Gianfranco La Grassa - Proizvodne snage i proizvodni odnosi by bezverzervno

laze u protivrečnost s postojećim odnosima proizvodnje ili, što je samo pravni izraz za to, s odnosima svojine u čijem su se okviru dotad kretale. Iz oblika razvijanja proizvodnih snaga ti OtL110si se pretvaraju u njihove okove. Tada nastupa epoha socijalne revolucije. S promenom ekol1ornske osnove vrši se sporije ili brže prevrat cele ogromne nadgradnje." ~

Gianfranco La Grassa PROIZVODNE SNAGE I ODNOSI PROIZVODNJE

Različita S!zl'cucmja ve;:-,e

i::iizeLlU proi:::.voduilz sua-

ga i odnosa proi;:-Yocillje U "Predgovoru" iz. 1859 1 Marx piše: . ."U drc:štvenoj proiz\'odnji svoje egzistencije lJudl stupaju u određene, nužne odnose nezavisne od ~jihoye volje, u odnose proizvodnje 'koji odgo:'ara)u odr~đenom stupnju lazvitka njihovih materiJaln,lh prOlzvodnih snaga. Celokupnost tih odnosa proizvodnje sačinjava ekonomsku strukturu dru~t:~, realnu osno~'u na kojoj se dižu prama i pohtlcka nadgradnja i kojoj och!:ovaraiu odrec!cni 00lici d~uštyene svesti. Način ];-roiz\'odnje materijalnog života uslovljava proces socijalno'g, po1itičko2: i duhomog života uopšte_ Ne određuj; s\-esi liLlcl~i njihovo biće, več obrnuto, njihovo društ\'eno biće odreduje njihonI svest. Na iZ~Tesnom svoga j'az'dtka 1112tc1'i jalne proiz\'odne S112gC cC')-

Ova Marxuva tVI'đenja - koja su, po našem mišljenju, loše i simplicistički tumačena" - pružila su osnovu za j,edno shematsko i mehanicističko shvatanje veza između razvitka pl'oinodnih snaga i transformacije odnosa proiZ\"odnje ci između ekonomske "baze" i "nadgradnje"), shYatanje koje je bilo veoma rasprostranjeno naročito u periodu Druge internacionale, ali koje ni do danas nije sasi'im prestalo da negativno utiče na razvitak marksističke teorije. Determinističko tunučenje Druge internacionale do, voljno je poznato i zato se može ukratko rezimirati. Pravi "pokretač" društvenog razyitka, naj dinamičniji i cen' tra}:ni .elemenat transformacija koje je ljudsko društvo dozlvlpvalo u toku svoje istorije jeste razi-itak proiz:'odnih snaga. Posebno, tehnički progl'es, to jest razvitak l preobražavanje tehničkih sredstava i metoda proizvodnje, predstavlja fundamentalni faktor društycne evolucije. Otkrivanje novih siroyina i novih iZl-ora enero'ije pronalaženie no\"ih proizi'oclnih oruđa i uređaja, n~vil~ tehničkih i organizacionih metoda procesa rada dovode do transformacije strukture društvenih odnosa proizvodnje, koja se, u suštini, mora usaglašavati s novim nivoima ~(Oie postepeno dostiže razvitak materijalnih proiz\'odmh snaga i prilagođavati se tim nivoima. Iz OVOg načina tumačenja veze koja postoji između proinodniE snaga i proiz\-oclnje proističu ch-a pogrešna a cll-uš.tYen02 nJZyitka. Ili se misli da ie clruši\eni tak saS\'!'11 ~ ncnrekidan. line'uran proces lwz .. skokova" (oyai tip tumaĆenia odbacuje

----1

Karl

E~i~ori Riuniti. kElt.lci. političke

Per la crtica ciell' econonzia

~o:na,

str. :; (u :-'rpskuhrnltskom

.,1'1'110;::

str. 9) ekonomiie", Beograd. "Kultura", \/le11 1: Kar1 '\1a~-x, J~~Zi'oro su7ariuLO L Sompton ita!;a\la,. 1971. str. SS (u izdaniu: ~~rl 1\1<;.1':-: -,F;;ldnh Engels. "I~~b.rana clel~ II ch'a toma", Beo",rad,. ,.Ku;!tma ..1949. lOm T, Na!aii)il{ i'(lrt i /ćalliw/. str 7J): "Dr~st\'er:1 odnOSI u koiima pojedinci nroiz,'oc1e. clnL~tveili 0(1ilOSl Pl'Olz~'oclilje, iiiciljaju sc, daldc. i preolJi'(l~{l\'ajil sc s ])1'0l11el~al71a

I'aZFlt~',Oii1

pl'Olzvocill1lz snaga.

materijalilil!

sreclst{l\'a

(Kurziv je Marxov).

::.a

[Jl'OiZl'ocinjll,

ČiSlO

na nju može nOS lati samo ic u\"ck sZ\c1ržin:1 l:oju 0c;r,::ctulc oblik 11 k()rne sc ona iSDo1ia'l:a. Oblik ic, dakle, tcsno on je oblik 'date enccifične sadržine, (l] "ezi s O\'im \'icleti: Bettelheim (Be· telhaim). Culcul ct cle pl'Oprićtć ( .. Ekonomski račun i oblici s,'ojine"), Paris. l\Iaspero, 1970, str. 53-54.)

već

sam pasus IZ Marxovog teksta koji smo u početku citirali i Ll 1\:0111(: se goyori o J)eposi socijalne re\'olucije"). Ili se, pak, zastupa shvatanje po kojem se clruštn) preobraža\'c u ,,1'e-\'olucio~1z1r;lim skoko\'ima", ko;i, tim, nastupaju tek onda kad u granicama odredene istorijske "faze" društya materijalne proiz\"odne snage stignu naj\'iši stepen svoga razvitka preko koga se ne mogu dalje razvijati bez radikalne promene proizYocinje, koja b~ se tada, relativno j~k? mo.gla izYrši~i. ~ YCCeg dela (trUSt-,. l le VI';C ct;} je ta određena društ\"ena struktura dostigla "plafon" svojih razl."ojnih mogućnosti. . ~~zume .se, niko sa s~g::rnošćuv n~, n:;ože ce bItI clOSil2!I1l1ta ta pkrlllcna Lacka " jer

uzei.'ši, kapitalističk2 privreda, posle dl'gjh i zaSt a, još sposobna za uspone i za \"ijanje u ki.'antitativTIom smislu. U stvari, l lici ie sc sjajno odgađa Zil. budw:nost zato što za niu 'ireme još nije sazrelo (a sasyim je očigledno ela, prema o\'om tumačenju društyenog razvitka. nikad neće ni sazreti). " " ' Postoji još jedna u neznatno; meri drukčija. ali. DO našem mi~lien h,i, takođe nOQTeŠ1lCl koncenci ia. To koncepcija knia nastoji da nTe'\Tt7iđe Tlomenut'J ckterminističko shvatanje t\'!'deći da "roiz\'odnih snaga j odnosa proizvodnje Dostoji inter::!kciia i da, u styari. čas DT'oizyodne ST1Z1fZe i~cL~ odnosi if' naizmenično Cili. pak, unoredo) isrraiu lJlof[u i nlosru nosledice. Ako bismo hteli da hmlemo 'maliciozni. m02:Ji bismo reći ela ovo tumačenje 7.eli da zelr8yol'::!zumski nrillcip in 1I1('l1io stat 1'i1'tl{s nretYori 1.1 dw)ost, ni. ako hoćemo ela h;:ll1aiizuiemo (ali ne i cb, krh.'ot'vorimo!) gledište mO'2'li 1Jismo da tn'dimo cI::! oni koii ga Z8"fUsmatraju da su dostigli najviši stel1en , izbegayajllći da "šta 11

Ali ako se i u takvom slučaju govori o "interakCiji', može ::,c sh'uriti zabuna, moze se sugerisali mišljenje ela postoji rcciproćna akcija (koja se, sasyim pogresno, često ll~tZl\ cl "c1ijakkli(;l\.a ai'~Clja) izmec!u civaJu predmeta Kaji SLi jedan prema drugom "spoljašnji".: Li o\'om slućaju, takozvana inlerakcija nije ništa drugo nego elejsl\'o specitičnog ofsranizacionog oblika društvene produkcione sLrLlkLUre,~l\.Ojr neprestan; samog sebe reprodukuje upra\'0 zalO sto u sva1,-om proizvodnom ciklusu reprodukuje lćiri.iSL\crlt: i uslu\e reprodukcije koji su mu :'YojsL\'eni. L LOga razvitak proizvodnih snaga (tell11ićki l)l'Ugl cS, llaUčilO saznanje itd.) vodi POl10V110ll1 kons lii.uisClnj Ll, ponovnom širenju te date st ruk ture odnosa dn}::, a to sc dešava upravo zbog toga što oya slrukL'..lra prilagođava n1z\'itak proiz\'odnih snaga s\'ojim lU g.a s njima usklađuje. U 0\0111 slučaju, dakle, proiz\'odne snage i odnosi proizvodnje predstad j ch-a aspekta istog problema, dva načina manicS[0Yanja dr;'lšt\-cnog raL\'itka. Onl "imerakcija" (ako hoćemo i dalje tako da je na!ll lj ne moze objasniti prelazak od jednog načina proiz\'odnje na drugi, od dominacije izvesnog naćina proizvodnje u nekoj društyenoj formaciji na domidrukčijeg načina proizvodnje (uz pos]edičnu transu drušL;:enc forrT12,-ci.lc li cLrugLl),5 kau

c.l\-u:)lrć'..ni

uzročni

utica,j iz-

i, 11;': bis1110 stYarnosti II nizo\'ima \ ulrrar!1orr 111:1odnosima mahizma itd) Inkugle lada p~";a

zuie. na nrirrer. 110. r(~:;roc1ukciiu oon?c\..'n(' 71yntini~1;-,,? "l,"r:::!,:. oČ1!!ledn0 ~e dc nCTT1Q srni~,1;} :1itnti '.e št':J. fernu hrni1010š1<:"i nrc L 11(,,) cl i tc} '":r~1n ili 1_~s1oYl nicn::: se utvrdi nrelaz:lk iz 5ednoC! ohl1L-~. :! i')P.i.tZ!ti OSnCYi."IlC ~17r~kc k;i! su iZ::1:~\'~l1i . kon se ne 5'111 e nl Drkati : :; llS1o ':!I11Zl rcnrodukovan1t1

datog oblika i koji.

oče\'idno,

prethode uslovima.

t Lln1~\Ćenj e,

::'(1 proiZ.1'odnju i ZLVO!iZilz sredstava, koji hoće da nednost kojom gospodare oplode kupovinom tuđe radne snage, s druge strane slobodni radnici, prodavci sopst\:ene radn~ snage, dakle prodayci rada. .. Ovom polarizacijoJll robnog tržišta dati su osnO\'n1 uslm'i kapitalističke proizvodnje. Kapitalistički odnos ima::.a prelposta1'j.;u odvojenosI radnika od S\'OjiiZC ilO z.a ostmril'(li'je rada, A čim kapitalistička proiz\oclnja stane jednom na sopstvene noge, ona ne samo što odr,~al'Cl ovu podvojenost već je i reprodl!i:uje II sl'e većei7l raZiiierll. Proces koji STvara kapitalistički odnos ne mO;~e, dakle, biti ni~ta drugo nego proCES OcZi'{/jwlja rudi/ika od svojiile ilU uslove ujegoPCL (ada, proces koji s jedne strane preZl'cira društvena životna sredst\-a i sredstva za proizvodnju u kapila/, a s druge SLrane neposredne proizvoclače II ila/wilile racilli!<e, Takozvana prvobiti/o al:w71u!aeija Ilije, da/de. ili.šra drugo

Marx je, bez sumnje, bio duboko svestan ovog problema i, u analizi prelaza od feudalizma u kapitalizam, eksplicitno je tvrdio da "mehanizmi" ekonomskog raz\-itka i ;'az\'itka proiz\ odnje nekog odredenog načina proizvodnje ne mogu biti od pomoći z::t razumevanje pojava koje vode od jednog načina prui;~\"()(lnje k (lIugom, II konkretnom slučaju Gd feudalnog načina proizvodnje ka kapitalističkom, Našli bismo se, inače, II začaranom krugu, iz kojega možemo izići samo pomoću analize jedne ,,;;rTobitne akumulacije", tj. akumulacije koja prethodi nastanku specifično kapitalističkog načina proizvodnje (i kC)ja je, dakle, osnovna pretpostavka nastanka ovog 113čina proizvodnje). Marx u tom smislu piše:

sta\'a

"Videli smo kako se novac pretvara u kapital, kako se pomoću klpita1a pravi višak \'rednosti, od ,-iška vrednosti više kapitala_ Međutim, akumulacija kapitala ima za pretpostavku višak nednostl, "išak \Tednosti kapi talističku proizvodnju, a ova, pak, postojanje većih masa kapitala i radne snage 1.\ rukama proizvođača roba. Izgleda, dakle, kao da se celo ovo kletanje vrti u začar3nom krugu, iz kojeg možemo izići samo ako pretpostavimo .iedny .,7Jl'l'obiuzu' ahwmlaciju .. , koja prethodi kapitaLisričkoj alwl7111laciji, akumulaciju koja nije re::.ultat hlpitalističkog načina proizvodnje, već njegova polazna tačka."6 Je li ova prvobitna akumulacija rnožda samo prosta akumulacija novca i roba (sredstava za proizvodnju i sre:lstaya za potrC)šnju) u rukama iednog dela društva?? T1i ie možda samo pretvaranje proizvoda ljudskog rada u robe? U stvari, ,.no\'ac i roba nisu u;lapred kapital, što to nisu ni sreclsl':a 78 proi7\'oc!niu ni životna Sl Oni se moraiu prctl~Clr(lii u ke/pital, Ali se samo 0\'0 pretvaranje .' može izYršiti jedino im itl i

stupiti

SOpS!I'eilOiii

Ova Mac;o\'a tnđenja su toliko jasna da se nikako ne mogu pogrešno razumeti, Centralni elem.enat pretvaranja fe:udalno5! načina e u. kapitalističl\.i 11ačin pro~ izyodnjc ~čini cco niz radikalnih promena strukture odnosa proizvodnje, Raspali su se tipični feudalni društ\-eni odnosi, koji su se moći raspolaganja zemljom đl.ltin:,

non1

dodir, s jedne strane dasilici noveo,

~ T,,>'11-1 ',I:li"-",· TI Lih:'o r, Editorl P. . ju::~~~< 197(1, ~;;,"'i71-'-!~l~l'!~~kobn'atskom izdanju: !vIarx, "Kanila]". BeoQ:lacl, ,.ProsH:l8", 1970, Prd tom, Knjig8 1. stl'. 630,) [U ncmž\čkom oriQ:ina1u nL'ma kurzi\a u m'om P8SUSU, - '\ap 1'1'.'\'oclioca.J 'L' na\'edcnom cleh.I (na slr .'35-69) Dobb na nekonsistentnost teoriie po koi oi je u suštini H\zyitak trgoyinc iwZ\'ao ras1)acianje feudalnog drušll'a.

/lego is/orij5ki proces odvajanja proizyoc7ClČa od \'U za proiz\'odllju, On je ,prvobitan' zato što čini predistoriju i načina proiz\-oclnjc koji mu odgovara. , , l'.J;} šta Se s\'odi jJiTobit/Ul ak.l117llLlaeija kapitala, tj. njego\" istorijski postanak? Ukoliko nije neposredno pretvaranje robo"a i kmetova u najamne radni . dakle pros[{{ JJrOii1i,:UC1 ohlih!, ona znači samo ekspro]Ji'ijacijll neposrednih proi::.\'oc7ača, tj. ile lue ::',iSiiO\'WZe liCi

172-173. i 221 l. i 671) rl' oriQ:inalu nema kurzin. II OHim tekstu clioea.J -PošteclcćeI11o čitaoca od mnogih c1ru;zih citata odnose na na: II pitalo VI ("Kap;tal. šcsta neizda ta glm-a"), ~UOYD Italia", 1969, str. 51-72, Q:clc ;\1z11~X goyori o fU'ldan1cntalnim problemima fomwiuog i stvarnog potčinjm'::mia rada kapitalu,

zamku bile su organizoyane po istoj shemi feudalnih odnosa. A u gradovima - koji su predstadjali elemenat suprotnosti u okyiru feudalnog društva - zanatsk2c s\'o' jina je trpela uticaj dadajućih feudalnih odnosa proiz vodnje: stvaraju se esnafi i povećaya se br oi slugu, kalfa, "nadničara", čiji odnos zavisnosti od zanatsl:og majstora, dasnika radionice, vremenom postaje sve slitni ii odnosima između fendalaca i to,,,,"' , Preko celog niza društ\'enih procesalO ova struktura odnosa proiz\"o~clnje najzad se ra'spala, a bitan rezultat njenog raspada bili su eksproprijacija proiz\'oclaća od objekthrnih usloya ispoljaY2nja illo'."e radne sposobnosti i, kao posledica le eksproprijacije, pretY2ranje liLlclske radne sposobnosti u robu, ili proda\'anie radne sn2~e eksproprisanih proiz\'ođača klasi ylasnika sreclstaya za Droiz\'odn ju. , Transformacija načina pruiTl"odnje po sebi, tj, transformaci j2 tehničko-organizacionih struktura konkretnog procesa proiZ\'odnje (izrade proizyocla) vrši se znatno kasnije, a vrši se uprayo na bazi već konstituisanog kapitalističkog produkciol1og odnosa podređi yanja rada kar)italu). Celokupnost tehničko-organizacio nih transformaCija dm"odi najzad do specifičilo kapitalističkog načina proizvodnje s već iZ\Tšenim stvamiiil podređiyaniem rada kapitalu. Razumljivo je da kapitalistički proc1ukcioni odnos 1.1 specifično kapitalističkom načinu proizYoc1nje dobiia 110\'e sadržine u poređenju sa samo "fcn11alno" i9

la .ic

"O\'oi feudalnoi o1";!,nizaci ii 7enol jišno'! po,cc1a odszoyaraII

r:rado':inz(!.

C's7":'2Jski1

syo~in=L

fcu'-1~ln8

natsty;t" O,'dc se syoiina sastoiaia Potreba /Z'~ Ud~~11:;,:1;8:1 ienl :Jo~Tch2 70. 7:J~;::-=~r;lč1:::1rn

1.1

or~ani7.:::cU:J.

stitl,::i~l1 produkclonim odnosom koji se bio konstituisao

penoctu pn"obiLne akumulacije i rane manufakture. U sL\ ,-~ri, u l~očetku je kapitalistička svojina na sredstya za proiz\'oc!nJu pran10 zagaranLo\'ana, naime zagarantovana ~e poJiti.čb:ml mOĆi, dada)uć!h klasa,ll a sem~ toga, obezoeđuje JU 1 vladanje kal)lLabste (uglavnom irgO\'Ca ali i z~~la~pje koji se obogado i poslao ~kapitalista) ,,,sp'oljašnJIm uslo\'ll11a procesa proiz\"odnie uzetog u užem smislu, Kapitalista nabaYlja sirovine (koje se 'žatim uručuiu i~' \'L' :ui;c\'(;cL, i, prC 1C la ron-;e, on ie dasnik i tmcl za n~d. Ol'uda za proizvudn i Ll kojrma se radnici služe u S\ojoj proizvodno] delatnosti. U priO \Terr,e se, mecrutim, ne 'aju tehnika i organill' '1 .. ~ , ([oDara, j-:o]1, s Iwznatl11l11 l1Z1yikc zallatske Draizyodl!\'W, , LZl;iSla mje potreban što se tiče modaliteta iZ\Tšavanja tOg ocln:;c1enog proizvodnog procesa. ~ ~ ~ ~ radikalnc: m pramenom tehnike i organizacije procesa lI;racle pr01zyoda, s potpunijom podelom rada u samim proiz\'oclnimiedin1c:tma, s razdYajanjem intelektualnog i fizičko?: rada, onih koji naređLljui upravljaju i onih. koji sluš~ju i iz-iTšavaiu nar-e(je-nja, eksp'roprijacija radl1lka lJostaJe "stYal'na". On više nema mOf1:ućnosti da upotrebljzl\"a sopstl'enu radnu sDosobnost u okviru nel-dh drugih (u odnosu na proces izr;de "unutrašnjih") uslova e, osim onih koje je uno.precl odredilo kapitaprocesom proizvodnje, koje se u tom Ll

•

1.,

SLl

\'i.;Ć podređene

73-

:'ar:lu s"rako:: 110lldrU7cn02

'~r;1-ri~:c:!:;r:-',

majstor I11anufaktura se] t'snafs].,;:e zanatske

iednmTemeno zanoesnafskog majstora Libro P R0111Zl, J

srpsl;:0hl~'\'Qtskon1

Ona funkcioniše još jeTI iene ])roda ie, u 1'aro..dnik) . SYO~n1 pl:iroclno111 ,;al11ustalno nanfm'i, razvija ])roizyodnu c!elat:1ost io; kao priDac!ak kapita!istove' radbnice," (Karl j\1::.rx, isto, str. 61 [u 'na\:edenom srpskohrvatskom izdanju str. 321].) Kurziv je autorov.

posle

b Oi/U Su;' lc

1971, a naročito P ',,'i la r;:>, feudalizma II kapitalizam,

Pa'ris. }~c1itions Bhckc"a o

Eksproprijacija radnika, dakle, ne odnosi se yiše sa~ mo na objektivnc uslo\'e njegovog rada već obuhvata l deo samih subjektivnih uslova, tj. njegovu SPCCifiČl~U radnu sposobnost. njegovu plofesionalnu spremu, njego-vo umeće.

U ovom smislu, produkeioni odnos pravog kapitali-

stićkocr načina proiz\'odnje dobija nove sadržine, koje se

sastoj~ upravo u tome da se u već "stabilizovanom" kapitalističkom načinu proizvodnje ?be~be~i ,~t~lna reprodukcija kapitalističke strukture Kapltahstlcklh odnosa proizvodnje.l~

Ovde se neposredno nameću dva važna zaključka. Ple svega, prelaz od feudalizma u kapitalizam oznaćavaju gubitak~ svojine radnika na sredstva za pro~z\'~dnju (~ty~ ranje proletarijata) i naredno uspostavlJRnje kapltahstičke (makar i ,,formalno" kapitalističke) strukture društvenih odnosa proizvodnje. Na drugom mestu, pošto se kapitalistički način proizvodni.e već ",s.tabiliz.ovao" i, usled tehničko-organizacionih transformacIJa prOIzvodnog procesa stekao dominantnu poziciju u društvenoj formaciji, post~jeća struktura "stvarno" kapita~ističk~h odnos~ proizvodnje, koja tehničkom progresu l razVItku prOIzvodnih snaga daje specifičan pravac upra-:o u skladu s reprodukcijom datog društvenog orgal1lv~ma, ob~zbeđl.:Jc stalnu reprodukciju kapitalističkog nacma prOlzvodnje. Tehnika i organizacija procesa proizvodnje nisu "ncuu'alne", ne zaYlse od tobožnjih "objektin1ih" potreba proizvodnje dobara. Naprotiv, posredi su t,akve ~ehl:ičko: -organizacione Dromene koje jačaju moc kapItalIste l uč';ršćuju podr~đenost radničke klase, povećavaju njem: "stYarnu eksproprijaciju" i njenu nesposobnost d.~ ~lwat; celinu unutrašnj ih veza proizvodnog procesa, kOJI Je ':'t:c poclyeden pod i u}Jrav1jallje jCdI10g sve 111Ztl1.1 C1! broja krupnih kapitalista (i drugih upravljača iz privrcdnog aparata države). Marx tačno kaže: Iza

.. , da sebnog tipa, specifično kom; da on, kao i ma ""Prema tome, kapiwlistićki proec,; proinocl!:\ie, posmatran u svojoj povezanosti, ili kao proce.s reprod~lkCll,~, ,ne projzyoc1i samo robu. samo vi~J.k YrCdnosT1. on prOlZYOCll 1 reprodukuje sanz k(lpiialiszički od,Los: na lednoj str;}~1i kap~talisti~) na drugoj naja711110'2 rad1lika," (Karl i'vbrx. Il capItale, Llb~o I" isto izdanje, str. 22 [u mlT, srpskohryatskom Izd. str. J10),J Kurziv je autorov.

proiz\-odnje, preLpostavlja neki dati stupanj društ\'enih proiz\'odnih snaga i njihovih razvojnih oblika kao svoj istorijski usloy."!' Prema tome, u svakom datom (i istorijski prolaznom) načinu proinoc.Lnje proizYodne snage se razvijaju u nekim. oblicima, u nekim moclalikLima koji predstm' ljaju specifičnost tog određenog načina proizvodnje. Otuda nije dovoljno posmatrati prosti (kYantiratin1i) stepen razvitka proizvodnih snaga, jer se taj razvitak uobličava u skladu s društveno-ekonomskom strukturom u čijim se okvirima on manifestuje. 0\'1.1 činjenicu je kasnije, mada samo delimično, potyrdilo zapažanje da je u početnom, burnom razvitku "industrijske re\olucije" nastajanje većih masa proletera (tj. ekspropdjaciju sve \'ećeg broja proizvoc1ača od njiho\'ih sredsta\;} za proiZ\odnju) pratio niz uzastopnih tehničkih pronalazaka, koj i SLl uopšte ušteđivali rad (istini za volju, treba ipak reči da je, barem u prvo vreme, neke tehničke izume izazyala nužda tamo gde je radne snage bilo relativno malo i čija je cena zato bila relatin10 dsoka).16 Ova pojava je na izgled Ll suprotnosti sa svakom ekonomskom "logikom", bar prema onome čemu nas uči buržoaska politička ekonomija. Odista, ako se raspolaže velikom količinom radne snage, njena cena (najamnina) morala bi se snižayati i pd tom ne bi bio potreban nikakav poseban podsticaj za inovacije u fabollr-s(ll'il1g [uštedi radaJ. niti bi se morala mnogo poveća \ati kapitalistička intenzivnost procesa proizvodnje (odnosa kapital-rad). Ali ovakvo rasuđivanje je apstraktno i formalističko. Pojedini preduzetnik, II datom trenutku i pod ostalim jednakim Llsloyima, zacelo može - na bazi odnosni11 cena nfaktorEl proiz\-odnje" i da bIra jednu od \'iše tehničkih alternatiya proizvodnje koje dopuštaju različit in tenzl tet pri mene kapitala. Dn,lštYeni proiz\'odnje je, međutim, nešto satransformaci i e dru š tYcne kapi tal i:i tič.kil-; p1'o~~ IZar1 Libro lIP, isto izdanier 970) str. 295 (u nmizd, ,.K:cpit21la". Treći tom. 1972. str, 7301. Obratiti pažnju i na sledeći n21Yad: "Ukoliko ic nroces r:cc18 samo nr0ces između Č0yek:Q i rode, njegoYi prosti elementi ostaju' zajednički sdma njegovim društvenim razvojnim oblicima, Ali svaki oclrec1eni istorijski ohlil< Q1,'og ra~1'ijCl dalje njegove nzaterijallle osnove i L1ruštFeflć " (1510, str. 301 [Ll istom srpskohrvatskom izd. str. 473l) Kurziv je autorm-, 16 O oyim problemima "idi: M. Dobb, op. cit., str. 300. i dalje,

izvodnje, tj. potenciranja procesa eksproprijacije proizvo~ đača uz koncentrisanje svojine na velil,-e mase novca l sredstava za proizvodnju u rukama relativno malog broja kapitalista, ovi poslednji su bili "pril:odno" pnnuaeni da radikalno izmene proces prOlZVOdnje (u uzem smislu). U stvari, počele su se slvarati mZll1UlaKlu.r~ s des~ tinama, a u nekin~ slučajevima i stotinama radmka (jos, bar iednim delom, zanat1ija), skupljenih na jednom n~e stu. "Bez obzira na to što je bio korišćen i sistem lmć nog raaa, sve veći broj zanatlija (lišen svojine na siroviI;:-e, a kasnije i na Gruda za proizvodnju), podvrgavan je jedinstvenoj kapitalističkoJ upravi. Kapitalistlčka konkurencija i potreba za a lUU11Ul acijom sve večih masa kapitala - uz potrebl~, raz~me se, da se ubiraju sve viši proti ti - veoma brzo su lZ~zyale neophodnost i podizanja produktivnosti rada: njego\"c uže tehničke podele, uY(JCfenja mašina, l'eort?al1izacije ra~ da u sam,im već mehanizovanim fabrikama ltd. Ceo ovaj proces (na koji je svakog pojeainog kapitalistu na!?Onil~ Dotreba da iz proizvodnje izvlači više koristi nego nJegOVI konkurenti) mogao se izvršiti samo preko niza tehničkih i organizacionih~ inovacija, koje su, očigledno, na opštem planu celokupnog ekonomskog sisrel~1a omogućavale l~~ pitalisričko intenziviranje proiz\odnin procesa, uz pro~l rivanje "skale" proizvodnje (i, p~er~1a ,tome, ,uz povecavanje dimenzija pojedinih k0-piiaiJSlIC~lh ~rolz\'odl1lh ~~~ dinica) i uz porast proiz\'odnje koji Je blO L11"'.1l10 \"!Sl od porasta koji je ostvari\'ala zaposlena radna snaga. . Tako, dakle, i u ovom slučaju vidimo ela "tehničkI zahtevi" proizYodnje nisu ništa drugo nego celokupnost uslova koji karakterišu datu društ\'eno-ekonomsku strukturu proiz-\-odnje») struklul":'l 8. 11 jednoj specifičnoj istorijslzoj da te "zahteve" ne diktiraju u pn'om razmatranja u vezi s proizvodnje, U zakljEčku možemo reči

ona se uvek uši posredovanjem tj. borbom."l7

postojećih

, klasa,

17 C. Bettelheim RCFolurioi1 culturel/o: Cl ii1duszrielle eH Clzine '("KulLUrna re\'olucija i organizacija industrije u Kini"), Paris, Maspero, 1973, str. 105.

2. Odnosi proizvodnje kao oblik razvitka proizvodnih iiUlga

Kao šlo smo već rekli, proizvodne snage i odnosi proiz\'odnJe nikako nisu "entiteti" koji su jedan prema ctrugom spoljašnji, već koji cme organsko jedins[Yo. MehanicistiČkO gledaje na relaciju između ova dva "elemenLa' nacina proiL:Yodnje kao ln odnos uzroka i posledice ili kao na odnos interakcije (koji je "recipročna", "unakrsaa" kauzalnost) gresi upravo u tome što prenreblegava ovu njihovu čvrstu integrisanost. Prema ovom shvatanju, proiz\odne snage i odnosi proizvodnje imaju čisto "spoljašnje" međusobne veze, veze "kontakta" i "sudaranja", a nisu u tesnom spoju, dok one faktički predstavljaju samo eiva različita vida iste jedinstvene stvarnosti. Pryi korak koji m01amo učiniti sastoji se u tome da analiziramo pojam proizvodnih snaga. U širokom smislu, proizvodne snage su subjektivni i objektivni "elementi" procesa proiz\'ocienja dobara. U užem smislu, kada se govori o materijalnim proizvodnim snagama misli se samo na objektivne uslo-ve proiz\'odnje. Podsećamo da se polllenuLo mehanicisličko shvatanje relacije između proizvodnih snaga i odnosa proizvodnje kao relacije izmedu uzroka i p~osleclice odnosi up rayo na relaciju izmedu materijalnih proiz\'odnih snaga i odnosa proizvodnje. Ako, pak, ostavimo po strani tako uzak pojam proiz\'odnih sna,ga, možemo reći da analizirati te snage znači analizirali -one "elemente" koji se mogu razmatrati pojedinačno tj. jedan po jedan - samo u tesnoj Yezi s "prostim" procesom rada (ili s proizvodnjom "uopšte") kao procesom pris\'ajanja prirode od strane čoye ka, pri čemu - u prvoj fazi naučnog ispitivanja - treba :::as':im zanemariLi specifičnu društvenu Slyarno vrši takyo prirada" bez sumnje je na apstrakcij utoli-

posto.ii, strane izolo\'ane individue, YeĆ je "svaka priroc~~)l;ka ~Lr~;i~gOi~1i~~;\'idu:;u ohir;; ( .. Ul'Ocl), in': -Per la eri/ira elcll' ecoilomin navedeno izcla;1 je, str. 175 [u srpskohrl'alskom izdanju navedenom u napomeni pod l na str. 212].) Prema tome,

ko što se s\'aki proces pl'oizvodnjc, ma kakav konkretan oblik imao, uvek vrši pri postojanju određenih "opštih" uslova svoga razvijanja, koji moraju postojati (inače ne bi moglo biti nikakve proizvodnje). A ovi uslovi S Ll, u najširem smislu, čovek i njegova radna (fizička i umna) sposobnost i priroda i njene materije. Imamo, znači, subejktivni elemenat, koji je oličen u čovekovom "planu" "podređivanja" prirode u svrhu zadovoljavanja njegovih potreba, i u sposobnosti razvijanja delalnosti usmerene na realizaciju tog plana. Tu je, zatim, objektivni elemenat. To su pre svega predmeti rada, koje pruža priroda i na kojima se ispoljava ljudska radna sposobnost; kad su predmeti rada već "pročišće ni" ljudskim radom, oni već predstavljaju proizvod Jada, predstavljaju siroville. 20 Zatim su neophodna sreelslva za rad, koja su prirodni materijal kojemu je rad dao poseban oblik čineći ga podesnim za sprovođenje potencirane čovekove delatnosti na predmete rada, koji će biti pret,'oreni u finalne proizvode za zado-voljavanje ljudskih potreba. Predmeti rada i sreclst,'a za rad sačinja\'aju srcdstl'a ;::a proi:::l'odIlju i predstavljaju deo najopštije kategorije objektiv1Zih llslova rada, u koju spadaju, osim toga, zemlja (opšti objekti\'ni uslov svake ljudske aktivnosti), izYori energije i ono što se d2!1aS nazi\"a "infrastruktm'2ma" i "drustyarna proilYoclnia jc m'd: OcllCČ!c:1 način društycne proiz\'odnje; u buržoaskCJ!11 društvu, na primel, to je kapitalistički način proiz\'odnje, Ali u s\akom slučaju, "proces proizvodnje kapitala, posmatlan s njcgO\"C s!\'arnc strane, tj. kao proces koji posreds[\'om korisnog rada sl\'ara dalim upoi.rcbnim vrednostima 110\"e ujJotrebne \Teclnosli, jeste pre s\'ega sil'ami proces rada, Njegovi elementi, njcgO\'i sasta\"]·! dclovi se pojmovno definišu ?a~lrže ,se II procesu radCi llOPŠlC, ll_ ~\'akom p.r0~csu ,l:ada l1~la l\.al\.~n·

rL1.Z\"l~l.;,:.a

bIO

111a

Ka~:a\"

010 naCln

ploiz\'oclnie II sc \Tši proces rada." (Karl ]'vIarx, Il capŽial,;, Capi!Oio FI iiZt'cii!o, navec!eno izdanje, str. 10,) Nm'oelimo i 0\'0: uProces kako SD10 ga prikazali II njego"vim prostinl i momentima, sYl"sishodna je delatnost radi proiz\'orZlc1i sl',"ari

štyenim stalnim kapitalom": putevi, kanali, vodovodi, pristanj'~la. ;[llcze clisllibuci je električne energije, ždeznicC' itd, ' , P,az\itak proiZ\'odnih snaga predstavlja bilo kvantilat1\'no povećanje subjektinlih i objektivnih elemenata proiz\odnje (po\'eća\'anje blOja radnika, predmeta rada i srcdstm'a za rad, o~ra' ZCl1llje, iz\'ora energije, objekata infrastrukture itd.), bilo njihovo kvalitativno usa\TŠa\Zl11je, poboljšcl\'anje ljudske (umne i fizičke) radne spo,;obnosti, koje je nuda les no poyezano s tehničkim inovacijama, tj, s usa\Tsavanjem (ili s otkrivanjem novih) objekti\i1ih u:"lova rada: sirovina, izYora energije, s po\'c:::anjcm plochosti zemlje (koje se postiže upotreborr'. đubr;ya., ;,Jr2cio,ir:l rado\'imLl, t:rčenjem, navodnjDxanjem ite1,), s po\"(,ć:nanjem "društYenog stalnog kapitala" i s jačanjem takozvanih "društyenih infras truklur:l' , (zdraYstl'ene službe, prosvete itd.), koje, svakako, doprinose pobolišoxanju ljudske radne sposobnosti. Osim toga, od n2,ročitog značaja su inoyacije koje se tiču sredstaya za rad (oruđa, mašinerija, opreme proizvodnih kapacitet2 itd). kojima se rad efikasnije prenosi na pred~ mete rada, koji se u sve većim količinama pretvaraju u g:otoYe }Jl'oizyode uz ]Jobolišavanje njihovog kvaliteta, ti. njiho\'c sposobnosti da zado\"oliaya ju ljudske potrebe. Da bismo izbegli nesporazume, odmah tTeba reći da h'a1itati,'no Dobolišayanje rada i njegovih objektivnih u ovom slučaju Z112či samo kvantitatiYno poveća, ,anje ])l'oizYodne sposobnosti društya. "Kya1itet" progresa nrebzi II \"ećj icl'allt i tct proizvodnje. Prema tome. ioš ie o,'de reč samo o !cl'G71titatil'l10111 razyitku proiz\'odnih snaga, o proizYodnim snagama i niihovom ra::>:yitku raz::1 ) II ,0.ranicama kuje smo napred analizira;uć i (su1lif'ktiYne i obejktjyne) uslm-e 1)roizYodnog nroceS8 noiedinačno, iedan nez::wisno od drugog, 1Tloći ćemo w'.izad uočimo i :izdyoi:imo opšte clemente koii ~\'akLl obzira n8 to ri 1-11 Št·\~?" KZln ~.tn smo 'r'eć nie u stl''lri nije proizYoljn021 i nredstavlja myi neonho-

TZl7Yl

Sl'ojsll-en sl'iiii

tale. Libru

1/(1

Pn'og toma .. Kanitala" str. 168].) je autorov. Za S\'C O\'e definicije "ieli V gIan! Pn-og toma "Kapitala", Nije potrebno ni podsećati ela "hoće li se neka upotrebna vrednost ja;;iti kao sirol'inG, k.no ""-;red~)'f1'() :a rad ili kao proi:voci} pOLpuno zadsi oel njene oilrećiene fUilkcije li procesu f(/du, od mcsta kojc tl njem/! zauzima, a s mcstom sc mcnjaju i njena odrećtenja," (1510, str. 201 [u istom srpskohn'atskom izd. str. 167].) Kurziv je autorO\'.

" .. Proi:Y(J1inj(! apstrakciia, ali razumna ap' su-akcija ukCJliko SL\arnO ISliće, fiksira ono zajedničko i lime nam uštec1uie ]JCJl1mIianic ... Odreelbe kojc važe za proizvodnju t~()PSIC

b::tš sc 1110rDju i;:d':ojiLi. drt sc zbo2: icdinstva -

koie

pruLzlazi \cć iz LU:la SlO SLl '~ubi..;kt} čU\'cčallsi\-o, i obiekt, pi-iroda. isti - il'ć? hi ~zab~!la\ ila suŠtinska razlićnost, U toi11C zaboradjanju je, na primer, S\'Cl mudrost modernih ckonomista, koji dokazuju \'eČ110Sl i harmoniju postojcćih društvenih od-

dan korak u naučnom ispitivanju svakog konkretnog načina društvene proizvodnje. Značaj ove "apstrakcije" se može još potpunije shvatiti ako se ima na umu da je priroda glavna osnova života i delatnosti ljudskog roda. Delatnost kojom čovek repl'odukuje i unapređuje svoj život jeste proizvodnja predmeta pomoču predmeta, proizvođenje dobara prime:::1om sredstava za proizvodnju. Ceo ovaj svet predmeta (sredstava za potrošnju i sledstava za proizvodnju, tj. ii\otnih sledsw\-a) uvek će se nalaziti pred čovek ovim očima, jer je pravljenje predmeta stalna Ci mora biti stalna) karakteristika ljudskog rada. O,-a predmetna stvarnost ipak je uvek barijera, "spoljašnja" granica rada koji čovek vrši u cilju reprodukonmja svoje egzistencije, ali ta stvarnost nije inertna, pasivna, već ima sopstvene zakone kretanja, koji se ne mogu smatrati kao pl'osra "projekcija" praktične (i saznajne) ljudske aktivnosti. Objektivna društvena stvarJZost je, bez sumnje, proizyod ljudske prakse, ali se ona kao takav proizvod konstituiše u granicama prisvajanja prirode, uslovljena je, dakle, JlZaterijalom koji priroda može da pruža čovekovoj delatnosti. Svet predmeta se ne može "rastvoriti", "apsorbO\-ati" u subjektu (društvu), koji se njim služi za sopstvene ži\-otne potrebe. Suprotno mišljenje značilo bi či· sti utopizam:c2 , zaboravljanje objektivnih granica sopstvenog delanja. Owcb je sasvim očigledno da je prosto razmatranje procesa rada "uopšte", pojedinačnih "opštih elemenata" ma koje proizvodnje apsolutno nepodobno da bi Se fenomen proizvodnje shvatio u njegovoj kompleksnosti, u SLnln10j artikulaciji njegovih "prostih momenata". D8 bismo tako shYatili, potrebno je učinimo još jedan put koji 1110g1i izabrati sastojao bi se II tome da "opšte elemente" proizvodnje uzmemo kao nešto daLO jednom unutrašnje

uzajamno deluju a da se pri tom ne prožimaju, d8 nikad ne "menjaju" svoju sadržinu. Znači da "nepromenljivost" O\e sadržine postaje tipično obeležje zakona koji povezuiu različite "elemente", zakona za koje mislimo ela su :,večni, da se nikad ne modifikuju, da uvek upradjaju procesom proiz\-odnje. Pored toga, zakoni proizvodnje su čiste fomre odnosa između "opštih elemenata" koje nemaju nikakve dodirne tačke ili, bolje rečeno, nikakve recipročne veze sa sadržinom tih "elemenata". T8 sadrzatim, u krajnjoj liniji, pokazuje tendenciju da "ispari" (ili, pak, da pOSlane nesaznajna po sebi), i ono sa čim treba računati jcsu samo formalni zakoni, koji regulišu interakciju, "spoljašnje" povezivanje različitih elemenata C.faktora") proizvodnje. Upravo je 0''--0 put koji sledi buržozLska ekonomska teorija. Zato specifičan predmet niene analize po::,Laju o\"a interakcija i ovi "Yeč ni" i "nepromenlji\-i" zakoni proiz,-odnie.'-l Za Marxa, naprotiv, predmet analize je način proizvodnje, oblik u kome se u proizvodnji stalno međusobno povezuju njeni subjektivni i objektivni uslm-i. Ali, pre s\-ega, ovaj oblik je svojstyen svakoj datoj fazi ran-tika ljudskog dlUštvi:1, tj. on prati ritam istorijskog razvitka ekonomske formacije društya. Sem toga, specifičnost mog oblika (načina) proizYodnje u svakoj datoj istorijskoi eposi je pon::zana sa specifičnošću sadržine svakog pojedinačnog elementa proiz\'odnje. Oblik je oblik ispoljayanja tih sadržina, a sadržine su "pečat" koji dati oblik društycnc struktu,'C' pojedinačnim elcrnentima proizvodnje. Posmatrani sami po sebi, u njihoyoj čistoj "obj ektiynosti" , ovi elementi su opšti, tj. svojstw· ni su S 1"21.1(0 m načinu PreIna t0111e, SZL1T10 II ok'~~irtl

nos8_ N;}ran10,

fUc..L1.1ZiUl1C",

s tr. 173 1 nZl str·,

in: Per la crlllca deli' srpskohlTatskom izd. !210 "l}yocl 1.1 kritiku 1

::1 lj "vezi s o,,-in1 yic1i ~1uLokritiku G. Luk:1CSZl. II nPrefazione" 1"Preclgo\-oru") iz 1967_ za delo S{I)ria C COscicil::.a eii lciassc, Milano, 2\loneladori, 1973, st!'. XL i elaije.

često

odnosi, ko.ic date strukluracije di·ušt\"a).

nog materijala koji čovečanstvo prilagođava svojim potrebama za proizvodnjom dobara koja služe njegovonl održavanju i razYijanju. Medutim, o\"a sadr;~ina, o\"aj rodni objekti\'itet trpi "torziju", "prilagođava" se funkcionisanju datih zakona, koji predstavljaju specifičnost jedne poscbI~e društvene strukture čiji je glavni cilj oplodavanje kapItala, povećavanje bogaLstYa i moći određe ne društvene klase. To isto se 11'O;7.C reći i ') subj(,kti\'nom elementu proizvodnje, koji je samo u buržoaskom društ"nl oličen u najamnom radniku, ili, bolie re<':i. u radnuj snazi, koja je oeh'ojena od celmirosti 'radnikove ličnosti i "objektivizirana" kao roba ili kao "faktor" proiz\'odnje. Uzmimo još za trenutak u razrnatl'anje "opšte mente" "prostog" procesa rada zanemarujući, dakle. društ\'ene oblike proiz\'odnje. Lako uoča\amo ela elemenat posredovanja između čoveka i prirode prcdsta\'Jja sredstvo za rad (alatke, mašine itd.). Nema sumnie da i predmet rada kao sirovina (tj. kao predmet kOlije yeć izmenjen radom) posreduje u prisvajaniu pI'irocle od strane ljudske delatnosti, ali se siroyina dubiia tFlrm'o primenom ljudskog rada uz pomoć sredst21\'a ia rZid. To isto se može reči i za ostale objektivne uslove nroi7':udnje (na primer za "infrastruktui-e"), koji čine ,,{'eferencijalni okvir", materij alni "okvir" u kon1e se vrši l i L' ds ki lad i koji su uopšte proizvod 0\'02: rada koii se 03t','aruje pomoću sredstava za rad. TJ šI'akom :,lllčaiu. stvo za rad može se smatrati za efekti\'ni elemenat n!")sredovanja između čo\'eka i sveta prirode. ' Ako od proizvodnje kao prostog procesa rada primeII ienog na prirodu pređemo na ra7.mat1'an ie konkretnog procesa prisvajanja prirode koil se "lTši 11 ~ određenog 01)] i n ~eg:O\~1nl tj. ako pređemo na razmatranje načina proi,YodI1j1? odmall konstatujemo da sredSt\'o za proizvodnju. bliže sreclst\'o 7:a rad - predst3xlja elemenat

slu, \'eć kao stvarna moć raspolaganja sredstvima za proizxodnju, određuje neki tip društva i, prema tome, od, ređuje neki dati obliK dmšt\cnih odnosa između čoveka i čoveka, ili, bolje reći, između društvenih grupa, u proizvodnji dobara. Ukratko, takav režim svojine tačno određuje položaj koji ove društvene grupe, klase, zauzimaju u celokupnom ciklusu društvene proizvodnje. U potpuno razvijenom kapitalističkom načinu proiz\'odnje svi objektivni uslovi rada (a ne samo zemlja) pripadaju eksploatatorskoj klasi, u čijem krilu domi, nantan puložaj zauzima klasa vlasnika sredstava za proiZ"vodnju, klasa kapitalista. Proiz\'ođač postaje plaćeni, najaml1i radnik upravo zato što je eksproprisan od sva, kog sredstva za proiZ\"odnju, i, da bi mogao živeti, prinuđen je da svoju radnu sposobnost prodaje kao robu. Plema tome, kako god se stvar posmatrala. očigled no je da fundamentalna svojina koja određuje kapitalistu u pravom smislu reči, tj. koja pokazuje da u datoj društ\'cnoj formaciji postoji ci dominira) specifično kapitalistički način proizYocln,ic, s/mnio (a ne samo formal, no) kapitalistički produkcioni odnos - jeste u prvom redu svojina na 01'uc\a za rad. Kad je tl'go\'atki kapitalista dostavljao sirovinu zanatlijama koji su radili u svojim kućama ili Ll manuEaktumim radionicama u kojima su bili sakupljeni, a koji su ipak još imali Ll svojinu alatke kojima su radili, produkcioni odnos još nije bio "u potpunosti" kapitalistič ki i teško bi se ikada mogao razviti u pravi kapitalizam, kako Marx tačno kaže kada govori o dva l110s>:ućna puta (jednom revolucionarnom i drugom nere\'olu~ionarnom) prelaska iz feudalizma II kapitalizam? StYD.rno rc\~oluclo:iaI'nl je put 1 ,lC pro'izYođač (n:1 pril11er a), k~oji se bogati na račl1l1 clrugih proiZ\'ođ-ača, "ekspropriše" ih i koncentriše u sop'

između

zuje na ie koie ku proizvoc1enia dobara

o oyim proi7\'ocinie govori kao o ističc cl:" nim istorijskim epohama društvene ]1roizvoo]1i(" nrenn tome kakel': ie 1'ežim syoiine na srec1stya 7:>. nroi:n'odniu u svakoj od ovih epoha. Svaki način proizvodnje iE' nelređen način .. raspodele" S'l'Oii11e na sred"j'\'a "8 nroiz\'odnju. Svojinski odnos, ne u čisto formalističkom smi54

7J.

~amo siro\·inom. Plema tome'. Mar.,\oyo rasućli\'anie je utoliko tačnije ukoliko se odnosi na tr:;;o\'ca koji ima s\'ojinu samo na

siro\·ine.

stvenim rukama sredstva za proizvodnju (a naročito sredstva za raa), koja su pre bila "rasturena" na širem društvenom "prostoru" (u celini sitnih zanatlija samostall1lh proizvodača). U ovom slučaju je proizvodač koji je postao kapitalista duboko zainteresovan za telmičko-organi zaci onu transformaciju načina proizvodnje u uzem ~smi slu (načina izrade proizvoda), i tako počinj e onaj proces, koji kao što smo videli,. vodi od "formalnog" podrediVanja rada kapitalu (speciiićne faze prelaska od feudalizma u kapitalizam) u njegoyo "stvarno" podređi\anje Impitalu, tj. prelasku na kapitalistički način proizvodnje koji se "stabi1izovao" i koji se repl'odukuje po sopstvenOJ unutrašnjoj zakoniwSli, lj. Lalwniwsti koja je inherentna njegovoj ce1okupnoj strukturiranosti. Drugi put, kako dobro kaze Marx, nije revolucionaran, jer na njemu preovlađuje lrgovaćki duh; lrgovački kapHalista nastoji da iskorišćava razlićite uslon; nabavke sirovine i prodaje gotovog proizvoda, ali uopšte nije zainteresovan za način proizvodnje kao takav, koji u suštini ostaje zanatski srednjovekovni način proizvodnje. Štaviše, trgovac je ćesto više zainteresovan za to da se ne vrše nikak\'e promene u tehničkoj bazi procesa proizvodnje zato što bi suviše brzo povećanje produktivnosti rada, pa, dakle, i proizvođe"1je artikala za DJ'odaju 111oGlo da ugrozi njegov (manje ili više potpun; manje' iii više legalizoY::ll1) trgovački monopol. OV'de imamo posla s početnim prostim oblikom prelaza, koji bi mogao biti i neuspešan ako se ne bi ranijao i drugi proces koji efikasnije rei:olucioniše i "rast-\'ara" feudalni način proizvodnje. Sasvim je razumlji\'o da je tehničko i organizaciono reYolucionisanje procesa fabrikacije dobara ,'ezano za kapitalističku syojinu na oruđa za rad; prosla svoiina na sirovinu ne bi mogla dm'esii ni (10 KaK\,li1 rezultata Ll o\'om poglectu.-' 1"

--:

'--

isrič~

klasa lZI'odnje, a taj oblik ujedno imlJllCll'a potpunu maciju načina proizYodnje, Nije ni potrebno reći c12 taj ln1D. on :5 To je još jedan dokaz odlučujućeg znL\čL\jL\ oblil,L\ odnosL\ proiZ\'odnje II prt:!L\zu iz jednog načina proizYoclnje II drugi.

i;:azi\'a - etaJe nOHl sadržinu sredstvu za rad (pa, prema Lome, i samom kapitalističkom produkcionom odnosu); 8,lačkc sc prelazi na oel \'Jadanja kapitaliste spoljašnjim uslm'ima procesa proizvodnje u užem smislu (pribadjanjem sirovina i procbjom proizyoda) dospeva se potpur'.ii': abmncijc j~apilcdističkog upraY1janja proc::som proizvodnje, koje obuhvata i tehniku i organil.aciju koje se primenjuju Ll izradi proiz\'od~l. Zadržimo se sada još na jednoj stvari. Jedan odreoblil~ ine na sredstva za ,'ad, kapitalistička s\'ojiiU mt::>uprLil s\uj,ini kuju nel ova sredstva imaju zan<1t!ije siLni proiz\'ochči odvojeni jedan od drugog - omugućava, preko niza društvenih, ekonomskih, tehničkih i drU!2ilt transformacija (dakle ne l1eDosredno, \'eć u '.id:l prela::.a) , specifičan oblik tehničko~organiza C::JI1C i1:ubcije "opštih" (subjektiynih i objektin1ih) ta" proinoc1nje, Sa zanatskom svojinom je postojala i!-I'esna relacija čoyek - alatka, koja je implicialatke čo\'eku (kao "projekcije", kao 2" čo\'ekme ruke) za cilje\'e proizvodnje koje ic c:clređi\·ao proiz\'()clač, subiektiyni elemenat procesa I'2du. S nastankom kapitalističke syojine i s promenama koie ona izz;ziYa, o\'aj odnos između "prostih momen:J.t<1" nje se preokreće i usposta,,]ia se odnos ma· šina - čO-"'c·k, u kome se ču nodređuje mašini. po::: La je llj en "docldtak" i sadej s l \uje u ost\'ar"ivanju cH ieva koie i" kapitalista (i koie su postav-ile I1Zluk2 i tol'111ik2 Gtcio\'1iene" u kapitalu)' tj. 'koje je odredila :)]'oi7Yođaču potpuno tuđa i SllPT'otstav1iena volja, Obiekiilni uslo,:i nl'oizYodnie dominiraiu nad njenim subjektom, i to u dvostrukom smislu, naime u tom smislu što i iud d .:-" 1';:Ic1n"1 sn8g~,. n:: m-ost? doc1C'\'8nic .. 3. 1)::;traktnog . tl. opstC2:, nedIferenCIrano!:! l mcDmenji\'og:- manuel nog rada) postaie prošto potyO 111ašinskoQ: sistema, i što oyai sistem proeesorT! proizYodnje i nie2;o\'om kovan (i mistifikatorskD ob1i.k "obs[Yari, kapitalida iz njcgQ izv

•

s\'ojine (zanatske s\'ojine), centralni le prolzvocim sUOJekt, (lok sredstYCl za rad (alatke) sluze sai110 tome da pomazu Ll njego\'oj ddatnosti. U kapitalističkom ine glayna osuvina proizvodnog procesa po· e specifične prelazne faze (manufakture) sistem mašina (zajedno s naukom i tehnikom, koje su nl'ULc::;a

otelovljene u tom sistemu). Mašinski sistem podređuje - koji je sveden na "objek[ medu ([lUg1ll1 objektima, na "taktor' proizvodnje medu drugul1 laktorima proizvodnje - ciljevima oploćlavanja kapitala, stvaranja viška vrednosti, ciljevima, dalde, koji više nisu cilje\'i samih proizvođača, već onoga ko pos~duje sisten~ mašina i njim upraylja, ko s(Ya1'no raspolaze nz,uIi:om l tehnikom. Oblik svojine na sredstva za rad, koji imp~icira izi esnu strukturu društ\'enih odnosa, jednu odreelenu podelu društva na klase, uoblićava, dakle, prema sebi i strukturu prema kojoj se međusobno povezuju oni prosti elementi "proizvodnje uopste" koje smo u početku identifikovali pomoću analize procesa rada - posmatranog u vidu pukog prisvajanja prirode od strane čoveka - i njegovih proizYodnih snaga. Sredstvo za rad je nužno sredstvo posredoyanja u OVOI11 procesu prisyajanja prirode; ono je "stožer" delatnosti usmerene na stvaranje dobara za zadovoljavanje ljudskih potreba; razyitak proizvodnih snaga počiva u )Jr\'om redu na US2\TŠaVan ju ovih oruđa (u širem smisluj, koja potenciraju ljudsk( rad. Ali sredstvo za rad je takođe elemenat posredovanja između čoveka i čoveka, izmec1u klase i klase; ono je "temelj" društvenih odnosa proizvodnje zato što oblik ovih odnosa zavisi od tipa s\'ojine na sredst\'a za 1'8.ei. A struktura odnosa p,'oizvoclnje, dakle režim svojine na sredstya za rad, daje specifičan oblik reciproč,nom "povezivanju" "opštih elemenata" proizvodnje. Međutim, ovde nije posredi čisto spoljašllja veza, koja ostavlja nepromenjen "večni" sadržaj elemenata o kojima je reč. S\'aka određena tehničko-or22niwcicma artikulaci ia proc.sa proiFodnje implicira po~cbnu Hut""': kako subjekti tako i objektivnih "elemenata" o\'og procesa. Stalno reprudukoyanje datog načina proizvodnje vezano je za deloyanje ovih "elemenata", koji se međusobno intcgrišu,

prolz'\.-oclnje, sa sPecifi\~11onl podelom društva na kJasc koju sobom nosi oblik odnosa proiz\'odnje. Prema tome, može se zaključiti da je sedstvo za rad upra\'o materijalna, objektivl1a podloga kako kvantitativnog razvitka proizvodnih snaga (kojima čo\'ek prisvaja prirodu) tako i društvenih odnosa u ćijem se okyiru te snage razvijaju, i stoga ono na završetku "prelazne faze" preclsta:dja to isto i za tip Ol-ganizacije i tehnologije koji ie primenjen u stYaranju materijalnih osnova ljudskog zi\'ota, Iz oye analize se jasno \'ide razlozi iz kojih se proizvodne snage i odnosi proizi'odnje tesno prepliću, uzajamno prožimaju, i zašto nisu "entiteti" koji bi jedan prema drugom bili "spoljašnji" (ili u odnosu recipročne "interakcije"). Nikad ne može postojati puki b'antitat.ivni l'az\'itak proizvodnih snaga, već je to uvek razi'itak određenog tipa, određenog smera, tipa i smera koje implicira specifična "unutrašnja" artikulacija procesa proiz\'odnje (u užem smislu), koja je, sa s\'oje strane, nakalemljena '12 od Ll stnlktLu'U odnosa proiz\'odnje (na l'ežim s\'ojil1c na srcdSL\'Z[ 7.a rad). Nema sumnje, u toku taze "prelaza" proiz\'odne snage i odnosi proizvodnje naizgled se međusobno "razdvajaju" i dolaze u ot'mrenu suprotnost; oblik 1'a;:vtika nroi7yodnil1 snaQ:a l1el11Zt nikak\.:"'i11 "faza" E odnosil na ;)blik odnosa proizvodnje ... Tenzija" koja postoji izmedu razvitka proinodnih snaga i odnosa proizyoclnje upra\'o otkri-ra duboku intc2fisanost koia 111eđu 11iin1a ipak trvek postoji. Pre s\'ega, proiZ\'oclne snage stTa{.no nemaju samostalnu egzistenciju, egzistenciju po sebi; njiho\' način raz,:ijanja (ili nerazyijanja, šio je u o\'om kontekstu isto) nreclstaylja načina proiz'.'ocinje, stare

wraciict proces:t proizvodnje (posebno fabrikacije proizII llaiyccoi ~T1\..~}·'i -l:d~o ne neposredne, YCĆ celog: niz}. rncdilZtci,l8. , se n10gtl lak~;c tločiti II "fazi prelaza" ud nal-ina proitxodnjc u drugi zaVlSI od režima s\'ojinc na oruđa za rad, od oblika odnosa

možemo , Iz\'csno ie ela ie tai neuspeh, nored ostalog, posledica neuspešne transformaci ie tipa 1'az\'j proizvodnih snaga. Ovo, međutim, ne znači da u s1učaiu "Tegresije" pr:ema starom načinu proizvodnje proizvodne

proizvođača

:~tl-LlktUl\~'

snage postaju "uzrok", a odnosi proizvodnje "posledica" (s nd:.om vrstom obrnute relacije pl'enla onome SLO se dešava u slucaju "progresije" l~a no\"om naćinu proizvodnje). J oš jeaanput treba podsetiti da su se proIzyodne snage razvile, uobličile u bilu neke date strukture od.nosa proizvodnje, koji impliciraju postojanje specifične dominantne klase (koja ima svoju Ol'gal1lZaClju političke vlasti, svoju, vladajuću, ideologiju itd.) Raz\ijanje proizvodnih snaga u lačno od.ređenom smeru služi upravo tome da ucvrs!i vladavinu le klase za Cc::O jc::clan istoriJski period, u kojem se naein proizvodnje sLalno reprodukuje u S\ojoj celokupnoj srl"ukLuraciji.> Prelaz počinje onda kad stara drusrveno-ekonomska struktura dođe u pitanje i kad se začinju novi oclnosi proizvodnje, što u krajnjoj liniji znači da neka nova klasa pocinje sticati vladajući položaj. Ali stara vladajuća klasa, iako je izgubila političku vlast, ne silazi odmah sa scene, i tip razvitka proizvodnih snaga, koji je u pocetku jos usaglašen sa starim načinom proizvodnje, pomaže joj u pokušaju da P0110\"0 zauznle dast upravo stoga što ova "nepodudarnost proizvodnih snaga i novih odnosa proizvodnje (novog režima svojine) najočiglednije pokazuje da novi odnosi proizvodnje još nisu zavladali u celom društvu u svim njegovim "strukturalnim" i "superstrukturalnim" aspektima - i da ono deiimično još ostaje pod uticajem starog režima s\'ojine. Prema tome, svakako moiemo izvesti zaključak da nova društveno-ekonomska struktura još nije dobila sve ono bogatstvo sadržaja koje joj može obezbediti (proširenu) reprodukciju. Ono što je u početku novo u odnosima proizYodnjc, koji teže da društnl, odnosi se samo na režim za proizYodn ju (a rad) i na .,spolj procesa u užem smi je 11

0\0

iL'

nikak'l:c

izazi\'o.iu radikahh2 kapi talist ičkom načinu

proiz\"oc1nie

reprodukciie. LT bur-;:oaziia" proletarijat borc':,

al i sn.: ne bude r::lI:biiena syaki ciklus strukturu, reproclukdk.: proliYl1ika, raclnika, na dnLI:)j Sl rani

međusobnu

zulikulisLl, ali Ll sukoblja\"anju dve različite strukture odnosa proizvodnje, s dvema određenim društyenim klasama na dacbjućem položaju koje se, u celom jednom istorijskom razdoblju, otvoreno bore za potpunu predast Ll društHl (služeći se poLitičkom dašću, ideoloskom borbom itd.). Jedan (ali, raZWlle se, ne i jedini) od fundamentalnih aspekata ove ogorčene borbe jeste transformacija tipa razvijanja proiz\'oclnih snaga, tipa srrukturacije procesa proizvodnje. Stara vlasnička klasa pokušava da spreči ovu transformaciju i da konzen-ise stari naein I,U uzem smislu), na osnovu s\"oje moći, Z~ no\a klasa vrši pritisak u prm"cu potpunog usaglašayanja razvijanja proizYodnih sna;lO\Og rezin:a s\"ojil1t: na slec1st\"a za proIz O\"C otvorene borbe izmedu dva "sYeta" nastaju revolucionarni prevrati, koji karakterišu određene isto1'ijske epohe, a koji u izvesnim društvima imaju vid razalanja i raspadanja (ne samo materijalnog već i duhovnog). Tek na za\Tšteku perioda prelaza (ukoliko prelaz uspe), s potpunom transformacijom i preustrojstvom proizvodnih snaga i njihovog razvijanja, s novom tesnom integracijom proizvodnih snaga i odnosa proizvodnje, nova klasa vlasnika odlučno odnosi pobedu i novi način proizvodnje počinje da se reprodukuje u uslovima relativne stabilnosti (dok stari način proizvodnje i njegova \-laciajuča klasa postaju "predmet" "odvojenog" i "nepris lrasnog" istorij skog posmairanj a). Jasno je, dakle, da kvantitativni razvitak proizvodnih snaga po sebi ne može voditi prevratu odnosa proizvodnje. l\ložemo sa sigurnošću konstatovati da kapitalistička svojina na sredstva za proiZ\'odnju ometa potpuno ispoljm'anje proiz\"odnih potencijala ekonomskog sistema, ili ih, pak, moze prema dcstl"uktin1im ciljevima, Hi, najzad, može Li koncenrrisanju ekonomskog raz"dtka S:1mo 11:1 nekim ekonomskog sistema (iz čega specifični problemi u vezi s r':'ecipročnom vezo~ ~ i zaostajanja) itd. sve dru-

dovoljno boproizvodnje, rasipanja itd.; nije dovoljno bori ti se za to da bi se kapitalističkom društvenom sis ternu dao nov podsticaj u proiz'vodnji. Borba proizvođača - bar što se tiče njenog specifično (iako ne i isključivo) ekonomskog aspekta - (ostavljamo po strani fundamentalni problem političke vlasti, koji

oyde ne možemo razmatrati) - mora se koncentrisati upravo na tip organizacije procesa proiz\'odnje, na lip tehnologije koji se u tom procesu pdmenjuje. Radnik se mora boriti protiv svoje "sharne eksproprijacije", koja obuhvata ne samo sredsL\ a za proizvodnju već i sam njegov subjektivit.et; moro. se boriti proth' Syog integralnog podređivanja jednom mehanizmu, cije ukupne veze SH: više izmiču njegovom l'C1ZUmevC1njLl. , Nema nikakve SL1l1l1je u to da je bez raspolaganja političkom 'dašću saušeno uzaludno zavara\'ari se time da je ovaj proces "stvarne eksproprijacije" moguće preokrenuti i upraviti na "stvarno" ponovno pris\'ajanje objektivnih uslova rada od strane proizvođača. 27 Zatim, u svakom slučaju, bitan aspekt proleterske borbe danas i u samom ovom trenutku mora biti nastojanje da se što potpw1ije shvate problemi koje postm'lja tip razvitka proizvodnih snaga koji treba osporavati, a ne pasinlO čekati da nam on najzad, kao zreo plod, donese socijalizam, tj. potpun preobražaj današnje kapitalističke strukture društ\'enih odnosa proizvodnje. U ovom pogledu se može upasti u grešku kad god se odvojeno posmatraju proizvodne snage i odnosi proizyodnje i kad se misli da bi, syakako pozitivan, kyantitativan rast proizvodnih snaga, pošto pl'eđe iz\'estan prag (koji nikad nije oclreden, jer ga nije ni moguće tačnu odrediti), danca sobom promenu društvene strukture. Ako bi se prihvatio ovaj način teorijskog razmatranja, organizacija i tehnika kapitalističkog procesa proizvodnje ne bi bile napadane, već bi se, štaviše, smatrah:-: za no.jsa\Tšeniji izraz "racionalnosti" proizvodnje. U vezi s o\'im, nemoguće je ne setiti se oštrih Engelsoyih reči proti\' "socijaliste" Diihringa (Diringa): saela pogledajmo detinjasru preelstaYu gospodina Di.ihl'inga prema zeti s\'a

IJre1'rilC s{ari ;ikiile SiaJ'1l

je ll::!.

(!J()litičkc1.)

l k~1'

ylast

nie u krilu II lG Y1::1~t imala odlučujući II rušeniu "iada,'inc' iz\'oclnje. Što se tiče radničke klase, ne 'ddi TI10Qla stvoriti postryZl kOil1ur::ZI11Zl Ll utrobi kapitaiističkc: strukture" čini nanl ~c da je oČć\-idno da je u oyorn 05\'0ienje Ylasti od str:C;lC proletarijata pn'i uslo\' za svakog '"pr'elaza", 0\'0 je problem koji bi svakako trebalo više razraditi, ali to moramo ostaviti za neku drugu prilikuo

s\'e S\TŠenCl cnu se samo ,pm'ede računa o prirodnim okolnostima i Ecnim sposobnostima', a da i onda, kao i pre, ćita\'c mase ljudi robuju proizvođenju jednog uni/Ja, da čitava stano\'ništva budu amwžm::l11a nekom Dojedino.čnom granom proiz,vocLlI{e i da se ĆC!\ eČ~:;;l\ u i dalje ~deli na i;.l'estail broj }'{1;lićito lllz(z/.;a:clli!z ,eJ,u;70i1lskilz l'urijetetcz', kao što su ,gurači koliC1' i ,arhitekti', Dmšl\'o kao celiila tleba ~cla postane gospodar sredstava. za proiz\'oclnju, a 5\'a].;:i pojcc1ino.c da OSi(WC rob Sl'oga sreds[l'C[ ;a proi:"'ociiijU i da jedino IlIO::e birmi kojem sredsli'll robuje, " Dmštvo oslobođeno ograda kapitalistići\.e proizvodnje, može ići još mnogo (blje, sL'.arajući jednu generaciju svestrano izučenih proiz'.-oc1oć:l, koj i razumeju naučne osnove celokupne inclusLriiskc proizvodnje i od kojih je s\'aki od početka kraja praktično izvežban u čitavom ni7u prOiZiOdl1ih grana, , ,"2' o,

Zaključak koji se može izvući iz .onoga što .sm~ izložili u drugom delu oye raspraye Jeste da odnos!

proi;l'odllje preclstavljajz!. oblik rC!z.vilka. proi,zvocl~lilz. sl~a aa. U svakom datom naCll1U prOlzvodnje taj oblIk Je Inherentan samim proizYodnim snagama i njihov razvitale u stvari je samo ispoljavanje tog oblika. U izvesnom smislu, odnosi proizYodnje se nalaze u samom "telu" proizvodnih snaga, nisu "sud", nisll spoljašnji "omotač", već su "YeziYno tki\'o" raz\"itka proiz\'odnih snaga (ukoliko su 0\,21 porečtenja uopšte pl'ikladna). Prelaz od jednog načina proizvodnje na drugi poči nje nastajanjern no\~og oblika odnosa pl.'oizYodnje .."Ve7iYno tkh'o" tlDi promene, raspada se lde lc 110\'OJ reji, D\'a sistema proizl'odnje, dva res Zlma S\'ojil1e, d\'a različita tipa strukturacije društva II klase sučelja\'aju se i yode borbu, ali se pri tom ipak međusobno artikulišu Ll "prelazna dn.lštyenU formaciju" podređenosti i naposebprodruštyene formacije), se novi oblik odnosa proizsnaga, čiji bar u granicama procesa proizvodnje II užem smislu -

:: Friedrich Engeis, Allliciiiilriilg, Roma, Edizioni "Rinaseita", 1950 str, 323 (u srpskohn'ats!i:om izdanju .. Anti-Dlihringa" [Zagreb, "Naprijed", 19:.t6] stL 31,,), i 313)0 Kurziv je največim delom autoro\'o

i dalje nosi obeležje starog oblika. 29 Borba između dyeju vladajućih klasa (stare i nove) - što znači izmec:lu dyaju sistema odnosa, od kojih svaki dodeljuje dominantnu ulogu jednoj ili drugoj društvenoj klasi - jeste borba za p.otpunu resrrukturaciju ovog procesa proizvodnje ili p,r?tlv }e res,trukturacije. Kada se "prelaz" završi "pozlt1vno , nOVI obhIe odnosa proizvodnje "ponovo ulazi" u proizvodne snage, "ponovo ofonnljujući", "ponovo modelujući" njihov l'azvitak u granicama procesa proizovdnje u užem smislu. Tdkoća borbe za potpun uspeh "prelaza" ne sastoji se, međutim, samo Ll žestokom otporu stare vlasnićke klase, čiju "Volju za pružanje otpora treba slomit.i. Misliti tako znači \'ero\'ati da se klasna borba razvija na čistom niyou subjektiviteta (s antagonizmom između konzervatii'aca i re\'olucionara), Tr2ba poći od onoga što YCĆ znamo: društveni proces proiz\'odnje ima d\'a aspekta, artikul,iše se prema dvema relacionim strukturama, koje su međusobno intcgrisane. Naime, s jedne strane, postoji relacija izmec1u čoycčanst\'a (subjekta) i prirode (objekta), koju čovečanstvo prisvaja iz potreba sopstvenog ži\'ota; to je relacija čiji posrednik su Sll'Clri, sredstva za rad. Ovu relaciju "udvostruča\'a" relacija između čoveka i čoveka - naravno ne između pojedinačnih lica, već između društvenih klasa. I ovu relaciju posreduje onaj objektiin1i entitet koji čine sredstva za rad. 30 U 'stvari,' kao što \'Cć znamo, oblik ovih društ\enih relacija zavisi od režima s\'ojine na sledst\'a za lad; antagonizam koji postoji između dveju osnovnih klasa s\"2Lkog načina in'oizvodnje bitno je uslovljen svojinom ili nemanjem svojine na sredstva za rad. Od ovih dveju relacionih struktura odlučujući značaj ima društvena struktura, od koje zavisi svaki specifičan način pris\'ajanja prirode. Sama sadržina stvari koje posredUju između ch'aju nivoa relacija (prirodnog i chuštyenog) u osnovi zavisi od dmštyene strukture. Svaki dati društveni način prisvajanja prirode

služi se, dakle, svojim specifičnim sredstvima za to prisvajanje (na primer alatkama zanatlije ili, pak, kapitalističkim sistem8m mašina itd.). Otuda je očigledno da u procesu proizvodnje u užem smislu (lj. u procesu koji smo nazvah možda suvise redul\:oval1lm terminom izrada ili "tabrikacija" proizvoda) ceima tenničko-organizacionih komponenata toga procesa, Koje su ipak objektivni "elementi", nosi u sebi oblik \'ladajućjl1 Cil'LlŠnenii1 ocinosa. Medutim, izvesno je da u svakom odredenom načinu proiz\'odnje ,.vlakna", vezivno Lkivo" (drušLvene odnose) "prekriva" debeo "pokrivać" materijalnih "elemenata" proizv"odnje. U svesti vladajuće klase (a 'veoma često i u svesti eksploatisane klase), koJa ne uspe\'a (la pronikne u dluštvenu suštinu ove proizvodnJe, lwmp1eKs materiJall1lh elemenata procesa proiZl;oClnJe se pojavljuje kao čiSla i prosta objektil'nost, koja Je apSOlutno nepromenljiva (sem Ll kvanmativnom smislu)."' Revolucionarna borba koja se razvija u "prelaznom periOdu" mora da "razbije", da "razdrobi" ovaj debeli materijalni "pokrivač' (pod kojim se skrivaju stari odnosi proizvodnje, pa, dalde, i moć stare klase vlasnika), da bi "ponovo spojila", "reorganizovala" materijalne elemente procesa proizvodnje oko nove "noseće strukture" (noyih odnosa proizvodnje). Nema sumnje da je za potpw10 izvršenje ovog zadalka od biLl10g znacaja sposobnost revolLlciona~'ne ldase da jasno shvati mogućnost (i nužnost) moditikovanja clru!;[Velle objektivnosti procesa proizvodnje. Ali pri tom ona ne bi smela da gubi iz vida da - upravo zato što je svaki društveni način proizvodnje ipak prisvajanje prirode - tehničkoorganizacionu artikulaciju procesa proilvodnje, iako ona preuzima oblik odnosa proizvodnje koji domjniraju u odi'eđenoj istorijskoj eposi, u svakom cl luišLl l1uLerijalni "d<':Ju::l1Li" koji su "lvrdi" na transformaciju, koji se "odupiru" moclifikO\'anju Ll smislu njihmog uskbcli\'anja s no\'om društ\'eno-ekonom5ko111 S Ll'uklUl'c:n1, koja se počela učvršćivali, Teško-

Cesa na primer.

naLlskc"

"infrastruktura" S\'akako ic i:lsno ća\:a porast proiz,\'o~lnih potencija drUŠL\'enog sistema, potenci ia kOJe se konkl'et!ZLljU u pO\'eč;:n"an ju proclukti,\,nosti l iuclsko:l rada 1..1 ncposrcdno111 proizyodn le dob3rZl. .l', kapital SIvar, -v-eC; drll):[\Jeni OdllOS iZ111edu lica k?.ii se uSl?osta:'!ja p,osrecist1'olii stvari," (Karl Mal'x, Il capita/e, LIbro l"', Isto Izdanje, str. 226, Poslednji kurziv u citatu je autorov, ' >

JI'

••

'-'

do. nJ. po\)oljša\'a primenjene 111ašine iurcctaje - čistu kYantitatiYna koja ne uLič~ na osnonm drušLvenu sll'ukturaciju načina proiz\'odnje, ,1

Ol1u::..::.a ŠL0

tehnička incl\'acij~l

Sl11U

načinu proizvod-

konkurencije među proizvođačima (zanatlijski esnafi u gradovima, na primer, svojim pravilnicima su detaljno odrecli\'ali svaki vid proizvodnje svojih članova i u kvantitativnom i u kvalitatitnom pogledu. Što se tiče proizvoctačke zajednice u kompleksu feudalnog zamka, patrijarhalne porodične zajednice itd., ni tu proizvedena dobra nisu dobijala oblik robe, osin1 u razmeni između zajednice i zajednice, ali je ta razmena obuhvatala minimalan deo proizvodnje.) Tek u kapitalističkom društvu se proizvodnja roba generalizuje i postaje dominantan oblik u kome se pokazuje svaki proizvod ljudskog rada. 32 Ta pojava se zapaža još u fazi prelaza (manufakturi) na specifično kapitalistički naćin proizvodnje, ali tek u ovom načinu proizvodnje stiče apsolutnu prevagu. Razvitak kapitalističkog načina proizvodnje ne odstranjuje međusobnu odvojenost proizvođača, ali ih - posredstvom neprekidnog procesa eksproprijacije, ko}i u početku pogađa izolovane proizvođače, a zatim i (najslabije) kapitaliste 33 grupiše Ll sve većem broju u određene proizvodne jedinice (preduzeća), koje \Temenom dobijaju sve veće dimenzije. Ovo dovodi, s jedne strane, do pojačavanja konkurencije između ovih proizvodnih jedinica koje nisu više povezane nikakvom esnafskom vezom, već "slobodno" istupaju na tržište - a, s druge strane, implicira povećanje meciuso bne sarClclnjc pmiz\·ođačCl. Raste podela rada, i to kako njegova društvena podela - s nastajanjern sve novijih i novijih sektora proizvodnje - tako i njegO\'a tehnička podela u okviru svake proiZ\"oclne jedinice, koja stalno proširuje sopstvenu "skalu" proiz\·odnje. U\'ode se uređaji i opreme sve većih dimenzija, sve moćnije i S\'e savršenije mašine, koje koordiniraju deblnosl sn: n::Ćeg broja radnika. Kapitaproiz\'odnja sc plOšinljć na ceo s\"eL, udačeči lis nove narodne II "sferu" proiz\"odnje za tržište i kooperacije ydikih masa ljudi II raznim procesima proizvodnje.'" S:l centralizacijom k:lpit:lla razvija se monopol, a zatim i mono]Jolisticki kapitalizam drža:ve, koji kasnije d~) 1) l' cch.1zcća , izičilih tora proiz',odnje itd. . U 0\'0111 smislu se proces pr~izvodnje poaruštvljaya stalno sc proširuju osno\"e kooperacije proizvođača Ll Tom proceSll. nroizyoclne snage sc raz\-ijaju u smeru Lrdačenja sve već~g i većeg brofa proizvo-

da.tI tlm v~lLlst\.-1l1?a TIlJe postojalo tržište u današnjem snllslu recI zato sto, pored ostalog, nije bilo nikakve

': Vidi: Karl :VL1rx. II capiwie. Libro P, isto izdanie. str. 31 :' lslo. str. 222-223. ' :' O\'e pojm'e su sjajno izložili Marx i Engels u :Hanifestu Komunističke partije, u I ocleljku ("Buržuji i proleteri").

Međutim, zbog toga što je ova postepenost u transform.isanju nužna (ona nikako nije "linearan" i "bezbolan" proces, v~~ je l~retanje u s.ukcesivnim "talasima"), ne ~me, se gUbItI IZ vI,~a cer:tralm problem svakog uspešno lZvrsenog "prelaza : radIkalna promena strukturalnoa vida ~azvitl~a proiz:odnih snaga II samom procesu proiz~ vodnje (u uzen~.smIslu), strukturalnog vida koji čini glavnu o:no;';1 ~10CI stare vlasničke Idase. Definitivno i tra;iZO ~lcvrscenJe no,:og načina proizvodnje iziskuje da l1o~i oblIk odno:a P;',01zvodnje ko)i se uspostavljaju u "prel~znom P?l1odu. postane najzad cloilZŽizailtoil oblik razv Itka prOIzvodmh snaga.

3. P~društ:Jljaval1je proizvodnje i privatno prisvajanJe IJr01zvodći

PI:oti\Tečnost, tenzija između razvitka proizvodnih sl=a~a_l stl:ukture oclno:.a proizvodnje II čijim se okvirima Pl~~Z\O_clr~c snage razvIJ~]L~ n-:ože se videti iz aspekta relaCI]!l LOJe ~e uspostavljajU Između izvesnih modaliteta razVltk.a pr~lzvodnje i modaliteta pris\'aJ'an]'a ono~'a š'o se prOIzvodI. :::: L

~ko posmatran~o kapitalistički način proizvodnje, Z~P~Z~I~O. da. se ~ :1.Jemu ,nepr~kidno povišava stepen podr_~l~t\ 1)a\ anja p~ ol~vodnle, ko.la dolazi Ll protivrečnost s

plnat1111?~ pnsl'a]an]em proizvoda. pogledajmo izbliže šta

ovo znacI. ~ . .. ,,~rosEa" 'pro~zvodnja roba zasniva se na odvojenosti prolZ\ođa~a Jeclmh od drugih. Svaki od njih Droizvodi s potpumm raspolaganiem objektivnim L"lslovima sopst.', eno~ rada (uvde pos.~bno mislimo na predmete rada i Sl e0 st_\ a zv~ rad), ah mje neposredno povezan s dnlgim ~:o17:V??a~llna, ne, kooperinl s njima s nekim za ied7,ič kIm cr11e\-:~na prolzvodni~. Veza između proizvođača ie s~mo ))o.Sl :~dna, .l:s1?o~t~vlJa ~e. pr.eko tržišta. Ciljevi koji s" vo?ređu.lu u_ 1,1 aJ 11 10.J anahZI 111SU oni koie su pojedinacm pr01zvoc1ači svesno želeli već SP 0"~l1~"nl.1·" ;"--~o ~t k' "11' ,~ w. ,,«ULn1ct s In1 ce ovanlenl i"r7ie;:ta nn n;PIT",-im 7~1-~~!_~~" -' U'\..l.JiIilUct se nameću pojedincima kao "bezlične", potpun~ 0

+--~- ~'-,

rJV'

j"'-'f-V \

-!.

,Ol,_

p.{~,...

društvima proizvod-

n_~~ l~O~~ ie ~.a~vim Sl)Ol~edna poiava, društveno-ekonomSJ,1

O~iJK

:(0]1 ,~e podređen vladajućem

nie_.(!.obo·da.~mckom, feudalnom itd.), a koii mOŽe imati razlJcIt:: \'ar~]~nt: i sa~~·žaje. Nije potrebno ni podsećati

e'rača u kooperacij Ll S jedinst-:enim ciljem proizvodn je i u ..smem ~ta~!10g podizanja nivoa koordinacije i integraCIje odvojeml1 procesa proizvod.nje. Međutim, uz o\"aj proces podruštvljavanja proizvod~e .c~clatnos~i o~taje i učvršćuje se tipičan način kapitalIstlcl~og p.ns\'ajanja onoga što se proizvodi, prisvajanja na prwatmlTl, katkad individualnim osnovama, a češče na osn.~\"ama odgovarajućih kapitalističkih "saveza". Kooper~lcIJa radnika, koja stalno raste, služi isključivo intereSI111a kal?italis.ta, afi~'miše se jedino u cilju po\"ećavanja n-ednostI kapItala. Stai'iše, u daljem razi'iLku kapitaliz~11a osno:'e prisvajanja proizvoda s\'e više se sužavaju, Jer Ll .mll:'e:::1 deo produkta podruštyljenog rada kapital pred~:JmljUle SYe manji broj monopolističkih kapitalista. l ako se produbljuie suprotnost između proširivan ja "skale", k~operiranja ljudi u prisnljanju prirode, između sye \'ece lI1tegracije i kordinaci ie koje karakterišu ceo t?!-c kapitalističkog razvijanja p'roizvodnih snaga, i sve \'Ise dolazi do izražaia raspolaQanie celim proizvodom (koji sadrži i višak vrednosti, ti.~ yišak rada proizyođača) od, strane sye manjeg broja krupnih kapitalista, koji d~'ze pod, syojom ~\:OI:trolom namenu i upotrebu proizvoda. Razntak kapltalrzma siYara gigantske proizvodne snaQ'e, ali je potreba za pretnlranjern kapitala u vrednost su\·iše uska i slaba baza za korišćen je o9:rornnih potenciia koie nose u sebi nauka i tehnika,3s Kapitalistički ,

o' .. Km{ia, tl!{l~g meii1o:!; vremena. ila kojoj počiva današnje

pOl\:2ZU.JC sc kao bedna osnO\"3 II poređeniu s o\"on1 n.mom osno\'om koja ~C rJz\'iIa u me([uvremenu i ko"ju il' st'.'oilla sama krupna industri ia . . I sam kanital je proth:rečnost Ll procesu Z:J.to što teži skraćl\':J.Il ju "\'remena na mini, elok, s ciruge uzima l:ac1no ,Teme kao iedinu meru ;/.\01' on skraćuje radno . " da hi {)og(![Sl\'O,

san!.:) Steelsll'u

Ali. u stYZl.ri tn sc u'."a osno\'Zt u YZ1.zduh,," :~\'Iarx, l",il1cdella Ci dell' poiitica [..Osnopoiitić!;:e c 1(ol1omijc"J, Fil'cl1ze, .. La Nuova Italia", II, str. 401-102"J Kurziv je delimično autorov. 1

yi 1970,

\'01.

produkeioni odnos predstavlj<l oko\' za razvitak proiz\'odnih snaga; on je "prepreka" koju treba "oboriti" da bi se one mogle proširivati i razvijati ubrzanim ritmom. Ako bismo se zadovoljili ovim konstatacijama (koje same po sebi nisu pogrešne), značilo bi da bitno krivotvorimo Marxovu misao. Iz njih bi se mogao iZVLlĆi zaključak da je 1'azl'itak proizvodnih snaga sam po sebi poziriYan, da tehnika i nauka stalno napreduju i da njihov progres treba sIn-atiti kao nešto što se nimalo ne modifikuje, kao "dl'ugo" zaveštanje buržoaskog društva. Na taj način se razvilak ploizvodnih snaga '(iC!vaja od ~trul~ture odnosa proizYodnje u kojima se one razvijaju l daje mu se prvcllstl'o u odnosu na tu strukturu kao "prvom pokretacu" društvenog razvitka. U celom jednom istorijskom periodu odnosi plOizvodnje predstayljaju - u suštini inertan, pasivan "referencijalni okvir", koji, na izvesnom stupnju, "pruža otpor" razvitku proiz\'odnih snaga, ometa taj razvitak, ali je to u osnovi posivan otpor, "brana" koju treba srušiti. "Naučnom" analizom društva može se, dakle, izolovati jedan ekonomski "prostor", koji sačinjavaju proizvodne snage čiji se modaliteti (uglavnom kvantitativnog) raz\'itka proučavaju, a koji nisu ništa drugo ne9:O tehnički modaliteti, tehničke relacije između "prostih momenata" "proizYodnjc uopšte". Analiza, naime, kao svoj predmet uzima prvenstveno proizvodIlju po sebi (od\'o, jenu od društvenih oblika koji je karakterišu), a tako shvaćena proizvodnja je, kao što je dobro poznato, specifičan predmet buržoaske ekonomske teorije. Pa i kad jezik koji se upotreblj ava ostaje pod uticajem Marxovih teorijskih kategorija, pa i kad se i dalje rezonuje u terminima proiz\'odnih snaga i odnosa proizvodnje: ipak se daje "objd~ti\isLičkoj" analizi razvitka

jedanput istaći dYOstrll ki karakter clruštyenog proces <l proiz\,ocinic koii .lc on llOČ~l\'ao. S str::mc. je prost proces rada. prisvajanje prirode. koie predsta"lja ncophodnu 05nO\'11 ljudske e9:zistencije. S oVOQ: Q:ledišta,i kapitalistički proces proizvodnje proces p~'isya,

janja prirode, li kome se u ogromnoj meri pOJacavaju sredstva za to prisvajanje, kojim se znatno povećavaju mogućnosti života i razvijanja čoveka, koji je subjekt proizvodnje (prisvajanja). S druge strane, pak, nema nikakve proiz\"odnje od strane izolovane individue (ne mislim ovde ni na kakvu "robinsonadu") , niti od strane čO\"ečanstva ukoliko se ono posmatra kao jedinstven, u sebi nediferenciran "entitet" (po jednom čislo "antropološkom gledanju na ~roces pris\'.ajanja priro?e). U stvari, svaka ])roizvodnja Je drustvel1l proces, narme ona nosi obeležja iz,"esnih oblika društvenih odnosa. 36 A ovi oblici su, k;;l.O što smo videli, tesno vezani za posebne režime svojine na sreclstva za proizvodnju, tj. svojine na one objektivne uslove koji pojačavaju čovekovo delovanje na prirodu i, dakle, razvijaju proizvodnju. Sredstva za proizvoclnju u celini - i njihovo poboljšavanje, njihovo usavršavanje - moraju, u krajnjoj analizi, biti prilagođena. saobražena potrebama datog režima svojine, nekog oblika druš1Yenih odnosa. Nijedan proces proizvodn je se ne ol'ganičava samo na stvaranje dobara koia mo~u zadm"oli2;"ati liudske potrebe, već, uz to, reprod1..1kuje ~celu strukturu dl-uštvenih odnosa, u čijem se ol,yiru jedino i može manifestovati dati način proizvodnje. Kapitalistički način proizvodnje je "sinteza" materijalnog procesa proizvodnje, koji il ogromnim razmerama poveća\-a čovekonI sposobnost da koristi prirodu, i dru t;tFel1og procesa, koji stalno reprodukuje podređenost proizYođača kapitalu zato što u svakom proizvodnom ciklusu reprodukuje ci UČ\Tšćuje) odvojenost radnika od objektivnih uslova njihove proizvodne delatnosti. AH sinteza ne znači iukstapoziciiu. Ne postoji ekonomsko-tehnički "prostor" odvojen od društyenog .,1Jrostara" (111iemu pretpostavljen), mada se može govoriti o različitim (čisto spoljašniim) ob1icima približa,7ania i relacija između ova dva različita aspekta procesa proizvodnie, U styarL posto ii samo iedan iedinsh'eni društ 1.'eno-ekonomski ,prostrn-", II kojem "dnl<;t':eno" daie oblik "ekon,oms J " '. ,sao"b razava ga sOpS t ' k ~o~ '\'emm potrebama tL-Upne reprodukcll e, 12 kcrritala (nieQJ)Yo pretYaranie II nost) tehnički notencira nrisyaianie nrirode od stranf' čoveka, vodi sve potpuniioj integrRciii nroi7"odnih 1')]"0cesa, proširuje kooperaciiu proiT\;ođača na,!!lRšaYaiući niioruđa,

hovu međusobnu zavisnost, njihovu ulogu nosilaca rad· nih funkcija koje se s\"e Yi še koordiniraju. 3? Ali razvitak kapitalizma u isto vreme vodi sve potpunijem potčinjava nju radničke klase vlasti kapitala. Jedan sve manji broj krupnih monopolističkih kapitalista drži pod svojom kontrolom, direktno ili indirektno, složenu mrežu medi· jacija, ceo društveni produkt i njegovu namenu. Ovo se cleŠaY8 upravo stoga što odvojenost proizvođača od njihovih sredstava za proizvodnju postaje sve potpunija. Ako je u prvo vreme, kao što smo napred videli, ova odvojenost formalna, ako je povezana s gubitkom svojine (kao moći raspolaganja), s nemogućnošću kontrolisanja raznih ekonomskih faza procesa proizvodnje u užem smislu koje se "penju" i "spuštaju" - faza kojima upravlja vlasnik sredstava za proizvodnju - kasnije, s radikalnom tehničkom i organizacionom transformacijom "načina fabrikacije" produkta, eksproprijacije, odYaianje radnika od sredstava za proizvodnju postaje stvamo. S porastom "centralizacije" kapitala, sa sve većom (iako prividnom) "depersonalizacijom" kapitala38 , s int eJ7 To ipak ne znači ela prestaje ili da slabi konkurencija, koja predsta\"lja specifično obeležje kapitalističko?: društya. KOilkurencija samo dobija noye oblike i postaje i oštrija nego što je bila u eposi ia!;:onanog kapitalizma slobodne konkurencije. U monopolističkoj eposi borba među kapitalistima se pretvara Ll grandiozan sukob između moč"ih "s:1yeza" 1(apitalisla, koji se na osoben način služe džinovskim držanlim aparatom, koji je st\"oren u imperijalističkoj fazi kapitalizma. )' "Depersonalizacija" kapitala je rezultat pre svega takozvanog odvajanja s\"ojine od kontrole, koje - kada se YI'ši znači prosto razdvajanje samo pravne, formalne svojine i efek: th'ne, realne moći raspobganja sredsi\'ima za proizvodnju l proiz\"oc!om. Treba, uz to, imati na umu da integracija proiz\'oclnih procesa (khnička ili, II mnogim slučajeYimC1, samo finansijska), koordinacija izmedu različitih proiz\"odnih jedinica (koje l'esLO pripadaju nizličilim "d;:lorima " (makar i

::..c-

" U Yezi s o\'im DoclseĆ8111o rh iz nor:re~noq sh,'at:on i8 nr'>" iZ'l:oc1nih sna!Za i odnosa '-'!'()izYoclnie lwo '11CCll1"ohll() odvo;eni11 entiteta nroističe i isto t"h"() nO'Yrcšno shyatanic __ lOze izmedu ekonomske ..baze" i političke i ide010ške .. nadgradnje".

razne nicnc i syoiih interesa {bilo interesa kapitalističke klase kao celine, bilo interesa pojedinih "sa\'eza" kapitalista koji y()(Jc ~l]cctu;)ubilU Lunk~JL·('nci.ju)c "}(ao priD1cr koii potYrclUie 0\*0 II ('crnu gO\'(Jl'imo može Sc' uzeli, reci;no, samo 'teškoča koiu s\'est radničke klase nailazi II razumeyaniu značenia složeriih mane\'ara rnoneiarnog sistema, Ll kome izgleda dejst\'uju apsolutno "objektivni" zakoni, kao da su posredi "prirocln"e sile". tOg SiStC1118.

ela

gracijom i koordinacijom raznih odvojenih procesa proIZV o illlje, s novim tipom konkurencije među kapitalistima kOJi se manitestuje (i koji iziskuje tesno međusobno "povezivanje' raznih "saveza" monopolističkih kapitalista i najvisih slojeva hijerarhije drzavnog aparata) itd., dublje veze koje postoje između raznih "odseka" kapitalistićl~og procesa proizvodnje (posmatranog u njegovom globalnom značenju) sve više izmiču razumevanju proizYoćlaca.

U kapitalističkom načinu proizvodnje razvitak nauke i td1l1ike će naglaša\ ati međusubnu razdvojenost subjekata i objcktivnih uslova proizvodnje, vodiće sve dubljoj prO\'aliji između illtelektualnog rada (pril11enjenog u proizvodnji) i fizičkog rada. Štaviše, na području samog intelektualnog rada vidimo sve jasniju podelu na delatnost onih koji upravljaju "cerinom" telmičko-naučnog procesa i drže ga pod svojom kontrolo111, koji regulišu, koordiniraju tok celokupnog procesa proizvodnje kapitala, i na delatnost onih koji izyode parcijalne "intelektualne" operacije, svedene na prostu "roU/ille", na "nediferenciran" intelektualni l'ad. Prema tome, 1110že se zaključiti da se u kapitalistič koj ploizvodnji u \'elikoj meri ekspropriše i jedan deo subjektiviteta radnika, čija se ličnost 110s i r'umašuje", 110bogaljuje" time što je on celog života vezan za jednu krajnje ograničenu vrstu rada, Posle s\'cga ovoga što smo reldi, nameće se sledeći zaključak: ako proiZ\'odnja i reprodukcija kapitala same sobom razviJaju ploizYOclllC snagc u pravcu sve potpunijeg podruštvljayanja raznih vidova procesa proizvodnje, ne može se tvrditi da se u isto \Teme po\'ećava i st-I'arna mogućnost kontrolisanja tog razvitka od strane 1'ac[nika. Kapitalistićki način proizvodnje vodi UDravo u :-;un1'Oln0111 pran:u; proizvo·đači nemaju nikak~'e stvanze ~10ći obi,~kti\-llir!1 uslo\-irna rada i n l 'cnost sc ne smanjuje, već se, naprotiy. s\'e više učn-

\'czan za priYatnu a. A 0\,21 S nije nišra drugo n~go odraz neke strukture društvenih odnosa proizvodnJe. a je prisYaianlt;, a način proiz,:odni e je odgoyarajući naĆin pris\'ajanja, koji zavisi od datog oblika "raspociele" svojine na sredstva za proizvodnju.

Otuda civojstvo: podrušvljavanje proizvodnje - pri\aInO prisvajanje proizvoda nije l1lšta drugo nego dvojstvo: razvitaK proJ.z\,odnih snaga - struktura odnosa proiZ\'odnje. Neka ekonomska sfruktura kOja počiva na Kapilallslićlwj svojini na sredstva za proizvodnju vodi ociredenom tipu l1podruštYljenog" razvitka proizvodnih snaga. :froble111, dakle, ostaje uvek isti: razvitak proizvodnih snaga se ne može posmatrati kao pojava po sebi, u prusLUjilllcrakciji sa srru,kLUrom društva. U slvari, po Marxu, pojam ni..tčina prulzvocmje U\'ek implicira specifičan oblik ciruslxene proizvodnje. Naime, u svakom tipu drusL\'a moguće je uočiti sasvim određen oblik društvenih relacija između klasa u toku proiZ\'oclnje dobara (oblik koji precizno određuje ovjcklivilO mesto klasa u procesu proiz\'odnje na osnuvi režiina svojine na sredstva za proizvodnju), i analogan oblik razvitka proizvodnih snaga \'ezan za posebnu artikulaciju, međusobnu povezanost subjektivnih i objektivnih "elemenata" proizvodnje. "\'h,1':" lačno tiTdi da je faza kapitalističkog razvitka b~ značaja za prelat:ak II višu društvenu formaciju (komunističku)3" utoliko što su potpunija integracija mec[usobno odvojenih proizYodnih procesa i šira kooperacija 11 proizYodnji između radl1ika iziskiyale, pre svega, da indi\'icluaini proizvođači, vlasnici oruđa za rad, budu eksproprisani i grupisani u proinocine jedinice čije su dimenzije :;'.'e više lasle. 0\0 je pozitivan aspekL kapitalističkog načina proiZ\'odnje, koji se mora priznati. Ali sc, meciutim, nikad ne smc zaborayljati njegova negativna strana: kapitalističko ,.podruštdja,·anje" razvitka proiZ\odnje vodi sve potpunijem och'ajanju proiZ\'ođača od proiz\'odnje, eksproprijaciji jednog dela saTne ličnosti proiz\'oc1ača i njihovoj sn' potpunijoj potenosti Stege u koje kapitalistički odnosi prorazi'iiak Dl'oiz\'odnih snaQa (steQe ko~ mkad ne znace prosto .,stagnacI1u sistema Dod težinom z; ekonomski su plod samih ostalog, IZ o

•

""-

••

" .. Zato ie /{(!nitai 7lroi;i'ocia'1, ili 011 je hitan odllos II nroi::. ,·oc!rzi1z On prcslaie cla bude rakZt'- saDIO k:<r1 f(1?\"it8k drllštyenih nl'oizYodnih Sna'~I8. nalde na Ll ",,'Ilom kanitalu." (Karl ?vbr::, Unea;;,cJ1ti fOIlc1ail1ent(lii dello crifica dell' ecollolizia polit ica [navedeno izdanje], '1'01. I, str 318.) J

procesa proizvodnje, kojim upravlja i koji koordinira kapitalista, na proste vršioce monotonog i repetitivnog rada, koji u njima ne podstiče nikakvu posebnu kr'cativnost, rada koji nije "prva potreba" života, već ljuta nužda da bi se moglo živeti. 40 Oslobođenj~ radnika od kapitalističkog ropstva, izgradnja novog društvenog poretka (koji karakteriše nova strukt.ura odnosa proizvodnje) nisu, dakle, mogući na osnOVI tipa razyitka proizvodnih snaga koji daje obeležje kapitalističkom načinu proizvodnje, već impliciraju kompletnu (i složenu) transformaciju ovog načina proizvodnje na svim nivoima (kako "baze" tako i "nadgradnje"); iZ'iskuju radikalno preustrojst\'O procesa proizvodnje i naučni i tehnički progres koji vodi postepenom premosc]'vanju jaza između intelektualnog i manuelnog rada; koji zatim, vodi stvarnom ponovnom prisvajanju i kontroli sredstava za proizvodnju od strane proizvođača, ali, razume se, na kolektiynim, a ne na individualnim osnovama, preuzimajući tako pozitivnu stranu kapitalistič kog razvitka proizvodnih snaga. ("Critica marxista", n. 6, no\'embre-decembre 1973)

S italijanskog preveo Milorad

Simonović

,,' Omda nam se čini ela pasus iz "Predgovora" iz 1859 [u knj!zi Prilog kriiŽci polilžO:e ekoiiomije], kao i clmgi slični paSUS! !.ma znatno drukčije znacenie oci onoga koj<, nm se obično pndaJe. Odnosi proizvodnje nisu "ndw saclržinsko", što se na iZ\'esnom stepenu pokazuje kao neadekvatno u odnosu na l.;:yantitati, ni raZ\"itak proiz\-ucl:lih snaga. Odnosi proinoclnje ~Ll oblik raz\,i tka proiz\"oclnih snaga, oni su strukturalno unutrašn ic iez, gro O\'og razdtka, ,.Gra;lic:2" koje se postavljaju E1Zyitku . iz\'uclnje \'ezane su za pravac, za razvitka, kome daje ncka struktura Proll1('n2 strukture nikada nije postepeno nastali rezultat Yrši klasne "talasa)), kO,ii su l1s111crcni na _ . strukture. K1a~ni sukob, pored ostalog. Ll oI-oj f J.Z! II borbH lzn1cčtu 110\"E' strukture l prema eijem sc obliku, u LOku izvesnog perioda, i dal je razvi, jaju proinodne snage. Borba se Za\TŠa\'a definitivnim" ~al'lada" no\"og načina proiz,-ocluje Ll društvenoj formaciji kada odnusi ptOizHJcinie iz\"()juju radikalnu "restt'L1.kluraciju" proiz\-oclnih snaga. modifikujuči nji hm" lip raz\"itka, koji se j}['iJagoc1a\"a zahtevima prosire:1e reprodukcije ovih novih društ\'e, nill odnosa.

Hans Dieter Bahr

KLASNA STRUKTURA MAŠINERIJE NAPOMENE UZ OBLIK VREDNOSTI

1. Opis P01TŠil1e Istorijiski razvitak sredstava za rad, kao radom postignuto osposobljenje prirodnih oblika u društveno svrsishodne oblike procesa rada, ujedno predst::rdja "naturalizovanie" oblika društvenih upotrebnih sredsta\'a. Kao stvar, sr~'dstvo za rad ne oposreduje samo pl'irodu i su' bjekt rada, već ujedno poslaje "sredina" radnicima. To što oruđe može samo funkcionalno da oposređuje živi odnos izmectu radnika time što taj živi odnos istOHemeno bini raskinut, razlog je što on kao privatna svojina - može da "oposreduje" i društve, ni odnos između radnika i uc-radnika ili između nejedVl'::; ta u L\ u kao za proiz\'odnju postane sredina između Yladajuće i podylaono onela mora - ;'1 5\"0111 istorijskom 1'azdobiti ch-ostru 1,;.i drušlxc::ni

rode, istorije

veL'

između

un Je

11ego pre S'\+ega svrsishodan razlog za j:.;dllostrcuw spajanje subjekta ra' da sa subjektom pri5vajanj;::c. Prema lome, kao predmet, na osnoya, geneza sredstTa za proizvodnju je posredovanje između d\"a društyena subjekta koji su postali nejednaki. ŠLYC1.