248438294 jednom i zauvek judith mcnaught by jelena

Jednom i zauvek – Judith McNaught

Judith McNaught “Jednom i zauvek” Naslov originala: Judith McNaught “Once and Always” Prevod: Bojana M. Obrada: Briseida Akelei

Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek â&#x20AC;&#x201C; Judith McNaught

Za moga oca, koji mi je uvek pokazivao koliko je ponosan na mene i za moju majku koja mi je pomogla da otac bude ponosan na mene. Kakav tim!

Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught

Prvo Poglavlje Engleska,1815 godina

"Oh, tu si, Džejsone. " reče gledajući u odraz svog muža u ogledalu. Njen pogled skliznuo je oprezno preko njegovog visokog i neravnog okvira kada je došao ka njoj. Onda je vratila svoju pažnju na otvorenu kutiju sa draguljima ispred sebe. Nervozni drhtaj zatresao je njenu ruku i njen osmeh je bio preterano svetao i ona izvadi spektakularnu dijamantsku čoker ogrlicu i pruži mu. "Pomozi mi da je stavim, hoćes li?" Lice njenog supruga dobi strožiji izgled dok je sa gadjenjem gledao u ogrlicu od smagrada i bljestavih rubina koja se raširila preko njenih grudi iznad smelog prsluka njene haljine. "Nije li taj komplet od mesa i nakita pomalo vulgaran za ženu koja želi da se predtavi kao velika dama?" "Šta ti znaš o vulgarnosti?" Melisa Fielding uzvrati prezirno. "Ova haljina je iz visoke mode." Oholo je dodala, "Baron Lakroiks voli to veoma. On mi je posebno tražio da je nosim na balu večeras." "Nema sumnje da ne želi da se muči sa previše dugmadi kada je skine sa tebe." njen muž odvrati sakarstično. "Tačno, on je Francuz i užasno je nagao." "Nažalost on je i bez novca." "On misli da sam lepa." Melisa uzvrati, glas joj se počeo tresti od suspregnute mržnje. "On je u pravu." Džejson Fielding spustio je zajedljiv pogled preko njenog prelepog lica, njene kože boje albastera, blago iskrivljenih zelenih ociju, i punih crvenih usana, a zatim mu pogled pade na njene grudi. "Ti si lepa, nemoralna, pohlepna ... kuja..." Okrenuvši se na peti krenuo je iz sobe, ali onda stade. Njegov ledeni glas odavao je neumoljivu vlast. "Pre nego sto odes, otiđi idi reci nasem sinu laku noć. Džejmi je previše mali da razume kolika si kuja, i nedostaješ mu kada odeš. Ja odlazim u Škotsku u roku od sat vremena." Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Džejmi!" prosikta."On je sve do čega ti je stalo." Bez da to negira, njen suprug je nastavio da hoda prema vratima što je razbuktalo Melisin bes. "Kad se vratiš iz Škotske neću biti tu!" zaprei ona. "Dobro." reče on bez stajanja. "Gade!" Ona pljunu drhtavog glasa od potisnutog besa. "Idem reći svetu ko si ti zapravo, a onda cu te ostaviti. Nikad se necu vratiti! Nikada!" Sa rukom na ručki od vrata, Džejson se okrenu, njegova teško skrivena, prezriva maska se pokaza. "Vratićes se," reče on prezirno. "Ti ćes se vratiti čim ti ponestane novca." Vrata su se zatvorila za njim i Melisino lice se ispuni trijumfom. "Nikada se neću vratiti Džejsone" reče naglas u praznoj sobi, "jer mi nikada neće ponestati novca. Ti ćeš mi dati sve što želim..." "Dobro veče moj lorde." reše batler nekim čudnim, napetim glasom. "Srećan Božić, Nortrup." odgovori Džejson i automatski udari čizmom o pod da zbaci sneg, skide svoj mokri plašt i preda ga sluzi. Ta poslednja scena sa Melisom, dve nedelje ranije iskoči iz njegovog uma, ali je on odgurnu daleko u svoju podsvest. "Vreme me je koštalo dodatni dan putovanja. Je li moj sin već otišao u krevet?" Batler se smrznu. "Džejson!" Krupan,sredovečan muškarac preplanulog, trošnog lica, iskusan mornar, stajao je na ulaznim vratima od mramora pokazujući Džejsonu da mu se pridruži. "Šta radiš ovde Majk?" upita Džejson, gledajući zbunjeno kako stariji muškarac zatvara vrata salona. "Dzejson", reče Majk Farel, "Melisa je otišla. Ona i Liksor odplovili su za Barbados odmah nakon što si ti odputovao za Škotsku." Zastao je čekajući neku reakciju, ali je nije bilo. Uzdahnuo je dugo i šupavo. "Odveli su Džejmija sa sobom." Strašan bes se zapalio u Džejsonovim očima pretvarajući ih u vatru. "Ja ću je ubiti za ovo!" Rekao je već polazeći prema vratima. "Ja ću je naći, ja ću je ubiti!" "Prekasno je za to." Majkov poderan glas zaustavi Džejmsa u sred koraka. "Melisa je već mrtva. Njihov brod je potonuo u oluji tri dana nakon što je napustio Englesku." Skrenuo je pogled sa Džejmsonovog u agoniji iskrivljenog lica i ne Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught ravnodušno dodao, "Nije bilo preživelih." Bez reći Džejson krenu prema stolčiću i podiže kristalnu bocu viskija. Natočio je nešto u čašu i okrenuo je prema dole, a zatim je stao ponovo puniti neprekidno zureći ispred sebe. "Ostavila ti je ovo." Majk Farel ispruži dva pisma sa slomljenim pečatom. Kada se Dzejson nije pomakao da ih uzme,Majkl nežno objasni, "Ja sam ih već pročitao. Jedno od njih je pismo otkupnine, upućeno tebi, koje je Melisa ostavila u tvojoj spavaonici. Nameravala je tražiti otkupninu da bi ti vratila Džejmija. Drugo pismo je trebalo objaviti. Ostavila ga je slugama sa uputstvom da ga dostave Timesu nakon što ode. Međutim kada je Flosie Wilson otkrila da je Džejmi nestao,ona je odmah ispitala sluge oko Melisine akcije noć pre, i lakaj je dao pismo njoj umesto Timesu, kako se spremao učiniti. Flosie nije mogla doći do tebe da ti kaže da je Melisa uzela Džejmija, pa je poslala po mene i dala mi pisma ,Džejsone." Mjkl reče promuklim glasom "Znam koliko si voleo dečaka. Žao mi je, tako mi je prokleto žao..." Džejson podiže izmučeni pogled polako na portret u pozlaćenom okviru koji je visio iznad mantele. U agoniji i tišini zurio je u sliku svoga sina, čvrst mali dečak sa kerubinskim osmehom na licu i drvenim vojnikom kojeg sa ljubavlju drži u šaci. Čaša koju je Džejson držao razbila se stiskom njegove ruke. Ali on nije plakao. Detinjstvo Džejsona Fieldinga odavno mu je ukralo sve suze.

Portage, NEW YORK ,1815 Godina

Sneg je zaskripao pod njenim malim nogama u čizmama kada je Viktorija Seaton otvorila bela drvena vrata ka dvorištu na skromnoj kućici u kojoj se rodila. Obrazi su joj bili rumeni i oči su joj svetlele kao da ste pogledali u zvezdano nebo, dok je proučavala sa neskrivenim užitkom petnaesto-godišnjakinje, za Božić. Pevušila je poslednje taktove jedne od Božićnih pesama, pevala je celo veče sa ostatkom hora, a onda se okrenula i vratila u mračnu kuću nadajući se da neće probuditi roditelje ili mlađu sestru. Ona otvori stražnja vrata, nežno i kliznu u kuću. Skinula je ogrtač, okačila ga na vešalici pokraj vrata, okrenula se i zaustavila iznenađeno. Mesečina je ulazila kroz prozor na vrhu stepenica, osvetljavajući njene roditelje, koji su stajali izvan majčine spavaće sobe. "Ne,Patrik!" njena majka je izgledala kao da se bori u očevom uskom zagrljaju. "Ja ne mogu! Jednostavno ne mogu!" "Nemoj me odbiti, Katarina" reče Patrik Seaton, a glas mu je bio sirov. Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Za Boga miloga, nemoj..." "Obećao si!" Katarina se odgurnu, pokušavajući grčevito se provući kroz njegove ruke. Sagnuo je glavu i poljubio je, ali ona okrenu lice trzajući se jecajući. "Obećao si mi na dan Dorotina rođenja da nećes to tražiti od mene opet. Dao si mi svoju reč!" Viktorija je zapanjeno stajala, sada je shvatila da nikada nije videla da se njeni roditelji dodiruju pred njima, ali ona i dalje nije imala pojma šta to njen otac traži od majke a ona odbija. Patrik je pustio svoju suprugu, ruke mu padoše na bokove. "Žao mi je", rekao je polako. Pobegla je u svoju sobu i zatvorila vrata, ali umesto da ode u svoju sobu Patrik Seaton se okrenuo i krenuo polako niz uske stepenice, prošavši pored Viktorije kada je sišao dole. Viktorija se povuče uza zid, osećajući se kao da sigurnosti i miru njenog sveta preti ono što je upravo videla i čula. Uplašena da će je primetiti ako krene prema stepeništu, znajući da bi shvatio da je gledala ponižavajuću, intimnu, scenu ostala je gledati kako je otac seo na kauč i zagledao se u umirući žar od vatre. Boca alkoholnog pića koja je bila na kuhinjskoj polici već godinama,stajala je ispred njega.kada se nagnuo da dohvati bocu,Viktorija oprezno stavi nogu na prvi stepenik. "Znam da si tamo,Viktorija," reče ravnodušno bez gledanja iza sebe. "Postoji mala tačka u našem pretvaranju da nisi videla šta se desilo između tvoje majke i mene. Zašto ne dođes ovamo i sedneš kraj vatre? Nisam grub kao što misliš." Ljubav stegnu Viktorijino grlo i ona brzo pođe sesti kraj njega. "Ja ne mislim da si nasilan, tata. Ja nikad ne bih mogla pomisliti tako nešto." Otpio je gutljaj likera iz svoje čaše. "Nemoj kriviti svoju majku za bilo šta", upozori je on, njegove reči su bile pomalo nerazgovetne kao da je pio odavno pre nego što je ona došla. Sa likerom, narušenim rasuđivanjem, on baci pogled na Viktorijino lice i predpostavi da je prizor kojem je prisustvovala pogodio više nego što priznaje. Stavljajući utešno ruku na njeno rame, pokušao je ublažiti njenu teskobu, ali onošto je rekao povećalo ju je stostruko: "To nije krivica tvoje majke, a ni moja. Ona me ne može voleti, a ja ne mogu prestati voleti je. To je tako jednostavno." Viktorija je naglo izronila iz sigurnog utočišta svog detinjstva u hladnu, zastrašujuću realnost odraslih. Gledala je u njega razjapljenih usta, a svet oko nje kao da se raspadao. Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught Ona je odmahnula glavom pokušavajući negirati strahotu onoga što je rekao. Naravno da njena majka voli njenog predivnog oca! "Ljubav se ne može prisiliti da postoji", reče Patrik Seaton, potvrdivši stračnu istinu dok je gorko zurio u čašu. "To neće doći samo zato što želiš da se desi. Kit zaista, tvoja majka bi volela da me voli. Verovala je da će naučiti da me voli kada se venčamo. I ja sam verovao takođe. Mi smo želeli da verujemo u to. Kasnije, pokušavao sam sebe uveriti da nije važno hoće li me voleti ili ne. Rekao sam sebi da brak može biti dobar i bez ljubavi." Sledeće reči istrgnute iz grudi teskobom su slomile Viktorijino srce: "Bio sam budala! Voleti nekoga ko tebe ne voli je pakao! Nemoj nikada dopustiti da te uvere da možeš biti srećna sa nekim ko te ne voli." "Ja..neću", Viktorija šapnu kroz suze. "I nikada nemoj voleti nekoga više nego što on voli tebe. Ne radi to sebi." "Ja...neću", Viktroija ponovo šapnu. "Obećavam." Iako te reči nisu mogle sadržati svu ljubav koja je tog trenutka eksplodirala u Viktoriji. Viktorija ga pogleda sa suzama u očima i položi svoju malu ruku na njegov obraz. "Kada se udam, tata",reče gušeći se u jecajima,"Ja ću izabrati nekoga ko je baš kao ti." On se nasmeši na te reči, no nista ne odgovori. Umesto toga on reče: "Nije sve bilo loše, znaš. Tvoja majka i ja imamo tebe i Doroti i to je ljubav koju delimo." Zora jedva da je dotakla nebo kada je Viktorija izašla iz kuće, nakon sto je provela besanu noć gledajući u strop iznad kreveta. Odevena u crveni ogrtač i tamno plavu vunenu haljinu za jahanje,ona je dovela svoh ponija iz štale i pope se na njegova leđa. Milju dalje, stigla je do potoka, koji je išao uz glavnu cestu koja vodi u selo. Hodala je oprezno niz klizave, snegom prekrivene i sela na ravnu stennu. Sa laktovima naslonjenim na kolena uhvatila je sakama bradu, zagledala se u sivu vodu koja polako teče između smrznutih komada leda u blizini banke. Nebo je požutelo dobijujući roze boju dok sedela pokušavajući osetiti radost koju je uvek osećala na tom mestu, kad god bi gledala svitanje novog dana. Zec iskoći iz žbunja ispred nje, iza nje konj je tiho puhao i koracima prešao potajno niz obronak. Blagi osmeh dotaknu Viktorijine usne delić sekunde pre nego što grudva snega prozuja kraj njenog desnog ramena, i ona se uredno Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught nagnu nalevo. "Tvoj cilj je promašen, Andrej" reče ona bez osvrtanja. Par sjajnih, smeđih cipela najbolje izrade pojavi se na njenoj strani. "Rano si ustala ovog jutra", reče Andrej, cereći se licem mladalačke lepote i sede na stenu. Crvena kosa prošarana iskričavim zlatnim pramenovima padala joj je preko ramena poput Ripling vodopada. Oči su joj bile duboke, plave, jako napadne i blago zaobljene u uglovima. Nos joj je bio malen i savršen, obrzi nežnih kostiju i rumeni od zdravlja, a na sredini brade imala je mali ali intrigantan procep. Obećanje lepote se već odavalo u svakoj liniji Viktorijinog lica, ali bilo je očito bilo kom posmatraču da je njena lepota više egzotična nego krhka, baš kao što je bila očita tvrdoglavost u njenoj maloj bradi i osmeh u njenim penušavim očima. Jutros, međutim u očima joj je nedotajao uobičajan sjaj. Viktorija se saže i pokupi hrpu snega rukama. Automatski Andrej se sagnuo, ali umesto da ga pogodi grudvom, kao što je inače činila, ona je baci u potok. "Šta nije u redu, svetle oči?", on se nažali. "Bojiš li se da ćeš promašiti?" "Naravno da ne",reče Viktorija tmurnim uzdahom. "Pomakni se i pusti me da sednem." Viktorija učini to, a on stade proučavati njen tužni izraz, sad već pomalo zabrinut. "Zašto ti je izgled tako strašan?" Viktorija je bila u velikom iskušenju poveriti mu se. U dvadesetima Andrej je bio pet godina stariji od nje, ali i puno mudriji za svoje godine. Bio je sin jedinac najbogatojeg stanovnika u selu. Njegova majka, udovica, naizgled bolešljivog zdravlja bila je posesivna prema svom jedincu, i zahtevala je da on vodi računa o njihovoj palati i hiljadu hektara poljoprivrednog zemljista koje je okružuje. Stavljajuci svoj prst ispod njene brade,Andrej nezno podiže njeno lice do svog i reče: "Kaži mi." Ovaj drugi zahtev je bio više nego što su njene osetljive emocije mogle izdržati. Andej je bio njen prijatelj. U godinama od kada se poznaju, naučio ju je da peca, pliva, puca pištoljemi, vara na kartama. Ovo zadnje tvrdio je da bi znala kada je prevarena. Bili su prijatelji, i znala je da mu može poveriti gotovo sve. Nije mogla, međutim, razgovarati o braku svojih roditelja sa njim. Ipak mogla je da mu kaže za očevo upozorenje. Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Andrej", počela je oklevajući, "kako možeš znati da te neko voli? Mislim zaista voli?" "Ko te zabrinjava da li te voli?" "Čovek za koga ću se udati." Da je bila malo starija, malo više svetovna, bila bi u stanju shvatiti nežnost koja je blesnula u Andrejevim očima, pre nego što je skrenuo pogled. "Ti ćeš biti voljena od strane čoveka za koga se udaš",obećao je. "Dajem ti svoju reč" "Ali on me mora voleti onoliko koliko ja budem volela njega." "Hoće." "Možda,ali kako ću znati da li me voli?" Andrej baci oštar pogled na nju u potrazi za odgovarajućim odgovorom. "Ima neki lokalni mladić koji je trazio od tvog tate tvoju ruku?", pitao je gotovo ljutito. "Naravno da ne", ona frkne,"Ja imam samo petnaest, a tata je vrlo čvrst u odluci da ja moram čekati osamnaest, da bih poznavala svoj um". Pogledao je tvrdoglavu malu bradu i nasmejao se. "Ako je poznavanje spostvenog uma sve, dr Steaton može da te pusti već sutra da se udaš. Ti poznaješ svoj sopstveni um kao da si deset godina starija." "U pravu si," priznala je veselom iskrenošću. Nakon minute prijatne tišine,upitala je lenjo: "Andrej jesi li se ikada pitao sa kim ćeš se venčati?" "Ne", reče on sa malim osmehom dok je gledao preko reke. "Zašto ne?" "Ja već znam ko je ona." Preplašena ovim čudesnim otkićem ona poće okretati glavom okolo. "Znaš? Zaista? Reci mi! Da li je to neko koga poznajem?" Kada je ostao nem, Viktorija poče promišljeno da ga gleda i poče da pravi grudvu. "Planiras li baciti tu stvar meni na leđa?, upita on posmatrajući je opreznim i zabavljenim pogledom. "Sigurno ne", reče dok su joj oči sjajile, "Razmisljala sam više o nekoj vrsti opklade. Ako ja mogu doći najbliže toj steni na vrhu najudaljenije stene, onda mi moras reći ko je ona." "A ako ja dođem bliže nego ti?", Andrej je izazva. "Onda je možeš nazvati kako hoćes", reče velikodušno. "Napravio sam strašnu greku kada sam te naučio kockati". Nasmejao Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught se, ali to nije bio njegov smioni osmeh. Andrej je promašio svoj cilj za manje od jedne inče. Viktorija je zurila u njega dubokom koncetracijom, onda ona neka leti, udarajući ga sa dovoljno snage da pošalje grudvu do stene. "Takođe sam napravio strašnu grešku kada sam te naučio da bacaš grudve." "Uvek sam znala kako se to radi", podsetila ga je smiono stavljajući ruke na bokove. "Sada koga želiš da oženiš?" Gurajući ruke u džepove, Andrej se naceri gledajući njeno očaravajuće lice. "Šta ti misliš koga bih želeo da oženim, plave oči?" "Ne znam", reče ona ozbiljno, "Ali se nadam da je veoma posebna, pošto ti jesi." "Ona je posebna", uveravao ju je nežnim glasom, "toliko posebna da sam samo o njoj razmisljao dok sam bio u školi tokom zime. U stvari drago mi je biti kod kuće tako da je mogu češće viđati." "Ona zvuči prilično lepo", Viktorija opušteno reče, osećajući najednom neobjašnjivu ljutnju na nepoznatu ženu. "Rekao bih da je više divno nego vrlo lepo. Ona je slatka i duhovita, lepa i nepromišljena, nežna i tvrdoglava. Svako ko je poznaje mora je voleti." "Pa onda zaboga zašto se ne oženiš sa njom?", reče Viktorija mračno. Usne su mu se trzale i retkim gestom intimnosti, Andrej položi svoju ruku na njenu tešku svilenkastu kosu. "Zato", šapnuo je nežno, "Ona je još uvek premlada, vidiš njen otac želi da ona napuni osamnaest da bi mogla da razmišlja svojom glavom." Viktorijine plave oči raširile su se dok je pogledom pretraživala njegovo lice. "Misliš li na mene?", šapnu ona. "Ti", potvrdio je smešećii se,"samo ti". Viktoriji se svet uprkos tome šta je čula i videla sinoć, odjednom opet učinio toplim i sigurnim mestom. "Hvala ti Andrej", reče ona iznenada stidljiva. Zatim u jednoj od svojih munjevito brzih transformacija iz šarmantne devojke nežno izadje mlada žena, dodala je tiho: "Kako je lepo kada te želi oženiti tvoj najbolji prijatelj." "Nisam ti trebao to spomenuti bez predhodnog razgovora sa tvojim ocem, a ja to ne mogu učiniti još tri godine." "On te voli neizmerno", Viktorija ga je uveravala, "On neće prigovarati, barem kad za to dođe vreme. Kako bi i mogao kad ste obojica toliko slični?" Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught Viktorija namesti svoga konja malo kasnije, osećala se vedro i veselo. Ali njeno raspoloženje palo je čim je otvorila stražnja vrata kuće i ušla u udobnu prostoriju koja je dvostruko služila kao kuhinja i kao porodično okuplalište. Njena majka bila je nagnuta iznad ognjišta, zauzeta njegovim čišćenjem, kosa joj je uredno bila pokupljena u šinjon, a njena obična haljina čista i uredna. Pored i iznad kamina bile su uredan asortimirani sita, krpa za ribanje, noževi i tokovi. Sve je bilo uredno, čisto i ugodno, baš kao i njena majka. Otac joj je već sedeo za stolom i pio kafu. Gledajući ih, Viktorija je postajala svesna boli u srcu, i velike ljutnje na majku zbog uskraćivanja ljubavi njenom divnom ocu koju je on toliko želeo i trebao. Viktorijini roditelji su navikli na njene česte izlete i niti jedno od njih nije bilo iznenađeno njenim ulaskom. Oboje su je pogledali, nasmešili se i poželeli dobro jutro. Viktorija odvrati ocu pozdrav i nasmeši se svojoj mlađoj sestri, Doroti, ali je jedva mogla pogledati svoju majku. Umesto toga, otišla je do police i počela postavljati sto priborom za jelo i jelima, formalnost na kojoj je majka Engleskinja čvrsto insistirala "neophodno je za civilizovano obedovanje". Viktorija je prelazila napred i nazad između polica, osećajući bol i mučninu u želudcu, ali kada je sela na svoje mesto za stolom, neprijateljstvo koje je osećala prema majci ustupalo je mesto sažaljenju. Gledala je kako Ketrin Seaton na sve moguće načine pokušava da se pomiri sa mužem, da razgovara veselo sa njim dok mu nežno dodiruje lakat, puneći mu šoljicu sa kafom, dodavajući mu vrhanje, nudeći mu još peciva u prolazu do ognjišta gde je pripremala svoje omiljene vafle. Viktorija je jela obrok zbunjenom, bespomoćnom šutnjom, njene uzburkane misli dok je tražila način kako da uteši oca zbog njegovog nesrećnog braka. Rešenje je došlo do nje kada je ustao i objavio nameru ići provozati se Džeksonovom zemljom, otići proveriti kako je Anina slomljena ruka. Viktorija skoči na noge. "Ja ću ići sa tobom, tata. Mislila sam da me naučiš ako možeš, kako da ti pomognem u tvom poslu." Oboje roditelja su je iznenađeno pogledali, Viktorija nikad pre nije pokazala interesovanje za umetnost ozdravljenja. Naime, do tada ona je bila bezbrižno, lepo dete čiji je glavni interes bila zabava i ponekad neka nestašna podvala. Uprkos njihovom iznenađenju, nijedno od roditelja nije izrazilo prigovor. Viktorija je oduvek bila bliska sa ocem. Od tog dana postali su nerazdvojni. Ona ga je pratila gotovo svuda, iako je stalno odbijao da mu pomogne oko lečenja njegovih muških pacijenata, on je bio više nego srećan da ima njenu pomoć u bilo koje vreme. Niko od njih dvoje nije spominjao događaje od sudbonosne božićne večeri. Umesto toga oni su svoje Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught vreme ispunili prijatnim razgovorom i vedrim šalama, uprkos tuzi u svom srcu, Patrik Seaton je bio čovek koji je cenio vrednost smeha. Viktorija je nasledila majčinu zapanjujuću lepotu i očev u hrabrost i smisao za humor. Sada se od njega naučila saosećajnošću i idealizmu. Kao mala devojčica ona je osvojila srca svih meštana svojim neodoljivim osmehom i lepotom. Oni su je zavoleli kao šarmantnu i bezbrižnu devojku, oni su je obožavali kada je sazrela u duhovitu mladu damu koja je zabrinuta za njihove bolesti.

Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught Drugo poglavlje "Viktorija jesi li sasvim sigurna, da tvoja majka nikada nije spomenula vojvodu od Atherona ili vojvotkinju od Klaremonta pred tobom?" Viktorija se prenu iz svoje bolne uspomene o pogrebu svojih roditelja i pogleda starijeg, sedokosok lekara koji je sedeo na kuhinjskoj stolici. Kao očev najstariji prijatelj, doktor Morison je preuzeo odgovornost pratiti devojke, kao i da se pobrine za pacijente doktora Seatona dok ne dođe novi doktor. "Sve što smo Doroti ili ja ikada znale bilo je da se mama otuđila od svoje rodbine iz Engleske. Nikada nije govorila o njima." "Je li moguće da je vaš otac imao rodbine u Irskoj?" "Tata je odrasta u domu za nezbrinutu decu.On nije imao rodbine." Ustala je nemirno. "Mogu li vam ponuditi kafu,doktore Morison?" "Prestani obletati oko mene i otiđi sesti vani na suncu sa Doroti", doktor Morison je nežno prekori. "Bleda si kao duh." "Ima li nešto što vam je potrebno pre nego što odem?", upita Viktorija ustrajno. "Treba mi da budem nekoliko godina mladji," odgovorio je sa turobnim osmehom. "Ja sam prestar da brinem o pacijentima tvoga oca. Ja bih se vratio u Pfiladelfiju, toploj opeci pod mojim nogama i knjizi u rukama. Kako ću se nositi sa tim ova četiri meseca dok ne stigne novi doktor ja nemam pojma." "Žao mi je", reče Viktorija iskreno, "znam da će to za vas biti strašno." "Ispalo je mnogo gore za tebe i Doroti", reče lekar ljubazno. "Sada pođmo zajedno napolje, uhvatiti malo zraka ovog divnog zimskog sunca. Retkost je videti ovako lep dan u Januaru. Dok sedimo na suncu napisaćemo to pismo tvojim rođacima." Sedam dana je proslo od kako je doktor Morison dosao posetiti Seatonove, kada je bio pozvan na mesto nesreće gde je kočija koja je vozila Patrika Seatona i njegovu suprugu pala dole na obalu reke. Patrik Seaton je odmah poginuo. Katrin je poživela dovoljno dugo da odgovori na doktora Morisona očajnička pitanja o svojim rođacima u Engleskoj. Slabašnim šapatom rekla je..." Baka...Vojvotkinja od Klaremonta..." A onda pre nego sto je umrla, ona je prošaptala drugo ime. Čarls. Mahnito ju je doktor Morison molio za njegovo puno ime i Katarina nakratko otvori oči i reče: "Fielding", ona uzdahnu. "Vojvoda ...od...Atherona." "Je li on u srodstvu?",zahtevao je. Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught Nakon duge pauze ona klimnu slabašno, "Rođak..." Doktor Morison je sada dobio težak zadatak lociranje i kontaktiranje tih do sada nepoznatih rođaka i ispitati koji od njih će biti spreman preuzeti zadatak koji je sada bio još teži jer ni jedno od njih nije znalo za postojanje devojaka. Uz naborano čelo, doktor Morison umoči pero u mastilo, napisa datum na vrhu papira i poče da okleva razmišljajući. “Kako glasi vojvotkinjina adresa?", pitao je praznu sobu. Nakon dosta razmisljanja on je odlučio i počeo pisati. Draga madam Vojvodkinjo, moj neugodan zadatak je obavestiti vas o smrti vaše unuke, Katarine Seaton, i da vas obavestim da gospođa Seaton ima dve kćerke, Viktoriju i Doroti, sada privremeno u mojoj skrbi. Međutim ja sam star čovek. Dakle gospođo Vojvotkinjo ja ne mogu pravilno brinuti za dve mlade dame bez roditelja. Pre nego što je umrla gospođa Staton je spomenula samo dva imena - Vaše i gospodina Čarlsa Fieldinga. Ja dakle pišem vama i gospodinu Fieldingu u nadi da će jedno ili oboje primiti kćerke gospođe Seaton u svoj dom. Moram vam reći da devojke nemaju gde drugde otići. One su na žalost kratkih ekonomskih fondova i u prekoj potrebi za pristojnim domom. Doktor Morison se zavali u stolicu i pomno pročita pismo, mršteći se zabrinuto. Ako je vojvotkinja bila svesna devojčicinih postojanja, on je moga predvideti staričinu nespremnost primiti ih u kuću bez da nešto prvo zna o njima. Pokšavajući smisliti kako najbolje da ih opiše, on okrete glavu i zaglda se kroz prozor u devojke. Doroti je sedela na ljuljaški, vitkih ramena opuštenih u očaju. Viktorija i sama očajna bila je odlučna u nastojanju sakriti tugu pred sestrom. Doktor Morison odluči prvo opisati Doroti jer je lakše bilo nju opisati. Doroti je lepa devojka, svetloplave kose i plavih očiju. Ona je slatka, dobro vaspitana i šarmantna. U sedamnaestoj ona je skoro u dobi za udaju, ali nije pokazala posebnu sklonost ni prema jednom gospodinu u okrugu. Doktor Morison stade i pažljivo pogladi bradu, uistinu mnoga mlada gospoda bila su opsednuta Doroti. I ko bi ih mogao kriviti? Bila je lepa, zabavna i slatka. Bila je anđeoska, doktor Morison je zadovoljno odlučio da je to baš prava reč da je opiše. Ali kada je skrenuo svoju pažnju na Viktoriju, njegove žbunaste, bele obrve izviše se u zbunjujuću crtu, jer iako je bila njegova miljenica, Viktoriju je bilo znatno teže opisati. Njena kosa nije bila zlatna kao Dorotina, niti je bila skroz crvena, zapravo je bila živa konbinacija oba. Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught Doroti je bila prilično šarmantna, mlada dama koja je zaludela glavu mnogih momaka u okrugu. Ona je bila savršen materijal za ženu -slatka, nežna, meka, poslušna ... Ukratko bila je od one vrste žena koja se nikad ne bi supostavila mužu. Viktorija je sa druge strane, provela dosta vremena sa svojim ocem, i sa osamnaest, ona je posedovala živu duhovitost, aktivni um i zapanjujuću tendeciju da misli za sebe. Doroti bi mislila onako kako bi joj njen muž rekao da mislii, uradila bi ono što bi on hteo, ali Viktorija bi mislila za sebe i vrlo verovatno uradila ono što bi ona mislila da je najbolje. Doroti je bila anđeoska, odluči doktor Morison, ali Viktorija...nije. Vireći kroz svoje naočare u Viktoriju,kao slikar koji skicira svoju novu sliku gledao je u nju pokušavajući da nađe pravu reč kako bi je opisao. Hrabra, odluči on ,znajući da ona skiciranjem pokušava da ostane zauzeta, da ne bi mislila na tugu u njoj. I saosećajna, pomislio je prisećajući se njenog napora da uteši i ohrabri pacijente njenog oca. Doktor Morison frustrirajuće odmahnu glavom. Kao starac on je uživao u njenoj inteligenciji, smislu za humor, divio se njenoj hrabrosti, duhu i saosećanju. Ali ako bi on istakao te kvalitete njenim engleskim rođacima, oni bi je sigurno zamislili kao nezavisnu, načitanu feministkinju koju će imati na leđima zauvek. Još postoji mogućnost povratka Andreja iz Evrope u sledećih nekoliko meseci, kada bi on mogao formalno zatražiti Viktorijinu ruku, ali doktor Morison nije bio siguran. Viktorijin otac i Andrejeva majka su se složili da je, pre nego mladi par postane veren, potrebno testirati njihova osećanja tokom ovih šest meseci njihove razdvojenosti. Viktorijina nakolnost prema Andreju ostala je jaka i konstantna, doktor Morison je znao, ali Andrejeva osećanja prema njoj su očigledno kolebljiva.Prema onome što je gospođa Brainbridge poverila doktoru Morisonu juče, činilo se da Andrej razvija snažnu privlačnost prema svojoj rođaci, iz porodice u čijoj se poseti trenutno nalazi u Švajcarskoj. Doktor Morison uzdahnu nesrećno i nastavi da gleda u dve devojke, obučene u crne ravne haljine, jedna sa zlatnom kosom, ona druga svetlucave, bledo bakarne boje. Uprkos tmurnosti njihove odeće, one su bile prelepa slika, pomisli doktor nežno. Slika! Zaslepljen inspiracijom, doktor Morison odluči da reši ceo problem opisa devojaka njihovim Engleskim rođacima stavljajući njihove minijature u svako pismo. Tom odlukom, on je završio prvo pismo, tražeći savet od vojvode od Arthetona, koji će primiti indentično pismo, kako je najbolje ogajati devočice. Doktor Morison je napisao isto pismo vojvodi od Athertona, onda je napisao kratku poruku Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught njegovom advokatu u Njujorku, upućujući ga da kao pouzdano lice pođe u London i pronađe vojvodu i vojvotkinju i dostavi im pisma. Sa kratkom molbom, da vojvotkinja i vojvoda nadoknade rashode, doktor Morison usta i istegnu se. Napolju u bašti, Doroti se igrala sa rukavicama, uvrćući ih bezvoljno sa jedne na drugu stranu. "Još uvek ne mogu da verujem u to," reče ona tihim glasom, ispunjenim mešavinom očaja i uzbuđenja. "Mama je bila unuka vojvotkinje! Šta to sad pravi od nas, Tori? Da li imamo naslove?" Viktorija joj posla ironičan pogled. "Da", reče ona. "Mi smo "loši odnosi"." To je bila istina, iako je Patrik Seaton bio voljen od svojih pacijenata, oni su retko kad imali para da mu plate, a on ih nikada nije pritiskao da to učine. Umesto toga plaćali su ga robom i uslugama koje su bili u stanju da pruže -stokom, ribom i živinom na njegovom stolu, popravkama njegovom prevoznom sredstvu i u kući, sveže ispečenim hlebom i kolačićima sa pažljivo odabranim sočnim bobicama. Kao rezultato toga, Steatonova porodica nikada nije želela hranu, ali je novac uvek bio problem, kao što se vidi u često prepravljanim, ručno bojenim haljinama koje su Doroti i Viktorija obe nosile. Čak i kuća u kojoj su živeli je bila obezbeđena od strane meštana, baš kao što su obezbedili za velečasnog i ministra. Kuće su im iznajmljene za njihove usluge. Doroti je ignorisala Viktorijine razumne primedbe i sneno nastavila: "Naš rođak je vojvoda, a naša prabaka vojvotkinja! I dalje ne mogu da verujem, zar ne?" "Uvek sam mislila da je naša mama misteriozna", Viktorija odgovori, trepnuvši da otera suze usamljenosti i očaja koje su zamagljivale njene plave oči. "Sada je misterija rešena." "Koja misterija?" Viktorija je oklevala, njena olovka je lebdela iznad sveske za crtanje. "Samo sam mislila da je mama bila drugačija od svake žene koju sam upoznala." "Predpostavljam da je bila", složi se Doroti, i vrati se tišini. Viktorija je zurila u skicu koja joj je ležala u krilu, dok su se delikatne linije i vijugave krive ruže koje je crtala iz svog sećanja na prošla leta, maglile pred njenim suznim pogledom. Misterija je bila rešena. Sada je razumela veliki broj stvari koje su je zbunjivale i mučile je. Sada je razumela zašto se njena majka nikada nije osećala ugodno sa drugim ženama iz sela, zašto je uvek govorila o kulturi engleskih damova i tvrdoglavo insistirala da, barem u njenom prisustvu, Viktorija i Doroti Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught urade isto. Njeno poreklo je objasnilo insistiranje njihove majke da uče osim engleskog da čitaju i govore francuski. To delimično objašnjava čudan, avetinjski izraz lica njene majke u onim retkim prilikama kada bi se spomenula Engleska. Možda je čak objasnilo i čudnu rezervisanost prema svom suprugu, koga je tretirala sa blagom ljubaznošću, ali ništa više. Ipak na površini bila je uzorna supruga. Ona nikada nije kritikovala svoga muža, nikada se nije žalila na njenom zapuštenom otmenom postojanju, i nikada se nije posvađala sa njim. Viktorija joj je davno oprostila što nije volela njenog oca. Sada kada je shvatila da je njena majka verovatno živela u neverovatnoj raskoši, bila je sklona čak i diviti joj se na hrabrosti. Doktor Morison je ušetao u baštu i dobacio ohrabrujući osmeh obema devojkama. "Završio sam pisma i sutra ću ih poslati. Uz malo sreće trebalo bi da dobijemo odgovore od vaših rođaka za tri meseca, možda i ranije." Smešio se devojkama, zadovoljan svojom ulogom u spajanju devojaka sa svojim plemenitim engleskim rođacima. "Šta mislite, šta li će reći kad prime vaše pismo, doktore Morison?", upita Doroti. Doktor Morison se potapša po glavi i zažmiri na suncu, oslanjajući se na svoju maštu. "Biće iznenađeni, predpostavljam, ali neće to pokazati. Pripadnici visoke klase u Engleskoj ne vole da pokazuju osećaja. Oni su striktno formalni. Jednom kada pročitaju pismo, verovatno će poslati učtiva pisma jedno drugome, a onda će verovatno jedno od njih pozvati ono drugo na čaj da razgovarajuo vašoj budućnosti. Batler će doneti ćaj..." On se smešio dok je do detalja zamišljao predivan scenario u svojoj glavi. U svom umu, zamislio je dvoje otmenih engleskih aristrokrata bogate, ljubazne ljude koji bi se sastali u elegantnom salonu, pili čaj u šoljicama od srebra i razgovarali o budućnosti dvojih do sada nepoznatih, mladih rođaka. Pošto su vojvoda od Atherona i vojvotkinja od Klaremonta izdaleka povezani sa Katrin, oni bi naravno, trebali biti prijatelji, saveznici...

Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught Treće poglavlje "Njena milost, udovica, vojvotkinja od Klaremonta." ,batler najavi impoznantno sa vrata dnevne sobe, gde je Čarls Fielding, vojvoda od Atherona, sedeo. Batler je zakoračio u stranu i u prostoriju umaršira starija žena vukući svog uznemirenog advokata za sobom. Čarls Fielding pogleda u nju, njegove prodorne oči boje lešnika odisale su mržnjom. "Ne trudi se da ustaneš, Atherone." vojvotkinja reče sarkastično, zaprepašćena njegovom namerom da ostane sedeti. Prefektno, ipak nastavio je da je posmatra u ledenoj tišini. U svojim pedesetim godinama, Čarls Fielding je još uvek bio atraktivan čovek, sa gustom, srebrnom kosom i očima boje lenika, ali bolest je uzela svoj danak. Bio je previše mršav za svoju visinu, i lice mu je imalo duboke bore napora i umora. U nemogućnosti da isprovocira odgovor od njega, vojvotkinja se okrete batleru. "U ovoj sobi je previše vruće", reče ona, udarajući svojim nakićenim štapom za hodanje o pod. "Razmaknite draperije da uđe vazduha" "Ostavite ih", zalaja Čarls, glas mu je odisao netrpeljivošću koju je osećao čim bi je pogledao. Vojvotkinja okrenu svoj oštar pogled u njegovom pravcu. "Nisam došla ovde da se gušim", reče zloslutnim glasom. "Onda odlazi." Njeno tanko telo se ukoči u krutu liniju besnog nezadovoljstva. "Ja nisam došla ovde da se gušim", ponovila je kroz čvrsto stisnute zube. "Došla sam da te obavestim o svojoj odluci u vezi Katrininih devojaka." "Uradi to", Čarls odbrusi, "I onda idi." Njene oči se suziše do besnih proreza i činilo se da vazduh pucketa od neprijateljstva između njih, ali umesto da ode, ona se polako spusti u stolicu. Uprkos njenim poodmaklim godinama, vojvotkinja je sedela uspravno kao kraljica, ljubičasti turban smešten na njenoj beloj glavi stajao je poput krune, a štap u njenoj ruci poput skiptara. Čarls je gledao sa umornim iznenađenjem, jer je bio siguran da je insistirala na ovom sastanku samo da bi mogla imati zadovoljstvo u lice mu reći da Katarinina deca nisu njegov posao. Nije trebalo da sedne kao da će nešto više da kaže. "Video si minijature devojaka", poče ona. Njegov pogled pade na minijature u njenoj ruci i njeni prsti se zaštitnički saviše oko njih. Bolan pogled zatamni mu oči dok je zurio u Viktoriju. Ona je bila slika svoje majke, slika njegove lepe,voljene Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught Katarine. "Viktorija je slika svoje majke", njena milost odbursi iznenada. Čarls podiže pogled i lice mu se stvrdnu. "Svestan sam toga." "Dobro. Onda ćeš shvatiti zašto ja neću tu devojku u svojoj kući. Ja ću uzeti ovu drugu." Stojeći kao da je to već zaključen posao, ona baci pogled na svog advokata. "Vidi da doktor Morison primi menicu kako bi pokrio troškove, i još jednu za pokrivanje troškova broda koji polazi po mlađu devojku." "Da, vaša milosti", reče njen advokat, klanjajući se. "Treba li vam još nešto?" "Tu će biti mnogo više", puče ona. Glas joj je bio čvrst i zategnut. "Moraću da izvedem devojku u društvo,moraću joj obezbediti miraz, naći joj muža, i..." "Šta je sa Viktorijom?", Čarls je prekide žestoko."Šta planiraš da uradiš sa starijom devojkom?" Vojvotkinja ga mrko pogleda."Već sam rekla da me ona podseća na njenu majku, ne želim je imati u svojoj kući. Ako je želiš, možeš je uzeti. Ti si želeo njenu majku, koliko se sećam. I Katarina je očigledno želela tebe, i dok je umirala spomenula je tvoje ime. Moraćeš udomiti Katarininu sliku. Poslužiće ti tačno kao da gledaš u nju." Čarlsov um se još uvek oporavljao od radosne neverice, kada stara vojvotkinja dodade arogantno, "Udaj je za koga god hoćeš, bilo koga, osim za tvog rođaka. Pre dvadeset i dve godine, ja ne bih tolerisala savez između tvoje i moje porodice, i još uvek to zabranjujem. I ..." Kao da je nešto došlo do nje, ona naglo prestade i oči joj se ipune trijumfom. "Ja ću udati Doroti za Vinstonovog sina!" najavi ona radosno. "Htela sam Katarinu da udam za oca,ali ona je odbila zbog tebe. Udaću Doroti za sina, i na kraju ću imati savez sa Vinstonom!" Spor, pakostan osmeh širio se njenim naboranim licem, smejala se Čarlsovom preneraženom izražaju. "Nakon svih ovih godina, ja i dalje umem da skinem najlepši brak u deceniji.” Uz to ona izađe iz sobe, a za njom i njen advokat. Čarls je zurio za njom, njegove emocije prostirale su se između gorčine, mržnje i uživanja. Ta stara kučka upravo mu je dala jedinu stvar koju je želeo više od života, dala mu je Viktoriju, Kararinino dete.Katarininu sliku. Sreća je skoro odmah prošla, zatim je gotovo odmah počeo da kuva gnev. Ta izopačena, nepopustljiva srca, starica će imati savez sa Vinstonovima kao što je oduvek i želela. Bila je spremna da žrtvuje Katarininu sreću, za taj besmislen savez i sada je trebalo da uspe. Bes koji je Čarls odetio zato što ona dobija šta želi bio je u senci Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught njegove radosti što dobija Viktoriju. A onda mu najednom dođe misao. Suženih očiju, razmišljao je, proučavao. I polako poče da se smeje. "Dobson", željno viknu svoga batlera. "Donesi mi pero i pergament. Želim da napišem obaveštenje, veridbu. Vidi da je dostave Timesu." "Da,vaša milost." Čarls pogleda svog starog slugu, oči su mu gorele od uzbuđenja. "Pogrešila je Dobsone", najavio je, "Ta stara veštica je pogrešila." "Pogrešila, vaša milosti?" "Da, pogrešila. Ona neće skinuti najlepši brak u deceniji. Ja ću!" To je bio ritual. Svakog jutra, u približno devet sati, Notrhrup, batler otvarao je masivna ulazna vrata markiza Vejkfilda u raskošnoj palači i uzima primerak Timesa od strane slugu koji su ga doneli iz Londona. Posle zatvaranja vrata,Northrup pređe mermerni foaje i preda novine drugom slugi stacioniranom na dnu velikog stepeništa. Ovaj sluga odnese novine niz hodnik u trpezariju gde je Džejson Fielding, markiz od Vejkfilda, završavao doručak I čitao svoju poštu. "Vaš primerak Timesa, gospodaru", sluga promrlja dok je spuštao novine pored šoljice kafe, a zatim sklonio tanjir. Bez reči markiz pokupi novine i otvori ih. Sve ovo je izvršeno orkestrirano i bez greške, nije izgubljen ni jedan minut. Markiz Fielding je bio strog gospodar koji je zahtevao da se njegov posed i kuća pokreću glatko kao dobro podmazana mašina. Njegove sluge su bile u strahu od njega, doživljavajući ga kao hladno, zastrašujuće, nedostupno božanstvo kome su se očajnički trudili udovoljiti. Željne londonske lepotice, koje je Džejson vodio na balove, opere igre i u svoj krevet, osećale su isto prema njemu jer je on većinu njih tretirao sa malo više toplote nego svoje sluge. Ipak,dame su ga gledale sa neskrivenom čežnjom gde god je otišao, jer uprkos svom ciničnom stavu, imao je nepogrešivu mušku auru koja je slamala ženska srca. Njegova gusta, kao ugalj crna kosa, njegove prodorne oči boje zelenog indijskog žada, njegova čvrsta i senzalno oblikovana usta. Bio je on čvrst i robustan. Snaga je uklesana u svaku crtu njegovog suncem potamnelom licu, u njegovim pravim, mračnim obrvama i arogantnoj bradi i vilici. Čak je i njegova fizička građa bila prava muška. Bio je dva metra visok, širokih ramenima i čvrstim, mišižavim nogama i butinama. Da li je jahao na konju ili plesao na balu, Džejson Fielding isticao se od ostalih kao veličanstvena divlja mačka okružena bezopasnim pitomim mačićima. Kako je lejdi Vilson-Smit jednom smejući se primetila, Džejson Fielding je atraktivan kao greh i sumnjiv kao zlo. Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught To mišljenje delili su mnogi. Svako ko je pogledao u te cinične, zelene oči mogao je da kaže da u njima nije bilo nevinosti ili naivnosti kao ni u njegovom gipkom mišićavom telu. Uprkos tome ili tačnije zbog toga dame su bile privučene njime, kao lepi leptiri privučeni plamenom, željne da iskuse toplotu njegovog čara ili uživaju u blistavoj toplini jednog od njegovih retkih osmeha. Softificirane, udate žene okupirale su njegov krevet; mlađe dame za udaju sanjale su o tome da će baš jedna od njih odmrznuti njegovo srce i dovesti ga na kolena. Neki od pažljivih članova društva, primetili su da je lord Fielding imao dobar razlog biti ciničan kad su žene u pitanju. Svi su znali da je ponašanje njegove, sada pokojne, supruge, kada je prvi put došla u London pre četiri godine bilo skandalozno. Od momenta kada je stigla u grad markiza od Vejkfilda upuštala se iz jedne javnu ljubavne afee u drugu. Svi su znali uključujući i Džejsona Fieldinga, koga očigledno nije bilo briga... Sluga je zastao pored lorda Fieldinga,držeži kup sa kafom u svojoj ruci. "Da li ste za malo kafe moj gospodaru?" Njegovo gospodstvo odmahnu glavom i okrenu sledeću stranicu Timesa. Sluga se pokloni i povuče. Nije očekivao da mu gospodar Fielding odgovori, gospodar je retko kada govorio sa bilo kim od svoje posluge. On nije znao njihova imena, ili bilo šta o njima niti ga je bilo briga. Ali barem nije bio sklon lupanjem i buncanju kao što su mnogi od plemstva bili. Kada bi bio nezadovoljan, markiz bi samo skrenuo svoj obeshrabrujući ,zeleni pogled na počinioca i zamrzao ga. Nikada ni pod najekstremnijim provokacijama gospodar Fielding nije podizao glas. Što je i bio razlog što je zapanjeni sluga umalo ispustio srebrni kup sa kafom, kada je Džejson Fielding udario rukom o sto, toliko jako da su tanjiri sa jelom zaplesali i dreknuo: "Taj kučkin sin!" Skočivši na svoja stopala, zurio je u otvorene novine, a na njegovom licu je bila maska besa i neverice. "Taj popustljivi skot! On bi se jedini usudio!" Sa ubilačkim pogledom na svom slugi, on izađe iz sobe, uze ogrtač od svog batlera, izleti iz kuće i krenu pravo prema štalama. Northrup zatvori ulazna vrata za njim i požuri niza hodnik. "Šta se desilo sa gospodarom?", zahtevao je ulazeći u trpezariju. Sluga je stajao kraj nedavno ispražnjene stolice lorda Fieldinga, zureći u otvorene novine, zaboravljajući da kup sa kafom još drži u rukama. "Mislim da je nešto pročitao u Timesu", prodahta pokazujući na najavu venčanja Džejsona Fieldinga, markiza od Vajkefilda i Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught gospođice Viktorije Steaton. "Nisam znao da gospodar planira da se ženi.",dodade sluga. "Pitanje je da li je i gospodar znao", reče Northrup zaprepašćeno zureći u novine. Iznenada shvatajući da je razgovarao sa potčinjenim, Northrup uze novine sa stola i pametno ih zatvori. "Poslovi lorda Fieldinga nisu tvoja briga, O'Majli. Imaj to na umu ako želiš ostati ovde." Dva sata kasnije, Džejsonova kočija stala je ispred prebivališta vojvode od Atherona u Londonu. Konjušar izađe i Džejson mu baci uzde. Obiđe kočiju i pope se stepenikom do kuće. "Dobar dan, gospodine", reče Dobson kada je otvorio vrata i zakoračio u stranu. "Njegova milost vas očekuje" "Kladim se u to", reče Džejson malo izvan kontrole. "Gde je on?" "U salonu, gospodaru", Džejson prođe pored njega i dalje niz hodnik. Njegovi dugi, brzi koraci elokventi njegovog gneva, odzvanjali su dok je otvarao vrata dnevne sobe i krenuo pravo ka dostojanstvenom sedokosom čoveku koji je sedeo kraj vatre. Bez uvoda on poče: "Ti si, predpostavljam, odgovoran za onakvu skandaloznu najavu u Timesu?" Čarls mu smelo uzvrati pogled: "Jesam". "Onda ćeš morati izdati još jednu i otkazati to." "Ne", izjavi Čarls neumoljivo. "Mlada žena dolazi u Englesku i ti ćeš je oženiti. Između ostalog želim unuka od tebe.Ž elim da ga držim u naručju pre nego što odem na onaj svet." "Ako želiš unuka", Džejson zareža, "Samo treba da pronađeš nekog od svoje druge dece. Siguran sam da ćeš otkriti da već imaš unuka". Čarls je oklevao, ali njegov glas se zloslutno spusti. "Želim legitimnog unuka, da ga predstavim svetu kao mog naslednika". "Legitimnog unuka", Džejson ponovi sa zamrznutim sarkazmom. "Želiš od mene, tvog vanbračnog sina, da ti dam legitimnog unuka. Kaži mi nešto; svi veruju da sam tvoj nećak, kako nameravaš da tvrdiš da je moj sin tvoj unuk?" "Predstavio bi ga kao svog nećaka, ali bih ja znao da je moj unuk i to je jedino važno. Neuplašen ogromnom količinom gnevom svoga sina Čarls neumoljivo dodade, "Želim naslednika od tebe Džejsone." Puls je tukao u Džejsonu dok se borio da kontroliše svoj bes. Saginjajući se, on se osloni rukama o Čarlsovu stolicu i njegovo lice dođe samo na centimetar od lica starijeg čoveka. Veoma sporo i veoma jasno,on je naznačio. "Rekao sam ti pre, i kažem ti poslednji put, nikad se neću ponovo oženiti. Da li me razumeš? Nikada se neću ponovo oženiti!" "Zašto?", Čarls odbrusi, "Ti nisi u potpunosti ženo-mrzac. To je dobro Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught poznato, da imaš ljubavnice i dobro ih dobro tretiraš. U stvari, one se sve suše od ljubavi za tobom. Dame očigledno rado dolaze u tvoj krevet, a ti ih očigledno rado primaš tamo." "Ušuti", Džejson ekpolodira. Grč bola iskrivi Čarlsovo lice i on podiže ruku do grudi, njegovi dugi prsti zgužvaše košulju. Onda je pažljivo vratio ruku u svoja krilo. Džejson suzi oči, ali uprkos svojoj sumnji da Čarls glumi bol, bio je primoran da se brani šutanjem, kako bi njegov otac nastavio. "Mlada dama koju sam izabrao da bude tvoja žena treba da stigne ovde za tri meseca. Ja ću poslati kočiju da je dočeka na doku, tako da ona može odmah nastaviti u Vajkfild park. Radi ispravnosti, pridržiću vam se tamo i ostati sa vama sve dok se svadba ne završi. Poznavao sam njenu majku davno, i video sam kako Viktorija izgleda. Nećeš biti razočaran." Držao je minijaturu u ruci. "Hajde Džejsone", glas mu je bio nežan, ubedljiv, "Zar nisi nimalo radoznao?". Čarlsov pokušaj ubeđivanja kaljenog Džejsona pretvori njegovo lice u masku granita. "Gubiš vreme. Neću to da uradim." "Uradićeš to.", Čarls obeća, pribegavajući pretnji u svom očaju. "jer ako ne, lišiću te nasledstva. Već si potrošio pola miliona funti svog novca vraćajući moje posede, imanja koja nikada neće prpadati tebi ako se ne oženiš Viktorijom Steaton." Džejson na pretnje otpuhnu sa prezirom. "Tvoja dragocena zemlja može da izgori do korena, baš me briga. Moj sin je mrtav, ja više nemam nikakve koristi od legalizacije." Čarls je video bol u Džejsonovim očima na pomen njegovog malog dečaka, i njegov ton omekša sa tugom. "Ja ću priznati da sam postupio naglo sa objavom tvoje veridbe Džejsone, ali sam imao svoje razloge. Ja te ne mogu naterati da se oženiš Viktorijom, ali barem razmisli o tome. Obećavam ti da nećeš pogrešiti sa njom. Evo ja imam njenu minijaturu i možeš i sam videti koliko je lepa..." Čarls ušuti kada se Džejson okrete na peti i zalupi vrata za sobom uz zaglušujuću buku. Čarls je mrko gledao u zatvorena vrata. "Oženićeš je Džejsone", upozorio je sina koji je otišao, "Učinićeš to pa makar te puškom naterao." Trgao se nekoliko minuta kasnije, kada je Dobson ušao noseći srebrni poslužavnik sa flašom šampanjca i dve čaše. "Uzeo sam slobodu, izabrati nešto odgovarajuže za ovu priliku", rekao je stari sluga, proveravajući sreću stavljajući poslužavnik na sto pred Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught Čarlsa. "U tom slučaju trebao si izabrati otrov", reče Čarls suvo, "Džejson je već otišao." Lice batlera je palo. "Već je otišao? Ali nisam imao priliku čestitati njegovom gospodstvu na predstojećem venčanju." "Što je zaista sreća", reče Čarls uz sumorni osmeh. "Bojim se da bi izgubio zube." Kada je batler otišao, Čarls uze flašu šampanjca, otvori ga i nasu sebi u čašu.Sa odrečenim osmehom, on podiže čašu u zrak i reče: "Za tvoj predstojeći brak, Džejsone." "Biću tu za par minuta, gospodine Borovski", reče Viktorija, skakući dole sa karavana koji je napunjen sa njenim i Dorotinim stvarima. "Uzmite si vremena" reče on i nasmeja se. "Neću ostaviti sestru bez tebe." "Požuri Tori", Doroti povika, "Brod nas neće čekati." "Imamo dovoljno vremena", reče joj gospodin Borovski, "Ja ću vas odvesti u grad i smestiti na brod, to je obećanje" Viktorija požuri uza stepenice Andrejeve impoznatne kuće, koju je nadvisilo selo sa brda, i pokuca na vrata od teške hrastovine. "Dobro jutro, gospođo Tilden", reče ona debeloj domaćici, "Mogu li videti gospođu Bainbridge za trenutak? Želim da joj kažem zbogom i da joj dam pismo koje će poslato Andreju, pa će znati gde da mi piše u Engleskoj." "Reći ću joj da si ovde Viktorija", ljubazno reče domaćica sa tužnim izrazom lica, "Ti znaš kakva je ona kad ima neku od svojih bolesti". Viktorija klimnu glavom. Ona je znala sve o gospođinim "bolesti čarolijama". Prema Viktorijinom ocu, Andrejeva majka je bila hronični žalbenik koja je izmišljala bolesti da bi se izbeglo da se uradi bilo šta što ona nije želela, i da manipuliše i kontroliše sa Andrejom. Patrik Seaton je rekao to gospođi Baindbridge u lice, pred Viktorijom, i žena nikada nije to oprostila ni jednom od njih. Viktorija je znala za njene prevare, a znao je i Andrej. Iz tog razloga njene vrtoglavice i peckanje udova je imalo vrlo malo uticaja na njih. Činjenica je da je i dalje protiv nje, Viktorija je to znala, bila je protiv sinovljevog izbora nje za suprugu. Domaćica se vratila sa sumornim izrazom lica."Žao mi je Viktorija. Gospođa Brainbridge kaže da nije dovoljno dobro da te vidi. Ja ću uzeti pismo za gospodina Andreja, i dati joj pismo da ga pošalje. Ona želi da pozovem doktora Morisona," dodala je tonom gađenja, "Ona kaže da ima zvonjavu u učima." "Doktor Morison saoseća sa njenom bolesti, umesto da joj kaže da Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught ustane iz kreveta i uradi nešto korisno od svog života", Viktorija se sažaljivo osmehnu i predade pismo. Želela je da nije tako skupo poslati poštu u Evropu, da bi mogla sama poslati svoje pismo, umesto što ga gospođa priključi svojim pismima i pošalje Andreju. "Mislim da gospoža više voli stav doktora Morisona od stava moga oca." "Ako mene pitate", reče gospođa Tilden ljutito, "Volela je vašeg oca mnogo više. Bila je mnogo više od tela koje je moglo da stoji, gledala bi svoju haljinu i ispravlja bi je pre nego što bi posla po njega u pola noći, i ne" Ispravi se ona brzo, "I vaš tata, drag čovek kakav je bio uvek nije igrao po njenoj šemi." Kada je Viktorija otišla, godpođa Tilden odnese pismo gore. "Gospođo Bainbrdge", reče ona približavajući se udovičinoj postelji, "Ovde je Viktorijino pismo za gospodina Andreja." "Daj mi ga," gospođa Brainberg iznenađujuće snažno za bolesniika, "a zatim pošalji već jednom po doktora Morisona. Osećam jaku vrtoglavicu. Kada novi doktor treba da stigne?" "U roku od nedelju dana", gospođa Tilden odgovori predajući joj pismo. Kada je otišla, gospođa Bainbridge potapša svoju sedu kosu na mestu ispod čipkane kape i sa grimasom gađenja pogleda pismo koje je ležalo pored nje na pokrivaču. "Andrej neće oženiti tog seoskog miša", reče prezrivo svojoj sobarici. "Ona je ništa! On mi je dva puta napisao da je njegova rođaka Madeline iz Švajcarske divna devojka. Rekla sam Viktoriji, ali glupača neće to da utuvi u glavu." "Da li mislite onda, da će dovesti gospođicu Madelin kući kao svoju ženu? ,upita njena sobarica, postavljajući jastuke iza leđa gospođe. Gospođa Brainbridge iskrivi lice od besa. "Ne budi budala! Andrej nema vremena za ženu. Ja sam mu to rekla. Ovo mesto je i više nego dovoljno da ga drži zauzetim, a njegova dužnost je da brine za njega i mene." Ona pokupi Viktorijino pismo sa dva prsta kao da je zarazno i dade ga sluškinji. "Ti znaš šta da radiš sa ovim", reče hladno. "Nisam znala da ima ovoliko ljudi ili toliko buke u celom svetu", Doroti reče dok je stajala na doku u užurbanoj njujorškoj luci. Obalski radnici sa stablima slunga na ramenima prolazili su gore i dole na palubama desetine brodova. Pomešana vika naređenja oficira sa promuklim smehom mornara i nepristojnim ponudama lučkih garden dama koje su čekale na dokovima iskrcavanje pomoraca. "To je uzbudljivo" ,reče Viktorija gledajući dva stabla koja drže svu njihovu imovinu na brodu "Galeb", par krupnih mornara. Doroti složno klimnu glavom, a njeno lice se zamagli. "To jeste, ali ja stalno imam na umu kraj našeg putovanja, mi ćemo Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught biti odvojene a sve je to krivica naše prababe. Šta li je mislila kada je odbila da te primi u svoju kuću?" "Ne znam, ali ne sme se zadržati na tome", reče Viktorija uz ohrabrujući osmeh. "Razmišljaj samo o lepim stvarima.Pogledaj East River. Zatvori oči i oseti miris slanog vazduha." Doroti zatvori oči i udahnu duboko, ali nabora svoj nos. "Ima miris mrtve ribe. Tori ako bi naša prababa saznala više o tebi, znam da bi želela da dođeš kod nje. Ona ne može biti toliko okrutna i bezosećajna da nas drži razdvojene. Ja ću joj sve reći o tebi i ona će se predomisliti. "Ne smeš joj reći ili učiniti bilo šta da je otuđiš od sebe, "Viktorija je upozori nežno. "Za sada nas dve zavisimo potpuno od naših rođaka." "Neću te otuđiti ako ja mogu pomoći," Doroti obeća, "Ali ću uspeti u malim načinima da joj objasnim da treba da pošalje po tebe.” Viktorija se nasmeši ali je ćutala, a trenutak posle Doroti uzdahnu. "Postoji jedna mala uteha u našem odlasku u Englesku. Gospodin Vilheim je rekao da uz malo truda i rada, možda mogu da postanem koncertni pijanista. Rekao je da ću u Londonu imati odličnog instruktora da me uputi i nauči. I da će pitati, ne, insistirati da me prababa pusti da sledim muzičku karijeru", Doroti završi. Viktorija propusti da ukaže na par prepreka koje su se prikazale u njenom umu kako je ona posmatrala Dorotinu odluku. Sa mudrošću starije sestre ona jednostavno reče: "Nemoj previše insistirati, ljubavi. "Biću diskretna", obeća Doroti.

Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught Četvrto poglavlje "Gospođica Doroti Steaton?" upita ljubazno gospodin, stojeći pored tri krupna engleska pomorca sa teškim džakovima peska prebačenim preko ramena. Kada su ga zaobišli on siđe sa doka. "Ja sam ta", reče Doroti, dok joj je glas drhtao od straha i uzbuđenja gledajući u besprekorno obučenog sedokodog čoveka. "Dobio sam instrukcije, od njene milosti, vojvotkinje od Klaremonta, da vas odvedem njenom domu.Gde su vam stvari?" "Tamo", reče Doroti, "Postoji samo jedan kovčeg." On pogleda preko ramena i dva muškarca u liverji vratiše se na svoja mesta na sjajnoj crnoj kočiji sa zlatnim grbom. "U tom slučaju možemo krenuti našim putem", reče čovek i podiže njen prtljažnik na kočiju. "Ali šta je sa mojom sestrom?",reče Doroti a njena ruka stegnu Viktorijinu. "Sasvim sam siguran da će čovek koji čeka vašu sestru doći ovde čim sazna da ste stigle: Vaš brod je stigao četiri dana ranije." "Ne brini za mene" reče Viktorija kao da je sve sasvim u redu. "Ja sam sigurna da će vojvodina kočija biti ovde za koji minut. U međuvremenu kapetan Gardiner će dozvoliti da ostanem na brodu. Požuri sad." Doroti privuče svoju sestru u čvrst zagrljaj. "Tori, ja ću smisliti neki put da ubedim našu prabaku da te pozovemo da ostaneš sa nama, videćeš. Plašim se. Ne zaboravi da mi pišeš. Piši mi svaki dan!" Viktorija osta gde je bila, gledajući kako se Doroti penje u luksuzno vozilo sa zlatnim grbom na vratima. Stepenice su stavili gore. Kočijaš pucnu bičem i četiri konja krenuše, dok joj je Doroti mahala kroz prozor. Bujica mornara napuštala je brod u željnoj potrazi za "ljubavi i pažnjom", Viktorija je stajala na doku i posmatrala odlazeće kočije. Nikada se nije osećala tako usamljena u celom svom životu. Provela je sledeća dva dana u dosadnoj samoći u svojoj kabini. Dosadu bi prekinula samo kratkim šetnjama i obedima sa kapetanom Gardinerom, šarmantnim, oninskim, čovekom koji se činilo da u velikoj meri uživa u njenom društvu. Viktorija je provela dosta vremena sa njim u proteklih nekoliko nedelja, i oni su obedovali zajedno nekoliko desetina puta tokom njihovog putovanja. On je znao za njihov razlog dolaska u Englesku, a ona je u njemu videla novostečenog prijatelja.

Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught Kada se do jutra trećeg dana, kočija koja je trebala Viktoriju da odveze u Vajkfeld Park, nije pojavila, kapetan je uzeo stvar u svoje ruke. "Mi smo ranije stigli u luku, što se ne dešava često", objasni joj on. "Tvoj rođak možda ne pošalje nekog još danima po tebe. Imam neka posla da završim u Londonu, a ne mogu da te ostavim nezaštićenu. Za vreme koje je potrebno da obavestim tvog rođaka o tvom dolasku ne možeš tamo biti sama." U dugim satima, Viktorija je proučavala Englesku u njenom magičnom prolećnom sjaju. Roze i žuto cveće procvetalo je u izobilju širom žive ograde koja se uzdizala i spuštala brdima i dolinama. Uprkos gurkanju i potresima svaki put kada bi kočija točkovima prešla preko kolotečina i rupa, njen duh je rastao sa svakom pređenom miljom. Kočijaš skoči na vrata do nje i njegovo rumeno lice se pojavi. "Mi smo oko dve milje daleko, gospođo," Sve se iznenada desilo. Točak je udario u duboku rupu, kočija se nagla u stranu, glava kočijaša je nestala, a Viktorija je bila na podu u ogromnoj gomili. Trenutak kasnije vrata su se otvorila a kočijaš joj pomože. "Da li ste povređeni?" ,zahtevao je. Viktorija odmahnu glavom, ali pre nego što je stigla da odgovori bila je okružena dvojicom muškaraca obučena u radna odela poljoprivrednika koji su bojažljivo stezali svoje kape u rukama. "Vi proklete budale! Šta ste mislili vi seljaci kada ste izašli na put tek tako? Vidite šta ste uradili, osovina mi je pukla.", ostatak onoga što je rekao bilo je prtkano teškim psovkama. Delikatno skrećući pažnju sa glasne prepirke, Viktorija odmahnu suknje pokušavajući ih bezuspešno osloboditi prašine i prljavštine koja je pala sa vrha kočije. Kočijaš se zavuče pod kočiju da proveri slomljenu osovinu, a jedan od poljoprivrednika se okrete Viktoriji, uvijajući svoju kapu u rukama. "Džeku i meni, strašno nam je žao, gospođo", rekao je on. "Mi ćemo vas odvesti na Vejkfild Park ako se smete voziti pozadi sa prasićima?" Zahvalna što ne mora da hoda dve milje, Viktorija je lako odlučila. Plativši kočijaša novcem koji joj je Čarls Fielding poslao za put, popela se na klupu između dva poljoprivrednika. Jahanje na farmerskoj kočiji, iako manje prestižno, bilo je mnogo udobnije. Sveži brezov hlad, i raskošan pogled na selo bez kraja. Sa svojom uobičajnom jednostavnosti, Viktorija je uspela ubaciti muškarce u razgovor o poljoprivredi, tema o kojoj je znala vrlo malo i bila je srećna da sazna više. Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught Očigledno, engleski poljoprivrednici su bili protiv masina za upotrebu u poljoprivredi. "Ostaviće nas bez posla, hoće", rekao je jedan od poljoprivrednika na kraju svog strastvenog izlaganja o "tim paklenim stvarima". Viktorija je jedva čula kada je njovo vozilo prešlo na asfaltirani put i prošli između dve impoznantne kapije koje su bile širom otvorene, naizgled beskrajno nežnom kotrljanju. Park se protezao u oba smera koliko oči mogu da vide, prepolovljen tu i tamo potokom koji je proticao, sa klupama prekrivenim ružičastim, belim i plavim cvetovima. "To je čarobna zemlja", Viktorija reče naglas. Njen zapanjen pogled pun divljenaja lutao je preko pažljivo uređenih obala. "Mora da se na desetine baštovana brine za mesto ove veličine." "Da, to rade", odgovori Džek. "Njegovo gospodstvo ima četrdeset njih, računam samo one koji brinu o vrtovima." Nastavili su da se voze još oko petnaest minuta, kada vozilo uđe u krivinu i Džek ponosno reče "Eno ga, Vejkfild Park. Mislim da ima oko šezdeset soba." Viktorija uzdahnu. Njen um je ošamućen, a prazan stomak se stegao u napeti čvor. Trospratna kuća se pojavi pred njom u svom svojem veličanstvenom sjaju. Nadmašila je i njene najluđe maštarije. Izgrađena od opeke, sa ogromnim krilima i strmim krovovima prošaranih dimnjacima, ispred nje palata sa gracioznom terasom i stepenicama koje vode do ulaznih vrata, sunčeva svetlost ulazila je kroz stotinu panela raznobojnog stakla. Oni zaustaviše vozilo ispred kuće, Viktorija se zadrža dovoljno dugo da joj jedan od poljoprivednika pomogne sići. "Hvala ti, veoma si ljubazan", reče ona i pođe polako uza stepenice. Iza nje, poljprivrednici odoše do zadnjeg dela kola da skinu glomazan kofer, ali dok su spuštali kofer, dva praseta uz groktanje izleteše napolje, i poleteše preko zasačenog travnjaka. Viktorija se okrenu na povike poljoprivrednika i nasmeja se gledajući kako se dva nervozna muškarca jure sa brzim malim prasićima. Ispred nje, vrata vile se otvoriše i pojavi se kruto lice batlera obučenog u zlatne boje. Bacivši besan pogled na poljoprivrednike, prasiće i prašnjavu, razdrljenu ženu ispred njega. "Isporuke", reče on Viktoriji, zloslutnim glasom, "se primaju pozadi". Podizanjem ruke on pokaza na stazu koja je vodila pored kuće. Viktorija otvori usta da objasni da nije došla zbog isporuke, ali njenu pažnju privuče malo prase koje je promenilo smer i potrčalo pravo prema njoj, gonjen od zadihanih farmera. "Sklanjajte, ta kola, te svinje i vaša lica odavde!" ,prodera se čovek u liverji. Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught Suze bespomoćnog veselja krenuše Viktoriji, koja se sagla i uzela odbeglo prase u naručje. Smejući se, pokušala je objasniti. "Gospodine, ne razumete." "Šta se ovde dešava?", zahtevao je čovek, od oko trideset godina ugljeno crne kose. Batler uperi prst u Viktorijino lice, njegove obrve su se nabrale od ljutnje. "Ta žena je …" "Viktorija Steaton", Viktorija se brzo prestavi, pokušavajući ugušiti veselje, kao i napetost, iscrpljenost i glad, koji počeše da je guraju opasno blizu histerije. Videla je izgled neskrivenog šoka na crnokosom čoveku kada je čuo njeno ime, i poče da se smeje. Sa nekontrolisanim smehom, ona se okrete i baci uplašeno prase u narčje zajapurenog poljoprivrednika, a zatim podiže suknju prašnjavom rukom i pokuša da se nakloni. "Bojim se da je došlo do greške", reče ona gušeći kikot. "Ja sam došla da … " Visoki čovek progovori ledenim glasom. "Vaša greška je što ste dolazili ovde gospođice Steaton. Međutim previše je blizu mraka, da bih vas poslao tamo odakle ste doši.” Uhvati je za ruku i povuče grubo napred. Viktorija se odmah otrezni. Situacija se više nije činila smešno već zastrašujuće. Ona stidljivo zakorači u predsoblje koje je bilo veće od celog njenog doma u Njujorku. Sa obe strane hodnika, grede biznakinje obavijale su stepenice, koje su vodile na sledeća dva sprata, a velikom kupolom obavijen plafon u holu koji je puštao sunčevu svetlost. Ona podiže glavu i pogleda u plafon tri sprata iznad. Suze ispuniše njene oči. u vrtlogu iscrpljujuće agonije putovala je hiljade kilometara daleko, preko uzburkanog mora i neravnih puteva očekujući ljubazan doček gospodina. Umesto toga ona bi trebala biti vraćena, daleko od Doroti. Nešto puče pred njenim očima i uz kaleidoskop boja poče polako da se gubi. "Ona će se onesvestiti", predvide batler. "Oh, za ime Boga!",crnomanjasti čovek eksplodira i prihvati je u svoje naručje. Svet je već počeo da se vraća u Viktorijin svet, kada je počeo da je nosi uza stepenice. "Spustite me", rekla je promuklo, crveneći od stida, "Ja sam savršeno" Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Smirite se", naredio je. Na postolju on je skrenuo desno, ušao u sobu i krenuo pravo prema ogromnom krevetu nameštenom u plavoj i srebrnoj svili, spušenih draperija sa visokog od drveta isklesanog okvira i pokupljenih na uglovima srebrnom trakom. Bez reči on ju je bacio na plave, svilene prekrivače i gurnu joj ramena na dole kada je pokušala da ustane. Batler ulete u sobu a njegov crni plašt je vijorio iza njega. "Ovde je moj lorde. "reče panično. Gospodar uze flašu iz ruke svoga sluge i prinese je Viktorijinom nosu. "Nemoj!" Viktorija povika, pokušavajući da okrene glavu od strašnog mirisa, ali je njegova ruka uporno pratila njeno lice. U očajanu on ga uhvati za ruku pokušavajući da ga drži podalje od svog lica. "Šta hošete da uradide?" ona upita, "Nahraniti me?" "Kakva divna ideja", smrknuto odgovori, ali je pritisak prestao i sklonio je flašu nekoliko centimetara od nje. Iscrpljena i ponižena, Viktorija okrete glavu na stranu, zatvori oči, i glasno proguta pokušavajući da obuzda suze. Ona opet proguta. "Iskreno se nadam", rekao je, "Da nećete povratiti po ovom krevetu, jer vas upozoravam da ćete vi sve to očistiti". Viktorija Elizabet Steaton proizvod osamnaest godina opreznog vaspitanja koje je do sada imala, proizvelo je slatku, šarmantnu mladu damu, okrete glavu na jastuku i pogleda ga pogledom punim amotiziteta. "Jeste li vi Čarls Fielding?" "Ne!" "U tom slučaju silazite sa ovog kreveta ili mi dozvolite da ja to uradim." Njegove se obrve skupiše, dok je zurio dole u buntovnu ženu koja ga je ubistveno gledala svojim brilijantnim plavim očima. Njena kosa prelila se po jastuku kao tečno zlato, koje je uokviravalo njeno lice koje je izgledalo kao da ga je izvajao porculanski majstor. Trepavice su joj bile neverovatno duge,njene usne roze i meke kao-. Iznenada čovek skoči na noge i izađe iz sobe, a batler za njim. Vrata se zatvoriše za njima ostavljajući Viktoriju u zastrašujućoj tišini. Polako sede i stavi noge na ivicu kreveta, a zatim se lagano osloni na noge, bojeći se vrtoglavice. Očajna hladnoća se osećala svuda, ali su joj noge bile stabilne. Na njenoj strani, svetlo plava draperija ukrašena plišanim srebrnim nitima bila je povučena. Ceo spoljašnji zid bio je u prozorima, a na Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught drugom kraju sobe par prugasto plavo-sive fotelje postavljene ispred raskošnog kamina. Podignuši suknje baci još jedan pogled po sobi, a zatim oprezno sede nazad na pokrivače. Užasnuta, prekrstila je ruke i pokušala smisliti šta dalje. Očigledno je bilo da će biti vraćena u Njujork poput neželjenog prtljaga. Zašto je onda njen rođak vojvoda doveo prvo ovde? Gde je bio? Ko je bio? Ona nije mogla otići Doroti i njihovoj prababi, jer je vojvotkinja napisala doktoru Morisonu da je samo Doroti dobrodošla. Viktorija se namršti zbunjena. Pošto ju je čovek crne kose doneo gore, možda je on bio sluga, kao i debeo sedokosi čovek koji je otvorio vrata. Na prvi pogled ona je prdpostavila da je onj visoki sluga kao godpođa Tilend domaćica koja je primala goste kod Andreja u kući. Neko pokuca na vrata sobe, i Viktorijija sa osećajem krivice skoči sa kreveta i pažljivo poravna pokrivač. "Uđite". Sluga obučen u crnu ododru, belu kecelju i beloj kapi uđe noseći srebrni poslužavnik u rukama. Još šest služavki ušlo je za njom u indentičnim crnim uniformama, noseći kante vrele vode. Iza njih su išli ljudi u tesnim zelenim uniformama noseći kadu. Prvi sluga stavi poslužavnik na sto između fotelja, dok su druge sluge nestale u susednoj sobi i donosili odelo ostavljajući ga na kraj kreveta. Minut kasnije, svi su marširali vraćajući se u predvorje, podsećajući Viktoriju na vojsku drvenih vojnika. Preostale sobarice se okrenuše prema Viktoriji koja je samosvesno stajala kraj kreveta. "Evo hrane da jedete", reše ona, njeno lice je bilo bezizražajno, ali joj je glas bio stidljiv i prijatan. Viktorija priđe divanu i sede, krenu joj voda na usta od pogleda na tost namazan puterom i toplu čokoladu. "Njegovo gospodstvo je reklo da se okupate", reče sobarica i krenu ka susednoj sobi. Viktorija zastade dok je čašu sa toplom čokoladom prinosila ustima. "Njegovo gospodstvo...Da li je to bio gospodin...Koji je otvorio prednja vrata? Sedokosi čovek?" "Zaboga, ne!", sobarica odgovori i čudno pogleda Viktoriju. "To je bio batler, Northrup, gospođice." Viktorijina nada bila je kratkog veka, kada sobarica neodlučno dodade: "Njegovo gospodstvo je visok, crn čovek sa kovrdžavom kosom." "I on je rekao da se okupam?", narogušeno upita Viktorija. Služavka klimnu glavom. "Pa i treba mi jedno" prizna Viktorija nevoljno. Pojela je tost i popila čokoladu, onda lutala po susednoj sobi, gde je sobarica stavljala Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught mirisnu so u vodu. Dok je polako skidala haljinu od putovanja, Viktorija je mislina na kratku poruku koju joj je Čarls Fielding poslao. U pismu je pozivao da dodje u Englesku. Činilo se da je nestrpljiv da ona dodje ovde. "Dođi odmah, draga moja", napisao je i dodao: "Ti si više nego dobrodošla ovde, nestrplivo te očekujemo." Možda ona nije nije trebala poslati odgovor: Možda je "njegovo gospodstvo“ zamenilo stvar. Sluškinja joj je pomogla da opere kosu, a onda podiže Viktorijine stvari i pomože joj da izađe iz kade. "Ja sam vam donela odeću, madam, spustiću vam je na krevet i okrenuti se u slučaju da volite privatnost." Viktorija joj se nasmešila i upitala je za ime. "Moje ime?", ponovi sobarica, kao da je zapanjena Viktorijinim pitanjem. "Zašto? Zovem se Rut." "Hvala ti puno, Ruth", reče Viktorija, "Zato što si mi donela odeću, mislim." Crvenilo oboji sluškinjino lice, brzo se naklonila i povukla prema vratima. "Večera je u osam." obavesto je Rut. "Rut", Viktorija nespretno reče, kada je sobarica počela da izlazi iz sebe "Da li ima dva gospodara ovde? Želim da znam o Čarlsu Fieldingu". "O vi pričate o njegovoj milosti!" Rut je pogleda preko ramena kao da je bila u strahu da će je neko čuti, "On još nije stigao, ali su poslali po njega, čula sam kad je gospodar rekao Northrupu da pošalje nekoga po njega. I kaže njegovoj milosti da ste stigli." "Kako njegova milost izgleda?" Upita Viktorija, osećajući se glupo koristeći ovu titulu. Rut je izgledala kao da želi da ga opiše, a onda se predomislila. "Žao mi je gospođice, ali njegovo gospodstvo ne dozvoljava ogovaranja kod sluga. Niti dozvoljava da budu lično upoznati sa gostima." Ona skupi svoje suknje i izađe napolje. Viktorija je bila zapanjena saznanjem da dva ljudska bića ne smeju da razgovaraju a žive u istoj kući, samo zbog toga što je jedno bila sluga a drugo gost, ali s' obzirom na njeno kratko poznanstvo sa "Gospodarom", ona je mogla tačno da zamisli kako izdaje takvu naredbu. Viktorija uze svoju spavaćicu, naviše je preko glave i pope se na krevet. Luksuzna svila milovala je njeno golu kožu na rukama i licu dok je izgovarala umornu molitvu, da Čarls Fielding bude topliji čovek od njegovog drugog gospodstva. Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught Njene duge crne trepavice spuštale su se nadole kao najveći obožavatelji njenih obraza i ona je zaspala.

Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught Peto poglavlje Sunčeva svetlost se probijala kroz otvorene prozore i povetarac je ulazio u sobu nežno milujući Viktorijino lice. Negde ispod, kopita konja lupkala su o asfaltiran put i dve ptice sletele su istovremeno na sims njenog prozora i krenule sa bučom svađom oko teritorijalnih prava. Njihov srdit cvrkut prenuo je Viktoriju iz sna, budeći je iz srećnih snova o njenom domu. Još uvek polupospana, ona se prevrnu na stomak, bunovno gurajući lice u jastuk. Umesto blago grube tkanine koja je pokrivala njen jastuk kod kuće i blagog mirisa sunca i sapuna, njen obraz naišao je na glatku svilu. Slabo svesna da nije kod kuće, da njena majka dole ne sprema doručak, Viktorija stisne zatvorene oči, pokušavajući da povrati svoj san, ali je već bilo kasno. Nevoljno ona okrete glavu i otvori oči. U jakom svetlu popodneva, ona je zurila u srebrno-plave draperije, koje su okruživale njenu postelju, i njen njen um se razbristi.Ona je bila u Vejkfild Parku. Čvrsto je spavala cele noći. Sklanjajući kosu sa oćiju, ona se pridiže u sedeći položaj i nasloni se na jastuke. "Dobro jutro gospođice", reče Rut stajući na suprotnu stranu kreveta. Viktorija uguši vrisak šoka. "Nisam htela da vas uplašim", mala sobarica se izvini na brzinu, "Ali njegova milost je dole i rekao je da vas pitam da li bi mu se pridružili za doručak." Daleko ohrabrena vešću da njen rođak vojvoda želi da je vidi, Viktorij se baci na noge. "Ja sam vam ispeglala i ispakovala haljine", reče Rut, otvarajući orman. "Koju biste želeli da nosite?" Viktorija je izabrala najlepšu, od mekog crnog muslina sa niskim, uskim dekolteom, ukrašenu sitnim belim vezovima na njenim rukavima. Odbivši Rut da joj pomogne oko oblačenja, Viktorija navuče haljinu preko glave i veza je širokom crnom trakom oko tankog struka. Dok je Rut namestila krevet i dovela sobu u besprekorno stanje, Viktorija sede za toaletni stoićiem i češljala kosu. "Spremna sam", reče ona. Kada je ustala Rut je odmeri i Viktorijine oči se ispuniše nadom i iščekivanjem. "Možete li mi reći gde da nađem...ah...njegovu milost?" Viktorijine noge potonuše u debeli, crveni tepih, kada je Rut povede niz zakrivljene, mermerne stepenice i preko foajea gde su stajale sluge pored par bogato izrezbarenih vrata od mahagonija. Pre nego što je imala vremena da zadrži dah sluga otvori vrata i Viktorija se Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught nađe u sobi od možda dvadeset metara dužine, u kojoj je dominirao veliki sto od mahagonija, iznad njega su bila tri giganska lustera sa kristalnim kapljama. U početku je mislila da je soba prazna, kada je pogledom prešla preko visokih stolica od zlatnog pliša sa obe strane beskrajnog stola. A onda je čula šuštanje papira koje je dolazilo iz stolice blizu kraja stola. U nemogućnosti da vidi stanara stolice ona obiđe sto polako i stade. "Dobro jutro", reče ona tiho. Čarls okrete glavu, a onda je zurio u nju dok mu se sva boja povukla iz lica. "Svemogući Bože", reče i polako ustade na noge, njegov pogled zadrža se na egzotičnoj lepotici pred njim. Video je Katarinu, upravo onakvu kakva je bila pre toliko godina. Sa velikom ljubavi on je se setio koliko je bila neverovatno lepa, njenih finih crta lica, sa dostojanstveno podignutim obrvama, i dugim, crnim, gustim trepavicama i njenih očiju boje ogromnih safira. On je prepoznao ta meka nasmejana usta, mali elegantan nos, očaravajuću rupicu na maloj tvrdoglavoj bradi, a gusta masa crveno-zlane kose padala je preko ramena u raskalašnom padu. Stavljajući svoju levu ruku na poleđinu stolice da se umiri, on joj ispruži svoju desnu ruku. "Katarina", prošaputa on. Nesigurno, Viktorija stavi ruku u njegov ispružen dlan, i njegovi dugi prsti se zatvoriše oko nje. "Katarina", ponovo pročaputa promuklo i Viktorija vidi sjaj suza u njegovim očima. "Ime moje majke je Katarina", reče ona nežno. Stisak na ruci stegnu se skoro do bola. "Da", šapnu on. On pročisti grlo i njegov glas dobi normalnu boju. "Da, naravno", reče on i odmahnu glavom. Bio je iznenađujuće viskok, primeti Viktorija, i veoma mrčav, smeđih očiju koje su je studirale do najsitnijih detalja. "Dakle", reče žustro, "ti si Katarinina ćerka." Viktorija klimnu glavom, ne sasvim sigurna kako da ga shvati. "Moje ime je Viktorija". Nežnost je sijala u njegovim očima. "Moje je Čarls Viktor Fielding." "Ja, ... vidim", promrmlja ona. "Ne", reče on, "ti ne vidiš. "On se nasmešio, nežnim osmehom. "Ne vidiš uopšte". I onda, bezu pozorenja on je privuče u jak zagrljaj. "Dobro došla kući, dete", rekao je on a u glasu su mu se odavale emocije. Potapšao joj je leđa i stisnuo je još jednom. "Dobro došla". I Viktorija je začudo osećala kao da je kod kuće. On je pusti i sa glupavim osmehom joj izvuče stolicu. "Mora da si gladna. Slugo!", reče on i slugi koji je stajao kraj komode natovarene pokrivenim srebrnim posuđem. "Oboje smo gladni." Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Da, vaša milosti." reče sluga, okrećući se na stranu i uzimajući dve ploče. "Najiskrenije se izvinjavam što te nije čekala kočija kada si doputovla." reče Čarls, "Nisam ni sanjao da ćete stići ranije, iz Amerike obično kasne. Sada, dakle da li ste imale prijatno putovanje?” On je pitako, kada je sluga stavio tanjire ispunjene sa jajima, krompirom, buvrezima,šunkom i francuskim rolnama ispred njih. Viktorija pogleda u zlatni pribor za jelo sa obe strane tanjira, i zahvali se u sebi majci zato što ju je naučila Dororti i nju kako se koristi svaki od njih. "Da, putovanje je bilo veoma prijatno." odgovori ona sa osmehom, a zatim sa dozom stidljivosti doda; "Vaša milosti." "Nebesa", reče Čarls, "ne moraš mi se obraćati takvom formalnosti. Ako tako uradiš onda ću ja tebe morati zvati grofica Langston ili lejdi Viktorija. Više bih voleo da me zoveš "ujka Čarls", a ja tebe "Viktorija". šta kažeš?" Viktorija je osetila njegovu nežnost i toplinu koju je već počela da uzvraća u svom srcu. "Ja bih to volela.Sasvim sam sigurna da vam se nikada ne bih odazvala na grofica Langston, ko god da ona bila, a i lejdi Viktorija ne zvuči ni malo kao ja." Čarls je čudno pogledao,dok je stavljao maramicu u krilo. "Ali ti si oboje od tih ljudi. Tvoja majka je bila jedino dete grofa i grofice od Langstona. Umrli su kada je bila mlada devojka, ali je njihova titula Škotskog porekla i prešla je na nju. Zato je titula sada tvoja." Viktorijine plave oči svetlucale su od zabave."Šta ja da radim sa tim?" "Uradi ono što svi radimo" reče on i nasmeja se. "Nosi je." On zastade dok je sluga vešto stavljao tanjir ispred njega. "Zapravo mislim da postoji malo imanje u Škotskoj koje bi moglo ići sa titulom. Šta ti je majka rekla o tome?" "Ništa. Mama nikada nije govorila o Engleskoj ili njenom životu ovde. Doroti i ja smo uvek predpostavljale da je bila...pa, običan čovek." "Nije bilo ničeg "običnog" u tvojoj majci", reče on tiho. Viktorija je čula emocije u njegovom glasu dok je pričao o tome, ali kada je počela da ga ispituje o životu svoje majke u Engleskoj, on odmahnu glavom i lagano rekao, "Jednog dana ću ti ispričati sve o...sve. Ali ne još. Za sada, hajde da se upoznamo." Sat je prošao neverovatnom brzinom, dok je Viktorija odgovarala na Čarlsova prijatna pitanja. U vreme kada je doručak bio gotov, shvatila je, on je glatko prikupio od nje tačnu sliku njenog života, sve do dana Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught njenog dolaska na njegova vrata sa pregršt skičavih prasića. Ispričala mu je o meštanima kod kuće, o njenom ocu i o Andreju. Poslednjih dvoje ljudi su ga ipak najviše zanimali. O njenoj majci on je pažljivo izbegavao pitanja. "Przinajem da sam zbunjen po pitanju tvoje veridbe sa Andrejom Bainbridgeom", rekao je kada je završila, a njegovo se čelo nabora. "U pismu koje sam dobio od tvog prijatelja doktora Morisona nije ništa pisalo o tome. Sasvim suprotno, rekao je da ste ti i tvoja sestra sasvim same na svetu. Da li je tvoj otac dao blagoslov toj veridbi?" "I da i ne", reče Viktorija pitajući se zšto ga je to toliko potreslo, "Vidite,Andrej i ja se oduvek poznajemo, ali tata je oduvek insistirao da moram napuniti osamnaest pre nego što postanem zvanično verena. On je mislio da je brak previše ozbiljna stvar za mladu devojku." "Vrlo mudro od njega", Čarls se složio. "Međutim ti si napunila osamnaest pre nego što ti je otac poginuo, a ipak još nisi zvanično verena za Brainbridge, je li tako?" "Pa, da." "Zašto tvoj otac i dalje nije dao pristanak?" "Ne baš. Neposredno pre mog rođendana, gospođa Brainbridge, Andrejeva mama, predložila je mom ocu da Andrej treba otići na skraćenu verziju obilaska Francuske da bi testirali našu posvećenost jedno drugome, i da mu dam ono što su nazvali "zezanje". Andrej je mislio da je ideja besmislena, ali se moj tata u potpunosti slagao sa gospođom Bainbridge. "Zvuči kao da je tvoj tata bio protiv toga da se udaš za tog mladića. Uostalom, poznajete se godinama, tako da nije bilo stvarne potrebe da testirate svoju posvećenost. To zvuči veoma slično izgovoru, to nije razlog. Po tom pitanju, čini se da je i Andrejeva majka protiv te veze." Vojvoda je zvučao tako čvrsto protiv Andreja, da je Viktorija morala da objasni celu neprijatnu istinu. "Tata nije imao rezerve, Andrej mu se činio kao odličan za muža. On je imao prilično ozbiljne rezerve prema mom budućem životu sa svekrvom. Vidite ona je udovica i veoma je vezana za Andreja. Na sve to ona je još i bolesna." "Ah", reče vojvoda sa razumevanjem, "A koliko su ozbiljna ta njena oboljenja?" Viktorijini se obrazi zacrveniše. "Prema onome što joj je otac rekao jednom prilikom kad sam bila prisutna, njene bolesti su pretvaranje. Kada je bila veoma mlada ona je imala izvesnu srčanu slabost, ali joj je tata rekao da bi joj ustajanje Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught iz kreveta više pomoglo nego samosažaljenje. Oni se nisu voleli, znate." "Da, i ja mogu da razumem zašto. Tvoj tata je bio potpuno u pravu kada je sprečavao tvoj brak, draga moja. Tvoj život bi bio veoma nesrećan." "Neće biti uopšte nesrećan", reče viktorija čvrsto, rešena da se uda za Andreja i bez odobrenja vojvode i ostalih. "Andrej shvata da njegova majka koristi bolesti da bi manipulisala sa njim, i ne dozvoljava da ga zaustavi da uradi ono što želi. On se složio da ode na ovaj put jer je moj otac insistirao da tako treba." "Da li si dobila mnogo pisama od njega?" "Samo jedno, ali vidite, Andrej je otišao u Evropu samo dve nedelje pre nesreće mojih roditelja pre tri meseca, a traje skoro toliko dugo da se pisma odnesu sa jedan kontinent na drugi. Pisala sam mu, govoreći mu šta se desilo, i još jednom kada sam krenula za Englesku kažem da sam ovde, on je na putu kući sada, misleći da dolazi kao moj spas. Želela sam da ostanem u Njujorku i sačekam da se vrati, što bi bilo mnogo jednostavnije, ali doktor Morison nije hteo ni da čuje za to.On je bio ubeđen iz nekog razloga da su se Andrejeva osećanja promenila tokom puta. No, predpostavljam da mu je gospođa Brainbridge to rekla." Viktorija uzdahnu i pogleda kroz prozor. "Ona bi želala da se Andrej oženi sa nekim mnogo važnijim, nego ćerkom siromašnog lekara." "Ili još bolje da se ne oženi nikada i ostane uz njen krevet?", vojvoda podiže obrve. "Udovica koja izmišlja bolesti zvuči veoma posesivno, nadmeno po meni." Viktorija to nije mogla da porekne, ali umesto da osudi svoju buduću svekrvu ona prešuta tu temu. "Neke od porodica u selu su ponudile da ostanem sa njima dok se Andrej ne vrati, ali to rešenje nije bilo dobra ideja. Između ostalog, ako bi se Andrej vratio i našao me da sam ostala sa njima bio bi veoma besan." "Na tebe?", upita njegova milost, mršteći se na takvog Andreja. "Ne, na svoju majku, jer nije insistirala da ostanem sa njom umesto sa siromašnim seljacima." "Oh", rekao je iako je njeno objašnjenje potpuno opravdalo Andrejev bes, Čarls je bio pomalo skeptičan prema njemu "Čovek zvuči kao seljački izvor vrline", promrmljao je. "Vi ćete mu se veoma svideti", reče Viktorija i nasmeja se. "On će doći da me vodi kući, videćete." "Hajde da zaboravimo Andreja i vratimo se u Englesku. Sada mi reci kako ti se dopada ovde do sada?" Viktorija mu je rekla da joj se veoma svidelo ono što je do sada videla, Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught i Čarls joj opisa život koji je planirao ovde za nju. Za početak on je želeo da ona ima novu garderobu i obučenu sobaricu da joj pomaže.Viktorija se spremala da odbije kada je ugledala mračnu figuru kako stoji kraj stola, sa opasnim izrazom divljaka, njegove pantalone su mu bile tesno pripijene uz mišićave noge, njegova bela košulja otvorena na prepranulom grlu. Jutros je izgledao čak višlji nego što je ona primetila juče. Njegova gusta crna gosa bila je neznatno kovrdžava, nos prav, a usne fino ivajane. U stvari da nije bio toliko arogantan, i da nije bilo toliko hladnoće i cinizma u njegovim očima, Viktorija bi pomislila da je zapanjujuće zgodan. "Džjsone", reče Čarls srdačno. "Dozvoli mi da te ispravno predstavim Viktoriji. Dzejson je moj nećak." Nećak! Ona se nadala da je bio samo gost, ali on je bio Čarlsov rođak koji je verovatno živeo sa njim. Viktorija ponosno podiže svoju bradu, osećajući se pomalo bolesno, i mirno pogleda u Džejsonov nemilosrdni pogled. Kratko klimnuvši glavom, on sede preko puta nje i pogleda slugu. "Da li je previše da se nadam da si ostavio malo hrane za mene?" Sluga ga pogleda sa krivicom. "Ja, ne gospodaru. Nema. To jest, ima dovoljno da jedete, ali možda neće biti dovoljno topla. Otići ću do kuhinjei narediti da spreme nešto toplo i sveže. "On požuri napolje. "Džejsone", reče Čarls, "Ja sam upravo rekao Viktoriji da bi trebalo da ima sluškinju, pogodnu žensku garderobu i …" "Ne", reče Džejson glatko. Viktorijin poriv da brzo pobegne nadjačao je svaki drugi. "Ako bi me izvinuli ujače Čarls", reče ona, "Ja imam neke stvari da uradim!" Čarls joj uputi zahvalan pogled i ljubazno ustade kad i ona, ali njegov odvratan rođak samo klimnu glavom zavaljen u stolici, postamrajući sve sa dosadnim gađenjem. "Ništa od ovoga nije Viktorijina krivica", reče Čarls kada su se zatvorila vrata za njom, "moraš to shvatiti." "Stvarno?", Džejson odvrati sarkastično, “I da li to kukaš kao mali prosjak? Razumeš da je ovo moja kuća i da je ne želim ovde?" Vrata su bila zatvorena iza nje, ali Viktorija je već čula dovoljno. Prosjak! Cvili kao prosjak! Poniženje prolete njom u bolnim talasima i ona pobeže niz hodnik. Očigledno, Čarls ju je pozvao ovde bez pristanka njegovog rođaka. Viktorijino lice je bilo bledo, ali postojano kada je otvorila kofer. U trpezariji, Čarls je molio prekaljenog cinika preko puta njega. "Džejsone, ne razumeš." "Doveo si je u Englesku", Džejson odbrusi, "pošto je želiš ovde. Šta je loše da živi sa tobom u Londonu?" Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Ja ne mogu to da uradim!" Čarls odvrati žestoko. "Ona nije spremna da se suoči sa tim još. Ima mnogo toga da se uradi pre nego što je izvedem u društvo. Između ostalog, moramo joj naći stariju ženu da bude sa njom, kao pratnja." Džejson klimnu slugi koji je stajao sa srebrnim poslužavnikom, čekajući dozvolu da sipa, a kada je završio izbaci ga iz sobe. Onda se okrenuo Čarlsu i oštro reče: "Želim da ode odavde sutra, jel jasno? Odvedi je u London ili je pošalji kući, ali želim da ode odavde. Ako želiš da je predstaviš tokom sezone, onda ćeš morati naći drugi način da platiš to.“ Čarls umorno protrlja dlanove. "Džejsone, ja znam da nisi tako bezdušan i bezosećajan kako sada zvučiš.Pusti barem da ti kažem nešto o njoj.“ Zavaljen u svojoj stolici, Džejson ga je gledao sa dosadom, Čarl uporno nastavi dalje. "Njeni roditelji su poginuli pre nekoliko meseci u nesreći.U jednom tragčnom danu, Viktorija je izgubila majku, oca, dom, bezbednost, sve." Kako ga je Džejson gledao i dalje nedirnut, Čarls izgubi strpljenje. "Prokletstvo! Jesi li zaboravio kako si se osećao kada si izgubio Džejmija? Viktorija je izgubila sve što je volela, uključujući i mladog čoveka za kojeg je bila verena. Ona je dovoljno luda da veruje da će momak doći po nju za nekoliko nedelja, ali protiv njegove majke neće ići. Viktorija je živela preko okeana. Njena mlađa sestra je dodeljena vojvotkinji od Klaremonta, pa joj je zabranila čak i druženje sa Viktorijom. Zamisli kako se sada osća, Džejsone! Nisi neiskusan sa smrću i gubitkom, ili si zaboravio bol?" Čarlsove reči udarile su Džejsona svom snagom. Čarls je to prepoznao i još više ga pritisnuo. "Ona je tako nevina i izgubljena kao dete, Džejsone. Ona nema nikoga na svetu osim mene i tebe, sviđalo ti se to ili ne. Pomisli na nju kao što bi mislio o Džejmiju u tim okolnostima. Ali Viktorija ima ponos i hrabrost. Na primer, iako se nasmejala svom dolasku juče, ona je ponižena prijemom u ovoj kući. Ako ona misli da nije poželjna ovde, nađi će neki način da ode odavde. A ako se to desi" Čarls završi tetralno, "nikad ti to neću oprostiti. Kunem ti se da neću!" Džejson iznenada gurnu stolicu i ustade, njegov izraz bio je zatvoren i teško ga je bilo pročitati. "Slučajno, ona je još jedno od tvoje nezakonite dece?" Čarlsovo lice preblede. "Dragi Bože, ne!" Kada je Čarls video Džejsonov ciničan pogled, dodade očajnički, "Misli šta hoćeš! Da li bi objavio tvoju veridbu sa njom da je ona moja ćerka?" Umesto da ga smiri, Džejsona je reč veridba samo razbesnela. Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Ako je tvoj mali anđeo tako nevin i hrabar, zašto je onda pristala da trampi svoje telo za brak sa mnom?" "Oh,to!" Čarls odmahnu rukom, "napravio sam tu objavu bez njenog znanja. Ona ne zna ništa o tome. Zovi to mojim entuzijazmičnim delom," rekao je glatko, "Uvervam te, ona nema želju da se uda za tebe. "Džejsonov izraz je počeo da se menja i Čarls je požurio da dobije još prednosti. "Sumnjam da bi Viktorija pristala, čak i kad bi je ti hteo. Ti si previše ciničan i težak, za devoku koja je nežno odgajana poput nje. Divila se svome ocu i otvoreno je rekla da želi d se uda za čoveka poput njega; osetljivog, nežnog i idealistu. A ti nisi tako nešto.“ Bio se toliko zaneo u svom govoru da nije primetio da se on graniči sa uvredama. "Usuđujem se da kažem, da je Viktorija znala da je verena navodno za tebe ona bi pala u nesvest ili mrtva! Ona bi sebi oduzela život pre ..." "Mislim da imam sliku" Džejson ga blago prekide. "Dobro." reče Čarls sa osmehom. "Onda ja predlažem da se najava veridbe još malo krije od nje? Smisliću neki način da se poništi bez izazivanja neprijatnosti bilo kome od vas, ali ne možemo to uraditi odmah." Kada Džejson suzi oči, on brzo dodade. "Ona je dete, Džejsone. Hrabra, ponosna devojka koja pokušava da napravi najbolje u ovom surovom svetu, i nije još spremna da ga pogleda u lice. Ako se veridba prekine odmah nakon njenog dolaska, ona će biti predmet podsmeha u Londonu. Reći će da te je jedan pogled na nju naterao da prekineš veridbu." Vizija sjajnih plavih očiju i lica previše lepog da bi bilo stvarno prođe Džejsonovim umom. Setio se prelepog osmeha na njenim usnama nekoliko minuta pre pre nego što je postala svesna njegovog prisustva u prostoriji. U njegovoj perspektivi ona nije dete, već izgleda kao panjiva devojka. "Idi razgovaraj sa njom, molim te";Čarls je preklinjao. "Razgovaraću sa njom", Džejson se uskoro složi. "Reći ćeš joj da je dobrodošla?" "To zavisi od toga kako će se ponašati kad je nađem." U svojoj sobi, Viktorija je pakovala ostatak ono malo odeće koje je donela sa sobom, dok su reči Džejsona Fieldinga odzvanjale u njenom umu. „PROSJAK"..."Ja je ne želim ovde"..."Kuknjava malog prosjaka"...Ona nije mogla naći novi dom, histerično je mislila. Sudbina se samo igrala i okrutno šalila sa njom. Ona je spakovala odeću u kovčeg i kada se okrenula po još, ispusti uzdah od straha. "Vi", ona se zagrcnu, zaprepašena visokim, naslonjenim čovekom koji je prekrštenih ruku na grudima stajao na vratima. Ljuta na sebe što je Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught video njen strah, podiže glavu apsolutno odlučna ne dozvoliti mu da je opet uplaši. "Neko bi trebao da vas nauči da kucate pre nego što uđete u sobu." "Kucam?", ponovi on sa izrugivanjem. "Kada su vrata već otvorena?" Usmerio je svoju pažnju na njen otvoren kofer i podigao svoje obrve. "Ti to odlaziš?" "Očigledno", Viktorija odgovori. "Zašto?" "Zašto?" upita ona u neverici. "Zato što sam ja kukajući mali prosjak, a za vašu informaciju neću biti teret nikome." Umesto da izgleda krivo jer je to izgovorio, on je izgledao kao da se zbavlja. "Zar te niko nije učuo da je ružno presluškivati?" "Nisam presluškivala", Viktorija uzvrati. "Vi ste vikali ubistvenim glasom koji se moga čuti sve do Londona." "Gde planiraš da ideš?", upita on ignorišući njenu kritiku. "To nije vaša stvar!" "Iskušaj me",odbrusi on hladnim komandujućim glasom Viktorija mu dobaci buntovnički, odmeravajući pogled. Naslonjen na vratima, izgledao je opasno i nepobedivo. Širokih ramena i grudi, bele kšulje čiji su rukavi pokazivali tamno preplanule, veoma mišićave podlaktice, sa čijom se snagom ona već susrela kada ju je poneo gore juče. Ona je takođe znala da ima zlu narav, a sudeći po zloslutnom pogledu u njegovim očima boje žada, on čak sada razmatra da istrese odgovor iz nje. Umesto da mu priušti to zadovoljstvo, Viktorija reče: "Imam malo novca. Naći ću mesto za život u selu." "Stvarno?" upita on sarkastično. "Samo iz radoznalosti, kada tvog "malo novca" nestane, od čega ćeš živeti?" "Radiću", obavesti ga Viktorija, pokušavajući da suzbije iznerviranost pribranošću. Njegove tamne obrve izviše se u zabavljenosti. "To je romantična ideja, žena koja želi da radi. Reci mi kakvim poslom bi se bavila?" Njegovo pitanjeje ošinu kao bič."Možeš li da pritisneš plug?" "Ne." "Možeš li da voziš kola?" "Ne!" "Možeš li da muzeš krave?" "Ne!" "Onda si beskorisna i sebi i drugima, zar ne?", naglasi on nemilosrdno. "Ja svakako nisam!" reče ona ponosno i ljutito. "Mogu da radim druge stvari, da šijem, kuvam i ..." "I podstakneš sve seljake da ogovaraju, kako je monstrum Fielding Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught izbacio jadnu devojku napolje? Zaboravi", reče on bahato.“Neću to dozvoliti." "Ne sećam se da sam pitala za dozvolu!" reče Viktorija prkosno. Nespreman, Džejson je teško zurio u nju. Odrasli muškarci retko su mu se suprotstavljali, ali ovde to radi devojka. Na njegovo iznenađenje nije se osećao neprijatno, već joj dobaci pogled i isceri se njenoj hrabrosti. Suzbijajući nagon da joj uputi nežne reči on samo kratko reče: "Ako si toliko željna da radiš, u šta sumnjam, to možež i ovde." "Veoma mi je žao" prkosna mlada lepotica reče hladno, "ali to neću da radim!" "Zašto da ne?" "Zato što ne mogu da zamislim sebe da vam se klanjam svaki put kada prođete, i drhtim od straha kao i ostatak vaše posluge od kojih se to očekuje. Zašto, taj jadan čovek sa bolnim zubom umalo se nije srušio jutros kad vas ..." "Ko?", Džejson je zahtevao. "Gospodin O'Mail." "Ko je gospodin O'Mail?" upita on kontrolišući svoju narav velikim naporom. Viktorija prevrnu očima sa gađenjem. "Vi ne znate njegovo ime, zar ne? Gospodin O'Mali je sluga koji vam je doneo doručak, a njegova vilica je tako natečena ..." Džejson se okrenu na peti. "Čarls želi da ostaneš ovde, i to je kraj" ,zastao je na vratima i okrenuo se a njegov preteći pogled je opomenu. "Ako razmišljaš o odlasku uprkos mojim naređenjima, predlažem ti da to ne radiš. Uvalićeš me u nevolje, a neće ti se svideti šta će se dešavati kad te nađem, veruj mi." "Ja vas se ne bojim ili vaših pretnji", Viktorija ponosno slaga, brzo pokušavajući da vidi koje su joj alternative. Ona nije želela da povredi Čarlsa odlaskom, ali joj ni ponos nije dozvoljavao da ostane "prosjak" u Džejsonovoj kući. Ignorišući zlokobni sjaj u njegovim zelenim očima, ona reče: "Ostaću, ali želim da radim za svoju hranu i smeštaj ovde." "Dobro", Džejson odbrusi, osećajući kao da je nekako ona izašla kao pobednik iz ovog sukoba. Okrete se da ode, ali njen poslovni glas ga zaustavi. "Mogu li da pitam kolika će biti moja plata?" Džejson oštro uzdahnu. "Pokušavaš li da me iritiraš?" "Ne, uopšte. Ja samo želim da znam kolika će biti moja plata i kada da planiram dan kad sam ..." Njen glas se utiša kada Dzžjson izađe. Ujka Čarls joj je poslao pisamce tražeći od nje da mu se pridruži na Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught ručku, koji se pretvorio u vrlo prijatan obrok, jer Džejson nije bio prisutan. Međutim, ostatak popodneva se vukao, i u nastupu nemira Viktorija reši da malo prošeta. Batler je video da silazi i otvorio ulazna vrata da bi je propusti napolje. Pokušavajući da pokaže da mu oprašta zlovolju od juče, Viktorija mu se osmehnu. "Hvala vam mnogo ... ah ... Northrupe", iako je njegov način bio učtiv, izraz lica mu je ostao pažljivo prazan. "Northrup?", Viktorija ponovi, nadajući se da će ga uvući u razgovor. "Da li je to vaše ime ili prezime?" .Njegov pogled skliznu do nje a onda se skloni. "Moje prezime, gospođice." "Vidim", ona ljubazno nastavi. "A koliko dugo radite ovde?" Northrup stavi ruke iza leđa ljuljajući se na petama i ponosno odgovori. "Već devet generacija moja porodica je ovde i služi tu.Očekujem da nastavimo ponosnu tradiciju." "Oh", Viktorija reče, pokušavajući da suzbije smeh njegovom ponosu kao da ništa nije važnije od otvaranja i zatvaranja vrata ljudima. Kao da je pročitao njene misli on kruto dodade: "Ako imate bilo kakvih problema sa osobljem, gospođice, dovedite ih meni. Kao šef domaćinstva, ja ću nastojati da budu odmah ispravljeni." "Sigurna sam da do toga neće doći, svako ovde je veoma efikasan", reče Viktorija ljubazno. Previše efikasan, mislila je ona dok je lutala poljem. Hodala je prednjim travnjacima, a zatim promeni pravac i ode iza kuće , sa namerom da poseti štale i vidi konje. Sa napola formiranom idejom da im se pomoću jabuka privuče, Viktorija se okrete da pita za pravac prema kuhinji. Ogromna kuhinja bila je ispunjena sa mahnito zauzetim ljudima koji su mesili testo, mešali nešto u posudama i seckali povrće. U centru kuhinje stajao je debeo čovek, sa besprekorno belom keceljom oko struka mahnito mašući kašikom i vikao instrukcije na francuskom i engleskom. "Izvinite", reče Viktorija, ženi za najbližim stolom. "Mogu li dobiti dve jabuke i dve šargarepe?".Žena nesigurno uputi pogled čoveku u beloj kecelji, koji je prestrašio Viktoriju, onda je nestala u susednoj sobi i malo kasnije se vratila sa šargarepama i jabukama. "Hvala vam...?", reče Viktorija "Gospođa Northrup, gospođice", reče žena nelagodno. "Kako je to lepo", reče Viktorija sa slatkim osmehom. "Već sam srela tvog supruga, batlera, ali on mi nije rekao da i ti radiš ovde." "Gospodin Northrup je moj brat u stvari.", reče žena. "Oh, razumem." reče Viktorija osetivši nespremnost žene da Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught razgovaraju pred debelim čovekom. "Pa, doviđenja, gospođo Northrup!" Put omeđan šumom sa desne strane vodio je do štale. Viktorija je hodala deveći se očaravajućim travnjacima i raskošnoj bašti na levoj strani, kada je iznenadi pokret nekoliko metara dalje od nje. Na obodu šume stajala je ogromna siva životinja u potrazi, činilo se, za ručkom. Životinja oseti njen miris i podiže svoj pogled prema njoj. Viktoriji se zaledila krv u žilama. Vuk! Njen um vrisnu. Paralozovana strahom, stajala je ukopana na licu mesta, plašeći se da napravi korak ili zvuk, dok je njen mozak registrovao činjenicu o zastrašujućoj zveri. Vuk je imao težak sivi kaput, šugavog izgleda i debljine, ali nije bio i debeo dovoljno da sakrije njegova isturena rebra. Imao je strašno velike čeljusti. Njegove oči su bile žestoke ... Sudeći po ogromnoj veličini životinje izgledalo je da je gotovo uvek gladan. Što je značiolo da će napasti i pojesti sve što hoda uključujući i nju. Viktorija učini mali, oprezan korak ka bezbednosti kuće. Životinja zareža, podižući gornju usnu unazad, pokazujući skup, po njenom mišljenju, velikih, belih, zuba. Viktorija je reagovala instiktivno, bacajući mu svoje jabuke i šargarepe u očajničkom pokušaju da ga odvrati od njegove očigledne namere da pojede nju. Umesto da poleti na nju, kao što je očekivala, životinja se okrete od nje i sa repom među nogama ode u šumu.Viktorija se okrete na petama i otrča u kuću kroz najbliža mala vrata, a zatim otrča do najbližeg prozora sa pogledom na šumu. Vuk je stajao sam na obodu šume gladno zureći u gomilu. "Nešto nije u redu, gospođice?", upita sluga dolazeći iza nje na putu ka kuhinji. "Videla sam životinju", reče Viktorija bez daha. "Mislim da je bio ...", ona je posmatrala sivu zver kako krišom dolazi natrag u baštu i guta jabuke i šargarepe, onda se zalete nazad u šumu sa njegovim žbunastim repom među nogama. Životinja je bila uplašena! Shvatila je. I gladna. "Da li imate pse ovde?", upitala je, iznenada shvativši da je bila blizu toga da napravi glupu grešku. "Da, gospođice. Nekoliko njih." "Da li je neki od njih veliki, mršav i crno-sive boje?" "To bi bio stari pas, njegovog gospodstva, Vili", reče on. "On je uvek ovde traži šta će da jede. On ne zna, ako je to ono što vas brine. Da li ste njega videli?" "Da", reše Viktorija ljutito kada se setila kako je stvorenje pojelo otpatke iz gomile kao da su bifteci. "Neko bi se trebao setiti da nahrani siroto stvorenje." Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Vili uvek deluje kao da je gladan.", sluga odgovori sa kompletnom ravnodušnošću. "Njegovo gospodstvo kaže da ne bi bilo dobro da suviše jede jer neće moći da hoda od debljine." "Ako bude jeo manje, on će biti preslab da živi", uzvrati Viktorija ljutito. Ona je mogla da zamisli koliko čovek mora biti bez srca da izgladnjuje svog psa. Koliko je patetično životinja izgledala sa rebrima koja mu vire, tako jezivo! Ona je otišla nazad u kuhinju, tražila još jednu jabuku, nekoliko šargarepa i tanjir mesnog otpada. Uprkos njenim simpatijama, Viktorija je morala da se izbori i sa svojim strahom od životinja, dok se približavala gomili odpada i primetila ga kako je gleda skriven iz svog skrovišta unutar šume.To je bio pas, a ne vuk, sada je to mogla videti. Sećajući se uveravanje sluge da taj pas nije zao, Viktorija mu priđe najbliže što se usudila i pokaza mu tanjir. "Ovde Vili", reče ona tiho, "Donela sam ti neku dobru hranu." Bojažljivo, ona načini još jedan korak bliže. Vili spusti uši i ogoli svoje očnjke na nju i Viktorija izgubi svoju hrabrost. Stavila je tanjir dole i pobeže ka štalama. Te večeri je večerala sa Čarlsom, a Džejson je ponovo bio odustan. Obrok je bio divan, ali kada je Čarls odlučio otići leći ona se ponovo nađe sa previše slobodnog vremena. Osim njenog putovanja do štala i avanture sa Vilijem, ona danas nije uradila ništa, osim što je besciljno lutala. Dobro bi joj došlo da bude zauzeta i očajnički joj je potrebno nešto da popuni prazne sate. Nije rekla ništa Čarlsu o uslovima svoga ostanka, ali je bila sigurna da bi bio ponosan kako je izašla na kraj sa groznim, temperamentom njegovog rođaka. Otišla je do svoje sobe, pokušavajući da napše veselo, optimistično pismo Doroti.

Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught Šesto poglavlje Viktoija se probudila rano sledećeg jutra ,na zvuk cvrkuta ptica na drvetu izvan njenog otvorenog prozora. Prevrnuvši se na leđa, ona ugleda svetlo plavo nebo ispunjeno ogromnim, čisto belim oblacima, vrsta neba koje poziva na boravak na otvorenom. Užurbano se umila i obukla, pa požuri u kuhinju po hranu za Vilija. Džejson Fielding ju je sarkastično pitao da li može gurati plug, voziti kola ili muzti krave. Ona nije mogla prva dva, ali je često imala prilike videti kod kuće kako se krave muzu i nije izgledalo posebno tško. Osim toga posle šest nedelja zatočeništva na brodu bilo kakva fizička aktivnost joj je bila privlačna. Taman kada se spremala napustiti kuhinju sa tanjirom hrane u rukama, jedna misao joj pade na um. Ignorišući bes na starom licu čoveka u beloj kecelji, za kojeg joj je Čarls rekao sinoć da je kuvar i koji ju je gledao kao da je ona izvršila invaziju na njegovo carstvo, ona se okrenula gospođi Northrup. "Gospođo Northrup, ima li nešto što mogu da uradim ovde; pomognem u kuhinji, mislim?" Gospođi Northrup ruka polete ka grlu."Ne,naravno da ne!" Viktorija uzdahnu. "U tom slučaju možete li mi reći gde mogu naći krave?" "Krave?", jeknu gospođa Northrup, "Zašta će vam?" "Da ih pomuzem", reče Viktorija. Kako se Viktorija približavala gomili, njene oči su nervozno gledale u šumu, u potrazi za psom. Vili - kako čudno ime za tako veliku, opasnog izgleda, životinju, pomislila je. A onda ga je videla, šetajući samo unutar skrovišta od drveća gledao je. Kratke dlake na zadnjoj strani vrata, ustao je, ali, bez obzira na strah odnela je činiju najdalje što se usudila. "Evo, Vili." reče ona tihim glasom, "Donela sam ti doručak. Hajde uzmi ga" Oči ogromne zveri bile su uperene u tanjir, ali je oprezno ostao tamo gde je bio. "Hoćeš li se malo približiti?" Viktorija je nastavila odlučna se sprijateljiti sa Džejsonovim psom, jer nikada ne bi mogla biti prijatelj sa tim čovekom. Pas nije bio više za saradnju od njegovog gospodara. On je odbio da se približi i dalje pretećim pogledom zureći u nju. Sa uzdahom, Viktorija stavi tanjir dole i nastavi sa šetnjom. Baštovan joj je pokazao put prema štali sa kravama i Viktorija ušeta u besprekorno čistu štalu, njen nos golicao je slatki miris sena. Ona Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught nesigurno zastade kada je desetak krava pogledalo prema njoj, svojim ogromnim braon očima dok je hodala duž štale. Videla je da sa jedne strane zida visi stolica i kašika i mislila je da je to verovtno za mužu krava. "Dobro jutro", reče ona kravama, mazeći njena glatka lica ohrabrujuće, dok je pokušavala da ojača soju hrabrost. Sada kada je trnutak blizu, Viktorija uopšte nije mogla tačno da se seti kako se muzu krave. Odugovlačeći, ona je obilazila oko krave i skinula nekoliko vlati sena sa njenog repa, a zatim nevoljno skinula stolicu i stavila kantu ispod vima životinje. Ona sede i polako zavrati rukave njene haljine i to isto uradi sa svojim skunjama. Nesvesna čoveka koji je upravo ušao u štalu, ona pomilova životinju po boku i suho, neodlučno uzdahnu. "Ja mogu biti iskrena sa vama", reče iskreno kravama. "Istina, nikada pre nisam ovo radila." Njen žalostan glas zaustavio je Džejsona u sred koraka i njegove oči veselo zaigraše dok je gledao u nju. Sedeći na stolici za mužu sa svojim raširenim suknjama oko nje, tako pažljivo kao da sedi na prestolu, gospođica Viktorija Steaton predstavljala je veoma interesantnu sliku. Glava joj je bila blago savijena, dok se koncentrisala na zadatak pred njom, pružajući mu divan pogled na njen profil sa elegantnim jagodicama i delikatnim malim nosem. Sučeva svetlost sa prozora blistala joj je u kosi, pretvarajući je u svetlucavo srveno-zlatni vodopad koji se kotrlja preko ramena. Duge trepavice bacale su senku na njene obraze, dok je donju usnu hvatala zubima i saginjala se da kantu pomeri malo napred. Akcija je privukla Džejsonov pogled na punoću njenih grudi, zarobljenih u tesni prsluk njene haljine, ali njene naredne reči naterale su ga da mu se ramena tresu od smeha. "Ovo ", rekla je ona kravi u pola glasa, "Će biti neprijatno za mene isto koliko i za tebe." Viktorija dodirnu mesnate vime krave i povuče ruke dalje od njih uz glasno "Fuj!". Onda opet pokuša. Ona dva puta stisnu brzo, onda se nagnu i zagleda u kantu. Ni kap mleka nije bilo. "Molim te, molim te nemoj da mi otežavš ovo.", zamoli ona kravu. Ponovi ovaj proces još nekoliko puta, ali se ništa nije dogodilo. Frustracija je sledeći trzaj učinila jačim, što je rezurtiralo da je krava prekorno pogleda. "Ja radim svoj deo posla", reče Viktorija zaprepašćena kravljim prekorom, "najmanje što možeš da uradiš je da obaviš svoj deo!" Iza nje smešući muški glas je upozori: "Zgrušaćeš joj mleko ako se budeš drala na nju tako." Viktorija skoči i obiđe oko stolice, šaljuljći svoju neposlušnu kosu preko levog ramena. Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Vi", povika ona kada je shvatila ko je gledao. "Zašto se uvek morate privući ljudima bez zvuka? Najmanje što možete da uradite je ..." "Da pokucam?" reče on, očiju blistavih od smeha. Sa sporim razmatranjem, on podiže ruku i dvaput udari o drvena vrata. "Da li uvek razgovaraš sa životinjama?", upita on Viktorija nije bila raspoložena da joj se rugaju, a mogla je da vidi po sjaju u njegovim očima da radi upravo to. Sa toliko dostojanstva, koliko je mogla da skupi i hrabrosti ona pokuša da prođe pored njega. Njegova ruka je uhvati čvrstim, ali bezbolnim stiskom. "Zar nećeš završiti mužu?" "Već ste videli da ne mogu." "Zašto ne?" Viktorija podiže bradu na gore i pogleda ga pravo u oči. "Zato što ne znam kako." Jedna crna obrva se podiže iznad veselih, zelenih očiju. "Da li bi želela da naučiš?" "Ne!", reče Viktorija ljitio i poniženo. "Sada, ako ćete skloniti tu ruku sa moga ramena", ona povuče ruku bez čekanja da on pristane. "Ja ću pokušati da na neki drugi način zaradim za svoj boravak ovde" Osetila je njegov pogled na sebi dok je odlazila, ali uskoro se njene misli prebaciše na Vilija dok je prilazila kući. Ona ugleda psa, šeta samo unutar šume gledajući je. Trzaj straha prođe joj niz kičmu, ali ga je ona ignorisala. Upravo dolazi od zastrašujućih krava i odlučno je odbila da se plaši jednog psa. Džejson je gledao kako odlazi, i odlučno odbaci sliku anđeoske mlekarnice sa suncem u kosi i vrati se na posao koji je obavljao pre nego što je došao Northrup da ga obavesti da je gospođica Steaton otišla da muze krave. Sedajući nazad za svoj sto, on pogleda svog sekretara. "Gde smo stali Bendžamine?" "Diktirali ste pisma vašem čoveku u Delhiju, gospodine." Pošto nije uspela da pomuze kravu, Viktorija potraži baštovana koji se usmerio prema štalama. Otišla je do ćelavog čoveka, koji kao da je bio puniji od ostalih, i pitala ga da li može da mu pomogne da postavi sijalice koje je stavljao u ogromnom krugu cveća u prednjem dvorištu. "Drži se svojih dužnosti u štali i ostavi nama naše, ženo!", ćelavi baštovan zaurla. Viktorija odusta: Bez maltretanja da mu objasni da ona nema dužnsti u štali, ona krete ka zadnjem delu kuće da traži jedinu vrstu posla za koji je bila kvalifikovana da radi, otišla je u kuhinju. Glavni baštovan je posmatrao, bacio svoju motiku i otišao da pronaći Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught Northrupa. Neprimećena, Viktorija je smo stajala u kuhinji, gde je osam slugu pripremalo ono što se činilo kao gulaš sa dodatkom svežeg povrća, ukusan, čudan tek ispečen hleb i po desetak priloga. Obeshrabrena svojim poslednjim pokušajima da bude korisna, Viktorija je gledala dok nije bila potpuno sigurna da može da uradi ovaj zadatak, onda je prišla nestabilnom francuskom kuvaru. "Želela bih da pomognem", reže ona čvrsto. "Ne!", on je vrisnuo, očigledno verujući da je sluškinja. "Napolje! Napolje!Izlazi! Idi obavljaj svoje dužnosti!" Viktoriji je već bilo muka da je tretiraju kao beskorisnog idiota. Vrlo ljubazno, ali veoma odlučno, ona reče: "Ja mogu biti od pomoći, a očigledno je po načinu na koji svi žure da vam je potreban dodatan par ruku." Kuvar je izgledao kao da će eksplodirati. "Nisi obučena" on dreknu. "Napolje! Kada Andre zatreba pomoć, on će te pitati i on će te obučiti." "Ne postoji baš ništa komplikovano u pravljenju gulaša, gospodine", Viktorija istaknu ogorčeno. Ignorišući njegovo mišljenje o složenosti kuvarskih veština, ona nastavi razumnim tonom, "Sve što treba da se uradi je iseći povrće na ovoj tabli ovde", ona pokaza na sto pored sebe, "I ubaciti ih u onu vodu tamo", pokaza ona na kazan iznad vatre. Zvuk cepanja se čuo pre nego što je skinuo svoju kecelju. "Za pet minuta", rekao je pre nego što je izleteo iz kuhinje, "Izbaciće te iz ove kuće." U tišini koju je ostavio iza sebe, Viktorija pogleda oko sebe u preostale službenike, koji su buljili u nju sa zamrznutim strahom, njihove oči odavale su od sve od simpatije do zabave. "Dobra devojko", reče sredovečna žena dok je brisala brašno sa ruku o kecelju, "Šta vam je bilo da ga naljutite? Izbaciće te zbog ovoga." Osim male sobarice Rut, koja je izgleda sada u Viktorijinoj sobi, ovo je bio prvi prijateljski glas, koji je Viktorija čula od nekog službenika ovde. Na žalost ona se osećala toliko jadno što je stvorila probleme, kada je samo želela da pomogne, da je simpatija koju je žena pokazala izmamila samo suze. "Nije da nisi bila u pravu", žena nastavi sa blagim dodirom na Viktorijinim rukama, "o tome da je jednostavno napraviti paprikaš. Bilo ko od nas je mogao to, ali njegovo gospodstvo zahteva najbolje, a Andre je najbolji kuvar u zemlji. Idi sada i spakuj stvari, jedno je sigurno, sigurno će te izbaciti iz kuće." Viktorija je jedva mogla da progovori, da uveri ženu u suprotno. "Ja sam ovde gost, a ne sluga. Mislila sam da vam je gospođa Northrup već rekla." Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught Žena otvori usta. "Ne, gospođice nije. Slugama je ovde zabranjeno da ogovaraju, i gospođa Northrup je poslednja koja bi to uradila. Znala sam da imamo gosta u kući, ali ja ...", njene oči su zagledale Viktorijinu haljinu. "Mogu li vam ponuditi nešto za jelo?" Viktorija slegnu ramenima sa frustriranim očajem. "Ne, ali bih volela napraviti nešto što će gospodinu O'Meiliju smanjilo otok na vilici. Tu treba napraviti oblog od mekinja, od jednostavnih sastojaka, ali može smanjiti bol kod pokvarenog zuba." Žena koja je rekla da se zove godpođa Kredok, pokaza Viktoriji gde da pronađe sastojke koje je tražila i Viktorija se baci na posao, svakog trenutka očekujući da dođe "njegovo gospodstvo" i javno je osramoti svakog trenutka. Džejson je tek počeo da diktira isto pismo koje je diktirao kada ga je Northrup prekinuo da mu kaže da je Viktorija otišla u štalu, kada Northrup ponovo pokuca. "Da." Džejson nestrpljivo odbrusi kada se batler ponovo pojavio pred njim. "Šta je sada?" Batler pročisti grlo. "To je gospođica Steaton, gospodaru. Ona ... to jest, ona je pokušala da pomogne glavnom baštovanu u sadnji cveća. Greškom ju je zamenio za slugu, ali sam ga ja obavestio da ona nije sluškinja, pa se pita ako ste nezadovoljni negovim radom ..." Džejsonov tih glas uznemirujuće je vibrirao. "Recite baštovanu da nastavi sa radom, a onda recite gospođici Steaton da ga se kloni. I vi", mračno je dodao, "ostavite me. Moram da radim." Džejson se okrete njegovom mršavom sekretaru i odbrusi: "Sada, gde smo stali, Bendžamine?" "Pismo vašem čoveku u Delhiju, gospodine." Džejson je izdiktirao samo dva reda, kada je čuo gužvu ispred svojih vrata, a onda je upao kuvar, a zatim i Northrup, koji ga je pokušavao prestići i blokirati mu put. "Ili ona ide, ili ja!", gospodin Andre je vikao marširajući prema Džejsonu. "Ne dozvoljavam da crvenokosa vštica boravi u mojoj kuhinji!" Sa smrtonosno mirnim glasom, Džejson spusti svoje pero i okrenu svoje blistavo zelene oči prema kuvaru."Šta si to rekao?" "Rekao sam da nedozvoljavam …" "Napolje!", reče Džejson mekanim glasom. Okruglo lice kuvara poblede. "Oui," nastavi on dalje, "ja ću se vratiti u kuhi …" "Napolje iz moje kuće" Džejson pojasni nemilosrdno, " i sa mog poseda. Sada!" Već na nogama, Džejson projuri kraj kuvara i pođe u kuhinju. Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught Svako u kuhinji je odskočio kada je čuo zvug njegovog razjarenog glasa. "Da li neko od vas kuva?", zahtevao je i Viktorija predpostavi da je kuvar zbog nje dao otkaz. Užasnuta krenula je da istupi, ali je njegov preteće zloslutan pogled zaustavi. On pogleda okolo na druge ljutito i sa gađenjem. "Hoćete da mi kažete da niko drugi ne kuva?" Gospođa Kradok je oklevala, a zatim istupi. "Ja mogu gospodaru." Džejson kratko klimnu glavom. "Dobro ti si zadužena. Ubuduće, molim te oslobodi se tih francuskih sosova koje sam bio prisiljen da jedem.“ Okrenuo je svoj pogled na Viktoriju. "Ti", zloslutno naredi, "Ostani dalje od štale, i ostavi baštu baštovanima a kuhinju kuvaru!" Okrenuo se i otišao, a sluge se okrenuše Viktoriji, gledajući u nju sa mešavinom šoka i stidljive zahvalnosti. Previše stida zbog nevolja koje je prouzrokovala, da bi zadovoljila njihovu radoznalost, Viktorija savi glavu i pođe mešati obloge za gospodina O'Mejlija. "Idemo na posao", reče gospođa Kredok drugima uz oštar nasmejan glas. "Mi tek treba da dokažemo njegovom gospodstvu da možemo veoma dobro upravljati kuhinjom bez upravljačke palica Andreva." Viktorija podiže glavi gore i uputi šokiran pogled gospođi Kredok. "On je zle naravi, tiranin", žena potvrdi. "A mi smo duboko zahvalni što smo ga se otarasili." Ako se izuzme dan kada su joj roditelji poginuli, Viktorija nije mogla da se seti goreg dana od ovoga. Podigla je činiju sa mešavinom, za koju joj je njen otac rekao da uklanja zubobolju i otišla. Ne mogavši naći O'Mejlija, ona krenu u potragu za Northrupom, koji je upravo izlazio iz biblioteke. Iza delimično otvorenih vrata, ona vide Džejsona kako sedi za svojim stolom sa pismom u ruci i razgovara sa gospodinom sa naočarima koji je sedeo preko puta njega. "Gospodine Northrup", reče ona, "Da li biste bili ljubazni dati ovo gospodinu O'Majliju? Recite mu da ga stavlja na zub nekoliko puta dnevno.To će pomoći da se otok smanji i bol nestane." Rastrojen opet zvukovima iznad svoje radne prostorija, Džejson ošamari papir, stavi ga na sto i uz trzaj otvori vrata. Videvši Viktoriju, koja je počela da se penje uza stepenice, on je zahtevao od Northrupa objašnjene. "Sada, šta je uradila?" "Ona, … ona je to napravila za O'Mejliov zub, gospodaru.", rekao je Northrup, zategnutim glasom kada je podigao pogled na bezvoljnu figuru koja se pela uza stepenice. Džejson je pratio njegov pogled i suzi oči na vitke obline u žalosno crnoj haljni. "Viktorija", pozva je. Viktorija se okrete, spremna na svađu, ali govorio je mirnim glasom koji je ipak zvučao neumoljivo autoritetno. "Nemoj nositi crno više. Ja to ne volim." Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Veoma mi je žao ako vas moja odeća vređa", odgovorila je sa tihim dostojanstvom, "ali ja sam u žalosti za mojim roditeljima." Džejson je podigao obrve ali je ušutao sve dok Viktorija više nije mogla da ga čuje. Onda je rekao Northrupu, "Pošalji nekoga u London da joj uzme nešto od odeže i da se oslobodi tih crnih krpa." Kada je Čarls, idućeg jutra, sišao na doručak, ponižena Viktorija skliznu u stolicu sa njegove leve strane. "Nebesa, dete, šta nije u redu? Bleda si kao duh." Viktorija mu prizna svoje ludosti od juče, a Čarls je slušao dok su mu usne podrhtavale od zabave. "Odlično, odlično!", reče on kada je završila i na njeno iznenađenje poče da se hihoće. "Samo napred u ometanju Džejsonovog života, moja draga. To je baš ono što mu je potrebno. Na površini možda deluje hladno i teško, ali to je samo maska. Ja ti kažem samo prava žena može da probije to i otkrije nežnost u njemu. Kada ona iznese tu nežnost, Džejson će od nje napraviti veoma srećnu ženu. Između ostalog, on je veoma darežljiv čovek..." Podigao je obrve puštajući da reši više između njih, a ona se promeškolji pod njegovim upornim pogledom, pitajući se da li Čarls ne gaji nadu da je ona ta žena. Ni jednog trenutka ona nije verovala da u Dzejsonu postoji ta nežnost i što više ona je htela to je manje moguće biti sa njim. Umesto da kaže to ujaku, ona taktično promeni temu. "Trebalo bi da dobijem pismo od Andreja u narednih nekliko nedelja." "Ah,da. Andrej", reče on zatamljenih očiju.

Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught Sedmo poglavlje Čarls ju je sutradan odveo na vožnju u susedno selo, i mada je izlet bio ispunjen nostalgijom za njenim bivšim domom, ona je neizmerno uživala. Svuda procvetalo cveće, u saksijama i baštama, u koje je bilo uloženo puno ljubavi i brige, kao i divlje koje se nalazilo na brdima I livadama koje je gajila samo majka priroda. Selo sa svojim urednim vikendicama i kamenim ulicama je bilo skroz šarmantno i Viktorija se odmah zaljubila u njega. Svaki put kada su se pojavili u nekoj od malih prodavnica duž ulice, meštani koji bi ih videli zaustavljali su se i zurili iza oboda svojih šešira. Svi su zvali Čarlsa "vaše preosveštenstvo", i iako je Viktorija mogla reći da on ima ime, on ih je tretirao sa normalnom pristojnosti, bez obzira na njegovu titulu. Do trenutka kada su se vratili u Vejkfild Park tog popodneva, Viktorija je osećla mnogo više optimizma o svom novom životu i nadala se da će imati prilike bolje upoznati seljane.Da bi izbegla bilo kakve probleme, ona je ograničila svoje dnevne aktivnosti na čitanje knjige u svojoj sobi, i još dva pohoda na šumu, gde je bezuspešno pokušavala izmamiti Vilija da se zbliži sa njom zbog hrane. Ona leže pre večere i zaspa, umirena idejom da dalji razdor između nje i Džejmsa može da se izbegne ako ga se ona jednostavno kloni. Bila je u pravu. Kada se probudila, Rut je stavljala pregršt pastelne odeće u orman. "To nisu moje haljine, Rut",reče Viktorija pospano. "Da, gospođice, jesu" reče Rut sa entuzijazmom, "Njegovo gospodstvo je poslao u London po njih." "Molim vas obavestite ga da ih neću nositi", reče Viktorija učtivo. Rut polete ruka ka grlu. "Oh, ne,gospođice, ne bih mogla to da uradim. Stvarno ne mogu!" "Pa ja mogu!", reče Viktorija već u potrazi za svojom odećom. "Oni su otišli", reče Rut neslavno, "ja sam ih sprovela. Njegovo gospodstvo je nared …" "Razumem", reče Viktorija blago, ali u sebi je osetila da je narav za koju nije znala došla do tačke ključanja. Mala sluškinja je lomila svoje ruke, a njene blede oči su bile pune nade. "Gospođice njegovo gospodstvo je reklo da imam poziciju vaše lične sluškinje, ako sam u stanju to uraditi ispravno." "Ne treba mi sluškinja, Rut." Ramena devojčice se opustiše. "Bilo bi to mnogo lepše nego što sam sada..." Viktorija nije imala dokaza protiv tog molećivog izraza lica. "Vrlo Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught dobro, onda.", reče ona pokušavajući da se nasmeje. "Šta lična služavka radi?" "Pa ja ću vam pomagati da se obučete, da vaša odeća bude uvek čista i opeglana. I sređivala bih vam kosu. Mogu li? Sređivati vam kosu, mislim? Imate tako lepu kosu, a moja mama je uvek govorila da sa kosom mogu da se naprave lepe frizure." Viktorija je pristala, ne zato što joj je bilo stalo da joj kosa bude stilizovana, već zato što joj je bilo potrebno vreme da se smiri pre suočavanja sa Džejsonom. Sat kasnije, obučena u svilenu haljinu boje breskve, sa širokim rukavima ukrašenim mnoštvom trakica od satena takodje boje breskve Viktorija se pogleda u ogledalo. Njena bakarna kosa je uvrnuta u lokne i ispreplitana satenskim trakama boje breskve, a njene visoke jagodice zatamnjene bogatom bojom, a njene oči su sjajile su sramotom i netrpeljivšću. Nikada nije videla, nikada zmislila, tako sjajnu haljinu kao ovu koju je nosila, sa niskim, čvrsto ugrađenim prslukom, koji joj je grudi podigao i smelo izložio. I nikada nije manje užival u svom izgledu kao sada, kada je bila prisiljena da pokaže ozbiljno nepoštovanje svojih mrtvih roditelja. "O,gospođice.", reče Rut trljajući ruke zadovoljnim oduševljenjem, "tako ste lepi. Njegovo gospodstvo neće verovati očima kada vas vidi." Rutino predviđanje se ostvarilo, ali je Viktorija bila previše besn da bi uživala u Džejsonovom zapanjenom izgledu kada je ušla u trpezariju. "Dobro veče, ujka Čarls", reče ona, pritiskajući svoj obraz uz njegov. Kada Džejson dođe do nje, brzo se okrenula i pogledala ga u ogorčenoj tišini dok je njegov pogled smelo prelazio preko nje; od vrha njenih bilstavo crveno-zlatnih lokni preko zaobljenja na njenom dekolteu i sve do prstiju u finim satenskim papučama. Viktorija je bila naviknuta da je gospoda gledaju, ali nijedan nije bio drzak i lenjog pogleda kao Džejson. "Jeste li završili?", upita ona kratko. Njegov lagan pogled podiže joj se do očiju i iskrivi svoje stroge usne u osmeh, kada je čuo antigoizam u njenom glasu. On posegnu napred i Viktorija brzo uzmaknu, pre nego što je shvatila da on samo želi da joj izvuče stolicu. "Da li sam napravio još jednu društvenu grešku poput one kada sam zaboravio da kucam?", upita on tihim, zabavljenim glasom, a njegove usne su bile uvredljivo blizu njenom obrazu kada je sela. "Zar to nije običaj i u Americi da gospodin izvuče stolicu dami?" Viktorija odmahnu glavom. "Da li mi pomažete da sednem ili pokušavte da mi pojedete uvo?" Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught Usne mu se trznuše."Mogu to da uradim", on odgovori, "Ako nam novi kuvar da slab obrok." Pogledao je Čarlsa i vratio se na svoju stolicu. "Izbacio sam Francuza", objasni on. Viktorija oseti trenutni ubod krivice zbog njenog dela u aferi, ali bila je toliko ljuta zbog Džejsonovog raspolaganja sa njenim haljinama, da ni krivica nije mogla da ublaži njen bes. Sa namerom da tu stvar raščisti nsamo sa njim, posle večere, ona usmeri svu svoju pažnju na Čarlsa, ali kako je vreme prolazilo postala je neprijatno svesna Džejsonovog pogleda na sebi. Džejson podiže vinsku čašu usnama, gledajući je. Bila je besna na njega, znao je to, zbog toga što joj je oduzeo one zapuštene crne haljine, i umirala je da mu održi tiradu, video je to u njenim očima. Kako je ponosna, vatrena lepotica, pomisli on nepristrasno. Video je da je lepotica i ranije, ali je sada njena lepota veš došla do izražaja. U svakom slučaju, ona je sigurno očaravala momke kod kuće. Nema sumnje da će očarati momke i u Engleskoj, takođe. Zaseniće svakog ko je upozna, ispravi se on. I u tome je video svoj problem, uprkos njenom bujnom, primamljivom telu i primamljivom licu, on je postao ubeđen da je bila neiskusna i nevina, baš kao što je Čarls tvrdio. Neiskusna i nevina devojka, koje je došla na njegov prag i za koju je on sada bio odgovoran iako nevoljno. Slika koju je dobio o sebi kao o žestokom čuvaru mlade devojke, bila je toliko smešna, da se skoro naglas nasmejao, ali to je uloga koju je bio primoran da igra. Svako ko ga je znao, sigurno će misliti da je to besmisleno, sa obzirom na njegovu reputaciju sa ženama. O'Mejli je sipao još vina u njegovu čašu, i Džejson otpi gutljaj dok je smišljao najbolji način da ona ostane bezbedna u njegovim rukama. Sve više je bio uveren da joj treba obezbediti sezonu u Londonu, kako je Čarls mislio. Viktorijina bujna lepota bila je dovoljna da ima uspešnu sezonu. I sa dodatnim mirazom, koju bi obezbedio za nju bilo bi lako udati je za nekog Londonskog momka. Sa druge strane, ako je zaista verovala da će taj Andrej doći po nju ona bi mogla insistirati da čekaju mesecima, možda i godinama pre nego što prihvati nekog čoveka, a ta mogućnost mu nije odgovarala uopšte. U skladu sa svojim polu-formiranim planom, on je sačekao sve dok nije došlo do prekida u razgovoru i rekao varljivo ljubaznim tonom. "Čarls mi je pričao da si ti, praktično, verena za ... Er ... Ansona? Alberta?" Viktorija ga pogleda. "Andreja", reče ona. "Kakav je on?" Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught Osmeh se pojavi na Viktorijinim usnama, kada je počela da nabraja njegove karakteristike koje je ona smatrala da on ima. "On je nežan, zgodan, inteligentan, ljubazan, le..." "Mislim da imam sliku", prekide je Džejson suvo. "Prihvati moj savet i zaboravi ga." Suzbijajući poriv da nešto baci na njega, Viktorija upita. "Zašto?" "On nije čovek za tebe. U četiri dana, okrenula si moju kuću naopako. Misliš da bi mogla da živiš sa ozbiljnim zemljoradnikom, koji će želeti da vodi miran, organizovan život? Najmudrije bi bilo da ga zaboraviš i iskoristiš više mogućnosti ovde." "Prvo, …", Viktorija poče, ali je Džejson prekide, namerno sejući seme nezadovoljstva. "Naravno, tu je i svaka šansa da ako ti ne zaboraviš njega, on zaboravi tebe. Zar nije rečeno "što dalje od očiju, dalje od srca?" Suzdržavajući se nadljudskim naporom, Viktorija stegnu zube i ništa ne reče. "Šta je? Nemaš argumenta?", reče Džejson, diveći se gnevu u njenim tamnim, plavim očima. Viktorija podiže glavu. "U mojoj zemlji, gospodine Fielding, smatra se lošim vaspitanjem, raspravljati se za stolom." Njena prikrivena opomena mu je bila zabavna. "Kako je to nezgodno za vas.", tiho primeti. Čarls se zavalio u stolicu posmatrajući sa osmehom kako se njegov sin raspravlja sa mladom lepoticom koja ga je toliko podsetila na njenu majku. Oni su bili savršeni jedno za drugo, odluči on. Viktorija se nije bojala Džejsona. Njen duh i toplina će ga raznežiti, smiriti, on će postati vrsta muža koje sve devojke sanjaju da imaju. Oni će zajedno biti srećni, ona će Džejsonu dati sina. Ispunjen zadovoljstvom i radošću, Čarls je zamišljao unuka kojeg će mu njih dvoje dati. Nakon svih ovih godina praznine i očaja, Katarina i on će imati zajedničke unuke. Istina, Džejson i Viktorija se nisu slagali dobro zasada, ali to bi trebalo biti očekivano. Džejson je težak, iskusan i ogorčen čovek sa dobrim razlogom. Ali Viktorija je imala Katarininu hrabrost, njenu nežnost, njenu vatru. I Katarina je promenila njegov život. Naučila ga ješta znači ljubav. I gubitak. Njegov um odluta nazad u događaje iz prošlosti, koji su doveli do ove važne vešeri. U vreme kada mu je bilo dvadeset i dve, Čarls j već imao dobro zasluženu reputaciju, kao slobodnjak i kockar. Nije imao nikakve odgovornosti, nije imao ograničenja i apsolutno nije imao perspektivu. Njegov stariji brat je već nasledio titulu vojvode i sve je otišlo njemu. Sve, uključujući i novac. Novac je oduvek bio problem, Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught jer za četristotine godina, Fieldingovi su imali po svemu prikazanom, snažnu sklonost prema svakakvim skupim porocima. U stvari Čarls nije bio gori od svog oca kao ni od svih ostalih predaka. Čarlsov mlađi brat je bio jedini Fileding koji je pokazao želju da se bori sa iskušenjima, ali je to uradio sa tipičnom Fielding ishitrenom odlukom da postane misionar i ode u Indiju. Približno istovremeno Čarlsova francuska ljubavnica objavila je da je u drugom stanju. Kada je Čarls ponudio novac, a ne brak, ona je plakala i molila ga, ali bez uspeha. Konačno ga je ostavila besna. Nedelju dana nakon Džejsonovog rođenja, ona se pojavila u Čarlsovom konaku, dala mu njihovo dete u naručje i nestala. Čarls nije imao želju da bude opterećen bebom, ali nije mogao da natera sebe da dete da u sirotište. U trenutku inspiracije, došao je na ideju da dete da svom mlađem bratu i njegovoj ružnoj ženi, koji su se spremali na put u Indiju da "preobrate neznabožce". Bez oklevanja, dao je bebu ovim dvoma bogomoljaca, bez dece, verskim zilotima, koji su svaki cent koji im je slao morali potrošiti na Džejsona i tako oprao ruke od celog problema. Do tada je uspeo da se drži dovoljno dobro u igram za stolom, ali hirovita sreća koja je uvek bila uz njega, napustila ga je. U vreme kada mu je bilo trideset i dve Čarls je morao da se suoči sa činjenicom da on više ne može održavati otmeni životni standard, koji pripada čoveku njegovog ranga i da se više ne može izdržavati samo od kockanja. Njegov problem je bio zajednički svim mlađim sinovima velikih plemićkih porodica i Čarls je rešio da sve to sredi na častan način; davajući svoje prezime gospođici sa mirazom. Sa ravnodušnošću, on je predložio brak sa ćerkom bogatog trgovca, mladom damom velikog bogatstva, bez lepote i slabe inteligencije. Mlada dama i njen otac su rado prihvatili njegovu ponudu i Čarls i njegov stariji brat, vojvoda su dali pristanak da se spremi proslava za buduću svadbu. Tom povoljnom prilikom, Čarls je ponovo sreo svoju daleku rođakinju; Katarinu Langston, osamnestogodišnju unuku vojvotkinje od Klaremonta. Kada je poslednji put video, Katarina je bila dete od deset godina. Svo vreme njenog boravka, pratila ga je gotovo svuda gde je krenuo, gledala ga sa velikim obožavanjem u njenim plavim očima. On je o njoj mislio kao o veoma maloj devojčici tada, sa očaravajćim osmehom i više duha nego devojčice njenih godina, ona je preskakala ograde sa njenim ponijem i očaravala ga svojim uzbuđenjem. Sada je ona porasla u mladu ženu koja oduzima dah svojom lepotom, i Čarls je jedva odvojio pogled od nje. Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught Sa izgledom dosadne pasivnosti studirao je njenu divnu figuru, njeno divno lice i sjajnu crveno-zlatnu kosu, proučavajući je dok je stajala sa druge strane prepune prostorije. Onda je krenuo prema njoj sa čašom madere u ruci, otvoreno se diveći njenoj lepoti. Očekivao je da će reći simboličan prigovor na njegovu drskost, ali Katarina je stajala ne progovarajući uopšte. Ona nije pocrvenela pod njegovim pogledom, niti je okrenula glavu. Ona je jednostavno nakrivila glavu, kao da čeka da on završi. "Zdravo Katarina", reče on konačno. "Zdravo Čarlse", odgovorila je tihim, mirnim glasom. "Da li misliš da je nepodnošljivo dosadno što sam to ja?", upitao je iznenađen njenom pribranosti. Umesto da promuca nešto o tome kako je divna zabava, Katarina podiže uznemiravajuće direktan, plavi pogled prema njemu i tiho odgovori. "To je zbog toga što se ženiš isključivo iz novčanih razloga i ništa drugo." Njena iskrenost ga je zapanjila, ali ni približno kao njen čudni, optužujući pogled koji mu je poslala pre nego što se okrenula i otišla. Bez razmišlanja Čarls požuri da je zaustavi. Dodir njenih golih ruku ispod njegove ruke poslao je udrac kroz čitav njegov nervni sistem, koji je Katarina morala takože osetiti jer joj se čitavo telo ukočilo. Umesto da je povede unutra Čarls je povede napolje, na balkon. Na mesečini, on se okrete prema njoj i zbog njenih optužbi glas mu je bio težak. "Veoma je drsko od tebe što si rekla da je novac moj jedini motiv što se ženim sa Amelijom. Ljudi imaju druge razloge za brak." Ponovo su te uznemirujuće plave oči gledale u njega. "Ljudi se ne uzimaju zbog ljubavi.", reče mirno. "Mi se venčavamo da bi se povećalo bogatstvo, moć naših porodica ili društveni položaj. U tvom slučaju, ženiš se da bi povećao svoje bogatstvo." Čarls je trgovao svojim aristokratskim poreklom da bi stekao novac, i iako je to opšte prihvaćena praksa, on se zbog toga oseti manjim čovekom. "A šta je sa tobom?" naruga joj se. "Hoćeš li se udati zbog jednog od tih razloga?" "Ne", odgovori tiho ona. "Neću. Ja ću se udati iz ljubavi prema nekome i ko će me zauzvrat uzeti iz ljubavi. Neću se rešitit za brak kakav su imali moji roditelji. Želim više od toga i imam više da dam." Te tiho izgovorene reči bile su ispunjene takvim mirnim ubeđenjem da je Čarls zurio u nju neko vreme pre nego što je na kraju rekao: "Tvojoj baki neće biti drago ako se udaš zbog ljubavi a ne pozicije, draga moja. Ona želi savez sa Vinstonovima i to samo preko tebe može da Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught ostvari." Katarina se osmehnu po prvi put. To je bio spor očaravajući osmeh koji joj obasja lice, a Čarlsu rastopi kosti. "Moja baka i ja", reče ona lagano, "već dugo se zavlačimo tim pitanjem, ali sam ja tvrdoglava poput nje i imam svoj put." Izgledala je tako lepo, tako sveže i netaknuto, da je oklop cinizma, koji je okruživao Čarlsa trideset godina počeo da se topi, ostavljajući ga iznenada usamljenog i praznog. Ne shvatajući šta radi, on podiže svoju ruku i sa strahopoštovanjem pomilova njen gladak obraz vrhovima prstiju. "Nadam se da je čovek koga voliš dostojan tebe", rekao je nežno. Za beskrajan trenutak, Katarina je pretreesla njegove karakteristike, kao da je mogla da vidi unutar njega, u umornu, razočaranu dušu. "Mislim", šapnu ona tiho, "da bi pitanje pre bilo da li može biti dostojan, vidiš on me treba prilično, iako to tek sad počinje da shvata." Trenutak kasnije, značenje njenih reči udari u njega i Čarls ču sebe kako uzdiše njeno ime, grozničavom čežnjom čoveka koji je upravo našao ono što je ceo život tražio - ženu koja ga voli. Katarina nije imala drugog razloga da ga voli i želi, njena porodica je bila aristrokratska kao i njegova, njene veze mnogo bolje a bogatstvo mnogo veće. Čarls se zagledao u nju pokušavajući da negira osećanja koja su prolazila kroz njega. Ovo je ludo, rekao je sebi. On ju je jedva poznavao. Nije bio mlada budala koja je verovala u ljubav na prvi pogled. On nije ni verovao u ljubav sve do tog trenutka. Ali on je verovao u nju sada. Želeo je ovu prelepu, inteligentnu devojku samo da ga voli. Jednom u svom životu, on je našao nešto retko, fino i netaknuto i bio je odlučan da zadrži tu devojku tako što bi je oženio, da je neguje, da je zaštiti od cinizma njihove društvene klase. Perspektiva raskida njegove veridbe sa Amelijom nije bio problem njegove savesti, jer nije gajio iluzije u pogledu njenih razloga što je pristala da se uda za njega. On ju je privukao, znao je, ali pristala je da se uda za njega, jer je njen otac želeo da bude u savezu sa plemstvom. Dve blažene, veličanstvene nedelje, Katarina i on su uspeli da zadrže svoju ljubav kao tajnu ;dve nedelje ukradenih trenutaka nasamo, tihih šetnji kroz selo, zajedničkog smeha i snova. Na kraju te dve nedelje, Čarls nije mogao da odloži sastanak sa vojvotkinjom od Klaremonta. On je želeo da se oženi sa Katarinom. Bio je prpremljen na vojvotkinjine prigovore, jer iako je njegova porodica bila stara i istog plemićkog statusa, on je bio mlađi sin. Ipak, Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught takvi brakovi sklapani su dovoljno često. Ona bi trebala simboličnim argumentom odbiti, a potom kapitulirati jer je i Katarina želela ovu zajednicu koliko i on. On je očekivao da će ona biti poremećena gnevom, da će ga nazvati "raskalašnim oportunistom" i "korumpiranim, razvratnim degenerikom". Nije očekivao da će raspravljati o njenim i njegovim precima i da će njegove pretke nazvati "nedogovornim ludacima sve do jednog". Ali najviše od svega nije očekivao, da će da se zakune da ako se Katarina uda za njega, da će je se odreći i ostaviti je bez centa. Takve stvari se jednostavno ne rade. Ali kada je napustio kuću toga dana, Čarls je znao da će uraditi baš onako kako je rekla. Vratio se u svoj konak i proveo noć u naizmeničnom besu i očaju. Do jutra, on je znao da nije mogao da se oženi Katarinom, jer iako je bio spreman da radi i svojim sopstvenim rukama zaradi za život, nije mogao da podnese da lepa i ponosna Katarina spadne nisko zbog njega. On ne bi mogao da podnese da ona bude odbačena od svoje porodice i društva zbog njega. Čak i da je mislio da bi ona izdržala sramotu zbog njega, on je znao da nije mogao dopustiti da postne obična domaćica koja radi teške poslove. Ona je bila mlada, idealistična i zaljubljena u njega. Ali je navikla i na lepe haljine i sluge koje su sve radile umesto nje. Ako bi našao posao eventualno, on joj nije mogo sve to pružiti. Katarina nikada nije napravila jelo, prerađivala odeću ili opeglala majicu, a on nije mogao podneti da je vidi kako radi sve to samo zato što je bila luda da zavoli njega. Kada je konačno bio u stanju da organizuje kratak, tajni sastanak sa njom narednog dana, Čarls joj je rekao sve o njegovoj odluci. Katarina je tvrdila da joj luksuz ništa ne znači; molila ga da odu u Ameriku gde mogu pristojno živeti samo ako je on spreman raditi za nju. U stanju da izdrži njene suze i svoju muku, Čarls joj je grubo rekao da su njene ideje nerazumne, da ona nikada ne bi mogla preživeti u Americi. Pogledala ga je kao da on ne želi raditi, a onda ga optužila da želi njen miraz, kao što je njena baka i rekla. Čarlsa, koji je nesebično žrtvovao svoju sreću radi njene, njene optžbe su sekle poput noža. "Veruj u to ako želiš", rekao je prisiljavajući sebe da ode od nje ,pre nego što izgubi odlučnost i pobegne sa njom istog dana. Krenuo je prema vratima, ali nije mogao da podnese da ona misli da je samo želeo njen novac. "Katarina," rekao je bez osvrtanja, "molim te veruj mi". "Ja ne." Ona će isprekidano. Niti je verovala da bi stavio tačku na njihovu beznadežnu, izmučenu, međusobnu čežnju ženeći Ameliju sledeće nedelje. Ali to je upravo ono što je Čarls uradio. To je bio prvi, potpuno nesebični, čin u njegovom životu. Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught Katarina je prisustvovala venčanju sa svojom bakom. Čarls nikada dok je živ neće zaboraviti osećaj izdaje koji je video u njenim očima kada se obećao drugoj ženi. Dva meseca kasnije, udala se za irskog lekara i otišla sa njim za Ameriku. Uradila je to, znao je Čarls, jer je bila besna na njenu baku i jer nije mogla da podnese da ostane u Engleskoj, blizu Čarlsa i njegove žene. Uradila je to i da bi mu dokazala, da bi pomoću njegove ljubavi mogla da preživi sve, pa čak i život u Americi. Iste godine, Čarlsov stariji brat je ubijen u glupom, pijanom dvoboju i Čarls je nasledio titulu. On nije nasledio mnogo novca sa titulom, ali to bi bilo dovoljno da pruži Katarini skroman luksuz. Ali Katarina je nestala; on je verovao da njena ljubav nije bila dovoljno jaka da izdrži neke tegobe. Čarlsa nije bilo briga za novac koji je nasledio. Nije ga bilo briga nizaša više. Nedugo nakon toga Čarlsov brat, misionar, umro je u Indiji, a šesnaest godina kasnije i Čarlsova žena Amelija. U noći Amelijine sahrane, Čarls je bio mrtav pijan, što je, tih, poslednjih dana često činio, ali te noći, dok je sedeo u sumornoj usamljenosti svoje kuće, na pamet mu je pala nova misao: Jednog dana, ubrzo, on će umreti. A kada se to desi titula i gazdinstvo će preći u tuđe ruke, zauvek. Jer Čarls nije imao naslednika. Šesnaest godina, Čarls je živeo u čudnoj, praznoj neizvesnosti, ali te kobne noći, dok je razmišljao o svom besmislenom životu nešto je počelo da raste u njemu. U početku je to bio samo nejasan nemir, a onda se pretvorilo u gađenje, pa u ozlojeđenost, a onda polako, veoma sporo preraslo je u bes. Imao je I izgubio Katarinu, izgubio je šesnaest godina svog života. Izdržao je bljutavu suprugu, brak bez ljubavi, a sada će umreti bez naslednika. Prvi put za četiristotine godina, vojvodin naslov je bio u opasnosti da ne ostane Fieldingovima, a Čarls je iznenada odlučio da ga ne odbaci, kao što je odbacio ostatak svog života. Istina, Fieldingovi nisu bili naročito časna ili dostojna porodica, ali za Boga, titula je pripadala njima i Čarls je odlučio da je zadrži. Da bi to uradio bio mu je potreban naslednik, što je značilo da će morati ponovo da se oženi. Posle svih njegovih, u mladosti seksualnih podviga, pomisao na penjanje na ženu i da bude otac naslednika izgledala je zamorno. Mislio je da su sve njegove avanture završene davno pre sa francuskom balerinom koja mu je rodila kopile. Od radosti je skočio na noge. Nije bilo potrebe da se ženi, on je već imao naslednika!Imao je Džejsona. Čarls nije bio siguran da li je zakonom dozvoljeno da titula pređe na kopile, ali to nije imalo veze. Džejson je Fielding i ono vrlo malo ljudi koji su znali za njega verovali su da je on Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught legitiman sin Čarlsovog mlađeg brata. Uostalom, stari kralj Čarls je darovao vojvodstva trojici njegovih kopiladi, a sada Čarls Fielding, vojvoda od Atherona sledio je taj primer. Sutradan, Čarls je angažovao istražitelje, ali tek nakon dve duge godine jedan od istražitelja je konačno poslao Čarlsu izveštaj sa informacijama. Ni traga od Čarlsove snaje, ali Džejsona su našli u Delhiju gde je stekao ogromno bogatstvo u brodarstvu i trgovini. Izveštaj je počeo sa trenutnom Džejsonovom adresom, a završio sa svim informacijama koje je istražitelj uspeo da prikupi o Džejsonovoj prošlosti. Čarls je ponosno likovao nad Džejsonovim finansijskim uspesima. Odlučniji nego ikad da Džejsona proglasi svojim naslednikom Čarls mu je poslao pismo tražeći od njega da se vrati u Englesku tako da bi on moga formalno da ga prizna kao naslednika. Kada Džejson nije odgovorio Čarls se sa odlučnošću koja je dugo bila uspavana uputio u Delhi. Ispunjen neizrecivim kajanjem i velikom odlučnošću došao je pravo u Džejsonovu veličanstvenu kuću. Kod njihovog prvog sastanka on je video ono što je pisalo u izveštaju istražitelja: Džejson je bio oženjen, otac jednog sina i živeo je kao kralj. On je takođe veoma jasno dao do znanja da ne želi imati nikakve veze sa Čarlsom ili sa nasleđem koje je Čarls pokušavao da mu ponudi. Narednih meseci Čarls je tvrdoglavo ostajao u Indiji. Polako je uspeo da ubedi svog da nije znao, nije tolerisao ili zamišljao neopisive zloupotrebe koje su Džejsona zadesile kao dete. Ali nije mogao da ga ubedi da se vrati sa njim u Engleskoj, kao njegov naslednik. Sa druge strane, Džejsonova lepa žena, Melisa bila je zanesena idejom odlaska u London kao markiza od Vejfilda, ali ni ona ni Čarlsovo insistiranje nisu imali ni najmanjeg uticaja na Džejsona. Džejsona nije bilo briga za titule, niti je posedovao imalo žaljenja za predstojeći gubitak Fielding vojvodstva. Čarls je skoro odustao kada je jedno veče udario savršenim argumentom. Jedne noći, dok se Džejson igrao sa svojim malim sinom, sinulo mu je da je jedina osoba za koju bi Džejson sve uradio bio Džejmi. Pa je Čarls odmah promenio taktiku. Umesto da pokuša da ubeđuje Džejsona prednostima za sebe, on je istakao da sa tim što je odbio da dozvoli Čarlsu da ga imenuje za svog naslednika, Džejson uskraćuje malom Džejmiju njegovo prvorodstvo. Titula, a i sve što bi došlo sa tim na kraju bi pripalo Džejmiju. Uspelo je. Džejson je imenovao čoveka da upravlja njegovim poslovima u Delhiju i preselio svoju porodicu u Englesku. Sa namerom izgradnje "carstva" za malog dečaka, Džejson je dobrovoljno dao ogromne sume novca obnavljanju Atheronovog zdanja, koje je bolje izgledalo nego ikada do Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught tada. Dok je Džejson nadgledao restauraciju, Melisa je požurila da se predstavi u Londonu kao markiza od Vejkfilda. U roku od godinu dana vesti o njenim ljubavnim aferama besnele su kroz London kao požar. Nekoliko meseci kasnije ona i dete su poginuli... Čarls se strese od tužnog sećanja i uključi se u konverzaciju za stolom. "Hoćemo li odstupiti od običaja večeras?", upita on Viktoriju. "Umesto muških razgovora uz porto mogli smo svi zajedno otići na razgovor u salon." Viktorija je bila svesna običaja, ali je u svakom slučaju bila srećna da ga razbije i što je to tako rekao. Kada je htela da uđe u sobu sa ružama i zlatnim crtežima, Čarls ju je povukao nazad i tiho rekao: "Primetio sam da si skinula crninu vrlo rano, draga moja. Ako je to bila tvoja odluka, ja pozdravljam to. Tvoja majka je mrzela crno, rekla mi je da je to zbog toga što je kao devojčica bila primorana nositi je za njene roditelje." Čarls joj uputi prodoran pogled. "To je tvoja odluka, Viktorija?" "Ne", Viktorija priznade, "Gospodin Fielding je uklonio moju odeću i zamenio ovom danas." On klimnu glavom. "Džejson ima averziju prema simbolima žalosti, a sudeći po tvojim ubojitim pogledima večeras, nisi srećna što je to uradio. Trebalo bi da mu kažeš to", rekao je on, "Nemoj mu dopustiti da te zastraši, dete.On ne podržava kukavice." "Ali ja ne želim da te uznemirim",reče Viktorija zabrinuto. "Rekao si da ti srce nije jako." "Ne brini za mene", rekao je on. "Moje srce je malo slabo, ali ne toliko da ne može izdržati malo uzbuđenja. U stvari verovatno bi me obradovalo. Život je bio neverovatno dosadan pre nego što si došla." Kada je Džejson seo da uživa u cigareti i portu, Viktorija je nekoliko puta pokušala pokrenuti pitanje njene odeće, ali bi svaki put kad bi ga pogledala gubila hrabrost. On je večeras za večeru obukao prelepe sive pantalone i isti takav kaputić sa tamno plavim prslukom i sivom košuljom. Uprkos njegovom elegantnom odelu i povremenim protezanjem dugih nogu, izgledalo je da zrači jedva suspregnutom, nemilosrdnom moći. Bilo je nešto primitivno i opasno u njemu i ona je imala osećaj da su njegova elegantna odeća i trom stav samo maska namenjena uljljkati neoprezne u verovanje da je civilizovan, a nije bio civilizovan uopšte. On se malo pomeri i Viktorija baci još jedan pogled na njega. Njegova tamna glava bila je nagnuta unazad, tanku cigaretu držao je stegnutu između zuba, ruke je odmarao na naslonima stolice. Jeza joj se uvukla u kičmu, dok se pitala kakve mračne tajne leže skrivene u njegovoj prošlosti. Sigurno ih ima mnogo čim se pretvorio u ciničnog i Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught nepristupačnog čoveka. Izgledao je kao vrsta čoveka koji je video i uradio sve vrste zla, zabranjenih stvari, ono što ga je učinilo hladnim. Ipak je bio zgodan, opasno zgodan sa svojom ugljeno-crnom kosom, zelenim očima i vrhunskim telom. Viktorija nije mogla poreći da, iako ga se plaši većinu vremena, volela bi da razgovara sa njim. Iskušenje da se sprijatelji sa njim bilo je primamljivo kao greh. Onda je rekla je sama sebi da je ludost sprijateljiti se sa đavolom, lično. I verovatno jednako opasno. Viktorija je pažljivo uvukla dah, pripremajući da ljubazno, ali odlučno insistira da joj vrati crnu odeću, kada se Northrup pojavio i najavio lejdi Kirbi i gospođicu Kirbi. Viktorija vide kada je Džejson uputio ubojiti pogled na Čarlsa koji je odgovorio zbunjenim sleganjem ramenima i okrenuo se Northrupu. "Pošalji ih", počeo je ali je bilo kasno. "Nema potrebe da nas najavljuješ, Northrupe", rekla je čvrstim glasom, stamena žena koja je ušla u salon, obučena u haljinu od satena, nemirisana teškim parfemom i sa divnom brinetom Viktorijinih godina. "Čarls", reče gospođa Kirbi, usmeravajući pažnju na njega. "Čula sam da si danas vižen sa gospođicom Steaton i naravno došla sam da je vidim." Jedva da je odvojila vremena da udahne ona se okrete i reče Viktoriji: "Ti mora da si gospođica Steaton", ona napravi pauzu, a njene oči su skenirale svaku crtu na Viktorijinom licu, na način koji je Viktoriji odavao da joj je tražila mane. Našla je jednu."Kakvo je to udubljenje na bradi, draga moja? Kako se to dogodilo? Nezgoda?" "Od roženja", reče Viktorija nasmejano, previše fascinirana čudnom ženom da bi se uvredila. U stvari ona je počela da se pita, da li je Engleska ispunjena zanimljivim, nevaspitanim, glupim ljudima čije su eksentričnosti bile podstaknute ili prividne zbog njihovih titula i ogromnog bogatstva. "Kako tužno", reče gospođa Kirbi "da li ti smeta ili boli? Viktorijine usne su podrhtavale od smeha. "Znam da je tu tek kad se pogledam u ogledalo, gospođo.", odgovorila je. Nezadovoljna, okrete se i suoči se sa Džejsonom, koji je sada stajao naslodnjen laktom na kamin. "Dakle, Vejkfild", reče ona, "Kako stvari stoje, saopštenje u novinama igleda da je tačno. Ja ću ti reći istinu; ja nisam verovala. Pa, da li je?" Džejson podiže obrve. "Da li je istina šta?" Čarls se oglasi. "Northrupe, donesi damama osveženje!" Svi su seli. Gospođica Kirbi uzimajući stolicu, sede kraj Džejsona, a Čarls je brzo okrenuo diskusiju na vreme. Gospođa Kirbi je nestrpljivo slušala dok Čarls nije završio monolog, onda se naglo okrenula i rekla odsečno Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught Džejsonu, "Vejkfilde, je li tvoje angažovanje uključeno ili isključeno?" Džejson podže čašu usnama, hladnih očiju joj odgovori."Isključeno." Viktorija je videla različite reakcije na tu reč na licima oko nje. Gospođa Kirbi je izgledala zadovoljno, njena ćerka oduševljeno, Čarls jadno, samo je Džejsonovo lice ostalo nedokučivo. Viktorijino sažaljivo srce odmah ode njemu. Nije ni čudo što je Džejson izgledao tako sumorno i bezosećajno. Žena koju je voleo mora da mu je slomila srce. Mežutim dame Kirbi su se okrenule prema njoj, očekujući da kaže nešto. Viktorija se ravnodušno osmehnu, a gospođa Kirbi preuze razgovor. "Pa, Čarls, u tom slučaju kada misliš da izvedeš gospođicu Steaton na društvena okupljanja tokom sezone?" "Nameravam da vidim da se grofici Langston da njeno mesto u društvu", reče on hladno. "Grofica Langston?", gospođa Kirbi jeknu. Čarls klimnu glavom. "Viktorija je najstarije dete Katarine Langston. Osim ako grešim u pravilima sukcije, ona je sada naslednik Škotske titule njene majke." Ogorčenje zbog njene majke prošlo je kroz Viktorijino celo telo. "Moja majka je bila udata za Irskog lekara", ispravi ga ona. "Bez dozvole bake", uzvrati gospođa Kirbi, "Nežne devojke se neće udati protiv volje svoje porodice u ovoj zemlji." Očigledna implikacija da Katarina nije gajena pažljivo, Viktoriju je toliko naljutila da je kopala noktima dlanove. "Oh, pa, na kraju društvo zaboravi takve stvari", gospođa Kirbi nastavi velikodušno. "U meðuvremenu moraće mnogo toga da nauči pre nego što bude predstavljena. Moraćete da je naučite adrese za svaki bal, porodicu koja ga održava, naravno tu je i bonton plaćanja poziva, kao i komplikovanije probleme učenja. Na primer raspored sedenja. Samo za to trebaju meseci mladim damama da nauče." "Možda to objašnjava zašto smo vas uvek pobeđivali u ratu", Viktorija predloži slatko stajući u odbranu svoje porodice i zemlje. Oči gospođe Kirbi se suziše."Mislila sam da nema mane. Međutim moraćete da je naučite da zauzda svoj jezik, ako se nadate da napravite dobar brak uprkos reputaciji njene majke." Viktorija je ustala i dostojanstveno rekla. "Veoma će mi biti teško živeti po reputaciji moje majke. Moja majka je bila najnežnija, najljubaznija žena koja je ikada živela. Sada, ako bi me izvinuli, moram da napišem neka pisma." Viktorija zatvori vrata za sobom i krete niz hodnik do biblioteke, gigantske sobe sa presijskim tepisima rasutim po uglančanim drvenim podovima i policama širom dugih zidova. Previše ljuta i Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught uznemirena da zapravo sedne i napiše pismo Doroti ili Andreju, ona je lutala po policama za knjige, tražeći nešto da se smiri. Zaobilazeći tomove o istoriji, mitologiji i trgovini, ona dođe do sekcije sa poezijom. Njen pogled je odsutno lutao po autorima, od kojih je neke već čitala; Milton, Šeli, Kits, Bajron. Bez ikakvog stvarnog interesa za čitanje, ona nasumično izvuče knjigu samo zato što je stajala nekoliko centimetara ispupšena od ostalih na polici i pođe prema najbližoj udobnoj stolici. Upalila je uljanu lampu na stolu i sela u stolicu, prisavaljući samu sebe da otvori knjigu. List roze boje i parfemisan odleteo je na pod. Viktorija ga podiže i krete da ga vrati, ali prve reči malog pisma, koje je napisano na Francuskom iskočiše pred nju: Dragi Džejsone, mnogo mi nedostaješ. Nestrpljivo ću čekati, brojeći sate dok ne dođeš ... Viktorija reče sebi da je čitanje tuđih pisama neoprostivo i potpuno ispod njenog dostojanstva, ali ideja o ženi koja nestrpljivo čeka Džejsona Fieldinga da dože je toliko neverovatna da Viktorija nije mogla zauzdati svoju radoznalost sva zadivljena. Što se nje tiče ona bi pre nestrpljivo čekala da on ode. Bila je toliko zaokupljena svojim otkrićem da nije čula Džejsona i gospođicu Kirbi kako dolaze niz hodnik i ona nastavi da čita: Šaljem ti ovu divnu pesmu u nadi da ćeš je pročitati i da ćeš misliti na mene i naše zajednièke noći... "Viktorija!", pozva je Džejson ljutito. Viktorija zbog krivice skoči na noge. Ispade joj knjiga poezije. Ona je uhvati i sede dole. Praveći se da uživa u svom čitanju ona otvori knjigu i zagleda se u nju slepo potpuno nesvesna da je okrenuta nadole. "Zašto ne odgovaraš?", upita Džejson dok je ulazio u biblioteku sa prelepom gospođicom Kirbi pod rukom. "Džoana je htela da ti kaže zbogom i ponudi svoju pomoć ako ti je potrebno da kupiš šta u selu." Nakon neizazvanog napada gospođe Kirbi, Viktorija nije mogla a da se ne zapita, da li gospođica Kirbi misli da se Viktoriji ne može verovati da izabere vlastitu kupovinu. "Žao mi je, nisam čula da zovete", reče ona pokušavajući da joj izraz lica ne bude ni kriv ni ljut. "Kao što možeš videti bila sam prilično zaokupljena čitanjem." Ona je zatvorila knjigu i položila je na sto, zatim sebe primorala da mirno pogleda prema paru. Izgled revoltiranog gađenja na Džejsonovom licu naterao je da napravi korak nazad. "Da li je sve u redu?", upitala je bojažljivo sigurna da se on setio pisma u knjizi i sumnjičio je da je čitala. Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Da", odbrusi on i okrenu se gospođici Kirbi koja je zurila u Viktoriju sa izrazom lica slično njegovom. "Džoana, možeš li mi preporučiti tutora iz sela koji je može naučiti da čita?" "Naučiti me da čitam?", Viktorija jeknu, a brinetino lice se trzalo od omalovažavanja i sažaljenja. "Ne budite smešni, ne treba mi tutor ja savršeno dobro znam da čitam." Ignoršući je Džejson pogleda gospođicu Kirbi. "Možeš li mi reći ime tutora koji bi je mogao naučiti?" "Da znam, moj lorde. Gospodin Bitkins, vikar, može to učiniti." Sa napaćenim izgledom onoga koji je već morao da toleriše previše uvreda i neće izdržati još jednu, Viktorija je veoma odlučno rekla. "Oh, stvarno, ovo je apsurdno. Ne treba mi tutor. Znam savršeno dobro čitati." Džejson se pretvori u led. "Nemoj da me lažeš nikada. Ja prezirem laž. Pogotovu kada žena laže. Ti ne možeš pročitati ni reč i ti i ja to prokleto dobro znamo!" "Ja ne mogu da verujem!", reče Viktorija propustivši užasnut uzdah gospođice Kirbi. "Ja mogu da čitam, kažem vam." Gurnut razdražljivošću onim što je video kao njen pokušaj prevariti ga, Džejson je u tri koraka došao do stola, zgrabio knjigu i zabode je rukama. "Onda pročitaj!" Ljuta i ponižena njegovim ponašanjem pogotovu pred gospođicom Kirbi koja se nije ni potrudila da sakrije svoje uživanje u Viktorijinom poniženju. Viktorija otvori malu knjigu i vide mirisno pismo. "Samo napred", reko je rugajući se. "Da čujemo kako čitaš." Razmatrajući Viktorija ga pogleda. "Da li ste apsolutno sigurni da želite da ovo pročitam naglas?" "Apsolutno!" "Pred gospođicom Kirbi?", ona nevino upita. "Ili pročitaj ili priznaj da ne možeš.", odbrusi on. "Vrlo dobro", reče Viktorija. Gutajući mehurić smeha u grlu ona dramatično poče čitati: "Dragi Džejsone, mnogo mi nedostaješ. Nestrpljivo te očekujem, brojeći sate do tvog dolaska. Šaljem ti ovu divnu pesmu u nadi da ćeš je pročitati i da ćeš misliti na mene i zajedničke noći koje smo delili, …" Džejson joj istrgnu knjigu iz ruke. Viktorija izvi obrve i pogleda ga podsećajući ga. "To pismo je pisano na francuskom, prevela sam ono što sam pročitala." Okrenula se prema gospođici Kirbi i rekla: "Bilo je više, naravno. Ali ja ne mislim da je ovo vrsta materijala za čitanje pred mladim damama. Mislite li isto?" Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught Pre nego što je bilo koje od njih dvoje stiglo odgovoriti Viktorija se okrenu i izađe iz sobe visoko podignute glave. Gospođa Kirbi je čekala u hodniku spremna da krene. Viktorija je obema ženama rekla "doviđenja" i počela da se penje uza stepenice nadajući se da će pobeći Džejsonovom neizbežnom gnevu, za koji je bila sigurna da namerava da istrese na nju čim žene odu. Međutim, opaska gospođe Kirbil izazvala je eksploziju u Viktorijinom umu koja je uništila sve ostalo. "Ne osećaj se loše zbog Džejsonovog odbijanja, draga moja.", rekla je dok im je Northrup pomagao da obuku kapute. "Malo ljudi je zaista verovalo u objavu veridbe u novinama. Svi su bili sigurni, kada ste došli ovde, da će naći neki razlog za raskid. Svima je bilo jasno da se neće oženiti običnom, anoni..." Čarls ju je izgurao napolje pod izgovorom da će joj biti pratnja u prevozu, a Viktorija se zaustavila i okrenula na stepenicama. Ličila je na lepu, besnu boginju koja je stajala i zurila u Džejsona."Jesam li dobro razumela", rekla je besno, "da je veridba na koju ste rekli "gotovo", naša veridba?" Džejsonov jedini odgovor bilo je ćutanje, ali je ona njegovo ćutanje shvatila kao priznanje i ona se besno zagledala u njega plavim očima koje su iskrile od besa, ne primećujući službenike koji su buljili u nju paralizovani od užasa. "Kako se usuđujete?", ona prošišta, "Kako se usuđujete da pomislite da bih se udala za vas .Ne bih se udala, ako ..." "Ne sećam se da sam te pitao da se udaš za mene", Džejson je sarkastično prekinu. "Međutim, ohrabrujuće je znati da su mi čula još oštra i da ti nisam dao priliku da me odbiješ." Opasno blizu suza jer je ona izgubila prisebnost Viktorija ga pogleda pogledom punim prezira. "Vi ste hladno, neosetljivo, arogantno, bezosećajno čudovište bez poštovanja prema nikome čak ni prema mrtvima! Nijedna žena pri zdravoj pameti vas ne bi želela. Vi ..." Njen glas se slomio i ona se okrenu i pobeže uza stepenice. Džejson je gledao za njom iz foajea gde su dvoje sluga i batler stjali čekajući u strahu trenutak kada će gospodar svoj bes osloboditi na ovoj devojci koja je učinila neoprostivo. Posle dugog trenutka Džejson gurnu ruke u džepove. On napravi krug pogledom po slugama i batleru i podiže obrve. "Verujem da smo upravo dobili ono što se naziva "drobljenje otpora", Northrup." Northrup nije rekao ništa dok Džejson nije pojurio uza stepenice. Onda se obratio slugama. "Obavljajte svoje dužnosti. Neću da vidim bilo koga da je ogovarao." I on ode. Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught O'Majli pogleda u drugog slugu. "Ona mi je smanjila otok i izlečila bolni zub", rekao je sa strahopoštovanjem. "Možda je trebala da napravi nešto da izleči svoju narav kad je već to pravila". Ne čekajući odgovor krenuo je u kuhinju da informiše gospođu Kardok i osoblje o zadivljujućem incidentu kojem je upravo prisustvovao. Od kada je gospodin Andre otišao, zahvaljujući mladoj dami iz Amerike, kuhinja je postala prijatno mesto za priču kada bi se orlovske oči Northrupa fokusirale ne nekog drugog. U roku od sat vremena dobro obučeno, savršeno kruto osoblje domaćinstva je imalo dovoljno vremena da zastane i poslušaja neverovatnu priču o drami na stepenicama. U roku drugih pola sata priča njegovog gospodstva o ledenom dostojanstvu do besa koji je mogao da zapali čovečanstvo proširila se od kuće do štale i vikendice. Gore, Viktorija je skidala igle iz kose i skinula haljinu boje breskve. Još uvek se boreći sa suzama ona je to spustila u orman, navukla spavačicu i popela se u krevet. Nostaligaja prođe kroz nju u ogromnim talasima. Želela je da ode odavde, da postavi okean između sebe i ljudi poput Džejsona i gospođe Kirbi. Njena majka je najverovatnije napustila Englesku iz istog razloga. Njena majka... Njena lepa, nežna majka. Pomislila je da osoba kao gospođa Kirbi ne bi bila zaslužna ni skute da joj dotakne. Uspomene iz njene prošlosti izlazile su oko Viktorije i njena soba u Vejkfildu se ispuni njima. Setila se dana kada je brala cveće za svoju majku i uprljala svoju haljinu. "Vidi, mama, zar nije najlepši koji si ikada videla",rekla je ona. "Ubrala sam ih za tebe, ali sam isprljala haljinu." "Veoma su lepi.", njena majka je odgovorila grleći je i ignorišući prljavu haljinu. Setila se kada je imala sedam godina i bila bolesna od groznice koja ju je dovela blizu smrti. Iz noäi u noći je nja majka je sedela kraj njenog kreveta, mazeći njeno lice i ruke dok je Viktorija lutala između budnosti i delirijuma. Pete noći ona se probudila u naručju svoje majke i videla majčine mokre obraze od suza. Katarina ju je ljuljala napred i nazad plačući i šapćući nepovezano o krivici, opet i opet: "Molim te ne dozvoli da moja devojčica umre. Ona je tako mala i plaši se mraka. Molim te, Bože." U plišanim prekrivačima njenog kreveta u Vejkfildu Viktorija zagnjuri glavu u jastuk i njeno telo se zatrese od bolnog jecaja. "O, mama", plakala je isprekidano. "O mama, tako mi nedostaješ ..." Džejson zastade ispred njene spavaće sobe i podiže ruku da pokuca, a zatim ču zvuk njenog plača i namršti se. Ona će se verovatno osćati bolje, ako isplače sve iz sebe, pomislio je Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught on. Sa druge strane ako nastavi tako plakati, segurno će se razboleti. Nakon nekoliko trenutaka neizvesnosti on je otišao u svoju sobu nasuo malo brendija u čašu i vratio se do njene. Pokucao je kako mu je pre bahato naredila, ali kada nije odgovorila, otvorio je vrata i ušao unutra. Stajao je kraj njenog kreveta gledajući kako joj se ramena tresu od tuge koja se razbila u njoj. Video je žene kako plaču i ranije ,ali njihove suze su uvek nežne i namerne da razbiju čovekovu volju. Viktorija je stajala na tom stepeništu verbalno jurišajući na njega poput nekog ratnika, a zatim se povukla u svoju sobu da plače u tajnosti. Džejson stavi ruku na njeno rame. "Viktorija." Viktorija se prevrnu na leđa i nadlakti se. Njene oči su bile kao od tamno plavog, vlažnog somota, a njene guste crne trepavice svetlucale su od suza. "Izlazite odavde!" Zatraži ona promuklim šapatom. "Izlazite ovog momenta pre nego što vas neko vidi." Džejson pogleda temperamentnu, plavooku lepoticu pred njim; njeni obrazi bili su zažareni besom, njena crvena kosa buntovnički je padala preko ramena. U njenom slučaju visoki okovratnik spavaćice odavao je nevino, zbunjeno, slomljeno dete. Ipak bilo je prkosa u njenoj bradi, ljutog ponosa u njenim očima koji ga je upozoravao da je ne potceni. On se setio smele drskosti u biblioteci kada je namerno pročitala pismo naglas, a onda nije napravila nikakav napor da sakrije svoje zadovoljstvo što ga je uznemirila. Melisa je bila jedina žena koja se ikada usudila prkositi mu, ali ona je to radila iza leđa. Viktorija Steaton je to uradila u lice, a on joj se zbog toga divio. Kada se nije pomerio da napustio sobu, Viktorija ljutito obrisa suze sa njenih obraza, povuče pokrivač do brade i polako se podiže na jastuke. "Da li shvatate šta bi ljudi rekli da znaju da ste sada ovde?", ona prošišta, "Nemate principa?" "Nikakvih", priznao je on, "Ja volim praktične principe." Ignorišući Viktorijino zaprepaštenje on sede na njen krevet. "Evo, popij". Držao je sa tečnost boje ćilibara blizu Viktorijinog lica, a ona je mogla da oseti smrad alkohola. "Ne", reče ona odmahujući glavom. "Apsolutno ne!" "Popij", reče on mirno, "ili ću ti ga sasuti u grlo." "Ne bi ste." "Da, Viktorija, bih. Sada ispij kao dobra devojka. To će učiniti da budeš bolje." Viktorija je videla da nema smisla da se svađa sa njim i da je previše iscrpljena fizički se boriti sa njim. Uzela je veliki gutljaj ružne tečnosti i pokušala je odgurnuti dalje od sebe. Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Osećam se mnogo bolje", slaga ona. Tračak zabave mu se pojavi u očima, ali glas mu je bio neumoljiv. "Popij ostatak." "Onda ćete otići?", upita ona kapitulirajući. On klimnu glavom. Pokušavajući da što pre završi sa tim, ona brzo istrese čašu u grlo, a onda je počela da se guši jer je vatrena tečnost spržila sav put do stomaka. "To je užasno", reče kroz kašalj padajući nazad na jastuke. Nekolio minuta Džejson je ćutao dajući alkoholu vremena da proširi toplinu njenim telom, a onda je mirno rekao:"Prvo, Čarls je najavio našu veridbu u novinama, ne ja. Drugo nemaš ništa više želje da se veriš sa mnom, nego ja sa tobom. Da li je to tačno?" "Apsolutno!", Viktorija potvrdi. "Zašto onda plačeš što nismo vereni?" Viktorija mu uputi pogled oholog prezira. "Nisam radila ništa slično." "Nisi plakala?", Džejson upita dodajući joj maramicu da obriše ostatak suza na trepavicama i obrazima. "Zašto ti je nos crven, obrazi mokri a lice bledo?" Samosvesni hihot izazvan rakijom izađe iz Viktorije i ona obrisa nos, "To je vrlo nedžentlmenski od vas, da mi tako nešto kažete." Laki osmeh transformisao je njeno lice. "Sigurno nisam uradio ništa da bi ti pomislila da sam džentlmen." To preterano zaprepašćenje u njegovom glasu izmamio je nevoljni osmeh na Viktorijine usne. "Ništa uopšte.", ona ga uveri. Uzimajući još jedan gutljaj brendija ona se nasloni na jastuke. "Nisam plakala zbog te smešne veridbe. Ona me samo ljuti." "Zašto si plakala?" Vrteći čašu između dlanova studirala je gustu tečnost."Plakala sam zbog moje majke. Gospođa Kirbi je rekla da moram da živim sa njenim uništenim ugledom i to me tako naljutilo da nisam mogla da smislim šta da joj kažem." Ona baci brzi pogled na njega ispod trepavica i zato što je izgledao iskreno zabrinut i najednom pristupačan ona nevoljno nastavi. "Moja majka je bila ljubazna, nežna i slatka. Palo mi je na pamet koliko je bila divna i to me je rasplakalo. Vidite, otkako su mi roditelji umrli imam ovo - u jednom trenutku se osećam savršeno, a onda najednom počnu da mi nedostaju i onda plačem." "Potpuno je prirodno plakati za ljudima koje si volela.", rekao je on tako nežno da joj je bilo teško da poveruje da on to govori. Čudno utešena njegovim prisustvom i dubokim glasom Viktorija odmahnu glavom. "Plaèem zbog sebe", reče sa krivicom. "Plačem zbog samosažaljena, jer sam ih izgubila. Nikada nisam mislila da sam Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught tolika kukavica." Viktorija je studirala njegovo izvajano, čvrso lice. Čak i sa smekšanim izrazom lica on je izgledao krajnje neranjiv. Bilo je nemoguće zamisliti ga sa suzama u očima. Sa njenom, od rakije, smanjenom rezervom Viktorija upita tiho, "Da li ste vi ikada plakli?" Pred njenim razočaranim pogledom njegov izraz postajao je stran. "Ne!" "Čak ni kada ste bili mali dečak?", ona uporno pokuša da ga razvedri zadirkujući ga. "Čak ni tada", reče on kratko. Naglo je krenuo da ustane, ali Viktorija mu impulsivno stavi ruku na rukav. Njen pogled počivao je na njegovim dugim prstima i ruci, a zatim ga pogleda u oči. "Gospodine Fielding", počela je nespretno pokušavajući da održi ovo kratko primirje, a po moguđstvu i da ga ojača. "Znam da ne volite što sam ovde, ali ja neću ostati dugo, samo dok Andrej ne dođe po mene." "Ostani koliko god želiš", reče on njegovim hladnim izrazom. "Hvala", reče Viktorija, a njeno lepo lice odražavalo je čuđenje zbog nagle promene njegovog raspoloženja. "Ali ono što sam htela da kažem je da bi mi se mnogo svidelo kada bi smo vi i ja bili prijatelji." "Kakvo prijateljstvo imaš na umu, moja gospo?" Smušena od brendija Viktoriji je promakao sarkazam u njegovom glasu. "Pa, ako se uzme mi smo daleki rođaci", zastala je očima tražeći neki znak topline na njegovom licu. "Ja nemam više rodbine osim ujka Čarlsa i vas. Mislite li da se možemo ponašati jedno prema drugom kao rođaci?" Izgledao je zapanjen njenim predlogom, a potom zabavljen. "Predpostavljam da bi mogli." "Hvala vam." "Naspavaj se sada" Ona klimnu glavom i leže ispod pokrivača. "O, zaboravila sam da se izvinim za stvari koje sam rekla u ljutnji." Njegove usne se trznuše. "Da li žalite zbog njih?" Viktorija podiže obrve posmatrajući mirno njegov drzak osmeh. "Zaslužili ste svaku reč." "U pravu si", priznao je smešeći se. "Ali ne iskušavaj svoju sreću." Suzbijajući poriv da razbaruši svoju kosu, Džejson se vratio u svoju sobu i sipao sebi brendi, a zatim seo i naslonio noge na stolicu ispred sebe. Suvo, on se zapitao zašto Viktorija Staton izaziva toliko protvrečnosti u njemu. Imao je nameru poslati je pravo nazad u Ameriku kada je stigla i to je bilo pre nego što je preokrenula njegov dom. Možda je to Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught bilo zato što je tako izgubljena i ranjiva, tako mlada i nežna da se očinski ponaša prema njoj. Ili ga je njena iskrenost izbacila iz ravnoteže. Ili te oči koje kada su gledale njegovo lice činile kao da traže njegovu dušu. Ona nije flertovala, njoj to nije potrebno pomisli on ironično. Te oči bi zavele i sveca.

Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught Osmo poglavlje "Ne mogu ti reći koliko mi je žao zbog prošle noći." reče joj Čarls za doručkom sledećeg jutra. Njegovo lice odavalo je brigu i pokajanje. "Pogrešio sam što sam objavio tvoju i Džejsonovu veridbu, ali toliko sam se nadao da ćete odgovarati jedno drugom. Što se tiče gospođe Kirbi, ona je stara veštica, a njena ćerka visi nad Džejsonom poslednje dve godine, zbog čega su obe došle u galopu da te vide." "Nema potrebe da ponovo sve to objašnjavaš, ujka Čarlse", reče Viktorija ljubazno. "Nije učinjena nikakva šteta." "Možda ne, ali pored svih svojih ostalih neprijatnih mana, gospođa Kirbi je i tračara. Sada kada ona zna da si ovde, onda će znati i svi ostali, što znači da ćemo uskoro biti preplavljeni posetiocima koji žele da te vide. To znači da ti moramo naći pratilju da niko ne može da baci ljagu na tebe što živiš sa dva muškarca." Pogledao je Džejsona i Viktorija se nape moleći se da primirje od sinoć traje i na svetlosti dana. "Džejsone, upravo sam objašnjavao Viktoriji potrbu za pratiljom. Poslao sam po Flosie Vilson", dodao je on misleći na svoju tetku, koja mu je nekada pomogla oko brige o malom Dzžejmiju. "Ona je senilna, ali je moja jedina rođaka koja je kompetentna za Viktorijinu pratelju. Uprkos njenom nedostatku Flosi zna kako to ide u društvu." "Dobro", reče Džejson odsutno. Stojeći pored Viktorijine stolice on je pogleda nedokučivog izraza lica. "Nadam se da nema lošeg efekta tvog susreta sa brendijem sinoć?" "Ne, uopšte", reče ona. "Zapravo, dopalo mi se, mogla bih se lako navići na to." Laki osmeh preleti preko njegovog preplanulog lica i Viktorijino srce preskoči. Džejson Fielding je imao osmeh koji topi glečere. "Čuvaj se da ti se ne svidi previse", rekao je on i dodao izazovno, "rođako." Izgubljena u nadi da je Džejson vidi kao prijateljicu Viktorija nije obraćala pažnju na ono o črmu su dalje razgovarali dok je Džejson nije upitao."Da li me ćuješ, Viktorija?" Viktorija ga tupo pogleda. "Izvinite, nisam slušala." "U petak očekujem posetu od suseda koji se upravo vratio iz Francuske", Džejson ponovi. "Ako dovede svoju ženu, voleo bih da te upoznam sa njom." Viktorijin trenutni bljesak zbog njegovog prijateljskog ponašanja, ugasi se njegovim tupim objašnjenjem. "Grofica od Kolingvuda je odličan primer ponašanja u visokom društvu. Bilo bi mudro da posmatraš njeno ponašanje i oponašaš je." Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught Viktorija se osećala kao dete koje se loše ponašalo upravo kada je trebalo da sledi tuđi primer. Šta više, ona je već upoznala četiri engleska aristrokrata; Čarlsa, Džejsona, gospođu Kirbi i Džoanu Kirbi. Sa izuzetkom Čarlsa, sve ih je veoma teško shvatala i nije bila oduševljena mogućnošću još dva sastanaka. Ipak, ona je ugušila svoj gnev i strah. "Hvala", rekla je ljubazno. "Videću da ih upoznam oboje." Viktorija je narednih četiri dana prijatno provela. Pisala je pisma ili pravila Čarlsu društvo. U popodnevnim časovima petog dana otišla je do kuhinje za još isečaka za Vilija. "Ta životinja će biti dovoljno debela da vuče kola, ako nastavite tako da ga hranite", gospođa Kardok je dobronamerno upozori. "On ima dug put do toga", reče Viktorija uzvraćajući joj osmeh. "Mogu li da dobijem onu veliku kost tamo ili nameravate da je stavite u supu?" Gospođa Kardok je uveri da ne namerava i dade ogromnu kost Viktoriji. Zahvaljujući joj Viktorija se okrete da ode, a onda se seti nečega i okrete se nazad. "Sinoć je gospodin Fielding, mislim njegovo gospodstvo", ispravi se ona gledajući kako se službenici trzaju na sam pomen Džejsonovog imena, "rekao je da je pečena patka bila najbolja koju je ikada probao. Nisam sigurna da se setio reći vam to", Viktorija objasni znajući dobro da verovatno nikada ne bi uložio trud za tako nešto, "ali mislila sam da bi voleli da znate to." Gospođi Karok planuše obrazi od zadovoljstva. "Hvala vam, gospođice", ona odgovori ljubazno. Viktorija odbaci titulu sa osmehom, a zatim nestade iza vrata. "Sada je to je prava dama", reče gospođa Kardok drugima kada je Viktorija otišla. "Ona je nežna i ljubazna. Nikako kao oni neukusni promašaji koje možete naći u Londonu ili kao one koje je gospodar sa vremena na vreme ovde dovodio. O'Mejli kaže da je grofica. Čuo je kada je njegovo prvosveštenstvo rekao one noći gospođi Kirbi." Viktorija je odnela hranu na mesto gde je zadnjih devet dana ostavljala Viliju njegove obroke. Umesto da ostane u sigurnosti drveća kao što je obično činio, on je iskočio kada ju je video. "Evo", reče ona smejući se tiho, "vidi šta sam donela za tebe." Viktoriji je srce zakucalo pobedom kada je ogroman srebrno-crni pas došao skoro do njenog domašaja, mnogo bliže nego ikada ranije. "Ako me pustiš da te pomazim, Vili", nastavila mu se približavati korak po korak noseći činiju, "doneću ti ukusnu kosku večeras posle večere." Poslao joj je kratak pogled sa mešavinom straha i nepoverenja. "Znam da hoćeš ovo", nastavila je ona praveći još jedan mali korak prema njemu," I ja želim da budem tvoj prijatelj. Verovatno je ova hrana mito", nastavila je polako se savijajući prema dole i stavljajući činiju Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught između njih." I u pravu si. Ja sam usamljena kao i ti. Vidiš, ali ti i ja bi mogli biti veliki prijatelji. Nikada nisam imala psa, znaš li to?" Njegove oči pogledaše pohlepo hranu, a onda se vratiše nazad na nju. Trenutak kasnije prišao je bliže činiji, ali nije skidao pogled sa nje, čak ni kada je sagnuo glavu i počeo da njuška hranu. Viktorija tiho nastavi razgovor dok je jeo nadajući se da će ga uveriti. "Ne mogu ni da zamislim o čemu je gospodin Fieldig mislio kada ti je dao ime. Ne izgledaš ni malo kao Vili. Ja bih te zvala Volf ili car. Nešto što žestoko zvuči, kao što i izgledaš." Čim je završio, pas je počeo da se povlači, ali Viktorija brzo ispruži levu ruku pokazujući mu kost koju je držala. "Moraš uzeti kost iz moje ruke ako je želiš", upozori ga ona. Njegov pogled pade na kost samo trenutak pre nego što se njegove čeljusti stegnuše oko nje i poče da je vuče ka sebi. Ona je očekivala da će sa njom otrčati nazad u šumu, ali na njenu radost nakon napete, oprezne pauze, on sede dole blizu njenih nogu i poče sa žvakanjem koske. Odjednom Viktorija je osetila kao da su se nebesa nasmešila na nju. Više se nije osećala nepoželjno u Vejkfildu. Oba Fielding muškarca su sada njeni prijatelji, a uskoro će imati i pratilju. Klekla je dole i pomilovala mu ogromnu glavu. "Potrebno ti je dobro četkanje", reèe ona gledajući kako njegovi oštri zubi lome kost. "Volela bih da te Doroti vidi", ona čežljivo nastavi. "Ona voli životinje i poveže se lako sa njima. Nučila bi te da radiš trikove za nju u bilo koje vreme." Na tu misao se Viktorija osmehnu, a onda oseti bol samoće. Bila je sredina popodneva sledećeg dana kada je Northrup došao da najavi da je stigao gospodin Kolingvud i da gospodin Fielding želi da ona dođe u njegov kabinet. Viktorija se pogleda u ogledalo iznad njenog toaletnog stolića i zatim sede da namesti kosu u urednu punđu prpremljena da upozna groficu, hladnu, ponosnu aristrokratkinju godina gospođe Kirbinih. "Njena kočija se pokvarila na putu ovamo i dva poljoprivrednika su je povezla", Džejson je govorio Robertu Kolingvudu sa suvim osmejhom na licu. "Dok su joj skidali kofer sa kola, dvoje prasadi je pobeglo i Viktorija je uhvatila jednog baš kada je Northrup otvorio vrata. On je video da drži prase u naučju i zamenio je za seljančicu tako da joj je rekao da ode pozadi. Kada je Viktorija to odbila naredio je sluzi da je izbaci sa imanja." Dzejson je završio predajući Robertu čašu sa brendijem. "Blagi, Bože", rekao je grof smejući se. "Kakav prijem."Držući čašu u vazduh, rekao je, "Za tvoju sreću i nastavak strpljenja za nevestu." Džejson se namršti na te reči. Pokušavajući da pojasni šta je video iz svega toga Robert je objasnio. Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Čim se ona nije okrenula i vratila prvim brodom za Ameriku mogu samo da predpostavim da gospožica Steaton ima osobinu strpljenja, najpoželjniju za mladu." "Najava veridbe je Čarlsovo delo", reče Džejson. "Viktorija je njegova daleka rođaka. Kada je sazna da je ostala bez porodice i da dolazi ovde, on je odlučio da treba da se oženim." "Bez prethodnog konsultovanja?", upita Robert sa nevericom. "Čuo sam za veridbu kada i svi drugi, pročitao sam u Timesu." Erlove tople, smeđe oči veselo zasjaše. "Predpostavljam da si bio iznenađen." "Besan", ispravi ga Džejson. "Kada smo kod te teme, nadao sam se da će tvoja žena doći danas sa tobom, da je Viktorija upozna. Karolin je samo nekoliko godina starija od Viktorije i mislim da mogu postati prijateljice. Da budem iskren, Viktorija će trebati prijatelja ovde. Očigledno da je bio skandal kada se njena majka udala za irskog lekara, a stara gospođa Kirbi očigleno planira da ga oživi ponovo. Pored toga, Viktorijina prabaka, vojvotkinja od Klaremonta očigledno neće da prizna devojku. Viktorija je grofica po njenom pravu, ali sama neće dobiti mesto koje joj pripada u društvu. Oa će naravno imati Čarlsovu podršku i pomoć i niko se neće usuditi reći joj bilo šta u lice." "Imaće težinu vašeg uticaja iza sebe. I to je značajno." Kolingvud je istakao. "Ne", Džejson suvo reče, "kako muškarac da pokuša da uspostavi reputaciju ženi tako čestitoj i nevinoj." "Istina.", Robert se nasmeja. "U svakom slučaju, Viktorija je upoznala samo Kirbijeve kao engleske aristrokratkinje. Mislim da bi tvoja žena ostavila mnogo bolji utisak. U stvari predstavio sam Karolin kao dobar primer prihvatljivog ponašanja." Robert Kolingvud zabaci glavu i prasnu u smeh. "Da li si zaista? Onda je bolje nadati se da lejdi Viktorija neće pratiti tvoj savet. Karolinini maniri su takvi da prevari čak i tebe. Koliko sam shvatio veruješ da je ona model ipravnosti, ali ja je stalno vadim iz nevolja. Nikada nisam upoznao haotičniju ženu u svom životu.", završio je, ali njegove reči bile su izgovorene sa nežnošću. "U tom sluèaju Viktorija i Karolina trebalo bi da se slažu", rekao je Dzejson suvo. "Deluješ zainteresovano za nju", rekao je Robert posmatrjući ga pažljivo. "Samo gao nevoljni staratelj." Izvan kabineta Viktorija je popravljala njenu haljinu boje zelene Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught jabuke od muslina, a onda tiho pokucala i ušla. Džejson je sedeo u svojoj visokoj, kožom presvučenoj stolici i razgovarao sa čovekom u ranim tridesetim. Kada su je videli prestali su sa razgovorom i ustali su preciznim indentični pokretom koji je pokazivao sličnost među njima. Kao i Džejson i grof je bio visok, zgodan i atletski gražen, ali je njegova kosa bila boje peska i imao je tople braon oči. Imao je tu istu auru smirenog autoriteta koju je imao i Džejson, ali je bio manje zastrašujući. Humor je vrebao u njegovim očima i njegov osmeh je bio više prijateljski nego zloban. Ipak on nije izgledao kao čovek kojeg bi želeli da imate za neprijatelja. "Oprostite mi što zurim", Viktorija reče tiho kada je Džejson završio sa uobičajnim predstavljanjem. "Ali kada sam vas videla zajedno, pomislila sam da sam videla sličnost između vas." "Siguran sam da ste to mislili kao kompliment, moja damo", reče Robert Kolingvud smešeći se. "Ne", Džejson se našali, "nije." Viktorijine misli su se mahnito rojile tražeći neki prikladan odgovor, ali nije uspela. Štose tiče grofa, bila je pošteđena dalje neprijatnosti. Robert ogorčeno pogledao Džejsona i reče: "Šta može gospođica Steaton da odgovori na to?" Viktorija nije čula Džejsonov odgovor jer je njena pažnja bila usmerena na očaravajućg dečaka od oko tri godine koji je stajao kraj grofa zureći u nju sa fascinacijom zaboravljajući na jerilicu koju je držao u rukama. Svojom kovrdžavom, peščanom kosom i smeđim očima bio je minijaturna replika svoga oca, pa sve do identičnih smeđih pantalona za jahanje, braon čizmi i jakne koju je nosio. Odmah je osvojio Viktoriju i ona mu se osmehnu. "Ne verujem da nas je iko upoznao...", nagovesti ona. "Oprosti mi", reče erl sa osmehom. "Lejdi Viktorija, dozvolite mi da vas upoznam sa svojim sinom, Džonom." Dečak je supustio svoj brod na stolicu iza njega i slatko-svečano se naklonio. Viktorija odgovori dubokim naklonom koji izmami dečiji hihot iz njega. Onda je uperio prst u bujnu kosu i rekao ocu. "Crvena", izgovorio je sa dečijim oduševljenjem. "Da", odgovori Robert. "Lepa", šapnuo je on. Što je izazvalo veseli smeh njegovog oca. "Džone, premlad si da okušaš sreću sa mladom damom", reče Kolingvud. "Oh, ali ja nisam dama", reče Viktorija. Njeno srce je bilo očarano malim dečakom. Razmetljivo mu reče: "Ja sam mornar." Izgledao je tako sumnjičav da je Viktorija dodala, "O, ali ja sam i čudesno dobra, takođe. Moj prijatelj Andrej i ja izrađivali smo brodove za ostalu decu. Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught Iako naši brodovi nisu bili ni približno veliki kao tvoj. Hoćemo li da prošetamo do potoka?" On klimnu glavom i Viktorija pogleda njegovog oca tražeći dozvolu. "Odlično ću se brinuti o njemu", obećala je. "I za brod naravno." Kada je erl pristao, Džon stavi ruku u Viktorijinu i oni se udaljiše. "Ona očigledno voli decu", Robert je posmatrao dvoje avanturista kako odlaze. "Ona je skoro i sama dete", rekao je Džejson dvosmisleno. Erl okrenu glavu i pogleda mladu ženu koja je odlazila niz hodnik. Vraćajući svoj pogled na Džejsona, on podiže obrve u zabavljenoj kontraindikaciji, ali ništa ne reče. Viktorija je provela veći deo sata sedeći na ćebetu na obali potoka koji je bio ograđen živopisnim travnjacima. Sunce joj je okupalo lice i zagrejalo udove dok je sedela pored Džona pričajući mu izmišljene priče o gusarima i olujama koje su zahvatile njen brod na putu iz Amerike. Džon je slušao očaran dok je držao štap za ribolov koji je Viktorija dobila od Northrupa i vezala brod. Kada mu je postalo dosadno pitomo jedrenje broda u plićaku, ona ga uze za ruku i zajedno krenuše. Viktorija vodeći brod nizvodno gde je potok postao veoma dubok i proticao ispod širokog, gracioznog kamenog mosta. "Evo", rekla je opet mu dajući štap. "Ne puštaj ili ćemo ga nasukati na ono drvo tamo." "Neću", obećao je, nasmejavši se kada je njegov brod uzburkala voda. Viktorija je lutala uz obalu i sretno brala buket od roze, plavog i belog poljskog cveća kada je Džon vrisnuo jer je brod otišao izvan njegovog domašaja. "Ostani tu", rekla je i potrčala za njim. Pokušavajući muški da ne place on je ukazao na mali brod koji je sada klizio u udove drveta ispod mosta. Tiho šapnuo i dve suze su mu zasjale u smeđim očima. "Ujka Džon ga je napravio za mene. On će biti veoma tužan." Viktorija je grickala usnu oklevajući. Iako je voda bila duboka i očigledno brza ovde ona i Andrej su spasili svoje brodove iz mnogo opasnije reke. Podigla je glavu i skenirala obronak. Bilo je van videokruga kuće i svih u njoj. Onda je donela odluku. "Nije otišao,samo se nasukao na greben", ona lagano reče grleći ga. "Ja ću", već je skidala svoje sandale, čarape i novu zelenu haljinu od muslina koju joj je Džejson kupio. "Sedi ovde", reče ona, "a ja ću ga doneti." Odevena samo u pdsuknje Viktorija zagazi u potok jednom nogom, a zatim i drugom. Ispod mosta voda je bila ledena i duboka jer se skupljala oko palih grana, ali nije imala problema sa lociranjem malog broda. Imala je značajan problem, međutim, da oslobodi jak ribolovački najlon od grana. Ona zaroni dva puta na oduševljenje Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught malog Džona koji očigledno nikada ranije nije video nikoga ko pliva ili roni. Uprkos hladnoj vodi i njenim mokrim suknjama Viktorija je uživala u slobodi plivanja. "Neću izgubiti brod ovog puta", pozva je Džon mašući joj. Gledajući ga da se uveri da neće pokušati da dodje njoj, ona povika: "Ostani tu. Ne treba mi pomoć." On poslušno klimnu glavom i Viktorija ponovo zaroni prateći liniju njenim hladnim prstima tražeći gde se umotao mali brod i vukući na suprotan kraj. "Northrup je rekao da je video da hodaju ka mostu ...", Džejson je naglo stao u sred reči kada je reč "pomoć" doprla do njih. Obojica potrčaše preko travnjaka ka kamenom mostu. Klizajući se i zanoseći oni pohitaše niz strme cvećom pokrivene travnjake prema Džonu. Robert Koligvud je uhvatio sina za ramena. Njegov glas je bio grub sa uzbunom. "Gde je ona?" "Ispod mosta", dečak je odgovorio smešeći se. "Ispod drveta pokušava da uhvati brod koji je ujak Džon izradio za mene." "Oh, Bože! Ta mala budala", reče Džejson već skidajući jaknu i trčeći prema potoku. Odjednom crvenokosa sirena izbi na površinu u visokom luku i reče: "Imam ga, Džone.", pozvala je dok joj je mokra kosa pokrivala oči. "Dobro", vikao je Džon smejući se. Džejson skliznu na stranicu. Njegov bezumni strah ustupi mesto besu dok je gledao kako veselo pliva ka obali dugim,vitkim udarcima dok je mala jedrilica išla daleko iza nje. Sa svojim zasađenim čizmama i besnim izrazom lica čekao je da mu plen dopliva u ruke. Robert Kolingvud je poslao simpatičan pogled svom besnom prijatelju i uzeo sina za ruku. "Pođi sa mnom u kuću, Džone.", odlučno naredi. "Verujem da gospodin Fielding ima nešto da kaže gospođici Viktoriji." "Hvala", predvidi dečak. "Ne", reče on ironično, "Ne "hvala"." Viktorija je gazila nazad iz vode vukući teturajući čamac za sobom i pričajući odsutnom Džonu. "Vidiš, rekla sam ti da ga mogu spasiti-",njen monolog je prekinuo sudar sa nepokretnim objektom koji je u istom trenutku obavio svoje ruke oko nje i okrenuo joj glavu unazad. "Ti mala budalo", zareža Džejson besno, "Glupa, mala budalo. Mogla si se udaviti" "Ne, ne, nisam bila u opsnosti", Viktorija jeknu, uplašena od onoga što je videla u njegovim zelenim očima, "ja sam odličan plivač. Vidiš I …" "Tako je bio i mladoženja koji se skoro udavio tu prošle godine", reče on strašnim glasom. Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Pa lomljenje mojih ruku neće da pomogne", ali njeni uzaludni napori da se oslobodi samo su pojačali njegov stisak. Viktorija pade na njegove grudi, ali je očajnièki pokušavala da dopre do njegovog zdravog razuma. "Znam da sam te uplašila i žao mi je, ali nisam bila u opsnosti. Nisam uradila ništa što nije u redu." "Nisi uradila ništa loše? Nisi ni u kakvoj opasnosti?", ponovi on previše zlokobno, a oči mu se spustiše do njenih grudi kada je oštro uzdahnula. Viktorija odjednom shvati da je mokra i oskudno obučena, natopljene haljine i da ga dodiruje grudima. "Pretpostavimo da te neko drugi vidi u ovom izdanju, šta misliš da bi se dogodilo?“ Viktorija proguta i priseti se vremena kada je došla kući po mraku i otkrila da je njen otac organizovao potragu po šumi. Prvo joj se obradovao. Nakon toga ona nije mogla da sedne normalno dva dana, "Ja i ne znam šta će se desiti.", rekla je pokušavajući da se bezobrazno izvuče. "Predpostavljam da bi mi dodao moju odeću i ..." Džejsonu je pogled pao na njene vlažne usne onda skliznuo niže linijom njenog grla do njenih grudi izloženih njegovom pogledu u mokroj podsuknji. Sa njenom zabačenom glavom unazad i drhtavim pritiskom naglašavajući nepobitnu činjenicu da je ona primamljiva žena, a ne dete kako je pokušao da ubedi sebe. "Ovo će se dogoditi", on iznenada puče, a njegova usta obrušiše se na njena u žestokom, brutalnom poljubcu koji je trebalo da je ponizi i kazni. Viktorija pokuša da se bori protiv njega i uzmakne žestokoom poljupcu. Njena borba činilo se da ga ljuti a poljubac postaje bolniji. "Molim vas", ona reče kada joj je oslobodio usta. "Izvinite što sam vas uplašila." Polako, ruke su mu popustile stisak, a onda je podigao glavu i zagledao joj se u uplašene oči. Automatski Viktorija prekrsti ruke preko grudi, njena kosa pade preko ramena kao slap vlažnih rubina pokrivenih zlatnim sjajem. Njene safirne oči gledale su ga sa strahom i pokajanjem. "Molim vas", prošaputa ona. Njen glas se tresao od emocija dok je pokušavala da održi primirje koje je trajalo zadnjih pet dana. "Ne budte ljuti. Oprostite što sam vas uplašila. Ja plivam od kada sam bila dete, ali nije trebalo ovo danas da uradim, znam to." Njen jednostavan, bez gundjanja, prijem uhvatio je Džejsona nespremnog. Svaki ženski trik koji je postojao, iskorišten je protiv njega, jer je on sam napravio svoje bogatstvo i stekao titulu, ali bez uspeha. Viktorijina iskrenost u kombinaciji sa njenim predivnim, uzdignutim licem i primamljivost osećajnjenog tela uz njegovo delovalo je na njega kao moćan afrodizijak. Želja je rasla kroz njega, grejala njegovu krv i Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught pevala njegovim venama prisiljavajući njegove ruke da je privuče bliže. Viktorija je videla primitivnu i zastrašujuću baklju u njegovim očima i osetila u njegovim rukama zategnutim na njenim. Ona se trže. Vrisak je rastao u njenom grlu, ali njegove usne pokriše njene gušeći njen glas i držeći je nepomičnu. Kao Alarmed zeca zarobljenog u bezbolnu zamku. Ona se borila dok nije osetila kako mu ruke umirujuće prelazi gore dole po kičmi i ramenima, dok je pomerao usne po njenima u raspirujućoj vatri. Polako, ona je skinula ruke sa grudi pokušavajući da se drži za njega dok joj je rušio ravnotežu. Ova akcija izazvala je kod Džejsona reakciju. Ruku stegnutih oko nje on je produbio poljubac usnama krenuvši na njene sa gladnim žarom uporno oblikujući njene usne prema svojima. Izgubljena u izmaglici sopstvene čežnje Viktorija se prstina nasloni na njega odgovarajući na nasilan stisak njegovih ruku. On zastenja kada je pritisla svoje telo uz njegovo, a njegove rastavljene usne klizile su uporno napred-nazad pozivajući je da i ona otvori svoje. Čim je to uradila njegov jezik skliznu između njih, uranjajući u meka udubljenja njenih usta. Viktorija je bila užasnuta onim što je radio i gurnula ga svom snagom. "Nemoj", zaplaka ona. On je pusti tako naglo da je zateturala korak unazad. Onda uzdahnu dugo i zvučno zadržavajući dah nenormalno dugo. Odvajajuću svoj neprijateljski pogled od Džejsonovih grudi ona ljutito pogleda u njega očekujući da joj nametne krivicu za ovaj neumesni poljubac. "Pretpostavljam da je ovo moja krivica", reče ona ljutito. "Nema sumnje da ćete reći da sam tražila takav tretman." Njegove usne razvukoše se u tmuran osmeh i Viktorija je imala utisak da se on bori za pribranost. "Napravila si prvu grešku popodne", rekao je na kraju. "Ova je bila moja. Žao mi je." "Šta?", reče ona ne verujući sopstvenim ušima. "Suprotno onome što očigledno misle o meni", rekao je, "ja nemam naviku da zavosim nevi..." "Ja nisam bila u opsnosti da budem zavedena", slaga Viktorija ponosno. Laki podsmeh pojavi mu se u očima. "Zar ne?", upiao je zabavljajući se kada je tenzija izčezla iz njegovog tela. "Ne, zasigurno nisam!" "Onda predlažem da se obučeš pre nego što padnem pod iskušenjem da ti pokažem koliko grešiš." Viktorija otvori usta da kaže neku pogodno oštru opasku o njegovoj Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught nečuvenoj zamisli, ali njegov očaravujći, sjajni osmeh bio je previše za nju. "Vi ste nemogući.",reče ona neuverljivo. "U pravu si", složio se i okrenuo joj leđa da bi se mogla obući. Očajnički pokušavajući da kontroliše svoje emocije i bes i popravi svoj izgled Viktorija se na brzinu obuče. Andrej ju je poljubio nekoliko puta, ali nikada na taj način. Nikada nije bilo tako. Džejson nikada nije trebao to da uradi niti bi ona trebala biti toliko zbunjena u vezi toga. Bila je sasvim sigurna da ima svako pravo da bude besna na njega zbog toga, ali možda su stvari bile drugačije u Engleskoj. Možda ovde dame takve poljubce primaju na svakom koraku. Možda će samo da ispadne budala ako bude pravila frku oko toga. Čak i ako napravi pitanje oko toga Džejson će samo poljubac staviti u stranu kao beznačajan. Nije imala ništa da dobije neprijateljstvom sa njim, a mogla je sve da izgubi. Ipak, ona nije mogla u potpunosti da kontroliše njen pik. "Zaista ste nemogući", reče ona ponovo. "Već smo se složili oko toga." "Vi ste i nepredvidivi." "Na koji način?" "Pa skoro sam mislila da ćete me udariti koliko ste bili zastrašujući. Umesto toga ste me poljubili." Oslanjajući se ona je podigla Džonov brod. "Počinjem da mislim da ste kao i vaš pas, obojica izgledate mnogo više zastrašujuće nego što zaista jeste." Jednom je videla njegov samozadovoljni osmeh iako je odmah stavio masku. "Moj pas?", ponovi on tupo. "Vili", pojasni ona. "Mora da si bila preplašena od zastrašujućeg Vilija." "Dolazim do zaključka da nemam razloga da se plašim bilo kojeg od vas dvojice." Osmeh je dotakao uglove njegovih čulnih usana dok je uzimao brod od nje. "Ne spominji to nikome drugom ili ćeš mi upropastiti reputaciju." Viktorija umota ćebe oko sebe, a zatim nakrivi glavu u stranu. "Da li je vi imate?" "Od najgore vrste", rekao je odlučno upućujući joj izazovan pogled. "Želiš li da ti kažem podle detalje?" "Naravno da ne", rekla je Viktorija. U nadi da možda Džejson oseća kajanje zbog poljupca i da će biti pristupačniji, Viktorija prizva hrabrost da potegne temu koja ju je mučila danima. "Postoji način da se iskupite za svoju grešku", reče ona dok su hodali prema kući. Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught Džejson joj uputi pogled. "Rekao bih da je jedna greška povukla drugu. Međutim, šta želiš?" "Želim svoju odeću. "Ne." "Vi ne razumete", ona je zaplakala. Njene emocije su poljuljane od poljupca, a on je sada neumoljiv. "Ja sam u žalosti za svojim roditeljima." "Ja razumem. Međutim, ja ne verujem da je tuga toliko velika da ne može biti uklonjena i ja ne verujem u spoljašnju žalost. Štaviše, Čarls i ja želimo da izgradiš novi život ovde. Da možeš da uživaš." "Ne treba mi novi život", reče Viktorija očajnički, "Ja sam ovde samo dok Andrej ne dođe po mene i ..." "On neće doći po tebe, Viktorija." rekao je Džejson. "Napisao ti je samo jedno pismo svih ovih meseci." Reči su probole Viktorijin mozak poput kamena. "Doći će, kažem vam. Bilo je dovoljno vremena da primim samo jedno pismo pre odlaska" Džejsonov izraz je bio nedokučiv. "Nadam se da si u pravu. Međutim, zabranjujem ti da nosiš crno. Žalost se nosi u srcu." "Kako znate?" Iz Viktorije izbi vatra dok je lomila prste na svojim rukama. "Da imate srca, vi me ne biste naterao da paradiram okolo u ovoj odeći, kao da moji roditelji nikada nisu postojali. Vi nemate srca." "U pravu si", reče on mirno, a njegov glas je zvučao još više zastrašujuće jer je bio nizak. "Imaj to na umu, a ne da sebe varaš verujući da ispod moje žestoke spoljašnosti da sam miran kao sluga. Desetina žena su napravile tu grešku i zažalile su." Viktorija se udaljila od njega na nogama koje su se tresle. Kako je mogla zamišljati da mogu biti prijatelji! Bio je hladan i ciničan, tvrd, bio je nepouzdane naravi i pored toga on je neuravnotežen. Nijedan normalan čovek ne bi mogao ljubiti ženu sa takvom nežnošću i strašću u jednom trenutku, a onda postati neverovatno koketan pa uključiti hladnoću i mržnju samo trenutak kasnije. On nije bio pitom. Bio je opasan i nepredvidiv kao panter, lično. Uprkos činjenici da je hodala brzo koliko je mogla Džejson je dugim i lakim koracima stalno bio pored nje i oni su stigli na krivinu blizu kuće zajedno. Grof od Klingvuda ih je čekao već sedeći na njegovoj dvokolici sa Džonom udobno smeštenim pored njega. Neprijatna i ljuta Viktorija reče erlu kratak pozdrav, neuverljivo se osmehnu Džonu i preda mu njegovu jedrilicu, a zatim požuri napred. Džon je pogledao nju pa Džejsona, a zatim se zabrinuto okrenuo svom ocu. "On nijeizudarao gospođicu Tori, zar ne?" Erl pogleda Džona, a zatim podiže pogled na lice njegovog gospodstva. Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Ne, Džone, gospodin Fielding je nije istukao." Pogledavši Džejsona on reče, "Da pitam Karolinu da sutra pozove gospođicu Steaton kod nas?" "Dođi sa njom a mi ćemo nastaviti svoju diskusiju" Robert klimnu. Stežući ruke zaštitnički oko svog sina, on pokretom pete dodirnu svog nemirnog konja i dvokolica krete. Džejson je gledao kako odlaze. Njegov blag izraz najednom je postao izraz nezadovoljstva jer je prvi put dozvolio sebi da se seti onoga što se desilo kraj potoka.

Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught Deveto poglavlje Do sledećeg popodneva Viktorija još nije bila u stanju da izbaci Dzejsonov poljubac iz svojih misli. Sedeći na travi pored Vilija, ona pomilova njegovu ponosnu glavu dok je glodao kost koju mu je donela. Gledajući ga, ona je ponovo pomislila na Džejsonov nasmejan stav posle poljubca i njen stomak se zgrči kada je uporedila svoju nevinost i glupost sa njegovom softificiranošću. Kako je mogao da je drži i ljubi kao da će je proždrati u jednom trenutku, a onda se šaliti o tome u sledećem? I gde, pitala se, da ikada pronađe objašnjenje za svoje bezbrižno raspoloženje, za čula koja su teturala i noge koje su klecale? I kako je mogao posle svega da je pogleda onim pogledom i kaže joj da ne pravi greške koje su napravile desetine pre nje? Zašto se on ponaša tako? Pitala se. Sa njim je nemoguće izboriti se, nemoguće ga je razumeti. Ona je pokušala da se sprijatelji sa njim, samo da bi sve završilo poljupcem. Sve je izgledalo tako različito u Engleskoj. Možda ovde poljupci nisu tako neobični i možda nema razloga da se oseća krivom i ljutom. Ali ona to jeste. Usamljenost bez Andreja je preplavi i ona zadrhta zbog sramote što je učestvovala u Džejsonovom poljupcu. Podigla je pogled i videla Džejsona kako jaše prema štali. On je otišao u lov ovoga jutra, tako da je mogla da ga izbegne dok je pokušavala da okupi svoju pamet, ali odlaganju je došao kraj. Kočija grofa od Kolingvuda bila je u prednjem dvorištu. Nevoljno, ona ustade. "Dođi, Vili", rekla je odučno. "Idemo reći gospodinu Fieldingu da su grof i grofica upravo stigli. Da uštedimo sirotom O'Majliju put do štale." Pas podiže veliku glavu i posmatrao je inteligentnim očima, ali se nije pimerio. "Vreme je da prestaneš da se kriješ od ljudi. Ja nisam tvoj sluga, znaš. I odbijam da ti donosim obroke ovde. Northrup mi je rekao da si se hranio u štali. Dođi Vili!" Ponovi ona odlučna da preuzme kontrolu nad tim malim delom svog života. Napravila je još dva koraka i čekala. Pas ustade i pogleda u nju. Njegov izraz odavao je da je razumeo komandu. "Vili", reče ona ljutito, "Ja sam rasla sa preterano nestrpljivim, arogantnim, muškarcem", odbrusi ona. "Rekla sam dođi". Opet je stala gledajući preko ramena u potpunosti spremna odvući životinju za vrat ako odbije. "Dođi", rekla je oštro i ovaj put je polako počeo da je prati. Ohrabrena svojom malom pobedom Viktorija je išla prema štali ispred koje je stajao Džejson, a njegova puška mu je labavo visila iz ruke. Ispred kuć, grof od Kolingvuda pomože svojoj grofici da siđe sa kočije. Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Tu su, tamo." rekao je svojoj ženi i klimnuo u pravcu štale. Uzimajući njenu ruku nežno u svoju, on je povede preko travnjaka prema drugom paru. "Osmeh." rekao je zadirkujućim šapatom, "Izgledaš kao da ćeš se suočiti sa dželatom." "Što je više ili manje kako se osećam." Karolina priznade uz glupavi osmeh, "Znam da ćeš se smejati, ali gospodin Fielding me plaši." Ona klimnu glavom zapanjena izgledom svog muža. "Ja nisam jedina koja se tako oseća. To strahopoštovanje osećaju skoro svi." "Džejson je sjajan čovek, Karolina. Ja sam dobio ogromne prinose na svakoj investiciji koju je bio ljubazan da mi preporuči." "Možda, ali on je i dalje nedostupan i ... zbunjujući na sve to. Štaviše, on je u stanju da kaže one vrste reči koje te nateraju da sedneš iako si želeo samo pozitivno da uradiš. Prošlog meseca rekao je gospođici Faradai da on ne voli onu vrstu žena koje mu se kače o ruku u javnosti." "Šta je gospođica Faradai rekla na to?" "A šta je mogla da kaže? Ona ga je tada držala za ruku. Bila je posramljena." Ignorišući značajan pogled svoga muža, ona spusti svoje duge prste u rukavici. "Šta žene vide u njemu, ja ne mogu da zamislim, i još stalno prave kolače od sebe u njegovom prisustvu. Istina, on je bogat kao krez sa šest imanja i ko zna koliko funti godišnje i naravno on že biti sledeći vojvoda od Atherona, takođe. I učiniću na pravdu i priznati da je veoma zgodan ..." "Ali ne razumeš šta žene vide na njemu?", njen muž je zadirkivao. Karolin odmahnu glavom i snizi glas dok su se približavali paru. "Njegovi maniri nisu uopšte lepi. Naprotiv šokantni su!" "Kada se čovek nemilosrdno bori za svoje bogatstvo i titulu, onda treba da ima opravdanje za izgubljeno strpljenje i sada i onda" "Možda tako misliš, ali ja imam saosećanja sa sirotom gospođicom Steaton. Samo razmišljam o tome koliko prestravljena mora biti što živi u istoj kući sa njim." "Ja ne znam da li je prestravljena, ali imam utisak da je usamljena i da joj je potreban prijatelj, da joj pokaže kako da nastavi u Engleskoj." "Mora da se oseća prilično jadno", složi se Karolina gledajući Viktoriju koja je upravo stigla do Džejsona i nešto mu govorila. "Stigli su grof i grofica", Viktorija reče Džejsonu na hladno ljubazan način. "Vidim. Pratili su te do ovde", objasni Džejson, "Oni su nekoliko koraka iza tebe sa tvoje desne strane." On ponovo pogleda u nju pa se Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught ukoči. Pažnju mu je privuklo nešto iza nje. "Odlazi", naredio je gurajući je sa strane i stavljajući pušku na rame. Čula je nisko, užasno režanje i odjednom shvati šta je Džejson hteo da uradi. "Ne", zavrištala je. Skočila je, divlje odgurnula cev puške u vazduh i bacila se na kolena savijajući ruke oko Vilija i time zaprepastila Džejsona. "Vi ste ludi! Ludi! Šta je uradio Vili da je zaslužio da gladuje i da ga upucate?" Upita ona histerično, mazeći psu glavu." Da li je plivao u vašem glupom potoku ili se usudio da ne posluša jednu od vaših naredbi ili ..." Puška je skliznula niz Džejsonove utrnule prste dok je cev bezopasno gledala u pod. "Viktorija", rekao je on mirnim glasom koji je bio u suprotnosti sa njegovin napetim stavom, "To nije Vili. Vili je kod Kolngvuda, pozajmio sam mu ga pre tri dana za uzgoj." Viktoriji su se ruke stegle u pesnice. "Osim ako sam izgubio vid i razum u poslednjem trenutku pretpostavljam da je životinja koju držiš kao najka bebu najmanje polovinom vuk." Viktorija proguta i polako ustade. "Čak i ako on nije Vili, on je i dalje pas, a ne vuk", ona tvrdoglavo nastavi, "On zna komandu "dođi"." "On je delom pas", Džejson joj se suprotstavi. Sa namerom da je povuče dalje od životinje on istupi i uhvati je za ruku. Ta akcija je dovela do trenutne reakcije psa koji čučnu pokazujući svoje očnjake, a dlaka na leđima mu se podiže. Džejson joj pusti ruku i prste polako namesti na okidač puške. "Skloni se od njega, Viktorija." Viktorijine oči prikovaše se za pušku. "Ne radite to!", ona ga upozori histerično. "Neću vam dozvoliti. Ako vi ubijete njega ja ću vas, kunem se. Ja sam bolji strelac nego što sam plivač. Svi kod kuće vam mogu potvrditi, Džejsone!" Ona je grčevito plakala. "On je pas, a samo pokušava da me zaštiti od vas. Svako to može da shvati. On je moj prijatelj. Molim vas, molim vas ne pucajte. Molim vas ..." Sa slabim olakšanjem ona je gledala kako Džejson opušta ruku na pušci i cev ponovo pada prema travi. "Prestani bditi nad njim", naredi. "Neću ga ubiti." "Hoćete li mi dati svoju reč, kao džentlmen?" Viktorija je bila uporna, a njeno telo i dalje je štitilo vuka dok je nastojala da spreči smrtonosni sukob između hrabrog psa koji je pokušavao da je zaštiti i čoveka sa smrtonosnim oružjem koji je spreman da ga ubije zbog toga. "Dajem ti reč." Viktorija je počela da se udaljava, ali onda se setila nečega što je Džejson rekao i brzo se vrati između boraca ponovo. Očekujući Džejsonovu sumnju ona ga podseti. "Rekli si mi da niste džentlmen i rekli ste da nemate principe. Kako da znam da ćete poštovati svoju Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught reč koju ste dali kao gospodin?" Džejsonove oči su sjale sa nevoljnom zabavom dok je posmatrao mladu ženu koja istovremeno zagovara vuka i prkosi mu. "Ja ću je ispoštovati. Sada se prestani ponašati kao Jovanka Orleanka." "Nisam sigurna da li da vam verujem. Da li bi ste se zakleli lordu Kolingvudu?" "Ti iskušavaš svoju sreću, draga moja", Džejson je upozori tiho. Iako je tiho rekao imao je neospornu notu pretnje i Viktorija ga posluša, ne zato što se plašila posledica već zato što je instiktivno verovala da će Džejson održati reč. Ona klimnu glavom i skloni se, ali veliko telo psa ostalo je spremno za napad. Njegov preteći pogled ostao je zakovan za Džejsona. On je opet pogledao u životinju puške i dalje spremne na njegovoj strani. U očaju Viktorija se okrete psu. "Sedi!" Ona naredi ne očekujući mnogo da će pas poslušati naredbu. Pas je oklevao, a zatim seo pored nje. "Eto, vidite", Viktorija postavi ruke preko grudi. "Njega je neko dobro trenirao. On zna šta je puška i da to boli. Zato ima takav stav. On je pametan." "Vrlo pametan", složi se Džejson sa izrugivanjem, "Dovoljno pametan da živi ljudima pod nosom, dok sam ja a i drugi kilometrima okolo u lovu na "vuka", koji prepada piliće i teroriše selo." "Da li je to razlog što idete u lov svaki dan?" Kada Džejson klimnu glavom Viktorija izgovori bujicu reči sve da bi sprečila Džejsona da izgovori da pas ne može ostati na imanju. "Pa, on nije vuk. On je pas, možete videti to. I ja ga hranim svaki dan.Tako da neće imati razloga vatati piliće više. On je veoma pametan takođe, on razume sve što mu kažem." "Onda bi mu možda mogla spomenuti da je nepristojno da sedi tamo i čeka priliku da ujede ruku koja je ,barem indirektno, odgovorna za njegovo hranjenje." Viktorija baci nervozan pogled na njenog zaštitnika, a onda ga opet vrati na Džejsona. "Ja mislim, ako mi opet priđete i kažete mu da vas ne ujede, samo ću mu dati ideju. Samo napred, ako je do mene." "Voleo bih da mu zavrnem vratom", Džejson reče polu ozbiljnim glasom, ali je shvaćen kako je želeo. Životinja čučnu spremna do proleća čekati. "Ne", reče Viktorija oštro. Vuk koga je nazvala Vili, oklevao je, a potom joj liznuo ruku. Viktorija odahne, "Eto, vidite, zna. Odlično ću se brinuti o njemu. Neće ni najmanje smetati nekome ako mu dozvolite boravak ovde." Džejson nije imao dokaz protiv njene hrabrosti ili molećivog pogleda onih plavih očiju. "Zadrži svoga psa", uzdahnuo je. Kada je krenula da Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught progovori, on reče. "Ja ću obavestiti Northrupa i radnike da ga ne povrede, ali ako krene na tuđu imovinu, oni će ga ubiti. "Vili" nije pokušao da napadne bilo koga, ali poljoprivrednici veoma cene svoje piliće, pored svojih porodica." Džejson spreči dodatne argumente jednostavnim pokretom ruke i okrete se da pozdravi erla i groficu od Kalingvuda i po prvi put Viktorija se seti njihovog prisustva. Naterala je sebe da bude topla sada kada je primorana da se upozna sa ženom koju je Džejson očigledno smatrao primerom lepog ponšanja. Umesto nadmenog prezira koji je očekivala na licu grofice, lejdi Kolingvud ju je gledala nežno što je izgledalo kao osmeh divljenja. Džejson ih je upoznao, a zatim otiđ sa erlom da razgovaraju o nekoj vrsti poslovanja nemilosrdno ostavljajući Viktoriju da se izbori sa groficom najbolje što je umela. Lejdi Kolingvud je razbila neprijatnu tišinu. "Mogu li se prošetati sa vama kada vežete svoga psa?" Viktorija klimnu glavom trljajući vlažne dlanove o svoje suknje."Vi mora da mislite da sam veoma loše vaspitana žena." "Ne", reče Karolina Klingvud grizući svoju usnicu da bi kontrolisala smeh. "Ali mislim da ste najhrabrija." Viktorija je bila zapanjena. "Zato što se ne bojim Vilija?" Grofica odmahnu glavom. "Zato što se ne bojite gospodina Fieldinga.",ispravi je ona smejući se. Viktorija je pogledala predivnu brinetu u njenoj elegantnoj haljini, ali je prepoznala nestašni sjaj u njenim sivim očima i ponudu prijateljstva u njenom osmehu. Ona je upravo upoznala srodnu dušu u ovoj naizgled neprijateljskoj zemlji. Shvatila je i njen duh je porastao. "Zapravo bila sam prestravljena", Viktorija priznade. Okrenula se ka zadnjoem delu kuće gde će vezati psa sve dok ne ubedi Džejsona da ga pusti u kuću. "Ali niste to pokazali. Vidite i to je veoma dobra stvar. Jer kada muškarac shvati da ga se žena boji on to koristi protiv nje na razne grozne načine. Na primer, čim je moj brat Karlton shvatio da se ja bojim zmija stavio je jednu u moju fijoku sa maramicama. I pre nego što sam završila sa histerijom moj brat Abot je stavio jednu u moje plesne papuče." Viktorija se strese. "Ja mrzim zmije. Koliko imate braće?" "Šest i svi su mi radili očajne stvari dok nisam naučila uzvratiti im. Da li vi imate braće?" "Ne, sestru." Do vremena kada su gospoda završila svoju poslovnu diskusiju i pridružila se damama za ranu večeru Viktorija i Karolina Kolingvud Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught su bile na pravom putu da postanu prijateljice. Viktorija je već objasnila sve o njenoj veridbi sa Džejsonom. Da je to bila greška ujaka Čarlsa iz najboljih namera. Onda joj je pričala o Andreju. Karolin joj je poverila da su njeni roditelji odabrali gospodina Kolingvuda za njenog muža, ali zbog stvari koje je rekla i kako su joj oči svetlucale dok je govorila o njemu Viktorija je shvatila da ga obožava. Obrok je prošao u smehu i razgovoru kao i razmenama tajni iz Viktorijinog i Karolininog detinjstva. Viktoriji je postalo jasno da su njih troje uživali u prelepo detinjstvu kao i u ljubavi i zaštiti svojih roditelja. Džejson je, meðutim, odbio da govori o svojoj mladosti, iako je izgledalo da zaista uživa slušajući njihove priče. "Da li stvarno pucate? Pitala je Karolina Viktoriju dok su dovijca slugu posluživala dinstane pastrmke na maslacu i bilju i sa delikatnim sosom. "Da", Viktorija priznade. "Andrej me je naučio kako jer je želeo da ima konkurenciju kada puca u mete." "I jeste li? Jeste li mu bili konkurencija, mislim." Viktorija klimnu glavom i svetlost od sveća dade njenoj kosi boju ognjene vatre. "Velika konkurencija. To je bilo teško i zamisliti, ali prvi put kada sam uzela pištolj u ruku prateći njegove instrukcije pogodila sam u metu. Nije izgledalo teško." "I posle toga?" "Postalo je lakše", reče Viktorija sa sjajem. "Sviđaju mi se sablje", priznade Karolina. "Moj brat Ričard nekada mi je davao da budem njegov partner u mačevanju. Sve što je potrbno je dobra ruka." "I stalno oko", dodade Viktorija. Gospodin Kolingvud se zahihota. "Znao sam da se pretvaram da sam vitez iz starog dvoboja i mladoženja. Mladoženja je nekoliko puta zbacio erla sa konja tako da verovatno nisam tako dobar u tome koliko sam mislio da jesam u to vreme." "Da li ste igrali tug-of-war u Americi?" "Da i to uvek momci protiv devojaka." "Ali to nije fer uopšte. Momci su uvek jači" "Ne", reče Viktorija smšući se njenom žalosnom izrazu. "Ako devojke uspeju odbraniti mesto gde stoji drvo, a onda izmisle, vrlo ležerno, da zategnu konopac oko drveta i vuku." "Zaboga", Džejson se nasmeja, "To je varanje." "Tačno, ali su šanse protiv nas bile drugačije. Tako da nije stvarno varanje." "Šta ti znaš o "kvota"?",reče on zadirkujući je. "Kakvi su odnosi na kartama?" Viktorija upita a lice joj je sjalo od Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught veselja "Da vam kažem sramnu istinu. Ja sam skoro vešta u izračunavanju izgleda raznih ruku u kartama tako da sam delila uvek da ja dobijem te posebne ruke. Ukratko", ona priznade, "ja znam kako varati." Džejson blago namršti svoje tamne obrve. "Ko te je naučo varati?" "Andrej. On je rekao da je te trikove naučio dok je bio u školi." "Podsetite me da nikada ne dam članstvo tom Andreju u nekom od mojih klubova", reče Kolingvud suvo. "On neće doživeti da vidi zoru." "Andrej nikada ne vara", reče Viktorija odano, "On je smatrao da treba znati kako se rade prevare da ne bi mogao biti prevaren od beskrupuloznih kockara, ali on je tada imao samo šesnaest godina i mislim da on još nije shvatio da je malo verovatno da će upoznati takvu osobu." Džejson se zavalio u fotelju, posmatrajući kako Viktorija fascinantno sa zadivljujućom lakoćom razgovara sa njegovim gostima i način na koji je tako lako navela Roberta Kolingvuda na razgovor za trpezarijskim stolom. On je primetio da joj lice sjaji od zaljubljenosti dok je govorila o svom Andreju. Ona je bila sveža, živa i netaknuta. Uprkos njenoj mladosti, imala je prirodnu softificiranost koja je dolazila iz njenog uma, živu duhovnost i istinku zainteresovaost za druge. On se osmehnu u sebi sećajući se njene hrabre odbrane njenog psa za koga je rekla da se od tog trenutka zove Vuk a ne Vili. Džejson je poznavao nekoliko muškaraca sa pravom hrabrošću u sebi, ali nikada nije upoznao hrabru ženu. Setio se njenog stidljivog odgovora na njegov poljubac i neverovatnog talasa vrele želje koja je planula u njemu. Viktorija Steaton je bila puna iznenađenja, puna obećanja mislio je proučavajući je krišom. Vidljiva lepota je oblikovala svaku crtu njenog lica, ali je njena privlačnost otišla mnogo dalje od toga. To je bilo u njenom zvučnom smehu i njenim gracioznim pokretima. Bilo je nečeg duboko u njoj što joj je davalo sjaj kao u besprekornog dragulja. Dragulja kojem je bila potrebna samo adekvatna obrada; elegantna odeća da dopuni primamljivu ličnost i izuzetne osobine; veličanstven dom gde je mogla da vlada poput kraljice; muž da obuzda njene nagone i beba na njenim dojkama. Sedeći preko puta nje Džejson se seti svojih starih napuštenih snova, da ima ženu da obasja njegov sto sa svojom toplinom i smehom ... Ženu da popuni prazninu u njegovom krevetu ... Ženu koja bi volela decu koju bi joj on dao ... Džejson se trže na kratko zgažen svojim naivnim, mladalačkim snovima i neispunjenom čežnjom. On ih je sprovodio u odraslom dobu. U braku sa Melisom budalasto, verujući da lepa žena može da Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught ostvari te snove. Kako je glup bio. Kako neverovatno naivan kada je dozvolio sebi da veruje ženi, da brine o ljubavi ili deci ili bilo čemu osim novca, nakita i moći. On se smrači kada shvati da je Viktorija Steaton iznenada donela sve one glupe čežnje nazad da ga muče.

Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught Deseto poglavlje Onog trenutka kada su Kolingvudi otišli, Džejson je krenuo pravo u biblioteku gde je Čarls sat vremena pre nestao. Čarls je položio svoju knjigu na stranu i obratio se Džejsonu. "Da li si primetio Viktorijino ponašanje večeras?" On je nestrplivo pitao. "Zar nije sjajna? Ona ima takav šarm, takvu staloženost, takvo razumevanje. Skoro sam je sa ponosom gledao. Zašto je …" "Vodi je u London sutra." Džejson reče prekidajući ga. "Flosi Vilson vam se može pridružiti tamo za sezonu." "London!" Čarls se začudi. "Ali zašto? Zašto moramo da žurimo?" "Želim je daleko od Vejkfilda. Odvedi je u London i pronađi joj muža. Sezona počinje za dve nedelje. Želim je daleko odavde i van domašaja mojih ruku. To je dovoljno objašnjenje." "Nije tako lako", Čarls je očajnički protestovao, "Ja ne mogu jednostavno dati reklamu u novinama za njenog muža. Tu moramo da idemo pravilno po zabavama i da je formalno uvedemo u društvo." "Onda je odvedi tamo i počni." Provlačeći ruku kroz svoju sedu kosu Čarls odmahnu glavom pokušavajući odvratiti Džejsona. "Moja kuća nije u tom stanju da mogu primati luksuzne goste." "Onda uzmi moju", reče Džejson. "Onda ti ne možeš ostati tamo", Čarls se usprotivi u divljoj potrazi za preprekom Džejsonovom planu. "Ako to uradiomo svi će na Viktoriju gledati kao na još jedan od tvojih drskih osvajanja. Činjenica da ste navodno vereni neće joj doneti nikakvu težinu." "Kada god sam u gradu odsešću u tvojoj kući.", reče Džejson žustro. "Uzmite moje osoblje odavde sa vama. Oni mogu spremiti bal najviše za jedan dan. Oni su radili to ranije." "Šta je sa haljina i ..." "Neka Fosie Vilson odvede Viktoriju kod madam Dumose i neka joj kaže da želim najbolje za Viktoriju i to odmah. Fosi će znati kako da dobije ulaznice za Alcmah. Šta još?" "Šta još?", Čarls izbaci. "Za početa Dumose je najpoznatija od svih. Ona neće imati vremena za Viktorijinu odeću. Ne samo za sezonu već uopšte." "Reci Dumose da se oslanjam na njen sud o Viktorijinoj odeći i da ne štedi na troškovima. Viktorijina crvena kosa i visina će biti izazov za nju. Ona će opremiti Viktoriju tako da će ona nadmašiti svaku neukusnu plavušu i Vilovu brinetu u Londonu. Ona će to uraditi čak i ako ne bude mogla da spava naredne dve nedelje, a onda će mi Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught naplatiti uobičajno nenormalnu cenu da bi nadoknadila svoje neprijatnosti. Prošao sam kroz sve ovo ranije", on žustro završi. "Sada pošto je sve rešeno ja imam posla." Čarls dugo, frustrirano uzdahnu. "Dobro, ali ćemo otići za tri dana a ne sutra. To će mi dati vremena da objasnim Fosi Vilson da nam se pridruži u Londonu, a ne ovde. Kao neoženjen muškarac ja ne mogu da živim u istoj kući sa Viktorijom bez pratnje. Posebno u Londonu. Pošalji tvoje osoblje unapred u London, a ja ću poslati poruku Flosi Vilson da nam se tamo pridruži prekosutra. Sada te moram zamoliti za uslugu." "Koju?" Pažljivo formulisavši svoj odgovor, Čarls je rekao: "Ne želim da iko zna za tvoj raskid veridbe sa Viktorijom. Ne odmah." "Zašto ne?" Džejson nestrpljivo zahteva. Čarls je malo oklevao, a onda ozareno rekao. "Pa, jedna stvar, ako članovi društva misle da je verena za tebe oni je neće toliko zagledati. Ona će uživati u malo više slobode. Moći će da iskoristi svoje slobodno vreme da pogleda gospodu pre nego što se odluči za nekoga posebnog." Kada je Džejson već bio spreman da se složi, Čarls brzo dodade. "Ona će biti mnogo divnija i mnogo poželjnija ako društvo u Londonu veruje da je dobila od tebe prvu ponudu, od svih drugih ljudi. Samo razmisli. Svaki neženja u Londonu će misliti da mora da je baš posebna ako želiš da je oženiš. Sa druge strane ako misle da si je odbacio i oni će to isto uraditi." "Tvoja "prijateljica" gospođa Kirbi će svima već reći da je veridba prekinuta.", Džejson istaknu. Čarls opušteno odmahnu rukom. "Neće niko obraćati pažnju na Kirbi, ako ti ne budeš negirao veridbu kad si u Londonu." "Dobro.", rekao je Džejson spreman da pristane na bilo šta samo da udaju Viktoriju. "Vodi je u London i predstavi je. Ja ću dati odgovarajući miraz za nju. Napravite neki bal i pozovi svo plemstvo u Evropi. Ja ću prisustvovati njenom debiju" i podrugljivo je dodao "I ja bih ostao u Londonu dok budeš intervjuisao potencijalne prosce. Ne bi trebalo biti teško naći nekoga da je skinemo sa vrata." Bio je toliko ushićen što je rešio problem Viktorije, da nije razmotrio razloge zbog kojih je Čarls tražio da se veridba nastavi. Viktorija je ušla u bibliotku kada je Džejson izlazio. Oni su razmenili osmehe. Onda je on izašao a ona prišla Čarlsu. "Da li ste napravili nacrt za našu večernju igru, ujka Čarlse?" "Šta?" upita on odsutno, "Da, naravno, draga moja. Tražio sam proslediti ceo dan. Uvek to radim." Seli su dole na obe strane Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught nacrtane igre koja je sadržala šezdeset i četiri ista kvadrata, pola bele pola crne boje. Dok je postavljala dvanaest krugova bele boje na dvanaest crnih polja, najbližih njoj, Viktorija ukrade pogled na lepog, elegantnog čoveka kojeg je brzo zavolela kao pravog ujaka. Bio je posebno zgodan večeras u svom dobro skrojenom tamnom odelu. Smejao se njihovim pričama iz detinjstva, pa čak ispričao i nekoliko svojih, ali sada je izgledao zaokupljen i zabrinut. "Da li se osećate dobro ujka Čarlse?" Upitala ga je dok je studirao svoje bele krugove. "Ne, ništa slično", rekao je uverljivo, ali u prvih pet minuta igre Viktorija je pobedila. "Izgleda da ne mogu da se skoncentrišem na igru", priznao je. "Hajde da umesto toga onda razgovaramo", Viktorija predloži blago. Kada je pristao uz osmeh, Viktorija je tražil taktičan način da ga pita šta ga muči. Njen otac je bio veliki zagovornik teorije da ljudi treba da razgovaraju o stvarima koje ih muče. Posebno osobe sa slabim srcem. Jer to često razrešava unutrašnji problem, koji može da dovede do novog napada. Podećajući se da je Džejson bio sa Čarlsom neposredno pre nego što je došla da igraju, Viktorija je predpostavila da je baš on uzrok Čarlsove nevolje. "Jeste li uživali u večeri?", ona ležerno poče. "Strahovito.", rekao je gledajući je kao da to i misli. "Da li mislite da je i Džejson uživao?" "Zaboga, da. Veoma mnogo. Zašto pitaš?" "Pa nisam mogla da ne primetim da je ćutao dok smo svi pričali o našoj mladosti." Čarls skloni pogled od njenog. "Možda nije mogao da se seti bilo čega zabavnog da nam kaže." Viktorija nije mnogo obraćala pažnje na taj odgovor. Njen mozak je trežio bolji način da vrati raspravu na Čarlsa. "Mislila sam da je možda nezadovoljan nečim što sam rekla ili učinila, pa je sada došao kod vas da vam kaže." Čarls je pogledao ponovo.Ovaj put sa osmehom u njegovim smeđim očima. "Zabrinuta si za mene, draga moja. Je li tako? I želiš da znaš da li me nešto muči?" Viktorij prasnu u smeh. "Jesam li toliko providna?" Stavljajući svoju preko njene on joj stisnu ruku. "Ti nisi providna Viktorija. Ti si divna. Stalo ti je do ljudi. Gledam te i osećam nadu za svet. Uprkos svom bolu koji si pretrpela poslednjih meseci i dalje primetiš kada starac izgleda umorno. Stalo ti je." "Vi niste uopšte stari", protestvovala je diveći se načinu na koji je Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught izgledao u svom večernjem odelu. "Ponekada se osećam mnogo starije nego što jesam.", rekao je sa pokušajem humora. "Večeras je jedna od tih noći. Ali ti si me obradovala. Mogu li da ti kažem nešto?" "Svakako." "Bilo je vremena u mom životu kada sam želeo ćerku, a ti si upravo ono što sam zamišljao da će biti." Grudva nežnosti naraste u Viktorijinom grlu kada je tiho nastavo. "Posmatrao sam te ponekada kako se šetaš po bašti ili kako razgovaraš sa slugama i moje srce je bilo puno ponosa. Znam da ti to izgleda veoma čudno pošto nisam imao nikakvog učešća u tvojem stvaranju, ali ja se, ipak, tako osećam. Osećam se kao da vičem svim cinicima na svetu: "Vidite je, ona je život, hrabrost i lepota. Ona je ono što je Gospod imao u vidu kada je pravio prvog čoveka. Ona će se boriti za ono u šta veruje. Boriti se za sebe protiv nepravde, a ipak prihvatiti gest izvinjenja za grešku i oprostiti je bez mržnje. Znam da si oprostila Džejsonu, više puta, za njegovo ponašanje prema tebi.Mislim na sve te stvari, a onda pomislim šta mogu da joj dam? Kako da joj pokažem koliko mi je stalo do nje? Kakav poklon čovek daje božanstvu?" Viktorija je mislila da vidi sjaj suza u njegovim očima, ali nije mogla biti sigurna jer su suze pekle njene oči. "Sada!" Rekao je on dok joj je čvrsto stezao ruku, veoma čvrsto, "Uskoro ćemo imati suze svuda po igri. Pošto sam odgovorio na tvoje pitanje, hoćeš li ti odgovoriti na jedno od mojih? Šta misliš o Džejsonu?" Viktorija se osmehnu nervozno. "On je bio velikodušan prema meni", počela je oprezno, ali Čarls odmahnu na njene reči. "To nije ono na šta sam mislio. Mislim, šta misliš o njemu lično? Reci mi iskreno." "Ja mislim da ne razumem šta me pitate." "Dobro, biću precizniji. Da li ti je on zgodan?" Viktorija proguta zapanjen hihot. "Većina žena misli da je prilično atraktivan", Čarls dodade. Prilično ponosno, pomisli Viktorija. "A ti?" Oporavljajući se od zaprepašćenja njegovim pitanjem, Viktorija klimnu glavom pokušavajući da ne izgleda posramljeno kako se osećala. "Dobro, dobro. Da li se slažeš da je veoma ... hm ... muževan?" Viktorija je bila užasnuta. Njen um je izabrao taj trenutak da se seti kako ju je Džejson poljubio kraj potoka, a ona je osetila kako joj crvenilo prekriva obraze. Bojana M. & Briseida Akelei

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Vidim da misliš da jeste", rekao je Čarls zadovoljno pogrešno tumačeći razlog njenog rumenila. "Odlično. Sada ću ti ja reći jednu tajnu: Džejson je jedan od najfinijih ljudi koje ćeš ikada upoznati. Njegov život nije bio srećan, ali je on radio jer ima ogromnu snagu uma i volje. Leonardo da Vinči je jednom rekao:"Što je veća ljudska duša, dublje voli". Taj citat me je uvek podsećao na Džejsona. Oseća stvari duboko, ali to retko pokazuje. I", Čarls dodade ironično, "jer je tako jak, on retko nailazi na suprotstavljanje od bilo koga i nikada od mladih dama. Zbog čega mu je ponašanje prilično ... hm ... diktatorski" Viktorijina radoznalost je pobedila i upitala je i preko svoje volje. "Na koji način njegov život nije bio srećan?" "Džejson mora biti jedini koji će ti pričati o svom životu. Nemam prava da to uradim. On će ti reći jednog dana. Ja to znam u svom srcu. Ipak imam nešto drugo da ti kažem. Džejson je odlučio da imaš sezonu u Londonu. Kompletnu sa svim sjajem. Otputovaćemo u London za tri dana. Flosie Vilson će nam se tamo pridružiti, a u dve nedelje pre početka sezone ona će te naučiti svemu o visokom društvu. Mi ćemo odsesti u Džejsonovoj gradskoj rezidenciji koja je daleko više pogodna za zabavu od moje, a Džejson će biti u mojoj kući u gradu. Jedna je stvar da nas troje boravimo zajedno u privatnosti na selu, ali u Londonu to mora da se završi." Viktorija nije imala pojma šta je sezona u Londonu podrazumevala, ali je ona pažljivo slušala kada je Čarls opisivao puteve, pozorište i Venecijanski doručak kome će prisustvovati. Njeno oduševljenje je ekskaliralo kada je rekao da će i Karolina Kolingvud biti u Londonu iz istog razloga. "...a kako nisi upratila nikakvu posebnu notu večeras na večeri", završio je, "lejdi Karolia je dva puta pomenula da ide u grad, te da se nada da ćete tamo nastaviti upoznavanje. Uživaćeš, zar ne?" Viktorija je mislila da će bar taj deo sezone uživati i ona je to i rekla, ali je u svom srcu mrzela što napušta Vejkfild i što će se suočiti sa stotinama stranaca. Posebno ako su kao dame Kirbi. "Pošto smo zaključili tu temu", reče Čarls otvarajući malu fioku i vadeći karte, "reci mi, kada te je tvoj prijatelj Andrej učio da igraš karte, da li te je naučio da igraš i Piket?" Viktorija klimnu glavom. "Odlično, hajde da igramo to onda." Kada je Viktorija spremno klimnula glavom Čarls joj je dao lažni žeton. "Nećeš varati, zar ne?" On skliznu na stolicu preko puta nje nasmejanih očiju. "Prvo mi pokaži kako deliš sa dna. Uporedićemo naše tehnike." Viktorija prasnu u smeh. Podigla je špil i dade kartama život svojim Bojana M. & Briseida Akelei

100

Jednom i zauvek – Judith McNaught spretnim prstima, a zatim ih podeli. "Pustiću vas prvu, da pomislite da je ovo vaša srećna noć", objašnjavala je ona spretno deleći po dve dok svako od njih nije imao dvanaest karata. Čarls joj je gledao u ruke dok je delila, a zatim podiže pogled pun fasciniranog divljenja. "Četiri kralja. Kladim se u bogatstvo na ovu ruku." "Izgubit ćete", Viktorija obeća sa osmehom i preda mu sopstvene karte u kojima je bilo četiri keca. "Da vidimo koliko dobro deliš sa dna", Čarls predloži. Kada je pokazala on zabaci glavu i nasmeja se. Igra karata koju su trebali da igraju pretvorila se u farsu, oboje su pokušali da u njihovom redu za delenje dodele sebi pobedničke karte i biblioteka je odzvanjala od smeha kada je jedno od njih pokušalo da prevari ono drugo. Kada je njegova koncetracija bila prekinuta od tolikog smeha, Džejson je krenuo u istragu tačno kada je sat odkucao devet. Nakon ulaska u biblioteku našao je Čarlsa i Viktoriju u svojim stolicama kako brišu suze od smeha i karte na stolu izmedju njih. "Priče između vas dvoje moraju biti zabavnije od onih na večeri", primeti Džejson gurajući ruke u džepove sa blago nezadovoljnim izrazom, "Čujem smeh u mom kabinetu." "To je moja greška", slaga Čarls namigujući Viktoriji dok je ustajao. "Viktorija je želela da igra ozbiljno igru puketa, ali sam joj odvukao pažnju sa šalama. Izgleda da ne mogu da budem ozbiljan večeras. Hoćeš li sesti da odigraš jednu igru sa njom?" Viktorija je očekivala da Džejson odbije, ali posle radoznalog pogleda na Čarlsa, on sede preko puta nje a Čarls se smesti preko puta Džejsona. Čarls stade kraj Viktorije i pogleda ga. Onda joj se nasmeši i uputi pogled koji je rekao "Varaj". Viktoriji se vrtelo od svih tih trikova uključujući i onaj koji joj je Čarls upravo pokazao, da joj nije trebao drugi poziv. "Da li bi voleli da vi delite ili ja?" upita ona Džejsona nevino. "Ti, svakao", reče on uljudno. Vodeći računa da ga ujuljka u lažan osećaj sigurnosti, Viktorija je mešala karte bez ikakvog pokazivanja spretnosti, a zatim poče da ih deli. Džejson pogleda preko ramena u Čarlsa i zatraži čašu brendija. Onda se ravnodušno okrete natrag u svojoj stolici, zapali jednu od tankih cigara koju je ponekada koristio i prihvatio čašu iz Čarlsove ruke. "Zar nećete da pogledate svoje karte?", upita Viktorija. Džejson gurnu svoje ruke u džepove sa cigarom između njegovih belih zuba i poslao joj špekulativni pogled. "Normalno više volim kada se deli sa vrha stola." Bojana M. & Briseida Akelei

101

Jednom i zauvek – Judith McNaught Zarobljena njegovim pogledom, Viktorija uguši užasnut hihot i pokuša da blefira. "Ja ne zna na šta mislite." Podignuvši tamnu obrvu izazva je. "Da li znaš šta se dešava kada varaš u kartama?" Viktorija odusta od svakog privida nevinosti. Podigla je svoje laktove na sto, stavila svoju bradu mežu ruke i pogledala ga smejući se. "Ne, šta?" "Osoba koja je previše uvređena jer je neka druga osoba varala često pozove na dvoboj da reše stvar." "Želite li da me pozovete na dvoboj?" upita ga Viktorija smelo ponosna na sebe. Džejson se opusti u svojoj stolici proučavajući njeno nasmejano lice dok se pravio da razmatra to pitanje. "Da li si dobar strelac kao što si rekla, kada si mi pretila danas popodne?" "Bolji", ona reče bahato. "Kakva si sa sabljama?" "Nikada nisam držala ni jednu, ali možda bi mi lejdi Karolina pokazala ona je odlična u tome." Blistav šarm lenjog, belog, Džejsonovog osmeha učinio je čudnu stvar sa Viktorijin pulsom kako je primetila. "Pitam se šta me je obuzelo da pomislim da bi ti i Karolina Kolingvud bili bezbedni pratoci." Onda je dodao nešto što je Viktoriji zvučalo kao lep kompliment. "Neka Bog pomogne društvu u Londonu ove sezone. Nijedno srce neće ostati netaknuto kad se pojaviš." Viktorija je i dalje pokušavala da se oporavi od zaprepašćenja zbog njegovog visokog mišljena o njenom uticaju na gospodu kada se Džejson ispravio u svojoj stolici i rekao: "Sada bi trebalo da igramo kada si toliko želela." Kada je klimnula glavom, on je uzeo karte iz njene ruke. "Ja ću deliti, ako ne znaš.", našalio se. On je dobio tri ruke pre nego što je Viktorija videla kako vešto krade kartu koja mu je potrebna od onih koje su već odbače i ne smeju se dirati. "Vi, varalice.", reče sa ogorčenim osmehom, "Ja sam pala sa parom žandara! Videla sam šta ste upravo uradili. Varali ste dok smo igrali ovu ruku." "Pogrešila si", rekao je Džejson dok je ustajao. "Ja sam varao tokom sve tri ruke", bez upozorenja sagnuo se i poljubio je u vrh glave, pomazio njenu dugu kosu i izašao iz biblioteke. Viktorija je bila toliko zapanjena njegovim postupcima da nije primetila eksploziju čiste radosti na Čarlsovom licu dok je gledao kako Džejson odlazi. Bojana M. & Briseida Akelei

102

Jednom i zauvek – Judith McNaught Jedanaesto poglavlje Gazeta i Times javili su dva dana kasnije da će lejdi Viktorija Steaton, grofica Langston i verenica Džejsona Fieldinga, markiza od Vejkfilda biti zvanično predstavljena na balu za dve nedelje kod svog rođaka vojvode od Atherona. Tek što su londonske novine objavile uzbudljive vesti pojavili su se svedoci ekspolizije aktivnosti markiza od Vejkfilda u njegovoj gradskoj kući u Londonu na adresi Upper Brook Street 6*. Prvo su došle dve teretne kočije manjeg broja službenika; Northrup batler, O'Mejli glavni sluga i gospođa Kardok kuvarica. Ova vozila su sledila uskoro dve velike kočija sa ostalim slugama. Nakon toga je stigla još jedna kočija u kojoj je bila Flosi Vilson, vojvodina tetka. Debela starica sa heruvima, rozeg lica uokvirenog plavim kovrdžama. Na glavi je imala divan mali šeširić koji je bio prikladniji za mnogo mlađu damu davajući joj izgled sličan umiljatoj starijoj lutki. Gospođica Flosi bila je dobro poznata ličnost među plemstvom. Prošla je pored niza kočija, mahnula veselo njenim dvoje prijatelja i požurila do Brook Strita, u vilu svoga nećaka. Sve ove aktivnosti su uredno primetili dame i gospoda koji su ležerno paradirali duž Brook Strita u svojim predivnim kočijama, ali nijedna nije stvorila divlju pometnju kao ona koja se dogodila sutradan kada su svedoci primetili Džejsona Fieldinga elegantnu Burgundac kočiju, koju su vozila četiri sivca. Iz raskošne unutrašnjosti kočije pojavio se Čarls Fielding, vojvoda od Atherona, zatim mlada dama koja može biti samo buduća žena Džejmsa Fieldinga. Mlada dama je graciozno sišla sa kočije ušukane ruke u vojvodinu, zastala je smešeći se u neverici zagledana u raskošnu vilu na četiri sprata i širokim prozorima. "Dobri Bože, to je ona!" uzviknu mladi gospodin Viltšire sa njegove povoljne pozicije tog trenutka, "To je grofica Langston", dodao je on sa euntazijazmom gurajući svog saputnika laktom u grudi. "Kako znaš?" Gospodin Krouli upita, gladeći nepostojanu boru svoje jakne. "Jasno je svakome ko ima i malo inteligencije i ko je pogleda. Ona je prelepa. Neuporedivo." "Ne vidim njeno lice", istaknu njegov prijatelj razumno. "Ja ne moram da vidim. Da nije lepa, nikada ne bi dobila ponudu od Vejkfilda. Jesi li ga ikada video sa ženom koja nije imala bujnu lepotu?" "Ne", priznade gospodin Krouli. Podižući monokl on zaškilji kroz njega, a onda iznenađeno zazvižda. "Ona ima crvenu kosu. Ne bih to Bojana M. & Briseida Akelei

103

Jednom i zauvek – Judith McNaught očekivao ni u milion godina." "To nije crveno, više je zlatna nego crvena." "Ne, to je ticijan." gospodin Krouli je tvrdio. Nakon trenutka dodatnog razmtranja, on izjavi: "Ticijan je očaravajuća boja. Uvek poželjna po meni." "Gluposti! Ti nikada nisi voleo one sa ticijan kosom. To uopšte nije tvoja boja." "Sada jeste", predvideo je gospodin Krouli smešeći se. Spuštajući čašu bacio je pogled na svoga prijatelja. "Verujem da će moja tetka Mersli dobiti pozivnicu za debitantski bal grofice langston. Mislim da ću otići zajedno sa njom i ..." Zastao je u govoru jer je gledao kako se mlada dama, koja je izašla iz kočije okreće ka kočiji i doziva nešto. Sekund kasnije, velika crno siva zver polete napolje. Stao je kraj njenih peta nakon čega je nastavio za njom dalje. "Prokletstvo, ako me oči ne varaju to je vuk", gospodin Kourli udahnu sa strahopoštovanjem. "Ona je moderna", drugi mladić progovori kada je došao do glasa. "Nikada nisam čuo da žene drže vuka za kućnog ljubimca. Grofica je vrlo moderna. Originalna da budem precizan." U želji da prošire vest da su prvi videli misterioznu lejdi Viktoriju Steaton, dva mladića su se rastala i požurila u svoje klubove. Do sledeće večeri, kada je u London stigao Džejson i otišao u Vajt po prvi put u nekoliko meseci sa namerom da uživa u nekoliko sati opuštanja u kartama pre pozorišta, već je bilo poznato, prihvaćeno bolje rečeno da je njegova verenica zadivljujuće lepote. Kao rezultat toga, umesto da se kocka u miru Džejsona su više puta prekinuli poznanici da ga pohvale za njegov odličan ukus i sreću, kao i da mu čestitaju i požele sreću u budućnosti. Nakon više od dva sata ove farse, da mu protresaju ruku i tapšu ga po ramenu, sinulo mu je da, uprkos Čarlsovom mišljenju nije mudro da svi veruju da je Viktorija verena za njega. Džejson je došao do ovog zakljućka jednostavnim zapažanjem da nijedan od prihvatljivih neženja koji su mu čestitali ne bi se usudio da ga uvredi udvarajući se njegovoj mladoj. Stoga ih je puštao da nastave da mu čestitaju, ali pomalo i odrica. "Stvar nije u potpunosti rešena između nas", promrmljao bi ili "Gospođica Steaton nije potpuno sigurna u svoja osećanja prema meni, ona me ne zna dovoljno dobro". On je rekao te stvari jer su bile neophodne, ali je bio potpuno zgađen svojom ulogom u celoj farsi i potpuno pobesneo da bi igrao ulogu budućeg verenika čija je verenica bila na ivici da ga ostavi. Do devet sati, kada se njegova elegantna kočija zaustavila u Bojana M. & Briseida Akelei

104

Jednom i zauvek – Judith McNaught Vilijamsovoj ulici ispred elegantne kuće koju je dao svojoj ljubavnici, Džejson je bio u mračnom raspoloženju. On se pope uza stepenice i nestrpljivo pokuca na vrata. Sluškinja koja je otvorila vrata pogledala je u njega i nervozno odstupila korak unazad. "G-gospođica Sibl me je uputila da vam kažem da ne želi da vas vidi opet." "O?", reče Dđejson svilenkastim glasom, "Da li je to tačno?" Mala služavka koja je dobro znala da joj plate zavise od zastrašujućeg, visokog, snažnog čoveka koji je stajao ispred nje, klimnu glavom, proguta i dodade. "Da, gospodaru. Vidite, gospođica Sibl je pročitala o balu vaše verenice i kako ćete i vi biti tamo, a ona je u krevetu. Ona je tamo." "Odlično!", reče Džejson grubo. Nije bio raspoložen da toleriše Siblin izliv besa večeras. Prošao je pored sluškinje i bacio se na vrata Sibline sobe. Njegove oči su se suzile na ženu koja je bila zavaljena na krevetu usred planine od satenskih jastuka. "Imaš napad migrene, moja draga?", on hladno upita, naslanjajući se ramenom na zatvorena vrata. Sibline zele oći su prštale od besa na njega, ali ga nije udostojila odgovora. Džejsonovi živci su bili već zategnuti i samo mu je ovo trebalo da eksplodira. "Izlazi iz tog kreveta i oblaći se.", naredi joj opasno tihim glasom. "Idemo na zabavu večeras. Poslao sam ti poruku." "Ja ne idem nigde sa tobom! Nikada!" Džejson ležerno skide jaknu. "U tom slučaju provešćemo veče tamo gde već jesi." "Ti, zveri!", burna lepotica skoči sa kreveta u bledo roze šifonu kada je došao do nje. "Kako se usuđuješ! Kako se usuđuješ doći kod mene posle onog članka u Gazeti! Izlazi iz moje kuće!" Džejson je ravnodušno gledao. "Moram li da te podsetim da je ovo moja kuća? Ja je plaćam." "Onda ću ja otići", uzvratila mu je. Uprkos svojoj glumi prkosa, drhtala je, a zatim je briznula u plač: "Džejsone, kako si mogao?", ona je plakala, a njeno telo se treslo od bolnih jecaja. "Lagao si me, rekao si da je objava lažna i ja sam ti verovala! I nikada ti neću oprostiti! Nikada..." "Da li će ti ovo pomoći da mi oprostiš?", on tiho upita. Posezajući u džep on izvadi ravnu somotnu kutiju, prevrnu je i otvori palcem pokazujući joj. Sibli proviri između prstiju i ostade u šoku kada je ugledala dijamantsku narukvicu koja je poèčivala na postelji od crnog somota. Sa poštovanjem, ona ju je podigla sa njenog plišanog gnezda i stavila Bojana M. & Briseida Akelei

105

Jednom i zauvek – Judith McNaught je na obraz. Podižući sjajne oči ka njemu i reče: "Džejsone, za odgovarajuću ogrlicu, oprostila bih ti sve." Džejson, koji je hteo da joj kaže da nije imao nameru da se ženi Viktorijom, zabaci glavu i zaurla od smeha. "Sibl", rekao je nasmejan kao da mu je bilo zabavno, "Ja mislim da mi je to tvoja najdraža kvaliteta." "Koja to?", upitala je zaboravljajući na narukvicu i studirajući njegov zajedljiv izgled. "Iskrena pohlepa bez srama.", rekao je on bez trunke zlobe, "Sve žene su pohlepne, ali ti si barem iskrena u tome. Sada dođi i pokaži mi koliko si zadovoljna svojim novim nakitom." Sibli poslušno dođe u njegovo naručje, ali njene oči su bile prazne kada je podigla lice za njegov poljubac. "Ti nemaš visoko mišljenje o ženama, zar ne Džejsone? Nije samo da mene ne poštuješ, ti nepoštuješ sva nas, zar ne?" "Ja mislim", on promrmlja razvezujući satenske trake na njenim grudima, "Da su žene divna bića u krevetu." "A van kreveta? Šta su onda?" On je ignorisao njeno pitanje i skliznuo joj haljinu sa ramena stručno joj stisnu bradavice i dobi brz odgovor. Uzimajući joj mahnito usne, on je uze u naručje i spusti u krevet. Silb je zaboravila da joj nikada nije odgovorio na pitanje.

Bojana M. & Briseida Akelei

106

Jednom i zauvek – Judith McNaught Dvanaesto poglavlje Viktorija sede na divan u svojoj spavaonici okružena gomilom novopridošlih kutija od madam Dumose koje su sadržale još haljina dovedenih do fantastičnosti. Raznovrsne haljina za šetnje, za jahanje, balske haljine, kape, šalovi, duge francuske rukavice i cipele koje su već popunile svaki centimetar prostora u njenom ormanu. "Moja damo!", Rut uzbuđeno uzviknu kada je u orman stavljala kraljevsko plavi, satenski, mantil sa kapuljačom obrubljen krznom. "Da li ste ikada videli nešto ovako lepo?" Viktorija podiže pogled sa Dorotinog pisma. "To je lepo", slabo se složi. "Koliko ogrtača to ima?" "Jedanaest", Rut odgovori milujući mekano krzno. "Ne, dvanaest. Zaboravila sam žuti somotni sa krznom. Ili je to trinaesti? Samo da razmislim; tamo su četiri svilena ogrtača, pet satenskih, dva krznena i tri vunena. Četrnaest, sve ukupno!" "Teško je poverovati da sam se sasvim lepo snalazila sa dva", Viktorija uzdahnu nasmejana. "A kada se vratim kući, tri ili četiri će biti sasvim dovoljna. Čin gospodina Fieldinga je čisto bacanje novca. Ovu odeću neću tamo nositi. Dame se tamo tako ne oblače", završila je, a njena pažnja se vrati na Dorotino pismo. "Kada se vratite kući?" Rut šapnu nervozno. "Na šta mislite? Oprostite gospo, oprostite što pitam." Viktorija je nije čula. Ona je ponovo čitala pismo koje je danas stiglo. Najdraža Tori, primila sam tvoje pismo pre nedelju dana. Bila sam veoma uzbuđena da čujem da dolaziš u London, jer sam se nadala da ću te odmah videti. Rekla sam baki da to želim učiniti, ali umesto da ostanemo u Londonu, već sledećeg dana smo otišle na selo, koje je malo više od sat vremena vožnje od mesta pod imenom Vejkfild Park. Sada sam na selu, a vi ste u gradu. Tori, mislim da baka hoće da nas razdvoji. I to me čini veoma tužnom i prilično ljutom. Moram naći neki način da se upoznate, ali ću to ostaviti tebi, jer si mnogo bolja u smišljanju šema od mene. Možda ja samo izmišljam bakine namere. Ne mogu da budem sigurna. Ona je hladna, ali nije bila okrutna prema meni. Ona želi da napravim ono što ona zove "sjajan brak" i u tom smislu upoznam gospodina po imenu Vinston. Imam desetine raskošnih haljina, svakakvih boja mada ne mogu da se pojavljujem u njima dok ne izađem u društvo. Što se čini kao veoma čudna tradicija. I Bojana M. & Briseida Akelei

107

Jednom i zauvek – Judith McNaught baka mi je rekla da ne mogu da mi dođu u krevet kada si zaručen sa nekim, što je još jedna tradicija. Stvari su mnogo jednostavnije kod kuće, zar ne? Objasnila sam baki da si praktično verena za Andreja Bainbridgea i da želim da nastavim muzičku karijeru, ali me ona izgleda ne sluša. Ona te nikada ne spominje, ali joj ja stalno pričam o tebi ionako, jer sam odlučna da popusti i pozove te da živiš sa nama. Ona mi ne brani da pričam o tebi. Jedina stvar je da nikada nije ništa rekla kad joj pričam šta mislim. Ona voli da se pretvara da ne postojiš. Onda me samo sluša sa izrazom na licu koji se može protumačiti kao prazan i ništa ne kaže uopšte. Zapravo, ja sam je sasvim davila do smrti pričom o tebi, diskretno, kako sam ti i obećala. Isprva sam samo pričala o tebi, ubrizgavala tvoje ime kada god je to bilo moguće. Kada je baka primetila da imam fino lice, rekla sam joj da si ti mnogo lepša, kada je komentarisala moj talenat na klaviru, rekla sam joj da je tvoj mnogo veći, kada je primetila moje manire, rekla sam joj da su tvoji izuzetni, kada sve to nije uspelo da joj objasni koliko smo bliske i koliko mi nedostaješ, bila sam prinuđena da preduzmem drastičnije mere, pa sam nosila tvoj portret u salon i stavljala ga na sto. Baka nije rekla ništa, ali sledećeg dana ona me je poslala u obilazak Londona, a kada sam se vratila portret je opet bio u mojoj sobi. Nekoliko dana kasnije, ona je očekivala nekog od njenih prijatelja da je pozove pa sam se ušunjala u njen omiljeni salon i tamo ostavila tvoje divne skice, one koje si mi dala da me podsećaju na dom. Kada su ih dame videle, one su bile oduševljene talentom, ali baka nije rekla ništa. Sutradan me poslala do Iroksine, a kada sam se vratila dva dana kasnije, skice su bile u mom ormanu. Večeras ona se pomno zabavljala, a ja sam tražila da sviram klavir za nju i njene prijatelje. Svirala sam ali sam pevala pesmu koju sam napisala kada smo bile deca, "Sestre Zauvek", sećaš se? Mogla bih reći po praznom izrazu na licu naše bake da je ona bila najviše iznervirana sa mnom. Kada su joj prijatelji otišli obavestila me je da je odlučila da me pošalje u Devoshir na celu sedmicu. Ako je ponovo isprovociram. Imam utisak da će me poslati u Brisel ili negde na ceo mesec.I pak, ja ću istrajati. Dosta o tome za sada. Koliko šokirana si morala biti kada si saznala za svoju veridbu sa gospodinom Fieldingom. Koliko bi Andrej Bojana M. & Briseida Akelei

108

Jednom i zauvek – Judith McNaught uznemiren bio kada bi to saznao. Međutim, pošto ste to sve sada razjasnili i od toga ništa neće biti. Moraš uživati u svojim novim haljinama i ne osećaj se lose što nisi pravilno žalila za mamom i tatom. Ja nosim crne rukavice. Baka kaže da je to u Engleskoj pravilan način žalovanja. Iako postoje neki koji se oblače u crno šest meseci, a zatim u sivo narednih šest. Baka ne veruje u kršenje regularnosti, pa čak i ako je ona prihvatila moja uveravanja da si već verena za Andreja. On neće moći da ti dođe u krevet do sledećeg proleća. Ona kaže da mora da prođe puna godina od smrti voljene osobe pre nego što bi mi bilo dozvoljeno da prisustvuje bilo čemu osim tihim, neformalnim poslovima. Ne smeta mi ni najmanje, jer me balovi i sve što ide uz njih prilično plaše. Moraš mi pisati i reći mi je li to tako loše kao što izgleda. Baka će ići u London sa vremena na vreme da prisustvuje pozorištu koje puno voli i obećala je da je mogu pratiti tada. Držaćuu je za reč a mi ćemo imati priliku tada se videti. Moram da idem sada. Baka je unajmila tutora koji će me nučiti kako da izađem u društvo. Postoji toliko toga da se nauči ... Viktorija spusti pismo u fijoku, pogleda na sat na kaminu i uzdahnu. Znala je dobro na šta misli Doroti u njenom poslednjem stavu jer je gospođa Flosi ubacivala u njenu glavu poslednje dve nedelje pravila ponašanja, a sada je došlo vreme za još jednu lekciju. "Tu si", uzviknu gospođa Flosi kada je ušla u salon. "Danas, mislim da bi trebali da idemo na ispravnu adresu kada su članovi plemstva u pitanju. Ne smemo da dozvolimo tvoju prvu grešku na balu sutra uveče." Suzbijajući divlju potrebu da podigne suknje i pobegne od kuće, Viktorija sede blizu Čarlsa, preko puta gospođe Flosi. Za skoro dve nedelje je odvukla kod modelsice, između naizgled beskrajnih lekcija o vladanju, plesu i francuskom. Tokom ovih lekcija gospođica Flosi je slušala Viktorijinu dikciju, gledala svaki pokret, pitala o Viktorijinim dostignućima i interesovanjima, klimajći glavom dok su joj se kovrdže vijorile na način koji je Viktoriju podsetio na nemirnu mali ptičicu. "Sada, dakle", gospođa Flosi zacvrkuta. "Počećemo sa vojvodama. Kao što sam vam rekla juče, vojvoda je najviša titula u engleskom plemstvu. Vojvode su tehnički "kneževi", ali iako je princ veći u rangu, ali morate imati na umu da su kraljevski sinovi rođeni kneževi, pa podignuti u rang vojvode. Naš dragi Čarls", ona trijumfalno završi i Bojana M. & Briseida Akelei

109

Jednom i zauvek – Judith McNaught nepotrebno, "je vojvoda!" "Da", Viktorija odgovori, uzvraćajući ujaku Čarlsu simpatičan osmeh. "Nakon vojvode dolazi markiz. Markiz je naslednik vojvode. I zato je naš dragi Džejson sada markiz! Nakon markiza dolazi erl, vikont i na kraju baron. Napisaću ovde dole za vas, draga moja." "Ne", Viktorija je brzo uveri, "Sve to imam u mojoj glavi." "Vi ste tako pametno dete", gospođa Flosi reče sa odobravanjem. "Sada, onda da krenemo sa oslovljavanjem. Kada razgovarate sa vojvodom morate ga zvati "vaša milosti". Nikada", ona je upozori teškim tonom, "se nemojte obratiti vojvodi sa "moj gospodaru". Vojvotkinji se obraćajte sa "vaša milosti". Međutim, sve ostale možete zvati "moj lorde" i njihove supruge "moja damo", koji je pravilan oblik za njihovo zvanje. Kada ste vojvotkinja vama će se obratiti sa "vaša milosti"." završi ona trijumfalno. "Zar to nije uzbudljivo." "Da", Viktorija neprijatno promumlja. Ujak Čarls joj je objasnio zašto je neophodno da društvo misli da je njena veridba sa Džejsonom stvarna i pošto je Flosi Vilson bila takva brbljivica, on je odlučio da i Flosi mora verovati u to kao i drugi. "Moram dobiti dozvolu od Almaksa za tvoj debitantski bal, draga. Ali dosta o toj temi. Sada hoćemo li prei preko odeljka "Debret Peerrage"?" Ali Viktorija je bila pošteđena te agonije kada je Northrup ušao u salon, pročistio grlo i najavio dolazak grofice od Kolingvuda. "Uvedi je, Northrupe", reče ujak Čarls. Karolin Kolingvud je ušavši u salon primetila otvorene knjige bontona i dobacila zaverenički osmeh Viktoriji. "Nadala sam se da bi me pratila u vožnji parkom", rekla je ona Viktoriji. "Volela bih iznad svega!" uzviknu Viktorija. "Da li bi vam strašno smetalo, gospođo Flosi? Ujka Čarlse?" Dali su joj dozvolu i Viktorija požuri gore da sredi kosu i ponese šeširić. Čekajući, Karolina je ljubazno porazgovarala sa dvoje starijih ljudi u salonu. "Pretpostavljam da je veoma uzbuđena zbog sutra uveče." "Oh, da, veoma", potvrdi gospođa Flosi klimajući energično njenim plavim loknama. "Viktorija je jedna divna, mlada dama, što ja ne moram da vam pričam jer je već poznajete. Takve šarmantne manire ima, tako laka i prijatna. I za oči! Tako divna ličnost, takođe. Imam puno poverenje da će ona imati ogroman uspeh. Ne mogu si pomoći u želji da je plava, međutim", gospođa Flosi uzdahnu, "Plavo je u modi, znate." Ona uputi pogled Čarlsu. "Da li se sećaš lorda Hornbija kao mladića? Tada sam mislila da je najlepši mladić na svetu. Imao je Bojana M. & Briseida Akelei

110

Jednom i zauvek – Judith McNaught crvenu kosu i slično lep naslov. Njegov brat je bio jako kratko ..." i tako je ona nastavila da skače iz teme u temu kao ptica sa grane na granu. Viktorija pogleda okolo po parku i nasloni se na otvorenu kočiju zatvarajući oči u pukom blaženstvu. "Kako je mirno ovde", reče ona Karolini, "Bila si veoma ljubazna što si me spasila i pozvala na vožnju parkom." "Šta si učila kada sam stigla?" "Ispravne oblike obraćanja članovima plemstva i njihovim suprugama." "Da li si savladala to?" "Apsolutno", rekla je Viktorija potiskujući nervozan i umoran hihot. "Sve što moram da uradim je da ih nazovem "moj gospodaru", kao da su Bogovi, a njihove žene "moja damo", kao da sam njihova sluškinja." Karolinin smeh je odgovorio na Viktorijin. "Najteža stvar je francuski", priznade ona. "Iako je moja majka učila mene i Doroti da čitamo i to dovoljno, ali ja ne mogu da izgovaram prave reči na pamet." Karolin koja je tečno govorila Francuski pokuša da pomogne. "Ponekad je najbolje naučiti iz jezika fraze umesto pojedinačnih reči. Onda ne treba misliti kako da ih pravilno zajedno izgovaraš, a ostatak možeš i kasnije. Na primer kako da me pitaš za pisanje pisma na francuskom?" "Mon pot d’encre veut vous emprunter votre stylo?", Viktorija izusti. Karolinine usne su podrhtavale od veselja. "Upravo si rekla "Moja želja je da pozajmim olovku"" "Barem sam bila blizu", Viktorija je rekla i obe su upale u glasan smeh. Putnici ostalih kočija u parku okrenuli su se na muzički zvuk njihove radosti i smeha i ponovo se istaklo da je energična grofica Kolingvud pokazala posebnu nakolnost lejdi Viktoriji Steaton. Činjenica je da Viktoriji značajno rastao rejting među plemstvom koje je tek upoznavala. Viktorija je prestigla Vuka koji ih je redovno pratio u njihovim izlascima i pomilova mu glavu. "Neverovatno, zar ne, da sam naučila matematiku i hemiju od svog oca tako lako, ali francuski tako teško ide? Možda ne mogu shvatiti, jer mi izgleda toliko besmisleno?" "Zašto je to besmisleno?" "Pošto će uskoro doći Andrej i odvesti me kući." "Nedostajaćeš mi", reče Karolina setno. "Većina prijateljstva traje godinama pre nego što se osećaju udobno i jednostavno kao mi sada. Bojana M. & Briseida Akelei

111

Jednom i zauvek – Judith McNaught Kada tačno veruješ da će Andrej da stigne?" "Pisala sam mu nedelju dana nakon smrti mojih roditelja", odgovori Viktorija odsutno povlačeći vlas kose ispod oboda njenog žutog šeširića. "Pismu treba oko šest nedelja da stigne, a bilo bi mu potrebno isto toliko da se vrati kući. Treba mu još četiri do šest nedelja da stigne iz Amerike ovde. To iznosi negde između šesnaest i osamnaest nedelja. Sutra će biti tačno osamnaest nedelja otkako sam ga poslala." "Ti predpostavljaš da je primio to pismo u Švajcarskoj, ali pošta u Evropi nije uvek pouzdana. Pored toga, predpostavljam da je već otišao u Francusku, gde si rekla da će mu biti sledeća destinacija." "Dala sam gospođi Brainbridge, Andrejevoj majci, drugo pismo za poštu u Francuskoj, za slučaj da se to desilo. "Viktorija uzdahnu. "Da sam znala kada sam napisala prvo pismo da ću biti u Engleskoj, mogao je da ostane u Evropi što bi bilo mnogo jednostavnije. Na žalost, ja to nisam znala. Pa sve što sam mu rekla u prvom pismu bilo je da su mi roditelji poginuli u nesreći. Sigurna sam da je pošao za Ameriku čim ga je dobio." "Zašto onda nije stigao u Ameriku pre nego što si otišla u Englesku?" "Verovatno nije bilo dovoljno vremena. Predpostavljam da je stiglo u roku od nedelje ili dve nakon mog polaska." Karolina se promišljeno nagnu, neodlučnog izgleda. "Viktorija, jesi li rekla vojvodi od Atheronu da si sigurna da Andrej dolazi po tebe?" "Da, ali on mi ne veruje. I zato što ne zna on je sam utvrdio da mi je potrebna ova sezona." "Ali zar ti se ne čini čudno što on želi da se ti i gospodin Fielding pretvarate da ste vereni? Ja ne želim da budem naporna.", Karolina se brzo izvini. "Ako bi radije da ne razgovaraš sa mnom o tome ja ću razumeti." Viktorija odlučno zavrte glavom. "Ja sam žudela da razgovaram sa tobom o tome, ali nisam želela da iskoristim tvoje prijateljstvo da se ja rasteretim." "Ja sam se rasteretila sa tobom", priznade Karolina jednostavno. "I to je ono zašta prijatelji služe. Nemaš pojma koliko je divno u koliko je neobično imati prijatelja u društvu koje će ćutati." Viktorija se osmehnu. "U tom slučaju ... Ujak Čarls kaže da želi da svi veruju da sam Džejsonova verenica zato što će mi to omogućiti da sve ostane bez drugih "zapleta" i "komplikacija". Kao verena žena ja ću biti u mogućnosti uživati u svom izlasku u društvo bez pritiska udvarača ili društva da bih se udala." "Na neki način, on je u pravu.", Karolina primeti. Njen izraz je bio slabo zbunjen, "Ali on se izlaže mnogim problemima samo zbog toga." Bojana M. & Briseida Akelei

112

Jednom i zauvek – Judith McNaught Viktorija je zamišljeno zurila u cvetnu livadu narcisa pored puta. "Znam da jeste. I ja sam o tome razmišljala. Ujka Čarls me voli. I ponekada imam osećaj da i dalje gaji nadu da ću se udati za gospodina Fieldinga ako Andrej ne dođe po mene." Briga zamagli Karolinine sive oči. "Da li misliš da postoji takva šansa?" "Ne, uopšte", reče Viktorija ozbiljno. Uz uzdah olkšanja Karolina se zavali u sjedište. "Dobro. Brinula bi se da se udaš da gospodina Fieldinga." "Zašto?, Viktorijina radoznalost je bila izazvana. "Želela bih da nisam to rekla,", Karolina promrlja jadno, "ali budući da ja znam, red je da ti kažem. Ako tvoj Andrej ne dođe po tebe, mislim da bi trebalo da znaš kakav je čovek gospodin Fielding. Ima salona gde on odlazi, ali nije baš dobrodošao..." "Zašto nije?" "Zbog jedne stvari. Bila je neka vrsta skandala pre četiri godine. Ne znam detalje, jer sam bila suviše mlada u to vreme da bih bila upoznata sa tim. Prošle nedelje, tražila sam od muža da mi kaže, ali on je prijatelj gospodina Fieldinga i ne želi da priča o tome. On kaže da je sve to izmišljena priča zlobnih žena i zabranio mi je da pitam bilo koga drugog zato što će starije žene početi svoja ogovaranja ponovo." "Gospođa Flosi kaže da je plemstvo uvek u nekom plamenu ogovaranja i da je većina toga besmislica.", Viktorija prokomentarisa, "Šta god da je, sigurna sam da ću čuti sve o tome u narednih nekoliko nedelja." "Nećeš.", Karolina predvide nedvosmisleno. "Na prvom mestu, ti si mlada, neudata žena tako da ti niko neće reći nešto skandalozno zbog straha da ne uvredi tvoj morala ili da ne padneš u nesvest. Drugo, ljudi ogovaraju druge ljude, ali oni će retko reći svoje priče ljudima koji su u njih umešani. To je priroda ogovaranja. Ona se vrše iza leđa onihkoji su glavni akteri." "Gde će napraviti najveću štetu i dati najviše uzbuđenja." Viktorija se složi. "Ogovaranje nije nepoznato u Portažu ili u Njujorku. Znaš i tamo je to uglavnom besmislica." "Možda, ali ima još nešto na šta želim da te upozorim.", Karolina je nastavila izgledajući krivom, ali odlučnom da zaštiti svoju prijateljicu. "Zbog svoje titule i bogatstva, gospodin Fielding se i dalje smatra odličnim ulovom, a postoji ogroman broj dama koje će naći da je veoma zgodan. Iz ta tri razloga one su se družile sa njim. Međutim, on ih nije uopšte lepo tretirao. Bilo je mnogo puta kada je bio nepristojan. Viktorija," ona zaključi tonom strašne osude, "Gospodin Bojana M. & Briseida Akelei

113

Jednom i zauvek – Judith McNaught Fielding nije gospodin." Čekala je neku reakciju od prijateljice, ali kada je Viktorija pogledala u nju kao da kvaran karakter gospodina Fieldinga nije bio značajniji od neravne marame na vratu Karolina uzdahnu i utonu napred. "Muškarci ga se plaše skoro kao i mnoge dame. Ne samo zato što je on toliko hladan i rezervisan, već zato što kruže glasine o njegovim dvobojima u Indiji. Kažu da se u nekoliko desetina njih borio i da je ubijao svoje protivnike hladnokrvno bez imalo emocija ili kajanja. Kažu da je u stanju da izazove čoveka na duel i za najmanju grešku." "Ne verujem u to", Viktorija se nesvesno stavi u Džejsonovu odbranu. "Ti možda ne, ali drugi veruju i ljudi ga se boje." "Da li su ga odande prognali zbog toga?" "Upravo suprotno", reče Karolina. "Oni pričaju pozitivno o njemu. Niko se ne bi usudio reći mu u lice direktno." Viktorija ju je gledala u neverici. "Zar svako ko ga poznaje ga se plaši?" "Skoro svi. Robert ga istinski voli, a on se smeje kada kažem da ima nešto zlokobno u gospodinu Fieldingu. Međutim, jednom sam čula Robertovu majku kada je rekla krugu svojih prijatelja da je gospodin Fielding zao čovek. Da on koristi žene, a zatim ih odbacuje." "On ne može biti toliko loš. Sama si rekla da se smatra sjajnim ulovom." "U stvari, on je o cenjen kao najbolji ulov u Engleskoj." "Eto vidiš! Ako ljudi misle da je toliko užasan, kao što ti misliš da jeste, nijedna mlada dama, niti njena mama ne bi želele brak sa njim." Karolina frknu. "Za vojvodu i sjajno bogatstvo ima onih koje bi se udale za čudovište." Kada se Viktorija samo nasmejala Karolinino lice se zamrači od zbunjenosti. "Viktorija, zar on tebi ne izgleda zastrašujuće?" Viktorija pažljivo razmotri odgovor kada je vozač krenuo ka Džejsonovoj gradskoj rezidenciji. Setila se Džejsonovog oštrog jezika kada je prvi put došla u Vejkfild i njegovog strašnog besa kada ju je uhvatio u kupanju u potoku. Setila se kako je glatko varao na kartama, tešio je u noći kada je plakala i smejao se njenom pokušaju da pomuze kravu. Setila se kako je držao uz svoje telo i žestoko je ljubio zahtevajući nežnost, ali ona tu uspomenu odmah izbrisa iz svog uma. "Lord Fielding ima brz temperament", rekla je polako, "ali sam primetila da se brzo ohladi od svog besa i dopušta da prošlost ostane u prošlosti. Ja sam nalik na njega u tom pogledu. Ali ne postajem Bojana M. & Briseida Akelei

114

Jednom i zauvek – Judith McNaught toliko ljuta kao on. I on mi nije osporavao dvoboj kada sam mu pretila da ću ga ubiti", dodala je ona duhovito, "tako da ne mogu da verujem da mu je toliko stalo da puca na ljude. Ako bi me pitala da ga opišem", Viktorija zaključi, "ja bih verovatno rekla da je on izuzetno velikodušan čovek koji je možda čak i nežan ispod površine." "Šališ se!" Viktorija odmahnu glavom pokušavajući da objasni. "Ja ga vidim drugačije nego ti. Trudim se da vidim ljude kako me je otac učio da treba." "Da li te je učio da budeš slepa prema njihovim greškama?" upita Karolina očajnički. "Nimalo. Ali on je bio lekar koji me je naučio da tražim uzorke stvari, a ne samo simptome. Zbog toga, koliko god da je nečije ponašanje čudno ja počnem da razmišljam zašto oni to tako rade. A uvek postoji razlog. Na primer, da li si primetila da kada se ljudi ne osećaju dobro oni su često loše naravi?" Karolina odmah klimnu glavom. "Moja braća su kao rakovi ako se iole ne osećaju dobro." "To je ono na šta mislim. Tvoja braća nisu loši ljudi, ali kada se ne osećaju dobro, oni postaju loše naravi." "Misliš li onda da je gospodin Fielding bolestan?" "Ja mislim da on nije srećan. Što je ista stvar kao i da se ne oseća dobro. Bez obzira na to, moj otac me je naučio da je od većeg značaja šta ta osoba uradi nego šta kaže. Ako pogledaš lorda Fieldinga na taj način, on je bio veoma ljubazan prema meni. Dao mi je dom i lepšu odeću nego što sam imala ikada u životu. A čak me je pustio i da dovedem vuka u kuću." "Mora da imaš superiorano razmevanje za ljude", reče tiho Karolina. "Ne, ne." Viktorija se žalosno suprostavi. "Ja gubim strpljenje i povredim isto tako lako kao i drugi. Sve dok se naknadno ne prisetim zašto se neko drugačije ponaša." "Ti se ne bojiš gospodina Fieldinga čak ni kada je ljut?" "Samo malo." Viktorija žalosno priznade. "Ali nisam ga videla od kako sam došla u London pa se možda samo osećam hrabrijom jer smo udaljeni jedno od drugoga." "Ne više." primeti Karolina klimajući smisleno ka elegantnoj crnoj, lakiranoj kočiji sa ukrašenim zlatnim grbom koja je čekala na ulazu u kuću. "To je kočija gospodina Fieldinga." objasni ona kada ju je Viktorija prazno pogledala. "I kočija iza nje koja stoji znači da je moj muž završio posao ranije i odlučio da mi se pridruži." Viktorija oseti čudno preskakanje srca kada je saznala da je Džejson tu. Tu reakcija ju je odmah dovela do osećaja krivice zbog toga što je Bojana M. & Briseida Akelei

115

Jednom i zauvek – Judith McNaught razgovarala sa Karoliom o njemu. Oba gospodina su bila u salonu slušajući ljubazno kako gospođa Flosi priča dugim, nepovezanim monologom o Viktorijinom napretku tokom poslednje dve nedelje. Slobodno protkanim ushićenim komentarima o njenom debiju pre skoro pedeset godina. Viktoriji je jedan pogled na Džejsonovo zategnuto lice bio dovoljan da zaključi kako u mislima davi damu. "Viktorija." gospođa Flosi reče, a malim rukama je radosno zapljeskala. "Napokon si se vratila! Ja sam govorila gospodi o tvom talentu na klaviru, a oni su iznad svega bili zabrinuti da čuju kako igraš." Ignorišući nesvesno zajedljiv izraz kada je čula "zabrinuti" gospođa Flosi je odvela Viktoriju do klavira insistirajući da ona nešto odsvira. Bespomoćno, Viktorija sede na klupu i pogleda Džejsona koji je bio skoncentrisan na nameštanje zarozanog mesta na njegovim prelepim, teget, pantalonama. On nije mogao više da izgleda kao da mu je dosadno osim ako bi zevnuo. Takođe je izgledao neverovatno zgodno, Viktorija shvati i oseti dug potres nervoze koji je pojačao mnogo puta njegov lenj, podrugljiv osmeh kada je pogledao u nju. "Nikada nisam video ženu koja pliva, puca, kroti divlje životinje i" zaključio je on "svira klavir. Da te čujemo." Viktorija je mogla reći da je u njegovom tonu osetila kako on očekuje da ona loše svira, a ona je čeznula da izbegne davanje odgovora sada kada je bila toliko neobjašnjivo nervozna. "Gospodin Vilhejm je Doroti i meni davao lekcije kao način otplate usluga mog oca za lečenje njegovih obolelih pluća, ali je Doroti mnogo bolji muzičar od mene. Do pre dve nedelje nisam mesecima svirala, a još uvek sam bez prakse." rekla je na brzinu opravdavajući sebe. "Moj Betoven je jedva osrednji i …" Njene nade za odlaganjem bile su prekinute kada je Džejson izazovno podigao obrvu i klimnuo glavom prema klaviru. Viktorija uzdahnu i kapitulira. "Ima li nešto konkretno što bi voleli da čujete?" "Betovena." reče on suvo. Viktorija mu posla ogorčen pogled što samo izazva još širi osmeh, ali ona sagnu glavu spremna napraviti šta je tražio. Uslovno, ona je prošla rukom preko dirki, a zatim je staloženo zaustavi preko njih. Kada ih je ponovo dodirnula, prostorijom odjeknu slatka melodija Betovenove klavirske sonate. U holu ispred salona Northrup zastade sa poliranjem sebra i blaženo zatvori oči slušajući muziku. U foajeu O'Majli prestade sa grdnjom podređenog i nagnu glavu prema salonu smešeći se uzvišenim Bojana M. & Briseida Akelei

116

Jednom i zauvek – Judith McNaught notama muzike u kući Fieldinga. Kada je Viktorija završila svi u salonu su zapljeskali. Svi osim Džejsona koji je sedeo zavaljen i sa kiselim osmehom na usnama. "Da li poseduješ neke druge "osrednje" veštine?" on je zadirkivo, ali u njegovim očima bilo je iskrenih komplimenata, koji su kada ih je videla, Viktoriju ispunili apsurdnom količinom zadovoljstva. Karolin i njen suprug su ih ubrzo nakon toga napustili obećavajući da će se videti sutra na Viktorijinom balu i gospođica Flosi ih isprati do vrata. Ostavši sama sa Džejsonom, Viktorija se osećala neobjašnjovo samosvesno i ona je odmah počela sa razgovorom da to sakrije. "Ja, ja sam iznenađena što vas vidim ovde." "Sigurno nisi mislila da neću prisustvovati tvom debiju" zadirkivao je on sa blistavim osmehom. "Nisam u potpunosti izgubio pristojnost, znaš. Mi bi trebali da budemo vereni. Kako bi izgledalo da se nisam pojavio ovde?" "Moj gospodaru ..." počela je. "Bilo je lepo to čuti." rekao je "Sa veoma poštovanja. Nikada me pre nisi nazvala tako." Viktorija ga je pogledala sa smešnom ozbiljnosti. "Ja ne bih to uradila ni sada, ali bi mi gospođa Flosi to ubacivala u glavu posle danima. Međutim, ono što sam počela da pričam da nisam baš dobra u obmanama i ideja da ljudi govore da smo vereni me čini monstruozno, nelagodnom. Ujak Čarls neće da čuje moje primedbe, ali ja ne mislim da je pretvaranje uopšte dobra ideja." "Nije." Džejson je odgovorio glatko. "Razlog za ovu sezonu je da ti nađemo odgovarajućeg muža." Viktorija otvori usta da insistira natome da će joj Andrej biti suprug, ali Džejson podiže ruku i dopuni svoju poslednju izjavu. "Cilj je da te predstavimo potencijalnim muževima u slučaju da Ambrose ne dođe po tebe." "Andrej."ispravi ga Viktorija "Andrej Brainbridge." Džejson odmahnu. "Kada predmet naše veridbe dođe na red, hoću da znaš šta sam pričao." "Šta to?" "Rekao sam da si se tek doselila, ali da me još ne poznaješ dovoljno dobro da bi bila sigurna u svoja osećanja prema meni. To će ostaviti otvorena vrata za tvoje druge udvarače, pa čak ni Čarls tome ne može da prigovori." "Ja bih radije da kažemo istinu, da nismo vereni." Džejson stavi ruku na vrat, ljutito masirajući umorne mišiće. "Ne možeš. Ako bilo ko od nas tako rano raskine veridbu, odmah nakon tvog dolaska u Englesku, biće veoma neprijatnih špekulacija o tome Bojana M. & Briseida Akelei

117

Jednom i zauvek – Judith McNaught ko je od nas dvoje raskinuo veridbu i zašto." Viktorija se seti Karolininog opisa o ljudima i njihovom stavu prema Džejsonu i odmah je predpostavila šta bi ljudi mislili kada bi ona rekla da raskida. Kada je pogledala na taj način ona je bila spremna da nastavi privid njihove veridbe. Ne zbog sveta, već da bi vratila Džejsonu za njegovu dobrotu i velikodušnost tako što neće dopustiti nikome da je odvraća ili zastrašuje njenim potncijalnim mužem. "Vrlo dobro." rekla je ona "Ja ću reći da stvari nisu baš najjasnije između nas." "Dobra devojka." reče on "Čarls je već imao jedan skoro fatalan napad i njegovo srce je slabo. Ne želim da se bespotrebno brine. On samo želi da vidi da si se dobro udala." "Ali šta će biti sa njim kada Andrej dođe da me odvede kući?" njene oči se raširiše pred novim problemom. "I šta će ljudi reći kada odlučim da se udam za Andreja?" Zabava zablista u Džejsonovim očima na njenom izboru reči. "Ako se to desi, rećićemo da si u očevu čast rešila da se udaš za bivšeg verenika. U Engleskoj je dužnost ćerke da se uda po izboru njene porodice i svi će razumeti. Čarlsu ćeš nedostajati, ali ako bude verovao da si srećna, to će omekšati udarac. Međutim,"dodao je on "ne mislim da će se to dogoditi. Čarls mi je pričao o Brainbridgeu i ja se slažem da je on slab čovek koji je pod kontrolom svoje majke. Bez tvog prisustva u Americi da ojača svoju hrabrost i odlučnost, nije verovatno da će prkositi svojoj majci i u galopu dojuriti po tebe." "O zaboga." Viktorija viknu na ovu zabludu o Andreju. "Nisam završio." Džejson ju je autoratitivno prekinu. "Takođe mi je jasno da tvoj otac nije naročito želeo da se vas dvoje venčate, ako je insistirao na vašoj razdvojenosti radi testiranja vaših osećanja, kada se već poznajete ceo život. Ti nisi bila verena za Brainbridgea u trnutku smrti tvoga oca, Viktorija."Džejson završi neumoljivo. "Dakle, ako on dođe na naš prag, on će morati da dobije moje odobrenje, pre nego što se oženi sa tobom i vrati te u Ameriku." Viktorija je bila rastrzana između besa i smeha. "Od svih nerava!" Ona puče. Njene misli su se kovitlale. "Nikada ga niste sreli, a već znate kakav je on čovek! A sda mi kažete i da ne mogu otići sa njim ukoliko ne prođe vaš test. Vi koji ste me praktično izbacili sa Vejkfilda kada sam tek stigla." Sve je bilo tako apsurdno da je Viktorija počela da se smeje. "Da li znate da nisam imala pojma šta ćete sledeće da uradite ili kažete što će mene zapanjiti. Ja ne znam šta da radim kada ste vi u pitanju!" "Sve što treba da uradiš" reče Džejson razvukavši osmeh na usnama "je pogledati trenutne mladoženje narednih nedelja u Londonu, Bojana M. & Briseida Akelei

118

Jednom i zauvek – Judith McNaught odaberi onog kojeg želiš i dovedi ga da dam svoj blagoslov. Ništa ne može biti lakše. Ja ću raditi u svom kabinetu ovde svaki dan." "Ovde?" Viktorija izgovori gušeći histeričan hihot zbog njegovog opisa njenog izbora muža. "Mislila sam da ćete odsedati u kući ujaka Čarlsa." "Tamo ću spavati, a radiću ovde. Čarlsova kuća je užasno neprijatna. Nameštaj je star, a sobe su uglavnom male i mračne. Osim toga, niko neće misliti ništa o tome što sam ovde preko dana, sve dok imaš pratilju. Nema razloga da mi bude neudobno dok radim. Kada smo kod pratilje, dobro je da te čeretanje gospođe Flosi još nije bacilo u komu." "Ona je veoma slatka." reče Viktorija ponovo pokušavajući da se ne nasmeje. "Nikada nisam čuo da žena govori toliko mnogo a da tako malo kaže." "Ona ima dobro srce." "Istina." on se odsutno složi, a njegova pažnja se usmeri na sat. "Ja idem u operu večeras. Kada se Čarls vrati, reci mu da sam bio ovde i da ću sutra biti ovde na vreme da pozdravim goste." "Vrlo dobro." drsko mu se nasmejavši, Viktorija dodade: "Ali ja vas upozoravam da će mi biti najveće zadovojstvo kada Andrej dođe, a vi budete prinuđeni da priznate da ste pogrešili." "Ne računaj na to." "Oh, ali ja računam na njega. Zamoliću gospođu Kardok da pripremi pitu od vrana, a onda ću vas naterati da je pojedete dok ja gledam." U iznenađujućoj tišini, Džejson se zagleda u njeno nasmejano, uzdignuto lice. "Ti se ne plašiš ničega, zar ne?" "Ne plašim se vas." ona bezbrižno najavi. "Trebalo bi." rekao je i sa tom zagonetnom primedbom otišao.

Bojana M. & Briseida Akelei

119

Jednom i zauvek – Judith McNaught Trinaesto poglavlje "Skoro svi su stigli." gospođa Flosi je kao i Rut završila sa poslednjim nameštanjem Viktorijine frizure. "Vreme je za vaš grandiozan izlazak, draga moja." Viktorija klimnu poslušno, ali su joj kolena klecala. "Ja bih radije stajala na prijemu sa ujakom Čarlsom i gospodinom Fieldingom. Mnogo bi mi manje kidalo živce." "Ali ne bi bilo ni približno tako efikasno." rekla je gospođa Flosi. Viktorija baci poslednji kritički pogled na svoj odraz, prihvati lepezu koju joj je Rut dodala i pokupi svoje suknje. "Spremna sam." reče nesigurno. Kada su prešli preko hodnika, Viktorija pogleda na hodnik ispod koji je pretvoren u čudesan cvetni vrt sa gigantskom vazdušastom paprati i ogromnim korpama belih ruža. Onda nervozno uzdahnu i pope se stepenicama na sledeći sprat gde je bila plesna dvorana. Sluge obučene u formalne, zelene liverje ukrašene zlatnim gajtanima stajali su mirno duž stepeništa pored visokih srebrnih korpi sa belim ružama. Viktorija se osmehnu slugama koje je poznavala i klimnu ljubazno glavom ostalima. O'Majli, glavni sluga, stajao je na vrhu stubišta i ona ga tiho upita. "Da li te zub još muči? Nemoj mi reći ne. Ako te još boli, nije problem nikakav napraviti drugi lek." On se nasmeši na nju sa neskrivenom predanošću. "Nije mi smetao, od kako ste mi napravili lek, gospođice." "Dobro, ali nemoj se patiti ako ponovo počne?" "Ne, moja damo." Sačekavši da Viktorija ode dalje on se okrete slugi do sebe. "Ona je veliki čovek, zar ne?" Sluga do njega se složi. "Dama skroz na skroz. Kao što si rekao u početku." "Ona će ulepšati stvari za mnoge od nas." O'Majli predvidi. "A gospodaru najviše, kada mu zapali krevet, ona će mu dati naslednika i učiniti ga srećnim." Northrup je stajao na balkonu sa pogledom na dvoranu leđima okrenut spreman da objavi bilo kojeg zakasnelog gosta koji je prolazio ispod mermernih vrata ispred njega. Viktorija mu je prišla. "Dajte mi malo vremena da dođem do daha, molim vas." molila ga je. "Onda možete najaviti naša imena. Strašno sam nervozna." poverila mu je. Osmeh mu je skoro, ne sasvim, narušio strogo držanje kada je stručnim okom odmerio damu koja oduzima dah. "Dok vi udahnete, moja damo, mogu da kažem koliko sam uživao u betovenovoj sonati Bojana M. & Briseida Akelei

120

Jednom i zauvek – Judith McNaught juče popodne? To je posebno moja omiljena." Viktorija je bila toliko zadovoljna i tako zapanjena ovom neočekivanom srdačnosti strogog sluge da je skoro zaboravila bučnu gužvu u balskoj dvorani. "Hvala.", reče ona nežno sa osmehom. "A koji je vaš omiljeni komad?" Izgledao je šokirano njenim interesovanjem, ali joj je rekao. "Sviraću ga sutra." slatko je obećala. "To je zaista lepo od vas, moja damo!" odgovorio je on formalno tvrdog lica. Ali kada se okrenuo najaviti njeno ime Northrupov glas je pucao od ponosa. "Lejdi Viktorija Steaton, grofica od Langstona." on najavi "I gospođa Florens Vilson." Činilo se kao da munja očekivanja puca kroz masu. Utišao se razgovor i ugušio smeh i više od petsto gostiju je čekalo da prvi put vidi američku devojku koja je sada nosila titulu svoje majke i koja će sada postati supruga Džejsona, gospodina Fieldinga. Videli su egzotičnu, crvenokosu boginju odevenu u gracioznu haljinu od svile safirne boje koja je odgovarala njeni očima. Kraljevskog držanja njenog raskošnog i vitkog tela. Dugačke rukavice su prekriale njene ruke, a njena gusta kosa bila je uhvaćena u masi sjajnih, debelih uvojaka isprepletana sa trakama od safira i dijamanata. Videli su izvajano lice bujne lepote sa visokim delikatnim jagodicama, savršenim nosom, velikodušnim usnama i malim, intrigrantnim, rascepom na bradi. Niko ko bi je pogledao ne bi verovao da mladoj lepotici kolena klecaju od panike. Sva bezimena lica zurila su u nju. Činilo joj se da će se onesvestiti kada je Džejson odjednom krenuo prema njoj. Pružio joj je ruku koju je Viktorija automatski prihvatila stavljajući svoju u nju, ali oči, koje je okrenula prema njemu, bile su prepune straha. Približavajući joj se kao da će joj udeliti neki intimni kompliment, Džejson je rekao: "Ti se preplašena na smrt, zar ne? Da li želiš da počneš sa stotinama upoznavanja sada ili bi radije zaplesala sa mnom i završila sa tim iscrpnim posmatranjem?" "Kakav izbor." Viktorija šapnu uz prigušen smeh. "Ja ću reći da muzika počne." Džejson je odlučio mudro i signalizirao muzičarima iznad njihovih glava. On je povede na podijum za ples i uze je u naručje kada muzičari počeše da sviraju valcer. "Može li valcer?" upita on iznenada. "Kakvo vreme da pitate." rekla je ona uz osmeh na ivici nervne histerije. "Viktorija," rekao je Džejson ozbiljno, ali sa blistavim osmehom za njihovu publiku "ti si ista ona mlada žena koja mi je zapretila da će mi razneti mozak pištoljem. Ne usužđuj se da se sada ponašaš Bojana M. & Briseida Akelei

121

Jednom i zauvek – Judith McNaught kukavički." "Ne, moj gospodaru." odgovorila je očajnički pokušavajući da ga prati dok je vodio kroz valcer. On pleše, pomislila je, sa istom onom elegancijom sa kojom je nosio prilagođenu, crnu večernju odeću. Odjednom mu se ruka zategnu oko njenog struka prisiljavajući je na način koji kida živce da se približi njegovom telu, a onda je tiho upozori "To je uobičajno za verenike. Da se približe jedno drugom i uključe se u neku vrstu razgovora i koketiranja kada igraju. Inače, posmtrači smatraju da ne vole jedno drugo." Viktorija je zurila u njega usta suvih kao piljevina. "Kaži nešto za mene, dođavola." Izgovorio je to sa takvim sjajnim, pažljivim osmehom, da mu se nedobrovoljno osmehnula i privremeno je zaboravila na svoju publiku. Pokušavajući da uradi šta joj je rekao, rekla je prvu stvar koja joj je pala na pamet. "Plešete jako dobro valcer, moj lorde." Džejson se opustio i nasmešio joj se. "Šta bi ja trebalo da kažem tebi?" "Vi imate pravila u cilju sprovođenja svega." Viktorija uzvrati sa lažnim divljenjem. "Moglo bi se desiti da budeš Engleskinja, gospođice." on je podseti a zatim doda "Gospođa Flosi te je naučila jako dobro da igraš valcer. Šta si još naučila?" Malo je zabolela njegova predpostavka da ona pre nije znala da igra valcer. Viktorija mu uzvrati osmeh i reče: "Možete biti sigurni da ja sada posedujem sve veštine koje englezi smatraju neophodne za mlade dame." "A to su?" upita on u njenom tonu. "Osim sviranja klavira, mogu igrati valcer a da ne padnem, osim toga mogu da čitam francuski i napravitm kinks sa velikim samopouzdanjem. Čini mi se" ona primeti sa drskim osmehom,"da je u Engleskoj sasvim poželjno da žena bude potpuno beskorisna." Džejson zabaci glavu i nasmeja se njenoj primedbi. Bila je, mislio je, neverovatna kombinacija intrigrantnih kontrasta u softificiranosti i nevinosti, hrabrosti i žensvenosti, lepoti i humoru. Imala je telo koje je kreirano za muške ruke, par očiju koje pokreću mušku požudu, osmeh koje je mogao biti sunčan i senzualan i usne, usne koje su pozivale čoveka da ih poljubi. "Nepristojno je zuriti." reče Viktorija pomislivši koliko uživa prateći njegov pogled. Džejson podiže pogled sa njenih usana. "Žao mi je." "Rekli ste da se očekuje neka vrsta koketiranja za vreme plesa." podseti ga izazovno "Vi imate iskustva sa tim uopšte, zar ne?" "Više nego dovoljno." odgovorio je on diveći se svetlucavoj boji koja joj Bojana M. & Briseida Akelei

122

Jednom i zauvek – Judith McNaught je naglašavala jagodice. "Vrlo dobro, samo napred. Pokažite mi kako se to radi." Iznenađen pozivom, Džejson je gledao u njene tamno napete plave oči i trenutno se izgubio u njima. Želja prođe njegovim telom i njegova ruka automatski je privuče bliže. "Ne trebaju ti lekcije." promrmlja on hrapavo, "Ti si veoma dobra u tome sada." "U čemu?" Njena očigledna konfuzija obnovi Džejsonov razum i on popusti stisak. "Uvaljujući sebe u mnogo veću nevolju nego što bi ikada pomislila." Na marginama, mladi lord Krouli je podigao monokl i odmerio Viktoriju od glave do pete. "Izuzetna." rekao je svom prijatelju. "Rekao sam ti onog trenutka kada smo je ugledali. Onog dana kada je stigla u ulicu Brook. Nikada nisam video nijednu nalik njoj. Ona je božanstvena. Nebeska. Anđeo." "Lepota! Istinska lepota." mladi gospodin Visher se takođe složio. "Da nije Vejkfilda, ja bih je oženio." rekao je Krouli. "Mogao bi." gospodin Viltshir izjavi, "Ali da bi je ulovio, ti bi morao biti deset godina stariji i dvadeset puta bogatiji. Iako kako sam čuo taj brak nije u potpunosti rešen." "U tom slučaju predstavljanje je večeras." "Pa, da" gospodin Vilhar izjavi i obojica požuriše svojim majkama tako da bi mogli pravilno da ih predstave. Za Viktoriju, noć je bila ogroman uspeh. Ona je strahovala da će ostatak društva biti kao lejdi Kirbi, ali uglavnom se činilo da su je primili u svoje ekskluzivne redove. U stvari, neki od gospode su bili gotovo duhovito poneseni u njihovim komplimentima i njihovim tretmanom. Opkolili su je, tražili predstavljanje i ples sa njom, a zatim ostajali pored nje, borili se za njenu pažnju i tražili dozvolu da se pozovu kod nje. Viktorija nije ništa od toga shvatala ozbiljno, ali ih je odbila sa nepristrasnom jednostavnosti. Povremeno, ona bi uhvatila Džejsonove obrise i nežno bi se nasmešila u sebi. On je izgledao zapanjujuće zgodno večeras u crnom, večernjem odelu koje je bilo upareno sa njegovom kosom i u oštroj suprotnosti sa snežno belom košuljom i isto takvim osmehom. Pored njega, drugi muškarci su izgledali bledo i beznačajno. Mnoge druge dame su mislile isto to. Viktorija je razmišljala nekoliko sati kasnije dok je plesala sa još jednim od svojih partnera. Nekoliko tih dama su drsko flertovale sa njim uprkos činjenici da je on navodno veren sa njom. Sa tajnim saosećanjem, ona pogleda u lepu plavušu koja je pokušavala da zadrži njegovu pažnju dok je Džejson stajao sa izrazom Bojana M. & Briseida Akelei

123

Jednom i zauvek – Judith McNaught dosade. Do večeras, Viktorija je predpostavljala da se samo prema njoj ponaša sa podrugljivim stavom, ali sada je shvatila da je Džejson sve žene tretirao sa hladnom tolrancijom. Nema sumnje, sada je shvatila na šta je Karolina mislila kada je rekla da je Džejson grub i da nije gospodin. Čak i sa takvim stavom, privlačio je dame kao plamen lepe leptire. I zašto ne bi, Viktorija odluči filozofski, gledajući ga kako se oslobađa ruku plavuše i kreće prema gospodinu Kolingvudu. Džejson je izgledao uverljivo, neodoljivo, magnetski ... muški. Robert Kolingvud pogleda Džejsona i klimnu glavom u pravcu Viktorijinih udvarača koji su grupisani oko Flosi Vilson čekali da se Viktorija vrati sa podijuma. "Ako i dalje nameravaš da je udaš za nekoga drugog," reče on, "nećeš morati dugo da čekaš. Upravo je postala nova moda." "Dobro." Džejson odgovori pogledavši gomilu Viktorijinih udvarača.

Bojana M. & Briseida Akelei

124

Jednom i zauvek – Judith McNaught Četrnaesto poglavlje Robertovo predviđanje o Viktorijinom uspehu ispostavilo se kao istina. Dan posle njenog bala dvanaest mladih gospodina i sedam mladih dama došlo je da pozdravi lejdi Viktoriju i da je zamole da vide Vuka. Northrup je bio u svojoj slavi uvodeći posetioce i izlazeći iz salona dobacujući uputstva slugama koji su nosili čaj. Do vremena večere, koja je služena u devet sati, Viktorija je bila previše iscrpljena da bi razmislila o svom balu i seti se kada je pozvala tolike posetioce. Ona sinoć nije otišla u krevet skoro do zore i je jedva mogla držati oči otvorene dok je mirno birala desert na svom tanjiru. Džejson, sa druge strane izgledao je sveže i vitalno kao i obično, uprkos tome što je radio celo popodne u svom kabinetu. "Viktorija imala si blistavi uspeh sinoć." rekao je on skrećući pažnju sa Čarlsa na nju. "Očigledno da su Krouli i Viltshir već zaluđeni sa tobom. Kao i gospodin Mekpice, a on se smatra najboljim ulovom ove sezone." Njene oči se ispuniše smehom. "Taj izraz posebno podseća na lov!" Trenutak kasnije, zamolila je da je izvine jer ide u krevet. Džejson joj je poželeo laku noć sa širokim osmehom zbog njenog zjevanja. Mogla je zapaliti sobu svojim osmehom, iako pospanim. Ispod njene softificiranosti bilo je slasti i inteligencije, takođe. On je pijuckao brendi sećajući se kako je šarmirala plemstvo sinoć svojom lepotom i osmehom. U potpunosti je pridobila Northrupa svirajući Mocarta posebno za njega večeras. Kada je završila, stari batler je imao suze u očima. Zatim je za O'Mejlija svirala vatreni irski ples. Do kraja tog plesa desetine slugu se okupilo oko salona da sluša njen improvizovani koncert. Umesto da im naredi da se raziđu i nastave sa svojim poslovima, kako bi Džejson uradio, Viktorija se okrenula i pitala ih da li bi želeli da i njima nešto odsvira. Znala je sva njihova imena; pitala ih o zdravlju i njihovim porodicama. Iako umora, što je bilo očigledno, ona je ostala da svira klavirt skoro sat vremena! Svi službenici su joj posvećeni, Džejson je shvatio. Sluga bi se osmehnuo i pognuo bi se unazad da joj udovolji. Sluge bi požurile da urade njena naređenja. I Viktorija bi se svakom od njih ljubazno nasmešila i zahvalila na njihovim uslugama. Znala je sa ljudima. Mogla da pridobije i barona i batlera jednakim intezitetom. Možda zato što se prema obojici ponašala sa jednakim tretmanom i osmehom. Skrštenih ruku, Džejson je vrteo svoju čašu sa brendijem između Bojana M. & Briseida Akelei

125

Jednom i zauvek – Judith McNaught prstiju. Bez nje, trpezarija je iznenada izgledala sumorno i prazno. Nesvestan da ga je Čarl posmatrao sa zadovoljnim sjajem u očima, Džejson je nastavio da sedi i mršti se na njenu praznu stolicu. "Ona je izuzetna mlada žena, zar ne?" upita Čarls konačno. "Da." "Nesvakidašnje lepa, duhovita i okretna. Više si se smejao od kako je Viktorija došla u Englesku, nego što sam te video da se smeješ svih ovih godina. Ne poriči da je devojka jedinstvena." "Ja to ne poričem." Džejson reče sećajući se njene sposobnosti da izgleda kao plemkinja, mlekarnica, zabavljeno dete ili softificirana žena. Sve u zavisnosti od njenog raspoloženja i okruženja. "Ona je šarmantna i nevina, ali ima i duh vatre, koji pravi čovek može pretvoriti Viktoriju u strastvenu ljubavnicu, ženu koja će da greje njegov krevet i život." Čarls je zastao, ali Džejson nije rekao ništa. "Njen Andrej nema nameru da je oženi." Čarls je smisleno nastavio. "Ja u to ne sumnjam. Da ima, kontaktirao bi je do sada." On ponovo zastade i ponovo Džejson ne reče ništa. "Osećam da taj Andrej nije momak za Viktoriju." Čarls je dodao sa lukavom odlučnošu. "Žalim svakog čoveka koji je dovoljno lud da ignoriše jedinu ženu od hiljada koja bi mogla da ga učini istinski srećnim. Džejsone," Čarls je zahtevao, "da li se osvrćeš na bilo šta od ovoga?" Džejson mu je poslao nestrpljiv zbunjeni pogled. "Čuo sam svaku reč. Kakve to veze ima sa mnom?" "Kakve veze ima …?" Čarls upita sa frustracijom. Smirivši se on nastavi opreznije. "To ima veze i sa tobom i sa mnom. Viktorija je mlada, neudata, žena. Čak i sa gospođom Flosi ovde, Viktorija ne može u nedogled živeti ovde u kući sa jednim neženjom i još jednim koji svaki dan provodi ovde. Ako nastavimo ovako više od nekoliko nedelja, ljudi će predpostaviti da je veridba izmišljena i da je ona još jedno od tvojih osvajanja. Kada se to desi oni će je smatrati mrtvom. Ti ne želiš da izazoveš devojčino poniženje, zar ne?" "Ne, naravno da ne." rekao je Džejson odsutno zureći u brendi u čaši. "Onda postoji samo jedno rešenje; mora da se uda i to brzo." sačekao je, ali je Džejson ćutao. "Ona neće hteti, Džejsone?" upita on. "Predpostavljam." "Onda, za koga bi trebala da se uda? Čarls je zahtevao trijumfalno. "Ko bi mogao da je pretvori u strastvenu ženu? Kome bi mogla da zagreje krevet i da mu da naslednika?" Džejson ljutito slegnu ramenima. "Kako ja da znam? Nisam ja provodadžija u ovoj porodici. Ti si." Ćarls se zagleda u njega. "Da li hoćeš da mi kažeš da ne možeš da se setiš nijednog čoveka za kojeg bi trebalo da se uda?" Bojana M. & Briseida Akelei

126

Jednom i zauvek – Judith McNaught Džejson prinese čašu sa brendijem usnama i brzo je isprazni. Zatim stavi čašu na sto uz odlučan tup udarac i naglo ustade. "Viktorija peva, svira klavir i šije." sumirao je on odlučno, "Nađi čoveka sa sluhom za muziku i okom za lepotu, koji voli pse. Ali budi siguran da on ima čvrst stav ili će ga ona vozati dok ne poludi. To je vrlo jednostavno." Kada je Čarls zurio u njega otvorenih usta, Džejson nestrpljivo reče, "Ja imam šest kompanija za pokrenuti, flotu brodova koje moram pratitit i stotinu drugih detalja na koje moram obratiti pažnju. I moram se pobrinuti za te stvari. Ti se pobrini za pronalaženje muža Viktoriji, a ja ću se pobrinuti da dobije pozivnice za nekoliko balova i sedeljki u sledećih nedelju ili dve. Ona je već izazvala senzaciju. Uz malo više izloženost i još nekoliko izlazaka po gradu, Viktorija će imati više prosaca nego što ćeš ti znati šta da radiš sa njima. Posmatraj ih dok dolaze kod nje i napravi spisak najverovatnijih kandidata. Jaću pogledati listu i izabrati jednog." Čarlsova ramena padoše zbog umornog poraza. "Kako želiš."

Bojana M. & Briseida Akelei

127

Jednom i zauvek – Judith McNaught Petnaesto poglavlje "Nisam video da mlada žena stvori ovoliku pometnju još od kako je Karolina to učinila sa lukom i strelom" Robert Kolingvud je rekao, smešeći se Džejsonu dok su stajali i gledali Viktoriju na balu nedelju dana kasnije. "O njoj svi u gradu pričaju. Da li je ona stvarno rekla Rodniju Krajstersu da bi ga mogla ubiti njegovim sopstvenim pištoljem?" "Ne." reče Džejson suvo, "Rekla mu je da ako napravi još jedan neprikladan gest prema njoj, ona će ga upucati. A, ako promaši pustiće Vuka na njega i da ako Vuk ne završi posao imala je svu veru da ću ja to učiniti." Džejson se nasmeja i odmahnu glavom. "Ovo je prvi put da sam nominovan za ulogu heroja. Bio sam malo povređen jer sam drugi izbor, nakon njenog psa." Robert Kolingvud napravi čudan izraz, ali Džejson to nije primetio. On je bio zazet gledajući Viktoriju. Gotovo u potpunosti okružena udvaračima koji su se borili za njenu pažnju, stajala je spokojno u sredini, a kosa boje ticijana kraljevski je stajala podignuta sa Viktorijinim najdražim nitima. Odevena u ledeno plavu satensku haljinu sa rukavicama do lakta, kosa joj se previjala preko ramena u bujnoj, bezobraznoj masi. Ona je dominirala dvoranom sa njenim čarobnim prisustvom. Dok ju je gledao, primeti da oči gospodina Vorena pilje u Viktorijin dekolte. Džejsonovo lice obli bes. "Izvini me." reče on čvrsto Robertu, "Voren i ja ćemo imati mali razgovor." To je bio prvi od mnogo puta kada je visoko društvo bilo svedok spektakularnog napada markiza od Vejkfilda, koji se kao ljutiti jastreb okomio na udvarača koji je previše nasrtao na lejdi Viktoriju. Tri nedelje posle Viktorijinog debitantnog bala, Čarls je ušao u Džejsonov kabinet. "Sačinio sam spisak muževa za Viktoriju kao što si i tražio i doneo sam ti ga na pregled" najavi glasom koji je odavao da je bio prinudjen da izvrši odvratan zadatak i sada želi da završi sa tim. "Voleo bih da ga pogledam sa tobom." Džejson podiže pogled sa izveštaja koji je čitao i suzi oči na papir u Čarlsovim rukama. "Ja sam zauzet u ovom trenutku." "Ja bih ipak da završimo sa ovim. Našao sam da je ovaj posao prilično neprijatan. Odabrao sam nekoliko kandidata, ali je prilično teško odabrati jednog." "Ja sam siguran da nije." odgovori Džejson podrugljivo. "Svaka budala u Londonu balavi nad njom." Kada je to rekao, Džejson vrati pažnju na svoj izveštaj. "Samo napred i pročitaj imena, ako baš moraš" Iznenađen jer Džejson popusti Čarls sede preko puta njega i stavi Bojana M. & Briseida Akelei

128

Jednom i zauvek – Judith McNaught svoje naočare. "Prvo, tu je mladi gospodin Krouli koji je već tražio moju dozvolu da joj se udvara. "Ne." previše impulsivan, glatko reče Džejson. "Zašto tako kažeš? upita Čarls sa zbunjenim izrazom. "Krouli ne poznaje dovoljno dobro Viktoriju da bi joj se "udvarao" kako ti kažeš." "Ne budi smešan. Prva četiri muškarca na ovoj listi su već tražila moju dozvolu. Naravno, jer si ti rekao da vaša veridba nije neraskidiva." "Ne. Za sve njih iz istog razloga." rekao je Džejson kratko naslonjen u svojoj stolici. "Ko je sledeći?" "Korluov prijatelj, gospodin Viltshir." "Previše mlad. Ko je sledeći?" "Artur Landčester." "Prenizak." reče zagonetno Džejson. "Sledeći." "Vilijam Rodzers." Čarls uzvrati izazovni glasom, "On je visok, konzervativan, inteligentan i zgodan. On je takođe i naslednik jednog od najboljih imanja u Engleskoj. Mislim da bi on bio dobar za Viktoriju." "Ne." "Ne?" Čarls ekplodira. "Zašto ne?" "Ne sviđa mi se način na koji Rodžers sedi na konju." "Ne sviđa ti se ..." Čarls ponovi ljutito u neverici. Onda je pogledao u Džejsonovo neumoljivo lice i uzdahnuo. "Vrlo dobro. Sledeći na listi je lord Terance. On sedi na konju izuzetno dobro. Pored toga je odličan momak. On je takođe visok, zgodan, inteligentan i bogat. Sada," završio je trijumfalno, "kakvu manu njemu možeš naći?" Džejsonu se vilica zlokobno stegnu. "Ne sviđa mi se on." "Nećeš se ti udavati za njega." Čarls uzvrati povišenim glasom. Džejson se nagnu napred i udari rukom o sto. "Meni se ne sviđa." reko je on kroz stisnute zube. "I to je kraj." Ljutnja na Čarlsovom licu ustupila je mesto iznenađenju, a zatim se tužno osmehnu. "Ne želiš je, ali ne želiš ni da je iko drugi ima. Je li to?" "Dobro." Dđejson odgovori kiselo. "Ne želim je." Viktorijin nizak, besan glas se začuo sa vrata iza njih. "Ni ja ne želim tebe." Obojica se okrenuše, ali kada je on došla napred njene plave oči počivale su isključivo na Džejsonovom bezizražajnom licu. Ona se osloni rukama na njegov sto i bolno, ljutito uzdahnula. "Pošto si toliko zabrinut šta ćeš sa mnom ako Andrej ne dođe po mene, ja ću mu naći zamenu, ali ti nikada nećeš biti jedan od njih. Ti Bojana M. & Briseida Akelei

129

Jednom i zauvek – Judith McNaught ne vrediš ni desetinu njega. On je nežan, ljubazan i dobar, dok si ti hladno cinično kopile." Reč "kopile" zapali iskricu besa u Džejsonovim očima. "Da sam na tvom mestu," uzvratio je niskim, divljim glasom "ja bih počeo da tražim te zamene, jer dobar, stari, Andrej te ne želi ništa više od mene." Ponižena, Viktorija se okrete na peti i ode iz sobe. Samo jednu misao je imala na umu; da Džejsonu Fieldingu pokaže da je drugi žele. I nikada neće dozvoliti sebi da mu veruje. Poslednjih nekoliko nedelja dozvolila je sebi da misli da su prijatelji. Ona je čak mislila da je on voli. Setila se kako ga je upravo nazvala i njeno poniženje je udvostručeno. Kako je mogla da dopusti da je toliko isprovocira da ga vređa! Kada je otišla, Čarls se okrenuo Džejsonu. "Čestitam." rekao je on gorko." Ti si hteo da te prezire od prvog dana kada je stigla u Vejkfild, a sada znam i zašto. Video sam kako je paziš kada niko ne gleda. Želiš je i plašiš se da ćeš je u trenutku slabosti pitati da se ud..." "Dosta je!" "Ti je želiš." Čarls nastavi besno "Ti je želiš i stalo ti je do nje, a sebe mrziš zbog te slabosti. Pa, sada ne moraš da brineš. Ponizio si je tako temeljno da ti to nikada neće oprostiti. Oboje ste u pravu. Ti jesi kopile, a Andrej nikada neće doći po nju. Uživaj u svom trijumfu. Ne moraš da brineš o slabosti više. Ona će te još više mrzeti čim shvati da Andrej neće doći po nju." Džejson pokupi izveštaj koji je ranije čitao. Njegov izraz lica bio je bezizražajan. "Napravi drugi spisak u toku sledeće nedelje i pošalji mi ga."

Bojana M. & Briseida Akelei

130

Jednom i zauvek – Judith McNaught Šesnaesto poglavlje Zadatak da izabere najbolje za Viktoriju, od sve većeg broja njenjih prosaca, kako bi pripremio tu listu postao je daleko teži za Čarlsa nego prošli put. Do kraja naredne sedmice kuća na Brook Streetu bila je prepuna buketa cveća i mlade gospode koji su želeli da steknu Viktorijinu nakolnost. Čak je i elegantni francuski markiz pao pod njene čini. Ne uprkos jezičkoj barijeri, već zbog nje. On se pojavio jednog dana u kući sa svojim prijateljima, baronom Arnofom i još jednim prijateljem kojije želeo da ga prati na jutarnjem pozivu kod Viktorije. "Vaš francuski je odličan." slagao je markiz sa besmislenom galantnošću kada se mudro prebacio na engleski i seo. Viktorija ga pogleda i nasmeja se u neverici. "To je sumorno." izjavi ona žalosno. "Smatram nosne tonove, koje koristite u francuskom teško imitirati gotovo kao i gugutanje Apača." "Apači?" upita on učtivo "Šta je to?" "To je jezik kojim govore plemena američkih Indijanaca." "Američki divljaci?" ponovio je ruski baron. Legendarni konjanik u ruskoj armiji. Njegov izraz dosade promeni temu "Čuo sam da su ti divljaci odlični konjanici. Da li su?" "Ja poznajem samo jednog Indijanca, barone Arnof. On je bio prilično star i ljubazan, a ne divljak. Moj otac ga je našao u šumi i doveo kod nas kući da ga neguje. Njegovo ime je Rushing River i on je ostao kao neka vrsta pomagača kod mog oca.Ipak,da odgovorim na vaše pitanje. Iako je samo polovinom bio Apač on je zaista bio izvanredan jahač. Bilo mi je dvanaest godina kada sam prvi put videla njegove trikove i ostala sam u čudu. On nije jahao sa sedlom i …" Baron je uzviknu. "Bez sedla!" Viktorija odmahnu glavom. "Apaèi ih ne koriste." "Kakve trikove je moga da uradi?" upitao je markiz mnogo više zainteresovan za njeno opojno lice od njenih reči. "Jednom mi je Rashing River dao da stavim maramicu na sred polja, onda je zajahao ka njoj, njegov konj je bio u punom galopu. Kada je skoro došao do nje, on pusti u potpunosti uzde, nagnu se dole i pokupi maramicu, dok je njegov konj još bio u punom galopu. On me je naučio kako da to uradim." priznala je smejući se. Impresioniran uprkos svemu baron je rekao "Ja bih morao da vidim to pre nego što poverujem. Predpostavljam da bi mi mogli pokazati kako se to radi." "Ne, žao mi je. Konj mora prvo biti treniran u stilu Apača." Bojana M. & Briseida Akelei

131

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Možda bi ste mogli da me naučite reč ili dve Apačkog." markiz je zadirkivao kroz osmeh "A ja ću vas naučiti Francuski?" "Vaša ponuda je veoma ljubazna." Viktorija odgovori "Ali to ne bi bilo fer uopšte. Ja imam mnogo toga da naučim, a vi skoro ništa. Sećam se veoma malo reči kojih me je Rashing River naučio." "Sigurno me možete naučiti makar jednu frazu." on nastavi sjajnih očiju. "Ne, ozbiljno ..." "Insistiram." "Vrlo dobro." Viktorija je kapitulirala sa uzdahom "Ako insistirate." rekla je frazu sa apačkim akcentima i pogledala u markiza. "Sada pokušajte da je ponovite." Markiz je iz drugog puta ponovio skoro savršeno i osmehnu se sa zadovoljstvom. "I šta to znači?" upitao je on. "Šta sam upravo rekao?" "Rekli ste:" Viktorija odgovori sa nestašnim izgledom "Taj čovek je gazio po mom orlu." "Gazi po mom …" markiz, baron i svi ostali okupljeni su zlatni salon pretvorili u salon smeha. Sledećeg dana ruski baron i francuski markiz vratili su se da se pridruže Viktorijinim udvaračima iskazujući joj neizmeran prestiž i poštovanje. Kad god je Viktorija bila kući, bilo je smeha i pevanja. U ostatku kuće je mežutim došlo je do zlokobne napetosti gospodina Fieldinga i to je širilo svoje pipke na sve ostale. Kako se iz nedelju u nedelju broj Viktorijinih udvarača udvostručio, Džejsonovo raspoloženje se od pretećeg pretvaralo u ubilačko. Gde god da je otišao nešto bi mu smetalo. Napao je kuvara da previše često sprema njegovo omiljeno jelo, grdio je sluge zbog zrna prašine, pretio je da će odpustiti slugu koji je imao široko dugme na uniformi. U prošlosti gospodin Fielding je bio zahtevan, sitničav poslodavac, ali je takođe bio i razuman. Sada izgleda ništa nije moglo da ga zadovolji i svaki sluga koji bi mu se našao na putu osetio je šibanje njegovog oštrog jezika. Na žalost, postalo je nemoguće radititi. Radili su brzo, a što su postajali nervozniji više su bili nespretni. Jednom je njegovo domaćinstvo funkcionisalo kao dobro podmazana mašina. Sada su se sluge sudarale jedno o drugo u očajničkoj žurbi da završe svoje zadatke i izbegnu gnev svoga poslodavca. Kao rezultat nervnog ludila, neprocenjva kineska vaza je pala, kašika za vodu se prosula na skupoceni tepih u trpezariji i opšti haos je vladao širom kuće. Viktorija je bila svesna napetosti među osobljem, ali kada je oprezno pokušala da potegne tu temu sa Džejsonom, on ju je optužio da Bojana M. & Briseida Akelei

132

Jednom i zauvek – Judith McNaught "pokušava da izazove ustanak", a onda osuo žestoku tiradu o bujuku njenih posetilaca koji mu ne daju da radi i o mučnom mirisu cveća koji su doneli. Dva puta Čarls je pokušao da razgovara o drugoj listi udvarača samo da bi mu on grubo rekao da izađe iz njegovog kabineta i ostavi ga na miru. Kada je Northrup dobio žestoki ukor od Džejsona celo domaćinstvo je pucketalo od preplašene napetosti. Završilo se naglo jednog kasnog popodneva, pet nedelja nakon Viktorijinog izlaska u društvo. Džejson je pozvao Northrupa u svoj kabinet, kad je ovaj tek krenuo da stavi novopridošli buket Viktorijinog cveća u vazu. Očekujući da mu gospodar održi zlovoljnu tiradu o čekanju Northrup je uleteo u kabinet sa buketom cveća u ruci. "Da, gospodaru?" on ponizno upita. "Kako je lepo." Džejson reče sarkastično "Još cveća? Za mene?" Pre nego što je Northrup stigao da odgovori Džejson reče besno: "Cela kuća smrdi na prokleto cveće! Otarasi se tog buketa. Onda reci Viktoriji da želim da je vidim i neka donese poziv za „Firlingovu aferu“ večeras. Ne mogu da se setim kada počinje. Onda reci slugi da mi donese formalnu odeću za to, koja god to bila. Pa?" odbrusi on "Šta čekaš? Pokret!" "Da, moj gospodaru. Odmah." Northrup izađe u hodnik i nalete na O'Majlija koga je Džejson upravo kritikovao jer nema odgovarajući sjaj na svojim čizmama. "Nikada ga nisam video ovakvog, O'Majli." odahnu Northrup koji je postavljao cveće u vazu pre nego što pozove lejdi Viktoriju. "Njegovo gospodstvo me je poslao za čaj, a onda je vikao na mene jer je trebalo da mu donesem kafu." "Njegovo gospodstvo." Northrup primeti nadmeno "Ne pije čaj." "Rekao sam mu to, kada je rekao da donesem čaj." O'Majli odgovori gorko "A on je rekao da sam drzak." "Jesi." Northrup odgovori unapređujući amortizitet koji vlada između njega i irskog sluge već dvadeset godina. Sa podsmehom prem O'Mejliju, Northrup ode. U malom salonu Viktorija je slepo zurila u pismo koje je upravo primila od gospođe Baibridge. Reči su joj bile zamućene ispred gorućih očiju. ...Ne mogu da nađem nikakav nežan način da ti kažem da je Andrej oženio svoju rođaku u Švajcarskoj. Pokušala sam da te upozorim na to, pre nego što si otišla u Englesku, ali si odlučila da mi ne veruješ. Sada to moraš da prihvatiš. Predlažem ti da nađeš muža koji je pogodniji za devojku tvoga statusa. Bojana M. & Briseida Akelei

133

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Ne! Molim te!" Viktorija šapnu kada su se sve njene nade i snovi srušili i pali zajedno sa njenom verom u sve ljude. U svom umu videla je Andreja, zgodnog, nasmejanog lica kako juri pored nje na konju. "Niko ne jaše kao ti, Tori." Setila se prvog poljubca na njen rođendan: "Da si malo starija" šapnuo je on hrapavo "ja bih ti dao prsten umesto narukvice." "Lažov!" Viktorija šapnu isprekidano "Lažov!" Tople suze krenule su iz očiju i kapale lagano po papiru. Northrup je ušao u salon i rekao: "Gospodin Fielding bi želeo da vas vidi u svom kabinetu, moja damo. I lord Krouli je upravo stigao. Pitao je da li bi mogao ..." Northrupov glas utihnu u šokantnu tišinu kada je Viktorija podigla pogled mokro plavih očiju na njega. Onda pucnu petama pokri rukama lice i požuri pored njega. Northrupov uznemireni pogled dugo ju je pratio uz stepenište, a onda se automatski sagnuo i pokupio pismo koje joj je palo sa krila. Za razliku od ostalih službenika, koji su samo čuli deliće porodičnog razgovora, Northrup je bio upućen u mnogo toga. Nikada nije verovao, kao što je ostatak službenika, da će se lejdi Viktorija udati za gospodara Fieldinga. Šta više, ona je nameravala da se uda za gospodina iz Amerike. Podtaknut osećajem alarma, ne radoznalosti, on je pogledao pismo da vidi kakva je to strašna vest donela lejdi takav srcecepajući bol. Pročitavši poruku zatvorio je oči u zajedničkoj tuzi. "Northrup!" gospodar Fielding zagrme iz svog kabineta niz hodnik. Poput automata Northrup posluša poziv. "Da li si rekao Viktoriji da želim da je vidim?" Džejson je zahtevao. "Je li to što držiš pozivnica lejdi Friegl? Daj mi." Džejson ispruži šaku sužavajući oči nestrpljivo kada je njegov sluga veoma sporo krenuo prema stolu. "Koji je đavo tebi?" rekao je on otimajući pismo iz sluginih ruku. "Kakve su to tačke posvuda?" "Suze." pojasni Northrup stojeći čvrsto uspravno očiju fokusiranih na zid. "Suze?" Džejson ponovi. Njegov pogled se suzi na mutne reči. "Ovo nije pozivnica. To je …" nastala je tišina u sobi kada je Džejson shvatio šta čita. I on je to pročitao u jednom dahu. Kada je završio on podiže svoj gnevan pogled ka Northrupu. "On je rekao svojoj majci da joj kaže da je oženio neku drugu. Taj kučkin sin!" Northrup proguta. "Tačno ono što i ja mislim." promuklo je rekao. Po prvi put u mesec dana Džejsonov glas je bio bez ljutnje. "Ja ću porazgovarati sa njom." rekao je on. Ustajući sa stolice on je otišao u Viktorijinu spavaću sobu. Bojana M. & Briseida Akelei

134

Jednom i zauvek – Judith McNaught Kao i obično, nije odgovarala na njegovo kucanje. I kao i obično Džejson je uzeo stvari u svoje ruke i ušao bez njene dozvole. Umesto da plače u jastuk, Viktorija je zurila kroz prozor, lica bledog kao smrt, ramenima tako krutim i pravim da je Džejson skoro mogao osetiti njen napor da ostane uspravno. On je zatvorio vrata za sobom, oklevajući, nadajući se da će mu ona održati još jednu od svojih tirada što je ušao nepozvan u njenu sobu. Ali kada je konačno progovorila, glas joj je bio miran i emocijalan. "Molim te, idi." Džejson je to ignorisao i prišao joj. "Viktorija, žao mi je." Počeoje, ali ga je zaustavio plamen besa u njenim očima. "Kladim se da jeste! Ali, ne brinite, gospodaru. Ja ne nameravam da ostanem ovde i da vam budem teret." On je posegnuo za njom pokušavajući da je uzme u naručje, ali ona ustuknu od njegovog dodira i skoči unazad kao da je opekao. "Ne diraj me!" prosikta. "Ne diraj me! Ne želim da me dotakne bilo koji čovek. Posebno ne ti." Ona dugo i duboko uzdahnu očigledno pokušavajući da zadrži kontrolu, a zatim nastavi. "Razmišljala sam o tome kako ja mogu da brinem o sebi. Ja, ja nisam toliko bespomićna, kao što misliš." rekla mu je hrabro. "Ja sam odlična krojačica. Madam Dumose, dok je krojila moje ogrtače, nekoliko je puta ponovila kako je teško naći dobrog radnika sa odgovarajućim veštinama. Možda bi mi mogla dati posao ..." "Ne budi smešna." odbrusi Džejson ljut na sebe zato što joj je rekao da je bila potpuno bespomoćna kada je prvi put došla u Vejkfild. A, ljut i na nju što mu je to bacila u lice sada kada je došao da je uteši. "Oh, ali ja jesam smešna." rekla je gušeći se. "Ja sam grofica bez dolara ili kuće ili ponosa. Ja ne znam ni da li sam dovoljno pametna da ..." "Prestani!" Džejson je oštro prekide. "Neću ti dozvoliti da radiš kao krojačica i to je kraj." Kada je počela da se buni, Džejson kratko reče. "Da li ćeš otplatom mog gostoprimstva da osramotiš Čarlsa i mene u celom Londonu?" Viktorijina ramena padoše i ona odmahnu glavom. "Dobro. Onda hajde da čujem da nema više gluposti o radu za madam Dumose." "Onda šta da radim?" prošapta ona, a bol u njenim očima ga potrese. Emocije zatitraše Džejsonovim licem. "Uradi ono što žene uvek rade." rekao je oštro nakon duge pauze. "Nađi čoveka koji će biti u stanju da ti obezbedi život onakav na koji si navikla. Čarls je dobio već ogroman broj ponuda za brak. Udaj se za jednog od njih." "Ja ne želim da se udam za nekog samo da bi me obezbedio." Viktorija Bojana M. & Briseida Akelei

135

Jednom i zauvek – Judith McNaught mu uzvrati sa kratkim rasplamsavanjem duha. "Predomislićeš se." reče Džejson sa hladnom sigurnošću. "Možda bi trebalo." reče Viktorija isprekidano "Briga za nekoga boli previše. Boli jer onda te izdaju i ... Oh Džejsone reci mi šta nije u redu sa mnom?" rekla je plakajući, a njen ranjeni pogled je molio. "Ti me mrziš i Andrej ..." Džejsonovo uzdržavanje se slomilo. On je zamotao ruke oko nje i čvrsto je stegnuo na grudima. "Sve je u redu sa tobom." on šapnu milujući joj kosu. "Andrej je beskičmenjak i budala, a ja sam još veća budala od njega." "On je želeo nekoga više od mene." rekla je plakajući mu naručju. "I to boli više od svega" Džejson zatvori oči i proguta. "Znam." šapnu Ona natopi njegove grudi sa svojim toplim suzama, a u njemu je najzad počeo da se topi led koji je tamo stajao godinama. Držeći Viktoriju zaštitnički u svojim rukama, on je sačekao da njen plač prestane, a onda spusti poljubac na njene usne i šapnu: "Da li se sećaš kada si me u Vejkfildu pitala možemo li da budemo prijatelji?" Ona klimnu glavom nepromišljeno trljajući obraz o njegove grudi. "Ja bih to voleo." Džejson promrmlja hrapavo "Mogu li da dobijem drugu šansu?" Podigavši glavu, Viktorija je zurila u njega sa sumnjom, a onda klimnula glavom. "Hvala." rekao je sa osmehom.

Bojana M. & Briseida Akelei

136

Jednom i zauvek – Judith McNaught Sedamnaesto poglavlje U nedeljama koje su dolazile Viktorija je proživela pun uticaj Andrejeve izdaje. U početku je bila povređena, onda je bila ljuta i na kraju je osećala dosadan, bolan osećaj gubitka. Ali snagom i odlučnošću one se uhvatila u koštac sa njegovom izdajom i suočila sa bolnim saznanjem da je njen stari život gotov. Naučila je kako da plače sama, da za privatnost zadrži suze, a da stavi najbolji osmeh i obuče najbolje haljine za druge. Naučila je da svoje emocije sakrije od svih, ali Džejson i Karolina Kolingvud su joj oboje došli u pomoć na različite načine. Karolina je uskladila sa Viktorijom neprestan krug društvenih aktivnosti, a Džejson joj je bio pratnja na svim. U najvećem delu on je tretirao kao stariji brat, pratio je na zabave, u pozorište, operu, a zatim bi je tamo ostavio da uživa sa njenim prijateljima dok bi on veče provodio sa svojim. On je ipak bio budan i zaštitnički spreman da upadne i prekine svaki nasrtaj koji nije odobravao.A nije ih odobravao priličan broj. Viktoriji koja je bila svesna njegove reputacije razvratnika bilo je prilično zabavno gledati Džejsonov ledeni udar ka nekom nasrtljivom obožavaocu i nesrećnu gospodu koja su se izvinjavala i povlačila. Ostatku elite ponašanje markiza od Vejkfilda nije bilo samo zabavno već i čudno. Niko nije verovao da će se par venčati. Ne kada je lejdi Viktorija nastavila da dočekuje svoje udvarače u njihovom domu i u više navrata navela kako njihova veridba još nije rešena. Zbog tih stvari, a i zbog toga jer je njihova veridba bila najavljena pre nego što je grofica došla u Englesku generalno su verovali da je veridbu objavio stari vojvoda (koji je otvoreno bio naklonjen oboma) i da je par govorio o veridbi samo za njihovo dobro. Sada, međutim, tu teoriju su počeli da zamenjuju drugom. Na samom početku bilo je nekoliko glasova koji su izrazili primedbe na Viktorijinom dnevnom aranžmanu. Međutim, pošto je Viktorija izgledala ka slatka devojka i zato što gospodin Fileding nije izrazio nikakvu pristrasnost prema njoj, niko drugi ih nije slušao. Međutim, kako se broj Viktorijinih i Džejsonovih zajedničkih izlazaka povećao, tako su rasli i tračevi da je zloglasni gospodin Fielding odlučio da je učini svojom. Ako već nije. Neki od najgorih tračeva čak su otišli toliko daleko da intimne veridbe nije ni bilo, već da je to samo zgodna maska za razuzdanu vezu koja se događa pod nosom siromašne gospođe Flosi Vilson. Ova kleveta je ponavljana, ali vrlo malo njih je verovalo u to. Iako je gospodin Bojana M. & Briseida Akelei

137

Jednom i zauvek – Judith McNaught Fielding često delovao kao njen pratioc nije se ponašao kao da je poseduje. Štaviše u zaštitu lejdi Viktorije je stao veliki broj branioca, uključujući groficu Kolingvud i njenog muža. Oboje uticajnih koji nisu dali reč da se kaže protiv grofice Langston. Viktorija nije bila svesna radoznalosti koju je izazivao njen odnos sa Džejsonom, niti je bila slepa na činjenicu da su mnogi među plemstvom počeli sumnjati na njih. Kao neobičnost njenih novih poznanika, ona je postala mnogo više svesnija suptilnih nijansi izraza lica ljudi kada god bi Džejson bio u blizini. Oni su bili sumnjičavi prema njemu, oprezni, upozoravajući. U početku je mislila da je samo umislila način na koji se ljudi ukoče i postaju formalniji u njegovoj blizini, ali to nije bila samo njena mašta. Ponekada bi čula uzdah pojedinih dami i tu i tamo po reči koje su imale prizvuk mržnje ili barem neodobravanja. Karolina ju je upozorila da ga se ljudi plaše i da su nepoverljivi prema njemu. Jedne noći i Doroti je pokušala da je upozori. "Tori, Tori, ti si!" rekla je Doroti probijajući se kroz gomilu ljudi koji su okruživali Viktoriju ispred kuće lorda i lejdi Potham gde je bal bio u toku. Viktorija koja nije videla Doroti odkada su napustile brod zagledala se u nju sa ljubavlju privlačeći Doroti u zagrljaj. "Gde si bila?" upita Viktorija nežno. "Ti pišeš toliko retko da sam mislila da si napustila zemlju." "Baka i ja smo se vratile u London pre tri dana." objasnila je ona brzo. "Ja sam htela odmah da te vidim, ali baka ne želi da imam više nikakav kontakt sa tobom. Tražila sam te gde god da sam išla. Ali nema veze. Nemam mnogo vremena. Moja pratilja će me ubrzo tražiti. Rekla sam joj da sam videla bakinu prijateljicu i poželela da joj pošaljem pozdrave." Bacila je prestrašen pogled preko ramena previše zabrinuta da je pratilja ne vidi sa Viktorijom. "O,Tori ja sam bila van sebe od brige! Znam da ti je Andrej uradio nesrećnu stvar. Ali ti ne smeš da dozvoliš sebi da misliš o udaji za Vejkfilda! Ti se ne možeš udati za tog čoveka. Ne možeš! Niko ga ne voli. Moraš to znati. Čula sam od lejdi Fauklin, bakinu pratilju dok je razgovarala sa bakom o tome. I da li znaš šta je lejdi rekla?" Viktorija se okrenula leđa njihovoj publici. "Doroti, gospodin Fielding je brlo ljubazan prema meni. Nemoj slušati nepristojna ogovaranja. Umesto toga dozvolimi da ti ga predstavim." "Ne sada." reče Doroti očajno, ali previše potresena da brine o bilo čemu drugom. Pokušala je da šapuće, ali nije bila u prilici da to uradi. Muzika je i dalje bila glasna pa je i ona pričala glasnije. "Da li znaš kakve stvari govore o Vejkfildu? Lejdi Fauklin kaže da ne bi ni Bojana M. & Briseida Akelei

138

Jednom i zauvek – Judith McNaught bio primljen u društvo da nije njegovog rođaka Fieldinga. Njegova reputacija je loša. On koristi žene za svoje zle ciljeve, a zatim im okreće leđa. Ljudi ga se boje. I to previše!" Ona se slomi kada ugleda damu koja je išla prema kočijama u potrazi za nekim. "Ja moram da idem. To je lejdi." Doroti požuri dalje prema starici i Viktorija ih je gledala kako se penju u kočiju. Pored nje gospodin Voren je uzimao prstohvat duvana. "Mlada dama je potpuno u pravu, znate." on reče. Trgnuvši se iz svojih misli o Doroti Viktorija sa gađenjem pogleda kicoškog mladića koji je izgledao kao da bi se uplašio svoje sopstvene senke, a zatim pogleda u prestrašeno lice svog drugog udvarača koji je očigledno čuo sve što je Doroti rekla. Ljutit prezir bujao joj je u grudima prema mnogima od njih. Nijedan od njih nije bio pošten kao što je Džejson to uradio. Bili su blesavi, plitki, neprimerno obučeni kicoši koji su uživali u ogovaranju Džejsona jer je on bio bogatiji nego oni, a daleko poželjniniji damama, uprkos njegovoj reputaciji. Njen topao osmeh bio je u suprotnosti sa opasnim iskrama u njenim očima kada je rekla: "Zašto, gospodine Vorene? Zar se vi plašite za svoju dobrobit?" "Da, moja damo. I nisam jedini." "Kako potpuno apsurdno." Viktorija mu se naruga. "Ukoliko ste zainteresovani za istinu, umesto za glupa ogovaranja, ja ću vam je reći. Istina je da sam došla ovde sama na svetu bez bliske porodice i zavisila sam od milosti gospodina Fieldinga. Sada," ona nastavi s osmehom. žŽelim da me pogledate veoma pažljivo." Gadjenje se širilo njome kada je blesavi mladić stavio monokl na oko kako bi je pogledao. "Da li izgledam zloupotrebljeno?" Viktorija je zahtevala nestrpljivo. "Da li sam ubijena u krevetu? Ne gospodine, nisam! Umesto toga, gospodin Fielding mi je dao udobnost svog doma i ponudio mi zaštitu svog imena. Sasvim iskreno gospodine Vorene, izgleda da bi mnoge žene u Londonu volele da budu "zloupotrebljene" na taj način i to od istog čoveka. Osim toga, verujem da ljubomora prema njemu rađa ta glupa ogovaranja." Gospodin Voren je bio ućutkan, a ona se okrenula drugima i rekla: "Da vi znate gospodina Fieldinga onako kako ga ja znam otkrili bi da je veoma dobre duše, da veoma dobro razmišlja I da je nežan." završi ona. Iza nje Džejsonov glas pun smeha je rekao: "Moja gospođice, u vašem pokušaju da zataškate moj crni ugled vi ste mi napravili bore." Viktorija pogleda okolo. Bilo je sramota od njega. "Međutim," on nastavi sa kratkim osmehom "ja ću ti oprostiti zbog toga, ako me Bojana M. & Briseida Akelei

139

Jednom i zauvek – Judith McNaught častiš plesom." Viktorija smesti svoju ruku u njegovu ponuđenu i uđe u kuću sa njim. Osećaj ponosa i trijumfa jer je govorila u Džejsonovo ime počeo je da bledi kada ju je uzeo u naručje na plesnom podijumu. Ona je idalje veoma malo znala o njemu, ali naučila je iz iskustva da kada god je pokušala da ga nagovori da priča o sebi da je to izbegao i da veoma poštuje svoju privatnost. Nelagodno, pitala se da li je on iznerviran zbog njenog razgovora sa drugima o njemu. Kada je nastavio da igra sa njom u tišini, ona sa neizvesnosti pogleda u njegove promišljene, ledene oči. "Jesi li ljut na mene?" upitala je. "Zbog one diskusije u javnosti, mislim." "O čemu ste razgovarali?" on je uzvratio podignutih obrva. "Nisam mogao shvatiti iz opisa koji si davala. Od kada sam ja nekako pažljiv, prefinjen i nežan?" "Ljut si." Viktorija uzdahnu. Uzdah je prošao njegovim grudima i on je privuče bliže njegovom mišićavom telu. "Nisam ljut." rekao je on blagim glasom. "Ja sam osramoćen." "Osramoćen?" ona uzviknu od iznenađenja proučavajući toplotu u njegovim očima. "Zašto?" "Za čoveka mojih godina, visine i zlog ugleda malo je neprijatno imati mladu ženu koja pokušava da me odbrani od sveta." Primećujući toplinu u njegovim očima, Viktorija se borila sa apsurdnim impulsom da prisloni svoj obraz uz njegovu brašunastu jaknu. Širila se priča o Viktorijinoj odbrani gospodina Fieldinga koja je izgledala divno, ali on još nije želeo da zaključi datum ulaska u brak, pa su njeni prosci udvostručili napore da joj udovolje. Oni su se takmičil međusobno za njenu pažnju. Oni su bdili nad njom. I na kraju gospodin Krouli i gospodin Viltshir su se posvađali zbog nje. "Ona ne želi ni jednog od nas." mladi gospodin Krouli je ljutito informisao gospodina Viltshira kasno popodne kada su jahali nezadovoljni iz posete kodViktorije. "Da, želi." gospodin Vilsthir je tvrdio. "Ona mi je pokazala posebnu nakolnost." "Ti si majmun! Ona misli da smo mi ulickani Englezi. A njoj se Englezi ne sviđaju." rekao je. "Ona voli kolonijaliste! Ona nije tako slatka kao što misliš, ona nam se smeje iza leđa." "To je laž!" njegov prijatelj vatreno uzvrati. "Da li si me nazvao lažovom?" Krouli upita besno. "Ne." Viltshir uzvrati kroz stisnute zube, "Pozivam te na dvoboj." "Dobro." Krouli odvrati, "Sutra u zoru na ovom mestu. U gaju." Bojana M. & Briseida Akelei

140

Jednom i zauvek – Judith McNaught Okrećuči konja on odgalopira prema svom klubu odakle je vest o njihovom predstojećem dvoboju krenula dok nije konačno došla do ekskluzivnog kluba gde su markiz de Sale i baron Arnof igrali u visoke uloge. "Proklete mlade budale." De Sale primeti sa iritantnim uzdahom kada je primio vest o njihovom duelu. "Lejdi Viktorija će biti duboko tužna kada čuje za to." Baron Arnof se zakikota kada to ču. "Ni Kruli ni Viltshar ne pucaju dobro da bi naneli bilo kakvu štetu. Bio sam svedok njihovog nedostatka veština kada sam bio sa njima u lovu u Devonu." "Možda bi ih trebalo zaustaviti." reče markiz. Baron Arnof odmanu glavom izgledajući zabavljeno. "Ne vidim zašto bi. Najgore što može da se desi je da će jedan od njih pogoditi konja onog drugog." "Ja sam mislio na ugled lejdi Viktorije. Dvoboj oko nje neće joj doneti ništa dobro." "Odlično." reče Arnof. "Ako bude manje popularna imaću veće šanse kod nje." Nekoliko sati kasnije, za drugim stolom Robert Kolingvud je čuo vest o dvoboju. Pravdajući se obavezama svojim prijateljima, on je napustio klub i otiša u gradsku rezidenciju vojvode od Atherona gde je Džejson boravio. Nakon skoro sat vremena čekanja da se Džejson vrati Robert je iznudio odgovor o tome gde je on od Džejsonovog sluge. Kao rezultat toga on je saznao da se Džejson vratio od lejdi Viktorije i otišao da poseti ljubavnicu u Vilijams ulici 21. Robert je uskočio u svoju kočiju i dao vozaču adresu. "Budi brz." naredio je. Njegovo glasno kucanje konačno je probudilo usnulu francusku sobaricu koja je otvorila vrata i diskretno negirala da je gospodin Fielding tu. "Pozovite tu ljubavnicu, hitno." naredio je Robert nestrpljivo. "Nemam mnogo vremena." Sluškinja baci brz pogled na njega vidi grb na njegovoj kočiji i oklevajući ode gore. Nakon još jednog dugog čekanja lepa brineta umotana u fini ogrtač sišla je niza stepenice. "Šta nije u redu, gospodine Kolingvud?" upita Sibl. "Džejson je tu?" Sibl odmah klimnu glavom. "Recite mu da će se Krouli i Birtshlir sastati u dvoboju u zoru zbog Viktorije." Robert joj reče. Džejson ispruži ruku i Sibl sede pored njega na krevet. Sa zatvorenim očima, njegova ruka je tražila otvor haljine i poče joj zadovoljno milovati butine. "Vrati se u krevet." reče hrapavo, "Imam potrebu za Bojana M. & Briseida Akelei

141

Jednom i zauvek – Judith McNaught tobom." Zamišljeni osmeh joj je dodirnuo oči. "Ti ne trebaš nikoga Džjsone i to je tužno." šapnu ona. "Nikada nećeš trebati." Nisko senzualno cerekanje otelo se iz Džejsonovih grudi dok je rušio na leđa i pokrio je svojim golim telom. "Ako kažeš da ne trebam, kako ovo nazivaš?" "To nije ono što sam mislila pod "potrebom" i ti to znaš." šapnu ona. Pritisla je poljubac na njegove tople usne. "Ne." rekla je i izvukla se iz njegovog naručja. "Nemaš vremena. Kolingvud je ovde. On je rekao da ti kažem da će Krouli i Vihstar imati dvoboj u zoru." Džejson otvori zelene oči, a na njegovom licu se videla uzbuna, ali ne i zabrinutost. "Oni će imati dvoboj zbog Viktorije." dodala je ona. U trenutku Džejson je dobio nalet efikasnog kretanja. Gurnuo je u stranu. Iskočio iz kreveta i brzo oblačio pantalone i čizme. Divljački psujući on navuče košulju. "Koliko je sati?" upita kratko gledajući prema prozoru. "Sat pre zore." On klimnu glavom, nagnu se i pritisnu hladan i kratak poljubac na njeno čelo, a potom uz zvuk poliranog drveta koje je škripalo pod njegovim čizmama, napusti sprat. Nebo se već rasvetljavalo kada je Džejson stigao u gaj na Kourlovoj zemlji u ugledao dvojicu duelista kako stoje pod hrastovima. Pedeset metara ulevo stajala je zloslutna crna kočija lekara i konj vezan ispod drveta. Džejson podbode svog vranca petama i on krenu galopom preko brda, dok su njegova kopita bacala zemlju okolo. On stade pokraj boraca i iskoči iz sedla. "Šta se dođavola dešava ovde?" upitao je Kroulija kada je sišao. Onda se iznenadio kada je ugledao markiza De Salea koji je izašao iz senke dvadeset metara dalje od mladog Viltshera. "Šta ti radiš ovde, De Sale?" upita Džejson ljutito. "Ti barem znaš da od ovoga ima više štete nego koristi." "Tu sam iz istog razloga kao i vi." De Sale reče sa bledim osmehom "Ali bez mnogo uspeha, kao što ćete uskoro otkriti." "Krouli je pucao na mene." reče Viltsher optužujuće. Njegovo lice je imalo izraz ljutitog iznenađenja, a njegove reči nejasne od pića koje je konzumirao da ojača hrabrost. "Krouli, nije se poneo kao gospodin. Sada ću ga ja upucati." "Nisam pucao u tebe." reče Krouli besno pored Džejsona. "Da sam pucao u tebe, pogodio bih te." "Nisi ciljao u vazduh"Visthair povika. "Ti nisi gospodin. Ti zaslužuješ da umreš, a ja ću te upucati!" Viltseru se ruka tresla kada je podigao pištolj i naciljao svog protivnika, a zatim se sve brzo dogodilo. Pištolj Bojana M. & Briseida Akelei

142

Jednom i zauvek – Judith McNaught je eksplodirao kada je markiz De Sale skočio napred i pokušao da ga izbaci iz Viltshiroih ruku i kada je Džejson skočio na Kroulija i oborio dečaka na zemlju. Metak je prošao pored Džejsonovog uva, odbio se od drvo i zabio u njegovu nadlakticu. Posle jednog zapanjujućeg trenutka Džejson polako sede zapanjenog izraza. On stavi ruku na vatrenu bol na podlaktici, a zatim je zurio u krv koja mu je curela preko prstiju sa izrazom gotovo komične neverice. Lekar, markiz i mladi Viltshar potrčaše napred. "Evo, dozvolite mi da pogledam tu ruku." reče doktor Vorting mašući drugima da se pomere u stranu u čučnu dole na pete. Doktor Vorting pocepa Džejsonovu košulju, a mladi Viltshar zastenja kada je video kako krv curi iz Džejsonove rane. "O,Bože." zakuka on, "Gospodine Fielding nikada nisam ..." "Umukni." reče doktor Vorting. "Neka mi neko doda viski iz moje tašne." reče on okrećući se ka Džejsonu. "To je samo mala površinska rana, Džejsone. Ali je prilično duboka. Ja ću je očistiti i zašiti." Uzeo je flašu sa viskijem od markiza i pogledao u Džejsona. "Ovo će te peći kao vatra Hada." Džejson je klimnuo glavom i stegao zube, a lekar brzo zali povređeno mesto sa vatrenim alkoholom. Onda je predao bocu Džejsonu. "Da sam na tvom mesti, Džejsone, ja bih popio ostatak ovoga. Trebaće dosta konaca." "Ja ga nisam upucao." Viltshare reče u pokušaju da izbegne davljenje od gospodina Fieldinga. Legendarnog dueliste koji je imao svoje pravo da traži zadovoljštinu u dvoboju nešto kasnije. Četiri para očiju ga je pogledalo sa gađenjem. "Nisam." Viltshir je tvrdio očajnički. "To se desilo zbog drveta. Pucao sam u drvo. Metak se odbio od njega i onda udario u gospodina Fieldinga." Džejson podiže svoje tamne blistave oči na preplašenog napadača i reče zlokobnim glasom. "Ako si veoma srećan, Viltshere, moraćeš mi se skloniti sa vidika dok ne postanem suviše star da te bijem." Vilsther ustuknu, okrete se na peti i poče trčati. Džejson okrete glavu prema drugom duelisti koji je skamenjen stajao. "Krouli." upozori on tiho, "Vaše prisustvo me vređa." Krouli se okrenu i pobegao na svom konju. Kada su galopirajući otišli Džejson podiže flašu viskija i uze dug gutljaj dahćući kada je doktor probo iglom natečeno meso, povukao črsto, a zatim ponovio. Držeći bocu on ponudi markiza i suvo reče. "Žao mi je zbog nedostatka odgovarajućih čaša. Međutim, ako biste želeli pridružiti mi se, pomozite sebi." Markiz je bez oklevanja posegao za ponuđenom bocom objašnjavajući šta je učinio. "Otišao sam vašoj kući kada sam saznao za dvoboj, Bojana M. & Briseida Akelei

143

Jednom i zauvek – Judith McNaught ranije veèeras. Ali vaš sluga mi je rekao da ste otišli u noćni izlazak, a nije hteo da mi kaže gde ste otišli." on je otpio gutljaj jakog viskija i predao bocu Džejsonu. "Otišao sam posle po doktora Vortinga i došli smo ovde, u nadi da ćemo ih zaustaviti." "Trebalo je da pustimo neka se poubijaju." rekao je Džejson. Onda stisnu zube i igla ponovo probi meso. "Verovatno." Džejson je popio još dva duga gutljaja viskija i osetio da počinju da mu se umrtvljuju čula. Naslonjen glavom na čvrstu koru drveta, on uzdahnu u veselom rastrojstvu. "Je li tačno je da je moja mala grofica kriva za ovaj dvoboj?" Markizov glas je izgubio svoju političku notu. "Kao što sam ranije rekao, lejdi Viktorija je navodno nazvala Viltshira ulickanim engleskim seljakom." "Onda je Viltshar trebao da pozove nju na dvoboj." rekao je Džejson sa osmehom uzimajući još jedan gutljaj viskija "Ne bi propustila da ga ubije." Markiz se nije nasmejao na šalu. "Kako to mislite; vaša mala grofica?" on je kratko zahtevao. “Ako je vasa, sebi oduzimate vreme čineći je oficijelnom. Vi ste rekli da ta stvar nije završena. Kakvu to igru igrate sa njenim osećanjima, Vejkfielde?" Džejson prostreli pogledom drugog muškarca. Onda zatvori oči sa ozlojeđenim osmehom na usnama. "Ako planiraš da me izazoveš na dvoboj, nadam se da znaš gađati. Prokleto je ponižavajuće za čoveka moga ugleda da bude upucan od drveta." Viktorija se bacala i okretala po krevetu previše iscrpljena da bi spavala još u nemogućnosti da smiri svoje uskomešane misli. U zoru je odustala od pokušaja i sela u krevetu gledajući kako se nebo menja od tamno sive do bledo plave. Njene misli su bile sumorne i tumrne, bas kao što je jutro obećavalo da će biti. Oslonjena na jastuke, ona je čupkala prstima satenske pokrivače, a njen život kao da se protezao pred njom. Crn, usamnjen, zastrašujući tunel. Mislil je o Andreju, koji se oženio sa drugom i otišao sa njom. Onda je mislila na meštane koje je volela i koji su je zauzvrat voleli. Sada nije bilo nikoga. Osim ujaka Čarlsa, naravn. Ali čak ni njegova ljubav nije mogla da popuni prazninu i izbije nemir iz njenog srca. Ona se uvek osećala potrebnom i korisnom. Sada je njen život bio beskrajan krug prenaglašenih lakomislenosti sa Džejsonovim plaćanjem svih toškova. Osećala se tako nepotrebno, beskorisno i opterećujuće. Ona je pokušala da prihvati Džejsonov besćutni savet i uda se za Bojana M. & Briseida Akelei

144

Jednom i zauvek – Judith McNaught drugog čoveka. Ali nije mogla zamisliti brak sa bilo kojim plitkim Londonskim neženjom koji su je pokušavali dobiti. Njima nije potrebna kao supruga. Ona bi bila samo kao ukras, dekoracija u njihovim životima. Sa izuzetkom Kolingvuda i nekoliko drugih plmićkih brakova, ostali su bili samo površne pogodnosti ništa više. Parovi su se retko pojavljivali zajedno i ako jesu, za njih je bilo demode da ostanu u istom društvu. Deca rođena iz takvih brakova bila bi odmah po rđenju davana u ruke dadiljama i vaspitačima. Koliko je drugčije značenje "brak" imao ovde, pomisli Viktorija. Setno je pomislila na parove koje je poznavala u Portažu. Setila se starog gospodina Provthera koji je svakog leta sedeo na tremu i odlučno čitao njegovoj oduzetoj supruzi, koja je jedva znala gde je. Setila se gospodina i gospođe Mekpice kada im je Viktorijin otac posle dvadeset godina braka, rekao da je nepolodnost gospođe Mekpice završena. Setila se načina na koji se sredovečan par držao se za ruke i plkao od sreće. Ovi brakovi su bili baš onakvi kakvi bi brakovi trebali da budu - dvoje ljudi koji zajedno rade i pomažu jedno drugome i u dobru i u zlu. Dvoje ljudi koji se zajedno smeju, podižu decu zajedno, pa čak i plaču zajedno. Viktorija je mislila na svoju majku i svoga oca. Iako Katarina Staton nije volela svog muža, ona je ipak napravila topli dom sa njim i bila mu saputnica. Uradili su zajedno previše stvari, kao što je igranje šaha ispred vatre zimi i odlazak u šetnju u letnjem sumraku. U Londonu, Viktorija je bila željna jednostavnosti. Iz prostog razloga jer je bila "u modi" ovog trnutka. Kao supruga ona neće biti od koristi ili svrhe, osim da kao ukras sedi u podnožju stola kada se očekuju gosti za večeru. Viktorija je znala da nikada ne bi mogla da bude zadovoljna takvim životom. Ona je želela da sebe podeli sa nekim kome je bila potrebna, da ga učini srećnim i da mu bude važna. Htela je da bude od koristi, da ima još neku svrhu osim ukrasa. Markizu De Sal je stalo do nje. Ona je mogla da oseti da jeste, ali je nije voleo, bez obzira na ti šta je govorio. Viktorija je stegla usnu od bola kada se setila Andrejevih izjava ljubavi. On nije nju voleo. Markiz je neće nikada voleti. Možda bogataši, ukljuèujući i Andreja nisu u stanju osetiti pravu ljubav. Možda ... Viktorija je čula teške, vukuće korake u holu. Bilo je suviše rano za sluge i pored toga oni su praktično tračali kroz kuću u želji da zadovolje gospodara. Nešto tupo udari u zid i čovek opsova. Ujak Čarls mora da je bolesta, pomislila je, skočila i pojurila iz kreveta. Trčeći na vrata ona ih brzo otvori. "Džejson!" povika ona, a njeno srce se pope u grlo dok ga je gledala kako je klonuo uza zid a ruka mu je Bojana M. & Briseida Akelei

145

Jednom i zauvek – Judith McNaught bila u imprvizovanom zavoju. "Šta se dogodilo?" šapnu ona, a onda brzo promeni. "Nema veze. Ne pokušavaj da pričaš. Pozvaću slugu da ti pomogne." Ona ga obiđe, ali je on uhvati za ruku u neverovatno jak stisak i povuče je nazad, sa osmehom na licu. "Želim da mi ti pomogneš." rekao je on bacivši svoju desnu ruku preko njenog ramena, gotovo je poslavši na kolena svojom težinom. "Vodi me u moju sobu, Viktorija." naredio je dubokim, pretećim glasom. "Gde je?" šapnu Viktorija dok ga je nespretno vodila kroz hodnik. "Zar ne znaš?" upita on povređenim tonom. "Ja znam gde je tvoja soba." "Kakve to ima veze?" zahtevala je Viktorija malo panično dok je pokušavala da održi njihovu težinu. "Ništa." sporazumno reče i zaustavi se kod sledećih vrata desno. Viktorija je otvorila vrata i uvela ga unutra. Niz hodnik, otvoriše se još jedna vrata od sobe i Čarls Fielding je stajao na njima. Njegovo lice je bilo zabrinuto i iz ormana je izvukao satenski ogrtač. On je ostao sa jednom rukom u rukavu kada je Džejson rekao Viktoriji. "Sada, mala grofice isprati me do mog kreveta." Viktorija je uhvatila čudan način na koji je Džejson izgovorio te reči. Ona je čak pomislila da je bilo koketiranja u njima, ali za to je okrivila svoj govor na stepeništu ili bol ili gubitak krvi. Kada su stigli u njegovu veliku spavaću sobu, on je povukao ruku i čekao dok ga je Viktorija pokrivala. Onda je seo i pogledao u nju sa glupim osmehom. Viktorija se okrete od njega da bi sakrila svoju nervozu. Blagim, imitirajućim tonom njenog oca ona je rekla: "Možeš li mi reći šta se dogodilo?" "Svakako." rekao je on gledajući je."Nisam imbecil, znaš." "Pa šta se dogodilo?" Viktorija ponovi kada nije pokušao da joj objasni. "Pomozi mi da skinem čizme." Viktorija je oklevala. "Mislim da bi to trebo Northrup da uradi." "Nema veze onda." on velikodušno reče i nemarno prekrsti noge u čizmama na brdo pokrivača. "Sedi dole pored mene i drži me za ruku." "Ne budi smešan." Dao joj je povređen pogled. "Trebalo bi da budeš bolja prema meni Viktprija. Uostalom, ja sam ranjen u dvoboju za tvoju čast." on posegnu i uhvati je za ruku. Užasnuta na pomen dvoboja, Viktorija posluša sve veći pritisak njegove ruke i sede pored njega. "O, moj Bože! Dvoboj! Džejsone, zašto?" Ona ga pogleda. Videla je hrabar, slab, osmeh i njeno srce se Bojana M. & Briseida Akelei

146

Jednom i zauvek – Judith McNaught otopi od pokajanje i krivice. Iz nekog razloga on se zapravo borio za nju. "Molim te reci mi zašto si imao dvoboj?" preklinjala ga je. On se isceri." Zato što si Viltshira nazvala engleskim seljakom." "Šta? Džejsone?" ona zabrinuto upita,"Koliko si krvi izgubio?" "Sve to."drsko je utvrdio. "Koliko saosećanja osećaš za mene?" "Veoma." ona automatski odgovori. "Sada molim te pokušaj da odgovoriš smisleno. Viltsher te je upucao zbog …" On prevrnu očima zbog gađenja. "Viltshir me nije upucao. Ne bi mogao pogoditi kameni zid na dva koraka od sebe. Drvo me je upucalo." Podižući ruke on uhvati njeno šokirano lice svojim šakama, približi je sebi a njegov glas pade do šapata. "Da li znaš koliko si lepa?" promuklo reće i iz njegovih usta izađe oštar smrad viskija. "Ti si prevaren." Viktorija ga optuži. "U pravu si." reče on ljubaznno. "Napio sam se sa prijateljem, markizom De Saleom." "Dragi Bože." Viktorija jeknu. "I on je bio tamo?" Džejson klimnu glavom, ali ništa nije rekao jer je njegov fasciniran pogled lutao preko nje. Njena kosa kotrljala joj se preko ramena u slapovima neuredne mase rastopljenog zlata, lice joj je bilo srcecepajuće lepote. Koža joj je bila glatka kao alabaster. Njene obrve delikatno zaobljene. Trepavice guste i zaobljene. Oči su joj bili kao veliki safiri jer je zabrinuto posmatrala njega procenjujći njegovo stanje. Ponos i hrabrost pokazale su se u svakoj crti njenog lica, od njenih visokih jagodica i tvrdoglavog malog nosa do njene brade sa malom očaravajućom rupicom u sredini. A ipak su joj usta bila ranjiva I meka kao grudi koj su mu došle na nivou očiju u stezniku njene satenske spavaćice. Praktično su molile za njegov dodir. Ali Džejson je prvo želeo da proba njena usta. On stegnu ruku na njenoj nadlaktici i privuče je bliže. "Gospodine Fielding!" rekla je upozoravajuće pokušavajući da se povuče. "Malopre si me zvala Džejson. Čuo sam te, ne poriči." "To je bila greška." reće Viktorija očajnički. Njegove usne se izviše u bled osmeh. "Onda hajde da napravimo još jednu." Dok je govorio njegova ruka se svila oko njenog potilja i neumoljivo povlačila njeno lice njegovom. "Molim te, nemoj." Viktorija ga zamoli. Njeno lice bilo je samo centimetar od njegovog. "Ne teraj me da se borim. Oštetiću ti ranu." Pritisak na njenom vratu lagano popusti. Nije skroz popustio, ali je nije ni povlačio bliže. Džejson ju je posmatrao u tišini. Viktorija je strpljivo čekala da je pusti da ode znajući da su njegova čula zbunjena gubitkom krvi, boli i lepom količinom alkohola. Ni za Bojana M. & Briseida Akelei

147

Jednom i zauvek – Judith McNaught trenutak nije verovala da je osetio i najmanju želju za njom, a ona ga je gledala sa nečim nalik na zabavu. "Da li si se ikada poljubila, stvarno poljubila, sa bilo kim osim sa Arnoldom?" "Andrej." Viktorija ga ispravi a usne su joj se trzale od smeha. "Nijedan muškarac se ne ljubi isto. Da li si to znala?" Kikot joj je pobegao pre nego što je Viktorija mogla da ga zaustavi. "Stvarno? Koliko si ih ti poljubio?" Usne su mu se povukle u osmeh, ali je ignorisao njenu šalu. "Nasloni se na mene." naredio je hrapavo, suptilno povećavajući pritisak ruke na njenom potiljku "I stavi usne na moje. Uradićemo to na moj način." Viktorijina zabavljenost je prestala i ona je počela da paniči. "Džejsone, zaustavi ovo." rekla je "Ne želiš da me poljubiš. Ti me čak ni sada ne voliš više nego kad si zdrav." Grub osmeh mu je pobegao. "Sviđaš mi se i to prokleto mnogo!" šapnuo je gorko. Onda joj je povukao glavu i zarobio usne u zahtevan, vreo poljubac koji je uzeo sve a ništa nije dao zauzvrat. Viktorija se borila zaprepašćena, ozbiljno uplašena, obema rukama se odgurujući, pokušavajući da oslobodi usne od njegovih. Džejson brzo uroni svoje prste u njenu gustu kosu i reče teško. "Nemoj se boriti!" rekao je on kroz stisnute zube,"Boli me!" "Ti povređuješ mene." Viktorija reče. Usne su joj bile na manje od centimetra od njegovih. "Pusti me da idem." "Ne mogu." reče on promuklo, ali njegov stisak popusti i dugi prsti mu skliznuše dole savijajući se oko njenog potiljka dok su njegove zelene oči hipnotišući gledale u njene. Kao da se mučio da prizna, on reče: "Pokušao sam stotinu puta da te pustim, Viktorija. Ali ne mogu." I dok se Viktorija još uvek oporavljala od te neverovatne izjave, Džejson je povukao njenu glavu dole i poljubio je beskrajnim, drogirajućim poljubcem koji joj je ukrao dah i ostavio je nepokretnu. Njegove usne su se pomerale preko njenih sa gladnom čežnjom isprobavajući ih, oblikovajući ih i uvlačeći u svoje. A, zatim klizio napred i nazad kao da je hteo više od nje. Nešto duboko u njoj osetilo je da je on usamljen, očajan i bespomoćan. Viktorija mu je odgovorila na poljubac. Njene usne su omekašle na njegovim i istopile se. Odmah se zahtevna toplota Džejsonovog poljubca povećala. Njegov jezik je prešao preko njenih usana pozivajući ih da se otvore, a trenutak kasnije čulnim pritiskom njegov jezik je blago utonu između njih. Drhtaj nakon drhtaja divne senzacije prošao je kroz Viktoriju kada je svojim jezikom istražio njena usta dok je u groznici ošamućene čežnje ona svojim usnama stidljivo dodirnula njegov jezik. Džejsonov odgovor Bojana M. & Briseida Akelei

148

Jednom i zauvek – Judith McNaught je bio neposredan. On je zastenjao i obmotao nepovređenu ruku oko nje stavljajući svoje grudi na njene. Njegov jezik je uronio duboko u njena usta, a zatim se povlačio pa opet zaronio, pa ponovo u mahnito uzbudljivom ritmu. Večnost kasnije, on je napustio njene usne klizeći usnama duž njenog toplog obraza, ljubeći joj vilicu i vrat. I onda bez upozorenja on je prestao. Razume se polako vratio Viktoriji donoseći sa sobom užasno saznanje o njenom ponašanju. Njen obraz bio je pritisnut na njegove grudi i bila je u poluležećem stavu preko njega sramno i bezobzirno. Treseći se iznutra, bila je primorana da podigne glavu u potpunosti očekujući da vidi Džejsona kako je gleda pobednički i sa nepoštovanjem, što je i zaslužila. Preko volje otvorila je oči i naterala sebe da ga pogleda. "Bože moj." on promuklo prošapta. Njegove zelene oči su tinjale. Viktorija je oklevajući, instiktivno stavila ruku na svoj obraz, ali umesto da je odgurne on poliži dlan preko njene ruke na obrazu. Vrhovima prstiju nežno je pratio delikatne kosti njenog lica. Zbunjena njegovim neobjašnjivim raspoloženjem, ona je zurila u njegove oči. "Tvoje ime ti ne odgovara." on zamišljeno šapnu ""Viktorija" je previše dugo i ledeno ime za tako malo i vatreno stvorenje." Potpuno očarana intimnim pogledom u njegovim očima i ubedljivom blagosti u njegovom glasu, Viktorija proguta i reče: "Moji roditelji su me zvali Tori." "Tori." ponovio je smešeći se. "Sviđa mi se. Savršeno ti odgovara." Njegov hipnotički pogled održavao je njen i njegova ruka je nastavila zavodljivo maženje, klizeći preko ramena gore i preko ruku na dole. "Dopada mi se način na koje ti sunce sja pri vožnji u kočiji sa Karolinom Kolingvud." on je nastavio. "I volim zvuk tvoga smeha. Volim kako ti oći sjaje, kada si ljuta. Znaš li šta još volim?" upitao je dok su mu oči lutale po njoj. Viktorija odmahnu glavom opčinjena njegovim glasom i slašću njegovih reči. Zatvorenih očiju, sa osmehom na usnama, promrmlja, "Najviše od svega ... Na koji način nosiš tu spavaćicu..." Viktorija se odmaknu unazad i njegova ruka pade mlitavo pored glave na jastuku. On je zaspao. U neverici raširenih očiju ona je zurila u njega ne znajući šta da misli ili kako da se oseća. On je zaista bio arogantan. Bes koji je pokušavala da prizove odbio je da dođe i nevoljan osmeh dodirnuo joj je usne dok je zurila u njega. Tvrde crte lica omekšale su u snu i bez ciničnog pokreta na usnama on je izgledao ranjiv i neverovatno dečački. Bojana M. & Briseida Akelei

149

Jednom i zauvek – Judith McNaught Njen osmeh se produbio kada je primetila koliko drsko su njegove trepavice bile guste. Takve trepavice je svaka devojka želela da ima. Gledajući ona se zapitala kakav je bio kao mali dečak. Sigurno nije bio ciničan, samostalan i nepristupačan kao malo dete. "Andrej je uništio sve moje devojačke snove." glsno je razmišljala. "Pitam se ko je uništio tvoje." Okrenuo je glavu na jastuku i tamna kosa mu je pala preko čela. Osećajući se majčinski i pomalo zločesto, Viktorija posegnu i popravi je svojim prstima. "Reći ću ti jednu tajnu." priznala je znajući da je ne čuje. "Ja tebe volim, takođe, Džejsone." Niz hodnik vrata su se zatvorila i Viktorija skoči. Sa krivicom popravila je spavačicu i poravnala kosu. Ali kada je provirila u hodnik, tamo nikoga nije bilo.

Bojana M. & Briseida Akelei

150

Jednom i zauvek – Judith McNaught Osamnaesto poglavlje Kada je Viktorija sišla na doručak bila je zapanjena kada je našla ujaka Čarlsa da već sedi za stolom mnogo pre nego što je obično ustajao i vidno presrećan ... "Izgledaš prelepo kao i obično." rekao je Čarls kada je ustao i izvukao stolicu za nju. "I vi izgledate bolje nego uobičajno, ujače Čarls." Viktorija odvrati nasmejana dok je sipala čaj i dodala malo mleka u njega. "Nikada se nisam osećao bolje." sveobuhvatno je proglasio. "Reci mi kako se Džejson oseća?" Viktorija ispusti svoju kašiku. "Ono na šta mislim je," on glatko objasni,"čuo sam ga jutros kako se kreće hodnikom, a onda sam čuo i tvoj glas. Džejson je zvučao" zastao je delikatno,"kao pijan. Da li je bio?" Viktorija veselo klimnu glavom. "Pijan kao daska!" Umesto da to prokomentariše Čarls reče: "Northrup me je obavestio da je tvoj prijatelj Viltshar bio ovde pre sat vremena prilično se očajnički raspitujući za Džejsonovo zdravlje." On je pogledao zabavljeno i špekulativno. "Čini se da Viltshar veruje da se borio sa Džejsonom jutros u dvoboju i da je Džejson povređen." Viktorija je shvatila da je neskorisno da pokuša da sakrije stvar od njega. Klimnu glavom i nasmeja se. "Prema onome što mi je Džejson rekao borio se u dvoboju sa gospodinom Viltshareom jer me je gospodin Viltshare nazvao "engleskom seljankom."" "Viltshare mi otežava da mu dam dozvolu da te formalno posećuje. Ne mogu da verujem da te je tako nazvao." "Sigurna sam da nije. Za jednu stvar ne bi imalo smisla." "Nikako uopšte." složi se Čarls veselo. "Ali šta god da je povod za dvoboj, Viltshar je očigledno ustrelio Džejsona?" Veselje je blistalo u Viktorijinim očima. "Prema Džejsonu, on je bio ustreljena od strane drveta." "Začudo." rekao je Čarls zabavljajući se, "To je tačno priča koju je Northrup čuo od mladog Viltshera!" trenutak posle on dodade,"Nema veze. Doktro Vorting je moj i Džejsonov prijatelj i odličan lekar. Da je Džejsonovo zdravlje u opasnosti on bi sada bio ovde i brinuo se za njega. Štaviše, na Vortinga se može računati da zadrži stvar za sebe. Dvoboji su nezakoniti, znaš." Viktorija je pobledela, a ujak Čarls pokrio je njenu ruku svojom, umirujuće je stisnuo. "Ne postoji ništa zbog čega bi trebala da se brineš.", neobjašnjivo nežno je rekao i odmahnuo glavom. "Ja ne Bojana M. & Briseida Akelei

151

Jednom i zauvek – Judith McNaught mogu da ti kažem koliko sam srećan što si sa nama, dete moje i postoji mnogo toga što želim da ti kažem o svemu." rekao je i neuverljivo promenio temu. "Uskoro će doći vreme kada ću moći." Viktorija je iskoristila priliku da ga ponovo upita o danima kada je on poznavao njenu majku, ali ujak Čarls je samo odmahnuo glavom i svečanim izrazom rekao, "Jednog dana. Uskoro." obećao je kao i uvek. "Ali ne još." Ostatak dana činilo se kao da se vuče i Viktorija je nervozno čekala da se Džejson pojavi. Pitala se kako će se ponašati prema njoj nakon prošle noći. Njen um je vrteo sve mogućnosti. Možda je on bude prezirao što mi je dopustila da je poljubi. Možda bude mrzeo sebe zbog toga. Možda ju je voleo i nije hteo da je pusti. Možda nije mislio sve one slatke stvari što joj je rekao. Bila je sasvim sigurna da su neke njegove reakcije od sinoć izazvane jakim duhovima, ali ona je veoma želela da veruje u neko bliže prijateljstvo koje bi srušilo barijru između njih. U predhodnih nekoliko nedelja ona je shvatila da joj je veoma stalo do njega, volela ga je i divila mu se. Osim toga ona ... Osim toga, ona je odbijala da misli. Kako se dan vukao dalje njene nade su počele da umiru, a njena napetost nastavljala je da raste kao planina koju su pogoršali dvadesetak posetilaca. Svi nestrpljivi da čuju istinu o Džejsonovom dvoboju. Northrup ih je obavestio da je lejdi Viktorija izašla taj dan i Viktorija je nastavila da čeka. U jedan sat popodne Džejson je sišao dole samo da bi otišao u svoj kabinet gde je ostao na sastanku sa gospodinom Kolingvudom i još nekom dvojicom u razgovoru o nekim poslovnim investicijama. U tri sata, Viktorija je otišla u biblioteku. Temeljno zgađena sama sobom i zabrinuta za sebe sela je pokušavajući da se skoncentriše na knjigu. U nemogućnosti da nastavi bilo kakav inteligentan razgovor sa ujakom Čarlsom, koji je sedeo kod prozora vireći preko časopisa. Do vremena kada je Džejson napokon došao u biblioteku, Viktorija je bila toliko nervozna da je skočila na noge kada je ušao. "Šta to čitaš?" upita on ležerno stajući ispred nje i gurajući ruke u džepove svojih smeđih, uskih pantalona. "Knjigu o Šeli." rekla je ona nakon dugog sramotnog trenutka tokom kojeg nije mogla da se seti ime pesnika. "Viktorija." poče on, a po prvi put mu je primetila napetost oko usta. On je oklevao kao da traga za pravim rečima, a tada je rekao, "Da li sam sinoć uradio nešto radi čega bi trebalo da se izvinim?" Viktorijino srce je potonulo. On se ne seća ničega. "Ništa čega bih se setila." rekla je ona pokušavajući da se suzdrži od pokazivanja Bojana M. & Briseida Akelei

152

Jednom i zauvek – Judith McNaught razočarenja. Osmeh mu je lebdeo nad usnama. "Obično osoba koje ne može da se seti je ona koja je bila pijana. Ne obrnuto." "Vidim, pa ne, nisi." "Dobro. U tom slučaju vidimo se kasnije kada budemo išli u pozorište." sa blistavim osmehom on je smisleno dodao, "Tori." a onda se okrenuo da ode. "Rekao si da se ničega ne sećaš." rekla je Viktorija pre nego što se stigla zaustaviti. On se okrenuo prema njoj, a njegov glas je bio skroz tih. "Sećam se svega, Tori. Ja sam samo hteo da znam, da li po tvom mišljenju postoji nešto zbog čega bi trebao da se izvinim." Viktorijin glas je bio neprijatno gušenje smeha. "Ti si najrazdražujući živi čovek." "Istina." galantno je prizno."Ali mi se ti sviđaš, svakako." Crvenilo joj se penjalo po licu dok ga je gledala kako odlazi. Nikada ni u najgorim zamišljanjima nije pomislila da je bio svestan kada je sve ono izgovorio. Ona se nagnu nazad u stolicu ponižena do samog jezgra. A to je bilo pre nego što je pokret u sobi podsetio da je ujak Čarls tu. Ona ga pogleda i vide kako gleda u nju sa izrazom radosnog trijumfa. "Vrlo lepo urađeno, dete." tiho je primetio. "Uvek sam se nadao da će ti biti stalo do njega. I vidim da jeste." "Da, ali ja ga ne razumem, ujače Čarls." Njene reči su izaivale još veće zadovoljstvo kod vojvode. "Ako ti je stalo do njega sada, dok ga ne razumeš, biće ti sto puta više stalo do njega kad ga budeš razumela. Toliko mogu da ti obećam." On ustade. "Predpostavljam da je najbolje da odem svojim putem. Zauzet sam do kraja popodneva i večeraću sa starim prijateljem." Kada je Viktorija ušla u dnevnu sobu te večeri Džejson ju je već čekao. Njegovo visoko telo bilo je obučeno u prsluk boje vina i pantalone, a rubin je stajao u besprekornim naborima bele marame za vrat. Dva mala rubina blistala su na njegovim rukavima kada je posegnuo za svojom vinskom čašom. "Nisi stavio remen." rekla je Viktorija kada je shvatila šta nedostaje. "Nisi se obukla za pozorište." rekao je "Mortisi prave bal. Mi idemo tamo kasnije." "Zaista ne želim da idem na to mesto. Već sam poslala poruku markizu De Sal da me izvini jer neću otići na večeru sa njim kod Mortisa." "On će biti razoren." Džejson predvidi zadovoljno. "Naročito kada vidi da si na večeru došla sa mnom." Bojana M. & Briseida Akelei

153

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Oh, ali ja ne mogu." "Da." rekao je suvo "Možeš." "Volela bih da nosiš povez." Viktorija utihnu. Poslao joj je pogled obeshrabrujuće zabave. "Ako se pojavim u javnosti sa povezo, onda će Vilsthar imati potvrdu da sam izgubi od drveta." "Sumnjam da će to reći." reče Viktorija sa sjajem u očima "On je veoma mlad i pre će reći da te je pobedio u dvoboju." "Što je veće poniženje nego da te pogodi drvo." objasni on sa gađenjem "Ne zna kojim krajem pištolja treba da nacilja metu." Viktorija proguta kikot. "Ali zašto ja moram izaći sa tobom, ako je sve što moraš da uradiš da izađeš u javnost da vide da nisi pogođen?" "Jer ako nisi sa mnom neka žena koja žudi da bude vojvotkinja, ima obavezno da visi na mojoj bolnoj ruci. Osim toga želim da te izvedem." Viktorija nije mogla da se izbori sa njegovim dosadnim nagovaranjem. "Vrlo dobro." reče ona nasmejana. "Ne bih mogla da živim zaslužna za uništavanje tvoje reputacije nepobedivog dueliste." Krenula je da se okrene, a onda zastala sa drskim osmehom na licu "Da li si zaista ubio desetine ljudi u dvobojima u Indiji?" "Ne." on je otvoreno rekao. "Sada kreni i promeni haljinu." Izgledalo je kao sa su svi u Londonu te večeri bili u pozoištu. Svaki par očiju se prebacio na njih kada su ušli u Džejsonovu ložu. Glave se okrenuše, šaputanje je počelo. Isprva, Viktorija je predpostavljala da su iznenađeni da vide da je Džejson savršeno dobro umesto ranjeno, ali su se kasnije njene misli menjale. Čim je napustila ložu sa Džejsonom, na pauzi između činova, ona je shvatila da je nešto drugačije. Mlade dame i starije žene koje su pre bile prijateljski nastrojene sada su je gledale sa krutim izrazima lica i kritički raspoloženim očima. I Viktorija je konačno shvatila zašto. Džejson je navodno imao dvoboj zbog nje. Njen ugled je trpeo zbog toga strašnog udarca. Nedaleko, starica koja je nosila beli satenski šeširić gledala je u Viktoriju i Džejsona suženih očiju. "Dakle," vojvotkinja od Klaremonta šapnula je tiho svojoj pratilji "Vejkfild je imao dvoboj zbog nje." "Tako sam čula, vaša milosti." lejdi Fauklin odgovori. Vojvotkinja od Klaremonta se nasloni na svoj štap gledajući u praunuku. "Ona je Katarinina slika." "Da, vaša milosti." Vojvotkinjine izbledele plave oči prešle su preko Viktorije od glave do pete. "Kao đavo, zar ne?" Lejdi Fauklin bleda kao da se plaši da rizikuje, odgovori potvrdno. Bojana M. & Briseida Akelei

154

Jednom i zauvek – Judith McNaught Ignorišući ćutanje, vojvotkinja kucnu prstima po nakitu svoga štapa i nastavi da proučava markiza Vejkfilda suženih očiju. "On liči na Atherona." reče ona. "Postoji mala sličnost." lejdi Fauklin reče stidljivo. "Ne mala." odbrusi vojvotkinja. "Vejkfild izgleda baš kao i Atheron kada je bio njegovih godina." "Tačno." izjavi lejdi Fauklin. Osmeh zlonamerne radosti širio je mršavo vojvotkino lice. "Atheron misli da će sklopiti brak između naših porodica bez mog odobrenja. On je u inat meni čekao dvadeset i dve godine i on veruje da će uspeti." Slab bol u grudima je osetila dok je gledala lep par kako stoji nekoliko metara dalje. "Atheron je pogrešio." reče ona. Viktorija nervozno izbeže pogled starice sa čudni turbanom i činilo joj se da svi gledaju u njih. "Moj dolazak ovde sa tobom je bila užasna greška." reče mu ona kada joj je uručio čašu šampanjca. "Zašto? Ti si uživala gledajući predstavu," on se iskezi njenim zabrinutim plavim očima "a ja sam uživao gledajući tebe." "Pa ne bi trebao da me gledaš, a pogotovu ne sme da izgleda kao da uživaš u tome." reče Viktorija pokušavajući da ignoriše talas zadovoljstva zboog njegovih reči. "Zašto ne?" "Jer nas svi gledaju." "Oni su nas videli zajedno i pre." Džejson ravnodušno sleže ramenima i uvede je nazad u njegovu privatnu ložu. Stvari su bile gore, mnogo gore kada su stigli na bal. Onog momenta kada su ušli zajedno izgledalo je kao da se svako u prepunoj dvorani okrenuo i zurio u njih, neprijateljskim pogledom. "Džejsone ovo je strašno! Gore je nego u pozorištu. Tamo su bar neki ljudi gledali na binu, ovde svi bulje u nas i hoćeš li molim te," rekla je preklinjući prebacujući se sa teme "prestati da mi se tako šarmantno osmehuješ. Svi nas gledaju!" "Zar sam ja šarmantan?" on je zadirkivao, ali je pogledom brzo prešo po licima u dvorani. "Ono što ja vidim" rekao je blago klimajući glavom na njenu desnu stranu "je pola tuceta tvojih obožavaoca koji bi, svi do jednog, voleli da smisle način da me zakolju i otarase se mog tela." Viktorija je mogla lupati nogom od frustracije. "Namerno ignorišeš ono što se desilo. Karolina Kolingvud mi je rekla da niko ne veruje da smo zajedno. Ogovaraju da odražavamo prevaru naše veridbe zbog ujka Čarlsove bolesti. Ali sada si se borio u dvoboju zbog nečega što je neko rekao o meni i sada sve to menja. Oni razmišljaju o tome kolko vremena provodiš u kući dok sam ja tamo." Bojana M. & Briseida Akelei

155

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Dešava se da je to moja kuća." reče Džejson, a njegove obrve se skupiše iznad zelenih očiju. "Znam, ali to je princip koji se računa. Sada svi, posebno dame, pričaju svakave stvari o nama. Iako su svi bili tu, to nije toliko važno." rekla je ona. A njihova zbunjuća veridba samo je pogoršala ogovaranja. "To je prinic…" Džejsonov glas se spustio do ledenog šapata. "Grešiš ako misliš da me zanima šta će ljudi reći. Ne trudi se predavati mi načela, jer ja to nemam i nemoj me zamenjivati za "gospodina" jer ja to nisam. Ja sam živeo u mestima za koje nikada nisi čula i radio stvari koje vređaju sav tvoj puritanski senzibilitet. Ti si nevino, glupo dete. Nikada nisam bio nevin. Nikada nisam bio ni dete. Međutim, ako si toliko zabrinuta o tome šta ljudi misle, taj se problem lako da rešiti. Možeš provesti ostatak večeri sa svojim obožavaocima, a ja ću naći nekog da me zabavi." Viktorija je bila toliko zbunjena i povređena neizazvanim Džejsonovim napadom, da je jedva mogla da misli nakon što je otišao. Ipak ona je uradila tačno onako kao što je on, onako grubo, predložio i uprkos ublaženim pogledima u njenom pravcu, ona je imala užasno vreme. I pored povređenog ponosa, morala je da deluje kao da je uživala u plesu sa svojim partnerima slušajući njihov laskav govor. Ali njene uši kao da su bile podešene na Džejsonov glas, a njeno srce kao da je osećalo kada je bio blizu nje. Sa rastućom mizerijom Viktorija shvati da se Džejson okružio trima plavušama koje su se međusobno borile za njegovu pažnju i okretale sebe naopako da bi dobile jedan od njegovih lenjih osmeha. Ni jednom od sinoć ona sebi nije dozvolila da misli na zadovoljstvo koje su joj njegove usne pružile. Sada nije mogla da misli ni na šta drugo i žudela je da bude kraj nje umesto što flertuje sa drugim ženama. Pored nje zgodan mladić od oko dvadeset pet je podsetio da mu je obećala ples. "Da, naravno." reče Viktorija učtivo, ali ne sa entuzijazmom, "Znate li slučajno koliko je sati, gospodine Bacomb?" upitala je dok ju je vodio na podijum za ples. "Da, naravno." ponosno reče, "Pola jedanaest je." Viktorija uguši stenjanje. Bilo je još dosta sati dok se veče ne završi. Čarls okrenu svoj ključ i otvori vrata kada Northrup požuri u hol. "Nije bilo potrebe da me čekaš, Northrupe." reče Čarls ljubazno predajući mu štap i šešir. "Koliko je to?" "Pola jedanaest, vaša milosti." Bojana M. & Briseida Akelei

156

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Dzejson i Viktorija neće biti kući pre zore, tako da ne pokušavaj čekati ih." rekao je. "Znaš koliko kasno to uvek ide." Northrup mu požele laku noć i nesta u pravcu svoje sobe. Čarls se okrenuo u drugom pravcu i krenu ka salonu. Nameravajući da se opusti uz čašu brendija i uživa u mislima o romantici između Viktorije i Džejsona koja je planula sinoć u Džejsonovoj sobi. Krenuo je preko hola, ali glasno kucanje na vratima ga zaustavi. Misleći da su Džejson i Viktorija zaboravili ključ i vratili se ranije kući, on je otvorio vrata, ali njegov osmeh izbledi dok je posmatrao visokog, dobro odevenog čoveka od oko trideset godina. "Oprostite na smetnji u ove kasne sate, vaša milosti." rekao je gospodin. "Ja sam Artur Vilson i moja firma je unajmljena od druge advokatske firme u Americi sa instrukcijama da se ovo pismo dostavi vama. Imam jedno i za lejdi Viktoriju Steaton." Nekontrolisana vizija katastrofe počela je da grmi u Čarlsovom mozgu dok je primao pismo. "Lejdi Staton je u noćnom izlasku." "Znam to vaša milosti." mladić je pokazao prema kočiji na ulici. "Ja sam bio tamo i čekao da se jedno ili oboje vrate iz grada večeras kako bih dostavio ova pisma. U slučaju da lejdi nije kod kuće dobio sam naredbu da pismo predam u vaše ruke i da vas zamolim da joj ga predate čim dođe." Stavio je pismo na Čarlsov dlan i dotakao šešir. "Laku noć, vaša milosti." Ledeni znoj oblio je Čarlsa kada je zatvorio vrata i otvorio pismo u potrazi za indetiteom pošiljaoca. Ime "Andrej Brainbridge" skočilo je na njega. On se zagledao u njega, a njegovo srce počelo je da kuca bolnim ritmom. Onda je primorao sebe da pročita pismo. Kada je završio boja je isčezla sa njegovog lica i reči su plivale pred njegovim zamućenim očima. Čarls je spustio ruke sa strane, a glava mu je pala napred. Ramena su mu se tresla i suze su krenule niz lice padajući na pod kao što su i njegovi snovi i nade pale uz eksploziju koju je krv napravila u ušima. Nedugo nakon što je prestao da plače, on je stajao zureći u slepo. Konačno, veoma sporo ispravio je ramena i podigao glavu. "Northrup!" pozvao je dok se penjao stepenicama, ali njegov glas je bio šapat. On pročisti grlo i pozva ponovo. "Northrupe!" Northrup požuri u hodnik oblačeći jaknu. "Zvali ste, vaša milosti?" reče on uznemireno gledajući vojvodu koji je stajao na stepeništu držeći se rukama za ogradu. Čarls okrete glavu i pogleda u njega. "Pozovi doktora Vorthinga." rekao je on. "Reci mu da je hitno." "Da pošaljem po lorda Fieldinga i lejdi Viktoriju?" upita Northrup brzo. Bojana M. & Briseida Akelei

157

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Ne, dođavola." Čarls se izdera a potom povrati kotolu nad svojim glasom. "Ja ću te obavestiti nakon dolaska doktora." rekao je nastavljajući polako uza stepenice. Bila je gotovo zora kada je Džejsonov kočijaš stao ispred kuće. Ni Džejson ni Viktorija nisu govorili od kako su napustili bal. A onda Džejson iznenada uzdahnu i Viktorija se brzo ispravi. "Šija je to kočija?" upita ona. "Doktora Vorthinda, prepoznajem je." Džejson brzo otvori vrata, iskoči iz kočije i neslavno je izvuče iz nje, a zatim potrča prema kući ostavljajući Viktoriju da se brine za sebe. Viktorija podiže suknje i potrča za njim. Panika joj je lupala u grlu kada je Northrup otvorio vrata. "Šta nije u redu?" odbrusi Džejson. "Vaš ujak, gospodaru." Northrup odgovori smrknuto. "Imao je napad srca. Doktor je sa njim." "Dragi Bože." reše Viktorija držeći Dzejsonov rukav u zagrljaju. Zajedno su trčali uza stepenice dok je Northrup iza njih vikao: "Doktor Vorting je rekao da niko ne ulazi dok ne pozove." Džejson podiže ruku da pokuca na Čarlsova vrata, ali doktor ih je već otvarao. On izađe u hodnik zatvarajući vrata za sobom. "Mislio sam da sam čuo da si došao." objasnio je on prolazeći prstima kroz svoju belu kosu. "Kako je?" upita čvrsto Džejson. Doktor je skinuo naočare i pažljivo polirao stakla. Posle beskrajnog trenutka on uzdahnu i podiže oči. "On je pretrpeo veoma težak korak unazad, Džejsone." "Možemo li da ga vidimo?" upita Džejson. "Da, ali moram oboje da vas upozorim da ne radite i ne pričate ništa što će ga uznemiriti." Viktorijine ruke poleteše ka njenom grlu. "On neće umreti, zar ne doktore?" "Pre ili kasnije svako mora da umre, draga moja." rekao joj je takvim izrazom da je Viktorija počela da se trese. Ušli su u sobu čoveka na samrti i stali kraj njegove postelje. Viktorija na jednoj a Džejson na drugoj strani. Sveće su gorele u prostoriji, ali Viktoriji je soba izgledala mračno i zastrašujuće kao grobnica koja čeka. Čarlsova ruka je mlitavo ležala na pokrivaču. Gutajući suze ona posegnu za njom i uze je u svoju očajnički pokušavajući da mu prenese malo svoje snage. Čarlsove oči se otvoriše i fokusiraše se na nju. "Drago moje dete." šapnuo je. "Nisam imao nameru tako brzo umreti. Želeo sam toliko da te vidim srećno udatu. Ko će brinuti za tebe, kada ja odem? Da li Bojana M. & Briseida Akelei

158

Jednom i zauvek – Judith McNaught imaš još koga da se brine za tebe i obezbedi te?" Suze se sliše niz Viktorijine obraze. Ona ga je toliko volela a sada će ga izgubiti. Pokušala je da govori, ali grudva bola i straha u grlu udavila joj je glas i ona je samo mogla da uzme Čarlsovu krhku ruku i čvršće je stegne. Čarls okrete glavu i pogleda u Džejsona. "Ti si tako poput mene." šapnu on "Tako tvrdoglav. A sada ćeš ostati sam kao što sam i ja oduvek bio." "Ne govori." Džejson ga upozori, a glas mu je bio grub od tuge. "Odmaraj." "Ne mogu da odmaram." reče Čarls slabo. "Ja ne mogu da umrem u miru znajući da će Viktorija ostati sama. Vi ćete oboje biti sami na različite načine. Ona ne može ostati pod tvojom zaštitom, Džejsone. Društvo vam to ne bi oprostilo ..." Njegov glas je utihnuo. Vidno se borio da nastavi, on okrete glavu ka Viktoriji. "Viktorija, dobila si ime po meni. Tvoja majka i ja smo se voleli. I htio sam to da ti kažem jednog dana. Sada više nemam vremena." Viktorija više nije mogla obuzdati suze. Savila glavu, a bolni jecaji su joj potresali ramena. Čarls je sklonio svoj pogled od nje i pogleda u Džejsona. "To je bio moj san, da ti i Viktorija budete srećni. Hteo sam da imate jedno drugo kada odem ..." Džejsonovo lice je bilo zategnuto. On klimnu glavom. "Ja ću se brinuti za Viktoriju. Oženiću je." Pojasnio je brzo kada je Čarls počeo da se raspravlja. Viktorijin šokiran, suzni pogled polete prema Džejsonovom licu. Onda je shvatila da Džejson samo pokušava umiriti Čarlsa pred smrt. Umoran, Čarls zatvori oči. "Ne verujem ti, Džejsone." šapnu on. Umorna od stresa i očaja Viktorija pade na kolena pored kreveta držeći Čarlsovu ruku. "Ne smete brinuti o nama, ujače Čarls." zaplaka ona. Slabije okrećući glavu na jastuku, Čarls otvori oči i zagleda se u Džejsona. "Da li se kuneš?" šapnu on. "Zakuni mi se da ćeš se oženiti sa Viktorijom i da ćeš se uvek brinuti o njoj." "Kunem se." ree Džejson, a žestok pogled u njegovim očima uverio je Viktoriju da ovde nije šarada na delu. Na kraju krajeva on je dao zakletvu umirujućem čoveku. "A ti, dete moje?" reče on Viktoriji. "Da li se kuneš da ćeš se udati za njega?" Viktorija je bila napeta. Nije bilo vreme raspravljati o sitnim nepravdama. Brutalna činjenica bila je da bez Džejsona, bez Čarlsa nije imala nikoga na svetu i ona je to znala. Setila se opojne lepote Bojana M. & Briseida Akelei

159

Jednom i zauvek – Judith McNaught Džejsonovog poljupca i iako se plašila njegove površinske hladnoće, ona je znala da je jaka i da će sigurno izdržati. Ono malo njenih poluformiranih planova da se vrati u Ameriku ustupilo je mesto goruće potrebe da opstane i da olakša Čarlsovu zabrinutost u njegovim poslednjim satima. "Viktorija?" Čarls slabašno prodahta. "Udaću se za njega." grčevito šapnu. "Hvala." promrmlja Čarls sa patetičnim pokušajem osmeha. Povukao je levu ruku ispod pokrivača i zgrabio Dzejsona za ruku. "Sada mogu da umrem na miru." Odjednom, Džejsonovo telo je postalo napeto. Njegove oči su bile na Čarlsu, a njegovo lice posta cinična maska." Sada možeš da umreš u miru, Čarls." "Ne!" vrisnu Viktorija plačući. "Nemojte umreti, ujače Čarls. Molim vas, nemojte!" Očajnički pokušavajući da mu da razlog za život, ona je jecala "Ako umrete, nećete biti u mogućnosti da me predate na našem venčanju ..." Doktor Vorting istupi iz senke i blago podignu Viktoriju na noge. Klimnuvši Džejsonu da ga prati, on je povede napolje u hodnik. "To je dovoljno za sada, dragi moji." rekao je umirujuće. "Vi ćete se razboleti." Viktorija podiže lice prema doktoru Vortingu. "Da li mislite da će preživeti, doktore?" Sredovečni lekar joj umirujuće potapša ruku. "Ja ću ostati sa njim i u svakom trenutku ćete znati ako bude bilo kakvih promena." I bez reči u bilo kakvu sigurnost, vratio se u sobu i zatvorio vrata. Viktorija i Džejson siđoše u salon. Džejson sede pored nje i u znak udobnosti stavi ruku oko nje spuštajući joj glavu na njegovo rame. Viktorija zabi glavu u njegove grudi i jecala je od tuge i stresa sve dok u njoj više nije ostalo suza. Ostatak noći je provela u Džejsonovom naručju tiho se moleći. Čarls je ostatak noći proveo igrajući karte sa doktorom Vortingom.

Bojana M. & Briseida Akelei

160

Jednom i zauvek – Judith McNaught Devetnaesto poglavlje Rano sledećeg dana, doktor Vorting bio je u stanju da kaže da ujak Čarls "i dalje drži svoje". Sutradan, on je došao u trpezariju i obavestio ih da Čarls "čini se mnogo bolje". Viktorija je jedva mogla da uzdrži svoju radost, ali Džejson je samo podigao svoje obrve na lekara i pozvao ga da im se pridruži na večeri. "Hvala, erle." rekao je doktor Vorting šaljući oštar pogled na Džejsonove zagonetne funkcije. "Verujem da mogu da ostavim svog pacijenta bez nadzora na kratko." "Siguran sam da možeš." Džejson odgovori blago. "Da li mislite da će se oporaviti?" upita Viktorija pitajući se kako Džejson može da se ponaša kao bez emocija. Pažljivo izbegavajući Dzejsonov procenjujući pogled, doktor Vorting je zurio u Viktoriju i pročistio grlo. "To je teško reći. Vidite, on kaže da želi da doživi da vas vidi venčane. On je odlučan da to uradi. Moglo bi se reći da ga to drži u životu." Viktorija zagrize usnu i nelagodno pogleda Džejsona pa postavi sledeće pitanje. "Šta bi se desilo ako bi se on oporavio i da mu kažemo da smo promenili mišljenje?" Džejson je odgovorio. "U tom slučaju, mislim da će doživeti recidiv." vraćajući se prema lekaru on je hladno dodao"Zar ne?" Doktor Vorting nije skidao pogled sa Džejsonovog čeličnog pogleda. "Siguran sam da ga znaš bolje od mene, Džejsone. Šta misliš da će uraditi?" Džejson slegnu ramenima. "Mislim da će imati recidiv." Viktorija je osećala kao da je život namerno muči. Oduzajući joj kuću i narod koji je volela, prisiljavao je da dođe u čudnu, stranu zemlju, a sada je tera u brak bez ljubavi sa čovekom koji nije za nju. Dugo nakon što su obojica otišli ostala je za stolom bezvoljno se igrajući sa hranom na svom tanjiru pokušavajući da pronađe izlaz iz ove dileme za nju i Džejsona. Njeni snovi o srećnom domu sa mužem koji ju je voleo, plačljivoj bebi u naručju, vratili su se rugajući joj se. Ona je dozvolila dok je sama nastup samosažaljenja. Uostalom nije trežila mnogo od života. Nije žudela za krznom i nakitom, za sezonom u Londonu ili dvorskoj kući gde je mogla da glumi kraljicu. Ona nije želela ništa više od onoga što je imala u Americi. Osim što je želela muža i decu da idu sa njom. Talas nostalgije se vrtoglavo nadvi nad njom i ona savi glavu. Iako je želela da vrati vreme unazad i zadrži ga tamo, da ima svoje roditelje, da sluša svog oca koji je želeo da izgradi bolnicu, da se okruži Bojana M. & Briseida Akelei

161

Jednom i zauvek – Judith McNaught seljanima koji su bili njena druga porodica. Ona će učiniti sve, sve da se vrati kući. Slika Andrejevog zgodnog nasmejanog lica se pojavi rugajući joj se i Viktorija je otera, odbijajući da pusti još suza za nevernog ćoveka kojeg je volela. Viktorija gurnu svoju stolicu unazad i krenu u potragu za Džejsonom. Andrej ju je prepustio njenoj sudbini, ali Džejson je bio tu i bio je obavezan da joj pomogne da zajedno nađu način da pobegnu od braka koje nijedno od njih nije želelo. Našla ga je u njegovom kabinetu. Usamljenog čoveka koji je stajao sa svojom zamotanom rukom kraj kamina i zurio u njega. Saosećanje buknu u njenom srcu, jer je shvadila da, iako se pred doktorom pravio hladan i nezainteresovan, on je došao ovde da brine u svojoj privatnosti. Suzbijajući potrebu da ode do njega i ponudi mu utehu, za koju je znala da je neće prihvatiti, ona reče. "Džejsone?" On podiže glavu i pogleda u nju ravnodušnog izraza lica. "Šta ćemo da radimo?" "Oko čega?" "O ovoj urnebesnoj ideji ujaka Čarlsa da nas venča." "Zašto je to urnebesno?" Viktorija je bila oduševljena njegovim odgovorom, ali odlučna da porazgovaraju iskreno i otvoreno. "To je nečuveno, jer ne želim da se udam za tebe." Njegove oči planuše. "Svestan sam toga, Viktorija." "Ti ne želiš da budeš u braku ili",ona razumno odgovori. "U pravu si." vraćajući svoj pogled nazad na kamin on utihni. Viktorija je čekala da kaže nešto više. Kada nije ona uzdahnu i okrete se da ode. Međutim njegove sledeće reči su je vratile natrag. "Međutim naš brak bi mogao svakom od nas dati nešto što želimo." "Šta to?" upitala je gledajući u njegov bahato oblikovan profil i pokušavajući da dokuči njegovo raspoloženje. On se uspravi i okrete gurajući ruke u džepove. Pogleda u njene oči. "Želiš da se vratiš u Ameriku, da budeš nezavisna, da živiš sa svojim prijateljima i možda da izgradiš bolnicu koju je tvoj tata želeo. Ti si mi sve to rekla. Ako si iskrena prema sebi, priznaćeš da bi želela da se vratiš tamo da pokažeš Andreju i svima ostalima, da ti njegova izdaja ništa ne znači, da si ga zaboravila tako lako i da si otišla svojim putem." Viktorija je bila toliko ponižena njegovim odnosom prema njenoj teškoj muci, da joj je trebao trenutak da bi registrovala njegove sledeće reči. "A, ja." završio je hladno "Ja želim sina." Njena usta su pala otvoren kada je nastavio. "Mogli bismo da damo jedno drugom šta želimo. Udaj se za mene i daj mi sina. Zauzvrat, ja ću te poslati nazad u Ameriku sa dovoljno novca da živiš i izgradiš Bojana M. & Briseida Akelei

162

Jednom i zauvek – Judith McNaught desetak bolnica" Viktorija je zurila u njega sa nevericom. "Da ti dam sina?" ona ponovi. "Da ti dam sina a onda ćeš me poslati nazad u Ameriku? Dati ti sina i da ga ostavim ovde?" "Ja nisam potpuno sebičan. Mogla bi da ga odneseš sa sobom dok ne napuni na primer četiri godine. Detetu treba majka u tom periodu. Nakon toga ja bih očekivao da živi sa mnom. Možda odlučiš da ostaneš ovde sa nama kada ga vratiš. Zapravo ja bih voleo da ostaneš ovde zauvek, ali to je na tebi. Postoji jedna stvar međutim. Uslov za sve ovo na kojem ću insistirati." "Koji uslov?" upita Viktorija ošamućeno. Oklevao je kao da uokviruje njegov odgovor sa pažnjom, a kada je progovorio gledao je daleko, zureći u kamin kao da je želeo da izbegne kontakt očima. "Zbog načina na koji si skočila u moju odbranu pre neku noć, ljudi predpostavljaju da me ne prezireš ili da me se ne plašiš. Ako se složiš sa ovim brakom, ja očekujem da potvrdiš to mišljenje i da ne učiniš ništa što će ih naterati da promene mišljenje. Drugim rečima, bez obzira na to šta će se desiti između nas privatno, kad smo u javnosti očekujem da se ponašaš kao da si se udala za mene zbog nečeg više od novca i titule. Ili da kažem to jednostavno, kao da ti je stalo do mene." Bez ikakvog razloga Viktorija se setila njegovih reči na balu "u zabludi si ako misliš da me je briga šta drugi ljudi misle...". On je lagao, shvatila je sa nežošću. Očigledno da mu je bilo stalo šta oni misle inače joj ne bi tražio ovo. Ona se zagledala u hladnog, nepristupačnog čoveka koji je stajao pred njom. Izgledao je moćno, rezervisano i potpuno samouvereno. Bilo je nomguće da on želi sina ili nju, bilo je nemoguće da mu je smetalo što su ga se ljudi plašili i nisu mu verovali. Nemoguće ali istinito. Ona se setila kako je izgledao kao dečkić u noći njegovog dvoboja, kada je zadirkivao i nagovorio je da ga poljubi. Setila se gladne čežnje u njegovom poljupcu i usamljeni. Očaj u njegovim rečima: "pokušao sam stotinu puta da te pustim, ali ne mogu". Možda ispod hladne, bezosećajne fasade, Džejson se oseća prazno i usamljeno kao ona. Možda mu je potrebna, a nije mogao to sebi da prizna. A opet, možda je samo pokušavala sebe da prevari i poveruje u to. "Džejsone." reče ona izražavajući deo svojih misli naglas. "ne možeš očekivati od mene da dobijem dete a zatim ga predam tebi i odem svojim putem. Ti ne možeš biti tako hladan i bezosećajan kako tvoj predlog zvuči. Ja, ja ne mogu da verujem da jesi." "Nećeš naići na okrutnog muža, ako to misliš." "To nije ono što mislim." reče Viktorija malo histerično. "Ti govoriš o Bojana M. & Briseida Akelei

163

Jednom i zauvek – Judith McNaught braku kao o zajedničkom biznisu. Bez osećanja, bez emocija čak i bez pretvaranja ljubavi …" "Sigurno si ostala bez iluzije o ljubavi." reče on sa nestrpljenjem. "Tvoje iskustvo sa Brainbridgeom trebalo je da te nauči da je ljubav emocija koja se koristi za manipulaciju budalom. Ja ne očekujem niti želim tvoju ljubav, Viktorija." Viktorija uhvati stolicu iza svojih leđa teturajući se zbog njegovih reči. Ona je otvorila usta da odbije njegovu ponudu, ali je odmahnuo glavom preduhitrivši je. "Nemoj mi odgovoriti pre nego što razmotriš šta sam rekao. Ako se udaš za mene, imaćeš slobodu da radiš šta želiš sa svojim životom. Mogla bi izgraditi jednu bolnicu u Americi, a drugu kod Vejkfilda i boraviti u Engleskoj. Imam šest imanja i hiljade sluga i stanara. Sluge možeš da obezbediš da ih ima dovoljno kada popuniš svoju bolnicu sa bolesnim ljudima. Ako ne ja ću im platiti da se razbole." osmeh mu se povuče na usnama, ali Viktorija je bila previše očajna da bi videla ikakav humor u toj situaciji. Kada je video da nije dobio nikakav odgovor on olako nastavi. "Možeš prekriti zidove Vejkfilda sa tvojim crtežima, a ako ponestane prostora narediću da se kuća nadogradi." Viktorija je i dalje pokušavala da apsorbuje činjenicu da on zna za njene crteže kada je posegnuo i svojim prstima prešao preko njenih obraza i rekao hladno. "Biću veoma velikodušan muž, obećavam ti." Konačnost reči "muž" poslao je hladne trnce kroz Viktorijino telo i ona pokuša trljajući ruke da dođe do malo toplote. "Zašto?" šapnu ona. "Zašto ja? Ako želiš sina, postoji desetine žena u Londonu koje su spremne da se udaju za tebe." "Zato što si me privukla. Sigurno znaš da jesi." rekao je on. "Osim toga," on dodade i stavi ruke na njena ramena te je privuče bliže "sviđam ti se. Rekla si mi to kada si mislila da spavam, sećaš se?" Viktorija je zurila u njega, u nemogućnošću da apsorbuje činjenicu da ga je privukla. "Volela sam Andreja, takođe." na uzvrati sa ljutitom drskošću. "Imam lošu presudu po pitanju ljudi." "Istina." složio se a zabava mu je zaplesala u očima. Osetila je da je privlači bliže grudima. "Mislim da su ti čula oduzeta." reče ona. "Mislim da si potpuno lud!" "Jesu i jesam." složio se dok joj je stavljao ruku na leđa i privlačio je bliže. "Neću to učiniti. Ja ne …" "Viktorija," reče on tiho "nemaš izbora." njegov glas je bio ubedljiv kada su njene grudi konačno došle u dodir sa njegovom košuljom. "Ja mogu da ti dam sve što žena žel..." "Sve osim ljubavi." Viktorija se gušila. Bojana M. & Briseida Akelei

164

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Sve što žene zaista žele." rekao je on, a Viktorija nije mogla proniknuti ciničnu primedbu jer su se njegove usne počele polako spuštati na njene. "Ja ću ti dati krzno, nakit." obećao je. "Imaćeš više novca nego što si ikada sanjala." Njegova ruka je slobodno mazila njena leđa, gužvao joj je svilenu kosu dok joj se naginjao da bi je poljubio. "Zauzvrat, sve što treba da mi daš je ovo ..." Čudno, Viktorijina jedina misao bila je da je on sam prodavao sebe previše jeftino tražeći premalo od nje. Bio je zgodan, bogat i poželjan. Sigurno je imao pravo očekivati više od svoje supruge od ovoga ...I onda se njen um ispraznio kada su se njegova senzualna usta spustila na njena u beskrajnom poljubcu koji se polako pretvarao u jedno zahtevno insistiranje i ostavio je da drhti od vruće senzacije. On dodirnu jezikom njene usne pomerajući ga između njih. Nagovarao ih a zatim naterao da se rastanu, a kada je to uradila njegov jezik je potonuo između njih šaljući vrtoglav talase emocija kroz nju. Viktorija zadrhta i njegove ruke se zaštitnički stegnuše oko nje. Povuče je preko sebe dok je njegov jezik počeo sporu, divlju, erotsku igru zavođenja. Ruke je pomerao posesivno po njenim bokovima, ramenima i leđima. Do trenutka kada je konačno podigao glavu Viktorija se osećala ošamućeno toplo i nekako čudno uplašena. "Pogledaj me." šapnu on stavljajući ruku ispod njene brade i podižući je gore. "Drhtiš." reče on, a njene široke plave oči se podigoše prema njemu. "Da li me se plašiš?" Bez obzira na sve sirove emocije koje su prolazile kroz nju Viktorija odmahnu glavom. Nije se plašila njega. Neobjašnjivo se uplašila sebe. "Ne." rekla je. Osmeh je lebdeo na njegovim usnama. "Jesi, uplašena si, ali nemaš razloga da budeš." on položi ruku na njeno toplo lice polako joj sklanjajući tešku kosu. "Ja ću te povrediti samo jednom i to samo zato što je neizbežno." "Šta? Zašto?" Vilica mu je bila napeta. "Možda neće boleti. Je li to to?" "Da li je to šta?" Viktorija povika malo histerično. "Volela bih da ne govoriš u zagonetkama kada sam već zbunjena da ne mogu da mislim." Sa jednim od njegovih brzih promenama raspoloženja on je odbacio mogućnost hladne svađe. "Nije važno." kratko je rekao. "Ne zanima me šta si radila sa Brainbridgeom. To je bilo pre." "Pre?" povika Viktorija sa frustracijom "Pre čega?" "Pre mene." rekao je on ravnim tonom. "Međutim, moraš da shvatiš unapred da neću tolerisati varanje. Da li je to jasno?" Viktorijina usta su pala otvorena. "Varanje! Ti si lud! Potpuno lud!" Bojana M. & Briseida Akelei

165

Jednom i zauvek – Judith McNaught Njegove usne su se razvukle u blag osmeh. "Već smo se složili oko toga." "Ako nastaviš da govoriš uvredljive insuicije," upozorila ga je ona "ja idem gore u mir svoje sobe." Džejson pogleda u njene plave oči i potisnu burnu potrebu da je uzme u naručje i ponovo je poljubi. "Vrlo dobro. Onda ćemo krenuti sa ovozemaljskim temama. Šta gospođa Kardok sprema?" Viktorija je osećala kao da se svet, a i svi u njemu okreću u jednom pravcu, a sve ostalo u drugom. "Gospođa Kardok?" ona izgovori tupo. "Kuvarica. Vidiš saznao sam njeno ime. Takođe znam da ti je O'Majli omiljeni sluga." on se isceri. "Sada, šta gospođa Kardok priprema za večeru?" "Gusku." reče Viktorija, pokušavajući da povrati ravnotežu "Je li to prihvatljivo?" "Savršeno. Da li čemo večerati kod kuće?" "Ja, da." odgovorila je namerno, neobavezujuće. "U tom slučaju, naravno tako ću i ja." On je već igrao ulogu muža ona ošamućeno shvati. "Ja ću onda obavestiti gospođu Kardok." rekla je i okrenula se u transu konfuzije. Džejson je rekao da ga je privukla. On je želeo da je oženi. Nemoguće. Ako ujak Čarls umre ona će se udati za njega. Ako se uda za njega sada, možda bi ujak Čarls našao volju da živi. I deca. Džejson je želeo decu. I ona ih je veoma želela takođe. Ona je želela nekoga da voli. Možda bi oni mogli biti srećni zajedno. Bilo je trenutaka kada je Džejson bio šarmantan i privlačan. Vreme kada njegov osmeh učini da se i ona smeje. On je rekao da je neće povrediti ... Bila je na pola puta kada je Džejsonov miran glas zaustavio. "Viktorija." Automatski, Viktorija se okrete prema njemu. "Mislim da si već donela odluku o našem braku. Ako je odgovor da, moramo posetiti Čarlsa posle večere i reći mu datum našeg venčanja. On će se osećati bolje." Džejson je insistirao ne znajući da li ona namerava da se uda za njega. Viktorija je mislila. Zurila je preko sobe u zgodnog, nasilnog, dinamičnog muškarca i na trenutak joj se činilo da je zamrznuta u vremenu. Zašto je ona mislila da je napeto čekao njen odgovor? Zašto joj je predložio brak kao da je to poslovna ponuda? "Ja, ..." Viktorija je bespomočno počela dok joj je kroz um odzvanjao Andrejev slatki, faormalni predlog. "Reci mi da ćeš se udati za mene Viktorija. Volim te. Uvek ću te voleti..." Podigla je bradu ljutito. Barem Džejson Fielding nije govorio o ljubavi koju nije osećao. Nije je međutim pitao ni sa kakvim emocijama, pa je Bojana M. & Briseida Akelei

166

Jednom i zauvek – Judith McNaught prihvatila njegov predlog u istom neemotivno smislu u kojoj joj je i ponuđeno. Ona pogleda Džejsona i klimnu glavom kruto. "Reći ćemo mu posle večere." Viktorija se mogla zakleti da je napetost napustila Džejsonovo telo i lice. Tehnički, to je bilo veče njene veridbe, a Viktorija je odlučila da iskoristi priliku i pokuša da postavi bolji obrazac za svoju budućnost. Onog jutra posle dvoboja Džejson je rekao da uživa u njenom osmehu. Ako je, kao što je sumnjala, bio usamljen i prazan iznutra kao i ona sama što se osećala, onda bi njih dvoje možda mogli da usreće jedno drugo. Bosa, ona je stajala ispred otvorenog ormana i odmeravala njene najbolje haljine. Pokušavala da odluči šta da obuče za ovaj svečani događaj. Ona se konačno odlučila za haljinu od šifona boje vode sa zlatnim šljokicama i zlatnom oglicom koju joj je Džejson dao kao poklon za njen izlazak u društvo. Češljala je kosu dok nije zasjala, a zatim je podigla u centar i pustila da padne u talasima koji su uokviravali Viktorijino lice i prosipala se po njenim ramenima i leđima. Kada je bila zadovoljna svojim izgledom ona je napustila sobu i sišla u salon. Džejson je izgleda sledio isti inpuls. Svoje visoko telo je obukao u besprekorno prilagođeni crni somotni kaput i pantalone sa belim prslukom od brokata i rubinima. On je sipao šampanjac u čašu kada je pogledao gore i video nju. Njegove oči su prešle preko nje sa neskrivenom muškom zahvalnošću. Ponos zbog vlasništva bio je evidentan u njegovom posesivnom pogledu i Viktorijin stomak se nervozno zgrčio kada ga je videla. On je nikada nije gledao ovako, kao da je ukusan zalogaj koji je planirao da pojede u svoje slobodno vreme. "Tvoja najveća nezgodna sposobnost je da u jednom trenutku izgledaš kao očaravajuće dete, a već u sledećem kao neverovatno privlačna žena." rekao je on. "Hvala." reče Viktorija nesigurno. "Mislim." "To je zamišljeno kao compliment." on je uveravao blago nasmejan. "Nisam obično tako nespretan sa komplimentima koji ne mogu da se indetifikuju. Biću oprezniji u budućnosti." Dirnuta ovom malom indikacijom da joj namerava udovoljiti. Viktorija je gledala kako sipa penušavu tečnost u dve čaše. Pružio joj je jednu. Krenula je da sedne na divan, ali je uhvatio za ruku i okrenuo je leđima. Drugom rukom je otvorio poklopac kutije, velike "Velvet" zlatare, stavio je pored čaše i iz nje izvukao trostruku ogrlicu od navećih, najveličanstveniji bisera koje je Viktorija ikada videla. Bez reči on ju je okrenuo prema ogledalu i sklonio njenu dugu kosu. Njegovi prsti poslali su joj sitne trnce niz kičmu dok je uklanjao Bojana M. & Briseida Akelei

167

Jednom i zauvek – Judith McNaught akuamarin i stavljao veliku, tešku bisernu čoker ogrlicu oko njenog tankog vrata. U ogledalu, Viktorija je bezizražajno posmatrala sebe dok je pričvršćavao dijamantnu kopču ogrlice, a zatim podiže oči studirajući bisere pod grlom. "Hvala ti." počela je nespretno okrećući se prema njemu. "Ja, ..." Viktorija se podiže na prste i poslušno, ali svesno pritisnu usne na njegov glatak, sveže obrijan obraz. Nešto u tome kako joj je dao bisere i zauzvrat očekuje poljubac mnogo joj je zasmetalo. Bilo je kao da kupuje njene usluge počevši sa poljupcem u zamenu za ogrlicu. Taj prilično zastrašujući pojam potvrdio je on kada je rekao o njenom poljupcu: "To nije mnogo poljubaca za tako lepu ogrlicu." i uzeo joj usne iznenada, zahtevno, insistirajuće. Kada je pustio, on se upitno nasmešio njenim plavim, zabrinutim očima. "Ne sviđaju ti se biseri, Viktorija?" "O veoma!" reče Viktorija nervozno, ljuta na sebe zbog nemogućnosti da kontroliše svoje glupe, maštovite strahove. "Nikada nisam videla tako lepe bisere. Čak ni u dame Vilhelm nisu bili toliko veliki. Ovi su pogodni za kraljicu. "Oni su pripadali ruskoj princezi pre jednog veka." rekao je on. Viktorija je bila čudno dirnuta što on nju smatra dostojnom jedne takve oglice. Posle večere otičli gore da vide Čarlsa. Kada su mu rekli da žele da se venčaju, njihova odluka je sklonila bore sa njegovog lica, a kada je Džejson nežno zagrlio Viktoriju oko njenih ramena, nepokretan invalid se zapravo smejao sa radošću. Izgledao je tako srećan, tako uveren da rade pravu stvar, da je i Viktorija skoro poverovala u isto. "Kada će biti venčanje?" Čarls je odjednom upitao. "Za nedelju dana." "Olično, odlično." reče Čarls gledajući ih. "Nameravam da mi bude dovoljno dobro do tada da prisustvujem ." Viktorija je krenula da protestvuje, ali Džejsonovi prsti se stegnuše oko njene ruke upozoravajući je da se ne raspravlja. "A šta je to tamo, draga moja?" Čarls upita pokazujući na ogrlicu na Viktorijinom vratu. Njena ruka automatski polete na predmet njegovog pogleda. "Džejson mi je ovo poklonio večeras, da zapečati našu veridbu." objavi ona. Kada su završili razgovor sa Čarlsom Viktorija izjavi da je iscrpljena i Džejson je otprati do spavaće sobe. "Nešto te muči?" pitao je mirno. "Šta je to?" "Između ostalog osećam napad očajana što stupam u brak pre nego što je prošao period žalosti za mojim roditeljima. Osećala sam krivicu Bojana M. & Briseida Akelei

168

Jednom i zauvek – Judith McNaught svaki put kada sam odlazila na bal. Morala sam da izbegavam pitanja kada su moji roditelji umrli da ljudi ne bi shvatili kakva sam ja ćerka." "Ti si uradila ono što si morala da uradiš. I tvoji roditelji bi to razumeli. Hitnim venčanjem sa mnom, daješ Čarlsu volju za životom. Jesi li videla koliko je bolje izgledao čim smo mu rekli da smo odredili datum venčanja. Osim toga, prvobitna odluka da skratiš period žalovanja bila je moja, a ne tvoja. Tako da nisi imala izbora povodom toga. Ako moraš da kriviš nekoga, krivi mene." Logično, Viktorija je znala da je u pravu. Pa je promenila temu. "Reci mi" rekla je ona, a njen osmeh je bio blago optužujući "sada kada si mi upravo otkrio da ćemo se venčati za nedelju dana, možeš li mi reći gde ćemo se venčati?" "Tačno." rekao je cereći se. "Vrlo dobro. Odlučio smo da se ovde venčamo." Viktorija odlučno zavrte glavom. "Molim te, Džejsone, možemo li se venčati u maloj crkvi blizu Vejkfilda koju sam videla? Mogli bi malo sačekati dok ujak Čarl ne bude spreman da putuje." Zapanjena ona je gledala kako se njegov pogled pretvara u hladnu odvratnost na pomen jedne crkve, ali posle malo oklevanja on je pristao uz uslov. "Ako želiš crkveno venčanje, mi ćemo se venčati ovde u Londonu u crkvi dovoljno velikoj da primi sve goste." "Molim te, ne ..." reče Viktorija nesvesno stavljajući ruku na njegovu. "Ja sam daleko od Amerike, gospodaru. Crkva kod Vejkfilda bi me podsećala na moj dom. Kada sam bila devojčica ja sam sanjala da ću se udati u maloj seoskoj crkvi." Ona je sanjala da se uda u maloj seoskoj crkvi za Andreja, shvati Viktorija sa zakašnjenjem i poželela da se nikada nije ni setila crkve. "Želim da se naš brak sklopi u Londonu, pred plemstvom."Džejson reče sa apsolutnom konačnošću. "Međutim, napravićemo kompromis." rekao je. "Venèaæemo se ovde u crkvi, a onda idemo u Vejkfild na malu proslavu." Viktorijina ruka skliznu sa rukava. "Zaboravi da sam pomenula crkvu uopšte. Pozovi sve ovde u kuću. Bilo bi bogohuljenje ući u crkvu i zapečatiti brak koji nije ništa više od poslovnog ugovora." Sa pokušajem humora, ona dodade. "Dok bismo obećavali ljubav i poštovanje jedno drugom, čekala bih da me udari grom." "Mi ćemo se venčati u crkvi." reče Džejson kratko. "A, ako dođe do udara groma ja ću podneti troškove za nov krov."

Bojana M. & Briseida Akelei

169

Jednom i zauvek – Judith McNaught Dvadeseto poglavlje "Dobro jutro, draga moja." rekao je Čarls tapšući ivicu kreveta da sedne pored njega. "Sedi. Tvoja poseta sinoć sa Džejsonom je poboljšala moje zdravlje izvan verovanja. Sada mi reci nešto više o vašim planovima za venčanje." Viktorija sede pored njega. "Iskreno, to je sve veoma zbunjujuće ujače Čarls. Northrup mi je rekao da je Džejson spakovao svoje stvari iz kabineta i da se vratio u Vejkfild." "Znam." reče Čarls sa osmehom. "Došao je da me vidi jutros pre nego što je otišao. Rekao je da je to "zbog društva". Što manje vremena provodi u tvojoj neposrednoj blizini, manje su šanse za svaka dalja ogovaranja." "Zato je on otišao." reče Viktorija, a njen zabrinuto izraz se raščisti. Smeh je tresao Čarlsova ramena dok je klimao glavom. "Dete moje, ja mislim da je ovo prvi put u Džejsonovom životu da je napravio ustupak pristojnosti! Nerviralo ga je da to uradi, ali je ipak uradio. Imaš definitivno dobar uticaj na njega." Čarls završi veselo. "Možda ćeš ga naučiti da prestane da se ruga principima." Viktorija se osmehnu. Laknulo joj je i iznenada se osećala veoma srežno. "Bojim se da ne znam ništa o aranžmanu venčanja." priznala je. "Osim da će se održati u velikoj crkvi ovde u Londonu." "Džejson vodi računa o svemu. On je poveo svoga sekretara u Vejkfild, da bi sve mogao pripremiti. Posle ceremonije venčanja, održaće se proslava u Vejkfildu za bliske prijatelje i neke od seljaka. Verujem da je lista pozvanih i da su pozivnice već u prpremi. Tako da ne moraš ništa da uradiš osim da ostaneš ovde i uživaš u iznenađenju svih što je sve dobro i što ćeš postati sledeća vojvotkinja od Atherona." Viktorija neodlučno upita nešto što joj je bilo mnogo važnije. "U noći kada si bio mnogo bolestan, pomenuo si nešto o mojoj majci i tebi. Nešto što si želeo da mi kažeš." Čarls je okrenuo glavu i gledao kroz prozor pa Viktorija brzo reče: "Trebalo bi da mi kažeš ako će te uznemiriti razgovor o tome." "Nije to." rekao je on polako vraćajući svoj pogled na nju. "Znam koliko si razumna i senzibilna, ali si još uvek veoma mlada. Ti si volela svoga oca, verovatno onoliko koliko si volela majku. Jednom kada ti ispričam ono što imam možeš me početi gledati kao uljeza u njihovom braku. Mada, kunem ti se, nisam komunicirao sa tvojom majkom nakon što se udala za tvoga tatu. Viktorija," malo je jadno objasnio "ja pokušavam da ti kažem da ne želim da me prezireš, a bojim se da bi to mogla kada čuješ priču." Bojana M. & Briseida Akelei

170

Jednom i zauvek – Judith McNaught Viktorija stavi ruku na njegovu i reče blago. "Kako bi mogla da prezirem nekoga sa zdravim razumom i ko voli moju majku?" On je pogledao dole u ruke a glas mu se davio od emocija. "Ti si nasledila srce svoje majke, znaš li to?" Kada je Viktorija ćutala, njegov pogled se vratio na prozor i on poče priču o njegovoj ljubavi sa Katarinom. Nije gledao u Viktoriju dok je pričao, a kada ju je pogledao ponovo, umesto prezira on vide u njenim očima tugu i saosećanje. "Pa vidiš" završio je "voleo sam je svim srcem. Voleo toliko da sam je oterao iz svog života a bila je jedina stvar koja je vredela života." "Moja prababa te je naterala da to učiniš." rekla je a u očima joj je bila bura. "Da li su bili srećni, tvoji otac i majka, mislim? Uvek sam se pitao kakav su brak imali, ali sam se plašio da pitam." Viktorija se seti grozne scene između njenih roditelja pred Božiæ, čiji je svedok bila. Ali to je nadmašilo osamnaest godina dobrote i razumevanja koje su davali jedno drugom. "Da, oni su bili srećni. Njihov brak nije bio uopšte kao brak plemstva." Govorila je o "braku plemstva" sa takvom odbojnošću da se Čarls nasmejao. "Na šta misli pod "brak plemstva"?" "Vrsta braka kakav imaju skoro svi ovde u Londonu. Osim Roberta i Karoline Kolingvud i još nekoliko njih. Vrsta braka gde je par retko u međusobnom kontaktu, a kada se dogodi da se sastanu na nekom događaju, oni se ponašaju kao pristojno, dobro vaspitani stranci. Gospoda uvek uživaju u svojim zabavama, a dame u svojim. Makar su moji roditelji živeli u pravom domu i mi smo bili prava porodica." "Predpostavljam da nameravaš da imaš staromodan brak sa staromodnom porodicom." rekao je zadirkujuće, ali oduševljen tom činjenicom. "Ja mislim da Džejson ne želi tu vrstu braka." Ona nije mogla da kaže Čarlsu da je Džejsonova prvobitna ponuda bila da mu rodi sina, a zatim da ode. Ona se tešila saznanjem, da iako je napravio da to liči na ponudu, on je odlučio da ona ostaje sa njim u Engleskoj. "Sumnjam da Džejson sada zna šta hoće." rekao je Čarls ozbiljno. "On te treba, dete.On treba tvoju toplinu i duh. Neće to priznati čak ni sebi, a kada konačno bude priznao sebi to mu se neće svideti. Veruj mi. On će se protiv toga boriti." Čarls je upozori blago. "Ali pre ili kasnije, on će ti otvoriti svoje srce, a kada to uradi, naći će mir. Naposletku, on će te učiniti srećnijom nego što si ikada mislila da ćeš biti." Izgledala je tako sumnjoivo, tako skeptično da je Čarlsov osmeh izbledeo. "Imaj strpljenja sa njim, Viktorija. Da nije bio toliko telesno i duhovno jak on ne bi preživeo trideset godina. On ima ožiljke, one Bojana M. & Briseida Akelei

171

Jednom i zauvek – Judith McNaught duboke, ali ti imaš moć da ih izlečiš." "Kakve ožiljke?" Čarls odmahnu glavom. "Najbolje za oboje će biti da ti Džejson sve ispriča kada bude mogao, o njegovom životu a posebno o detinjstvu. Ako to ne uradi, onda možeš doći meni." U danima koji su usledili Viktorija je imala malo vremena da misli o Džejsonu ili o bilo čemu drugom. Tek što je otišla iz Čarlsove sobe, madam Dumose je došla u kuću sa četiri krojačice. "Gospodin Fielding me uputio da sašijem venčanicu za vas gospođice." Dok je to izgovarala već je okretala Viktoriju. "On je rekao da bude veoma bogata, elegantna i originalna. Dostojna kraljice." Uhvaćena negde između uznemirenosti i osmeha zbog Džejsonove samovolje, Viktorija je pogleda. "Da li se desilo da je on izabrao već boju?" "Plava." "Plava?" povika Viktorija spremna da se fizički bori za belu. Madam klimnu glavom sa prstom na usnama. Njena duga ruka savijala se oko struka. "Da, plava. Ledeno plava. On je rekao da u toj boji i sa ticijan kosom ličite na anđela" Viktorija naglo odluči da je ledeno plava prava boja da se venča u njoj. "Gospodin Fielding ima odličan ukus." madam je nastavila. Njene tanke obrve su se podigle nad njenim svetlim, budnim očima. "Zar se ne slažete?" "Sasvim." reče Viktorija smejući se a onda se predala veštim rukama krojačice. Četiri sata kasnije, kada je madam konačno napustila kuću i prebacila se u svoju radnju, Viktorija je obaveštena da je lejdi Kolingvud stiga i da je čeka u zlatnom salonu. "Viktorija!" uzviknu njena prijateljica. Njeno lepo lice je bilo zabrinuto kada je ispružila ruke da je zagrli. "Gospodin Fielding je jutros došao u našu kuću i rekao nam za venčanje. Počastvovana sam da budem tvoja glavna deveruša, kako je gospodin Fielding rekao, ako želim da budem. Ali ovo je sve tako iznenada. Brak mislim." Viktorija potisnu naglo zadovoljstvo što se Džejson setio da joj treba deveruša i što je otišao Kolingvudima. "Nikada nism posumnjala da si razvila nakolnost prema gospodinu Fieldingu." Karolina nastavi "Ali, ne mogu da se ne zapitam. Ti nisi, dobro, primorana na to na bilo koji način?" "Samo sudbinom." reče Viktorija smejući se dok je sedala na stolicu. Videla je Karolinino mrštenja i na brzinu dodala. "Ja nisam prisiljena. To je ono što sam želela da uradim." Bojana M. & Briseida Akelei

172

Jednom i zauvek – Judith McNaught Karolinin lik zablista od sreće i olakšanja. "Tako mi je drago. Ja sam se nadala da će se ovo desiti." kada ju je Viktorija sumnjivo pogledala, ona objasni. "U proteklih nekoliko nedelja došlo je do toga da sam ga bolje upoznala i sasvim se slažem sa Robertom koji mi je rekao da su stvari koje mislim o gospodinu Fieldingu rezultat ogaovaranja jedne pakosne zlonamerne žene. Sumnjam da bi iko poverovao u te glasine da gospodin Fielding nije bio toliko povučen i nekomunikativan. Naravno, nije ništa posebno ako ljudi veruju strašne stvari o nekom, zar ne? Verovatno nije osećao ni najmanju obavezu da nas izvesti o zabludi. I kao što Robert reče, gospodin Fielding je ponosan čovek i bilo bi nemoguće za njega da puzi pred licem nevoljnog javnog mnjenja, posebno kada to nije fer!" Viktorija uguši kikot na prijateljičino svesvrdnu podršku muškarcu od kojeg je nekada imala bojazan i kojeg je osuđivala, ali to je bilo tipično za Karolinu. Karolina je odbila da vidi bilo kakve mane kod ljudi koje je volela, a nasuprot tome bila je voljna da da prizna kvalitete onih koje nije volela. Taj kapric u njenom živom karakteru napravila je od nje najvernijeg prijatelja. Međutim, Viktorija je duboko bila zahvalna na njenom nepokolebljivom prijateljstvu. "Hvala." rekla je ona kada je batler doneo čaj. "Ne mogu da zamislim zašto sam ga se ikada plašila." rekla je Karolina dok je Viktorija sipala čaj. Željna da se otarasi bilo koje krivice koju je možda stavila na Džejsona u prošlosti, ona je nastavila. "Pogrešila sam što sam pustila svojoj mašti na volju na taj način. Verujem da je razlog što sam mislila da je zastrašujuć proizišla iz toga da on ima toliki rep i njegova kosa je tako crna, što je apsurd za mene. Da li znaš šta je rekao kada je otišao jutros?" upitala je glasa intezivnog zadovoljstva. "Ne." reče Viktorija gušeći drugi kikot na Karolininu odlučnost da uzdigne Džejsona od đavola do sveca. "Šta je rekao?" "Rekao je da sam ga oduvek podsećala na lepog leptira." "Kako divno." Viktorija reče iskreno. "Da, ali ni približno divno kao način na koji je tebe opisao." "Mene? Kako je došlo do svega toga?" "Komplimenata misliš?" kada je Viktorija klimnula glavom, Karolina je rekla. "Baš sam bila zavšila sa pričom koliko sam srećna što se udaješ za Engleza i ostaješ ovde tako da možemo ostati bliske prijateljice. Gospodin Fielding se nasmejao i rekao da se savršeno nadopunjujemo, ti i ja. Jer ja sam ga oduvek podsećala na lepog leptira, a ti si kao divlje cveće koje cveta čak i u nevolji i ulepšava svačije živote. Zar to nije potpuno šarmantno od njega?" "Krajnje." odgovori Viktorija osećajući apsurdno zadovoljstvo. Bojana M. & Briseida Akelei

173

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Mislim da je mnogo više zaljubljen u tebe nego što dopušta da se vidi." Karolina joj poveri "Na kraju krajeva borio se u dvoboju za tebe." Do vremena kada je Karolina otišla Viktorija je bila do pola ubeđena da je Džejsonu stalo do nje. To uverenje joj je omogućilo da bude prilično pozitivna sledeæć jutro kada je neverovatna povrka posetilaca došla da joj poželi sreću zbog njenog predstojećeg braka. Viktorija se zabavljala sa grupom mladih dana koje su došle da joj požele sreću kada je predmet njihove romantične diskusije dojurio u plavi salon. Smeh je utihnuo u nervozne, neizvesne šumove dok su mlade dame posmatrale opasnu, impresivnu pojavu nepredvidivog markiza Vejkfilda obučenog u ugljeno crnu jaknu i crne pantalone koje bi na svakom muškarcu delovale šljampavo. Nesvestan svog uticaja na ove povodljive mlade dame, od kojih su mnoge u tajnosti sanjale da ga osvoje, Džejson im se obrati blistavim osmehom. "Dobro jutro, dame." rekao je on. Onda se okrenuo ka Viktoriji i njegov osmeh je postao daleko intimniji. "Možeš li mi dati trenutak vremena?" Izvinjavajući se Viktorija ga je pratila do njegovog kabineta. "Neću te dugo držati daleko od tvojih prijatelja." obećao je posegnuvši u džep sakoa. Bez drugih reči, on je uzeo njenu ruku i stavio težak prsten na njen prst. Viktorija se zagleda u prsten koji joj je pokrivao prst sve do zgloba. Red velikih safira bio je okružen sa dva reda blještavih dijamanata sa obe strane. "Džejsone, divan je." rekla je zadivljeno." Zapanjujuće, neverovatno lep.Hvala." "Zahvali mi se poljupcem." on je podseti tiho, a kada Viktorija podiže lice do njegovog on usnama zarobi njene u dugom, gladnom, temeljnom poljupcu koji isuši njen um od misli i njeno telo svakog otpora. Potresena njegovim žarom i bespomoćnim odgovorom sopstvenog tela na njega Viktorija je zurila u njegove zadimljene oči boje žada pokušavajući da shvati zašto je Džejsonov poljubac uvek imao toliki uticaj na nju. Njegov pogled je pao na njene usne. "Sledeći put, da li misliš da bi mogla naći želju u svom srcu da me poljubiš bez predhodnog pitanja?" Ton razočaranje čežnje, koji je mislila da čuje otopi Viktorijino srce. On joj je ponudio sebe za njenog muža, zauzvrat tražio je vrlo malo, samo ovo. Podižući se na prste, ona je klizila rukama preko njegovih grudi i savila ih oko njegovog vrata, a onda je pokrila njegove usne svojim.Osetila je potrs koji je tresao celo njeno malo telo, kada je nevinim usnama dodirnula njegove, pa se povlačila pa ponovo dodirivala istražujući polako tople linije njegovih usana, upijajući njihov ukus sve dok njegove rastvorene usne nisu počele da se pomeraju i izazivajući njene u divlji izazovan poljubac. Ali u žaru njjihovog poljupca, nesvesna nekog očvršćenog pritiska na Bojana M. & Briseida Akelei

174

Jednom i zauvek – Judith McNaught stomaku Viktorija skliznu prstima u meke dlake na njegovom potiljku dok se njeno telo automatski postavilo uz njegovo i odjednom se sve promenilo. Džejsonove ruke zatvorile su se oko nje zapanjujućom silom. Njegove usne su se otvarale na njenim sa žestokom gladi. On rastvori usne i njegov jezik ubaci u njena usta dok ju je nagovarao da njenim jezikom dotakne njegove usne, a kada je to učinila on zastenja. Privuče je još biže. Njegovo telo bilo je napeto od potrebe. Kada je konačno podigao glavu, on je zurio dole u nju sa zbunjenim izrazom. "Trebalo je da ti dam dijamante i safire sinoć umesto bisera." prokomentarisao je. "Ali nemoj da me ljubiš ovako sve dok ne budemo u braku." Viktorija je upozorena od gospođe Flosi da gospodina može da ponese žar, što bi ga dovelo da se ponaša neodređeno. Ali vrlo nepovoljno po mladu damu koja bi mu pogrešno dozvolila da izgubi glavu. Ona je instiktivno shvatila da joj je Džejson govorio da je bio vrlo blizu toga da izgubi glavu. I ona je bila dovoljno ženstvena da oseti malo probadanje zadovoljstva jer je njen neiskusan poljubac mogao da utiče na ovog iskusnog čoveka. Posebno pošto Andrej nikada nije izgledao toliko pogođen dok ju je ljubio. Sa druge strane ona nikada nije poljubila Andreja, a Džejson je voleo da ga ona ljubi. "Vidim da znaš na šta mislim." rekao je ironično. "Lično, ja nikada nisam posebno cenio nevinost. Postoje različite prednosti udatih žena koje su već naučile kako da udovolje muškarcu ..." Čekao je gledajući u nju kao da očekuje, nada se nekoj vrsti reakcije od nje. Ali Viktorija je samo gledala u stranu. Njena nevinost trebalo je da bude poklon njenom mužu. Svakako nije mogla da mu ponudi iskustvo u "ugađanju muškarcu" šta god to podrazumevalo. "Žao mi je što ću te razočarati." rekla je ona osramoćena zbog teme. "Stvari su veoma različite u Americi." Uprkos Džejsonovom tonu glasa, njegove reči su bile nežne. "Ti nemaš potrebe da se izvinjavaš ili izgledaš tako jadno, Viktorija. Nemoj se nikada bojati da mi kažeš istinu. Bez obzira koliko je loša ta istina ja mogu to da prihvatim, pa čak i da ti se divim na hrabrosti da mi to kažeš." njegova ruka se podiže i pomilova joj obraz. "To ne manja stvar." umirujuće je rekao. Iznenada njegov ton postade bridak. "Reci mi da li ti se dopada prsten, pa se vrati svojim prijateljima." "Sviđa mi se." rekla je ona, pokušavajući da uhvati korak sa njegovim promenama rasploženja. "Tako je divan. Već se bojim da ga ne izgubim." Džejson slegnu ramenima potpuno ravnodušno. "Ako ga izgubiš, kupiću ti drugi." Bojana M. & Briseida Akelei

175

Jednom i zauvek – Judith McNaught Zatim je napustio, a Viktorija spusti pogled na njen zaručnički prsten želeći da on nije bio toliki kavaljer u njegovom potecijalnom gubitku. Želela je da mu je prsten više važan, da ga je manje lakše zameniti ga. Sa druge strane bilo je žalosno prikladno jer je ona bila nebitna za njega i lako bi je zamenio. "On te treba dete." Čarlsove reči se vratiše do nje i ona se samouvereno osmehnu. Barem kada mu je bila u naručju. Tada je izgledalo kao da je Džejson trebao mnogo. Osećajući se uverenije ona se vratila u salon gde su njen prsten odmah primetile i propisno uzviknule sve mlade dame. U danima koji su predhodili venčanju skoro tri stotine ljudi došlo je da poželi Viktoriji sreeću. Elegantna kočija vozila je gore dole obnavljajući svoje putnike i vraćajući se tačno dvadeset minuta kasnije da ih ponovo pokupi dok je Viktorija sedela u salonu slušajući sredovečne matrone o teškim zadacima vođenja velike kuće i spremanju raskošnih zabava za plemstvo. Mlađe, udate, žene pričale su joj o problemima pronalaženja guvernante i učitelja za decu. A u sred svog tog veselog haosa utešan osećaj pripadnosti počeo je da se rađa duboko u Viktoriji. Do sada ona nije imala priliku da upozna bolje te ljude ili razgovarati sa njima o bilo čemu osim o površnim temama. Bila je sklona da ih u najvećoj meri vidi kao bogate, razmažene žene koje nisu razmišljale niočemu osim o haljinama, nakitu i zabavama. Sada ih je videla u potpuno novom svetlu. Kao supruge i majke koje takođe obavljaju svoje dužnosti na primeran načini ona ih je mnogo bolje razumela. Od svih koje je znala samo je Džejson ostao daleko, ali je to učinio zbog ogovaranja. Viktorija mu je bila zahvalna na tome čak iako je ponekad imala neprijatan osećaj da se udaje za stranca. Čarls je dolazio često dole da šarmira dame razgovorom i da jasno da do znanja svima da Viktorija ima svesvrdnu podršku. Ostatak vremena je ostajao van vidokruga,"da dobije na snazi", kako je rekao Viktoriji. Ni Viktorija ni doktor Vorting ga nisu mogli odvratiti od njegove odlučnosti da to uradi. Džejson nije ni pokušao. Kao i prošlih dana Viktorija je uživala u vremenu u salonu sa svojim gostima, osim u onim prilikama kada bi se pomenulo Džejsonovo ime i tada je osetila neku vrstu povlačenja među njima. Bilo je očigledno da su njeni novi prijatelji i poznanici ljudi koji su se divili njenom drušvenom prestižu koji će imati kao žena neverovatno bogatog markiza. Ali Viktorija je imala neprijatan osećaj da je bilo još nekih koji su imali ozbiljne predrasude o njenom budućem mužu. To joj je smetalo jer je ona počinjala da voli sve ove ljude i želela je da i oni vole Džejsona takođe. Povremeno, dok bi ona ćaskala sa nekim Bojana M. & Briseida Akelei

176

Jednom i zauvek – Judith McNaught gostom, čula bi kako žubori razgovor o Džejsonu, ali kada bi se Viktorija okrenula da pažljivo sluša razgovor bi utihnuo. Ona je bila sprečena da stane u njegovu odbranu jer nije znala od čega da ga brani. Dan pre nego što je venčanje trebalo da se održi deo slagalice konačno je došao na svoje mesto formirajući jezivu sliku koja umalo Viktoriju nije poslala u nesvest. Kada je ledi Klapston poslednji posetilac toga popodneva Viktoriji pružila ruku i rekla: "Ti si razumna mlada žena,draga moja. I za razliku ovih nerazumnih domaćica koje brinu za svoju bezbednost ja imam puno poverenje da ćeš biti dobro pažena od Vejkfilda. Ti nisi kao njegova prva supruga. Po mome mišljenju lejdi Melisa je zaslužila sve što je rekao ili uradio. I više od toga. Žena nije bila ništa više nego drolja!" Lejdi Viktorija isplovi iz salona ostavljajući Viktoriju da zuri u Karolinu. "Njegova prva žena?" ona izgovori oseæajući se kao da je u noćnoj mori. "Džejson je ranije bio oženjen? Zašto mi nisi rekla?" "Ali, mislila sam da znaš barem toliko." reče Karolina želeći da opere sebe. "Ja sam, naravno, pretpostavila da su ti ujak Čarls i gospodin Fielding rekli. Sigurno si čula bar malo u ogovaranju?" "Sve što sam ikada čula je bilo je da se razgovor završavao čim bi ljudi primetili da sam prisutna" Viktorija uzvrati sa besom i šokom. "Čula sam da se ime dame Melise spominje u vezi sa Džejsonom, ali nikada kao njegove supruge. Ljudi su obično govorili o njoj sa toliko neodobravanja da sam mislila da je bila njegova ljubavnica." Završi ona nespretno. "Na isti način gospođica Sibl je bila povezana sa njim" Karolina je bila zapanjena što je njegova prošlost toliko pogodila Viktoriju. Pogleda dole očigledno fascinirana plavim presvlakama na sofi. "Naravno, sada kada ćemo se venčati Džejson neće ili hoće imati ljubavnicu?" "Ja to ne znam-" Karolina reče jadno "Neki ljudi kao što je Robert ostavljaju svoje ljubavnice kada se ožene, drugi ne." Viktorija protrlja zglobove na svojim prstima. Njen um je bio u metežu koji je ona marignalizovala od ove rasprave o ljubavnicama. "Ponekad, Engleska je tako čudna. Kod kuće, muževi ne daju svoje vreme i ljubav nijednoj ženi osim supruzi. Barem nikada nisam čula za to. Ipak, sve što sam čula ovde navodi me da pomislim da je sasvim normalno i prihvatljivo za bogatu oženjenu gospodu da opšte sa damama koje nisu njihove supruge." Karolina okrete razgovor na goruću temu. "Da li ti je strašno bitno to što je gospodin Fielding bio oženjen?" "Naravno da jeste. Bar ja mislim da jeste. Ne znam. Ono što je najvažnije je da mi niko u porodici ništa nije rekao o tome." Ustala je Bojana M. & Briseida Akelei

177

Jednom i zauvek – Judith McNaught tako naglo da je Karolina skočila. "Ako bi me izvinila, ja bih želela da sada razgovaram sa ujakom Čarlsom." Ujak Čarls je stavio prst na usta i tako dao do znanja slugi da joj kaže da gospodin spava. Suviše uznemirena da bi sačekala da se probudi da bi joj odgovorio na pitanja Viktorija odmaršira niz hodnik do sobe gospođe Flosi. U poslednjih nekoliko nedelja gospođ Flosi se praktično odrekla svojih običaja kada je Viktorija postala bliska sa Karolinom Kolingvud. Kao rezultat toga Viktorija je jedva viđala voljenu malu ženu plave kose. Viktorija pokuca na njena vrata, a kada ju je gospođica Flosi veslo pozvala da uđe ona je zakoračila u sobu koju je gospođ Flosi koristila kao spavaću. "Viktorija, draga moja, izgledaš blistavo kao mlada!" rekla je gospođ Fosi sa svojim širokim, neodređenim osmehom i uobičajnim nedostatko zdravog rasuđivanja jer je Viktorija bila bleda kao smrt i vidno uznemirena. "Gospođo Flosi," Viktoruja uzbuđeno reče "upravo dolazim od sobe ujaka Čarlsa, ali on je već bio zaspao. Vi ste jedina osoba kojoj se mogu okrenuti. Radi se o Džejsonu. Nešto je strašno pogrešno." "Nebesa!" gospođa Flosi zaplaka. "Na šta misliš?" "Upravo sam otkrila da je on već bio oženjen." Gpspođ Flosi okrete glavu na stranu. "Draga moja mislila sam da su te Čarls ili Vejkfild već obavestili. U svakom slučaju, Džejson jeste bio oženjen, draga. Dakle, sada znaš." Misleći da je rešila taj problem, gospođ Flosi se nasmeši i pono uze svoj ručni rad. "Ali ja ne znam ništa. Lejdi Klepston je rekla čudne stvari. Rekla je da je Džejsonova žena zaslužila sve što joj je uradio. Šta joj je uradio?" "Uradio?" Gospođa Flosi ponovi treptuć "Ništa ja ne znam zasigurno. Od lejdi Klepton je bilo zaista glupo da kaže da je išta uradio, jer to nije mogla ni znati, osim ako nije ona bila udata za njega, a ja ti tvrdim da nije. Eto da li to čini da se osećaš bolje?" "Ne!" Viktorija reče histerično. "Ono što želim da znam je zašto lejdi Klepton veruje da je Džejson uradio loše stvari svojoj ženi. Ona mora imati razlog da misli tako. Po mojoj predpostavci veliki broj ljudi misli tako." "Verovatno." gospođa Flosi odgovori. "Vidiš, bedna Džejsonova žena, neka počiva u miru, mada ja ne znam kako bi mogla, kada se uzme u obzir koliko se zlo ponašala dok je bila živa, kukala je svima na Džejsonovo ponašanje. Neki ljudi su joj očigledno poverovali, ali sama činjenica da je nije ubio je dokaz da poseduje zadivljujuću uzdržanost. Da sam imala muža, što naravno nisam, i da sam uradila Bojana M. & Briseida Akelei

178

Jednom i zauvek – Judith McNaught stvari koje je Melisa uradila, koje naravno nikada ne bih uradila, on bi me sigurno tukao. Dakle, ako je Vejkfild istukao Melisu, zašta ja ne znam sigurno da li jeste ili nije, on bi za to imao i više nego opravdanje. Imaš moju reč." Viktorija se setila vremena kada je videla Džejsona ljutog, njegov strašan gnev u očima, predratorske snage koju bi ponekad videla ispod njegove urbane spoljašnosti. Sinu joj slika u njenom prestrašenom umu neke žene koja vrišti dok je bije zbog nekog njegovog prekršenog pravila. "Šta?" promuklo prošapta ona "Kakve stvari je Melisa uradila?" "Pa nema lep način da ti to kažem, ali istina je da je viđena u društvu drugih muškaraca." Viktorija se strese. Skoro svaka dama u Londonu je bila viđena u društvu drugih muškaraca. To je bio način života, da mlade udate dame imaju udvarače. "I on je tukao zbog toga?" šapnu boležljivo. "Mi ne znamo da li ju je tukao." gospođa Flosi istaknu precizno. "U stvari, radije ću reći, sumnjamo. Jednom sam čula gospodina koji kritikuje Džejsona iza leđa naravno jer se nikada nisu usudili da mu kažu u lice na način na koji ignoriše Melisino ponašanje." Iznenadna ideja rođena je u Viktorijinom umu. "Šta je tačno rekao?" upita ona pažljivo. "Tačno." "Tačno? Pa pošto insistiraš. On je rekao; ako se dobro sećam: "Vejkfilad je prevaren pred svima u Londonu. I on to dobro zna, ali on to ignoriše i nosi rogove. On postavlja loš primer našim ženama kada to vide. Ako mene pitate on treba da zaključa bludnicu na svoje imanje u Škotskoj i baci ključ." Viktorijina glava pade i ona sklopi oči od tuge i olakšanja. "Prevara." šapnu ona. "Dakle to je to..." mislila je na to koliko je Džejson ponosan i koliko je njegov ponos morao biti porušen zbog neverstva njegove supruge. "Dakle, onda ima li još nešto što želiš da znaš?" rekla je Flosi. "Da." reče Viktorija sa nelagodom. Napetost u Viktorijinom glasu dao je gospođi Flosi nervni početak. "Pa nadam se da nije ništa o znaš već čemu." ona nervozno procvrkuta. "Ja, kao tvoja najbliža rođaka znam da je moja dužnost da te uputim u to, ali istina je da sam ja katastrofalna neznalica. Nadala sam se da ti je tvoja majka već pre sve obasnila." Viktorija radoznalo otvori oči, ali bila je suviše iscrpljena od svega što se dogodilo da je samo upitala "Ja, ne razumem o čemu vi govorite gospođo." "Ja govorim o znaš čemu. To je onaj moj najbolji prijatelj-užitak kako sam ga prozvala, što je van svake pameti jer ga nikada nisam Bojana M. & Briseida Akelei

179

Jednom i zauvek – Judith McNaught poznavala. Međutim, ja mogu da ti dam informacije koje sam dobila od svojih prijateljica. Savet njihovih majki pre venčanja." "Molim." reče Viktorija osećajući se glupo. "Pa, ne moraš moliti moje izvinjenje. Trebalo bi da tražiš savete koje imam da ti dam. Da li želiš da čuješ šta su njihove majke govorile o tome?" Viktorijine usne se trznuše. "Da." rekla je bez ideje o čemu razgovaraju. "Vrlo dobro. U tvojoj braćnoj noći muž će ti se pridružiti u krevetu ili te možda odvesti u njegov. Ne sećam se dobro. U svakom slučaju, ne smeš pokazati bilo kakvu odbojnost, niti vrištati niti se otimti. Moraš zatvoriti oči i dozvoliti mu da uradi. Šta god da radi. Biće bolno, odvratno i biće krvi prvi put, ali moraš zatvoriti oči i istrajati. Verujem da je njena razborita mama predložila da za to vreme misli o novoj haljini ili nakitu koji će joj muž dati ako je zadovoljan sa njom. Gadan posao, zar ne?" Trzaji veselja i nervoze skupili su se u Viktoriji i izbili u nekontrolisanom smehu. "Hvala vam gospođo Flosi." reče ona "Bili ste veom uverljivi." Do tog trenutka Viktorija nije sebi dopustila da brine o intimnosti u svom braku, koju je Džejson zasigurno želeo i na kojoj će insistirati pošto želi sina. Iako je bila ćerka lekara njen otac je pažljivo vodio računa da njene oči ne vide intimne delove njegovih pacijenata. Ipak Viktorija nije bila potpuno neuka kada je proces parenja u pitanju. Njena je porodica držala piliće i ona je videla mahanje krila i kokodakanje tokom tog čina iako je bilo nemoguće odrediti šta se dešava. Štaviše, ona je uvek okretela glavu od njih zbog neke čudne potrebe da im da privatnost dok prave nove piliće. Jednom kada joj je bilo četrnaest njen otac je pozvan u kuću farmera čija je žena rađala. Dok je Viktorija čekala da se beba rodi, ona je odlutala do malog pašnjaka gde su držali konje. Tamo je bila očevidac zastrašujućeg čina kada pastuv naskače na kobilu. On je stezao svojim zubima i zlobno je vukao dok je kobila vrištala od bola. Vizija prestravljene kobile i kokoške paradirala je njenim umom i Viktorija zadrhta. "Draga moja devojko izgledaš veoma bledo i ja te ne krivim." gospođa Flosi reče "Međutim, kada žena izvrši svoju dužnost i da naslednika promišljeni muž je može ostaviti na miru i naći sebi ljubavnicu i živeti srećno do kraja života." Viktorijin pogled nervozno odluta do prozora. "Ljubavnica." ona prodisa. Znala je da je Džejson imao dosta njih i da su sve bile lepe, prema onome što je čula iz tračeva. Dok je Viktorija sedela tamo ona je počela da preispituje svoje mišljenje o gospodi iz društva i njihovim Bojana M. & Briseida Akelei

180

Jednom i zauvek – Judith McNaught ljubavnicama. Ona je mislila da je prefridno od njih da budu u braku a i dalje imaju ljubavnice. Možda to nije to. Činilo se verovatnije ono što je gospođa Flosi rekla. Gospoda iz društva su bili civilizovaniji, prefinjeni i obzirni prema suprugama. Umesto da koriste svoje žene da ispune njihove niske prohteve oni jednostavno nađu drugu ženu da to uradi. Staveći ih u lepe kuće sa slugama, daju im lepe haljine i ostave svoje sirote žene na miru. Da, ona je odlučila. Ovo je verovatno idealan način rešenja stvari. Svakako dame iz plemstva misle tako, a one znaju o tome više od nje same. "Hvala vam, gospođo Flosi." reče ona iskreno. "Bili ste od velike pomoći i veoma ljubazni." Gospođ Flosi klimnu glavom, a njene duge plave lokne su poskakivale ispod kape. "Hvala tebi, draga devojko. Ti si učinila Čarlsa srećnijim nego što sam ga ikada videla i Džejona, naravno, takođe." ona ljubazno dodade. Viktorija joj se osmehnu, ali nije mogla da prihvati ideju da je Džejson istinski srećan. Vrativši se nazad u svoju sobu ona sede kraj praznog kamina i primora sebe da pokuša da razmotri svoje emocije i da prestane da se krije od činjenica. Sutra ujutru se udaje za Džejsona. Ona je želela da ga učini srećnim. Ona je to želela toliko da je jedva znala kako da se nosi sa sopstvenim osećanjima. Činjenica da je bio u braku sa nevernom ženom izazvala je saosećanje i razumevnje u njenom srcu i želju da ispravi sva nezadovoljstva u njegovom životu. Nemirno, Viktorija je ustala i hodala preko sobe. Podigla je muzičku kutiju sa toaletnog stolića i spustila je dole pa nastavila sa hodanjem. Pokušala je da sebi kaže da se udaje za Džejsona jer nije imala izbora, ali kako je sela na krevet ona je priznala sebi da to nije u potpunosti tačno. Deo nje je želeo da se uda za Džejsona. Volela je njegov pogled, osmeh i suv smisao za humor. Volela je oštar autoritet u njegovom dubokom glasu i samopouzdanje u njegovim dugim koracima. Volela je kako njegove oči blistaju kada joj se nasmeje i način na koji uzdiše dok je ljubi. Volela je eleganciju kojom je nosio odeću i način na koji je osetila njegove usne, ... Viktorija otrgnu svoje misli od Džejsonovih usana i zagleda se u zlatnu šipku iznad kreveta. Volela je mnogo stvari na njemu. Previše mnogo. Ona nije dobro rasuđivala o ljudima. Njeno iskustvo sa Andrejom je to pokazalo. Prevarila se verujući da je Andrej voli, ali nije imala iluzija o tome šta Džejson oseća za nju. Ona ga je privukla i on je želeo sina od nje. Viktorija to zna, ali osim toga on ne oseća ništa prema njoj. Ona je sa druge strane bila u opasnoj opasnosti da Bojana M. & Briseida Akelei

181

Jednom i zauvek – Judith McNaught se zaljubi u njega. Ali on nije hteo njenu ljubav. On je to rekao najjednostavnijim uslovima. Nedeljama je pokušavala da ubedi sebe da je ono što je osećala prema Džejsonu samo prijateljstvo i poštovanje, ali je sada shvatila da je mnogo dublje od toga. Zašto bi ona osećala ovoliku potrebu da ga učini srećnim? Zašto bi osetila toliki bes na saznanju o njegovoj nevernoj ženi? Strah protutnja kroz Viktoriju i ona protrlja dlanove o svoju žutu haljinu od muslina. Svakog jutra ona će viđati čoveka koji nije hteo njenu ljubav. Čoveka koji bi mogao nežnosti koje oseća prema njemu da iskoristi da je povredi. Svaki instikt za samoočuvanjem koji je posedovala upozorio ju je da se ne udaje za njega. Reči njenog oca zvonile su joj u glavi kao što su radile danima. Upozorenje da ne ode pred oltar sutra: "Voleti nekoga ko te ne voli je pakao!Nemoj nikada dozvoliti nekome da te ubedi da možeš biti zadovoljna pored nekoga ko te ne voli...Nemoj nikoga voleti nekoga više nego što on tebe voli..." Viktorija savi glavu. Njena kosa pade napred kao zavesa oko njenapetog lica, a ruku stisnutih u pesnice. Njen um je upozoravao da se ne udaje za njega da bi je on učinio jadnom. Ali njeno srce je molilo da se kockaju i stave sve na njega. Da posegne za srećom koja je baš ispred nje. Njen um joj je rekao da beži, ali njeno srce je reklo da ne bude kukavica. Northrup kucnu na njena vrata, a glas mu je vibrirao od neodobravanja. "Izvinite, lejdi Viktorija." rekao je sa druge strane njenih vrata. "Došla je razbarušena mlada dama u iznajmljenoj kočiji koja tvrdi da je ... hm ... vaša sestra? Ja ne znam za vašu rodbinu ovde pa sam joj naravno rekao da ode. Kako god ..." Njegov glas je utihnuo kada je Viktorija otrčala iza ugla i niz stepenice. "Tori!" Doroti uzviknu prihvatajući Viktoriju u žestok ,zaštitnički zagrljaj. Njen glas se tresao od smeha i suza. "Trebalo je da vidiš pogled sluge kada je ugledao iznajmljenu kočiju. Bio je skoro loš kao i pogled koji je dao meni kada me je ugledao." "Zašto nisi odgovorila na moje poslednje pismo?" upita je Viktorija čvrsto je grleći. "Zato što sam se tek danas vratila iz Batha. Sutra me šalju u Francusku da steknem nešto što baka zove "politika". Baka će poludeti ako sazna da sam ovde, ali ja ne mogu samo stajati po strani i pustiti te da se udaš za tog čoveka. Tori šta su ti uradili da se složiš? Jesu li te tukli ili izgladnjivali ili ..." "Ništa od toga." rekla je Viktorija nasmejana ravnajući sestrinu kosu. "Želim da se udam za njega." Bojana M. & Briseida Akelei

182

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Ne verujem ti. Ti samo pokušavaš da me prevariš da se ne bi brinula." Džejson se zavalio u kočiju dokono šamarajući rukavice na kolenu. Dok je gledao kroz prozor palate koje prolazi duž ulice koja je vodila ka njegovoj kući u ulici Brook. Njegovo venčanje je bilo sutra ... Sada kada je priznao sebi da želi Viktoriju i doneo odluku da se sa njom oženi, on je želeo hitno gotovo iracionalno. Njegova rastuća potreba za njom činila je da se oseća nelagodno i ranjivo jer je znao iz predhodnog iskustva kako nezgodan i pod mukama "nežan seks" može biti. Ipak on nije mogao da se zaustavi i želeo je više nego što je mogao da uguši njegovu naivnu, dečačku nadu da će učiniti jedno drugo srećnim. Život sa njom nikada neće biti miran, pomisli on sa kiselim osmehom. Viktorija će ga zabaviti, frustrirati i prkositi mu na svakom koraku. Znao je to sigurno. Kao što je i znao da se udaje za njega samo zato što nije imala drugog izbora. On je to znao kao što je zasigurno znao da je nevinost već dala Andreju. Osmeh naglo izbledi sa njegovih usana. Nadao se da će ona to da porekne pre neki dan. Umesto toga ona je samo izgledala daleko i rekla "Žao mi je." On je mrzeo da čuje tu istinu, ali joj se divio što mu je govorila. U svom srcu nije mogao kriviti Viktoriju zato što se dala Andreju. Ne kada je mogao tako lako razumeti kako se to dogodilo. Dobro je mogao da zamisli kao je nevinu devojku, odraslu na selu lako mogao da ubedi najbogatiji čovek u području i obeća joj da će postati njegova žena. Jednom Braibridgeu je bilo lako da je uveri u to. Verovatno mu nije bilo teško da joj ukrade nevinost. Ona, kada je volela, stvarno je volela. Davala je pažnju službenicima i je volela Vuka. Posle života kakav je on sam vodio, za njega bi osuditi Viktoriju što se predala čoveku kojeg je volela, bilo krajnje licemerno, a Džejson je prezirao licemere. Na žalost on je takođe prezirao i pomisao na Viktoriju koja gola leži u naručju drugog čoveka. Andrej ju je naučio. Pa on ju je naučio kako se ljubi i kako sama da poveća svojom revnošću pritisak na njega. Čiščeći svoj um od bolnih misli on siđe iz kočije i pođe uza stepenice. Viktorija je završila sa Andrejem sada, rekao je sebi žestoko. Ona ga je zaboravila u proteklih nekoliko nedelja. Pokuca na vrata osećajući se pomalo glupo što je na svom kućnom pragu u noći pre njihovog venčanja. Nije imao razloga za dolazak osim zadovoljstva da je gleda i kako se nada da joj udovolji pričajući joj o indijskim ponijima koje je dogovorio da se doteraju na jednom od njegovih brodova iz Amerike. To je trebao da bude jedan od njegovih Bojana M. & Briseida Akelei

183

Jednom i zauvek – Judith McNaught venčanih darova. Ali istina je bila da je imao apsurdnu želju da mu pokaže njene veštine na njima. Znao je koliko bi lepo izgledala dok graciozno sedi na konju sa čudesnim sjajem sunca u njenoj kosi ... "Dobro veče, Northrupe. Gde je lejdi Viktorija?" "U žutom salonu, gospodaru." Northrup odgovori. "Sa svojom sestrom." "Sa njenom sestrom?" reče Džejson nasmejavši se od iznenađenja i zadovoljstva kada je Northrup klimnuo glavom.n"Očigledno je stara veštica ukinula zabranu da Doroti dolazi ovde." dodao je on već krenuvši prema salonu. "Drago mi je što će ovo biti prilika da se upoznam sa Viktorijinom mlađom sestrom." rekao je Džejson otvarajući vrata žutog salona. "Ja ovo ne mogu da podnesem." mlada devojka je plakala u svoju maramicu. "Drago mi je što baka neće dozvoliti da budem na tom venčanju. Ne bih mogla da podnesem da budem tamo i gledam kako odlaziš do oltara znajući da se pretvaraš da je to Andrej ..." "Očigledno sam došao u nezgodnom trenutku." reče Džejson. Nada koju je on tajno negovao da Viktorija zaista želi da se uda za njega potonula je u otkriću da je morala da se pretvara da je Andrej da bi došla do oltara. "Džejsone." rekla je Viktorija nelagodno jer je shvatila da je čuo Dorotino glupo brbljanje. Pribravši se, ona ispruži njene ruke prema njemu i reče sa blagim osmehom. "Tako mi je drago što si ovde. Molim te dođi i pokaži se mojoj sestri." znajući da nema razloga da ga laže ona je odlučila da mu kaže istinu. "Doroti je čula neke osuđujuće primedbe od pratilje naše prababee, lejdi Fauklin. A zbog toga što je čula, Dorioti je već formirala apsurdno mišljenje da si monstrum." ona se ujela zausnu kada je Džejson podigao obvu prema Doroti i nije rekao apsolutno ništa. Onda je podigla Doroti. "Doroti dozvoli mi da ti predstavim gospodina Fieldinga tako da možeš videti i sama da je veoma lep." Neuverena, Doroti podiže soj pogled prema hladnim, neumoljivim karakteristikama očima čoveka koji se nadvijao nad njom kao tamni, ljuti džin ruku prekrštenih preko širokih grudi. Zaobljenih očiju i bez reči ona polako ustade, ali umesto naklona, ona pogleda ljutito u njega. "Gospodine Fielding," ona prkosno reče "ja ne znam da li ste "jako fin" ili ne. Međutim, ja vas upozoravam, ako zafali samo dlaka na glavi moje sestre neću se ustručavati da vas ubijem! Da li sam bila sasvim jasna?" njen glas je bio strahovito ljutit. "Savršeno." "Onda pošto ne mogu da ubedim moju sestru da pobegne od vas." završila je "Ja ću se vratiti u kuću moje prababe. Doviđenja." Bojana M. & Briseida Akelei

184

Jednom i zauvek – Judith McNaught Otišla je sa Viktorijom za petama. "Doroti, kako si mogla?" Viktorija je jadno zahtzevala. "Kako si mogla biti tako gruba?" "Bolje je da budem nepristojna, nego da te zloostavljaju bez straha od ikakve odmazde." Viktorija je zagrlila sestru za zbogom, a onda požurila u salon. "Žao mi je." rekla je ponizno Džejsonu koji je stajao na prozoru gledajući kako Dorotina kočija odlazi. Pogledavši preko ramena u nju Dzejson podiže obrve. "Zna li ona da puca?" Nesvesna njegovog raspoloženja Viktorija uguši kikot i odmahnu glavom. Kada se vratio na prozor i nije rekao ništa drugo ona je pokušala da objasni. "Doroti ima bujnu maštu, ona neće da mi veruje da se ne udajem za tebe zato što sam izbezumljena zbog Andreja." "Zar nije tako?" on joj se naruga. "Ne, nije." On se tada okrenu u potpunosti. Poggleda je očima koje kao da su bile krhotine zelenog leda. "Kada budeš hodala kroz prolaz sutra, ne čeka te tvoj dragi Andrej, već ja. Zapamti to. Ako ne možeš da se suočiš sa tom istinom, onda nemoj ni dolaziti u crkvu." On je došao da joj kaže da je kupio indijanskog ponija, nameravao je da je zadirkuje i da je nasmeje. Otišao je bez druge reči.

Bojana M. & Briseida Akelei

185

Jednom i zauvek – Judith McNaught Dvadeset prvo poglavlje Nebo je bilo oblačno i sivo kada je sjajna,crno lakirana Džejsonova kočija zanese nežno kroz prepune londonske ulice vukući je četiri kestenjasta konja sa veličanstvenim srebrnim pojasom. Šest slugu u zelenoj elegantnoj liverji sledili su povrku. Zatim još četvorica postavljenih uniformisanih ljudi iza kočije. Dva kočijaša su ponosno vozila kočiju i još dva su sedela na kraju vozila. Viktorija je sedela zavijena duboko u Džejsonovoj kočiji umotana u haljinu neverovatne lepote i ekstravagntne cene. Njene misli bile su sumorne kao i dan napolju. "Je li ti hladno, draga moja?" Čarls upita usrdno sa svog mesta preko puta nje. Viktorija je odmahnula nervozno se pitajući zašto je Džejson napravio takav spetakl od njihovog venčanja. Nekoliko minuta kasnije ona je stavila ruku u Čarlsovu i sišla sa kočije. Hodala je polako plitkim korakom masivnom crkvom kao dete koje je dovedeno na zastrašujući događaj. Čekala je pored Čarlsa u zadnjem delu crkve pokušavajući da ne misli na ono što je trebalo da uradi dopuštajući da joj pogled besciljno luta preko gomile ljudi. Njen zabrinuti um prečišæćvao je ogromnu razliku između aristrokata u Londonu obučenih u svilu i fini brokat i jednostavnih, prijateljskih seljaka koje je očekivala da ima na dan svog venčanja. Ona je jedva znala neke od tih ljudi. Neke nikada nije ni videla. Pažljivo sklanjajući pogled sa oltara gde je Džejson,a ne Andrej, trebalo uskoro da je sačeka. Zurila je u klupe. Prazno mesto, rezervisano za Čarlsa, bilo je na klupi sa desne strane, ali ostatak njih bili su ispunjene gostima. Direktno pored prolaza na prvoj klupi koja bi inače bila rezervisana za mladinu užu porodicu nalazila se starica naslonjena na štap, a njena kosa je bila skrivena živopisnim lila turbanom. Glava sa turbanom joj je bila poznata, ali je Viktorija bila previše nervozna da bi se setila gde ju je videla. Čarls je preusmerio svoju pažnju kada je klimnuo prema lordu Kolingvudu koji im je dolazio u susret. "Da li je Džejson stigao?" upitao je Čarls kada je Robert Kolingvud došao do njih. Erl, koji je bio Džejsonov prijatelj, poljubi Viktorijinu ruku i zadovoljno joj se osmehnu. "On je ovde i spreman je kao i vi." Viktorijina kolena počela su da se tresu. Ona nije bila spremna. Ona nije bila spremna da uradi ovo uopšte! Karolina podiže Vitorijin deo haljine koji se vukao i nasmeši se svom Bojana M. & Briseida Akelei

186

Jednom i zauvek – Judith McNaught mužu. "Da li je i gospodin Fielding nervozan?" "On kaže da nije." reče Robert. "Ali da bi voleo da je ceremonija već u toku." Kako hladno, pomisli Viktorija. Njen strah ekskalira do panike. Kako neemotivno. Kako Džejson. Čarls je bio nemiran, željan. "Mi smo spremni." oduševljeno je rekao. "Hajde da počnemo." Osećajući se kao marioneta čije su žice pokretali svi ostali Viktorija postavi ruku na Čarlsovu i poče beskrajna šetnja do oltara. Ona se kretela kroz red sveća u luksuznom vrtlogu plavih, sićušnih dijamanata koji su joj bili rasuti po kosi, velu i oko vrata. U širokom potrkrovlju iznad pevao je hor, ali ga Viktorija nije čula. Iza nje sve udaljeniji su bili devojački dani. Ispred nje ... Ispred nje je bio Džejson obučen u predivno odelo bogatog nežno plavog somota. Njegovo lice je bilo u senci pa je izgledao veoma visok i taman. Mračan kao nepoznato, taman kao njena budućnost. Zašto ovo radiš? Viktorijin um je uspaničeno vrištao dok ju je Čarls vodio ka Džejsonu. Ne znam, plakala je ona u tihom odgovoru. Džejson me treba. To nije razlog! Njen um je vikao. Još uvek možeš pobeći. Okreni se i beži. Ja ne mogu! Plakalo je njeno srce. Da, možeš. Samo se okreni i beži. Sada, pre nego što bude prekasno. Ja ne mogu, ne mogu da ga ostavim ovde. Zašto ne? On će biti ponižen ako to uradim. Više ponižen nego što je to ikada bio sa njegovom prvom suprugom. Zapamti šta je tvoj otac rekao. "Nikada nikome ne dopusti da te ubedi da ćeš biti srećna sa nekim ko te ne voli." Seti se kako je on nesrećan bio. Trči! Brzo! Beži odavde pre nego što bude kasno. Viktorijino srce je izgubilo bitku protiv terora uma kada je Čarls stavio njenu ruku u toplu Džejsonovu i otišao. Njeno telo napeto zbog leta, njena slobodna ruka je uhvatila njene suknje, njen dah ubrzavao. Ona je počela oslobađati svoju desnu ruku kada su se Džejsonovi prsti stegli oko nje. Okrenuo je glavu. Njegove intezivne zelene oči gledale su u njene upozoravajući je da ne proba. A onda iznenada stisak popusti. Oči je pomerio u stranu i gledao u prazno. Pustio joj je ruku dopuštajući da padne sa strane njenih širokih suknji, a onda je pogledao biskupa. On će to zaustaviti! Viktorija shvati kada se nadbiskup nakloni i reče. "Da počnemo, gospodaru?" Džejson kratko odmahnu glavom i otvori usta. Bojana M. & Briseida Akelei

187

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Ne." šapnu Viktoprija pokušavajući da zaustavi Džejsona. "Šta ste rekli?" nadbiskup je zahtevao mršteći se na nju. Viktorija podiže oči do Džejsonovih i vide poniženje koje je krio iza maske cinične ravnodušnosti. "Samo sam uplašena. Molim te, uzmi moju ruku." Oklevao je u potrazi za nečim u njenim očima, a onda opuštenost zameni masku cinizma na njegovom licu. Njegova ruka dodirnu njenu, a zatim se umirujuće zatvori oko njenih prstiju. "Sada, mogu li da nastavim?" šapnu nadbiskup ogorčeno. Džejsonove usne se trznuše. "Molim vas." Kada je nadbiskup počeo čitanje duge službe Čarls je radosno pogledao u mladu i mladoženju. Njegovo srce se širilo dok nije osetilo da će pući. Odblesak ljubičastog koji je video krajičkom oka u kombinaciji sa jezivim osećajem da ga neko posmatra iznenada je privukao njegovu pažnju. On se okrete i osta u šoku kada se oči u oči susrete sa vojvotkinjom od Klaremonta. Čarls je zurio u nju. Na njegovom licu bio je živi trijumf. Zatim sa konačnim prezrivim pogledom on se okrete od ne i gurnu njeno prisustvo iz svog uma. Gledao kako njegov sin stoji sa Viktorijim. Dvoje divnih mladih ljudi koji su davali zavet koji će ih ujediniti zauvek. Suze su mu pošle na oči kada je nadbiskup rekao. "Da li ti Viktorija Steaton ..." "Katarina, ljubavi moja." Čarls šapnu u svom srcu "Vidiš li našu decu ovde? Zar nisu lepi zajedno? Tvoja baka nam nije dala da imamo decu zajedno, draga. Obavila je njeno, ali oni su ipak naši. Mi ćemo umesto toga imati zajedniče unuke, slatka moja. Slatka moja prelepa Katarino, imaćemo unuke." Čarls podiže glavu da pogleda staricu preko prolaza i vide da je plakala. Vojvotkinja od Klaremonta nije mogla da vidi ništa dok su joj suze tekla iz očiju i padale niz njeno naborano lice. "Katarina, ljubavi moja." šapnu ona u svom srcu "Vidi šta sam uradila. Moja glupa, slepa sebičnost ga je sprečila da te oženi i da imate decu. Ali sada sam sve organizovala da imete unuke zajedno. Oh, Katarina, toliko sam te volela. Želela sam da imaš svet pod nogama i nisam verovala da bi ti ga on dao." Kada je nadbiskup tražio da Viktorija ponovi svoje zavete ona se setila da treba da izgovara tako da bi se svima učinilo da je duboko vezana za Džejsona. Podižući lice prema njegovom ona je pokušala da govori jasno i samuvereno, ali dok mu je obećava da će ga voleti Džejson naglo podiže pogled prema kupolnom plafonu crkve i razvuče usne u zajedljiv osmeh. Viktorija je shvatila da on gleda u krov i čeka udar groma, a njena napetost se rasprši u prigušenom kikotanju zbog kojeg je dobila duboki namršteni pogled nadbiskupa. Viktorijin kikot nestao je naglo kada je Džejsonov dubok glas odjeknuo kroz crkvu Bojana M. & Briseida Akelei

188

Jednom i zauvek – Judith McNaught darujući je svojim ovozemaljskim dobrima. "Možete da poljubite mladu." rekao je nadbiskup. Džejson se okrete i pogleda je očiju blistavih od trijumfa koji je bio toliko intezivan, toliko neočekivan da se Viktorija ukoči kada joj dodirnu ruke. Savijajući glavu, on joj dade poljubac, toliko dug i hrabar da je izazvao još veće mrštenje nadbiskupa i cerek kod nekoliko gostiju, a onda je uhvati za ruku i povede je. "Gospodaru," preklinjući prošapta Viktorija dok su išli prema izlazu iz crkve. "molim te, ja ne mogu održati korak sa tobom." "Zovi me Džejson." odbrusi on "I sledeći put kada te poljubim pretvaraj se da ti se sviđa." Njegov ledeni ton udario je kao puna kofa ledene vode, ali je Viktorija nekako uspela da stoji između Čarlsa i Džejsona i osmehne se svim osam stotina gostiju. Čarls se okrete na stranu da porazgovara sa jednim od njegovih prijatelja kada se poslednji gost pojavi iz crkve čvrsto držeći svoj štap. Ignorišući Džejsona u potpunosti, vojvotkinja je prišla Viktoriji vireći u njene plave oči. "Da li znaš ko sam ja?" zahtevala je bez uvoda kada joj se Viktorija ljubazno nasmešila. "Ne, gospođo." rekla je Viktorija "Veoma mi je žao ali ne znam. Mislim da sam vas videla negde. Izgledate mi poznato, ali ..." "Ja sam tvoja prabaka." Viktorija automatski stegnu ruku oko Džejsonove ruke. To je bila ona prabaka, žena koja je odbila da joj pruži utočište i koja je uništila sreću njene majke. Viktorija reče hladno. "Ja nemam prabaku." Ove reči su čudno delovale na vojvotkinju. Njene oči su zasjale sa divljenjem i nagoveštajem osmeha omekšavajući njene crte lica. "Oh, ali ti draga moja," rekla je ona "ti, " ponovila je gotovo nežno "ti ličiš na svoju majku, ali taj prkosni ponos si nasledila od mene." ona se nasmeja i odmahnu glavom kada je Viktorija krenula da se raspravlja. "No nemoj se truditi da negiraš moje postojanje ponovo, moja krv teče tvojim venama i tu tvrdoglavost koju vidim na tvojoj bradi si nasledila od mene. Oči tvoje majke, a moja divlja priroda." "Dalje od nje!" Čarls zašišta besno trzajući glavom. "Gubi se odavde!" Vojvotkinja se ukruti, a oči su joj sevale od besa. "Da se nisi usudio dizati glas na mene, ili ... ili ..." "Ili ćeš šta?" Čarls je izazva malo divljački "Ne trudi se da mi pretiš. Sada imam sve što želim." Udovica vojvotkinja od Klaremonta ga je posmatrala punom dužinom svog aristrokratskog nosa. Njen izraz lica je bio trijumfalan. "Imš zato što sam ti ja to dala, budalo." Ignorišući Čarlsov zapanjen, besan pogled ona se opet okrete Viktoriji i ponovo joj se oči zagrejaše. Podiže Bojana M. & Briseida Akelei

189

Jednom i zauvek – Judith McNaught ruku do Viktorijinog obraza, dodirnu ga, a suze joj zamagliše oči. "Možda ćeš doći do Klaremont kuće da vidiš Doroti kada se vrati iz Francuske. Bilo je jako teško držati je dalje od tebe, ali ona bi sve pokvarila glupim brbljanjem o starim skandalima, starim ogovaranjima." Vojvotkinja se brzo ispravi. Okrenula se potom prema Džejsonu i njen izraz je postao veoma ozbiljan. "Ja sam ti poverila svoju praunuku na čuvanje, Vejkfilde, ali držim da si ti lično odgovoran za njenu sreću, jel to jasno?" "Sasvim jasno." rekao je svečanim glasom, ali mu se iz očiju videla slabo prikrivena zabava zbog pretnje sićušne žene. Vojvotkinja oštro razmotri njegovo mirno lice, a onda klimnu glavom. "Zbogom, sada kada smo se razumeli ja ću se odmoriti." ona podiže ruku "Sada mi možeš poljubiti ruku." Sa savršenom ravnodušnošću, Džejson prihvati njenu ruku i utisnu galantan poljubac u nju. Okrećući se prema Viktoriji vojvotkinja sumorno reče. "Predpostavljam da bi bilo previše zahtevno?" Viktorija nije mogla da shvati šta se u minuti desilo sa njenom bakom kada joj je prišla, ali je zasigurno znala da je emocija koju je videla u staričinim očima - ljubav i strašno žaljenje. "Bako." grčevito šapnu i nađe se u čvrstom zagrljaju svoje bake. Vojvotkinja se malo povukla. Njen osmeh je bio širok i samosvestan. Onda je bacila zapovednički pogled na Džejsona. "Vejkfilde, odlučila sam da neću umreti dok ne budem držala čukun-unuka u naručju. Pošto ne mogu da živim večno, neću tolerisati nikakve zastoje sa vaše strane." "Ja ću toj materiji dati posebnu pažnju, vaša milosti." reče Džejson čvrstog lica, ali sa osmehom koji je vrebao u njegovim očima boje žada. "Neću tolerisati nikakve izgovore na tu temu, moji dragi." ona je pogledala u svoju pocrvenelu unuku. Mazeći Viktorijinu ruku ona dodade prilično čežljivo. "Ja sam odlučila da se povučem na selo. Klaremont je na samo sat vožnje od Vejkfilda, pa možda æćte mi doći u posetu sa vremena na vreme." Kada je to rekla ona pozva svog advokata koji je stajao na crkvenim vratima i otmeno reče. "Daj mi ruku, Vatheforde. Videla sam šta sam želela da vidim i rekla sam šta sam želela da kažem." Sa konačnim trijumfalnim pogledom koji je bacila na ošamućenog Čarlsa, ona se okrenula i otišla uspravnih ramena, a njen štap je jedva dodirivao zemlju. Mnogi svatovi su i dalje cupkali čekajući svoje kočije kada je Džejson odveo Viktoriju u svoju slabo osvetljenu, luksuznu kočiju. Viktorija se automatski nasmešila ljudim koji su čekali da odu dok im je mahala, ali njen um je bio toliko pretučen emocijama da, kada je ponovo Bojana M. & Briseida Akelei

190

Jednom i zauvek – Judith McNaught postala svesna svoga okruženja, videla da su već kod sela blizu Vejkfilda. Sa krivicom shvatila je da je jedva progovorila desetak reči sa Džejsonom u više od dva sata. Ukrala je brz pogled ispod trebavica na zgodnog muškarca koji je sada njen muž. Lice mu je bilo okrenuto od nje. Čelična maska. Lišeno svakog saosećanja i razumevanja. On je bio ljut na nju zbog pokušaja da ga ostavi pred oltarom, znala je to. Ljut i nema oproštaja. Strah zbog njegove moguće osvete protrčao je kroz nju dodajući još veću napetost njenim emocijama. Ona se pitala da li je ona stvorila danas još veći jaz među njima koji nikada neće zaceliti. "Džejsone," reče ona stidljivo koristeći njegovo prvo ime. "Žao mi je zbog onoga što se desilo u crkvi." On slegnu ramenima, a na njegovom licu nije bilo emocija. Njegova tišina je samo povećavala njenu nervozu dok je kočija ulazila u krivinu i spuštala se prema malom selu kod Vejkfilda. Htela je da se ponovo izvini kada su se oglasila crkvena zvona i kada je videla meštane i seljake kako stoje pored puta u njihovim najboljim odorama. Ona im se nasmešila i mahnula im kada je kočija prošla pored njih, a mala deca, držeći u rukama bukete poljskog cveća hvatala su se za kočiju pružajući ga Viktoriji kroz prozor. Jedan mali dečak koji je pokušao da se popne pao je a njegov buket cveća mu je ispao. "Džejsone!" Viktorija ga zamoli zaboravljajući na napetost između njih. "Reci kočijašu da zaustavi. Molim te!" Džejson je posluša, a Viktorija otvori vrata. "Što je divno cveće!" Ona uzviknu dečaku koji je sam ustao i stao pored njihove kočije dok je stariji dečak vikao na njega. "Da li je to cveće za mene?" Ona oduševljeno upita klimajući glavom prema jadnom cveću. Dečak je šmrktao trljajući suze iz očiju svojom malom prljavom pesnicom. "Da gospođo, oni su bili za vas, sam sam ih ubrao." "Mogu li ih dobiti?" upita Viktorija nasmejano. "Oni će lepo izgledati ovde u mom buketu." Dečak joj stidljivo pruži stabljike. "Izabrao sam ih ja." šapnu on ponosno raširenih očiju kada je Viktorija ubacila stabljike u svoj buket. "Zovem se Bili." reče on gledajući je levim okom, a desno mu je šetalo u ugao kod nosa. "Ja živim tamo u sirotištu." Viktorija se nasmeši i blago mu reče. "Moje ime je Viktorija, ali me najbolji prijatelji zovu Tori. Želiš li da me zoveš Tori?" Njegove male grudi su narasle od ponosa, ali je prvo poslao oprezan pogled prema Džejsonu. Čekao je na njegovo odobrenje pre nego što je rekao da. Bojana M. & Briseida Akelei

191

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Želiš li uskoro da posetiš Vejkfild i pomogneš mi da puštam zmajeve?" nastavila je ona dok je Džejson posmatrao sa iznenađenjem. Njegov osmeh je izbledeo. "Ja ne radim to tako dobro, mnogo padam." priznao je sa bolnim intezitetom. Viktorija klimni glavom razumevajući. "Verovatno zbog tvog oka. Ali ja znam kako da ga popravimo. Jednom sam poznavala drugog dečaka sa okom kao što je tvoje. Jednoga dana kada smo se svi igrali kauboja i indijanaca pao je i povredio zdravo oko i moj otac je morao da zalepi flaster preko tog oka. Pa, dok je zdravo oko bilo pokriveno, ono bolesno je počelo da radi. Mislim da je zbog toga što je bolesno oko moralo da radi jer zdravo nije moglo. Želiš li da te posetim i pokušam da ga izlečim?" "Izgledaću smešno, gospođo." stidljivo je rekao. "Mislili smo da Džimi, drugi dečak izgleda kao pirat." rekla je Viktorija. "I ubrzo smo svi počeli da nosimo prevlake preko jednog oka. Da li bi voleo da te posetim i da se igramo pirata?" On klimnu glavom i samozadovoljno se osmehnu drugoj deci. "Šta ti je dama rekla?" oni su zahtevali kada je Džejson signalizirao vozaču da nastavi. Bili je gurnuo ruke u džepove nadimajući grudi ponosno rekao: "Ona je rekla da mogu da je zovem Tori." Deca su se pridružila odraslima koji su formirali povrku i pratili kočiju na brdo, za šta je Viktorija predpostavljala da je to neki svečani seoski običaj kada se oženi gospodar imanja. Do vremena kada su konji ušli kroz gvozdene kapije Vejkfild Parka mala vojska ljudi je išla iza njih, a više ljudi ih je čekalo poredani duž drvoreda koji je vodio kroz park. Viktorija je nesigurno pogledala u Džejsona i mogla je se zakleti da krije osmeh. Razlog za njegov osmeh postao je očigledan čim su se približili kući. Ona je rekla Džejsonu da želi da se uda u malom selu sa svim seljanim koji bi to uveličali, a ovo je bio divan gest zagonetnog čoveka za koga se udala i koji je pokušavao da ispuni bar deo njenih snova. On je trensformisao travnatu površinu Vejkfilda u bajkovit budoar cveća. Ogromne kupole belih orhideja, ljiljana i ruža protezali su se iznad ogromnih stolova prepunih srebrnih tanjira, pića i hrane. Paviljon na dalekom kraju travnjaka bio je prekriven cvećem i veselo obojenim lampama. Baklje su bile zapaljene svugde gde bi pogledala. Vožeći prema sumraku sve je izgledalo svečanije, misterioznije i sjajnije. Umesto da se iznervirao jer je ostavljao svatove u Londonu Džejson je, očigledno, potrošio bogatstvo pretvarajući imanje u raj čudljive lepote za nju, a onda je pozvao celo selo da dođe i proslave njihov brak. Čak Bojana M. & Briseida Akelei

192

Jednom i zauvek – Judith McNaught je i priroda sarađivala sa Džejsonovom šemom. Oblaci su nestali, a sunce na zalasku je ukrašavalo nebo u tonu živopisnih roze i ljubičaste. Kočija je stala ispred kuće. Viktorija je pogledala unaokolo u ovaj dokaz Džejsonovog promišljanja. Promišljanja koje je bilo u suprotnosti sa normalnom fasadom ravnodušnosti. Ona baci pogled na njega i vide mali osmeh u uglovima očiju uprkos njegovim naporima da ga sakrije. Nežno je položila svoju na njegovu ruku i rekla: "Džejsone," šapnu ona glasa drhtavog od emocija. "Ja, hvala ti." Podsećajući se na njegovu opomenu da mu zahvaljuje poljubcima, položila je ruku preko njegovih jakih grudi i poljubila ga sa stidljovm nežnošću koja je kolala njenim venama. Čovekov veseo, irski glas trgnu Viktoriju i vrati je u stvarnost. "Džejsone, moj dečko, hoćeš li izaći iz kočije i predstaviti mi mladu ili ću se morati sam predstaviti?" Džejson se okrete i iznenaženo zadovoljstvo rabi njegove tamne karakteristike kada je silazio sa kočije. On posegnu da se rukuje sa Ircem, ali čovek ga privuče u medveđi zagrljaj. "Dakle," stranac na kraju reče hvatajući Džejsona za ramena i ozareno gledajući u njega. "ti si konačno doveo ženu da ti zagreje ovu hladnu palatu. Mogao si barem da sačekaš da moj brod dođe u luku. Mogao sam prisustvovati venčanju." zadirkivao ga je. "Nisam očekivao da te vidim sledećih mesec dana." rekao je Džejdon. "Kada ste se vratili?" "Osatao sam dok nisu istovarili teret, a onda sam se vratio kući. Došao sam ovde pre sat vremena, ali umesto da te pronađem kako naporno radiš ,saznao sam da si zazet ženidbom. Pa,da li ćeš me upoznai sa svojom ženom?" Džejson se okrete da pomogne Viktoriji da siđe, a onda je upozna sa mornarem kojeg joj je predstavio kao Majkla Farela. Kapetan Farel je imao oko pedesetak godina, Viktorija predpostavi, sa gustom kosom i najveselijim očima koje je ikada videla. Njegovo lice je prirodno i preplanulo, uz sitne bore na uglovima njegovih očiju, što je potvrđivalo da je život proveo na palubi broda. Viktoriji se svideo na prvi pogled, ali slušajući sebe po prvi put kao Džejsonova supruga, pozdravila je kapetana sa rezervisanom formalnosti koja je bila potrebna u Engleskoj. Kada je to učinila izraz kapetana Farela se promenio. Toplo odobrenje nestalo je iz očiju, a njegovi maniri su daleko prevazišli njenu rigidnost. "Zadovoljstvo mi je da vas upoznajem, lejdi Fielding." reče on sa kratkim hladnim naklonom. "Vi ćete izvinuti nedostatak pravilne odeće. Nisam imao pojma kada sam došao ovde da treba da Bojana M. & Briseida Akelei

193

Jednom i zauvek – Judith McNaught počne proslava. Sada, ako me izvinete, ja sam bio na moru šest meseci i željan sam svog ognjišta." "Oh, ali vi ne možete otići." rekla je Viktorija sa normalno reakcijom koja je bila prirodnija od kraljevske formalnosti. Mogla je da vidi da je kapetan Farel bio posebno dobar Džejsonov prijatelj. Ona je, zbog toga, očajnički želela da se oseća dobrodošlim. "Moj muž i ja smo preterali za ovo doba dana." rekla je zadirkujući. "Uostalom, kada sam bila na moru samo šest nedelja zaista sam čeznula da ručam na stolu koje se ne vrti, a ja sam sigurna da će naši stolovi ostati tamo gde jesu." Kapeta Farel je upita nesigurno kao da ne zna šta da misli o njoj. "Predpostavljam da niste uživali u putovanju, gospođo Fielding?" Viktorija odmahnu glavom, a njen osmeh posta zarazan. "Ništa više nego što bih uživala da sam polomila ruku ili dobila male boginje. Bar tada nema povraćanja koje me je nedeljama pratilo na moru. Ja nisam dobar mornar, bojim se, jer kada nas je oluja zahvatila na otvorenom moru bila sam preplašena." "Gospode!" rekao je kapetan Farel vraćajući svoju toplinu u osmeh "Nemojte se zvati kukavicom, to se ne računa. Iskusni pomorci se na smrt preplaše oluje na Atlantiku." "Ali ja," Viktorija se suprotstavi, smejući se "bojala sam se da neću umreti." Majk Farel zabaci glavu i nasmeja se, a onda su oboje shvatili da su Viktorijine ruke u njegovim veliki, žulevitim šapama. "Ja ću biti oduševljen ostati i pridružiti se vama i Džejsonu. Oprostićete mi što sam tako ... hm ... oklevao." Viktorija je klimnula glavom srećno. Onda se poslužila čašom vina koji je doneo sluga pa otišla da pozdravi dva farmera koji su je prvi put dovezli. Kada je otišla Majk Farel se okrenuoka Džejsonu i tiho rekao. "Kada sam video da te ljubi u kočiji, dopalo mi se kako izgledaš sa njom, Džejsone. Ali kada me je pozdravila tim formalnim načinom sa tim bezizražajnim pogledom u očima kao da me nije baš ni videla, za trenutak sam pomislio da si u braku sa nadmenom kučkom poput Melise." Džejson pogleda u Viktoriju koja je poljoprivrednike stavljala u neprijatnost insistiranjem na jednostavnosti. "Ona je sve samo ne nadmena. Njen pas je pola vuk, a ona je pola riba. Sluge obleću oko nje, Čarls je obožava, a svaki glupi kicoš u Londonu je zaljubljen u nju." "Uključujući i tebe?" upita Majkl odsečno. Džejson je gledao Viktoriju koja je završila vino i posegnula za drugom Bojana M. & Briseida Akelei

194

Jednom i zauvek – Judith McNaught čašom. Jedini način na koji je mogla da se uda za njega jutros bio je da se pretvara da je Andrej i isto tako proklet bio ako nije bila u stanju da ga ostavi pred oltarom ispred osam stotina ljudi. Pošto je nikada nije video da pije više od gutljaj vina, a sada je posegnula za drugom čašom, Džejsom je verovao da pokušava da ubije odvratnost intime sa njim večeras. "Ne izgledaš baš kao najsrećniji mladoženja na svetu." rekao je Majkl Farel poštujući Džejsonovo mrštenje. "Nikada nisam bio srećniji." Džejson gorko odgovori i ode da pozdravi goste čija imena nije znao da bi mogao da ih upozna sa ženom koja je počela da žali što se udala. On je obavljao dužnost domaćina i deo mladoženje spoljašnjim izgledom koji je odavao srdačnu nasmejanost sve dok mu na um nije palo da je Viktorija gotovo pobegla od njega u crkvi. Sećanje je bilo bolno i omalovažavajuće, a on nije mogao da ga otera iz svog uma. Zvezde su treperale na nebu dok je Džejson stajao sa strane i gledao u ples neke seljančice i Majka Farela, a zatim i nekoliko seljana. Ona ga je namerno izbegavala, znao je on. U retkim prilikama kada bi im se pogledi sreli ona ga je skretala ka gostima. Ona je odavno skinula veo i zatražila od orkestra da sviraju vesele tonove. Očarala je meštane kada ih je zamolila da je nauče da igra lokalni ples. Do vremena kada je mesec bio visoko na nebu svi su klicali i uživali uključujući i Viktoriju koja je sada završavala petu čašu vina. Očigledno je pokušavala da se napije do ukočenosti, Dzejosn pomisli sarkastično osećajuči gađenje u stomaku jer je mislio o svojim nadama za večeras. Za njihovu budućnost. Kao budala on je verovao da mu je sreća na dohvat ruke. Naslonjen na drvo on ju je gledao pitajući se zašto je toliko privlačan ženama dok ih ne oženi. On je to opet učinio, pomislio je besno. Napravio dva tu istu idiotsku grešku. Drugi put je oženio ženu koja je pristala da ga ima jer želi nešto od njega. Melisa je želela svakog čoveka osim njega. Viktorija je želela samo Andreja -dobrog, nežnog, ljubaznog beskičmenjaka Andreja. Jedina razlika između Melise i Viktorije je što je Viktorija mnogo bolja glumica, Džejson je odlučio. On je znao da je Melisabila sebična, proračunata kučka od početka, ali je mislio da je Viktorija bliža anđelu ... Palom anđelu, zahvaljujući Andreju. Ali to nije smatrao njenom krivicom. Sada jeste. On ju je prezirao zbog toga što se sama dala Andreju, ali je želela da izbegne davanje sebe svome mužu, zbog kojeg je upravo pokušavala da unese dovoljno vina, u sebe, da se oduzme. Mrzeo je način na koji je drhtala u njegovom naručju i na koji je izbegavala njegov pogled kada je plesao sa njom pre par Bojana M. & Briseida Akelei

195

Jednom i zauvek – Judith McNaught minuta, a onda je zadrhtala kada je rekao da je vreme da uđu unutra. Nepristrasno, Džejson se pitao zašto je mogao svoje ljubavnice navesti da viču u ekstazi, a žene koje je oženio nisu htele nikakve veze sa njim čim su izrekle zavete. Pitao se zašto je tako lako dolazio do zarade, a sreća mu je uvek izmicala. Opaka stara kurva koja ga je podigla je očigledno imala pravo; bio je okot đavola koji je ceo život bio sam i nesrećan. U samo tri žene koje su ikada bile deo njegovog života, Viktorija, Melisa i njegova pomajka, imao je prilike da vidi sve odvratno i ružno. Samo što su obe njegove žene skrivale svoju odvratnost prema njemu sve do posle venčanja kada je njegovo bogatstvo konačno postalo njihovo. Sa neumoljivom odlučnošću, Džejson je prišao Viktoriji i dodirnuo joj ruku. Ona je skočila oduzeta kao da ju je svojim dodirom spalio. "Kasno je i vreme da idemo u krevet." rekao je on. Čak i na mesečini njeno mu se lice činilo bledo i zarobljeno. "A, ali nije baš kasno ..." "Dovoljno je kasno da odemo u krevet, Viktorija." rekao joj je otvoreno. "Ali ja nisam nimalo pospana." "Dobro." Džejsnon grubo reče. Znao je da je razumela jer se celo njeno telo streslo. "Napravili smo pogodbu," reče on oštro "i ja očekujem da se držiš svog dela bez obzira na to koliko ti se gadila pomisao na ideju mogućnosti odlaska u krevet sa mnom." Njegov ledeni, autorativan glas je zaledi do kostiju. Klimanjem glavom Viktorija pođe za njim kruto u kuću, do njene nove prostorije u kojoj joj se pridruži Džejson. Osećajući njeno oduzeto raspoloženje Rut je tiho pomogla Viktoriji da skine venčanicu i obuče krem satenski negliže od čipke koji je madam Dumos napravila isključivo za njenu prvu bračnu noć. Viktorija je osećala bol u grlu i nervozu koja je hvatala njenu unutrašnjost kada je Rut otišla da sredi krevet. Vino je pila nadajući se da će joj oterati strahove, a sada je loše i vrti joj se u glavi. Učinilo je da se oseća užasno i loše jer nije bila u stanju da sakrije emocije. Ona pobožno požele da ga nije pila. Jedini put kada je uzela više od gutljaja bilo je na sahrani njenih roditelja kada je doktor Morison insistirao da uzme dve čaše. Napravila je to sa gađenjem tada, a on je rekao da je ona od oni ljudi čiji sistem ne može da podnese alkohol. Sa jezivim opisom gospođe Flosi Viktorija je krenula prema krevetu. Uskoro će njena krv da se prolije po ovim prekrivačima, mislila je divlje. Koliko krvi? Koliko boli? Iz nje je izbio hladan znoj i vrtoglavica je preplavi kada je Rut nasloni na jastuke. Kao lutka se popela Bojana M. & Briseida Akelei

196

Jednom i zauvek – Judith McNaught pokušavajći da kontroliše svoju paniku i rastuću mučninu. Ona ne sme da vrišti ili pokaže svoju odbojnost, rekla joj je gospođa Flosi. Ali kada je Džejson naglo ušao na vrata ona je odskočila povukavši brokat i otkrivši veliki deo grudi i nogu nemogavši da uguši dah straha. "Džejsone." ona izbi vraćajući se nazad na jastuke. "Koga si očekivala, Andreja?" on upita. Njegove ruke su krenule ka satenskom pojasu koji je držao njegov bade mantil spojen i Viktorijin strah je ekskalirao u panici. "N, nemoj to." rekla je mahnito ne mogavši da kaže ili misli konkretno. "Gospodin se sigurno ne skida pred damom čak ni kada su u braku." "Mislim da smo imali ovaj razgovor ranije, ali u slučaju da si zaboravila, ja ću te opet podsetiti da ja nisam gospodin." njegove ruke su povukle satenski pojas. "Međutim, ukoliko prizor mog nedžentlemnskog tela vređa tvoj senzibilitet možeš zatvoriti oči. Još jedno rešenje je da legnem i da onda uklonim ogrtač, ali ta opcija vređa moj senzibilitet." On je razgrnuo ogrtač i odbacio ga, a Viktorijine oči su se raširile u nemom terorisanju njegovog ogromnog, mišićavog tela. Koliko god mala nada bila koju je Džejson gajio da je ona još mogla podneti dobrovoljno biti sa njim nestala je kada je zatvorila oči i okrenula lice od njega. Džejson je zurio u nju, a onda uz namerne grubosti on povuče čaršafe koje je ona držala stegnute u pesnicama. Legao je u krevet pored nje i bez reči odvezao luk na niskom stezniku od satena i čipke, a onda usisao dah dok je posmatrao savršenstvo njenog tela. Viktorijine grudi bile su pune i zrele, njen struk mali, bokovi blago zaobljeni. Njene noge su duge i neverovatno stasite sa tankim butinama. Dok je njegov pogled prelazio preko nje položio je svoju ruku preko jedne raskošne dojke. Njeno celo telo se ukrutilo odbacujući njegov dodir. Za iskusnu ženu ona je bila hladna i nepopustljiva kao kamen. Njeno lice sklonjeno sa gnušanjem. Džejson je pomislio da pokuša da je navede na saradnju, ali odbaci tu ideju sa prezirom. Ona ga je umalo ostavila pred oltarom jutros i očigledno nije imala želju da trpi njegova duga milovanja. "Ne radi to." rekla je panično dok joj je milovao grudi. "Idem biti bolesna!" viknula je pokušavajći ustati iz kreveta. "Ti ćeš me napraviti bolesnom!" Njene reči zakovale su mu se u mozak kao oštrim noktima, a crv besi je eksplodirao u njemu. Gurajući ruke u njenu bujnu kosu Džejson leže na nju. "U tom slučaju," zarežao je sirovo "bolje da završimo što pre." Bojana M. & Briseida Akelei

197

Jednom i zauvek – Judith McNaught Vizija krvi i strahovite boli protutnja Viktorijom. "Ja ne želim ovo." ona zaplaka. "Napravili smo pogodbu, a dok smo u braku ti ćeš je se držati." šapnuo joj je dok ju je njegova muškost hrabro ispitivala. Negde u dubini njenog uma znala je da je u pravu za pogodbu i prestala je da se bori. "Opusti se." rekao je ogorčeno "Ja ne mogu biti pažljiv kao tvoj dragi Andrej, ali ne želim da te povredim." Njegovo začarano pominjane Andreja u ovakvom trenutku probolo joj je srce i ona vrisnu od bolakada je Džejson ušao u nju. Njeno telo se grčilo ispod njeovg, a iz očiju su joj lile suze u toplim, poniženim potocima. Ona je od svog muža iskorišćena bez dobrote i brige. U trenutku njegova težina se podiže sa nje. Viktorija se okrete na svoju stranu zakopavajući lice u jastuk. Njeno telo su potresali jecaji koji su bili deo užasa, deo šoka. "Ostavi me!" ona prošišta privlačeći kolena ka grudima i skupljajući se u loptu bola. "Ostavi me, ostavi me." Džejson je oklevao a zatim ustao iz kreveta podigao svoj ogrtač i izašao iz sobe. Zatvorio je vrata, ali zvuci njenog plača su išli za njim. On je prišao svojoj komodi uzeo bocu brendija i nasu pola čaše. Proguta svu zapaljivu tečnost pokušavajući da istera sećanje na njen otpor i zvuk iz njenog srca pun odvratnosti. Da izbriše sećanje njenog ranjenog lica kada je pokušavala da povuče svoju ruku pred oltarom. Kako je glup bio kada je pomislio da je osetio Viktorijinu toplinu kada ga je poljubila. Ona mu je rekla da ne želi da se uda za njega kada joj je prvi put to predložio. Davno kada je otkrila da su navodno vereni ona mu je rekla šta zaista misli o njemu: "Ti si hladno, neosetljivo, arogantno čudovište ... Nijedna žena koja je pri zdravom razumu neće želeti da se uda za tebe ... Ti ne vrediš ni desetinu koliko Andrej..." Ona je mislila svaku reč. Kako je glup bio da se ubedi da joj je zaista stalo do njega. Dzejson se okrete da stavi čašu na komodu i ugleda svoj odraz u ogledalu. Tragovi krvi su mu se nalazili na butinama. Viktorijina krv! Njeno srce je možda pripadalo Andreju, ali ne i njeno telo koje je ona dala samo Džejsonu. On se zagledao u sebe dok je prezir kolao svakom njegovom venom. On je bio toliko prokleto ljubomoran, pa ranjen njenim pokušajem da ga ostavi na oltaru, da nije ni primetio da je devica. Zatvorio je oči u agoniji kajanja. Nije mogao da podnese pogled na sebe. On nije pokazao više nežnosti prema Viktoriji nego što bi pijani mornar pokazao plaćenoj fufici. Mislio je kako je suv i uzak prolaz bio. Kako ju je malu i krhku osetio u naručju. Koliko ju je žestoko iskoristio. Novi, svež, talas žaljenja Bojana M. & Briseida Akelei

198

Jednom i zauvek – Judith McNaught protutnja kroz njega. Otvorivši svoje oči, on je zurio u sebe u ogledalu znajući da je pretvorio njenu prvu bračnu noć u noćnu moru. Viktorija je zaista blagi, hrabri, vatreni anđeo kako je mislio od početka. A on je bio upravo ono kako ga je pomajka nazvala još kao dete - okot đavola. Obalčeći se Džejson uze plišanu kutiju iz fijoke i ode u Viktorijinu sobu. Stajao je pored njenog kreveta gledajući je kako spava. "Viktorija." šapnuo je. Ona je oklevala na zvuk njegovog glasa, dok je on je osetio bol kajanja. Kako je ranjivo i povređeno izgledala. Kako je bila neverovatno lepa sa kosom preko jastuka i svtluava od sveća. Džejson ju je gledao u napaćenoj tišini ne želeći da je uznemirava. Konačno je posegnuo dole i lagano navukao pokrivač na njena gola tanka ramena, a onda joj sklonio tešku kosu sa čela. "Žao mi je." šapnuo je njegovoj uspavanoj ženi. Ugasio je sveću i ostavio brašunastu kutiju na noćnom stoliću gde je bio siguran da će je videti čim se probudi. Dijamanti će je smiriti. Žene bi sve oprostile za dijamante.

Bojana M. & Briseida Akelei

199

Jednom i zauvek – Judith McNaught Dvadeset drugo poglavlje Viktorija otvori oči i zagleda se ravnodušno kroz prozor u mračno, tmurno nebo. San je visio nad njom kao gusta mreža. Njene misli su se budile gledajući nepoznate ruže i zlatne svilene draperije koje su visile na uglovima njenog kreveta. Osetila se sporom i dosadnom kao da nije spavala, a nije imala poseban poriv ni da se probudi ni da nastavi da spava. Njen um je besciljno plutao, a onda iznenada počeo da radi. Dragi Bože, bila je udata! Zaista udata. Bila je Džejsonova žena. Ona uguši krik na te misli i zgrči se kada se setil šta joj je sinoć uradio. Dakle, to je ono na šta je gospođa Flosi pokušala da je upozori. Nije ni čudo što žene o tome nisu razgovarale! Ona je počela da izlazi iz kreveta u odgovor na neke zakasnele instikte da pobegne. Onda proveri sebe, namesti jastuke i pade nazad na njih grickajući donju usnu. Ponižavajući detalji njene bračne noći vratili su se bolnom jasnoćom i sećajući se Džejsonove okrutnosti nad njom. Ona zadrhti podsećajući se načina a koji ju je izazivao o Andreju, a onda je iskoristio. On ju je iskoristio kao životinja. Glupa životinja bez osećanja i emocija sa nedostatkom nežnosti ili dobrote. Suze su joj se slivale niz obraze dok je mislila na večeras i sutra uveče i sve noći koje je Džejson planirao da provede sa njom da bi začeli dete. Koliko puta će biti potrebno? Desetak? Dvadesetak? Više? Ne, molim te, ne više. Ona nije mogla da podnese mnogo toga. Ljutito je pokušavala da se otgne besna zbog sebe zbog straha kojem je podlegla i slabosti. Sinoć joj je rekao da namerava da radi to ružno, ponižavajuće što je bilo jer je to bio deo njihove pogodbe. Sada kada je znala šta pogodba podrazumeva ona je htela da izađe odmah. Odbacila lošu stranu i izašla iz svilene čaure koja je trebala da joj nadoknadi mizeriju od ciničnog čoveka bez srca. Pa, nije ona bila tipična Engleska devojka koja se plašila da stane za sebe ili da se suoči sa svetom. Ona bi se radije suočila sa streljačkim vodom nego sa još jednom noći poput ove. Mogla je da živi bez luksuza, ako je ovo cena koju on očekuje da plati za to. Ona je razgledala po sobi pokušavajući da isplanira svoj sledeći korak i njen pogled pade na crnu kutijicu na stolu kraj kreveta. Podiže je i otvori kopču zatim stegnu zube u besu kada pred očima ugleda spektakularnu ogrlicu od dijamanata koja je ležala u njoj. Bila je dva inča široka i oblikovana da liči na delikatan buket cveća sa dijamantima oblikovanim tako da bi se dobile latice i lišće lala, ruža i Bojana M. & Briseida Akelei

200

Jednom i zauvek – Judith McNaught orhideja. Zajevi su kuljali u njoj kada je pokupila ogrlicu sa dva prsta kao da je otrovna zmija. Onda je ispusti u neceremonijalnoj gomili. Sada je razumela što joj je smetalo što je Džejson za sve što joj je davao tražio da mu se zahvali poljupcem. On ju je kupovao. On je stvarno verovao da je može kupiti kao jeftinu bludnicu sa dokova. Ne, ne jeftinu, skupu ali bludnicu. Nakon prošle noći Viktorija se već osećala povređeno i iskorišćeno. Ogrlica je dodala samo još jednu uvredu na njenoj listi Džejsonovih zlodela. Ona jedva da je verovala da je sebe obmanula da pomisli da mu je stalo do nje. Da mu je bila potrebna. On nije mario ni za jednu potrebu bilo koga. On nije želeo da bude voljen i nije imao ljubavi da je ikome da. Ona je trebala da zna, on je rekao koliko. Muškarci! Viktorija besno pomisli. Oni su čudovišta. Andrej sa svojim bednim deklaracijama ljubavi i Džejson koji je smatrao da može da je koristi, a onda joj plati sa ogrlicama. Osećajući bol među nogama, ona siđe iz kreveta i odmaršira u kupatilo od mramora na Džejsonovoj strani. Odlučila je da taži i dobije razvod. Čula je za to.Reći će Džejsonu da to želi. I to odmah. Rut je došla baš kada je Viktorija izašla iz kupatila. Lice male sobarice je bilo okupano tajanstvenim osmehom kada je ušla na prstima i pogledala je. Šta god da je očekivala da vidi očigledno nije bila ljuubavnica koja maršira kroz sobu, koja se već okupala, umotala u peškir i nemilosrdno češljala kosu. Niti je očekivala da čuje od nove mlade Džejmsa Fieldinga, za koga se govorilo da je odličan ljubavnik, da izjavi: "Nema potrebe da puziš ovuda kao da se plašiš sopstvene senke, Rut. Montrum je u susednoj sobi, ne u ovoj." "M, monstum, gospođo? " Sirota sobarica promuca tupo. "O!" reče ona nervozno misleći u zabludi "Mora da ste rekli "majsto", ali ja sam mislila da ..." "Rekla sam monstrum." Viktorija skroz puče. Zvuk njenog razdražljivog glasa napravi je da se odmah pokaje. "Žao mi je Rut. Ja sam samo malo ... pa umorna, predpostavljam." Iz nekog razloga komentar je napravio rumenilo na obrazima male sluškinje što je iznerviralo Viktoriju koja se već nalazila na ivici histerije uprkos njenim naporima da ostane hladna i logična. Čekala je lupkajući prstima dok je Rut zavrašavala raspremanje sobe. Sat je pokazao jedanaest kada je otišla do vrata apartmana u kom je sinoć nestao Džejson. Zastala je rukom na kvaki pokušavajući da se sredi. Njeno telo joj se treslo kao žele dok ga je u mislima suočavala sa Bojana M. & Briseida Akelei

201

Jednom i zauvek – Judith McNaught razvodom, a upravo je to trebala da uradi i ništa je od toga neće odvratiti. Jednom kada ga obavesti da j njihov brak gotov Džejson neće imati više bračnih prava. Kasnije će ona odlučiti gde će i šta će uraditi. Zasada, potrbno je da ga nagovori na razvod. Ili ona treba njegovu dozvolu? Pošto nije bila sigurna odlučila je mudro da ga ne otuđi ili naljuti, pa da je odbije. Ali,ne bi trebalo ni da dugo okoliša. Viktorija uspravi ramena, poboljša pojas na njenom ogrtaču, okrenu ručicu i umaršira u Džejsonovu sobu. Suzbijajući želju da ga udari sa porculanskim bokalom u glavu ona vrlo civilizovano reče: "Dobro jutro." Njegove poluotvorene oči, njegov izraz je bio uzbuna, gotovo oprezan, a onda se nasmešio. Taj pospani, senzualan osmeh koji je pre topio njeno srce sada joj je mleo zube u besu. Nekako ona je ostavila ljubazan izraz, gotovo prijatan. "Dobro jutro." reče on hrapavim glasom očima pohotno prelazeći preko njene figure odevene u čulnu mekoću zlatnog somota. Setivši se načina na koji ju je opustošio sinoć, on skloni oči od njenog „V“ izreza na haljini i pomaknu se praveći joj mesta da sedne kraj njega na krevet. Duboko dirnut što je došla da mu poželi dobro jutro kada je imala svako pravo da ga prezire za sinoć, on potapša ispražnjen prostor i blago reče: "Želiš li da sedneš?" Viktorija je bila toliko zauzeta razmišljanjem kako da kaže ono što želi da je odmah prihvatila njegov poziv. "Hvala." reče ona ljubazno. "Za šta?" zadirkivao je on. Upravo je ovo bilo otvaranje za kojim je Viktoija bila u potrazi. "Hvala ti za sve. Na mnogo načina bio si jako ljubazan prema meni. Znam koliko ti nije bilo drago kada sam se pojavila na vratim pre nekoliko meseci, ali čak iako me nisi želeo ovde pustio si me da ostanem. Što si mi kupoio prelepu odeću, što si me izveo u društvo, što je bilo veoma lepo od tebe. Borio si se u dvoboju za mene,koji nije bio neophodan uopšte, ali je veoma galantno sa tvoje strane. Venčali smo se u crkvi iako to nisi želeo da uradiš, napravio si zabavu sinoć ovde i pozvao ljude koje nisi poznavao, samo da bi mene zadovoljio.Hvala ti za sve to Džejsone." Džejson posegnu i dokono poče trljati vrat ispod njenog obraza. "Ti si dobrodošla." "Sada bih razvod." "Ti bi šta?" upita on zloslutnim šapatom. Viktorija stisnu ruke u krilu, ali je rešila ostati jaka. "Želim razvod." ponovi ona sa lažnim mirom. "Samo tako?" upita on užasno svilenkastim glasom. Iako je Džejson Bojana M. & Briseida Akelei

202

Jednom i zauvek – Judith McNaught bio spreman da prizna da je prema njoj bio veoma loš sinoć, nije očekivao ovako nešto. "Nakon jednog dana braka, želiš razvod?" Viktorija uhvati jedan besan pogled iz njegovih očiju samo da bi videla kako je Džejsonova ruka hvata za zglob i povlači na leđa. "Nemoj me maltretirati, Džejsone." upozori ga ona. Dzejson koji se setio kako je sinoć izgledala kao ranjeno dete sada je bio suočen sa ženom koju nije poznavao. Hladnom, besnom lepoticom. Umesto da joj se izvini kao što je pre minut nameravao, on je rekao. "To je apsurdno. Bilo je pregršt razvoda u Engleskoj u poslednjih pedeset godina, ali među nama neće biti razvoda." Viktorija uspe da oslobodi ruku i izmakne se van njegovog domašaja padajući u bes i strah. "Ti si životinja." ona prošišta "Ja nisam apsurdna. I neću da budem korišćena kao životinja, nikada!" Ona pobeže u svoju sobu, zalupi vratima a zatim ih zakljuèa. Prešla je samo nekoliko koraka kada su vrata iza nje pukla sa eksplozijom i visila su na jednoj šarci. Džejson je stajao u praznom okviru. Njegovo lice je bilo bledo od besa, glas mu je bio šištanje. "Nemoj da si mi ikada zalupila vrata dok si živa." zarežao je "I nemoj da mi opet pretš razvodom! Ova kuća je moje vlasništvo baš kao što si i ti moje vlasništvo. Da li si me razumela?" Viktorija klimu glavm mentalno zazirući od zaslepljujućeg nasilja koje je tinjalo u njegovim očima. Okrenuo se na peti i izašao iz sobe ostavljajući je da se trese od straha. Nikada nije bila svedok takvog vulkanskog besa kod čoveka. Džejson nije bio životinja. On je ludo čudovište. Čekala je slušajući kako naglo otvara i zatvara fioke za oblačenje. Njen um je grčevito tražio način da se izvuče iz ovog košmara u koji je njen život upao. Kada je čula njegovu kvaku i bila sigurna da je otišao, ona je prišla krevetu i potonula u njega. Tu je ostala skoro sat vremena razmišljajući, ali nije bilo izlaska napolje. Bila je zarobljena za ceo život. Džejson je govorio istinu. Bila je njegovo vlasništvo baš kao i kuća ili njegov konj. Ako nikada ne pristane na razvod, ona nije mogla kako bi mogla sama da ga dobije. Čak nije bila ni sigurna da je imala adekvatan razlog da ubedi sudiju da joj da razvod. A bila je sasvim sigurna da nije mogla objasniti grupi sudija šta joj je Džejson uradio sinoć. I da bi zbog toga želela razvod.Ideja o razvodu je jutros izgledla kao slamka spasa. Cela ideja je bila bezvezna, shvati sa utučenim uzdahom. Ona je ovde zarobljena dok ne da sina Džejsonu. Sina kojeg je želeo. Onda bi se vezala za Vejkfild zbog deteta koje je moglo osloboditi, ali je znala da nikada ne bi mogla ostaviti svoje dete. Viktorija je besciljno lutala po luksuznoj sobi. Nekako je morala da Bojana M. & Briseida Akelei

203

Jednom i zauvek – Judith McNaught naući i prilgodi se svom novom životu. Da uzme najbolje stvari od sudbine. Možda nađe nekoga da joj pomogne. U međuvremenu ona će morati da preduzme korake kako bi sačuvala zdrav razum. Odlučila je da povrati mir koji joj je oduzet.Mogla je provoditi vreme sa drugim ljudima, napustiti kuću i otići za svojim poslovima ili zabavom. Moraće osmisliti prijatno vreme za sebe. Da joj skrene misli sa njenih problema. Počevši odmah. Mrzela je samosažaljenje i odbila je da se valja u njemu. Već je imala prijatelje u Engleskoj. Uskoro bi mogla imati dete koje će je voleti i koje će ona voleti zauzvrat. Ono bi bilo najbolje da upotpuni prazan život i što bi joj pomoglo da zadrži zdrav razum. Sklonila je kosu sa njenog bledog lica i odlučno ustala da učini baš to. Čak i tako njena su ramena pala dok je zvonila za Rut. Zašto je Džejson držao u takvom nepoštovanju, pitala se bedno. Volela bi da sa nekim porazgovara, da se nekom poveri. Pre je imala svoju majku, oca ili Andreja da razgovara sa njima i da je saslušaju. Kada bi pričala sa nekim pomoglo bi joj. Ali od dolaska u Englesku nema nikoga. Čarlovo zravlje je bilo loše i ona mora staviti hrabar osmeh prvog dana kada bude došao. Pored toga, Džejson je bio njegov nećak, a ona nije mogla da razgovara sa njim o svojim strahovima vezanim za Džejsona čak i da je Čarls na Vejkfildu. Karolina Kolingvud je bila dobara i odana prijateljica, ali ona je bila miljama daleko. Viktorija je sumnjala da bi Karlina mogla razumeti Džejsona čak i kada bi sama razgovarala sa njim. Nije bilo ništa za njega, Viktorija odluči, ali za nju da nastavi da sve drži u sebi, da se pretvara da je srećna i samopouzdana dok jednog dana zapravo ne počne da se ponovo oseća tako. Doći će vreme, ona obeća sebi sumorno, kada bude mogla da se suoči sa noći bez straha da će joj Džejson doći u sobu. Doći će vreme kada bude mogla da ga pogleda i ne oseća ništa. Ni strah da će je povrediti, ni poniženje, ni usamljenost. Taj dan će doći. Čim joj napravi dete on će je ostaviti samu i ona je molila da se to uskoro desi. "Rut," reèe ona odlučno kada se sobarica pojavila "da li možeš da pitaš nekoga da mi upregne jednog konja u najmanju kočiju koju imamo. One koje se mogu lako voziti? I molim te, pitaj da mi osedlaju najnežnijeg konja. Ja nisam baš upoznata sa vožnjom kočije. I kada to uradiš, zamoli gospođu Kardok da spkuje svu hranu što je od sinoć ostala da mogu da je ponesem sa sobom." "Ali, moja damo," reče Rut neodlučno "samo pogledajte kroz prozor. Videćete da oluja dolazi. Uverite se i sami koliko je nebo tmurno." Viktorija pogleda kroz prozor u olovno nebo. "Ne izgleda kao da će pasti satima." ona odluči malo očajnički "Ja bih volela da odem na Bojana M. & Briseida Akelei

204

Jednom i zauvek – Judith McNaught pola sata. Oh, i da li je gospodin Fielding izašao ili je dole?" "Izašao, moja damo." "Da li ti je poznato je li napustio imanje ili je samo tu negde?" upita Viktorija u nemogućnosti da sakrije nervozu u svom glasu. Uprkos njenoj odluci da misli o Džejsonu kao o strancu i da ga tako i tretira, ona nije bila oduševljena idejom da se sada suoči sa njim dok su joj emocije još tako sirove. Osim toga, bila je prilično sigurna da će joj narediti da ostane kod kuće i neće joj dozvoliti da ode sada kad oluja može biti blizu. A ona je morala izaći iz kuće na neko vreme. Ona to mora! "Gospodin Fielding je naredio da se upregnu konji u kočije i odvezao se. Rekao da ima neke poslove da obavi. Videla sam ga kada je otišao." Rut je uveri. Kola napunjena hranom su čekala kada je Viktorija sišla dole. "Šta da kažem njegovom gospodstvu?" upitao je Northrup izgledajući preterano uznemireno kada je Viktorija insistirala da izađe uprkos predstojećem lošem vremenu. Viktorija se okrete omogućavajući mu da postavi lagani ogrtač na njena ramena "Reci mu da sam rekla doviđenja." Viktorija reče veselo. Izašla je napolje, otišla i odvezala Vuka sa lanca pa se ponovo vratila napred. Sluga joj je pomogao da se smesti u kočiju, a Vuk se smesti u kočiju pored nje. Vuk je izgledao tako srećan što je kraj nje da se Viktorija osmehnula i potapšala njegovu kraljevsku glavu. "Slobodan si, naizad." rekla je životinji. "Kao i ja."

Bojana M. & Briseida Akelei

205

Jednom i zauvek – Judith McNaught Dvadest treće poglavlje Viktorija uze uže sa više samopouzdanja nego što je osećala i vatreni konj krenu ograničeno napred. Njegova griva je blistao na pomračini. "Polako, sada." Viktorija šapnu u strahu. Džejson očigledno nije verovao u dobru opremu za kočije -ove koje je Viktorija dobila bilo je nomuguće kontrolisati. One su plesale u Viktorijinin rukama i njoj su se stvorli plikovi i crvenilo pokušavajući da ih zadrži u sporom kasu. Kada se Viktorija približila selu podiže se vetar i munja sevnu u plavoj nijansi prajući nebo u oštre kriške i onda je udario grom kao zlokobno upozorenje, a nebo pstade crno skoro kao noć. Minutu kasnije nebo se otvorilo i kiša poče u zaslepljujuæćj provali oblaka. Padajući joj u lice i onemućavši joj da vidi, a vetar joj je dizao haljinu. Trudeći se da vidi put ispred sebe Viktorija gurnu kosu sa lica i zadrhta. Ona nikada pre nije bila u sirotištu, ali kapetan Farel joj je rekao gde je put koji je vodio o njega. Kao i put koji je vodio njegovoj kući. Viktorija napregnu oči, a onda je videla put koji je izgledao kao jedan od onij koji joj je opisao. On je vodio na levo i ona okrete konja prema njemu nesigurna da li ide ka sirotištu ili kući kapetana Farela. U ovom trenutku nije je bili briga. Sve dok će to biti toplo, suvo, mesto gde je mogla naći zaklon od pljuska. Put je imao zaobljenu krivinu pa počeo da se penje gore kroz sve gušću šumu. Prošla je dve napuštene vikendice, a onda se put suzio toliko dok nije postao prljava staza koja je, zbog bujice, pretvorena u živo blato. Blato se nakupilo na točkovima kočije i kobila je sa naporom oslobađala kopita iz dubokog mulja da bi napravila korak. Ispred sebe Viktorija je videla dim i svetlost koji su dolazili kroz drveće. Drhteći od straha i hladnoće ona se okrete i vide malo lane koje je zaklonjeno među hrastovima koristeći njihove grane kao kišobran. Odjednom munja propara nebo osvetljavajući vikendicu dovoljno veliku za manju porodicu, ali svakako ne dovoljno veliku da se smesti deset siročadi. Viktorija iskoèi iz kočije. "Polako." rekla je kobili umirujući je kada je posegnula za uzde nervozne životinje. Njene noge tonule su u blato dok je vodila konja na mesto ispred vikendice i tamo ga vezala. Sa zaštitničkim Vukom kraj nje, ona je podigla teške suknje, došla do ulaznih vrata vikendice i pokucala. Trenutak kasnije vrata su se otvorila i pojavi se lice kapetana Farela kojeg je nazirala zbog vatre iza njega. "Lejdi Fielding!" on uzdahnu i brzo je povuče unutra. Nisko, upozoravajuće režanje doprlo je od Vuka. Kapetan zaustavi ruku u zraku i raširi oči kada ugleda ogromnu sivu zver ispred sebe koja je režala na njega. Usana savijenih prema gore pokazujući očnjake. "Vuče ,prestani!" Viktorija mu umorno uputi komandu i Vuk se smiri. Bojana M. & Briseida Akelei

206

Jednom i zauvek – Judith McNaught Veoma pažljivo posmatrajući zver, kapetan Farel oprezno pogleda prema Viktoriji. Vuk zatim leže kraj njenih peta, a svoje tamne oči usmeri na Majkla Farela. "Šta zaboga radite napolju na ovom vremenu?" upita zabrinuto. "P, plivam." Viktorija pokuša da se našali, ali zubi su joj cvoktali, telo joj je drhtalo od zime, dok je skidala svoj ogrtač i bacila ga na stolicu kraj kamina. "Moraćete skinuti vašu mokru odeću ili ćete umreti. Da li će vas velika zver pustiti iz vida dovoljno dugo da se presvučete u neku toplu odeću?" Viktorija zamota ruke oko sebe i klimnu glavom gledajući u svog borbenog psećeg čuvara. "Ostani ovde, Vuče." Pas leže dole ispred kamina stavljajući svoju glavu na šape i gledajući spavaću sobu u kojoj je nestala. "Ja ću razgoreti vatru." kapetan Farel reče ljubazno u njegovoj spavaćoj sobi predajući joj par svojih pantalona i jednu njegovu košulju. "Ova odeća je najbolje što mogu da vam ponudim" Viktorija je krenula da mu odgovori, ali on je prekide. "Neću da slušam glupe argumente o tome kako je nepravilno da mlada dama nosi mušku odeću." autorativno je rekao. "Iskoristite vodu iz bokala da se umijete, a zatim obucite ovu odeću i umotajte se u ovo ćebe. Kada budete spremni dođite do vatre da se ogrejete. Ako ste zabrinu šta će Dzejson reći na to što nosite moju odeću možete da prestanete da brinete -znam ga dok je još bio mali dečak." Viktorija odmahnu glavom. "Neću se upšte baviti onim što će Džejson pomisliti." rekla je nemogavši da obuzda svoj pobunjenički glas. "Nemam nameru da se smrznem do smrti da bi njemu odgovaralo. Niti bilo kome." ona brzo dodade shvativši koliko je daleko otišla. Kapetan Farel joj dobaci nezadovoljni pogled, ali samo je rekao. "Dobro. To je veoma razumno razmišljanje." "Da sam bila razumna, ostala bih kući danas." reče Viktorija smešeći se i pokušavajući da sakrije svoju mizeriju zbog njenog neuspelog nastojanja da upotpuni svoj život. Kada je izašla iz sobe, kapetan Farel je već stavio malog konja u štalu iza kuće, potpirio vatru i napravio joj šolju čaja. Onda joj predao veliku krpu. "Iskoristite ovo da osušite kosu." rekao je ljubazno što je ukazivalo da bi trebalo da sedne na stolicu blizu vatre. "Da li bi vam smetalo da zapalim?" upita on držeći cigaretu. "Nimalo." reče Viktorija pristojno. On zapali duvan vukući dokono. Njegov zabrinuti pogled bio je fokusiran na Viktoriju. "Zašto to niste uradili?" upita konačno. "Zašto nisam uradila šta?" Bojana M. & Briseida Akelei

207

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Ostali kod kuće danas." Pitajući se da li izgleda krivo i nesrećno kao što se tog trenutka osećala, Viktorija odgovori. "Želela sam da odnesem hranu u sirotište. Ostalo je toliko toga od naših gostiju sinoć." "Ipak, bilo je očigledno da će padati kiša, a mogli ste poslati slugu u sirotište. Koje je, uzgred, još jednu milju odavde. Umesto toga odlučili ste u vrlo lošim vremenskim prilikama pokušati sami naći to mesto." "Trebala sam, htela, mislim, da odem iz kuće na neko vreme. To je razlog." rekla je Viktorija nepotreno prebacivajući pažnju na mešanje čaja. "Iznenađen sam što Dzejson nije insistirao da ostanete kod kuće." rekao je uporno. "Nisam mislila da je neophodno da tražim dozvolu." Viktorija odgovori nelagodno svesna da kapetan Farel traži odgovor i neće odustati. "On mora da je zabrinut za vas sada." "Ja veoma sunjam da će otkriti da me nema." ili da bi ga bilo briga čak i da zna, pomisli jadno Viktorija. "Gospođo Fielding?" Bilo je nešto u njegovom glasu što je upozoravaao Viktoriju da sigurno ne želi da nastavi ovaj razgovor. Sa druge strane nije imala izbora. "Da, kapetane?" upita oprezno. "Video sam Džejsona jutros." Viktorijin nemir je rastao. "O, da?" ona je imala osećaj da je iz nekih razloga Džejson došao razgovarati sa svojim starim prijateljem, a onda oseti da se svet okreće protiv nje. Kapetan je očigledno shvatio njenu sumnju jer je dodao. "Džejson poseduje veliku flotu brodova. Ja sam kapetan jednog od njih i on je došao da razgovara sa mnom o poslednjem putovanju." Viktorija se zalepila za tu primedbu i pokuša da skrene razgovor sa sebe. "Nisam znala da gospodin Fielding zna išta o brodovima ili da je na bilo koji način povezan sa njima." "To je čudno." "Šta to?" "Možda sam jednostavan i staromodan, ali mi je veoma čudno da žena ne zna da joj je muž godine svog života proveo na brodu." Viktorija je zurila u njega. Koliko je ona znala Džejson je engleski lord - arogantni, bogati, umoran od sveta, razmaženi aristrokrata. Jedina stvar koja ga razlikuje od ostalih plemića je ta što Džejson provodi mnogo vremena u radnoj sobi dok druga engleska gospoda koje je ona upoznala, činilo joj se, provode sve svoje vreme u potrazi za zadovoljstvima. "Možda jednostavno niste zainteresovani za njegove uspehe?" kapetan Bojana M. & Briseida Akelei

208

Jednom i zauvek – Judith McNaught Farel dodade na njegov hladan način. Onda povuče dim svoje cigarete i otvoreno upita. "Zašto ste se udali za njega?" Viktorija širom otvori oči. Osećala se kao zarobljeni zec - osećaj koji je počela veoma često da oseća i koji je strašno uticao na njen ponos. Podigla je glavu i pogledala ga sa slabo prikrivenom ozlojeđenosti. Sa najviše dostojanstva i hrabrosti koje je mogla da skupi ona odgovori: "Udala sam se za gospodina Fieldinga iz uobičajnih razloga." "Novac, uticaj i društveni položaj." kapetan Farel složi se sa gađenjem. "Pa, imate svo troje sada. Častitam." Taj ničim izazvan napad bio je više nego što je Viktorija mogla da podnese. Bes je tinjao u njenim očima kada je ustala držeći ćebe oko sebe. "Kapetane Farel, ja nisam dovoljno mokra, bedna ili očajna da sedim ovde i slušam kako me nazivaju da sam plaćenik i običan socijalni parazit." "Zašto da ne?" upitao je malo izazovno. "Očigledno, vi ste sve od toga." "Ne zanima me šta mislite o meni. I …" njen glas je pukao i Viktorija krenu prema spavaćoj sobi. Kapetan je skočio na noge i blokirao joj put ljutito gledajući njeno lice kao da pokušava zaviriti u njenu dušu. "Zašto želite razvod?" zahtevao je oštro, ali njegov izraz lica je bio miran dok je zurio u njeno prelepo, krhko, lice. Čak i umotana u vuneno ćebe Viktorija Steaton je bila prelepa. Sa vatreno-zlatnom kosom i njenim veličanstveno plavim očima, sa nemoćnom ozlojađenosti. Imala je duh. To je bilo evidentno od početka. "Ovog jutra," bio je uporan "u šali sam pitao Džejosna jeste li ga već ostavili. On je rekao da niste, ali da ste tražili razvod. Predpostavio sam da misli da je to duhovito, ali kada ste ušli ovde malopre niste izgledali kao srećna mlada." Nalzeći se na ivici očaja Viktorija je pogledala svog neumoljivog mučitelja. Njegovo bronzano lice. Boreći se sa suzama i pokušavajući da održi dostojanstvo. "Hoćete li se, molim vas, skloniti sa mog puta?" upita ona promuklo... Umesto da se skloni u stranu, on je uhvati za ramena. "Sada, kada imate sve zbog čega ste se udali za njega - novac, uticaj, socijalnu poziciju, zašto želite razvod?" upita on. "Ja nemam ništa." viknu Viktorija opasno blizu suza. "Sada me pustite." "Ne, dok ne budem razumeo kako sam vas toliko pogrešno procenio. Juče, kada ste razgovarali sa mnom mislio sam da ste divni. Video sam smeh u vašim očima, video sam kako se ponašate prema seljanima. Mislio sam da ste prava žena. Žena sa srcem i duhom, a ne neka mala, razmažena, kukavica!" Vruće suze ispuniše Viktorijine oči zbog ove osude potpunog stranca, Bojana M. & Briseida Akelei

209

Jednom i zauvek – Judith McNaught Džejsonovog prijatelja. "Ostavite me na miru, prokleti bili!" ona je isprekidano zahtevala i pokuša ga gurnuti sa njenog puta. "Neverovatno." Njegove ruke se obmotaše oko nje i privukoše je svojim grudima. "Plačite Viktorija!" naredi on grubo. "Zaboga, plačite." Viktorija zadrhta kada on šapnu. "Neka suze odlaze, dete." on joj pomilova vrat svojim širokim rukama. "Ako pokušate da držite sve to u vama, vi ćete poludeti." Viktorija je naučila da se izbori sa tragedijom i nevoljom. Nije mogla, međutim, da se nosi sa dobrotom i razumevanjem. Suze su požurile i izlile se iz njenih oèčiju koje je telo potreslo i pocepalo u bolnim jecajima. Nije imala pojma kada ju je kapetan Farel nagovorio da sedne kraj njega na sofi pored vatre ili kada je počela da mu priča o smrti svojih roditelja i događaja koji su doveli do Džejsonove ponude za brak. Lica sklonjena uz njegovo rame odgovorila mu je na pitanja o Džejsonu i zašto se udala za njega. I kada je završila, osećala se bolje nego ikada u poslednjih nekoliko nedelja. "Dakle," rekao je sa blagim osmehom, diveći joj se "uprkos Džejsonovom predlogu, uprkos činjenici da zapravo ne znate ništa o njemu, vi ste zaista mislili da ste mu potrebni?" Viktorija obrisa oči i bojažljivo klimnu glavom. "Očigledno, bila sam glupa i maštovita. Ali bilo je puta kada bih ga pogledala u prepunoj dvorani okruženog ljudima, ustvari ženama, i imala sam taj osećaj kao da se oseća usamljeno poput mene. I ujak Čarls je izjavio da sam potrebna Dđejsonu, takođe. Ali nismo bili u pravu. On me ne treba i ne želi me." "Grešite!" kapetan Farel konačno reče "Džejsonu je potrebna žena kao vi od dana kada je rođen. On mora da izleši rane koje su duboke, da nauču kako da voli i bude voljen zauzvrat. Kada bi vi znali više o njemu, razumeli bi o čemu pričam." ustajući kapetan Farel je prišao malom stolu i uzeo bocu. On sipa njen sadržaj u dve čaše, a jednu zatim preda njoj. "Hoćete li mi reći nešto o njemu?" Viktorija upita kada je stao kraj kamina i pogledao u nju. "Da." Viktorija pomirisa čašu sa viskijem koju joj je predao i krene da pusti na sto. "Ako želite da vam pričam o Džejsonu, predlažem vam da prvo popijete to." Kapetan Farel smrknuto reče. "Trebaće vam." Viktorija uze gutljaj goruće stvari, a krupan Irac podiže čašu i iskapi je do kraja. Kao da je i njemu takođe potrebno. "Reći ću vam stvari o Džejsonu koje samo ja znam. On to očigledno ne želi da znate, čim vam nije rekao. Pričajući vam sve to, ja izdajem Bojana M. & Briseida Akelei

210

Jednom i zauvek – Judith McNaught Džejsonovo poverenje, a do ovog trenutka, ja sam bio jedan od malog broja ljudi koji ga nikada nije izdao na ovaj ili onaj način. On mi je kao sin, Viktorija. Tako da me boli da ovo uradim, ali osećam da je potebno da bi ga razumeli." Viktorija polako odmahnu glavom. "Možda ne bi trebalo da mi išta kažete, kapetane Farel. Gospodin Fielding i ja u većini nismo zajedno, a ne bih volela da vidim vaš bol zbog tih stvari." Osmeh na kratko zatreperi na kapetana Fielding sumornom licu. "Da mislim da bi te stvari koje vam kažem iskoristili protiv njega, ja bi ćutao. Ali nećete to uraditi. Postoji snaga u vama. Saosećanje i razumevanje kojih sam bio svedok sinoć kada sam video kako se ophodite sa meštanima. Gledao sam kako se smejete sa njima i pomislio kako ste divna mlada žena. Savršena za Džejsona. I dalje mislim da jeste." On uzdahnu i poče. "Prvi put kada sam video vašeg muža bio sam u Delhiju. To je bilo pre mnogo godina. Radio sam za bogatog trgovca po imenu Deli Napal koji je isporučivao robu iz Indije u ceo svet. Napal nije bio samo vlasnik sve te robe, već i četiri broda koji su prevozili tu robu. Bio sam prvi oficir na jednom od tih brodova. Bio sam odsutan šest meseci na izuzetno profitabilnom putovanju i kada smo se vratili u luku, Napal je pozvao kapetana i mene na privatnu proslavu u njegovom domu. Uvek je vruće u Indiji, ali se tog dana činilo da je još toplije, posebno jer sam se izgubio pokušavajući da pronađem Napalov dom. Nekako sam završio u lavirintu uličica i kada sam najzad pronašao put iz njih, našao sam se u prepunom, prljavom Indijskom siromašnom kvartu. U svakom slučaju, pogledao sam okolo nadajući se da ću naći nekoga sa kim bih mogao da porazgovaram na francuskom ili engleskom, kako bi pitao za put. Video sam malu gomilu ljudi okupljenu na kraju trga, kako gledaju nešto. Nisam mogao da vidim šta, pa sam im prišao. Oni su stajali ispred zgrade gledajući šta se unutra dešava. Krenuo sam da se vratim pokušavajući da napravim korak kada sam video krst prikovan na zgradu. Misleći da je crkva i da bih mogao da nađem nekoga ko govori mojim jezikom, probio sam se kroz masu i ušao. Kada sam ušao čuo sam ženu kakao fanatički vrišti na engleskom jeziku o požudi i Svemogućim. Konačno sam se našao na mestu sa kog sam mogao da vidim. Ona je stajala na drvenoj skeli sa dečakom iza nje. Pokazivala je na dete i vrištala da je đavo. Vrištala je da je on "seme požude" i "proizvod zla" a onda je trgla glavu deteta prema gore i video sam mu lice. Bio sam zapanje kada sam shvatio da je dečak belac, a ne Indijac. Ona je svima vikala "Pogledajte đavola i vidite osvetu Gospoda." onda je okrenula dečakova leđa da pokaže "osvetu Bojana M. & Briseida Akelei

211

Jednom i zauvek – Judith McNaught Gospoda". Kada sam video dečakova leđa mislio sam da će mi pozliti." Kapetan Farel glasno proguta. "Viktorija, dečakova leđa su bila crna i plava od njegovih poslednjih batina i puna ožiljaka od ko zna koliko još premlaćivanja. Ona je izgleda upravo završila sa tučom pred njenom "publikom". Indijci se ne protive toj vrsti varvarske surovosti." Njegovo se lice zgrči kada je nastavio. "Dok sam stajao tamo, luda žena je vrisnula na dete da se spusti na kolena, da moli oproštaj od Gospoda. On ju je pogledao pravo u oči ne govoreći ništa, ali se nije pokrenuo. Udarila ga je bičem dovoljno jako da pošalje odraslog čoveka na kolena. Dete je palo. "Moli se đavole!" vrisnula je na dete koje je klečalo i onda ga je opet udarila. Dete nije reklo ništa samo je gledao napred. Tada sam video njegove oči. Oči su mu bile suve, nije bilo nijedne suze u njima. Ali bilo je boli tamo. Boga mi bile su ispunjene velikom boli!" Viktorija zadrhta od sažaljenja nad nepoznatim detetom pitajući se zašto joj kapetan Farel priča ovu strašnu priču umesto o Džejsonu. Kapetanovo lice se zgrči. "Nikada neću zaboraviti muke u tim očima." promuklo prošapta "Niti koliko su zelene bile u tom trenutku." Viktorijina čaša se u tom trenutku sruši na pod i razbi se. Ona divlje odmahnu glavom u pokušaju da negira ono što joj je rekao. "Ne!" plakala je u agoniji. "Molim vas, ne ..." Naizgled nesvestan njenog užasa kapetan Farel je nastavio gledajući pravo napred izgubljen u sećanjima. "Mali dečak je tada sklopio rukice i rekao: "Klečim pred Gospodom i molim ga za oproštaj." žena ga je terala da bude glasniji iznova i iznova. A kada je bila zadovoljna ona ga je povukla za noge. Pokazala je na njega prljavim indijcima i rekla im da se mole za oproštaj. Onda mu je dala malu činiju. Onda sam gledao kako mali dečak ulazi u gomilu, njenu "zajednicu", kliknuo je i ljubio im prljave ogrtače moleći ih za oproštaj. "Ne!" Viktorija sklopi svoje ruke oko sebe i zatvori oči dok je pokušavala izbrisati sliku dečaka kovrdžave kose i poznatih zelenih očiju kako podnosi nezamislivo zlo. "Nešto u meni je poludelo." Farel je nastavio "Indijci su veliki fanatici i nikada se nisam mešao u njihove stvari. Ali kada sam video kako dete moje rase trpi toliko zloostavljanje, nešto se u meni pokrenulo. Bilo je više od toga, ipak. Bilo je nešto više u tom dečaku što me je dotaklo. Bio je prljav, čupav i neuhranjen, ali bio je ponosan i bilo je prkosa u tim jadnim očima koje su mi slomile srce. Čekao sam dok je ljubio ogrtače na Indijcima oko mene, a oni mu stavljali novčiće u činiju. Onda ju je odneo ženi, a ona se nasmešila. Uzela je činiju od njega i osmehnula se, ludim, fanatičnim osmehom i rekla mu kako je sada "dobar". Pogledao sam u tu nepristojnu ženu na improvizovanom Bojana M. & Briseida Akelei

212

Jednom i zauvek – Judith McNaught oltaru kako drži krst i želeo sam da je ubijem. Sa druge strane, nisam znao koliko su joj odani podanici oko nje i sa koliko njih bi trebao da se borim, pa sam je pitao da mi proda dečaka. Rekao sam joj da mislim da je potreban muškarac da ga propisno kazni." Povukavši pogled sa svog fokusa, kapeta Farel pogleda u Viktoriju dok je na njegovom licu lebdeo tužan i zloban osmeh. "Kupio sam ga za šestomesečnu platu koju sam nosio u džepu. Njen muž je umro godinu dana ranije, a njoj je trebao novac onoliko koliko joj je trebao žrtveni jarac. Ali pre nego što sam napustio mesto čuo sam kako viče pred zajednicom, pokazujući im novac, kako im Bog šalje darove preko nje. Bila je luda. Potpuno luda." Viktorijin glas je bio šapat. "Da li su stvari bile bolje za Džejsona pre nego što mu je otac umro?" "Džejsonov otac je još uvek živ." reče Farel kruto "Džejson je vanbračni Čarlsov sin." Soba se pretvori u vrtlog i Viktorija stavi ruke preko usta boreći se sa mučninom i vrtoglavicom koju je osećala. "Da li se gadite što ste u braku sa kopiletom?" upita on kada je ugledao njenu reakciju. "Kako možete pomisliti takvu glupost." reče Viktorija ogorčeno. On se nasmeši na to. "Dobro. Nisam ni mislio da bi vam bilo stalo, ali engleskinje su veoma izbirljive kod takvih stvari." "Što" Viktorija uzvrati vatreno "je vrlo licemerno od njih, jer su trojica kraljevskih vojvoda, koje ja mogu navesti, su direktni potomci kralja Čarlsa. Osim toga nisam Engleskinja, već Amerikanka." "Vi ste divni." blago je rekao. "Hoćete li mi reći još toga o Džejsonu?" upitala je, a njeno srce je već pucalo od saosećanja. "Ostatak nije toliko bitan. Poveo sam Džejsona u Nepalovu kuću te noći. Jedan od Nepalovih slugu ga je okupao i poslao ga k nama. Dete većinom nije želelo da razgovara, ali kada jeste bilo je očigledno da je pametan. Kada sam Napalu ispričao priču, on se sažalio i uveli smo ga u posao. Da bude neka vrsta potrčka. Džejson nije dobijao pare, ali je dobio krevet u poleđini Napalove kancelarije, hranu, odeću i ostalo. On je naučio da čita i piše. Imao je nezasitu želju za učenjem. U vreme kada mu je bilo šesnaest već od Napala naučio sve o trgovini. Pored toga što je bio brz i pametan, Džejson je imao neverovatnu želju da uspe. Pretpostavljam da je to došlo od toga što nije imao ništa kao dete. Usvakom slučaju, vremenom je ga je Nepal zavoleo još više i pošto nije imao dece, sve češće je razmišljao o njemu kao o sinu, a ne kao o slabo plaćenom, preopterećenom činovniku. Džejson je ubedio Napala da ga pusti da otplovi na jednom od brodova da bi naučio iz Bojana M. & Briseida Akelei

213

Jednom i zauvek – Judith McNaught prve ruke sve o isporuci robe. Ja sam tada postao kapetan, a Dzejson je plovio sa mnom pet godina. "Da li je bio dobar mornar?" upita Viktorija osećajući strašan ponos na malog dečaka koji je postao uspešan čovek. "Najbolji. Počeo je kao običan pomorac, ali je naučio navigaciju i sve ostalo od mene u svoje slobodno vreme. Napal je umro dva dana nakon što smo se vratili sa jednog od naših putovanja. On je sedeo u svojoj kancelariji kada mu je srce stalo. Džejson je pokušao sve da ga vrati. On se čak nagnuo nad njega i udahnuo mu svoj vazduh u pluća. Ostali u kancelariji su mislili da je Džejson poludeo, ali on je zaista voleo starog Napala. Tugovao mesecima za njim. Ali nije plakao." Majkl Farel tiho reče "Dzejson ne može plakati. Veštica koja ga je odgajila mu je govorila da "đavoli ne plaču" i ona je probudila u njemu ono najgore što ima. Džejson mi je najzad rekao, kada je imao oko devet godina. U svakom slučaju, kada je umro Nepal je sve ostavio Džejsonu. U toku narednih šest godina Džejson je uradio ono na šta je pokušavao godinama da ubedi Napala - kupio je flotu brodova i višestruko umnožio Napalovo bogatstvo." Kada je kapetan Farel nemo nastavio da zuri u vatru Viktorija reče. "Džejson je takođe bio oženjen? Otkrila sam to pre nekoliko dana." "Ah, da bio je oženjen." rekao je Majkl sa grimasom na licu dok je sipao sebi još jednu čašu viskija. "Dve godine posle Napalove smrti, Džejson je postao jedan od najbogatijih ljudi u Delhiju. Tako se za njega zainteresovala prelepa, nemoralna, žena po imenu Melisa. Njen otac je bio Englez koji je živeo u Delhiju i radio za vladu. Melisa je imala izgled, uzgoj i stil. Imala je sve. Samo joj je bilo potrebno mnogo novca. Udala se za Džejsona zato što je mogao da joj ga da." "Zašto se Džejson oženio sa njom?" Viktorija je htela da zna. Majkl Farel slegnu ramenima. "On je bio mlađi od nje i zaslepljen njenim izgledom, predpostavljam. Onda, takođe on je ... hm ...pokušavao da nađe toplinu u njenom naručju. Ona mu je tu toplinu davala u zamenu za sve što je mogla da izmami od njega. Davao joj je mnogo. Previše nakita koji bi zadovoljio i kraljicu. Imala je lepo lice, ali iz nekog razloga kada bi se osmehnula, podsetila bi me na staru, senilnu staricu sa drvenom nogom." Viktorija je imala oštru, bolnu viziju kada joj je Džejson dao safire i tražio joj poljubac zauzvrat. Ona se tužno pitala da li je on mislio da mora da podmiti ženu da bi se brinula o njemu. Pdižući čašu Majkl otpi gutljaj. "Melisa je bila drolja. Kurva koja je provela život idući iz kreveta u krevet. Kada se udala Čudna stvar je bila ta što je ona imala napad kada je saznala da je Džejson kopile. Ja sam bio u njihovoj kući u Delhiju kada se pojavio vojvoda od Bojana M. & Briseida Akelei

214

Jednom i zauvek – Judith McNaught Atherona i zahtevao da razgovara sa sinom. Melisa je podivljala od besa kada je shvatila da je Džejson Čarlsov vanbračni sin. Čini se da je uvredilo to što je svoju lozu pomešala sa kopiletom. Međutim, nije joj vređalo principe da svoje telo da koji god je čovek njene klase pozvao u krevet. Vrlo etički kodeksi, zar ne?" "Veoma." Viktorija odgovori. Kapetan Farel se namršti na njen lojalan odgovor, a zatim reče. "Šta god da je Džejson osećao za nju kada se oženio, ubrzo je to uništeno životom sa njom. Dala mu je sina i iz tog ju je razloga ostavio tu i ignorisao njene afere. Iskreno, ja mislim da ga nije bilo briga šta je radila!" Viktorija, koja nije bila svesna da Džejson ima sina, zurila je u šoku u kapetana Farela, kada je on nastavio. "Džejson je obožavao to dete. On ga je skoro svugde vodio sa sobom. Čak je pristao da se vrati ovde i potroši svoj novac na vraćanje imanja Čarlsa Fieldinga, kako bi Džejmi nasledio odgovarajuću titulu jednog dana. I na kraju sve je bilo beznadežno. Melisa je pobegla sa svojim najnovijim ljubavnikom i povela Džejmija sa sobom, sa namerom da kasnije treži otkup od Džejsona. Njihov brod je potonuo u oluji." Ruka kapetana Farela je stegla čašu, a mišići u grlu su mu se napeli. "Bio sam prvi koji je otkrio da je Melisa uzela Džejmija sa sobom. Ja sam bio taj koji je Džejsonu morao da kaže da mu je sin mrtav. Plakao sam." reče on promuklo. "Ali Džejson nije. Čak ni tada. On ne može da plače." "Kapetane Farel," reče Viktrija gušeći se "volela bih da idem kući. Postaje kasno, a Džejson bi mogao biti zabrinut za mene." Tuga nestade sa kapetanovog lica i on se osmehnu. "Odlična ideja." pristade on. "Ali pre nego što odete, želim da vam kažem nešto." "Šta to?" "Ne dozvolite da vas Džejson prevari ili da sebe prevari da ne želi ništa od vas sem deteta. Ja ga poznajem bolje od bilo koga drugog, a video sam način na koji vas je gledao sinoć. On je već više od polovine zaljubljen u vas. Mada, sumnjam da želi da bude." "Ne mogu ga kriviti što ne želi da voli bilo koju ženu." Viktorija tužno reče. "Ne mogu da zamislim kako je preživeo sve to i ostao zdrav." "On je jak." kapetan Farel uzvrati. "Dzejson je najjači čovek koga sam ikada poznavao. Dozvolite sebi da ga zavolite, Viktorija. Znam da to želite. On ima veliku ljubav da vam da, ali prvo ga morate naučiti da vam veruje. Kada vam jednom poveruje, on će vam dati svet pod nogama." Viktorija je ustala, a oči su joj bile ispunjene strepnjom. "Kako ste tako sigurni da će se sve desiti onako kako mislite?" Bojana M. & Briseida Akelei

215

Jednom i zauvek – Judith McNaught Irčev glas postade mekan i u očima mu se pojavi dubina. "Zato što sam znao devojku poput vas, jednom davno. Ona je imala vašu toplinu I hrabrost. Ona me je naučila kako je to verovati, voleti i biti voljen. Ne bojim se umiranja, jer znam da je ona tamo, čeka me. Većina muškaraca voli lako i često, ali Džejson je poput mene. On će voleti jednom, ali će to biti i zauvek."

Bojana M. & Briseida Akelei

216

Jednom i zauvek – Judith McNaught Dvadeset četvrto poglavlje Kada je Viktorija obukla njenu, još uvek, vlažnu odeću kapetan Farel doveo je konja i kočiju iz svog malog ambara. Pomogao joj je da se popne u kočiju i montirao njenog konja. Pljusak se pretvorio u sumornu, upornu kišu dok je jahao kraj nje na svom konju prema Vejkfildu. "Nema potrebe da jašete sa mnom" reče ona "Ja znam put." "Postoji puno razloga." kapetan Farel je upozori "Putevi nisu bezbedni za samu ženu po mraku. Prošle nedelje je zaustavljena kočija, putnici opljačkani, a jednog su i udarili. Dve nedelje pre toga, jedna od starijih devojaka iz sirotišta je odlutala daleko i te noći je pronađena mrtva u reci. Bila je poremećena tako da ne znamo da li je u pitanju nezgoda, ali je bolje ne rizikovati." Viktorija ga je čula, ali ona je mislila na Džejsona. Njeno srce se ispunilo toplinom prema čoveku koji joj je pružio zaklon kada je došla u Englesku. Dao joj sve one lepe stvari, zadirkivao je kada je bila usamljena i na kraju je oženio. Istina, on je često dalek i nepristupačan, ali što je više razmišljala, to je bila sigurnija da je kapetan Farel u pravu. Džejsonu je stalo do nje, inače ne bi rizikovao drugi brak. Setila se gladnih njegovih poljubaca pre nego što su se venčali i ona je bila sve ubeđenija u to. Uprkos mukama koje je pretrpeo kao dete u ime "vere" pristao je na njenu molbu da se oženi u crkvi. "Mislim da je bolje da ne idete dalje." rekla je Viktorija kada su se približavali gvozdenim kapijama Vejkfilda. "Zašto?" "Ako Džejson sazna da sam provela popodne sa vama, shvatiće da ste mi sve ispričali čim promenim ponašanje prema njemu." Kapetan Farel podiže obrve. "Da li ćete se drugačije ponašati prema njemu?" Viktorija klimnu glavom u mraku. "Mislim da hoću." mekim glasom reče. "Pokušaću da ukrotim pantera." "U tom slučaju, u pravu ste.Najbolje je da ne pričamo Džejsonu da ste bili kod mene. Bilo je dve napuštene vikendice pre nego što ste naišli moju. Predpostavljam da bi mogli reći da ste bili tamo, ali moram vas upozoriti. Džejson ima averziju prema prevarama. Ne voli laži." "I ja imam averziju prema obmani, takođe." Viktorija se malo nakrivi "I još veću averziju prema tome da budem uhvaćena u jednoj od strane Džejsona." "Ja sam veoma uplašen da se već vratio i otkrio da ste napolju sama i na oluji." Bojana M. & Briseida Akelei

217

Jednom i zauvek – Judith McNaught Džejson se vratio i bio je zabrinut. Takođe bio je i besan. Viktorija je čula njegov glas iz prednjeg dela kuće čim je ušla sa zadnje strane, nakon što je vezala Vuka napolju. Sa mešavinom straha i želje da ga vidi, ona krete niz hodnik i uđe u njegov kabinet. On je koračao napred-nazad leđima okrenut prema njoj, besno se obraćajući okupljenim slugama. Njegova bela košulja je bila natopljena od kiše, a njegove smeđe čizme su bile prekrivene blatom. "Kaži mi ponovo šta je lejdi Fielding rekla." on je besneo na Rut. "I prestani da plačeš! Počni od početka i tačno mi reci njene reči." Služavka je uvrata ruke. "Ona, ona je rekla da nađu najnežnijeg konja koji je upregnut u najmanju kočiju, jer kako je rekla, nije najveštija u vožnji kočije. Onda mi je rekla da gospođa Kardok prpremi pakete sa hranom koja je preostala od sinoć i da ih stavimo u kočiju. I ja, ja sam je upozorila da dolazi oluja, ali ona je rekla da neće početi još satima. Onda me je pitala da li sam sigurna da ste napustili kuću i ja sam joj rekla da jesam. Onda je otišla." "I ti si je pustila da ode?" Džejson je eksplodirao na služavku."Pustiti preemocionalnu ženu, koja je potpuno nesposobna da vozi, sa dovoljno hrane za mesec dana, a da niko od vas nije imao dovoljno mozga da je zaustavi!" Njegove odsečne reči šibale su preko službenika. "Čuli ste kako je rekla psu "konačno slobodni", a ti nisi mislila da je tu išta čudno?" Ne čekajući odgovor on se okrete ka Northrupu, koji je stajao kao ponosan čovek pred streljačkim vodom, spreman da se sastane sa strašnom i nepravednom sudbinom. "Kaži mi ponovo šta je tačno tebi rekla?" Džejson odbrusi. "Ja sam pitao njeno gospodstvo šta da vam kažem kada se vratite." Northrup reče kruto. "Ona je rekla: "Kaži mu da sam rekla zbogom."" "I to ti nije zvučalo prokleto čudno?" reče Džejson izazvan. "Nova mlada napušta kuću i kaže mužu ZBOGOM!" Northrup pocrveni do korena njegove bele kose."Sa obzirom na druge stvari moj gospodaru, nije mi bilo "čudno"." Džejson zaustavi na njemu svoj besan pogled. "Sa obzirom na "druge stvari"?" "Sa obzirom na to šta ste mi rekla kada ste napuštali kuću sat vremena pre nje. Ja sam pomislio da ste vas dvoje u svađi i da je njeno gospodstvo uznemireno zbog toga." "Sa obzirom na to šta sam rekao kada sam napuštao kuću?" Džejson je zahtevao. "Šta sam dođavola rekao?" Northrup je tanke usne iskrivio u netrpeljivosti. "Kada ste napuštali jutros kuću poželeo sam vam da imate dobar dan." "I?" Džejson ispali. "Rekli ste mi da već imate druge planove. Ja sam naravno pomislio da Bojana M. & Briseida Akelei

218

Jednom i zauvek – Judith McNaught nemate dobar dan i zato kada je njeno godpodstvo sišlo pomislio sam da ste u svađi." "Prokleto je loše što nisi "predpostavio" da me ostavlja i nisi pokušao da je zaustaviš!" Viktoriju srce zabole od kajanja. Džejson je mislio da ga je ona ostavila, a za čoveka koji je toliko ponosan da bi priznao to svojim slugama, on mora da je bio izvan sebe. Nikada ni u svojim najluđim snovima nije mogla zamisliti da će doći do tog zakljuèka, ali sada kada je znala šta mu je Melisa uradila, ona je to mogla da razume. Odlučna da spasi njegov ponos, ona pređe tepih i stade iza njega. "Northrup nikada ne bi bio toliko glup da pomisli da te ostavljam, gospodaru." reče ona stavljajući ruku na njegovo rame. Džejson se okrenuo toliko brzo da ju je skoro oborio sa nogu. Viktorija povrati ravnotežu i tiho reče. "Možda sam "preemocionalna", ali nisam potpuna budala." "Gde si bila?" prošišta on. Viktorija se sažali nad poniženim službenicama i skrušeno reče. "Imaš svako pravo da me grdiš. Ja mogu da ti kažem, ali nadam se ne pred slugama." Džejson stisnu zube tako čvrsto da mu je nerv u obrazu pulsirao od pokušaja da zadrži gnev. Odmahnu glavom službenicima i oni odeše. Čim su se vrata zatvorila za njima od prasnu. "Idiote!" reèe on između stisnutih zuba. "Celoo sam selo prevrnuo u potrazi za tobom." Viktorija pogleda na zgodno, bahato lice, sa čvrstim, senzualnim usnama i jakom vilicom, ali ono što je videla bio je prljavi, mali dečak sa kovrdžavom kosom koji je bičevan jer je "zlo". knedla dirljive nežnosti pope joj se u grlo i ona nepromišljeno polži svoju ruku na njegov obraz. "Veoma mi je žao." rekla je bolno. Džejson se trže ne njen dodir. "Tebi je žao!" naruga joj se on. "Žao ti je zbog čega? Žao ti je zbog ljudi koji su još tamo u potrazi za tobom?" Okrenuo se kao da nije mogao da podnese njenu blizinu i otišao do prozora. "Žao ti je konja koga sam jahao po kiši?" "Žao mi je što si pomislio da sam te ostavila." Viktorija ga drhtavo prekinu. "Ja nikada to ne bih uradila." Vratio se do nje, gledajući je ironično. "Sa obzirom da si juče htela da me ostaviš pred oltarom, a jutros si tražila razvod, ja nalazim da je tvoja poslednja izjava zapanjujuća. To ću prepisati tvojim ekscesima večeras." Uprkos njegovoj spoljašnjoj ravnodušnost ,Viktorija je čula povređenost u njegovom glasu kada je govorio o ostavljanju pred oltarom i njeno je srce potonulo. Očigledno je da mu je to mnogo smetalo. Bojana M. & Briseida Akelei

219

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Moj gospodaru, …" "O, za ime Boga! Prestani da me zoveš gospodaru i da puziš. Prezirem one koje puze." "Ja ne puzim!" rekla je Viktorija, a u svom umu ga je videla kako kleči dok se oko njegovog maljušnog tela odmotava crni bič. "Ono što sam pokušala da ti kažem jeste to da sam htela da dostavim hranu u sirotište danas. Žao mi je što si brinuo i nikada to više neću učiniti." On se zagleda u nju. Gnev je izbijao iz njega. "Slobodna si da uradiš šta god želiš da uradiš, Viktorija." umorno je rekao. "Ovaj brak je najveća greška mog života." Viktorija je oklevala ne znajući ništa što bi mogla da kaže da se sada predomisli dok je ljut i na kraju se izvinila da ide da se presvuče. On nije večerao sa njom, a ona je otišla u krevet misleći da će joj se tamo pridružiti. Ako ni zbog čega drugog onda da bi joj napravio sina. Džejson joj se nije pridružio te noći niti u naredne tri. U stvari on ju je u potpunosti izbegavao. Radio je u svom kabinetu ceo dan, diktirao pisma svom sekretaru Bendžaminu i imao sastanak sa ljudima koji su došli iz Londona da razgovaraju sa njim o investicijama i poslovnim isporukama. Ako bi naišao na Viktoriju za vreme obeda ili u hodniku on bi je samo učtivo pozdravio kao da su stranci. Kada je završio sa poslom, otišao bi gore i presvukao se a zatim se odvezao za London. Kako je Karolina otišla na sever engleske u posetu jednom od svoje braće čija je supruga trebala da se porodi, Viktorija je svo svoje vreme provodila u sirotištu organizujući igre za decu i pozivajući meštane u svoje društvo tako da su mogli da se priviknu na nju. Ali bez obzira na to koliko je bila zauzeta, ona je i dalje mnogo mislila na Džejsona. U Londonu on je provodio dosta vremena sa njom. Pratio ju je skoro svuda gde je išla, na balove, zabave i u pozorište. I, iako nije ostajao uz nju, ona je znala da je on tamo. Oprezan zaštitnik. Propustila je njegove zadirkujuće primedbe, propustila je čak i njegov mrk pogled. U nedeljama nakon što je stiglo pismo Andrejeve majke, Džejson je postao njen prijatelj. Sada je bio civilni stranac koji joj je trebao. Ali koji ju je namerno držao na distanci. Znala je da više nije ljut na nju. Jednostavno ju je isključio iz svog uma i srca, kao da ona ne postoji. Četvrte noći Džejson je opet otišao u London i Viktorija je ostala budna zureći u ružie na svilenoj kupoli iznad njenog kreveta. Glupa čežnja se igrala sa njom kao što je to uradila mnogo puta ranije. Džejson je tako divno plesao. Kretao se sa takvom elegnacijom. Pitala se šta li je radio tokom dugih noći u Londonu pre nego što bi došao kući. Odlučila je da je verovatno provodio vreme u njegovim Bojana M. & Briseida Akelei

220

Jednom i zauvek – Judith McNaught ekskluzivnim muškim klubovima. Pete noći, Džejson se uopšte nije vratio kući. Sledećeg jutra za doručkom Viktorija je čitala brbljivi Daily Mail i saznala šta je Džejson radio u Londonu. On je bio na balu lorda Mufilda i plesao sa ženom raskošne lepote. Oni su napomenuli da je predhodno veče lord Fielding viđen u društvu neimenovane operske pevačice, brinete. Viktorija je znala tri stvari o Džejsonovoj ljubavnici: Njeno ime je bilo Sibl, bila je operska pevačica i bila je brineta. Ljubomora procveta u Viktoriji. Frustrirana, bolesna ljubomora. Uhvatila ju je potpuno nespremnu, jer ona nikada nije doživela gorku agoniju pre toga. Džejson je izabrao neblagovremeni trenutak da ušeta u trpezariju u istoj odeći koju je nosio i juče kada je otišao u London. Osim što je sada njegova inače uredna jakna visila preko levog ramena, njegova marama za vrat je bila odvezana i labavo visila, a njegova bela košulja raskopčana na grlu. Očigledno da noć nije proveo u svojoj kući u Londonu gde je imao potpuni garderober. On odsutno klimnu glavom i ode da sipa sebi kafu. Viktorija polako ustade sa svoje stolice drhteći od povređenosti i besa. "Dzejsone." ona reče krutog glasa. On pogleda u nju preko ramena, a kada vide njeno besno lice on se potpuno okrete. "Da?" reče on podižući šolju usnama i gledajući je preko oboda. "Da li se sećaš kada je tvoja prva žena bila u Londonu i kada je bila umešana u sve moguće afere?" Šolja se spusti malo, ali njegovo lice ostade ravnodušno. "Savršeno." reče on. Oduševljena i malo impresionirana svojom hrabrošću, Viktorija pogleda u pod, a zatim podiže bradu. "Onda se nadam da nećeš učiniti da se ponovo osećam tako." Njegov pogled pade na otvorene novine a zatim se podiže do nje. "Koliko se sećm rekao sam da me nije briga šta radiš." "Ali mene jeste." povika Viktorija i više nije mogla da se zaustavi."Ja savršeno razumem da pažljivi muževi imaju ljubavnice, ali ti bi trebalo da budeš diskretan. Ti imaš engleska pravila za sve i diskrecija je jedno do njih. Kada se razmećeš svojim ljubavnicama to je ponižavajuće i boli." Ona iskorači iz sobe osećajući se kao nepoželjna, odbačena cipela. Izgledala je kao prelepa mlada kraljica sa svojom dugom kosom koja se njihala u talasima i debelim loknama na leđima. Njeno telo se kretalo u nesvesnoj milosti. Džejson je posmatrao u tišini, a šolja sa kafom mu je bila zaboravljena u ruci. Osetio je poznatu, vruću porebu Bojana M. & Briseida Akelei

221

Jednom i zauvek – Judith McNaught za njom kako raste u njegovim bedrima. Čežnja koju je osetio nebi presušila ni da se mesecima kupa u njenom naručju i gubi u njoj. Ali on nije krenuo za njom. Šta god da je osetila prema njemu, to nije bila ljubav čak ni želja. Mislila je da je to "pažljivo" od njega da drži svoju ljubavnicu ušuškanu da bi zadovoljio svoju odvratnu pohotu sa njom. Džejson je gorko shvatio. Ali Viktoriju je ponos podstakao na ideju da ga ne vide u javnosti sa drugom ženom. Njen ponos je povređen, ništa drugo. Ali kada se setio strašnih batina koje je njen ponos pretrpeo od Andreja, otkrio je da nije imao srca da je još više povredi. On je razumeo ponos. Setio kako je bio razbijen i koliko se razbesneo kada je prvi put otkrio Melisinu podmuklost. Stao je u svoj kabinet da uzme neke dokumente, a onda pošao uza stepenice, čitajući dokumenta i noseći jaknu. "Dobro jutro." reče njegov sobar bacajući pogled na jaknu koju je nosio njegov gospodar. "Dobro jutro, Frenkline." reče Džejson predajući jaknu bez podizanja očiju sa dokumenata. Frenklin mu dodade umivaonik za brijanje, brijač i četkicu, a zatim odnese jaknu na pranje. "Da li vaše odelo za večeras treba da bude formalno ili neformalno, gospodaru?" on učtivo upita. "Gospođa Fielding misli da provodim mnogo vremena van kuće noću." On je otišao prema mermernom kupatilu na kraju sobe, nesvestan izraza zadovoljstva na licu svoga sobara. Frenklin ga je posmatrao dok je odlazio prema kupatilu, a zatim požuri da podeli radosnu vest sa Northrupom. Dok lejdi Viktorija nije upala u kuću pre nekoliko meseci i upropastila urednu, disciplinovanu dosadu svačijeg života, gospodin Frenklin i gospodin Northrup su ljubomorno čuvali svoje invidualne pozicije poverenja. U stvari oni su izbegavali jedan drugog četiri duge godine. Sada su, međutim, ova dva protivnika postali saveznici u njihovoj zajedničkoj zabrinutosti za gospodara i gospodaricu kuće. Northrup je bio u prednjem hodniku do salona i polirao sto. Pogledavši okolo kako bi bio siguran da nema nikoga ko bi čuo, gospodin Frenklin požuri napred kako bi saopšti radosnu vest o gospodskoj burnoj romansi. Tačnije o nedostatku njihove romantike. I da čuje zauzvrat bilo koju vest koju bi Northrup želeo da mu poveri. Nagnuo se blizu njega u poverenju, blaženo nesvestan O'Majlija koji je prislonio uho uza zid da bi čuo njihov razgovor. "Njegovo gosppodstvo namerava večeras večerati kod kuće, gospodine Northrup." sobar je šaputao zaverenički. "Verujem da je to dobar znak. Vrlo dobar znak, zaista." Northrup se ispravi. Njegov izraz je bio impresioniran. "To je poseban Bojana M. & Briseida Akelei

222

Jednom i zauvek – Judith McNaught događaj, sa obzirom na njegov izostanak poslednjih pet noći, ali ja ne nalazim da je to ohrabrujuće." "Vi ne razumete. Njegovo gospodstvo je konkretno reklo da ostaje kod kuće jer je gospođa to tražila." "Dakle, to je ohrabrujuće, gospodine Frenklin." Northrup se nasloni, baci pogled okolo da bude siguran da niko ne sluša pa reče: "Mislim da zahtev njene visosti leži u članku u novinama koji je videla jutros koji je naveo da veruje da se njegovo gospodstvo viđa sa damom odredjene klase. Operskom pevačicom, mislim." O'Maji skloni uho od zida i potrča niz hodnik koji je služio da se sveženje prenese iz kuhinje u salon. "Ona je to uradila." on povika trijumfalno kada je uleteo u kuhinju. Gospoða Kardok se uspravi ostavljajući svoje testo i ignoršući kada je zgrabio jabuku sa njenog radnog stola željna da čuje šta on to ima za reći. "Šta je uradila?" O'Majli se nasloni na zid i pomože sebi velikim ugrizom jabuke mašući nepojedenim delom kako bi istakao svoj govor. "Ona je rekla gospodaru, znaš šta. Sve sam čuo od Frenklina i Northrupa. Ona je u novinama pročitala za gospodara i gospođicu Sibl, pa je rekla njegovom gospodstvu da ostane kući, gde i pripada. On ostaje, takođe. Sam sam rekao da bi retko koja devojka podnela gospodara. Znao sam i pre nego što mi je rekao Irac! Ali ona je prava dama, takođe." dodao je lojalno, blago se smešći. "Ona je bila tužna dama ovih dana, jadnica." reče gospođa Kardok i dalje izgledajući pomalo zabrinuto. "Ona jedva da jede kada on nije tu, iako ja napravim sve što najviše voli. I uvek mi se tako ljubazno zahvali, takođe. To je dovljno da se raplačeš. Ne mogu da zamislim zašto noću nije u njenom krevetu, gde i pripada ..." O'Majli odmahnu sumorno glavom. "On tamo nije bio još od njihovog venčanja. Rut kaže da je sigurna u to. I njeno gospodstvo nije spavalo u njegovom, tako kažu sobarice." u mrzovoljnoj tišini on posegnu za drugom jabukom, ali ovog puta gospođa Kardok ga udari po ruci svojim peškirom. "Ostavi moje jabuke, Danijele. One su za pitu koju pravim za dezert." Iznenada, osmeh joj zatreperi preko ljubaznog lica. "Ne, samo napred uzmi jabuke. Odlučila sam da napravim nešto drugo za njih večeras. Nešto svečanije od pite." Najmlađa pralja, ružna, punačka devojčica od oko šesnaest godina pope se gore. "Jedna od sobarica za veš govorila je o prahu koji se doda u vino muškarcu i on poželi ženu, ako je njegova muškost ono što pravi problem. Sobarice misle da bi trebalo dodati malo tog Praha, samo da podpomogne stvari." kuhinjski službenici su svi promrmljali da se slažu, ali je O'Majli uzviknuo podrugljivo. "Gospode, devojko! Bojana M. & Briseida Akelei

223

Jednom i zauvek – Judith McNaught Odakle ti takve ideje? Njegovo gospodstvo ne treba prah i to možete reći svima u vešerajnici. Džon, kočijaš se smrzavao cele prošle zime čekajući da gospodar izadje iz kreveta gospođice Harpor. Ona je bila pre gospođice Sibl." "Da li je bio sa gospođicom Sibl sinoć?" upita gospođa Kardok već mereći brašno za njen "svečani" dezert. "On je bio tamo, taman dovoljno. Čuo sam od kočijaša. Naravno mi ne znamo šta je tamo radio. Možda ju je isplatio." Gospođa Kardok mu je poslala slab, neubeđen osmeh. "Pa, barem ostaje večeras na večeri sa njegovom ženom. To je dobar početak." O'Majli složno klimnu glavom i poče da deli vesti koje je dobio od kočijaša gde je gospodar proveo noć. Od sto četrdeset ljudi na Vejkfild parku samo je Viktorija bila iznenađena kada se Džejson pojavio za večerom. "Ti ostaješ kod kuće večeras?" Povika ona oduševljena kada je seo na čelo stola. On joj posla odmeravajući pogled. "Imao sam utisak da si to želela da uradim." "Pa, jesam." Viktorija priznade pitajući se da li je izgledala najbolje u svojoj smagradnoj haljini koju je nosila. Želela je samo da nije bio toliko daleko od nje na suprotnoj strani dugačkog stola. "Samo nisam zaista očekivala da ćeš to uraditi. To je ..." Ona prekide kada je O'Majli ušao i doneo kristalne čaše napunjene vinom. Bilo joj je gotovo nemoguće da nastavi razgovor sa Džejsonom na toj udaljenosti i fizičkoj i psihičkoj. Uzdahnula je kada je O'Majli krenuo ka njoj sa čudnim utvređnim sjajem u očima. "Vino, moja gospo." i preteranim naklonom izbi čašu iz ležišta koja se prosu po Viktorijinom mestu. "O'Majli!" uzviknu Northrup sa svog mesta gde je obično stajao i nadzirao sve. O'Majli mu posla pogled ignorišući ga nevino. Napravila se velika frka oko premeštanja Viktorije, pomažući joj da ustane i vodeći je ka Džejsonovom kraju stola. "Tu sedite, gospo." rekao je on zračeći nervozom kada je posega za stolicom sa Džejsonove desne strane. "Dodaću vam malo više vina jer ste u šoku. Onda ću počistiti onaj nered tamo. Miriše grozno to prosuto vino. Nemogu da zamislim kako sam prolio čašu tako. Najbolje da ostanete daleko od toga." rekao je on, dodajući belanca i ostale namirnice na Viktorijin tanjir i stavljajući joj salvetu u krilo. "Ruka me je zabolela kada sam pokušao da vam sipam vino. Nije ništa ozbiljno. Samo davno slomljena kost." Viktorija je ispravila svoju haljinu i pogledala ga sa simpatičnim osmehom. "Žao mi je zbog tvojih bolova, O'Majli." O'Majli se potom okrenuo prema gospodinu Fieldingu nameravajući Bojana M. & Briseida Akelei

224

Jednom i zauvek – Judith McNaught da izgovori još lažnih izgovora, ali usta mu se osušiše kada vide Džejsonov značajan, nemilosrdan pogled i kako palcem prelazi po oštrici noža kao da proverava njegovu oštrinu. O'Majli prevuče prstom između vrata i okovratnika pa se okrete Viktoriji ."Ja, ja ću vam doneti drugu čašu vina." "Gospoađa Fielding ne pije vino za večeru." zaustavljajući ga rekče Džejson, a onda zastade kao da mu je upravo pala neka misao u glavi. "Ili si promenila navike, Viktorija?" Viktorija odmahnu glavom, zbunjena neizgovorenom komunikacijom između Džejsona i O'Majlija koja se činilo da se dogaðala. "Ali mislim da bih mogla malo večeras." dodala je pokušavajući da umiri situaciju koju nije razumela. Sluge su se povukle ostavljajući ih da večeraju u represivnom sjaju dvadeset metara duge trpezarije. Teška tišina visila je tokom celog obroka isprekidana samo povremenim kuckanjem zlata o porcelan. Tišina je bila još teža za Viktoriju jer je ona bila svesna blistave svetlosti koja bi okružila Džejsona da je otišao za London, umesto što je ostao ovde. U vreme kada je donesen dezert njena patnja je došla do očaja. Dva puta je poušala da razbije tišinu kometarima o vremenu ili o ukusu njihovog obroka. Džejsonovi odgovori na to su bili ljubazni, ali izluđujuće kratki. Viktorija se vrpoljila sa svojom kašikom znajući da mora da uradi nešto i to brzo jer se jaz između njih svakog trenutka širio. Svakim danom sve dublje rastao, sve dok uskoro ne bi bilo načina da se premesti. Njena sumorna nervoza je malo razbijena kada je O'Majli umarširao sa dezertom i loše skrivenim osmehom, postavljajući pred njih mali, predivan kolač ukrašen sa dve isprepletene zastave. Jedna je bila Engleska druga Američka. Džejson pogleda tortu pa podiže pogled na nametljivog slugu. "Ja predpostavljam da je gospođa Kardok danas u patriotskom raspoloženju?" O'Majlijevo lice je palo gledajuću u svog gospodara sa hladnim nezadovoljstvom. "Ili je trebalo da me podseti, simbolično, da sam oženjen?" Sluga odmahnu glavom. "Nikada, milorde." on je čekao nabijen na Džejsonov pogled dok ga Džejson nije otpustio odmahujući glavom. "Ako je ovo trebalo da predstavlja naš brak," reče Viktorija sa nenamrnim humorom, "onda je trebala da ukrasi sa dva ukrštena mača a ne zastavama." "U pravu si." reèe Džejson uzimajući svoju vinsku čašu. On je zvučao toliko nezainteresovano zbog užasnog stanja u njihovom Bojana M. & Briseida Akelei

225

Jednom i zauvek – Judith McNaught braku, da se Viktorija uspaničila i uletela u temu koju je pokušavala da započne celo vee. "Ne želim da budem u pravu!" Ona pogleda njegovo nečitljivo lice. "Džejsone, molim te želim da stvari budu drugačije između nas." Izgledao je blago iznenađen kada se nagnuo u stolici i proučavao je ravnodušno. "Šta imaš na umu?" Njegovo ponašanje bilo je toliko ravnodušno i nezainteresovano, da se Viktorijina nervoza udvostručila. "Pa, ja bih da budem prijatelji, prvenstveno. Da se zajedno smejemo i razgovaramo kao nekada." "Pričaj dalje." pozvao je. "Ima li nešto konkretno o čemu bi da razgovaramo?" ona ozbiljno upita. Džejsonove oči su prešle preko njenog opojnog lica. Mislio je, želim da pričamo o tome zašto moraš da piješ da bi otišla sa mnom u krevet. Želim da pričamo o tome kako te moj dodir čini bolesnom. Onda je rekao: "Ništa posebno." "Dobro. Onda ću početi." ona je oklevala, a onda počela. "Kako ti se sviđa moja haljina? To je jedna od kojih si dao da mi madam Dumose napravi." Džejsonov pogled pade na zanosno telo u zelenoj haljini. Izgledala je očaravajuće u zelenom, mislio je, ali je trebala da stavi smargrade da bi upotpunila utisak. Da su stvari drugačije on bi isterao sluge i povukao je u krilo, a onda bi odvezao njenu haljinu, izlažući njene opojne grudi svojim rukama i usnama. On bi ljubio svaku, a onda je popeo na sto i vodio ljubav sa njom sve dok oboje ne bi bili preslabi da stoje. "Haljina je u redu." rekao je."Potrebni su ti smagradi." Viktorijina ruka samosvesno polete ka njenom grlu. Ona nije imala nikakve smragrade. "Mislim da i ti izgledaš veoma lepo, takođe" rekla je ona, diveći se njegovoj skupoj, prilagođenoj teget jakni koja je sjajno prijanjala njegovim ramenima. Lice mu je bilo toliko preplanulo, njegova kosa tako mračna, da su njegova bela košulja i marama za vrat stajale u savršenom kontrastu. "Ti si veoma zgodan." reče ona čežljivo. Tračak iznenadnog osmeha pojavi mu se na usnama. "Hvala." rekao je iznenađeno. "Nema na čemu." Viktorija odgovori misleći da je veoma zadovoljan zbog njenog komplimenta i to je iskoristila kao prihvatljivu temu razgovora. "Kada sam te prvi put videla, mislila sam da izgledaš zastrašujuće, da li si to znao? Naravno bio je skoro mrak i ja sam bila nervozna, ali ti si toliko visok da je to zastrašujuće" Džejson se davio u svom vinu. "Na šta misliš?" Viktorija objasni nevino. "Na naš prvi susret." reče ona. "Sećaš se. Bojana M. & Briseida Akelei

226

Jednom i zauvek – Judith McNaught Bila sam napolju na suncu sa prasetom u rukama kojeg sam dala farmeru, a onda si me uvukao u kuću gde je bio mrak u odnosu na napolje …" Džejson naglo ustade. "Žao mi je što sam te tretirao necivilizovano. Sada, ako ti ne smeta mislim da ću veče provesti radeći." "Ne." reče Viktorija brzo ustajući. "Molim te, nemoj raditi. Hajde da uradimo nešto drugo. Nešto što možemo zajedno. Nešto što želiš." Džejsonovo srce udari u rebrima. Zagledao se u njeno izvajano lice i video poziv u njenim plavim očima. Nada i neverica su se sudarile u njegovim grudima. Eksplodirale kada je položio ruku na njen obraz i lagano prešao preko njene bujne kose. Viktorija je zadrhtala od zadovoljstva jer ju je konačno dodirnuo sa toplotom. Trebala je da pokuša ovo dan pre, a ne da čeka u patnji i tišini. "Mogli bismo da igramo šah, mada nisam baš dobra u tome, ali ako imaš karte ..." Njegova ruka se zgrči na njenom obrazu, a lice mu se zatvori. "Izvini, Viktorija. Moram da radim." On prođe pored nje i nestade u svom kabinetu, gde je ostao do kraj večeri. Viktorijino srce potonu u zbunjenom razočarenju. Provela je veče u pokušaju da čita. Do kraja večeri ona je bila rešena da mu ne dozvoli da padne natrag u naručje svoje ljubavnice. Setila se kako ju je gledao pre nego što je predložila da igraju šah. To je isti način na koji ju je gledao pre nego što bi je poljubio. Njeno telo je to prepoznalo odmah. Osećajući se neobjašnjivo toplo i nestabilno kada bi je Dđejson dodirnuo. Možda je hteo da je poljubi, a ne da igraju šah. Dragi Bože on je možda hteo onu odvratnu stvar ponovo. Viktorija se strese na tu pomisao, ali ona je bila spremna da to ponovo uradi, ako bi to vratilo harmoniju. Njen stomak se predao na pomisao da je Džejson dodiruje dok je gola. Da posmatra njeno telo na taj užasan, invidualan način kako je to uradio prve bračne noći. Možda ne bi bilo toliko strašno kada bi bio fin prema njoj. Dok bi to radio bilo bi lepo kada bi je I poljubio. Čekala je u svojoj sobi dok nije čula Džejsona kako se kreće po njegovoj, a zatim je obukla tirkizni, satenski ogrtač sa širokim bež trakama i punim rukavima. Otvorila je vrata koja povezuju njen i Džejsonov apartman i ušla. "Moj godpodaru, Džejsone." naglo je rekla. Bio je skidao svoju košulju. Grudi su mu bile skoro potpuno izložene, a njegova kosa razbarušena. "Gubi se odavde, Viktorija." rekao je ledenom neugodnosti. "Ali ..." "Ja ne želim da pričam," rekao je pomalo sarkastično "ja ne želim da igram šah, ja ne želim da igram karte." Bojana M. & Briseida Akelei

227

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Pa, šta želiš?" "Želim da odeš odavde. Da li je to dovoljno jasno?" "Ja bih rekla da je to vrlo jasno." odgovori ona sa puno dostojanstva. "Neću te opet gnjaviti." Ona uđe u svoju sobu i zatvori vrata, ali i dalje je bila odlučna da od svog braka napravi srećan i čvrst brak. Nije razumela šta očekuje od nje. Većinom ga nije razumela. Ali je ona znala nekoga ko jeste. Džejsonu je trideset, mnogo stariji od nje, ali kapetan Farel je stariji od Džejsona i on bi mogao da je posavetuje šta da uradi.

Bojana M. & Briseida Akelei

228

Jednom i zauvek – Judith McNaught Dvadeset peto poglavlje Viktorija je odlučno otišla do štala i čekala da osedlaju konja za nju. Njen novi crni konj je išao savršeno uz njenu crnu jahaću jaknu koja je isticala njene pune grudi i uzan struk. Snežno bela košulja isticala je njene pune jagodice, a ticijan kosa je bila pokupljena u elegantan rep. Sve je to doprinelo da se oseća starije i sa puno više softificiranosti i samopouzdanja. Čekala je kod štale dokono osluškujući rad svojih nogu. Onda se blistavo osmehnula konjušaru koji je izveo konja koji se šepurio sa dlakom koja se sijala kao saten. Viktorija se zagledala u čudu u veličanstvenog konja. "On je pelep, Džone. Kako se zove?" "Zove se Matador." reče konjušar. "Iz Španije je. Njegovo gospodstvo ga je izabralo za vas dok vaš novi konj ne stigne za nekoliko nedelja." Džejson joj je kupio konja, Viktorija shvati, dok joj je konjušar stavljao nogu na sedlo. Nije mogla da zamisli zašto je Džejson kupovao novog konja za nju, kada je njegova štala sa konjima jedna od najboljih u Engleskoj. Ipak, veoma je velikodušno od njega što je to uradio i savršeno tipično da to ne spomene. Ona povede Matadora u laganu šetnju strmom, krivudavom stazom koja je vodila do kuće kapetana Farela i uzdahnu od olakšanja kada je kapetan izašao na trem da joj pomogne da siđe. "Hvala vam." reče kada su joj noge bile na čvrstom terenu. "Nadala sam se da ćete biti ovde." Kapetan se namršti na nju. "Nameravao sam da se dovezem danas do Vejkfilda da vidim kako Džejson i vi napredujete." "U tom slučaju," reče ona sa osmehom. "To je kao da ne stavljate sebe u nevolju." "Nema poboljšanja?" upita on iznenađen uvodeći je u kuću. Viktorija sede i mrzovoljno odmahnu glavom. "Ako ništa drugo, stvari su još gore. Pa, ne baš gore. Ako ništa drugo, Džejson je sinoć ostao kod kuće, umesto da ode za London u posetu njegovolj lju... Pa, znate na šta mislim." reče ona. Nije planirala tako intimnu temu. Samo je htela da razgovara o Džejsonovom raspoloženju, a ne o njihovom intimnom odnosu. Kapetan Farel je punio dve šoljice kafom, pa baci zbunjeni pogled preko ramena. "Ne, ne znam. Na šta mislite?" Viktorija mu dobacis vidno nelagodan pogled. "Ne stidite se, dete. Ja ću vam poverovati. Sa kime još možete da razgovarate?" Bojana M. & Briseida Akelei

229

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Ni sa kim." reče Viktorija jadno. "Ako je ono što pokušavate da mi kažete teško, kao što predpostavljam da jeste, mislite o meni kao o svom ocu ili o Džejsonovom ocu." "Vi niste nijedno ni drugo i nisam sigurna da bih mogla da pričam sa svojim ocem o onom što tražite." Kapetan Farel odloži šoljice i okrete se polako gledajući je preko sobe. "Da li znate šta jedino ne volim na moru?" kada je odmahnula glavom on odgovori "Usamljenost moje kabine. Ponekad uživam u samoći. Ali kada se osećam poput olujnog nevremena, osećam se usamljeno. Nemam sa kim da podelim svoje strahove. Ne mogu da dozvolim da moji ljudi osete da se bojim ili da osećam paniku. Pa moram da nastavim da sve to držim u sebi dok strah ne dobije velike proporcije. Ponekad imam osećaj da je moja žena bila bolesna ili u opsnosti, a da ja ništa nisam uradio. Taj osećaj me proganja, jer nije bilo nikoga da mi kaže da sam glup. Ako ne mogu da razgovaram sa Džejsonom ili vi ne možete da razgovarate sa mnom, onda nećete nikada naći odgovore koje tražite." Viktorija je zurila u njega sa simpatijama. "Vi ste najjljubazniji čovek koga sam ikada upoznala, kapetane." "Zašto onda samo ne razgovarate sa mnom kao da sam vaš otac?" Mnogi ljudi, uljučujući i žene, su poveravali doktoru Steatonu. Mnoge stvari sa veoma malo stida i srama. Viktorija je to znala. I ako želi da razume Džejsona, ona će morati da razgovara sa kapetanom Farelom. "Zapravo došla sam ovde da vas pitam, da li ste sigurni da ste mi rekli sve što znate o Džejsonu? Džejson je sinoć ostao kući po prvi put odkako sam vas zadnji put videla. On je odlazio u London da vidi svoju ... ah ... " ona duboko uzdahnu pa reče "Svoju ljubavnicu." Kapetan Farel se ukoči, ali se nije okretao. "Zašto mislite tako nešto?" upita on polako uzimajući činiju sa šećerom. "O, sigurna sam u to. Novine su pisale o tome juče. Džejson je bio odsutan celu noć, ali se vratio na doručak dok sam to čitala. Bila sam …" "Mogu da zamislim." "I zamalo sam izgubila živce, ali sam pokušala da budem razumna. Rekla sam mu da shvatam da pažljivi muževi imaju ljubavnice, ali da mislim da bi trebalo da bude diskretan i ..." Kapetan Farel raširi oči zureći u nju sa činijom šećera u jednoj i krčagom mleka u drugoj ruci. "Rekli ste da je obizrno od njega što drži ljubavnicu, ali da treba da bude diskretan?" "Da. Nije trebalo to da kažem?" "Što je još važnije zašto ste to rekli? Zašto ste to uopšte i pomislili?" Bojana M. & Briseida Akelei

230

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Flosi Vilson mi je objasnila da je to običaj u Engleskoj. Da obzirni muževi imaju ljubavnice." "Flosi Vilson?" on reče u zgroženoj neverici. "Flosi Vilson?" ponovi on kao da nije mogao da veruje svojim ušima. "Flosi Vilson je usedelica, da ne pominjemo da je potpuno luda! Džejson je zadržao u Vejkfildu da mu pomogne oko Džejmija, tako da kada bi on bio daleko, Džejmi bi imao ženu koja bi ga volela. Flosi je draga, ali je budala. Vi ste pitali takvu ženu za savet o mužu?" "Nisam je pitala sama je rekla." Viktorija se branila. "Žao mi je što sam vikao na vas, dete." rekao je on trljajući vrat. "U Irskoj, žena obeležava glavu svoga muža ako ode drugoj ženi. To je mnogo jednostavnije i učinkovitije, rekao bih. Molim vas, nastavite sa onim što ste pokušavali da mi kažete. Rekli ste da ste se suočila sa Džejsonom ..." "Ja bih radije da ne nastavljam." reće Viktorija oprezno "Mislim da nisam trebala da dolazim. Zapravo to je bila glupa ideja. Samo sam se nadala da biste mi vi mogli objasniti zašto se Džejson toliko udaljio od mene od našeg venčanja ..." "Šta" upita kapetan Farel napeto "mislite pod "udaljio"?" "Ja ne znam kako to da objasnim." On sipa još kafe u dve šolje i donese ih. "Viktorija," reče on kada se okrenuo namršten "pokušavate da mi kažete da ne dolazi u vaš krevet često?" Viktorija pocrvene i zagleda se u svoje ruke. "Zapravo, on nije bio tamo od naše prve bračne noći. Mada sam se zaista uplašila kada je sledeće jutro razvalio vrata moje sobe, koja sam zaključala i …" Bez reči, kapetan Farel se okrete ka ormanu i napuni dve čaše. Ovaj put sa viskijem. "Popijte ovo." odlučno je naredio. "To će vam olakšati razgovor, jer ja nameravam da čujem ostatak ove priče." "Da li znate da pre nego što sam došla u Englesku, nikada nisam probala alkohol bilo koje vrste, sem vina kada su mi roditelji poginuli." reče ona i namršti se na sadržaj čaše, a zatim pogleda u njega kada je seo. "Ali od kako sam došla ovde, ljudi mi daju vino, viski, šampanjac da pijem i govore mi da ću se osećati bolje. To ne čini da se osećam bolje, ni najmanje." "Pokušaj." naredi joj on. "Pokušala sam to. Vidite, bila sam toliko nervozna na dan kada smo se venčavali da sam pokušala da pobegnem od Džejsona u crkvi. Dakle, kada smo stigli na Vejkfild pomislila sam da bi mi malo vina pomoglo da prebrodim ostatak noći. Popila sam pet čaša na našoj svadbi, ali sve je to uradilo da mi bude muka kada smo otišli u spavaću sobu." Bojana M. & Briseida Akelei

231

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Da li sam dobro shvatio da si pokušala da ostaviš Džejsona na oltaru pred njegovim poznanicima." "Da, ali oni nisu shvatili. Džejson jeste, ali..." "Blagi Bože." šapnu on. "I sledećeg jutra ste zaključali sobu od Džejsona." Viktorija klimnu glavom, osećajući se jadno. "A onda ste mu rekli da je obzirno od njega da ide svojoj ljubavnici?" Kad je Viktorija opet jadno klimnula glavom, kapetan Farel je zurio u nju u nemoj fascinaciji. "Ja sam pokušala to da učinimo sinoć." obavestila ga je u samoodbrani. "Laknulo mi je da to čujem." "Da, ponudila sam mu da radimo šta god želi." "Mora da je odmah pomerio svoj raspored." kapetan Farel se bledo nasmeja. "Pa, na trenutak je izgledalo kao da da. Ali kada sam pomenula da bi mogli da igramo šah ili karte on je ..." "Vi ste hteli da igrate šaha? Za Boga miloga, zašto šah?" Viktorija ga bolno pogleda. "Pokušala sam da mislim na stvari koje su moji otac i majka radili zajedno. Predložila bih šetnju, ali je bilo malo prohladno sinoć." Vidljivo rastrzan izmežu smeha i nevolje, kapetan Farel odmahnu glavom. "Jadan Džejson." rekao je kapetan, histerično se smejući. Kada je pogledao ponovo u nju, bio je smrtno ozbiljan. "Uveravam vas da su vaši roditelji radili ... eh ... druge stvari." "Kao na primer?" upita Viktorija misleći na večeri koje su provodili pokraj vatre ili čitanje knjiga. Njena majka je kuvala omiljena očeva jela za njega i stalno je držala kuću urednom i prepravljala njegove stvari. Ali Džejson je imao vojsku ljudi koje su sve to radili za njega. A radili su to savršeno. Ona baci pogled na kapetana Farela koji je ćutao u neprijatnoj tišini. "O kakvim stvarima vi govorite?" "Ja govorim o intimnosti tvojih roditelja dok su bili u krevetu." otvoreno je rekao. Davno sećanje prođe kroz Viktorijinu glavu. Kako njen otac stoji ispred spavaće sobe njene majke i ona u mislima ču glas svoga oca dok je pokušavao da drži svoju ženu u naručju. "Nemoj me odbijati, Katarina. Za Boga miloga, nemoj." Njena majka nije primala njenog oca u svoj krevet, shvatila je Viktorija. I onda se setila koliko je njen otac bio bolan i očajan te noći, i koliko je ona bila besna na majku zbog svog oca. Njeni roditelji su bili prijatelji, istina, ali njena majka nije volela njenog oca. Katarina je Bojana M. & Briseida Akelei

232

Jednom i zauvek – Judith McNaught volela Čarlsa Fieldinga i zato je i odbacivala svog muža iz kreveta kada se Doroti rodila. Pitala se da li se svi muškarci osećaju odbačeno ako ih njihova supruga izbaci iz kreveta. Njena majka nije volela njenog oca, ali oni su ili prijatelji. Prijatelji ... Ona je pokušavala da od Džejsona napravi svog prijatelja, najednom shvati. Baš kao što je to njena majka radila njenom ocu. "Vi ste topla žena, Viktorija. Puna života i hrabrosti .Zaboravite sve o vrstama brakova koje ste videli među plemstvom. One prazne, nezadovoljavajuće i površne. Razmislite o braku kakav su imali vaši roditelji. Bili su srećni, zar ne?" Njeno produženo ćutanje izazvalo je mrštenje kapetana Farela i on promeni taktiku. "Nije bitan brak tvojih roditelja. Ako žena izbaci muža iz svog kreveta, on će zaključati svoje srce za nju. Barem hoće ako ima imalo ponosa. Džejson ima puno toga. Neće puzati ili vas moliti za to. Vi ste ga udaljili od sebe. Ssada je na vama red da mu kažete da želiš nešto više." "Kako to mogu da uradim?" "Ne" reče on jezgrovito "predlaži mu da igrate šah. I nemojte da imate razumevanja za njega da ide sa drugom ženom, takođe." Kapetan Farel protrlja mišiće na vratu. "Nikada nisam shvatio koliko teško može biti čoveku da podigne kćer. Postoje neke stvari o kojima je teško razgovarati sa suprotnim polom." Viktorija brzo ustade. "Ja ću razmisliti o svemu što ste mi rekli." obeća ona pokušavajući da sakrije svoju sramotu. "Mogu li da vas pitam nešto?" stidljivo je rekao. "Predpostavljam da bi to bilo fer." odgovori Viktorija. Sa naivnim osmehom prikri svoj strah. "Posle svega ja sam vas pitala o mnogo čemu." "Da li vam je iko ikada pričao o zaljubljenosti?" "To nije stvar o kojima bi trebalo razgovarati isakim osim sa svojom majkom." Viktorija reče. "Ponekada sam čula o bračnim dužnostima. Naravno, nikada ništa razumljivo." "Dužnost." rekao je on sa gađenjem "Idite kući i zavodite svog muža, moja devojko, a on će se pobrinuti za ostalo. Posle toga više nećete gledati na to kao na dužnost. Znam Džejsona dovoljno da vas uverim u tu činjenicu." "I ako uradim šta ste mi rekli, on će onda biti srećan sa mnom?" "Da." kapetan Farel reče sa blagim osmehom "A on će usrećiti tebe zauzvrat." Viktorija spusti svoju netaknutu čašu viskija. "Znam ponešto o braku, manje od toga znam šta znači biti žena i apsolutno ništa o Bojana M. & Briseida Akelei

233

Jednom i zauvek – Judith McNaught zavođenju." Kapetan Farel je pogledao egzotičnu, mladu lepoticu pred njim i rukova se sa njom sa osmehom. "Ja mislim da vam neće biti teško zavesti Džejsona, draga moja. Čim shvati da ga želite u svom krevetu, siguran sam da će biti više nego srećan da se odazove." Viktorija pocrvene kao ruža. Osmehnu se slabo i krete prema vratima. Jahala je Matadora prema kući izgubljena u svojim mislima, jedva je bila svesna napretka veličanstvenog konja. Do trenutka kada se konj zaustavio ispred Vejkfild Parka, bila je sigurna barem u jednu stvar. Nije želela da Džejson bude u usamljenom braku poput njenog oca. Džejsonovo ne bi bilo tako strašna stvar, pogotovu ako bi je i u tom intimnom činu poljubio i uradio onu šokantnu stvar sa jezikom od kojeg joj čula plivaju i telo slabi. Umesto o novim haljinama, kako joj je gospođa Flosi predlagala, ona će misliti o njegovim mogućim poljubcima. Došavši tako daleko ona je čak priznala sebi da voli njegove poljupce. Očigledno muškarci su ljubili van kreveta, a u krevetu su radili ono što im je uvek na umu. "Nije me briga." reče Viktorija sa velikom odlučnošću kada je konjušar prišao da joj pomogne da siđe. Ona je odlučila da izdrži sve da usreći Džejsona i povrati nekadašnju bliskost. Prema kapetanu Farelu, sve što je trebalo sada da uradi je da nagovesti Džejsonu da želi da podeli krevet sa njim. Ušla je u kuću. "Da li je gospdin Fielding kod kuće?" upitala je Northrupa. "Da, moja damo." rekao je klanjajući joj se. "On je u svom kabinetu." "Da li je sam tamo?" "Da, moja damo." Northrup se ponovo nakloni. Viktorija mu se zahvali i ode niz hodnik. Onda je otvorila vrata kabineta i tiho sklinznula unutra. Džejson je sedeo za svojim stolom na suprotnom kraju duge sobe. Njegov profil je bio okrenut prema njoj. Snop papira mu je bio na laktu, a drugi u ruci. Viktorija ga pogleda. Dečaka koji je uspeo da se uzdigne iz svog detinjstva i glupog uzgoja u zgodnog, bogatog, moćnog ćoveka. On je nagomilao bogatstvo i kupio imanja, oprostio ocu i prihvatio siroče iz Amerike. Još radi, još se trudi. "Volim te." pomislila je i nepoznata misao gotovo ju je poslala na kolena. Ona je volela Andreja oduvek. Ali ako je to istina zašto onda nije osećala toliki očaj da ga usreći? Volela je Džejsona uprkos upozorenju svoga oca, uprkos Džejsonovom upozorenju da on ne želi njenu ljubav već samo njeno telo. Kako je čudno što je Džejsonu potreba vrlo važna stvar koju ne želi imati. Kako je odlučila da ga želi vratiti u svoju sobu, ona zakorači na debeli tepih koji uguši zvuk njenih koraka i stade iza njegove stolice. "Zašto radiš tako naporno?" Bojana M. & Briseida Akelei

234

Jednom i zauvek – Judith McNaught upitala je tiho. Skočio je na zvuk njenog glasa, ali se nije okrenuo. "Uživam da radim." kratko je rekao. "Da li želiš nešto? Veoma sam zauzet." To nije bio ohrabrujući početak. Za jedan delić sekunde Viktorija se zapita da li bi trebala otvoreno da ga pozove u krevet. Ali istina je bila da ona nije bila toliko hrabra i nije da je želela da stvarno idu gore, posebno ne kada je u hladnijem raspoloženju nego na dan venčanja. U nadi da će poboljšati njegovo raspoloženje, tiho je rekla: "Mora da imaš užasne bolove u leđima, čim sediš po ceo dan." Ona je pozvala svu svoju hrabrost i stavila ruke na njegova široka ramena sa namerom da ih izmasira. Džejsonovo celo telo se ukočilo čim ga je dodirnula. "Šta to radiš?" upita on. "Mislim da ću da te izmasiram." "Mojim ramenima nisu potrebna masiranja, Viktorija." "Zašto si besan na mene?" upita Viktorija obilazeći oko stola i gledajući u njegove ruke kako pišu po papiru. Kada ju je ignorisao ona stade na njegovu stranu stola. Džejson baci svoje pero u nekoj vrsti gađenja i nasloni se u svojoj stolici proučavajući je. Noga joj je bila pored ruke lagano je klimala i čitala ono što je pre nekoliko minuta pisao. I preko svoje volje, njegove oči pređoše preko njenih grudi i zaustaviše se na njenim usnama. Imala je usne koje su molile za poljupce, a trepavice su joj toliko duge da su bacale senku na njene obraze. "Skini se sa moga stola i idi odavde." odbrusi on. "Kako želiš." rekla je veselo njegova žena i ustala. "Samo sam došla da ti poželim dobar dan. Šta želiš za večeru?" Tebe, pomislio je. "Nije važno." rekao je. "U tom slučaju, da li postoji nešto što bi želeo za dezert?" Isto što bih želeo i za večeru, pomislio je. "Ne." rekao je boreći se protiv želje svog tela. "Užasno ti je lako ugoditi." rekla je izazovno i posegnula da prati liniju njegovih pravih obrva. Džejson joj uhvati ruku u vazduhu i zadrža je. Stisak mu je bio jak poput čelika. "Šta, dođavola misliš da radiš?" upitao je pomalo izvan sebe. Viktorija je kuvala iznutra, ali je uspela da slegne ramenima. "Uvek postoje vrata između nas. Mislila sam da otvorim vrata kabineta i vidim šta radiš." "Postoji više od vrata što nas razdvaja." odgovorio je on ispuštajući joj ruku. "Znam." tužno je rekla i pogledala ga toplim plavim očima. Džejson skloni svoj pogled od njenog. "Veoma sam zauzet." Bojana M. & Briseida Akelei

235

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Vidim da jesi." reče ona sa velikom nežnosti u glasu. "Prezauzet si za mene sada." reče i tiho napusti sobu. Na večeru je sišla noseći haljinu boje breskve koja je prijanjala uz svaki crtu i udubljenje njenog raskošnog tela. Džejson je suzio oči. "Da li sam ja to platio?" Viktorija je videla njegov pogled na niskom, smelom „V“ izrezu i osmehnu se. "Naravno da jesi, ja nemam para." "Nemoj je nositi van kuće. Vrlo je nepristojna." "Znala sam da će ti se dopsti." rekla je sa osmehom instiktivno je osećala da mu se dopada inače mu se oči ne bi rasplamsale tako. Džejson je gledao kao da nije mogao da veruje svojim ušima, a zatim okrenuo kristalno flašu sa stola i upitao: "Želiš li malo šerija?" "Gospode, ne." rekla je ona i nasmejala se."Kao što si već predpostavio, vino i ja se ne slažemo dobro. Ono me čini bolesnom. Seti se samo šta se desilo na dan našeg venčanja. " Nesvesna važnosti onoga što je upravo rekla, Viktorija se okrenula i gledala neprocenjivu vazu iz dinastije Ming, a njen um je prevrtao ideju. "Želela bih da odem za London sutra." rekla je ona hodajući prema njemu. "Zašto?" Ona se nasloni na stolicu na kojoj je sedeo. "Da potrošim novac, naravno." "Nisam bio svestan da sam ti ga dao." Promrmlja ometen prizorom njenih butina i grudi. U romantičnoj svetlosti sveća nežan sifon je izgledao poput kože. "I dalje imam većinu novca koji si mi davao za trošak ovih nedelja. Hoćeš li ići sa mnom u London? Nakon kupovine mogli smo otići na predstavu i ostati u gradskoj kući." "Imam sastanak ovde prekosutra ujutru." "To je još bolje." reče ona bez razmišljanja. Nekoliko sati u kočiji bi mogli da provedu u razgovoru. "Vratićemo se kući sutra uveče." "Ne mogu da odvojim vremena." kratko je rekao. "Džejsone." rekla je tiho milujuæć mu tamnu kosu. On je skočio sa stolice na koju je bila naslonjena. "Ako ti treba novac za London, reci. Ali prestani da se ponašaš kao jeftina kurva inače ću te tako i tretirati. Prebacićute preko tog kauča sa suknjama preko glave." Viktorija je zurila u njega ponižena i besna. "Radije bih bila jeftina kurva nego kompletna, slepa budala poput tebe. Budala koja tumači svaki gest koji neko napravi i izvodi pogrešne zaključke. Džejson se naljuti na nju. "Šta bi to trebalo da znači?" Viktorija gotovo udari nogom od frustracije. "Razmisli! Ti si veoma dobar u otkrivanju mene, osim što uvek grešiš! Ali reći ću ti ovo; da Bojana M. & Briseida Akelei

236

Jednom i zauvek – Judith McNaught sam kurva, ja bih crkla od gladi dok ti shvatiš. Osim toga, možeš večerati sam večeras i maltretirati jadne sluge umesto mene. Ja sutra idem u London, bez tebe." to reče i izađe iz sobe ostavljajući Džejsona da bulji za njom zbunjeno skuljenih obrva. Viktorija je upala u svoju sobu, bacila svoju raskošnu haljinu i obukla spavaćicu od satena. Ode do toaletnog stolića i kada se njen bes ohladio, osmeh joj iskrivi usne. Izgled zaprepašćenja na Džejsonovom licu kada mu je rekla da kada bi ona bila prostitutka da bi umrla od gladi da je do njega, bio je gotovo komičan.

Bojana M. & Briseida Akelei

237

Jednom i zauvek – Judith McNaught Dvadeset šesto poglavlje Viktorija je otišla veoma rano u London sledećeg jutra i u sumrak se vratila u Vejkfild. Pogledala je sa ljubavlju u predmet koji je držala u rukama, a koji je videla pre nekoliko nedelja kada je prvi put došla u London. To ju je podsetilo na Džejsona, ali tada joj se činilo užasno skupo, a i ne bi bilo primerno da mu je tada kupila poklon. Sećanje na to joj je ostalo u umu svih ovih nedelja, daveći je. Nije mogla više čekati i rizikovati da se proda. Nije imala pojma kada će mu ga dati. Svakako ne sada kada su u neprijateljskim odnosima. Ali uskoro. Ona zadrhta kada se seti cene. Džejson joj je dao drsko veliku svotu koju je ona jedva dodirnula, ali je poklon vredeo svakog šilinga plus mnogo više. Vlasnik ekskluzivne male prodavnice bio je više nego srećan da dođe ranije i otvori radnju za markizu od Vejfilda. "Njegovo gospodstvo je u svom kabinetu." Northrup reče Viktoriji kada je otvorio vrata. "Da li on želi da me vidi?" upita Viktorija zbunjena Northrupovim brzom, netraženom informacijom o Džejsonovom prebivalištu. "Ne znam, moja damo." Northrup odgovori neprijatno "Ali on ... hm ... pitao je da li ste došli kući." Viktorija pogleda uznemirenog Northrupa i seti se Džejsonove uznemirenosti kada je onog dana nestala kod kapetana Farela. Pošto je njeno putovanje u London trajalo dva puta duže, jer je potrajalo dok je našla prodavnicu, ona je pretpostavila da se Northrup ponovo našao na Džejsonovoj vatrenoj liniji. "Koliko puta je pitao za mene?" upita ona. "Tri," odgovori Northrup" u zadnjih sat vremena." "Shvatam." reče Viktorija sa osmehom razumevanja. Bilo joj je neverovatno drago što je Džejson mislio na nju. Nakon što je dopustila Northrupu da joj skine ogrtač, uputila se prema kabinetu. U nemogućnosti da kuca sa poklonom u rukama, ona okrete ručicu i nežno gurnu vrata ramenom. Umesto da radi za svojim stolom, kao što je očekivala, Džejson je stajao na prozoru, ramenom oslonjen na okvir prozora, zagledan u daljinu preko travnjaka ispred kuće. On se trže na zvuk njenog prisustva i ispravi se. "Vratila si se." reče on gurajući ruke u džepove. "Zar si pomislio da se neću vratiti?" upita Viktorija proučavajući njegovo lice. On umoro slegnu ramenima. "Iskreno, nemam pojma šta ćeš u kom momentu da uradiš." Bojana M. & Briseida Akelei

238

Jednom i zauvek – Judith McNaught Sa obzirom na njene akcije u poslednje vrema, Viktorija je mogla da razume zašto on misli da je ona impulsivna, nepredvidiva, žena. Juče mu se nežno umiljavala, a onda ga besno ostavila u salonu. A sada je imala ludu potrbu da stavi ruke oko njegovog vrata i zamoli ga za oproštaj. Umesto da rizikuje i bude još jednom odbačena kao prošli put, ona uguši svoj nagon i promeni svoju odluku koju je donela ranije te odliči ranije mu dati poklon. "Bilo je nešto što sam morala da kupim u Londonu." rekla je jarko pokazujući mu umotan poklon u rukama. "Videla sam to pre nekoliko nedelja, ali nisam imala dovoljno novca." "Trebalo je samo da me pitaš za novac." rekao je on krećući prema radnom stolu sa očiglednom namerom da nastavi sa radom. Viktorija odmahnu glavom. "Nisam mogla da te pitam za novac, kada je stvar koju sam želela da kupim za tebe. Evo." rekla je pružajući mu ruke. "To je za tebe." Džejson se zaustavi i pogleda u duguljasti objekat obmotan srebrnim papirom. "Šta?" rekao je ravnodušno kao da nije razumeo šta mu je govorila. "Razlog zbog kojeg sam išla u London je bio taj, da bih kupila ovo za tebe." reče Viktorija sa zbunjenim osmehom pružajući mu kutiju. Zurio je u poklon u konfuziji i dalje držeći ruke u džepovima. Sa naglim otkucajem srca, Viktorija se upita da li je on ikada dobio poklon. Ni njegova žena, niti njegove ljubavnice verovatno mu nikada nisu ništa poklonile. I unapred je zaključila da ni žena koja ga je podigla nikada mu ništa nije poklonila. Nagon da ga zagrli je bio gotovo nemoguć i Džejson konačno izvuče ruke iz dčepova. Uzeo je poklon i zagledao ga kao da nije siguran šta sada da radi sa njim. Skrivajući svoju nežnost iza blistavog osmeha, Viktorija sede na ivicu stola i upita ga: "Zar ga nećeš otvoriti?" "Šta?" tupo je rekao. Oporavljajući svoju smirenost, on reče. "Da li želiš da ga sada otvorim?" "Koje bi vreme bilo bolje?" upita Viktorija veselo pokazujući na mesto na stolu kraj svog kuka. "Možeš ga staviti ovde da ga otvoriš. Ali budi oprezan. Krhko je." "Teško je." rekao je šaljući joj brz, nesvestan osmeh dok je pažljivo odmotavao vitku mašnicu i skidao srebrni papir. Skinio je papir sa velike kožne kutije i pogledao u unutrešnjost. "Podsetio me je na tebe." reče Viktorija dok je on opezno izvlačio izuzetno isklesanog pantera napravljenog od oniksa, očiju napravljenih od sjajnih smagrada. Kao da je živa mačka zaroblena magijom u trku, a zatim magično transformisana u oniks. Bilo je živog kretanja u svakoj liniji njenog elegantnog tela. Moći u njenim Bojana M. & Briseida Akelei

239

Jednom i zauvek – Judith McNaught bokovima. Opasnosti i inteligencije u zelenim očima. Džejson, čija je zbirka slika i retkih artefakata, kako je rekao jedna od najboljih u Evropi, gledao je u pantera sa strahopoštovanjem. Što je skoro nateralo suze na Viktorijine oči. To je bio divan komad, ona je to znala, ali on ga je tretirao kao neprocenjivo blago. "On je veoma dobar." rekao je tiho vukući palcem preko panterovih leđa. Sa beskrajnom pažnjom stavio je životinju na sto i okrenuo se ka Viktoriji. "Ja ne znam šta da kažem." priznao je sa stidljivim osmehom. Viktorija pogleda u njegovo bahato lice sa dečačkim osmehom i pomisli kako nikada nije izgledao tako dražesno zgodan. Osećajući se neverovatno veselo, ona reće: "Nemoraš da kažeš ništa. Jedno hvala, ako želiš, možeš da kažeš." "Hvala." rekao je on čudnim, promuklim glasom. Zahvali mi poljupcem.Pomisao niotkuda iskoči u Viktorijinom umu i reč izleteše iz njenih usta pre nego što je stigla da ih zaustavi."Zahvali mi sa poljubcem." podseti ga ona sa nežnim osmehom. Džejson uzdahnu dugo i nestabilno, kao da sebe priprema za neki težak zadatak. Onda je stavio ruke sa obe njene strane i nagnuo se. Spusti usne na njene i slast njegovog poljubca, umalo je obori sa nogu. Viktorija nagnu glavu unazad pod pritiskom njegovih usana, poremetivši ravnotežu. Kada Džejson podiže glavu udaljavajući se, ona ga uhvati rukama za ramena, držeći ga za u savijenom položaju. Bilo je kao da poziva gladnog čoveka na ručak. Žestoko se obrušio usnama na njene, a kada mu je uzvratila poljubac, njegov poljubac je postao još uporniji. On joj rastavi usne jezikom zadirkivajući je, nagovarajući je da odgovori. Stidljivo, njen jezik dotače njegov i Džejson izgubi kontrolu. On zastenja i zamota ruke oko nje podižući je sa stola i čvrsto privlačeći njeno telo uz svoje. Osetio je kako njene ruke prelaze preko njegovih grudi i obmotavaju se oko njegovog vrata. Ohrabrenje koje je dobio ovim gestom zapalio je plamen strasti u njemu da je skoro izgubio razum. Protiv njegove volje, njegova ruka se popela na gore i prislonila se na opojnu zrelost njenih grudi. Viktorija zadrhta zbog intime njegovog dodira, ali umesto da se povuče, kako je Džejson očekivao da uradi, ona privi svoje telo čvrsto uz njegovo kruto uzbuđenje, izgubljena u strasnom poljupcu. Veseli glas kapetana Farela se začu u hodniku, ispred kabineta. "Ne trudi se, Northrupe, znam put." Vrata od kabineta se otvoriše i Viktorija se istrgnu iz Džejsonovog zagrljaja. "Džejsone, ja …" kapetan Farel je počeo dok je ulazio u kabinet. Ućutao je nabacvši osmeh na svoje usne kada je pogledao u Viktorijine ružičaste obraze i Bojana M. & Briseida Akelei

240

Jednom i zauvek – Judith McNaught Džejsonovo namršteno lice. "Trebalo je da kucam." "Mi smo završili." rekao je Džejson suvo. Nemogavši da pogleda prijatelja u oči, ona posla Džejsonu osmeh i promrmlja nešto o presvačenju svoje odeće za vešeru. Kapetan Farel mu pruži ruku. "Kako si Džejsone?" "Nisam siguran." odgovori Džejson gledajući kako Viktorija odlazi. Usne Majka Farela se trznu u osmehu, ali on izblede i pretvori se u brigu kada se Džejson okrete i stade kraj prozora. Kao da je bio neverovatano umoran Džejson stavi ruku preko vrata i masira svoje zategnute mišiće, dok je stajao i zurio u travnjak. "Nešto nije u redu?" Džejsonov odgovor je bio sumoran osmeh. "Sve je u redu, Majkle. Ništa što ja ne zaslužujem. I ništa ne mogu da uradim." Kada ga je Majkl ostavio, sat kasnije, Džejson se zavalio u fotelju i sklopio oči. Želja koju je Viktorija zapalila u njemu i dalje je kao vatra kolala njegovim stomakom. Želeo ju je toliko da ga je to bolelo. Želeo ju je toliko da je morao da stisne zube i obuzda poriv da potrči uza stepenice i uzme je. Sada. Osećao se kao da se davi dok mu je govorila da bude "pažljiv" muž i uzme ljubavnicu. Njegova dete-nevesta ga je vezala u čvor. Ona je želela da igra karata i šaha sa njim. Sada je pokušavala igru zavođenja. Viktorija je postala zavodnica i to vrhunska, instiktivno efikasna. Sedela je na njegovom stolu, na ručki njegove stolice. Donela mu je poklon. Pitala ga za poljubac. Brutalno se pitao da li se pretvarala da je Andrej kada ga je poljubila pre nekoliko minuta, kao što se pretvarala da je Andrej na venčanju. Zgađen nemilosrdnom žudnjom njegovog tela za njom, on je skočio na noge i brzo se popeo zavojitim stepeništem. Znao da je oženio ženu drugog muškarca, ali nije očekivao da će mu to toliko smetati. Ponos ga je sprečavao da ponovo ode u krevet sa njom. Ponos i saznanje da kada bude gotovo neće osećati veće zadovoljstvo nego prve bračne noći. Viktorija je čula da se kreće u svojoj sobi i pokucala je na vrata koja su spajala sobe. On ju je pozvao da uđe u sobu, a njen osmeh je nestao kada je videla Frenklina, njegovog sobara, kako pakuje torbu, a Džejson stavlja svoje papire u kožnu torbu. "Gde ideš?" Viktorija jeknu. "U London." "Ali zašto?" bila uporna i toliko razočarana da nije mogla da misli. Džejson pogleda u svog sobara. "Ja ću završiti pakovanje, Frenkline." Sačekao je da se sobar povuče i zatvori za sobom vrata, a zatim reče: "Mogu bolje da radim tamo." Bojana M. & Briseida Akelei

241

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Ali sinoć si rekao da ne možeš da pođeš u London sa mnom, jer moraš sutra ujutru rano da se sastaneš sa nekim ljudima. Ovde!" Džejson je prestao da gura papire u njegovu fasciklu i ispravio se. "Viktorija, znaš li šta se dešava čoveku koji izdržava stalno seksualno uzbuđenje neko vreme?" "Ne." rekla je Viktorija i odmahnu glavom. "U tom slučaju ja ću ti objasniti." odbrusi on. Viktorija energično odmahnu glavom. "Ja, ja ne mislim da bi trebalo kada si u takvom raspoloženju." "Ja nisam imao "rapoloženja" dok nisam tebe upoznao." reče Džejsom pomalo izazovno. Okrenu se, stavi ruke na kamin i zagleda se u pod. "Vrati se u sobu pre nego što zaboravim šta "pažljiv" muž treba da uradi i nemoj da ti smeta što idem u London." Viktoriji je pozlilo. "Ti ideš kod svoje ljubavnice, zar ne?" upita Viktorija sa nevericom, sećajući se kako je slatko izgledao kada je primio poklon. "Počinješ da zvučiš kao ljubomorna supruga." procedi on kroz zube. "Ne mogu si pomoći, ja jesam supruga." "Imaš veoma neobičnu ideju šta znači biti supruga." naruga joj se on. "A sada, idi odavde!" "Prokletstvo!" Viktorija buknu. "Ne znam kako da budem žena, zar ne vidiš to? Znam kako da kuvam, šijem i brinem se o mužu. Ali ne treba mi to jer ima drugih ljudi koji brinu o tome. I reći ću ti nešto, gospodine Fielding." nastavila je ona besno "Ja možda nisam dobra žena, ali ti si nemoguć muž! Kada ponudim da igramo šah, ti se naljutiš, kada pokušam da te zavedem ti pol..." Ona je videla da se Džejsonova glava podigla, ali je bila toliko ljuta da nije obratila pažnju na njegov zapanjeni izraz. "I kada sam ti donela poklon, ti ideš u London da vidiš svoju ljubavnicu." "Tori," bolno reče "dođi ovamo." "Ne, ja nisam završila." Viktorija izbi u poniženom besu. "Idi sa svojom ljubavnicom, ako to želiš. Ali ne krivi mene kad ne budemo imali sina. Možda sam naivna, ali nisam toliko glupa da verujem da ću dobiti bebu bez, bez ikakve saradnje sa tobom!" "Tori, molim te, dođi ovamo." promuklo je ponovio. Viktorija je konačno registrovala sirove emocije u njegovom glasu i naglo stiša svoj bes, ali se bojala njegovog ponovnog odbijanja ako ode ka njemu. "Džejsone, ja mislim da ti ne znaš šta hoćeš. Rekao si da želiš sina, ali ..." "Znam tačno šta želim." rekao je suprotstavljajući joj se i šireći ruke prema njoj. "Ako dođeš ovamo, pokazaću ti." Videvši zavodljiv poziv u tim zelenim očima i plišane hrapavosti u Bojana M. & Briseida Akelei

242

Jednom i zauvek – Judith McNaught njegovom glasu, Viktorija krenu polako i nađe se u njegovom zagrljaju. Njegove usne se otvoriše preko njenih nazad i napred u žestokom, divljem poljupcu koji joj je slao trnca niz leđa. Osećala je intimni pritisak njegovog tela uz njeno. Njegove ruke kako je posesivno miluju po leđima i grudima uklanjajući njene strahove, paleći vatru potrbe gde god da bi je dodirnuo. "Tori!" hrapavo je prošaputao klizeći usnama po njenom vratu i šaljući trnce oduševljenja kroz njeno telo. "Tori!" bolno je rekao ponovo obrušavajući svoje usne na njene. Poljubio ju je polako, duboko, stavljajući ruke na njene bokove i privlačeći je uz svoje uzbuđeno telo. Sa usnama još uvek na njenim, stavio je ruku ispod njenog kolena i podigao je u naručje. Izgubljena u toj živoj magiji njegovih usana i dodira, Viktorija je naglo došla ka svesti kada ju je nežno položio na krevet. Očajnièki želeći da ostane u tom prelepom univerzumu gde ništa nije postojalo sem nje i njenog muža, ona čvrsto sklopi oči dok je skidao odeću sa nje. Osećala je kada se njegova težina spustila na krevet i osetila je ogromnu paniku dok je čekala da odveže svoj ogrtač. Umesto toga, on joj je nežno poljubio oči stavljajući ruke oko nje privlačeći je sebi. "Princezo," šapnu on, a zvuk njegovog slatkog glasa joj odjeknu u ušima "molim te, otvori oči. Neću navaliti na tebe, obećavam." Viktorija proguta i otvori oči. Laknulo joj je iznad svega kada je videla da je pogasio sve sem sveća na kaminu, na suprotnoj strani sobe. Džejson je video strah u njenim plavim očima. Naslonio se na svoj lakat mazeći je svojom slobodnom rukom po zlatno-crvenim loknama koje su bile rasute po jastuku. Nijedan čovek je nikada nije dotakao, mislio je on sa poštovanjem. Ponos je porastao u njegovim mislima. Ova lepa, hrabra, neiskvarena devojka mu je sama došla. On je želeo da sa njom provede prvu bračnu noć, da je natera da stenje i da se pribija uz njega. Ignorišući hitno lupanje u bokovima on joj usnama dodirnu uho. "Ja ne znam o čemu razmišljaš," rekao je tiho "ali izgledaš preplašena na smrt. Ništa se ne razlikuje nego kada smo pre par minuta ljubili jedno drugo." "Osim što nemaš nikakvu odeću." podseti ga Viktorija drhtavo. On joj uzvrati osmehom. "Istina. Ali ti imaš." Ne zadugo,pomislila je i čula njegov dubok smeh kao da joj je čitao misli. Pljubio ju je u kraj oka. "Želiš li da zadržiš ogrtač?" Žena čiju je nevinost brutalno oduzeo brzo ga je pogledala u oči, stavila svoju ruku na njegov obraz i tiho rekla. "Želim da te Bojana M. & Briseida Akelei

243

Jednom i zauvek – Judith McNaught zadovoljim. A mislim da ti ne bi želeo da ga zadržim." Sa niskim stenjanjem, Džejson se nagnu i poljubi je žestokom nežnošću, tresući se nekontrolisano kada mu je uzvratila sa nevinom žarom koji je poslao želju kroz njega poput požara. "Tori," rekao je ironično "ako me još jednom tako poljubiš umreću od zadovoljstva." On je drhtavo uzdahnuo i odvezao njen ogrtač, ali kada je počeo da ga rastvara, njena ruka uhvati njegovu. "Ja ga neću rastvoriti ako ne želiš, slatkice." obećao je, a njegova ruka ostala je neokretna ispod njene. "Samo sam se nadao da neće više biti nikakvih prepreka između nas. Ni nesporazuma. Ni vrata. Čak ni odeće. Skinuo sam svoj ogrtač da ti pokažem sebe, a ne da bih te uplašio." Zadrhtavši zbog njegovog objašnjanja, izvuče svoju ruku iz njegove i na njegovu ogromnu radost, Viktorija skliznu rukom preko njenog vrata i ponudi mu sebe. Haljina joj je spadala dalje pod njegovim zahtevnim prstima. On sagnu glavu i poljubi je, prstima trljajući njene bradavice, jezikom prelazeći preko njenih usana nagovarajući ih da njen jezik dotakne njegove. Umesto da samo podnosi njegov intiman poljubac, Viktorija mu gurnu jezik u usta, žestoko obmotavajući ruke oko njegovog vrata. Bradavice pod njegovim prstima su ponosno nabubrile. Džejson odvoji svoje usne od njenih stavljajući svoju glavu na njene grudi. Viktorija skoči u zapanjenom otporu. On pogleda u nju u čudu, a zatim shvati da je nikada pre niko nije tako dodirivao i ljubio. "Ja te neću povrediti, draga." ohrabrujuće joj je šapnuo i onda poljubi mali pupoljak. Spuštao je takve poljubce dok se nije opustila, a zatim otvri usne i uvuče njenu bradavicu u njih. Viktorija se ošamućeno čudila tome što on želi da sisa njenu bradavicu, a onda je počela da stenje u iznenadnom zadovoljstvu kada je usisao njenu bradavicu u usta, dok se pritisak sve više povećavao šaljući brze ubode želje kroz njeno telo. Njeni prsti skliznuli su u njegovu oštru, crnu kosu, kao da ne želi da ga ikada pusti odatle. Sve dok nije osetila da je njegova ruka naglo krenula između njenih nogu. "Ne." prestravljeni šapat izbi iz nje i ona stisnu noge. Umesto da se Džejson naljuti, jer se plašila, njen otpor izazvao je hrapav smeh kod njega. U jednom glatkom pokretu on se pomeri naviše i poljubi joj usne sirovom, vrtoglavom gladi. "Da." šapnu on dok su mu se usne pomerale na njenim. "O, da..." Njegova ruka krete ponovo prema dole blago izazivajući trogao između njenih nogu. Njegovi prsti su se igrali sa njom dok napetost iz njenih Bojana M. & Briseida Akelei

244

Jednom i zauvek – Judith McNaught nogu nije istekla i dok se nije opustila, posle nežnog upornog ubeđivanja. Džejson pritisnu prstima i vlažna toplina gotovo slomi njegovu kontrolu. On nije mogao da veruje koliki je žar u njoj. Niti sa kolikom prirodnom lakoćom mu se predavala. Divlje, Viktorija je davala celu sebe i nije tražila ništa zauzvrat. On je stavio svoje prste u nju i njeni kukovi se podigoše, a njeni nokti se zariše u njegova ramena. Učvršćavajući ruke sa obe strane njenog tela on se nagnu nad nju. Viktorijino srce je ubrzalo od mešavine zadovoljstva i straha kada je osetila njegovu muškost između svojih nogu, ali umesto da uđe, Džejson je samo blago mešao kukovima trljajući se o njenu ženkost sve dok strah nije nestao i ostalo samo zadovoljstvo i bolna potreba. "Ne boj me se." promuklo je prošaptao "Nemoj se bojati mene." Viktorija je polako otvorila oči i pogledala čoveka iznad sebe. Njegovo lice bilo je teško i tamno od strasti. Njegovo disanje brzo i otežano, a njegove ruke napete od ustezanja. U transu, ona je dodirnula njegove prste svojim čulnim usnama, instiktivno shvatajući koliko je želi i koliko se kontrolisao da je ne uzme. "Ti si tako nežan." ona grčevito prošapta. "Tako nežan..." Nisko stenjanje izbi iz Džejsonovih grudi. Njegova kontrola se razbila. On utonu u nju i polako ga izvadi gurajući ga dublje sledeći put, pa dublje sve dok je nije zarobio potpuno ispod sebe i ušao ceo u njenu neverovatnu toplinu. Znoj je lijo niz njega dok se borio sa zahtevima svog tela i poče polako da se kreće unutar nje. Njena glava pade na jastuke dok se pribijala prema njemu od drhtave potrebe, pritiskajući bokove uz njegove drhtave butane, posežući za ispunjenjem. Bio je odlučan da joj ga da. Čuo je njen nizak paničan vrisak i ubrzao tempo. "Drži se, Tori." on prostenja promuklo "Daću ti to. Obećavam ti." Drhtava ekstaza je potresla celo Viktorijino telo šaljući plamenove zadovoljstva sve brže i brže dok nije eksplodirala i otkinula joj vrisak iz grla. Džejson sagnu glavu i poljubi je poslednji očajnički put, a onda joj se pridruži u slatkom zaboravu. Bojeći se da će je njegova težina slomiti, on se prebaci na svoju stranu povlačeći je uz sebe, tako da je njeno telo opet bilo uz njegovo. Kada je njegovo otežano disanje konačno prestalo, on je poljubi u čelo i skloni njenu kosu. "Kako se osećaš?" tiho je upitao. Viktorijine duge trepavice poleteše prema gore. Oči plave poput jezera, čudno tromo pogledaše u njegove. "Osećam se kao supruga." šapnu ona. On se hrapavo nasmeja tome, prateći duž elegantne krive njenog obraza i ona opet progovori. "Džejsone," rekla je ponovo podižući oči Bojana M. & Briseida Akelei

245

Jednom i zauvek – Judith McNaught prema njegovim. "Ima nešto, što želim da ti kažem." "Šta?" upitao je nežno sa osmehom. Vrlo jednostavno, bez stida rekla je: "Volim te." Njegov je osmeh izbledeo. "Stvarno. Vol..." On stavi prste na njene usne ućutkujući je i odmahnu glavom. "Ne, nemoj." rekao je čvrsto, neumoljivo "Niti bi trebala. Nemoj mi davati više nego što već jesi, Tori." Viktorija sklopi oči i nereče ništa, ali njegovo odbacivanje ju je zabolelo više nego što je mogla da zamisli. Ležala je u njegovom naručju, a njegove reči su je proganjale. "Ne treba mi tvoja ljubav. Ne želim je." Napolju u hodniku, Frenklin pokuca na vrata, nameravajući da vidi da li gospodin Fielding želi da mu pomogne oko pakovanja. Kada nije bilo odgovora, Frenklin pretpostavi da je njegovo gospodstvo u nekom drugom delu apartmana i kao što je imao običaj, on uđe nepozvan. Napravivši jedan korak u slabo osvetljenoj sobi njegov pogled zapanjeno pade na par koji je ležao u ogromnom krevetu, a zatim se raširiše u ogromnom užasu kada je video gomilu odeće iz ormana kako leži u sramotnoj gomili na podu pored kreveta. Marljivi sobar se ugrize za usnu sprečavajući nagon da poslaže gospodareve stvari. Umesto toga se mudro povuče iz sobe. Kada se našao u hodniku njegova uznemirenost zbog garderobe gospodina Fieldinga je nestala. Zamenila ju je radost zbog onoga čemu je upravo bio očevidac. Odjurio je niz hodnik i otišao na terasu sa pogledom na foaje ispod. "Gospodine Northrup!" on glasno šapnu, nesigurno se naginjujući preko ograde i dozivajući Northrupa koji je stajao kraj vrata "Gospodine Northrup! Imam veličanstvene, važne vesti. Priđite bliže, da ne bi čuli oni koji ne trebaju ..." Dole u hodniku, sa Frenklinove leve strane, napustili su sobe koje su čistili i pohrlili sudarajući se laktovima da šuju šta to Frenklin ima da kaže. Sluga iza Frenklina se najednom stvorio i počeo da čisti ogledalo sa limunovim uljem. "To se desilo!" Fenklin zašišta na Northrupa vešto maskirajući vesti, da bi bio siguran da niko drugi ne bi mogao da ga razume. "Jeste li sigurni?" "Naravno da jesam." rekao je Frenklin uvređeno. Trenutni osmeh ublažio je Northrupovo bezizražajno lice, ali brzo se oporavio i formalno reče: "U tom slučaju, naložiću da kočiju vrate u štalu." Tako rekavši Northrup se okrete i produži do vrata. Otvorivši ih on izađe u noć, gde je bordo lakirana kočija sa Vejkfildovim zlatnim grbom na vratima čekala. Njene lampe jarko su svetlele u noći. Četiri Bojana M. & Briseida Akelei

246

Jednom i zauvek – Judith McNaught sjajna, usklađena, kestenjasta konja su nervozno cupkala mašući svojim teškim repovima nemirno čekajući da krenu. Pokušavajući da privuče pažnju vozača kočije, Northrup je koračao gore i dole po terasi. "Njegovo gospodstvo" rekao je on kočijašu svojim autorativnim glasom "neće trebati tvoje usluge danas. Možete vratiti konje u štalu." "Neće trebati kočiju?" Džon, kočijaš, upita iznenađen. "Ali, on mi je pre sat vremena poslao poruku da treba konje i to brze." "Njegovi planovi" reče Northrup promrzlo "su se promenili." Džon, kočijaš, uzdahnu frustirano zbog iritirajućg batlera. "Kažem vam da je došlo do greške. On misli da ode u London." "Idiote! On je mislio da ide za London, ali umesto toga je rešio da odmori noćas." "U pola sedam u ..." Kada je Northrup otišao prema kući široki osmeh razumevanja sinu kočijaševim licem i on gurnu saputnika do sebe. kočijaš mu posla lukavi osmeh i reče: "Mislim da je gospođa Fielding odlučila da su brinete demode." Zatim poveze kočiju prema štalama da podeli vest sa ostalima. Northrup je direktno otišao u trpezariju, gde je O'Majli veselo zviždukao i postavljao krhke porcelanse tanjire na mesto gde je lejdi Viktorija sedela kada bi sama jela, jer je još ranije čuo za gospodarev odlazak u London. "Došlo je do promene, O'Majli." reče Northrup. "Da,gospodine Northrup." drski sluga mu veselo odgovori, "Svakako da jeste." "Možeš skloniti tanjir sa stola." "Da, već jesam." "Gospodin i gospođa Fielding će možda želeti u kasne sate da večeraju." "Gore." primetio je O'Majli sa đavoljim osmehom. Northrup se ukruti i ode prema slugama. "Prokleti ludi Irac." promrmljao je ljutito. "Pompezno popunjena majica." O'Majli mu uzvrati iza leđa.

Bojana M. & Briseida Akelei

247

Jednom i zauvek – Judith McNaught Dvadeset sedmo poglavlje "Dobro jutro, moja damo",reèe Rut blistavo. Viktorija se prevrte u Džejsonovom ogromnom krevetu i sa sanjivim osmehom odgovori: "Dobro jutro. Koliko je sati?" "Deset sati. Treba li vam jedan od vašig ogrtača za presvlačenje?" upitala je gledajući krajičkom oka na odbačenu odeću i ogrtače. Viktorija se zacrvene, ali bila je suviše umorna da bi osetila išta osim malo nelagode što je u Džejsonovom krevetu i zbog odeće razbacane okolo. Oni su vodili ljubav još dva puta pre nego što su pali u san i opet rano jutros. "Ne trudi se, Rut. Mislim da ću još malo odspavati." Kada je Rut otišla, Viktorija se okrete na stomak, utonu dublje u jastuke sa nežnim osmehom. Plemstvo misli da je Džejson ciničan i nepristupačan, setila se sa osmehom. Kako bi zapanjeni bili kada bi znali kakav je nežan, strastven i buran ljubavnik u krevetu. Ili to možda posle svega i nije bila tajna, pomisli, a osmeh joj se malo pokoleba. Videla je kako ga udate žene pohotno gledaju a, kako nijedna nije uspela da se uda za njega, sigurno su ga želele kao ljubavnika. Dok je razmišljala o tome, ona se setila sa koliko mladih, lepih dama je njegovo ime bilo povezano. Od onih koje su imale matore i ružne muževe. Nema sumnje da je bilo mnogo žena u njegovom životu pre nje, jer je tačno znao kako da je dodirne i gde da je poljubi da bi joj telo žudelo od potrebe. Viktorija odbaci te misli. Nije bilo bitno koliko je žena poznavalo njegovu divlje, pagansku lepotu vođenja ljubavi, jer od sada, on je njen i samo njen. Njene oči su bile polu zatvorene kada je primetila divnu crnu kutijicu iz zlatare koja je stajala na stoliću kraj kreveta. Bez mnogo interesovanja, ona provuče ruku ispod svilenog pokrivača, uze kutijicu i otvori je. Sjajna smagradna ogrlica je bila u njoj uz Džejsonovu poruku. "Hvala za nezaboravnu noć." Bora je pokvarila Viktorijino glatko čelo. Ona požele da je nije odbio noćas kada mu je rekla da ga voli. Poželela je da joj je rekao da i on nju takođe voli. I posebno je želala da prestane da joj dalje dragulje kad god bi ga zadovoljila. Ti dragulji su je terali da pomisli kako joj plaća za njene usluge ... Viktorija se ponovo probudila. Bilo je skoro podne, a Džejson je rekao da bi trebalo da završi svoj sastanak do tada. Želeći da ga vidi i uživa u toplini njegovog osmeha, ona obuče lepu haljinu boje lavande, sa mekim punim rukavima koji su se stezali oko zglobova. Ona se nestrpljivo vrpoljila doj joj je Rut nameštala frizuru, četklala je dok Bojana M. & Briseida Akelei

248

Jednom i zauvek – Judith McNaught nije zablistala, a onda joj uvila kosu u lokne sa satenskim trakama boje lavande. Čim je Rut završila, Viktorija požuri niz hodin, a zatim prisili sebe da mirno i dostojanstveno nastavi da hoda niza stepenice. Northrup joj se nasmešio kada ga je upitala gde je Džejson, a kada je prošla pored O'Majlija na putu do Džejsonove radne sobe, mogla je se zakleti da je joj je irski sluga namignuo. Ona je još uvek razmišljala o tome kada je pokucala na Džejsonova vrata i ušla. "Dobro jutro." rekla je vedro. "Pomislila sam da bi voleo da obeduješ sa mnom." Džejson je jedva pogledao u njenom pravcu. "Žao mi je, Viktorija. Zauzet sam." Osećajući se kao nemirno dete koje je upravo odlučno, ali ljubazno stavljeno na svoje mesto, Viktorija neodlučno upita: "Dzejsone, zašto toliko naporno radiš?" "Uživam u radu." hladno je rekao. Očigledno je da je u radu uživao više nego u njenom društvu, Viktorija shvati, budući da mu sigurno nije bio potreban novac. "Žao mi je što sam te prekinula." rekla je tiho "Neću to učiniti ponovo." Nakon što je otišla, Džejson je krenuo da joj kaže da se predomislio, a onda se smiri i sede. On je želeo da obeduje sa njom, ali ne bi bilo previše pametno da provode previše vremena zajedno. Želeo je da Viktorija bude ugodan deo njegovog života, ali nije želeo da postane centar istog. Toliku moć nad njim ne bi dao nijednoj ženi. Viktorija se nasmejala kada je mali Bili bacio svoju lažnu sablju na terenu iza sirotišta i naredio drugom siroetu da "hoda po dasci". Sa crnim povezom preko njegovog zdravog oka, čvrsti mladić je izgledao kao pravi pirat. "Da li mislite da će taj povez učiniti čudo?" upitao je vikar, stojeći pored nje. "Nisam sigurna. Moj otac je bio iznenađen, kao i svi ostali, kada se dečak tako dobro oporavio. Kada su se njegove oči oporavile, moj otac se zapitao da problem nije u samom oku, već u lenjosti mišića koji kontroliše oko. Ako je tako, onda pokrivajući dobro oko, teraš mišić drugog oka da počne da radi. "Mojoj ženi i meni bi bila čast da nas večeras posetite na večeri, nakon što se deca vrate sa njihove lutkarske predstave. Ako mogu da kažem, moja damo, ova deca ovde su zaista srećna što imaju pokrovitelja poput vas. Usuđujem se da kažem da ne postoji sirotište u Engleskoj, čija deca imaju bolju odeću i hranu nego ova deca ovde. Sve zahvaljujući vašoj velikodušnosti." Viktorija se nasmešila i krenula da odbije poziv za večeru, ali onda se predomislila i prihvatila. Poslala je jedno od starije dece u Vejkfild sa Bojana M. & Briseida Akelei

249

Jednom i zauvek – Judith McNaught porukom Džejsonu da će ostati kod vikara i njegove žene na večeri. Naslonjena na drvo i gledajući kako se deca igraju pitala se kako li će Džejson reagovati na njeno odustvo večeras. U stvari ona nije imala načina da to sazna. Život je postao tako komplikovan, tako čudan. Pored nakita od ranije ona je sada u vlasništvu imala i par odgovarajućih minđuša, narukvicu koja je odgovarala ogrlici, dijamantski broš broš sa rubinima i set dijamanata za njene frizure. Ponešto za svaku od pet noći koje je provela sa njim od kako je priznala da je želela da ga zavede. Svake noći u krevetu on bi strastveno vodio ljubav sa njom. Ujutru bi joj ostavio skup komad nakita, a zatim je potpuno potisnuo iz svog uma i života, dok joj se ponovo ne bi pridružio na večeri i u krevetu. Viktorija je vrlo brzo postala ozlojađena prema Džejsonu i osećala bi gađenje prema nakitu. Možda bi ga mogla bolje razumeti da je zaista stalno radio, ali nije.On bi odlazio da jaše sa Robertom Kolingvudom i radio još neke stvari. Viktorija bi dobila njegovo društvo samo za večerom i kasnije, kada bi otišli u krevet. Saznanje da će joj život biti takav, ju je prvo rastužilo, a onda naljutilo. Danas je bila dovoljno ljuta da se kloni kuće za vreme večere. Očigledno, Džejson je želeo brak tipičan za plemstvo. On je očekivao da on ide svojim putem, a ona svojim. Softificirani ljudi nisu stalno bili zajedno, ona je to znala. Smatrali su to vulgarnim i nepristojnim. Oni nisu tvrdili da vole jedni druge, ali u tom smislu, Džejson se veoma ćudno ponašao. Džejson nije želeo da ga ona voli, ali bi noću vodio ljubav sa njom, satima, daveći je u zadovoljstvu dok na kraju ne bi zaplakala od ljubavi prema njemu. Teško je uspevala da zadrži reči "volim te" dok je njegovo vatreno vođenje ljubavi postajalo sve jače. Dok bi je držao u naručju, ljubio i zabadao svoje telo u nju. Tada i samo tada bi dopuštao da pronađe ekstazu koju joj je mogao dati ili uskratiti. Bilo je kao da je hteo, kao da mu je bilo potrebno da čuje te reči ljubavi, ali nikada čak ni na vrhuncu strasti Džejson nije izgovorio te reči. Njeno telo i srce su bili zarobljeni od strane Džejsona. On ju je vezao za sebe namerno, pametno, uspešno, držeći je u ropstvu žestokog, toplog zadovoljstva, a ipak emotivno odvojenu od njega. Posle nedelju dana, Viktorija je odlušila da ga natera da podele ovo što je osećala i da ga natera da prizna da i on oseća isto. Nije mogla da veruje da je on ne voli. Mogla osetit nežnost njegovih ruku na sebi i njegovu žestoku glad na usnama za njom. Osim toga, ako nije želeo njenu ljubav, zašto bi je namerno prisiljavao da mu to kaže? Na osnovu onoga što joj je kapetan Farel rekao, ona je skoro mogla Bojana M. & Briseida Akelei

250

Jednom i zauvek – Judith McNaught razumeti činjenicu da joj Dzejson nije mogao verovati svojim srcem. Mogla je da razume, ali je odlučila da promeni stvari. Kapetan Farel joj je rekao da će Džejson voleti samo jednom ... Jednom i zauvek. Očajnočki je želela da bude voljena od njega na taj način. Možda, ako mu ne bude toliko lako dostupna, možda shvati da mu nedostaje, pa čak i da joj i to prizna. Barem se tome nadala kada mu je poslala učtivu poruku da neće biti kući za večeru. Viktorija je bila kao na iglama za vreme lutkarske predstave, a i kasnije tokom večere u vikarovoj kući. Dok je čekala vreme da krene svojoj kući, u Vejkfild, da bi videla kako je Džejson reagovao na njeno odsustvo. Uprkos njenom insistiranju da nema potrebe, vikar je ustrajao da je otprati kući po mraku, usput joj objašnjavajući o opasnosti za ženu dovoljno ludu da krene sama tim putem po mraku. Sa divnom, doduše malo verovatnom, vizijom Džejsona, koji pada na kolena u trenutku kada ona dolazi i izjavljuje joj ljubav jer mu je nedostajala tokom večere, Viktorija je praktično uletela u kuću. Northrup ju je obavesti da nakon što je primio njenu poruku da će večerati kod vikara, gospodin Fielding je otišao na večeru kod suseda i još se nije vratio. Krajnje frustirana, Viktorija je otišla do svoje sobe, ležerno se okupala i oprala kosu. On se još nije vratio kada je završila tako da je legla u krevet i prelistavala časopis. Bilo je prošlo jedanaest kada ga je konačno čula u njegovoj sobi. Odmah zgrabila časopis zureći u njega kao da je najbolja knjiga na svetu. Nekoliko minuta kasnije, ušetao je u njenu sobu, na vratu nije imao maramu za vrat, bela košulja mu je bila otkopčana skoro do struka, otkrivajući oštre crne dlačice na njegovim grudima. Izgledao je tako muževan i zgodan da su se Viktoriji usta osušila, ali Džejsonovo bahato lice izgledalo je savršeno komponovano. "Nisi došla kući za večeru?" upitao je stojeći kraj njenog kreveta. "Ne." Viktorija odgovori pokušavajući da imitira njegov ležeran ton. "Zašto ne?" Ona ga nevino pogleda i ponovi njegovo objašnjenje za to što je ignoriše. "Uživam u društvu drugih ljudi, kao što ti uživaš u radu." Nažalost njena staloženost se malo izgubi pa dodade nervozno: "Nisam mislila da će ti smetati." "Nije mi uopšte smetalo." reèe on na njeno ogorčeno razočarenje i nakon što joj je dao čedan poljubac u čelo vrati se u svoju sobu. Viktorija je tmurno pogledala prazan jastuk do nje. Njeno srce je odbilo da poveruje da ga nije briga da li je ona tu ili nije za večeru. Nije želela da veruje ni da želi sam večeras spavati. Ležala je budna čekajući ga, ali on nije došao. Osećala se grozno kada se probudila sledeće jutro. To je bilo pre nego Bojana M. & Briseida Akelei

251

Jednom i zauvek – Judith McNaught što je Džejson ušetao u sobu sveže obrijan i pozitivno vitalan kada joj je nehajno predložio: "Ako si usamljena bez društva, Viktorija, možda bi trebala da odeš u grad na dan, dva." Očaj je prošao kroz nju i njena četka za kosu iskliznula joj je iz mlitavih prstiju. Tvrdoglavi ponos je spasao i ona se široko osmehnu. Ili je blefirao ili želi da je se otarasi. U svakom slučaju, trebala bi da uradi kako joj je predložio. "Kakva divna ideja, Džejsone. Mislim da ću tako i uraditi. Hvala ti što si mi to predložio."

Bojana M. & Briseida Akelei

252

Jednom i zauvek – Judith McNaught Dvadeset osmo poglavlje Viktorija je otišla za London i ostala tamo četiri dana nadajući se da će Džejson doći po nju, postajući sve usamljenija i frustriranija iz sata u sat kako nije dolazio. Odgledala je tri mjuzikla i opere sa prijateljima. Noću je ležala budna pokušavajući da shvati kako čovek može biti tako topao noću, a tako hladan danju. Nije mogla da veruje da ju je želeo samo da ispuni njegove telesne potrebe, to ne može biti istina. Ne, kada je toliko uživao tokom večera sa njom. Uvek ju je pokušavao zadržati duže. Šalio se sa njom i trudio se da razgovaraju o svim temama. Jednom je čak i pohvalio njenu inteligenciju i razmišljanje. Nekoliko puta je tražio njeno mišljenje o različitim temama, kao što su uređenje nameštaja u salonu ili da li je trebao da penzioniše menadžera za nekretnine i zaposli mlađeg muškarca. Četvrte noći, Čarls ju je otpratio na igre, pa je vratio kući da se presvuče za bal na koji je obećala da će prisustvovati te noći. Htela je da ide kući sutra ujutru. Odlučila je sa mešavinom ogorčenja i rezigencije da je bila je spremna da ustupi ovo takmičenje u volji Džejsonu i nastavi borbu za njegovu nakolnost na domaćem terenu. Obučena u spektakularnu balsku haljinu, ona je ušla u plesnu dvoranu sa markizom De Salom sa jedne i baronom Arnofom sa druge strane. Glave su se okrenule kada je ušla, a Viktorija je primetila prilično neobičan način na koji je ljudi gledaju. Sinoć je imala isti neprijatan osećaj. Nije mogla da veruje da će plemstvo naći nekakav razlog da je kritikuje što je sama u Londonu, bez svog muža. Uostalom, poglede koje su joj upućivale elegantne dame i gospoda nisu bili kritički raspoloženi. Gledali su je sa nečim što je ličilo na razumevanje ili sažaljenje. Karlona Kolingvud je stigla krajem večeri i Viktorija je povuče u stranu sa namerom da je pita zašto se ljudi tako čudno ponašaju. Pre nego što je imala priliku da upita, dobila je odgovor. "Viktorija," ona zabrinuto reče "da li je sve u redu između gospodina Fieldinga i tebe, mislim? Niste se već otuđili, zar ne?" "Otuđili?" tupo je ponovila "Da li je to ono što ljudi misle? Da li me zato gledaju toliko čudno?" "Ti ne radiš ništa loše." reče Karolina bacajući pogled da se uveri da je Viktorijina odana pratnja van dosluha "To je samo zbog okolnosti. Ljudi izvlače razne zaključke. Zaključke da ti i gospodin Fielding niste u skladu i da si ga ostavila." "Ja sam šta?" Viktorija gadno prošaputa. "Zašto bih uradila tako Bojana M. & Briseida Akelei

253

Jednom i zauvek – Judith McNaught nešto? Zašto lejdi Kaliper nije sa svojim mužem ili grofica Graverton sa svojim, ili ..." "Nisam ni ja svojim. "Karolina je prekide očajnički. "Ali vidiš, niko od naših muževa nije bio u braku. Tvoj jeste." "I to pravi razliku?" upita Viktorija, pitajući se kakvu je nečuvenu grešku napravila ovaj put. Plemstvo je imalo pravila za svaku kategoriju, sa dugom listom izuzetaka koja se je zbunjivala. Ipak, ona nije mogla da veruje da je jednim ženama dozvoljeno da idu svojim putem, a drugima ne. "To čini razliku," Karolina uzdahnu "jer je prva lejdi Fielding govorila užasne stvari o gospodinu Fieldingu. O njegovoj okrutnosti prema njoj i bilo je ljudi koji su joj verovali. Vi ste u braku manje od dve nedelje, a sada si tu i ne izgledaš srećna,Viktorija. Stvarno ne. I ljudi koji su verovali prvoj lejdi Fielding, sada ponavljaju ono što je ona rekla i pokazuju na tebe kao na potvrdu." Viktorija je pogleda osećajući se apsoutno izmaltretirano. "Nikada nisam mislila, nikada zamislila da bi oni to uradili. Planirala sam ionako da se sutra vratim kući. Da nije tako kasno vratila bih se večeras." Karolina položi ruku na Viktorijinu. "Ako postoji nešto što te muči, nešto o čemu ne želiš da pričamo, znaš da možeš ostati sa nama. Neću te pritiskati." Odmahujući glavom, Viktorija je uveravala. "Hoću da idem kući sutra. Večeras ništa ne mogu da uradim." "Osim da pokušaš da izgledaš srećno." reče njena prijateljica suvo. Viktorija je pomislila kako je to odličan savet i ona je odlučila da ga prihvati sa sopstvenom blagom modifikacijom. U naredna dva sata ona je nastojala da porazgovara sa što više ljudi, pominjujući Džejsonovo ime u svakom mogućem razgovoru i govoreći o njemu najsjajnije moguće. Kada je gospodin Armstomg pomenuo kako je nemoguće da zadovolji svoje stanare, Viktorija je brzo primetila da je njen muž bio sa svojima u najboljem mogućem odnosu. "Moj gospodin Fielding je toliko mudar u upravljanju nekretninama" završila je glasom ošamućene mlade "da ga njegovi stanari i njegove sluge prosto obožavaju." "Da li je to tačno?" upita gospodim Armstrong šokiran. "Moraću da porazgovaram sa njim. Nisam znao za Vejkfilda i njegove stanare, ali vi ste tu. Ja sam pogrešio." Lejdi Brinvrothi, koja je pohvalila Viktorijinu safirnu ogrlicu je odgovorila: "Gospodin Fielding me obasipa poklonima. On je tako velikodušan, ljubazan i pažljiv. I ima tako odličan ukus, zar ne?" "Zaista." složi se ona diveći se dijamantima i safirima na Viktorijinom Bojana M. & Briseida Akelei

254

Jednom i zauvek – Judith McNaught vratu. "Brinhvorti leti u grane kada kupujem nakit. Sledeći put kada se bude žalio na ekstravaganstvo pomenuću mu Vejkfildovu velikodušnost." Kada ju je stara grofica Draimor pozvala sutra da joj se pridruži na venecijanskom doručku ona je rekla: "Bojim se da ne mogu, grofice Draimore. Bila sam daleko od svog muža četiri dana i da vam kažem istinu, nedostaje mi njegovo društvo. On je veoma predusretljiv i dobar!" Usta grofice Draimor su ostala otvorena. Kada je Viktorija otišla, stara dama se okrenula drugoj sagovornici. "Predusretljiv i dobar?" ponovila je zbunjeno. "Da li sam umislila da je udata za Vejkfilda?" U svojoj kući na Brook stritu, Džejson je koraćao napred nazad kao zver u kavezu, tiho psujući Londonskog batlera za netačnu adresu gde se Viktorija nalazila i psujući sebe što je došao u potragu za njom kao ljubomorni dečak. On je otišao do Bredforsa to veče gde mu je batler rekao da je Viktorija večeras, ali nije je video u gužvi tamo. Niti je bila na ostala tri mesta gde je batler mislio da jeste. Tako je uspešan bio njen pokušaj da pojavljivanje posveti svom mužu večeras, gosti su je sa mnogo više zabave prilazili nego zabrinutosti. Ona se još uvek smejala tome kada je došla kući negde pred zoru. Zapali sveću koju je ostavio sluga za nju na stolu i pope se uza stepenice. Taman je krenula da zapali sveću u svojoj sobi kada je neprimetan zvuk iz susedne sobe privukao njenu pažnju. Moleći se da je u sobi bio sluga, a ne provalnik, Viktorija priđe polako vratima. Držeći svoju sveću visoko u drhtavoj ruci, ona otvori vrata i iz nje izađe zapanjeni vrisak. "Džejsone!" rekla je nesigurno sa rukom na vratu. "Hvala Bogu da si ti! Mislila sam da je provalnik i htela sam da pogledam." "Veoma hrabro." rekao je on pogledavši je sa uzdignutom svećom. "Šta bi uradila da sam provalnik? Zapretila da ćeš spaliti svoje trepavice na vatri?" Viktorija uhvati kikot u grlu kada je primetila zlokobni sjaj u njegovim zelenim očima i trzanje mišića u njegovoj čvrstoj vilici. Iza te mirne fasade bilo je strašnog besa, shvatila je. Automatski je počela da se povlači kada je krenuo prema njoj. Uprkos civilzovane elegancije njegove večernje odeće, nikada nije izgledao opasnije. Više nego ikada bio je neodoljiv kada je krenuo prema njoj sa naizgled lenjim, proganjajućim korakom. Viktorija poče da se kreće oko svoga kreveta, a zatim stade da se kreće i uguši svoj nemiran iracionalan strah. Ona nije učinila ništa pogrešno, a sada se ponaša kao kukavičko dete. Porazgovaraće razumno i racionalno, odlučila je. "Džejsone," rekla je ona sa najrazumnijim glasom kojim je mogla "jesi li ljut?" Bojana M. & Briseida Akelei

255

Jednom i zauvek – Judith McNaught Stao je na nekoliko centimetara od nje. Naginjući se unazad, stavio je ruke na kukove, a noge raširio u nesumnjivo agresivnom držanju. "Moglo bi se reći da jesam." reče on groznim glasom. "Gde si bila?" "Na, na balu lejdi Dunvothi." "Do zore?" upita on podrugljivo. "Da. Ne postoji ništa loše u tome. Znaš i sam kako se te stvari kasno završavaju." "Ne, ne znam" rekao je polako. "Predpostavljam da ćeš mi reći da si, kada si izašla iz mog vidokruga, zaboravila kako se minuti računaju!" "Računaju?" ponovi Viktorija, a njen strah je sve više rastao. "Računanju šta?" "Računanju dana" kiselo je objasnio. "Dao sam ti dozvolu da budeš ovde dva dana, a ne četiri." "Ne treba mi tvoja dozvola." Viktorija reče nepromišljeno. "I ne pretvaraj se da te zanima da li sam ovde ili u Vejkfildu." "O, ali zanima me!" rekao je on svilenkastim glasom, skidajući sporo svoju jaknu i otkopčavajući košulju. "I treba ti moja dozvola. Ti si postala veoma zaboravna draga moja. Ja sam ti muž, sećaš se? Skidaj se." Viktorija divlje odmahnu glavom. "Nemoj me naljutiti da te nateram." tiho je rekao. "Neće ti se svideti šta će se desiti, veruj mi." Viktorija mu je svesvrdno verovala. Rukama je nespretno počela da razvezuje vrpce na haljini. "Džejsone, zaboga šta nije u redu?" upita ga. "Šta nije u redu?" ponovi on bacajući svoju košulju na pod. "Ja sam ljubomoran, draga moja." njegove ruke odoše prema pojasu na pantalonama. "Ja sam ljubomoran i ne nalazim taj osećaj romantičnim, već jedinstveno neprijatnim." Pod drugim okolnostima, Viktorija bi bila presrećna zbog njegovog priznanja ljubomore. Sada se samo još više uplašila, postala je još napetija, a njeni prsti još nespretniji. Videvši njen nedostatak napretka, Džejson je uhvati i grubo je okrete. Ruke mu odvezaše sitne trake sa lakoćom, što je govorilo o dugogodišnjem iskustvu sa ženama. "Idi u krevet." odbrusi on gurajući je u tom pravcu. Viktorija je drhtala od straha kada joj se pridružio i uzeo je grubo u naručje. Njegova usta su uzela njena u grubom, kažnjavajućem poljubcu i ona stegnu zube dahćući od surovog pritiska. "Otvori usta, prokleta bila." Viktorija ga rukama odgurnu od sebe i oslobodi lice od njegovog. "Ne! Ne na ovaj način. Neću ti dozvoliti." Bojana M. & Briseida Akelei

256

Jednom i zauvek – Judith McNaught On se nasmejao tvrdim, okrutnim osmehom, koji je ledio njenu krv. "Dopustićeš mi, moja draga." šapnu on. "Pre nego što završim sa tobom, molićeš me." Besna, Viktorija ga odgurnu neverovatnom snagom rođenom iz straha i skloni se od njega. Gotovo je spustila svoje noge na pod, kada ju je uhvatio za ruke i vratio nazad u krevet. Držao joj je ruke iznad glave, a nogu prebacio preko obe njene. "To je bilo veoma glupo." šapnu on i polako savi glavu. Plamen straha pojavi se u Viktorijinim očima,dok je lešala poput zarobljenog zeca i gledala kako se Džejsonova usta spuštaju na njena. Ali umesto obnovljenog, bolnog napada poput prošlog, uzeo joj je usne u dugom, temeljno drskom poljupcu. Dok su mu ruke lutale gore i dole po njenom telu, njegovi prsti su mazili njene grudi i stiskali lagano njene bradavice, a zatim se spustio niž niz njen stomak milujući njen trougao kvrdžavo zlatnih dlačica. Njeno telo je izdajnički počelo da odgovara na njegove vešte ruke. Viktorija očajnièki pokuša da skupi noge kada su njegovi prsti krenuli još niže, ali nije vredelo. Stavio je koleno između njenih nogu i nastavio prstima gde je želeo. Jezici zadovoljstva kretali su se kroz njno telo, slamajući njenu snagu, topeći njen otpor i njene usne se rastvoriše pod njegovim. Njegov jezik je ušao u njena usta i polako izlazio, dok su mu prsti pratili lagani tempo jezika. Erotska najezda na njena čula bila je više nego što je Viktorija mogla da izdrži. Sa tihim stenjanjem predala mu se. Okrenuvši glavi skroz prema svom mužu i uzvrativši mu poljubac telo joj se uzdizalo do njegovog. Tog trenutka Džejson joj je pustio ruke. Njegova glava se spustila niže i on joj je ljubio vrat tražeći njene zrele grudi. Jezikom je nacrtao male krugove na njenoj vreloj koži, a onda mu se usne zatvoriše oko njenih bradavica, mameći joj uzdahe čistog zadovoljstva dok je rukama držala njegovu tamnu kovrdzavu kosu. Sa malim osmehom on je krenuo da se spušta niz njen zategnuti stomak. Kada je Viktorija shvatila šta želi da uradi pokušala je grčevito da se otrgne. Rukama joj je uhvatio bokove, podižući ih i usne zatvori oko nje. Kada je prestao, senzacije su vrištale kroz njeno telo i Viktorija je žudela da ih oslobodi. On se podiže nad njom njegova topla muškost blago je pulsirala na mestu gde su mu bile ruke i jezik malopre. Tiho stenjući Viktorija podiže bokove prema njemu, a rukama povuče njegove bokove. On uplovi u mokru toplinu sa mučnom sporosti, a zatim se nežno kretao napred-nazad, svaki put sve dublje se pomalo zabijajući u nju, dok je Viktorija bila polu luda od potrebe za njim celim. Obavila ga je Bojana M. & Briseida Akelei

257

Jednom i zauvek – Judith McNaught nogama, zajapurenog lica dok su joj se grudi kredale u ritmu nepravilnih udisaja. Odjednom, je ušao u nju svom silinom, poslavši kroz nju plamenove čistog zadovoljsta. I isto tako odjednom on ga je izvadio. "Ne!" Viktorija povika iznenađeno. "Da li me želiš, Viktorija?" šapnu on. Njene oči su se otvorile i ona je pogledala u njegovo teško lice. "Da li?" "Nikada ti ovo neću oprostiti." Viktorija se gušila. "Da li me želiš?" ponovio je kružeći kukovima po njenoj osetljivosti. "Reci mi." Strast je besnela kroz njeno telo boreći se protiv njene oslabljene volje u njegovu korist. On je bio ljubomoran. Stalo mu je. On je povređen njenim dugim odsustvom. Njene usne su formirale "da" ,ali ni želja koja je besnela roz njeno telo nije mogla da je natera da pusti glas. Zadovoljan, Džejson joj je dao ono što je želela. Kao da se iskupljuje za njeno poniženje, dao joj je sebe sa nesebičnom odlučnošću. Njegovo telo se kretalo tako da joj je pružao neverovatno zadovoljstvo, boreći se protiv naleta svoje želje svaki put kada bi ona zadrhtala ispod njega. Doveo ju je do burnog vrhunca držeći je dok se tresla od grčevitog zadovoljstva. Nakon toga, dopustio je i sebi da se oslobodi. Kada je sve bilo gotovo, bila je potpuna tišina između njih. Džejson je ostao još minut, zureći u plafon, onda je ustao iz kreveta i otišao u svoju sobu. Osim prve bračne noći ovo je bio prvi put da ju je ostavio nakon što je vodio ljubav sa njom.

Bojana M. & Briseida Akelei

258

Jednom i zauvek – Judith McNaught Dvadeset deveto poglavlje Viktorija se probudila sa velikim bolom u srcu,osećajuæi se kao da nije ni spavala. Oštra bol u grlu joj se povećavala kada se setila Džejsonove ponižavajuće osvete sinoć. Gurnuvši svoju razbarušenu kosu sa lica, naslonila se na lakat i pogledom besciljno lutala po sobi. I onda joj pogled pade na kutiju sa nakitom na jastuku. Bes je eksplodirao u njenom mozgu. Brišući svaku drugu emociju iz nje. Ona polete iz kreveta, navuče svoj ogrtač i zgrabi kutiijicu. On je stajao pored svog kreveta, obučen u pantalone keks boje i golih grudi. Pogledao je tačno na vreme da vidi kako baca kutijicu prema njegovoj glavi, ali nije ni trepnuo. Nije se pomerio ni kada je teška kutija prošla tik kraj njegovog uveta. Pogodila je spiralni stepen i pala tik kraj kreveta. "Nikad ti neću oprostiti za sinoć!" Viktorija je besnela, nokti su joj bili zariveni u dlanove a grudi joj se teško spuštale i podizale. "Nikad!" "Siguran sam da nećeš." rekao je bezizražajnog glasa i posegnuo za svojom košuljom. "Mrzim tvoj nakit, mrzim način na koji se ponašaš prema meni, a mrzim i tebe! Ti ne znaš kako da voliš nekoga, ti si cinično kopile!" Reči su izletele iz njenih usta, pre nego što je Viktorija shvatila šta je rekla, ali kakvu god da je očekivala reakciju na ono što je rekao, nije bila spremna. "Ti si u pravu." složio se on "Ja sam baš to. Žao mi je što moram da razbijem bilo kakve iluzije koje si imala o meni, ali istina je, ja sam nusproizvod kratke, besmislene veze između Čarlsa i neke davno zaboravljene plesačice koju je držao u mladosti." On je povukao košulju preko ramena i gurnuo ruke u nju, dok je polako počeo da registruje Viktoriju i da joj ispoveda ono što je smatrao da će joj biti ružno i odvratno. "Odrastao sam u bedi, odgajila me je Čarlsova sestra po zakonu. Kasnije sam spavao u skladištu. Ja sam sam naučio da čitam i pišem. Nisam išao na Oksford i nisam radio stvari koje su tvoji drugi aristrokratski prosci radili. Ukratko, ja nisam ništa od onoga što si mislila da jesam. Ništa od dobrih ili lepih stvari." Počevši da zakopčava košulju, on pogleda pažljivo svoje ruke. "Ja nisam dobar muž za tebe. Nisam sposoban da te dodirnem. Ja sam uradio stvari koje te čine bolesnom." Reči kapetana Farela iskočiše u Viktorijinom umu. "Terala ga je da klekne i moli za oproštaj te prljave Indijce." Pogledala je Džejsonovo ponosno, lepo lice i shvatila je da joj se srce slomilo. Sada ga je čak i Bojana M. & Briseida Akelei

259

Jednom i zauvek – Judith McNaught razumela zašto ne može da prihvati njenu ljubav. "Ja sam kopile." on smrknuto završi "U pravom smislu te reči." "Onda si u odličnom društvu." rekla je, dok joj je glas drhtao od emocija. "Tako su bila i tri sina kralja Čarlsa i on ih je sve načinio vojvodama." Na trenutak je izgledao zbunjen, a onda je slegnuo ramenima. "Stvar je u tome što si mi rekla da me voliš, a ja ne mogu da te pustim da to misliš. Voliš privid, ne mene. Ne poznaješ me." "Oh, da znam." Viktorija reče znajući da sve što sada bude rekla, da će joj to odrediti celu budućnost. "Znam sve o tebi. Kapetan Farel mi je isprièčo pre više od nedelju dana. Znam šta ti se desilo kada si bio mali ..." Bes buknu u Džejsonovim očima na trenutak, ali onda samo rezigrirano slegnu ramenima. "On nije imao pravo da ti to kaže." "Ti si trebao da mi kažeš." Viktorija povika. Nije bila u stanju da kontroliše svoj glas ili suze koje su joj tekle niz obraze. "Ali ti se stidiš stvari na koje treba da budeš najponosniji." kroz suze isprekidano je nastavila. "Volela bih da mi nije rekao. Pre nego što sam znala volela sam te samo malo. Kasnije, kada sam shvatila koliko si hrabar i jak i kakav si stvarno, onda sam te zavolela još više." "Šta?" upita on šapatom. "Nisam ti se divila pre toga." rekla je ona histerično "A sada ti se divim i ne mogu da podnesem šta radiš …" Kroz suze je videla da se pomerio, a onda je osetila kako je privlači na njegove čvrste grudi. Njene suzdržane emocije se oslobodiše. "Ne zanima me ko su tvoji roditelji." plakala je u njegovom naručju. "Ne plači, dušo." šaputao je. "Molim te nemoj." "Mrzim kada me tretiraju kao lutku, kada me oblaše u balske haljine ..." "Neću ti kupiti više nijednu haljinu." pokušao je da je zadirkuje, ali njegov glas je bio sirov i promukao. "A onda me ti okivaš u n, nakit ..." "Nema više ni nakita." rekao je on grleći je jače. "I onda, kada završiš i, igru sa mnom ti me baciš u stranu." "Ja sam guzica." rekao je on milujući joj kosu i stavljajući bradu na nju. "Nikada mi ne kažeš šta misliš ili kako se osećaš u vezi nečega, a ja ne mogu da čitam tvoje misli." "Ja nemam um." rekao je oštro. "Izgubio sam ga pre nekoliko meseci." Viktorija je znala da je pobedila, ali olakšanje je bilo toliko bolno da su joj se mršava ramena zatresla u od još jačeg jecaja. "Oh, Bože, molim te, ne plači tako." Džejson zastenja, trljajući je Bojana M. & Briseida Akelei

260

Jednom i zauvek – Judith McNaught rukama po ramenima i leđima, očajnički pokušavajući da je uteši. "Ne mogu da podnesem kada plačeš." stavljajući ruku u njenu kosu, on okrete njeno lice prema svome i nežno je pomazi po obrazu. "Nikada više neću učiniti da plačeš." on bolno prošaputa. "Kunem se da neću." sagnuo je glavu ljubeći je sa blagim nasiljem. "Dođi u krevet sa mnom." promrmljao je, a glas mu je bio promukao i hitan. "Dođi u krevet sa mnom i učiniću da zaboraviš prošlu noć." U odgovoru, Viktorija žestoko zamota ruke oko vrata njenog muža, a Džejson zamota svoje ruke oko nje u pokušaju da se iskupi na jedini način koji je znao. Stavio je koleno na dušek i spuštao je nežno dole u neprekidnom poljupcu. Kada je konačno skinuo košulju i pantalone, Viktorija ga je besramno posmatrala. Njegove očaravajuće članke, duge, mišićave noge, uzane bokove, snažne ruke i široka ramena, ali kada se okrenuo leđima prema njoj ona je ugušila krik u grudima. Džejson je čuo da plače i njegovo celo telo se ukočilo. Shvatajući šta ona vidi. Ožiljci! On je zaboravio na proklete ožiljke. Slikovito se setio šta se zbilo kada je poslednji put zaboravio da ih sakrije. Setio se užas žene u svom krevetu. Njeno lice je bilo puno prezira i gađenja da se on osetio kao pas. Zbog toga on je uvek držao leđa okrenuta od Viktorije kada bi vodili ljubav i uek je pažljivo gasio sveće pre nego što bi otišli na spavanje. "Oh, Bože." Viktorija šapnu buljeći u užasu u bele ožiljke koji su ispresecali njegova lepa leđa. Bilo ih je na desetine. Njeni prsti su se tresli dok je posegala da ih dodirne. Onog trenutka kada je to uradila njegova koža je se trznula. "Da li te još uvek boli? šapnula je u mučnom iznenađenju. "Ne." rekao je Džejson. Sramota obli njegove obraze dok je bespomoćno čekao na njenu neizbežnu reakciju na dokaz njegovog poniženja. U krajnjoj neverici osetio je kako ga njene ruke grle. a usne se spuštaju na njegova leđa. "Kako si morao biti hrabar da sve to izdržiš." bolno je šapnula. "Koliko jak da sve to preživiš i nastaviš život ..." Kada je počela da mu ljubi ožiljke, Džejson se okrete i uze je u naručje. "Volim te." šapnuo je tiho. "Volim te tako mnogo." Njegovi poljupci su palili njeno meso kada su se njegove usne spustile na vrat, grudi pa sve niže. Ruke su mu klizile preko leđa, sa strane, što je izazvalo njene jecaje i uvijanje. Podigao se na ruke. Lice mu je bilo iznad njenog, a njegov glas promukao od strasti. "Dodirni me. Želim da osetim tvoje ruke na sebi." Nikada joj nije palo na pamet da će on želeti da ga dodiruje kao što je on nju dodirivao i Viktoriji se ta ideja činila uzbuđujuće. Stavila je ruke na njegove preplanule grudi. Polako raširila prste ostavši Bojana M. & Briseida Akelei

261

Jednom i zauvek – Judith McNaught zapanjena kada je njen jednostavan dodir izmamio uzdah iz njega. Eksperimentalno, skliznula je rukama niže i zategnuti mišići njegovog abdomena su se trznuli. Stavila je usne na njegove bradavice i poljubila ga kao što je on nju ljubio, što je izmamilo ogroman uzdah iz njegovih grudi. Opijena sa novootkrivenim moćima nad njegovim telom, ona ga prevrnu na leđa nateravši ga da rastvori usne pod njenim slatko mu nudeći svoj jezik. Smešno mali smeh, koji je zvučao pola stenjenje, a pola smeh u njegovom grlu ote se dok je prihvatao njen jezik u svojim ustima. Jednom rukom je mazio po leđima ne prekidajući poljubac, a drugu slobodnu ruku obmotao je oko njenih bokova podižući je na vrh njegove izazovne dužine. Bez razmišljanja, Viktorija preseli svoje bokove iznad njega kružeći polako, dok je uživala u zadovoljstvu toga što može i ovako da ga primi. Ona se pomače dole izgubljena u očajničkoj želji da ga zadovolji, prateći poljupcima prsa pa sve niže niz stomak, sve dok je on nije uhvatio rukom za kosu i vratio joj glavu u ravni svoje. Ispod sebe je mogla da oseti pulsiranje njegovog čvrstog uda. Vatreni dodir njegove vrele kože, nasilno lupanje njegovog srca uz svoje grudi. Ali,umesto da je uzme kako je očekivala, on se zagledao u nju sa željom koja je besnela u njegovim očima i ponizno izjavio reči koje je želeo da je natera sinoć da izgovori. "Želim te." šapnuo je on. Kao da je smartrao da to nije dovoljno, on dodade: "Molim te, draga." Osećajući kako će joj srce pući od ljubavi, Viktorija mu je odgovorila sa vrelim poljupcem. To je bio dovoljan odgovor. Džejson je uze čvrsto u naručje prevrćući je na leđa i ušao brzo u nju. Njegove ruke su bile čvrsto zamotane oko njenih ramena i kukova, dok ju je privlečio sebi, dok je iznova i iznova ulazio u nju. Viktorija se izvijala prema gore u očajničkoj želji da deli i stimuliše njegovu strast pritiskajući bokove o njegove čvrste butine, drobljeći usne o njegove, dok su talasi zadovoljstva jurili kroz nju ovodeći je do čistog vrhunca. Jeza je protresla Džejsonovo telo kada je osetio grčeve njenog oslobođenja i on uplovi u nju poslednji put. Njegovo telo se grčilo ponovo i ponovo kao da je Viktorijino telo izvlačilo iz njegovog života svu gorčinu i jad. Ona ga je ispraznila od svega lošeg i zamenila ga sa radošću. Ona je zapalila njegovo srce i kolala njegovim venama do boli. Nakon svih njegovih poslovnih trijumfa i seksualnih iskustva, on je pronašao nešto što je nesvesno tražio. Pronašao mesto gde je pripadao. Posedovao je šest engleskih imanja, dve indijske palate i flotu brodova od koji je svaki imao kabinu za njegove privatne Bojana M. & Briseida Akelei

262

Jednom i zauvek – Judith McNaught potrebe, ali nikada nije osetio da ima dom. Ova lepa devojka koja leži zadovoljna u njegovom naručju bila je njegov dom. Još uvek je držeći pomerio se na svoju stranu on prođe prstima kroz njenu zamršenu, satensku kosu i poljubi njeno telo. Viktorijine trepavice poleteše prema gore. On je osećao kao da će se udaviti u dubokim bazenima tih plavih očiju. "Kako se osećaš?" zadirkivala ga je nasmejana, postavljajući mu isto pitanje koje je on njoj jednom postavio. "Osećam se kao muž." savio je glavu i uzeo joj slatke usne u dugotrajan poljubac, a zatim pogleda u njene plave blistave oči. "Kada pomislim da zaista nisam verovao da postoje stvari poput anđela." uzdahnuo je opuštajući glavu na jasutku a ona mu je ležala na ramenu. "Kako sam glup bio." "Ti si brilijantan." njegova supruga lojalno izjavi. "Ne, nisam." rekao je i ironično se nasmejao. "Da sam imao i najmanje pameti legao bih sa tobom odmah kada sam poželeo i insistirao da se udaš za mene." "Kada si prvi put to poželeo",zadirkivala ga je. "Onog dana kada si stigla u Vejkfild." priznao je nasmejavši se zbog uspomene. "Mislim da sam se zaljubio u tebe kada sam te video da stojiš na mom pragu sa prasetom u rukama, a tvoja kosa je vijugala na vetru kao zlatni plamenovi." Viktorija se otrezni i odmahnu glavom. "Molim te, hajde da ne lažemo jedno drugo, Džejsone. Nisi me tada voleo. A nisi me voleo ni kada si me oženio. Nije važno, međutim, zaista nije. Bitno je da me sada voliš." Džejson joj okrete glavu prema gore i prisili je da ga pogleda. "Ne, slatkice. Ja sam mislio ono što sam rekao. Oženio sam te jer sam te voleo." "Džejsone, " rekla je ona polaskana njegovim rečima, ali ipak odlučna da postavi obrazac ponašanja kao istine "oženio si me jer je to bila želja umirujućeg čoveka." "Želja "umirujućeg ..." na Viktorijino zaprepašćenje, Džejson zabaci glavu i prasnu u smeh. Onda zamota ruke oko nje i privuče je na svoje gole grudi. "Oh, draga." rekao je on smejući se i mazeći prstima njeno lice. "Taj "umirujući čovek" koji nas je pozvao u svoju sobu i stezao tvoju ruku je igrao karte čim smo izašli." Viktorija se uzdignu na laktove."On je šta?" rekla je rastrzana između smeha i besa. "Jesi li siguran?" "Siguran." Džejson je potvrdio i dalje se smejući. "Video sam kada je podigao ćebe. Držao je četiri kraljice." "Ali zašto bi on to uradio za nas?" Bojana M. & Briseida Akelei

263

Jednom i zauvek – Judith McNaught Džejson slegnu ramenima. "On je verovatno odlučio da smo mnogo odugovlačili sa brakom." "Kada samo pomislim koliko sam se molila da ozdravi. Mogla bih da ga ubijem." "Kakve reči." zadirkivao je on smejući se "Zar ti se ne sviđa krajnji rezultat njegovog spletkarenja?" "Pa, da, znam, ali zašto mi nisi rekao, ili makar njemu rekao da znaš šta radi?" Džejson joj poljubi uho. "Šta? I da mu pokvarim zabavu? Nikada." Viktorija ga ogorčeno pogleda. "Trebalo je da mi kažeš. Nisi imao pravo da to zatajiš od mene." "Tačno." "Onda, zašto mi nisi rekao?" "Da li bi se udala za mene ako ne bi mislila da je to apsolutno nužno?" "Ne." "Zato ti nisam ni rekao." Viktorija je pala na njegove grudi smejući se njegovoj neprincipijalnoj odlučnosti da dobije ono što želi i potpunom nedostatku kajanja zbog toga. "Nemaš principe uopšte." zahtevala je ona smejući se. On se isceri. "Izgleda da nemam."

Bojana M. & Briseida Akelei

264

Jednom i zauvek – Judith McNaught Trideseto poglavlje Viktorija je sedela u salonu kasno tog popodneva šekajući da se Džejson vrati sa posla kada se stari batler koji je radio u kući u Londonu pojavio na vratima. "Njena milost, vojvotkinja od Klaremonta želi da vas vidi, moja damo. Ja sam joj rekao ..." "Rekao je da ne primaš posetioce." njena milost reče osorno i umaršira u sobu na batlerov užas. "Izgleda da glupi batler ne shvata da porodica ne spada pod "posetoce"." "Bako." Viktorija je uzviknula skačući na noge od iznenađenja zbog posete grube starice. Vojvotkinjina glava sa turbanom se okrete prema batleru. "Tamo." pukla je mašući štapom prema batleru "Jesi li čuo to? Bako." naglasi ona sa zadovoljstvom. Mrmljajući bedno izvinjenje, batler se uz naklon povuče iz sobe ostavljajući Viktoriju samu da se suoči sa rođakom koja je sedela već na stolici ruku prekrštenih preko vrha štapa pomno proučavajući Viktoriju. "Izgledaš dovoljno srećno." zaključila je kao da se iznenadila. "Da li si zbog toga došla sa sela?" upita Viktorija sedajući preko puta nje. "Da vidite da li sam srećna?" "Došla sam da vidim Vejkfilda." "On nije ovde." reče Viktorija zatečena. Stara vojvotkinja se smrači. "Tako sam i razumela. Ceo London razume da on nije ovde sa tobom. Mislim da ga pojurim i pozovem na zadatak, pa taman morala da ga jurim preko cele Evrope." "Mislim da je to neverovatno." reče Džejson zabavljajući se dok je ulazio u salon. "Svako ko me poznaje je polu uplašen od mene. Osim moje supruge, njene mlađe sestre i vas gospođo koja ste tri puta stariji od mene i ni upola moje težine. Mogu samo da nasludim da hrabrost ili nemarnost prolazi kroz krvne linije, zajedno sa fizičkim osobinama. Međutim," završio je cereći se "možete me pozvati na odgovornost ovde, u mom salonu." Vojvotkinja se podiže na noge i mrko ga pogleda. "Tako! Konačno si se setio gde živiš i da imaš ženu!" odbrusi ona zapovednički. "Rekla sam ti da ću tebe smatrati odgovornim za Viktorijinu sreću, a ti je ne usrećuješ. Nije srećna uopšte!" Džejsos dobaci Viktoriji špekulativan pogled, ali ona samo odmahnu glavom zbunjeno sležući ramenima. Zadovoljan što Viktorija nije odgovorna za vojvotkinjino mišljenje, stavio je ruku oko Viktorijinih ramena i blago rekao. "Na koji način sam posustao u svojim dužnostima muža?" Bojana M. & Briseida Akelei

265

Jednom i zauvek – Judith McNaught Vojvotkinjina usta su bila pala otvorena. "Na koji način?" ponovi ona u neverici. "Tu stojiš sa rukama oko nje, ali ja imam informaciju da si bio samo šest puta u njenom krevetu u Vejkfildu!" "Bako!" Viktorija užasnuto uzviknu. "Tiho, Viktorija." reče ona usmeravajući svoje oči na Džejsona kada je nastavila. "Dvoje tvojih slugu su rekli dvojici mojih. Oni su rekli da je ceo Vejkfild Park bio u metežu kada si odbijao mladu nedelju dana nakon ceremonije." Viktorija zajeca od poniženja. Džejson steže svoj stisak oko njenih ramena. "Pa," ona puče. "šta imaš da kažeš na to mladiću?" Džejson promišljeno podiže obrvu. "Rekao bi da moram ozbiljno da porazgovaram sa svojim slugama." "Da se nisi usudio da se šališ sa ovim! Ti od svih ljudi trebalo bi da znaš kako da zadžiš ženu u svom krevetu i na svojoj strani! Bog zna da su polovina udatih žena dahtale za tobom u proteklih četiri godine. Nasl..." "Uveravam vas da mi je naslednik najveći prioritet." Džejson reče veselo. "Neću tolerisati više odlaganja." reče ona malo mekše. "Bili ste veoma strpljivi." složio se on. Ignorišući njegovo ruganje, ona klimnu glavom "Sada, kada smo se razumeli, možete me pozvati na večeru. Međutim, ja ne mogu ostati dugo." Sa zlim osmehom Džejson joj je ponudio ruku. "Nema sumnje da nameravate da nam platite dužu posetu, za otprilike devet meseci." "Do dana." ona smelo potvrdi, ali kada je pogledala Viktoriju bilo je smeha u njenim očima. Dok su se kretali ka trpezariji ona se nagnu ka svojoj praunuci i šapnu: "Pravi je đavo, zar ne draga?" "Veoma." odgovori Viktorija tapšući je po ruci. "I uprkos tračevima koje sam čula, ti si srećna, zar ne?" "Bez reči." Viktorija odgovori. "Ja bih volela da mi dožeš u posetu uskoro. Klaremont Haus je samo petnaest milja od Vejkfilda, uz reku." "Doći ću uskoro." obeća joj Viktorija. "Možeš povesti i svog muža." "Hvala ti." U danima koji su usledili, markiz i markiza od Vejkfilda pojavili su se na mnogim dešavanjima plemstva. Ljudi više nisu šaputali o njegovoj navodnoj surovosti prema prvoj ženi, jer je svima postalo jasno da je Džejson, gospodin Fielding, bio odan i velikodušan muž. Bojana M. & Briseida Akelei

266

Jednom i zauvek – Judith McNaught Bilo je dovoljno da ih samo pogledaju i da vide da je lejdi Viktorija ozarena od sreće i da je njen muž obožava. U stvari, plemstvo se značajno zabavljalo kada bi videlo strogog Džejsona Fieldinga kako se od milja smeši svojoj supruzi kada pleše sa njom ili kada se u sred predstave naglas nasmeje na neku njenu opaku koju mu je šapnula. Vrlo brzo, postignut je dogovor da je markiz bio najviše osporavan i pogrešno shvaćen čovek na svetu. Gospoda i dame koji su ga tretirali sa oprezom u prošlosti, sada su počeli aktivno da traže njegovo prijateljstvo. Pet dana nakon Viktorijinog pokušaja da smiri ogovaranja zbog odsustva njenog muža i govorila o njemu u najvećim superlativima, gospodin Armstong je molio za poziv kod Džejsona da porazgovara sa njim o tome kako da dobije saradnju i lojanost svojih stanara i službenika. Gospodin Fielding je izgledao šokirano, a zatim se nasmešio i predložio gospodinu da o tome porazgovara sa lejdi Fielding. Na balu te iste večeri lord Brainhvort je rekao je je Džejson dobrim delom kriv za kupovinu lejdi Brainhvort ekstarvagantnog seta od safira. Gospodin Fielding mu je poslao zabavljen pogled i izgubio pet hiljada funti u sledećoj ruci karata, a neki trenutak kasnije lišio gospodina Brainhvorta te sume. Sledećeg popodneva u Hajden Parku gde je Džejson učio Viktoriju da vozi novu kočiju koju je kupio za nju, kočija se naglo zaustavi i tri starije dame se zagledaše u njih. "Neverovatno." rekla je grofica Draimor svojim prijateljicama, dok je kroz monokl posmatrala Džejsona. "Ona je udata za Vejkfilda." okrenula se svojim prijateljicama "Kada je lejdi Viktorija rekla da je njen muž "predusretljiva i ljubazna duša", mislila sam da govori o nekom drugom!" "On nije samo prijatan, on je i hrabar." rekla je najstarija dama od njih, gledajući nesigurno par preko monokla "Ona je dva puta skoro prevrnula kočiju." Viktorijin život je postao duga zadovoljstava. Noću, Džejson je vodio ljubav sa njom i učio nju da vodi ljubav sa njim. On bi joj okupao čula u zadovoljstvu i izvukao iz nje burnu strast za koju nije ni znala da postoji. Ona ga je naučila da veruje i on joj se potpuno predao. Dušom i telom. Nije joj uskratio ništa, a dao joj je sve. Ljubav, pažnju i svakakve skupe i ekstravagantne poklone. Svoju jahtu je preimenovao u Viktorija i nagovorio je da ide sa njim na plovidbu po Temzi. Kada je Viktorija prokomentarisala da mnogo više uživa u plovidbi Temzom nego okeanom, Džejson je naredio da se napravi još jedna jahta za njenu ličnu upotrebu potpuno nameštenu Bojana M. & Briseida Akelei

267

Jednom i zauvek – Judith McNaught u plavoj i zlatnoj boju i da pude udobna za Viktoriju i njene prijatelje. Taj predmet spektakularne ekstravagancije izazvao je ljubomorni komentar grofice Vilber na jednom balu. "Živa sam na iglama da vidim šta će joj Vejkfild kupiti kada prevaziđe jahtu!" Robertd Kolingvud podiže obrve i namršti se na ljubomornu mladu ženu. "Možda Temzu?" Dđejson, koji nikada ranije nije poznavao radost da ga neko voli i divi mu se ne zbog onoga što poseduje ili kako izgleda, već zbog onoga šta je on zaista bio, osećao je potpuni mir i blaženstvo. Noću nije moga da je drži dovoljno blizu i dovoljno dugo. Tokom dana vodio ju je na izlete i plivao sa njom u potoku u Vejkfild Parku. Kada bi radio, ona mu je bila u mislima što mu je izazivalo osmeh. On je želeo da joj baci svet pod noge, ali sve što je Viktorija želela bio je on. I to ga je ispunjavalo neverovatnom nežnosti. Dao je bogatstvo za izgradnju bolnice u blizini Vejkfilda. Patrik Seaton bolnice. A onda je započeo pripreme za još jednu u Portageu, u Njujorku koja je takođe nosila ime Viktorijinog oca.

Bojana M. & Briseida Akelei

268

Jednom i zauvek – Judith McNaught Trideset prvo poglavlje Na jednomesečnicu njihovog venčanja stigla je poruka kojom su tražili da Džejson otputuje u Portsmut gde je jedan od njegovih brodova upravo stigao u luku. U jutro njegovog odlaska on je poljubio Viktoriju za doviđenja sa dovoljno žara da se ona zarumeni, a kočijaš uguši smeh. "Volela bih da ne moraš da ideš." rekla je Viktorija pritiskajući lice o njegove grudi sa rukama oko njegovog struka. "Čarls će biti tu da ti pravi društvo, draga." rekao je on smešeći se i tako skrivajući svoju nespremnost da je napusti. "Majkl Farel je niz put i uvek ga možeš posetiti ili pozovi tvoju baku u dugu posetu. Biću kući u utorak za večeru." Viktorija klimnu glavom i podiže se na prste da ga poljubi. Sa velikom odlučnošću, ona se trudila da bude zauzeta tih šest dana. Radila je u sirotištu ili nadzirala svoje domaćinstvo. Ipak se činilo da se vreme vuče. Noći su joj bile čak i duže. Večeri je provodila sa Čarlsom koji joj je došao u posetu, ali kada bi otišla u krevet vreme kao da je stajalo. Noći pre Džejsonovog povratka ona je lutala po svojoj sobi pokušavajući da izbegne odlazak u prazan krevet. Otišla je u Džejsonovu sobu nasmejavši se kontrastu između njegovog muškog, tamnog nameštaja i nameštaja u njenoj sobi koji je napravljen u francuskom stilu sa svilenim draperijama ukrašenim ružama. Sa ljubavlju ona prstima dodirnu njegovu četku, a onda se nevoljno vratila u svoju sobu i konačno zaspala. Probudila u zoru sledećeg juta. Njeno srce je bilo puno uzbuđenja i počela je da planira poseban obrok za Džejsonov povratak kući. Dan je izbledeo u sumrak i konačno u zvezdanu noć, dok je sedela u salonu i čekala osluškujući zvukove nadajući se da će čuti kloparanje Džejsonove kočije. "Vratio se ujače Čarls." oduševljeno je povikala gledajući svetla kočije kako se približavaju kući. "To mora da je Majkl Farel, Džejson neće stići još sat ili dva." rekao je on posmatrajući sa nežnim osmehom kako poravnjava svoje suknje. "Znam koliko treba da bi se prešao taj put, a on je već požurio da dođe večeras, a ne sutra." "Predpostavljam da si u pravu, ali tek je pola sedam, a ja sam kapetana Farela pitala da nam se pridruži na večeri u osam." Njen osmeh je izbledeo kada je kočija stala ispred kuće i kada je shvatila da to nije Džejsonova luksuzna kočija. "Mislim da ću zamoliti gospođu Kardok da odloži večeru." rekla je kada se Northrup pojavio na Bojana M. & Briseida Akelei

269

Jednom i zauvek – Judith McNaught vratima sa napetim pogledom. "Ispred je gospodin koji želi da vas vidi, moja damo." "Gospodin?" Viktorija tupo ponovi. "Andrej Brainbridge iz Amerike." Viktorija se uhvati za najbližu stolicu. Zglobovi su joj pobledeli od stiska. "Da ga pozovem unutra?" Ona klimnu glavom pokušavajući da zaustavi talas nasilnog ogorčenja koje je kuljalo kroz nju sećajući se njegovog odbijanja bez srca i molila se da može da se suoči sa njim bez pokazivanja onoga što je osećala. Dok se borila sa naletima sopstvenih osećanja nije primetila iznenadno Čarlsovo bledilo koji je ustao polako i gledao u vrata kao da se sprema da stane pred streljački vod. Trenutak kasnije, Andrej je zakoračio u salon. Njegovi dugi i oštri koraci, njegovo nasmejno, lepo lice toliko poznato Viktoriji i srce joj se pobuni zbog izdaje. On stade ispred nje gledajući prelepu mladu ženu u zavodljivoj svilenoj haljini. Njena slavna kosa buntovnički je padala preko ramena. "Tori." rekao je gledajući u njene duboke plave oći. Bez upozorenja on je posegnuo za njomprivlačeći je u naručje i zabijajući lice u njenu bujnu kosu. "Zaboravio sam koliko si lepa." šapnuo je još čvršće je grleći. "Očigledno." reče ona oporavljajući se od šoka i odguravajući njegove ruke od sebe. Zagleda se u njega diveći se njegovoj hrabrosti da dođe ovde, a kamoli da je zagrli sa strašću koju nikada pre nije pokazao. "Očigledno vrlo lako zaboravljaš ljude." dodade ona kiselo. Na njenu potpunu nevericu Andrej se nasmeja. "Ljuta si zato što mi je bilo potrebno dve nedelje duže da dođem nego što sam napisao u pismu, je li tako?" Ne čekajući odgovor nastavio je. "Moj brod se pokvario nedelju dana nakon što smo isplovili i morali smo stati na neko ostrvo da ga poprave." Spustio je ruku oko Viktorijinih ramena, okrenuo se Čarlsu pružio ruku i nasmešio se. "Vi mora da ste Čarls Fielding." rekao je on jednostavno. "Ne mogu vam se dovoljno zahvaliti što ste brinuli o Viktoriji dok nisam došao po nju. Naravno, ja želim da vam se odužim za sve troškove koje ste imali oko nje uključujući i ovu divnu haljinu." Okrenuo se ka Viktoriji. "Mrzim da te požurujem, Tori, ali rezervisao sam karte za brod koji polazi za dva dana. Kapetan broda je već pristao da nas ven..." "Pismo." Viktorija ga prekide osećajući vrtoglavicu. "Koje pismo? Nisi mi napisao ni jednu reč od kako sam otišla od kuće." Bojana M. & Briseida Akelei

270

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Napisao sam ti nekoliko pisama." reče on mršteći se. "Kao što sam objasnio u poslednjem, pisao sam ti u Ameriku, jer je moja majka zadržavala tvoja pisma koja si mi slala i nisam ni znao da si u Engleskoj. Tori, sve sam ti to objasnio u svom poslednjem pismu koje sam poslao ovde u Englesku. Po posebnom glasniku." "Ja nisam dobila nikakvo pismo!" Viktorija ponovi histerično. "Pre nego što odemo, nameravam da posetimo firmu u Londonu kojoj je plaćeno malo bogatstvo, da bi moja pisma bila dostavljena tebi lično i tvom rođaku vojvodi. Želim da čujem šta oni imaju da kažu o tome." "Oni će reći da su ih dostavili meni." reče Čarls ravno. Viktorija odmahnu glavom. Njen um je već shvatao ono u šta srce nije želelo da poveruje. "Ne, nisi dobio nikakvo pismo, ujače Čarls. Varaš se. Misliš na ono koje je stiglo od Andrejeve majke. Ono u kom mi govori da se oženio." Andrejeve oči su planule od besa kada je video krivicu na licu starijeg muškarca. On uhvati Viktoriju za ramena. "Tori, slušaj me! Ja sam ti napisao desetak pisama dok sam bio u Evropi, ali sam ih poslao u Ameriku. Nisam znao za smrt tvojih roditelja dok se nisam vratio u Ameriku pre dva meseca. Od dana kada su ti roditelji poginuli, majka je prestala da mi šalje tvoja pisma. Kada sam došao kući, rekla mi je da su ti roditelji umrli i da su te odveli u Englesku nekom bogatom rođaku koji ti je ponudio brak. Rekla mi je da nema pojma gde si i kako da te nađem ovde. Znao sam te dobro da ne poverujem da bi me odbacila zbog nekog bogatog rođaka. Trebalo mi je vremena, ali sam konačno pronašao doktora Morisona. On mi je rekao istinu o tvom dolasku ovde i dao mi adresu. Kada sam rekao majci da dolazim po tebe, ona je priznala ostatak njene dvoličnosti. Rekla mi je za pismo koje ti je poslala, da sam se oženio sa Medlin u Švajcarskoj. Ona je odmah dobila jedan od svojih "napada". Osim što se ovaj ispostavio pravi. Nisam mogao da je ostavim dok je na samrti, pa sam pisao tebi i tvom rođaku" ubilački je pogledao Čarlsa "koji ti iz nekog razloga nije rekao za moja pisma. U njima sam objasnio sve što se desilo i rekao sam da ću svakako doći po tebe čim budem mogao." Njegov glas je omekšao kada je uhvatio Viktorijino pogođeno lice izmeðu svojih ruku. "Tori," rekao je sa osmehom "ti si ljubav mog života od dana kada sam te ugledao na onom galopirajućem konju kraj reke. Ja nisam oženjen, dušo." Viktorija proguta pokušavajući da progovori od bola u krstima, grudima i grlu. "Ja jesam." Andrej povuče ruke sa njenog lica kao da ga je njena koža opekla. "Šta si rekla?" upita on čvrsto. Bojana M. & Briseida Akelei

271

Jednom i zauvek – Judith McNaught "Rekla sam," Viktorija ponovi šapatom dok je zurila u njegovo voljeno lice "da sam udata." Andrejevo telo se napelo kao da je pokušavao da izdrži jak udarac. On prezrivo pogleda u Čarlsa. "Za njega? Za tog starca? Prodala si se za nekoliko dragulja i haljina, zar ne?" upita je on besno. "Ne!" Viktorija je skoro vrisnula tresući se od besa, bola i tuge. Čarls je progovorio. Njegov glas je bio bezizražajan, a njegovo lice bezlično. "Viktorija je udata za mog nećaka." "Za tvog sina." Viktorija povika. Okrenula se mrzeći Čarla zbog prevare, mrzeći Džejsona jer je učestvovao u tome. Andrej je uhvati za ruku. Osećala njegovu muku kao da je njena. "Zašto?" upita je on."Zašto!" "Krivica je moja." reče Čarls uspravljajući se u svoju ponu visinu. Očima je preklinjao Viktoriju da ga razume. "Plašio sam se ovog trenutka svođenja računa odkako je stiglo pismo gospodina Brainbridgea. Sada kada je ovde, gore je nego što sam zamišljao." "Kada si primio to pisamo?" upita Viktorija mada je u srcu već znala odgovor. "U noći mog napada." "Tvog izmišljenog napada." Viktorija ga ispravi, a glas joj je bio pun ogorčenja i besa. "Upravo tako." Čarls priznade odlučno, a onda se okrete ka Andreju. "Kada sam pročitao da ćete doći da odvedete Viktoriju od nas, uradio sam jedinu stvar koju sam mogao da smislim. Odglumio sam srčani napad i molio je da se uda za mog sina da bi imao ko da brine o njoj." "Kopile." reče Andrej stisnutih zuba. "Ja ne očekujem da mi poverujete, ali sam iskreno osećao da će Viktorija i moj sin pronaći iskrenu sreću." Andrej skloni svoj divlji pogled sa neprijatelja i pogleda u Viktoriju. "Pođi sa mnom." očajnički je molio "Ne mogu te naterati da ostaneš u braku sa čovekom koga ne voliš. To ne može da bude pravno. To je prinuda. Tori, molim te! Pođi kući sa mnom. Ja ću naći neki izlaz iz ovoga. Brod polazi za dva dana. Mi ćemo se svakako venčati. Niko nikada neće znati." "Ne mogu." ove reči izađoše iz nje napaćenim šapatom. "Molim ..." reče on. Viktorijine oči se napuniše suzama i ona odmahnu glavom. "Ne mogu." Andrej duboko uzdahnu i okrete se. Ruka koju mu je Viktorija pružila pade sa strane kada se on okrete i izađe iz sobe. Iz njenog života. Minuti su prolazili u zloslutnoj tišini. Držeći nabore svoje haljine uvrtala ih je dok joj zglobovi nisu pobeleli, Bojana M. & Briseida Akelei

272

Jednom i zauvek – Judith McNaught a slika Andrejevog izmučenog lica urezala se u njen um. Setila se kako se osećala kada je saznala da je oženjen. Patnje koju je u sebi nosila svaki dan pokušavajući da se nasmeje dok je umirala iznutra. Odjednom vrtlog boli i besa se podigao u njoj i ona je mahala oko Čarlsa u besnom ludilu. "Kako si mogao!" plakala je ona "Kako si mogao da uradiš ovo dvoma ljudima koji ti ništa nisu uradili? Jesi li video izraz njegovog lica? Da li znaš koliko smo ga povredili? Da li?" "Da." Čarls reče promuklo. "Da li znaš kako sam se osećala svih tih nedelja kada sam mislila da me je izdao i da nemam nikoga? Osećala sam se kao prosjak u tvojoj kući! Da li znaš kako sam se osećala misleći da se udajem za čoveka koji me ne želi jer nemam izbora ..." Njen glas je pukao i ona ga je pogledala očiju toliko zaslepljenih od suza sa kojima se borila da nije mogla da vidi bol u njegovim. "Viktorija," zastruga on "ne krivi Džejsona za ovo. On nije znao da sam folirao onaj napad. On nije znao za pisma ..." "Lažeš." Viktorija uzviknu dok joj se glas tresao. "Ne, kunem se!" Viktorija podiže glavu očiju blistavih od odbijanja ove poslednje uvrede njene inteligencije. "Ako misliš da ću ti poverovati u ijednu reč koju si ikada rekao …" Ona ućuta uplašivši se Čarlsovog sivog lica i pobeže iz sobe. Trčala je uza stepenice saplićuèći se o kamen zaslepljena žurbom i otrča niz hodnik do svoje sobe. Kada se jednom našla unutra ona zatvori vrata i nasloni se na njih. Njena glava je bila zabačena dok je stiskala zube toliko da ju je čeljust bolela, pokušavajući da zadrži svoje emocije. Andrejevo lice, zgrčeno od bola pojavi se ponovo pred njenim zatvorenim očima i ona glasno ponovi sa bolesnim kajanjem. "Voleo sam te od dana kada sam te prvi put video kako jašeš onog Indijanskog ponija ... Tori, molim te! Pođi sa mnom ..." Bila je samo pion u igri dva sebična, bez srca čoveka. Džejson je znao da Andrej dolazi kao što je znao i da je Čarl igrao karte u noći "napada". Viktorija otvori vrata, skide svoju haljinu i promeni je u jahaću odoru. Ako ostane u ovoj kući još sat, ona će poludeti. Ne može da vrišti na Čarlsa i rizikuje njegovu smrt na svojoj savesti. I Džejson. Biće tu večeras, a ona bi mu sigurno zarila nož u srce ako bi ga sada videla, histerično pomisli. Zgrabivši beli, vuneni ogrtač potrča niza stepenice. "Viktorija, čekaj!" Čarls poviče dok je trčala ka zadnjem delu kuće. Viktorijino celo telo potrese drhtaj "Skloni se od mene." rekla je Bojana M. & Briseida Akelei

273

Jednom i zauvek – Judith McNaught plačući "Dovoljno si uradio. Idem u Klaremont." "O'Majli!" Čarl je očajnički vikao dok je trčala kroz zadnja vrata. "Da, vaša milosti?" "Nema sumnje da si načuo šta se desilo u salonu ..." O'Majli sumorno klimnu glavom ne smejući to da porekne. "Možeš li jahati?" "Da, ali ..." "Idi za njom." Čarls je rekao u očajničkoj žurbi. "Ne znam da li će uzeti kočiju ili će jahati, ali idi za njom. Ona te voli, poslušaće te." "Njeno gospodstvo neće biti raspoloženo da nekog sluša, a ja ne mogu da kažem da je krivim." "Nema veze, dođavola! Ako ne želi da se vrati, makar je otprati do tamo i uveri se da je stigla bezbedno. Klaremont je petnaest milja odavde, pored rečnog puta." "Predpostavimo da krene za London i odluči da ode sa Američkim gospodinom?" Čarls prođe rukom kroz svoju sedu kosu i nedvosmisleno odmahnu glavom. "Neće. Da je htela da ode sa njim, ona bi to uradila dok je on molio da krene." "Ali na sve to ja nisam tako vešt sa konjem. Ne kao lejdi Viktorija." "Ona neće biti u stanju da brzo jaše po mraku. Sada, dole do štale i kreni za njom." Viktorija je već galopirala na Matadoru. Vuk je trčao pored nje. Kada je O'Majli stigao do štale on reče konjušaru gledajući za Viktorijinim belim ogrtačem koji je se vijorio nestajući ka glavnim putem: "Osedlajte najbržeg konja kojeg imamo i budite brzi." Tri milje je Viktorija galopirala na Matadoru kada je morala da ga uspori radi Vuka. Galantan pas je trčao pored njih spremno ih prateći dok nije pao iscrpljen. Viktorija je čekala da dođe do daha, pa da nastavi svoj strmoglavi let kada je čula kopita iza sebe i čovekovo nerazumljivo mrmljanje. Nije bila sigurna da li je juri drumski razbojnik koji je nanjušio svoj plen ili Džejson koji se u međuvremenu vratio i krenuo u potragu za njom. Viktorija povede Matadora u šumu pored puta i posla ga da trči cik cak da bi zavarao trag. Njen progonitelj izađe iz grmlja pored nje, uprkos svim njenim naporima da ga zavara. Panika i bes su tutnjali njenim grudima dok je trčala između drveća prateći svog konja prema putu na koji ga je poslala. Ako je Džejson bio iza nje ona će pre umreti nego mu dozvoliti da je lovi po zemlji kao zeca. Napravio je budalu od nje previše puta. Ne, to ne može biti Džejson! Nije videla nijednu kočiju od kako je krenula iz Vejkfilda. Niti je videla ikakav znak o kočiji do isključenja na rečni put. Bojana M. & Briseida Akelei

274

Jednom i zauvek – Judith McNaught Viktorijin bes se pretvori u jeziv strah. Dolazila je do iste reke gde se jedna devojka misteriozno udavila. Setila se vikarove priče o razbojniku koji je lovio plen noću. Baci jedan okamenjen pogled dok je trčala prema jednom od mostova koji je premošćavao reku. Videla je da joj je progonitelj nestao privremeno iz vidokruga zbog krivine na putu, ali je mogla da ga čuje kako dolazi. Sigurno je prateći pomoću njenig belog plašta. Njen beli plašt ga je vodio kao svetionik. "O, Bože." rekla je ona kada je Matador došao preko mosta. Tu je bio put koji je vodio duž obale i put koji je nastavljao pravo. Ona cimnu konja i udari ga u kosti da stane. Skoči u sedlo i pocepa haljinu. Moleći se da njen trik uspe, ona baci svoj ogrtaè preko prevoja, okrete konja stazom duž obale reke i udari jako Matadoa po boku. On pojuri u galopu. Sa Vukom pored nje, ona pojuri prema šumi. Sakri se u žbunje dok joj je srce lupalo u grudima. Minut kasnije čula je kako njen progonitelj prelazi most. Ona proviri između grana i vide kako skreće na put pored reke, ali nije mogla da mu vidi lice. Nije videla da je Matador usporio iz trka u hod, sišavši dole do reke da pije vode. Niti je videla da reka nosi njenu haljinu nekoliko metara nizvodno gde je stajala zaštićena među granama delimično palog drveta. Viktorija nije videla ništa od toga jer je već bila na putu, nasmejana za sebe jer je razbojnik pao na trik koji ju je Indijanac naučio. Obmana progonitelja šaljući konja na jednu stranu, a trčati na suprotnu. Bacanje ogrtača je bila Vikorijina improvizacija. O'Majli se zaustavio kraj Viktorijinog jahaćeg ogrtača. Panično je okretao glavu na sve strane u potrazi za nekim njenim znakom misleći kako mora da je pala sa svog konja negde između. "Lejdi Viktorija!" vikao je pogledom češljajući preko mosta, iza njega, šume na levoj i reke ispred njega, dde je beli ogrtač sablasno lebdeo nad vodom zakačen za palo drvo. "Lejdi Viktorija!?" vrištao je u strahu držeći svog konja. "Prokleti konj." rekao je mahnito skidajući jaknu i svlačeći čizme. "Prokleti konj je bacio sa grebena u reku." rekao je jureći u hladnu, mračnu vodu i plivajući prema ogrtaču. "Lejdi Viktorija!" vikao je zaronivši. Izronio je da uhvati dah pa ponovo zaronio.

Bojana M. & Briseida Akelei

275

Jednom i zauvek – Judith McNaught Trideset drugo poglavlje Kuća je bila okupana svetlom kada je Džejsonova kočija stala na prilazu kući. Željan da vidi Viktoriju on je preskočio terasu. "Dobro veče, Northrupe." on se isceri dok se okretao da bi mu batler skinuo ogrtač "Gde je moja žena? Jesu li svi već večerali? Kasnim zbog, prokletog, slomljenog točka." Northrupovo lice je bilo zamrznuta maska, a glas mu je bio šapat. "Kapetan Farel vas čeka u salonu, moj gospodaru." "Šta nije u redu sa tvojim glasom?" Džejson upita dobro raspoložen. "Ako te boli grlo spomeni to lejdi Viktoriji. Ona zna o tim stvarima." Northrup proguta, ali ništa ne reče. Dobacujući mu blago čudan pogled Džejson se okrete i žurno krete prema salonu niz hodnik. Otvorio je vrata sa žudnim osmehom. "Zdravo, Majkl. Gde je moja žena?" bacio je veseli pogled po sobi gde je gorela mala vatra koja je ubijala hladnoću očekujući da izađe iz senke ugla, ali sve što je video bio je Viktorijin ogrtač koji je mlitavo ležao preko stolice dok je voda curila sa njega. "Oprosi zbog mojih manira, prijatelju." rekao je Majklu Farelu "ali nisam video Viktoriju danima. Pusti me da je nađem i onda ćemo svi sesti i razgovarati. Ona mora da je ..." "Džejsone," Majkl Farel je odlučno počeo "desila se nezgoda ..." Sećanje na drugu noć, kao što je ova prošla je kroz Džejsonov um. Kada je došao kući očekujući da vidi sina, Northrup je takođe bio čudan. Noć kada ga je Majkl Farel takođe čekao u ovoj sobi. Kao da hoće da otera strah i bol koji je već vrištao kroz njegovo telo, on odmahnu glavom povlačeći se "Ne." šapnuo je a zatim mu se glas povisi do povika "Ne, proklet bio! Nemoj mi reći da!" "Džejsone …" "Da se nisi usudio to reći!" vikao je u agoniji. Majkl Farel je govorio, ali je okrenuo glavu od nepodnošljive patnje koja je razarala lice drugog čoveka. "Njen konj je odbacio sa grebena u reku, na oko četiri milje odavde. O'Majli je pošao za njom, ali nije mogao da je nađe. Ona …" "Napolje." Džejson prošaputa. "Žao mi je, Džejsone. Žalije nego što mogu da kažem." "Napolje!" Kada ga je Majkl Farel napustio Džejson je pružio ruku ka Viktorijinom ogrtaču. Njegovi prsti su se polako zatvorili na mokroj vuni, povlačeći ga ka sebi. Mišić na njegovom grlu je trzao dok je držao mokar ogrtač na svojim grudima sa ljubavlju ga mazeći rukom, Bojana M. & Briseida Akelei

276

Jednom i zauvek – Judith McNaught a onda je zakopao lice u njega. Talas nepodnošljivog bola eksplodirao je u celom njegovom biću, a suze za koje je mislio da nije u stanju da ima, padoše iz njegovih očiju. "Ne." rekao je sebi u neponošljivom bolu. A onda je zavrištao.

Bojana M. & Briseida Akelei

277

Jednom i zauvek – Judith McNaught Trideset treće poglavlje "Evo sada, draga moja." rekla je vojvotkinja od Klaremonta tapšući unuku po ramenu. "Srce mi se slama dok te gledam tako očajnu." Viktorija je zagrizla usnu zureći kroz prozor na travnjak ispred nje, ali ništa ne reče. "Ja još uvek ne mogu da verujem da tvoj muž već nije stigao ovde da se izvini zbog skandalozne prevare koju su ti učinili on i Atheron." reče vojvotkinja ljutito. "Možda nije stigao kući sinoć, na kraju." ona je nemirno hodala po sobi oslanjajući se na svoj štap. Njene oči su letele prozoru svaki čas kao da je i ona očekivala da Džejson Fielding stigne svakog trenutka. "Kada se pogleda, veliko će mi zadovoljstvo učiniti baciti ga na kolena." Kriv, tužan osmeh dodirnu Viktorijine meke usne. "Onda ću imati dužnost da te razočaram, bako. Jer Džejson to neće uraditi. On će verovatno ući ovde i pokušati da me poljubi i, i …" "Pokušati da te zavede i odvede kući." završi vojvotkinja direktno. "Tačno." "I, da li će mu to uspeti?" upita vojvotkinja zabavljenih očiju uprkos mrštenju. Viktorija ustade i okrete se od vojvotkinje lomeći ruke. "Verovatno." "Pa to mu sigurno ne oduzima vreme. Da li zaista misliš da je znao za pisma gospodina Brainbridgea? Mislim, ako je znao za njih, to je krajnje neprincipijalno od njega, da ti kažem." "Džejson nema principe." reče Viktorija sa umornim besom. "On ne veruje u njih." Vojvotkinja je nastavila da hoda ali je stala na kratko kada je Vulk ušao u kuću i legao kraj kamina. Ona zadrhta i promeni temu. "Kakav li sam greh učinila da bih zaslužila ovu zver za kućnog ljubimca, ne znam!" Viktorija se nasmeja. "Da ga vežem napolju?" "Bože blagi, ne. On je pocepao Mihaelove pantalone kada je pokušao jutros da ga nahrani." "On ne veruje muškarcima." "Mudra životinja. Ali ružna." "Mislim da je lepota u njegovoj divljoj prirodi." kao Džejson pomislila je i žurno odbacila tužno sećanje u stranu. "Pre nego što sam poslala Doroti u Francusku, ona je već usvojila dve mačke i vrapca sa slomljenim krilom. Nisam ih volela, ali barem me nisu gledali kao što me ova životinja gleda. Kažem ti bio bi veoma srećan da me pojede. Čak i sada se pita kakvog sam ukusa." Bojana M. & Briseida Akelei

278

Jednom i zauvek – Judith McNaught "On te gleda jer misli da je tvoj čuvar." reče Viktorija smešeći se. "On misli da čuva svoj sledeći obrok. Ne, ne." rekla je ona kada je Viktorija krenula ka Vuku nameravajući da ga izvede napolje. "Ne, molim te. Uješće još nekoga od mojih slugu. Osim toga," ona popustljivo priznade "nisam se osećala ovako sigurno u kući od kako je tvoj pradeda umro." "Ne moraš da brineš da će provalnik ući." složi se Viktorija vraćajući se na svoje mesto kraj prozora. "Provaliti? Draga moja, ne bi mogla podmititi provalnika da uđe u ovu kuću." Viktorija je ostala na prozoru još minut, a onda besciljno lutala kroz odbačene knjige na sjajnom drvenom stolu. "Sedi Viktorija i pusti me na miru malo. Nema smisla da hodajući pocepamo tepih. Šta bi moglo da se uradi i da dovedemo tvog đavola u naš brlog?" "To što Džejson nije došao do sada." rekla je Viktorija sedajući u stolicu i buljeći u svoje ruke "znači da mi daje vremena da se smirim." Vojvotkinja dođe do prozora i pogleda u put. "Da li misliš da te voli?" "Tako sam mislila." "Naravno da te voli." vojvotkinja silno potvrdi. "Svi u Londonu pričaju o tome. Čovek je zaluđen sa tobom. Zato je nesumnjivo ušao u šemu sa Atheronom i sakrio Andrejeva pisma od tebe. Mada, ja bih dala prednosta za taj komad lošeg posla Atheronu. Mada," ona hrabro dodade "verovatno bih uradila istu stvar u tim okolnostima." "Ne mogu da verujem!" "Naravno da bih! Dala si izbor da se udaš za nekog kolonijalistu kojeg ne poznajem i u kojeg nemam poverenja ili na moju želju da te vidim udatu za najbolju partiju u Engleskoj. Čoveka sa bogatstvom, titulom i izgledom. Možda bih učinila isto što i Atheron." Viktorija je krenula da istakne da je baš takvo razmišljanje uticalo na nesreću njene majke i Čarlsa Fieldinga, kada se vojvotkinja neprimetno ukoči. "Ti si sasvim sigurna da želiš da se vratiš u Vejkfild?" "Nikada nisam pomislila da ga trajno napustim. Pretpostavljam da sam htela da kaznim Džejsona zato što je Andrej na takav način saznao da sam udata. Bako, da si videla Andrejev izraz lica ti bi me razumela. Bili smo najbolji prijatelji još iz detinjstva. Andrej me je naučio da plivam, pucam i igram karte i šah. Osim toga, bila sam besna na Džejsona i Čarlsa što su me iskoristili kao igračku. Objekat bez osećanja i bilo kakvog značaja. Ne možeš poverovati koliko sam se osećala usamljeno i jadno nakon što sam pomislila da me je Andrej Bojana M. & Briseida Akelei

279

Jednom i zauvek – Judith McNaught odbacio." "Pa, draga moja," reče vojvotkinja zamišljeno "nećeš biti sama još dugo. Vejkfild je upravo stigao. Ne čekaj, poslao je izaslanika. Ko je ta osoba?" Viktorija pogleda kroz prozor. "Tto je kapetan Farel. Najbolji Džejsonov prijatelj." "Ha!" reče vojvotkinja radosno lupajući štapom po podu. "Ha! On ga je poslao u sekundi. Nikada to ne bih očekivala od Vejkfilda, ali tako je!" Ona je hitno zamahnula rukom prema Viktoriji. "Trči u salon i ne pokazuj svoje lepo lice osim ako ja ne dođem po tebe." "Šta? Ne, bako." Viktorija tvrdoglavo reče. "Da." odgovori vojvotkinja "Odmah! Ako Vejkfild želi da ovo tretira kao dvoboj i šalje drugoga da ugovori termin, neka tako bude. Ja ću biti tvoj drugi." reče ona uz razdragan mig. Viktorija nerado učini kao što joj je rečeno i ode u drugu sobu, ali nije bila voljna ni pod kakavim okolnostima pustiti kapetana Farela da ode odavde dok ne porazgovara sa njim. Ako je njena baka ne pozove u roku od pet minuta, Viktorija je odlučila da se vrati u salon i porazgovara sa kapetanom Farelom. Posle samo tri minuta, vrata salona se otvoriše i njena baka uđe unutra. Njeno lice je imalo gotovo komičan izraz šoka, zabave i horora. "Izgleda da smo nesvesno bacile Vejkfilda na kolena, posle svega." "Gde je kapetan Farel?" upita Viktorija brzo."On nije tu? Otiša je?" "Ne, ne, on je tu uveravam te. Jadan momak sedi na mojoj sofi i čeka osveženje koje sam mu tako velokodušno ponudila. Sumnjam da misli da sam najbezdušnije stvorenje na planeti Zemlji. Jer kada mi je rekao vesti ja sam bila toliko zbunjena da sam mu ponudila osveženje umesto saosećanja." "Bako! Nema smisla! Da li je Džejson poslao kapetana Farela da me pita da se vratim kući? Je li to u pitanju?" "Većinom sam sigurna da nije." reče starica podignutih obrva. "Čarls Fielding ga je poslao ovde da mi donese teške vesti o tvojoj prevremenoj smrti." "Mojoj šta?" "Ti si se udavila." reče vojvotkinja jezgrovito. "U reci. Ili je barem tvoj beli ogrtač učinio da tako izgleda." Pogledala je Vuka. "Predpostavljaju da je ova šugava zver pobegla u šumu odakle je i došao pre nego što si ga pripitomila. Sluge na Vejkfildu su u žalost, Čarls je odveden u krevet. Zasluženo. A tvoj se muž zaključao u svoju radnu sobu i ne da nikome da mu priđe." Šok i užas su lupali u Viktorijinim grudima, a onda je počela da se Bojana M. & Briseida Akelei

280

Jednom i zauvek – Judith McNaught okreće. "Viktorija." vojvotkinja je dozivala žureći najbrže što je mogla sa svojom unukom, nakon što je Viktorija jurnula u hodnik i upala u salon sa Vukom za petama. "Kapetane Farel!" Njegova glava se trznu i on je zurio u nju kao da vidi duha, a onda je spustio pogled na drugog "duha" koji je stajao na četiri noge i krenuo da skoči na njega. "Kapetane Farel, nisam se udavila." reče Viktorija zatečenom čoveku širom otvorenih očiju "Vuče, stani." Kapetan Farel je stao na noge kada je neverica ustupila mesto radosti, a zatim i besu. "Da li je ovo vaša ideja šale!" rekao je besno "Džejson je sulud od bo ..." "Kapetane Farel." reče autorativno vojvotkinja, uzdižući se u svoju punu visinu. "Ja ću vam biti zahvalna ako zadržite formalan jezik u glavi kada se obraćate mojoj unuci. Ona nije znala da Vejkfild veruje da je ona bilo gde osim ovde, gde je i rekla da će biti." "Ali ogrtač ..." "Neko me je jurio. Mislila sam da je jedan od razbojnika o kojima ste pričali. Ja sam bacila ogrtač i poslala svog konja preko prevoja da bih mu zavarala trag." Bes ispari sa kapetanovog lica i on odmahnu glavom. "Taj "neko" ko vas je jurio bio je O'Majli, koji se skoro udavio pokušavajući da vas spase iz reke, gde je video vaš ogrtač." Viktorijina glava je klonula i ona je sklopila oči u kajanju. Onda su joj se oči otvorile i ona je osetila iznenadni napad kretanja. Zagrlila svoju baku, a reči su joj se preplitale u žurbi "Bako, hvala ti na svemu. Moram da idem. Idem kući!" "Ne bez mene." odgovorila je vojvotkinja sa grubim osmehom "Na prvom mestu, ne bih propustila ovaj povratak kući nizašta na svetu. Nisam imala mnogo uzbuđenja ovde jer, ... nema veze." "Možeš me pratiti u kočiji, ali ja ću jahati. Konj će biti brži." "Ti ćeš ići u kočiji sa mnom." njena milost zapovednički odgovori "Još ti nije palo na pamet da kada se tvoj muž oporavi od radosti da će reagovati baš kao i njegov izaslanik." ona baci pogled na jadnog kapetana Farela pa nastavi "Samo sa znatno više nasilja. Ukratko, drago moje dete, nakon što te poljubi, u šta imam puno poverenja da će učiniti, on će poželeti da te ubije zbog tog monstruoznog trika. Zato ću ti biti pri ruci da ti pružim pomoć i podršku dok mu budeš objašnjavala. I da ..." reče ona lupivši štapom u pod u impresivnom pozivi batlera. "Norton!" pozvala je "Neka se kočija odmah pripremi." a Bojana M. & Briseida Akelei

281

Jednom i zauvek – Judith McNaught onda se okrete ka kapetanu i očigledno ukidajći svoju raniju osudu, ona carski izjavi: "Možete se voziti u kočiji sa nama." zatim je odmah uništila milostivu izjavu sledećom grubom "Da bi vas mogla držati na oku. Neću rizikovati da mu javite vest pre nego što stignemo i da nas Vejkfild dočeka na pragu sa ubilačkim željama." Viktorijino srce je besno lupalo kada je kočija stala ispred Vejkfilda, ubrzo nakon sumraka. Nije bilo sluga da izađu iz kuće i dočekaju goste da im pomognu da izađu iz kočije, a samo nekoliko sveća je gorelo sa bezbroj prozora koji su gledali na park. Celo mesto je izgledalo sablasno pusto, Viktorija je pomislila. A onda, na njen užas videla je da je sa nižih prozora visila crna tkanina. Na vratima bio je crni venac. "Džejson mrzi sve u vezi sa žalovanjem ..." rekla je mahnito gurajući vrata kočije, pokušavajući da ih otvori. "Recite Northrupu da skine te stvari sa prozora." Prekinuvši svoje ogorčeno ćutanje po prvi put, kapetan Farel nežno položi ruku na njenu i blago reče. "Džejson je naredio da se to uradi, Viktorija. On je polu lud od tuge. Tvoja baka je delimično u pravu. Nemam pojma kako će reagovati kada te prvi put vidi." Viktoriju nije bilo briga šta će Džejson učiniti, samo da on sazna da je živa. Iskočila je iz kočije ostavljajući kapetana Farela da brine o njenoj baki i potrčala prema ulaznim vratima. Kako su bila zaključana ona jako zalupa o njih. Činolo se da je prošla večnost pre nego što su se polako otvorila. "Northrupe." Viktorija povika "gde je Džejson?" Batler je trepnuo pa pogledao u nju u polu tami, a zatim ponovo trepnuo. "Molim te, ne bulji u mene kao da sam duh. Ovo je sve bio nesporazum. Northrupe," ona očajnički reče stavljajući svoju toplu ruku na njegov hladan obraz "ja nisam mrtva." "On, on je..." Iznenadni širok osmeh pređe preko Northrupovog lica "On je u svojoj radnoj sobi, moja damo. I ne mogu da iskažem koliko sam sretan ..." Previše nemirna da sluša, Viktorija krete niz hodnik prolazeći prstima kroz svoju kosu. "Viktorija!" Čarls je povikao sa balkona "Viktorija!" "Baka će ti sve objasniti ujače Čarls." reče Viktorija nastavljajući dalje. Kada je stigla do Džejsonove radne sobe, ruka joj se tresla kada ju je stavila na kvaku, okamenjena katastrofom koju je izazvala. Onda duboko uzdahnu, uđe u sobu i zatvori vrata za sobom. Džejson je sedeo na stolici kraj prozora, sa laktovima na kolenima i glavom među rukama. Na stolu kraj njega su bile dve prazne flaše viskija i panter od oniksa koji mu je dala. Bojana M. & Briseida Akelei

282

Jednom i zauvek – Judith McNaught Viktorija proguta knedlu kajanja u grlu i krete plako napred. "Džejsone." reče ona tiho. Njegova glava se podiže i on pogleda u nju. Lice mu je bilo opustošeno, a njegove oči su gledale u nju kao u priviđenje. "Tori." zastenjao je u agoniji. Viktorija se na kratko zaustavi gledajući u užasu kako naslanja glavu na njegovu stolicu i zatvara oči. "Džejsone." ona povika mahnito "Pogledaj me!" "Vidim te draga." rekao je ne otvarajući oči, milujuću sa ljubavlju pantera po leđima "Pričaj sa mnom. " glas mu je bio u agoniji "Ne smeta mi što ludim, Tori, sve dok čujem tvoj glas." "Džejsone." Viktorija je vrisnula naginjujući se nad njega i grčevito stežući njegova široka ramena "Otvori oči! Ja nisam mrtva! Nisam se udavila! Čuješ li me?" Njegove zastakljene oči se otvoriše, ali je nastavio da priča sa njom kao da je voljeni privid kojem treba da objasni nešto. "Ja nisam znao o pismu tvog Andreja." grčevito je šaputao. "Znaš to sada, zar ne draga? Znaš sada …" najednom je podigao pogled prema plafonu i počeo da se moli, a telo mu se grčilo kao da je u bolovima. "O, molim te!" Strašno je zastenjao. "Molim te, kaži joj da nisam znao za pismo. Proklet bio!" Besneo je on na Boga. "Reci joj da nisam znao!" Viktorija mu vrati glavu nazad u panici."Džejsone" grozničavo je plaka. "Razmišljaj! Ja mogu da plivam kao riba, sećaš se? Moj ogrtač je bio trik. Znala sam da me neko juri, ali nisam znala da je to O'Majli. Mislila sam da je razbojnik pa sam skinula ogrtač i bacila ga preko svog konja, a onda sam otišla kod moje bake i ... O, Bože." ona se poče okretati po sobi, pokušavajući da smisli kako da dopre do njega, a zatim pođe prema njegovom stolu. Upali sveću na njemu, a zatim požuri prema kaminu i upali još nekoliko sveća. Okrete se prema drugoj, kada je ruke poput čelika zgrabiše, okrenuše i ona udari o njegove grudi. Videla da se normalnost vratila u Džejsonovim očima trenutak pre nego što su mu se usne spustile na njene u zahtevnom poljubcu, a rukama prelazeći preko kukova i leđa privlačeći je uza sebe kao da pokušava da je apsorbuje u svoje telo. Jeza mu je prošla kroz telo kada je ona obavila svoje ruke čvrsto oko njegovog vrata. Dugu minutu kasnije, Džejson je iznenada odvojio svoje usne od njenih, skidajući njene ruke sa svog vrata. Viktorija napravi brz korak unazad, oprezna zbog zloslutnog pogleda u njegovim lepim, zelenim očima. "Sada, kada smo završili sa tim," reče on smrknuto"tući ću te sve dok ne budeš mogla da sediš." Zvuk koji je zvučao pola kao smeh pola kao alarm izađe iz Viktorijinog Bojana M. & Briseida Akelei

283

Jednom i zauvek – Judith McNaught grla kada njegova ruka pođe prema njoj. Ona skoči koliko da se skloni van njegovog domašaja. "Ne, nećeš." rekla je drhtavo. Toliko srećna što se vratio u normalu da nije mogla da kontroliše svoj labav osmeh. "U koliko želiš da se kladimo da hoću?" upitao je on napredujući korak po korak kako se ona povlačila. "Ne mnogo." reče Viktorija jureći oko njegovog stola. "I kada završim, vezaću te lancima za sebe." "To možeš da uradiš." rekla je i dalje obilazeći oko njegovog stola. "I nikada te neću pustiti iz vida, ponovo." "Ja, ja ne krivim te." Viktorija pogleda prema vratima mereći udaljenost. "Ne pokušavaj." on je upozori. Viktorija je videla sjaj u njegovm očima i ignorisala je njegovo upozorenje. Sa mešavinom vrtoglave sreće i jakim osećajem za samoodržanjem ona otvori vrata i polete prema stepenicama. Džejson je pratio dugim koracima skoro bez muke. Bespomoćno se smejući ona je istrčala niz hodnik i kroz mermerni foaje pored kapetana Farela, ujaka Čarlsa i njene bake koji su izašli iz salona da bi bolje videli. Viktorija je došla do stepeništa, a zatim se okrete i krete unazad. "Sada, Džejsone," reče ona pružajući mu ruku kao da se kaje "molim te budi razborit." "Nastavi pravo da ideš, draga moja. Ideš u pravom smeru." rekao je proganjajući je korak po korak "Imaš izbor tvoje spavaće sobe ili moje." Viktorija se okrete i pobeže dalje niz stepenice pa niz hodnik do svoje spavaće sobe. Bila je na pola svoje sobe kada je Džejson otvorio vrata, zatvorio ih i zaključao. Viktorija mu mahnu, a njeno srce je tuklo sa mešavinom ljubavi i zebnje. "A sada moja draga .." rekao je niskim smislenim glasom gledajući kuda će mu ona pobeći. Viktorija je zurila sa obožavanjem u njegovo zgodno, bledo lice, a onda je krenula pravo ka njemu stavljajući ruke oko njegovog vrata. "Nemoj ..." grčevito je zaplakala. Za trenutak, Džejson je bio savršeno miran boreći se sa naletom svojih emocija, a zatim je napetost napustila njegovo kruto telo. Polako je stavio ruke oko njenog struka, a zatim je povukao ka sebi svom silinom. "Volim te." promuklo je prošaptao zabijajući svoje lice u njenu kosu. "O,Bože! Volim te mnogo!" Bojana M. & Briseida Akelei

284

Jednom i zauvek – Judith McNaught Na stepeništu kapetan Farel, vojvotkinja i Čarls osmehnuše se od olakšanja kada je gore nastala potpuna tišina. Vojvotkinja prva progovori: "Pa, Atherone," rekla je ona strogo "predpostavljam da sada znaš kako je kada se mešaš u poslove mladih ljudi, a zatim snosiš posledice, kao što sam ih ja snosila ceo svoj život." "Moram otići da razgovaram sa Viktorijom." rekao je on očiju na praznom balkonu "Moram joj objasniti da sam uradio to jer sam mislio da će biti srećnija sa Džejsonom." On napravi korak, ali mu vojvotkinjin štap prepreči put. "Nemoj im smetati." rekla je on nadmeno "Ja želim par-praunuka i ukoliko ne grešim, oni sada pokušavaju da mi pruže jednog." Dodade ona otmeno "Međutim, možeš mi ponuditi čašu šerija." Čarls je povukao pogled sa balkona i pogledao u staru ženu koju je mrzeo gotovo dve decenije. On je propatio, što se umešao, dva dana, a ona pati već dve decenije. Neodlučno, on joj ponudi ruku. Jedan dugi trenutak vojvotkinja ga je gledala znajući da je to mirovna ponuda, a onda polako stavila svoju staru ruku na njegov rukav. "Atherone," rekla je ona dok ju je vodio prema salonu "Doroti ima neku čudnu ideju da postane muzičar. Umesto toga, ja ću je udati za Vilsona. Imam plan ..."

Kraj

Prevod: Bojana M. Obrada: Briseida Akelei

Bojana M. & Briseida Akelei

285