Visoka medicinska škola strukovnih studija

SOCIJALNO MEDICINSKI ZNAČAJ ALKOHOLIZMA

VISOKA MEDICINSKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ''MILUTIN MILANKOVIĆ''

SEMINARSKI RAD TEMA: SOCIJALNO MEDICINSKI ZNAČAJ ALKOHOLIZMA

MENTOR:

STUDENT:

Prof.dr.sc.med. Gordana Arsić-Komljenović

BEOGRAD, januar 2015.god.

UVOD 1

Đorić Bogdana S/11

SOCIJALNO MEDICINSKI ZNAČAJ ALKOHOLIZMA

Definicija Potkomiteta za pitanja alkoholizma Svetske zdravstvene organizacije, doneta 1951.- e godine, glasi: "Alkoholičarem se smatra osoba koja ekscesivno pije i čija je zavisnost od alkohola tolika, da pokazuje vidljive duševne poremećaje ili takve pojave koje ukazuju na oštećenja fizičkog i psihičkog zdravlja; poremećaje odnosa s drugim ljudima i pogoršanje njenog socijalnog i ekonomskog stanja ili pokazuje samo znakove takvog razvoja. " Mnogi stručnjaci smatraju da je ovo "socijalna definicija", te da ne naglašava dovoljno medicinske posledice konzumiranja alkohola, tj.da prenaglašava one socijalne.

Po Jellineku, da bi se neko stanje označilo alkoholizmom, trebalo bi da ispunjava bar jedan od sledećih kriterijuma: 1. Psihičku i fizičku zavisnost 2. Progresiju somatskih, psihijatrijskih i neuroloških komplikacija 3. Gubitak kontrole nad pićem 4. Nemogućnost apstinencije.

Navedeni činioci su i danas osnovni klinički kriterijumi i nalaze se u svim savremenim klasifikacijama.

U kliničkoj upotrebi se nalazi medicinska definicija (Despotović): “Alkoholizam je hronična, progresivna bolest, recidivantnog karaktera, koju karakteriše želja za pijenjem alkoholnih pića u cilju postizanja zadovoljstva. U razvojnoj fazi bolesti obavezno nastaju telesna i duševna oštećenja, koja su posredno ili neposredno posledice uzimanja alkohola. Progresivna deterioracija ličnosti je glavna karakteristika ove bolesti.”

U nemedicinskim strukama je aktuelna ekološka definicija, bihejvioralni model, prema kojem: “Alkoholizam je stil života, rizičan oblik življenja, posledica ekoloških odnosa u društvu.”

(Hudolin) Prema psihoanalitičkom pristupu (Abraham): “Alkoholizam je način bežanja od realnosti i sredstvo za zadovoljstva bez truda.”

Mihaljević kaže: "Alkoholizam je socijalno medicinska bolest zavisnosti koja nastaje dugotrajnim i prekomernim pijenjem, te dovodi do zdravstvenih, porodičnih i širih društvenih problema.

Alkoholičar je ona osoba koja prekomerno konzumira alkoholna pića duži niz godina, tako da joj je pijenje postalo sastavni deo života i ponašanja."

Prema alkohologu dr Gačiću: “Svako ponovljeno pijenje bez obzira na količinu i učestalost, koje stvara odredjene probleme i teškoće (zdravstvene i/ili socijalne), znak je alkoholizma i zahteva stručnu pomoć.

1.

Društveni status alkoholičara i lečenog alkoholičara

Zbog ogromnih profita koje izvlače iz prodaje alkoholnih pića i država i alkoholna industrija, savremenim društvima nije uistinu stalo do temeljne socijalne kontrole i kontrolisanja pijenja. Pre bi se moglo tvrditi suprotno. To se vidi po vrlo moćnom propagandnom aparatu u većini visoko industrijalizovanih zemalja koje alkoholna pića reklamiraju kao najbrže i najefikasnije sredstvo individualnog i grupnog opuštanja i uživanja, što doprinosi izrazito hedonističkom, dakle bolesnom pijenju prilikom posećivanja sve raznovrsnijih, a sadržajno sve praznijih masovnih zabava. Klasična predstava javnog mnjenja 2

SOCIJALNO MEDICINSKI ZNAČAJ ALKOHOLIZMA

o socijalnom i psihološkom profilu alkoholičara, prvenstveno uključuje stereotip o alkoholičaru kao čoveku bez doma i porodice, nezaposlenom, sa lošim finansijsko stambenim uslovima, nepouzdanom, prevrtljivom i moralno degradiranom. Ta slika nije tačna, jer su većina naših alkoholičara u braku i imaju kakvo takvo zaposlenje. Čovek je društveno biće uključeno u jedan sistem, u jedan permanentni tok komunikacija. Njegove relacije i asimilacija s okolinom su deo njegovog bitisanja. Ta čovekova sredina na koju se on stalno oslanja, vrši snažan uticaj na njegov život, ponašanje i egzistenciju; učestvuje u kreiranju mnogih njegovih stavova, obrazaca i normi ponašanja.

Posebno se ne smeju zanemariti realni odnosi alkoholičara sa njegovom okolinom, jer stav okoline ima izvanredan značaj za ponašanje pojedinaca i grupa. Uspešnost u obavljanju društvenih uloga dovodi do odgovarajućeg društvenog ugleda, društvenog položaja i materijalnog položaja, kako alkoholičara, tako i njegove porodice. Smanjenje radne i društvene efikasnosti alkoholičara dovodi do degradacije društvenog položaja koji zauzima, kao i materijalnog položaja, jer on zavisi od radnih rezultata. Pošto alkoholizam predstavlja dugotrajno psiho-socijalno i zdravstveno stanje i posledice vezane za socijalni status su dugotrajne. Nastaje problem za problemom. Prvo njegovo zdravstveno stanje, drugo finansijsko, treće gubi poverenje, četvrto gubi radno mesto, razvodi se ili rastura brak.

Alkoholičari se karakterno menjaju. Dok su ranije bili vredni radnici i dobri domaćini u svojim porodicama, oni postepeno gube osećaj odgovornosti prema radu i porodičnim obavezama. Sve više potajno piju i svu pažnju koncentrišu na to kako da ga obezbede.

Drugovi koji sagledavaju njegov pad, sve više ga napuštaju. Drugove sa kojima pije i koji žele da dođu, neće da prima njegova žena. Na taj način porodica alkoholičara godinama funkcioniše usamljena i okružena ćutanjem i obostranim izbegavanjima. Gubljenje ranijeg ugleda i zaposlenja dovodi do izrazito moralne i socijalne degradacije obolelog. Tolerantnost okoline na opijanje je vrlo visoka. Tako, od unošenja malih doza alkohola do kliničkih i telesnih znakova trovanja alkoholom, protekne mnogo dragocenog vremena. Okolina kasno stupa na scenu svojim sistemom osuda i izolacija. Stav javnog mnjenja može biti dvojak: a) javno mnjenje može sažaljevati alkoholičara i tako indukovati odnos sažaljevanja kod ostalih članova alkoholičareve porodice. b) javno mnjenje se može osetiti ugroženim i formirati negativan stav osuđivanja alkoholičara zbog svih pratećih manifestacija alkoholizma.

U oba navedena slučaja dolazi do omalovažavanja ličnosti alkoholičara.

Poljoprivredni proizvođač je od pamtiveka generacijski uslovljen, jer su mu pili i pića proizvodili najstariji preci. On je postao «rob» tradicionalnog alkoholizma u porodici. On je naučen i od detinjstva ubeđen u mnoga korisna svojstva alkohola. Ta znanja i običaje prenosi na druge. S druge strane, motivisan je da takve i slične stavove ima što više ljudi kojima će ponuditi višak svojih proizvoda. Ranije, poljoprivredni proizvođač je većinom pio iz svog podruma. Sada skoro svako selo ima prodavnicu gde se mogu kupiti flaširana pića. Kafane postaju središta svih zbivanja, nužno svratište najvećeg broja ljudi, mesto za zabavu, razonodu, razgovor i dogovor. Pijanstvo i alkoholizam su sve više rasprostranjeni među staračkim domaćinstvima na selu, posebno među udovicama. Osećanje društvene i lične nemoći, napuštenosti, siromaštva i brojna oboljenja znatno se intenziviraju i komplikuju ako su udruženi sa pijanstvom ili alkoholizmom starih ljudi. Oni obično postaju socijalni slučajevi u užem značenju tog pojma, potpuno zavisni od društva. Udaljeni od ustanova i socijalne zaštite ostaju briga uže socijalne sredine, a mnogi češće su prepušteni sebi.

3

SOCIJALNO MEDICINSKI ZNAČAJ ALKOHOLIZMA

Izrazito tolerantan, nedosledan i neadekvatan stav radne sredine presudno doprinosi održavanju velikog broja pred-alkoholičara u privredi. U radnoj sredini nisu ni pripremljeni ni edukovani da prepoznaju odbrambeni sistem alkoholičara, a još manje da taj sistem identifikuju kao deo bolesnog procesa. Zato se prema pred-alkoholičarima zaštitnički odnose i onda kada postane očigledno da na primer stalna zakašnjavanja, brzo zamaranje, promena ritma rada, napuštanje posla, itd. stoje u vezi sa ekscesivnim pijenjem. Lekari pri stanicama medicine rada veoma lako pravdaju pred-alkoholičarima i alkoholičarima kraće ili duže izostanke ne ulazeći u razloge. Industrijski lekari nerado prihvataju radnike koji imaju probleme s alkoholom, smatrajući da oni a priori izbegavaju radne obaveze, da su dvolični, nedokučivi i agresivni. Lekari se nalaze pod snažnim uticajem socijalnih ili institucionalizovanih predrasuda koje karakteriše odbacivanje, nepoverenje, tipiziranje i diskriminacija alkoholičara u društvu uopšte, te na rad se ovim pacijentima gledaju kao na nezahvalan, frustrirajući, Sizifov posao, što objašnjava i njihovu neodlučnost i otpor kad treba da se suoče sa ovom bolešću. Dijagnozu alkoholizma ne upisuju čak ni onda kada je on očigledan po nizu telesnih manifestacija ili propratnih oboljenja zbog negativne moralne konotacije koju ova bolest sa sobom nosi. Radna sredina otvoreno ili prikriveno toleriše ekscesivno pijenje godinama i sve posledice koje iz njega proizilaze.

Rukovodioci preduzeća nalaze se na samom izvoru problema i najpozvaniji su da im priđu sasvim konkretno i odlučno. Često međutim, kod pretpostavljenih postoji nezainteresovanost ili čak skeptično-ironičan stav u odnosu na objektivne opasnosti koje postoje zbog prekomernog uzimanja alkohola. Tradicionalni je konformizam rukovodilaca i njihova želja da se ne zamere radnicima. Nekada je problem u tome što su i neki šefovi nižeg ili srednjeg ranga spremni da piju sa svojim radnicima, ali na žalost u takvim slučajevima potpuno otpada funkcija radničkih kontrola i viših šefova. Kada i dođe do pokretanja disciplinskog postupka, on se, po pravilu, posle odugovlačenja završava minimalnim i neefikasnim kaznama. Tradicija da direktori imaju alkoholna pića u reprezentaciji ne olakšava situaciju. Zakuske u toku poslovnih razgovora, poslovni ručkovi i kokteli predstavljaju samo priliku i izgovor da bi se legalizovalo pijenje i tokom redovnog rada.

Kako još na mnogim mestima nije stvarno zaživelo nagrađivanje prema radu, navika je da se već teško propali ali još neotkriveni alkoholičari godinama provlače na teret ostalih radnika, tj. za krajnje neefikasan rad dobijaju približno iste plate kao i ostali, pa čak kao i najbolji radnici. To naravno stvara nezadovoljstvo zbog uspavanosti, ali kako neposredan rukovodilac ne zavisi od učinka svoje grupe, već više od toga koliko je šira baza zadovoljna njime, on nije zainteresovan da se upusti u ozbiljne probleme, pa se ide na zataškavanje problema. Radna sredina, uključujući medicinske i socijalno psihološke službe, presudno doprinosi održavanju konstantno visokog broja pred-alkoholičara u našoj privredi, a posebno industriji, i reprodukciji enormno visokog procenta invalidnih alkoholičara. Sa napredovanjem alkoholizma i usled brojnih propratnih oboljenja radni kapaciteti sistematski opadaju. Sa opadanjem radnih kapaciteta alkoholičara i tolerancija radne sredine prema njemu postaje sve manja. Radna organizacija još nije prihvatila alkoholičara kao bolesnika, pa se od njega brani i spasava privremenim ili trajnim uklanjanjem, šaljući ga u bolnicu, ili kad joj već dozlogrdi, pokušavajući da ga pošalje u penziju, odnosno otpušta ga sa posla zbog nediscipline ili kakvih drugih prekršaja na koje kod alkoholičara ne treba dugo čekati.

Alkoholičar se javlja na lečenje zbog tri razloga: - zdravstvenog stanja, - uslovljavanja firme ili - uslovljavanja porodice.

4

SOCIJALNO MEDICINSKI ZNAČAJ ALKOHOLIZMA

Cilj lečenja je uspostavljanje novog zdravog modela življenja umesto ranijeg bolesnog alkoholičarskog modela. Taj novi model življenja podrazumeva promene na svim poljima: poboljšanje fizičkog i psihičkog zdravlja, poboljšanje porodičnog funkcionisanja, poboljšanje profesionalnog funkcionisanja, poboljšanje šireg socijalnog funkcionisanja. Postoji niz opštevažećih stavova koji su veoma nepovoljni za lečenje alkoholičara. Tako, na primer, poznato je da su ljudi koji ne piju skoro pod istim pritiskom kao i oni koji su bolesni zbog pijenja. Uvreženi su socijalni stavovi da normalan čovek mora da pije. Onaj koji ne pije «nije normalan». Posluženje gosta alkoholom smatra se najelementarnijom normom društveno prihvaćenog ponašanja. Neprosvećenost, razne predrasude, tradicija i običaji pijenja imaju veliko značenje u širenju alkoholizma. Sve dok se ne pojave zdravstveni ili teži socijalnoekonomski problemi vezani za alkoholizam, sve okolnosti života i rada upućuju na uzimanje alkohola u različitim običajnim i socijalnim situacijama, a katkad se to čini i u cilju sanacije bolesti i jačanja zdravlja. Zbog ovakvih socijalnih stavova lečeni alkoholičar je pod neprekidnim pritiskom sredine. Sve je upereno protiv apstinencije. Rešenje je stvaranje mikro-socijalnih sredina koje će usvojiti nove stavove ili ih bar podržavati. To je moguće samo u socijalnim sredinama za koje je važnija apstinencija alkoholičara od važećih socijalnih normi. To mogu biti socijalne mikro sredine u kojima žive rođaci i prijatelji obolelog. U toku lečenja porodična atmosfera se menja. Članovi porodice obraćaju veću pažnju bolesniku. On probleme, koje ranije nije primećivao sada rešava- brine o porodici i preuzima svoju ulogu u njoj i ostvaruje svoj autoritet u porodici. Postaje jasno da je porodica usamljena i izolovana.

Prijatelji alkoholičara sa kojima je On delio sudbinu poslednjih godina, probaju da ga vrate u svoje društvo, i ako ne uspeju, beže od njega. Stari prijatelji koji su napustili i njega i porodicu zbog njegovog pijenja, spremni su da se vrate. Međutim, staro drugarstvo se može obnoviti jedino ako apstinent počne otvoreno da razgovara o svojoj bolesti, o alkoholizmu, i ako se ne ustručava kazati da ne drži alkohol u kući. Time će barijere biti srušene i porodica neće više biti izolovana. Alkoholičar sa lečenja dolazi kao verifikovani bolesnik, alkoholičar, skoro sa nekom vrstom socijalnog žiga i ne retko sredina ga dočekuje kao nekog ko je uhvaćen u nekoj nedozvoljenoj radnji, u najmanju ruku kao slabića koji nije uspeo da se odupre alkoholizmu, pa ga primaju s podozrenjem i nevericom. Lečenom alkoholičaru teško se poklanja poverenje i daju poslovi, čak i oni koje je radio dok se nije počeo lečiti, tako da često ispada da je na gorem glasu i težoj poziciji alkoholičar koji je započeo lečenje i etiketiran je kao alkoholičar, nego neki drugi radnik, takođe alkoholičar, koji još nije lečen i nije etiketiran.

Ređe se dešava da lečeni alkoholičar zloupotrebljava svoju apstinenciju, tražeći razne beneficije od radne organizacije kao nagradu u vidu bolovanja, banjskog lečenja, stana, lakšeg posla, itd. To nema nikakvog opravdanja ni osnova. Da li je radna organizacija voljna ili nije da primi i da zadrži na radu alkoholičara koji je završio lečenje, ili koji se još leči- ako se lečenje izvodi van bolnice, zavisi od mnogo faktora. Tako, ako je alkoholičar bio dobar radnik i dobar stručnjak, i ako kao čovek i drug nije bio suviše asocijalan ili čak i antisocijalan u odnosu na svoje drugove na radnom mestu, onda su mu šanse da ne bude isključen iz kolektiva znatne- i obratno. Ako dotičnog ne prime nazad u kolektiv, onda su mu šanse da nađe drugo radno mesto veoma male, jer se preduzeće informiše na starom radnom mestu.

Tu odmah saznaje da je «težak alkoholičar» i da ništa ne valja na poslu. Tu mnogo pomaže terapijska ekipa, naročito socijalni radnik, na čiju intervenciju se radnik prima na posao.

Seoski alkoholičar se teže odlučuje na lečenje. Najčešće dolazi na lečenje u vrlo teškom stanju. Teško prihvata «sramotu i poniženje» da dođe u bolnicu, jer će ga selo lako proglasiti seoskom ludom. Taj strah ga često primorava da se tajno leči.

5

SOCIJALNO MEDICINSKI ZNAČAJ ALKOHOLIZMA

Lečeni alkoholičari imaju potrebu da budu prihvaćeni na nov način i ne žele da se njima manipuliše. Tokom vremena apstinencija se učvrsti. Apstinent postaje poštovan od svih, čak napreduje i na poslu. Lečeni alkoholičar koji apstinira i radi, te se normalno ponaša, služi za uzor svima koji imaju izražene probleme zbog alkohola. Tako i porodica, a i firma ne lečenom alkoholičaru navode za primer dotičnog apstinenta koji je bio težak alkoholičar, a sad je vredan i čestit čovek, koji je napredovao u službi i čija porodica je sretna i zadovoljna. Zbog toga ne lečeni alkoholičari pokušavaju da lečenog na razne načine vrate u svoje redove, da ga posle ne mogu uzimati za primer kad ih budu nagovarali na lečenje.

Treznog, sređenog i vrednog lečenog alkoholičara ljudi poštuju i cene, naravno ako dobro radi i normalno se ponaša.

2. Alkoholizam i porodica Najnovija istraživanja pokazuju da se alkoholizam po broju obolelih i umrlih u svetu nalazi na trećem mestu, iza kardiovaskularnih i malignih oboljenja, a 3-5% ukupne svetske populacije je zavisno od alkohola. Međutim, stvarni broj alkoholičara najmanje pet puta veći od broja registrovanih upravo iz razloga što mnogi danas negiraju ovaj problem. Srbija je na četvrtom mestu u Evropi po potrošnji alkoholnih pića. Po broju stabala šljiva prvi smo u svetu. Od šljive do šljivovice (koja je i naš brend), sve je kraći put i sve je više onih koji za njom posežu.

Mesto gde se alkoholizam prvo manifestuje je porodica. Većina alkoholičara koji se leče su u braku s dvoje dece, manji broj je rastavljen i to najčešće zbog alkoholizma, manji deo je mlađa populacija. Na samom početku alkoholičar nailazi na razumevanje u samoj porodici. Deca ne znaju za njegovo bolesno stanje, a žena (muž) odobrava takvo ponašanje.

Nastali ekscesi se skrivaju od okoline. Kasnije alkoholičar intenzivnije pije, dolazi do češćih ekscesa. I dalje se sve krije od okoline. Dolazi do žešćih svađa. I deca saznaju za pijanstvo svog oca. U konfliktnim situacijama učestvuje čitava porodica. Žena gubi volju da dalje utiče na svog muža. Deca su povučena u sebe i žive u stalnoj napetosti i strahu. Kasnije alkoholičar gubi svaki autoritet u porodici, sukobljava se sa društvenim normama, porodičnim obavezama i sopstvenom zavisnošću od alkohola. Žena silom prilika preuzima svu «vlast» u kući, brinući se o svim porodičnim problemima. Deca prilaze majci, a alkoholičar se oseća odbačenim od porodice. U ovom periodu javlja se prava ideja o lečenju. Naravno, alkoholičar i ne pomišlja na lečenje. Ovo je kritičan momenat u porodici. Često se rešava tako što žena bežeći od problema, definitivno napušta muža i tako dolazi do raspada porodične zajednice.

Više se ništa ne može sakriti, a alkoholičar je identifikovan. Činjenica je da: • 1/3 brakova se raspada zbog alkoholizma.

• Alkoholizam dovodi do zanemarivanja porodičnih dužnosti i nebrige za decu, a najgori slučaj je kada su oba roditelja alkoholičari.

6

SOCIJALNO MEDICINSKI ZNAČAJ ALKOHOLIZMA • • • • •

Alkoholizam dovodi do osiromašenja porodice, kako emocionalno, tako i materijalno.

Alkoholizam dovodi do agresivnosti i nasilja u porodici, gde su često žrtve i deca.

Alkoholizam dovodi do nastajanja nepotpune porodice, što je rezultat rastave ili prerane smrti alkoholičara.

Alkoholizam dovodi do psihičkih poremećaja unutar porodice, najviše kod dece.

Alkoholizam je problem cele porodice i okoline.

3. Alkoholizam i ugled Posebna kategorija alkoholičara su osobe na visokim položajima, oni koji nemaju iznad sebe pretpostavljenih. Takve osobe imaju visoka primanja, pa su njihove porodice obično dobro situirane. Njima možemo pridružiti i neka zanimanja kod kojih je moguća manipulacija sa radnim vremenom. Ovih alkoholičara ima među političarima, među prosvetnim radnicima, rukovodećem kadru u ustanovama i preduzećima, među umetnicima, itd. Vrlo se teško odlučuju na lečenje, a njihova porodica prikriva alkoholizam kojeg smatra za “sramotu”. Supruge takvih alkoholičara svojim ponašanjem indirektno podržavaju alkoholizam svog bračnog partnera, pa tako sprečavaju pravovremeno lečenje. Ova vrsta alkoholičara dolazi vrlo kasno na lečenje, onda kada su nastale promene irreverzibilne. Pre dolaska na lečenje (ako uopšte dođu) traže diskretnu pomoć uglednih psihijatara ili neuropsihijatara, zahtevaju poseban tretman, individualno lečenje, diskreciju, te već tada pokušavaju izmanipulisati terapeuta. O uključivanju u klub kao vida produžne terapije neće ni da čuju. Ne žele da iko sazna o njihovom lečenju. Osim što razvijaju teški oblik alkoholizma, alkoholičari iz ove grupe deluju vrlo štetno na svojim radnim mestima. Često zloupotrebljavaju položaj i skloni su raznim oblicima korupcije. Poremećaji ponašanja reflektuju se na daleko ozbiljniji način nego što je to slučaj kod nižih hijerarhijskih struktura.

“Alkoholizam šefa nije jednako opasan kaoalkoholizam fizičkog radnika”. Za društvo, naravno!

4. Socijalni znakovi alkoholizma Kao hronična, progresivna bolest, alkoholizam u različitom obimu i različitom brzinom zahvata sve životne sfere. Najranije i najbrojnije posledice nastaju u socijalnoj sferi. Socijalne posledice se javljaju u svim fazama razvoja alkoholizma. Pod socijalnim znakovima alkoholizma podrazumevamo uticaj alkoholizma na bračni, porodični, radni i društveni život alkoholičara. Najranije i najbrojnije posledice nastaju u bračno-porodičnom životu.

Rezultati višegodišnjih istraživanja porodičnog života alkoholičara sugerišu da su sve porodične oblasti manje ili više poremećene.

7

SOCIJALNO MEDICINSKI ZNAČAJ ALKOHOLIZMA

Najčešće isticana posledica na bračno-porodični život je progresivna socijalna izolacija porodice, ukoliko se izuzme drastično osiromašenje i iskrivljavanje porodičnih komunikacija i interakcija.

Vremenom alkoholičar počinje da zapušta i sebe i porodicu. Ne brine ga što mu se porodica povremeno raspada. Sve manje komunicira sa bračnim drugom i sve se više udaljava od nje. Dolazi do ozbiljnih seksualnih problema koji prelaze u seksualnu udaljenost koja može da pređe u odbojnost. Kod alkoholičara se javlja alkoholna ljubomora. Dolazi do svakodnevnih svađa, optuživanja, vike, pretnji, fizičkih obračuna, pretnji rastavom ili napuštanjem, i na kraju dolazi do rastave. Alkoholičar se sve više udaljava od svoje dece, izbegava kontakte sa decom zbog griže savesti zbog lošeg roditeljstva. On se ne interesuje za svoju decu, ne zna gde su, šta rade, šta žele. Vremenom uopšte ništa ne zna o njima: ne zna koliko imaju godina, u koji razred idu, kakvi su učenici, ko su njihovi drugovi i drugarice, kakve probleme imaju, itd. Komunikacija između alkoholičara i dece se potpuno gubi.

Postepeno se formira bolestan obrazac ponašanja kod svih članova porodice - međusobno se optužuju i traže krivca za nastalo stanje i ulažu dodatni napor da bi preuzeli na sebe obaveze alkoholičara koji zbog svog pijenja sve manje i manje obavlja porodične dužnosti i obaveze. Dolazi do problema na radnom mestu: česta kašnjenja i izostanci zbog pijenja, konzumiranje alkohola na radnom mestu, degradiranje, nekompetentnost, osećaj manje vrednosti zbog opadanja kvaliteta rada. U krajnjem slučaju dolazi do otkaza koji se objašnjava neslaganjem sa šefom, "nameštaljkom", ljubomorom kolega. Počinje da se ponaša ispod svog obrazovnog, socijalnog i kulturnog nivoa. U prevodu: zanemaruje svoj spoljašnji izgled i svoj ugled. Nije mu stalo ni do čijeg mišljenja.

Interesuje ga samo alkohol.

Karakteristično je da alkoholičar za svoju nevolju okrivljuje sve i svakog ali nikako sebe.

Ekscesivno pijenje i alkoholizam se smatraju i uzročnim činiocima drugih socijalnih problema.

Posebno se ističe povezanost alkoholizma i raznih vidova kriminaliteta.Pod uticajem alkohola vrši se procentualno natprosečno veliki broj prekršaja, pri čemu je recidivizam neobično izražen. Kod alkoholičara je učestalost teškog kriminaliteta i prekršaja nekoliko puta veća nego kod ostalog odraslog stanovništva. Alkoholičari su značajno češće vršili paljevine iz osvete i netrpeljivosti nego nealkoholičari. Alkoholičari čine krivična dela "na mah", provocirani situacionim činiocima.

5. Proces obolevanja porodice Posledice alkoholizma su teške, ali smatra se da su porodične posledice najteže jer ostavljaju dubok trag u razvoju dece. Članovi alkoholičarske porodice, bračni drug, deca, i eventualno roditelji koji žive u istom domaćinstvu, svako na svoj način, doprinose dugogodišnjem održavanju alkoholizma jednog od članova.

Proces obolevanja porodice se odvija kroz nekoliko faza: I faza: U ovoj fazi ni alkoholičar, ni njegova porodica još nisu svesni da imaju problem.

Obično je otac, tj. muž taj koji se odjednom počne pojavljivati kući pijan. Ova opijanja ne zabrinjavaju suprugu jer nisu praćena devijacijama u ponašanju, a nisu ni u suprotnosti sa popularnim shvatanjem muževnosti i ekscesivnim pijenjem. Tada mu se čine ustupci, udovoljava mu se. Tolerancija alkoholizma je nesvesna, bezazlena: "tata se umorio na poslu, pa je legao da se odmori", "ćuti, tata spava, umoran je, sutra ćeš mu pokazati", "pusti ga, malo se napio", i slični izgovori i opravdanja. Ako bi neko u šali pomenuo glavi porodice da je 8

SOCIJALNO MEDICINSKI ZNAČAJ ALKOHOLIZMA

prethodni dan bio pijan, on bi se ljutio. Ne da da mu se pomene da je ipak bio pijan, iznalazi razne izgovore ili čak zabranjuje da mu se ma šta prebacuje, a kamoli da nekome padne na pamet da preduzme neke mere socijalno zdravstvene zaštite! Popio je, imao je razlog zbog čega, ali nije bio pijan! Nastali ekscesi se vešto skrivaju od okoline, a pred drugima se izigrava "savršenstvo braka".

II faza: U ovoj fazi alkoholičar intenzivnije pije, dolazi do češćih ekscesa. Alkoholičar je shvatio da je to što jeste, ali još uvek ima toliko svesti da to krije od ostalih(od porodice, na radnom mestu). Ko god pomene da pije mnogo, on se pravda: "Samo ponekad popijem malo kad neko nešto slavi u firmi. Ne prihvataju odbijanje. A u tim prilikama i ostali piju. Inače ne pijem. Eto, ni danas nisam ni okusio alkohol!" Čak i apstinira neko vreme, ne u cilju da se spasi konačno od alkohola, nego da samo dokaže da nije zavisan. Pošto je supruga digla prašinu, mora da nekako smiri situaciju, da opravda sebe. Mora da joj dokaže da on može da živi bez alkohola i da je ona bez veze napravila svađu. Apstinira par dana i svaki dan se hvali kući koliko dana nije pio. Ali to ne traje dugo, on je već bolestan. Kada proceni da se situacija u porodici smirila, sve počinje iz početka, ili da kažemo, nastavlja dalje gde je stao. Ovo stanje se i dalje krije od okoline.

III faza: Ovo je faza u kojoj alkoholičar priznaje da pije, ali se pravda na sve načine. Pije zato što kući ima problema jer se supruga stalno svađa sa njim a deca ga ne slušaju, komšije ga ogovaraju i optužuju bez razloga, u firmi šef ga ne voli i podmeće mu nogu, itd. Tako baca krivicu na druge. On za sve nastale probleme okrivljuje druge, a ne sebe. Sebe ne okrivljuje nikad ni za šta. On je nevina žrtva pakosnih ljudi. Sada i deca saznaju za pijanstva svoga oca.

Dolazi do žešćih svađa u kojima učestvuje čitava porodica. Supruga alkoholičara gubi volju da i dalje proba da utiče na muža, odustaje od pokušaja da ga preobrati, miri se sa situacijom i okreće se deci. Svu svoju pažnju i ljubav poklanja deci. Želi da ih zaštiti od problema prouzrokovanih alkoholizmom oca. Međutim, ona ne shvata da su deca već ugrožena: postala su povučena, uplašena, razdražljiva, agresivna i neposlušna. Porodica konačno prihvata alkoholizam kao problem koji će večno trajati.

IV faza: U ovoj fazi alkoholičar gubi svaki autoritet u porodici, sukobljava se sa društvenim normama, porodičnim obavezama i sopstvenom zavisnošću od alkohola. U takvoj situaciji žena silom prilika preuzima svu "vlast" u kući, brinući se o svim porodičnim problemima.

Deca prilaze majci, a alkoholičar počinje da oseća da je odbačen od porodice. Primećuje da se supruga i deca sklanjaju u stranu kada ga vide, ne pričaju sa njim, neće ni da ga pogledaju.

Vidi da su ga izbacili iz njihovog života. Pokušava da povrati ženu i decu, ali mu to ne polazi za rukom. Još više pije da bi preboleo bol zbog odbačenosti. Tako se vrti u začaranom krugu.

Krivo mu je što niko neće da ga sluša, niko neće da uradi ono što on kaže, ni supruga, ni deca.

Kao da su se urotili protiv njega. Postaje sve mrzovoljniji i besniji. Sve to ga navodi na agresiju. On sada maltretira decu, tuče ženu, tera ih iz kuće, troši sav porodični budžet na alkohol. Sada se javlja prava ideja o lečenju.

Sada je sasvim jasno da je porodica definitivno bolesna, da je neminovno treba lečiti.

Naravno, alkoholičar i ne pomišlja na lečenje. Ovo je kritičan momenat u porodici. Često se rešava tako što žena bežeći od problema, definitivno napušta muža i tako dolazi do raspada porodične zajednice. Više se ništa ne može sakriti, alkoholičar je identifikovan.

6. Profesionalne posledice 9

SOCIJALNO MEDICINSKI ZNAČAJ ALKOHOLIZMA

Preko 90% alkoholičara staro je između 30 i 50 godina, odnosno nalazi se u godinama kada bi trebalo da budu najkorisniji društvu i svojim porodicama. Na žalost, radna sposobnost alkoholičara je bitno smanjena, životni vek im je skraćen i, ako se ne leče, prerano postanu invalidi i dožive prosečno samo 50 godina.

Sa ekscesivnim pijenjem i alkoholizmom povezani su brojni profesionalni problemi koji se javljaju relativno rano, ali nešto kasnije od onih u porodici. Razloge pre svega treba tražiti u okolnosti da se ekscesivni uživaoci alkohola u radnoj organizaciji moraju prikrivati ukoliko žele da izbegnu konflikte i sankcije, što u porodici ne moraju.

Uspešnost u obavljanju društvenih uloga dovodi do odgovarajućeg društvenog ugleda, društvenog položaja i materijalnog položaja kako alkoholičara, tako i njegove porodice. Društveni položaj direktno proizlazi iz uspešnosti u izvršavanju radnih i društvenih zadataka. Pošto alkoholizam dovodi do promena u zdravstvenom stanju i ličnosti alkoholičara, izvesno je da dolazi do pada efikasnosti u obavljanju svih društvenih uloga.

Smanjenje radne i društvene efikasnosti dovodi do degradacije društvenog položaja koji zauzima, kao i materijalnog položaja, jer on zavisi od radnih rezultata.

Prvi uticaji alkoholizma na radnu sposobnost javljaju se u proseku 10 do 15 godina pre nego što se alkoholičar javi na lečenje. Razloge što se ne reaguje ranije treba tražiti u tome što sami alkoholičari imaju vrlo organizovan sistem odbrane svog alkoholizma. Stručne službe i rukovodioci zbog neznanja ili stereotipnih stavova prema alkoholizmu dugo godina propuštaju da identifikuju alkoholičara i to čine tek u završnoj fazi bolesti, kada su posledice vrlo upadljive.

Rukovodioci dugo pokušavaju da razgovorima otkriju uzroke pijenja, pri čemu mnogi pokazuju čak i neku vrstu razumevanja za takve radnike. Pijenje u radno vreme se toleriše,suštinski neopravdani izostanci se pravdaju, priznaju se slobodni dani unazad ili godišnji odmor za pokrivanje dana kada je radnik pio, ne registruju se povrede ili bolovanja čiji je uzrok alkoholizam. Sve to zapravo omogućava alkoholičaru da pije, što on i radi. Sa napredovanjem alkoholizma i usled brojnih propratnih obolenja radni kapaciteti i radni učinak sistematski opadaju. Sa opadanjem radnih kapaciteta alkoholičara i tolerancije radne sredine prema njemu postaje sve manja, što rezultira njegovim povlačenjem iz socijalnih kontakata, sumnjičavošću, agresivnošću i manje ili više stalnim konfliktima sa drugovima i neposrednim rukovodiocima. Alkoholičar postepeno postaje potpuno nesposoban za rad.

Tada se ide u drugu krajnost pa se, po kratkom postupku, šalje u invalidsku penziju, ili se čak isključuje iz radne organizacije, iako do tada nisu bile primenjivane nikakve disciplinske mere niti je od njega zahtevano lečenje.

Posledice se mogu podeliti u dve grupe: 1. One koje se tiču odnosa prema poslu (njih je lakše uočiti i kazniti): • izostajanje sa posla - Ovo je naročito aktuelno posle vikenda i praznika, jer je potrebno vreme za trežnjenje. U proseku alkoholičar izostaje sa posla dva do tri meseca godišnje, tako da je njegov radni vek skoro dvostruko kraći od nealkoholičarskog i kreće se između 16 i 20 godina. Odsustvovanje ima i svoju neformalnu komponentu: česte izlaske sa posla.

• zakašnjavanje na posao - Alkoholičari često kasne na posao, i to od par minuta do par sati.

• česta bolovanja - Alkoholičari idu dva do tri puta češće na bolovanja, njihovo zdravstveno stanje zbog dejstva alkohola i jeste takvo da su podložniji kako prolaznim 10

SOCIJALNO MEDICINSKI ZNAČAJ ALKOHOLIZMA

•

•

•

sezonskim infekcijama, tako i dužim hroničnim zdravstvenim smetnjama. Upadljivo je, međutim, da alkoholičari prednjače po broju češćih, ali kraćih bolovanja, kojima pokrivaju dane u kojima su se opijali ili su, zbog mamurluka ili nesposobnosti da se zaustave u pijenju, odsustvovali sa posla. Posebno mesto u takvim kraćim bolovanjima zauzima ponedeljak, poznat po produženim stanjima mamurluka. postepeno opadanje radnih sposobnosti - Sa napredovanjem alkoholizma i radna sposobnost polako, ali sigurno počinje da opada. U početku nije uočljiva, ali vremenom se sve više uočava. Naročito tamo gde se proizvodi gotova roba. Kod alkoholičara dolazi do proizvodnje sve većeg i većeg broja škart robe. pad produktivnosti rada i nemogućnost ispunjenja normi - Alkoholičar zbog svog psihofizičkog stanja nije u mogućnosti da ispunjava norme. Ne može da drži korak sa svojim treznim kolegama. povrede na radu - Alkoholičari se mnogo češće povređuju od nealkoholičara. Po nekim istraživanjima, čak sedam puta češće. Posebno je važno naglasiti da se sa progrediranjem alkoholizma progresivno povećava broj najtežih povreda - onih sa smrtnim ishodom.

invalidnost - Alkoholizam relativno brzo dovodi do pada psihofizičkih sposobnosti i radnih kapaciteta ličnosti, te se smatra jednim od najznačajnijih uzroka invalidnosti.

Alkoholičari češće obolevaju od ostalih radnika, ali se oni leče od posledica, a osnovni problem ostaje i dalje, što vodi ka invalidnosti. Stopa invalidnosti među alkoholičarima mnogo je veća nego među nealkoholičarima, a često su u pitanju najteži oblici invalidnosti.

Posledice koje se tiču odnosa prema poslu mogu se lakše uočiti jer imaju i svoju formalnu stranu - izostanci se notiraju, bolovanja pišu u kartonu, invalidnost utvrđuje rešenjem, kao i povrede na radu.

2. One koje se tiču alkoholičarskog ponašanja na poslu. Njih je teže uočiti jer ih alkoholičari vrlo vešto prikrivaju. Osim toga, jedan broj ovih ponašanja može se javiti i kod ljudi koji ne piju, što dodatno otežava konfrontaciju alkoholičara sa svojim pijenjem: • gubitak interesovanja za posao - Neposredna posledica konzumacije alkohola je slabljenje alkoholičareve volje i motivacije za rad. Naravno, ovo je praćeno promenom ritma rada, smanjenim zalaganjem i opadanjem produktivnosti.

Alkoholičar gubi samoinicijativu, kreativnost. Očekuje detaljna uputstva za rad. Ne napreduje na poslu, već godinama tavori na jednom istom radnom mestu.

• promenljivo raspoloženje na poslu - od letargije do agresivnih ispada. Povećana napetost i sklonost lakšim konfliktima bez povoda dovodi do toga da sredina zauzima rezervisan stav prema alkoholičaru, što njemu, paradoksalno, omogućava nesmetano pijenje.

• sklonost kritici i oponiranju - Alkoholičaru su uvek "drugi krivi za sve". On je uvek nevina žrtva ili nekih okolnosti, ili drugih ljudi. Okrivljavanje drugih može da poprimi i razmere ludila - paranoje, jedne vrste manije gonjenja.

• učestali međuljudski konflikti na poslu - Ovo je rezultat izrazito asocijalnog ponašanja alkoholičara. Alkoholičari često dolaze u konflikte sa drugovima i rukovodiocima i zbog toga često dobijaju disciplinske ili druge kazne. Oni se ni ne •

11

SOCIJALNO MEDICINSKI ZNAČAJ ALKOHOLIZMA

trude da umanje broj problema, već ih stalno povećavaju. Ima mišljenja da je to takođe mehanizam odbrane pomoću kojeg alkoholičar uvek ima razlog za pijenje. preuveličavanje značaja sopstvenog rada uz potcenjivanje rada drugih - Ovo je rezultat izrazite sebičnosti svih alkoholičara. Oni se hvale drugima kakve poslovne uspehe postižu, kako su nešto važno sami oni znali da urade, itd. Ali, nažalost, istina je sasvim drugačija: drugi su odradili dotične poslove ili su ispravljali njihove greške.

Alkoholičari postižu značajno slabije radne rezultate od nealkoholičara, što ima za posledicu materijalnu degradaciju. Šefovi nisu zadovoljni ponašanjem svog radnika, a aloholičar nije zadovoljan manjom zaradom i statusom u radnoj organizaciji. Nagomilane probleme alkoholičar nije u stanju da sam rešava, već i dalje srlja u nove: bavi se raznim prevarama, ugrožava saobraćaj, sve do izrazitog kriminalnog ponašanja. Pre ili kasnije, alkoholičar kao ozbiljno bolestan čovek, mora na lečenje.

•

LITERATURA: 1. Hudolin Vladimir: Alkoholizam mladih; Školska knjiga, Zagreb, 1981 2. Sakoman Slavko i saradnici: Faktori rizika i obeležja navika pijenja alkohola među srednjoškolcima; časopis Društvena istraživanja( br. 2/3), Split, 1999.

3. Hudolin Vladimir: Alkohološki priručnik; Medicinska naklada, Zagreb, 1991 4. Vukelić Mihovil: Alkoholizam mladih, Stvarnost, Zagreb, 1984 5. Lančić Franciska: Mladi i njihov odnos prema alkoholu, časopis Acta medicorum, Beograd, 1991 6. Stanković Zoran: Alkoholizam – od prve do poslednje čaše, Kreativni centar,1995 7. Bukelić Jovan: Psihoaktivne supstance, Prosveta, 1984.

8. Petrović Stevan: Alkoholizam, PARTENON, Beograd, 2003.godine

12

SOCIJALNO MEDICINSKI ZNAČAJ ALKOHOLIZMA

13