Stojković, A ., Jan Waclav .• ..,
Pollt. misao, Vol . XXIll/1986/, No.
-?, stT. HO-lli.
140
Izvorni znanstveni rad UDK 3 MACHAJSKI+329.281/.5 -I- 329.14/.15(47)
Jan Waclav Machajski -
Andreja
usamljeni radikal
Stojković
Saže tak.
Mahajevizam predstavlja gotovo nepoznatu lijevu radikalnu struju s početka 20. stolj eća. Autor u ovom tekstu razmatra i7:vore, ključne postavke i utjecaj teorije J. W. Machajskoga i njegovih pristaša na revol ucionarnu klimu toga doba. Izvori Machajskijeve teorije jesu marksizam (Marx), anarhizam (Proudho.n, Bakunjin, Kl·opoUtin), sindikalizam i anarhosindikalizam. Kritičkom recepcijom izvora Machajsk:i je oblikovao svoje učenje kojega su temeljne kategorije »radnička revolucija«, •socijalizacija znanja«, »socijalistička nauka kao nova religija«, »nova srednja klasa« itd. - uspostavljene kao opreka pojmovima izvora. Autur smatra da mahajevizam valja shvatiti prvenstveno kao izraz bezizlaznosti pred opasnostima zapadnoevropskog l., pogotovo, ruskoga radničkog pokreta. Presudne slabosti mahajevaca jesu umnogome komplikacijski program i nedostatak organizacije. »Rušeći,
m·i smo još uvijek ti isti robovi starog sveta;
rušenje tradicije je ta ista tradicija ... ' A. A. BZok
»Ne znam da li sle čuli za čoveka koji sc zvao Mahajski. Jedan od naših socijalista. Bilo je to veoma davno, ja sam bio dete, kad ga je car prognao u Sibir. Napisao je neveliku knjižicu, na ruskom, u kojoj izlaže svoje teorije. Kada netko tvrdi, tako on ka~e u toj knjižici, da proletarijat diže r evoluciju, onda to, u stvari, znači da lu revoluciju nosi inteligencija, ona ista inteligencija koja traži svoje mesto u društvenom organizmu. U tome Ima zrnce istine. To objašnjava čitavu samoubilačku mahnitost, ruske inteligencije...1 U novijoj ruskoj istoriji, preciznije u njenom kratkom vremenskom iscč ku iz perioda kada su vođene najžešće bitke među n ajrazl,~čiti j im političkim partijama (uključujuĆi i ruske socijaldemokrate) , postojale su tr.i jake vanparlamentarne grupacije: anarhist'i, maksimaLisLi (otcepljeni od partije socijalrevolucionara) i maha.jevci. Potonji su dobili ime po poljskom radikalu Janu Wac1avu Macbajskom. 1 Ceslav Miloš, Osvajanje vlasti, Narodna knjiga, Beograd 1983, str. 163-164.
Stojkovl~.
A., J an Wetrlilv . . ., Potll . mwzo, Vol. XXlll/Ints/, No. t, str. Jfb-.154
141
Sovjetske izvore navedeno ime ne zanima previše. Zalo ne iznenađuje da se u teorijskim radovima, koji pretendiraju na ozb iljn ost, ~lachajskijevo ime pogrešno navodi ili se nemamo odnosi prema najosnovnnijim biografskim pod acima.!'' Očigledn o, sovjetsku partijsko-istorijsku nauku nije zanimao Machajskijev život, niti, videćemo to k asnije, njegova teorija revolucije, već samo pogrdna eLike l.a ••mahnevščina« (mahajevizam) 7.<'1 k ojom se posezalo u s it'llacijama kada je trebalo ukazati na stva rnu, JllOguću ili izmišljenu op asnost od neprijateljskog slava prema sovjetsk oj inteli_gen ciji. Ukratko, mahajevl~m se poistovećivao .s antiintelektuali?.mom .O! Zbog svega toga. u ovom tekstu glavni mi je cilj poka2<lti šta je, zapravo. mahajevizam. k oji su njegovi vidlj ivi izvori, te kakav je uticaj imao na revolucionarnu klimu svog vremena. Prethodno ću. u kratkim crtama, skicirati biografiju ov og revo lucio nara.
Ko ;e Jan Waclav Machajski? Zivotni put ovog r evolucion a ra gotovo dn je obič~n s obzirom na epohu u kojoj je živeo. Mladost, školovanje, ideali, h apšenje, dvanaest godina tamnice i progonstva, desetak g odina sn a!AžPnja po Zapadnoj Evropi i povratak n akon februarske revolucije ... No, pođimo redom. Machajski je rođen krajem 1866. godjne u jednom gradiću nedaleko od centra istoimene pokrajine Kielce k oja je u to doba pripadala rusk oj imperiji. Nakon smrti oca, siromašnog nižeg služ benika, morao je, iako tek dečak. osim sebe izdržavati braću i sestre. Klasični školski program u kojem nije bilo mesta za poljski jezik i književnost, jer se p redavalo iskljućivo na jeziku okupatora, bio je teško svladiv 7.a većinu mladih P oljaka. Machajskt je radio, ponekad l po deset sati dnevno, k no k orPpetitor svojim vr šnjacima iz bolje st ojećih porodica. Iz gimnazijskih dana datira početak njegovog velikog prijat eljla Jemeljan Jaroslavskl, St.aljinovo rlesno pero, nije štedeo pdstupačna mu sredstva u blaćenju r uskog anarhizma. U knjizi Anarhizm 1.1 Rossii, OGTZ, Moskva 1939, koja se kasruje pojavlJa u reprint izdanju J AL Reprint., Wurzburg 1976, on pokazuje da ne zna ni Machajsldjevo ime koje je pobrkao s pseudonimom A. Voljski. ~trdeset godina posle istu pogrešku s imenom čini Putnik Dajić- navodeći ime A. Machajski - u tekst.u Marksizam, •Politička mls.ao~, Zagreb, br. 3, 1980, str. 242. Da se zbrka s imenom ne bi reproduci.cala. t-vo obja!njenja: J an Waclav Machajsld je pisao pod pseudonimom A. Voljski. Budući da je pro~o s1b!r:;ku škoLu revolucije u krugovima ruskih rev olucionara, njegovo ime bilo je šire poznato u rusiliciranom obUku - Mahajev, otuda su (se) njegove pristnllee nazivali mahajevcima. U prvom izdanju BSE, najuglednije sovjetske enciklopedije, čiji je 38. tom izašao desetak godina nakon Macbajsldjevc :;mrti stoji do je on umro 1927. godine. Naredno izdanje ponuvlja pogre§lrut prethodnog, a u najprofesionalnije urađenom, trećem izdanju, stara grdkn je is pravljena, all je uči njena nova - sada u vezi s Machajsk:ljcvom godinom rndPnja. Za ova tri izdanja zajedničko je da su Macllajskijevoj biografiji posveUll svega ·po jednu t·eče nicu što Je. pokazalo se, bio dovoljan prostor da se nupravi previđ . Proveritl u : BSE, T i7.d., Gosudarl\tvennlj institut • Sovelskaja cnciklope.dijac, Moskva, OGIZ 1938, tom 38. str. 4~4 ; BSE, ll izd., Gosudarslvcnnoe naučnoe izdatel'stvo • BS:E., Moskva 1954, tom 2.6, str. 544; i BSE, lli izd. , l2datel'stvo aSovetskaja
enciklopedljac, Moskva 19'74, tom 15, str. 520.
·
2 Tako su, npr., u jednoj neuglednoj brošuri Iz poratne bujice prevodne lllerature takve vrste Lenjin i S taljin progla!enJ branlocima inleligcnelje od napada •l'eakciqnntnih mahajevac:ac vidi S. Kovaljov, lntelfgel tcijtl u sovjetskoj dna·v~ Mala politička biblioteka, Naprijed, Za&rcb l!l46 str. 14. i 23.
Sto11tov16, A., Ja11 Waclav ••. ., PoUt. mtsao, Vof. XX.III/1986/, NO.
t,
str. UD-154.
142
stva sa Stefanom Zeromskim, kasnije čuvenim poljskih književnikom3. Dolaskom u Varšavu, na univerzitet, Machajski nastavlja sa čitanjem zabranjene literature i uskoro, 1888. godine, stojeći čvrsto na palriotskim poljsko-nacionalističkim pozicijama, počinje s konspirativnim radom uperenim protiv carske imperije. Uhvaćen je 1891. pri pokušaju krijumčarenja ilegalne literature, te nakon četiri meseca zatočeništva u Krakovu biva proteran iz zemlje. Odlazi u Cirih ne toliko zbog nastavka studija, koliko zbog potrebe da nastavi političku aktivnost u jednom od centara istočnoevropske emigracije. Tamo, među tim, u već začetim emigrantskim podelama napušt a svoj pređašnji patriotizam i postaje vatreni marksista internacionalističke orijentacije. Na vest o u krvi ugušenom štrajku u Lodzu, piše proglas i odlučuje da putuje u centar nemira, ali ga na granici hapsi carska policija jer je, izmedu ostalog, bio član tek osnovane Poljske socijalističke partije4 • Nakon višegodišnje izolacije u carskim zatvorima Varšave i S.. Peterburga odlazi u Sibir na izdržavanje drugog dela kazne. Bez zrna ironije može se reći da je tamo imao sreće jer je zahvaljujući snalažljivosti jednog kažnjenika mogao raspolagati čitavom bibliotekom socijalističke literature na više jezika. Tada, u drugoj polovini devedesetih godina, pažljivo upoznaje rasprave unutar marksizma i prelazi u tabor kritičara Druge internacionale, te se u svojim teorijskim radovima nastoji odrediti prema marksizmu i ostalim teorijama revolucije. Sredinom 1900, posle isteka kazne, putuje prema evropskoj Rusiji, a li ponovo biva uhapšen jer je policija posumnjala da je reč o Juriju Steklovu, baš tada odbeglom socijaldemokrati. Kada je nesporazum otklonjen, Machajski je završio u jednom centralnosibirskom zatvoru zato što je sa sobom nosio desetine primeraka propagandnih pamfleta. Zahvaljujući solidarnosti tamošnjih revolucionara, koji su u ~nanstvu uživali relativnu slobodu, sakupljena je dovoljna svota novca za kauciju i Machajski se pridružio koloniji političkih prognanika, Uoči l. maja 1902, s grupom svojih pristalica, piše proglas i naredne godine biva uhapšen i osuđen na šest godina. Uz pomoć nekoliko sretnih okolnosti i jednog socijaldemokrate, takođe političkog zatvore.n ika, uspeva u bekstvu i kroz nekoliko meseci stiže u Zenevu. Prerađuje i izdaje svoje glavne radove. Vraća se u Rusiju, ali tek godinu nakon revolucije 1905. Pred sve konkretnijim opasnostima od novih represalija odstupa u Zenevu krajem 1907. godine. Medutim, tamo, nakon objavljivanja Konspiracije radnika među glavndm juna cima je ;i lik Machajskog ali pod imenom Andžej (Jendrus, Jandrek, Jendžej) Radek. Mladić iz priče, s vrlinama slroma!nog gimnazijalca, do tc mere se dopao Karlu Sobersohnu revolucionaru socijaldemokratskog tipa, da je svoje pt·ezime ustupio pseudonimu, pri tome verovatno ne znajući da je ~zmišljeni lik nastao po slici. i prilici Machajsldjevoj. Izgleda da prevodilac i pisac predgovora pomenutog romana nije znao za ovu posudbu, jer je u Belešci o piscu olako i brzopleto zaključio: ».• . lik Andžeja Radeka je tačna kopija najboljeg piščevog prijatelja, kasnijeg d<>stojanstvenika Sovjetske Rusije Vaclava Mahajskog« - Stefan žeromskli, Si zifov posao, Zadruga, ~ Beograd 1954, str. 10. l u 2eromsldjevlm Dnevnicima Machajskijevo ime je među nekoliko najspominjanijih. Književnikov odnos prema Waceku, premda ponekad pomešan s ljutnjom, s~dačno je prijateljski bez obzira na njihova različita uverenja. Vidi: Stefan Zeromski, Dzienniki, CzyteiWK, Warszawa 1956. 4 Jedan od njenih osnivača bio je i poljski patriota budući prvi maria! Poljske. Josef Pilsudski pripadao je Machajsldjevoj generaciji.
3 U romanu Sizifov posao
StoJ~.
A., Jan WacUiu.,., Pollt. ml$ao, Vol. XXITf/ 1!131}, No, 2, 81.r.
IfD-lSL
143
(Rabočij zagovor)
presušuju izvori pomoći', pa Machajski. poprilično narušenog zdravlja, prihvata poziv prijatelja iz gimnmjskih i studentskih godina, tada već slavnog poljskog pisca, i 1909. odlazi u Zakopane gde se lzdrt.ava kao privatni učitelj. Godine 1911. nakratko ga zatvaraju lokalne vlasti i tu se njegova konspirativna aktivnost prekida. lz raspoloživih izvora ne vidim kako je došao na Zapad i gde je sve proveo narednih šest godina. Na vest o februarskoj r evoluciji neugledni bankarski službenik u Parizu, tada već na pragu svoje šeste decenije, uzvikuje: »Partoul et toujours, a bas la patrie!«• Pridružuje se ruskim emigrantima, dolazi u Moskvu, uređuje časopis ,.Radnička revolucija.. (..Rabočaja revoljucija«) čiji jedini broj izlazi sredinom 1918. Narednih godina, izvan politike, radio je kao tehnički korektor u sovjetskom časopisu ..Narodna ekonomija•• (»Narodnoe hozjajstvo..), koji je kasnije preimenovan u ..socijalistička ekonomija... (Socijalističeskoe h ozjajstvo~•) pri vladinom komesarijatu privrede. Na vest o njegovoj smrti početkom 1926. godine jedino je P. Aršinov reagirao sa simpatijama, trudeći se pri tome da bude objektivan.7 Nekrolozi su se pojavili i u vodećim sovjetskim listovima.. Dok je u ..!zvjestijama... kratki članak prožet umereno toplim remini.'tcencijama na nekadašnjeg zatvorenika carskih tamnica, u ...Pravdi- se pojavio poduži tekst koji jednu smrt uzima samo kao povod da na svoj način interpretira i diskreditira ideje koje su tada utrpane pod kapu ..mahaje~čineoo. Od tada. izraz ..mahajevizam.., sadrii isključivo negativno značenje i kao takav prigodno se upotrebljava u ideološkim bitkama izgradnje socijalizma i komunizma.
Sta je
mahajevizam?
Machajski nije pisao mnogo. Njegovi radovi zapremaju obim dve knjige deb1jine.8 Ni grupe njegovih sledbenlka, zaverenika iz ruskog politić-
prosečne
5 Svoje glavne radove Machajski je izdao uz izdašnu financijsku podršku ženevske prijateljice Janine Berson. ćerke ruskog bankara iz Pitera. 8 Tako stoji u rukopisu memoara Vere MachaJski. cit. pr.ema predgovoru francuskog priređivača i prevodioca Machajsldjevih radova - Jan Waclav Machajsld, Le aodallJme des tntellectueles, Editions du Seuil, Paris 1979, str. 30. 7 P. A. u časopisu • Delo trudac, P aris, april 1926, str. 5-8. Vldl. takođe, .Xzvcstijac od 24. n 1926. i • Pravda• od 3. n iste godine - nav. prema predgovoru izbora Machajskijevih radova na tra:ncuskom, nav. delo, str. SS. B Njegov kapitalni rad započet je krajem devedesetih godina, nekoliko puta fragmcnlarno je objavljivan do konačne prerađene i dopunjene verzije izdate u 2enevi 1905. godine pOd naslovom »Intelektualni radnik,. (.. Umstvennyj rabočlj•). Sadržao je tri dela: I - Evolucija. soeijaldemokratije, II - Naučni socijalizam, lO - Soeijaliza.m i radnički pokTet Socijalisti-čka 11auka kao nova religija. U ponovljenom izdanju s istim naslovom, koje je objavilo ~t Meždunarodnoe Literaturnoe Sodružestvoc, New York-Baltimore 1968, nalaze se l Machajsldjevi poslednji tekstovi iz ča.soplsa •Radnička revolucija .. iz 1918. Odllčan izbor za već spomenutog francuskog izdavača napravio je Alexandre Sldrda, ujedno prevodilac i pisac predgovora. On je Odabrao tek tri poglavlja iz obimnog Intelektualnog radni~ i, uz već na ruskom jeziku pristupačnu •Radničku revoluciju•, učinio dostupnim i sledeće spise: •Slom socijalizma XIX vckac (napisan 1905), »Burloaska revolucija i položaj radnika• (1905) l »Radnička zaverac (1908). Osim navedenih radova, valja spomenuti Machajsldjev predgovor »Belc§ke prevodioeac (•Prirnečanija perevodćikac) knjizi Sueto. porodica, (Svjatoe semejstvo) Marxa 1 Engelsa koja je objavljena u danima relativne slobode u S. Peterburgu 1908. Do ovog izvora, na lalost, nisam uspeo doći.
StoJkouU!, A.,
Jan Wat"lau •••• Pollt. mlaao, "oi . XXJJT1JM/ . No. t, •tr.
140-154.
144
kog podzemlja s praga 20. veka, nisu bile odveć brojne i moćnP.: jedan bolji policijski odred ne bi se namučio. Bilo je i nekoliko publicista koji su teori jskim i propRgandno-publicisličkim prilozima pokušali š it•ili ,.,.Machajskijevo jevandelje« (M. Nomad), ali su, poput njegovih kdLićara. pokazali tek kratkotrajni interes•. Pa ipak je mahajevizam predstavljao jednu od najuticajnijih nepartijskih snaga na ruskoj levici u prvoj deceniji našeg veka. Deo objašnjenja verovatno leži u isturijskoj pozadini vremena o kojemu je reč. Treba se, pre svega, prio;etiti očigledne klonulosti emancipatorske misije zapadnoevropskih socijaldemokrata iz dP.vedesetih godina prošlog veka, pa i iz devetstotih godina. Marksizam Druge internacionale pokul\ao je, osporavajući Marxova predviđanja, kroz parlament ući u socijalizam. Machajski SP obrušava, u prvom redu, na nemacke socijaldemokrate organizirane u .. partiju poretka..,11 ali ide i dalje - do izvora, ne štedeći ni ranog Marxa. Na zala.s ku 19. veka pokrete za oslobođenje Poljske pokreću pretežno palrilotska os~ćanja. Cak i poljski socijalisti, trat.Pći podršku u radničkoj klasi i narodu, sanjaju o poljskoj državi i priređuju govore u n acionalnoj emancipaciji. Machajski uviđa da poljski šovinizam raste na štetu klasn ih. bol'bi , te analizira ... različite nijanse poljskog ' nacionalnog socijalizma'.-. 11 U vreme Machajskijeve praktične i teorijske aktivnosti anarhizam poglavito ruski, bio je !'> nat.na inspiracija za mnoge m lade revolucionare. Među tim, Machajski pronalazi pregršt prigovora i u svojoj kritici anarhizma. najviše napadajući oca ruskog anarhizma Kropotkina. Anarhiste definira kao strasne socijaliste. Piše, između ostalog. da anarhisti ne razumeju modernu državu, te da anarhistička revolucija ne samo što neće srušiti državu, nego je neće nl oslabiti. Pored toga, on u svojoj kritici ne zaobilazi ni tzv. salonski anarhi7Arn. Mahajevizam je, kao skup ideja, dakle, nastao iz revolta prema revolucionarnom pok:relu i radikalnim učenjima svog vremena. Konačno, uhvatimo bika :r.a rogove i pokaiimo u čemu je to srž m4hajevizma. 1. Socijalizam 19. velca, n asuprot uverenju svih koji u njega veruju, nije pretnja temeljima poretka neslobode. Socijalisti napadaju tek degenerativne pojave kapitalističkog društva i vlast klase kapitaUsta. Cak i u slučaju pobede socijalizma, ona neće dokinuti vekovn e eksploatncije, jer·, uništava-
Jedan od pažljivih
istraživača Mac:hajsJdje\·og nasleđa, Marshall Shatz, ~rona§ao je rukopis na poljskom Iz 1910-l!lll. koji je kasnije Vera Machajsld prevela na ruski. Shatz ne daje naziv origin:l.la, već samo: • An Unfinished Essay in the Nature nf a Critique of Socialismc, uz napomenu da je reč o neobjavljenom rukopisu na ruskom jeziku. To je sve §tn je Machajski napisao. 9 Jevgenij Loz.lnski u svojoj k:nji.zJ. Cto te takoe. nnkon~. int.eligencija, s. Peterburg 1907, kao i člancima u dnevPim llslovima najz.asluž.nijl je za uvooenje l popula.l"izaciju terminu » mahaevščina • u političkom tivotu Rusije svog vremena. Poljski Jevrejin Max Nomad, oduševljeni sledoonik Kropotkina, nakon prvog susreta s Machajskim 1905. pronalazi novog učitelj::~. Kdtički je inton1rana studija Ivanov-Razurnnika. Cto takoe Mallaev§ćina. S. Peterburg 1008, u kojoj autor nalazi da je mahajevizam »klasni ideal lumpenproletarija~c - cit. prema Anthony D'Agostino, JnJenigentsia, Socfalism. and the •Worker!' Revolution• : The Vfnos of J. W. M~ho;ski, International Review o! Social History, Amsterd:un, vol XV,
1970, str. 77.
10 Sintagma pripada uredniku »Worwllrtsa«, kojega je Marx nazivao, Istina u pismima, razUčitim imenima: »magarac Wilhelm«. »C'est un imbecil«, »stoka«, »ludak« i >sl. Reč je, naravno, o WHhelmu Liebknechtu. ll A. Voljski, Umstvennu; Tabočij, str. 104.
Stojkovl~, A ., Jnn
Wactav .. ~ P ollf . mlsoo, Vol. XX.III/ JNI/, N o. l, ttr. 14/J-JU.
145
jući
privat no vlasništvo nad sr edstvima proizvodnje, fabrikama i zemljišnim posedima, ukjda samo kapitalističku eksploataciju. Eksproprirajući vlasnika fabrike, socijalist ni u najmanjoj meri ne dotiče .. honorar.. njegovog inženjera i direktora. Socijalizacija sr edstava za proizvodnju bez narušavanja os lalih svetih pr ava vlasništva - to je socijali stički ideal umnih r adnika, obrazovanog društva. Na taj ideal socijaldemokratija svodi cilj borbe proletarijata. žrtvujući tako svoj prvobitni socijalizam za državni socijalizam. Na taj način socijalizam prethodnog stolcća ostavlja neprikoscovenim sve prihode nove srednje klCl3e proglašavajući inteligenciju nezainteresiranom i izvan kapitalisličke eksploatacije. Zato će i nakon pobPde socijalističke revolucije režim ..koji sc uzdiže nad uskim klasnim horizontom.. uskratiti radničkoj klasi raspolaganje punim nacionalnim viškom vrednosti. 2. D oktrina socijalizma n aslala je kao .. svađa u familiji« između intelektualnih radnika i buržonske arlstolcratije. Iskustvo » junskih dana« (1848) pokazalo je da su protivrečnosti unutar kapitalizma dublje nego što ih prilka?.uje Komunistički manifest jer se ne mogu svesti na antagonizam i1.među kapiblista i radnika Neprijatelji proletarijata nisu samo monarhisti plutokrati i buržuji, nego i masa privilegiranih službenika kapitalističkog društva: advokati , novinari, učenjaci, inženjer i ... Upravo posle 1848. zapadnoevropski kapitalizam bez bojazni je otvorio vrata Inteligenciji shvativši da je rast kapitalističkog društva nezamisliv bez rasta obrazovanih slojeva. Kapitalizam je ta ko stvorio ogromnu srednju klasu i dao joj privilegirane pozicije. Stari revolucionArni projekti izgubili su svoj sm isao - čemu sada rušiti kapitalizam? Zalo socijalisti u demokralskoj driavi rade na njegovoj ekspanzi;i, a revolucionarnu frazeologiju usmeravaju protiv nehumanib, degenerirajućih pojava u kapitalističkom društvu.
3. Marksizam je postao dominantna socijalistička doktrina druge polovine 19. veka baš zbog svoje sposobnosti da služi ovoj funkciji. Jer, prema ovom socijalističkom učenju, kapitalizam , istina, eksploatira r a dnika, aH istovremeno priprema pul za ncizbež:ni dolazak socijalizma. Tako se prvobitni revol,u c·iona,rni marksizam preobrazio u evolttctoni soci;alizam. Mukaizam, uostalom i nije ideologija proletarijata. Socijalizam je kr eacija intelektualaca. Stvarni cilj radnika uvek je bio, i još u vek jeste, poboljšanje njihovog materijalnog položaja. 4. Nisu proletarijat i buržoazija dve zaraćene klase u kapitalističkom poretku, već su to obrazovani i neobrazovani. Znanje je, uz kapital i zemljilni posed, takođet· izvor socijalne nejednakosti. Obrazovanje je -vrsta kapitala. Nauka i obrazovanje vlasni~tvo su privilegiranih ljudi, kaste ..belorukih ... Inteligencija je ekonomska klasa sa stečenim interesom produženja eksploatacije proletar ijata. Socij alizam uopšte, a marksizam posebno, nastali su da promoviraju l brane inler ese nove srednje klase.
5. Socijalizam. sa svojim pukim religioznim ma§trijama i molitvama o raju, nije ništa drugo nego religija za robove kapitalističkog d r uštva. Naučni soci;atizam ne samo što nije ukinuo utopije koje su mu prethodile, već je, naprotiv, na svoj način preobr azio idealizam prvih socijalista, učvrstio njihovu utopiju i stvor io naučnu religi;u. Socijaldemokr atija, posebno nje no ncmnčko krilo, najpotpunije je izrazila religioznu ulogu socijalizma. socijalističkom
StoJkovf~. A.,
146
Jen Waclav •• ., Pollt. ml$ao, Vol. XXWfJtll/, No. !, str. Ho-154.
6. P rema ruskim socijaldemokratima., proletorijal u Rusiji je neuk, nerazvijen , a da bi stekao političku zrelost, mora se odgajati u društvu politič kih sloboda, ~a što je nužna bur'Loasko-demokratska revolucija. Sve ruske socijalističke partije pripremaju istu buržoasku revoluciju. One koriste socijalizam kao jedinstveno srcd!itvo u buđenju oduševljavanja masa za rušenje opsolutizma buržoasko-demokratskom r evolucijom. Prema tome, stvarna meta napada socijalista u prvom redu je apsolutizam, a ne kapitalizam. (Na suprot evropskom, ne postoji američki socijaliwm, jer u Americi nije bilo apsolutizma.) 7. Kao što je nekad poljska ..šl;ahta•• upotrebila patriotizam da bi zadržala no uzdi seljaAtvo, isto tako sada poljski socijalisti koriste radnike. Razlika je ..jedino« u tome što poljski patriotizam može prerasti u imperijalizam pod sve glasnijom parolom .. Poljska od mora do mora.... Dovde je mahajevizam kritika. Evo i njegove druge, slabije s trane.
8. Prolet.erslci. socijalizam javlja se kao klasna protivteža socijalizmu intelektualaca. Radnička revoluci1a. razlikuje se od naučnog sodjaLzma i nauč nog anarhlzmo.. Ona je pobuna robova savremenog društva protiv istorits1cih zakona koji su zemaljsku kuglu preLvorili u tamnicu r obova. Jedini direktni
put rušenja postojećeg poretka neslobode, jedini put slobodan od kompromisa s buržoaskim 2akonima, jeste svetska ilegalna orgamzaci;a proletart;ata. Njeo zadatak je objedinjavanje raznolikih radničkih pobuna. atomiziranlh radničkih štrajkoiVa u ustanak, u svetsku radničku revoluciju. Svetska organizacija, pou.čcna istorijskim iskustvima, ne srne preuveličavati značaj političkih sloboda i mora delovati tajao i pod apsolutizmom i u demokratskoj ddavi.
9. Prirodno, u ovu tajnu organi7.aciju
neće ući
oni koji su
nt1
neki
način
stekli privilegije u društvu: visokoplaćeni radnici, bivši radnici kojima je u međuvremenu stečeno obrazovanje omogućilo udoban život kao i svi drugi koje je si<>tem relativnih političkih sloboda učinio poslušnim gt·ađanima. Dakle, ostaju najniži slojevi proletarijat.a, uključujući industrijske r adnike koji su tek pristigU u grad, polom, ne7..ap~eni, huligani, prostitutke. bo-
s jacL .. 10. Socijalizacija sredstava za proizvodnju ne dokida eksploataciju u dru.fuu, jer promena vlasnika (pojedinac, društvo, država) radniku praktično ne donosi ništa dok se nova srednja klas a učvršćuje privlleg:ijama. Zato će »Radnička konspiracija.M, to je naziv tc borbene organizacije (nasuprot .. Konspiracije intelektualaca.. kod socijalista) putem generalnih. ttrajkova neprekidno izazivati povećanje radničke nadnice sve do izjednačavanja s prihodima inteligencije i svih onlh k oji ne proizvode višak vrednosti. Tako će se, uz prethodno 'ltkid.anje na.slednog porodičnog vlasni§tva i svih privatnih fondova sredstava za obrazovanje i odgoj, provesti >+socijalizacija. znanja.-. Dakle, potpuna eksproprijacija inteligencije postiže se ukidanjem naslednog l stečenog monopola znanja. Kada društvo prestane obučavali jedne za gospodare, a druge za robove osuđene na manuelni r ad, tada l-e se r odlti gcne.racija jednakih ljudi. 11. Bez obzira na to što su socijalisti svih struja ujedno i glasnogovor.nlci interesa inteligencije, ne treba intelektualce isključiti iz radničkog pokreta. Dovoi}no je očistiti pokret od inter esa .. belorukih..- i tada će ostati samo oni koji se rukovode altruističkim motivima.
S10;jkov~,
A ., Jan Wad.otl ..., Pollf. ml~:oo, VOl. KX111/1UI/, Ho.
t,
str. J~Uf.
147
Tako izgleda, kada se svede na nekoliko stranica, Machajskijeva kritika socijalizma i radničkog pokreta i njegov pozitivni program bunta koji bi svetskom radničkom r cvo1ucijom doveo do ostvarenja nove utopije. U pisnnju ovog kratkog prikaza nastojao sam što više upotrebiti primarne izvore, a manje se osloniti na studije, uglavnom iz pera zapadnih autora, o Machajskom. Pri tome sam se trudio da sačuvam originalnost nekih termina i sintagmi k oje je upotrebljavao Machajski; radnička revolucija (za razliku od proleterske kod socijaldemokrata), socijalizacija znanja (obobščestvlenie znanij}. državni socijalizam, socijalistička nauka - nova religija, nova srednja klasa itd. Ipak, ma koliko Machajski bio ošt~r prema marksizmu socijaldemokrata, poljskom pat r iotizmu i savremenom anarhl7.mu, i ma koliko bio uporan u odricanju njihovog uticaja na njegove ideje, on im mnogo duguje. 1! U njegovom ograđiva nju valja prepoznati '-elju da se stvori originalna teorija revolucije. Iz sažetog pregleda ideja mahajevizma, a pogotovo čitajući spise ovog poljsko-ruskog revolucionara. može se ući u trag nekim njegovim izvorima. To su. u prvom redu, marksiZam (ponajvi!e Marx), anarhizam (posebno Pt"oudhon, Bakunjin i Kropotkin). sindikalizam i anarhosindikalizam. U svojim spisima Machajsld se neretko nazivao bfvfim markNtom. A u pr edgovoru ženevskom izdanju svog kapitalnog rada piše da je prvo poglavlje, ,.Evolucija socijaldemokratije .., kritika marksizma s marksističkih pozicija.1 • Radikalnost njegovih stavova prema socijalističkim partijama unutar ruske imperije inspirirana je, među ostalim , i Komuni.stičkim manifestom. Nadalje, on se latio ne samo studioznog čitanja Marxove ekonomske teorije, već i kritike Kapitala, napose II toma. Doista, drugi deo IntelektuaZn.og ra.d nika napisan je s namerom da se preko Marxove analize kategorije viška vrednosti rasvetU delovanje ekonomskog mehanizma koji omogućuje porast i učvršće nje nove srednje klase. U Machajskijevim osnovnim postavkama može se prepoznati i nastavak nekih sporova vođenih u Prvoj internacionali. Naime, na kongres u u 2enevl 1866. godine, u okviru diskusije o Statutu i Organizacionim pravilima, deo !t·ancuskih delegata otvoreno je pokazao ponovljenu sumnju prema intelektualcima. Prudonista Henri Tolain predložio je da samo manuelni radnici mogu biti primljeni za članove Međunarodnog udruženja r adnika.u Predlog je odbijen, podozorenje je ostalo. U jednoj od glavnih deoba u PI"Voj internacionali nije mimoiđena tema revolucionarne inteligencije. Povodom Bakunjinovog ~Pisma o revolucionarnom pokretu u R usiji.. objavljenog u ...ner Volks12 Roman Redlih, pisac predgovora za izdanje Intelektwl.lnog radnika iZ 1968. dobro primećUlje da se •Voljslti ni sa kim ne slaže l da ne Lraži ničiju saS}asnostc nav. delo, str. 25. la Isto, str. 41. 14 Karl Marks, Fridrlh Engels. Deta, tom 38, Institut za međunarodni radni&l pokret, Prosveta, Beograd 1979, str. 601, kao i: Prva, Dntga, Treća. internaclonala, Rad, Beograd 1952, str. 25. Man: se s r azlogom pribojavao za tok Kongresa: •lako posvećujem mnogo vremena prlpNmnim radovima za kongres u Zemevi, ne mogu l neću da ldem tamo...e - iZ pisma Ludwfgu Kugelmanu 23. a vgusla 1866, Karl Marx. Friedrich Eniels. nav. delo, str. .UO. A u pismu iz iste serije, po zavdetku Kongresa, on plJe: •Mnogo sam strahovao za prvt kongres u .zenevi. . . Nisam moaao ni hteo da Idem no kongres all sam napisao program 7.3 londonske delegatec - Marx Ludwigu Kugelmanu, nav. delo, str. 488. Bakunjlnov prigovor da Marx ne poznaje stvarni f.tvot potvrdio je s!pn Marx ne jednom, "huHraiući "" se.b!l kru:l na stroi za IZI.ltarue knUJla.
StotlcOtltf, A ., Jan W4cl4U ••• , Pollf. 1111140, Vol. XXlTlf JJUf , No, !, ltT. H0-154.
148
stoatu-- 16. i 20. IV 1870. Engels, potpomognut svojom rusofobljo.rn i netrpeljivošću prema čuvenom ruskom anarhisti, upozorava svog londonskog prija telja na n~sreću koju bi znpadnoevropskom pokretu doneo uvoz 40 000 ruskih studenata - revolucionarnih nihilista. 1G Iz marksističke tradicije. prt>mda tek kao njen specifični izdanak, potekla je kritika inteligencije i njenih interesa. Paul LafrLrgue, po mnogo čemu izuzetna figun među svojim savremenicima, isticao je, baš u vreme kada je Machajski pisao svoje životno dPio, da intelektualci i ,.profesori socijalizma~ trguju intelektualnim sposobnostima kao r obom. U tekstu ...socijalizam l intelektualci .. iz 1900. on piše: ..Kupuju se inženjeri, kemičari. latinisti, kao ~lo se kupuju magarice ili ptićje đubre ....•• Na drugom mestu u istom predavanju još je oštriji: ..Intelektualci. koji svakom prilikom ističu svoju uzvišenu moralnost, treba da prijeđu još dugi put da bi sc izdigli do moralnog nivoa radničke klase i socijalističke partije. Učenjuci su se ne samo prodali vladama i financijerima, već su i nauku pt·odali kapitalističkoj buržoa7.iji.«17 LQ.fa1·gue poLom dokazuje kako nauka savršeno funkcionira u službi poj ačane eksploatacije radničke klase. Bilo bi isuviše n eoprezno 7.aključiti da je Mar•c.ov zet otvorio oči, ili bar izoštrio perspektivu jednom poljskom r evolucionaru u sibirskom izgnanstvu. Nije . međutim, nemoguće da se Machajsld ipak negde
susreo s Lnfargueovim radovima o inteligenciji u socijalizmu objavljenim 1887. i 1888. u »Neue Zeitu ... Radije pređimo na čvršći teren i obratimo pažnju na vezu koja je očito: mahajevizam l anarhizam. Machajski, ipak, najvite duguje Bakunjinu. Tu. pre svega, mislim na Bakunjinovu kritiku ~vitezova ZIU:lnosti i misli«, na njegovu borbu protiv društvenih privilegija, te na njegovo ..Internacionalno bratstvO«. Ono što strasni ruski revolucionar anarhističke or ijent.acije vidi kao moguću opasnost pre se odnosi samo na jedan društveni sloj - naufuike, a ne n a glomaznu klasu >+beloruldh« koju nalazimo kod poljsko-ruskog revolucionara. Bakunjinov cilj je sačuvrLti znanstvenike od iskušenja vlasti: ,.PoStovat ćemo znanstvenike prema njihovim zaslugama, ali zbog spašavanja njihovog uma i njihovog morala ne smijemo njima dodjeljivati nikakve društvene privilegije ... Ne treba n jima davaLi vlast ....18 Znatno su bliže gledi§ta ova dva revolucionara o socijalnoj pravdi, jednakosti i pravu nasleđa. Opojnu viziju idealnog d r uštva Bakunjin ocrtava na sledeći način: ..organizirati dr uštvo tako da svaki pojedinac, muškarac ili žena~ kad se rodj, nađe približno jednaka sredstva za razvitak svojih 15 »Bakunjinovo pismo je zbilja vrlo naivno. Kakva nesreća za svet - kada to ne bi bila presna laž - što u Rusiji ima 40 000 revolucionarnih studenata, bez proletartjata ili barem samo re\'olueionarnog seljaštva za sobom l bez ikakve druge karijere pred sobom do dileme: Sibir ill emigracija u Zapadnu Evropu. Ako bi Hita moglo upropastiti zapadnoev1·opskl pokret onda bi to bio uvoz ovih 40 000 manje ill više obrar.ovanih gladnih ruskih nlhilistll; sve sami oficirski kandidati bez vojske koju treba mi da im damo; krasan whtev da bl se u redovima evropskog proleto.rijata postiglo jedinstvo mora mu se ruski komandovatl. P ri svemu tome ma koliko B(akunjln) prelerivao ipak je jasno kao dan da je opasnost luc - Engels Marxu 2.9 . aprila 1970. u: Karl Marx, Friedrich Engels MV . delo, tom 39. str. 4«. 16 Paul Larargue, Izbor iz djela, ut·edio Mlle Joka, Kultura, Zagreb 1957, str. 292. 17 Isto, str. 295. 18 Bakunjin Mihail, D r ! ava i slobodo, I zbor Rade Knlnnj, Globus, Zagreb 1979, str. 128. Slično upozorenje može se naći i na drugim mestima u istoj knjiZI, npr. na str. 127. i 14.3.
Slojkouf~.
A., Jan Wacl•uJ . . ., Polft. mt&ao, Vot. XXlTl/1.186{, No. 2, 11tr. 140-154.
149
različitih s posobnosti i 7.a njihovo iskori!;tavanje u svom rl\du; organizirali takvo društvo koje če, budući da su dru~tvena bogatstva zapravo uvijek proizvedena radom, omogućivati svakom pojedincu da uživa u tim bogatstvima samo onda ako bude svojim radom izravno pridonosio stvaranju lih bogatstava i koje će onemogućivati svakom pojedincu, bio on tko mu drago. eksploataciju tuđega rada.-.n Na sledećoj stranici nailazimo na odjek ideala iz 1789: ..Jednakost polazišta na početku svačijeg života, jednakost koja će ovisiti o ekonomskoj i političkoj organizaciji društva. a s ciljem da svatko, apstrahirajući od različitih priroda. bude samo proi:tvod svojih vlastitih djela - to je smisao pravde...to O hereditamom r eproduciranju privilegija piše: »Jedino ! to će, prema nama, država moći i morati učiniti, bit r.-e najprije postupno sužlvanje prava nasljedstva, s ciljem da ga se šio prije ukine...S 1 U vezi s tajnom međunarodnom konspiracijom, Bakunjinovo ""Internacionalno bratstvo. iz 1865--67. preteča je Machajskijeve ..Radničke konspiracije<• barE>m u onoj meri koliko je ova druga prethodnica ••Komunističke internacionale«. Machajskijev internacionalizam nastao je kao odbijanje poljskog nacionalizma i patriotizma jednog dela marksist~. posebno kod nemačkih socijaldemokrata. Najkrupnija dodirna tačka između ova dva revolucionara sigurno je njihov dosledni antipatriotizam. Na kraju. valja akcentirati njihove međusobne razlike. Dok je za Bakunjina ukidanje crkve i države pt·vi i ne?.aobilazni uslov stvarnog oslobođenja društva, Machajski mnogo veću opasnost vidi u narastajućoj srednjoj klasi. Ipak, nije Bakunjin, nego Kropotkin taj koga Machajski naj{-ešće spominje u svojoj kritici anarhi:.:ma.!'! Na taktiku Macha.jskijevt! »radničke revolucije-. primetan je uticaj ana1'hosindika1izma i sindikaLizma. Prvi - idejom generalnog štrajka, a drugi revandikacionim zahtevima, koji bi, u Macbajskijevoj pooštrenoj verziji, doveli ne samo do poboljšanja položaja r fldnika, nego do potpunog izjednačava nja sa životnom razinom mnosobrojne srednje klase. Na ovom mestu uput-no je spomenuli i jednu uticajnu struju unutar ruske socijaldemokratije iz druge polovine devedesetih godina. Do koje je mere ovaj pravac zahvatio radnicK:i pokret u Rusiji svE>doči činjenica da je Lenjin 191l2. prionuo na pisanje izrazito polemičkog teksta pod naslovom pt't!UZetim od Cerniševskog ..šta da se radi?..n i s originalnim podnaslovom .. Goruća pitanja naše~ pokreta... Ukratko, po čemu se ek.onom~am ra?Jikuje od ostalih teorija oslobođt>nja u radnič kom pokretu? On, insistirajući na spontanosti masa, suproW;lavlja l7.v. bread- and-butter borbu socijaldemokratskoj taktici organizirane poliUčke akcije. Prema --ekonomistima-., intelektualci. baveći se pitanjima ideologije, ne vide
Isto, str. 209. Isto, str. 216. Isto, str. 209. Martin Zemliak. autor pogovora izboru Kropotkinovih radova u odeljku • Les lectures absurdes d.e la pensće de Kropotkinec (•Apsurdna čitanja Kropotkinovc misllc) na prvo mesto stavlja Machajskog. Navodno, Machajskijeva interpretacija iskrivljuje Kropotkinovo učenje svodeći ga na 1-eVival ideja iz 1789. Navedeni pogovor nal;ul se u: Piet·re Kropotlane, Oeu~res, Francois Maspero /petite collection maspero, Paris 1.976, str. 419. Martinu Zemliaku dugujem ne malu zahvalnost jer ml je njegova nesebična prijateljska pomoć učinila dostupnim neke studije o Machajskom do kojih bib s{im došao teškom mukom ili nekom slučajnošću. 23 Poput većine dru,:tlh, l ovaj Lenjinov spis kod nas je objavUivan u više navrata. Ja sam koristio izdanje zagrebačke •Kultul'e« iz 1949. Na žalost, do rado--- ~-~... -~ n....d.......L..Mta.J...o:.lllin.ILve..nolemik.e.J).isam mogao doći
19 20 21 22
sto1kovlć,
A., Jan wactav •• ., PoUl. mlsao, vol. XXlll/1U6/, NO. z, Btr. H.0-154.
150
stvarne potrebe radnika. Cak su i radikalni studenti samo privremeni saveznici: .. Ne treba nikad zaboraviti da danas revolucionarni studenti sutra postaju javni tužioci, sudije, inženjeri, fabrički inspektori, ukratko - službenici ruske vlade.••t4 To su, ujedno, i dodirne tačke mahajevizma i >+ekonomizma«. Ovde sam zahvatio samo one bitne crte »ekonomizma« koje ukazuju na sličnosti s mahajevizmom. Razlike su opsežnije i bitnije, a najveća je u strateškom cilju: dok ..ekonomisti« žele rušenje cat"izma, mahajevci sličnim sredstvima nastoje ukinuti celokupni kapitalistički sistem.n Zato se ni u kom slučaju ne mogu složiti s već spomenutim Jaroslavskim koji piše da je anarhizam mahajevaca predstavljao spoj »ekonomizma« i ,.zubatovščine«. 28 O va jednostavna formula proizvod je Staljinove škole montaže i falsifikacije . Ko su mahajevC'i.?
Sovjetski izvori su jedinstveni u oceni uticaja mahajevizma na radnike. 27 Mabajevci su, navodno, bili malobrojni, a >>partija boljševika«, svojom pravilnom politikom prema inteligenciji, pravovremeno ih je raskrinkala. Neznatne razlike među ovim izvorima pojavljuju se u nabrajanju imena gradova u kojima su postojale grupe mahajevaca. S druge strane, zapadni autori, slobodni od interesa za ideološkim di:skvalificiranjem mahajevaca, navode niz upotrebljivih podataka. 28 Ne treba i?.ostaviti ni Trockog koji, u svojim sećanjima na godine prve deportacije, svedoči o prilično velikoj slavi Machajskog u sibirskim koloni] ama političkih kažnjenika.ee Machajski je u godinama svog progonstva najjači uticaj imao u Irkutsku. Upravo se iz Sibira, najviše zahvaljujući bivšim prognanicima i ilegalnom kru24 »Rabočaja misl«, br. 4, oktobar 1898, str. 4 - cit. prema M. Shatz, Jan Wactav Macha;ski - The 'Conspiracy' of the Intellectuals, Survey, br. 2, Januar 1967,
str. 55. 25 Opsežnije o »ekonomizmu« l isprepletenosti uticaja različitih socijalističkih strujanja tog vremena vidi u: M. Shatz, nav. d.e~o, str. 55; zatim u studiji istog autora - The Mak.haevLsts and the Russian Revolutionary Movement, International Rev.iew of Social History, Amsteroam, br. 2, 1970; Paul Avrich, What is Makhaevism?, Soviet Studies, University of Glasgow, br. l, jul 1965; Anthony D'Agostino, nav. delo; peto poglavlje knjige Maxa Nomada, Aspects oj Rev olt, New York, Wald'On ~ess 1959; ~ . eventualno, Lenjinov polemičko-prog,ramaiski tekst Stada se radi?, navedeno izdanje. 26 Emeljan Jaroslavskij, nav. delo, str. 31. Hrpa gluRosti kod Jaroslavskog pomešana je s navođenjem niza činjenka kojdma se želeo pustići efekt verodostojnosti. Zubatovščina (prema imenu šefa moskoyske političke policije) pokušaj je osnivanja masovnih radničkih sindikata, pod nevidljivom kontrolom pć:llicije, s namerom da se radništvo odvoji od revolucionarnog pokreta i tako spasi carizam. 27 Vidi pojam »Mahaevščinac u sva tri izdanja BSE, te navedeni Jaroslavskijev »teorijsldc obračun s anarhistima prema kojem nije jasno kako je mahajevizam »pričinio ogromnu štetu radničkom pokretu u Rusjjic, a da istovremeno taj pokret prema oceni istog autora, nije imao šireg uticaja na radničku klasu - kod Jaroslavskog, nav. delo, str. 30-31. 28 Videti naslov napred navedenih studija o Machajskom. Max Nomad, u svojim mladim godinama i s~m mahajevac, svakako je najzaslužniji što se šezdesetih godina razbuktao inte.r es za Machajskog. Nomad je, takođe, potpisnik izvrsnog enciklopedijskog članka o Machajskom - videti Encyclopaedia of the Social Sciences, IX tom, The Mactnillan Company, New York 1962, str. 654-655. 29 Trocki je na izvoru bio upomat i s Maclrajskijevim kapitalnim delom - o tome opširnije: Leon Trotsky, Ma vie, GaUlmard, Paris 1953, str. 143.
Stojlcovl~.
A ., Jan Wacfau .•., Polft. mtrao, Vol. :XXIZI/10"/, No. 2, str. Hll-lS,.
151
ženju Machajskijevih tekstova, prvih godina našeg veka bauk mahaje vizma spustio u gradove u kojima je socijalna struktura pogodovala njegovom širenju. Grupe mahajevaca bile su aktivne sve do 1907. godine u sledećim centrima: Odcsa, Peterburg, Vartava, Bjalis tok, Jekaterinoslav i Vilnius. Tome treba pridodati činjenicu da su pristaHce Machajskog ulazile u već formirane anarhističke i anarhosinclikalisličke grupe. Isto tako treba podsetiti da su granice medu različitim militantnim strujama radikalno levih ideoloških orijentacija, uklJučujući i deo socijaldemokrata, u praksi bile veoma prohodne. Zato ne iznenađuju u<::-estali prelasci pojedinaca iz jedne grupe u drugu. Cak i u t.Teme koje je najviše pogodovalo mahajevcima (oko 1905. godine) njihova je borba imala značaja tek u regionalnim okvirima. J edan od najpoznatijih lidera ruskih anarhosindikalista ovako ocenjuje poraz mahajevaca: »Politička borba istorijski je nužna, a mahajevci su svojim odbacivanjem politike sami sebe gurnuli van istorije.~ To je samo deo objašnjenja. Istorija je nedvosm isleno pokazala da se u metežu 1917. najbolje snašla politička grupaci ja koja je godinama kombinirala, premda ne bez otpora iz vlastitih redova, ilegalnu i legalnu političku borbu. Presudna slabost mahajevaca je, uz nedovoljno čvrst i delimično kompilacijski program, čini se, nedostatak organizacije. Marginalni. elementi društva, bez obzira na njihovu brojnost, ostali su izvan centra dr uštvenih zbivanja. Nije Machajski bio usamljen u interesu za upravo ovaj dr~tveni sloj. Godlne 1905. zagranična anarhistička grupa ..Beznačalije-c (•Bezvlnšće«) deklarirala je svoj izbor pristalica među nezaposlenim, skitnicama i imigrantima.~' U imperiji koja se industrijalizacijom nastojala modernizil•ati, bosjaci su bili ružniji deo tog procesa. Taj polusvct sa dna ušao je j u rusku književnost.•!
Za.lto danas o Machajskom.? Radove Machajskog treba čitati k ao dokumente epohe. Mahajevizam je tek jedan rukavac među levim radikalnim strujanjima svog vremena. O njege>vim granicama i zabludama valja suditi iz konteksta vremena u kojem je nastao. Tada se mahajcvizam ukazuj e kao izraz zabl'inutosti i bezizlaznosti pred sve očilijim opasnostima za zapadnoevropski i, u još većoj meri, za ruski radnički pokrel.u Voljski je pretpostavljao da će ruska socijaldemokratija, čiji se nastanak doga<tao pred njegovim očima, preći isti put kao i zapadnoevropska. Zalo nije mogao prcdvideti trijumf bolj~evika. Za njega su oni bili tek jedan ogranak socijaldemokratije, a Lenjin samo jedan od partijskih r ukovodi30 Cit. prema E. Jaroslavskij, nau. delo, str. 31. Sl Deo njihovog proglasa citira D' Agostino n n 250. stranici navedenog izvora. 32 Na. dnu Maksima Gorkog i C4r Glad Leonida Andrejeva bave se lumpcuproletarijatom kao centralnom temom. Ne mogu se sloiiti sa Shatzovom tvrdnjom da se Andrejevljeva drama može čitati gotovo kaa scenario za Machajskijevu revoluciju - u: M. Shatz, The Makhaevi6ts and . .., str. 244. Jer, prevellkl je jaz između Machajskijevih pozitivnih zahteva i neartUrulisanog rušilačkog bunta iz spomenutog književnog teksta. Brojni su. naslovi Andrejcvljevih prevoda kod nas, među kojima, Ipak, nema navedene drame. Koristio sam ruski original Iz Polnoe sobTame aoči'lleni;, tom V. Izdanie l-va A. F. Marks, s. Peterburg 1913, str. 192253. 33 Roman Redllb, u tekstu koji značajno odudara od svih studija o Machajskom, naziva dub Voljskog •karamazovsk.imc - u: R. Rcdlih, OslepLennij utopte;, pred-
__
,_._,~~~~-
SLojkouf~. A., Jan Wac~11
•.•, Polff. mtaao, Vol. XXIti/ IHS/, No. l, str. UD-154.
152
Laca - ortodoksnih marksista. S druge strane, ni Lenjin u svojim polemičkim spisima ruje spom enuo Macbajskog, iako se još 1902. u Londonu upoznao sa njegovom kritikom socljalizma.u Bio je odveć preokupiran nejedinstvom unutar ruske socijaldemokratije (•ekonomisti.., plehanovci, menjševici, od1.ovisti, bogograditelji itd.) da bi svoje snage trošio na raskrinkavanje »mahajevštine... Od svih prigovora upućenih mahajevizmu izdvojio bih tri. Prvi, i ujedno najozbiljniji odnosi se na subjekt revolucije. Snage koje su, po Machajskom, predestinirane da. izvedu svetsku revoluciju stoje ili pored druttva ili na n jegovom dnu. Ogromna je diskrepancija izmedu socijalnog položaja marg inalnih grupu, te njihove svesti o potrebi društvenog preobražaja, s jedne, i Macho.jskijeve utopije - svetske revolucije koja bi ukinula podelu na privilegirane i potlačene, s druge strane. Drugim rečima, rezultanta izmedu ideala i stvarnosti ne m ora biti društvo koje svima pruža jednake šanse. Druga učestala primedba zapravo je sumnja u Machajskijevu eventualnu slabost prema iskušenju osvajanja vlasti. Najzo.služniji za ovu hipotezu svakako je bivši mahajevac Max Nomad. Dvadeset godina poznanstva koje je, s Nomadove strane, oscili rala od obožavanja do netrpeljivosti činjenica je koja ima težinu. Međutim, kada sc prisetimo Nomadovib osobina, shvaUćemo da se iza njegove sumnje krije, po Nomadovim rečima , .. patološka idiosinkr azija prema ideji osvajanja vlasti ...•~ Iz Macbajskijevih tekstova ne može se, ni tl kom slučaju, izvesti ovakva pretenzija. Nema pokazatelja prema kojima bi vlast nakon pobede svetske r evolucije dopala u ruke Machajskog i njegovih sledbenika. Nasuprot tome, on spominje altruizam kao m otiv kojim se rukovode pokretači radničke revolucije. Konačno, treći , napred već dodirnuti prigovor, cilja na navodni antiintelektualizam kod Macbajskog. Da ne ponavljam : njegova misao nije anlikullurna, nego je izraz protesta protiv naslednog monopola nad znanjem i ob razovanjem. Zato je i predložio ne ukidanje, već socijalizaciju znanja. Na pitanje kojim je naslovljen ovaj završni odeljak deo odgovora vidim u istorijsko-dokumentarnom značaju reagiranjo. Machajskog na počet ke ins taliranja boljševičke vlasti. Njegovi tekstovi, nastali svega pola godine nakon oktobarske r evolucije, iz nove su epohe, pa zato i nisu ra;rmatrani na prethodnim stranicama. Pre nego što se osvrnem na njegove radove iz toe perioda, da podsetim na njegovu odluku iz sredine 1917: ,.To još nije moja r evolucija, ali je revolucija, i zato odlazim.«ao Jedini bt'oj časopisa »Radničku revolucija.. poslednja j e Machajskijeva javna reč.' 7 34 Trocki, koji je tada došao iz Sibira, upoznao je Lenjina s diskusijama Iz sibirskih kolonija političkih zatvorenika. On piše da ga je Lenjin pažljivo sluAAo, ali ne navodi njegove eventualno komentare - I.kon Trotsky, Ma vie, str. 156. Uzgred da pomenem da autor obimne Istorije ruske kulture međ\1 neruskim revolucionarima u Rusiji Izdvaja dvojicu koji se odlikuju zadivljujućim •vizionarstvom, briljantnim i univen.alnim umovimac: Macha jski i Trocki. Vidi : James B . Billinaton, The leon and the A xe, An Interpretative History of Russian Culture, Vinl41ge Books, New York 19'70, str. 400-491. 35 Citat preuzet Jz: Lewis S. Feuer, The Acht.wement of Max Nomad. ImpossibiUst: 1881- 1973, Survey, vol. 20, br. l (90), 1974, str. 161. 36 M. Sbatz, The Makhaevtat& and . . ., str. 261. 37 U časopisu su objavljeni njegovi proglasi i tekstovi pod naslovima •Radnicima•, U>ruga godina borbe«. aBolj~čka diktatura i eksproprijacija burtov.ije• i •Nezaposlenost«. Valjanu analizu ovih tekstova, sa stanovišta kritike odnosa l'Ov]etske vlasti prema radničkoj klasi dao je istoričar Mihail C">4>-'ler- KoncenbadJ'>.nnH
Slo]kovl~.
A.,
~an
Wacl.ao ••
~ PoUl.
mbcw. Vot. XXllT/ IUB/, No. %.
~r. 140-154.
153
Machajski sc nije odrekao svojih ranije formuliranih polazištn u kritici Nakon oktobra njegova kritika doticala je konkretna postignuća vladajuće partije. Osnovni kriterij uspešnosti r evolucije za njega je materijalni položaj radnika i nezaposlenih. ~Posle februarskP buržoaske revolucije radnička plata značajno je povećana i uveden je osmočasovni radni dan. Posle oktobarske proleter~;ke revolucije radnici ništa nisu dobili.«*-~ NajavUeno oživotvorenje osnovnih principa Parisl<e komune ubrzo je imevereno, pa zato Machajski opluluje boljševike 7.a demagogiju. Medutim, lo ga ne sprečava da ostane na njihovoj strani i on poziva radnike ne da ruše sovjetsku vlast. već da je poguraju napred. Ako se m ože reći da su menj~'evici vukli ,.zabludclu braću..- udesno. onda je Machajski gurao boljše\'ike ulevo, da naslave , dok ne bude kasno, gde su stali. ••Posle oktobarskog prevrata dekretima je ob javljena nacionalizacija nekih preduzeća , ali, kao što je poznato. nije provedena. Liš eno jf.' bogatstva nekoliko deselaka bankara, no sve u svemu, bogatstva Rusije ostaju u r ukama burloazije. kao osnova njene moći i vladavine<.< (369). Vla!':t ne mo~e. tvrdi 1\llachajski, zad\lgo biti razdvojena od izvora svake vlasti - od nagomilanog bogatstva. Zato je besmisleno tvrditi da je klasa siromašnih vladajuća klasa. Bur.Goaziji je, svojcvremf'_no, bila dovoljna politička revolucija jer je već posedovala bogatstva. S druge strane, društveni položaj radnika ne daje mogućnost akumulacije bogatstava. Radnička klasa može lek nakon svoje r evolucije značajno poboljšati svoj materijalni položaj , i to putem potpum~ eksproprijacije bu•·Y.oazijc. »Ako u sadašnjem trenutku u Rusiji svi prihodi koji prelaze okvirno 10 000 rubalja godišnje podležu konfiskaciji, tada sve tvornice i zavodi, sva industrijska i trgovačka preduzeća, svako vlasništvo koje daje viši prihod od propisanog, mora biti konfiscirana i preći u ruke radnika." (388). Nakon potpune i jednovremene ekspropr ijacije buržoazije, predstoji uporna borba sa srednjom klasom, s ,.belorukima.. za jednako nagrađi vanj e manuelnog i umnog r ada i tek kada radnici i intelektualci budu raspolagali jednakim sredstvima z-a obrazovanje svojih potomaka. može se govoriti o potpunom oslobođenju radničke kla.<>e. Za Machajskog je radnić1ca kontrola samo način obuzdavanja svemoći kapitalista, a Lenjinov »državni kapitali7.am... neizvestan i dnlek pul .. ura.slanja... u socijali:atm. Stoga on zaključuje da boljševici nisu borci za oslobođenje radničke klase, već zaštitnici srednje klase k uja bi SP u »državnom kapitalizmu•• još v1še povećala. Pored toga, Machajski već sr edinom l!H8. predviđa da će se iz klice nove birokr atije r azviti glomazni aparat privilegiranih činovnika. Njegova argumentacija polazi od institucije deputata i od Lenjinove teze o zameni slarc birokratije novom, radničkom, narodnom. Napredni radnici (.. rabočie peredoviki«). tvrdi Machajski. nekadašnji revolucionari postaju državni službenici, otuđuju se od masa i pridružuju »nižim slojevima buržoaskog obrazovanog dru.~tva... (str. 363). U vezi s tim, on pi~e: -..Radnici neće imati svoju 'radničku vlast' čak ni onda kada nestanu kapitalisti, Sve dok je radnii:'ka klasa osuđena na n eprosvećenosl, u njeno imc upravljaće inteligencija koj a će, štiteći sebe. a ne radnike, uvek braniti privilegije starog eksploatatorskog poretka... (str. 363}. Kao svedok burnog vremena Machajski nazire u kojem
soci jaldemokratij~.
mir i sovetskaja titeratura., Overseas Publicalions Interchange, London 1974, str. 18-23.
38 »Vloroj god bor'bic, u: Umsu,enntn rabotij, str. 359. Uz cttate koje dalje koriStim naveo sam samo broj stt·anice i?. »Intelektualnog radnlkac gde su objavljena sva ... ·-- • _ ,._ _ _.__ ....__J~t._...
~?
SLo~. A .. Jan Waclav . ••, PolH. misaO, Vol. XX tU/ aH/, No. l ,
,;tr. 140-1$4.
154
pravcu ide ... radničko-seljačka• vlast. »Vrhovna prava sovjetske komuni~;tičke vlasti u~;koro nič:im se neće razlikovati od vrhovnih prava svake državne vlasti u postojećem izrabljivačkom svelu. Razlika je jedino u nazivu : u svim 'slobodnim 'zemljama državna vlas t postavlja sebe za vladara u ime 'volje naroda', a u Rusiji u ime 'volje radnika'. Dok buržoaski poredak ostaje nerazrušen, komunistička 'volja radnika' isto je takva pu.c:ta fraza, takva laž kao i demokratska 'volja naroda·- (str. 378). Na drugom mestu, a u isto vreme, nezadovoljni levi radikal jasno predviđa restauraciju kapitalizma koja se ubrzo doista dogodila kroz period NEP-a. Prema Machajskom, »boljševičkoj ekonomiji ostaju dva puta: ili pristupiti konačnoj, sveopštoj eksproprijaciji, ili prekinuti svaku nacionalizaciju i kroz posredničku etapu 'državnog kapitalizma' uskrsnuti staru kapitalističku ekonomijwc (391). Početkom dvadesetih godina među onima koji su pokazali protivljenje ustupcima boljševika bilo je i starih komunista koji su formirali ,.Rad ničku grupu« i ...Radničku istinu-.. U njihovim proglasima Machajskijeve teze našle su svoj odjek, ali ne postoje pokazatelji njegovog eventualnog angažmana u navedenim grupama. Od sredine 1918. pa do svoje smrti 1926. Machajski nije pisao, ali je, uz povremene susrete s bivšjm političkim zalvorenicima,a• imao tu satisfakciju, istina, izuzetno gorku, da bude svedok om svojih zloslutnih predviđanja. Nije bio u pravu jedino tamo gde je tvrdio da će »inteligentni i poluinteligentni.. postati vladajuća klasa. Da je poživeo još deset:lk godina, l sAm bi pao kao žrtva represalija od kojih, znamo, intelektualci nisu bili izuzeti.
llndreja
Stojković
JM' WACLAV MACHAJSKI -
THE LONELY RADICAL
Summarv
MachQ.eyiJ;m is an almosl unknown left radical stream trom the beginning of th 20th century. The author examines the sources, tbc key theses, and the I.Dfluence of J . W. Machajski's theory and that of his partisans ou the revolutionary climate of theil· time. The 1'\0Urces o! Machajskt's theory are Marxism (Marx), Anarchism (Proudhon, Bakunin, Kropotkin), Syndicallsm, and Anarcho-Syndicall.sm. Receiving his lnfluencess with critical detachment, Machajski formed hJs doctrine; its basle cate,:toties are •the workers' revolution•, »lhe sociallzatlon of knowledge•, •socialist science as a new religion•, :othe new middle class«, etc. These have been established ln contrast to lhe concepts of Machajsld's sources. The outho1· believes th<:~t Machaevism should be primadly understood as an expression of a feeling that lt ls not possible to avoid the dangers fncing tbe West European, and ln particular the Russian workers' movement. The decisive weakoess~>s of the Macbaevists were large]y lhe compllcations within their program and a lack of organ17.ation. 39 Sredinom 1918. u Moskvi on upoznaje, preko poljskog socijaliste P. Jagodz;IMkog, ukrajinskog anarho-komunistu Mahnoa. Vidi: Mahno, Nestor, Rt._kaja Tevoljucija, kn. 2-ja, •Pod uda:raml kontrarevoljucUc. Izdanie Komiteta N. Mahna, Pari! 1936, str. 138.