je podigao ruku i prstima počeo da uvija svilenkasti pramen njene kose.

- Videćemo. Imamo sve vreme ovog sveta. Kad ti moj prsten bude krasio prst dok ležiš u mom krevetu... sve će delovati drugačije, zar ne?

- Na tvom mestu ne bih se previše oslanjala na to - srce joj je još uvek divlje tuklo.

Mario ju je nežno privukao sebi pa je osetila toplinu njegovog tela, muževnu snagu i harizmu.

Napetost između njih bila je toliko snažna da je samo jedna iskra bila dovoljna da izazove eksploziju. Eksploziju čula, strasti...

Nervozno je prevukla jezikom preko usana.

- Mogao bih te uzeti... ovde i sad. I kladim se da ti je to cilj.

Opčinjeno je zurila u njegove senzualne usne, na samo centimetar od njenih...

Najednom se pribrala i nadljudskom snagom se otrgnula od njega.

- Grdno se varaš! - prosiktala je.

Mario ju je ćutke posmatrao.

- Ako ti nije do novca, šta onda želiš?

- Varaš se ako misliš da me možeš kupiti.

- Svaka žena ima svoju cenu.

- E pa upoznao si prvu koja je nema -Sabrina je prkosno isturila bradu.

- To ćemo još videti - osmeh je zaigrao na njegovim usnama.

- Ništa nećemo videti. Upamti to za sva vremena, Mario.

Zamišljeno ju je gledao.

- Setiš li se ponekad našeg poljupca? - iznenada je upitao.

- Kog poljupca?

- Znaš ti dobro na koji poljubac mislim.

- Ah... tog poljupca. Gospode Bože, pa bila sam pijana. Zaboravila sam na to.

- Lažljivice! Kladim se da ga se sećaš do u tančine. I možda si bila malo pripita, ali nisi bila pijana.

Ispravila je ramena. ~ 26 ~

by voki

- Priznajem da tog dana, nažalost, nisam bila sasvim svoja. Ali jedno ti mogu obećati: to se neće ponoviti.

- Nadajmo se da ćeš ubuduće biti pribranija... jer zahtevam ekskluzivna prava tokom trajanja našeg braka.

Prostrelila ga je besnim pogledom.

- Uvek tako dobro prevazilaziš odbijanje?

- Uvek - uzvratio je vedro.

- To je dobro za tebe - rekla je svisoka, ne osećajući se onako kako je zvučala. Da samo nije tako prokleto privlačan, pomislila je. Čak ni odbojnost prema njemu nije mogla da zaseni taj poljubac. Znala je da mu se neće moći odupreti.

- Ako želiš da protegneš noge, rado ću pričuvati Liv na sat vremena ponudio se Mario. - Samo mi kaži šta da radim kad se probudi.

Zbunjena iznenadnom promenom, zapitala se da li on to nju isprobava.

- Ne, hvala. Liv je trenutno malo nemirna.

- Čim stignemo u Italiju, angažovaću dadilju da bi i ti imala malo predaha. Uostalom, često ćemo se pojavljivati na javnim mestima. Kao bračnom paru, biće nam potreban neko da čuva Liv. Za njega je izraz „bračni par“verovatno prazna fraza, ali u njoj je on pokrenuo bujicu emocija. Čitavog života čeznula je za partnerom koji bi bio uz nju zauvek. Kako je život ponekad okrutan, pomislila je nesrećno.

- Trebaće ti nova garderoba. Dobićeš poseban džeparac za nabavku odeće.

- Nisam znala da mojoj odeći nešto fali. Sviđa mi se ovo što nosim.

- A meni bi se više svidela bez ičega na sebi.

Purpurna vrelina razlila joj se po licu.

- Ne sumnjam u to. Ali na to možeš zaboraviti, jer nije deo našeg aranžmana.

- A ako ti dam dodatnih petsto hiljada evra za to? - izazivao ju je Mario.

- Ne dolazi u obzir! - žustro je odgovorila nadajući se da nije primetio podrhtavanje u njenom glasu.

- Dobro - rekao je otkopčavajući košulju. ~ 27 ~

by voki

- Reci mi ukoliko se predomisliš.

Sabrina se bezuspešno trudila da skrenepogled. Grlo joj se osušilo kad je Mario skinuo košulju otkrivajući mišićava prsa.

- Šta to radiš?

- Svlačim se.

- Ovde?!

- A gde inače? Ovo je moj apartman.

- Da, jeste. Ali... - zbunjeno se nakašljala.

- Mogao bi se presvući u kupatilu.

Kad je otkopčao rajsferšlus, naglo mu je okrenula leđa.

- Molim te...

- Sabrina! Za koji dan zvanično ćemo biti muž i žena, što znači da treba da se navikneš na to da me vidiš bez odeće. Ne želim da se moje osoblje pita šta je to s tobom... ili s našim brakom.

- Ali sam si rekao da naš brak neće biti pravi - iako mu je bila leđima okrenuta, znala je da se on i dalje svlači i to ju je činilo sve napetijom.

- Ipak, povremeno ćemo deliti spavaću sobu.

Sabrina se šokirano okrenula.

- Molim?

- U svojoj vili u Rimu imam diskretno osoblje, ljude od poverenja, ali kad otputujemo u inostranstvo, insistiraću na tome da spavamo u istom krevetu, kao svaki normalan bračni par - pažljivo je složio pantalone preko stolice. - Mediji ne smeju nanjušiti da moja žena odbija da deli krevet sa mnom.

- Ali... mogli bismo da spavamo bar u odvojenim krevetima.

- Ne. Njegov odlučni ton silno ju je razbesneo.

- Varaš se ako misliš da ću se tek tako pokoriti tvojoj volji - brecnula se na njega, namerno izbegavajući da ga pogleda ispod pojasa. Mario je doduše još bio u gaćama, ali...

- Plaćam te da glumiš moju ženu... a to je samo deo tvoje uloge.

- Neću ležati u krevetu s tobom. To je konačno.

- Videćemo. Siguran sam da imam još poneki... skriveni argument.

- Na šta ciljaš? Opet neka iznuda? ~ 28 ~

by voki

- U krajnjem slučaju, da - smireno je odgovorio.

Na jednom joj je vazduh u apartmanu postao težak i zagušljiv. Dobro je znala da Mario ne bi prezao od prinude.

- Ne verujem da imaš nešto protiv mene. Mediji su sve objavili i rastrubili.

- Da, i sada svi dobro znaju šta da misle o tebi.

Sabrina je zarila zube u usnu. Silno je želela da ga razuveri znajući istovremeno da je to nemoguće. Nestalo bi tog prezira s njegovog lica kada bi znao da je ona još uvek... devica.

Ali verovatno bi joj se nasmejao u lice. Ne bi joj poverovao da i tinejdžeri imaju više iskustva od nje.

- Nemaš komentar?

- A šta da ti kažem? Ionako si odavno stekao mišljenje o meni.

- Stalno me iznenađuješ. Pod tom fasadom nevinosti i blage naravi krije se strasna i energična žena. Zaista bih želeo daje izvučem na površinu.

I... kad bolje razmislim... to uopšte nije loša ideja.

Sabrinu je preplavila panika kad je odlučno pošao prema njoj.

- Stani! - prosiktala je. - I nemoj da flertuješ sa mnom. Isto to radio si onomad na venčanju. Ne želim to.

- Znaš šta mi je sve vreme u mislima? -upitao je Mario ignorišući njene reći.

- Ne, i ne želim da znam.

- Sve vreme pokušavam da zamislim kako bi bilo poljubiti te predivne usne...

Vođena slepim nagonom, zakoračila je napred. Prekasno je shvatila da je pogrešila, jer je već u sledećem trenu osetila vrh njegovog vlažnog jezika kako miluje njen dlan. Trgnula se kao da se opekla.

- Tako bi nam lepo bilo u krevetu - promrmljao je Mario promuklo.

- Radije bih se bacila u vodu...

Mario se zvonko nasmejao.

- Dobra ideja - rekao je zgrabivši svoj bademantil sa stolice.

- Misliš da će prsten odjednom sve promeniti?

- Ah, dijamant je mnogo toga menjao - rekao je. - Jesi li znala da sam nedavno investirao u rudnik dijamanata? ~ 29 ~

by voki

- Ne, i ne zanima me...

- Naručiću da ti izrade prsten s dijamantom iz Markolinijevog rudnika.

- Tvoje mišljenje o ženama zaista je šokantno i zabrinjavajuće.

- Samo sam realan - ogrnuo se bademantilom i vezao je pojas. Poznajem žene. Novac i prestiž važniji su im od svega. Ti nisi volela Roborna, ali te to nije sprečilo da ga spopadaš. Ali nije bilo onako kako si zamišljala. Kakav peh - dodao je ironično.

- Nemaš pojma o tome - odgovorila je naprasito.

- Znam više nego što bi ti to volela, draga moja. Ispričao mi je sve u detalje i nema razloga da mu ne verujem.

Sabrina je bespomoćno zurila u njega. Kako da mu objasni da je tada bila užasno naivna pa je ušetala pravo u klopku.

- Slagao te je – procedilaje kroz stisnute zube.

- Ako ti tako kažeš... - Mario joj je uputio sarkastičan pogled uzimajući ključ sa stola. - Idem da plivam, a onda ću naručiti da nam donesu večeru u sobu... ako nemaš ništa protiv.

Stisnutih usana, pomislila je da joj samo to nedostaje: intimna večera udvoje.

Zamišljeno ju je gledao.

- Nemaš ništa protiv? Dobro, onda ću pozvati rum-servis.

Kad je napustio apartman, Sabrina se iscrpljeno skljokala na stolicu.

~ 30 ~

by voki

4. poglavlje Kad se Mario vratio s bazena, Sabrina je sedela na udobnoj kožnoj soli prelistavajući magazin. Iako je odlučila da ga ignoriše, magično je privlačio njen pogled. Fantastično je izgledao. Beli bademantil isticao je njegov preplanuli ten otkrivajući predivno, atletski građeno telo.

- Idem pod tuš - rekao je. - Hoćeš li mi oprati leđa?

Sabrina je iznervirano zakolutala očima.

- Ne bih, hvala.

- Plašiš se da bi se nešto moglo desiti?

Energično je zaklopila magazin.

- Zar ti je na pameti uvek sopstveno zadovoljstvo?

- Zapravo, nije. Zamislio sam scenu između tebe i Roborna.

Skočila je na noge.

- Takve scene nije bilo! - prosiktala je.

- Nekako ne mogu da poverujem u to. Koliko ti je platio da poričeš?

- Nijednom nisi pomislio da ne lažem?

Zagledao se u nju. Mrzela je sebe štojepocrvenela do ušiju. Ali Mario je od početka delovao na nju tako da se oseća poput učenice pozvane u direktorov kabinet.

- Gde ima dima, ima i vatre. U glasinama uvek postoji trun istine. Ako se ne varam, nisi davala izjave novinarima. Zašto? Tako bi bar ispričala svoju stranu priče.

Pred očima su joj se pojavila lica dece Robornovih. Morala je da ih zaštiti čak i po cenu da sebe izvrgne ruglu.

- Ne osećam potrebu da se opravdavam... ni pred kim - izgovorila je ledenim glasom.

- Sigurno ne moram da te podsećam na to da sam biznismen i da imam klijente po ćelom svetu. Zato ne smem dozvoliti da ukaljaš moj ugled.

Liv da ne spominjem.

- Jesam li te dobro razumela? Ti ćeš nastaviti da živiš kao do sada dok sam ja zatočena u kući i okovana za ognjište? To je dobar primer ~ 31 ~

by voki

dvostrukih aršina. Ako nisi znao, živimo u 21. veku i žene na ovom kontinentu to više nisu spremne da tolerišu.

- Onda je dobro što nećemo živeti na ovom kontinentu. Razume se, ako nisi zainteresovana za naš aranžman, reci i pronaći ću drugu.

Sabrina je duboko udahnula. Mario je uvek u prednosti, pomislila je, i nemilice to koristi. Moraće da prihvati njegove uslove da bi ostala uz Liv. A privlačio ju je i život u Evropi. Često je maštala o zaposlenju u inostranstvu.

- Nikada neću ostaviti Liv na cedilu.

- Da ne pominjemo pozamašnu svotu novca. Prozreo sam te, Sabrina.

- Onda me ne iznenađuje to što tvoje veze ne traju duže od nekoliko nedelja. Koja bi žena mogla trpi takvo nepoverenje i aroganciju?

- Pogrešno si shvatila. Ja sam taj koji brzo okončava veze.

- Zar se nikada nisi zaljubio?

- Nisam.

Prezrivo ga je pogledala.

- Dakle, stalo ti je isključivo do seksa.

- Tako je - iskreno je priznao.

Prošla ju je jeza kad juje pogledao. Nešto u njemu budilo je u njoj izvesnu čežnju... slutnju...

Srce joj se bolno stegnulo dok je zurila u Mariove usne, silno želeći da ih okusi. Želela je dodir tog snažnog tela... Usne su joj se nesvesno rastvorile. Prenuo juje plač iz spavaće sobe.

- Idem da je obiđem. Možda je treba prepoviti - gotovo da je pobegla.

Baveći se oko Liv, korila je sebe što je bezmalo izgubila glavu. Kao da je dovoljan jedan njegov pogled da izazove požar u njenom telu.

Iz kupatila se začuo šum vode. Trudila se da ne misli na Mariovo nago telo.... ali razum je odbijao da je sluša. Čak i kad je utihnuo šum vode, zamišljala ga je kako mekim peškirom trlja svoje preplanulo telo.

- Sabrina, prestali! – opomenulaje sebe.

- Nešto si rekla? - upitao je vrativši se u sobu s peškirom ležerno uvijenom oko bokova.

- Ništa, ništa. Samo sam se glasno nasmejala - promrmljala je.

Mario je stao pored nje i nežno zagolicao Livinu bradu. ~ 32 ~

by voki

- Mala moja devojčica...

U njegovom pogledu ogledala se ljubav.

- Kako je krhka - rekao je pogledavšiSabrinu.

Liv je majušnim ručicama uhvatila Mariov prst, zadovoljno ritajući nožicama.

- Je li gladna? - upitao je kad je Liv pokušala da stavi njegov prst u usta.

- Možda joj izbija prvi zub.

- Boli li je to? - pogledao ju je, a nju je obuzeo osećaj da tone u tamne dubine njegovih očiju.

Odlučno se prizvala svesti.

- Ne obavezno, ali ponekad boli.

- Možeš li mi vratiti prst, malena? - našalio se Mario. Lice mu je na tren ozario blistav osmeh. Videvši to, Sabrinino srce ispunilo se radošću.

Najednom je shvatila zašto ga je Rik imenovao kao staratelja. Na licu mu se ogledao izraz istinske privrženosti ovom detetu.

- Šta bi želela da jedeš? - upitao je Mario oslobodivši prst Livinog stiska.

- Nemam pojma.

Pružio joj je meni sa stola.

- Šef kuhinje može da ti spremi i ono čega nema na spisku. Idem da se obučem. Uzmi neko piće.

Pregledavši bar, otkrila je bogatu ponudu pića. Ipak, setivši se kako je prošla pijući šampanjac, odustala je od aperitiva.

Mario se ubrzo pojavio, obučen u crne pantalone i svetloplavu košulju koja je lepo isticala njegov ten. Vlažne, začešljane kose, delovao je odvažno i privlačno.

- Liv spava? - pogledao je dete u njenom naručju.

- Da. Spustiću je u krevetac - prošla je pored njega prema spavaćoj sobi.

Nasuoje sebi piće i prišao prozoru. Zagledao se u očaravajuću luku pod zamirućim zracima sunca.

Ipak, srce mu se stezalo pri pomisli da nikada više neće videti svog prijatelja Rika Kostelija. Kad je čuo za nesreću, prvo je pomislio daje reč o ~ 33 ~

by voki

neslanoj šali. Nije moguće da neko pun životne radosti najednom završi u grobu.

Prisetio se dana kad se Rikova porodica preselila u Australiju i svojih poseta njima. A onda ga je Rik pre dve godine nazvao rekavši da je pronašao ljubav svog života, Lauru, Australijanku. Pre četiri meseca usledio je još jedan poziv, usred noći. Postao je otac, dobio je kćerku.

A sad je ta devojčica postala siroče koje nikada neće upoznati majku i oca.

Mario se zarekao da će pružiti Liv sve što bude mogao. Na izvesno vreme žrtvovaće sopstvenu slobodu, što, doduše, nije mala žrtva, ali možda nije baš sasvim loše biti vezan za Sabrinu Halidej. Osetio je u njoj ono „nešto“. Odavno nije poželeo ženu kao sad nju, a njeno odbijanje shvatao je kao izazov. Ipak, bio je siguran u to da neće moći još dugo da mu odoleva. Voki Osećao je to po njenim pogledima, po napetosti koja je vladala među njima.

Dok je razmišljao o njoj, u njemu je raslo uzbuđenje. Ponovo se setio onog poljupca s krštenja, slasnog poljupca koji je obećavao neviđeni užitak.

Sabrina mu se predala, privila se uz njega tako da je osetio svaki centimetar njenog zgodnog tela. Poželeo je istog trena da je uzme, ali neko ih je, nažalost, prekinuo. Tog dana zarekao se da će jednom biti njegova.

Nateraću je da zaboravi Roborna i sve ostale ljubavnike, zarekao se.

Na vrhuncu strasti izgovaraće moje ime... i ničije više.

Okrenuo se na šum iza leđa. Sabrina! Ponovo muje telo preplavio talas požude.

- Želiš li nešto da popiješ? - upitao je promuklim glasom.

- Ne, hvala.

- Mogu naručiti šampanjac, znam da ga voliš - zadirkivao ju je.

Obraze joj je zahvatilo rumenilo, ali zvučala je odlučno kad je ponovo odbila.

- Jesi li izabrala jelo?

- Mislim da ću naručiti samo supu - neodlučno je uzvratila.

- Samo to? Mislio sam da ćeš želeti nešto konkretnije - našalio se.

Uvređeno ga je pogledala.

- Naprotiv, odavanje čulnim zadovoljstvima ne privlači me mnogo spremno je odgovorila. ~ 34 ~

by voki

- Da? Hauard Roborn me je uveravao da si nezasita.

- Muškarci! Ne propuštaju priliku da se pohvale svojom muževnošću podrugljivo je prokomentarisala.

- Baš bih voleo da znam šta te je na njemu privuklo... osim novca, naravno. S trideset kilograma viška, ne bi se moglo reći da je preterano privlačan.

- Postoje i drugi kriterijumi. Žene ne biraju muškarce samo po izgledu.

- Misliš na unutrašnje vrednosti... na primer, sadržaj novčanika?

- Kao što sam rekla, novac mi nije najvažniji, ali žena svakako traga za muškarcem koji će joj na neki način obogatiti život.

- Recimo, ljubavlju?

- Ljubavlju? - iznenađeno ga je pogledala. - To ti kažeš? Mislila sam da ti je stalo samo do seksa, da te osećanja smaraju.

- Samo zato što dosad nijedna žena u meni nije probudila osećanja ne znači da nisam sposoban da ih pružim. Još nisam naišao na onu pravu.

- A šta ako tu pravu budeš upoznao tokom braka sa mnom? izazivački ga je upitala.

Mario je odložio čašu na sto.

- To bi svakako bila nepredviđena komplikacija - priznao je. - Livina dobrobit mi je na prvom mestu, ali ne mislim da bi Laura i Rik očekivali da se odreknem sopstvene sreće.

- A šta ako ja nekoga upoznam?

Mariov pogled presekao ju je poput noža.

- Očekujem da budeš korektna zbog Liv. Oboje moramo da se žrtvujemo dok ona ne odraste.

- Za tebe nema brige, ne otkucava ti biološki časovnik kao meni. Sada mi je 25 godina i ne mislim da čekam do 35. ili čak 40.

- To mogu da shvatim. I upravo je zato naš brak vremenski ograničen.

Kad Liv krene u školu, još uvek ćeš biti dovoljno mlada da rodiš dete.

Namrštila se.

- Više puta sam ti rekla da ne nameravam da napustim Liv. Uostalom, buduća izabranica tvog srca sigurno neće želeti da odgaja tuđe dete.

- Zar zaista veruješ da bih se oženio nekom koja ne bi volela Liv koliko i ja? Što se mene tiče, Livje od sada deo mog života i to se neće promeniti. ~ 35 ~

by voki

- Sve je to lepo, ali život ume da iznenadi, a ljubav se ne može po potrebi uključiti i isključiti. Ljubav je poklon koji ti neočekivano padne s neba.

- Ne mislim tako. Ne nameravam da komplikujem svoj život. Sve će biti kao i do sada. Mnogo posla... i mnogo uživanja.

- Da li bi onda mogao da budeš bar diskretan? - upitala je odsečno.

- Možda neće biti potrebe za tim - odgovorio je dvosmisleno.

- Kako to misliš?

- To zavisi isključivo od tebe. Možda ću zadovoljstvo pronaći kod kuće?

- Kako se usuđuješ! - prosiktala je. - Neću pristati na to.

- A ja sam mislio da to pitanje cene.

- Očigledno potičemo iz dva različita sveta. Moji poznanici znaju šta je pristojnost.

- Zar baš ti spominješ pristojnost? Ti, koja si razorila jednu uglednu porodicu?

Brojala je u sebi do deset misleći na Robornovu decu. Nisu oni krivi što im je otac ženskaroš, a majka hladnokrvna i sračunata kučka.

- Veoma sam probirljiva kada je o muškarcima reč. A ti nisi ušao u uži izbor.

Iako je namerila da ga izbaci iz takta, nije bila spremna na njegovu reakciju. Prišao joj je u dva koraka i silovito ju je privukao sebi. Čeličnim stiskom sputao joj je ruke, sevajući tamnim očima.

- Ti to namerno radiš, zar ne? Voliš tla se igraš mačke i miša. Postoji naziv za takve žene, prilično pogrdan naziv. Hoćeš li daga čuješ?

Pokušala je da se otrgne, ali uzalud. Osetila je da joj se strah penje uz kičmu.

- Boli me - procedila je. A zapravo bol nije osećala, već samo želju koja joj se, nepozvana, u talasima razlivala po telu. Mario ju je privio uza se tako čvrsto da je uselila silinu njegovog uzbuđenja.

On je želi...

-Za pravu cenu ne bi se li ovako ponašala, ali nećeš iscediti iz mene više nijedan jedini cent, zapamti to.

- Ne želim tvoj novac - iz njenog pogleda izbijala je mržnja. ~ 36 ~

by voki

- Ali mene... mene želiš - rekao je privlačeći je još bliže sebi. - Osećam da me želiš... ne možeš me lagati.

Obećavam li: kad završim s tobom, dugo me nećeš zaboraviti.

Njegove reći omamile su joj čula, bile su ujedno obećanje i pretnja.

Znalaje da bi bilo nezaboravno iskustvo prepustiti mu se. Ali osvestio ju je bes zbog njegove drskosti.

- Voliš osećaj kontrole - prošaptao joj je na uho. - Želiš da vidiš muškarca kako se koprca... a onda, kad ti dopadne šaka, izručen tebi na milost i nemilost...

- Ne! - viknula je. - Kako možeš to da tvrdiš?!

- I Rik je zagrizao tvoj mamac. A njega nije bilo lako zavarati.

- Nikoga ne želim da zavaravam. Želim samo najbolje za Liv, baš kao i ti.

Prezrivo ju je odgurnuo od sebe.

- Pojma nemam otkud Riku i Lauri ideja da te odrede za staratelja.

Nek ti je Bog u pomoći ako napraviš pogrešan korak, jer onda nikada više nećeš videti to dete. Jesi li razumela?

- Ne možeš mi oduzeti Liv - uzvratila je drhtavim glasom.

Ne mogu? - prikovao ju je nedokučivim pogledom. - Da sam na tvom mestu, ne bih dozvolio da stvari odu predaleko.

~ 37 ~

by voki

5. poglavlje Kad im je doneto jelo, Sabrina nije bila sigurna u to hoće li biti u stanju da ga okusi. Mario ju je uvredio podlim optužbama, a ništa mu nije skrivila.

Za razliku od Sabrine, on je naručio obilan obrok na koji je prionuo s očiglednim zadovoljstvom.

- Budi li se Liv tokom noći? - upitao ju je između dva zalogaja. Podigao je čašu da nazdravi.

Sabrina je oklevala da podigne čašu znajući da bi bilo mudro da se uzdrži od alkohola.

- Proteklih noći nije se budila. Dobra je ona beba - spustila je čašu na sto, a potom posegnula za vodom.

- Kako si postala dadilja? - raspitivao se.

- Volim decu.

Verovatno je na to uticalo moje odrastanje bez braće i sestara. Na početku sam radila u domu za decu, ali nisam mogla da se naviknem na česte promene, dolaske i odlaske dece. Želela sam izgradim odnos s detetom, da pratim njegov razvoj i odrastanje. To je moguće samo ako radiš kao dadilja i živiš zajedno s porodicom. Postaneš njihov član i ostvariš prisan odnos s decom.

Pogotovo ako su roditelji zaposleni od jutra do mraka.

- Kako si dospela kod Robornovih?

Sabrina je spustila glavu. Šta god da kažem, pomislila je tužno, on će misliti da sam se sračunato ugurala kod njih. Zadubljena u misli, prinela je čašu usnama i otpila veliki gutljaj vina.

- Upoznala sam Hauarda Roborna na jednoj dobrotvornoj priredbi.

Pričao mi je da njegova žena želi da se vrati poslu i da očajnički tragaju za dadiljom.

- Bila si tada bez posla?

- Porodica za koju sam radila odselila se u inostranstvo, pa sam.-;, da, ostala sam bez posla.

- I kako si se slagala s Robornovom ženom? ~ 38 ~

by voki

Trudeći se da diplomatski odgovori, reklaje: - Bio je to korektan odnos.

- Znači, niste se baš sprijateljile - zaključio je Mario.

- Radila sam za nju. Tebi je svaki tvoj radnik prijatelj?

- Mnogi jesu. Ali gospođa Robom i ti... očito je u vašem odnosu od početka postojala napetost.

- Deca je ni najmanje nisu zanimala. Inače, imala je vrlo grube ideje o odgoju dece. Neko poput nje ne bi trebalo da ima decu - izletelo joj je.

- Niste se slagale po pitanju odgoja? - izraz neverice na njegovom licu govorio je sve. - Zar nije pravi razlog bio tvoje nabacivanje njenom mužu?

Zažalila je što se upustila u taj razgovor. Šta god da kažem, Mario mi neće poverovati.

- Ne želim o tome da pričam - presekla je otpivši gutljaj vina.

- Koliko je trajala afera s Robornom?

- Šta se to tebe tiče? Ionako se ne razumeš u te odnose.

- Mogu bar da garantujem da nijednom muškarcu nisam preoteo ženu. Nisam razorio nijedan brak.

- Brak! A koliko vredi venčani list? To je samo papir. Važno je kako se partneri slažu i vole li se.

- Je li? Možda ti je Hauard Robom pričao da ga žena ne shvata. I ti si pala na to?

- Gospođa Robom je bila hladna... i prema deci.

- A ti si ga tešila - glas mu je prštao od sarkazma.

- E sad je dosta! - prasnula je Sabrina. - Brak Robornovih odavno je bio razoren. Hauard je imao aferu mnogo pre nego što sam počela da radim kod njih. Čovek bi zaista mogao poverovati u tu njenu prividno iskrenu srdžbu, pomislio je Mario. Hauard mu je detaljno ispričao kako ga je Sabrina zavodila. Od početka se namerila da ulovi bogataša, a samo bi svetac odoleo njenim dražima. Morao je priznati da je pakleno seksi, s tom neodoljivom mešavinom nevinosti i harizme... u spoju s vampirskim apetitom za novcem. Hauard očito nije mogao da udovolji tom apetitu... ali Mario će uspeti.

Nije mogao da dočeka da vidi njeno pravo lice. ~ 39 ~

by voki

- Priznajem da sam skloniji da poverujem u Hauardovu verziju - rekao je dosipajući vino u njenu čašu.

- A zašto? - upitala je iritirano.

Mario se s uživanjem zavalio u naslonposmatrajući je kroz poluzatvorene kapke.

- Zato što sam na svojoj koži osetio posledice tvog zavođenja - rekao je konačno.

- Ako je neko bio zaveden, onda sam to svakako ja. Besramno si iskoristio situaciju.

- Na tvom mestu poveo bih računa o svojim izjavama.

Možda su ti promakle neke pojedinosti... ako me sećanje dobro služi, nisi bila sasvim trezna... onomad.

- To... to je bio izuzetak. Obično ne popijem više od jedne čaše. I nikako na prazan stomak. Sigurno se to više neće ponoviti.

- O, nadam se da hoće. Već sutra, na primer, na našem venčanju.

- Šta?! Sutra?! - zaprepašćeno ga je pogledala.

- Da, sve sam organizovao. Sve će biti lakše ako u Italiju otputujemo venčani. Podneo sam i zahtev za usvajanje, ali to će potrajati.

Sabrina se borila za dah.

- Naravno, biće to građansko venčanje – dodaoje Mario.

- Ah, oduvek sam maštala o venčanju u belom - uzvratila je sarkastično.

Prezrivo ju je pogledao.

- Ne misliš da je to neumesno? Kod nas samo device stupaju u brak odevene u belo. S obzirom na tvoju prošlost... - nije završio rečenicu jer ga je Sabrina prekinula.

- Svaka žena mašta o venčanju u belom. To je jedini dan u životu kad je u prilici da se oseća kao princeza.

- Nije mi jasno zašto praviš scenu kad je ovde reč o formalnosti.

- Ne radi se o tome. Od ljudi tvog društvenog statusa očekuje se da venčanje bude spektakularno.

Pomno ju je gledao dobujući prstima po stolu.

- Do čega ti je zapravo stalo, Sabrina?

~ 40 ~

by voki

- Zaboravi, nije važno. U našem slučaju dovoljno je građansko venčanje.

Mario se pitao da li ona cilja na crkveni brak jer on isključuje mogućnost razvoda. Sabrina je izgleda još sračunatija nego što je pretpostavljao. Možda je crkvenim obredom želela da spere ljagu sa svog imena?

Ne sa mnom, odlučno je pomislio. Oženiću se njome, ali pod svojim uslovima.

- Rezervisao sam privatni let.. Zbog Liv. - Očito si mislio na sve - osetio je ironiju u njenom glasu.

- Da, kao i uvek. Jedino ti još nisam kupio burmu. U Rimu ću naručiti da ti izrade prsten s Markolinijevim dijamantima.

Ravnodušno je slegnula ramenima.

Mrzim ga iz dna duše, tako arogantnog i sujetnog, pomislila je Sabrina streljajući ga pogledom preko stola. Takve emocije bile su njoj neprimerene. Ali Mario Markolini uspeo je da je isprovocira do krajnjih granica.

Za manje od 24 sata stupice u brak, što će joj osigurati mesto u Li vinom životu, a onda Mario neće moći tek tako da je se reši. I posle razvoda moraće s njom da deli pravo starateljstva nad detetom. Ne sme dozvoliti da to sad ugrozi.

- Mario, poštovanje ne može biti jednostrano. Naime, ne želim da me na bilo koji način ocrniš pred Liv. Kakav bi joj primer na taj način dao?

Sigurno želiš da se ona ugleda na tebe?

- Onda ćemo oboje morati da pripazimo na ponašanje u Livinom prisustvu.

- Deca sve primećuju... i sve oponašaju. Uče na primeru roditelja i veoma su osetljiva na najmanju naznaku nesklada, koliko god se odrasli trudili to da prikriju.

- Onda moramo da resimo konflikte pre nego što oni ostave trag na Liv. Hajde da objavimo primirje - Mario je podigao čašu uvis. - Nazdravimo u to ime!

Oklevajući tren, ipak je podigla čašu.

- Kako glasi zdravica?

~ 41 ~

by voki

- Šta bi ovde bilo primerenije od dobrog starog slogana hipika: „Vodimo ljubav, a ne rat“? - odgovorio je iskapivši vino.

~ 42 ~

by voki

6. poglavlje - Idem da obiđem Liv - naglo je ustala, pa se i Mario poveo za njom.

- Treba da obavim još nekoliko poslovnih razgovora u sali za konferencije u prizemlju. To će potrajati, zato lezi u krevet ako si umorna.

- Ovaj... - oprezno je zastala. - Mislim da bih radije spavala na sofi.

Iznenađeno se okrenuo.

- Strasne noći s Robornom još su ti sveže u sećanju?

Sabrina se ukočila kao da ju je ošamario. Okrenula se da izađe iz sobe, ali joj je Mario preprečio put.

- Možda bih mogao da ti pružim utehu i ublažim bol zbog raskida.

Nežno ju je pomilovao prstima po obrazu. Za trenutak je osetila potrebu da uzmakne, a onda ju je zapljusnula neodoljiva vrelina. Kao da je svaki atom njenog tela zahvatila plamena stihija. Usne su joj gorele...

Nemoćna da se pomeri, netremice je posmatrala njegove usne kako približavaju njenim...

Poljubac je bio spas, kao kad ustava popusti pred silovitim talasom poplave. Nežan dodir Mariovih nezasitih usana prizvao je u njoj neznana osećanja. Telo joj se rastapalo u tom čvrstom naručju, u njegovim mišićavim, snažnim rukama.

Kad juje prislonio uza zid, podigao majicu i počeo da dodiruje nagu, užarenu kožu, pomislila je da će umreti od miline. Obuhvatio joj je šakama grudi, nežno milujući ružičaste bradavice. Sabrina se prvi put u životu osećala kao žena i poželela je da taj osećaj večno traje.

Dok joj je Mario usnama i jezikom milovao grudi, ponestajalo je snage u njenim nogama. Želela je da oseti njegovo čvrsto telo bez odeće.

Zadihana od slasti i nezadržive navale želje, zarila je prste u njegovu gustu kosu u želji da pojača pritisak njegovih usana na svakom vrelom centimetru svojih grudi. Izgarajući u požaru strasti, bližila se granici koju je čeznula da prekorači, bez obzira na strah.

Svom snagom čvrsto se privila uz njega, usnama tražeći njegove usne, drhtavim rukama lutajući po njegovom telu, milujući ga po leđima naniže,

~ 43 ~

by voki

prema napetim mišićima butina. Nervozno je prstima tragala za čvrstim dokazom uzbuđenja, koji se željno utiskivao u njene butine...

Mario juje iznenada pustio.

Odmaknuo se za korak i čvrsto ju je uhvatio za ruke. U očima mu je sevnula iskra prezira. - Znaš, draga, imaš ti štošta da ponudiš. Priznajem, nisi loša. Gotovo da si me navela da... - ućutao je.

Sabrina je preneraženo zurila u njega.

- Mario, pa to je bio samo poljubac. Nisi valjda ozbiljno pomislio da bih ti dopustila nešto više?

- Ko zna? Svakako, ako se predomisliš u vezi sa sofom... znaš gde me možeš naći.

Zatekla ju je njegova hladnokrvnost. Kao da je na komandu mogao da uključi i isključi osećanja. A ona se jedva držala na nogama od siline osećanja koja su je zapljusnula.

Mario ju je još uvek odmeravao ciničnim i hladnim pogledom.

- Ako me zaista želiš, moraćeš to da platiš - kao u magnovenju, čula je sebe kako izgovara.

Ne ispuštajući je iz vida, Mario je posegnuo za novčanikom. Izvukao je debeli svežanj novčanica i položio ga na sto.

- Verujem da je ovo dovoljno obeštećenje za tvoje dosadašnje napore. Nije bilo loše za početak. Jedva čekam nastavak.

- Zaista misliš da novcem možeš kupiti sve? - besno je procedila kroz zube.

- Tako je - odgovorio je ravnodušno. -Dosad je uvek uspevalo. A ti si upravo dokazala da nisi drugačija.

Sabrina je utonula u dubok san čimje legla. Oko četiri ujutro probudio ju je bebin plač. Ustala je da prepovije Liv, a potom ju je nahranila i uspavala.

Najednom su se otvorila vrata i pojavio se Mario, razbarušene kose, s tamnim senkama izrasle brade po licu.

- Nisam očekivao da ćeš biti budna, draga. Uhvatila te čežnja za mnom?

Ironično je odgovorila: - Sad mi je jasno zašto si iznajmio najveći apartman... da bi imao gde da smestiš svoj predimenzionirani ego. ~ 44 ~

by voki

- Lepo si to sročila - kiselo se osmehnuo.

- Vidim da naš brak neće biti monoton.

- Ne podnosim muškarce koji misle da mogu da kontrolišu svoju ženu.

- Ali ti nisi moja žena - ispravio ju je.

- Verovatno bi to silno želela da postaneš. Radiš na tome, zar ne?

Bogat muškarac, dete i život o kakvom druge mogu samo da sanjaju.

- Ako ćemo iskreno, to nije dovoljna kompenzacija za život s tobom.

- Sigurno smatraš sebe prepredenom, draga, ali nisi mi dorasla. Znam šta smeraš. Uskoro ćeš pokušati da me ubediš u to da me voliš i da ne želiš da se odvajaš od mene.

- Ha! To bi ti baš odgovaralo.

Mario se osmehnuo. Sviđala mu se Sabrinina sposobnost da mu uzvrati istom merom. Voleo je žene koje su predstavljale izazov.

- Idem u krevet - rekao je. - Sigurna si da ne želiš sa mnom?

Jedan njen pogled probudio je žudnju u njemu.

Uskoro će postati moja žena. Pred zakonom. Pred čitavim svetom. I svakim delom svog tela.

~ 45 ~

by voki

7. poglavlje Građansko venčanje bilo je kratko. Primetno se dosađujući, matičar je odverglao tekst i sve se završilo u roku od nekoliko minuta. Jedini trenutak vredan pamćenja bile su reći: „Sada možete poljubiti mladu“.

Osetila je da joj kolena klecaju dok joj je Mario spuštao hladan poljubac na usne. I na najmanji dodir njegovih usana telo joj je hvatala jeza pa vrelina. Mario je delovaosasvim prisebno, što je u Sabrini budilo još veću čežnju. Čim su izašli na ulicu, saleteli su ih reporteri. U elegantnom roze kostimu i s majčinom bisernom ogrlicom i minđušama, kao i kosom skupljenom u punđu, Sabrina je delovala prefinjeno. Želela je da ostavi dobar utisak zarad Marija.

Momci iz obezbeđenja žurno su ih sproveli do limuzine koja ih je odvezla na aerodrom.

Liv je, srećom, bila pošteđena svega. Mirno je spavala u kolicima probudivši se tek kada ju je Sabrina na aerodromu uzela u ruke.

Bez zastoja su prošli kontrolni punkt i ubrzo su sedeli u privatnom letu za Rim. Mario je ukočeno sedeo pored nje. Osetila je udare struje kada bi je slučajno očešao rukom prelistavajući papire u krilu. Samo joj je usnula Liv u naručju pomagala da ostane pribrana.

Nešto kasnije Mario je zamišljeno pogledao u Sabrinu čija mu je glava počivala na ramenu. Duboko je udahnuo miris njene kose. Izgubivši moć koncentracije, odložio je poslovna dokumenta.

Posmatrao je njene nežne ruke. Mora joj kupiti burmu i verenički prsten. Sve ovo mora delovati uverljivo. Nije pomišljao na to da se upušta u trajnu vezu sa Sabrinom, ali uverivši se u njen nežan odnos prema detetu, počeo je da sumnja u prvobitnu odluku o razvodu u doglednoj budućnosti.

Međutim, nije bio voljan ni da neguje nesrećan brak, ne po svaku cenu.

Mario je imao srećno detinjstvo sve do dana kad mu je otac iznenada umro od infarkta. Voki Njegova majka umrla je tri godine kasnije. Marioje shvatio da brak nije za njega jer nije želeo da toliko zavisi od nekoga, pogotovo ne emotivno. I bratovljev brak se raspao. Nisu mogli da se pomire sa smrću svog deteta. Živeli su razdvojeno pet godina, a onda su se ponovo venčali. ~ 46 ~

by voki

Posmatrajući je usnulu, nije mu delovala poput bezobzirne sponzoruše. Instinktivno ju je zagrlio oko ramena kada je uzdahnula u snu priljubivši se uz njega. Ruka joj je počivala na njegovoj butini budeći neopisiva osećanja u njemu.

Odjednom se promeškoljila i podigla glavu.

- Koliko je sati?

- U Rimu ili u Sidneju?

Sabrina se uspravila na sedištu. Pogledala je Liv koja je još uvek mirno spavala.

- Je li se budila?

- Sve vreme je spavala, spokojno kao... - nasmešio se - kao beba.

Srce joj je poskočilo u grudima. Da se češće tako osmehuje, ne bi mi bilo spasa, pomislila je.

- Kada ćemo stići?

- Upravo smo počeli da se spuštamo. Svakog trena uključiće se obaveštenje o vezivanju pojaseva. Mislim da je bolje da probudimo Liv i uzmemo je u krilo.

Začuo se glas pilota preko razglasa i Sabrina je podigla Liv. Mario joj je pomogao da veže pojas. Dirnuo ju je taj brižni gest, srce je počelo snažno da joj lupa, a po njenom licu razlilo se crvenilo. Zatvorila je oči, čvrsto držeći Liv u naručju.

Ubrzo su sleteli. Prošavši kroz carinu i kontrolu pasoša, požurili su prema limuzini koja ih je čekala pred zgradom aerodroma. I tamo su se okupili reporteri.

Sabrina je zadivljeno gledala kroz prozor dok su se vozili pored Koloseuma osećajući tihu radost u duši. Rim s njegovim istorijskim građevinama i neizmernim kulturnim blagom...

- U narednom periodu biću zauzet, ali angažovaću vodiča da ti pokaže sve čari Rima.

Oblio ju je talas razočaranja.

- Hvala ti, snaći ću se sama - rekla je kada su se zaustavili pred impozantnom palatom.

- U to ne sumnjam, ali brinem za Liv. Rim jeste čaroban grad, ali nije sasvim bezbedan. I automobili ovde voze desnom stranom, za razliku od Australije. Trebaće ti vremena da se privikneš. ~ 47 ~

by voki

U palati ihje dočekala odlučna domaćica, koja se oduševljeno obrušila na usnulu Liv u nosiljci, ne udostojivši Sabrinu ni pogleda.

Mario je predstavio Sabrinu, koja je stekla utisak da je njegovo osoblje već upućeno u prirodu njihovog odnosa. Trudila se da ostane pribrana osećajući da je obuzima bes. Čvrsto je odlučila da o tome popriča s Mariom čim ostanu nasamo.

Sabrinino nerazumevanje jezika dodatno je komplikovalo situaciju.

Osećala se isključenom.

- Đovana će te odvesti u tvoju sobu. Ja moram da se pobrinem za neodložne poslove, ali videćemo se večeras.

Prateći domaćicu, Sabrina se pitala da li hitni poslovi podrazumevaju neku seksi plavušu. Hodajući raskošno opremljenom palatom, divila se umetničkim platnima na zidovima. Đovana se zaustavila pred jednim vratima na prvom spratu.

- Ovo je vaša soba. Dete je odmah do vas, a potom sledi soba gospodina Markolinija.

Sabrina se zahvalila i domaćica je otišla ostavljajući za sobom gorak ukus otvorenog neodobravanja.

Liv se promeškoljila i Sabrina se nagnula da je podigne. Nežno je prislonila bebu uza se zarekavši se da će zarad Liv podneti sve što je čeka.

U pola devet sišla je na večeru. Marija još nije bilo. Ipak, uzdržala se od propitivanja Đovane.

Sela je za sjajno polirani sto da večera. Hrana je bila ukusna, a popila je čak i čašu vina u nadi da će joj to pomoći da seopusti. Iako bi rado popričala s Mariom o domaćici, znala je da bi najbolje bilo da se prvo naspava.

Srce joj se stegnulo na pomisao da je on sad verovatno sa svojom ljubavnicom. Odlučila je da obiđe Liv da bi skrenula misli s njega. Uverivši se da malena čvrsto spava, osvrnula se oko sebe po sobi. Pogled joj se zadržao na vratima koja su vodila u Mariove odaje. Posle trenutka neodlučnosti znatiželja je prevagnula...

Odlučno je otvorila vrata i prešla prag.

Soba je nosila pečat muževnosti. Posteljina od najfinijeg platna, a pored ogromnog kreveta bili su noćni ormarići od crnog mermera, a na njima lampe s postoljem od belog mermera i jednostavnim sivim abažurima. ~ 48 ~

by voki

Dašak Mariovog afteršejva plutao je u vazduhu prožimajući njeno telo osećajem čežnje.

Prišla je krevetu i odmah joj se pred očima stvorila slika Marija kako leži na njemu... sasvim nag. Koliko je žena ležalo u ovom krevetu?

Naglo se okrenula i sudarila se s Mariom.

- Ja... htela sam samo... – promucalaje. U zemlju bi propala od stida.

- Čežnja za mužem nagnala te ovamo?

- Ne... ne. Htela sam da pogledam svoj novi dom...

- I? Završila si razgledanje? - uhvatio ju je za lakat da mu ne bi umakla.

Dodir njegovih prstiju zadao joj je konačan udarac. Kao da joj je strujni udar prodrmao telo dok su u vazduhu zaiskrile varnice.

- Da... – prošaptalaje - molim te... pusti me...

Umesto da je pusti, Mario juje privukao sebi. Grudi uz grudi, butine uz butine. Izazivački ju je pogledao.

- Oboje dobro znamo zašto si ovde, zar ne, draga?

Zagledala mu se u oči. Uznemirila ju je neskrivena žudnja koja se u njima ogledala, možda zato što je bila odraz njene čežnje.

Nervozno je jezikom navlažila usne osećajući začetak usijanja strasti u sebi. Primetivši da on pogledom prati vrh njenog jezika, znala je da joj nema spasa.

Oteo mu se mukli uzdah, kao da se i u njemu nešto oslobodilo.

Pritisnuo je usne na njene tako strasno da se Sabrina gotovo onesvestila od miline. Privila se telom uz njega silno želeći da se stopi s njim. Preuzeo je kontrolu nad njom oduzimajući joj snagu volje, dominirajući njenim čulima poput prirodne stihije.

Sad je bio trenutak da mu kaže da stane... ali uzvratila mu je silovitim i strasnim poljupcem. Uživala je u dodiru snažnih ruku na svojim grudima, po ćelom telom... a onda je počeo da trga odeću s nje.

Dok ju je vodio do kreveta, setila se da bi trebalo da mu kaže da nikada nije... ali samo joj je njegovo ime prešlo preko usana.

- Mario...

Pogledao ju je, a u pogledu mu se ogledala razorna strast. Ubrzano je disao.

- Iako ovo nisam planirao, toliko te želim... želeo sam te otkad sam te prvi put ugledao - zastenjao je. ~ 49 ~

by voki

- Da - otelo joj se. -I ja tebe.

Utonuli su u hladnu postelju. Sabrina ječula zvuk cepanja tkanine, ali to je nije navelo da stane. Želela je to. Želela je Marija. Želela je da ga oseti, da se izgubi u njoj.

Izvila se telom prema njemu. Na sebi je imala samo još oskudne čipkane gaćice. Jednim potezom Mario je uklonio i tu prepreku.

- Mario - rekla je - ja sam... - zatim je ućutala. Ako to sad izgovori, možda će prestati, a ona to nije želela.

Mario je zastao.

- Bez brige - umirio ju je. Rukom je posegnuo za kondomom iz fioke. Ne želimo dase desi nešto nepredviđeno, zar ne? - rekao je navlačeći ga.

Ponovo je obasuo Sabrinino telo poljupcima. Spustio joj je strastan poljubac na usne... a zatim je prodro u nju.

Vrisak joj se oteo sa usana. Mario se zaledio u pokretu. Sklopila je oči da zaustavi suze koje su joj navrle na oči.

- Šta je bilo? - čula je njegov glas.

Ugrizavši se za usnu, skrenula je pogledu stranu.

-Ja... trebalo je da ti kažem...

- Šta je trebalo da mi kažeš? - nežno joj je podigao bradu primoravajući je da ga pogleda. U očima mu se ogledala zbunjenost i nesigurnost.

Usne su joj se osušile. Ponovo je jezikom prevukla preko njih. Okusila je Marija na njima. Marija, koji je još uvek ležao na njoj, koga je osećalau sebi. Prožeo juje oštar bol u utrobi, ali dala je sve od sebe da ga prikrije.

Potpuni promašaj, pomislila je, nisam u stanju ni da zadovoljim muškarca.

Bio joj je to prvi put... trenutak koji žena treba da pamti do kraja života.

Purpurno crvenilo razlilo joj se po licu.

- Sabrina? - ponovio je upitno.

- Ja... nemam nikakvog iskustva u ovome.

Zurio je u nju, kao gromom ošinut. Nikada nije pomislio da je ona devica. A i kako bi? Ni rečju nije spomenula... Čak je potvrdila glasine o sebi, pomislio je. Povredio sam je! Mislio sam samo na sebe! O, Bože!

Nikada nije spavao s devicom. Njegove ljubavnice bile su iskusne u seksu. ~ 50 ~

by voki

Najednom ga je obuzeo dubok osećaj stida. Nikada mu se nije desilo da izgubi kontrolu.

Pogrešio sam. Naneo sam joj nepravdu, najgoru nepravdu koja se može naneti jednoj ženi, pomislio je.

Zagledao se u njene sive oči koje su plivale u suzama. Bio je rastrzan grizom savesti.

- Sabrina... - uspravio se na krevetu i povukao čaršav da pokrije njeno nago telo... I ukočio se kada je ugledao crvenilo između njenih nogu.

- Mario... Žao mi je. Trebalo je da ti kažem. Ali tako me je bilo stid.

Glasno je uzdahnuo.

- Sabrina! Molim te, draga, ni za šta ti nisi kriva.

Očajnički je provukao ruke kroz kosu, a potom je naglo ustao i uzeo bademantil. Ponovo ju je pogledao.

- Tako mi je žao... Povredio sam te. O Bože, tako mi je žao.

Tek sada je jasno video koliko je ona krhka i nežna, a on se obrušio na nju kao... U trenu ga je ispunila duboka mržnja prema sebi.

Potresen, žurno je otišao u kupatilo i vratio se noseći peškir, koji je prethodno nakvasio toplom vodom.

Pružio joj je peškir.

- Mogu li... mogu li nešto da učinim za tebe? - upitao je zbunjeno.

Sabrina je odmahnula glavom. Stidela se, užasno se stidela.

- Ja... mislim da ću otići da se istuširam... a onda ću pokušati da zaspim. Mario, znaš, to je od džetlega... mislim, to što je situacija izmakla kontroli...

- Ne, Sabrina, samo sam ja kriv. Zaslužio sam da me očerupaju i raščereče za ovo što sam ti učinio.

- Mario, molim te! - zbunjeno je ućutala. Posle nekog vremena, jedva čujno je dodala: - A ja sam to toliko želela.

- I ja - odgovorio je Mario. - Ali ne ovako.

~ 51 ~

by voki

8. poglavlje Ustala je teškom mukom, sagnula se i pokupila odeću razbacanu po podu. Nije seusuđivala da ga pogleda u oči. Zapitala se kako je mogla da bude tako glupa.

Duboko u duši znala je da ni džetleg ni čaša vina za večerom nisu bili opravdanje. Želela je Marija, i to je rezultiralo fijaskom. Putena žudnja...

Niko mi to ne može prebaciti, ali sve je ovo mnogo komplikovano.

Odavno se zarekla da će u krevet otići samo s muškarcem koga voli. A Marija ne voli. Jedva ga podnosi. Ipak, osećala je da je on silno privlači i sad je platila svoju grešku.

Obišla je Liv i otišla u svoje kupatilo da se istušira. Potom se sklupčala u krevetu pokušavajući da zaspi. Misli su je držale budnom, misli i pitanje: možda je Mario, razočaran njome, otišao svojoj ljubavnici, onoj plavokosoj manekenki? Byvoki Videla je nekoliko njihovih fotografija u novinama.

Nemoćno je zagnjurila lice u jastuk u pokušaju da odagna mučne prizore iz svesti.

Začulo se tiho kucanje po vratima. Iznenađeno se odazvala: - Da? - Sabrina, ja sam. Smem li da uđem?

- Da... naravno - povukla je prekrivačem do brade kad je Mario ušao.

I on se istuširao, pa je obukao farmerke i majicu.

Sabrina ga je posmatrala dok joj je prilazio.

- Kako si? - upitao je.

Nelagodno je oborila pogled.

- Dobro, hvala.

Seo je na krevet.

- Jedno mi nikako ne ide u glavu, Sabrina: zašto se nikada nisi branila od napada u medijima?

Privukla je noge sebi i rukama obujmila kolena. Nije znala šta da mu odgovori, pa je zurila u prekrivač.

Mario joj je nežno podigao bradu da je pogleda u oči. ~ 52 ~

by voki

- Sabrina, molim te, objasni mi to.

Nervozno je grickala donju usnu. Najradije bi mu se bacila u naručje i potražila zaborav u njegovim poljupcima.

- Bilo je to zbog dece...

- Robornove dece?

- Da. Oni su tako mali. Nisam želela da saznaju kakav je nitkov njihov otac.

Mario je pažljivo položio ruke na njene.

- Da li bi mi mogla ispričati šta se zapravo dogodilo?

Za trenutak je oklevala.

- Za sve sam ja kriva - rekla je - bila sam isuviše naivna. Nisam slutila šta je Hauard Roborn smerao. A onda... bilo je prekasno. Ionako mi niko nije poverovao. Bila je njegova reč protiv moje.

Mario je pojačao stisak.

- Da li ti je pretio?

- Jeste. U više navrata.

Gnev se podizao u njemu. Nije bio pobornik upotrebe sile, ali da mu je tog trena Hauard Roborn dopao šaka, prebio bi ga na mrtvo ime.

Istovremeno je bio besan i na sebe jer joj nije poverovao.

Podigao je ruku i nežno joj je dodirnuo čulne usne.

- Boli li te još? - upitao je Mario posle kraće pauze.

Sabrina je odmahnula glavom.

- Nemoj da se opterećuješ time. Sama sam kriva što ti ranije nisam rekla.

- Da... možda. Ali ionako ti ne bih poverovao. Verovatno bih se nasmejao i nastavio.

- Ne verujem da bi. Nisi ti takav. Nikada me ne bi prisilio na nešto što ne želim.

- Otkud si tako uverena u to? Pa prisilio sam te da se udaš za mene.

Slegnula je ramenima.

- Jesi. Ali samo zarad Liv. - Sabrina, mnogo mi je žao zbog svega. Zaista zaslužuješ mnogo bolje.

- Kako to misliš? - zbunio ju je njegov pogled. ~ 53 ~

by voki

- Zašto si mi dopustila... da odem tako daleko?

- Ne znam - izvrdavala je.

- To se ne sme ponoviti... to se nikada više ne sme dogoditi.

Ogroman teret pritisnuo joj je grudi.

- Kako ti želiš - promucala je.

Mario je počeo nemirno da korača po sobi.

- Nije reč o tome. Nije važno šta ja želim... moramo misliti na Liv. Noulsovi će sigurno tražiti starateljstvo pred sudom. Ako nas dvoje ne ostanemo zajedno, možda će uspeti.

Složila se u sebi s njim, a ipak se zapitala zašto on nije u stanju da se zaljubi u nju? Zašto ne može da je voli? Otkud joj te nezamislive ideje?! Da se nije ona zaljubila u Marija? Nikada nije bila zaljubljena, ali pretpostavila je da joj zato srce brže kuca u njegovom prisustvu, pa taj osećaj leptirića u stomaku... i čežnja da bude u njegovom naručju.

- Zašto ćutiš? Ne želiš više da budeš u braku sa mnom?

Trudila se da zadrži neutralan izraz na licu.

- I menije stalo do Liv, kao i tebi.

- Dobro.

Onda se bar oko toga slažemo - u glasu mu se osetilo olakšanje.

Sabrina je zadržala dah dok je Mario prilazio krevetu. Kada ju je pomilovao po obrazu, pomislila je da će joj srce stati. Njegove tamne oči zagledale su joj se u dubinu duše. Nadala se da neće primetiti koliko je čeznula zatim dodirom.

- Tako mi je žao što sam te povredio - rekao je. - Obećavam da ću to ispraviti.

- Nema šta da se ispravlja, Mario - uzvratila je teškom mukom, a najradije bi vrisnula: Želim da me voliš!

Mario se nagnuo i nežno ju je poljubio u čelo, kao da ljubi dete.

- Laku noć, Sabrina. Mirno spavaj - prošaputao je. Čim su se vrata za njim zatvorila, zagnjurila je glavu u jastuk i gorko zaplakala.

U narednim danima Đovana je postala veoma ljubazna prema Sabrini ponudivši joj čak pomoć u učenju italijanskog. Marija je retko viđala, nakratko ujutro u hodniku ili kasno uveče kad bi izašao iz radne sobe. Bio je ~ 54 ~

by voki

ljubazan prema njoj, ali distanciran. Raspitivao se o Liv ne upuštajući se u lične razgovore. Kao da se ogradio neprobojnim zidom.

U petak popodne Đovana ju je obavestila da su stigli paketi za nju.

- Obradovaćete se kada ih otvorite - rekla je tajanstveno. - Od gospodina Markolinija su.

Smeteno je stajala pred paketima od kojih je svaki nosio logo poznatih modnih dizajnera. Osećajući se poput Alise u Zemlji čuda, otkrila je haljine, cipele, torbice, pa čak i donji veš od najfinije čipke. Dok je očarano dodirivala nežne, prefinjene tkanine, nije mogla da se otme pomisli da se iza ove darežljivosti možda krije namera da se Pepeljuga pretvori u uglednu damu iz visokog društva. Sa svojom skromnom odećom, Sabrina očito nije odgovarala njegovom ukusu.

- Gospodin Markolini će se danas ranije vratiti kući - objavila je Đovana kad je Sabrina s Liv u naručju ušla u salon. - Rekao je da će biti tu za večeru.

- Lepo. Trebali da vam pomognem, Đovana? Žena ju je preneraženo pogledala.

- Ne, ne! Ja sam domaćica, a vi ste supruga gospodina Markolinija.

Sabrina je spustila Liv na meki tepih.

- Ipak, mora da znate da nisam zaista njegova supruga? - duboko je uzdahnula. - To je samo na papiru. Ne delimo ni spavaću sobu. Đovana se sagnula da pomiluje Liv. - Ali vi to jeste, gospođo Markolini, iako to još nije doprlo gospodinu do svesti - domaćica ju je pogledala pravo u oči. - Videla sam kako vas posmatra.

Sabrina je oborila oči.

- Ali nemamo... nema ničeg među nama. On me ne želi.

- Rekao vam je to?

Sabrina je slegnula ramenima. Đovana se uspravila.

- Gospođo Markolini, možda treba da načinite prvi korak? Ah, evo ga!

- objavila je Đovana jer su se čula ulazna vrata.

Požurila je u kuhinju da pripremi jelo. Mario je ušao i lice mu se razvedrilo ugledavši dete na podu. ~ 55 ~

by voki

- Kako je moja malena, najdraža princeza? - seo je na pod pored Liv, zagrlio ju je i poljubio. Tek tada se okrenuo Sabrini. - Jesu li ti stigle haljine?

- Jesu, hvala ti.

Predivne su. Ali mora da su koštale bogatstvo - odgovorila je hladno.

Odmerio ju je od glave do pete.

- Ako ti se nešto ne sviđa, zamenićemo. Ne brini, neću se uvrediti.

- Nije reč o tome. Samo nisam navikla da mi drugi biraju odeću.

- Besna si, zar ne, draga?

Srce je počelo brže da joj kuca na reč „draga“.

- Ne... Samo... neki odevni predmeti ipak su veoma intimni...

- Jesam li pogodio veličinu? - prekinuo ju je.

- Jesi - osetila je da joj se licem ponovo razliva užarena vrelina.

- Imam još nešto za tebe, u džepu od sakoa.

Prišla je stolici i iz džepa izvukla somotom presvučenu kutijicu.

- Otvori je.

Drhtavim prstima otvorila je kutijicu ugledavši dva prstena u njoj.

Belo zlato optočeno dijamantima. Nikada u životu nije videla nešto tako čarobno. Probala je jedan.

- Čini se da su nešto širi?

- Samo malčice - nije se usuđivala da ga pogleda u oči.

Mario se nakašljao.

- Sitnija si nego što sam mislio. Iako je to zapravo trebalo da znam... posle one noći...

Zamišljeno se zagledala u svoju ruku okrećući prsten.

- Zaista je predivan - rekla je. - Nikada u životu nisam imala ništa ovoliko lepo.

- Naručio sam da ih izrade za tebe od pravih Markolinijevih dijamanata.

Mario se u međuvremenu uspravio, s Liv u naručju.

- Uostalom, dao sam se u potragu za dadiljom - najavio je.

Sabrina ga je uplašeno pogledala. Strahovala je da neće biti potrebna ako se neko drugi bude brinuo o Liv. - Zar nam je potrebna dadilja? Imam dovoljno vremena za brigu o Liv. ~ 56 ~

by voki

- Moji poslovni partneri postaju radoznali, jedva čekaju da te upoznaju – rekao.

- Pa mogu da dođu ovamo, ne moramo da izlazimo zbog toga. Mogla bih pomoći Đovani da sastavi meni... nisam loša kuvarica...

- Pobogu! O čemu je reč? - prekinuo ju je.

Sabrina je zurila u pod.

- Nisam sigurna da bih mogla da glumim suprugu punu ljubavi. Čak i pored neophodne opreme, haljina i nakita, potrebno je nešto više da bi sve delovalo ubedljivo, zar ne?

- Snaći ćeš se ti- odmahnuo je rukom. - Mediji su već preneli da smo se venčali i od nas se očekuje da se pojavimo najavnim mestima. Uostalom, sutra imam važnu poslovnu večeru... kojoj ćeš i ti prisustvovati.

- A ko će čuvati Liv? - hvatala se za poslednju slamku. - Ne možemo je prepustiti nekom strancu.

- Đovana će ostati s njom. Ona ume s bebama.

Promatrala je usnulu bebu u Mariovom naručju. Ume da bude tako nežan. Obuzela ju je silovita čežnja da se te snažne ruke obaviju oko nje.

Setila se njegovih dodira, senzualnih usana, težine tog snažnog muževnog tela na sebi. Obuzela ju je vrelina. Kad bi me poljubio..., pomislila je.

- Mislim da se našoj maloj princezi prispavalo - Mario je predao Liv Sabrini u naručje.

Slučajni dodir njegovih prstiju u trenu joj je ubrzao puls. Pogledi su im se sreli pre nego što je oborila pogled na usnulo dete.

- Zaista umeš s Liv. Sreća je što si joj ti staratelj.

Lice mu se na trenutak smrknulo.

- Sreća bi bila da nije izgubila oca i majku. Njih niko ne može zameniti.

- Naravno.

Kada je smestila Liv u krevet, Sabrina se vratila u salon. Mario je upravo točio piće.

- Želiš li aperitiv, draga? - upitao je.

- Samo tonik, molim te - nervozno je sela na ivicu sofe. - I zašto mi se tako obraćaš? U blizini nema nikoga koga bi trebalo uveriti u to da je naš brak ispunjen ljubavlju.

- Smeta li ti to? ~ 57 ~

by voki

- Ne, ali smatram to izlišnim.

- Ja mislim da i spada u ulogu.

- Ne misliš valjda da će neko poverovati u tvoje glumatanje supruga punog ljubavi?!

Mario je opušteno pio aperitiv.

- Potcenjuješ i sebe i svoje draži. Veoma si privlačna. Pomislio sam to čim sam te prvi put ugledao.

- Ah, to je bilo pre nego što si pomislio da sam se nameračila na tvoj novac?

Ljutito je stisnuo usne.

- Prevario sam se. I za to sam ti se izvinio.

Prekrstila je noge i zavalila se u naslon sofe.

- Ako sam ti već toliko lepa, čemu sve te nove haljine, cipele i ostalo?

Neko vreme zamišljeno ju je posmatrao.

- Hteo sam samo da ti pomognem, da ne odlaziš s bebom u šoping.

Ako ti to nije pravo, vratiću sve, daću ti kreditnu karticu pa raspolaži njome kako želiš - okrenuo se da natoči sebi još pića.

Sabrini su se oči napunile suzama. Očito ga je naljutila svojim nezrelim ponašanjem.

- Žao mi je - rekla je. - Zaista sam ti zahvalna... znam da si imao dobre namere.

Mario se polako okrenuo prema njoj.

- Nisi navikla da primaš poklone?

Osetila je kako joj se suze slivaju niz obraze. Krišom ih je obrisala.

- Oprosti mi, molim te. Ne znam zašto sam odjednom tako... osetljiva.

Mario je odložio čašu i čučnuo pred njom.

- Ne treba da se izvinjavaš. Težak je period za nama pa nije čudno što si preterano emotivna.

- Da, znam - jecaj joj je uzdrmao glas.

Nežno joj je prevukao prstom po donjojusni koja je podrhtavala.

Najradije bi je poljubio, ali znao je kuda bi to odvelo. Uspela je da se uvuče u njegovo srce i želeo ju je... više nego ikada i jednu ženu. Čeznuo je da je privuče u naručje, da oseti njeno predivno telo. Ali ona je tako plašljiva,

~ 58 ~

by voki

tako rezervisana... Iako se trudio da ispravi ono što joj je učinio, kao da ju je time samo još više povređivao. Sabrini haljine i nakit ništa ne znače. Čitave noći ležao je budan kajući se što ju je povredio. Ni u jednom trenutku nije se zapitao da li je i ona to želela...

- Imaš tako lepe usne - rekao je tiho. -Znaš li da te još nisam video nasmešenu?

Bojažljivo je pokušala da se osmehne.

- Zaista?

- Zaista.

- U poslednje vreme nije bilo baš mnogo povoda za osmeh.

Mario se uspravio, uzeo je njenu ruku i povukao ju je s kreveta.

Nežno joj je položio dlanove na ramena. Njegovo telo trenutno je reagovalo. Instinktivno se odmaknuo za korak jer nije želeo da je požuruje.

Pogledala ga je krupnim sivim očima.

Zavladala je tišina među njima. Mario je uhvatio sebe kako netremice gleda u njene usne. Kad ih je nervozno ovlažila jezikom, osetio je da ga zapljuskuje talas zanosa, a onda ju je, glasno stenjući, privukao u naručje.

~ 59 ~

by voki

9. poglavlje Sabrina nije pružila otpor. Kada je spojio usne s njenim u strasnom poljupcu, voljno mu se prepustila. Uzvratila mu je gorljivošću koja joj je rastakala telo u pripremi da se uskoro sjedini s njim. Kolena su joj popustila, a u stomaku je razlepršao roj leptirića. Mario je lagano klizio rukama niz njena leđa. Energičan i nežan pritisak njegove ruke izazvao je talas vreline u njenom telu, poput požara zahvatajući središte njenog bića. Znala je da je samo Mario u stanju da ugasi njenu žarku želju.

Ljubio ju je sve zahtevnije.

Zagrlila ga je oko vrata privijajući se uz njega. Srce joj je divlje tuklo, a krv u žilama opijala ju je plamenom praiskonske žudnje.

Okusivši njegove usne, udahnula je prijatan muževni miris koji joj je opio čula. Odvojila je usne od njegovih zagnjurivši mu lice u vrat, a onda mu je ponovo pružila usne željne poljubaca.

Ovog puta ljubio ju je nežnije, sa uživanjem. Sabrina je stekla utisak da će se rasplinuti. Prepustila mu se, nežno mu grickajući usne. Oteo mu se dubok glas iz grla, nalik na rezanje.

Lutao je rukama niz njena leđa, dodirima istražujući nežnu kožu njenih butina, stomaka... napredujući prema ustreptalim grudima koje su se nadimale od želje. Bolno ukrućene osetljive bradavice vapile su za Mariovim usnama.

Isprekidano dišući, osećala je udaranje pulsa u glavi. Za nju su postojale samo njegove ruke, njegove usne... Zastenjala je, opijena čežnjom.

Mario se zaustavio, nežno je odmakavši od sebe. Zagledao joj se u oči potamnele od strasti.

- Verovatno bi trebalo da se zaustavimo... dok je to još moguće teško je izgovorio.

Ne, pomislila je, molim te, nemoj prestati! Obuzela ju je nemoć. Želela je da leži u njegovom naručju, da oseti dodir tog snažnog tela. Na jednom ju je zapljusnuo talas razočaranja. Isključio je želju kao na dugme, a šta je s njom? Bila je spremna da se baci na kolena, da ga preklinje.

~ 60 ~

by voki

- Pretpostavljam da se premišljaš zbog ljubavnice? Sigurno je ne bi obradovala vest da spavaš sa svojom ženom.

Mariov pogled klizio je po njenom licu.

- Čudno - rekao je konačno - zvučiš kao da si ljubomorna.

Prkosno je isturila bradu.

- Samo ne želim da mi smeju iza leđa.

- Niko ti se ne podsmeva, draga.

Oči suje pekle od neisplakanih suza.

- Nemoj mi to stalno govoriti, nemoj se sprdati sa mnom. To više ne mogu da podnesem.

Mario je preneraženo posegnuo za njenim rukama da ih poljubi.

- Sabrina! Šta te je spopalo?

- Ni sama ne znam... – promrmljalaje tužno.

- Molim te, pogledaj me.

Bojažljivo je podigla oči.

- Nema ljubavnice - rekao je odlučno.

Oči su joj se raširile od iznenađenja.

- Ti... nemaš...?

- Ne, draga moja. Nemam. Iako... to verovatno nije loša ideja. Onda ne bih stalno bio u iskušenju da spavam s tobom.

- Ti... zaista želiš da spavaš sa mnom?

Mario joj se ozbiljno zagledao u oči dokjoj je ljubio unutrašnju stranu podlaktice. Nije mu promakao njen ubrzani puls, podrhtavanje tela, raširene ženice...

- „Želeti“je slaba reč za to. Ali zarekao sam se da te nikada više neću dotaknuti. A obećanje je obećanje, čak i kada je dato sebi.

Nastala je mučna tišina.

- A šta ako... ako ja želim da spavam stobom?

Posle beskrajno dugog trenutka duboko je udahnuo ispustivši njene ruke.

- Sabrina... - rekao je lagano - ne znaš šta govoriš.

- Naprotiv, nikada mi stvari nisu bile jasnije.

~ 61 ~

by voki

Ponovo ju je pogledao. Zar ju je toliko pogrešno procenio? Tako je nevina, krhka, pomislio je, a ne zna šta znači otići s muškarcem u krevet... postati njegova ljubavnica.

- Draga, slušaj me...

Suze koje je potiskivala slivale su joj se niz obraze. Okrenula se od njega.

- Ne moraš se truditi da smišljaš izgovore, Mario. Shvatila sam. Nisam tvoj tip i to si mi od početka jasno dao na znanje.

Iznerviran, opsovao je na italijanskom.

- Zaboga, Sabrina, bila si devica...!

- Nisam znala da je to sramota.

- Nije, naravno. Naprotiv, trebalo bi da budeš ponosna...

Sabrina se okrenula.

- Oprosti, mislim da ću preskočiti večeru.

Ponovo je opsovao sebi u bradu.

- Vidimo se sutra ujutro - dobacila je Mariju odlazeći.

- Nemoj da odeš - uhvatio juje za ruku.

- Ostani, molim te. Treba na miru o svemu da porazgovaramo.

Oborene glave, izbegavala je njegov ispitivački pogled. Mario ju je nežno privukao sebi. Sklonio joj je kosu s lica i podigao bradu.

- Pogledaj me - promrmljao je.

Podigla je glavu.

- Žao mi je što sam ti priredila scenu, ali sigurno si na to navikao... od drugih žena.

Nežno juje pomilovao po obrazu.

- Ne treba da se izvinjavaš. A žena što se tiče, stekla si pogrešnu sliku o meni. Bar ti znaš u kojoj meri mediji preteruju.

- Čak i ako trenutno nemaš ljubavnicu, sigurno ćeš je uskoro naći.

Zamišljeno ju je gledao. Čitavog života okruživale su ga samouverene žene, a sad je shvatio da mu je ova devojka mnogo privlačnija. Želeo ju je, želeo je da probudi u njoj zanos ljubavi, da joj razbudi čula i da je usreći.

Pomisao na nju razbuktavala je uzbuđenje u njemu i jedino je nadljudskim naporom uspevao da se odupre iskušenju.

- Da li je... sve u redu? - upitala je nesigurno. ~ 62 ~

by voki

- Ne. Ništa nije u redu - procedio je Mario privukavši je sebi.

Iznenađeno ga je pogledala.

- Mislila sam... rekao si...

- Zaboravi šta sam rekao... zaboravi sve- Strasno ju je poljubio.

Mario juje stezao uza se tako da je osetila svaki trzaj njegovih mišića.

Osetila je da su joj noge zanemoćale, pa se uhvatila za njega ljubeći ga...

Samo je još jedna jedina želja u njoj preostala i samo je on mogao da je ispuni.

Mariove ruke stezale su je gotovo bolno pojačavajući pritisak na njene grudi. Telo su joj naizmence oblivale vrelina i jeza. Više nije gospodarila sobom, bila je glina u Mariovim rukama.

Kada je usnama kliznuo niz njen vrat, oteo joj se glasan uzdah.

- Zarekao sam se da to nikada više neću učiniti... - zastenjao je.

- Molim te, nemoj prestati. Želim to... zaista...

Mario ju je zasuo poljupcima. Oči su mu plamtele, a požuda je učinila da deluju još mračnije.

- Bojim se da bih te mogao povrediti.

- Nećeš me povrediti - prošaptala je. - Znam da nećeš.

Nežno joj je spustio bretele s ramena sledeći usnama svaki pokret, klizeći naniže, do njenih punih grudi i bradavica koje je počeo bolno lagano da ljubi. Sabrina je pomislila da će se rasprsnuti. Tražeći oslonac, čvrsto se uhvatila za njega.

- Bolje bi bilo da odemo gore - rekao je podižući je na ruke.

- Spusti me - usprotivila se. - Preteška sam.

- Lagana si kao perce - uzvratio je preskačući stepenice.

Sabrinu je ispunio osećaj sigurnosti. Zagrlila ga je oko vrata i oslonila glavu na njegova široka ramena. Čežnjivo je udisala muževni miris tog snažnog tela, što je razbuktalo požar strasti u njoj.

Mario je ramenom otvorio vrata spavaće sobe i nogom ih je zalupio čim je prešao prag. Tek tada je nežno spustio Sabrinu.

- Jesi li sigurna? Još uvek se možeš predomisliti.

- Želim te, Mario. Želim... želim da budem tvoja žena.

Pogleda zatamnjenog strašću, gledao ju je pravo u oči.

~ 63 ~

by voki

- Želeo sam te od prvog trena kad sam te ugledao - rekao je promuklo.

- Zn... znam - uhvativši njegovu ruku, prislonila ju je na svoje grudi.

Mario se nagnuo nad njom, oslobodio je ruku iz njenog stiska i uhvatio ju je za ramena. Taj instinktivni gest učinio je da njeno telo preplavi novi talas vreline.

Mario juje polako oslobodio odeće. Na kraju su joj samo gaćice i grudnjak prekrivali užareno telo.

- A sad... ti si na redu, draga moja.

Sabrina je nevešto počela da otkopčavadugmad njegove košulje.

Sporo napredujući, na kraju je ipak uspela da mu svuče košulju s ramena.

Ljubila je njegova prsa upijajući ukus kože svim čulima. Kada mu se sa usana otrgao grleni glas, jedva je potisnula osećaj trijumfa.

Prstima je napipala pojas pantalona i za trenje oklevala. Uživala je u tome kako on s pažnjom prati svaki njen pokret. Duboko udahnuvši, Sabrina je otkopčala dugme.

- Sad sam u tvojim rukama - rekao joj je. - Ti određuješ sve...

Otvarala je rajsferšlus milimetar po milimetar, prateći kako se Mariovo disanje ubrzava, otežava. Oteo mu se dubok uzdah, a telo mu je prodrmao trzaj.

- Ja određujem... uradićemo to - rekla je šapatom. Čula je kako je zastenjao. Pridigao se s kreveta i pružio ruku da je zaustavi.

- Čekaj, stani...

- Jesam li... nešto sam pogrešila?

- Ne, draga. Samo... ne želim da se prebrzo... završi.

Preplavio ju je osećaj zadovoljstva. Njena ruka nepomično je počivala na njegovoj nabrekloj muškosti osećajući kako pulsira pod tkaninom.

Energičnim pokretom svukla muje pantalone s bokova, a Mario ih je nestrpljivo otresao. Pogledali su se: Sabrina u čipkanim gaćicama i grudnjaku, Mario u tesnim boksericama.

Polako je pružila ruku zavukavši je ispod ruba njegovih bokserica.

Duboko je udahnula... i povukla ih naniže. Bez daha je dodirnula njegovu pulsirajuću silu.

Mario se izmaknuo. ~ 64 ~

by voki

- Mislim da je red na mene - rekao je promuklo.

Od izraza u njegovim očima zatitrali su joj svi nervi. Kada ju je uhvatio za ruku, sklopila je oči osećajući njegove usne duž unutrašnjosti nadlaktice.

Potom ju je obujmio oko kukova i polako odlutao rukama do kopče grudnjaka... Uzbuđeno je udahnula kada ju je oslobodio nežne čipke.

Pogled muje očarano počivao na njenim punim, čvrstim grudima.

Polako se nagnuo nad njom, mučno sporo... dok konačno nije osetila njegove usne na koži. Uzdahnuvši, predala se milovanju.

- Kako nešto toliko nežno i delikatno može da bude tako savršeno? zadivljeno je uzviknuo Mario.

Sabrina je zanemela od miline dok joj je milovao i ljubio grudi. Kao izdaleka čula je glasove koji su joj se otimali iz grla. Ni pomislila nije da bi užitak mogao biti veći, ali tada ju je Mario ponovo uhvatio za bokove oslonivši se svom težinom na nju, pa je osetila pritisak njegove muškosti na svojim butinama. Razdvajao ih je još samo tanani materijal čipkanih gaćica.

- Još uvek nije prekasno da prekinemo. Ti odluči...

- Poljubi me, Mario. Pomiluj me - prošaputala je.

- Tako si lepa - i njegov je glas utihnuo do šapata. Prstima ju je nežno dodirivao na najintimnijem mestu ispunjavajući Sabrinu neizmernom srećom.

Polako je počela da se kreće, najpre uzdržano, a zatim sve smelije, izazovnije. Podrhtavalo joj je telo dok je Mario sklanjao u stranu čipkani materijal, rukom milujući Venerin breg. Privijala se uz njegovu ruku, čežnjivo želeći da pojača pritisak tog dodira. Želela je da ga oseti, želela je...

- Polako, draga - čula je njegov glas. Kao u transu, utonula je glavom ujastuk - Imamo vremena - osetila je vreli dah na uhu.

Opružio se pored nje zagrlivši je. - Opusti se, nema potrebe da strahuješ.

Svakim atomom bića osećala je ogromnu napetost koja je postajala nepodnošljiva, koja je u njoj budila čežnju za izbavljenjem. A to izbavljenje može joj ponuditi samo Mario.

- Ti si iskušenje u najčistijem obliku -prošaputao je klizeći prstima od njenog čela preko usana do grudi, a potom preko stomaka do njenog međunožja. Kako se pritisak pojačavao, tako su se razdvajale njene butine. ~ 65 ~

by voki

Ali to nije bilo dovoljno, jer je Sabrina želela da je Mario ispuni, da se stopi s njim. Želela je da oseti to čvrsto muževno telo na sebi, u sebi.

Odgurnula je njegovu ruku, pribila se uz njega i počela je da dodiruje njegovu pulsirajuću muškost. Sa usana mu se oteo uzdah, a onda se izvio od zadovoljstva.

- Ako ne budeš pripazila, draga... ne garantujem više ni za šta.

- A, je li? - čikala ga je čudeći se sopstvenoj smelosti.

- O, da - oborio ju je nazad na jastuk. - Ali najpre si ti na redu... danas si ti glavna -jednom rukom posegnuo je za kondomom iz fioke. Čimje navukao kondom, nagnuo se nad njom strasno je ljubeći. Taj poljubac nagnao ju je da ga još jače poželi. Izvila je leđa u susret ovom predivnom muškarcu i njegovom čvrstom mišićavom telu. Butine su joj se same od sebe razmaknute. Želela ga je... silno ga je želela!

- Polako, draga - rekao je. - Ne tako brzo.

- Š... šta? - zbunjeno je promucala.

- Prepusti se... - ponovo je počeo da je ljubi, ali nije se zadržao na njenim usnama. Odlutao je niz vrat preko grudi, stomaka... do središta njene ženstvenosti.

Sabrini se presekao dah. Kakav zamaman osećaj! Milina joj je prožela telo kada je tamo osetila Mariove usne. Izvila se u zanosu, osećajući nepodnošljivu napetost.

- Da, draga, samo se prepusti - prošaputao je Mario - pusti da te ponese.

Zahvatio ju je talas koji se postepeno širio uzdižući je u visine.

Sabrinina leđa izvila su se još snažnije, telo joj se napelo do pucanja, a onda... najednom... kao daju je ponela plima, talas za talasom zahvatao ju je i nosio njeno telo snagom tih nepojmljivih praiskonskih sila. Sabrina mu se predala...

Prisno ju je držao u naručju, nežno je milujući po kosi. Kada joj se disanje primirilo, ponovo ju je ljubio dok je ponovo nije zahvatio talas požude, ispunjavajući je vrelinom ponovo probuđene želje.

- Molim te... - preklinjala je - nemoj prestati. Želim te... celog. Odmah.

- Mala moja tigrice - rekao je nežno. - Neću te povrediti, draga, ali kunem ti se, muškarcu nije lako da se obuzda pored tebe.

- Ne treba to da radiš. Ne želim da se obuzdavaš. ~ 66 ~

by voki

Privila se uz njega u želji da oseti njegovu kožu, težinu njegovog tela na svom.

- Molim te, ne obuzdavaj se... molim te, ispuni me...

Mario ju je poljupcem prekrio usne.

- Kaži ako treba da stanem - šapnuo je, a potom ih ništa više nije razdvajalo.

Tela su im se stopila, dajući i uzimajući istovremeno. Savršeno su se dopunjavali, bili su stvoreni jedno za drugo. Njihova tela pronašla su zajednički ritam.vokibd Sabrina se predala kretnjama Mariovog tela primajući ga željno u sebe. Preplavio ju je osećaj duboke ljubavi prema njemu... ljubavi koja joj je ispunila srce i telo.

Zadihano je sledila sve brže i snažnije kretnje njegovog tela.

Ponovo ju je obuzeo zanos koji ju je nezadrživo nosio do jedne tačke... tačke s one strane granice, koju nikada pre nije prekoračila. Čvrsto se priljubila uz Mariovo telo osećajući njegove čvrste mišiće, želeći da dostigne tu tačku zajedno s njim... sa svojim mužem.

I onda... osetila je da se sve u njoj skuplja i sabija. A onda ju je potpuno ispunjenje katapultiralo u svemir.

Dugo su ležali, nepomični. Sabrina je osluškivala Mariov dah. Ispunio ju je osećaj božanstvene težine.

- Jesam li ti pretežak? - čula je njegov glas kao izdaleka.

- Nisi. Lepje osećaj.

- Lep? Niko to još nije tako opisao - našalio se Mario skotrljavši se s nje na krevet.

Sabrinu je obavila hladnoća. Ponovo se povlači, pomislila je zabrinuto.

Već me se zasitio. A tako bi rado i dalje ležala u njegovom naručju ljubeći ga.

- Moram da obiđem Liv - dohvatila je čaršav, umotala se i ustala je iz kreveta.

- Zašto? Imamo bebifon.

- Da, ali radije bih da je obiđem. Ako se otkrije, mogla bi se prehladiti.

Uznemirujuća tišina zavladala je prostorijom.

- Ja ću je obići - rekao je Mario odlučno - a ti se obuci za večeru spustio je noge na pod i posegnuo za bademantilom. - Đovana se baš potrudila oko večere. Ne bih želeo da nas čeka - rekao je izlazeći. ~ 67 ~

by voki

Sabrina se trgla na zvuk zatvaranja vrata. Vrata do raja... ponovo su mi se zalupila pred nosom.

~ 68 ~

by voki

10. poglavlje Mario je već popio drugi aperitiv kad je Sabrina sišla na večeru.

Obavijao ju je nežan miris letnjeg cveća, miris nevinosti i vedrine, koji joj je baš pristajao. Vlažnu kosu podigla je u punđu što joj je dalo auru ležerne elegancije. Namerno je izbegavala Mariov pogled.

Nije bio siguran šta da očekuje. Verovatno je spavala sa mnom samo da bi konačno otkrila kako je to, pomislio je cinično. A sad se verovatno pokajala, za razliku od njega koji se nimalo ne kaje. Ali prešli su granicu... i sad nije znao šta dalje. Iznenađen osećanjima koja su se u njemu probudila, nije znao kako da se nosi s njima.

Mario je u prošlosti imao mnogo ljubavnih veza, ali nijedna žena nije ostavila trajan pečat na njega. A sad... kada je Sabrina ušla u sobu, oduzela mu je dah. Osećao se kao tinejdžer koji se prvi put u životu zaljubio. Ponovo se javila napetost u preponama, ubrzan puls, šum krvi u ušima.

- Želiš li nešto da popiješ? - prekinuo je tišinu.

Smešak joj je samo na tren obasjao lice pa je iščezao.

- Belo vino, ako nije problem.

Dokjoj je pružao čašu, primetio je da jojruka podrhtava.

- Nema razloga za nervozu.

- Nisam nervozna.

Mario je počeo zamišljeno da okreće čašu u rukama. Zveckanje kockica leda paralo je tišinu.

- Voleo bih da popričamo o budućnosti - rekao je konačno.

Sabrina ga je pogledala sa strahom u očima.

- Shvatam...

- Upravo je u tome poenta, ne verujem da shvataš - odložio je čašu na sto.

- Ako se ne varam, naš dogovor... aranžman, vremenski je ograničen.

Uostalom, to može da funkcioniše samo dok je na obostrano zadovoljstvo.

- Zaboravljaš da je u našem slučaju reč o trima osobama: o Liv i nas dvoje. ~ 69 ~

by voki

- Da, ali rekao si...

- Promenio sam mišljenje.

Sabrina je ustuknula kao daju Mario ošamario.

- Š... šta?

- Predomislio sam se u vezi s trajanjem našeg „aranžmana“. Želeo bih da potraje zauvek.

- Ali ti... mislim... mi se ne volimo.

- Brak je u neku ruku poput igre na sreću. Ali ako se dvoje ljudi upuste u to, može lepo da funkcioniše... i oboje na kraju mogu profitirati.

- A ljubav? Gde je ljubav? - prošaputala je.

- Trebalo bi da se potrudimo radi Liv. Za nju bi najbolje bilo da ima roditelje koji su privrženi jedno drugom.

Sabrina je osetila bolan grč u stomaku.

- A šta je sa mnom? Želim da imam decu i porodicu. Kako to da ostvarim ako zauvek budem vezana za tebe?

Polako je provukao prste kroz kosu.

- Ne želim decu. Žao mi je, ali tako je. Odgovornost prema Liv je sve na šta bih se mogao obavezati.

- Očekuješ da ću se odreći svog životnog sna? Tebe radi?

- Ne, pomisli na Liv. Ali ako je to previše za tebe, pustiću te da odeš po isteku dogovorenog roka.

- Možeš li preciznije da odrediš taj rok?

Izbegao je njen pogled.

- Ne bih to sad mogao tačno da ti kažem. Zavisi od mnogo toga.

- Od čega? Od toga hoću li tolerisati tvoje ljubavnice?

Mrzovoljno je stisnuo usne.

- Ne moraš da pristaneš ni na šta što ti ne odgovara. Dobićeš velikodušnu naknadu.

Drhtavom rukom odložila je čašu.

- Ne znam šta sve ovo treba da znači, ali ako je u nekoj vezi s onim što se malopre dogodilo...

- Upravo o tome je reč - prekinuo ju je. ~ 70 ~

by voki

Uzalud je tragala za odgovorom na njegovom bezizražajnom licu.

- Bože, mora da sam ostavila neizbrisiv utisak na tebe - rekla je trudeći da zvuči ležerno.

Osmeh mu je zaigrao oko usana.

- Svakako.

Mario ju je privukao sebi i počeo da je miluje. Dubok uzdah oteo joj se sa usana dok se privijala uz njega. Osetila je da je ponovo prožima uzbuđenje. Podigla je glavu zagledavši se u njegove usne. Kolena su joj zaklecala kada je položio ruku na njen obraz, palcem lagano milujući osetljive usne. Srce joj je ubrzalo ritam dok su joj telo zapljuskivali talasi prijatne jeze.

Za ovakve trenutke bila je spremna da se odrekne svih svojih želja i nadanja. Ali nešto u njoj upozorilo ju je na opasnost: ako on ne želi dete s njom, to znači da nije spreman da ispuni njenu najdublju čežnju za bliskošću. Pomislila je na Liv. Siroto, bespomoćno siroče najviše bi patilo ako bi se njeni staratelji mrzeli.

Izvukla se iz Mariovog naručja.

- Prestani, Mario. Normalni ljudi ne ponašaju se tako.

- A šta je u ovoj situaciji normalno? Sudbina nas je spojila, sad treba da izvučemo najbolje iz toga.

- U mom životu nema površnosti, život nije igra.

Dubokoje udahnuo.

- Ni za mene ovo nije igra. Samo kažem da dete predstavlja ogromnu odgovornost. Na bratovljevom primeru video sam šta znači kad izgubiš dete: tuga, bol, raspad veze. Prioritet mi je da stvorim dobre uslove za Liv, toliko dugujem Riku i Lauri. Izabrali su nas iz određenog razloga, očito su bili sigurni u to da ćemo biti dobar par.

- Veruj mi, Mario, samo o tome razmišljam. Da smo se sreli pod drugačijim okolnostima, ne bi me dvaput pogledao.

- Potcenjuješ svoje draži, ti si jedna od najlepših žena koju sam upoznao.

Zakolutala je očima.

- Želiš me samo zato što sam neiskusna. To nije ni u kakvoj vezi sa osećanjima.

- Kriv sam, priznajem. Mnogo toga mi se u tebi dopada. ~ 71 ~

by voki

- A šta, na primer?

- Zaslužuješ poštovanje za nesebično žrtvovanje. Izložila si se osudi zarad Robornove dece i pristala si da se udaš za mene iako me ne podnosiš.

To su divljenja vredne osobine, draga.

- Nije istina da te ne podnosim. Mislim... sad više ne mogu da te ne podnosim - zapetljala se.

- Zaista? I meni se tako učinilo.

Prekrstila je ruke na grudima.

- Dakle, samo zato što smo... spavali ne znači da te volim.

- Nisam to pomislio. Spavao sam mnogim ženama i nikada se ni u jednu nisam zaljubio.

Ljubomora ju je probola. Odlučno je pokušala da potisne taj osećaj.

- I? Nameravaš da nastaviš? - ozbiljno ga je pogledala.

- Rekao sam ti da insistiram na ekskluzivnom pravu.

- Znači li to da nećeš imati ljubavnicu?

- Zašto bih kad mogu da imam tebe? -po Mariovom pogledu znala je da je ozbiljan.

- Ako sam te dobro razumela, želiš normalan bračni život? Samo ne smemo da se zaljubimo?

Mario je ćutao.

I ćutanje je odgovor, pomislila je. Nikada je Mario neće voleti, jer nije spreman da se upusti u ozbiljnu vezu.

- Gospodine i gospođo Markolini? - čuo se Đovanin glas. - Večera je poslužena.

- Hvala, Đovana - odgovorio je Mario sledeći Sabrinu do trpezarije.

Pridržao joj je stolicu da sedne. - Moj brat i njegova žena jedva čekaju da te upoznaju - seo je za sto naspram nje. - Sećaš li se poslovne večere koju sam spomenuo?

- Sutra uveče?

- Tako je. Antonio i ja zajedno smo nasledili očevu firmu. Posao će prepustiti meni. Kler i on takođe će biti na večeri, upravo su doputovali iz Australije. Nazvao me je dok si se tuširala.

Sabrina je nervozno vrtela prstenje oko prstiju.

- O kakvoj je firmi reč? ~ 72 ~

by voki

- Finansijski poslovi poput upravljanja fondovima. I nekretnine.

Zapravo, imamo široku lepezu delatnosti.

- Veliki izazov.

- Jeste. Ali upravo me to privlači.

Prestala je da se poigrava prstenjem, uzelaje pribor za jelo.

- To se sigurno odnosi i na žene? One postoje da bi bile osvojene.

Mario je uhvatio njenu ruku pa ju je podigao do usana.

- Ti si mi, draga, bila najdraži izazov. Uživao sam u svakom trenutku.

Sabrina je povukla ruku, kao da se opekla.

- Trebaće mi vremena da razmislim o klauzuli koja isključuje decu duboko je udahnula. - To je velika odluka pa ne bih da uradim nešto zbog čega ću se kasnije kajati.

Mario je nasuo vino u čaše.

- Imaš sve vreme ovog sveta, draga. Zamoliću Đovanu da posle večere prebaci tvoje stvari u moju sobu.

Sabrina ga je ljutito pogledala.

- Šta?! Treba da delim spavaću sobu s tobom?

- Zar to nije normalno za muža i ženu? - upitao je Mario s nevinim izrazom lica. -Ne znam zašto si toliko nervozna, pogotovo imajući u vidu činjenicu da. smo brak već... konzumirali. Znaš da je prvi put najteže... Sada ćesve biti lakše... i bolje.

Sabrina je bila crvena u licu kao bulka dokje srce počelo divlje da tuče u grudima.

Oblila ju vrelina na pomisao da će od sada spavati s njim u krevetu. Čvrsto je stegnula butine među kojima se širila izdajnička vrelina. Đovana je ušla u trpezariju donoseći predjelo. Kao što je obećao, Mario ju je zamolio da posle večere preseli Sabrinine stvari u njegovu sobu. Žena je uputila Sabrini značajan pogled.

- Sad sam definitivno nekoga usrećio - nasmešio se Mario.

- Đovani će biti lakše da održava red u jednoj sobi - uzvratila je Sabrina.

- Čini mi se da te je baš zavolela.

- To ne mogu tebi da zahvalim. Prvih dana bila je neprijatna prema meni. ~ 73 ~

by voki

- Ne misliš valjda da sam je namerno nahuškao protiv tebe?

- Zar nisi?

- Nisam. Verovatno je u novinama nešto pročitala. Popričaću s njom.

- Nemoj, molim te. Iako u početku nije bila prijatna, sada je veoma ljubazna. I obožava Liv. - Đovana godinama radi za moju porodicu i presrećna je što sam konačno zasnovao porodicu.

- Pa, to nije baš potpuno tačno - Sabrina je uzela kašiku.

Mariovo lice se na trenutak smračilo. Otpio je gutljaj vina.

- Ko zna - rekao je zamišljeno.

Posle jela Mario je poveo Sabrinu u salon. Uključio je stereo-uređaj i umirujući zvuči balade ispunili su prostoriju. Sabrina je sela na sofa, sklopila je oči i opušteno se zavalila u naslon prepuštajući se muzici.

Mario je seo pored nje prebacivši ruku na naslon. Prstima se poigravao njenom kosom. Osetila je prijatnu jezu kada joj je izvukao šnalu kojom je kosa bila pričvršćena na potiljku.

- Imaš divnu kosu - prošaputao je. - Obećaj mi da je nikada nećeš skratiti.

Sabrina je okrenula glavu ugledavši njegove tamne oči. Bez razmišljanja podigla je ruku i nežno dodirnula njegove pune usne. Kad je počeo da joj ljubi prst, uzdahnula je.

- Poljubi me - naredio je Mario.

Nagnula se sklopivši oči dokje usnamadoticala njegove. Isprva uzdržan poljubac postajao je sve strasniji.

Mariove ruke klizile su po njenom stomaku, uz leđa do vrata. Toliko su joj prijali njegovi dodiri, toliko su je uzbudili daje osetila glad za njim.

Celim njenim telom ovladala je pulsirajuća želja. Opet su se raspalila osećanja koja je probudio u njoj. Učinio ju je ženom i sad je čeznula za njim. Želela je da ga oseti.

Nesvesno je trgala košulju s njega, ne trudeći se da je otkopča, od silne želje da oseti dodir njegove kože. Grozničavo je posegnula za kaišem, a zatim mu je raskopčala pantalone zavlačeći ruku, dodirujući njegovu čvrstu muškost...

Mario je odvojio usne od njenih. Pratio je pokrete njenih ruku kao omađijan, isprekidano dišući. ~ 74 ~

by voki

- Da, draga - zastenjao je. - Nemoj prestati... molim te...

Reči izgovorene promuklim glasom ohrabrile su Sabrinu. Milujući ga po telu, usnama je klizila od vrata, preko snažnih prsa do ravnog i čvrstog stomaka gde je zastala. Zadihana, osetila je da je njegova požuda zahvata kao požar. Mariov ubrzani dah ubrzao je i njen...

- Stani! - čula je kada ju je uhvatio za ruku, nekoliko puta duboko udahnuvši. - Mislim da si sad ti na redu - počeo je da je svlači zasipajući je vrelim poljupcima.

Sabrina se, drhteći od želje, spustila na sofu. Izvila je leđa pružajući mu grudi. O Bože... samo da ne prestane.

Mario se nagnuo, usnama istražujući svaki centimetar njene užarene kože. Oživeo je njeno telo, prizvao u njoj nova osećanja.

- Koža ti je kao svila - mrmljao je.

Raširila je butine želeći da oseti njegovo snažno telo.

- Želim te celog – izgovorilaje zadihano.

Za trenutak su se sreli njihovi žarki pogledi, a onda se nagnuo i potvrdio njenu želju dugim, žarkim poljupcem. Ne puštajući je iz ruku, posegnuo je za kondomom. Zatim je legao između njenih butina. Nežno je prodirao je u nju.

- Boli li te? - pitao je zabrinuto.

- Ne - zastenjala je. - Predivno je. Ti si predivan.

Uhvatili su zajednički ritam. Osećao je kao da ga nosi ogroman talas.

Nikada ranije nije osetio ništa slično. Kao da je u njemu probudila ono najbolje, uznoseći ga u neslućene visine.

Sabrinino telo bilo je kao stvoreno za njega. Privijala se uz njega stapajući se s njim. Zahvatile su ga vibracije njenog tela, pulsiranje, skupljanje, širenje... kretala se sve brže...

Grlo mu se stegnulo, a srce samo što mu nije eksplodiralo kada je Sabrina vrisnula njegovo ime. Svom snagom se grčevito uhvatila za njega kao da ga nikada više neće pustiti. A onda je i on prestao da se kontroliše... konačno se prepustio...

Blaženo su ležali zagrljeni na sofi, užarenih tela posle strasne ljubavne igre. Pomahnitali otkucaji srca polako su se smirivali. Mario ju je nežno pomilovao po ruci... i poželeo je da potraje zauvek.

~ 75 ~

by voki

11. poglavlje Bebifon se oglasio u salonu. Sabrina se izvukla iz Mariovog naručja skupljajući odeću s poda.

- Idem da obiđem Liv - rekla je, žurno se oblačeći.

Sabrina je promenila bebi pelene i malena je odmah ponovo utonula u san. Izašla je iz sobe na prstima, ostavljajući vrata odškrinuta.

Izlazeći iz kupatila, čula je da Mario s nekim razgovora. Verovatno je telefonirao. Iako nije volela ljude koji prisluškuju, nešto ju je nagnalo da to učini. Nije mogla da prati razgovor na italijanskom, ali čula je da pominje njeno ime. S kim je to razgovarao o njoj? Valjda ne s drugom ženom?! Srce je počelo snažno da joj lupa. Zar je opet upala u zamku sopstvenih emocija?

Izgleda da joj se nesvesno oteo jecaj, jer je Mario iznenada otvorio vrata... s mobilnim u ruci. Lica razvučenog u ružnu grimasu, usana čvrsto stisnutih, rekao joj je: - Žao mi je, Sabrina, ali moram da odem. Hitni poslovi - izbegavao je da je pogleda uoči.

- Molim te, nemoj me čekati. Verovatno ću se kasno vratiti.

Sabrina je smeteno gledala za njim dok je uzimao ključeve od automobila.

- Mario?

- Ne pitaj me ništa. Razgovaraćemo ujutro. Moram da idem.

Obuzela ju je tuga. Neko ga očekuje. Satima se nemirno prevrtala po krevetu u najdužoj i najsamotnijoj noći u svom životu.

Narednog jutra Sabrina je sišla na doručak otečenih očiju i sa strašnom glavoboljom. Kada je ušla u kuhinju, Đovana se trgnula, u deliću sekunde sakrivši novine iza leđa.

- Želite li doručak, gospođo Markolini? - ugledavši Sabrinin izgubljeni pogled, počela je da joj nabraja: - Ima belog hleba s marmeladom ili možda želite šunku i sir? Mogu i...

- Neka, Đovana, nije mi do jela.

- Beba vam nije dala da spavate? - Đovana je polako izvukla novine bacila ih je u kantu za smeće. ~ 76 ~

by voki

- Samo se jednom nakratko probudila - Sabrina je obišla kuhinjske elemente. - Jesu li ovo današnje novine? - upitala je gledajući u kantu. Đovana je stisnula usne.

- Ionako ih ne biste mogli čitati, na italijanskom su.

Sabrinu je izvadila novine iz kante. Ispravila je stranice, a na naslovnici ju je dočekala fotografija: Mario i plavuša koja se posesivno privila uz njega. Sabrina je progutala je knedlu, očajnički se trudeći da prikrije nemir.

- Šta tu piše, molim vas, Đovana?

- Piše... da je Mario Markolini obnovio vezu s Glendom Rikman.

- Glenda Rikman, manekenka? Đovana je klimnula glavom.

- Bila mu je ljubavnica... pre nego što se oženio vama.

Sabrina je pokušala duboko da udahne.

- Shvatam - procedila je.

- Neka vas to ne brine. Vi ste njegova žena i to je jedino važno..

- Kad... ako se gospodin Markolini vrati kući, prenesite mu poruku.

Otputovaću na nekoliko dana da bih razmislila o njegovoj ponudi... i povešću Liv. Đovana ju je nesigurno pogledala.

- Ako tako želite, ali...

Sabrina je odlučno ispravila ramena.

- Potrebno mi je vreme da dobro razmislim o tome mogu li pod ovakvim uslovima živeti s njim pod istim krovom. Đovana je stala pred nju.

- Ali ne možete tek tako da nestanete, a da gospodin Markolini ne zna gde će vas pronaći. Biće veoma ljut.

- Neka se ljuti, i ja sam ljuta. Ovako više ne može, moraće da odluči šta želi.

- Dao vam je dijamantski prsten, palatu i skupe haljine. Ophodi se prema vama kao prema princezi. Vi ste njegova žena, gospođo, u svakom smislu.

Suze su navrle Sabrini u oči. Drhtavim usnama izgovorila je:

~ 77 ~

by voki

- Ne želim njegove dragocene dijamante... a ni glupe dizajnerske krpice. Đovana ju je zbunjeno pogledala.

- A šta onda želite?

Njegovo srce!, vrisnula je u sebi. Naglas je izgovorila: - Nazvaću ga za tri dana. Dotad će moj mobilni biti isključen.

Mario je besno udario pesnicom po kuhinjskom stolu.

- Kako to mislite, povela je Liv?! - viknuo je. - Gde je ona? Mora da vam je rekla kuda ide! Đovana se s mukom uzdržavala da ne zaplače.

- Rekla sam joj da ne ide, ali nije me poslušala. Naručila je taksi i otišla pre nego što sam uspela da vas obavestim - jadala se.

Mario je psujući izašao iz kuhinje. Držeći se za glavu, razmišljao je o tome kuda je mogla otići. Ima novca... i ima Liv. Verovatno je već u avionu koji leti ko zna kud.

Srce mu se bolno stezalo pri pomisli da bi im se nešto moglo desiti.

Nije navikao da bude tako bespomoćan i nemoćan. Kako to nije predvideo?

Imao sam previše poverenja u nju. Mislio sam da ćemo se zbližiti, da će mi verovati. Nakon što mi je podarila nevinost bio sam dovoljno glup da poverujem da me može voleti. Izgleda da je sračunato čekala priliku da se pokupi i ode. Iznenada se setio da je posle sahrane rekla Liv da će pronaći neki izlaz.

Vilica stisnutih u bespomoćnom besu, shvatio je da je sve vreme planirala osvetu. Kad novinari ovo čuju, rastrubiće priču po medijima. Biću predmet podsmeha čitavog grada. Ali to ni izbliza nije bilo najgore. S tim Mario ume da se nosi. Voki Najdublje od svega pogodila ga je činjenica da je tek posle njenog odlaska shvatio koliko mu je zapravo potrebna. I to ne samo zbog Liv. Čimje prvi put ugledao Sabrinu, nešto se u njemu promenilo. Obuzeo ga je osećaj da u njegovom životu nedostaje nešto važno. A tek danas shvatio je šta je to nešto.

Palata mu se najednom učinila praznom. Da li je oduvek tako bilo?

Zašto to nikada ranije nije primećivao?

Odzvanjali su njegovi koraci po hodnicima dok je pregledao sobu po sobu tragajući za bilo kakvom naznakom kuda je Sabrina otišla.

~ 78 ~

by voki

U dečjoj sobi još uvek je u vazduhu lelujao miris bebi-pudera. Mario ga je duboko udahnuo, a pogled mu je pao na ružičasto odelce. Podigao ga je i pritisnuo na grudi. Osetio je razoran bol. Tek sada je shvatio kako se osećao njegov brat kad je izgubio kćerku.

Pažljivo je odložio odelce na sto povijanje. Grlo mu se bolno stisnulo kad je pomislio na Antonija koji je iz ljubavi prema svojoj ženi čekao pet dugih godina da se ona oporavi.

Postideo se sopstvenog egoizma. Antonio juče nije štedeo reči.

Propisno ga je izgrdio sve dok se najednom na njih nisu stuštili paparaci. I Mario je shvatio kako se Sabrina osećala. Shvatio je zašto ne želi da živi u braku bez ljubavi. I bez dece. Deca su joj značila sve na svetu. Bila je stvorena za to da brine o tim nedužnim bićima. Video je kako joj oči blistaju kad god gleda Liv. Ali oduzeo joj je nadu da će u ikada u naručju držati sopstveno dete. Prisilio ju je na prividni brak, zasnovan na novcu i društvenom ugledu. Najvažnije je, međutim, to da nije želeo da joj pruži ono za čimje najviše čeznula.

- Gospodine Markolini? - prenuo ga je Đovanin glas.

Marioje pokušao da se pribere.

- Da? Šta je bilo?

- Ja... pripremila sam vam odelo za večeras.

Glasno opsovavši, pogledao je na sat.

- Pozovite mog brata i recite mu da ne mogu da dođem na večeru požurio je u radnu sobu i pokrenuo računar. - Kažite mu da moram da dovedem u red nešto veoma važno. On će znati na šta mislim -doviknuo joj je preko ramena.

Sabrina je sedela na sunčanoj terasi male vile u Pozitanu, koju je iznajmila da u miru i tišini razmisli o najvažnijoj odluci u životu. Liv je mirno spavala u kolicima u sobi, pred širom otvorenim francuskim vratima da bi je Sabrina čula čim se probudi.

Ovaj raj na zemlji pronašla je na internetu. Džon Stajnbek, slavni pisac, napisao je o njemu sledeće: „Pozitano se čoveku uvuče pod kožu. To je mesto iz snova koje u čoveku rađa snove. Poput sna koji će zauvek ostati realan, čak i nakon što napustite to mesto“.

Te reči kao da su opisale njenu situaciju, njenu vezu s Mariom. Ljubav prema njemu uvukla joj se duboko pod kožu, poput bodlje u mesu.

~ 79 ~

by voki

Njihov brak bio je podjednako nestvaran kao san, ali sada kada ga je napustila, sve vreme bio joj je u mislima.

Da li bi mogla napustiti Liv i razvesti se Marija? Ili bi trebalo da ostane i zauvek se odrekne želje za porodicom? Njemu i Liv za ljubav?

Posle jednog dana razdvojenosti, da se sad pojavi pred njom, znala je šta bi mu odgovorila.

Odjednom se čuo bat koraka. Bd Sabrina je iznenađeno podigla glavu.

Srce joj je snažno tuklo u grudima dokjoj je Mario prilazio.

- Trebalo je da obrišeš stranice koje si gledala na internetu - rekao je s nedokučivim izrazom na licu.

Sabrina je ustala s ležaljke. Morala je da se uhvati za naslon da bi povratila ravnotežu.

- Mario... - rekla je nesigurno - moram ti nešto reći.

Kada ga je pogledala, primetila je tamne podočnjake, delovao je umorno i napeto, kao da oka nije sklopio. Prišla mu je, ali on se okrenuo i zamišljeno se zagledao u nepregledno plavetnilo mora.

- Ne mogu te kriviti ni za šta. Čak te razumem.

Sabrina je nervozno kršila prste.

Za trenutak je stajao nepomično, pa se okrenuo. Na licu mu je videla odlučan izraz.

- Ne krivim te što si me napustila. Kako sam se poneo, bolje nisam zaslužio.

Nespremna za to priznanje, gotovo da nije disala.

- Zaista sam bio budala - nastavio je Mario. - Ali to sam shvatio tek kada si otišla.

- Zašto si morao da spavaš sa mnom? Zašto si morao da me srozaš na status ljubavnice?

Mario joj je nežno uhvatio ruke zagledavši se u njeno zajapureno lice.

- Sabrina, ne slušaš šta govorim. Daj mi trenutak da ti objasnim.

- Da li si to planirao? Kladim se da si od početka znao da ću se zaljubiti u tebe. Sabrina, glupa i naivna duša... Sigurno ste se kraljevski zabavili na moj račun. Ti i ta... ta...

- Draga... - Mario je progutao knedlu. Ona me voli, pomislio je u neverici, posle svega što sam joj učinio. ~ 80 ~

by voki

- Zašto? - upitala je ponovo, grčevito se trudeći da potisne suze. - Kaži mi zašto si spavao sa mnom?

Mario joj je stegnuo ruke.

- Zato što nisam mogao da ti odolim, dušo. Spavao sam s tobom jer sam želeo da budeš moja - zastao je na tren da uzme vazduh. - Spavao sam s tobom jer te volim.

- Ali... u novinama je pisalo da si vratio bivšoj ljubavnici. Tamo si se odvezao, zar ne? Prekjuče... kad si u noći otišao?

Lice mu se u trenu smračilo.

- To je bio moj brat. Sastao sam se s njim u našem lokalu. Nažalost, tamo su nas spopali Glenda i paparaci. Glenda je užasno ljubomorna što sam se oženio brzo posle raskida s njom. I zato je hladnokrvno i detaljno isplanirala kako da mi se osveti.

Sabrina je zbunjeno zurila u svoje prste.

- A fotografija?

- Glenda mi se bacila oko vrata, a papraci su u pravom trenutku škljocnuli. U članku su, međutim, izostavili da pomenu to da sam Glendi rekao da se drži podalje od mene i moje porodice, nakon čega sam pozvao obezbeđenje da je udalji iz lokala.

Gledala ga je pravo u oči. Njegov pogled ispunjen ljubavlju i nežnošću rastopio je led oko njenog srca.

- I nisi to samo tako rekao... to da me voliš?

Mario ju je silovito zagrlio.

- Za mene je to nešto novo. Zato sam se sastao s bratom, da ga pitam za savet. Ali tokom našeg razgovora kroz glavu su mi prolazile scene kada sam te prvi put ugledao na Rikovom i Laurinom venčanju, a onda ponovo na krštenju. I shvatio sam da si me privlačila od početka. Nisam mogao tek tako da te zaboravim. Mislim da sam se još tada zaljubio u tebe, a da su Rik i Laura to osetili.

Postiđeno mu se nasmešila.

- Mislim da sam se i ja tada malčice zaljubila u tebe.

- Samo malčice? - upitao je vragolasto.

- Malčice previše - uzvratila je široko se osmehujući. - I neverovatno i beskonačno mnogo.

- Želiš li da se udaš za mene? ~ 81 ~

by voki

Zbunjeno se namrštila.

- Ali dragi moj, pa mi smo venčani!

- Mislim da se ovoga puta zaista venčamo - glas mu je poprimio ozbiljan prizvuk. - Želim da te gledam kako hodaš prema meni u crkvi, u predivnoj beloj venčanici, s dugim šlepom i velom. I želim da odemo na najlepši medeni mesec na svetu - za trenutak je zastao, a onda je odlučno dodao: - I želim da imam dete s tobom. Ili dvoje.

Sabrina je u neverici raširila oči.

- Ozbiljno to misliš? Stvarno... sasvim ozbiljno?

Mario je klimnuo glavom, čvrsto je držeći u naručju.

- Sati bez tebe i Liv pokazali su mi šta sam izgubio. Želim te. Želim tebe i Liv... i želim pravu porodicu.

Sabrina se čvrsto privila uz njega zagrlivši ga oko vrata.

- Volim te - prošaptala je. - Toliko te volim... i upravo to sam nameravala da ti kažem kada se vratim.

Da želim da ostanem s tobom, pa želeo ti decu ili ne.

Mario ju je nežno odvojio od sebe. Duboko dirnut, zagledao joj se u oči. Osećaj apsolutne harmonije i savršene sreće preplavio mu je dušu.

- Ti si najvelikodušnija osoba na čitavom svetu. Čime sam te zaslužio?!

Uzdahnuvši od sreće, ponovo se privila uz njega.

- Još uvek ne mogu da poverujem u sve ovo. Bila sam tako nesrećna kad sam videla tu fotografiju.

Mario ju je ponovo odvojio od sebe, sa ozbiljnim izrazom na licu.

- Draga, moraćeš da se navikneš na to, na naslove i fotografije, jer su nam paparaci uvek za petama.

Na taj način zarađuju za život.

Moraš imati poverenja u mene, inače će im uspeti da razore našu sreću.

Sabrina ga je značajno pogledala.

- Verujem u tebe, Mario. Isto kao što su i Rik i Laura verovali u tebe.

I Liv. Mislim da si ti najodaniji čovek koga sam ikada srela.

Mario ju je nežno i strasno poljubio.

- Hvala ti za to. ~ 82 ~

by voki

Mnogo mi znači. Već sam izgubio nadu da postoji neko poput tebe.

Mislio sam da je Antonio pronašao poslednji primerak te retke vrste.

Sabrina se od srca nasmejala.

- Što se tiče medenog meseca, moramo li da čekamo do pravog venčanja? - priljubila se uz njega.

- Ko je pominjao čekanje? - podigao ju je na ruke i poneo u kuću. - Pa već smo u braku. Ili ti možda drugačije gledaš na to?

Srećno je naslonila glavu na njegovo rame.

- I ja na to gledam kao i ti - izgovorila je u trenutku kad ju je prenosio preko kućnog praga.

-kraj-

~ 83 ~