UNIVERZITET U BEOGRADU FILOLOŠKI FAKULTET KATEDRA ZA BIBLIOTEKARSTVO I INFORMATIKU
NACIONALNA BIBLIOGRAFIJA SLOVENIJE -seminarski rad iz Teorije i istorije bibliografije 1-
Beograd, 2012/2013.
Sadržaj Sažetak........................................................................................................................................................3 Narodna i univerzitetska biblioteka Slovenije..............................................................................................4 Slovenačka nacionalna bibliografija - istorijski razvoj..................................................................................5 Literatura:....................................................................................................................................................8
2
Sažetak Začeci Slovenačke nacionalne bibliografije se vezuju za 1848. godinu i nacionalno buđenje naroda Austro – Ugarske. Nastala je zahvaljujući samostalnom angažovanju pojedinaca, a tokom vremena se tako i održavala, pošto je bilo dosta prekida u njenom izlaženju. Danas je izrađuje Narodna in univerzitetna knjižnica, u kontinuitetu od 1945. godine. Ključne reči: Narodna i univerzitetska biblioteka u Ljubljani, Slovenačka nacionalna bibliografija, COBIB
3
Narodna i univerzitetska biblioteka Slovenije
Nastanak Narodne i univerzitetske biblioteke Slovenije dovodi se u vezu sa odlukom carice Marije Terezije iz 1774. godine, kada je 637 knjiga iz razpuštenog jezuitskog kolegijuma u Ljubljani i iz drugih manastirskih zbirki dato biblioteci pri ljubljanskom Liceju, za javnu upotrebu. Ova biblioteka Liceja je 1807. godine dobila pravo na dobijanje obaveznog primerka iz Kranjske oblasti, a svoje fondove je dalje bogatila nabavkom i poklonima. Najznačajniji period za Biblioteku je bio od 1830 – 1835. godine, kada je upravnik bio Matija Čop, slovenački filolog i istoričar književnosti. On je izvršio reorganizaciju Biblioteke, kako bi Biblioteka ispunjavala svoju funkciju nacionalne biblioteke i u budućnosti – preuzeo je brigu za prikupljanje obaveznog primerka, počeo je da prikuplja dokumente od nacionalnog značaja (Slovenica) i počeo da promoviše ideju o nacionalnoj bibliografiji. Ljubljanski Licej je ugašen 1850. godine, a biblioteka je postala Studijska biblioteka za Kranjsku oblast, namenjena za proučavanje i istraživanje. Nakon I svetskog rata, 1919. godine Biblioteka je postala Državna studijska biblioteka za područje cele Slovenije i primala je obavezni primerak sa tog područja, a 1921. postaje Državna biblioteka i u njen fond stižu obavezni primerci iz cele Kraljevine Jugoslavije. Sa osnivanjem prvog slovenačkog univerziteta u Ljubljani 1919, biblioteka preuzima zadatke i funkcije centralne univerzitetske biblioteke, ali ostaje u neodgovarajućem prostoru, koji je imao samo 18 mesta u čitaonici. Naziv Univerzitska biblioteka u Ljubljani dobija 1938. godine na osnovu Zakona o Univerzitetu. Nacrt za novu zgradu Biblioteke je izradio Jože Plečnik, najpoznatiji slovenački arhitekta, 1930. godine. Biblioteka je u zgradu useljena 1941. godine. Danas je ova zgrada kulturni spomenik najvišeg reda. Nakon oslobođenja 1945. godine, univerzitetska biblioteka dobija status slovenačke nacionalne biblioteke i novi naziv Narodna i univerzitetska biblioteka u Ljubljani (NUK).1 NUK danas finansira Ministarstvo kulture, što uključuje plate zaposlenih, projekte za narednu godinu, fond za nabavku, a postoji i poseban fond za nabavku publikacija za zbirku Slovenica. Iz tog fonda se izdvaja i za publikacije koje se šalju na međunarodne razmene, za nabavku starijih materijala koji su od značaja za slovenačku kulturu i za nabavku Slovenica koje su objavljene u inostranstvu. Specijalni fondovi postoje i za finansiranje međubibliotečke pozajmice i za korišćenje stranih baza podataka. Kao univerzitetska biblioteka, NUK obezbeđuje literaturu koja se nalazi na univerzitetskim spiskovima literature. Do ovih podataka dolaze tako što univerzitetsko osoblje svake godine popunjava određeni formular. Publikacije mogu da se koriste u čitaonici u samoj biblioteci, a neke vrste građe mogu da se pozajme i iznesu iz biblioteke, što nije uobičajena praksa nacionalnih biblioteka. NUK izrađuje i bibliografije radova univerzitetskog osoblja. 1
Narodna in univerzitetna knjižnica, <http://www.nuk.uni-lj.si>
4
NUK je takođe i centralna matična biblioteka koja radi na daljem razvoju i organizovanju bibliotečke delatnosti i pruža stručnu pomoć bibliotekama u celoj Sloveniji. Zbirke Narodne i univerzitetske biblioteke obuhvataju monografske i serijske publikacije na nekoliko jezika koje pokrivaju sve grane ljudskog znanja, zatim rukopise, srednjevekovne manuskripte i inkunabule, muziku (nezavisno od nosioca), kartografske i grafičke zapise, i državne i zvanične publikacije.2
Slovenačka nacionalna bibliografija - istorijski razvoj
Prvi pokušaji izrade slovenačke tekuće bibliografije se vezuju za nacionalno buđenje naroda u Austro-Ugarskoj nakon revolucije 1848. godine. Tako nepoznati autor objavljuje u Smolerževom časopisu pregled slovenačkih knjiga za period 1848 – 1853. Nakon pucanja Bahovog apsolutizma, ponovo počinju da se javljaju skromniji pregledi slovenačkih publikacija. Anton Kos – Cestnikov, Slovenac, objavljuje svoje preglede za period 1859 – 1865. u Blajvazovim Novicama od 1860. do 1866. Primedbe iznose njegove stavove o vrednosti Slovenaca i njihovom napretku, o čemu bi trebalo da svedoče bibliografski pregledi. Kosovi pregledi prestaju da izlaze 1865. godine. Sledeći korak u razvoju slovenačke bibliografije desio se osnivanjem Slovenske matice 1864. godine. Za njenog predsednika je 1868. izabran Etbin Kosta, a naredne godine je postavljen i na dužnost urednika Letopisa Matice slovenske. Kosta se još kao student bavio bibliografijom pravnih dela i dela o istoriji Kranjske oblasti, a zatim se upoznaje sa radom svog rođaka iz Ljubljane, Konstantina Bulcbaha, austrijskog bibliografa i leksikografa. On shvata značaj bibliografije za naučni rad, počinje da objavljuje geografsku i istorijsku bibliografiju Kranjske, a 1858. objavljuje samostalno bibliografiju nemačke pravne istorije. Postavljanjem na ove funkcije u Matici slovenskoj dobija priliku da nešto uradi i za slovenačku bibliografiju. Sasvim sam je sastavio bibliografiju slovenačke periodike i knjiga za 1868. i 1869. i objavio je u Letopisu Matice slovenske pod nazivom Bibliografija slovenačka ili slovenačka knjižna znanost od početka 1868. do kraja oktobra 1869. godine. U uvodu ove bibliografije ističe njen značaj za informacije u prosvetnom i naučnom radu i kaže da je bibliografija “ogledalo književnosti i duhovnog napretka svakog naroda i nenadoknadiv izvor istorije literature i prosvećenosti”. Naročitu pažnju je poklanjao sitnoj štampi, ma koliko se činila beznačajnom, jer je smatrao da “upravo takvi manji spisi imaju istorijsku važnost a za kratko vreme potpuno nestaju”. Kosta je izradio bibliografske preglede za period od 1868 – 1873. Iako je imao neku vrstu iskustva u izrađivanju bibliografija, postoje neki nedostaci u popisu jedinica i sređivanju građe. Više se rukovodio Burcbahovim bibliografijama, mada je mogao da se ugleda i na Čopovu slovenačku retrospektivnu bibliografiju koja je objavljena u Šafarikovoj Istoriji južnoslovenske književnosti 1864. godine. Kosta nije na raspolaganju imao fond biblioteke na osnovu kog je 2
Vilenka Jakac – Bizjak, “ Narodna in Univerzitetna Knjižnica, Ljubljana : the Slovenian national library”, Alexandria br. 1 (1999): 59 – 71.
5
radio, već je knjige i podatke o knjigama sakupljao sam i uz pomoć Matice slovenske. Slovenačko knjižarstvo je tada dosta nerazvijeno, a Slovenci žive u 6 različitih upravnih jedinica. Nakon Koste, ovaj posao su obavljali Ivan Tomšić, Rajko Perušek, Karel Glazer i Janko Šlebinger i u toj delatnosti bili su prepušteni svojoj snalažljivosti u traženju slovenačkih publikacija i na podatke koje su Matici slali sami izdavači, štampari ili autori. Naročito je Janko Šlebinger doprineo podizanju stručnosti u pregledima, a u opise je sve više uključivao opise članaka i beletrističkih priloga iz štampe. Šlebinger je izradio bibliografije za period 1902 – 1906. i posebno za period 1907 – 1912. Prvi svetski rat je potpuno prekinuo izlaženje slovenačke tekuće bibliografije, a ni kasnije ona nije obnovljena. U periodu između dva rata nastaje niz ustanova kulture u Sloveniji, ali se ipak ne obnavlja institucionalizovana izrada tekuće nacionalne bibliografije. Šlebinger u tom periodu izdaje veći broj stručnih bibliografija, samostalnih i skrivenih u raznim zbornicima i periodici, kao i opštu nacionalnu retrospektivnu bibliografiju posebnog karaktera, ali ne dobija podršku za rad na opštoj nacionalnoj bibliografiji. Po završetku Drugog svetskog rata, uredbom iz 1945. godine, ponovo je uspostavljena izrada nacionalne bibliografije. Izdavač, Državna založba Slovenije, objavila je uputstva kako da joj izdavači prijavljuju publikacije, a ubrzo počinje da izdaje i časopis Slovenski tisk u kojem su objavljivani pregledi slovenačke štampe od oslobođenja pa nadalje. Slovenski tisk menja naziv u Naš tisk, zatim u Slovenski knjižni trg, a od 1953. slovenački izdavači izdaju svoje glasilo Knjiga.3 Slovenačka bibliografija je počela da izlazi kao godišnjak sa popisima novina, knjiga i muzikalija za period 1945 – 1947, koja je objavljena u jednom tomu 1948. godine, a zatim su sledile godišnje bibliografije knjiga, novina i muzikalija. Bibliografiju je objavljivala Državna založba Slovenije, a sastavljali su je bibliografi iz NUK sve do 1963. godine, kada je izdavač postala Narodna in univerzitetna knjižnica i objavila bibliografiju za 1959. godinu. Bibliografija članaka za period 1945 – 1950. godine je izašla samostalno, u jednom tomu, i izdala je Slovenačka akademija nauka i umetnosti 1963. godine. Slovenska bibliografija za 1951. godinu je uključivala i članke, od 1967. uključuje gramofonske ploče, od 1972. magnetofonske nosioce zvuka, od 1973. popise kartografske građe. Od 1987. godine je započela računarski podržana izrada bibliografije, na osnovu uzajamnog kataloga COBIB. Od 1989. podaci su dostupni u ovoj bazi. Bibliografija periodike je izrađivana na tradicionalan način do 1995. godine, jer COBIB nije podržavao unose za periodiku. Napravljena je arhivska baza za periodiku, u koju su se unosili podaci i na osnovu koje je oblikovana nacionalna bibliografija. Godine 1995. izdata je bibliografija na CD-ROM-u, a od 2005. je dostupna Internet verzija. Odeljenje za bibliografiju uređuje i bazu normativnih imena CONOR.4 Slovenačka tekuća bibliografija se zasniva na nacionalnom principu, što znači da ne popisuje samo publikacije koje su objavljene na teritoriji Slovenije, nego i dela slovenačkih 3
Јанез Логар, “Поводом годишњице Словеначке текуће библиографије”, Библиотекар бр. 2 (1969): 214 – 219.
6
autora koja su objavljena u inostranstvu, dela na slovenačkom bez obzira na mesto izdavanja, i publikacije koje su objavile slovenačke izdavačke kuće, uključujući i one u inostranstvu. Bibliografski opis poštuje ISBD standarde, a klasifikacija je izvršena po UDK sistemu. Raspored bibliografskih jedinica u štampanoj verziji Slovenske bibliografije prati preporuke UNESCO – a, mada je bibliografija u početku bila uređena prema abecednom principu. Štampana Bibliografija je sadržala imenski registar i preglede prema UDK grupama, koji su zamenjivali predmetni registar, a od 1990. godine sadrži i predmetni registar. Imenski registar, pored imena primarnih autora, sadrži i imena sekundarnih autora, kao što su pisci predgovora, prevodioci, ilustratori, urednici, fotografi, sastavljači bibliografija...5 Danas se ne primećuju neke velike razlike u bibliografijama Srbije i Slovenije. Obe poštuju međunarodne ISBD standarde, izrađuju ih nacionalne biblioteke, postoje u elektronskom obliku, nastaju na osnovu obaveznog primerka, izrađuju bibliografije dokumenata i publikacija od nacionalnog značaja – Serbica, odnosno Slovenica.
4
Melita Ambrožič i dr., Slovenska nacionalna knjižnica : ob 60-letnici preimenovanja v Narodno in univerzitetno knjižnico (Ljubljana : Narodna in univerzitetna knjižnica, 2006), str. 92 5 Isto, str. 93
7
Literatura: 1. Vilenka Jakac – Bizjak, “ Narodna in Univerzitetna Knjižnica, Ljubljana : the Slovenian national library”, Alexandria br. 1 (1999): 59 – 71. 2. Melita Ambrožič i dr., Slovenska nacionalna knjižnica : ob 60-letnici preimenovanja v Narodno in univerzitetno knjižnico (Ljubljana : Narodna in univerzitetna knjižnica, 2006), str. 91 3. Јанез Логар, “Поводом годишњице Словеначке текуће библиографије”, Библиотекар бр. 2 (1969): 214 – 219. 4. Marko Kovač, „Slovenska bibliografija“. <http://www.i-rose.si/en/news-menu-press/139slovenska-bibliografija>. Preuzeto 7.12.2012. 5. Narodna in univerzitetna knjižnica, <http://www.nuk.uni-lj.si>
8