Историја
„Ево мене, ето вас...” Изложба Кнез Милош у стрипу Каролина Грујић у разговору са Бориславом Корицом, кустосом изложбе Историјског музеја Србије, историчарем уметности Уз подршку и покровитељство Министарства културе и информисања Републике Србије, а поводом 200. годишњице Другог српског устанка, Историјски музеј је у Конаку кнеза Милоша реализовао изложбу „Ево мене, ето вас...“ – Изложба евоцира сећања кнеза Милоша на Други српски устанак, а замишљена је у оригиналној форми стрипа. кратким описом догађаја који може да забави и одвуче у неке нестварне светове. Међутим, одавно стрипови нису само пука забава да се прекрати време, литература за децу и „старије инфантилце“... Данас нико озбиљан не сматра љубитеље стрипа масом културних малолетника, неспособних да се усмере ка правим вредностима. Напротив, свако бар повремено треба да урони у тај свет и приче испричане у облачићима и поткрепљене живописним приказима. Ова ликовнонаративна форма наставља свој живот (изван новина, магазина, албума) у галеријском простору у коме жели доказати да може бити едукативна и приступачна како старијим тако и млађим нараштајима. Конак кнеза Милоша у Топчидеру, фото: ИМС
С
АН: Представљање историјског јунака и догађаја у форми стрипа је веома оригинална идеја. Како је до тога дошло у вашем пројекту? Одувек се у главама кустоса роје разноврсне идеје како да једном посетиоцу изложбе што лежерније, интересантније, другачије, модерније пренесете знање о комплексном историјском догађају или историској личности. Кустоси Историјског музеја Србије Изабела Мартинов-Томовић, Борислав Корица, Владимир Мереник и Бошко Љубојевић, годину дана пре самог јубилеја обележавања годишњице Другог српског устанка у разговору у диванхани Конака замислили су Кнеза као стрип јунака. Кнез Милош у стрипу! САН: Постоји ли данас званична дефиниција стрипа као посебног облика уметности и колико је та врста ликовно-наративнoг изражавања успешна на панелима у галеријском простору? Стрип је јединствена врста уметности, форма цртежа у комбинацији са кратким текстом - дијалогом или
САН: Да ли сте имали дилему у вези са потенцијалним успехом пројекта и како сте се упустили у реализацију? И ко је аутора стрипа? Никога није требало убеђивати. Уз појачан опрез и стрепњу да догађај не буде схваћен као гротеска, одмах се прионуло на спровођење идеје, уз подршку и других колега. Историчари Владимир Мереник и Бошко Љубојевић, пажљиво су проучавали литературу, а ја сам размишљајући стриповски „крао“ дијалоге из обиља материјала. Историчарка уметности Изабела МартиновТомовић, проверени аутор многих поставки, осмислила је и ову изложбу. Идеја да се стрип обогати биографијама личности као и оригиналним предметима тога времена, била је пун погодак. За цртача је одабран Горан Ђукић Горски, један од кључних илустратора Политикиног забавника који је пристао да се с кустосима упусти у ову авантуру. САН: Колико се разликовао Горанов рад на овом пројекту у односу на традиционални рад на стрипу и какав је задатак добио од вас и вашег тима?
Генерално ауторима стрипа је можда лакше радити опште теме, футуристичке излете с чудовиштима, ванземаљцима, борбе суперхероја, лакше је измишљати историју него се суочити са њом, са стварним личностима, њиховим причама и сећањима. Или разумети жртву, храброст, разочарење и одушевљење. Уронити у документацију, истраживати конкретне догађаје и судбине, послати поруке једноставно, занимљиво и забавно. Значи, испричати причу како је примерено добром стрипу. И при том добро цртати! Ове приче су засноване на научно утврђеним чињеницама, а прате их магични цртежи који осим самих догађаја приказују и обичаје, ношњу, оружје и друге карактеристике времена у којем су се дешавале. Поставка изложбе у стрипу, Конак кнеза Милоша, фото: ИМС
Поставка изложбе у стрипу, Конак кнеза Милоша, фото: ИМС
САН: Како су ликовно обликоване чињенице на осветљеним панелима испуниле простор конака Кнеза Милоша у Топчидеру? На једанаест табли приказани су догађаји из Другог српског устанка. Кнез Милош на самртној постељи у својој соби у Конаку, својим сећањем води посетиоце кроз период пред Други српски устанак, сам устанак и дан читања хатишерифа. Планира се још тринаест табли како би се заокружила једна целина што би био и готов материјал за албум, стрип о једном од најзначајнијих догађаја у српској историји. Добили бисмо књигу која би, надамо се, ослободила креативне потенцијале наших аутора на ову тему. Пројекат остаје отворен. Српска историја је непресушан извор и заслужује да буде забележена у овој форми.
Изложбу су отворили директорка Историјског музеја Србије др Душица Бојић и главни и одговорни уредник Политикиног забавника Зеферино Граси. Биће отворена до краја 2016. године, тако да ће сви посетиоци Београда и љубитељи музеја моћи да је погледају и у другој половини ове године!
САН • SAN •
23