procesa proizvodnje, kojim upravlja i koji koordinira kapitalista, na proste vršioce monotonog i repetitivnog rada, koji u njima ne podstiče nikakvu posebnu kr'cativnost, rada koji nije "prva potreba" života, već ljuta nužda da bi se moglo živeti. 40 Oslobođenj~ radnika od kapitalističkog ropstva, izgradnja novog društvenog poretka (koji karakteriše nova strukt.ura odnosa proizvodnje) nisu, dakle, mogući na osnOVI tipa razyitka proizvodnih snaga koji daje obeležje kapitalističkom načinu proizvodnje, već impliciraju kompletnu (i složenu) transformaciju ovog načina proizvodnje na svim nivoima (kako "baze" tako i "nadgradnje"); iZ'iskuju radikalno preustrojst\'O procesa proizvodnje i naučni i tehnički progres koji vodi postepenom premosc]'vanju jaza između intelektualnog i manuelnog rada; koji zatim, vodi stvarnom ponovnom prisvajanju i kontroli sredstava za proizvodnju od strane proizvođača, ali, razume se, na kolektiynim, a ne na individualnim osnovama, preuzimajući tako pozitivnu stranu kapitalistič kog razvitka proizvodnih snaga. ("Critica marxista", n. 6, no\'embre-decembre 1973)
S italijanskog preveo Milorad
Simonović
,,' Omda nam se čini ela pasus iz "Predgovora" iz 1859 [u knj!zi Prilog kriiŽci polilžO:e ekoiiomije], kao i clmgi slični paSUS! !.ma znatno drukčije znacenie oci onoga koj<, nm se obično pndaJe. Odnosi proizvodnje nisu "ndw saclržinsko", što se na iZ\'esnom stepenu pokazuje kao neadekvatno u odnosu na l.;:yantitati, ni raZ\"itak proiz\-ucl:lih snaga. Odnosi proinoclnje ~Ll oblik raz\,i tka proiz\"oclnih snaga, oni su strukturalno unutrašn ic iez, gro O\'og razdtka, ,.Gra;lic:2" koje se postavljaju E1Zyitku . iz\'uclnje \'ezane su za pravac, za razvitka, kome daje ncka struktura Proll1('n2 strukture nikada nije postepeno nastali rezultat Yrši klasne "talasa)), kO,ii su l1s111crcni na _ . strukture. K1a~ni sukob, pored ostalog. Ll oI-oj f J.Z! II borbH lzn1cčtu 110\"E' strukture l prema eijem sc obliku, u LOku izvesnog perioda, i dal je razvi, jaju proinodne snage. Borba se Za\TŠa\'a definitivnim" ~al'lada" no\"og načina proiz,-ocluje Ll društvenoj formaciji kada odnusi ptOizHJcinie iz\"()juju radikalnu "restt'L1.kluraciju" proiz\-oclnih snaga. modifikujuči nji hm" lip raz\"itka, koji se j}['iJagoc1a\"a zahtevima prosire:1e reprodukcije ovih novih društ\'e, nill odnosa.
74
Hans Dieter Bahr
KLASNA STRUKTURA MAŠINERIJE NAPOMENE UZ OBLIK VREDNOSTI
1. Opis P01TŠil1e Istorijiski razvitak sredstava za rad, kao radom postignuto osposobljenje prirodnih oblika u društveno svrsishodne oblike procesa rada, ujedno predst::rdja "naturalizovanie" oblika društvenih upotrebnih sredsta\'a. Kao stvar, sr~'dstvo za rad ne oposreduje samo pl'irodu i su' bjekt rada, već ujedno poslaje "sredina" radnicima. To što oruđe može samo funkcionalno da oposređuje živi odnos izmectu radnika time što taj živi odnos istOHemeno bini raskinut, razlog je što on kao privatna svojina - može da "oposreduje" i društve, ni odnos između radnika i uc-radnika ili između nejedVl'::; ta u L\ u kao za proiz\'odnju postane sredina između Yladajuće i podylaono onela mora - ;'1 5\"0111 istorijskom 1'azdobiti ch-ostru 1,;.i drušlxc::ni
rode, istorije
veL'
l
između
un Je
11ego pre S'\+ega svrsishodan razlog za j:.;dllostrcuw spajanje subjekta ra' da sa subjektom pri5vajanj;::c. Prema lome, kao predmet, na osnoya, geneza sredstTa za proizvodnju je posredovanje između d\"a društyena subjekta koji su postali nejednaki. ŠLYC1.
75
Da je sis km sredstma za rad rezultat opredmećenja svih dijalektičkih oblika ži,og radnog odnosa zna samo ona građanska nauka koja se zoye arheologija; jer ona G: rezultata, proiz\'oda, iz\odi zaključke o živoj društvenoj fomu;ciji; recimo, na osnonl određenih zamki za životinje i udica - nasuprot hičanom lovačkom oružju ona zaključuje, prc:=!oblicima sta;10:anja !1ekog gensa; na OSl1m'u odreCien] li syrdla za DusenJc 1\.ame~1a~ čija je izrada bila s:ozena i dugotrajna, mo~u s~ iz\oditi zaključci o lrajnijili1 oblicilTla podele rada, U skupu društ\'eno izmcnjenih prirodnih materija jed!1e epohe leži kao stYar, kao znak nekad ži\',i oblil~. određ~ nih društvenih odnosa i n:za. 10 što arneologija sVOJe kritel'ijume ne primenjujt: unazad na svoju vlas~itu materijalnu osnOHl, već svoj predmet svodi na prectgn~c1an ske i neg:rađanske društvene poret ke - povezano Je sa njenim 7:3.datkom: ne treba da postoji n~kakva. arheologija građanskih sistema srcdsla\'a za pr01zvodnJ.u. . Oblici razvitka sadašnjih sredstava za pr01zvodnJu su sye yiše i više sami oposredo\'ani naučnim radom, Da bi se 0\'0. j bliže odredio, treba podsetiti na sledde: s\'est! je dobro pOZl1::C~O fizički rad stvara sebi sredstva za· transformisanjc: Dlirodnih oblika u društveno svrsishodne obliJ. . . c; llt.'ob"ično se malo reflektuje da se naučni rad od toga razliku ic samo po obliku sredstava koje on st\'ara sebi za proiz\'oclnju svojih saznanja, Čak j k{'itike cism deduktinlih 11:1 '.1 ka kritikuju uopste manje mogućnost tab-e ~istote ne!?o fUl;gibilitc.t, kc:~i je time uslodjen, - Deduktiu1C naui.;:c po~cle s~l 15(01'1]ski istovremeno sa empirijskom proiz\'odnJom alata, modela, znakova i simbola kao sredsta\ a iho\'og navodno čistog, tj. i od prOll\Tc':;,10S " ~'. . ., Ll ta sl'edst':a :;p3.da ritt:al k:lO sccanJc, lS;':O kao i jezik, pismo mašinski postupci štampanja, računska obrada i Istina, su uslovi
°
slran--.:. struktura mašinc;'ijc - kak,'a posrajala elo hemizacijc i do indus t~ta predstavlja oblik razvitka koji ne Selmo - kako to misli Rethd mbćli o z~llnLs imz' "iićno jcclil1stn; nično>! i umnog rada". 'Ver: i prus ti mehanizmi l)oseduju kao s(edstva rad Sll'uktunJ omogućava da sc samo još jasnije pokaže maši;1erija kao svrsishodna osno-
z;
76
\'a kapitalističkog procesa nela: naime, dva ekstrem.:l -- "impuls" (snagu) i "funkciju alata" (mehaničku kon· strukciju), koji su i sami ilcposrcchlO oposredovani mehanizmom transmisije, Jezik je u pojmovima održao u životu ono š to pos toj i j oš samo kao predmet: is pol j avanjc radIlc sllogc kao pogonsLu snagu, da kažemo: impuls; 1'ičnosl kao sHsishodnu bit intelektualno-praktičnog društvenog mcnjanja oblika plilode, da kažemo: iUl/leciju alata. 1: meb'anizo,m transmisije mogao bi sc razjasniti kao naturalizo\'ani oblik opšLe-nia lileGU radnim delatno· stima; ili u istorijskoj \,"Zl: okoštali oblik 0pšlenja kao posredst\"o izmcć~u plebejskog i seljačko·zanatskog oblika rada, u kome sc - pored vladajućih klasnih suprotnosti krije i jedna jo~ ner::lzvijena suprotnost između inteligencije i one radne snage proletarijata u nastanku koja nostaje ' lrltc1igenciji bi m'de odgoyarala fUl1kc'ija alata, proletarijatu, kao dekvalifikovanoj radnoi snazi, čisti impuls, cl posredovanje između ova dva m~menta leži s\'akako još u samom zanatu, utoliko jc ono neposredno. Ovim ukazivan jem naglašava se sledeće: instrumenti i osnove rada na i1aučno j spoznaj i postali su uslov za dalji razvitak mehanizma, preko mašinerije i mehanizo· vanja u automati7aeiju samo zato što je društvena orga· nizacija ži\"ih radnih \'eza dobila "racionalni'~ o~lik, koji je mogao postati osnova sistematskog U\'ollenJa nauke Ll proces proizvodnje. 0\'0 posredovanje izmcđu naučnog i proleterskog rada, koje -se jadja ai1ticip~tiYno u zan~tu -:: i koje je .u mašincriji dobilo samostajno-pr~dmctm O?hK - ukazl.~J~ na ncšto trećc š~o u OS1101'l oba oblIka delatnostI I što ic od samo!:: početka, uprkos istorijski ncisto\Tcmcnom načinu pOJavljh'anja, bilo ono moguće 7:ajec1ničko: imCLiZcntlli ob-li!~ 1'I'ccinosii srecist{lI'Cl Z,{l proiZFodnjll kao "apsrraktan naturalizov?tni oblik" ~li aps!raktno društ.~e na s\Tsishoclnost u oko.štalom oblIku pnrodne matenje. s'vega daju skicu razyoja tehn,)loških "sredstava za one onda se može protalnog) vida i
jedinstva kao fUllkcije.
DruštYenost proizYodnih odnosa, koja se istorijski pre svega javlja samo u opštem obliku razmenljivosti, postaje suštinska ili realna tek Ll živoj kooperaciji, time što se sada stxarno pojedinačan konkretan rad svodi na apstraktan prosečan rad. "Zakon oplođavanja vredno-
77
sti", piše Marx, "realizuje se, dakle, za pojedinačnog potpuno tek kad c:n proizvodi kao. kapitalista, kad istovremeno upotrebljava mnogo radmka, daIde kad od samog početka stavlja u pogon prosečni druš l veni rad. "I U kooperaciji, koja po Marxu ostaje osnova industrijske proizvodnje, postoji najpre samo čisto kvantitativno nagomilavanje zanatskih jedinica, u kome je neposredno sredstvo za rad još ostalo vlasništvo radnika. Početni oblik postojanog kapitala za povećanje viška rada javlja se kao metod da se u okviru podele rada u preduzeću postigne samo spoljašnje uopštavanje; ali to je ipak kvalitativan oblik - npr. kao rastuća veličina prostorija i saobraćajnih sredstava u preduzeću. Oblici ovih sredstava, ili bolje: ovih osnova, mogu se shvatiti samo kao stvarstveni rezultati posebnih živih odnosa rada; oni su osnova za mogućnost da zanatski radnici uopšte zajednički rade u veĆim grupama. Elementi feudalnog zemljoposednika i esnafskog majstora stapaju se - sigurno pre svega u rudarstvu, mlinarstvu itd. u neku vrstu građanski apso]utističkog patrijarhata nad staležom zanatlijskih kalfi. U kooperaciji se samo kvantitativno povećava mehanička ručna delatnost, ona koja materiju preobličava ili strukturira. A manufaktura razlaže celokupni rad na pojedinačne operacije, pri čemu se odnos radnika prema predmetu rada k\-alitativno menja tako što nastaju sredstva za rad koja društvenost, dakle instrumentalno-intelektualna kvalifikacija radne snage, sve više i više svodi na apstraktno ispoljavanje snage. I ovo podvajanje razuma rada od ispoljavanja radne snage postaje neophodaj! uslov .z~ nast,:,nak naučno-tehničke intel~gencije. U dekvallflkoyanru radne Sll8.2:C to sanlO vece 11020JIlilavmzje radnika (k~lO spoljnji oblik) nalazi svoju un.utrašnju adeln-atnost oblika kao usloy za mogućnost kolektivnog stepeno\"anja apstraktnih ispoljavanja snage. "Telo" radnika koii ob::n-lia say Dosao II nreduzcću prethodi !1ast::mku" pogo!1sf~e mašii1erije. R~zch'aj::mje unutrašnje povezanosti rada i društvenosti menja dobija prema rezultatu materije, prema proizyociu: proizvod je stvar ne nse u neposrednoj vezi sa pojedinačnim subjektom rada, -već još samo u Yezi sa pojedinaćnim pitalom. Jer ako su čak i u kvantitativnoj kooperaciji bili jednoobrazno i uporedo obrac1i\'ani mnogi predmeti rada sve do završavanja nekog predmeta za upotrebu u
proizvođača
I
78
MEW, Bd. 23, str. 343.
rukama kakvog majstora, s2cla predmet rada prolazi kroz stupnjeviti proces pripreme materije, menjanja materije, preobličavanja materije, što i samo ima za pretnostayku moguće lazlag,~nje i strukturiranje prirodne materije; najzad, prolazi kroz proces novog sastavljanja materije, Meclutim. tra;isiIlisija o\"ih pojedinačnih operacija - ukoliko se ne radi o hemijskim ili elektrotehničkim procesima rada spoljašnja je i irelevantna proizvodu koji nastaje; to jest, proinod ne uzima njen oblik. Transmisija se sastoji II traspol'tnom sistemu materije koja se ne obrađuje maši nski u preduzeću i u informativnom prometnom obliku naredbi i uputstava. Pri tom jezik ne služi toliko za razumevanje - jer "priučena radna snaga" sastoji se u tome da razumevanje prevaziđe vičnošću Yec, s\-e dok se proces rada neometano odvija, služi za izdayanje naredbi da se određene pojedinačne operacije na predmdu rada vrše stalno na isti način, dakle rCll';lOilicnlO. (Prirodna nauka definiše Syoj Ylastiti proces rada kasnije po ovom uzoru: operacijski i eksperimentalno: eksperimenat treba pod uvek jednakim uslovima da daje uvek iste rezultate, da bi ono što se istražuje postalo "važeći" rezultat. Već i terminologija ovde pokazuje tesnu povezanost rada prirodne nauke sa prirodnim oblikom - koji postaje apstraktan kao oblikom \Tednosti.) Ravnomerno kretanje, koje je već postojalo kao zahtev za aparatima za merenje vremena iJi statičkom i dinamičkom mehanikom (recimo u građevinarstn.l ili Ll mašineriji seoskih mlinova), izraliwa naime da je prirodna materija, koi oj \'rsta društvenog rada udara pečat "analitičkog", materija koja je podeljena, razložena podelom rada. da u svoje doba postaje "realni" oblik vrednosti, protivrečan ne samo u odnosu na svoj prirodni oblik nego i u odnosu na svoj upotrebni oblile Jer zahte':ana (ne stYarno postojeća) jednakost oblika kretanja u radnoj delatnosti (kao ona koja provrsta jednake vredllomože se shvatiti st; oblika koja se Li odnosu ja:vlja kao oblik ekviyalenci ie. - To treba protumačiti u drugom odeljku, , Nov kyalitet podruštylja\"anja u manufakturi stvara zn-og radnika kao rasčlanjeni spoj (kao analitičku sintezu), čime samo sumarno nagomilavanje postaje kvalitativno clrušt yen o jedinstvo. Ali, ujedno, ta vrsta podruštvljavanja st\'ara lenclenciozno negaciju neposrednog celovitog radnika u preduzeću; najpre specijalizovanjem delatnosti i rascepkavanjem ranije slože-
79
nih zanatskih spnwa, Tada je alatljika prvo ukid::mjc i prevazilaženje tog raščlanjaYanja, budući do, ona niz raščlanjenih pojedinačnih alata kombinuje tako da radne snage ispadaju posrednici, "Kombinacija" znači da zajednički rad, živa kooperacija većeg broja pojedinačnih radnika koji preobličavaju I11aieriju iščezava i biva sačuvana ka'o "prirodan oblik" više P1elnničkc moći. Opredmećivanju posebnih društvenih povezanosti rada odgovara oduzimanje pl'cdmetnosti živom zajedničkom radu, ko.ie se izražava suprotnošću između izolovanog pojedinačnog radnika i tehnološkog celovitog radnika, Sa opredmećivanjem subjektivnih veza rada - time što ono kao alatljika čini s\Tsishodnu osno\'u industrijskog procesa rada radnik biya najpre S\'E~del1 na funkciju čiste radne snage, Prcob'etanjem odnosa radnika i alata prosta fiz ić ka moć tcla postala .lc I'cćinom stacioniran pogonski mehanizam alatljike koja preob1ičava materiju: to preokretanje je ostal'ilo, s druge strane, živoj radnoj snazi kooperaciju transporta predmeta rada u preduzeĆu; tu apstraktna radna snaga igra ulogu "motorne" snage, žive transmisije, pored funkcije stacioniranog pogona, "Živa" iuažava u o\'oj jezičkoj upotrebi to da su predmet, s\Tsishodan uslo\', sredstva i ciljevi prvobitnog subjekta nasuprot samom procesu rada činili još neraščlanjeno, grubo jedinst\'o iz kojeg je zatim još anticipatorski proizlazila mogućnost da se uopšte odredi, postavi i osi vari sum cili rada, "Opredmećivanje" pod uslovima klasne podvojenosti radne snage i sredstava za proizvodnju znači da, istina, postoji II preduzeću jedinstvo svrsishodnog uslova (predmeta rada i sredstva za rad) i sredstava za postizanje ciljeva (radna snaga koju treba iskoristiti! - jedinstvo koje je "racionalno" S8mo II smislu "razumno", ali da u društvu postoji antagonizam izmedu odredbe cilja rach i pomenut02: prvoS': jedinst\a u celini, antagonizam ko.ji se odraŽava i ;;a oblik uslo\'a proizvodnje, "Ži'\'a" ne može biti pota in8 kZ1 prošloj zanatskoj de1atzanatski rad samo blizu umetničkog utopiju se iz može razdti s'-lblcl~l. i in'J)111,," l J'llcll' kOl'i rade u "prirodne" oblike jeste uslo\' mogućnosti i"";l'1"'~~;Sl"j,~ :...1 L.1 vl LL!. __ .)'....-
J..
.LJ-J.......
'-'-
"--' ......
"".
'-'-'-
~
1
v.'
~
v
v
J
11"D.nSnO}o·ca
' .
~
,
'
j
inženj~rstya u industrij
A'->'.'
ie' nastanak masineri ie bio jc i sam Je' s"rhovna odredba elIja rada - kao kapitalistički proizvedena 2:rađanska klasa - postala potpuno spoljašnja samom p;ocesu rada kao čisto svrsishodan uslov, dakle kao prevaziđeno sredstvo za "prosto" zadovoljavanje potreba; neka društvena klasa morala je biti potpuno od-
80
vOi,ena od ciljne odredbe pre nego što je postajalo moguce da drust\'eni oblici rada postanu racionalniji, 1.1 smislu ""iše lišeni subiekta", i da time jasno dobiju snsishodan plirodan oblik kao mašinerija, U ovom oblil~~l posta~ je neposredan društ\'eni razllm procesa rada hsen subjekta, rozuma; mad:, jc o\'a lišenost subjekta neophodan uslo\' za to da sc drušveni raZlUn može da osl~~oc.l~, S\'og slepo prirodnog oblika, Tako je upravo masmenja oćevIdan dokaz - čim sc II kritiku unese geneza k njenog ch'ostrukog društn,no2: oblika - da g1'a~lans -o CIfust\'O II procesu lada postoji bez stvarn02: subjekta, dakle da sc i samo suprotstadja prirodi ;amo kao "prirodna sila", To je razlog što je jedinstvo Il1oralo postati političko, tj, idejni subjekt, pre neS':o što se mogla oglasiti mogui:'nost ost\'2renj::t društve~lOg subjekta u procesu r.:lda, D jedno je o\'aj "ideali tet" bivst\'a proleterskog subjekta - što je Lublcs (Lukač) Ll Istoriji i !([asnoj st'esti pogrešno uzdigao do realnos ti - od početka činio stalno tendenciozno cL:revolucionisanje radničke klase, pošto se ujedno ne proiz\'odi njen vlastiti interes za proiz\'odnju već mora da postane politička ideja pre nego što spontano stvori svoju materijalnu osnovu, DaIde, "revizionizam" je bitno ozbiljniji problem ne2:O što se on ispoljava u varijantama zan;reničkih teorija,~ S druge strane, proces rada u kome radnik na osnonl mC1šin,.:;rije uzmiče iz delatnosti koja oblikuje materiju i struktmira je, dobija i sam "idejni" karakter; on se tako reći nudi "politizovanju" iznutra, Tehnički izraženo: živa radna delatnost potiskuje se u lIzolztažu koja p!~e svega stoji na kraju pojedinačnih mašinskih operaCIja, Dakle, nasuprot radniku istupa materija koju treba obraditi a priori u clnL~'tvei1onz prirodIlom oblilw, dok neposredni prirodni oblik: postaje estetski objekt, .,nejzaž", Stvar - kao buduća \'išc' sc ne izvlaĆi borbom od prirodne m.a teri j e - tako se to čini indiYidualnoj svesti - yeć neki mistični subjekt unapred oblikuje, strukturira, dakle: konstruiše, montira, sklapa, J l' l' !~ontro Ise l regu ISc' pncClmeLnO-clrUSL\'ene elemente prit110sti u pro\'crilo II Lojoj no anticipiralo uopštavanje proizvodnje kao stvarno racionalnu organizaciju destrukcije i pre svega kao jednostrano prisvajanje drušlvenog bogatstva; građanska držayna t\'orc\'ina nosi kao princdni subjekt koji vojnim sredstvima (policijskim) ubira porez o\'aj "jedno-strani" Ll
(,)'
81
oblik racionalnosti. - lVlehanička tehnologija konstrukcije omogućila je - za razliku od nediferencirane homo· genosti neposrednog zanatskog preobličavanja materije - prethodilo planiraIlje operacija kooperacije, transporta i montaže. Dakle, ceo proces proizvodnje morao je - na sVl'sishodnoj osnovi mašinerije - izmeniti karakter dosad protiv prirode neposredno oclrecielle radne delatnosti putem praktične analize i pojednostavljivanja (dekvalifikovanja) , pre nego što je postalo moguće idejno-realno uch'ostručavanje procesa proiZ\'odnje kao pogonsko-tehničko i inženjersko.tehničko planiranje, s jedne strane, i singularna realizacija fizičkom radnom delatnošću, s druge strane. Planiranje je postalo tako reći oblik cene u preduzeću kao proces, dakle idejni oblik mere vrednosti, dok njegovo opredmećenje u proleterskom radu čini nastanak postojanog kapitala kao mašinerije. Dakle, mašinerija nije primena teorijske mehanike u proizvodnji, VeĆ je nastanak kvantitativnih odnosa iz žive kooperacije postao apriori mašinerije. Tako oblik postojanog kapitala čini stvarno oposredovanje prirodne nauke, njene operacijske racionalnosti i stepena podruštvljavanja rada u procesu proizvodnje: tehnič ka strana ovog oposredovanja, organskog sastavljanja kapitala, jeste tehnologizovanje proizvodnje. Svakako, ovaj proces oposredovanja izlazi na videlo tek tamo gde se ovaj odnos nauke i industrijskog rada počinje da okreće: u hemizovanju proizvodnje, u kome se više ne obrađuju unapred date materije, već se proizvode kvalitativno druge. Proiz\"odnja naučnih saznanja i instrumenata saznanja u laboratorijama i biroima za planiranje sada i sama postaje akti\"an momenat uopštava· nja proiz\"odnje, pri čemu to "unošenje nauke" ujedno označava neku \TStLl idejnog podmštvljaYanja, dakle unošenje nauke u proizvodnju postaje bitan momenat stvarne snagc oblika podmštvljavanja, čiji drugi momenat predstadjaju za preduzeće spoljni oblici realizova· nja viška \Tcdnosti. in Leli2:enci i Ll, dotle \.:ezanu II procesu rad-a. ko~ia može ch postane mogućnost da se l'asčlanjcni pojedinačni radnik pretvori u političkog: eeLovito 6 radnika. Za razliku od etosa rada Ll se radnika lJ, spoljašnjoj suprotnosti prema proizvodnji zato što se nasuprot proletarijatu društy:;na odredba cilja proizvodnje i sama ispoljava krajnje nasilno, tj. kao vladajuća klasa. Proiz\'odno-tehničko nive1isanje pojedinačnih radnika stvara uslov za oblikovanje borbe za nadnicu kao
82
moguće pol~tičko podruštvljavanje radničke klase koja se org8:nl.zU]e. S druge strane, protiHečnost pojedinač nog racimka prema tehničkoj inteligenciji, koja je aktiv· na u upravljanju, konstituisanju, transmitovanju izolovanih pojedinačnih operacija, onemogućava da radnička klasa u o\'oj inteligenciji koja predstavlja vlastiti, mada nesvesno kolektiyan Dr8izvod u otuđenom i u vidu planera, tehnićara, inže~jera, konstruktora itd'., osamostaljenom obliku - spozna svoj vlastiti karakter kao društwnL Proletarijat istupa u spoljašnjoj suprotnosti Plema svojoj dastitoj inteligenciji, koju je kapitalistički proces proinodnje stvorio kao samostalan oblik. Ovo neprijateljstvo slabilo je i delimično slomilo otpor proletarijata prema fašizmu. I nepostojanje neke teorijski· -praktične kritike proizvodne inteligencije vezuje radnič ku ~dasu slepo, kao pro~llcnlji\"i momenat, za cclokupni kapItal; sa te strane, raci nička klasa nije ništa drugo do antagonistički, ali uporan sastavni deo građanskog društva uopšte; u S\'om slepilu pled svojom vlastito!';' iako otuđenom inteligencijom ona doprinosi održavanju lažnog totaliteta ovog društva. I "oslobođenje" koje se vrši iza leđa proizvođača postavlja slobodu samo kao idealitet. . Ra~-nomernost pojedinačne operacije - kao proce· sm .oblIk ~'obe upreduzeću - postala je uslov serijske proIzvodnJe; ona se 0pl'cdmetila najpre kao industrijsko normiranje predmeta rada uopšte. Sada pojedinačna fabrika više nije imala potrebe da proizvodi uopšte neke robe kao "upotrebne \Tcdnosti" za subjekte; pojedinim elementima proiZ\ocla nedostaje neposredno društveni upotrebni oblik; ovi elementi su ,;upotrebljivi" samo j~š. za n<:.' "iše za neophodno sastavljanje poje· cl1l1111 st llpotrcbne yrednost1. pri čen1u se salno sasta\'l janje oposreduje preko kapitalističkog tržišta, dakle kriza možc da osujeti to sasta\'ljanje. U teškoćama realizo\'anja onoga čija je \Tcdnost oplođena srozavaju se oye cL.:: U111 ični'; II bcs1l1islene stvak.onccrna: industrij norma pojedinog dela jeste 'ojem l opreclmećeni oblik opšte raZiiZcnljivosii upoirebnih uednosti ne kao cena \'CĆ kao prirodan oblik robnog k::tpitala, Ujedno, proces nailazi na 2rađansku svest samo u delatnosti reparatme: kao proi;voljna izmenlji\"ost delo\'a upotl'cbnog predmeta koji su za sebe neupotrebljivi a ipak su robe. S normiranjem pojedinačnih delova gubi i montaža karakter konstruktivne delatnosti. Komplikovani oblici
83
tekuće trake sa poluautomatskim alatljikama uključe· nim u njoj zajednički "konstruišu" stvar, omogućavaju pojedinačne operacije konstrukcije. Usaglašavanje učin ka razlaže telo na apstraktne funkcije; telesni organi odreeleni po logici medicine - dobijaju i sami apstraktan oblik prirode koji je potpuno primereni supstrat oblika uednosti: tek sada postaje telesni organizam "či sti" robni oblik i po samom sebi; razvijanje određenih, krajnje specifičnih funkcija organa čini telo kao celinu ncveštim; telo gubi Syoju integralnu funkciju kao funkciju obrazovanja upotrebne vrednosti. Za to je potrebno sve duže jormallZo raz\"ijanje i preobličavanje čak i nekva1ifikovane radne snage. Jednostrano ispoljavanje i \"ičnosti pojedinih udoya i organa čula razara jedinstvo telesne funkcije individue; čovek samom sebi više nije predmet u radnoj delatnosti; sa s\"oje strane, "ispunjavanje slobodnog \Telnena", medicina i sport težE' da izvuku kapital iz tog gubljenja telesnog jedinstva. Sa opredmećivanjem rada na montaži, ambalaži, dopremi, uskladištavanju, transportovanju itd. u Inašinske mehanizme, mašinerija koju opisuje Marx srozava se na puki momenat tehnologije, u kojoj proces industrijske proizvodnje i sam dobija opticaj ne oblike isto onako kao što opticaj robnog kapitala biva industrijalizovan; industrijski i trgovački kapital prepliću se preko funkcionalnosti finansijskog kapitala. - Ipak se stupanj mehaničke tehnologije još pretežno karakteriše fabrič kim radom. Regionalna koncentracija sredstava za pro· izyodnju još je osnova spontanih, iskonskih oblika masovne borbe u kojima strukture sindikalne i političke organizacije mogu još relativno neranijeno prelaziti jedne u druge. Ali sistematska komunikacija dobija preko tehnika informaci ia i saobraćan ia sye veći značaju veš tačkom ukidanf~l "idealnosti" c'elo\-itog radnika. TIme ujedno započinje i birokratizm-anje: organizO\'ani radnici daju nužno i u kadru syoje vlastite, implicitno revolucionarne inteligencije poseban oblik koji pokorava S\-ojoj unutrašnjoj konz.ervira rena korišćenjem elektriciteta počinje sc rastaće mašinerija, odnosno da preseže na pojedinačne, čak akcionarski organizovane sfere kapitaiističke svojine. Država 1:010 apstraktno ili elementarno jedinstvo dobija značaj kao poseban oblik opšteg nacionalnog kapitala. Distribucija energije, dakle raspodela "predmetnih pogonskih snaga", preuzi-
84
ma - kao državna funkcija zadatak da se pojedinač nim kapitalima koji se uzajamno isključuju da elementarna povezanost - proces koji je započeo sa podržavljivanjem sistema informacija, saobraćaja i obl·azovanja. Sa odstranjivanjem proizvođenja energije iz većine preduzeća mašinerija je postala nešto što je "iznad preduzeća"; pogonska mašina uzdiže se do samostalne centrale; dotle postojeća mreža kanala, puteva, koloseka itd. dopunjava se i proširuje "idejnijim" posrednim oblicima cevi, kabluva, etarskih talasa itd. Pojedinačna fabrika dobija "iznad preduzeća" tako reći funkciju ranije alatljike; motor je, za razliku od parne mašine, skoro bestransmisioni pogonski momenat alatljike. Istovren~e~ no počinie i uprm-Ijanjć jezičkim sredstvima za rad, Ih mernim lli usmeravajućim delatnostima u tehnici slabih struja da se pretvara u takav tehnički oblik unutrašnjeg ili spoljašnjeg oposredovanja proiz\'oclnje koji prolet.arijatu vlastitu inteligenciju ranije saradnje suprotstavlp na potpuno odreden način, čime se otežava spontana, masovna komunikacija. Kritika partije i sindikata mora tek da pokaže ovaj raz,; naročito zato što poče tak raspadanja radničkih masa na njihoyom vlastitom radnom mestu, u l'adnom kadru, brigadama i timovima prirodno može imati za p'osl~~icu jednu Ol?et. s~ale~u sličnu, umesto klasnu orgamzaCljU. Formalno ll1S1stlranje na masovnim organizacijama radništva, koje postaju neaciekyatne do\-odi s iedne strane, do čistog "zastupa· nja intere~a" radn~ sn;ge kao robe, a, s druge strane, do dalje provincijalizacije proletarijata, kojoj ponh toga ide naru ku kapitalistička izgradnja gradova. J er, s brzom industrijskom urbanizacijom zemlje Sl\'arno clruš1Yena urbanizacija, kakya je započela krajem 19. veka, zapela ..:
e",
Je
,.::,.-.,! _ ~ Ldi\.. l
....' "i .... 11 ! ~
},UUl..l..L~
S tehnikom jakih i n ic Pl'Odllž:'I.\"o.nj::?
..
~ principi proizyodl'aChlug y~·'enlena s kraći \"a11jen1
n~opho-dno2.
~c
i11aćc radne snage žene; di'žava mora da pokaže svoje e ako icdan čiGn nije za rad.
Nevero\alna ]Jsihička patnja SLVZlla se time što je kapital, s jedne strmiC, jasno razorio - iako iskonski pol'Odičl1u komunikaciju tradicionalne male grupe, a,
83
s druge strane, ona se ,:eštački i formalno održava na <?~up~ građe\~inski.m i dr:žavnim kapitalom. S opredmeclv~nJ.el~1 dl'Ustvel1l!~ l:no~Iv u tehn~ci po~taje, najzad, mog~ce )OS ~a:n? ma~ll1~ shcno odrzavanje i tumačenje živIh, cak lrbIdll1ozl1lh l seksualnih odnosa. Upra,:? tehn~ke slabe i jake struje svedoče o pro?lemu .r(QJ~ nastaje samo pledmetnim uopštavanjem proIzvodnJe. Organizacija veća tamo gde radništvo kao klas~ poseduje i političku vlast može biti i začetak tcnden~lO;-nC?g ponovno~ okupljanja potrošnje i proizvodnje _ laGa l potrebe I mtere:oa za sebe kao drustyo .- ali ona mož~ P?3tati. i oblik, u kome se spontano učvršćuju protlvrecnostl preduzeću spoljašnje podele rada kao konkurencij~ radničke kla:oe ~amoj sebi. Tada nastaje prinudno .bIn~kr~tska centralIzacija koja pomenutim samoupravl1lm jedmicama diktira spoljašnju koheziju. . Suprotna tendencija u pravcu cepanja u sferi me~al1lčke: ..tehno~ogij~ .sastoji. se u mašinskoj industnji i ll1d~lstnJl . proIZ\"oaI1]e vozIla, a pre svega u granama prOlzvo.dnJe l~oje hemijski prerađuju sirovine, odnosno II hemlZOVanjl: v drug.ih .grana proiZ\"odnjc. Dok je delatnost preobhca\'an]a I struktuiranja materije dobila stvars~~~nu stn~kturu tek posredstvom mehanizovanja (u n~Jslrem ~~11lslu), menjanje unutrašnjih oblika prirodl1lh materIja samo Ll retkim slučajevima Inodo se postići mehaničkim ispoljavanjem snage čoveka, ~Stoga su l?l:ocesi m~?janja m,aterije i preobliča\'anja materije ~rosh kroz 1:11Z1 ~tupanj razlaganja na pojedinačne izdeljene operaclj.~. Staviše, O\'de je istorijski \Tlo rano nastala tendenCIJa da se samo mehanizovanje stvori kao podređeni, posrednički momenat hemij ske proizvodn je' ~lostalom, ono je manje proizišlo iz funkcije alaiet neQ:~ lZ nužnosti da se Cm'ck clrži izn:d oc!re:đeni11 sfera hc-miiskog menjanja materije. Monopolizo\'anje kapitala le O\'dc našlo povoljan "naturalan oblik" n~c i Zetto što u s.ra.Zl:ncri l~rema utrošku postojanog kapitab postoji vehh mtenzItet proizvodnje: lTl",terijc, brz nog kapitala II sn17meri prem". man jer'l nosti tdmolugija - Poi:,to ' ih S\ujslčC\a ~llateri.ialc, labOl:liOrija hemij~k~ ind,ustrije:, još i više nego II elektroindustriji, ovde Je IznUClcna pnm<c'l1a nauke ne samo na sredst vo Zet rad nego ,i na sam predmet rada; mnogi procesi postali su mogucI samo na automabki način. U hcmijskoi nlOi~:odnji momenti mehaničke tehnologije postalI su 'sf~eci hcna osnova. "Pogonska snaga" je postala dužna delimično za obradu materije, a delimično je bila tako reći unu-
86
trašnji momenat u samom hemijskom spoju; a mehanizmi transmisije i elementi alata rasplinuli su se neposredno kako u elementima za dizanje, pogon, i spojnim elementima, tako i u strujnim elementima kao što su cevovodi, sistemi vodojaže itd. Već u strujnim elementima parne mašine nagoves tilo se karakteristično ukidanje razlike između predmeta rada i sredstava za rad, pa tako i u svim oblicima aparata u kojima je bilo moguće kombinovati fizičke, hemijske i biološke procese. Sinteza predmeta rada i sredstava za rad pokazuje da sredstva za proizvodnju za radnika više nemaju funkciju posredovanja, da nisu njegovi "instrumenti", već su još samo - u samostalnom vidu - s\Tsishodna osnova za određene oblike racia, oblike u kojima se oblik delatnosti koja S(\'8.1a upotrebu počinje da odvaja od oblika delatnosti koja stvara neclnosL Osamostaljivanje procesa oplođa\'anja vrednosti tako što ovaj stvara vlastite vidove rada koji još samo u tržišnom posredovanju uopšte mogu postati vidovi rada koji stvaraju upotrebu, izražava se "idejno" u tendencijskom stapanju nacionalnih kapitala II kvalicll'ža\'nu upravnu organizaciju celog društ\'enog života; fašistićka narodna zajednica bila je II ovom smislu ne samo ideologija već i stvarna integracija velikih ddo\'a celog društva - delimično prelazeći granice klasnih frontova u ropski organizovane uslove oplođavanja vrednosti. Karakteristika hemo-tehnološkog postupka proizvodnje nije toliko mašinerija koliko, naprotiv, opšta kombinacija mašinerije i aparature; montaža ovde uzmiče pred delatnošću merenja i regulisanja toka proizvodnje koii se održava razvodnim sistemima, sistemima vodojaŽe i drugim sistemima strukturirani a, hemiiskim reakcijama l{lenjanja maTerije i oblicima' mehaniČkog transporta robe koja nastaje. Za raziiku od istorijskih pojaynih oblika menjanja elemenetta, npr. II Lopljenju, o\·cle su razni oblici kretanja i nj ihoye transformacije kao i sredst\'a za rad. ,Jednost i predmeri rada ispl'epleteni na način koii više ne može "aziti rezultat prirodne lugit.c l\.uup·crati\ ni11 odnosa rada, kau što .lc to bio 1
riJ.Clna ,
cija ovde nije samo otuđena plOlctcl'ska, koja bi se mogla pm'ući, \ećjc njoj pre S\'cga ilclcYantna. Za razliku od inteligencije inženjera, mehaničara itd., otuđene od proletarijata, inteligencija laboratorijskih naučnika vodi poreklo od klUpne buržoazije. S druge strane, i sama
87
ova razlika podleže tendenciji u:;:idanja budući da pri~ rodnonaučno~tehnološki rad u S'\T >:cćoj meri biva za~ hvaćen industrijalizacijom, da~-:le preko naučne podele rada dolazi do dekvalifikovanja naučne radne snage. Ako računska obrada i obrada podataka doživi odgovara~ jući razvitak i ako postoji stabilna struktura delimičnih operacija u nauč:l0j delatnosti, kvalifikacija nauenika teško da će više imati onaj još i sada dominanta:l oblik kvazizanatske privatne svojine naučnika; tu se više ništa neće moći istraživati i spozna\ati beL realnog l'aspola~ ganja odgo\'arajućom pri'\'atnorn ~~';ojinom nad .. sredstvima mišljenja". Tada će proldarizovanje naučne inteligencije biti moguće odlagati još samo pri\'ilegijama nadnica. Korak mehanizoi'anja pr.::ko regulisanja ka automatizaci ii mogao bi uuravo iL OVOg razloga da sadrzi mogućnost uz'ajamnog' približavanji proleterske i naučne inteligencije; ali si'3.kako ne time što će sc studentska inteligencija idejno proletarizo\'ati, vcć putem stvarne kritike političko-ćlwnomskih strui,:Lma oblika naučno-tehničkog' r:::.zuma, Ll kojoj :1(; bi :;ila sadr:bna samo kritika trenut!10 '.'ladajuće klase, već takođe i pre svega kritika "tdl'llČke stvarstvene prinude", uni\'erzalnog dru,šlycnog prilisl;C[ učinka koji \Tši kapital u okoštaloj tradiciji klasclOstrukturnih podeb rada. Protivrečnost brzog menjanja kapitalističke podele rada uz istonemeno yezi\'anje za kla::;no-specifičnc razli(itc 1)1'0fesije, dakle tehničkog menjanja podele T'Z\da uz isto\Temeno društveno fiksiranje nejednnke raspo dele vidova rada, - ta proti\Tečnost javlja se tehnički kao razdvajanje materijalne od Eletodske strzme proizi'odnje, društveno kao uporna prinucb nn SYC češću pošto se održaY8- kruto anje nIo" zga i profesionalne prin1ć!1c od nekad izučenih, prošlih vestina. Sto!Ia klasne strukture ne treba tražiti samo u obliku SUH'l'::cno ckist s~lbjekataburžoazije, i u tehnički
pril1Yata cimo u tehnickirll i tcrmin::;kim SL"',ll'st\'cnim prinudama, u aps[rakmom prilisku učin i li ske uprave, a pre svega u razaranju sposobnosti za libidinoznu komunikaci iu l za o(1:';:a\'an it: go\'ornih \,cza među liudima. Ove sLlbjekta l išene klas~ne prinude učvr šćuju ustaljene oblib~ gracIanskog ži\'Ota koji mogu da prežive čak i neposredan kapitalistički način proizvod-
nje i da ne razore principijeinu vrednosnu strukturu građanskog društ\'a. Da bi se Il1oglo suditi o njegovom unutrašnjem karakteru, nužno je od načina na koji se javljaju sredstYa, predmcLi i uslovi procesa proizvodnje vratiti se na strukturu koja se u njima tl načelu saproiZ\'odi: d\'ostruki društveni oblik stvari koje predstavljaju robe, na osnovu kojeg postaje jasan njihov klasni karakter.
2. Oh/ii< kao idcillifi
{l
Davanje napomena o oblicima razvitk2t mašinerije otežano je fctisizmom koji oni sami stvaraju, Tako se na površini ne može prikazati nikak\'a SIWU'ilCi raz.lika između pril7lerellosii cilju, kakvu mogu imati osobine prirodnih materija za koje je cilj kao pozitiYan potpuno nevažan, a pripada im samo kad je negativan, naime kako to Hegel formu]iše - kao "apsolutna pl'ijemči \'ost"; i, kao druga stro.l1a razlike od primereIlosli obli~ ka cilju, svrsis!iOdi70SI. (Pojam "primerenost cilju" treba da izrazi posrednost neke stvari za ciljeve društva; "svrsishodna" je, međutim, La sn'ar neposredno. Dok priroda ostaje spoljašnji momcn<J.t u odnosu na cilj kome se pridaje, tehnika je cilju "unutrašnja", tj. odgovara funkciji; ona je ci p"'ilag()đcna i primerena kao sredstvo.) Istina, u oS!1m'i s\Tsishocl'1(, st',-ari leži kao supstrat "pl'irodna materija"; ali ona se javlja u oblicil11a koje uopšte treba sin atati kao "tehniku", dakle kao "čisto" društveni proizi'od. Ako "građa" ili "materija" izražava oblik prirode samo sebi samoj, onda "sadržaj" i7.ražava pl'oiz',-edeni uHi utisnut materiji a s njenim žigom, (HefZel: sadrži oblik zatvo~~. t za njega.e ... J oblik se mora malitd sa sobom ili postojanje."2 tj, rodne raspolaganje nešto ob:')oSLa ic nog oblika. S druge str2.nc, "ma~jnerija" je izraCtena, od , utoliko je njen oblik ljudi r
čisto
sc ona ne Il10Že prct110dno
oblik se ujedno mora pret, G. W. F. Hegel, Werke. Bcl. 6, Frankfurt/M. 1969, str. 90.
89
hodno naći u prirodi, jer društveni oblik sHsishodnosti mora se izraziti kao primerena cilju prirodna materija, inače bi ostao čist nedostatak, po[r.cbitost ćoveka. Utoliko je električna mašina sekaćica kojom se izrađuju delo\'i zantnja "prirodan oblik" na osnovu prirodnih odredaba. Ali 0\"0 jedinstvo se ne održava; mašina sckačica rabati se u upotrebi, tj. prirodan oblik nasilno se nameće nasuprot društvenom obliku njegove svrsishodnosti čim mašina kao sHsishodna osno\'8. "proizvodi" upotrebna sredstva druge vrste. Ali mašina sekačica takođe zastare\'a, tj. njen društwni oblik može sc pod sasvim specifičnim društvenIm proizvodnim odnosima nasilno nametati nasuprot starom jedinst\'u cilja primerenog i svrsishodnog oblika. Unutrašnja 5Iru/':tl!rLl kao predmetno društveni oblik slama O\'de jedinstvo koje je postalo spoljašnje i koje se označaya kao tehnički pre\'aziđeni vid posredne upotrebne vrednosti. Mašinerija koja je u sebi protinečna može imati jedinstvo dvostrukog društvenog oblika i prirodnog oblika samo u svom funkcionisanju i u s\'om istorijskom razvojnom obliku, u kome se, s druge stJane, ipak ujedno izazinl upravo raspadanje tog jedinstva. Nedostatak ovih napomena je da se spolja mora uvesti i postavljati niz odnosa; još je Marx zamcrao što nema neke shvaćene istorije tehnologije 3 koja je - za razliku od apstraktnog materijalizma prirodnih nauka prikazala genezu aktivnog odnosa čoveka prema prirodi. Te istorije nema ni danas, i zato stvarno istorijsko kretanje i stvaranje odnosa oblika ne može ujedno da da otisak njenih pojmova. Marx je taj nedostatak zapažao pre svega u tome što je, s obzirom na genezu postojanog kapitala, stalno morao da pretpostavlja određene nhlfke upotrebnih sredsta"8 u procesu proizvodnje. Zato mašinerija kao j'ezultat, kao svrsishodno upotrebno sredst \'0 za stvaranje upotrebnih predmeta, i mašinerija kao postojani kapital za čistu primenu radne snage, za produŽJ.vanje ",iška radnog vrem.ena, stoje dosad u s\'im krilik8111a tehnologije i same apst1'8ktno jedn8 nasuprot, mada se razvijaju u jedinst\'u koje nas prolazi, Ll stvarnom jedinstvu. Da se predupredilo zarnenjivanje pojmove, napomenućemo: .,Sredstvo". naime sredstvo za rad, je mašincl'i ja samo kao "sredstvo za proizvodnju viška vrednosti';;~ ono nije sredst\,o kao upotrebna \Tcdnost za proizvoiJenje upotrebnih vrednosti, jer upravo subjekt ] ;vIEW BeL 23, str 392, nap, 89. , ;vIEW BeL 23, str. 391.
90
rada, koji jedini i može da organizuje i uvede "sreds1\'a" za postizanje ciljeva, a ne mašinerija, vrši ovo oposredovallje; mašinerija je samo svrsishodna osnova ovog oposredovanja. Ono što je za kapital "sredstvo", to je za proces rada samo svrsishodan osno\'ni uslov. Ali, s druge strane, mašinerija je i za kapital samo SVl'sishodan uslov mogućnosti za produžavanje radnog dana, i isto tako je za proces rada kao društveni mašinerija "sredstvo" za stvaranje upotrebnih vrednosti. Ipak, samo je ciljno odrectenom subjektu mašinerija stvarno sredstvo za jednostrano prisvajanje stvari za upotrebu, dok je mašinerija radniku samo apstraktna osnO\'a za l'ealizo\'anje tuđih ciljeva da bi se održala vlastita egzistencija. Dakle, mašinerija nema samo dvostruki karakter prirodnog oblika i društvcnog oblika kao osnovne veze, već je njen društveni oblik, sa svoje stranc, dvostruk; on je ono što se ovde podrazumeva pod "klasnom strukturom". S jedne strane, ona ima kao drust\'eni oblik vid cilju primel'enog slecisLva za prisvajanje tuđeg rada: utoliko je mašinerija samo mašinerija kad je neprekidno Ll pokretu. S c!luge strane, ona ima apstraktan vid svrsishodnog uslova za pribavljanje upotrebnih vrednosti kad god to zahLe\'a društvena potreba - vid koji stiče važenje saIno indirektno, naime obl'taniem odnosa sredstvo-cilj, U o\'om obliku, koji se luka\'o nameće, ::lašinerija bi bila samo mašinerija upravo i onda kad nije neposredno Ll pokretu, već se samo može upotrebiti u s\'ako doba. - To ela o\'a dnl društycna oblika mašinerije nisu izraz nekog oštroumnog diferenciranja "dokazuje" svaka kriza hiperproiZ\'odnje u kojoj oya dva oblika st\'arno nasilno cićjst jedan protiv drLlgoga. 1~1:) '!~: liP 'an-.u n 1)1'0Razvoj dn:;~'~y~~og oblik~~ :\·~Ć" d;'~l~t-vo tivrečnosti prirodnog r;o\Th toga ch'ostruki, kao \Tcdnosti i p'ec!no~ti 1
l' "'.
O[')ilCJU
i
" 1 mora .. VIC,Cil
,.'J)
Li
cipu (kao što je to, na primer, nekorišćena ulica), već stalno ili rezuiLaL njenog prirodnog i istorijskog l'abaćenja ili udarac koji hiperprodukcija zadaje u vidu krize. Dakk, upravo ona strana njenog društvenog oblika koja nju čini sredstvom za zadovoljenje društ\'cnih po91
treba dejstvujc u uslo\'jnn k::;)italističkog svetskog tržišta kao odedalo m02L:ćih eko~oms l:ih kliza. ~ Zakrifjavanje M~lXove kritike političke ekonomije u "marksističkoj ekonomiji" inDlo je, između ostalog, za posledicu i to da se nedopusti-;o malo vodilo računa o društvenom obliku upolleone vrednosti kao sredstvu za rad. Ne samo da je .- kao što je to tačno formulisao Rethel mlađi - marksizam ostao id,;;alistički s obzirom na prirodne nauke; mnogo \'iše i s ,'iše posledica to važi za pojmovnu obradu Lchnike, pre s\"ega tehnike sredstava za proizvodnju, koja se poiitekonomisti uvek javlja samo u obliku kakav je inženjer planirao i preslikao: ČiSlO instrumentalno. iYi<;ciutim, "čist" tj. ne za specifične ciljevc \"ezan instrument bio bi samo estetski objekt, a ne instrUI1lCi1t; to jc još samo apstraktno iWlk.cionisClnje i uprm"o to je procesni, u prirodan oblik okoštali oblik vredi/osti. II stvari, za inženjera mašinerija kao crtež po planu ne lab:::ti se ni prirodno ni moralno; ona mu se ne ćini ni K2l0 sredstvo za proizvodnju viška uednosti ni kao mogući razlog hiperproizvodnje koja izaziva krizLl. On zamišlja SZlmo apstraktan oblik njene svrsishodnosti: ona treba da funkcioniše. I u toj predstavi on ne shnlta da ona upravo odgovara obliku \Tednosti buduće mašinerije. KetO što je nagovešteno, između mašinerije kao prirodnog oblika, kao oblika upotrebnog sredstva i kao oblika postojanog kapitala ne postoji neki neposredan odnos uzrok-posledica, po;to menjanje oblika stoji pod uticajem raznih subjekata. Pitanje je šta oposreduje ove razne međusobno proLivrečne oblike, gde leži razlog, gde leži kriterijum ovih styaranja oblika') Pošto Marx no obraC:luje mogućnost unutrašnje po\"(?zanosLi ik:?, t!"eba - nadon?zujući se !,a 10 -- istz,ći O':U poyezanost. U Marxo\,om Prilogu ekonomije, gde sc ovo pitanje često jadjZl. kaže sc: "Ovo postojanje robe kao u)Jotrebne \Tcdnosli i njc.:n~ prirodna opiplji\'~~ .. u om sc: r:nogu "poklopnI II prUCL'SU rada bi lTiOIti. - IpClk. j kao stvari, koja pos i za razmenu iii prodaju, robi jc potreban specifican obiil.::: a njene upotrebne vrednosti (kao prostog jedinstva prirodnog oblika i obli mogl1će posredoyanja je ono , ;VIEW Bd. 13. str. 15.
92
što je l'vbrx ujo ubedlji\"C1 nazi','ao "čuInom masom" 1ela roba. Mase su knmtitati;-ni odnosi (recimo, kao odmereni broj komada, zapreminsko širenje i težina) kao društveni kvaEteti tc1<\; istorijski gledano, one su velikim delom elementi nekad v:lžećih posebnih masa vrednosti, "posebni oblici ekvivalenta", koji se iz raznih razloga nisu mogli dalje razyijati u opšti oblik vrednosti. Tako, na primer, vaga ukazuje u vezi sa normiranim kilo)Jondom kao mogući ekvivalenat tako reći iz\estan, nedoveden do haia, razvitak u novčani oblik. (Nisu se sve stvari kao moguće robe mogle meriti.) Ali komad gvožđa je zadržao svoje društveno "normiranje" (svoj poseban oblik ekvivalencije) kao jedinicu mere, odakle je tek nastao uslov načina pojave relativne veličine vrednosti u potpuno apstraktnom obliku veličine - naime kao izraz kvantuma u radnom vremenu. Mase čine one kvalitete tela roba kao količina koji se mogu kvantitativno razlikovati: broj, mere dužine, površine, prostora i težine. Međutim, ove mere vrednosti su "odnosi" većinom samo po sebi, tj, odredbe mera retko se javljaju realno nasuprot robama. Ako se robe prodaju, one već idejno poseduju svoje određene količinske mere, jer cena je njihov oblik jednačine sa pomenutim masama. Pojava veličine 'Vrednosti kao relativan, kvantitativno određen oblik vrednosti izražava da se veličine vrednosti jayljaju kod određenih odnosa količinske mere roba: pet merica pšenice vrede dva kvadratna metra platna, tj. jedna određena količina određene mere za zapreminu pšenice izjednačava se sa određenom količinom određene mere za površinu platna. Dakle, robni oblik proiz\'odi paradoksiju izjednačayajllći društyeno potpuno različite merne odnose: mera za zapreminu-mera za površinu. I samo kod oyih mernih odnosa javlja se uopšte veličina \Tednosti; oni su njen specifičan oblile Sam kilopond samo omogućava istina apstraktno vrednosti saobraznu, al i stvari vezanu jed11(: i stoke j PŠCll]Ce, gde sc ne može mera težine kao moguće izjednača\'anje. Sam raz\"itak oblika vrednosti stvara ch~uštyene oblike st\"ari koje omogućava tek razvitak u DrOTCU cene . ~ robe stalno se javlja u heterogenim odnosima dve merne jedinice određene količine; dakle, izjednačavanje raznih količina doyodi ono treće što leži u osnovi odnosa - u vremenu izmerenu veličinu, koja predstavlja rad do oblika, do oblika vrednosti; to važi i onda kad se robe više ne
93
razmenjUjU nego kupuju: jedna jedinica mere krije se u obliku cene (bivše mere težine zlata kao "merilo cena"), druga jedinica mere krije se u iZlazu količine robe koja je dobila svoju cenu. - O"\-aj odnos se donekle nejasno izražava Marxovim pojmom "naturalnog oblika" koji postaje \'rednosni oblik upra\'o one robe koja nije sam taj naturallli oblik. Ako se pod "naturalnim oblikom" podrazumeva već društveno jedinstvo prirodnog oblika i upotrebnog oblika, onda taj pojam odgovara; ali ako se pod njim podrazumeva samo pomenuta sirana prirodnog oblika upotrebne stvari ili sl\'al'i-lobe, onda je taj izraz pogrešan: jer vrednosni oblik odražava samog sebe u jedinstvu prirodnog oblika i upotrebnog oblika, izraženom kao količina i mera; tek na osnovu toga postaje shvatljiva i san'šenost fetiškog karaktera robe. (Ne bi bilo ničeg tajanst,'enog U tome da čuvek svoje žive odnose "postvaruje", opredmećuje budući da "podruštvljuje" prirodne odnose.) - Stoga ću se držati razlike između prirodnog oblika i upotrebnog oblika, za čije ću negativno jedinstvo koristiti pojam "naturalni oblik". Jer odredel1e količine (dakle količine koje su tek mogle biti "određene" po mernim jedinicama) roba su isto tako "čisto" društveni odnos oblika kao što je to oblik veličine vrednosti u svom vidnom obličju kao novčani oblik roba. Robe se najpre ne proizvode kao određene mere (koje većinom - npr. kao mere za zapreminu - potiču iz sfere potrošnje stvari, iz praktičnih okolnosti upotrebe različitih stYari) već kao količine. Tek u procesu određivanja vrednosti nameću se već postojeće odredbe, koje postaju kvalitet određenih kvantitativnih oblika, postaju mere. Kilopond, prostorne "\'eličine i prirodni brojevi koji pomoću mernih jedinica postaju jedna određe Iza menza veličina, ovi pojIllljivi oblici tela roba nastaju tek u vrednosnom odnosu; prethodno, čak još u proizvodnji, "čulne" mere su samo neodređene količine proizvoda, dakle, proste veličine. Razumljivo je da prirodan oblik ostaje ujedno apstraktan - ali ne potpuno lišen odredbe supstrat pojaye roba. Sc
odredljivosti "merene" količine razmenjuju oblici roba ("pojmlji\i" zato šw :'\"1 kao oblik cene, postoje još samo na način "razumevanja" znakova, a ne na načiIl čulnog opažanja balitcta) - postaju, u svesnoj proizvodnji vrednosti kapitalizma, oblici stvari-robe "u okviru" proizvodnje; planiranje upreduzeću to izražava tako što se na kraju moraju proizvoditi ne
94
VIse samo količine uopšte, već na osnovu tržišnog iskustva ioš samo više ili mem ic egzaktno određene količine; ukolrko proizvod nekog 'preduzeća više nije nikakva potpuna upotrebna Yrednost, na osnovu podele rada, već samo još razlomak neke upotrebne vrednosti, koju tek tržište kao celina omogućay8., upravo o\'i elementi moraju dobiti mele koje II "iše 171 ClilO1'Cl garantuju moguć nost spajanja u neku potpunu upotrebnu vrednost. Osnova ovih mera proizvoda leži u "čuInim" merama roba. Time se odre{iil'Cll1je količina robe ne vrši više u razmeni ili kupovini, već se od samog početka takođe proizvodi. Ove odredbe ulaze u razvoj novih oblika upotrebnih vrednosti u preduzeću, dakle upotrebne vrednosti dobijaju u proizvodnji kao robe Ll toku razvitka građanskog društva druge oblike (unutrašnje \Tednosne oblike). Upotrebna S t\" <11 više ne odgovara samo prilagođenom odnosu prirodnog oblika i oblika ::.(1 društvenu potrebu, dakle svrsishodnog oblika. Upotrebna stvar mora kao roba povrh toga ela dobije drugi društveni oblik koji stvar čini "svrsishodnom" za razmenu, za opticaj kao robni kapital, za odnos 'vrednosti uopšte. Osnova ove svrsishodnosti robe bile su "čulne" mere, robe kao kvalitativne veličine. U međuvremenu se ove mere koriste u svim tehničkim i naučnim istraživačkim radovima i konstrukcijama kao osnovne mere; delimično - a pre svega u elektrotehnici i u hemotehnici - bilo je nužno stvarati nove merne vrednosti, većinom po analogiji i poređenju sa geometrijskim i rnehaničkim merama. U daljem razvitku kapitalističkih odnosa proizvodnje uvođenje jedinstvenih takvih mera igra značajnu ulogu, kao što se to sada vidi u preorijentisanju Englesl~e na si.steme. kontinentalnih l,ncra: OYe l.ner:ne. je?inIce Sll
1.1Jedno
1 L1Slo'\~ 1:8. D10gl1C110Stl postoJa11ja
JedIn-
stvenih industrijskih normi, koje se mogu označiti kao merne jedinice koje su llČ\TŠĆene za specifični tehnički plirodni oblik roba ka:.) unutrašnji yrcdnosni oblik. o\<a U istoriji postala je OSnOYZl "racionalizacije" ~ i 11C SZln10 u stYar2tnju industrijskih normi \"cć i Ll organizaciji rada. U pojmu racionalizacije ujedno se svodi na imenitelj karakter buržoaske raciondnosti: kao diskurzivan, privid1'0 protivrečnosti lišen oblik mišljenia čistoQ funkcionisanJa oplođavanja nednosti. - Vero{-atno je ~Rathelmla đi naišao na ovu odredbu oblika tehničke racionalnosti koja se iz vrednosnog oblika \Taća u robnu proizvodnju ali koju je on tumačio samo kao "odražavanje" oblika robe u svesti. 95
Sažeto izraženo: ])1"i10C1:12 n-caLerija tela roba mora da dobije ne samo s\Tsishod::m oblik za upotrebu yeć i sHsishodan oblik za razmenu, koji sa syoje strane - fungira kao slepo saproizYcdeni us:o\, mo>!ućnosti "racionalnijih" oblika, dakle II plOizodnji bitno~ saodređuje dalji razvitak adekyatnih oblika upotrebne vrednosti proizvoda, "Ravnomerno krctan ie" same delatnosti mašina predusrelo je stvaranje "unlltrašnjeg oblika vrednosti" stvari-roba, kao međusobno jednakih, isto kao što je samo kretanje rnašine izraz m'og "unutrašnjeg oblika \Tednosti" sredsLa\'a za proiz\'oclnju kao proces, Jednaka Hednost količina roba postaje njihova stl'arna jednakost, - O tome da ove razlike Ll obliku nisu nikakvo preterano diferenciranje problema svedoče svi konflikti do kojih dolazi između planiranja proizvoda i tehniča ra, s jedne strane, kao j kUDClca i proclavaca neko>! Drcduzeća, s druge strane. ' - , Dvostruki društH;ni oblik koji roba mora dobiti objašnjava, po mom mišljenju, na rcalniji način nastanak apstraktno-katcgorij::llnih oblika mišljenja, nego što je to moguće na osnOHl rasuđivanja Rethela mlađeg, Po Rethelu mlađem, ti oblici mišljenja "proističu", s jedne strane, iz radnji razmene, čime se samo postavlja zagonetka; s druge strane, on uključuje izmec1u oblika robe i oblika mišljenja jedan - bezimeni - akt odražavanja; ali odražavanje jednog oblika u nekom drugom medijumu tačno pretpostavlja razum koji 1IIJorcc7uii realne i odražene oblike da bi doneo sud o n"jihovo{ adekvatnosti, ~ Određeni oblici društvenog intelekta su isto tako rezultati kao i određujući mon{enti u ostYariYanju \Tednosti; oni se ne mogu shvatiti ni samo kao :,Dretpostavljeni" (kao kod Schellinga) niti pak samo ka~ "iz-vedeni" (kao U. empirizmu, u koji napokon treba ubrojati Rethela mlaaeg:), Količina robe koja se kao kvantitativno određeni odnos nednosti može izraziti S;1mo onda kad te odreelene količine dobijaju svojevrstan drugi prirodan oblik, vrlo apstraktan - kao što ie težina dimenzija ili čak sasvim shyatlji\' oblik što jc bro~{na ycličii1; i postaj Ll Illerlli odnosi ti i koji su, opet, USlo-I: za pojen-e ta količina robe se pret\'orib II mere jeste aps tna nasupro L upoL \'i',:dnosli, ali ona uslovljava svojevrsnu istorijsku "identifikaciju" iskonskog oblika upotrebe i oblika vrednosti roba. Bez delatosti razuma ne bi mogao ni da postane ni da postoji idejni oblik mere vrednosti kao oblik cenc, Određena strana razuma razvija se sama u momenat oblika
96
nednosti i postaje jedan - ne jedini - konstitutivan ~lslo\' mogućnosti postojanja no\'Ca a time i kapitala; mace sc za vreclnosnu predmetnost robe nikad ne bi moglo reći, ~la je ču!no-nadčulna, (Kao što je poznato, Marx r~l:gTaI1lCaVa "ch'.ušti:en? bi~e" o,d si'esti k~o materijalnu SI est ~d ono?a, st~ Je IZ njega Izvedeno. Ako se pobrka "s\'est sa l~::slJel~}em, nastaje onaj neprijateljski odnos p:em,a teOrIJI kOJl se, doduše, dislJ.ncira od tobožnjih lCl~ahzan~a, ali, .lm u tome uopšte pripisuje moguću vlaS~ltU e~zlstencl]u. "Syestan" je samo najmanji deo 1'az\-blt,k.a" I delanja društ\-enog r:::tzuma, koji ukupno ipak ,,:ce uopšte čini clrušt\'enim tek nasuprot onom čisto pnro_~lnom, ,S\'est .ie i u odnosu na razum ono što je ocl1eCleno; ,nJe,no ućeš,ć~ u samoj och'edbi je malo, i upraV? to odlIkUje specIflčno slepilo uma društvenih razutaka,) Usle~lećem ,tekstu treba problem ponovo svesti na robe-stvan, ukollko su one predmetni elementi u neposrednom proce~u prolz\'odnje, M~L\ ovde nabraja rezultate gore naznaccnc gene ze oblika: dvostruki društveni oblik on sh\'ata kao jedinstvo sredstava za rad i sredl ' " stava, za op_oela\'anje \Tednosti", tj, postojanog kapitala u pOjmu sredstava za proiZ\'odnju, Već smo govorili o tome da je o\'aj dvostruki clrušt\'eni oblik - ~stl'Uktura ~ Vid. .tt I~j.ih~vom" procesu uzajamnog isključivanja i IdentIfIkaCIje kao tunkcija - uopšte omo>!ućio razvoj "sredstava za rad': koja više nisu sredstva ~aclnika, već sred~tvo za oploda\'anje \Tednosti, odnosno samo još s\Tslshodan uslO\' primene društvene radne snage ili radne snage kao drušl\-ene, Mašinerija poseduje ~oblik ~potrebne vredr:osti još samo u vezi sa apstraktnim drust\om (kao k~lPl tal), konkretno, Ll odnosu prema pojedinacnom radmku, ona ima samo jednostrano apstraktan " ona je po sebi, i111Zl oblik samo jedne _"vl~~d!.1~s.ti'_' .~l.opŠt~, \,Tcd,nost -::,a proizvodnju s(\'a1'i koje su lE.[ l)Jlo 1,-0.11 naĆll1 Kunsne, Stoga se ,;\Teds labo diferencirano 11
'
ona ima .rdobro". načelnoj
š to j e doslo do Izrazap u Jsto]"]]1 iuriša na mašine, A tck poli~~~ki ra~U!11 'prol~tarijata m~ora ela da s\'oj poseban: razbclt znacaj, IZ kOjeg sc, s jedne strane, može u svesti "rek.onstruisZ1.1i·' n1~šincri ja kao korisna styar" za proiz\'ođenje drugih korisnih st\'ari, '~b bi se, s druge strane, mašinerija mogla sh\'atiti kao kapitalistička p~i' c
,
v ' ,
.
'
l
7
97
vatna svojina za iznuđavanje viška vrednosti. Pošto je mašinerija, a naročito aparature i tehnologije kao prirodni oblici, izgubila svoju elementarnu čulnost, ij. karakter sredstava za rad za razne pozive, njen smisao se ne može shvatiti opažanjem, već jedino apstraktnim političkim razumom kao kritikom odnosa. Društveno određeni dvostruki oblik koji egzistira kao mašinerija, odnosno uopšte kao sredstvo za proiz· vodn ju čini da određene strukture klasnouslovljenih podela rada okoštavaju, a druge ona revolucioniše; ukupno, ona omogućava nejednake vrste društvenog rada i održava ih tako što "racionalnos t upreduzeću" , racionalna podela rada u preduzeću postaje iracionalnost rada pojedinaca; slučajnost da on nši rad potpuno slobodan od komunikacije, a da drugi, naprotiv, dela još u sferama gde postoji relatinl0 ograničena mogućnost za razvoj interesa za unutrašnje merenje uslova rada i radnih delatnosti. Uopšte se "interes" prenosi u sferu čiste reprodukcije. - Logika tehničkog i mašinskog razvitka u radu okrenuta je protiv neposredne potrebe proletadjata kao radnika, kao što pokazuje svako empirijsko istraživanje npr. o rasipanju i uvođenju automatizacije upravo u manje zaglupljujućim sferama proizvodnje. Samo ukupno, u apstraktnom totalitetu, um se slepo nameće u "porastu postojanog elementa kapital-vrednosti na račun njegovog promenljiyog elementa",6 dakle u jednostranom, besubjektnom menjanju tehničkog slaganja kapitala. "Subjektiviranje materijalnih osnova društvene proizvodnje" je i samo tek stvaranje društvenog subjekta. Druga, apstraktna strana društvenog oblika kao unutrašnji oblik vrednosti sredstzlY(J. za proizvodnju jeste ona aktivna; strana oblika neposrednog upotrebnog karaktera sredstava za proizvodnju nameće se samo u otporu njoj. Dvostruki oblik stvari u proizvodnji jeste, dakle, "osnov" ovog dnlštva na dvostruki način: mašinerija je osnol'a vladavine jedne klase nad drugom; ona zasniva proletarijat kao proletarijat. Iona je osnova ]JoclruštvljavClilja proces tl rada upravo preko naslanjanja jednog \Tednosti" sredstava za proizvodnju racionalnost društycnih poyezanosti proizvodnje, budući da ono razbija neposredne oblike upotrebne \Tecinosti i njiho',o oposredovwlje stvara ne više spontano individualno, već društveno opšte. Time mašinerija i tehnologija zasnivaju društveni subjekt koji nastaje, u smislu za to potrebnog nivoa proizvodnih snaga. 6
98
lVIEW Ed. 23, str. 65L
Ali ova društvena osnova Vise se ne nameće kao Marxo\"o doba - na osnovu spontanog posredovanja ~lasa; naprotiv, sam ovaj proces posredovanja proizvodi: naučna i tehnička inteligencija. Dakle, "naučno disponirani proces proizvodnje"7 mora se ispitati u pogledu načina tog "disponiranja"; nije stvar u tome da se inteligencija samo mistično pretpostavi kapitalu i da se ut\Tdi da kapital prisvaja i koristi rezultate naučno-teh ničkog istraživanja; time se ne objašnjava specifičan oblik razvoja inteligencije. Na pO\Tšini "- na šta je ukazala kritika Henryka Grosmanna (Henrik Gros;11an) upućena Borkenauu (Borkenau)S - deduktinlll oblik mišljenja pre svega je manje taj koji udara pečaL mehanici (kao osnovnom obliku mašinerije) nego šio je obrnuto - mehanizmi i mehaničko-dinamičke povezanosti udaraju pečat specifično deduktivnim oblicima mišljenja time što razumu čulno daju apstraktni, prirodno-analitički oblik kao materiju, kao sadržaj formalnog mišljenja. Ta "celina" je apriori data, svakako u društvenom obliku koji daje i "znanje" da je celina analitička (u prethodnoj mogućnosti konstruisanja mehanizma, npr. nekog stroja ili prenosnika). Teorijska dedukcija pretpostavlja praktičnu mehaničku sintezu; dati su osnovni principi, i to ne samo kao "intuicija", već povrh ioga kao krajnja "očevidnost". Istonemeno, u fwzkcio!lisallju mehaničkih strojeva treba konstruisati sistem kao "slobodan od protivrečnostj". S druge strane, dedukcija neposredno postaje teorijska analitika kad se prekida funkcionisanje, dakle kad započnu radovi na reparaturi ili se dalje razvijaju oblici upotrebe koji su postali nesvrsishodni. Empirijsko-analitički oblik mišljenja recimo u filozofiji zamišljen kao prethodna slwatljiyost posmatranja i opažanja pretpostavlja dedukciju kao "funkcionišuću celinu" isto tako kao što pomenuta dedukcija pretpostavlja praktič no-delat nu analitiku, tj. podelu rada. Tek kao elemenat u kapitalističkoj robnoj proizvodnji oduzima se logičkoj nužnosti i izvesnosti kao prinudi na funkcionisanje mehanike čiste nužde, čist02: nedostatka. Možda ie sistem prenosnika i mehanizama~ raniie bio manie ili ""iše s\Tsishodan za rad; sad njegovo fUl1kcionisanje postaje nužno, i reparatura ili kriza je apsolutno sigurno D!'otivrečnost kao nedostatak j [[ubitak dobiti. Sto[[a ~e dvostruki društveni oblik sredstva mehaničke pr~o-
-
Ll
; :VIEW Ec!' 23, str. 656, 8 H, Grossmann, Die
gcsellschaftliclzcll Gnmdlagw (i IIzec/zmzisliscJzCi1 PhilosopJzic llud ilie }'vIClilll!aktur, u: Zeitschrift f. Sozialforschung 4, Paris 1935.
99
izvodnje
tehnički
izrabl'a pre s\'ega u kategoriji "pra-
vilnos/", a u narednoj proizvodnji roba kao "i::clUz(lllloSt", kao neophodna, prinudna poyezanost uzroka i po·
sledica. Tradicionalna logika anticipirala je tehnologiku isto onako kao šLo je trgmč1čki kapital anticipirao industrijski kapital. U društ\'enom ra'cumu dalje razvijene (ne samo: ocrtane) tehničke po\'ezanosti - stTarstveno kao funkcionalna poyezanost mašinerije i tehnologije oblika upotrebe i oblik;;. "lTednosti - dobij2ju kao tehnička inteligencija najzad ylastiti subjekti\"č1n oblik oposredo\'anja kapitala i rada. S druge strane. o\'a samostalnost je, opet, pretposta\"l.;:a za to da se taj isti dvostruki društveni oblik usadi prirodnom obliku "mozak": kao momenat upotrebne \Tednosti inteligencija je yezana styarslveno, kao decluktin1a, diskurzivna logika njena materijalna proizYodnja saznanja dobija apstraktnu samostalnost (institucionalno se ova samostalnost akumulira kao obrazoyanje na osnm'nim, strućnim i yisokim školama). Ujedno je ona pretpostm'ka inclustrijalizovanja društvenog širenja znanja potrebnog za proizvodnju i proizvodnje znanja, dakle, razd\"ajanja sredstava IIZL,;Zjenja (laboratorija, biblioteka, računara i mašina za obradu podataka itd.) i SPOSObi10S1i 1ili,~:!jellia; st\-amo podruštdjavanje razuma može počeli, i u uslo-vima grac1anskog društYa ono će sc \'I'šiti samo zacbilaznim putem dcl~\'ali fikovania pojedinačne misaone delatnosti, dakle proizvedenim otupljivanj'::ll1 i \'ešlačkim zaglupljivanjem onih slojeva inteligencije koji su nekad stvarali kulturu. Toliko ljudi sumnja u to da ,:e ljudski raz\'itak preživeti tok "deutopizovanja" žiYota (kao pretpostavke njegovog brutalizovania u celini), da se ova proc.::na ne bi mogla napasti kao kulturpesimistićka ideologija raspadanja g'i-adrušlva, etoli' da sc u tehnoloskoi racla 1111i1"a:1c, klasne prim,ispoznaju struktura, kao "unulrasnji oblik \T.::dnosti stvari". karakter
sebi - može da prisvoji i da ga koristi, Čini sc da oružje ili alat za lad u ruci potiaćcnog ima isti oblik - kao struktura i oblićje kao i u ruci onoga koji "lada, mada su sc ciljeyi mo:~cb radikalno izm.::nili. čini se da je instrument koji funkcionise, oposreduje potpuno ravnodušan prema oba s\-oja ekstrema: buržoaskoj privratnoj syojini i proleterskom radu, mada je OYO posredo\'anje jedino koje može da pm-cžc obe klase; jer samo političko-vojna \'!ast je za 0\'0 povezivanje trajno neclm'oljan razlog zato "10 ne može da održi na okupu nikak\'o društvo, kao \,c/:u proizvodnje. Odatle sledi ona uloga naučno-tehničke inteligencije koja postaje revolucionarna kao subjektivna sirana m'og fatalnog oposredovanja klasa, pošto ona saproiz\'odi 0\'0 povezivanje klasa i s':oju egzistenciju ima Ll tom 0posledovanju. Razlog za to što privid ravnodušnosti vlada površinom sredstava w proiz\'odnju leži u tome što se živa dijalektika izmene materija sa prirodom više ne spoznaje u industrijskom l1;-cćinu proizvodnje, a ne spoznaje se \eć i zato što su sr~dst\'a kojirna se prirodna materija obrađuje radnj],u samo uslov njego\'e apstraktne delatnosti. U konstrukcijama određenih plugova i razboja bio je stalež seljaka i zanatliia jedne određene istorijske epohe koliko i dnlštveJ10 YCzivanje za klasnospecifična zanim::mja yidan kao osnO\'a i stepen 1'0dnl~tylja vanja ovog zemlioradničkog i zanatskog: načina proizvodnje. Klasa, kao stalci po pozinl. postojala je ujedno u naturalnom obliku s\'ojih srec1stm-C\ za I'ccd, Tek raz.clvaj(l/zjem radnika od sredstva za proizvodnju i povezivaII jem ovog: razvitka sredstava za proizvodnju, koja se stalno menjaju, sa radnikom i posredstvom delatnosti inteligencije - tek U\Ol11 alektikom sredstvo za rad ski
.,
nosti pojedin8,ca. Paradoks --.-.:. mada su
za
koji napr..::duje računskih opeov:" postab uslo\' zato .što 9:Cu rezultatu, skoj lažnoj nastaje priyid da su pojcdilučan tehnologija postupka proizvodnje un;].;: sreclstya, uyek instrument koji svakako - po
z:::zradf' oba društvenosti: stupanj obli
nenosrcclno i \"ladavinu. A na FIS1 proizvodnju . kao "
st1,~3ra
SU~
))1'otan nri\'~cl: tl'istcS[l kim uslovii11a rada prikazuje se priyiclno kao "ukidanje klasnog društva" samo zato što se kapital kao "unutrašnji dru-
100
101
štven,i oblik vrednosti sredstava za proizvodnju" predstavvlja r:a ,apstraktan način kao njihova društvenost, o.pste vazenje: kao društvo po sebi, u stvarstvenom stanJu kao opšte važenje prinudnih uslova rada, M,ožda je ovaj nov privid razlog za to što je u 20, veku Izostao juriš na mašine, iako se u sister11u ovih mašinerija i tehnologija manifcstuju takvi isti klasni produkcioni odnosi, m3.cla u besl!bi'~ktnom c"Sliku, Juriš na mašine javlja se danas u obrmitom o:::liku: kao obož~~~nje, Kritik~ gen~ze druš tveno dyostmkih k 1asnospeClfI,Cl;Uh odredbI oblIka treba da nauči da proizvodn iu fetIšIzma nazo ye njenim pravim imenom.
Richard Vahrenkamp MOGUĆNOSTI
RAZVOJA TEHNOLOGIJE KAO PROIZVODNOG ODNOSA
.0
(Iz knjige Tee/mologie ili/d Kapital, Heraus. gegeben ,'011 Richard Vahrenkal11D Edition Suhrkamp, 1973, st!. 39-72:) Prevela Olga Kos[rešel'i(.'
"Tehnologija otkriya aktiyni odnos čoveka pre· ma prirodi, neposrcdni proces proizvodnje njegovog života, a time i društvene prilike u kojima živi i duhovne predodžbe koje iz njih izviru, Čak je i svaka istorija religije nekritičko., ako ne uzima u obzir m'u materijalnu osnovu. Doista, mnogo je lakše da se putem analize pronađe zemaljska jezgra religioznih mag:lovitosti, nego obrnuto - da se iz određe· nih stv;mih životnih uslova izvedu njihovi verski, idealizovani oblici, A samo ovaj poslednji metod je materijalistički, dakle naučni. Nedostaci apstraktnog prirodno-naučnog materijalizma, koji isključu je istorijski proces, opažaju se već u apstraktnim i ideološkim predodžbama njegovih čim se usude da iziđu \"an svoje stručnosti." Karl 1v1o.1'x: Kapital
ie iildunačin nrocc:, na st faze: na ruko"\:oct~nie, planiranje, nadzor, teoretsku pripremu maprocesa II istražiyačkim biroima sve što Ll proizvodnim procesom - s jedne strane, a s druge strane na jzyođenje manuclnog rada, lišenog svih duhovnih potencija. Tab'o osiromašenje manuelnog rada je istorijski bez poređenja; ono se ne pojavljuje u pred- i ne-kapit a.
'·"1'
lSUCKl
>!
102
103