Stvorite novo ja by Bojana Žamarija

Pohvale knjizi „Dr Džo Dispenca želi da vas osnaži i podstakne da otpustite negativna uverenja i prihvatite pozitivna. Ova inteligentna, informativna, praktična knjiga pomoći će vam da budete svoje najbolje i najslobodnije ja da biste mogli, kao što to dr Dispenca kaže, da zakoračite ka svojoj novoj sudbini." Dr Džudit Orlov, autorka knjige Emocionalna sloboda

„U knjizi Stvorite svoje novo ja dr Džo Dispenca istražuje energetske aspekte realnosti uz pomoć nauke i daje čitaocu neophodna oruđa da načini važne pozitivne promene u svom životu. Svako ko čita ovu knjigu i primeni korake koji su u njoj dati imaće koristi od tih uloženih napora. Iako sadrži najnovija naučna otkrića, ona su objašnjena jednostavnim jezikom koji je prihvatljiv za svakoga i tako ova knjiga predstavlja vodič koji se lako koristi za stvaranje trajne promene iz unutra ka spolja.“ Dr Rolin Mek Krejti, direktor Istraživačkog centra Hartmat

„Knjiga dr Džoa Dispence koja predstavlja zanimljiv i veoma pristupačan vodič za ponovno umrežavanje vaših mentalnih i emocionalnih neuronskih mreža nosi jednostavnu ali snažnu poruku: ono što danas mislite određuje kako ćete sutra živeti." Lin MekTagart, bestseler autor knjiga Polje, Eksperiment namere i Veza

»Knjiga Stvorite svoje novo ja predstavlja moćnu mešavinu najnovije nauke i njene primene u realnom životu utkane u savršenu formulu za svakodnevno življenje. Hijerarnija naučnog znanja govori nam da, kada nova otkrića promene ono što znamo o atomima, onda ono što znamo o sebi i o svom mozgu mora takođe da se promeni. Kroz 14 sažetih poglavlja ove knjige, dr Džo Dispenca se oslanja na svoje dugogodišnje iskustvo da bi opisao kako suptilne promene u načinu na koji koristimo svoj mozak predstavljaju kvantni ključ za promene u našem telu, našem životu i u našim odnosima s drugima.

Počevši od moćnih vežbi koje naglašavaju značaj naših misli koje nas drže zaglavljenim u našim starim uvjerenjima, pa sve do jednostavnih praksi koje nas katapultiraju izvan naših ograničavajućih uverenja, ova knjiga predstavlja uputstvo za uspešan život kakav želimo da smo mogli da dobijemo u prvom razredu osnovne škole. Ako ste oduvek znali da postoji nešto više u vama nego što ste naučili iz biologije u osnovnoj školi, ali ste se plašili zbog tehničkog jezika nauke, ovo je divna knjiga koju ste čekali!" Greg Brejden, bestseler autor s liste Njujork tajmsa knjiga Božanski matriks i Božji kod

„Kao psiholog koji se delimično penzionisao i koji je podučavao godinama o mnogima od ovih tema, moram da priznam da će ova knjiga verovatno promeniti neka dugotrajna uverenja u polju psihologije. Zaključci dr Džoa imaju dobre osnove u neuronauci i predstavljaju izazov za naše ideje o tome ko mislimo da smo i šta mislimo da je moguće. Briljantna i ohrabrujuća knjiga. Dr Alen Botkin, klinički psiholog, autor knjige Indukovana komunikacija posle smrti

“Nalazimo se usred nove ere ličnog razvoja koja ne može da se poredi ni sa čim do sada i u kojoj je ustanovljena produktivna povratna informacija između najnovijih otkrića neuronauke i drevnih praksi meditacije. Nova knjiga dr Džoa Dispence na majstorski način, a ipak jasno, objašnjava ‘ozbiljnu’ nauku toga kako naš mozak i telo funkcionišu. On zatim to primenjuje na praktični četvoronedeljni program suštinske lične promene, pokazujući nam kako možemo da koristimo program meditacije da bismo svesno ponovo umrežili svoje neuronske mreže za kreativnost i radost" Dr Doson Čerč, autor bestselera Genije u vašim genima

„Dr Džo Dispenca nam daje uputstvo kako da postanemo božanski kreatori! On čini nauku o mozgu praktičnom; pokazuje nam kako da se oslobodimo stiska

svojih emocija da bismo kreirali srećan i zdrav život potpun izobilja i kako da sanjajući stvorimo svoj svet. Čekao sam dugo na ovu knjigu!" Dr Alberto Viloldo, autor knjiga Sanjati odvažno i Medicina Duha

Dr DĹžo Dispenca

Stvorite novo ja Kako izgubiti sopstveni um i stvoriti novi

Leo commerce Beograd, 2017

Naziv originala: Breaking the Habit of Being Yourself, Dr Joe Dispenza Naziv knjige: Stvorite novo ja, Džo Dispenca Biblioteka Buđenje Copyright 2011 by Dr Joe Dispenza Originally published in 2011 by Hay House Inc. USA Copyright 2017 za Srbiju Leo commerce, Beograd Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog izdanja se ne sme reprodukovati, skladištiti u povratnom sistemu ili prenositi, u bilo kom obliku, ili bilo kojim sredstvima, elektronskim, mehaničkim, fotokopirnim i sličnim, bez prethodne dozvole izdavača i vlasnika autorskih prava. Autor u ovoj knjizi ne pruža medicinske savete niti preporučuje primenu bilo koje metode kao načina lečenja fizičkih, emocionalnih ili medicinskih poteškoća bez prethodnog savetovanja s lekarom, direktno ili indirektno. Isključiva namera autora je da prikaže opšte podatke kako bi vam pomogao u vašoj potrazi za emocionalnim i duhovnim blagostanjem. U slučaju da iskoristite bilo koji podatak iz ove knjige za sebe, što je vaše ustavno pravo, autor i izdavač ne snose nikakvu odgovornost za vaše postupke. Urednik: Nenad Perišić Prevod: Milica Simić Lektura i korektura: Snežana Marković Prelom i korice: Leo commerce Za izdavača:

Nenad i Slađana Perišić Izdavač: ID Leo commerce, Beograd Plasman: ID Leo commerce, Beograd Mihajla Bandura 36 011/375-2625; 011/375-2626; 011/375-2627; 063/517-874 E-mail: nesaperisic@gmail.com info@leo.rs www.leo.rs Štampa: Sajnos, Novi Sad Tiraž 1.000 ISBN 978-86-7950-445-6

Za Robi

SADRŽAJ Predgovor Denijela Ejmena Uvod: Najvažnija navika koju možete da promenite jeste navika da budete ono ko ste Deo 1: Nauka o vama Poglavlje 1 i Kvantno ja Poglavlje 2: Prevladajte svoje okruženje Poglavlje 3: Prevladajte svoje telo Poglavlje 4: Prevladajte vreme Poglavlje 5: Stanje preživljavanja i stanje kreiranja Deo II: Vaš mozak i meditacija Poglavlje 6: Tri mozga: za razmišljanje, činjenje i postojanje Poglavlje 7: Jaz Poglavlje 8: Meditacija, demistifikacija mističnog i talasi vaše budućnosti Deo III: Zakoračite ka svojoj novoj sudbini Poglavlje 9: Meditativni proces: uvod i priprema Poglavlje 10: Otvorite vrata ka svom kreativnom stanju (prva nedelja) Poglavlje 11: Odbacite naviku da budete svoje staro ja (druga nedelja) Poglavlje 12: Razmontirajte memoriju svog starog ja (treća nedelja)

Poglavlje 13: Stvorite novi um za svoju novu budućnost (četvrta nedelja) Poglavlje 14: Pokazivanje kako da se bude transparentan: živite svoju novu realnost Pogovor: Naselite sebe Dodatak A: Indukcija s delovima tela (prva nedelja) Dodatak B: Indukcija s podizanjem nivoa vode (prva nedelja) Dodatak C: Vođena meditacija: spajanje svega zajedno (od druge do četvrte nedelje) Izjave zahvalnosti O autoru

PREDGOVOR Vaš mozak je uključen u sve što radite, uključujući i to kako mislite, kako se osećate, kako se ponašate i kako se slažete s drugim ljudima. To je organ ličnosti, karaktera, inteligencije i svake odluke koju donosite. Na osnovu svog rada sa slikama mozga sa desetinama hiljada pacijenata širom sveta tokom poslednjih dvadeset godina postalo mi je jasno da, kada vaš mozak radi kako treba, i vi radite kako treba, a kada vaš mozak ima probleme, velika je verovatnoća da ćete i vi imati probleme u svom životu. Sa zdravijim mozgom vi ste srećniji, fizički zdraviji, bogatiji, mudriji i donosite bolje odluke koje vam pomažu da budete uspešniji i da živite duže. Kada mozak nije zdrav iz nekog razloga - kao što je, recimo, povreda glave ili neka emocionalna trauma iz prošlosti - ljudi su tužniji, bolesniji, siromašniji, manje mudri i manje uspešni. Lako je shvatiti kako trauma može da dovede do povrede mozga, ali istraživači su otkrili da i negativno razmišljanje i loši programi iz naše prošlosti mogu da takođe utiču na njega. Uzmimo, na primer, da sam ja odrastao sa starijim bratom koji me je stalno maltretirao. Neprestana napetost i strah koji sam osećao doveli su me do višeg nivoa strepnje, anksioznih obrazaca razmišljanja i toga da sam uvek bio na oprezu, nikada ne znajući šta loše može da mi se dogodi. Ovaj strah je izazivao dugotrajnu i preveliku aktivnost u centrima za strah u mom mozgu i to je trajalo sve dok nisam mnogo kasnije uspeo da to obradim. U knjizi Stvorite svoje novo ja moj kolega dr Džo Dispenca vaš je vodič ka tome da optimizujete kako hardver, tako i softver svog mozga da biste zahvaljujući tome dostigli novo stanje uma. Ova njegova nova knjiga zasnovana je na nauci i on nastavlja da govori s toplinom i mudrošću, kao što je to učinio i

u filmu koji je dobio brojne nagrade Šta dođavola znamo!? i u svojoj prvoj knjizi, Razvijte svoj mozak. Mada mislim o mozgu kao o kompjuteru koji sadrži hardver i softver, hardver (fizičko funkcionisanje mozga) nije odvojen od softvera, odnosno konstantnog programiranja i ponovnog uobličavanja do kojeg dolazi tokom našeg života. Oni vrše ogroman uticaj jedan na drugog. Većina nas je doživela neku vrstu traume u svom životu i živi iz dana u dan noseći ožiljke koji su tada nastali. Čišćenje tih iskustava koja su postala deo strukture mozga može da bude izuzetno isceljujuće. Naravno, stvaranje navika koje su zdrave za mozak, kao što su odgovarajuća ishrana i vežbe i određene hranljive materije korisne za mozak, od suštinske je važnosti za to da mozak funkcioniše kako treba. Ipak, sem toga, i vaše misli imaju snažan isceljujući efekat na mozak, ili, nasuprot tome, mogu da rade na vašu štetu. Isto ovo važi za prošla iskustva koja mogu da postanu umre žena u mozgu. Istraživanje koje obavljamo na klinici Ejmen naziva se „stvaranje slika mozga pomoću SPECT-a". SPECT (kompjuterizovana tomografija emitovanja jednog fotona) istraživanje je iz oblasti nuklearne medicine koja posmatra protok krvi i obrasce aktivnosti. To je drugačije od skeniranja mozga pomoću skenera (CT) i magnetne rezonance (MRI), koji ispituju anatomiju mozga, zato što se SPECT bavi funkcionisanjem mozga. Naš rad sa SPECT-om (do sada imamo više od 70.000 skeniranih slika) naučio nas je izuzetno važnim životnim lekcijama u vezi s mozgom kao što su:  povrede mozga mogu da unište ljudima život;  alkohol nije zdrav i često dovodi do značajnih oštećenja koja se mogu zapaziti na SPECT snimcima;  izvestan broj lekova koje ljudi rutinski koriste, kao što su uobičajeni lekovi protiv anksioznosti, nisu dobri za mozak;  bolesti kao što je Alchajmerova zapravo započinju u mozgu decenijama pre nego što ljudi primete bilo kakve simptome.

SPECT skeniranje nas je, takođe, naučilo da kao društvo treba da imamo više ljubavi i poštovanja prema mozgu i da ne treba da dopuštamo deci da se bave kontaktnim sportovima kao što su fudbal ili hokej.

Jedna od najuzbudljivijih lekcija koje sam naučio jeste ta da ljudi mogu da bukvalno promene svoj mozak i promene svoj život prihvatajući neke redovne navike koje su dobre za mozak, kao što je menjanje negativnih uverenja i korišćenje meditativnih procesa kao što su oni o kojima govori doktor Dispenca. U jednom nizu istraživanja koje smo obavili, praktikovanje meditacije, kao što je ona koju doktor Dispenca preporučuje, podstaklo je protok krvi ka čeonom režnju, a to je deo ljudskog mozga koji je najviše zadužen za razmišljanje. Posle osam nedelja svakodnevne meditacije, čeoni režanj u stanju mirovanja bio je snažniji, a pamćenje subjekata je takođe bilo poboljšano. Ima toliko mnogo načina da se isceli mozak i poboljša njegovo funkcionisanje. Nadam se da ćete i vi kao i ja razviti "zavist za mozgom" i želeti da imate mozak koji bolje funkcioniše. Rad sa stvaranjem slika mozga koji obavljamo promenio je sve u mom sopstvenom životu. Ubrzo nakon što sam počeo da radim SPECT skeniranje 1991. godine, odlučio sam da pogledam svoj mozak. Imao sam trideset sedam godina. Kada sam video toksični „kvrgavi* izgled svog mozga, znao sam da nije zdrav. Celog života sam retko pio alkohol, nikada nisam pušio i nikada nisam koristio nijednu drogu. Zašto je onda moj mozak izgledao toliko loše? Pre nego što sam naučio ponešto o zdravlju mozga, imao sam mnogo navika koje su loše za njega, jeo sam mnogo „brze hrane*, pio gazirana pića kao da su mi najbolji prijatelj i često spavao samo četiri-pet sati noću i nosio neispitane povrede iz prošlosti. Nisam se bavio fizičkim vežbanjem, stalno sam bio pod stresom, a što se tiče težine, imao sam višak od desetak kilograma. Ono što nisam znao jeste da mi sve to šteti... i to ne malo. Moj poslednji snimak izgleda zdravije i mnogo mlađe nego što je to bilo pre dvadeset godina. Moj mozak bukvalno stari unazad - eto toliko i vaš mozak može da se promeni kada donesete odluku da se o njemu brinete na odgovarajući način. Pošto sam video svoj prvi sken, želeo sam da moj mozak bude bolji. Ova knjiga će vam pomoći da i vaš bude bolji.Nadam se da ćete uživati u čitanju koliko sam i ja uživao, Dr Danijel Ejmen, autor knjige Promenite svoj mozak, promenite svoj život

UVOD Najvažnija navika koju možete da promenite jeste navika da budete ono ko ste Kada razmišljam o svim knjigama koje se bave temom kreiranja života kakav želimo, shvatam da mnogi od nas i dalje traže pristupe koji su zasnovani na čvrstim naučnim dokazima - metode koje zaista funkcionišu. Ipak, već sada nova istraživanja mozga i tela, uma i svesti - kao i kvantni skok u našem shvatanju fizike - pokazuju da postoje šire mogućnosti kako da krenemo ka onome za šta duboko u sebi znamo da je naš istinski potencijal. Kao hiropraktičar koji se nalazi na čelu Klinike za integrativno zdravlje i neko ko se bavi edukacijom u polju neuronauke, funkcionisanja mozga i biologije i hemije mozga, imao sam tu privilegiju da rukovodim nekim od tih istraživanja i to ne samo tako što sam proučavao ova područja već i tako što sam posmatrao efekte te nove nauke u slučajevima kada su je primenjivali obični ljudi kao što ste vi i ja. To je trenutak kada mogućnosti te nove nauke postaju realnost. Kao rezultat toga imao sam priliku da budem svedok nekih neverovatnih promena u zdravlju i kvalitetu života neke osobe kada ona promeni svoj um. Tokom poslednjih nekoliko godina razgovarao sam s velikim brojem ljudi koji su uspeli da savladaju ozbiljne zdravstvene probleme smatrane bilo smrtonosnim, bilo stalnim. Na osnovu današnjeg modela medicine ti oporavci su bili označeni kao "spontane remisije". Međutim, kada sam pažljivo ispitao unutrašnje putovanje tih ljudi, postalo mi je očigledno da je u to bio snažno uključen element uma i da njihove fizičke promene uopšte nisu bile spontane. Ovo otkriće me je podstaklo da upišem doktorske studije s predmetima kao što su stvaranja slika mozga, neuroplastičnost, epigenetika i psihoneuroimunologija. Jednostavno sam zaključio da se sasvim sigurno u mozgu i telu dešava nešto što bi moglo da se

najpre odredi, a zatim i ponovi. U ovoj knjizi želim da sa vama podelim nešto od onoga što sam naučio da bih vam pokazao kako su um i materija međusobno povezani da biste mogli da primenite te principe ne samo na svoje telo već i na sve ostale aspekte svog života. Od znanja do znanja "kako" Mnogi čitaoci moje prve knjige Razvijte svoj mozak: nauka o promeni uma izrazili su otvoreno i od srca zahtev (zajedno s pozitivnom povratnom informacijom) kao i osoba koja mi je napisala sledeće: »Zaista mi se dopala vaša knjiga; pročitao sam je dva puta. Ima mnogo naučnih podataka i bila je veoma temeljno urađena i inspirativna, ali da ii možete da mi kažete kako da se to uradi? Kako da razvijem svoj mozak?" Kao odgovor na ovo pitanje počeo sam da držim seriju radionica o praktičnim koracima koje svako može da načini da bi stvorio trajne promene na nivou uma i tela. Kao rezultat toga video sam kako ljudi doživljavaju neobjašnjiva isceljenja, oslobađaju se starih mentalnih povreda, razrešavaju takozvane nerešive probleme, stvaraju nove prilike i stiču neverovatno dobro zdravlje, da navedem samo neke od tih pramena. (Upoznaćete neke od tih ljudi na stranicama ove knjige.) Nije neophodno da pročitate moju prvu knjigu da biste razumeli materijal koji je iznet u ovoj. Međutim, za one koji su već upoznati s mojim radom, moram da kažem da sam napisao Stvorite novo ja da bi ta knjiga poslužila kao praktični priručnik koji prati knjigu Razvijte svoj mozak. Cilj mi je da učinim ovu knjigu jednostavnom i lakom za razumevanje. Ipak, biće trenutaka kada ću morati da vam prenesem određena znanja koja će predstavljati pripremu za neki od koncepata o kojima želim da detaljnije govorim. Cilj mi je da stvorim realističan radni model lične transformacije koji će vam pomoći da shvatite kako možemo da se promenimo. Knjiga Stvorite novo ja predstavlja proizvod jedne od mojih strasti - istinske želje da pokušam da demistifikujem mistično tako da svaka osoba može da shvati da nam je dostupno sve što nam je potrebno da bismo stvorili veoma važne promene u svom životu. Ovo je vreme kada mi ne samo da želimo da „znamo" već želimo da znamo kako. Dakle, kako možemo da zajedno sa drevnom mudrošću primenimo i personalizujemo nove naučne koncepte koji se danas pojavljuju s ciljem da stvorimo sebi bogatiji život? Kada vi i ja budemo

zajedno povezali tačkice onoga što nauka sada otkriva o prirodi realnosti i kada budemo sami sebi dali dozvolu da primenimo te principe u svom svakodnevnom životu, onda će svako od nas postati i mistik i naučnik u svom životu. Dakle, pozivam vas da eksperimentišete sa svim onim što ćete naučiti u ovoj knjizi i da zatim objektivno posmatrate rezultate. Ono što ovim želim da kažem jeste da, ako uložite napor u to da promenite svoj unutrašnji svet misli i osećanja, vaše spoljašnje okruženje bi trebalo da počne da vam šalje povratnu informaciju da bi vam pokazalo da je vaš um uticao na vaš „spoljašnji svet". U suprotnom, zašto biste sve to uopšte i radili? Ako uzmete neku intelektualnu informaciju koju učite kao filozofiju, a onda uključite to znanje u svoj život primenjujući ga sve dok potpuno ne ovladate njim, vi ćete tada od filozofa stići najpre do učenika i na kraju i do učitelja. Dakle, ostanite sa mnom... postoje čvrsti naučni dokazi da je sve ovo moguće. Unapred vas molim da budete otvoreni da bismo mogli da izgradimo, korak po korak, koncepte koje iznosim u ovoj knjizi. Sve te informacije su tu za vas da biste nešto s njima učinili - da nije tako, to bi bio samo prijatan razgovor koji se vodi za večerom, zar ne? Kada budete mogli da otvorite svoj um i prihvatite stvari onakvim kakve zaista jesu i kada budete otpustili sva svoja uverenja nastala uslovljavanjem na koja ste se navikli i uz pomoć kojih uobličavate svoju realnost, trebalo bi da ugledate plodove napora koji ste uložili. To je ono što želim za vas. Informacije date na ovim stranicama trebalo bi da vas podstaknu da dokažete sebi da ste vi božanski kreator. Nikada ne bi trebalo da čekamo na to da nam nauka da dopuštenje da radimo nešto što nije uobičajeno; ako to radimo, onda pretvaramo nauku u novu religiju. Trebalo bi da budemo dovoljno hrabri kako bismo razmišljali o svom životu, uradili ono za šta smatramo da je „izvan kutije" i da bismo onda to nastavili da činimo. Kada tako postupamo, mi se već uveliko nalazimo na putu ka sticanju većeg nivoa lične moći. Do istinskog osnaženja dolazi onda kada pogledamo dublje u svoja uverenja. Možda ćemo otkriti njihove korene u uslovljavanjima religije, kulture, društva, obrazovanja, porodice i medija, pa čak i naših gena (na naše gene su ostavila otiske senzorna iskustva našeg sadašnjeg života, isto kao i bezbrojne prethodne

generacije). A onda ćemo uporediti te stare ideje sa nekim od novih paradigmi koje bi mogle da nam bolje služe. Vremena se menjaju. Ljudi se bude i postaju svesni veće realnosti i mi smo deo tog velikog mora pramena. Naši sadašnji sistemi i modeli realnosti propadaju i došlo je vreme da se pojavi nešto novo. Svugde u svetu naši modeli politike, ekonomije, religije, nauke, obrazovanja i medicine, kao i naš odnos s našim okruženjem, drugačiji su nego što su bili pre samo deset godina. Otpustiti sve zastarelo i prihvatiti novo zvuči prilično lako. Međutim, kao što sam na to ukazao u svojoj knjizi Razvijte svoj mozak, mnogo toga što smo naučili i iskusili ugrađeno je u naše biološko "sopstvo" i mi to nosimo poput odeće. Ipak, mi, takođe, znamo i da ono što je danas istinito možda sutra neće biti. Kao što smo stigli dotle da preispitamo svoje shvatanje atoma kao čvrstih delova materije, tako i shvatanje realnosti i naše interakcije s njom doživljava razvoj i ideje i uverenja se menjaju. Mi, takođe, znamo da je napustiti dobro poznati život na koji smo navikli i uleteti u nešto novo isto kao kad bi losos počeo da pliva uzvodno: za to je potreban napor - i, iskreno govoreći, to nije prijatno. Uz sve ta na tom putu nas očekuju ismevanje, marginalizacija i suprotstavljanje onih koji se čvrsto drže onoga što misle da znaju. Koja je osoba s takvim nekonvencionalnim načinom razmišljanja voljna da se suoči s tolikim otporom u ime nekog koncepta koji ne može da percipira svojim čulima, a koji je ipak živ u njenom umu? Koliko puta u istoriji su takvi ljudi smatrani jereticima i luđacima i zbog toga doživljavali zlostavljanje od strane onih koji nisu izuzetni, da bi se kasnije ispostavilo da su bili geniji, sveci ili učitelji? Da li ćete se vi usuditi da budete originalni? Promena kao izbor, a ne kao reakcija Čini se da je ljudska priroda takva da mi bežimo od promene sve dok stvari ne postanu zaista loše i bude nam toliko neprijatno da više ne možemo da nastavimo kao do tada. To važi kako za pojedince, tako i za društvo u celini. Mi čekamo na neku krizu, traumu, gubitak, bolest ili tragediju da bismo preispitali ko smo, šta radimo, kako živimo, šta osećamo, u šta verujemo ili šta znamo i tek onda možemo da se zaista promenimo. Često je potreban neki najgori mogući scenario da bismo počeli da stvaramo promene

koje podržavaju naše zdravlje, odnose, karijeru, porodicu i budućnost Moja poruka je: Zašto čekati? Mi možemo da učimo i menjamo se u stanju bola i patnje ili možemo da se menjamo i razvijamo u stanju radosti i inspiracije. Većina ljudi radi ono prvo. Da bi se uradilo ovo drugo, potrebno je samo da prihvatimo da će promena verovatno izazvati i osećaj neprijatnosti, da će dovesti do prekidanja naše predvidljive rutine i da će postojati period kada ćemo živeti u neznanju. Većini nas je dobro poznat osećaj neprijatnosti kada nešto ne znamo. Svi smo na početku posrtali ulažući napor da naučimo da čitamo sve dok ta veština nije postala naša druga priroda. Kada smo prvi put svirali na violini ili bubnjevima, naši roditelji su želeli da mogu da nas pošalju u zvučno izolovanu prostoriju. Žalimo nesrećnog pacijenta kojem je student medicine vadio krv jer mu je, iako je posedovao neophodno znanje, nedostajala veština koja se stiče praksom. Apsorbovanje znanja (znati) i nakon toga sticanje praktičnog iskustva korišćenjem onoga što ste naučili sve dok ta veština ne postane deo vas (znati kako) verovatno je način na koji ste stekli većinu sposobnosti za koje sada osećate da su postale deo vašeg bića (potpuno znanje). Na sličan način, naučiti kako da promenite svoj život uključuje znanje i primenu tog znanja. To je razlog zašto je ova knjiga podeljena na tri dela. U prvom i drugom delu spojiću ideje u nizove, formirajući veći i širi model razumevanja koje ćete vi zatim personalizovati. Ako vam se bude činilo da neke ideje ponavljam, one su tu da bi vas podsetile na nešto što ne želim da zaboravite. Ponavljanje osnažuje neuronske mreže u vašem mozgu i formira više neuronskih konekcija tako da, i u trenucima kad ste najslabiji, vi ne govorite sebi da ste pali. Kada budete ušli u treći deo knjige s dobrom osnovom i znanjem, moći ćete i sami da iskusite koliko je istinito ono što ste do tada naučili.

Deo 1: Nauka o vama Naše istraživanje će započeti s opštim pregledom filozofskih i naučnih paradigmi povezanih s najnovijim istraživanjima u vezi s prirodom realnosti, onim ko ste, zašto je promena bila toliko teška za mnoge i šta je moguće za vas kao ljudsko biće. Prvi deo će biti lak za čitanje, to vam obećavam. - Poglavlje 1, Kvantno ja, upoznaje vas s kvantnom fizikom, ali nemojte da se plašite. Tu počinjemo zato što je važno da prihvatite koncept da vaš (subjektivni) um ima uticaj na vaš (objektivni) svet. Efekat posmatrača u kvantnoj fizici kaže da tamo kuda usmerite svoju pažnju, tu stavljate svoju energiju. Kao rezultat toga, vi vršite uticaj na materijalni svet (uzgred budi rečeno, on se uglavnom sastoji od energije). Ako razmislite o toj ideji makar na trenutak, mogli biste da počnete da se fokusirate na ono što želite umesto na ono što ne želite. Možda biste čak mogli da uhvatite sebe kako mislite: ako se jedan atom sastoji od 99,99999 posto energije i 0,00001 posto fizičke supstance, onda sam ja više "ništa" nego "nešto"! Zašto onda usmeravam svoju pažnju na taj mali procenat fizičkog sveta kada sam ja toliko mnogo više? Da li je definisanje moje sadašnje realnosti onim što zapažam svojim čulima najveće ograničenje koje imam? U poglavljima od 2 do 4 pogledaćemo šta to znači promeniti se - postati veći od svog okruženja, svog tela i vremena. - Verovatno ste već razmatrali ideju da vaše misli kreiraju vaš život. Međutim, u Poglavlju 2, Prevladajte svoje okruženje, govorim o tome kako vaše spoljašnje okruženje, onda kada dopustite spoljašnjem svetu da kontroliše to kako mislite i kako se osećate, stvara neuronske veze u vašem mozgu da bi vas navelo da mislite u skladu s onim što vam je poznato. Rezultat toga je da vi kreirate još više toga; dolazi do umrežavanja neuronskih veza u mozgu koje odražavaju probleme, stanja i okolnosti u vašem životu. Dakle, da biste to promenili, morate da budete veći od svih fizičkih stvari u svom životu. - Poglavlje 3, Prevladajte svoje telo, nastavlja da govori o tome kako mi nesvesno živimo na osnovu zapamćenih načina ponašanja, misli i emocionalnih reakcija i sve to funkcioniše poput kompjuterskih programa iza scene naše svesnosti. To je razlog zašto nije dovoljno "misliti pozitivno" jer najveći deo onoga ko smo podsvesno ostaje kao negativnost u telu. Do kraja ove knjige

saznaćete kako možete da uđete u operativni sistem svog podsvesnog uma i načinite trajne promene i to tu, na mestu na kojem ti programi postoje. - Poglavlje 4, Prevladajte vreme, istražuje kako mi živimo ili u očekivanju budućih događaja ili se stalno ponovo vraćamo u prošla sećanja (ili i jedno i drugo), sve dok telo ne počne da veruje da ono živi u nekom vremenu koje nije sadašnjost. Najnovija istraživanja podržavaju ideju da mi imamo prirodnu sposobnost da menjamo svoj mozak i telo samo svojim mislima tako da biološki deluje kao da se neki budući događaj već odigrao. Zbog toga što možete da načinite misao realnijom od bilo čega drugog, vi možete da promenite ko ste i to počevši od moždanih ćelija, pa do gena, ako posedujete odgovarajuće razumevanje. Kada budete naučili kako da koristite svoju pažnju i pristupite sadašnjosti, proći ćete kroz vrata i ući u kvantno polje u kojem postoje svi potencijali. - Poglavlje 5, Stanje preživljavanja i stanje kreiranja, ilustruje razliku između življenja u stanju preživljavanja i življenja u stanju kreiranja. Živeti u stanju preživljavanja znači živeti u stresu i funkcionisati kao materijalista koji veruje da je spoljašnji svet realniji od unutrašnjeg. Kada se zbog neke pretnje vaš nervni sistem nalazi u stanju reakcije "borba ili beg" i njime rukovodi koktel opojnih hemijskih supstanci, vi ste programirani da vodite računa samo o svom telu, stvarima ili ljudima u okruženju i opsednuti ste vremenom. Vaš mozak i telo su izvan ravnoteže. Vi živite život koji je predvidljiv. Međutim, kada se nalazite u elegantnom stanju kreiranja, vi niste telo, vi niste stvar, vi niste vreme - vi zaboravljate na sebe. Postajete čista svest i oslobođeni ste okova identiteta kojima je potrebna spoljašnja realnost da bi se setio ko misli da je. Drugi deo: Vaš mozak i meditacija - U Poglavlju 6, Tri mozga: za razmišljanje, činjenje i postojanje, prihvatićete koncept da vi imate "tri mozga" koji vam omogućavaju da se krećete od razmišljanja ka činjenju, a onda ka postojanju. I, što je još važnije, kada usmerite pažnju na isključivanje svog okruženja, svog tela i vremena, vi možete da lako krenete direktno od razmišljanja ka postojanju, a da ne morate ništa da činite. U tom stanju uma vaš mozak ne pravi razliku između onoga što se dešava u spoljašnjem svetu realnosti i onoga što se dešava u unutrašnjem svetu uma. Na taj način, ako mentalno probate željeno iskustvo isključivo uz pomoć misli, vi ćete iskusiti emocije tog dešavanja čak i pre nego što se ono fizički

manifestuje. Sada ulazite u novo stanje postojanja zato što vaš um i telo rade kao jedno. Kada počnete da osećate kako se neka potencijalna buduća realnost dešava u trenutku kada se fokusirate na nju, vi poništavate svoje automatske navike, stavove i druge neželjene podsvesne programe. - Poglavlje 7, Jaz, istražuje načine na koje možete da se rešite emocija koje ste memorisali - koje su postale vaša ličnost - i kako da uklonite jaz između onoga ko zaista jeste u svom unutrašnjem ličnom svetu i toga kako spolja delujete u spoljašnjem, društvenom svetu. Svi mi stižemo do određene tačke kada prestajemo da učimo i shvatamo da ništa spoljašnje ne može da eliminiše ta osećanja iz naše prošlosti. A ako uvek možete da predvidite osećanja koja ćete imati iz svakog iskustva u svom životu, onda tu više nema mesta za bilo šta novo što bi moglo da se desi zato što vi posmatrate svoj život iz perspektive prošlosti umesto iz budućnosti. To je raskrsnica na kojoj se vaša duša ili oslobađa ili nestaje. Naučićete kako da oslobodite svoju energiju u formi emocija i tako uklonite jaz između toga kako spolja delujete i toga ko ste zaista. Na kraju, kreiraćete transparenciju. Kada ono kako spolja delujete postane ono ko zaista jeste, vi ste tada slobodni. - Drugi deo završava se Poglavljem 8, Meditacija, demistifikacija mističnog i talasi vaše budućnosti, u kojem je moj cilj da demistifikujem meditaciju tako da znate šta radite i zašto to radite. Razmatranje tehnologije moždanih talasa, koje je dato pojednostavljeno, pokazuje vam kako se vaš mozak menja na elektromagnetnom nivou onda kada ste fokusirani nasuprot onome kada se nalazite u stanju uzbuđenosti zbog nekog stresa u svom životu. Naučićete da je pravi cilj meditacije da odete izvan analitičkog uma i uđete u podsvesni um da biste mogli da načinite realne i trajne promene. Ako budete ustali po završetku meditacije kao ista osoba koja je sela i počela da meditira, ništa vam se nije desilo ni na kojem nivou. Kada meditirate i povezujete se s nečim većim od sebe, vi možete da kreirate i onda upamtite takvu koherenciju svojih misli i osećanja tako da više ništa u vašoj spoljašnjoj realnosti - nijedna stvar, nijedna osoba, nijedno stanje na bilo kojem mestu ili u bilo kom trenutku - ne može da vas udalji od tog nivoa energije. Tada ste ovladali svojim okruženjem, svojim telom i vremenom.

Treći deo: Zakoračite ka svojoj novoj sudbini Sve informacije iznete u prvom i drugom delu knjige date su da bi vas opremile neophodnim znanjem da možete da ih primenite u trećem delu, koji vam daje „kako" da i doživite direktno iskustvo onoga što ste naučili. Treći deo govori o tome kako da se posvetite jednoj istinskoj disciplini, a to je umna vežba koju treba da koristite u svom svakodnevnom životu. To je meditativni proces koji je dat „korak po korak" i koji je osmišljen tako da zaista možete da učinite nešto sa svim teoretskim znanjem koje vam je dato. Uzgred budi rečeno, da li je vaš um ustuknuo kada sam spomenuo da se radi o procesu koji se sastoji od više koraka? Ako jeste, znajte da nije ono što mislite. Da, naučićete niz postupaka, ali uskoro ćete početi da ih doživljavate kao jedan ili dva jednostavna koraka. Uostalom, vi verovatno obavljate brojne postupke svaki put kad vozite kola (na primer, podešavate sedište, stavljate pojas, proveravate retrovizor, palite motor, uključujete svetla, ogledate se oko sebe, uključujete migavce, koristite kočnicu, pokrećete kola napred ili u rikverc, pritiskate papučicu za gas i tako dalje). Otkako ste naučili da vozite, vi izvodite lako i automatski ove postupke. Uveravam vas da će isto biti kada naučite svaki korak u trećem delu. Možda se pitate: Zašto mi je uopšte potrebno da pročitam delove 1 i 2? Samo ću odmah preći na treći deo. Znam, i ja bih verovatno isto mislio. Odlučio sam da vam ponudim relevantno znanje u prva dva dela knjige da, onda kada budete stigli do trećeg dela, ništa ne ostane da se razmišlja ili nagađa. Kada počnete da učite korake meditacije, znaćete tačno šta radite i zašto. Kada budete shvatili šta i zašto, više ćete znati i samim tim ćete više znati kako kada za to dođe vreme. Dakle, imaćete više moći i namere za praktično iskustvo istinske promene svog uma. Koristeći korake date u trećem delu knjige možda ćete postati skloniji tome da prihvatite svoju urođenu sposobnost da promenite one takozvane nemoguće situacije u svom životu. Možda ćete čak dati sebi dopuštenje da zamislite potencijalne realnosti koje niste ni uzimali u razmatranje pre nego što ste saznali za ove nove koncepte - možda ćete jednostavno početi da radite ono što je neuobičajeno! To je moj cilj i želim da se to desi kada završite ovu knjigu.

Ako možete da odolite iskušenju da odmah pređete na treći deo, obećavam vam da ćete, kada budete tamo stigli, biti osnaženi onim što ste naučili. Video sam da ovaj princip funkcioniše širom sveta u nizu od tri radionice koje sam vodio. Kada ljudi steknu odgovarajuće znanje i to na takav način da ga potpuno shvataju i zatim imaju priliku da uz efikasne instrukcije primene to što su naučili, onda, poput magije, mogu da vide plodove svojih napora u obliku promena koje predstavljaju povratne informacije u njihovom životu. Treći deo će vam dati meditativne veštine kojima možete da promenite nešto u svom umu i telu i proizvedete efekte izvan sebe. Kad budete mogli da zapazite da ono što ste učinili u sebi proizvodi rezultate izvan vas, vi ćete to ponovo uraditi. Kada se neko novo iskustvo bude manifestovalo u vašem životu, energija koju osećate ispoljiće se u obliku neke uzvišene emocije kao što je osnaženje, strahopoštovanje ili ogromna zahvalnost; ta energije će vas motivisati da to radite iznova i iznova. Tada ste na putu prave evolucije. Svaki korak meditacije opisan u trećem delu knjige povezan je s nekim važnim informacijama koje su date nešto ranije u knjizi. Zbog toga što ćete zahvaljujući tome razumeti ono što radite, ne bi trebalo da bude nedoumice koja bi mogla da dovede do toga da izgubite svoju viziju. Isto kao sa mnogim drugim veštinama koje ste naučili, na početku može da bude potrebno da uložite sav svoj svesni napor da biste ostali fokusirani dok učite kako da meditirate da biste razvili svoj mozak. Tokom tog procesa morate da se uzdržite od svojih uobičajenih načina ponašanju i zadržite misli na onome što radite, ne obazirući se na spoljašnje stimuluse tako da vaši postupci budu usklađeni s vašom namerom. Isto kao što ste to možda doživeli kad ste počeli da učite da kuvate tajlandsku hranu, igrate golf, plešete salsu ili vozite kola s menjačem, tako će i ovaj novi poduhvat zahtevati od vas da praktikujete tu veštinu kontinuirano, trenirajući i um i telo da biste upamtili svaki korak. Većina instrukcija je uobličena tako da su date u odgovarajućim malim delovima da bi um i telo mogli da počnu da rade zajedno. Kada to budete savladali, svi pojedinačni koraci spajaju se u jedan proces koji se glatko odvija. Tada to postaje nešto „vaše". Povremeno će se dešavati da napor koji ovo zahteva bude zamoran. Međutim, ako budete istrajni i tu radite s voljom i energijom, vremenom ćete početi da uživate u rezultatima koje ste postigli.

Kada znate kako da nešto radite, vi ste na putu da time ovladate. Raduje me što mogu da kažem da mnogo ljudi u svetu već koristi znanje iz ove knjige da bi unelo vidljive promene u svoj život. Iskrena mi je želja da i vi, takođe, promenite naviku da budete ono što ste i kreirate nov život kakav želite. Hajde onda da počnemo.

DEO I

NAUKA O VAMA

POGLAVLJE 1

KVANTNO JA Rani fizičari su podelili svet na materiju i misao, a kasnije na materiju i energiju. Smatralo se da je svaki član ovih parova potpuno odvojen od drugog... ali nije! Bez obzira na to, ta dualnost um/materija uobličila je naš rani pogled na svet po kojem je realnost u suštini predodređena i ljudi mogu da urade veoma malo da bi promenili stvari svojim postupcima, a još manje svojim mislima. Što se tiče našeg današnjeg shvatanja - da smo mi deo ogromnog nevidljivog polja energije koje sadrži sve moguće realnosti i odgovara na naše misli i naša osećanja - ono je odraz našeg trenutnog nivoa razumevanja. Kao što danas naučnici istražuju povezanost između misli i materije, mi to činimo u svom sopstvenom životu. Pitamo se: »Da li mogu da koristim svoj um da bih kreirao svoju realnost?" Ako je odgovor na ovo potvrdan, postavlja se pitanje da li je to veština koju možemo da naučimo i koristimo da bismo postali ono što želimo i da bismo kreirali život kakav želimo da iskusimo. Hajde da to kažemo otvoreno - niko od nas nije savršen. Bilo da želimo da unesemo neke promene u svoje fizičko sopstvo ili emocionalno sopstvo ili duhovno sopstvo, svi imamo istu želju: mi želimo da živimo život kao idealna verzija onoga što mislimo i verujemo da možemo da budemo. Kada stanemo ispred ogledala i pogledamo svoj "stomačić", mi ne vidimo uvek svoj malo "popunjeni" odraz u ogledalu. Mi vidimo - u zavisnosti od toga kako smo tog dana raspoloženi - vitkiju verziju sebe ili deblju verziju. Koja od tih slika je realna? Dok noću ležimo u krevetu, razmišljamo o danu koji je prošao o svojim naporima da budemo tolerantniji i manje reaktivni, mi ne vidimo oca ili majku koji nas je izgrdio kad smo bili dete zato što nismo uspeli da bez pogovora i

brzo obavimo neki jednostavan zadatak. Mi zamišljamo ili neko svoje anđeosko sopstvo čije strpljenje je bilo rastegnuto poput nevine žrtve na spravi za mučenje ili nekog užasnog džina koji je uništio naše dečje samopoštovanja. Koja od ovih slika je realna? Odgovor je: "Sve su one realne, i to ne samo ti ekstremi, već beskrajan spektar slika koje idu od krajnje pozitivne do krajnje negativne." Kako je to moguće? Da biste bolje shvatili zašto nijedna od ovih verzija sopstva nije više ili manje realna od drugih, moraću sada da "protresem" vaše zastarelo shvatanje suštinske prirode realnosti i zamenim ga novim. Ovo zvuči kao prilično veliki poduhvat i on na neki način to i jeste, ali ja znam i ovo: najverovatniji razlog zašto vas je ova knjiga privukla jeste taj da napori koje ste u prošlosti uložili da biste uneli neku trajnu promenu u svoj život fizičku, emocionalnu ili duhovnu - nisu uspeli da zadovolje to vaše idealno ja koje ste zamišljali. A razlog zašto ti napori nisu uspeli ima više veze s vašim uverenjima u vezi s tim zašto je život onakav kakav je nego s bilo s čim drugim, uključujući tu i vaš nedostatak volje, vremena, hrabrosti ili imaginacije. Da bismo nešto promenili, mi moramo da dođemo do novog shvatanja svog ja i sveta kako bismo mogli da prihvatimo novo znanje i imamo nova iskustva. To je ono što će čitanje ove knjige učiniti za vas. Vaši neuspesi iz prošlosti mogu da se prate sve do osnovnog korena, a to je jedan ogroman previd koji ste načinili: niste se posvetili tome da živite na osnovu istine da vaše misli imaju efekte koji su toliko veliki da kreiraju vašu realnost. Činjenica je da smo svi mi blagosloveni; naime, mi možemo da požanjemo plodove svojih konstruktivnih napora. Ne moramo da se zadovoljimo svojom sadašnjom realnošću; možemo da kreiramo novu kad god to izaberemo. Svi mi imamo sposobnost da to učinimo zato što naše misli utiču na naš život. Siguran sam da ste ovo već čuli, ali pitam se da li većina ljudi zaista veruje u ovu izjavu tako da to oseća „u stomaku". Da zaista prihvatamo shvatanje da naše misli proizvode vidljive efekte u našem životu, zar se ne bismo trudili svim silama da nikada ne dopustimo da imamo bilo koju misao koju ne želimo da iskusimo? Zar ne bismo usmerili svu svoju pažnju na ono što želimo umesto da se neprestano i opsesivno bavimo svojim problemima?

Razmislite o ovome: kad biste zaista znali da je ovaj princip istinit, zar biste ikada dopustili da prođe ijedan dan, a da ne kreirate uz pomoć namere sudbinu kakvu želite?

Da biste promenili svoj život, promenite svoja uverenja u vezi sa prirodom realnosti. Nadam se da će vam ova knjiga pomoći da promenite svoj pogled na to kako naš svet funkcioniše, uveriti vas da ste moćniji nego što znate i podstaći vas da ispoljite razumevanje da ono što mislite i verujete ima dubok uticaj na vaš svet. Dok se ne oslobodite načina na koji posmatrate sadašnju realnost, sve promene u vašem životu biće nasumične i prolazne. Morate da promenite svoje shvatanje toga zašto se stvari dešavaju da biste proizveli trajne i željene rezultate. Da biste to učinili, biće potrebno da se otvorite ka novoj interpretaciji onoga što je realno i istinito. Da bi vam bilo lakše da prihvatite ovaj način razmišljanja i počnete da kreirate život kakav sami birate, moram da počnem s malo kosmologije (proučavanje strukture i dinamike univerzuma). Ipak, nemojte da se uznemirite - samo ćemo na brzinu pogledati "prirodu stvarnosti za početnike" i razmotriti kako su se neki od vaših pogleda na to razvili da biste vi stigli do svog sadašnjeg razumevanja. Sve ovo služi tome da bi se objasnilo (iz čiste nužde jednostavno rečeno) kako je moguće da vi svojim mislima oblikujete svoju sudbinu. Ovo poglavlje bi moglo da stavi na probu vašu spremnost da odbacite ideje koje su godinama bile „programirane" u vas na svesnom i nesvesnom nivou. Kada budete stekli novo shvatanje suštinskih sila i elemenata koji sačinjavaju realnost, to se neće uklapati u tu staru percepciju u kojoj vladaju linearnost i uređenost. Budite spremni na to da ćete doživeti neke suštinske promene u svom razumevanja U stvari, dok započinjete da prihvatate taj novi pogled na svet, ono što vas čini ljudskim bićem će se promeniti. Moja želja je da više ne budete ista osoba koja ste bili kada ste počeli da čitate ovu knjiga Naravno, ja se spremam da stavim mnoge izazove pred vas, ali želim da znate da osećam empatiju s vama zato što sam i ja sam morao da

odbacim ono za šta sam verovao da je istina i da skočim u nepoznato. Da bih vam olakšao da prihvatite ovaj novi način razmišljanja o prirodi našeg sveta, predlažem da najpre vidimo kako je naš pogled na svet uobličen uverenjem da su um i materija dve potpuno odvojene stvari.

Samo materija, nikad um? Samo um, nikad materija? "Povezivanje tačkica" između spoljašnjeg fizičkog sveta i onoga što se može opaziti i unutrašnjeg mentalnog sveta misli uvek je predstavljalo priličan izazov za naučnike i filozofe. Mnogima od nas čak i danas čini se da um ima veoma male ili zanemarljive efekte na svet materije. Mada ćemo se verovatno složiti da svet materije kreira posledice koje utiču na naš um, kako je moguće da naš um proizvodi bilo kakvu fizičku promenu koja utiče na čvrste stvari u našem životu? Čini se da su um i materija odvojeni... ali to se tako čini sve dok ne dođe do promene u našem razumevanju toga kako fizičke čvrste stvari zaista postoje. Pa, došlo je do takve promene i, da bismo se vratili do njenih početaka, ne moramo da gledamo previše unazad. Tokom većeg dela onog perioda koji istoričari nazivaju moderna vremena, čovečanstvo je verovalo da je priroda univerzuma uređena i, zbog toga se može predvideti i objasniti. Uzmite za primer Renea Dekarta, matematičara i filozofa iz 17. veka koji je razvio brojne koncepte koji danas imaju velikog značaja u matematici i drugim poljima (Mislim, dakle postojim - da li vam je to poznato?). Međutim, retrospektivno gledano, jedna od njegovih teorija je na kraju nanela više štete nego koristi. Dekart je bio zagovornik mehanicističkog modela univerzuma - pogleda po kojem univerzum kontrolišu zakoni koji su predvidivi Međutim, što se tiče ljudskih bića, Dekart se suočio s pravim izaazovom ljudski um poseduje previše varijabila da bi mogao da bude uredno uklopljen u biko kakve zakone. S obzirom da Dekart nije mogao da objedini svoje razumevanje fizičkog sveta s onim o umu, već je morao da uzme u obzir prisustvo oba, pribegao je jednoj veštoj "umnoj" igri (namemo rečeno šale radi). Rekao je da um ne podleže zakonima objektivnog fizičkog sveta i samim tim je potpuno izvan granica naučnog istraživanja. Proučavanje materije je spadalo u nadležnost nauke

(samo materija, nikad um) - dok je um bio božji instrument tako da je za njegovo proučavanje bila nadležna religija (samo um, nikad materija). Dekart je u suštini zasnovao sistem uverenja koji je nametnuo dualnost koncepta uma i materije. Vekovima je ova podela bila opšteprihvaćeno shvatanje prirode realnosti. Ono što je pomoglo da se osnaže Dekartovi stavovi bili su eksperimenti i teorije ser Isaka Njutna. Ovaj engleski matematičar i naučnik ne samo da je učvrstio koncept univerzuma kao mašine već je proizveo set zakona po kojima ljudi mogu da precizno odrede, izračunaju i predvide načine na koje će fizički svet funkcionisati. Po ovom "klasičnom” Njutnovom fizičkom modelu sve stvari su se smatrale čvrstim. Tako, na primer, energija je mogla da bude objašnjena kao sila koja pokreće predmete ili menja fizičko stanje materije. Međutim, kao što ćete videti, energija je mnogo više od spoljašnje sile koja utiče na materijalne stvari. Energija je samo tkanje svih materijalnih stvari i ona reagujući odgovara umu. Na osnovu radova Dekarta i Njutna stvorena je mentalna postavka da, ako realnost funkcioniše na mehanicističkim principima, onda ljudi imaju veoma malo uticaja na to. Realnost je u potpunosti unapred određena. S obzirom na ovakav pogled na svet, zar je onda ikakvo čudo što je ljudima bio problem da prihvate ideju da su njihovi postupci bitni, a još manje da razmišljaju o tome da su njihove misli važne ili da slobodna volja ima bilo kakvu ulogu u velikoj šemi stvari? Zar se mnogi od nas i dalje ne muče danas (podsvesno ili svesno) zbog pretpostavke da smo mi ljudi često jedva išta više od žrtvi okolnosti? S obzirom da su ova shvatanja vladala vekovima, bila je potrebna neka revolucionarna zamisao da bi se suprotstavila Dekartu i Njutnu.

Ajnštajn nije samo zaljuljao čamac - on je zaljuljao ceo univerzum Oko dvesta godina posle Njutna, Albert Ajnštajn je stvorio svoju čuvenu jednačinu E = mc2, pokazujući da su energija i materija toliko suštinski povezane da su one jedno isto. U suštini, Ajnštajn je svojim radom pokazao da su materija i energija u potpunosti međusobno zamenljive. Ovo je direktno u suprotnosti s Njutnom i Dekartom i pokrenulo je nastanak novog shvatanja funkcionisanja univerzuma.

Ajnštajn nije potpuno sam srušio naš dotadašnji pogled na prirodu realnosti. Međutim, on je podrio njene temelje i to je na kraju dovelo do kolapsa nekih od naših uskih i rigidnih načina razmišljanja, Njegove teorije su pokrenule istraživanje neobičnog i zbunjujućeg ponašanja svetlosti. Naime, naučnici su zapazili da se svetlost ponekad ponaša kao talas (kada se zakrivljuje, na primer, iza ugla), a u drugim situacijama kao čestica. Kako svetlost može da bude i talas i čestica? Po shvatanju Dekarta i Njutna, ne može - ona mora da bude ili jedno ili drugo, Ubrzo je postalo jasno da je dualistički model Dekarta i Njutna imao nedostatke na najosnovnijem nivou - subatomskom. (Subatomski se odnosi na deliće elektrone, protone, neutrone i tako dalje - od kojih su sačinjeni atomi, koji predstavljaju gradivne blokove svih fizičkih stvari.) Najosnovnlje komponente našeg takozvanog fizičkog sveta su i talasi (energija) i čestice (fizička materija), u zavisnosti od uma posmatrača (vratićemo se kasnije na ovo). Da bi se shvatilo kako svet funkcionišce, morali smo da pogledamo u njegove najsitnije sastavne delove. Na osnovu ovih posebnih eksperimenata nastalo je novo područje nauke koje je nazvano kvantna fizika.

Čvrsto tlo na kojem stojimo nije čvrsto Ova promena je označavala potpuno novo poimanje sveta u kojem živimo i dovela je do toga da „tepih bude izvučen ispod naših nogu" - nogu za koje smo mislili da stoje na čvrstom tlu. Kako je to moguće? Pomislite na one stare modele atoma napravljene od loptica od stiropora i čačkalica. Pre nego što je nastala kvantna fizika, ljudi su verovali da je atom sačinjen od relativno čvrstog jezgra s manje supstancijalnim predmetima koji su ili locirani u njemu ili oko njega. I sama zamisao da bismo uz pomoć dovoljno snažnog instrumenta mogli da izmerimo (izračunamo masu) i izbrojimo (broj) subatomskih čestica od kojih je sačinjen atom dovela je do toga da nam oni deluju kao inertni, poput krava koje pasu na livadi, činilo se da su atomi načinjeni od čvrste materije - zar ne?

KLASIČNI ATOM

Crtež 1 A. Verzija atoma "stare škole”, odnosno klasična njutnovska verzija atoma. Fokus je prvenstveno na materijalnom. Ništa ne bi moglo da bude toliko daleko od istine kao što je to pokazao kvantni model. Atomi su uglavnom prazan prostor; atomi su energija. Pomislite na ovo; sve fizičko u vašem životu nije čvrsta materija - to su polja energije, odnosno frekvencioni obrasci i informacije. Sva materija je više "ništa" (energija) nego „nešto" (čestice). KVANTNI ATOM

Crtež 1B. Verzija atoma "nove škole" odnosno kvantna verzija atoma s elektronskim oblakom. Atom je 99,99999 posto energija i 0,00001 posto materije. On je skoro ništa gledano iz perspektive materije.

REALNI KVANTNI ATOM

Crtež 1C. Ovo je najrealističniji model atoma.To je materijalno gledano."ništa", ali "sve stvari" potencijalno.

Nova zagonetka: subatomske čestice i veći predmeti ponašaju se po različitim pravilima Ovo samo nije bilo dovoljno da bi se objasnila priroda realnosti. Ajnštajn i drugi imali su da reše još jednu zagonetku - materija se nije uvek ponašala na isti način. Kada su fizičari počeli da mere sićušni svet atoma, zapazili su da se, na subatomskom nivou, elementi od kojih se sastoji atom ne pokoravaju zakonima klasične fizike na način na koji to čine veći predmeti. Događaji u koje su uključeni predmeti u "velikom" svetu bili su predvidivi, mogli su da budu ponovljeni i bili su koherentni. Kad je ona legendarna jabuka pala s drveta i krenula ka centru zemlje, sve dok se nije sudarila s Njutnovom glavom, njena masa se ubrzavala s odgovarajućom silom. Međutim, elektroni kao čestice ponašali su se nepredvidivo i na neuobičajene načine. Kada su ulazili u interakciju s jezgrom atoma i kretali se ka njegovom centru, oni su dobijali i gubili energiju, pojavljivali se i nestajali i činilo se da se pojavljuju svugde, ne vodeći računa o granicama vremena i prostora. Da li svet malog i svet velikog funkcionišu po potpuno različitom setu zakona? S obzirom da su subatomske čestice kao što su elektroni gradivni blokovi svega u prirodi, kako bi oni mogli da se pokoravaju jednom setu pravila, a stvari koje su od njih načinjene drugom?

Od materije ka energiji: čestice nestaju Na nivou elektrona, naučnici mogu da izmere karakteristike koje zavise od energije, kao što su talasna dužina, potencijal voltaže i slično, ali te čestice imaju masu koja je toliko beskrajno mala i postoji toliko privremeno da je gotovo nepostojeća. To je ono što čini subatomski svet jedinstvenim. On poseduje ne samo fizičke karakteristike već i energetske. Materija na subatomskom nivou postoji kao momentalni fenomen. Ona je toliko nestalna da se neprestano pojavljuje i nestaje, javljajući se u tri dimenzije i nestajući u "ništa" - u kvantno polje, u neprostor, ne-vreme - transformišući se od čestice (materija) u talas (energija) i obratno. Ali, gde čestice idu kada nestanu? KOLABIRANJE FUNKCIJE TALASA

Crtež 1D. Elektroni postoje kao talas verovatnoće u jednom trenutku, a onda se u sledećem trenutku pojavljuju kao čvrsta čestica, a onda nestaju u "ništa" i ponovo se pojavljuju na drugoj lokaciji.

Kreiranje realnosti: energija odgovara na pažnju uma Pomislite ponovo na model atoma s lopticom od stiropora i čačkalicom. Zar nismo verovali da se atomi kreću po svojim orbitama oko jezgra poput planeta oko Sunca? Ako je tako, mogli smo da tačno odredimo njihovu lokaciju, zar ne? Odgovor je potvrdan, ali razlog za to nije uopšte ono što smo mislili. Ono što su kvantni fizičari otkrili jeste da osoba koja posmatra (ili meri) sićušne čestice koje sačinjavaju atome utiče na ponašanje energije i materije. Kvantni eksperimenti su pokazali da elektroni postoje simultano u beskonačnoj mreži mogućnosti u nevidljivom polju energije. Međutim, tek kada neki posmatrač usmeri svoju pažnju na bilo koju lokaciju bilo kog elektrona, taj elektron se pojavljuje. Drugim recima, čestica ne može da se manifestu je u realnosti odnosno običnom prostoru - vremenu kakvo nam je poznato - sve dok mi to ne posmatramo. Kvantna fizika naziva ovaj fenomen "kolaps funkcije talasa", odnosno "efekat posmatrača". Mi znamo da, onog trenutka kada posmatrač posmatra elektron, postoji određena tačka u vremenu i prostoru kad sve verovatnoće elektrona kolabiraju u fizički događaj. Zahvaljujući ovom otkriću, um i materija više ne mogu da se smatraju odvojenim; oni su neodvojivo povezani zbog toga što subjektivan um proizvodi merljive promene na objektivnom fizičkom svetu. Da li počinjete da uviđate zašto je ovo poglavlje nazvano "kvantno ja". Na subatomskom nivou, energija odgovara na vašu fokusiranu pažnju i postaje materija. Kako bi se vaš život promenio kad biste naučili da usmeravate efekat posmatrača i dovedete do kolapsa beskonačnih talasa verovatnoća u realnost koju vi birate? Da li biste mogli da postanete bolji u posmatranju života koji želite?

Beskrajan broj mogućih realnosti čeka na posmatrača Razmislite o ovome: sve u fizičkom univerzumu je sačinjeno od subatomskih čestica kao što su elektroni. Po svojoj prirodi ove čestice, kada postoje kao čist potencijal, nalaze se u stanju talasa sve dok nisu posmatrane. One su potencijalno "sve" i "ništa" sve dok se ne posmatraju. One postoje svugde i

nigde sve dok nisu posmatrane. Dakle, sve u našoj fizičkoj realnosti postoji kao potencijal. Ako subatomske čestice mogu da postoje u beskonačnom broju mogućih mesta simultano, mi smo potencijalno u stanju da dovedemo do kolapsa beskonačan broj mogućih realnosti. Drugim rečima, ako možete da zamislite neki budući događaj u svom životu na osnovu neke od svojih ličnih želja, ta realnost već postoji kao mogućnost u kvantnom polju, čekajući da je vi opazite. Ako vaš um može da utiče na pojavljivanje elektrona, onda teoretski on može da utiče na pojavljivanje bilo koje mogućnosti Ovo znači da kvantno polje sadrži realnost u kojoj ste vi zdravi, bogati i srećni i poseduje sve karakteristike vašeg idealnog ja koje imate u svojim mislima. Ostanite sa mnom i videćete da uz pomoć svesnog usmeravanja pažnje, odgovarajuće primene novog znanja i svakodnevnog ulaganja napora možete da koristite svoj um kao posmatrač da biste kolabirali kvantne čestice i organizovali ogroman broj subatomskih talasa mogućnosti u željeni fizički događaj koji se naziva iskustvo kada se pojavi u vašem životu. Poput gline, energija beskonačnih mogućnosti se oblikuje pomoću svesti: odnosno pomoću vašeg uma. Ako je sva materija načinjena od energije, onda je logično da su svest ("um", kako su Njutn i Dekart to nazvali) i energija („materija", po kvantnom modelu) toliko blisko povezani da su jedno. Um i materija su potpuno isprepletani. Vaša svest (um) utiče na energiju (materiju) zbog toga što vaša svest jeste energija i energija ima svest. Vi ste dovoljno moćni da možete da utičete na materiju zato što ste na najelementarnijem nivou vi energija sa svešću. Vi ste materija koja ima um. Fizički univerzum je nematerijalno, međusobno povezano jedinstveno polje informacija, potencijalno sve stvari, ali fizički nijedna stvar. Kvantni univerzum čeka da svesni posmatrač (vi ili ja) dođe i utiče na energiju u formi potencijalne materije koristeći svoj um i svest (koji su energija) da bi doveo do toga da se talasi energetskih potencijala spoje u fizičku materiju. Kao što se talas mogućnosti elektrona manifestuje kao čestica u okviru određenog trenutnog dešavanja, tako mi posmatrači dovodimo do toga da se čestica ili grupa čestica manifestuje kao fizičko iskustvo u formi nekog dešavanja u našem životu. Ovo je od suštinske važnosti da biste shvatili kako da izazovete neki efekat, odnosno stvorite promenu u svom životu. Kada budete naučili kako da razvijete

svoje veštine posmatrača da biste pomoću namere uticali na svoju sudbinu, vi ćete biti na putu ka tome da živite idealnu verziju svog života postajući idealna verzija svog sopstva. Mi smo povezani sa svim u kvantnom polju Kao i sve ostalo u univerzumu, i mi smo povezani s morem informacija u dimenziji koja je izvan fizičkog prostora i vremena. Nije potrebno da dodirnemo, pa čak ni da budemo blizu nekog fizičkog elementa u kvantnom polju, da bismo uticali na njega ili da bi on uticao na nas. Fizičko telo predstavlja organizovane obrasce energije i informacije i ono je povezano sa svim ostalim u kvantnom polju. Vi, kao i svako od nas, šaljete određen i jasan energetski obrazac, odnosno svoj energetski potpis. U stvari, sve što je materijalno uvek emituje određene obrasce energije. Ta energija nosi informaciju. Vaša stanja uma, kako ona svesna tako i nesvesna, menjaju taj potpis iz trenutka u trenutak zato što ste vi više od svog fizičkog tela; vi ste svest koja koristi telo i mozak da bi izrazila različite nivoe uma. Drugi način da se govori o tome kako smo mi ljudi i kvantno polje međusobno povezani jeste pomoću koncepta kvantne sprege, odnosno kvantne nelokalne konekcije. U suštini, kada su dve čestice povezane na neki način, one će uvek biti povezane izvan prostora i vremena. Kao rezultat toga, sve što se uradi jednoj čestici, biće urađeno i drugoj bez obzira što su one prostorno odvojene jedna od druge. Budući da smo i mi načinjeni od čestica, ovo znači da smo povezani izvan prostora i vremena. Ono što radimo nekom drugom, mi to zapravo radimo sebi. Razmislite koje su implikacije ovoga. Ako prihvatite ovaj koncept, onda ćete morati da se složite s tim da je vaše ja koje postoji u mogućoj budućnosti povezano s vašim ja ovde i sada, u dimenziji izvan vremena i prostora. Ostanite sa mnom jer do kraja ove knjige ta ideja bi mogla da vam postane potpuno normalna! „Šašava" nauka: da li možemo da utičemo na prošlost? S obzirom da smo svi međusobno povezani izvan prostora i vremena, da li to znači da naše misli i osećanja mogu da utiču na dešavanja iz naše prošlosti isto kao i na ona koja želimo da iskusimo u svojoj budućnosti?

Jula 2000. godine izraelski lekar Leonid Lajbovici uradio je nasumični kontrolni test u koji je bilo uključeno 3.393 bolničkih pacijenata koji su bili podeljeni na glavnu i kontrolnu grupu. Njegov cilj je bio da utvrdi da li molitva može da utiče na njihovo stanje. Inače, eksperimenti s molitvom predstavljaju odličan primer uticaja uma na materiju na daljinu. Ipak, ostanite sa mnom zato što nije sve onako kako se čini. Lajbovici je izabrao pacijente koji su doživeli sepsu (infekciju) dok su se nalazili u bolnici. On je nasumično izabrao jednu polovinu pacijenata i za njih su izgovarane molitve, dok se za drugu grupu pacijenata niko nije molio. Zatim je uporedio dobijene rezultate na osnovu tri parametra: koliko dugo je groznica trajala, kolika je bila dužina boravka u bolnici i koliko pacijenata je umrlo kao rezultat te infekcije. Onim pacijentima za koje je izgovarana molitva brže je pala visoka temperatura i kraće su ostali u bolnici; razlika u broju umrlih između onih za koje se molilo i onih za koje se nije molilo nije bila statistički značajna mada je situacija bila nešto bolja u grupi za koju se molilo. Ovo predstavlja snažnu demonstraciju koristi od molitve i toga kako možemo da pošaljemo svoju nameru u kvantno polje pomoću svojih misli i osećanja. Međutim, postoji još jedan dodatni element u ovoj priči za koji treba da znate. Da li vam se nije učinilo čudnim da je u julu 2000. godine u nekoj bolnici bilo više od tri hiljade slučajeva infekcije istovremeno? Da li se radilo o bolnici u kojoj je bila loše urađena sterilizacija ili je vladala neka zaraza? U stvari, oni koji su se molili nisu se molili za pacijente koji su dobili infekciju 2000. godine. Oni ni sami to nisu znali, ali oni su se molili za ljude koji su boravili u bolnici u periodu od 1990. do 1996. godine - znači, četiri do deset godina pre eksperimenta! Pacijenti za koje su se molili doživeli su poboljšanje stanja tokom devedesetih godina zahvaljujući eksperimentu koji je urađen mnogo godina kasnije. Da kažem ovo na drugi način: svi pacijenti za koje se molilo 2000. godine pokazali su merljive promene u svom zdravstvenom stanju, ali te promene su se desile mnogo godina pre toga. Statistička analiza ovog eksperimenta pokazala je da su ovi efekti bili mnogo veći nego što bi bili da se radilo o pukoj slučajnosti. To pokazuje da naše namere, misli, osećanja i molitve ne samo da utiču na našu sadašnjost i budućnost već zaista mogu da utiču i na prošlost.

To nas sada dovodi do pitanja: ako se budete molili (odnosno fokusirali svoju nameru) za bolji život za sebe, da li bi to moglo da utiče i na vašu prošlost, sadašnjost i budućnost? Kvantni zakon kaže da svi potencijali postoje simultano. Naše misli i osećanja utiču na sve aspekte života izvan prostora i vremena.

Stanje postojanja ili stanje uma: kada su um i telo jedno Molim vas da upamtite: kroz celu ovu knjigu naizmenično ću koristiti izraze stanje postojanja i stanje uma, govoreći da vi imate ili treba da kreirate stanje postojanja ili stanje uma. Na primer, mogli bismo da kažemo da to kako mislite i kako se osećate kreira stanje postojanja. Želim da shvatite da, kada koristim termine stanje postojanja i stanje uma, vaše fizičko telo je deo tog stanja. U stvari, kao što ćete kasnije videti, mnogo ljudi živi u stanju u kojem je telo „poslalo" um i njima gotovo isključivo rukovodi njihovo telo i to kako se ono oseća. Dakle, kad govorim o tome da posmatrač stvara efekat, to ne znači samo da mozak utiče na materiju, već i na telo. Vaše stanje postojanja (kada su um i telo jedno) kao posmatrača utiče na vaš spoljašnji svet.

Misli plus osećanja stvaraju rezultate i u laboratorijskim epruvetama Mi komuniciramo sa kvantnim poljem primamo pomoću svojih misli i osećanja. S obzirom da su naše misli energija - kao što znate, električni impulsi koje stvara mozak mogu lako da se izmere uz pomoć aparata kao što je EEG - one su jedan od osnovnih načina na koji mi šaljemo signale u polje. Pre nego što budem detaljnije govorio o tome kako sve to funkcioniše, želim da s vama podelim jedno izuzetno istraživanje koje pokazuje kako naše misli i osećanja utiču na materiju. Celularni biolog dr Glen Rajn osmislio je niz eksperimenata da bi testirao sposobnost iscelitelja da utiču na biološke sisteme. S obzirom da je DNK stabilnija od supstanci kao što su ćelije ili bakterijske kulture, on je odlučio da iscelitelji drže epruvete koje sadrže DNK.

Ovo istraživanje je obavljeno u Istraživačkom centru Hartmat u Kaliforniji. Ljudi koji tamo rade obavljaju izuzetno važno istraživanje fiziologije emocija, interakcije srce-mozak i još mnogo toga drugog. U suštini, oni (a i neki drugi) dokumentovano su pokazali postojanje veze između naših emocionalnih stanja i našeg srčanog ritma. Kada imamo negativne emocije (kao što su ljutnja ili strah), naš srčani ritam postaje dezorganizovan i nepravilan. Nasuprot tome, pozitivne emocije (ljubav ili radost, na primer) proizvode koherentne obrasce koji su veoma uređeni i koje istraživači Centra Hartmat nazivaju srčana kohercencija. U svom eksperimentu dr Rajn je najpre proučavao grupu od deset ljudi dobro uvežbanih u korišćenju tehnika koje se podučavaju na Hartmatu za stvaranje koherencije fokusirane na srce. Koristili su te tehnike da bi proizveli snažna povišena osećanja kao što su ljubav i zahvalnost, a onda su dva minuta držali u rukama epruvete u kojima su se nalazili uzorci DNK u dejonizovanoj vodi. Kada su ovi uzorci analizirani, nikakve statistički značajne promene nisu zapažene. Druga grupa uvežbanih učesnika eksperimenta uradila je istu stvar, ali sem toga da samo kreiraju pozitivne emocije (osećanja) ljubavi i zahvalnosti, oni su istovremeno imali nameru (misao) da dođe bilo do umotavanja, bilo odmotavanja niti DNK. Ova grupa je proizvela statistički značajne promene u formaciji (obliku) uzoraka DNK. U nekim slučajevima DNK se umotala ili odmotala čak 25 posto! Treća grupa subjekata imala je čvrstu nameru da promeni DNK, ali njima je data instrukcija da ne ulaze u pozitivno emocionalno stanje. Drugim rečima, oni su samo koristili misao (nameru) da bi uticali na materiju. Koji je bio rezultat? Nikakve promene u uzorcima DNK nisu zapažene. Pozitivno emocionalno stanje u koje je prva grupa ušla nije uradilo ništa na DNK. Grupa koja je imala jasnu nameru, ali ona nije bila praćena emocijom, takođe nije imala nikakav uticaj. Samo kada su subjekti imali istovremeno i neku visoku emociju i jasan cilj s kojim su bili usklađeni, bili su u stanju da proizvedu željeni efekat. Mislima koje sadrže nameru potrebno je nešto što će ih naenergisati, neka vrsta katalizatora - a ta energija je neka uzvišena emocija. Srce i um rade zajedno. Osećanja i misli se spajaju u stanje postojanja. A ako stanje postojanja može da

dovede do umotavanja i odmotavanja niti DNK za dve minute, šta to govori o našoj sposobnosti da kreiramo realnost? Ono što ovaj eksperiment s Instituta Hartmat pokazuje jeste to da kvantno polje ne odgovara samo na naše želje - odnosno naše emocionalne zahteve. Ono ne odgovara samo na naše ciljeve - odnosno naše misli. Ono isključivo odgovara kada je to dvoje usklađeno i koherentno - a to znači da odašilju isti signal. Kada kombinujemo uzvišenu emociju s otvorenim srcem i svesnom namerom i jasnim mislima, mi šaljemo signal polju da nam ono odgovori na neki neverovatan način. Kvantno polje ne odgovara na ono što želimo; ono odgovara na ono što smo mi kao biće.

Misli i osećanja: slanje našeg elektromagnetnog signala u kvantno polje S obzirom da je svaki potencijal u univerzumu talas mogućnosti koji ima elektromagnetno polje i po svojoj prirodi je energetski, logično je da naše misli i osećanja ne predstavljaju izuzetak od toga. Smatram korisnim razmišljati o mislima kao o električnom naboju, a o osećanjima kao o magnetskom naboju u polju. Naše misli šalju električni signal u polje, a naša osećanja magnetski nam privlače dešavanja.

Zajedno to kako mislimo i kako se osećamo proizvodi stanje postojanja, koje stvara elektromagnetni potpis koji utiče na svaki atom u našem svetu. To bi sada trebalo da nas dovede do toga da se upitamo: Šta ja odašiljem (svesno ili nesvesno) svakog dana? Naša potencijalna iskustva postoje kao elektromagnetni potpisi u kvantnom polju. Postoji beskonačan broj potencijalnih elektromagnetnih potpisa - za genijalnost, za bogatstvo, za slobodu, za zdravlje - koji postoje kao frekvencioni obrasci energije. Ako biste mogli da kreirate novo elektromagnetno polje menjajući svoje stanje postojanja tako da bude usklađeno s potencijalom u kvantnom polju informacija, da li bi vaše telo bilo privučeno nekom događaju ili bi taj događaj vas pronašao?

ELEKTROMAGNETNI POTENCIJALI U KVANTNOM POLJU

Crtež 1E. Sva potencijalna iskustva postoje u kvantnom polju kao more beskonačnih mogućnosti. Kada promenite svoj elektromagnetni potpis tako da bude u skladu s onim što već postoji u polju, vaše telo će biti privulčno tom događaju i vi ćete ući u novu vremensku liniju ili će vas taj događaj pronaći u vašoj novoj realnosti.

Da biste dožveli promenu, posmatrajte novi ishod s novim umom Naše navike, poznate misli i osećanja održavaju isto stanje postojanja koje kreira iste načine ponašanja i istu realnost. Dakle, ako želimo da promenimo neki aspekt svoje realnosti, mi moramo da mislimo, osećamo se i ponašamo se drugačije; mi moramo da „budemo" drugačiji i drugačije reagujemo na iskustva. Zapravo, mi moramo da "postanemo" neko drugi. Moramo da kreiramo novo stanje uma zato što je neophodno da posmatramo novi ishod s novim umom. Gledano iz kvantne perspektive, mi moramo da kreiramo različito stanje postojanja kao posmatrač i stvorimo novi elektromagnetni potpis. Kada to budemo učinili, bićemo usklađeni s potencijalnom realnošću u polju, koja postoji kao elektromagnetni potencijal. Kada postoji usklađenost između onoga ko smo - onoga što odašiljemo - i elektromagnetnog potencijala u polju, bićemo privučeni toj potencijalnoj realnosti ili će ona nas pronaći. Znam koliku frustraciju izaziva kada se čini da naš život stvara beskrajan niz različitih varijanti istih negativnih ishoda. Međutim, sve dok ostajete ista osoba, odnosno dok vaš elektromagnetni potpis ostaje isti, vi ne možete da očekujete novi rezultat. Da biste promenili svoj život, potrebno je da promenite svoju energiju - odnosno da načinite suštinsku promenu u svom umu i emocijama. Ako želite novi rezultat, moraćete da odbacite naviku da budete ono ko ste i da stvorite novo ja.

Promena zahteva koherenciju: uskladite svoje misli i osećanja Šta je zajedničko vašem stanju postojanja i laserskom zraku? Odgovoriću na ovo da bih ilustrovao još jednu stvar koju je potrebno da znate ako želite da promenite svoj život. Laserski zrak je primer veoma koherentnog signala. Kada fizičari govore o koherentnom signalu, oni misle na signal sačinjen od talasa koji su "u fazi" - to znači da su njihove doline (niske tačke) i vrhovi (visoke tačke) paralelni. Kada su talasi koherentni, oni su mnogo snažniji.

TALASNI OBRASCI

Crtež 1F. Kada se talasi nalaze u fazi i ritmični su, mnogo su snažniji nego kad su izvan faze.

Talasi u nekom signalu mogu da budu usklađeni ili neusklađeni, koherentni ili nekoherentni. Isto važi za vaše misli i osećanja. Koliko puta ste pokušali da nešto kreirate misleći u svom umu da je krajnji rezultat moguć, ali osećajući u svom srcu da nije? Koji je bio rezultat tog inkoherentnog - izvan faze - signala koji ste odašiljali? Iz kog razloga se ništa nije manifestovalo? Kao što ste upravo saznali čitajući o onim istraživanjima obavljenim na Institutu Hartmat, kvantno kreiranje funkcioniše samo kada su vaše misli i osećanja usklađeni. Kao što su talasi u signalu mnogo snažniji kada su koherentni, isto važi za vas kada su vaše misli i osećanja usklađeni Kada imate jasne fokusirane misli u vezi sa svojim ciljem, koje prati strastveno emocionalno angažovanje, vi odašiljete snažni elektromagnetni signal koji vas vuče ka potencijalnoj realnosti koja je u skladu s onim što želite. Često govorim učesnicima na mojim radionicama o svojoj baki koju sam obožavao. Ona je bila Italijanka (stare škole), koja je podjednako verovala u katoličko učenje o krivici koliko i u tradiciju pravljenja sosa od paradajza za testenine. Stalno se molila za nešto i svesno razmišljala o novom životu, ali

osećaj krivice koji je u nju bio vaspitanjem ugrađen stvarao je zbrku u tom signalu koji je slala. Zbog toga je sve što je ona manifestovala bilo samo još više razloga da se osceća krivom. Ako vaše namere i želje nisu proizvele konzistentne rezultate, vi verovatno šaljete nekoherentne "pomešane'* poruke u polje. Možda želite bogatstvo, možda mislite o bogatstvu, ali se osećate siromašnim; vi nećete sebi privući finansijsko izobilje. Zašto? Zato što su misli jezik mozga, a osećanja su jezik tela. Vi mislite na jedan način, a osećate se na drugi. A kada je um u suprotnosti s telom (ili obrnuto), polje neće odgovoriti na konzistentan način. Nasuprot tome, kada um i telo rade zajedno, kada su naše misli i osećanja usklađeni, kada se nalazimo u novom stanju postojanja, onda mi šaljemo koherentan signal nevidljivim talasima.

Zašto bi kvantni rezultati trebalo da nam dođu kao iznenađenje Hajde da sada pronađemo još jedan delić slagalice. Da bismo promenili svoju realnost, rezultati koje smo privukli sebi treba da nam dodu kao iznenađenje, pa čak i da izazovu zapanjenost u nama zbog načina na koji su se pojavili u našem životu. Nikada ne bi trebalo da možemo da predvidimo kako će se naše nove kreacije manifestovati; one moraju da nas uhvate nespremnim. One moraju da nas probude iz sna rutinske realnosti na koju smo se navikli. Te manifestacije bi trebalo da nas ostave bez trunke sumnje u to da je naša svest uspostavila kontakt s kvantnim poljem inteligencije i da, zahvaljujući tome, budemo podstaknuti da to ponovo uradimo. To je radost koju nam pruža kreativni proces. Zašto bi trebalo da želite kvantno iznenađenje? Ako možete da predvidite neko dešavanje, to onda nije ništa novo - to je rutina, nešto uobičajeno što ste već doživeli mnogo puta pre toga. Ako možete da predvidite, onda vi proizvodite isti poznati ishod. U stvari, ako pokušavate da kontrolišete kako će se neki rezultat pojaviti, možete da postanete „njutnovac". Njutnovska (klasična) fizika je bila fokusirana na predviđanje događaja; sve se svodilo na uzrok i posledicu. Šta znači "postati njutnovac" kada se odnosi na vašu sposobnost kreiranja? To znači da neko spoljašnje okruženje kontroliše vaše unutrašnje okruženje (misliti/osećati). Tp je uzrok i posledica.

Umesto toga treba da promenite svoje unutrašnje okruženje - način na koji mislite i kako se osećate - a onda vidite kako se zahvaljujući vašim naporima menja vaše spoljašnje okruženje. Pokušajte da kreirate neko nepoznato novo buduće dešavanje. A onda kada se neki nepredvidivi događaj desi u vašu korist, bićete prijatno iznenađeni. Upravo ste postali kvantni kreator. Upravo ste prešli sa uzroka i posledice na izazivanje efekta. Imajte jasnu nameru šta je ono što želite, ali prepustite detalje "kako" će se to desiti nepredvidivom kvantnom polju. Kako se organizuje neko dešavanje u vašem životu na način koji je ispravan za vas? Tako što, ako očekujete išta, očekujte neočekivano. Prepustite se, verujte i ne razmišljajte o tome kako će se ono što želite desiti. Za većinu ljudi ovo je najveća prepreka koju treba da savladaju zato što mi želimo da uvek kontrolišemo svoju buduću realnost pokušavajući da ponovo kreiramo način na koji se nešto dešavalo u našoj prošloj realnosti.

Kvantno kreiranje: zahvaliti pre nego što se dobije rezultat Upravo sam govorio o usklađenosti naših misli i osećanja da bi se proizveo rezultat koji želimo, ali moram da naglasim da je potrebno da tokom tog procesa otpustite sve detalje koji se odnose na to kako će se to desiti. To je skok vere i neophodan je ako želimo da zamenimo život predvidivih ishoda radosnim životom novih iskustava i kvantnih iznenađenja. Međutim, biće potrebno da načinimo još jedan skok vere da bi ono što želimo postalo realnost. U kojim situacijama obično osećate zahvalnost? Možda ćete odgovoriti: Zahvalan sam na svojoj porodici, na lepom domu koji imam, prijateljima i poslu. Ono što sve ove stvari imaju zajedničko jeste da se one već nalaze u vašem životu. Uopšteno govoreći, mi smo zahvalni na nečemu što se već dogodilo ili je već prisutno u našem životu. Vi i ja smo uslovljeni da verujemo da je potreban razlog za radost, motivacija da osećamo zahvalnost, neka osnova da bismo bili u stanju ljubavi i zahvalnosti. To znači oslanjati se na spoljašnju realnost da bi ona učinila da se osećamo drugačije u sebi: to je njutnovski model.

Novi model realnosti traži od nas kao kvantnih kreatora da promenimo nešto u sebi - u svom umu i telu, svojim mislima i osećanjima - pre nego što iskusimo fizički dokaz svojim čulima. Da li možete da zahvalite i osećate uzvišene emocije povezane sa željenim događajem pre nego što se on odigra? Da li možete da zamislite tu realnost toliko potpuno da počinjete da budete u tom budućem životu već sada? Ili, izraženo terminima kvantnog kreiranja, da li možete da izrazite zahvalnost za nešto što postoji kao potencijal u kvantnom polju, ali se još nije pojavilo u vašoj realnosti? Ako možete, vi se na taj način udaljavate od uzroka i posledica (čekajući da nešto izvan vas načini promenu u vama) i stižete do izazivanja efekta (menjanje nečega u vama da biste proizveli efekat izvan vas). Kada se nalazite u stanju zahvalnosti, vi u polje šaljete signal da se neko dešavanje već odigralo. U tom procesu zahvalnost je više od intelektualnog čina. Vi morate da se osećate kao da se to nešto što želite u svojoj realnosti, ma šta da je, već nalazi u njoj u ovom trenutku. Na taj način vaše telo (koje razume isključivo jezik osećanja) mora da postane uvereno da poseduje emocionalni koeficijent budućeg iskustva kao da vam se to već sada dešava.

Univerzalna inteligencija i kvantno polje Nadam se da ste prihvatili neke od osnovnih koncepata kvantnog modela - da je sva fizička realnost primarno energija koja postoji u ogromnoj mreži koja je međusobno povezana u prostoru i vremenu. Ta mreža, odnosno kvantno polje, sadrži sve potencijale koje mi možemo da kolabiramo u realnost uz pomoć svojih misli (svesti), opažanja, osećanja i stanja postojanja. Ipak, da li je realnost sačinjena samo od indiferentnih elektromagnetnih sila koje reaguju jedna na drugu? Da li je duh koji se nalazi u nama i pokreće nas samo funkcija biologije i nasumičnosti? Vodio sam razgovore s ljudima koji u ovo veruju. Na kraju ta diskusija dovodi do dijaloga koji je otprilike ovakav:    

Odakle inteligencija koja čini da naše srce kuca dolazi? To je deo autonomnog nervnog sistema. Gde se taj sistem nalazi? U mozgu. Limbički sistem mozga je deo autonomnog nervnog sistema.

 Dakle, u mozgu postoje specifična tkiva koja su odgovorna za to da srce kuca?  Da.  A od čega su sačinjena ta tkiva?  Od ćelija.  A do čega su sačinjene te ćelije?  Od molekula.  A od čega su ti molekuli sačinjeni?  Od atoma.  A od čega se sastoje ti atomi?  Od subatomskih čestica.  A od čega se primarno sastoje te subatomske čestice?  Od energije. Kada stignemo do zaključka da je naše fiziološko vozilo načinjeno od iste stvari kao i ostatak univerzuma dok ti ljudi skaču protiv ideje da je ono što pokreće telo vrsta energije - istih onih 99,99999 posto "ničega" od kojih se sastoji naš fizički univerzum - onda oni ili slegnu ramenima i odu ili shvate da postoji nešto u toj zamisli da jedan jedinstveni princip prožima celokupnu fizičku realnost. Zar nije ironično da mi usmeravamo svu svoju patnju na 0,00001 posto realnosti koja je fizička? Da li nešto propuštamo? Ako se to "ništa" sastoji od energetskih talasa koji prenose informacije, a ta sila organizuje naše fizičke strukture i njihovo funkcionisanje, onda sasvim sigurno ima smisla što govorimo o kvantnom polju kao o nevidljivoj inteligenciji. A s obzirom da ta energija predstavlja osnovu celokupne fizičke realnosti, ta inteligencija koju sam upravo opisao organizovala se u materiju. Pomislite na gorenavedeni dijalog kao na neku vrstu obrasca toga kako je ta inteligencija konstruisala realnost. Kvantno polje je nevidljiva potencijalna energija koja je u stanju da sebe organizuje od energije do subatomskih čestica do atoma do molekula i tako dalje u tom nizu do svega. Posmatrano iz fiziološke perspektive, ona organizuje molekule u ćelije, ćelije u tkiva, tkiva u organe, organe u sisteme, i konačno, u telo kao celinu. Ili, rečeno na drugačiji način, ta potencijalna energija snižava frekvenciju kao talasni obrazac sve dok ne počne da deluje kao čvrsta.

Ta univerzalna inteligencija daje život tom polju i svemu u njemu, uključujući i vas i mene. Ta sila je univerzalni um koji oživljava svaki aspekt materijalnog univerzuma. Ta inteligencija čini da naša srca kucaju i naši stomaci vare hranu i u sekundi nadgleda bezbroj hemijskih reakcija koje se odigravaju u svakoj ćeliji našeg tela. Uz to, ta svest pokreće drveće da rađa voće i dovodi do formiranja i kolabiranja udaljenih galaksija. Zbog toga što postoji na svim mestima i u svim vremenima i ispoljava svoju moć u nama i oko nas, ta inteligencija je kako lična, tako i univerzalna.

Kao produžetak te inteligencije, mi možemo da je podražavamo Ta univerzalna inteligencija poseduje istu svest koja nas čini individuama. Bez obzira što je ta sila univerzalna i objektivna, ona poseduje svest - svesna je sebe i svoje sposobnosti da se pokreće i ponaša u okviru materijalnog univerzuma. Ona je, takođe, potpuno svesna na svim nivoima - ne samo sebe, već i vas i mene. Zbog toga što ta svest sve zapaža, ona zapaža i obraća pažnju na nas. Ona je svesna naših misli, naših snova, naših postupaka i naših želja. Ona zapaža sve što postoji u fizičkoj formi. Kako može svest koja je kreirala celokupan život, koja troši energiju i volju da bi regulisala svaku funkciju u našem telu da bi nas održala u životu, koja je izrazila toliko duboko i trajno interesovanje za nas, da bude išta sem čiste ljubavi? Govorili smo o dva aspekta svesti: objektivnoj svesti - inteligenciji polja i o subjektivnoj svesti koja ima slobodnu volju kao samosvesna individua. Kada mi podražavamo svojstva te svesti, mi postajemo kreatori. Kada smo u rezonanci s tom inteligencijom punom ljubavi, mi postajemo poput nje. Ta inteligencija će orkestrirati neko dešavanje, energetski odgovor, tako da ono bude u skladu s onim što je subjektivni um uneo u kvantno polje. Kada je naša volja u skladu s njenom voljom, kada je naš um u skladu s njenim umom, kada je naša ljubav prema životu u skladu s njenom ljubavi prema životu, mi izražavamo tu univerzalnu svest. Mi postajemo ta uzvišena moć koja prevladava prošlost, isceljuje sadašnjost i otvara vrata ka budućnosti.

Dobijamo nazad ono što smo poslali u polje Evo kako ova orkestracija događanja funkcioniše u našem životu. Ako smo iskusili patnju i u svom telu i umu držimo tu patnju i izražavamo je kroz misli i osećanja, mi odašiljemo taj energetski potpis u polje. Univerzalna inteligencija odgovara nam tako što šalje u naš život još jedan događaj koji će reprodukovati isti intelektualni i emocionalni odgovor. Naše misli šalju signal (ja patim), a naše emocije (ja patim) privlače u naš život događaj koji je u skladu s tom emocionalnom frekvencijom - a to znači, daje nam dobar razlog da patimo. U veoma realnom smislu mi tražimo dokaz za postojanje univerzalne inteligencije u svakom trenutku i ona u svakom trenutku šalje povratnu informaciju u naše spoljašnje okruženje. Mi smo baš toliko moćni. Pitanje u središtu ove knjige jeste sledeće: Zašto ne šaljemo signal koji će proizvesti pozitivan ishod za nas? Kako možemo da se promenimo da bi taj signal koji šaljemo bio u skladu s onim što nameravamo da proizvedemo u svom životu? Promenićemo se onda kada potpuno prihvatimo uverenje da ćemo birajući svoje misli - signal koji šaljemo - proizvesti efekat koji se može opaziti i koji je neočekivan. Ova objektivna inteligencija nas ne kažnjava zbog naših grehova (a to znači naših misli, osećanja i postupaka), već nas oni kažnjavaju. Kada projektujemo u polje signal koji je zasnovan na mislima i osećanjima (kao što je patnja) koje su proizvela neka neželjena iskustva u našoj prošlosti, da li je uopšte čudno što polje na to odgovara na isti negativan način? Koliko puta ste izgovorili ove reči ili slične njima: „Ne mogu da verujem... zašto se to uvek meni dešava?* Na osnovu ovog novog razumevanja prirode realnosti, da li sada možete da vidite da te izjave odražavaju vaše prihvatanje njutnovsko-kartezijanskog modela u kojem ste vi žrtva uzroka i posledice? Da li vidite da ste sposobni da sami izazovete neki efekat? Da li vidite da, umesto da odgovarate na gorenavedeni način, možete sebi da postavite pitanje: Kako mogu da mislim, osećam i ponašam se drugačije da bih proizveo različiti efekat - rezultat koji želim?

Dakle, naša misija je da svojom voljom uđemo u stanje svesti koje nam omogućava da se povežemo s univerzalnom inteligencijom, načinimo direktan kontakt s poljem mogućnosti i pošaljemo jasan signal da zaista očekujemo da se promenimo i da vidimo rezultate koje želimo - u obliku povratne informacije koja će se pojaviti u našem životu.

Tražite kvantnu povratnu informaciju Kada stvarate s namerom, zatražite da dobijete znak od kvantne svesti da ste s njom uspostavili kontakt. Usudite se da tražite sinhronicitete povezane s vašim željenim ishodima. Kada to učinite, dovoljno ste odvažni da želite da znate kako je ta svest realna i kako je ona svesna vaših napora. Kada to prihvatite, onda možete da kreirate stanje radosti i inspiracije. Ovaj princip zahteva od nas da odbacimo sve što mislimo da znamo, prepustimo se nepoznatom, a onda posmatramo efekte u vidu povratne informacije u našem životu. To je najbolji način na koji učimo. Kad dobijemo pozitivne pokazatelje (kada vidimo kako se naše spoljašnje okolnosti menjaju u povoljnom smeru), mi znamo da je ono što smo uradili u sebi bilo ispravno. Naravno, setićemo se šta smo to uradili kako bismo to mogli da ponovimo. Dakle, kada povratne informacije počnu da se pojavljuju u vašem životu, vi možete da izaberete da budete poput naučnika u procesu otkrivanja. Zašto ne biste posmatrali te promene da biste videli da je univerzum blagonaklon prema vašim naporima i dokazali sebi da ste toliko moćni? Dakle, kako možemo da se povežemo s tim stanjem svesti?

Kvantna fizika je "besmislena" Njutnovska fizika smatra da uvek postoji linearni niz interakcija koje je moguće predvideti i ponoviti. Znate ono: ako je a + b = c, onda je c + d + e=f. Međutim, u šašavom svetu kvantnog modela realnosti, sve međusobno komunicira unutar polja informacije više dimenzije, koje je holistički isprepletano izvan prostora i vremena kakvi su nama poznati. Auh! Jedan od razloga zašto je kvantna fizika toliko teško shvatljiva jeste taj što smo mi godinama bili naučeni da mislimo na osnovu svojih čula. Ako merimo i

potvrđujemo realnost svojim čulima, mi smo zaglavljeni u njutnovskoj paradigmi. Nasuprot tome, kvantni model zahteva da naše shvatanje realnosti ne bude zasnovano na našim čulima (kvantna fizika je ne-čulna). U procesu kreiranja buduće realnosti pomoću kvantnog modela, naša čula treba da budu poslednja koja će iskusiti ono što je um kreirao. Ono poslednje što doživljavamo je senzorna povratna informacija. Zašto je to tako? Kvantna realnost je multidimenzionalna realnost koja postoji izvan naših čula, u području u kojem ne postoji telo, ne postoje stvari, ne postoji vreme. Dakle, da biste kreirali na osnovu ove paradigme, biće vam potrebno da zaboravite na svoje telo na izvesno vreme. Takođe ćete morati da privremeno preusmerite svoju svest sa svog spoljašnjeg okruženja - svih onih stvari sa kojima se identifikujete u svom životu. Vaš bračni drug, vaša deca, stvari koje posedujete i vaši problemi deo su vašeg identiteta; pomoću njih vi se identifikujete sa spoljašnjim svetom. I, najzad, moraćete da prestanete da pratite linearno vreme. Ovo znači da ćete, kada s namerom posmatrate potencionalno buduće iskustvo, morati da budete toliko prisutni u sadašnjosti da vaš um više ne luta između sećanja iz prošlosti i očekivanja "uobičajene" budućnosti. Zar nije ironično to što morate, ako želite da utičete na svoju realnost (okruženje), iscelite svoje telo ili promenite neki događaj u svojoj budućnosti (vreme), potpuno da otpustite svoj spoljašnji svet ("ništa"), morate da oslobodite svoju svest od svog tela ("ne-telo") i morate da izgubite pojam o vremenu ("nevreme") - vi, zapravo, morate da postanete čista svest. Uradite to i ovladaćete svojim okruženjem, svojim telom i vremenom. Ja s ljubavlju ovo nazivam "Velika trojka". A s obzirom da je subatomski svet polja sačinjen isključivo od svesti, vi ne možete da uđete u njega ni na koji drugi način sem pomoću čiste svesti. Ne možete da prođete kroz vrata i uđete u kvantno polje kao "neko"; vi morate da uđete kao "niko". Vaš mozak ima urođenu sposobnost da savlada ovu veštinu (ostanite sa mnom, biće još govora o tome). Kada budete shvatili da ste potpuno opremljeni za to i da ostavite ovaj svet za sobom i uđete u novu realnost izvan prostora i vremena, osetićete podstrek da to primenite u svom životu.

Otići izvan prostora i vremena Šta znači biti izvan prostora i vremena? To su dve konstrukcije koje su ljudi stvorili da bi objasnili fizičke fenomene koji se odnose na lokaciju i naš osećaj proticanja vremena. Kada govorimo o čaši koja stoji na stolu, mi o njoj govorimo u smislu lokacije (gde se ona nalazi u prostoru) i koliko dugo ona zauzima tu lokaciju. Opsednuti smo s ova dva koncepta: gde smo; koliko smo ovde; koliko ćemo ostati ovde; gde ćemo dalje ići. I mada vreme nije nešto što zaista možemo da osetimo svojim čulima kao senzaciju, mi osećamo da ono prolazi na isti način na koji čulima osećamo svoju lokaciju u prostoru: mi „osećamo" sekunde, minute i sate kako prolaze, isto kao što osećamo svoje telo pritisnuto na stolicu i noge na tlu. U kvantnom polju beskonačni potencijali za materijalizovanje realnosti su izvan prostora i vremena zato što potencijal još uvek ne postoji. A ako ne postoji, on nema lokaciju niti zauzima neki položaj u vremenu. Bilo šta što nema materijalno postojanje - odnosno kod čega talasi verovatnoće nisu kolabirali u realnost čestice - postoji izvan prostora i vremena. S obzirom da je kvantno polje samo nematerijalni potencijal, ono je izvan prostora i vremena, čim opazimo jedan od tih beskonačnih potencijala i damo mu materijalnu realnost, neophodne su ove dve karakteristike.

Da biste ušli u polje, uđite u slično stanje Odlično - mi, dakle, imamo moć da načinimo materijalnu realnost po svom izboru selektujući je iz kvantnog polja. Međutim, mi ipak moramo da na neki način pristupimo tom polju. Mi smo s njim uvek povezani, ali kako da dođemo do njega da bi nam ono odgovorilo? Ako neprestano emitujemo energiju i šaljemo informaciju u polje i dobijamo informaciju od njega, kako možemo efikasnije da komuniciramo s njim? U narednim poglavljima govoriću detaljnije o tome kako da se uđe u polje. Za sada samo da znate da je za ulazak u polje koje postoji izvan prostora i vremena potrebno da i vi uđete u slično stanje. Da li ste ikada doživeli neko iskustvo kada vam se činilo da su vreme i prostor nestali? Pomislite na one trenutke kada vozite kola i vaše misli su fokusirane na

neku brigu koja vas muči. Kada se to desi, vi zaboravljate na svoje telo (više niste svesni kako se osećate u prostoru), zaboravljate na okruženje (spoljašnji svet nestaje) i zaboravljate na vreme (nemate pojma koliko dugo se već nalazite u tom „transu"). U takvim trenucima vi se nalazite na pragu vrata koja vam omogućavaju da uđete u kvantno polje i steknete pristup tome da možete da radite s univerzalnom inteligencijom. U suštini, vi ste već učinili misao realnijom od bilo čega drugog. Kasnije ću vam dati uputstvo kako da ulazite u to stanje svesti redovno tako da možete da pristupite polju i direktnije komunicirate s univerzalnom inteligencijom koja pokreće sve stvari.

Promenite um, promenićete život Kako je ovo poglavlje sve više napredovalo, vodio sam vas od ideje da su um i materija potpuno odvojeni do kvantnog modela koji smatra da su oni neodvojivi. Um je materija, a materija je um. Dakle, svaki put u prošlosti kada ste pokušali da se promenite, verovatno su vaše misli bile ograničene. Možda ste verovali da je potrebno da se okolnosti izvan vas promene: Kada ne bih imao toliko obaveza, mogao bih da izgubim više kilograma i onda bih bio srećan. Svi smo izgovorili neku varijaciju ove teme. Ako je to, onda ono. Uzrok i posledica. Šta bi bilo kad biste mogli da promenite svoj um, svoje misli, svoja osećanja i način postojanja izvan vremena i prostora? Šta ako biste mogli da se promenite pre vremena i vidite efekte tih "unutrašnjih" promena u svom "spoljašnjem" svetu? Vi to i možete. Ono što je duboko i pozitivno promenilo moj život i živote toliko mnogo ljudi jeste shvatanje da, ako čovek želi da promeni svoj um - i na osnovu toga stekne nova iskustva i nove uvide - potrebno je da promeni naviku da bude ono ko je. Kada prevladate svoja čula, kada shvatite da niste vezani lancima za svoju prošlost - odnosno, kada živite život koji je veći od vašeg tela, vašeg okruženja i vremena - sve stvari su moguće. Univerzalna inteligencija, koja rukovodi

postojanjem svih stvari istovremeno, i iznenadiće vas i oduševiti. Ona ne želi ništa drugo, sem da vam obezbedi pristup svemu što želite. Ukratko rečeno, kada promenite svoj um, vi menjate svoj život

I dete će ih voditi... Pre nego što nastavimo dalje, želeo bih da podelim sa vama jednu priču koja ilustruje koliko moćan i efikasan može da bude kontakt s većom inteligencijom u stvaranju promena integralnim delom vašeg života. Moja decs, koja su sada mladi odrasli ljudi, koristila su meditaciju sličnu procesu koji ću opisati u trećem delu ove knjige. Kao rezultat praktikovanja te tehnike, oni su manifestovali neke izuzetne avanture. Još od njihovog detinjstva, imali smo dogovor da rade na kreiranju materijalnih stvari ili događaja koje žele da iskuse. Međutim, pravilo je bilo da ja ne intervenišem niti im pomažem u stvaranju tog rezultata. Oni su morali sami da kreiraju željene realnosti koristeći svoj um i ulazeći u interakciju s kvantnim poljem. Moja ćerka je, kada joj je bilo dvadesetak godina, studirala umetnost na koledžu. Bilo je proleće i ja sam je pitao šta želi da manifestuje tokom predstojećeg letnjeg raspusta. Imala je ceo spisak onoga što želi! Umesto tipičnog posla za studente koji se leti vraćaju svojim kućama, želela je da radi u Italiji, nauči i doživi nove stvari, poseti najmanje šest italijanskih gradova i provede najmanje šest dana u Firenci zato što je tamo imala neke prijatelje. Želela je da radi prvih šest nedeija raspusta, pristojno zaradi i onda provede ostatak raspusta kod kuće. Pohvalio sam je zbog jasne vizije onoga što želi i podsetio je da će univerzalna inteligencija organizovati stvari tako da se njen san za to leto manifestuje. Ona treba samo da vodi računa o tome šta želi, a veća svest će se pozabaviti onim "kako da se to desi". S obzirom da je moja ćerka obučena u veštini razmišljanja i stvaranja osećanja pre realnog, aktuelnog iskustva, ja sam je samo podsetio da treba ne samo da šalje nameru svakog dana u vezi s tim kako bi to leto trebalo da izgleda - koje ljude bi videla, koja dešavanja iskusila, koja mesta bi posetila - već i da oseća kako bi bilo doživeti sve to. Zatražio sam od nje da kreira u svom umu viziju sve dok ona ne bude toliko jasna i realna da misli koje ima postanu iskustvo, a

njene moždane neuronske veze počnu da umrežavaju tu informaciju kao da je ona već realnost. Da je ona nastavila da "bude" mlada devojka sa koledža čiji je san da ode u Italiju,ona bi i dalje bila ista osoba koja živi u istoj realnosti. Stoga, iako je bio tek mart mesec, ona je morala da počne da "bude" mlada žena koja je u Italiji početkom leta. "Nema problema" rekla mi je. Već je imala takva iskustva kada je želela da učestvuje u jednom muzičkom spotu i kada je želela da doživi da ode u šoping bez ogrničenja. I jedno i drugo se savršeno manifestovalo. Tada sam podsetio moja ćerku: "Ne možeš da izađeš iz svoje mentalne kreacije tog iskustva kao ista osoba koja si bila kada si sela da meditiraš. Moraš da ustaneš sa tvoje stolice kao da si upravo doživela najdivnije leto u svom životu." „Razumem", rekla je. Shvatila je moje podsećanje da svakog dana mora da se promeni u novo stanje postojanja. Posle svake mentalne kreacije trebalo je da nastavi sa svojim danom živeći u uzvišenom stanju zahvalnosti na tome što je doživela to iskustvo. Ćerka mi se javila posle nekoliko nedelja. „Tata, univerzitet nudi letnji kurs istorije umetnosti u Italiji. Mogu da dobijem taj program i sve troškove po sniženoj ceni sa 7.000 dolara na 4.000 dolara. Da li možeš da mi pomogneš da to platim?" Pa, nije da ja nisam otac koji podržava svoju decu, ali ovo mi nije delovalo kao ono što je ona izrazila kao svoj cilj. Pokušavala je da kontroliše ishod ove moguće sudbine umesto da dozvoli kvantnom polju da ono uredi događaje. Savetovao sam joj da se zaista nađe na tom putu u Italiji i da misli, oseća se, govori i sanja na italijanskom sve dok potpuno ne uroni u to iskustvo. Posle nekoliko nedelja kada se ponovo javila, njena uzbuđenost je bila opipljiva. Bila je u biblioteci i ćaskala sa svojom profesoricom istorije umetnosti i onda su počele da razgovaraju na italijanskom; obe su ga govorile tečno. U tom trenutku njena profesorica je rekla: „Upravo sam se setila. Jednom od mojih kolega je potreban neko ko će da predaje prvi nivo italijanskog jezika nekim američkim studentima koji će boraviti u Italiji tokom ovog leta." Naravno, moja ćerka je dobila taj posao. Obratite pažnju na ovo: ne samo da je trebalo da bude plaćena da podučava (plus svi troškovi pokriveni) već će biti u

šest različitih gradova u Italiji šest nedelja, provesti poslednju nedelju u Firenci i moći da dođe kući da bi tu provela drugi deo letnjeg raspusta. Ona je manifestovala svoj posao iz snova i svaki aspekat svoje vizije. Ovo nije bio slučaj mlade žene koja traži ovakvu priliku i uobičajenom tvrdoglavošću i upornošću da pronađe odgovarajući program - pretražujući internet, proganjajući profesore i tako dalje. Umesto da sledi zakon uzroka i posledice, moja ćerka je promenila svoje stanje postojanja i postala neko ko izaziva efekat. Ona je živela po kvantnom zakonu. Kada se elektromagnetski povezala sa željenom sudbinom koja je postojala u kvantnom području, njeno telo je bilo privučeno budućem događaju. Iskustvo je pronašlo nju. Rezultat je bio nepredvidiv, pojavio se na način koji ona nije uopšte očekivala, bio je sinhronicističan i nije bilo ni trunke sumnje da je predstavljao rezultat njenih unutrašnjih napora. Razmislite o ovome na trenutak. Koje prilike čekaju na vas da bi vas pronašle? Ko ste vi u ovom trenutku... i u svim drugim trenucima? Da li će vam to što ste takvi privući sve ono što želite? Da li možete da promenite svoje stanje postojanja? Da ii, onda kada stvorite svoj novi um, možete da stvorite novu sudbinu? Odgovori na ova pitanja su ono o čemu se govori u narednom delu ove knjige.

POGLAVLJE 2

PREVLADAJTE SVOJE OKRUŽENJE Do sada verujem da ste počeli da prihvatate ideju da subjektivni um utiče na objektivni svet. Možda ste čak spremni da prihvatite da posmatrač može da ima uticaj na subatomski svet i utiče na neki određeni događaj tako što će dovesti do kolapsa elektrona iz energetskog talasa u česticu. Možda ste već počeli da verujete u naučne eksperimente iz kvantne mehanike o kojima sam govorio i koji dokazuju da svest direktno kontroliše sićušni svet atoma zato što se ti elementi u suštini sastoje od svesti i energije. To je kvantna fizika na delu, zar ne? Ipak, možda još uvek oklevate da prihvatite koncept da vaš um ima realne, merljive efekte na vaš život. Možda se pitate: Kako može moj um da utiče na događaje da bi promenio moj život? Kako ja mogu da dovedem do kolapsa elektrona u neki određeni događaj koji se naziva novo iskustvo koje želim da doživim u nekom budućem vremenu? Ne bih se iznenadio ni ako se pitate u vezi sa svojom sposobnošću da kreirate životna iskustva u većem svetu realnosti. Moj cilj je da shvatite i vidite na delu da postoji naučna osnova za to da vaše misli kreiraju vašu realnost. Ipak, za one koji sumnjaju, želeo bih da razmislite o mogućnosti da način na koji mislite direktno utiče na vaš život.

Ako nastavite da se vraćate poznatim mislima i osećanjima, vi ćete nastaviti da kreirate istu realnost Ako možete da prihvatite ovu paradigmu kao mogućnost, onda ćete se složiti da je i sledeće moguće: ako želite da kreirate nešto drugačije od onoga na šta ste se

navikli u svom ličnom svetu, vi morate da promenite način na koji mislite i osećate se svakog dana. U suprotnom, ako stalno imate iste misli i isto se osećate kao i prethodnog dana i dana pre njega, nastavićete da kreirate iste okolnosti u svom životu, a to će dovesti do toga da osetite iste emocije, koje će uticati na to da vi mislite u skladu s tim emocijama. Dopustite mi da uporedim ovu situaciju s hrčkom koji vrti točak. Ako stalno mislite o svojim problemima (svesno ili nesvesno), vi ćete samo kreirati još više istih vrsta problema. Možda vi zapravo toliko mislite o svojim problemima baš zato što ste ih svojim mislima i kreirali. Možda svoje probleme osećate kao toliko realne baš zato što se neprestano vraćate tim poznatim osećanjima koja su prvobitno i kreirala taj problem. Ako insistirate na tome da mislite i osećate se u skladu s okolnostima u svom životu, vi ćete samo potvrditi tu realnost. U nekoliko narednih poglavlja želim da se fokusirate na ono što je potrebno da razumete kako biste se promenili.

Da biste se promenili budite veći od svog okruženja, svog tela i vremena Većina ljudi se fokusira na tri stvari u životu: svoje okruženje, svoje telo i vreme. Oni ne samo da se fokusiraju na ova tri elementa već misle u skladu s njima. Međutim, da biste promenili naviku da budete ono ko ste, vi morate da mislite veće nego što su okolnosti vašeg života i morate da budete veći nego što su osećanja koja ste memorisali u svom telu i morate da živite u novoj vremenskoj liniji. Ako želite da se promenite, morate da imate u mislima svoje idealno ja - model koji možete da podražavate i koji je različit i bolji od vašeg ja koje postoji danas u vašem okruženju, telu i vremenu. Svaka velika ličnost u istoriji znala je kako da to učini i vi možete da postignete veličinu u svom životu kada ovladate ovim konceptima i tehnikama koje uskoro slede. U ovom poglavlju ćemo se fokusirati na to kako možete da prevladate svoje okruženje i položićemo temelje za dva naredna poglavlja u kojima ćemo govoriti o tome kako da prevladate svoje telo i vreme.

Naša sećanja sačinjavaju naše unutrašnje okruženje Pre nego što počnemo da govorimo o tome kako možete da prekinete s navikom da budete ono ko ste, želim da vas pozovem da primenite zdrav razum na nekoliko trenutaka. Kako je ta navika da mislite i osećate se na isti način, iznova i iznova, započela? Na to mogu samo da odgovorim govoreći vam o vašem mozgu - polaznoj tački naših misli i osećanja. Danas nam neuronauka govori da je mozak organizovan tako da odražava sve što znamo u svom okruženju. Sve informacije kojima smo bili izloženi u svom životu, u obliku znanja i iskustava, skladište se u neuronskim mrežama mozga. Odnosi s ljudima koje smo poznavali, različite stvari koje posedujemo i s kojima smo dobro upoznati, mesta u kojima smo bili i u kojima smo živeli u različitim periodima vremena u svom životu i brojna iskustva koja smo doživeli tokom godina, sve to se čuva konfigurisano u strukturama mozga, čak i ogroman broj postupaka i ponašanja koje smo upamtili i ponavljali tokom svog života utisnut je u nabore naše sive materije. Dakle, sva naša lična iskustva s ljudima i stvarima u određenom vremenu i na određenim mestima bukvalno se odražavaju u mrežama neurona (nervnih ćelija) od kojih je sačinjen naš mozak. Kako jednom rečju nazivamo ta ,,sećanja“ na ljude i stvari koje smo iskusili na različitim mestima i u različitim vremenima u svom životu? To je naše spoljašnje okruženje. Uglavnom je naš mozak jednak našem okruženju: on je zapis naše lične prošlosti, odraz života koji smo živeli Dok se nalazimo u budnom stanju i rutinski ulazimo u interakcije s različitim stimulansima u našem svetu, naše spoljašnje okruženje aktivira različite neuronske mreže. Kao rezultat tog gotovo automatskog odgovora počinjemo da mislimo (i reagujemo) jednako svom okruženju. Dok okruženje izaziva da mislimo, poznate mreže nervnih ćelija ispaljuju tako da odražavaju naša prethodna iskustva koja su već umrežena u mozgu. U suštini, mi automatski mislimo na poznate načine na osnovu svojih sećanja iz prošlosti. Ako vaše misli određuju vašu realnost i vi nastavljate da imate iste misli (koje su proizvod i odraz okruženja), onda ćete vi nastaviti da proizvodite istu realnost iz dana u dan. Dakle, vaše unutrašnje misli i osećanja potpuno su u skladu s vašim spoljašnjim životom zato što je vaša spoljašnja realnost - sa svim

svojim problemima, uslovima i okolnostima-ta koja utilče na to kako mislite i kako se osećate u svojoj unutrašnjoj realnosti.

Poznata sećanja podsećaju nas da reprodukujemo ista iskustva Svakog dana dok viđate iste ljude (svog šefa,na primer, ili svog bračnog druga i decu), radite iste stvari (vozite se na posao, obavljate svoje dnevne obaveze i malo se bavite fizičkim vežbanjem), idete na ista mesta (svoj omiljeni kafić, često posećivana prodavnica, svoje radno mesto) i gledate u iste predmete (svoja kola, svoju kuću, svoju četkica za zube, tvoje telo), vaša poznata sećanja povezana s vašim poznatim svetom „podsećaju" vas da reprodukujete ista iskustva. Mogli bismo da kažemo da okruženje zapravo kontroliše vaš um. S obzirom da je definicija uma koju daje neuronauka ta da je um mozak na delu, vi stalno reprodukujete isti nivo uma tako što „podsećate" sebe na ono što mislite da ste u odnosu prema spoljašnjem svetu. Vaš identitet je definisan svim izvan vas zbog toga što se vi identifikujete sa svim elementima koji sačinjavaju vaš spoljašnji svet. Zbog toga vi opažate svoju realnost umom koji je jednak njoj i tako dovodite do kolapsa beskonačnih talasa mogućnosti iz kvantnog polja u događaje koji odražavaju um koji koristite da biste iskusili svoj život.Vi kreirate samo još više toga istog. Možda mislite da vaše okruženje i vaše misli nisu baš toliko slični i da se vaša realnost ne reprodukuje na taj način. Međutim, ako uzmete u obzir da vaš mozak čuva zapis vaše prošlosti, a vaš um je proizvod vaše svesti, vi, zapravo, u izvrsnom smislu uvek mislite u prošlosti. Odgovarajući istim moždanim hardverom koji je u skladu s onim čega se sećate, vi kreirate nivo uma koji je identičan prošlosti zato što vaš mozak automatski ispaljuje postojeće neuronske mreže da bi odrazio sve ono što već znate, što ste već iskusili i što na osnovu toga možete da predvidite. U skladu s kvantnim zakonom (koji, uzgred budi rečeno, i dalje funkcioniše za vas), vaša prošlost postaje vaša budućnost. Razmislite o ovome: kada mislite na osnovu svojih sećanja iz prošlosti, vi možete jedino da kreirate prošla iskustva. Sve ono dobro poznato u vašem životu dovodi do toga da vaš mozak misli i oseća se na dobro poznate načine i lako kreira dobro poznate ishode I samim tim vi stalno ponovo potvrđujete svoj život onakvim kakav vam je poznat. A s obzirom da je vaš mozak jednak vašem

okruženju, onda vas svakog jutra vaša čula priključuju na istu realnost i pokreću isti tok svesti. Sve one senzorne informacije iz spoljašnjeg sveta koje vaš mozak procesuira (a to znači sve što vidite, čujete, osećate, mirišete i ukus čega osećate) dovode do toga da vaš mozak misli isto o svemu poznatom u vašoj realnosti. Vi otvarate oči i znate da je osoba koja leži pored vas vaš bračni drug i vi to znate zbog vaših zajedničkih prošlih iskustava. Čujete lavež pred vratima i znate da je to vaš pas koji želi da izađe napolje. Osećate bol u leđima i sećate se da je to isti bol koji ste i juče osećali. Asocijativno povezujete svoj spoljašnji poznati svet s onim što mislite da ste vi u ovoj dimenziji, u ovom određenom vremenu i prostoru.

Naše rutine: priključivanje na naše staro ja Šta radi većina nas svakog jutra nakon što se „prikačimo" na svoju realnost pomoću tih senzornih podsetnika o tome ko smo, gde smo i i tako dalje? Pa, mi ostajemo prikačeni na to svoje prošlo sopstvo sledeći svoje navike i nesvesna automatska ponašanja. Tako se, recimo, verovatno budite na istoj strani kreveta, oblačite kućnu haljinu na isti način kao i uvek, gledate se u ogledalo da biste se setili ko ste i tuširate se sledeći automatsku rutinu. Onda se spremate da izgledate isto onako kako svi očekuju da izgledate i perete zube na uobičajeni upamćeni način. Pijete kafu iz omiljene šolje i jedete pahuljice za doručak. Oblačite jaknu koju uvek nosite i nesvesno je zakopčavate. Dalje, automatski se odvozite na posao putem na koji ste navikli i koji vam odgovara. Na poslu radite dobro poznate stvari koje ste memorisali kako da radite tako dobro. Vidite iste ljude koji pritiskaju istu emocionalnu dugmad u vama što izaziva da imate iste misli o njima i svom poslu i svom životu. Kasnije žurite i idete kući da biste što pre jeli i što pre gledali svoju omiljenu emisiju na televiziji, a onda žurite da odete u krevet tako da možete sutradan ujutro sve to ponovo da uradite. Da li se vaš mozak uopšte promenio tokom tog dana? Zašto krišom očekujete da će nešto drugačije da se pojavi u vašem životu kada imate iste misli, radite iste stvari i doživljavate iste emocije svakog dana? Zar to

nije definicija ludosti? Svi mi smo kad-tad bili plen te vrste ograničenog života. Sada shvatate razlog zašto je to tako. Na osnovu prethodnog primera može se reći da vi reprodukujete isti nivo uma svakog dana. A ako kvantni svet pokazuje da je vaše okruženje produžetak vašeg uma (i da su um i materija jedno), onda sve dotle dokle vaš um ostaje isti, i vaš život ostaje isti. Dakle, ako vaše okruženje ostaje isto i vi reagujete misleći na isti način, onda u skladu s kvantnim modelom realnosti, zar ne bi trebalo da kreirate još više istog? Razmišljajte o tome na sledeći način: informacije koje dobijate iz spoljašnjeg okruženja ostaju iste i samim tim i odlazne informacije ostaju iste. Kako uopšte možete da kreirate bilo šta novo?

Čvrsto umreženi za teška vremena Trebalo bi da spomenem da postoji još jedna moguća posledica ako stalno nastavljate da ispaljujete iste neurološke obrasce živeći svoj život na isti način svakog dana. Svaki put kada odgovorite na svoju dobro poznatu realnost ponovo kreirajući isti um (a to znači uključujući iste nervne ćelije da bi mozak radio na isti način), vi čvrsto umrežujete svoj mozak tako da bude u skladu s uobičajenim okolnostima u vašoj ličnoj realnosti, bilo da su one dobre ili loše. Postoji jedan princip u neuronauci koji se naziva Hebov zakon. On glasi: „Nervne ćelije koje zajedno ispaljuju, zajedno se i umrežuju.” Hebov zakon pokazuje da, ako vi stalno aktivirate iste nervne ćelije, onda se svaki put kada se one aktiviraju, lakše ponovo zajedno ispaljuju. I onda, konačno, ti neuroni stvaraju međusoban dugotrajan odnos. Kada koristim reć umrežen, to znači da su klasteri neurona ispalili toliko mnogo puta na isti način da su se organizovali u određene obrasce s dugotrajnim konekcijama. Što više ove mreže neurona ispaljuju, tim se više umrežavaju, stvarajući statične puteve aktivnosti. Vremenom, misao, ponašanje ili osećanje koje se stalno ponavlja postaje automatska nesvesna navika. Kada vaše okruženje utiče na vaš um u tolikoj meri, sredina u kojoj živite postaje vaša navika. Dakle, ako nastavite da imate iste misli, radite iste stvari i osećate iste emocije, počećete da umrežavate svoj mozak stvarajući ograničen obrazac koji

predstavlja direktan odraz vaše konačne realnosti. Shodno tome, vama će postati lakše i prirodnije da reprodukujete isti um iz trenutka u trenutak. Ovaj ciklus reakcija dovodi do toga da najpre vaš mozak, a onda i vaš um još više osnažuju tu realnost koja je vaš spoljašnji svet. Što više ispaljujete iste neuronske veze reagujući na svoj sopstveni život, tim više umrežujete svoj mozak da bude jednak tom vašem ličnom svetu. Postajete na neurohemijskom nivou vezani za okolnosti u svom životu. Vremenom ćete početi da mislite „unutar kutije" zato što će vaš mozak. ispaljivati ograničeni niz neuronskih veza koje onda stvaraju vaš specifičan mentalni potpis. Taj potpis je vaša ličnost.

Kako stvarate naviku da budete vi Kao rezultat ovog neurološkog stvaranja navika, čini se da dve realnosti - ona unutrašnjeg uma i ona spoljašnjeg sveta - postaju gotovo nerazdvojive. Na primer, ako ne možete da prestanete da razmišljate o svojim problemima, onda će se vaš um i vaš život spojiti i postati kao jedno. Objektivni svet tada postaje obojen percepcijama vašeg subjektivnog uma i realnost se neprestano tome pokorava. Vi postajete izgubljeni u iluziji sna. Ovo bi moglo da se nazove kolotečina i svi smo upadali u nju, ali ovo ide i mnogo dublje od toga. Ne samo vaše misli već i vaši postupci i vaša osećanja postaju repetitivni. Formirali ste naviku da budete ono ko ste postajući na neki način rob svog okruženja. Vaše razmišljanje je postalo jednako okolnostima u vašem životu i zbog toga vi, kao kvantni posmatrač, kreirate um koji samo ponovo potvrđuje te okolnosti u vašoj realnosti. Sve što vi radite jeste da reagujete na spoljašnji, dobro poznati, nepromenljivi svet. Na veoma realan način postali ste rezultat okolnosti koje se nalaze izvan vas. Dopustili ste sebi da izgubite kontrolu nad svojom sudbinom. Za razliku od lika koji tumači Bil Marej u filmu Dan mrmota, vi se čak i ne borite protiv beskrajne monotonije onoga što jeste i onoga kakav je vaš život postao. I, što je još gore, vi niste žrtva neke misteriozne nevidljive sile koja vas je stavila u tu omču ponavljanja - vi sami ste kreator te omče. Dobra vest je da, s obzirom da ste vi kreirali tu omču, vi možete i da izaberete da je prekinete.

Kvantni model realnosti govori nam da, ako želimo da promenimo svoj život, moramo da promenimo način na koji razmišljamo, ponašamo se i osećamo se. U stvari, moramo da promenimo svoje stanje postojanja. S obzirom da je u središtu toga kako razmišljamo, osećamo se i ponašamo se naša ličnost, onda je naša ličnost ta koja kreira našu ličnu realnost. Dakle, da bismo kreirali novu ličnu realnost i novi život, moramo da kreiramo novu ličnost; moramo da postanemo neko drugi. Dakle, promeniti se znači razmišljati i ponašati se veće od naših sadašnjih okolnosti, veće od našeg okruženja.

Veličina je držati se čvrsto svog sna bez obzira na okruženje Pre nego što počnemo da istražujemo načine na koje možete da mislite veće od svog okruženja i time promenite naviku da budete ono ko ste, želim da vas podsetim na nešto drugo. Zaista je moguće misliti veće od svoje sadašnje realnosti i istorijske knjige su pune ljudi koji su to činili i to su bili muškarci i žene kao što su Martin Luter King, Vilijam Valas, Marija Kiri, Mahatma Gandi, Tomas Edison i Jovanka Orleanka. Svako od njih je u svom umu imao koncept buduće realnosti koja je postojala kao potencijal u kvantnom polju. Ta vizija je bila živa u unutrašnjem svetu mogućnosti izvan čula i vremenom su svi ovi ljudi učinili da njihove zamisli postanu realnost. Kao zajedničku nit, svi oni su imali san, viziju ili cilj koji je bio mnogo veći od njih samih. Svi su verovali u buduću sudbinu koja je bila toliko realna u njihovom umu da su počeli da žive kao da se taj san već ostvario. Oni nisu mogli da to vide, čuju, osete, namirišu i osete ukus toga, ali su bili toliko posednuti svojim snom da su se već unapred ponašali na način koji je odgovarao toj potencijalnoj realnosti. Drugim rečima, oni su se ponašali kao da je ono što zamišljaju već postalo realnost. Tako, recimo, imperijalistička kontrola koja je držala Indiju pod kolonijalnom vlašću početkom 20. veka za Indijce je bila demorališuća. Uprkos tome, Gandi je verovao u realnost koja još nije bila prisutna u životu njegovog naroda. On je svim srcem i s potpunim uverenjem prihvatio koncepte jednakosti, slobode i nenasilja. Bez obzira što se Gandi zalagao za slobodu za sve, realnost tiranije i britanske kontrole u to vreme bila je potpuno drugačija. Uobičajena uverenja u tom

trenutku bila su u suprotnosti sa njegovim nadama i težnjama. I mada iskustvo slobode nije bilo realnost kad se on angažovao u menjanju Indije, Gandi nije dopustio da ga spoljašnje nedaće pokolebaju i navedu na to da se odrekne svojih ideala. Dugo najveći deo povratnih informacija koje je dobljao iz spoljašnjeg sveta nije pokazivao Gandiju da se išta menja. Međutim, on je retko kad dopuštao okolnostima u svom okruženju da kontrolišu način njegovog postojanja. Verovao je u budućnost koju još nije mogao da vidi ili iskusi uz pomoć svojih čula, ali koja je bila toliko živa u njegovom umu da on nije mogao da živi ni na koji drugi način. Prihvatio je novi budući život dok je fizički živeo u svom sadašnjem životu. Shvatao je da će način na koji misli, ponaša se i oseća se promeniti sadašnje okolnosti u njegovom okruženju. I zaista, vremenom, realnost je počela da se menja kao rezultat napora koje je ulagao. Kada je naše ponašanje u skladu s našim namerama, kada su naši postupci jednaki našim mislima, kada naši um i telo rade zajedno, kada su nam reči i postupci usklađeni, postoji ogromna moć iza svake osobe.

Velikani iz istorije: zašto su njihovi snovi bili nerealistične gluposti Najveći ljudi u istoriji bili su nepokolebljivo posvećeni budućoj sudbini bez ikakve potrebe za tim da dobiju momentalnu povratnu informaciju iz okruženja. Njima nije bilo važno to što još uvek nisu dobili nikakav senzorni pokazatelj ili fizički dokaz promene koju su želeli; svakog su dana podsećali sebe na realnost na koju su se oni fokusirali. Njihov um je bio ispred njihovog sadašnjeg okruženja zato što njihovo okruženje više nije kontrolisalo njihove misli. Oni su na taj način zaista bili ispred svog vremena. Još jedan veoma važan zajednički element kod svih ovih slavnih ljudi bio je to što im je u umu bilo potpuno jasno šta je ono što žele da se desi (upamtite, mi prepuštamo kako će se nešto desiti većem umu i ovi ljudi su to sasvim sigurno znali). Naravno, u njihovo vreme je bilo onih koji su ih smatrali nerealnim. U stvari, oni jesu bili potpuno nerealni i takvi su bili i njihovi snovi. Događaj koji su prihvatili u mislima, postupcima i emocijama nije bio realističan zato što se ta realnost još uvek nije odigrala. Neznalice i cinici bi mogli da kažu da je njihova

vizija bila besmislena i oni bi bili u pravu - vizija buduće realnosti jeste bila „besmislena"; ona je postojala u realnosti izvan čula. Evo još jednog primera - Jovanka Orleanka je smatrana ludo odvažnom, pa čak i ludom. Njene ideje prkosile su uverenjima njenog vremena i predstavljale pretnju za tadašnji politički sistem. Međutim, kada se njena vizija manifestovala, ona je smatrana oličenjem vrline. Kada se čovek drži svog sna nezavisno od okruženja, to je veličina. Uskoro ćemo videti da je prevladavanje svog okruženja neraskidivo povezano s prevladavanjem svog tela i vremena. Što se tiče Gandija, njega nije pokolebalo ono što se dešavalo u spoljašnjem svetu (okruženju), on nije brinuo o tome kako se osećao i šta bi moglo da mu se desi (njegovom telu) i nije vodio računa o tome koliko će biti potrebno vremena da ostvari svoj san o slobodi (vreme). On je jednostavno znao da će se svi ovi elementi pre ili kasnije prilagoditi njegovim namerama. Kad su u pitanju svi ovi velikani iz istorije, da li je moguće da su njihove ideje bile toliko uspešne u laboratoriji njihovog uma da je njihovom mozgu izgledalo kao da se to iskustvo već desilo? Možete li i vi da promenite ono ko ste isključivo svojim mislima?

Mentalna proba: kako naše misli mogu da postanu naše iskustvo Neuronauka je pokazala da mi možemo da promenimo svoj mozak - i time svoje ponašanja, stavove i uverenja - jednostavno razmišljajući drugačije (drugim rečima, ne menjajući ništa u svom okruženju). Kroz mentalnu probu (ponavljanje zamišljanja kako nešto obavljamo), neuronske mreže u mozgu mogu da se reorganizuju da bi održavale naše ciljeve. Mi možemo da učinimo da naše misli budu toliko realne da se mozak zbog toga menja tako da izgleda kao da je taj dogadaj već postao fizička realnost. Možemo da promenimo to što se dešava pre bilo kakvog realnog iskustva u spoljašnjem svetu. Evo jednog primera. U knjizi Razvijte svoj mozak govorio sam o tome kako su subjekti u istraživanju koji su mentalno probali vežbe sviranja na klaviru jednom rukom dva sata dnevno tokom pet dana (nikada zaista ne dotičući klavijaturu) pokazivali gotovo iste promene u mozgu kao ljudi koji su fizički obavljali iste pokrete prstiju na klavijaturi u istom periodu vremena. Snimci

mozga načinjeni skeniranjem pokazali su da su svi učesnici aktivirali i razvili klastere neurona u istim područjima mozga. U suštini, grupa koja je mentalno probala da vežba skale i akorde razvila je gotovo isti broj neuronskih mreža kao i grupa koja je fizički obavljala tu aktivnost. Ova studija pokazuje dve važne stvari. Ne samo da možemo da promenimo svoj mozak samo time što ćemo razmišljati drugačije već, onda kada smo zaista u umu fokusirani na nešto, mozak ne zna da napravi razliku između unutrašnjeg sveta uma i onoga što doživljavamo u spoljašnjem svetu. Naše misli zaista mogu da postanu naše iskustvo. Ova ideja je od suštinskog značaja za naš uspeh ili neuspeh u poduhvatu da zamenimo stare navike (uklonimo stare neurološke konekcije) novima (da razvijemo nove neuronske mreže). Hajde sada da pogledamo pažljivije kako se ista sekvenca učenja odigrala kod onih ljudi koji su je mentalno praktikovali, ali nikada fizički nisu odsvirali nijednu notu. *** Bilo da fizički ili mentalno stičemo neku veštinu, postoje četiri elementa koje svi koristimo da bismo promenili svoj mozak: sticanje znanja učenjem, dobijanje odgovarajućih instrukcija, obraćanje pažnje i ponavljanje. Učenje je stvaranje sinaptičkih konekcija, instrukcije čine da se telo uključuje da bi steklo novo iskustvo koje zatim još više obogaćuje mozak. Kada uz to obraćamo patnju i ponavljamo svoju novu veštinu iznova i iznova, naš mozak će se promeniti. Grupa subjekata u ovom istraživanju koja je fizički vežbala skale i akorde na klaviru razvila je nove neuronske mreže zato što je sledila ovu formulu. Učesnici koji su mentalno probali i vežbali takođe su sledili ovu formulu, osim što njihovo telo nije bilo u to fizički uključeno. U svom umu oni su bili u stanju da zamisle sebe kako sviraju klavir. Upamtite da su, pošto su subjekti mentalno ponavljali vežbu, njihovi mozgovi pokazali iste neurološke promene kao i mozgovi učesnika istraživanja koji su zaista svirali klavir. Nove neuronske mreže su stvorene, a to je značilo da su oni bili angažovani u praktikovanju sviranja skala i akorda na klaviru, bez obzira što nisu imali to fizičko iskustvo. Mogli bismo da kažemo da su njihovi mozgovi "postojali u budućnosti" ispred fizičkog događaja sviranja klavira.

Zbog veličine čeonog režnja kod ljudi i naše jedinstvene sposobnosti da načinimo misao realnijom od bilo čega drugog, naš prednji deo mozga može da "smanji volumen" onoga što dolazi iz spoljašnjeg okruženja tako da ništa drugo ne procesuira sem misli na koju smo usredsređeni. Ova vrsta unutrašnjeg procesuiranja nam omogućava da postanemo toliko uronjeni u svoje mentalne slike da mozak modifikuje svoje neuronske veze, a da ne mora da doživi istinski događaj. Onda kada smo u stanju da promenimo svoj um tako da on ne zavisi od našeg spoljašnjeg okruženja i uspevamo da se držimo nepokolebljivo svog idealnog sopstva, mozak će zaista biti ispred svog okruženja. Ovo se naziva mentalna proba i predstavlja važno oruđe u odbacivanju navike da budemo naše staro ja. Kada ponavljamo neku misao isključujući sve ostalo, dolazi trenutak kada ta misao postaje iskustvo. Kada se to desi, naš neurološki hardver se ponovo umrežava da bi odrazio tu misao koja je postala iskustvo. To je trenutak kada naše misli menjaju naš mozak i samim tim i naš um. Shvatanje da neurološka promena može da se odigra i bez fizičkih interakcija s okruženjem od suštinske je važnosti za to da uspemo da prekinemo naviku da budemo ono ko smo. Pomislite na šire implikacije eksperimenta s prstom. Ako primenimo isti proces - mentalnu probu - na nešto što želimo da uradimo, onda možemo da promenimo svoj mozak pre bilo kakvog konkretnog iskustva. Ako uspete da utičete na svoj mozak da se promeni pre nego što doživite željeni budući događaj, kreiraćete odgovarajuće neuronske mreže koje će vam omogućiti da se ponašate u skladu sa svojom namerom pre nego što ona postane realnost u vašem životu. Zahvaljujući ponavljanju mentalnog probanja boljeg načina razmišljanja, ponašanja ili postojanja, „instaliraćete” neuronski hardver koji je potreban da se fiziološki pripremite za taj novi događaj. U stvari, uradićete i nešto više od toga. Termin hardver mozga - onako kako ja koristim tu analogiju u ovoj knjizi - odnosi se na njegove fizičke strukture, odnosno njegovu anatomiju sve do samih neurona. Ako nastavite da instalirate, osnažujete i doterujete svoj neurološki hardver, krajnji rezultat tog ponavljanja je nova neuronska mreža, odnosno novi softverski program. Baš kao i kompjuterski softver, i taj program (na primer, neko ponašanje, neki stav ili emocionalno stanje) sada se odvija automatski. Razvili ste mozak tako da je on spreman za vaše novo iskustva a takođe i vaš um, tako da ste spremni da se

nosite s tim izazovom. Kada promenite svoj um, vaš mozak se menja; a kada promenite svoj mozak, menja se i vaš um. Dakle, kada dođe vreme da demonstrirate viziju koja je suprotna okolnostima koje vladaju u vašem okruženju, možete da budete pripremljeni za to i da razmišljate o tome s potpunom uverenošću i nepokolebljivo. U stvari, što više formulišete sliku svog ponašanja u tom budućem događaju, tim će vam biti lakše da ostvarite taj novi način postojanja. Na taj način možete da verujete u budućnost koju još ne možete da vidite ili da iskusite svojim čulima, ali ste o njoj dovoljno puta mislili u svom umu da se vaš mozak zaista promenio i izgleda kao da se to iskustvo već dogodilo pre samog fizičkog dešavanja u vašem spoljašnjem okruženju. Ako se to desi, onda vaš mozak nije samo zapis prošlosti, već je postao mapa za budućnost. Sada kada znate da možete da promenite svoj mozak misleći na drugačiji način, da li je moguće da promenite i svoje telo tako da deluje kao da je i ono imalo to iskustvo pre nego što se ono zaista odigralo? Da li je vaš um toliko moćan? Samo nastavite dalje da čitate.

POGLAVLJE 3

PREVLADAJTE SVOJE TELO Vi ne razmišljate u vakuumu. Svaki put kad imate neku misao, u vašem mozgu dolazi do biohemijske reakcije. Vi proizvodite hemijske supstance. Kao što ćete uskoro naučiti, mozak tada stvara hemijske signale koje šalje telu i oni se ponašaju kao prenosioci misli. Kada telo dobije te hemijske poruke od mozga, ono im se istog trenutka pokorava i pokreće odgovarajući niz reakcija koje su direktno povezane s onim o čemu mozak razmišlja. Tada telo istog trenutka šalje poruku natrag mozgu kojom potvrđuje da se ono oseća isto onako kako mozak misli. Da biste shvatili ovaj proces - da je to kako vi uobičajeno razmišljate jednako onome kako se vaše telo oseća i kako možete da stvorite novi um - najpre je potrebno da shvatite ulogu koju vaš mozak i njegova hemija igraju u vašem životu. Tokom poslednjih nekoliko decenija otkrili smo da se mozak i ostatak tela nalaze u stalnoj međusobnoj interakciji pomoću moćnih elektrohemijskih signala. Vaš mozak je ogromna hemijska fabrika koja upravlja ogromnim brojem telesnih funkcija. Ipak, opustite se, ovo će biti "hemija mozga za početnike" i sve što je potrebno da znate jeste samo nekoliko termina. Sve ćelije poseduju receptore na spoljašnjoj površini koji primaju spoljašnje informacije. Kada postoji usklađenost između hemije, frekvencije i električnog naboja između receptora i signala koji dolazi, ćelija se "uključuje" da bi obavila određene zadatke.

Crtež 3A. Ćelija sa receptorima koji primaju vitalne informacije dobijene od spolja. Taj signal može da utiče na ćeliju tako da ona obavi ogroman broj bioloških funkcija. Neurotransmiteri, neuropeptidi i hormoni predstavljaju uzročno-posledične hemijske supstance za moždanu aktivnost i telesno funkcionisanje. Postoje tri različite vrste hemijskih supstaci koje se nazivaju ligandi (ova reč potiče od latinske reći ligare koja znači "vezivati”) i one se povezuju, ulaze u interakciju s ćelijom i utiču na nju brzinom od nekoliko milisekundi. Neurotransmiteri su hemijski glasnici koji prvenstveno šalju signale između nervnih ćelija, omogućavajući tako mozgu i nervnom sistemu da komuniciraju. Postoje različiti tipovi neurotransmitera i svaki od njih je odgovoran za neku određenu aktivnost. Neki pobuđuju mozak, drugi ga usporavaju, dok ima i onih koji nas čine pospanim ili budnim. Oni mogu da kažu neuronima da nas otkače od sadašnje konekcije ili da dovedu do toga da se čvršće posežemo sa sadašnjom konekcijom. Oni čak mogu da promene poruku koja se šalje neuronima, ponovo je ispisujući tako da se ta drugačija poruka isporuči svim povezanim nervnim ćelijama. Neuropeptidi su druga vrsta liganda i oni predstavljaju najveći deo ovih glasnika. Većina njih se proizvodi u strukturi mozga koja se naziva hipotalamus (nedavna istraživanja pokazuju da ih i naš imunosistem stvara). Te hemijske supstance prenose se kroz hipofizu, koja zatim oslobađa hemijsku poruku telu šaljući mu određene instrukcije.

- Dok neuropeptidi putuju kroz krvotok, oni se vezuju za ćelije različitih tkiva (prvenstveno žlezda) i zatim uključuju treći tip liganda, a to su hormoni, koji dalje utiču na nas da se osećamo na određeni način. Neuropeptidi i hormoni su hemijske supstance koje su odgovorne za naša osećanja. Razmišljajte o neurotransmiterima kao o hemijskim glasnicima koji prvenstveno prenose poruke od mozga i uma; o neuropeptidima kao hemijskim signalizatorima koji služe kao most između mozga i tela da bi učinili da se osećamo onako kako mislimo i o hormonima kao o hemijskim supstancama povezanim s osećanjima koja su primarna u telu.

Crtež 3B. Neurotransmiteri su različiti hemljski glasnici između neurona. Neuropeptidi su hemljski prenosioci poruka koji daju signal različitim žlezdama tela da stvore odgovarajuće hormone. Tako, na primer, kad imate neku seksualnu fantaziju, sva tri od ovih faktora se pozivaju da deluju. Kao prvo, dok imate nekoliko misli, vaš mozak proizvodi

neke neurotransmitere koji uključuju neuronsku mrežu, koja zatim stvara slike u vašem umu. Ove hemijske supstance onda pokreću oslobađanje određenih neuropeptida u krvotok. Kada stignu do vaših genitalnih žlezda, ti peptidi se vezuju sa ćelijama tih tkiva; one uključuju vaš hormonski sistem i stvari počinju da se dešavaju. Učinili ste svoje misli iz fantazije toliko realnim u svom umu da vaše telo počinje da se priprema za realno seksualno iskustvo (pre samog realnog događaja). Eto, toliko snažno su um i telo povezani. Na isti ovaj način, ako počnete da mislite o tome da se suočavate sa svojim detetom tinejdžerom zato što ste ugledali ulubljenje na kolima, vaši neurotransmiteri započeće proces u vašem mozgu da bi proizveli određeni nivo uma, poslaće hemijski signal telu na određeni način i vi čete početi da se osećate pomalo „naoštreno". Kad neuropeptidi stignu do nadbubrežnih žlezda, one oslobađaju hormone adrenalin i kortizol - i sada se definitivno osećate ljuto. Na hemijskom nivou vaše telo je spremno za bitku.

Petlja misli i osećanja Dok imate različite misli, vaše neuronske mreže ispaljuju u odgovarajućim sekvencama, obrascima i kombinacijama, koji onda proizvode nivoe uma jednake tim mislima. Kada se aktiviraju te određene mreže neurona, mozak proizvodi hemijske supstance s potpisom koji odgovara tim mislima tako da možete da se osećate onako kako mislite. Dakle, kada imate neke divne misli ili misli ispunjene ljubavlju ili radosne misli, vi proizvodite hemijske supstance koje čine da se osećate divno ili puni ljubavi ili radosti. Isto važi i kada imate negativne misli ili misli straha ili misli nestrpljenja. U roku od nekoliko sekundi počinjete da se osećate negativno ili uplašeno ili nestrpljivo. Postoji sinhronicitet koji se stvara u svakom trenutku između mozga i tela. U stvari, dok počinjemo da se osećamo onako kako mislimo - zbog toga što je mozak u stalnoj komunikaciji sa telom i mi takođe počinjemo da mislimo onako kako se osećamo. Mozak neprestano nadgleda način na koji se telo oseća. Na osnovu hemijskih povratnih informacija koje dobija, on stvara još više misli, a one zatim proizvode hemijske supstance koje odgovaraju onome kako se telo oseća, tako da mi najpre počinjemo da se osećamo onako kako mislimo, a onda mislimo onako kako se osećamo.

Crtež 3C. Neurohemijski odnosi između mozga i tela. Dok imate određene misli, mozak proizvodi hemijske supstance koje izazivaju da se osećate potpuno isto onome kako mislite. Kada se osećate onako kako mislite, vi počinjete da mislite onako kako se osećate. Ovaj neprekidni ciklus stvara povratnu informacionu petlju koja se naziva stanje postojanja. Nešto kasnije ćemo se detaljnije pozabaviti ovom idejom, ali za sada je dovoljno da shvatite da su misli primarno povezane s umom (i mozgom ), a osećanja su povezana s telom. Dakle, kad su osećanja tela usklađena s mislima nastalim u određenom stanju uma, onda um i telo rade zajedno kao jedno. A kao što se sećate, kada um i telo rade zajedno, krajnji rezultat se naziva stanje postojanja. Mogli bismo takođe da kažemo da proces neprestanog razmišljanja i osećanja i osećanja i razmišljanja stvara stanje postojanja, koje proizvodi efekte u našoj realnosti. Stanje postojanja znači da nam je postalo blisko neko mentalno/emocionalno stanje, način razmišljanja i način osećanja i da je to postalo integralni deo našeg identiteta. Zbog toga mi opisujemo ko smo onim šta mislimo (i samim tim onim kako se osećamo) ili u kom smo stanju postojanja u sadašnjem trenutku. ja sam ljut; ja patim; ja sam nadahnut; ja sam nesiguran; ja sam negativan...

Međutim, kada godinama imamo iste misli, koje izazivaju da se isto tako osećamo, a onda da mislimo u skladu s tim kako se osećamo (hrčak koji trči po točku), mi kreiramo memorisano stanje postojanja u kojem možemo da izjavimo ja sam... kao nešto apsolutno. To znači da smo stigli do tačke kada definišemo sebe kao to stanje postojanja. Naše misli i osećanja su se spojili. Tako, na primer, kažemo: Uvek sam bio lenj; ja sam osoba sklona anksioznosti; obično sam nesiguran u sebe; imam problem s osećajem svoje vrednosti; ja sam nestrpljiv i brzo planem; ja nisam previše inteligentan i tako dalje. Ova memorisana osećanja doprinose nastanku crta naše ličnosti. Upozorenje: kada osećanja postanu način razmišljanja ili mi ne možemo da mislimo veće nego što se osećamo, tada ne možemo da se promenimo. Promeniti se znači misliti veće od onoga kako se osećamo. Promeniti se znači ponašati se veće od poznatih osećanja memorisanog ja. Da damo jedan praktičan primer: recimo da se ujutro vozite na posao i počinjete da razmišljate o neprijatnom susretu koji ste imali pre nekoliko dana s jednim kolegom. Dok imate te misli povezane s tom osobom i s tim iskustvom, vaš mozak počinje da oslobađa hemijske supstance koje se kreću kroz vaše telo. Veoma brzo počinjete da se osećate tačno onako kako razmišljate. Verovatno postajete ljuti. Vaše telo onda šalje poruku natrag vašem mozgu koja glasi: Da, zaista sam besan. Naravno, na vaš mozak koji neprestano komunicira s telom i nadgleda njegov unutrašnji hemijski poredak, utiče ta iznenadna promena onoga kako se osećate. Kao rezultat toga počinjete da razmišljate drugačije (onog trenutka kada počinjete da se osećate onako kako mislite, vi počinjete i da mislite onako kako se osećate). Nesvesno osnažujete isto osećanje nastavljajući da imate ljutite i frustrirajuće misli, a onda to dovodi do toga da se osećate još ljućim i frustriranijim. Sada vaša osećanja kontrolišu vaše misli. Vaše telo sada upravlja vašim umom. Dok se ovaj ciklus nastavlja, vaše ljutite misli proizvode još više hemijskih signala koje šalju vašem telu, a ono aktivira u nadbubrežnim žlezdama hemijske supstance koje su povezane s vašim osećanjem ljutnje. Vi sada postajete besni i agresivni. Osećate da vam je vruće, u stomaku vam je "čvor", u glavi vam pulsira, mišići počinju da vam se stežu. Sva ova povišena osećanja preplavljuju vaše telo i menjaju njegovu fiziologiju i taj hemijski koktel dovodi do paljenja niza neuronskih puteva u mozgu, izazivajući da mislite onako kakve su vam ove emocije.

Sada u svom umu vi govorite svom kolegi sve što je davno zaslužio. Smišljate ceo spisak prošlih dešavanja koja opravdavaju vašu sadašnju ljutnju, bukvalno od reči do reči govoreći sve one zamerke svom kolegi koje ste uvek želeli da izrazite. U svom umu vi ste ih uputili svom šefu pre nego što ste i stigli na posao. Izlazite iz kola ošamućeni i besni i na korak ste do toga da počinite ubistvo. Sada ste pravi model besne osobe... a sve je to počelo jednom jedinom mišlju. U tom trenutku čini vam se nemogućim da mislite veće nego što se osećate - i to je razlog zašto je toliko teško promeniti se. Rezultat ove ciklične komunikacije između vašeg mozga i tela jeste to da počinjete da reagujete potpuno predvidljivo na takve situacija. Stvarate obrasce istih dobro poznatih misli i osećanja i nesvesno se ponašate na automatske načine i zaglavljeni ste u tim rutinama. To je način na koji vaše hemijsko ja funkcioniše.

Da li vaš um kontroliše vaše telo ili vaše telo kontroliše vaš um? Zašto je toliko teško promeniti se? Zamislite da je vaša majka volela da pati i pažljivo posmatrajući vi ste nesvesno uvideli da joj je taj obrazac ponašanja omogućavao da dobije ono što želi u životu. Recimo da ste imali nekoliko teških iskustava u svom životu koja su vam izazvala patnja. Ta sećanja i dalje u vama izazivaju emocionalnu reakciju u čijem se središtu nalazi određena osoba na određenom mestu i u određenom vremenu u vašem života. Već ste dovoljno često razmišljali o prošlosti da možete da se lako, pa čak i automatski setite tih iskustava. Sada zamislite da ste više od dvadeset godina praktikovali da se isto osećate i mislite, mislite i osećate. U stvari, sada više nije ni potrebno da mislite o prošlom događaju da biste stvorili to osećanje. Čini se kao da ne možete ni da mislite niti da se ponašate na bilo koji drugi način od onoga na koji ste se uvek osećali. Memorisali ste patnju svojim mislima i osećanjima koji su se ponavljali - onim koji su povezani sa tim dešavanjem, kao i sa drugim događajima u vašem životu. Vaše misli o vama samima i o vašem životu obojene su time što se osećate kao žrtva i samosažaljenjem. Ponavljanje istih misli i osećanja tokom više od dvadeset godina dovelo je do uslovljavanja vašeg tela da se ono seća patnje bez ikakvog svesnog razmišljanja. To vam sada deluje potpuno prirodno i normalno. To je ono što ste vi. Svaki put kada pokušate da promenite nešto u

vezi sa sobom, to je kao da se vraćate istim putem. Ponovo se vraćate svom starom ja. Ono što većina ljudi ne zna jeste da, kada mislite o nekom emocionalnom iskustvu koje je nabijeno snažnim emocijama, to čini da mozak ispaljuje potpuno istu sekvencu i obrasce kao i do tada; to dovodi do umrežavanja mozga za prošlost tako što osnažuju te neuronske veze stvarajući još više neuronskih mreža. Oni takođe ponovo stvaraju iste hemijske supstance u mozgu i telu (u različitom stepenu) isto kao da doživljavate to iskustvo u tom trenutku. Te hemijske supstance počinju da obučavaju telo da još više memoriše tu emociju. Hemijski rezultati razmišljanja i osećanja, osećanja i razmišljanja, kao i neuroni koji se ispaljuju i međusobno povezuju, uslovljavaju um i telo i stvaraju automatske programe. U stanju smo da proživljavamo iznova i iznova neki događaj iz prošlosti možda i hiljadu puta u životu. To nesvesno ponavljanje dovodi naše telo do toga da ono zapamti to emocionalno stanje i to isto ili bolje od onoga što svesni um čini. Kada se telo seća bolje od svesnog uma - odnosno kada telo jeste um - to se naziva navika. Psiholozi nam kažu da je, kada stignemo do svojih srednjih tridesetih, u potpunosti formiran naš identitet, odnosno naša ličnost. To znači da smo mi koji imamo više od trideset pet godina memorisali određeni skup ponašanja, stavova, uverenja, emocionalnih reakcija, navika, veština, asocijativnih sećanja, uslovljenih reakcija i percepcija i oni su postali naši nesvesni programi. Ti programi su ono što nas pokreće zato što je naše telo postalo naš um. Ovo znači da ćemo mi misliti iste misli, osećati ista osećanja, reagovati na identične načine, ponašati se isto, verovati u iste dogme i percipirati realnost na iste načine. Oko 95 posto onoga ko smo stigavši u svoje srednje godine predstavlja niz podsvesnih programa koji su postali automatski - voziti kola, prati zube, jesti previše kada smo pod stresom, brinuti zbog budućnosti, kritikovati prijatelje, žaliti se zbog svog života, kriviti roditelje, ne verovati u sebe, insistirati na tome da smo stalno nesrećni samo su neki primeri toga.

Često se samo čini da smo budni S obzirom da telo postaje podsvesni um, lako je videti da u situacijama kada telo postane um, svesni um više ne utiče mnogo na naše ponašanje. Onog

trenutka kada imamo neku misao, osećanje ili reakciju, telo funkcioniše na osnovu automatskog pilota. Mi smo nesvesni. Uzmite za primer majku koja vozi kola odvozeći decu u školu. Kako je ona u stanju da se kreće kroz saobraćaj, prekida dečje rasprave, pije kafu, menja brzine i pomaže sinu da izduva nos...i to sve radi istovremeno? Prilično nalik kompjuterskom programu ovi postupci su postali automatske funkcije koje mogu da se odvijaju veoma tečno i lako. Njeno telo vešto radi sve to zbog toga što je ono memorisalo kako da radi sve ove stvari zahvaljujući brojnim ponavljanjima. Ona više nema nikakvu svesnu misao kako to radi; to je sve postalo navika. Pomislite na ovo: 5 posto uma je svesno i bori se sa 95 posto uma koji funkcloniše na osnovu podsvesnih automatskih programa. Mi smo memorisali set ponašanja toliko dobro da smo postali automatski telo/ um navike. U stvari, kada je telo memorisalo neku misao, postupak ili osećanje do te mere da telo jeste um - kada su um i telo jedno - mi smo u stanju postojanja tog sećanja na sebe. A ako 95 posto onoga ko smo do svoje trideset pete godine predstavlja skup neželjenih nesvesnih programa, memorisanih ponašanja i uobičajenih emocionalnih reakcija, to znači da smo 95 posto vremena tokom dana mi nesvesni. Samo se čini da smo budni! Zbog toga neko može svesno da želi da bude srećan, zdrav ili slobodan, ali iskustvo toga što je u sebi godinama držao patnju i ponavljanje ciklusa hemijskih supstanci patnje i samosažaljenja podsvesno su uslovili telo da bude u stanju na koje je naviklo i koje je za njega uobičajena. Mi živimo po navici kada nismo svesni onoga što mislimo, radimo ili osećamo; mi postajemo nesvesni. Najvažnija navika koju moramo da promenimo jeste navika da budemo ono ko smo. *** Kada telo vodi šou Evo nekoliko praktičnih ilustracija kako izgleda kad se telo nalazi u svom uobičajenom stanju. Da li se ikada desilo da niste u stanju da se svesno setite nekog telefonskog broja? Ma koliko da pokušavate, ne možete da se setite ni tri brojke od celog niza koji je potreban da biste načinili poziv. A ipak, možete da podignete slušalicu i posmatrate svoje prste kako okreću taj broj. Vaš svesni mozak koji razmišlja ne može da se seti tog broja, ali vi ste toliko puta

ponavljali taj postupak svojim prstima da vaše telo to zna i seća se bolje od vašeg mozga. (Ovaj primer je za one od nas koji smo odrasli pre nego što su se pojavili telefoni s brzim biranjem i mobilni telefoni; možda ste vi doživeii slično iskustvo dok ste kucali svoj PIN broj na bankomatu ili svoju lozinku na kompjuteru.) Slično tome, sećam se nečega što mi se jednom desilo kad sam išao u teretanu i imao ormarić s bravom s kombinacijom brojeva. Bio sam toliko umoran posle vežbanja da nisam nikako mogao da se setim kombinacije. Zurio sam u brojeve na brojčaniku pokušavajući da se setim potrebna tri broja i nisam uspevao. Međutim, kada sam počeo da okrećem brojčanik, kombinacija mi se vratila gotovo na neki magičan način. Da ponovim - to se dešava zato što smo nešto uradili toliko puta da naše telo pamti to bolje od našeg svesnog uma. Telo je postalo podsvesni um. Zapamtite da se 95 posto onoga ko smo do svoje trideset pete godine života, nalazi u istom onom podsvesnom memorijskom sistemu u kojem telo automatski pokreće programirani set ponašanja i emocionalnih reakcija. Drugim rečima, telo je to koje vodi šou.

Kada sluga postane gospodar Telo je, zapravo, sluga uma. To znači da kada telo postane um, sluga je postao gospodar, a bivši gospodar (svesni um) je otišao na spavanje. Um možda misli da je i dalje glavni, ali telo utiče na donošenje odluka koje su jednake njegovim memorisanim emocijama. Recimo da um želi da povrati kontrolu. Šta mislite da će telo reći? Gde si bio? Vrati se na spavanje. ja brinem o svemu. Ti nemaš volju, istrajnost niti svest da uradiš ono što sam ja radio sve ovo vreme dok si ti nesvesno slušao moja naređenja. ja čak mogu da modifikujem svoje receptore da bih ti bolje služio. Ti si mislio da si ti rukovodio svim dok sam zapravo ja sve vreme uticao na tebe i podsticao te da donosiš sve one odluke koje su bile u skladu s onim što ti je dobro poznato. A kada tih 5 posto koje je svesno ide protiv 95 posto koje rukovodi podsvesnim automatskim programima, tih 95 posto je toliko refleksivno da je samo potrebna jedna jedina zalutala misao ili jedan jedini stimulus iz okruženja da bi se taj automatski program ponovo uključio. Tada se vraćamo na isto staro dobro

poznato: imamo iste misli i radimo iste stvari, a očekujemo da se nešto drugačije desi u našem životu. Kada pokušamo da ponovo steknemo kontrolu, tada telo šalje signal mozgu da počne da nas odvraća od naših svesnih ciljeva. Taj naš unutrašnji glas daje nam gomilu razloga zašto ne treba da pokušamo da uradimo bilo šta što nije uobičajeno, niti da odbacimo stanje navike na koje smo navikli. Iskoristiće sve naše slabosti koje su mu poznate i osnažiti ih i baciti ih sve na nas jednu po jednu. Mi kreiramo najgore moguće scenarije u svom umu da ne bismo morali da se izdignemo iznad tih poznatih osećanja. Kada pokušavamo da prekinemo svoj unutrašnji hemijski poredak koji je postao naša druga priroda, telo ulazi u haos. Njegovom nagovaranju teško je odoleti i mi mu često podležemo.

Uđite u svoju podsvest da biste to promenili Podsvesni um zna samo ono za šta ste ga isprogramirali. Da Ii vam se ikada desilo da nešto radite na svom kompjuteru i iznenada vidite da on počinje da pokreće automatske programe nad kojima vi nemate nikakvu kontrolu? Kada pokušavate da koristite svoj svesni um da biste zaustavili automatske podsvesne programe koji su uskladišteni u vašem telu, to je isto kao da vičete na kompjuter koji je poludeo, dok nekoliko programa radi istovremeno i razni "prozori" se otvaraju i vi više ne možete da se u tome snađete. Hej! Prestani da to radiš! Kompjuter to čak neće ni registrovati. On će nastaviti da radi to što radi sve dok ne dođe do neke vrste intervencije - sve dok ne uđete u njegov operativni sistem i promenite neke postavke. U ovoj knjizi ćete naučiti kako da uđete u svoju podsvest i reprogramirate je koristeći nove strategije. U stvari, vi morate da se najpre odučite, odnosno da odmrežite svoje stare obrasce razmišljanja i osećanja i da onda ponovo naučite, odnosno da umrežite svoj mozak s novim obrascima razmišljanja i osećanja zasnovanim na onome što želite da budete. Kada uslovite svoje telo novim umom, to dvoje više ne mogu da rade suprotno jedno drugom, već moraju da budu u harmoniji. To je tačka promene i vaše lične kreacije.

Kriv dok se ne dokaže da je nevin Hajde da uzmemo kao primer jednu situaciju iz realnog života da bismo ilustrovali šta se dešava kada odlučimo da eliminišemo neka memorisana emocionalna stanja i promenimo svoj um. Mislim da svi možemo da se povežemo s jednim uobičajenim stanjem: osećajem krivice, tako da ću to da koristim da bih pokazao na praktičan način kako taj ciklus razmišljanja i osećanja radi protiv nas. Zatim ćemo identifikovati neke od napora koje će sistem mozak/telo morati da uloži da bi zadržao kontrolu i sačuvao to negativno stanje postojanja. Zamislite da često osećate krivicu zbog ovoga ili onoga. Ako nešto pođe naopako u vašoj vezi - jednostavan nesporazum, vaš partner nerazumno usmerava svoju ljutnju na vas ili bilo šta drugo - vi na kraju preuzimate krivicu na sebe i osećate se loše. Zamislite sebe kao nekoga ko stalno govori ili misli: To je moja greška. Kada ste to dvadeset godina radili sebi, vi se automatski osećate krivim i imate misli ispunjene krivicom. Vi ste kreirali okruženje krivice, za sebe. Drugi faktori su tome doprineli, ali za sada ćemo se baviti samo idejom da je to što mislite i kako se osećate kreiralo vaše stanje postojanja i vaše okruženje. Svaki put kada imate misao o tome da ste za nešto krivi, vi šaljete signal svom telu da proizvede određene hemijske supstance koje izražavaju osećanje krivice. Vi to toliko često radite da vaše ćelije plivaju u tom moru hemijskih supstanci krivice. Receptori na vašim ćelijama se prilagođavaju tome da bi mogli da to bolje prime i procesuiraju te određene hemijske supstance, odnosno osećanje krivice. Ogromna količina krivice koja preplavljuje vaše ćelije počinje da njima deluje kao nešto potpuno normalno i konačno ono što telo percipira kao normalno počinje da se tumači kao prijatno. To je kao kad se godinama živi blizu aerodroma. Toliko se naviknete na buku da je više i ne čujete svesno, sve dok neki avion ne proleti niže nego obično i onda je buka njegovih motora mnogo glasnija i privlači vašu pažnju. Isto se dešava u vašim ćelijama. Kao rezultat toga, one bukvalno postanu desenzitizovane za hemijske supstance osećanja krivice; biće potrebna jača emocija - viši prag stimulacije - da bi se one sledeći put ponovo uključile. A kada taj snažniji „udar" hemijskih supstanci krivice privuče pažnju tela, vaše ćelije „živnu" na ovu stimulaciju, isto kao što prva šoljica jake kafe deluje na vas kada je popijete.

A kada se svaka ćelija podeli na kraju svog života i napravi svoju ćerku ćeliju, receptori na spoljašnjem delu nove ćelije zahtevaće viši prag da bi bili uključeni. Sada telo zahteva snažniji emocionalni nalet osećanja krivice da bi se osećalo živim. Vi ste postali zavisnik od osećanja krivice i sami ste sebi to uradili. Kada se nešto loše ili pogrešno desi u vašem životu, vi automatski preuzimate na sebe krivicu za to. To vama deluje potpuno normalno. Vi čak i ne morate da mislite na to da se osećate krivim - vi jednostavno jeste takvi. Ne samo da vaš um nije svestan toga da izražavate svoje stanje krivice onim što govorite i činite već vaše telo želi da oseća svoj nivo krivice na koji se naviklo zato što je to ono za šta ste ga vi izvežbali. Postali ste nesvesno krivi najveći deo vremena - vaše telo je postalo um krivice. Tek kada vam, recima neki prijatelj ukaže na to da nije potrebno da se izvinjavate prodavcu u radnji zato što vam je pogrešno vratio kusur, vi shvatate koliko je preovlađujući postao taj aspekt vaše ličnosti. Uzmimo za primer da je to okidač za jedan od onih trenutaka otkrovenja i vi pomislite: U pravu je. Zašto se stalno izvinjavam? Zašto preuzimam odgovornost za tuđe greške? Kada razmislite o svojoj prošlosti u kojoj ste stalno „priznavali krivicu", vi kažete sebi: Danas ću da prestanem da krivim sebe i pronalazim opravdanje za loše ponašanje drugih ljudi. Promeniću se. Zbog ove odluke više nećete imati iste misli koje proizvode ista osećanja i obratno. Čak i ako se pokolebate, ipak ste sklopili dogovor sa sobom da ćete prestati i setićete se svoje namere. Prolazi dva sata i vi se osećate zaista dobro. Vi mislite: Aha, ovo uspeva. Nažalost, vaše ćelije u telu se ne osećaju tako dobro. Godinama ste ih uvežbavali da traže više molekula emocije (u ovom slučaju osećanja krivice) da bi zadovoljile svoje hemijske potrebe. Istrenirali ste svoje telo da živi kao memorisani hemijski kontinuitet, a sada to naglo prekidate i uskraćujete mu njegove hemijske potrebe i idete suprotno od njegovih podsvesnih programa. Telo postaje zavisno od osećanja krivice ili bilo koje druge emocije na isti način na koji postaje zavisno od neke droge. Na početku vam je potrebno samo malo emocije/droge da biste to osetili; onda vaše telo postaje desenzitizovano i vaše ćelije zahtevaju sve više i više i više toga da biste se ponovo osećali isto. Pokušaj da se promene emocionalni obrasci nalik je prelaženju kroz proces odvikavanja od droge.

Kada vaše ćelije ne dobijaju uobičajene signale od mozga u vezi sa osećanjem krivice, one pokušavaju da izraze svoju zabrinutost. Do tada su telo i um radili zajedno da bi proizvodili to stanje koje se naziva osećanje krivice, a sada vi više ne mislite isto i ne osećate se isto i ne osećate se isto i ne mislite isto; vaša namera je da stvorite više pozitivnih misli, ali vaše telo je još uvek spremno da proizvodi osećanje krivice na osnovu misli o krivici. Razmišljajte o ovome kao o visokospecijalizovanoj proizvodnoj traci. Vaš mozak je isprogramirao telo da očekuje jedan deo koji će se zatim uklopiti u širi sklop. Iznenada, vi ste poslali neki drugi deo koji se ne uklapa na mesto na kojem se stari deo (krivica) uklapao. Oglašava se alarm i cela operacija se zaustavlja. Vaše ćelije uvek prate šta se dešava u mozgu i u umu; vaše telo je najbolji čitač uma. Onda sve one prekidaju da rade, gledaju u mozak i misle: šta se to tamo dešava? Insistirao si na osećanju krivice i mi smo godinama verno slušale tvoja naređenja! Podsvesno smo memorisale program krivice na osnovu tvojih misli i osećanja koja su se stalno ponavljala. Promenile smo svoje receptore da bismo odrazile tvoj um i modifikovale svoju hemiju da bi ti mogao da automatski osećaš krivicu. Zadržale smo tvoj unutrašnji hemijski poredak nezavisno od bilo kojih spoljašnjih okolnosti u tvom životu. Toliko smo se navikle na isti hemijski poredak da nam sada tvoje novo stanje deluje neprijatno i nepoznato. Mi želimo da dobijemo ono što nam je poznato, što je predvidljivo i što nam se čini prirodnim. A ti iznenada hoćeš da se promeniš? Mi ti to nećemo dozvoliti! Tada se ćelije okupljaju i kažu: Hajde da pošaljemo protestnu poruku mozgu. Ipak, moramo da budemo lukave zato što želimo da on misli da je on odgovoran za te misli. Mi ne želimo da on zna da one dolaze od nas. Sada ćelije šalju poruku s oznakom hitno duž kičmene moždine do mozga zaduženog za razmišljanje. Ja to nazivam "brzom trakom" zato što ta poruka odlazi direktno u centralni nervni sistem u roku od nekoliko sekundi. Istovremeno dok se ovo dešava, hemija tela - hemija krivice - nalazi se na nižem nivou zato što vi ne mislite isto i ne osećate se isto. Ipak, ovo smanjenje nivoa ne prolazi nezapaženo. Termostat u mozgu koji se naziva hipotalamus takode šalje poruku za uzbunu koja glasi: Hemijski nivoi opadaju. Moramo da napravimo više ovoga! Tada hipotalamus šalje signal mozgu zaduženom za razmišljanje da treba da se vrati svojim starim, uobičajenim mislima. To je „spora traka" zato što je

potrebno više vremena da hemijske supstance prođu kroz krvotok. Telo želi da se vi vratite u svoje memorisano hemijsko sopstvo tako da ono utiče na to da imate iste uobičajene misli. Ove dve vrste reakcija ("brza traka" i "spora traka") odigravaju se simultano. Vi tada počinjete da čujete u svojoj glavi gomilu misli kao što su ove: Toliko si danas umoran. Sutra ćeš započeti. Sutra je bolje. Zaista to možeš da uradiš kasnije. I moja omiljena: Ovo ne izgleda kako treba. Ako ovo ne uspe, dolazi do narednog napada. Telo/um želi da ponovo ima kontrolu i tada počinje da vam govori: U redu je što se sada osećaš pomalo loše. Za to je kriv tvoj otac. Zar se ne osećaš loše zbog onog što si uradio u prošlosti? Hajde da malo pogledamo tvoju prošlost da bismo mogli da se setimo zašto si ovakav. Pogledaj se - ti si u potpunom haosu, ti si gubitnik. Jadan si i slab. Tvoj život je neuspešan. Nikada se nećeš promeniti. Previše si nalik svojoj majci. Zašto jednostavno ne odustaneš. Dok nastavljate da sebi šaljete ove užasne poruke, telo pokušava da navede um da se vrati u stanje koje je nesvesno memorisalo. Na racionalnom nivou ovo je apsurdno. Ipak, na nekom nivou dobro je osećati se loše. Onog trenutka kada poslušamo te reči koje čujemo podsvesno, poverujemo u te misli i reagujemo na njih osećajući se na isti poznati način, dolazi do mentalne amnezije i mi zaboravljamo na cilj koji smo sebi postavili. Ono što je smešno, to je da mi zaista počinjemo da verujemo u ono što telo govori mozgu da nam kaže. Mi se vračamo u automatski program i ponovo postajemo svoje staro ja. Većina nas doživela je slične scenarije. To važi za bilo koju naviku koju smo pokušali da promenimo. Bilo da smo zavisni od cigareta, čokolade, alkohola, kupovine, kockanja ili grickanja noktiju, onog trenutka kada prestanemo sa svojim uobičajenim ponašanjem, nastaje haos u telu i umu. Misli koje prihvatamo se poklapaju s tim kako bismo se osećali kada bismo zadovoljili svoju žudnju. Kada podlegnemo toj žudnji, nastavićemo da proizvodimo iste rezultate u svom životu zato što su um i telo u opoziciji. Naše misli i osećanja rade jedni protiv drugih i, ako je naše telo postalo naš um, uvek ćemo biti plen onoga kako se osećamo. Sve dok koristimo svoja poznata osećanja kao barometar za povratne informacije u vezi sa svojim naporima da se promenimo, uvek ćemo uspeti da odvratimo sebe od veličine. Nikada nećemo biti u stanju da nam misli budu veće od našeg okruženja. Nikada nećemo biti u stanju da vidimo svet mogućih

ishoda koji su drugačiji od onih negativnih iz naše prošlosti. Naše misli i osećanja imaju toliko veliku moć nad nama.

Pomoć je udaljena samo jednu misao Sledeći korak u promeni navike da budete ono ko ste, jeste shvatanje koliko je važno dovesti do toga da um i telo zajedno rade i prekinuti hemijski kontinuitet stanja krivice, sramote, ljutnje i depresije. Odupreti se zahtevu tela da se ponovo uspostavi stari nezdravi poredak nije lako, ali pomoć je udaljena samo jednu misao. Naučićete na stranicama koje slede da je za istinsku promenu od suštinske važnosti da se dememoriše emocija koja je postala deo vaše ličnosti, a onda da se obavi ponovno uslovljavanje tela da bi se stvorio novi um. Lako je osetiti se bespomoćno kada shvatimo da je hemija naših emocija dovela naše telo do toga da stvori stanje postojanja koje je previše često proizvod ljutnje, ljubomore, gorčine, tuge i tako dalje. Uostalom, već sam rekao da su ti programi zakopani duboko u našoj podsvesti. Dobra vest je da mi možemo da postanemo svesni toga. Govoriću nešto više o tom konceptu malo kasnije. Za sada, nadam se da možete da prihvatite ideju da je potrebno da promenite stanje u kojem se nalazite da biste promenili svoju ličnost, a to stanje je blisko povezano sa osećanjima koja ste memorisali. Kao što negativne emocije mogu da se ugrade u operativni sistem vaše podsvesti, isto tako mogu i pozitivne. Samo po sebi svesno pozitivno razmišljanje ne može da prevlada podsvesna negativna osećanja. U nekom trenutku svi mi smo svesno izjavili: Želim da budem srećan. Međutim, sve dok telo dobija drugačije instrukcije, ono će nastaviti da ispoljava te programe krivice ili tuge ili strepnje. Svesni intelektualni um može da razmišlja da želi radost, ali je telo godinama bilo programirano da se oseća drugačije. Mi kažemo da je promena ono što je najbolje za nas, ali ne uspevamo da postignemo osećanje istinske sreće. Razlog za to je taj što um i telo ne rade zajedno. Svesni um želi jednu stvar, a telo želi drugu.

Ako ste se godinama negativno osećali, ta osećanja su stvorila automatsko stanje postojanja. Mogli bismo da kažemo da ste vi podsvesno nesrećni, zar ne? Vaše telo je uslovljeno da bude negativno; ono zna kako da bude nesrećno bolje nego što vaš svesni um zna ono drugo. Vi čak i ne morate da mislite o tome kako da budete negativni. Vi jednostavno znate da je to ono kakvi ste. Kako može vaš svesni um da kontroliše to ponašanje u podsvesnom telu/umu? Neki smatraju da je odgovor na to pozitivno razmišljanje. Želim da budem jasan i kažem da pozitivno razmišljanje samo po sebi nikada ne uspeva. Mnogi ljudi zvani „oni koji pozitivno misle” osećali su se negativno u najvećem delu svog života, a sada pokušavaju da misle pozitivno. Oni se nalaze u polarizovanom stanju u kojem pokušavaju da misle na jedan način da bi prevladali to kako se osećaju u sebi. Oni svesno misle na jedan način, ali se nalaze u suprotnom stanju. Kada su um i telo u opoziciji, do promene neće nikada doći.

Memorisana osećanja nas ograničavaju terajući nas da stalno ponovo kreiramo prošlost Po definiciji, emocije su krajnji rezultat prošlih iskustava u životu. Kada se nalazite usred nekog iskustva, mozak prima najvažnije informacije iz spoljašnjeg okruženja uz pomoć pet čula (vida, mirisa, sluha, ukusa i dodira). Kada ti senzorni podaci stignu do mozga i on ih procesuira, neuronske veze se organizuju u određene obrasce koji odražavaju taj spoljašnji događaj. Onog trenutka kada se nervne ćelije nađu na svom mestu, mozak proizvodi hemijske supstance. Te hemijske supstance se nazivaju emocije ili osećanja. (U ovoj knjizi koristim reči osećanje i emocija s istim značenjem zato što su za naše potrebe one dovoljno bliske.) Kada te emocije počnu da plave vaše telo hemijskim supstancama, vi detektujete promenu u svom unutrašnjem poretku (drugačije razmišljate i drugačije se osećate nego nekoliko trenutaka pre toga). Naravno, kada primetite tu promenu u svom unutrašnjem stanju, vi počinjete da obraćate pažnju na ono u vašem spoljašnjem okruženju što je izazvalo tu promenu. Kada identifikujete šta je to u vašem spoljašnjem svetu što je dovelo do vaše unutrašnje promene, taj događaj sam po sebi se naziva sećanje. Neurološki i hemijski, vi ste kodirali tu informaciju iz okruženja u svoj mozak i u svoje telo. Na taj način vi možete da se setite mnogo bolje nekog iskustva zato što se sećate kako ste se osećali u

trenutku kad se to desilo - osećanja i emocije su hemijski zapisi prošlih iskustava. Tako, na primer, vaš šef dolazi do vas, procenjujući koliko ste uspešni na poslu. Vi istog trena primećujete da je crven u licu, da čak deluje iritirano. Dok počinje da govori glasno vi osećate beli luk u njegovom dahu. On vas optužuje da ga potkopavate pred drugim zaposlenima i kaže da vas je preskočio za unapređenje. U tom trenutku osećate se nervozno, osećate slabost u nogama, a srce vam ubrzano kuca. Osećate se uplašena izdano i ljuto. Sve te senzorne informacije - svi mirisi koje ste osetili, sve što ste videli, sva osećanja koja ste imali i sve što ste čuli - dovode do promene u vašem unutrašnjem stanju. Zatim asocirate to spoljašnje iskustvo s promenom u tome kako ste se u sebi osećali i to vas emocionalno obeležava. Idete kući i stalno vrtite to iskustvo u umu. Svaki put kada to učinite, vi podsećate sebe na taj neprijatni izraz na licu svog šefa, na to kako je vikao na vas, šta je rekao, pa čak i na to kako je mirisao. Onda se ponovo osećate uplašeno i ljuto; vi proizvodite iste hemijske supstance u svom mozgu i telu kao da se to još uvek dešava. Zbog toga što vaše telo veruje da ponovo proživljava taj isti događaj, uslovljeni ste da živite u prošlosti. Hajde da ovo razmotrimo još dublje. Razmišljajte o svom telu kao o nesvesnom umu ili kao o objektivnom slugi koji prima naređenja od vaše svesti. Ono je toliko objektivno da ne zna da napravi razliku između emocija koje su kreirane na osnovu iskustava u vašem spoljašnjem svetu i onih koje vi sami stvarate u svom unutrašnjem svetu isključivo mislima. Za telo to je isto. A šta ako se ovaj ciklus razmišljanja i osećanja da ste izdani nastavi godinama? Ako nastavljate da se zadržavate na tom iskustvu koje ste imali sa šefom i da ponovo proživljavate ta poznata osećanja iz dana u dan, vi stalno šaljete signal svom telu hemijskim osećanjima koja ono asocira s prošlošću. Taj hemijski kontinuitet zavarava telo i ono veruje da ponovo doživljava prošlost i zbog toga nastavlja da proživljava isto emocionalno iskustvo. Kada vaše memorisane misli i osećanja neprestano primoravaju vaše telo da bude „u prošlosti", može se reći da telo postaje sećanje na prošlost. Ako su ova memorisana osećanja pokretala vaše misli godinama, onda je vaše telo živelo u prošlosti 24 sata dnevno 7 dana nedeljno, 52 nedelje godišnje. Vremenom vaše telo se usidrilo u prošlosti.

Vi ste stalno kreirali iste emocije, sve dok na kraju niste mogli da mislite ništa drugo sem onako kako se osećate i vaša osećanja sada predstavljaju način na koji mislite. A s obzirom da vaša osećanja predstavljaju zapis prethodnih iskustava, vi razmišljate u prošlosti. Po kvantnom zakonu, vi sada kreirate još više te prošlosti. Poenta ovoga je da većina nas živi u prošlosti i pruža otpor življenju u novoj budućnosti. Zašto? Zbog toga što je telo toliko naviklo na to da memoriše hemijske zapise naših prošlih iskustava da postaje vezano za te emocije. U veoma realnom smislu mi postajemo zavisni od tih poznatih osećanja. Zbog toga, kada želimo da pogledamo u budućnost i sanjamo o novim mogućnostima u našoj ne tako dalekoj realnosti, naše telo, koje se bavi osećanjima, pruža otpor toj iznenadnoj promeni pravca. Postići ovakvu promenu zahteva veliki napor. Toliko mnogo ljudi trudi se da kreira sebi novu sudbinu, ali otkrivaju da nisu u stanju da prevladaju sećanje na prošlost. Čak i ako žudimo za nepoznatim avanturama i sanjamo nove mogućnosti u budućnosti, čini se da smo primorani da se stalno vraćamo u prošlost. Osećanja i emocije nisu loši sami po sebi. Oni su krajnji rezultat iskustva. Međutim, ako uvek doživljavamo ista osećanja, mi ne možemo da doživimo nikakvo novo iskustvo. Da li poznajete ljude koji stalno pričaju o „dobrim starim danima"? Ono što zapravo time kažu je: Ništa novo se ne dešava u mom životu što bi moglo da stimuliše moja osećanja i zbog toga moram da ponovo potvrđujem sebe na osnovu nekih svojih slavnih trenutaka iz prošlosti. Ako verujete da naše misli imaju veze s našom sudbinom, onda se većina nas samo vrti u krug.

Kontrolisanje svog unutrašnjeg okruženja: mit o genetici Do sada smo govorili o tome kako se kvantni model realnosti povezuje sa promenom i proveo sam većinu vremena govoreći o našim emocijama, mozgu i telu. Videli smo da prevladavanje misli i osećanja koji se ponavljaju i koje je telo memorisalo predstavlja osnovni uslov ako želimo da odbacimo naviku da budemo ono ko smo. Jedan veoma veliki aspekat prekidanja s tom navikom povezan je s našim fizičkim zdravljem. Naravno, u hijerarhiji stvari koju većina nas želi da promeni

u svom životu, pitanje zdravlja se nalazi negde pri vrhu. A kada se radi o tome šta bismo želeli da promenimo u vezi sa svojim zdravstvenim stanjem, postoji jedan skup dogmi koje ćemo morati da preispitamo i odbacimo - a to je mit da geni kreiraju bolest i zablude genetičkog determinizma. Takođe ćemo govoriti o jednom naučnom pogledu na ovo koji možda neće biti nov za vas i koji se naziva epigenetika: kontrola gena izvan ćelije ili, preciznije rečeno, istraživanje promena u funkciji gena do koje dolazi bez promene DNK sekvenci. Isto kao što možemo da kreiramo novo iskustvo za sebe onako kako je to učinila moja ćerka, mi možemo da steknemo kontrolu nad veoma važnim delom svog života - onim o čemu obično mislimo kao o svojoj genetskoj sudbini. Dok budemo išli dalje, videćete da znati ponešto o svojim genima i o tome šta im šalje signale da se izraze ili ne izraze, jeste od suštinske važnosti za razumevanje zašto morate da se promenite iznutra ka spolja. Naučni stav je bio da su naši geni odgovorni za većinu bolesti. Međutim, pre nekoliko decenija naučna zajednica je kao usput spomenula da je grešila i objavila da okruženje time što aktivira ili dezaktivira određene gene predstavlja faktor koji najviše utiče na stvaranje bolesti. Danas znamo da manje od 5 posto svih bolesti potiče od jednog jedinog genetskog poremećaja (kao što je TejSaksova bolest i Hantingtonova bolest), dok je oko 90 posto oboljenja povezano sa načinom života, hroničnim stresom i toksičnim faktorima iz okruženja. A ipak faktori iz spoljašnjeg okruženja su samo deo slike. Pitanje je zašto dvoje ljudi može da bude izloženo istom toksičnom okruženju i jedno od njih se razboli, a drugo ne. Kako to da kod neke osobe koja ima poremećaj višestruke ličnosti jedna od tih ličnosti može da pati od ozbiljne alergije na nešto, dok druga ličnost u istom telu može da bude imuna na isti antigen ili stimulus? Zašto, kada je većina zdravstvenih radnika izložena svakog dana različitim patogenima, lekari i drugi medicinski radnici nisu stalno bolesni? Takođe, postoje brojna proučavanja identičnih blizanaca (koji imaju iste gene) koji su imali veoma različita iskustva što se tiče njihovog zdravlja i dugovečnosti. Na primer, bez obzira što su oba blizanca imala porodičnu istoriju neke bolesti, ta bolest se često manifestovala kod jednog blizanca, a nije kod drugog. Isti geni, različiti ishodi. U svim ovim slučajevima, da li je moguće da je osoba koja je ostala zdrava imala toliko koherentan i uravnotežen vitalni unutrašnji poredak da, čak i kada je njeno telo bilo izloženo istim opasnim uslovima iz okruženja, spoljašnji svet

nije imao nikakav uticaj na ekspresiju njenih gena i tako nije poslao signal genima da kreiraju bolest? Tačno je da spoljašnje okruženje utiče na naše unutrašnje okruženje. Da li možemo, menjajući svoje unutrašnje stanje postojanja, da savladamo efekte stresnog ili toksičnog okruženja tako da se određeni geni ne aktiviraju? Možda nismo u stanju da kontrolišemo sve uslove koji vladaju u našem spoljašnjem okruženju, ali sasvim sigurno imamo izbor u kontrolisanju svog unutrašnjeg okruženja.

Geni: sećanja na prošlo okruženje Da bismo objasnili kako možemo da kontrolišemo svoje unutrašnje okruženje, potrebno je da malo govorimo o prirodi gena, koji se aktiviraju u našem telu kada ćelije proizvode određene proteine koji su gradivni blokovi života. Telo je fabrika za proizvodnju proteina. Ćelije mišića stvaraju proteine mišića koji se nazivaju aktin i miozin, ćelije kože stvaraju proteine kože koji se nazivaju kolagen i elastin, a ćelije stomaka stvaraju proteine stomaka koji se nazivaju enzimi. Većina ćelija stvara proteine, a geni predstavljaju način na koji ih one stvaraju. Mi aktiviramo određene gene uz pomoć određenih ćelija koje stvaraju određene proteine. Način na koji se većina organizama prilagođava uslovima u svom okruženju je uz pomoć postepenih genetskih modifikacija. Na primer, kada je neki organizam suočen s teškim uslovima koji vladaju u njegovom okruženju, kao što su, recimo, ekstremne temperature, opasni predatori, razorni vetrovi, snažne struje i tako dalje, on je primoran da savlada te teške aspekte svog sveta da bi preživeo. Dok taj organizam beleži ta iskustva u neuronskim mrežama u svom mozgu i u emocijama u svom telu, on se vremenom menja. Ako lavovi jure plen koji trči brže od njih, oni mogu da se aktivno angažuju i to iskustvo prenose narednim generacijama i one će razviti duže noge, oštrije zube ili veća srca. Sve ove promene predstavljaju rezultat gena koji stvaraju proteine koji modifikuju telo da bi se ono prilagodilo svom okruženju. Ostaćemo još malo u životinjskom svetu i pogledaćemo kako funkcioniše ta adaptacija, odnosno evolucija. Jedna hipotetična grupa sisara migrirala je u okruženje u kojem je temperatura bila izuzetno niska. Geni kod ovih sisara koji

su živeli tokom mnogih generacija u tim izuzetno hladnim uslovima, bili su u nekom trenutku aktivirani da proizvedu jedan novi protein, koji će dovesti do stvaranja deblje dlake i veće količine dlake (kosa i životinjsko krzno su proteini). Brojne vrste insekata su razvile sposobnost da se kamufliraju. Neki koji žive na drveću ili u drugom zelenilu prilagodili su se tako da izgledaju kao grančice ili trnje, što im je omogućilo da se sakriju od ptica. Kameleon verovatno predstavlja najpoznatiji primer ovakve „kamuflaže" i on svoju sposobnost menjanja boja duguje genetskom izražavanju proteina. U tom procesu, u gene se kodiraju uslovi iz spoljašnjeg sveta. To je evolucija, zar ne?

Epigenetika sugeriše da mi možemo da pošaljemo signal svojim genima da ponovo napišu našu budućnost Naši geni su promenljivi koliko i naš mozak. Najnovija istraživanja u genetici pokazuju da se različiti geni aktiviraju u različito vreme - oni su uvek u stanju promene i doživljavaju uticaje. Postoje geni koji zavise od iskustava i oni se aktiviraju kada dolazi do razvoja, isceljenja ili učenja; postoje geni koji zavise od ponašanja i na njih utiču stres, snažne emocije i sanjanje. Jedno od najaktivnijih područja istraživanja danas je epigenetika (doslovno znači "iznad genetike") i to je proučavanje toga kako okruženje kontroliše aktivnost gena. Epigenetika se suprotstavlja tradicionalnom modelu genetike koji smatra da DNK kontroliše sav život i da se sva ekspresija gena odigrava u ćeliji. Ovo staro shvatanje nas je osudilo na predvidljivu budućnost u kojoj naša sudbina zavisi od našeg genetskog nasleđa, a naš ćelijski život je unapred određen poput automatskog "duha u mašini". U stvari, epigenetske promene u ekspresiji DNK mogu da se prenesu na buduće generacije. Kako se one prenose ako kod DNK ostaje isti? Naučno objašnjenje ovoga ne spada u domen ove knjige, ali možemo da koristimo jednu analogiju. Uporedićemo genetičku sekvencu sa građevinskim nacrtom. Zamislite da počinjete od nacrta kuće i skenirate ga u kompjuter. Zatim koristeći fotošop možete da promenite njegov izgled na ekranu, menjajući različite karakteristike, a da ne menjate sam obrazac. Tako, na primer, možete da promenite različite stvari kao što su boja, veličina, dimenzije, srazmere, materijali i tako dalje. Hiljade ljudi (a to predstavlja

varijabile iz okruženja) mogle bi da naprave različite slike, ali sve bi one bile izraz jednog istog nacrta. Epigenetika nas osnažuje da mislimo o promeni na dublji način. Ona dovodi do promene paradigme koja nam daje slobodnu volju da aktiviramo svoje gene i modifikujemo svoju genetsku sudbinu. Kao primer toga, a i da bismo pojednostavili, kada govorim o aktiviranju gena izražavanjem na različite načine, ja ću o tome govoriti kao o uključivanju. U realnosti, geni se niti uključuju niti isključuju; njih aktiviraju hemijski signali i oni se izražavaju na određene načine, stvarajući različite proteine. Time što ćemo promeniti svoje misli, osećanja, emocionalne reakcije i načine ponašanja (na primer uvesti zdravije ponašanje u život u vezi s ishranom ili nivoom stresa), mi ćemo poslati ćelijama nove signale i one će proizvoditi nove proteine ne menjajući genetski nacrt. Dakle, bez obzira što kod DNK ostaje isti, kada se ćelija aktivira na novi način zahvaljujući novoj informaciji, ona može da kreira hiljade varijacija istog gena. Mi možemo da pošaljemo signal svojim genima da ponovo napišu našu budućnost.

Stalno ponavljanje starih stanja vodi nas ka neželjenoj genetskoj sudbini Kao što su neka područja u mozgu čvrsto umrežena, a neka druga više plastična (a to znači da su u stanju da se menjaju učenjem i sticanjem iskustava), ja verujem da su i geni takvi. Postoje određeni delovi u našoj genetici koji se lakše uključuju, a neke druge genetske sekvence su čvršće umrežene, a to znači da ih je teže aktivirati zato što su duže postojale u našoj genetskoj istoriji. U svakom slučaju, to je ono što nauka danas tvrdi. Kako da dovedemo do toga da neki geni ostanu uključeni, a da se neki drugi isključe? Ako ostanemo u istom toksičnom stanju ljutnje, istom melanholičnom stanju depresije, istom povišenom stanju anksioznosti i istom niskom stanju osećanja bezvrednosti, isti hemijski signali nastavljaju da pritiskaju istu genetsku dugmad, što na kraju dovodi do aktivacije određenih bolesli. Stresne emocije, kao što ćete uskoro saznati, zaista povlače genetski okidač, dovodeći do pojave disregulacije u ćeliji (disregulacija je poremećaj fizioloških regulativnih mehanizama) i stvaranja bolesti. Kada mislimo i osećamo se na isti način veći deo svog života i memorišemo dobro poznato stanje postojanja, naše unutrašnje hemijsko stanje nastavlja da

aktivira iste gene, što znači da mi nastavljamo da stvaramo iste proteine. Međutim, telo ne može da se prilagodi tim toliko puta ponovljenim zahtevima i ono počinje da se slama. Ako to radimo deset ili dvadeset godina, geni postaju iscrpljeni i počinju da proizvode "jeftinije" proteine. Šta to znači? Pomislite na to šta se dešava dok starimo. Naša koža se opušta zato što su kolagen i elastin načinjeni od jeftinijih proteina. Šta se dešava s našim mišićima? Oni atrofiraju, ali to uopšte nije iznenađujuće - aktin i miozin su takođe proteini. Evo još jedne analogije. Kada se proizvodi neki metalni deo za vaš automobil, to se radi upotrebom kalupa. Svaki put kada se taj kalup koristi, on doživljava uticaj određenih sila, uključujući tu toplotu i trenje, i počinje da propada. Kao što već pretpostavljate, delovi za automobile se prave s veoma malim tolerancijama (u smislu dozvoljenih varijacija dimenzija tog dela). Vremenom taj kalup se toliko izliže od upotrebe da počnu da se proizvode delovi koji se neće kako treba uklopiti s ostalim delovima. To je slično onome što se dešava u našem telu. Kao rezultat stresa ili navike da budemo ljuti, uplašeni, tužni i tako dalje, DNK koju peptidi koriste da bi proizveli proteine počeće da loše funkcioniše. Koji su efekti na gene ako ostanemo u dobro poznatoj rutini i okolnostima stvarajući iste emocionalne reakcije, radeći iste stvari, imajući iste misli, viđajući iste ljude i memorišući svoj život u predvidivom obrascu? Tada krećemo ka neželjenoj genetskoj sudbini; zarobljeni smo u istim obrascima kao što su to bile i generacije pre nas koje su se suočavale s istim ili sličnim situacijama. Ako samo ponovo proživljavamo svoja emocionalna sećanja iz prošlosti, onda idemo ka predvidljivom kraju - naše telo će početi da kreira iste genetske uslove s kojima su se i prethodne generacije suočavale. Na taj način telo će ostati isto sve dok se mi osećamo isto. Bez obzira što nam nauka govori da naše okruženje šalje signale genima koji učestvuju u evoluciji, šta ako se naše okruženje nikada ne menja? Šta ako smo mi memorisali iste uslove u spoljašnjem svetu i živimo na osnovu istih misli, načina ponašanja i osećanja? Šta ako sve u našem životu ostaje stalno isto? *** Upravo ste naučili da spoljašnje okruženje hemijski šalje signale genima kroz emocije nekog iskustva. Dakle, ako se iskustva u vašem životu ne menjaju, ni hemijski signali koji idu ka vašim genima se ne menjaju. Nikakva nova informacija iz spoljašnjeg sveta ne stiže do vaših ćelija.

Kvantni model tvrdi da mi možemo da pošaljemo signal u telo pomoću emocija i počnemo da menjamo niz genetskih dešavanja, a da ne moramo da pre toga doživimo istinsko fizičko iskustvo koje je povezano s tom emocijom. Nije potrebno da pobedimo u trci, dobijemo na lutriji ili da nas unaprede na poslu pre nego što iskusimo emocije tih dešavanja. Upamtite da mi možemo da kreiramo emociju isključivo svojim mislima. Možemo da osetimo radost ili zahvalnost pre realnog dešavanja i to u tolikoj meri da telo veruje da je ono već „u" tom dešavanju. Kao rezultat toga možemo da pošaljemo signal svojim genima da naprave nove proteine da bi promenili naše telo tako da ono bude ispred svog sadašnjeg okruženja.

Da li uzvišena stanja uma proizvode zdravije izražavanje gena? Evo jednog primera kako možemo da pošaljemo signal novim genima na nove načine kada počnemo da emocionalno prihvatamo neki događaj iz budućnosti pre nego što se on zaista manifestovao. U Japanu je urađeno jedno istraživanje da bi se otkrilo kakve efekte ima nečije stanje uma na bolest. Subjekti su bili pacijenti s dijabetesom tipa 2 koji su primali insulin i podeljeni su na dve grupe. Imajte na umu da se većina dijabetičara leči insulinom da bi uklonila šećer (glukozu) iz krvi i deponovala ga u ćelije u kojima može da se koristi za energiju. U vreme tog istraživanja ljudi koji su bili uključeni u njega lečeni su insulinskim pilulama ili injekcijama da bi im to pomoglo da kontrolišu povišeni nivo šećera u krvi. Obe grupe su postile i tada je ispitivan nivo šećera u krvi da bi se utvrdila osnovna vrednost. Zatim je jedna grupa subjekata gledala neku komediju sat vremena, dok je kontrolna grupa posmatrala neko dosadno predavanje. Subjekti su zatim pojeli ukusan obrok, posle čega im je ponovo urađena analiza šećera u krvi. Postojala je značajna razlika između subjekata koji su uživali u komediji i onih koji su gledali dosadno predavanje. U proseku, kod onih koji su gledali predavanje nivo šećera u krvi je skočio za 123 mg/dl - što je dovoljno visoko da im je bilo potrebno da uzmu insulin da ne bi ušli u opasnu zonu. U veseloj grupi koja se smejala sat vremena vrednosti šećera u krvi posle jela podigle su se za upola te vrednosti (nešto malo iznad normalnog nivoa).

Na početku su istraživači koji su obavili ovaj eksperiment mislili da se kod subjekata koji su se razveselili nivo šećera smanjio zato što je, dok su se smejali, dolazilo do kontrakcije njihovih stomačnih mišića i mišića dijafragme. Istraživači su pošli od toga da, kada se neki mišić kontrahuje, on koristi energiju - a energija koja cirkuliše je glukoza. Međutim, istraživači su otišli i dalje. Ispitali su genetsku sekvencu kod veselih subjekata i otkrili da su ovi dijabetičari doveli do promene dvadeset tri različite ekspresije gena samo što su se smejali dok su gledali komediju. Njihovo uzvišeno stanje uma je očigledno predstavljalo okidač za to da njihov mozak pošalje nove signale ćelijama koje su uključile one genetske varijacije koje su omogućile njihovom telu da prirodno reguliše gene odgovorne za procesuiranje šećera u krvi. Naše emocije mogu da uključe neke genetske sekvence i isključe neke druge, kao što je ovo istraživanje jasno pokazalo. Samo tim što se telu šalje signal s novom emocijom, subjekti koji su se smejali promenili su svoju unutrašnju hemiju i promenili ekspresiju svojih gena. Ponekad promena u ekspresiji gena može da bude iznenadna i dramatična. Da li ste ikada čuli za ljude koji su, pošto su doživeli neku izuzetno stresnu situaciju, preko noći potpuno osedeli? To je primer gena na delu. Oni su doživeli toliko jaku emocionalnu reakciju da su promenili svoju telesnu hemiju koja je uključila gene za izražavanje sede kose i isključila gene za normalnu boju kose, i to sve u roku od nekoliko sati. Oni su emocijama poslali signal novim genima na novi način i time hemijski promenili svoje unutrašnje okruženje. Kao što sam već govorio u poslednjem poglavlju, kada "iskusite" neki događaj više puta tako što mentalno vraćate svaki njegov aspekat u svom umu, vi osećate ono što bi taj događaj mogao da izazove u vama pre nego što se on zaista odigra. Menjajući svoje neuronske mreže u mozgu time što mislite na nove načine i prihvatajući emocije koje stvara neki događaj pre nego što se on fizički manifestuje, vi možete da genetski promenite svoje telo. Možete li da izaberete neki potencijal iz kvantnog polja (svaka mogućnost već postoji u njemu) i emocionalno prihvatite budući događaj pre nego što ga zaista doživite? Da li to možete da uradite toliko puta da emocionalno uslovite svoje telo za novi um, na taj način šaljući signale novim genima na nove načine? Ako možete, veoma je verovatno da ćete početi da oblikujete svoj mozak i telo u

novo izražavanje tako da se oni fizički promene pre nego što se željena potencijalna realnost manifestuje.

Promenite svoje telo: zašto uopšte podizati prst? Mi možda verujemo da možemo da promenimo svoj mozak razmišljanjem, ali koje će efekte, ako ih uopšte i ima, to imati na telo? Pomoću jednostavnog procesa mentalnog probanja neke aktivnosti možemo da dobijemo velike koristi, a da ne moramo ni prst da pomerimo. Evo jednog primera kako se to bukvalno desilo. Kao što je opisano u članku objavljenom 1992. godine u časopisu za neurofiziologiju, subjekti su bili podeljeni na tri grupe:  od prve grupe je traženo da vežba kontrahujući i opuštajući jedan prst na levoj ruci tokom pet jednočasovnih seansi vežbanja nedeljno u trajanju od četiri nedelje;  druga grupa je mentalno radila istu vežbu, u istom vremenskom periodu, a da nije fizički aktivirala nijedan mišić u prstu;  ljudi u kontrolnoj grupi nisu vežbali ni fizički ni u svom umu. Na kraju ovog istraživanja naučnici su uporedili rezultate. Kod prve grupe učesnika je merena snaga prsta naspram one kod kontrolne grupe. To i nije iznenađujuće, zar ne? Grupa koja je radila vežbu pokazala je 30 posto veću snagu prsta od onih u kontrolnoj grupi. Svi znamo da ćemo, ako ponavljamo neku vežbu i opterećujemo neki mišić, povećati snagu tog mišića. Ono što verovatno ne bismo očekivali jeste da je grupa koja je mentalno radila vežbu pokazala 22 posto povećanje mišićne snage! Dakle, um je proizveo merljivi fizički efekat na telo. Drugim rečima, telo se promenilo, a da nije doživelo nikakvo fizičko iskustvo. Isto kao što su istraživači radili sa subjektima koji su mentalno radili vežbu s prstom i onima koji su zamišljali kako sviraju skale na klaviru, tako su rađeni i eksperimenti u kojima se poredilo praktično iskustvo sa mentalnim probanjem kod ljudi koji su radili vežbe za bicepse. Rezultati su bili isti. Bez obzira da li su učesnici eksperimenta fizički radili vežbe ili mentalno, kod svih njih je došlo do povećanja snage bicepsa. Znači, mentalno vežbanje je dovelo do fizioloških promena bez ikakvog fizičkog iskustva.

Kada se telo promenilo fizički/biološki tako da izgleda kao da je postojalo neko fizičko iskustvo, a do toga je došlo samo mislima, odnosno isključivo mentalnim naporima, onda to, posmatrano iz kvantne perspektive, predstavlja dokaz da se taj događaj već odigrao u našoj realnosti. Ako mozak nadogradi svoj hardver tako da deluje kao da se iskustvo zaista fizički odigralo, a telo je genetski ili biološki promenjeno (a to znači da se na njemu vide dokazi da se to desilo), a do obe ove vrste promena je došlo iako mi nismo ništa „radili" u trodimenzionalnom svetu, onda se taj dogadaj desio i u kvantnom svetu svesti i u svetu fizičke realnosti. Kada u mislima probate buduću realnost sve dok se vaš mozak fizički ne promeni tako da izgleda kao da je doživeo to iskustvo i kada emocionalno prihvatite tu novu nameru toliko puta da se vaše telo promeni da bi odrazilo da je ono imalo to iskustvo... e, onda, držite se dobro jer je to trenutak kada vas taj događaj pronalazi! To će doći do vas na način koji najmanje očekujete, da ne ostane ni trunke sumnje da je došlo zahvaljujući vašoj povezanosti s većom svešću, tako da vas podstakne da to ponovo uradite.

POGLAVLJE 4

PREVLADAJTE VREME Mnogo je pisano o važnosti toga da se ostane prisutan u sadašnjem trenutku. Mogu da navedem različite statističke podatke, počevši od vožnje u stanju rasejanosti, pa do razvoda da bih podržao ideju da je ljudima jako teško da ostanu prisutni u sadašnjosti. Doprineću tom znanju tako što ću izraziti taj koncept iz kvantne perspektive. U sadašnjosti svi potencijali postoje simultano u polju. Kada smo „prisutni", kada se nalazimo u sadašnjem trenutku, mi možemo da budemo izvan prostora i vremena i možemo da učinimo da bilo koja od tih mogućnosti postane realnost. Nasuprot tome, kada smo uronjeni u svoju prošlost, nijedan od tih novih potencijala ne postoji. Naučili ste do sada da, kada pokušamo da se promenimo, reagujemo poput zavisnika zato što smo zaista postali zavisni od svojih dobro nam poznatih hemijskih stanja postojanja. Vi znate da, kada imate neku zavisnost, to je kao da vaše telo ima sopstveni um. Dok prošli događaji pokreću isti hemijski odgovor kao i prvobitno dešavanje, vaše telo veruje da ponovo doživljava taj događaj. Kada na osnovu tog procesa postanemo uslovljeni da budemo podsvesni um, tada je telo nadvladalo um i ono je u stvari postalo um i zbog toga može da na neki način misli. Prethodno sam samo nagovestio da telo postaje um zahvaljujući ciklusu razmišljanja i osećanja, osećanja i razmišljanja. Međutim, postoji još jedan način na koji se to dešava i on je zasnovan na prošlim sećanjima. Evo kako to funkcioniše: vi imate neko iskustvo koje nosi emocionalni naboj. Zatim imate misao u vezi s tim prošlim događanjem. Ta misao onda postaje sećanje koje automatski reprodukuje emociju tog događaja.

Ako nastavite da mislite o tom sećanju iznova i iznova, misao, sećanje i emocija se spajaju u jedno i vi „memorišete" tu emociju. Sada živeti u prošlosti postaje manje svesni proces, a više podsvesni.

Crtaž 4A. Misao proizvodi sećanje koje kreira emociju. Vremenom misao postaje sećanje koje stvara emociju. Ako se ovaj proces ponovi dovoljan broj puta, misao postaje sećanje koje je emocija. Mi memorišemo emociju.

Podsvest sadrži veliki broj fizičkih i mentalnih procesa koji se odvijaju izvan svesti. Većina tih aktivnosti se obavlja da bi telo funkcionisalo. Naučnici govore o tom regulatornom sistemu koristeći termin autonomni nervni sistem. Mi ne moramo da svesno mislimo o tome da dišemo, da nam srce kuca, da podižemo i spuštamo telesnu temperaturu ili o bilo kom drugom od miliona procesa koji pomažu telu da radi kako treba i isceljuje se. Verujem da i sami možete da vidite koliko je za nas potencijalno opasno da predamo kontrolu nad svojim svakodnevnim emocionalnim odgovorima svojim sećanjima i okruženju - tom automatskom sistemu. Taj podsvesni set rutinskih reakcija može da se uporedi sa autopilotom u avionu ili sa kompjuterskim programima koji rade u pozadini. Ovo što se pokušava da se kaže ovim jeste da postoji nešto ispod površine naše svesti što kontroliše kako se ponašamo. Evo jednog primera da bismo ovo objasnili. Zamislite da ste u svom detinjstvu jednog dana došli kući i otkrili da vaš voljeni kućni ljubimac leži mrtav na

podu. Svaka senzorna impresija tog iskustva bi bila duboko utisnuta u vaš mozak. To iskustvo bi ostavilo ožiljke na vama. Kad se radi o traumatičnim iskustvima kao što je ovo, lako je shvatiti kako te emocije mogu da postanu nesvesne memorisane reakcije na svaki „okidač” iz vašeg okruženja koji vas podseća da ste izgubili nekog koga ste voleli. Do sada ste naučili da, kada mislite o takvom iskustvu, vi u svom mozgu i telu kreirate iste emocije kao da se sada taj događaj ponovo odigrava. Da bi se aktivirao taj program, sve što je potrebno jeste jedna misao ili jedna reakcija na sličan događaj u spoljašnjem svetu - i vi počinjete da osećate emociju svoje tuge iz prošlosti. Taj okidač može da bude kada vidite nekog psa koji izgleda kao vaš pas ili odete na neko mesto na koje ste ga vodili dok je bio štene. Bez obzira koja je ta senzorna informacija, ona aktivira emociju. Ti emocionalni okidači mogu da budu očigledni ili suptilni, ali svi oni utiču na vas na podsvesnom nivou i, pre nego što možete da počnete da procesuirate ono što se desilo, vi se vraćate u to emocionalno/hemijsko stanje tuge, ljutnje i bola. Kada se to desi, telo rukovodi umom. Možete da upotrebite svoj svesni um da biste pokušali da izađete iz tog emocionalnog stanja, ali bez obzira na to, vi se osećate kao da nemate kontrolu. Setite se Pavlova i njegovih pasa. Devedesetih godina 19. veka ovaj mladi ruski naučnik vezao je nekoliko pasa za sto, pozvonio zvoncetom i onda ih dobro nahranio. Vremenom, nakon što je ponavljao izlaganje tih pasa istim stimulusima, on bi samo pozvonio zvoncetom i psi bi počeli da luče pljuvačku u iščekivanju hrane. Ovo se naziva uslovni odgovor i taj proces se odigrava automatski. Zašto? Zato što telo počinje da automatski odgovara (setite se autonomnog nervnog sistema). Kaskada hemijskih reakcija koja je pokrenuta u roku od nekoliko trenutaka menja fiziološki telo i to se dešava uglavnom podsvesno - s malo ili bez ikakvog svesnog napora. To je jedan od razloga zašto je toliko teško promeniti se. Svesni um može da bude u sadašnjosti, ali podsvesni telo/um živi u prošlosti Očekujemo da će se neki predvidljivi budući događaj desiti polazeći od nekog sećanja iz prošlosti i mi smo tada poput ovih Pavlovljevih pasa. Jedno određeno iskustvo s jednom određenom osobom ili stvari u nekom određenom trenutku u prošlosti automatski (odnjosno, autonomno) dovodi do toga da mi odgovaramo fiziološki.

Kada prekinemo sa svojim emocionalnim zavisnostima koje su ukorenjene u našoj prošlosti, više neće biti nikakvog okidača koji će moći da izazove da se vratimo u iste automatske programe svog starog ja. Dakle, postoji velika mogućnost da bez obzira što mi "mislimo" ili "verujemo" da živimo u sadašnjosti, naše telo zapravo živi u prošlosti.

Od emocija ka raspoloženju, pa ka temperamentu i na kraju do crta ličnosti: uslovljavanje tela da živi u prošlosti Na veliku žalost većine nas, s obzirom da naš mozak uvek radi na osnovu ponavljanja i asocijacija, nije neophodna neka velika trauma da bi došlo do pretvaranja tela u um. I najmanji okidači mogu da proizvedu emocionalne odgovore koji deluju kao da su izvan naše kontrole. Tako, na primer, vozite se kolima na posao i zaustavite se kod svog omiljenog kafića u kojem više nema vaše omiljene kafe s lešnikom. Razočarani ste i gunđate zašto tako veliki kafić kao što je taj ne može da ima na zalihama tu veoma popularnu kafu. Stižete do posla i iznervirate se kada ugledate neki automobil na svom omiljenom mestu za parkiranje. Ulazite u prazan lift i s očajanjem otkrivate da je neko već pritisnuo svu dugmad. Kada konačno uđete u svoju kancelariju, neko prokomentariše: "Šta s tobom nije u redu? Deluješ neraspoloženo?" Vi pričate svoju priču i ta osoba saoseća s vama. Na kraju zaključujete: "Loše sam raspoložen. Proći će me." Stvar je u tome da neće. Raspoloženje je hemijsko stanje postojanja, obično kratkotrajno, i ono predstavlja izraz produžene emocionalne reakcije. Nešto u vašem okruženju - u ovom slučaju to što u kafiću nisu bile zadovoljene vaše potrebe, posle čega je usledilo još nekoliko malih uznemirenja - pokreće u vama emocionalnu reakciju. Hemijske supstance te emocije ne iskoriste se odmah istog trenutka, već njihovo delovanje traje još neko vreme. Ja to nazivam refraktorni period - a to je vreme od oslobađanja tih hemijskih supstanci do trenutka kada njihovo delovanje prolazi. Naravno, što je duži refraktorni period, vi duže doživljavate ta osećanja. Kada hemijski refraktorni period neke emocionalne reakdje traje satima ili čak danima, to je raspoloženje.

Šta se dešava kada tako stvoreno raspoloženje nastavi da i dalje traje? Vi ste sve od tog dana pomalo nervozni i sada se tokom poslovnog sastanka osvrćete po prostoriji i sve o čemu možete da mislite to je kako je nečija kravata užasna, kako vaš šef priča kroz nos i to zvuči gore neko kad neko škripi noktima po tabli. U tom trenutku vi niste samo „u raspoloženju”. Vi sada izražavate temperament, a to je tendencija prema uobičajenom izražavanju emocija kroz određene načine ponašanja. Temperament je emocionalna reakcija čiji refraktorni period iznosi od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. I na kraju, ako refraktorni period neke emocije traje mesecima ili godinama, ta tendencija se pretvara u crtu ličnosti. Tada vas drugi opisuju kao „ogorčenog” ili „ljutog” ili „kritičnog”. Dakle, naše crte ličnosti su često zasnovane na našim prošlim emocijama. Uglavnom ličnost (a to je ono kako mislimo, ponašamo se i osećamo se) ima svoje korene u prošlosti. Dakle, da bismo promenili svoju ličnost, moramo da promenimo emocije koje smo memorisali. Moramo da izađemo iz prošlosti.

Crtež 4B. Progresija različitih refraktornih perioda. Neko iskustvo stvara emocionalnu reakciju, koja onda postaje raspoloženje, a nakon toga temperament i na kraju crta ličnosti. Mi kao ličnost memorišemo svoje emocionalne reakcije i živimo u prošlosti.

Mi ne možemo da se promenimo kada živimo predvidljivu budućnost Postoji još jedan način na koji se zaglavljujemo i sprečavamo sebe da se promenimo. Mi možemo da uvežbamo telo da bude um da bismo živeli u predvidljivoj budućnosti zasnovanoj na sećanju na poznatu prošlost - i na taj način ponovo propuštamo dragoceni sadašnji trenutak. Kao što znate, mi možemo da uslovimo svoje telo da živimo u budućnosti. Naravno, to može da bude način da se naš život promeni nabolje onda kada donesemo svesnu odluku da se fokusiramo na željeno novo iskustvo, kao što je to moja ćerka uradila kada je kreirala onaj letnji posao u Italiji. Kao što ta njena priča pokazuje, ako se fokusiramo na željeni budući događaj i onda zamišljamo i planiramo kako ćemo se pripremiti ili ponašati, doći će trenutak kada ćemo biti toliko jasni i fokusirani u vezi s tom mogućom budućnošću da će naše misli postati iskustvo. Kada misao postane iskustvo, njen krajnji proizvod je emocija. Kada počnemo da doživljavamo emociju tog događaja unapred u odnosu na njegovo realno pojavljivanje, telo (koje je nesvesni um) počinje da odgovara na to kao da se taj događa) sada odigrava. S druge strane, šta se dešava ako počnemo da anticipiramo neka neželjena buduća dešavanja ili čak postanemo opsednuti nekim najgorim mogućim scenarijem na osnovu svojih sećanja iz prošlosti? Mi i dalje programiramo telo da doživljava budući događaj pre nego što se on desi. Telo nije više u sadašnjem trenutku, a nije ni u prošlosti; ono živi u budućnosti - ali to je budućnost koja je zasnovana na nekoj našoj konstrukciji iz prošlosti. Kada se to dogodi, naše telo ne zna da napravi razliku između pravog događaja koji se odigrava u realnosti i onoga što mi radimo mentalno. Zbog toga što se mi pripremamo da bismo bili spremni na to što mislimo da bi moglo da se dogodi, telo počinje da se sprema za to i, na jedan veoma realan način, ono se već nalazi u tom događaju. Evo jednog primera življenja u budućnosti na osnovu prošlosti. Zamislite da je od vas zatraženo da održite predavanja pred trista pedeset ljudi, a vi se plašite da budete na pozornici, što je zasnovano na vašim sećanjima na prethodne užase koje ste doživeli kada ste javno govorili u davnoj prošlosti. Kad god pomislite na to predavanje, vi zamišljate sebe kako stojite tamo i mucate i gubite nit misli. Vaše telo počinje da reaguje kao da se taj budući događaj sada odigrava; osećate napetost u ramenima, srce vam kuca ubrzano i obilno se znojite. Dok

anticipirate taj užasni dan, vi dovodite do toga da vaše telo već živi u toj stresnoj realnosti. Opsednuti mogućnošću da ponovo ne uspete, toliko ste fokusirani na tu očekivanu realnost da ne možete da se koncentrišete ni na šta drugo. Vaše telo i um su polarizovani i idu iz prošlosti u budućnost i natrag. Kao rezultat toga, vi uskraćujete sebi novinu čudesnog budućeg ishoda. Evo jednog univerzalnijeg primera življenja u budućnosti. Recimo da se vi godinama budite svakog novog dana i odmah automatski uranjate u isti stari podsvesni skup postupaka. Telo je toliko naučeno da anticipira i obavlja vaše svakodnevne postupke da ide gotovo mehanički od jednog do drugog zadatka. Tu je hranjenje psa, pranje zuba, oblačenje, pravljenje čaja, iznošenje đubreta, uzimanje pošte... jasno vam je o čemu pričam. I mada se možda budite s mišlju da ćete uraditi nešto drugačije, vi hvatate sebe kako radite potpuno iste stare stvari. Nakon što ste memorisali te postupke deceniju ili dve, vaše telo je postalo naučeno da očekuje da uradi te stvari. Ono je zapravo podsvesno programirano da živi u toj budućnosti i na taj način vam omogućava da dremate dok ste za volanom... čak bismo mogli da kažemo da vi više i ne vozite svoj automobil. Vaše telo ne može da postoji u sadašnjem trenutku. Ono vas kontroliše tako što pokreće gomilu nesvesnih programa dok vi sedite i dopuštate mu da vas vodi prema poznatoj sudbini. Da biste prevladali te svoje automatske navike i prestali da očekujete budućnost, potrebna je sposobnost da živite veće od vremena. (Nešto više o tome uskoro.)

Živeti u prošlosti koja je vaša budućnost Evo još jednog primera koji pokazuje kako poznata osećanja kreiraju odgovarajuću budućnost. Pozvani ste kod jednog kolege na roštilj na proslavu Dana nezavisnosti 4. jula. Od svakog iz vašeg odeljenja se očekuje da dođe. Vama se domaćin ne dopada. Uvek je bio "broj jedan" i stavlja to svima do znanja. Svaki put kada je on u prošlosti bio domaćin nekog okupljanja, vi ste završili tako što ste se loše proveli, a taj čovek je uspevao da svaki put pritisne neki živac u vama. Dok se sada vozite ka njegovoj kući, sve o čemu možete da

mislite jeste kako je tokom poslednje zabave prekinuo sve u jelu da bi mogao da pokloni svojoj ženi novi „BMW". Sigurni ste, kao što govorite svojoj ženi cele nedelje pre zabave, da će to biti loš dan. I on zaista postaje takav. Vi se ne zaustavljate na znak stop i dobijate kaznu, jedan od vaših kolega prosipa pivo na vaše pantalone i košulju. Hamburger za koji ste rekli da želite da bude srednje pečen dolazi vam gotovo potpuno sirov. I obzirom na vaš stav (vaše stanje postojanja), kako ste uopšte mogli da očekujete da stvari budu drugačije? Probudili ste se očekujući da će taj dan biti užasan i on je to i bio. Naizmenično ste išli od toga da ste bili opsednuti neželjenom budućnošću (očekujući ono što će doći) i živeli u prošlosti (poredeći stimuluse sa onima koje ste nekada dobili) tako da ste kreirali to isto. Ako počnete da vodite računa o svojim mislima i zapisujete ih, otkrijete da uglavnom ili mislite unapred ili se osvrćete unazad.

Živite svoju željenu novu budućnost u dragocenoj sadašnjosti Evo još jednog od onih velikih pitanja: ako znate da ćete, time što ste prisutni u sadašnjosti i što ste isekli i odbacili svoje veze s prošlošću, moći da pristupite svim mogućih ishodima u kvantnom polju, zašto biste izabrali da živite u prošlosti i nastavili da kreirate istu budućnost? Zašto ne biste uradili ono što je već sada u vašoj moći da uradite - da mentalno promenite fizički svoj mozak i telo tako da možete da se promenite pre nego što se željeno iskustvo realno odigra? Zašto ne biste izabrali da živite u budućnosti po svom izboru - već sada, odnosno unapred? Umesto da opsesivno razmišljate o nekom traumatičnom ili stresnom događaju kojeg se plašite u budućnosti, što je zasnovano na vašem iskustvu iz prošlosti, budite opsednuti novim željenim iskustvima koja još niste emocionalno prihvatili. Dopustite sebi da živite u toj potencijalnoj novoj budućnosti tada, i to toliko da vaše telo počne da prihvata i veruje da vi doživljavate uzvišene emocije tog novog budućeg ishoda u sadašnjem trenutku (naućićete kasnije kako to možete da uradite). Da li se sećate da sam rekao da je mojoj ćerki bilo potrebno da živi u svom sadašnjem životu kao da već doživljava iskustvo leta provedenog u Italiji? Radeći to ona je slala u kvantno polje poruku da se taj događaj fizički već odigrao.

Najveći ljudi u svetu su ovo uradili, na hiljade takozvanih običnih ljudi je to uradilo, pa i vi možete to da uradite. Vi posedujete neurološku mašineriju kojom možete da transcendirate vreme i možete da to pretvorite u veštinu. Ono što bi neko mogao da nazove čudima, ja opisujem kao slučajeve osoba koje su radile na tome da promene svoje stanje postojanja tako da njihovo telo i um nisu više samo zapisi njihove prošlosti, već aktivni partneri koji preduzimaju korake ka novoj i boljoj budućnosti.

Prevladavanje „Velike trojke": uzvišena stanja i obična izmenjena stanja svesti Do sada ste već shvatili da je glavna prepreka tome da prekinete s navikom da budete ono ko ste ta da razmišljate i osećate se jednako svom okruženju, svom telu i vremenu. Dakle, kako da naučite da mislite i osećate se (budete) veće od „Velike trojke" vaš je prvi cilj dok se pripremate za proces meditacije koji ćete naučiti u ovoj knjizi. Kladim se da ste u nekom trenutku u svom životu (možda čak i često) već bili u stanju da mislite veće od svog okruženja, tela i vremena. Ti trenuci kada ste prevladavali „Veliku trojku" ono su što neki nazivaju "biti u zoni". Postoji više načina da se opiše ono što se dešava kada naše okruženje, naše telo i naš osećaj za proricanje vremena nestanu i mi smo „izgubljeni" za svet. Dok sam govorio različitim grupama ljudi širom sveta, tražio sam od njih da mi opišu svoje kreativne trenutke kada su bili toliko zaokupljeni onim što su radili ili bili toliko opušteni i relaksirani da im se činilo da ulaze u izmenjeno stanje svesti. Ova iskustva obično potpadaju pod dve kategorije. Prva kategorija su takozvana uzvišena stanja, a to je ono što smatramo transcendentnim iskustvima kada ulazimo u stanje postojanja koje se obično pripisuje monasima i misticima. U poređenju s ovim veoma visokim duhovnim događajima, ostala iskustva ove vrste su više svetovna, obična i prozaična - ali to ipak ne znači da su manje važna. Takvi trenuci su se meni desili mnogo puta (mada ne onoliko često koliko bih želeo) dok sam se nalazio u procesu pisanja ove knjige. Kada sam počeo da je pišem, često sam imao mnoge druge stvari na umu - svoj zgusnuti raspored putovanja, pacijente, decu, osoblje klinike, koliko sam gladan, koliko mi se spava, koliko sam srećan - u dobrim danima kada se činilo da reči prosto teku iz

mene, to je bilo kao da moje ruke i tastatura predstavljaju produžetak mog uma. Ja tada nisam svestan toga da se moji prsti pokreću ili da su mi leđa naslonjena na naslon stolice. Drveće koje se povija na povetarcu ispred moje kancelarije nestaje, blaga ukočenost u vratu mi više ne odvraća pažnju i ja sam potpuno fokusiran i uronjen u reči na svom monitoru. U nekom trenutku shvatam da je prošlo sat ili više vremena, a da je to meni delovalo kao jedan jedini trenutak. Ovakve stvari su se sigurno i vama dešavale - verovatno dok ste vozili kola, gledali film, uživali u večeri u dobrom društvu, čitali, pleli, svirali klavir ili jednostavno sedeli na nekom tihom mestu u prirodi. Ne znam kako je s vama, ali ja se često osećam neverovatno osveženim nakon što iskusim jedan od takvih trenutaka kada mi deluje da su moje okruženje, moje telo i vreme nestali. To se ne dešava uvek dok pišem, ali otkako sam završio svoju drugu knjigu, počelo je da se dešava češće. Vežbajući sam uspeo da steknem kontrolu tako da mi takva iskustva više nisu slučajna i nasumična kao što su bila na početku. Da biste prevladali „Veliku trojku" i omogućili lakše pojavljivanje takvih trenutaka od suštinske je važnosti da izgubite svoj um i kreirate novi.

POGLAVLJE 5

STANJE PREŽIVLJAVANJA I STANJE KREIRANJA U poslednjem poglavlju namerno sam koristio primer svog pisanja da bih ilustrovao poentu u vezi s prevladavanjem "Velike trojke" zato što vi, dok pišete, kreirate reči (bilo da to radite na fizičkoj stranici papira ili u digitalnom dokumentu na kompjuteru). Ista kreativnost postoji kada slikate, svirate neki muzički instrument, rezbarite drvo ili se bavite bilo kojom drugom aktivnošću koja ima uticaj na prekidanje veza kojima vas „Velika trojka" drži privezanim za sebe. Zašto je toliko teško živeti u tim kreativnim trenucima? Kada se fokusiramo na neželjenu prošlost ili budućnost od koje strahujemo, to znači da živimo pod stresom - u stanju preživljavanja. Bilo da smo opsednuti svojim zdravljem (opstankom tela), plaćanjem hipoteke na kuću (sklonište od spoljašnjeg okruženja koje je neophodno za preživljavanje) ili time što nemamo dovoljno vremena da bismo uradili sve ono što je potrebno da bismo opstali, većini od nas je mnogo poznatije zavisničko stanje uma koje nazivamo „preživljavanje" nego što je stanje u kojem živimo kao kreatori. U svojoj prvoj knjizi detaljno sam govorio o razlici između života u stanju kreiranja i života u stanju preživljavanja. Dakle, za potpunije objašnjenje ove razlike možete da pročitate poglavlja od 8 do 11 u knjizi Razvijte svoj mozak. Na stranicama koje sada slede govoriću ukratko o razlikama između ova dva stanja. Pomislite na život u stanju preživljavanja tako što ćete zamisliti neku životinju, kao što je jelen, recimo, koji zadovoljno pase u šumi. Pretpostavimo da se on

nalazi u homeostazi, odnosno u stanju savršene ravnoteže. Međutim, ako taj jelen opazi neku opasnost u spoljašnjem svetu - recimo nekog predatora uključuje se njegov nervni sistem i pokreće reakciju "borba ili beg". To je simpatički nervni sistem i on je deo autonomnog nervnog sistema čija je funkcija da rukovodi automatskim funkcijama tela kao što su varenje, regulacija temperature, nivo šećera u krvi i slično. Da bi se jelen pripremio da se nosi sa stanjem uzbune u kojem se nalazi, dolazi do promena u hemiji tela - simpatički nervni sistem automatski aktivira nadbubrežne žlezde da bi aktivirao veliku količinu energije. Ako jelena juri čopor kojota, on koristi tu energiju da bi pobegao. Ako je dovoljno brz da pobegne nepovređen, on možda posle petnaest do dvadeset minuta, kada pretnje više nema, nastavlja da mirno pase jer se njegova unutrašnja ravnoteža ponovo uspostavila. Mi ljudi posedujemo isti takav sistem. Kada zapazimo neku opasnost, naš simpatički nervni sistem se uključuje, energija se mobiliše i tako dalje, prilično slično onome što se dešava kod jelena. Tokom rane ljudske istorije ovaj čudesni adaptivni mehanizam za reagovanje nam je pomogao da se suočimo s pretnjama od predatora i drugih opasnosti po naš opstanak. Te životinjske karakteristike su dobro koristile za našu evoluciju kao vrste.

Kod ljudi i sama misao može da predstavlja okidač za pokretanje reakcije na stres i da je nastavlja Nažalost, postoji nekoliko bitnih razlika između nas homo sapijensa i onih koji pripadaju životinjskom carstvu, s kojima delimo ovu planetu, koje su na našu štetu. Svaki put kada mi izbacimo svoje telo iz hemijske ravnoteže, to se naziva "stres". Reakcija na stres je ono kako telo prirodno reaguje kada je izbačeno iz ravnoteže i šta ono čini da bi se vratilo u ravnotežu. Bilo da vidimo lava, naletimo u prodavnici na bivšeg supružnika s kojim nismo u prijateljskim odnosima ili poludimo zbog saobraćajne gužve zato što kasnimo na sastanak, mi uključujemo svoj mehanizam odgovora na stres zato što reagujemo na svoje spoljašnje okruženje. Za razliku od životinja mi imamo sposobnost da aktiviramo reakciju "borba ili beg" isključivo svojim mislima. I, što je najvažnije, te misli ne moraju da budu povezane ni sa čim u našem sadašnjem okruženju. Mi možemo da uključimo tu reakciju u očekivanju nekog budućeg događaja. Ono što je još gore to je da možemo da proizvedemo isti stresni odgovor ponovo se vraćajući u neko

nesrećno sećanje iz prošlosti koje je utkano u tkanje naše sive moždane materije. Dakle, mi ili anticipiramo neko iskustvo koje proizvodi reakciju na stres ili se vraćamo na neko sećanje koje nam izaziva stres i na taj način naše telo postoji ili u budućnosti ili u prošlosti. Nažalost, mi pretvaramo kratkotrajne stresne situacije u dugotrajne. S druge strane, bar koliko znamo, životinje nemaju sposobnost da uključuju reakciju na stres toliko često i toliko lako i da ne mogu da je posle isključe. Taj jelen koji ponovo srećno pase travu nije obuzet mislima o tome šta se desilo pre samo nekoliko minuta, a kamoli trenutkom kada ga je kojot jurio pre dva meseca. Ta vrsta ponovljenog stresa je za nas štetna. Zbog toga nijedan organizam nije osmišljen s mehanizmom koji će se nositi s negativnim efektima po telo kada je reakcija na stres dugo uključena. Drugim rečima, nijedno biće ne može da izbegne posledice življenja u dugotrajnoj situaciji uzbune. Kada mi uključimo svoju reakciju na stres i ne možemo da je isključimo, nalazimo se na putu ka tome da doživimo neki poremećaj u telu. Recimo da je kod vas sistem „borba ili beg" stalno uključen zbog nekih okolnosti koje su preteće po vas u vašem životu (realnih ili imaginarnih). Dok vam srce ubrzano kuca i pumpa ogromne količine krvi u ekstremitete i vaše telo je izbačeno iz homeostaze, vaš nervni sistem vas priprema za to da pobegnete ili da se borite. Međutim, hajde da budemo otvoreni: vi ne možete da pobegnete na Bahame, niti možete da prebijete svog kolegu - to bi bilo primitivno. Kao posledica toga, vi uslovljavate svoje srce da kuca ubrzano sve vreme i nalazite se na putu da dobijete visok krvni pritisak, aritmiju i slično. A šta vas čeka ako nastavite da mobilišete svu tu energiju za stanje uzbune? Ako nastavljate da najveći deo svoje energije usmeravate ka nekom problemu u spoljašnjem okruženju, ostaće vam veoma malo energije u unutrašnjem okruženju tela. Vaš imunosistem koji nadgleda vaš unutrašnji svet ne može da nastavi s tim manjkom energije da radi na razvoju i popravkama. Zbog toga se vi razbolevate, bilo da se radi o prehladi, raku ili reumatoidnom artritisu. (Sve su to stanja koja su povezana s imunosistemom.) Kada malo razmislimo, prava razlika između životinja i nas nije to što i mi i one doživljavamo stres, već to što ljudi ponovo proživljavaju

i "unapred doživljavaju" traumatične situacije. Zašto je za nas toliko štetno to što našu reakciju na stres pokreću okidači iz prošlosti i budućnosti? Štetno je zbog toga što, kada smo toliko često izbačeni iz hemijske ravnoteže, za nas na kraju to stanje neravnoteže postaje pravilo. Kao rezultat toga postaje nam suđeno da živimo svoju genetsku sudbinu, a to u većini slučajeva znači da patimo od neke bolesti. Razlog za ovo je jasan: efekat domina od kaskade hormona i drugih hemijskih supstanci, koje se oslobađaju u našem telu kao reakcija na stres i mogu da dovedu do deregulacije nekih od naših gena, može da kreira bolest. Drugim rečima, stalni stres pritiska našu genetsku dugmad što dovodi do toga da krećemo ka svojoj genetskoj sudbini. Ono što je nekada bilo način prilagodavanja i korisna biohemijska reakcija ("borba ili beg") postalo je veoma neadaptivan i štetan set okolnosti. Na primer, kada je neki lav jurio vaše pretke, mehanizam odgovora na stres je radio tačno ono za šta je i bio osmišljen - Štitio ih je od spoljašnjeg okruženja. To znači prilagođavanje. Međutim, ako se vi iz dana u dan nervirate zbog unapređenja na poslu, suviše se usmeravate na svoju prezentaciju ili brinete zbog toga što vam je majka u bolnici, te situacije kreiraju iste hemijske supstance kao i one kao da vas juri lav. To znači biti neadaptivan. Vi ostajete predugo u stanju uzbune. Reakcija "borba ili beg" koristi energiju koja je potrebna vašem unutrašnjem okruženju. Vaše telo krade tu vitalnu energiju od vašeg imunog, digestivnog i endokrinog sistema, između ostalog, i usmerava je u mišiće koje ćete koristiti da biste se borili sa nekim predatorom ili pobegli od opasnosti. Međutim, u vašoj situaciji, to radi protiv vas. Posmatrano iz psihološke perspektive, prevelika proizvodnja hormona stresa kreira emocije ljutnje, straha, zavisti i mržnje; pokreće osećanja agresije, frustracije, strahovanja i nesigurnosti i dovodi do toga da doživljavamo bol, patnju, tugu, beznađe i depresiju. Većina ljudi provodi najveći deo svog vremena zaokupljena negativnim mislima i osećanjima. Da li je moguće da je većina stvari koje se dešavaju u našim sadašnjim okolnostima negativna? Naravno da nije. Ima toliko mnogo negativnosti zato što mi ili živimo u očekivanju stresa ili ga ponovo proživljavamo kroz svoja sećanja, tako da je većina naših misli i osećanja pokrenuta onim snažnim hormonima stresa i preživljavanja.

Kada se naša reakcija na stres aktivira, mi se fokusiramo na tri stvari i one su najvećeg značaja:  Telo (Moram da se pobrinem za njega.)  Okruženje (Gde mogu da pobegnem od ove pretnje?)  Vreme (Koliko vremena ću da utrošim da bih izbegao ovu pretnju?) Življenje u stanju preživljavanja je razlog zašto ljudima toliko dominira „Velika trojka". Reakcija na stres i hormoni koje ona pokreće primoravaju nas da se fokusiramo na svoje telo, svoje okruženje i vreme (i budemo opsednuti njima). Kao rezultat toga, počinjemo da definišemo svoje sopstvo u okviru ograničenja fizičkog područja; postajemo manje duhovni, manje svesni, manje budni i manje prisutni u sadašnjosti. Ili, da to kažemo drugačije, postajemo „materijalisti" - a to znači da smo uglavnom obuzeti mislima o stvarima u spoljašnjem okruženju. Naš identitet postaje obmotan našim telom. Mi smo zaokupljeni spoljašnjim svetom zato što je to ono na šta nas naše hemijske supstance primoravaju da obraćamo pažnju stvari koje posedujemo, ljudi koje poznajemo, mesta na koja moramo da odemo, problemi s kojima se suočavamo, frizura koja nam se ne dopada, neki delovi našeg tela, naša težina, naš izgled u poređenju s drugim ljudima, koliko imamo vremena ili koliko nemamo vremena... jasno vam je. Mi pamtimo ko smo prvenstveno na osnovu toga šta i koga znamo i stvari koje radimo. Život u stanju preživljavanja nas tera da se fokusiramo na onih 0,00001 posto realnosti umesto na 99,99999 posto.

Preživljavanje: živeti kao neko Većina nas prihvata uobičajeno shvatanje sebe kao „nekoga". Međutim, to ko smo mi zaista nema nikakve veze s „Velikom trojkom". Ono ko smo jeste svest povezana s kvantnim poljem inteligencije. Kada postanemo taj „neko", to materijalističko fizičko ja koje živi u stanju preživljavanja, mi zaboravljamo ko smo zaista. Postajemo odvojeni (i osećamo se odvojenim) od univerzalnog polja inteligencije, što više živimo pod uticajem hormona stresa, tim više njihov hemijski priliv postaje naš identitet.

Ako posmatramo sebe isključivo kao fizičko biće, ograničavamo se na zapažanje samo svojim fizičkim čulima, što više koristimo čula da bismo definisali realnost, tim više im dopuštamo da ona određuju našu realnost. Mi ulazimo u „njutnovski" način razmišljanja, koji nas drži zarobljenim u tome da stalno pokušavamo da predvidimo svoju budućnost na osnovu nekog svog prošlog iskustva. Ako se sećate, njutnovski model realnosti svodi se na predviđanje ishoda. Mi pokušavamo da kontrolišemo svoju realnost umesto da se prepustimo nečemu većem. Sve što radimo jeste da pokušavamo da preživimo. Ako kvantni model realnosti definiše sve kao energiju, zašto onda doživljavamo sebe kao fizička bića, a ne kao energetska bića? Mogli bismo da kažemo da su emocije koje su usmerene na preživljavanje (emocije su energija u kretanju) emocije niže frekvencije, odnosno niže energije. One vibriraju na sporijoj talasnoj dužini i zbog toga nas drže vezanim u fizičkom. Mi postajemo gušći, teži i više telesni zato što ta energija dovodi do toga da vibriramo sporije. Telo bukvalno postaje sastavljeno od više mase i manje energije... više mase, manje uma.

Crtež 5A. Talasi više frekvencije na vrhu vibriraju brže i zbog toga su bliže vibratornoj stopi energije i dalje od one materije. Spuštajući se dole niz skalu, možete da vidite da, što je sporija talasna dužina, tim više "materijalna" energija postaje. Na taj način emocije preživljavanja nas uzemljuju tako da budemo više nalik materiji, a manje nalik energiji. Emocije kao što su ljutnja, mržnja, patnja, stid, krivica, otuđivanje i požuda čine da se osećamo više fizički zato što imaju sporiju frekvenciju koja je više nalik frekvenciji predmeta. Više emocije kao što

su ljubav, radost i zahvalnost imaju višu frekvenciju. Kao rezultat toga, one su više nalik energiji, a manje fizički, odnosno nalik materiji. Dakle, moglo bi da bude logično da, ako bismo zaustavili svoje primitivnije emocije preživljavanja i počeli da odbacujemo svoju zavisnost od njih, naša energija bi bila viša po frekvenciji i bila bi manja verovatnoća da će nas vezati za telo. Na neki način, mi možemo da oslobodimo energiju iz tela, kada je telo „postalo" um, u kvantno polje. Dok naše emocije postaju više, mi ćemo se prirodno uzdići na viši nivo svesti, bliže izvoru... i osećaćemo se povezanijim s univerzalnom inteligencijom.

Zavisnost od toga da budemo neko Kada je uključena reakcija na stres, bilo kao odgovor na neku realnu ili zamišljenu pretnju, moćna kaskada hemijskih supstanci pojuri u naš sistem i daje nam snažan nalet energije, momentalno „budeći" naše telo i određena područja mozga da bismo usmerili svu pažnju na „Veliku trojku". Ovo može da u nama stvori snažnu zavisnost zbog toga što deluje isto kao kada se popije trostruki espreso i mi se momentalno „uključimo". Vremenom postajemo zavisni od svojih problema, loših okolnosti i nezdravih veza. Mi zatim „čuvamo" te situacije u svom životu da bismo hranili svoju zavisnost od emocija usmerenih na preživljavanje tako da možemo da se setimo ko mislimo da jesmo kao „neko". Jednostavno rečeno, nama se dopada taj nalet energije koji dobijamo zahvaljujući svojim problemima! Osim toga, mi takođe povezujemo ovo stanje emocionalne povišenosti sa svim osobama, stvarima, mestima i iskustvima u spoljašnjem svetu koji su nam poznati i bliski. Postajemo zavisni i od tih elemenata u svom okruženju; mi zapravo prihvatamo svoje okruženje kao svoj identitet. Ako ste prihvatili ideju da možemo da aktiviramo reakciju na stres samo svojim mislima, onda to znači da na taj način možemo da dobijemo isti nalet adiktivnih hemijskih supstanci stresa kao da nas juri neki predator. Kao rezultat toga postajemo zavisni i od svojih misli; one počinju da nam daju nesvesni adrenalinski „fiks" i postaje nam veoma teško da drugačije razmišljamo. Misliti „veće" od onoga kako se osećamo, odnosno razmišljati „izvan kutije" postaje nam previše neprijatno. Naime, onog trenutka kada sebi uskratimo supstancu od koje smo zavisni - u ovom slučaju dobro poznate misli i osećanja povezana s

našom emocionalnom zavisnošću - javlja se žudnja, bolovi zbog apstinencione krize i gomila unutrašnjih „glasova" koji nas nagovaraju da se ne menjamo. I tako mi ostajemo vezani okovima za svoju poznatu realnost. Na taj način naše misli i osećanja koji su uglavnom ograničavajući, vezuju nas za sve probleme, stanja, stresove i loše izbore koji su prvobitno pokrenuli reakciju „borba ili beg". Zadržavamo sve te negativne stimuluse oko sebe da bismo mogli da aktiviramo reakciju na stres zato što ta zavisnost osnažuje ideju toga ko smo i služi tome da ponovo potvrdimo svoj lični identitet. Jednostavno rečeno, većina nas je zavisna od problema i okolnosti u svom životu koji stvaraju stres. Bez obzira da li imamo loš posao ili se nalazimo u lošoj vezi, mi zadržavamo svoje probleme zato što nam oni pomažu da osnažimo ko smo kao „neko"; oni hrane našu zavisnost od emocija niske frekvencije. Ono što je najštetnije jeste to što živimo u strahu da, u slučaju da ti problemi nestanu, mi ne bismo znali šta da mislimo i kako da se osećamo i ne bismo doživljavali nalet energije koji nam omogućava da se setimo ko smo. Za većinu nas je najgora stvar da ne budemo „neko". Koliko užasno bi bilo biti „niko", odnosno nemati svoj identitet?

Sebično sopstvo Kao što možete da vidite, ono što mi identifikujemo kao svoje sopstvo postoji u okviru konteksta naše sveukupne emocionalne asocijacije s našim mislima i osećanjima, našim problemima i svim onim elementima „Velike trojke". Da li je onda ikakvo čudo što je ljudima toliko teško da uđu u sebe i napuste tu realnost koju su zapravo sami proizveli? Kako bismo znali ko smo kada ne bi bilo našeg okruženja, našeg tela i vremena? To je razlog zašto toliko zavisimo od spoljašnjeg sveta. Mi ograničavamo sebe na to da koristimo svoja čula da bismo definisali i kultivisali te emocije kako bismo dobili ponovo fiziološke povratne informacije koje onda još više učvršćuju našu zavisnost. A sve to radimo da bismo se osećali kao ljudsko biće. Kada naša reakcija preživljavanja postane mnogo veća od onoga što se dešava u našem spoljašnjem svetu, taj višak hormona koji se proizvode kao reakcija na stres dovodi do toga da postanemo učvršćeni u okviru parametara određenog sopstva. Postajemo preterano sebični. Opsednuti smo svojim telom ili nekim

aspektom okruženja i živimo robujući vremenu. Zarobljeni smo u toj realnosti i osećamo se nemoćno promenimo i odbacimo naviku da budemo ono ko smo. Ove snažne emocije preživljavanja pretežu na vagi u odnosu na zdrav ego (a to je sopstvo na koje se svesno pozivamo kada kažemo ja). Kada je ego pod kontrolom, njegov prirodni posao je da obezbedi da smo zaštićeni i sigurni u spoljašnjem svetu. Tako, recimo, ego se brine za to da mi ostanemo dalje od vatre ili na nekoliko koraka udaljenosti od ruba provalije. Kada je ego uravnotežen, njegov prirodni instinkt je samoočuvanje. Postoji zdrava ravnoteža između njegovih potreba i potreba drugih ljudi, njegove pažnje usmerene ka sebi i ka drugima. Kada se nalazimo u stanju preživljavanja u nekoj situaciji uzbune, logično je da sopstvo bude primarno. Međutim, kada stalno i dugo hemijske supstance stresa izbacuju telo i mozak iz ravnoteže, ego postaje previše fokusiran na opstanak i stavlja sopstvo na prvo mesto isključujući sve ostalo - mi smo sebični sve vreme. Tada udovoljavamo sebi, usmereni smo isključivo na sebe i sami smo sebi jedino važni ili smo puni samosažaljenja i prezira prema sebi. Kada je ego pod stalnim stresom, njegov prioritet je „ja“. U tim okolnostima, primarni posao ega je da predvidi ishod svake situacije zato što je on previše fokusiran na spoljašnji svet i oseća se potpuno odvojeno od 99,99999 posto realnosti. U stvari, što više definišemo realnost uz pomoć svojih čula, tim više ta realnost postaje naš zakon. A materijalna realnost kao zakon potpuna je suprotnost kvantnom zakonu. Ono na šta usmerimo svoju svest naša je realnost. Dakle, ako je naša pažnja usmerena na telo i fizičko područje i ako smo fiksirani u nekoj vremenskoj liniji, onda to postaje naša realnost. Zaboraviti na ljude koje znamo, probleme koje imamo, stvari koje posedujemo i mesta na koja idemo; izgubiti pojam o vremenu; izaći izvan tela i njegove potrebe da nahrani svoje navike; odreći se "fiksa” od emocionalno poznatih iskustava koja reafirmišu naš identitet; odvojiti se od pokušaja da se predvidi buduće stanje ili ponovo razmatra neko prošlo sećanje; odbaciti sebični ego koji vodi računa isključivo o svojim potrebama; misliti ili sanjati veće od onoga kako se osećamo i žudeti za nepoznatim - to je početak našeg oslobađanja u sadašnjem životu.

Ako naše misli mogu da nas učine bolesnim, da li mogu takođe da učine da se osećamo dobro? Hajde da sada odemo jedan korak dalje. Već sam objasnio da mi možemo da aktiviramo reakciju na stres samo mislima. Takođe sam spomenuo naučnu činjenicu da hemijske supstance povezane sa stresom povlače genetski okidač kreirajući veoma loše okruženje oko naših ćelija i na taj način stvaraju bolest. Tako gledano, naše misli zaista mogu da dovedu do toga da postanemo bolesni. A ako naše misli mogu da nas učine bolesnim, da li mogu takođe da učine da se osećamo dobro? Uzmimo za primer da je neko imao određeno iskustvo u nekom periodu koje je dovelo do toga da se oseća ogorčeno. Kao rezultat nesvesnih reakcija na to dešavanje, on se čvrsto drži svoje ogorčenosti. Hemijske supstance koje odgovaraju ovoj emociji preplavile su njegove ćelije. U roku od nekoliko nedelja njegova emocija se pretvorila u raspoloženje, koje je trajalo mesecima i postalo temperament, koji je postojao godinama i tako se formirala snažna karakterna crta koja se naziva ogorčenost. U stvari, on je memorisao tu emociju toliko dobro da je telo poznavalo ogorčenost bolje nego svesni um zato što je on stalno bio u ciklusu mišljenja i osećanja, osećanja i mišljenja, i to godinama. Na osnovu onoga što ste naučili o emocijama kao hemijskom potpisu nekog iskustva, da Ii biste se složili s tim da će, sve dok se ta osoba bude držala ogorčenosti, njeno telo reagovati kao da još uvek doživljava te davne događaje koji su prvi put doveli do nastanka te emocije? Sem toga, ako je reakcija tela na te hemijske supstance ogorčenosti poremetila funkcionisanje nekih gena i na taj način očuvala reakciju koja je nastavila da šalje signal istim genima da odgovore na isti način, da li bi telo moglo da na kraju razvije neko fizičko stanje kao što je rak, recimo? Ako je to tako, da li je moguće da se, onda kada on bude dememorisao emociju stalnog ogorčenja - time što više neće imati iste misli koje su kreirale osećanje ogorčenosti - njegovo telo (kao nesvesni um) oslobodi tog emocionalnog ropstva? Da li bi on vremenom prestao da šalje iste signale svojim genima? I konačno, hajde da kažemo da je on počeo da razmišlja i oseća se na novi način i to do te mere da je pronašao svoje novo idealno ja povezano s novom ličnošću. Dok je prelazio u to novo stanje postojanja, da li je mogao da pošalje signal svojim genima i to na način koji mu donosi dobrobit i da li je mogao da uslovi telo tako da se nalazi u povišenom emocionalnom stanju unapred, pre realnog

iskustva dobrog zdravlja? Da li bi on to mogao da učini do te mere da telo počne da se menja osnovu njegovih misli? Ono što sam upravo opisao desilo se jednom od učesnika na mojoj radionici koji je savladao rak koji je imao. *** Bil je imao pedeset sedam godina i radio je kao građevinski preduzimač za izgradnju krovova. Na licu mu se pojavila jedna lezija i dermatolog mu je postavio dijagnozu malignog melanoma. Mada je Bil prošao kroz operaciju, zračenje i kemoterapiju, rak se vratio izbivši najpre na vratu, a onda na slabini i konačno na listu. Bil je svaki put morao da prođe isti tretman. Sasvim prirodno, Bil je doživljavao trenutke kada se pitao: "Zašto ja?“ Shvatio je da je njegovo preveliko izlaganje suncu bilo rizičan faktor, ali je poznavao ljude koji su bili isto toliko izloženi, ali nisu razvili rak. On se usmerio na to koliko je nepravedno to što mu se desilo. Posle tretmana za isti rak koji mu se pojavio na levom boku, Bil je razmišljao o tome da li su njegove misli, emocije i ponašanje doprineli nastanku bolesti. U jednom trenutku preispitivanja sebe, shvatio je da je više od trideset godina bio zaglavljen u ogorčenosti jer je smatrao da uvek mora da odustane od onoga što želi zbog drugih. Tako, na primer, želeo je da se profesionalno bavi muzikom posle srednje škole. Međutim, kada se njegov otac povredio i nije više bio u stanju da radi, Bil je morao da počne da radi u porodičnoj građevinskoj firmi. Stalno je ponovo proživljavao ono što je osećao kada mu je rečeno da mora da digne ruke od svojih snova, i to u tolikoj meri da je njegovo telo i dalje živelo u toj prošlosti. Time je takode stvorio obrazac neispunjenih snova. Svaki put kad se nešto ne bi odvijalo onako kako je on želeo - recimo kao što se desilo kad je došlo do sloma tržišta nekretnina upravo kada je on proširio svoj posao - on je pronalazio nekoga ili nešto što je mogao za to da krivi. Bil je u tolikoj meri memorisao obrazac emocionalne reakcije ogorčenosti da je to dominiralo njegovom ličnošću i postalo njegov glavni nesvesni program. Njegovo stanje postojanja je slalo signale u iste gene toliko dugo da su oni kreirali bolest koja ga je sada mučila.

Bil više nije mogao da pusti da ga njegovo okruženje kontroliše: ljudi, mesta i okolnosti u njegovom životu uvek su upravljali time kako će on da misli, oseća se i ponaša. Zaključio je da, ako želi da prekine veze sa svojim starim ja i stvori novo, onda mora da napusti poznato okruženje. Povukao se iz svog uobičajenog života i otišao na dve nedelje u Baju u Meksiku. Prvih pet dana Bil je svakog jutra razmatrao kako razmišlja kad oseća ogorčenost. Postao je kvantni posmatrač svojih misli i osećanja; postao je svestan svog nesvesnog uma. Kao sledeće, obratio je pažnju na svoje do tada nesvesne načine ponašanja i postupke. Odlučio je da prekine sa svim mislima, ponašanjima i emocijama koje nisu izraz ljubavi koju oseća prema sebi. Posle prve nedelje ovakvog obraćanja pažnje, Bil je osetio da je slobodan zato što je oslobodio svoje telo od emocionalne zavisnosti od ogorčenosti. Prekidajući s poznatim mislima i osećanjima koji su pokretali njegovo ponašanje i postupke, on je zaustavio signale emocija preživljavanja koje su uplovljavale njegovo telo na isti um. Njegovo telo je tada oslobodilo energiju i ona mu je onda bila na raspolaganju za to da uobliči novu budućnost za sebe. Tokom naredne nedelje Bil je bio toliko dobro raspoložen da je razmišljao o svom novom ja, koje je želeo da bude, i zamišljao kako bi reagovao na ljude, mesta i okolnosti koji su ga do tada kontrolisali. Na primer, odlučio je da, svaki put kada njegova žena ili deca izraze neku želju ili potrebu, reaguje ljubazno i velikodušno umesto da se ponaša tako da oni osete kao da su mu teret. Ukratko rečeno, fokusirao se na to kako želi da razmišlja, ponaša se i oseća kad se nađe u situacijama koje su za njega u prošlosti bile izazov. Kreirao je novu ličnost, novi um i novo stanje postojanja. Bil je počeo da primenjuje u praksi ono što je stvorio u svom umu dok je sedeo na plaži u Baji. Ubrzo posle svog povratka zapazio je da je maligna lezija na njegovom listu otpala. Posle nedelju dana, kada je otišao kod svog lekara, više nije imao rak. I dalje je tako. Umrežavajući neurone u svom mozgu na drugačije načine, Bil se promenio biološki i hemijski u odnosu na svoje staro ja. Kao rezultat toga, slao je signale novim genima na nove načine, a ćelije raka nisu mogle da koegzistiraju s njegovim novim umom, novom unutrašnjom hemijom i novim sopstvom. Nekada zarobljenik emocija prošlosti, on sada živi u novoj budućnosti.

Kreiranje: živeti kao niko Na kraju prethodnog poglavlja ukratko sam opisao kako to izgleda živeti u kreativnom stanju. To su trenuci kada ste potpuno uključeni i u „zoni" tako da vam okruženje, telo i vreme deluju nematerijalno i ne ulaze u naše svesne misli. Živeti u stanju kreativnosti znači živeti kao „niko". Da li ste primetili da, onda kada se nalazite usred kreiranja nečega, vi zaboravljate na sebe? Odvajate se od svog poznatog sveta. Više niste neko ko povezuje svoj identitet s određenim stvarima koje posedujete, određenim ljudima koje poznajete, nekim poslovima koje obavljate i različitim mestima u kojima ste živeli u nekom periodu. Moglo bi da se kaže da, kada se nalazite u kreativnom stanju, vi zaboravljate na naviku da budete vi. Odbacujete svoj sebični ego i postajete nesebični. Tada ste zapravo izašli izvan vremena i prostora i postali čista nematerijalna svest. Kada više niste povezani s telom, više niste fokusirani na ljude, mesta i stvari u svom spoljašnjem okruženju, a kada ste izvan linearnog vremena, prolazite kroz vrata kvantnog polja. Vi tu ne možete da uđete kao „neko" već samo kao „niko". Morate da odbacite ego koji je fokusiran samo na sebe i ostavite ga pred vratima i uđete u područje svesti kao čista svest. Kao što sam rekao u prvom poglavlju, da biste promenili svoje telo (stekli bolje zdravlje), nešto u svojim spoljašnjim okolnostima (našli novi posao ili novu vezu) ili vremensku liniju u kojoj ste (zamenivši je onom koja vas vodi ka vašoj mogućoj budućoj realnosti), vi morate da postanete „niko", „ništa" i „ne-vreme*. Dakle, evo sada jednog važnog obaveštenja: da biste promenili bilo koji aspekt svog života (telo, okruženje ili vreme), vi to morate da transcendirate. Morate da ostavite za sobom „Veliku trojku" da biste mogli da je kontrolišete.

Čeoni režanj: područje kreativnosti i promene Kada se nalazimo u stanju kreiranja, mi aktiviramo kreativni centar u mozgu, a to je čeoni režanj (deo prednjeg mozga koji sačinjava prefrontalni korteks). To je najnoviji i najrazvijeniji deo ljudskog nervnog sistema i deo mozga koji se najlakše adaptira. On je kreativni centar onoga ko smo i „upravnik* mozga, odnosno mehanizma donošenja odluka. Čeoni režanj je sedište naše pažnje, fokusirane koncentracije, svesnosti i zapažanja. Tu mi razmatramo mogućnosti, demonstriramo čvrstu nameru,

donosimo svesne odluke, kontrolišemo impulsivna i emocionalna ponašanja i učimo nove stvari. Za potrebe ove knjige, možemo da kažemo da čeoni režanj obavlja tri veoma važne funkcije. Sve će one učestvovati u tome dok budete učili i praktikovali meditativne korake koji su potrebni da biste se oslobodili navike da budete ono ko ste, a koji su dati u trećem delu ove knjige.

1. Metakognicija: postati svestan sebe da bi se zaustavila neželjena stanja uma i tela Ako želite da kreirate novo ja, najpre morate da prestanete da budete staro. U procesu kreacije, prva funkcija čeonog režnja je da postanete svesni sebe. Zbog toga što mi imamo metakognitivne sposobnosti - a to je moć da zapažamo svoje misli i sebe - mi možemo da odlučimo kakvi više ne želimo da budemo i kako više ne želimo da mislimo, ponašamo i osećamo se. Ta sposobnost samoposmatranja omogućava nam da istražimo sebe i onda napravimo plan kako bismo promenili svoje ponašanje tako da možemo da ostvarimo bolje i željene rezultate. Tamo gde je vaša pažnja usmerena, vi tu ulažete svoju energiju. Da biste koristili usmeravanje pažnje za osnaživanje života, moraćete da ispitate šta je to što ste već kreirali. Na taj način počinjete da "spoznajete sebe". Vi gledate svoja uverenja u vezi sa životom, sobom i drugima. Vi ste ono što jeste, vi ste ono gde ste i vi ste ono ko ste zbog onoga što verujete o sebi. Vaša uverenja su misli koje svesno ili nesvesno prihvatate kao zakon u svom životu. Bilo da ste ih svesni ili ne, one utiču na vašu realnost. Dakle, ako zaista želite da stvorite novu ličnu realnost, počnite da posmatrate sve aspekte svoje sadašnje ličnosti. S obzirom da one primarno funkcionišu izvan nivoa svesti, odnosno nalik automatskim softver programima, moraćete da uđete unutra i pogledate ove elemente kojih verovatno pre toga niste bili svesni. Budući da vaša ličnost obuhvata ono kako razmišljate, ponašate se i osećate se, moraćete da obratite pažnju na svoje nesvesne misli, reaktivna ponašanja i automatske emocionalne reakcije - morate da ih posmatrate da biste odlučili da li su istiniti i da li želite da nastavite da u njih ulažete svoju energiju.

Da biste se upoznali sa nesvesnim stanjima svog uma i tela, potrebna je snaga volje, namera i povišena svesnost. Ako postanete svesniji,postaćete pažljiviji. Ako postanete pažljiviji, bićete svesniji. Ako postanete svesniji, više ćete zapažati. Ako više zapažate, imate veću sposobnost da opažate sebe i druge i unutrašnje i spoljainje elemente svoje realnosti. Na kraju, što više opažate, tim ste svesniji. Cilj toga da postanete svesni sebe jeste to da više ne dopuštate da nijedna misao, postupak ili emocija koje ne želite da iskusite prođe pored vas neopaženo. Na ovaj način vremenom će vaša sposobnost da svesno sprečavate ta stanja postojanja zaustaviti isto ispaljivanje i umrežavanje neuronskih mreža koje su povezane sa vašom starom ličnošću. Kao rezultat toga što više ne kreirate iznova isti um svakog dana, vi odbacujete hardver koji je povezan sa vašim starim ja. Uz to, ne stvarajući više osećanja koja su povezana s tim mislima, vi više ne šaljete signale istim genima na iste načine. Vi sprečavate telo da ponovo potvrđuje sebe kao isti um. Tokom tog procesa vi u stvari počinjete da "gubite svoj um". Dok razvijate tu veštinu upoznavanja sa svim aspektima svog starog ja, vi postajete svesniji. Vaš cilj je da se odučite od toga ko ste bili da biste mogli da oslobodite energiju koju ćete zatim koristiti da biste kreirali nov život i novu ličnost Ne možete da kreirate novu ličnu realnost kao ista stara ličnost. Morate da postanete neko drugi. Metakognicija je vaš prvi zadatak u kretanju od vaše prošlosti ka kreiranju nove budućnosti.

2. Stvaranje novog uma da bi se razmišljalo o novim načinima postojanja Druga funkcija čeonog režnja je da kreira novi um - da prekine neuronske mreže koje su proizveli načini na koje je vaš mozak ispaljivao godinama i dovede do toga da se ponovo umreže na nove načine. Kad odvojimo vreme i nađemo odgovarajuće mesto da možemo da razmišljamo o novom načinu postojanja, tada naš čeoni režanj počinje da kreira. Možemo da zamislimo nove mogućnosti i postavimo sebi važna pitanja u vezi s tim šta zaista želimo, kakvi želimo da budemo i šta želimo da promenimo u vezi sa sobom i svojim okolnostima.

S obzirom da je čeoni režanj povezan sa svim drugim defovima mozga, on je u stanju da skenira sve neuronske veze da bi spojio informacije u vidu mreža znanja i iskustava. On zatim bira među tim neuronskim spojevima, kombinuje ih na različite načine i kreira novi um. Radeći to, on stvara model, odnosno unutrašnju predstavu onoga što mi vidimo kao željeni rezultat. Dakle, ima smisla reći da što više znanja imamo, tim je veća raznolikost neuronskih mreža koje smo umrežili i tim smo sposobniji da smišljamo složenije i detaljnije modele. Da bi se započelo s ovim korakom kreiranja, dobro je da uđete u stanje zapitanosti, kontemplacije, refleksije ili spekulacije tako što ćete sebi postaviti neka važna pitanja. Postavljanje pitanja sebi je najprovokativniji pristup da bi se stvorio tečni tok svesti:    

Kako bi to bilo kada...? Koji je bolji način da se bude...? Šta bi bilo kad bih bio ta osoba koja živi u toj realnosti? Kome u istoriji se divim i koje su karakteristike te osobe koje su vredne divljenja?

Odgovori na ova pitanja prirodno će formirati novi um zato što, dok iskreno odgovarate na njih, vaš mozak počinje da radi na nove načine. Mentalno isprobavajući nove načine postojanja, vi počinjete da ponovo umrežujete sebe na neurološkom nivou stvarajući tako novi um - a što više možete da stvorite novi um, tim više ćete promeniti svoj mozak i svoj život. Bilo da želite da budete bogati ili bolji roditelj - ili veliki čarobnjak - možda nije loša ideja da najpre snabdete svoj mozak znanjem o tome što ste izabrali da biste imali više gradivnog materijala da napravite novi model realnosti koju želite da imate. Svaki put kada dobijete neku informaciju, vi dodajete nove neuronske veze koje će vam služiti kao materijal za promenu obrazaca vašeg mozga koji uvek ispaljuje na isti način, što više učite, tim više municije imate da odbacite svoju staru ličnost.

Crtež 5B. Kada čeoni režanj radi u kreativnom stanju, on pregleda vaš mozak i sakuplja sve informacije u njemu da bi kreirao novi um. Ako je saosećanje novo stanje postojanja koje želite da kreirate, onda kada upitate sebe kako bi to bilo biti saosećajan, čeoni režanj će iskomblnovati različite neuronske mreže na nove načine da bi kreirao novi model, odnosno viziju. Recimo, mogao bi da uzme uskladištene informacije iz nekih knjiga koje ste pročitali, DVD-a koje ste gledali, ličnih iskustava i tako dalje da bi učinio da mozak funkcioniše na nove načine. Kada se stvori novi um, vi vidite sliku, viziju, hologram onoga što saosećanje za vas znači.

3. Učiniti misao realnijom od bilo čega drugog Tokom tog kreativnog procesa, treća suštinski važna uloga čeonog režnja je da učini misao realnijom od bilo čega drugog (o tome ćemo detaljnije govoriti u trećem delu knjige).

Kada se nalazimo u kreativnom stanju, čeoni režanj postaje veoma aktivan i snižava volumen strujnih kola u ostalim delovima mozga tako da se malo toga drugog procesuira sem te jedne jedine fokusirane misli. S obzirom da je čeoni režanj izvršilac i posrednik s ostatkom mozga, on može da nadgleda celu njegovu geografiju. Tako on snižava volumen senzornih centara (odgovornih za senzacije koje telo oseća), motornih centara (odgovornih za kretanje tela), asocijativnih centara (tamo gde vaš identitet postoji) i centara koji procesuiraju vreme, da bi ih sve utišao. S obzirom da sada postoji veoma mala neurološka aktivnost, moglo bi da se kaže da zapravo ne postoji um koji će da procesuira senzorne dolazne informacije (ne zaboravite da je um mozak u akciji), nema uma koji će da aktivira kretanje kroz okruženje i nema uma koji će da asocira aktivnosti s vremenom. Tada mi nemamo telo - postali smo „ništa" u „ne-vremenu". Mi smo u tom trenutku čista svest. Kada se sva buka stiša u tim područjima mozga, stanje kreativnosti je ono u kojem nema ega, odnosno sopstva kakvo nam je poznato. Kada se nalazite u kreativnom stanju, čeoni režanj ima svu kontrolu. On je toliko angažovan da vaše misli postaju vaša realnost i vaše iskustvo. Ono što mislite u tim trenucima je sve u čeonom režnju koji to procesuira i snižava volumen u ostalim područjima mozga, prekidajući tako sa svim što nam odvraća pažnju. Unutrašnji svet misli postaje podjednako realan koliko i spoljašnji svet. Vaše misli su neurološki uhvaćene i utisnute u arhitekturu vašeg mozga kao iskustvo. Ako efikasno obavljate kreativni proces, to iskustvo proizvodi emociju, kao što već znate, i vi počinjete da se osećate kao da se taj događaj zaista dešava u sadašnjosti. Vi ste jedno sa svojim mislima i osećanjima povezanim s vašom željenom realnošću. Sada ste u novom stanju postojanja. Moglo bi da se kaže da u tom trenutku vi ponovo „pišete" podsvesne programe i uslovljavate telo za novi um.

Crtež 5C. Kada misao koju imate postane iskustvo, čeoni režanj utišava ostale delove mozga tako da se ništa drugo ne procesuira sem te jedne jedine misli. Vi postajete tihi, nepomični, mirni, ne osećate više svoje telo, više ne zapažate vreme i prostor i zaboravljate na sebe.

Izgubite svoj um, oslobodite svoju energiju U procesu kreiranja, kada postanemo to „niko“ u „ne-vremenu", mi više ne kreiramo svoj uobičajeni hemijski potpis zato što više nismo isti identitet; mi ne mislimo i ne osećamo se na isti način. Isključuju se neuronske mreže koje je razmišljanje o opstanku umrežilo i ličnost koja je bila zavisna od toga da neprestano šalje signal telu da proizvodi hormone stresa sada nestaje. Ukratko rečeno, emocionalno sopstvo koje je živelo u stanju preživljavanja više ne funkcioniše. Onog trenutka kad se to desi, naš nekadašnji identitet, odnosno „stanje postojanja" koje je bilo mislima i osećanjima vezano za preživljavanje, više ne postoji. S obzirom da više ne postojimo kao isto sopstvo, emocionalna energija koja je bila vezana za telo sada se oslobađa i može da se pokreće. Kuda ta energija, koja je do tada hranila to staro emocionalno sopstvo, sada ide? Ona negde mora da ode i ona ide na novo mesto. Ta energija u formi emocije sada se penje uz telo, krećući od hormonskih centara i idući ka oblasti srca (na svom

putu ka mozgu) i iznenada mi se osećamo divno, radosno, „prošireno". Zaljubljeni smo u ono što smo stvorili. To je trenutak kada doživljavamo svoje prirodno stanje postojanja. Kada prestanemo da dajemo energiju emocionalnom sopstvu koje je bilo osnaživano reakcijom na stres, više nismo sebični i postali smo nesebični. Kada se ta stara energija transformiše u emociju više frekvencije, telo je oslobođeno od svojih emocionalnih okova. Mi smo se izdigli iznad horizonta i možemo da posmatramo novi pejzaž. Više ne gledamo realnost kroz sočivo nekadašnjih emocija preživljavanja i vidimo nove mogućnosti. Mi smo sada kvantni posmatrači svoje nove sudbine. A to oslobađanje isceljuje telo i oslobađa um. *** Hajde da ponovo pogledamo šemu energije i frekvencija od emocija opstanka do uzvišenih emocija (videti crtež 5A). Kada se ljutnja, stid ili požuda oslobode iz tela, oni će biti transformisani u radost, ljubav ili zahvalnost. Na tom putovanju ka odašiljanju više energije, telo (koje smo uslovili da bude um) postaje manje od uma i postaje koherentnija energija; materija koja sačinjava telo izražava se sa višom vibracionom frekvencijom i mi se osećamo više povezanim s nečim većim. Ukratko rečeno, mi tada više ispoljavamo svoju božansku prirodu. Kada živite u stanju preživljavanja, vi pokušavate da kontrolišete ili silom dovedete do nekog ishoda; to je ono što ego radi. Kada živite u povišenoj emociji kreiranja, osećate se toliko uzdignutim da nikada nećete pokušati da analizirate kako ili kada će se željena sudbina pojaviti. Verujete da će se to desiti zato što ste je već iskusili u umu i telu - u svojim mislima i osećanjima. Znate da će se to desiti zato što se osećate povezanim s nečim većim. Nalazite se u stanju zahvalnosti zbog toga što se osećate kao da se to već dogodilo. Možda vam nisu poznati svi detalji tog željenog ishoda - kada će se desiti, gde i u kojim okolnostima - ali vi verujete u budućnost koju ne možete da vidite ili na drugi način percipirate uz pomoć čula. Za vas se to već desilo u „ne-prostoru", „ne-vremenu" i „ne-mestu" iz kojeg sve materijalne stvari nastaju. Vi se nalazite u stanju u kojem jednostavno znate, možete da se opustite u sadašnjosti i više ne živite u stanju preživljavanja.

Kada biste predviđali ili analizirali kada, gde i kako će se taj događaj desiti, to bi samo dovelo do toga da se vratite u svoj stari identitet. Vi osećate toliku radost da je nemoguće da pokušavate da to radite; ljudi to rade isključivo kada žive u ograničenom stanju preživljavanja. Dok se nalazite u kreativnom stanju u kojem više niste svoj identitet, nervne ćelije koje su se do tada zajedno ispaljivale da bi formirale to staro sopstvo nisu više zajedno umrežene. Tada je stara ličnost biološki razmontirana. Osećanja povezana s tim starim identitetom, koja su uslovila telo na isti um, više ne šalju signale istim genima na isti način. A što više prevladavate svoj ego, tim se pojavljuje više fizičkih dokaza koji pokazuju da se vaša stara ličnost promenila. Vaše staro ja je otišlo.

Crtež 5D. Stanje preživljavanja naspram stanja kreiranja

Završivši prvi deo ove knjige, stekli ste osnovno znanje koje će vam pomoći da kreirate svoje novo ja. Hajde sada da gradimo na tim temeljima. Govorili smo o mnoštvu mogućnosti: konceptu da vaš subjektivni um može da utiče na vaš objektivni svet; vašem potencijalu da promenite svoj mozak i telo postajući veći od svog okruženja, tela i vremena; i o tome da možete da izađete iz reaktivnog stresnog stanja preživljavanja u kojem se čini kao da je samo spoljašnji svet realan i uđete u unutrašnji svet kreiranja. Nadam se da sada možete da posmatrate te mogućnosti kao moguće realnosti. Pozivam vas da nastavite da čitate i drugi deo knjige u kojem ćete dobiti specifične informacije o ulozi vašeg mozga i meditativnog procesa koji će vas pripremiti da kreirate realne i trajne promene u svom životu.

DEO II

VAÅ MOZAK I MEDITACIJA

POGLAVLJE 6

TRI MOZGA: ZA RAZMIŠLJANJE, ČINJENJE I POSTOJANJE Često može da bude korisno uporediti mozak sa kompjuterom i tada se može reći da vaš mozak poseduje sav hardver koji će vam biti potreban da biste promenili svoje ja i svoj život. Ipak, da li znate kako da na najbolji način koristite taj hardver da biste instalirali novi softver? Zamislite dva kompjutera sa identičnim hardverom i softverom - jedan se nalazi u rukama kompjuterskog početnika, a drugi koristi iskusni kompjuterski operater. Početnik zna malo o tome šta kompjuter može da uradi, a još manje kako on to radi. Moja namera je da u ovom drugom delu knjige ponudim informacije o mozgu da biste vi, kao njegov operater - kada budete počeli da koristite meditativni proces da biste promenili svoj život - znali šta je sve potrebno da se desi u vašem mozgu tokom meditacije i zbog čega je to potrebno. Promena uključuje nove načine razmišljanja, činjenja i postojanja Ako znate kako da vozite automobil, onda ste već verovatno doživeli primer razmišljanja, činjenja i postojanja. Na početku vi ste morali da mislite o svemu što radite i o svim pravilima vožnje na putu. Kasnije ste postali prilično vešti u vožnji i sve manje ste obraćali svesnu pažnju na ono što radite. Na kraju, vi ste postali vozač, a to znači da se vaš svesni um dok vozite sklanja u stranu i postaje „putnik", dok podsvesni um zauzima vozačko sedište najveći deo vremena i tako je vožnja za vas postala automatska i prerasla u vašu drugu prirodu. Veliki broj stvari se uči na ovaj način kroz napredovanje od

razmišljanja ka činjenju, a zatim ka postojanju i u mozgu postoje tri područja koja nam omogućavaju ovakav način učenja. Ipak, da li znate da možete da idete direktno od razmišljanja ka postojanju - i da je veoma verovatno da ste to već doživeli u svom životu? Uz pomoć meditacije koja se nalazi u središtu ove knjige (ovo poglavlje predstavlja uvod u to) vi možete da idete od razmišljanja o idealnom ja koje želite da postanete pravo ka tom novom ja. To je ključ za kvantno kreiranje. Sve promene započinju razmišljanjem: mi tada možemo odmah da stvorimo nove neuronske veze i mreže koje odražavaju te naše nove misli. A ništa ne izaziva u mozgu toliko veliko uzbuđenje kao učenje nečeg novog, odnosno prihvatanje novog znanja i novih iskustava. To je pravi afrodizijak za mozak; on uživa u svakom signalu koji dobije od naših pet čula. Svake sekunde naš mozak obrađuje milijarde bitova podataka; on analizira, ispituje, identifikuje, izvlači, klasifikuje i skladišti informacije da bi mogao da nam ih stavi na raspolaganje onda kada su nam potrebne. Ljudski mozak je najveći superkompjuter na ovoj planeti. Kao što se sećate, osnova za shvatanje kako možete da promenite svoj um jeste koncept čvrstog umrežavanja - kako se neuroni povezuju i stvaraju dugotrajne veze. Već sam govorio o Hebovom pravilu koje glasi: „Nervne ćelije koje se zajedno ispaljuju zajedno se i povezuju" (Neuronaučnici su smatrali da je posle detinjstva struktura mozga relativno nepromenljiva, ali nova otkrića ukazuju na to da mnogi aspekti mozga i nervnog sistema mogu da se menjaju strukturalno i funkcionalno i u odraslom dobu, uključujući tu učenje, pamćenje i popravljanje oštećenja mozga.) Međutim, i suprotno je takođe tačno: "Nervne ćelije koje se više ne ispaljuju zajedno prestaju da budu povezane." Dakle, ako ih ne koristite, gubite ih. Vi čak možete da svesno usmerite svoje misli kako biste dis- konektovali neke neželjene veze. Na taj način je moguće odbaciti neke od „stvari" koje su obeležavale način na koji razmišljate, ponašate se i osećate se. Nakon toga, vaš ponovo umreženi mozak više neće ispaljivati u skladu sa mrežama koje su postojale u prošlosti. Ova sposobnost se naziva neuroplastičnost (sposobnost mozga da se ponovo poveže i kreira nove mreže u bilo kom životnom dobu kao rezultat informacija koje dolaze iz okruženja i naših svesnih namera) i ona znači da mi možemo da kreiramo novi nivo uma. Postoji jedan neurološki proces tipa „odbacite staro da

biste načinili mesto za novo" i taj proces neuronaučnici nazivaju „sušenje" i „klijanje". Ja to nazivam odučiti se od starog i naučiti novo i to nam daje priliku da se izdignemo iznad svojih sadašnjih ograničenja i postanemo veći od svojih uslovljenosti i svojih okolnosti. Stvaranje novog ja znači da mi preuzimamo svesnu kontrolu nad onim što je postalo nesvesni proces postojanja. Umesto da ono što um radi ide ka jednom cilju (Neću više da budem Ijutita osoba), a ono što telo radi ide ka drugom (Hajde da ostanem ljut i nastavim da budem preplavljen tim dobro poznatim hemijskim supstancama), mi želimo da objedinimo nameru uma sa reakcijom tela. Da bismo to učinili, moramo da kreiramo nov način razmišljanja, činjenja i postojanja. Ako želimo da promenimo svoj život, najpre moramo da promenimo svoje misli i osećanja, a onda da nešto učinimo (promenimo svoje postupke ili ponašanje) da bismo imali novo iskustvo, koje zatim proizvodi novo osećanje i onda na kraju moramo da memorišemo to osećanje da bismo ušli u novo stanje postojanja. Već smo rekli da mozak poseduje neuroplastičnost, a sada ćemo na to dodati i to da mi imamo više od jednog mozga s kojim treba da radimo. Zapravo, mi imamo tri mozga. (Za naše potrebe ovo poglavlje će biti ograničeno na one funkcije „tri mozga" koje su povezane s tim kako da odbacimo naviku da budemo ono ko smo. Za mene lično proučavanje toga šta rade mozak i ostale komponente nervnog sistema predstavlja fascinantno istraživanje. Moja prva knjiga, Razvijte svoj mozak, bavi se ovom temom detaljnije nego što je nama ovde potrebno; takođe postoje i dodatni izvori za proučavanje na mom sajtu www.joedispenza.com, a naravno i mnoge druge knjige i sajtovi nalaze vam se na raspolaganju ako želite da naučite nešto više o mozgu, umu i telu.)

Crtež 6A."Prvi mozak" je neokorteks, odnosno mozak za razmišljanje (belo). "Drugi mozak" je limbički odnosno emocionalni mozak koji je odgovaran za stvaranje, održavanje i organizovanje hemijskih supstanci u telu (sivo).."Treći mozak" je mali mozak i on je sedište podsvesnog uma (crno).

Od razmišljanja ka činjenju: neokorteks obrađuje znanje, a onda nas podstiče da živimo na osnovu onoga što smo naučili Naš "mozak za razmišljanje" je neokorteks i to je spoljašnji sloj mozga nalik orahu. Neokorteks je naš najnoviji i najrazvijeniji neurološki hardver i on predstavlja sedište našeg uma, našeg identiteta i ostalih viših moždanih funkcija (čeoni režanj, o kojem smo govorili u prethodnim poglavljima, jedan je od četiri dela neokorteksa). U suštini, neokorteks je arhitekta, odnosno dizajner mozga. On nam omogućava da učimo, sećamo se, razmišljamo, planiramo, kreiramo, spekulišemo o mogućnostima, pronalazimo i komuniciramo. S obzirom da je ovo područje mesto na kojem se primaju senzorni podaci kao što su ono što vidite i čujete, neokorteks je taj zahvaljujući kojem ste uključeni u spoljašnju realnost. Uopšteno govoreći, neokorteks obrađuje znanje i iskustvo. Vi najpre sakupljate znanje u obliku činjenica, odnosno semantičkih informacija (a to su filozofski ili

teoretski koncepti i ideje koje učite intelektualno), što podstiče neokorteks da stvara nove neuronske veze i mreže. Kao drugo, kada odlučite da personalizujete ono što ste saznali, odnosno da primenite znanje koje ste stekli - da biste pokazali šta ste naučili - vi tada doživljavate novo iskustvo, a onda zahvaljujući iskustvu dolazi do formiranja neuronskih obrazaca (koji se nazivaju neuronske mreže) u neokorteksu. Te mreže osnažuju neuronske veze onoga što ste, intelektualno naučili. Kada bi neokorteks imao svoj moto, onda bi to bio: Znanje je za um. Jednostavno rečeno, znanje prethodi iskustvu. Vaš neokorteks je zadužen za obradu ideja koje još niste iskusili i koje postoje kao potencijal tako da možete da ih realizujete u nekom trenutku u budućnosti. Dok se bavite nekim novim mislima, vi počinjete da mislite o modifikovanju svog ponašanja kako biste mogli da nešto uradite drugačije kada se za to ukaže prilika da biste na taj način dobili novi rezultat. Kada menjate svoje uobičajene postupke i tipične načine ponašanja, dešava se nešto drugačije od uobičajenog, što onda dovodi do toga da vi doživljavate neko novo iskustvo.

Od novih iskustava do novih emocija: limbički mozak proizvodi hemijske supstance koje nam pomažu da zapamtimo svoja iskustva Limbički mozak (poznat i kao mozak sisara) nalazi se ispod neokorteksa i on je veoma razvijeno i specijalizovano područje mozga kod ljudi i sisara kao što su delfini i viši primati. Možete da mislite o limbičkom mozgu kao o „hemijskom mozgu", odnosno kao o „emocionalnom mozgu". Kada se nalazite usred nekog novog iskustva i vaša čula šalju neokorteksu gomilu podataka iz spoljašnjeg sveta, njegove neuronske mreže se organizuju tako da počinju da odražavaju ono što se dešava. Na ovaj način novo iskustvo više obogaćuje mozak od nekog novog znanja. Onog trenutka kada te neuronske mreže ispale obrazac koji je specifičan za to novo iskustvo, emocionalni mozak proizvodi i oslobađa hemijske supstance u obliku peptida. Taj hemijski koktel ima specifičan „potpis" koji odražava emocije koje doživljavate u tom trenutku.

Sada znate: emocije su krajnji proizvod iskustva; novo iskustvo kreira novu emociju (koja šalje signal novim genima na nove načine). Na taj način emocije šalju signal telu da hemijskim putem zabeleži taj događaj i vi počinjete da otelotvorujete ono što učite. Tokom ovog procesa limbički mozak asistira u formiranju dugotrajne memorije: vi možete da se bolje setite nekog svog iskustva zato što se sećate kako ste se emocionalno osećali dok se to dešavalo. (Radeći zajedno, neokorteks i limbički mozak nam omogućavaju da stvorimo deklarativna sećanja, a to znači da možemo da kažemo šta je to što smo naučili ili iskusili. Pogledajte crtež 6B (1) za više informacija o deklarativnim i nedeklarativnim sećanjima.) Dakle, svi mi smo obeleženi emocionalnim iskustvima s visokim emocionalnim nabojem. Svi oni koji su u braku mogu da vam tačno kažu gde su bili i šta su radili kada su zaprosili svoju ženu ili kad su bili zaprošeni. Možda su jeli divan obrok u bašti omiljenog restorana, osećali blagi povetarac letnje noći ili uživali u sumraku uz Mocartovu muziku u pozadini kada je njihov partner klekao na koleno držeći u ruci crnu kutijicu. Kombinacija svega što su doživeli u tom trenutka učinila je da se osećaju veoma različito od svog uobičajenog sopstva. Tipična unutrašnja hemijska ravnoteža koju je njihovo identitetsko sopstvo memorisalo poremećena je zbog onoga što su videli, čuli i osetili. Na neki način oni su se tada „probudili" i udaljili se od poznatih i tipičnih stimulansa iz okruženja, koji obično bombarduju naš mozak i dovode do toga da mislimo i osećamo se na predvidive načine. Novi događaji su za nas toliko iznenađujući da mi postajemo svesniji u sadašnjem trenutku. Kada bi limbički mozak imao moto, onda bi to bio iskustvo je za telo. Ako je znanje za um, a iskustva su za telo, to znači da, kada koristite znanje i kreirate novo iskustvo, vi učite telo onome što je um intelektualno naučio. Znanje bez iskustva je samo filozofija; iskustvo bez znanja je neznanje. Postoji određena progresija do koje mora da dođe. Vi morate da uzmete to znanje i živite ga morate da ga emocionalno prigrlite. Dok smo govorili o tome kako da promenite svoj život, naučili ste kako da steknete znanje, a onda preduzmete neki odgovarajući postupak da biste doživeli novo iskustvo, koje će onda proizvesti novo osećanje. Kao sledeće, vi morate da memorišete to osećanje i prenesete ono što ste naučili iz svesnog uma u podsvesni um. Vi već posedujete hardver pomoću kojeg to možete da učinite i on se nalazi u trećem području mozga o kojem ćemo sada govoriti.

Od razmišljanja ka činjenju i onda ka stanju postojanja: mali mozak skladišti uobičajene misli, ponašanja i postupke Da li se sećate da sam govorio da nam se svima dešava da ne možemo da se setimo nekog telefonskog broja, PIN-a ili kombinacije na katancu, ali smo to toliko često radili da naše telo bolje zna od mozga i naši prsti automatski obave posao? To vam možda deluje kao sitnica. Međutim, kada telo nešto zna podjednako dobro kao svesni um ili čak i bolje od njega i kada možete da ponovite nešto kad god poželite bez ulaganja svesnog napora, to znači da ste vi zapamtili taj postupak, ponašanje, stav ili emocionalnu reakciju do te mere da je to postalo veština ili navika. Kada stignete do tog nivoa sposobnosti, vi ste ušli u stanje postojanja. Tokom tog procesa aktivirali ste treće područje mozga koje ima najvažniju ulogu u menjanju vašeg života - mali mozak koji je sedište podsvesnog uma. Mali mozak je najaktivniji deo mozga i on se nalazi u zadnjem delu lobanje. Mislite o njemu kao o mikroprocesoru mozga i centru za memoriju. Svaki neuron u malom mozgu ima potencijal da se poveže sa najmanje dvesta hiljada pa sve do milion - drugih ćelija, da bi procesuirao ravnotežu, koordinaciju, svest o prostornim odnosima različitih delova tela i obavljanje kontrolisanih pokreta. Mali mozak skladišti određene vrste jednostavnih postupaka i veština, zajedno sa ponašanjima koja su čvrsto umrežena, emocionalnim reakcijama, uobičajenim postupcima, navikama, uslovljenim ponašanjima i nesvesnim refleksima i veštinama koje smo savladali i memorisali. On poseduje neverovatno veliko skladište memorije i lako skladišti različite informacije i programirana stanja uma i tela. Kada počinjete da budete neko, vi tada zapravo memorišete svoje novo neurohemijsko ja. Mali mozak preuzima stvar u svoje ruke, čineći to novo stanje postojanja delom vašeg podsvesnog programa. Mali mozak je mesto nedeklarativnih sećanja, što znači da ste vi nešto uradili ili praktikovali toliko puta da vam je to preraslo u drugu prirodu i vi više ne morate da mislite o tome; to postaje toliko automatska radnja da vam je teško da kažete ili opišete kako to radite. Kada se to desi, vi stižete do tačke kada sreća (ili bilo koje drugo ponašanje, veština ili karakteristika na koju ste se fokusirali ili je isprobavali mentalno ili fizički) postaje unutrašnji memorisani program vašeg novog ja. Evo jednog primera iz realnog života da bismo praktično videli kako nas ova tri mozga vode od razmišljanja ka činjenju i onda ka postojanju. Kao prvo, kroz

svesno mentalno isprobavanje, mozak koji je zadužen za razmišljanje (neokorteks) koristi znanje da bi aktivirao nove neuronske mreže na nove načine i tako stvorio novi um. Zatim naše misli kreiraju iskustvo i uz pomoć emocionalnog (limbičkog) mozga proizvode novu emociju. Zajedno naš mozak koji je zadužen za razmišljanje i naš emocionalni mozak uslovljavaju telo za novi um. Konačno, kada stignemo do tačke kada naš um i telo rade kao jedno, mali mozak nam omogućava da memorišemo svoje novo neurohemijsko ja i naše novo stanje postojanja je sada ugrađeni program u našoj podsvesti.

Primer iz realnog života funkcionisanja tri mozga Da bismo praktično pogledali ove ideje, zamislite da ste nedavno pročitali nekoliko knjiga o saosećanju i da su vas one navele na razmišljanje, a među njima je bila jedna koju je napisao dalaj-lama, zatim biografija Majke Tereze i prikaz života Svetog Franje Asiškog. Ovo znanje vam je omogućilo da počnete da razmišljate "izvan kutije", čitanje ovog materijala je stvorilo nove sinaptičke veze u vašem mozgu. U suštini, vi ste naučili filozofiju saosećanja (kroz iskustva drugih ljudi, a ne kroz svoja sopstvena). Uz to, vi ste sačuvali te neuronske veze tako što ste svakodnevno ponovo umrežavali ono što ste naučili: vi osećate toliki entuzijazam da sada rešavate probleme svih svojih prijatelja nudeći im savete. Postali ste pravi filozof. Vi intelektualno odlično poznajete tu materiju. Dok se vozite kući s posla, vaša supruga vas zove da bi vam rekla da ste pozvani na večeru za tri dana kod vaše tašte. Stajete pored puta i razmišljate o tome koliko vam se ne dopada vaša tašta sve otkako vam je pre deset godina povredila osećanja. Uskoro u glavi stvarate mentalni spisak: nikada vam se nije dopadalo kako govori potpuno uverena da je uvek u pravu; kako prekida druge ljude dok govore; kakav joj je miris, pa čak i to kako kuva. Svaki put kad ste pored nje, vaše srce počinje da užurbano kuca, stegne vam se vilica, telo i lice vam postaju napeti, osećate nervozu i želite samo da skočite i odete. I dalje sedeći u kolima, vi se sećate onih knjiga o filozofiji saosećanja i razmišljate o svemu onome što ste teoretski naučili. Pada vam na pamet jedna ideja: Možda ću, ako pokušam da primenim ono što sam pročitao u tim knjigama, moći da doživim na novi način svoju taštu. Šta sam naučio što bih sada mogao da personalizujem i time promenim ishod te večere?

Kada razmišljate o tome da primenite razumevanje na svoju taštu, nešto čudesno počinje da se dešava. Vi odlučujete da ne reagujete na nju svojim tipičnim automatskim programima. Nasuprot tome, vi počinjete da mislite o tome ko više ne želite da budete i ko želite da budete. Pitate se: Kako ne želim da se osećam i kako neću da se ponašam kada je budem video? Vaš čeoni režanj počinje da „hladi" neuronske mreže koje su povezane sa vašim starim ja; vi počinjete da odmrežujete odnosno odbacujete to svoje staro ja da bi ono prestalo da funkcioniše kao vaš identitet. Moglo bi da se kaže da, zbog toga što vaš mozak ne ispaljuje na isti način, vi više ne kreirate isti um. Onda razmatrate ono što je pisalo u tim knjigama da bi vam to pomoglo da isplanirate kako želite da razmišljate, osećate se i ponašate se prema svojoj tašti. Pitate se: Kako mogu da promenim svoje ponašanje - svoje postupke - i svoje reakcije, tako da moje novo iskustvo vodi do novog osećanja? Tada zamišljate sebe kako se pozdravljate s njom i grlite je, postavljajući joj pitanja o stvarima za koje znate da je zanimaju i dajući joj komplimente u vezi s novom frizurom ili naočarima. Tokom narednih nekoliko dana, dok mentalno isprobavate svoje novo idealno sopstvo, vi nastavljate da instalirate neuronski hardver da biste imali odgovarajuće neuronske mreže (a to je, zapravo, novi softverski program) onda kada se budete zaista našli u interakciji sa svojom taštom. Za većinu nas je otići od razmišljanja ka činjenju isto kao podsticati puža da se brže kreće. Mi želimo da ostanemo u intelektualnom, filozofskom području svoje realnosti; dopada nam se da se identifikujemo sa memorisanlm poznatim osećajem našeg poznatog ja. Umesto toga, odbacujući stare misaone obrasce i prekidajući s uobičajenim emocionalnim reakcijama i automatskim ponašanjima, a onda planirajući i isprobavajući nove načine postojanja, vi stavljate sebe u jednačinu tog znanja koje ste naučili i počinjete da kreirate novi um - vi podsećate sebe ko želite da budete. Međutim, postoji još jedan korak kojim sada moramo da se pozabavimo. Šta se dešavalo kada ste počeli da posmatrate svoju „staru ličnost" povezanu s poznatim mislima, uobičajenim ponašanjima i memorisanim emocijama koje ste do tada povezivali sa svojom taštom? Vi ste ulazili u operativni sistem podsvesnog uma u kojem ti programi postoje i vi ste bili posmatrač tih programa. Kada ste svesni toga ko ste i kada možete da to posmatrate, vi postajete svesni svog nesvesnog sopstva.

Kada ste počeli da psihološki projektujete sebe u neku potencijalnu situaciju pre stvarnog iskustva (predstojeća večera), vi ste u stvari počeli da umrežujete svoje neuronske puteve tako da izgledaju kao da se taj događaj (biti saosećajan prema tašti) već odigrao. Kada su te nove neurološke mreže počele da zajedno ispaljuju, vaš mozak je kreirao sliku, viziju, model ili ono što ću ja nazvati hologram (multidimenziona slika), koji je predstavljao vaše idealno ja na koje ste se bili fokusirali da postanete. Onog trenutka kada se to desilo, vi ste učinili ono o čemu ste razmišljali realnijim od bilo čega drugog. Vaš mozak je sačuvao tu misao kao iskustvo.

Otelotvorenje znanja kroz iskustvo: kako naučiti telo onome što je um već naučio Uskoro stiže vreme za „nastup" i vi sedite za večerom suočeni sa „starom dobrom mamom". Umesto da automatski reagujete kada se ispolji njeno tipično ponašanje, vi ostajete svesni, sećajući se onoga što ste naučili i odlučujete da to primenite. Umesto da osuđujete, napadate ili osećate netrpeljivost prema njoj, vi radite nešto potpuno drugačije. Kao što su vas sve one knjige podsticale, vi ostajete u sadašnjem trenutku, otvarate svoje srce i zaista slušate šta ona govori. Više je ne držite vezanom za njenu prošlost. I gle, vi menjate svoje ponašanje i uzdržavate se od svojih impulsivnih emocionalnih reakcija i na taj način stvarate novo iskustvo sa svojom taštom. To aktivira vaš limbički mozak i on sada „kuva" novu mešavinu hemijskih supstanci koje stvaraju novu emociju i iznenada vi počinjete da saosećate s njom. Vi je vidite onakvu kakva je; čak vidite i aspekte sebe u njoj. Mišići vam se opuštaju, osećate kako vam se srce otvara i počinjete da dišete dublje i slobodnije. Divno se osećate i to osećanje i dalje nastavlja da postoji. Sada ste inspirisani i otvorenog uma i otkrivate da volite svoju taštu. Zajedno sa svojim novim osećanjima dobronamernosti i ljubavi prema toj osobi u svojoj spoljašnjoj realnosti, vi u sebi povezujete saosećanje sa svojom taštom i na taj način stvarate asocijativno sećanje. Kada ste osetili saosećanje, vi ste (hemijski) dali instrukcije svom telu koje su bile u skladu s onim što je vaš um (filozofski) znao i to je aktiviralo i modifikovalo neke od vaših gena. Sada ste prešli sa razmišljanja na činjenje:

vaše ponašanje je u skladu s vašim svesnim namerama; vaši postupci su usklađeni s vašim mislima; um i telo rade zajedno. Učinili ste isto ono što su ti ljudi uradili u svojim knjigama. Najpre intelektualno (mozgom i umom) naučivši saosećanje, a onda ispoljavajući taj ideal u svom okruženju kroz iskustvo, otelotvorili ste to uzvišeno osećanje. Time ste uslovili svoje telo za novi um saosećanja. Vaš um i telo su radili zajedno. Vi ste otelotvorili saosećanje. Na neki način, reč je postala telo.

Dva mozga su vas odvela od razmišljanja ka činjenju, ali ostaje pitanje kako možete da stvorite stanje postojanja Zahvaljujući naporu koji ste uložili da biste otelotvorili saosećanje, kod vas sada neokorteks i limbički mozak rade zajedno. Izašli ste iz kutije poznatog, uobičajenog, memorisanog ja koje funkcioniše u okviru određenih automatskih programa i sada ste u novom ciklusu razmišljanja i osećanja. Doživeli ste kako izgleda saosećanje; vama se to dopada više od prikrivene netrpeljivosti, osećaja odbojnosti i potisnute ljutnje. Ipak, sačekajte malo, još uvek niste spremni da budete proglašeni za sveca! Nije dovoljno imati um i telo koji rade zajedno jednom. To vas je odvelo od razmišljanja ka činjenju, ali pitanje je da li možete da stvorite to osećanje kad god poželite. Da li možete da ponovo otelotvorite saosećanje nezavisno od uslova koji vladaju u vašem okruženju tako da nijedna osoba niti situacija ne može da kreira u vama ono vaše staro stanje postojanja? Ako je odgovor ne, onda vi još uvek niste ovladali saosećanjem. Moja definicija ovladavanja jeste da je tada naše unutrašnje hemijsko stanje veće od bilo čega u našem spoljašnjem svetu. Vi ste postali majstor onda kada ste uslovili sebe mislima i osećanjima koje ste sami izabrali, a zatim memorisali ta željena emocionalna/hemijska stanja i više ništa u vašem spoljašnjem životu ne može da vas odvrati od toga. Nijedna osoba, nijedna stvar i nijedno iskustvo u bilo koje vreme i na bilo kojem mestu ne mogu da poremete vašu unutrašnju hemijsku stabilnost. Vi možete da mislite, ponašate se i osećate se drugačije onda kada to odaberete

Ako možete da ovladate patnjom, vi podjednako lako možete da ovladate radošću Verovatno poznajete nekoga ko je ovladao patnjom, zar ne? Možete da pozovete tu osobu i upitate je:"Kako si?" "Onako." "Slušaj, idem s nekim prijateljima u novu umetničku galeriju i onda ćemo jesti u restoranu u kojem služe zdrave deserte. Posle toga ćemo ići da slušamo neku muziku uživo. Da li bi želeo da ideš s nama?" "Ne, ne ide mi se.” Ipak, da je ta osoba rekla ono što je zaista mislila, onda bi to bilo: "Memorisao sam to emocionalno stanje i ništa u mom okruženju - nijedna osoba, nijedno iskustvo, nijedno stanje, nijedna stvar - neće me udaljiti od tog mog unutrašnjeg hemijskog stanja patnje. Meni je bolje da patim nego da to otpustim i budem srećan. Uživam u svojoj zavisnosti, a sve te stvari koje ti želiš da uradim mogle bi da mi odvrate pažnju od moje emocionalne zavisnosti." Ali, znate šta? Mi možemo da podjednako lako ovladamo svojim unutrašnjim hemijskim stanjima kao što su radost ili saosećanje. *** Da se vratimo prethodnom primeru, s vašom taštom. Ako budete praktikovali dovoljan broj puta svoje misli, ponašanje i osećanje, „biti" saosećajan će za vas postati prirodno stanje. Od razmišljanja o tome, preko toga da činite nešto u vezi s tim, na kraju ćete stići do toga da budete to „Biti" znači da je to za vas postalo lako, prirodno, rutinski i nesvesno. Saosećanje i ljubav će za vas postati podjednako automatski i bliski kao i sve one prethodne ograničavajuće emocije koje ste promenili. Dakle, sada je potrebno da ponovite to iskustvo razmišljanja, osećanja i činjenja na osnovu saosećanja. Ako to budete učinili, prestaćete da budete zavisni od svojih prošlih emocionalnih stanja i neurohemijski ćete usloviti svoje telo/um da memoriše hemijsko stanje koje se naziva saosećanje bolje nego što to čini vaš svesni um. Na kraju, ako to budete ponavljali i iznova i iznova kreirali iskustvo saosećanja kad god to želite i praktikovali ga nezavisno od bilo kojih okolnosti u svom životu, vaše telo će postati um saosećanja. Memorisaćete saosećanje

toliko dobro da ništa iz vašeg spoljašnjeg sveta neće moći da vas udalji od tog stanja postojanja. Sada sva tri mozga rade zajedno i vi ste biološki, neurohemijski i genetski u stanju saosećanja. Kada je saosećanje za vas postalo prirodno i automatsko, vi ste napredovali od znanja ka iskustvu i onda ka mudrosti.

Napredovanje ka stanju postojanja: uloga naša dva memorijska sistema Mi imamo tri mozga koji nam omogućavaju da se razvijamo od razmišljanja ka činjenju i na kraju ka postojanju. Pogledajte ovu tabelu:

Crtež 6B (1). Deklarativna i nedeklarativna sećanja. Postoje dva memorijska sistema u mozgu: - Prvi sistem se naziva deklarativna, odnosno ekspilicitna memorija. Kada se sećamo i možemo da kažemo šta smo naučili ili iskusili, to su deklarativna

sećanja. Postoje dva tipa deklarativnih sećanja: znanje (semantička sećanja nastala na osnovu filozofskog znanja) i iskustvo (epizodično sećanje nastalo na osnovu senzornih iskustava, a to su dešavanja u našem životu sa određenim ljudima, životinjama ili stvarima dok smo radili nešto ili prisustvovali nečemu u određeno vreme i na određenom mestu). Epizodična sećanja ostaju duže utisnuta u mozgu i telu od seman- tičnih sećanja. - Drugi memorijski sistem naziva se nedeklarativna, odnosno implicitna memorija. Kada nešto radimo toliko mnogo puta da to postane naša druga priroda, a to znači da više nije potrebno da razmišljamo o tome, mi tada gotovo da ne umemo da kažemo kako to radimo - telo i um su postali jedna. Ovo je sedište naših veština, navika, automatskih postupaka, asocijativnog sećanja, nesvesnih stavova i emocionalnih reakcija.

Crtež 6B(2). Tri mozga: od razmišljanja ka činjenju i onda ka postojanju.

Na ovaj način kada uzmemo ono što smo intelektualno naučili (neokorteks) i to primenimo, personalizujemo odnosno demonstriramo tada menjamo na neki način svoje ponašanje. Kada to učinimo, mi stvaramo novo iskustvo, koje će zatim proizvesti novu emociju (limbički mozak). Ako možemo da ponovimo,

reprodukujemo ili iskusimo taj postupak kad god to poželimo, onda ulazimo u stanje postojanja (mali mozak). Mudrost je akumulirano znanje koje se stiče ponavljanjem iskustva. A kada nam „stanje" saosećanja postane podjednako prirodno kao stanje patnje, osuđivanja, okrivljavanje ili osećaja frustriranosti, negativnosti ili nesigurnosti, onda smo postali mudri. Tada smo slobodni i možemo da grabimo nove prilike zato što se na neki način život organizuje u skladu s onim kakvi smo ili ko smo.

Crtež 6C. Ova tabela pokazuje kako se tri mozga uskladđuju da bi se povezali sa različitim putevima lične evolucije.

Od razmišljanja direktno ka postojanju: uvod u meditaciju Ići od razmišljanja ka činjenju i onda ka postojanju napredovanje je koje smo svi mi doživeli mnogo puta, bilo da se radi o tome kada smo učili da postanemo vozač, skijaš ili osoba koja štrika ili ona kojoj je strani jezik postao druga priroda. Sada ćemo govoriti o jednom od velikih darova evolucije nama ljudima: sposobnosti da idemo direktno od razmišljanja ka postojanju - bez preduzimanja bilo koje fizičke akcije. Ili, drugim rečima, mi možemo da kreiramo novo stanje postojanja pre nego što doživimo neko realno, materijalno iskustvo. U stvari, mi ovo radimo sve vreme, ali to nije ono što se naziva „pretvaraj se dok ne uspeš u tome". Tako, recimo, vi imate neku seksualnu fantaziju u okviru koje doživljavate sve misli, osećanja i postupke koje iščekujete da ćete doživeti kada se vaš partner vrati sa puta. Toliko ste prisutni u svom unutrašnjem iskustvu da vaše telo počinje da se hemijski menja i reaguje kao da se taj budući događaj već odigrava u ovom trenutku. Vi ulazite u novo stanje postojanja. Slično tome, bilo da mentalno probate govor koji ćete održati, podsećate sebe kako da se nosite u raspravi u koju morate da uđete s kolegom ili zamišljate šta želite da jedete dok ste gladni a zaglavljeni u saobraćajnoj gužvi - a u svakom od tih slučajeva vi mislite samo o tome eliminišući sve ostalo - vaše telo počinje da ulazi u odgovarajuće stanje postojanja samo na osnovu vaših misli. Ipak, koliko daleko to može da ide? Da li možete da pomoću razmišljanja i osećanja postanete osoba koja želite da budete? Da li možete da kreirate realnost kakvu želite i da živite u njoj, isto onako kako je to učinila moja ćerka kada je dobila onaj letnji posao iz snova? Ovde na scenu stupa meditacija. Kao što znate, ljudi koriste tehnike meditacije iz mnogo razloga. U ovoj knjizi naučićete specijalnu meditaciju koja je osmišljena za određenu svrhu - da bi vam pomogla da savladate naviku da budete ono ko ste i onda postanete ono idealno ja koje želite da budete. Do kraja ovog poglavlja povezaćemo deo znanja o kojem smo do sada govorili sa meditacijom koju ćete uskoro naučiti. (Kad god govorim o meditaciji ili meditativnom procesu, mislim na proces koji će se naći u našem centru pažnje u trećem delu knjige.) Meditacija nam omogućava da promenimo svoj mozak, telo i stanje postojanja, što je najvažnije, mi možemo da načinimo te promene, a da ne moramo da

preduzmemo bilo koji fizički postupak ili da imamo bilo kakvu interakciju sa svojim spoljašnjim okruženjem. Meditacijom možemo da instaliramo neophodni neurološki hardver i to isto onako kao što su oni ljudi koji su svirali na klaviru i koji su samo pomerali prst uspeli da ostvare promenu uz pomoć mentalne probe. (Ti subjekti u istraživanju koristili su isključivo mentalnu probu, ali za naše potrebe to je samo jedna komponenta meditativnog procesa, doduše veoma važna.) Kada bih zatražio od vas da pomislite na karakteristike koje bi vaše željeno ja trebalo da poseduje ili kada bih vam sugerisao da razmotrite kako biste se osećali kad biste bili velika osoba kao što je Majka Tereza ili Nelson Mandela, onda biste vi već samim razmišljanjem o svom novom načinu postojanja počeli da ispaljujete svoj mozak na nove načine i tako da stvarate svoj novi um. To je mentalna proba na delu. Dakle, sada tražim od vas da odrazite ono kako biste se osećali kad biste bili srećni, zadovoljni i spokojni. Šta biste vizualizovali za sebe ako želite da kreirate novo ja? U suštini, meditativni proces omogućava vam da odgovorite na ovo pitanje donoseći vam sve informacije koje su naučene i sinaptički umrežene u vašem mozgu, a odnose se na to šta to znači biti srećan, zadovoljan i spokojan. U meditaciji vi uzimate to znanje i onda uvodite sebe u jednačinu. Umesto da se samo pitate šta bi značilo biti srećan, vi stavljate sebe u poziciju da praktikujete da živite u stanju sreće. Uostalom, vi znate kako sreća izgleda i koje osećanje ona izaziva. Imali ste u prošlosti iskustva s njom; videli ste druge ljude i njihove verzije sreće. Sada možete da izaberete iz tog znanja i iskustva i da kreirate svoje novo idealno ja. Već sam govorio o tome kako kroz čeoni režanj aktivirate nove neuronske puteve na nove načine tako da stvarate novi um. Kada iskusite taj novi um, mozak stvara holografsku sliku koja vam daje model koji ćete slediti u kreiranju svoje buduće realnosti. S obzirom da ste instalirali nove neuronske mreže pre realnog iskustva, vi ne morate da budete na čelu nenasilne revolucije kao što je to učinio Gandi, niti morate da predvodite ljude i budete spaljeni na lomači kao što se to desilo Jovanki Orleanki. Vi samo treba da koristite svoje znanje i da iskusite ta osećanja hrabrosti i uverenosti u ono što radite da biste proizveli odgovarajuće emocionalne efekte u sebi. Rezultat toga biće novo stanje uma. Ponavljanjem stvaranja tog stanja uma, ono će vam postati blisko i vi ćete stvarati nove mreže, što češće budete stvarali to stanje uma, tim više će te vaše misli postati iskustvo.

Kada dođe do te transformacije misli u iskustvo, krajnji rezultat tog iskustva biće osećanje, odnosno emocija. Kada se to desi, vaše telo (kao nesvesni um) ne zna da napravi razliku između onoga što se dešava u fizičkoj realnosti i emocija koje ste kreirali isključivo mislima. Kada budete na taj način oslovili telo da postane vaš novi um, otkrićete da sada vaš mozak zadužen za razmišljanje i emocionalni mozak rade zajedno i u skladu. Upamtite da su misli za mozak, a osećanja za telo. Kada vi i mislite i osećate se na određeni način u okviru meditativnog procesa, vi ste različita osoba u odnosu na onu koja ste bili kada ste započeli meditaciju. Novi instalirani neuronski putevi i neurološke i hemijske promene koje su stvorene zahvaljujući tim mislima i emocijama promenili su vas na takav način da postoje i fizički dokazi u mozgu i telu koji pokazuje te promene. U tom trenutku ste ušli u stanje postojanja. Više se ne radi o tome da vi samo praktikujete sreću ili zahvalnost ili nešto drugo, već vi jeste zahvalni ili srećni. Možete da stvorite to stanje uma i tela svakog dana; možete da iznova doživljavate neko iskustvo i stvorite emocionalni odgovor na to iskustvo koje je jednako onome kako biste se osećali kada biste bili to svoje novo ja. Ako možete da ustanete po završetku meditacije i nastavite da budete u tom novom stanju postojanja - da budete promenjeni neurološki, biološki, hemijski i genetski - vi ste unapred aktivirali te promene pre bilo kog iskustva i bićete više u stanju da se ponašate i mislite na načine koji su u skladu s onim ko ste. Tada ste prekinuli s navikom da budete vi!

Crtež 6D. Možete da idete direktno od razmišljanja ka postojanju, a da ne morate ništa da uradite. Ako mentalno isprobavate novi um, doći će trenutak kada će misao koju imate postati iskustvo. Kada se to desi, krajnji rezultat tog unutrašnjeg iskustva jeste emocija, odnosno osećanje. Kada možete da osetite kako je biti ta osoba, vaše telo (kao nesvesni um) veruje da je ono u toj realnosti. Sada vaš um i telo počinju da rade kao jedno i vi ste "postali" ta osoba, a da i dalje ne morate ništa da uradite. Ulazeći u novo stanje postojanja, samo na osnovu misli uspevate da radite i mislite u skladu s onim ko ste.

Kada ste u novom stanju postojanja - novoj ličnosti - vi stvarate novu ličnu realnost. Dozvolite mi da to ponovim: novo stanje postojanja kreira novu ličnost... nova ličnost stvara novu ličnu realnost. Kako ćete znati da li je ova meditativna praksa aktivirala vaša tri mozga da biste proizveli željeni efekat? Jednostavno: osećaćete se drugačije kao rezultat toga što ste se upustili u taj proces. Ako se osećate potpuno isto kao i pre, ako određeni katalizatori izazivaju iste reakcije u vama, onda se ništa nije desilo u kvantnom polju. Vaše iste misli i osećanja reprodukuju isti elektromagnetni signal u polju. Vi se niste promenili hemijski, neurološki, genetski ili na bilo

koji drugi način. Međutim, ako se, kada ustanete posle meditacije, osećate drugačije od onoga kako ste se osećali kada ste počeli i ako možete da održite to promenjeno stanje uma i tela, onda ste se zaista promenili. Trebalo bi da sada ono što ste promenili u sebi - novo stanje postojanja koje ste kreirali - proizvede efekte izvan vas. Izašli ste iz modela univerzuma uzroka i posledica, tog starog njutnovskog koncepta postojanja nečega izvan vas što kontroliše vaše misli, postupke i emocije. Vratiću se uskoro na ovo. Takođe ćete znati da je vaša meditacija bila uspešna ako se nešto neočekivano i novo pojavi u vašem životu kao rezultat napora koje ste uložili. Upamtite: kvantni model govori nam da, ako ste kreirali novi um i novo stanje postojanja, imate drugačiji elektromagnetni potpis. Zbog toga što mislite i osećate se drugačije, vi menjate realnost. Zajedno misli i osećanja to mogu da učine; zasebno ne mogu. Dopustite mi da vas još jednom podsetim: ne možete da mislite na jedan način, a osećate se na drugi i da očekujete da se nešto u vašem životu promeni. Kombinacija vaših misli i osećanja je vaše stanje postojanja. Promenite svoje stanje postojanja i promenićete svoju realnost. Ovde na scenu stupaju koherentni signali. Ako možete da pošaljete signal koji je koherentan što se tiče misli i osećanja (odnosno, stanja postojanja) i koji ne zavisi od spoljašnjeg sveta, onda će se nešto novo pojaviti u vašem životu. Kada se to desi, bez sumnje ćete doživeti snažnu emocionalnu reakciju, koja će vas podstaći da ponovo kreirate novu realnost i zatim na taj način možete da koristite tu emociju da biste stvorili još čudesnije iskustvo. Hajde da se vratimo na Njutna. Mi smo uslovljeni njutnovskom idejom da životom vlada zakon uzroka i posledice. Kada nam se desi nešto dobro, mi izražavamo zahvalnost ili radost. Mi prolazimo kroz život čekajući da neko ili nešto izvan nas odredi naša osećanja. Nasuprot tome, ja tražim od vas da preuzmete kontrolu i da izokrenete taj proces. Umesto da čekate da neka situacija dovede do toga da se osećate na određeni način, kreirajte to osećanje pre bilo kog iskustva u fizičkom području; ubedite emocionalno svoje telo da se iskustvo koje "stvara osećaj zahvalnosti" već odigralo. Da biste ovo uradili, možete da izaberete neki potencijal u kvantnom polju i da dođete u dodir s tim kako biste se osećali kada biste to iskusili. Tražim od vas da koristite misli i osećanje da biste stavili sebe „u cipele" tog svog budućeg ja, tog mogućeg ja i da počnete da emocionalno uslovljavate svoje telo da veruje

kako ste vi ta osoba već sada. Kada otvorite oči posle meditacije, šta želite da budete? Kako biste se osećali kad biste bili to idealno ja ili kada biste doživeli to iskustvo koje želite? Da biste odbacili naviku da budete ono ko ste, kažite zbogom uzroku i posledici i prihvatite kvantni model realnosti. Izaberite potencijalnu realnost koju želite, živite je u svojim mislima i osećanjima i unapred izrazite svoju zahvalnost zbog nekog realnog događaja. Da li možete da prihvatite zamisao da vam, onda kada promenite svoje unutrašnje stanje, više nije potreban spoljašnji svet da bi vam on obezbedio da se osećate radosno, zahvalno, da cenite nešto ili da imate bilo koje drugo uzvišeno osećanje? Kada vaše telo iskusi taj događaj kao da se on odigrava u tom trenutku i kada to u vama izazove osećaj da je realan, bez obzira što je to izazvano isključivo onim na šta ste se mentalno fokusirali i što emocionalno osećate, vi u sadašnjosti doživljavate budućnost. Onog trenutka kad se nađete u tom stanju postojanja, u sada u kojem ste prisutni u tom iskustvu, tada ste povezani sa svim mogućim realnostima koje postoje u kvantnom polju. Upamtite da, ako se nalazite u prošlosti ili u budućnosti sa svojim poznatim osećanjima ili ako iščekujete neku posledicu, vi tada nemate pristup svim mogućnostima koje sadrži kvantno polje. Jedini način da pristupite kvantnom polju jeste da budete prisutni u sadašnjem trenutku. Imajte na umu da ovo ne može da bude isključivo intelektualan proces. Misli i osećanja moraju da budu koherentni. Drugim rečima, ova meditacija zahteva da se spustite petnaestak centimetara ispod svoje glave i uđete u srce. Otvorite svoje srce i mislite o tome kako biste se osećali kada biste otelotvorili kombinaciju svih onih karakteristika kojima se divite i koje sačinjavaju vaše željeno ja. Možda ćete se sada usprotiviti i reći da vi ne možete da znate kako biste se osećali zato što nikada niste doživeli kako izgleda imati te karakteristike i biti to željeno ja. Moj odgovor je da vaše telo to može da iskusi pre nego što dobijete bilo kakav fizički dokaz, odnosno pre vaših čula: kad bi se ta želja koju nikada do tada niste iskusili u budućnosti manifestovala u vašem životu, vi biste sasvim sigurno iskusili uzvišenu emociju kao što su radost, uzbuđenje i zahvalnost i zbog toga su te emocije ono na šta možete potpuno prirodno da se fokusirate. Umesto da budete rob emocija koje predstavljaju ostatak prošlosti, vi sada koristite uzvišene emocije da biste kreirali budućnost. Uzvišene emocije kao što

su zahvalnost, ljubav i tako dalje, imaju višu frekvenciju koja će vam pomoći da uđete u stanje postojanja u kojem možete da se osećate kao da su se željeni događaji zaista zbili. Ako se nalazite u stanju veličine, onda je signal koji šaljete u kvantno polje onaj koji je isti kao da su se ti događaji već odigrali. Izražavanje zahvalnosti omogućuje vam da emocionalno uslovite svoje telo da veruje da se ono što izaziva vašu zahvalnost već desilo. Aktiviranjem vaša tri mozga, meditacija vam omogućava da odete od razmišljanja ka postojanju - a kada se nalazite u tom novom stanju postojanja, skloniji ste tome da se ponašate i mislite u skladu s onim ko ste. Možda ste se pitali zašto je teško ući u stanje zahvalnosti ili zahvaliti unapred pre nekog realnog iskustva. Da li je moguće da ste živeli na osnovu memorisane emocije koja je postala u tolikoj meri deo vašeg identiteta na podsvesnom nivou da sada ne možete da se osećate ni na koji drugi naćin sem onog na koji ste se navikli? Ako je tako, možda je vaš identitet postao stvar toga kako vi delujete u svetu spolja i omeo je i promenio ono kako se osećate u sebi. U narednom poglavlju ćemo istražiti kako možete da uklonite taj jaz i na taj način postignete istinsko oslobođenje. Svaki put kada osetite zahvalnost ili radost ili se zaljubite u budućnost - a da nemate potrebu da neka osoba, stvar ili iskustvo izazove da se tako osećate - onda će te uzvišene emocije predstavljati pogonsko gorivo za vaše kreiranje.

POGLAVLJE 7

JAZ Jednog dana, sedeo sam na svom kauču i razmišljao o tome šta to znači biti srećan. Dok sam razmatrao svoj potpuni nedostatak radosti, pomislio sam na to kako bi mi većina ljudi koji su mi važni održala predavanje odmah tu na licu mesta. Zamislio sam šta bi rekli, od reči do reči: Ti si neverovatno srećan. Imaš divnu porodicu i divnu decu. Uspešan si hiropraktičar. Držiš predavanja hiljadama ljudi, putuješ po svetu i ideš na neobična mesta, pojavio si se u filmu Šta dođavola znamo!? i mnogim ljudima se dopada poruka koju šalješ. Čak si napisao i knjigu i ona dobro prolazi. Oni bi bili potpuno u pravu što se tiče svih emocionalnih i logičnih stvari, ali za mene nešto nije bilo u redu. U tom trenutku u svom životu putovao sam od grada do grada svakog vikenda i držao predavanja; ponekad bi se desilo da budem u dva grada u roku od tri dana. Palo mi je na pamet da sam bio toliko zauzet da nisam imao vremena da praktikujem ono što podučavam. To je bio neprijatan trenutak zato što sam počeo da uviđam da je sva moja sreća kreirana izvan mene i da radost koju doživljavam, kada putujem i držim predavanja, nema nikakve veze sa istinskom radošću. Činilo mi se da mi je potreban svaki čovek, svaka stvar i svako mesto izvan mene da bih se osećao dobro. Slika koju sam projektovao o sebi u svet zavisila je od spoljašnjih faktora. Kada nisam bio negde i držao predavanja ili davao intervjue ili radio s pacijentima, nego bio sam kod kuće, osećao sam se prazno. Nemojte da me pogrešno shvatite; na neki način su stvari izvan mene bile odlične. Da ste pitali bilo koga ko me je video dok držim predavanje ili dok sam

potpuno udubljen u rad na prezentaciji tokom avionskog leta ili dok odgovaram na desetine imejlova sedeći na aerodromu ili u hotelskom predvorju, taj posmatrač bi morao da kaže da sam mu delovao prilično srećno. Ono što je žalosna istina jeste to da bih i ja, da ste me pitali u jednom od tih trenutaka, verovatno odgovorio slično: Da, sve je odlično. Meni je dobro. Ja sam srećan čovek. Međutim, ako biste me uhvatili u nekom trenutku tišine dok nema svih tih stimulusa da me bombarduju, odgovorio bih potpuno drugačije: Osećam se nespokojno. Sve mi deluje kao stalno jedno te isto. Nešto mi nedostaje. Onog dana kada sam shvatio suštinski razlog zašto se osećam nesrećno, takođe sam shvatio i da mi je bio potreban spoljašnji svet da bih upamtio ko sam. Moj identitet je zavisio od ljudi kojima sam govorio, gradova koje sam posećivao, stvari koje sam radio dok sam putovao i ta iskustva su mi bila potrebna da bih ponovo potvrdio sebe kao osobu koja se zove Džo Dispenca. Ali, kada nisam bio u blizini nikoga ko bi mi pomogao da se setim te ličnosti koju svet poznaje kao moje ja, više nisam bio siguran ko sam. U stvari, uvideo sam da je sva ta moja sreća koju drugi zapažaju zapravo reakcija na stimuluse u spoljašnjem svetu koji su izazivali da se osećam na određeni način. Tada sam shvatio da u potpunosti zavisim od svog okruženja i da su mi neophodne spoljašnje stvari da bi učvrstile moju emocionalnu zavisnost. To je bio veliki trenutak za mene. Čuo sam milion puta da sreća dolazi iznutra, ali nikada do tada me to nije „udarilo" kao tada. Dok sam tog dana sedeo na kauču u svojoj kući, pogledao sam kroz prozor i jedna slika mi se stvorila u umu. Zamislio sam svoje dve ruke jednu iznad druge s razmakom između njih.

Crtež 7A. Jaz između onoga "ko smo zaista" i onoga "kako spolja delujemo"

Gornja ruka predstavlja kako sam delovao spolja, a donja kakav sam bio iznutra. Dok sam razmatrao sebe sinulo mi je da mi ljudi živimo u dualnosti kao dva različita entiteta - "kako spoija delujemo" i "ko smo zaista". Ono kako spolja delujemo je slika, odnosno fasada koju projektujemo u svet. To je sve ono što radimo da bismo se pokazali na određeni način i da bismo predstavili drugima konzistentnu spoljašnju realnost. Taj prvi aspekat sopstva je odraz toga kako želimo da nas drugi vide. Ono ko smo zaista, predstavljeno donjom rukom, jeste ono kako se zaista osećamo, i to pogotovu onda kada nam spoljašnje okruženje ne privlači pažnju. To su one naše emocije koje imamo kada nismo zaokupljeni "životom". To je ono što krijemo o sebi. Kada memorišemo zavisnička emocionalna stanja kao što su osećanje krivice ili stida, ljutnja, strah, strepnja, osudivanje, depresija, osećaj lične važnosti ili mržnja, mi stvaramo jaz između onoga kako spolja delujemo i onoga ko smo zaista. Ovo prvo je ono kako želimo da nas drugi ljudi vide. Ovo drugo je naše stanje postojanja kada nismo u interakciji sa različitim iskustvima, različitim

stvarima i različitim ljudima u određenom trenutku i određenom mestu u našem životu. Ako sedimo dovoljno dugo ne radeći ništa, počinjemo da osećamo nešto. To nešto je ono ko smo zaista.

Crtež 7B. Veličina jaza varira od osobe do osobe."Ko smo zaista" i "kako spolja delujemo" razdvojeni su osećanjima koja memorišemo u različitim trenucima u svom životu (na osnovu svojih prošlih iskustava), što je veći taj jaz, tim je veća naša zavisnost od emocija koje smo memorisali. Mi ređamo sloj po sloj različite emocije koje formiraju naš identitet. Da bismo se setili onoga ko mislimo da smo, mi moramo da kreiramo ista iskustva kako bismo ponovo potvrdili svoju ličnost i odgovarajuće emocije. Kao taj identitet, mi postajemo vezani za svoj spoljašnji svet tako što se identifikujemo sa određenim osobama i stvarima koje nam služe kao podsetnik kakvog sebe želimo da projektujemo u svet. To kako spolja delujemo postaje fasada ličnosti koja se oslanja na spoljašnji svet da bi se setila ko je kao „neko". Identitet te ličnosti je u potpunosti vezan za spoljašnje okruženje. Ličnost radi sve što može da bi prikrila kako se zaista oseća ili da bi dovela do toga da praznina koju oseća nestane: ja posedujem ovaj automobil; ja znam ove ljude; ja sam bio na tim mestima; ja mogu da uradim

ove stvari; ja sam doživeo ta iskustva; ja radim za tu kompaniju; ja sam uspešan... to je ono što mi mislimo da smo u odnosu na svet oko nas. Međutim, to nije isto ko smo - ono kako se zaista osećamo - bez stimulacije koja dolazi iz spoljašnjeg okruženja. Stid i bes zbog propalog braka. Strah od smrti zbog gubitka voljene osobe, pa čak i kućnog ljubimca i neizvesnost u vezi s tim šta se dešava posle smrti. Osećaj neadekvatnosti zbog insistiranja roditelja na savršenstvu i uspehu po svaku cenu. Zaokupljenost mislima da nemamo odgovarajuće telo da bismo se predstavili na određeni način svetu. Ovakva osećanja su ono što želimo da sakrijemo. To je ono ko smo zaista, naše istinsko ja koje se krije iza slike koju projektujemo. Ne možemo da se usudimo da izložimo to svoje sopstvo svetu i zbog toga se pretvaramo da smo neko drugi. Kreiramo memorisane automatske programe da bismo sakrili ranjive delove sebe. U suštini, mi lažemo u vezi s tim ko smo zato što verujemo da u društvu nema mesta za takvu osobu. Takva osoba je niko. To je osoba za koju mislimo da se ne bi dopala drugima ili da je drugi ne bi prihvatili. Kad smo mladi i još formiramo svoj identitet, veća je verovatnoća da ćemo se upustiti u ovakvu vrstu maskiranja. Mi vidimo mlade ljude kako isprobavaju nove identitete kao što probaju odeću. U stvari, ono što tinejdžeri oblače često je više odraz onoga što žele da budu nego odraz onoga što zaista jesu. Upitajte bilo kog zdravstvenog radnika koji se bavi duševnim zdravljem i koji se specijalizovao za rad s mladim ljudima i on će vam reći da jedna reč definiše ono što znači biti adolescent: nesigurnost. Kao rezultat toga, tinejdžeri traže utehu u konformizmu i u pripadanju nekoj grupi. Umesto da dopustite da svet sazna kakvi ste zaista, vi se prilagođavate svetu (zato što svako zna šta se dešava onima koji se smatraju drugačijim). Svet je složen i zastrašujući, ali mi ga činimo manje zastrašujućim i mnogo jednostavnijim tako što ulazimo u neku grupu. Izaberi svoju grupu. Izaberi svoj otrov. Vremenom, taj identitet počinje da vam odgovara. Navikavate se na njega. Ili bar to govorite sebi. Zajedno sa osećajem nesigurnosti ide i veliko preispitivanje sebe. Pitanja naviru: Da li je ovo ono što sam ja zaista? Da li je ovo ono što ja zaista želim da budem? Ipak, mnogo je lakše ignorisati ta pitanja nego odgovoriti na njih.

Životna iskustva definišu naš identitet... biti stalno zaokupljen nečim drži neželjene emocije po strani Svi smo, dok smo bili mladi, bili emocionalno povređeni nekim traumatičnim ili teškim iskustvom. Rano u životu smo doživeli događaje koji su nas definisali i emocije koje su doprinele, sloj po sloj, da postanemo onakvi kakvi smo postali. Suočimo se s tim: svi smo žigosani nekim događajima s većim emocionalnim nabojem. Kad mentalno iznova pregledamo ta iskustva, naše telo ponovo proživljava taj događaj i to se dešava samo zahvaljujući našim mislima. Refraktorni period emocije je trajao toliko dugo da smo prešli s obične emocionalne reakcije na raspoloženje, zatim na temperament i na kraju na crtu ličnosti. Dok smo mladi, stalno smo nečim zaokupljeni i radimo stvari koje čine da izvesno vreme te stare duboke emocije držimo po strani gurajući ih pod tepih. Uzbudljivo je stvarati nova prijateljstva, putovati na nepoznata mesta, vredno raditi i dobiti unapređenje, naučiti neku novu veštinu ili baviti se nekim novim sportom. Retko kad posumnjamo da su mnoge od ovih aktivnosti motivisane osećanjima koja su ostala u nama iz nekih prethodnih iskustava u životu. Onda postajemo zaista stalno zauzeti baveći se nečim. Idemo u školu, a onda na koledž; kupujemo kola, selimo se u novi grad, državu ili zemlju; započinjemo novu karijeru; upoznajemo nove ljude; venčavamo se; kupujemo kuću; dobijamo decu; uzimamo kućne ljubimce; možda se razvodimo; vežbamo; otpočinjemo novu vezu; praktikujemo neku veštinu ili hobi... koristimo sve što nam je poznato u spoljašnjem svetu da bismo definisali svoj identitet i da bi nam to skrenulo pažnju s onoga kako se zaista osećamo u sebi. Ali, s obzirom da sva ta iskustva proizvode ogroman broj emocija, nama se čini da one dovode do nestajanja onog osećanja koje krijemo. I to tako funkcioniše izvesno vreme. Nemojte da me pogrešno shvatite. Svi mi stižemo do većih visina posvećujući se nečemu u različitim periodima svog odrastanja. Da bismo postigli neke stvari u životu, neophodno je da nateramo sebe da izađemo iz svoje "zone udobnosti" i iskoračimo izvan dobro nam poznatih osećanja koja su nas nekada definisala. Duboko sam svestan postojanja te dinamike u životu. Međutim, kada mi nikada ne uspemo da prevladamo svoja ograničenja i nastavimo da nosimo prtljag iz svoje prošlosti, to nas na kraju uvek stigne. To se obično dešava negde sredinom tridesetih (ovo može da u velikoj meri varira u zavisnosti od osobe).

Srednje godine: niz strategija da bi se učinilo da zakopana osećanja ostanu zakopana Do sredine tridesetih ili četrdesetih godina, kada je ličnost kompletirana, već smo doživeli mnogo toga od onoga što život može da ponudi. Kao rezultat toga možemo prilično dobro da predvidimo ishod većine iskustava; već znamo kakvo će osećanje izazvati u nama pre nego što se u to upustimo. I tako, zbog toga što smo imali nekoliko dobrih i nekoliko loših veza, nadmetali se u poslu ili ustalili u svojoj karijeri, doživeli i gubitak i uspeh i znamo šta nam se sviđa, a šta nam se ne sviđa, mi poznajemo sve nijanse života. S obzirom da možemo da predvidimo verovatne emocije pre nekog iskustva, mi odlučujemo da li želimo da iskusimo taj „poznati" događaj pre nego što se on zaista odigra. Naravno, sve to se dešava iza scene naše svesti. Ovde nastaje problem. Zbog toga što možemo da predvidimo osećanja koja će većina događaja izazvati, mi već znamo šta će dovesti do toga da naša osećanja u vezi s tim ko smo zaista odu. Međutim, kada stignemo do srednjih godina, ništa ne može da u potpunosti eliminiše prazninu koju osećamo u sebi. Budite se svako jutro i osećate se kao ista osoba. Vaša okolina na koju ste se toliko mnogo oslanjali za to da će da ukloni vaš bol ili krivicu ili patnju, više ne uspeva da eliminiše ta osećanja. Kako bi i mogla? Vi sada već znate da se, kada emocije koje izvlačite iz spoljašnjeg sveta izblede, vraćate tome da budete isti leopard koji nije promenio svoje šare. To je zapravo kriza srednjih godina koja je poznata većini ljudi. Neki zaista ozbiljno pokušavaju da učine da zakopana osećanja ostanu zakopana tako što još više uranjaju u svoj spoljašnji svet. Neki kupuju novi sportski automobil (stvar); drugi iznajmljuju jahtu (još jedna stvar). Neki odlaze na dugačak odmor (mesto). Neki se učlanjuju u novi društveni klub da bi upoznali nove ljude i našli nove prijatelje (ljudi). Neki odlaze na estetsku operaciju (telo). Mnogi potpuno preuređuju svoju kuću (nabavljaju stvari i dobijaju iskustvo novog okruženja). Sve ovo su uzaludni napori da urade ili pokušaju nešto novo da bi se osećali bolje ili drugačije. Međutim, emocionalno, kada osećaj novine izbledi. oni su i dalje zaglavljeni s istim identitetom. Vraćaju se onome ko su zaista (odnosno, donjoj ruci). Privlači ih natrag ista realnost u kojoj godinama žive, samo da bi i

dalje zadržali osećaj onoga što misle da jesu i što je njihov identitet. Ali, zapravo, što više to čine - što više kupuju i troše - tim postaje primetnije osećanje onoga ko zaista jesu. Kada pokušavamo da pobegnemo od osećanja praznine ili bilo koje druge emocije koja je bolna, to je zato što je suočiti se s njom previše neprijatno. Zbog toga kad počnemo da gubimo kontrolu nad nekim osećanjem, većina ljudi uključi televizor, surfuje internetom, zove nekoga telefonom ili nekome šalje SMS poruku. U roku od nekoliko trenutaka možemo da promenimo svoje emocije mnogo puta... možemo da gledamo neku sapunicu na televiziji ili neki snimak na Jutjubu i smejemo se na sav glas, a onda da gledamo fudbalsku utakmicu i osećamo se takmičarski, a zatim dok posmatramo vesti da postanemo ljuti ili uplašeni. Svi ti spoljašnji stimulusi mogu da nam lako skrenu pažnju sa neželjenih osećanja u nama. Tehnologija predstavlja izuzetnu vrstu razonode, ali može i da stvori snažnu zavisnost. Razmislite o ovome: vi možete da istog trena promenite svoju unutrašnju hemiju i učinite da neko osećanje ode samo time što menjate nešto izvan sebe. Ipak, ma šta da je to izvan vas što je učinilo da se osećate bolje, počećete da se stalno oslanjate na tu stvar. Takođe, ova strategija ne mora da uključuje tehnologiju; sve ono što je za vas uzbudljivo učiniće to isto. Kada stalno nastavljamo s tom vrstom skretanja pažnje, šta mislite da će se kadtad desiti? Postaćemo sve više zavisni od nečeg izvan sebe što će nas promeniti iznutra. Neki ljudi nesvesno upadaju sve dublje i dublje u jamu bez dna koristeći različite aspekte svog sveta da bi neprestano bili nečim zaokupljeni - a sve to pokušavajući da stvore osećanje prvog iskustva koje im je pomoglo da pobegnu od sebe. Postaju previše stimulisani samo da bi mogli da se osećaju drugačije od onoga kako se zaista osećaju. Međutim, pre ili kasnije svako shvata da mu je potrebno sve više i više iste te stvari da bi ona učinila da se oseća bolje. To prerasta u potragu za pronalaženjem zadovoljstva i načinima da se po svaku cenu izbegne bol - a taj hedonistički život nesvesno pokreće neko osećanje koje nikako da prestane.

Drugačije srednje godine: vreme za suočavanje sa svojim osećanjima i otpuštanje iluzija U ovom periodu života ljudi koji se ne trude da drže svoja osećanja zakopanim postavljaju sebi neka velika pitanja: Ko sam ja? Koja je moja svrha u životu? Kuda idem? Zbog koga sve ovo radim? Šta je bog? Gde odlazim kada umrem? Da li postoji nešto više u životu od uspeha? Šta je sreća? Šta ovo sve znači? Šta je ljubav? Da li volim sebe? Da li volim nekog drugog? I tada duša počinje da se budi. Ovakva pitanja počinju da zaokupljaju um zato što mi vidimo kroz iluziju i počinjemo da sumnjamo da išta izvan nas može da nas učini srećnim. Neki od nas na kraju shvate da ništa u našem okruženju neće „popraviti" to kako se osećamo. Svi mi dobro znamo da je potrebna ogromna količina energije da bi se održala ta slika sebe koju projektujemo u svet i koliko je iscrpljujuće držati um i telo neprestano nečim zaokupljenim. Dođe vreme kada shvatimo da naš uzaludni pokušaj da održimo to željeno sopstvo namenjeno drugima u stvari predstavlja strategiju kojom pokušavamo da obezbedimo da nas osećanja od kojih bežimo nikada ne stignu. Koliko dugo možemo da tako žongliramo s mnogo loptica u vazduhu samo da se naš život ne bi srušio? Umesto kupovine većeg televizora ili najnovijeg modela pametnog telefona, neki ljudi prestaju da beže od osećanja koja su toliko dugo pokušavali da učine da nestanu, suočavaju se direktno i svesno s njima. Kada se to desi, ta osoba počinje da se budi. Ispitujući sebe ona otkriva ko je zaista, šta je to što je krila i šta je ono što za nju više ne funkcioniše. I tada ona odbacuje fasadu, igre i iluzije. Ona je iskrena sa sobom u vezi s tim ko je zaista i ne plaši se da sve izgubi. Takva osoba prestaje da troši energiju koju je do tada ulagala u to da očuva iluzornu sliku netaknutom. Ona dolazi u dodir sa svojim osećanjima i onda se okreće ka ljudima u svom životu i kaže: Znate šta? Nije važno da li vas ja činim srećnim. Više neću da budem opsednut time kako delujem i šta drugi ljudi misle o meni. Završio sam s tim da živim za sve druge. Želim da budem oslobođen od tih lanaca. Ovo je važan trenutak u životu. Duša se budi i podstiče nas da kažemo istinu o tome ko smo zaista! Gotovo je s lažima.

Promena i naši odnosi s drugima: prekidanje veza koje nas drže vezanim Većina vaših odnosa je zasnovana na onome što imate zajedničko s drugim ljudima. Razmislite o tome. Upoznajete se s nekim i istog trena vas dvoje počinjete da poredite svoja iskustva, kao da proveravate da li su vaše neuronske mreže i emocionalna sećanja usklađeni.Vi kažete nešto kao što je: "Ja poznajem te ljude. Ja sam iz tog mesta i živeo sam u tim mestima u različitim periodima u svom životu. Išao sam u tu školu i studirao taj predmet. Posedujem i radim ove stvari. I što je najvažnije, imao sam ova iskustva." Onda ona druga osoba odgovara: „Ja poznajem te ljude. Živeo sam na tom mestu u to vreme. Ja radim te stvari takođe. Imao sam ta ista iskustva." Na taj način vi možete da se međusobno povežete. Vaš odnos se onda formira na osnovu neurohemijskog stanja zbog toga što, kada delite ista iskustva, vi delite iste emocije. Razmišljajte o emocijama kao o „energiji u pokretu". Ako delite iste emocije, vi delite istu energiju. Kao što su se dva atoma kiseonika koja su delila isto polje prostora i vremena povezala i formirala vazduh, tako ste i vi povezani u nevidljivom polju sa svakom stvari, osobom i mestom u svom spoljašnjem životu. Ipak, veze između ljudi su najsnažnije zbog toga što emocije sadrže najjaču energiju. Sve dok se neka od dve osobe ne promeni, sve će biti u redu.

Crtež 7C. Ako s nekim delimo ista iskustva, mi delimo i iste emocije, istu energiju. Kao dva atoma kiseonika koji se vezuju da bi formirali vazduh koji udišemo, tako i nas nevidljivo polje energije (izvan prostora i vremena) vezuje emocionalno. I tako, kad naš prijatelj iz primera iz poslednjeg pasusa počne da nam govori istinu o tome kako se zaista oseća, stvari počinju da postaju neprijatne. Ako je prijateljstvo te osobe s vama zasnovano na tome da se ona žali u vezi s nečim u svom životu, onda je ona energetski vezana svojim osećanjem da je uvek žrtva. Ako u trenutku „prosvetljenja" odluči da će se osloboditi navike da bude ono ko je, onda se ona više ne pokazuje kao poznata osoba s kojom možete da se povežete. Ljudi u njenom životu je koriste da bi ih podsetila na to ko su oni emocionalno.I tako njeni prijatelji i članovi porodice govore šta s tobom danas nije u redu? Povredio si moja osećanja! A to može da se protumači kao: Mislio sam da imamo dobar odnos! Koristio sam te da bih ponovo potvrdio svoju emocionalnu zavisnost i da bih se setio ko ja mislim da sam kao neko. Više si mi se dopadao dok si bio onakav. Što se tiče promene, naša energija je povezana sa svim onim što smo doživeli kao iskustvo u svom spoljašnjem svetu. Kada prekinemo svoju zavisnost od

emocije koju smo memorisali ili kada izrazimo istinu o tome ko smo zaista, gubimo izvesnu količinu realne energije. Naime, kao što je potrebna energija da bi se razdvojila dva atoma kiseonika koja su međusobno povezana, tako je potrebna energija da bi se prekinule veze s ljudima u našem životu. I tako, ljudi iz života te osobe s kojom je ona delila emocionalne veze okupljaju se i kažu: „On je potpuno pošašavio. Možda je poludeo. Odvedimo ga kod lekara!" Nemojte da zaboravite da su to ljudi s kojima je ta osoba delila isto iskustvo. Dakle, oni su s njom delili iste emocije. Međutim, ona sada prekida energetske veze sa poznatim ljudima i stvarima, pa čak i mestima. Taj trenutak je pretnja za sve one s kojim je godinama igrala istu igru. Ta ona silazi s voza. I tako, oni je vode kod lekara i on joj daje „prozak" ili neki drugi lek i jedno kratko vreme stara ličnost te osobe se vraća. I sada je ona ponovo tu i projektuje svoju staru sliku u svet i rukuje se s drugima potvrđujući zajedničke emocionalne sporazume. Ponovo je umrtvljena i smeši se - radi sve što je potrebno da se uradi da bi se eliminisalo to osećanje. Lekcija ostaje nesavladana. Ta osoba je bila ono ko zaista jeste - odnosno, ona više nije bila „gornja ruka", ono ja na koje su svi navikli. Umesto toga, jedno kratko vreme, ona je bila ja „donje ruke“ - ono ja koje ima prošlost i bol. Ko može da krivi njoj bliske osobe zbog toga što su insistirale na tome da se vrati u svoje staro umrtvljeno sopstvo s kojim su se oni tako dobro slagali? To njeno novo ja koje se pojavilo bilo je nepredvidivo, pa čak i radikalno. Ko uopšte želi da bude pored takve osobe? Ko želi da bude pored istine?

Ono što je zaista važno na kraju Ako vam je potrebno spoljašnje okruženje da biste potvrdili ko ste kao neko, šta se onda dešava kada umrete i to okruženje nestane? Da li znate šta odlazi zajedno s njim? Taj neko, taj identitet, ta slika, ta ličnost („gornja ruka") koja se identifikovala sa svim poznatim i predvidivim elementima u životu i koja je bila zavisna od svoje okoline. Možda ste bili najuspešnija, najpopularnija ili najlepša osoba i možda ste imali sve bogatstvo koje vam je ikada bilo potrebno, ali kada se vaš život završi i vaša spoljašnja realnost nestane, sve ono što je izvan vas više ne može da vas definiše. Sve je to otišlo.

Ono s čim ostajete jeste ono ko ste zaista („donja ruka“), a ne ono kako spolja delujete. Kada se vaš život okonča i vi ne možete da se više oslanjate na svoj spoljašnji svet da bi vas on definisao, ostajete ostavljeni s onim osećanjem kojim se nikada niste pozabavili. Vi se niste razvili kao duša u tom životu. Tako, na primer, ako ste imali neka iskustva pre pedeset godina koja su vas obeležila kao nesigurnog ili slabog i tako ste se osećali sve od tada, onda ste vi prestali da se emocionalno razvijate pre pedeset godina. Ako je svrha duše da uči iz iskustava i stiče mudrost, a vi ste ostali zaglavljeni u toj emociji, vi nikada niste pretvorili svoje iskustvo u lekciju; vi niste transcendirali tu emociju i zamenili je razumevanjem. Ako to osećanje i dalje drži vaš um i telo čvrsto vezanim za te prošle događaje, vi niste slobodni da krenete u budućnost. Kada se neko slično iskustvo pojavi u vašem sadašnjem životu, taj događaj predstavlja okidač koji izaziva tu istu emociju i vi se ponašate isto kao ta osoba koja ste bili pre pedeset godina. Tada vaša duša kaže: Obrati pažnju! Stavljam ti do znanja da ti ništa ne donosi radost. Šaljem ti ono što ti je potrebno. Ako nastaviš da igraš ovu igru, prestaću da pokušavam da privučem tvoju pažnju i ti ćeš se vratiti natrag na spavanje. A onda ću te videti kad se tvoj život završi...

Uvek je potrebno sve više i više Većina ljudi koji ne znaju kako da se promene misle: Šta mogu da uradim da ovo osećanje nestane? Kada osećaj noviteta koji donosi nagomilavanje novih stvari izbledi i prestane da funkcioniše, šta oni rade? Oni traže još veće stvari, jedan ceo novi sloj iznad onoga gde su i njihova strategija izbegavanja postaje zavisnost: Ako uzmem drogu ili popijem dovoljno alkohola, to će učiniti da to osećanje prođe. Ta spoljašnja stvar će proizvesti unutrašnju hemijsku promenu i učiniti da se odlično osećam. Kupovaću mnogo zato što kupovina - bez obzira na to što nemam novca - čini da ta praznina nestane. Gledaću pornografiju... igraću kompjuterske igrice... kockaću se... previše ću jesti...

Crtež 7D. Kada isti ljudi i stvari u našem životu stvaraju iste emocije, a osećanje koje pokušavamo da eliminišemo više ne prestaje, mi tražimo nove ljude i stvari ili pokušavamo da odemo na nova mesta da bismo promenili to kako se emocionalno osećamo. Ako ni to ne uspe, idemo na sledeći nivo zavisnosti.

Ma koja da je zavisnost u pitanju, ljudi i dalje misle da će neka spoIjašnja stvar učiniti da unutrašnje osećanje nestane. Ali, upamtite: mi smo prirodno skloni tome da stvaramo asocijaciju između neke spoIjašnje stvari koja čini da osećanje koje ne želimo ode i svoje unutrašnje hemijske promene. Nama se dopada ta spoljašnja stvar zato što dovodi do toga da se dobro osećamo. I tako, bežimo od onoga što nam deluje kao loše ili bolno i idemo ka onome što čini da se osećamo dobro i prijatno ili nam donosi zadovoljstvo. Dok osećaj uzbuđenosti koju dobijaju od svoje zavisnosti nastavlja da neprestano stimuliše centar za zadovoljstvo u mozgu, u njima se stvara priliv hemijskih supstanci zbog uzbuđenja izazvanog tim iskustvom. Problem je u

tome što im je, svaki put kada se kockaju, prejedaju ili ostaju kasno do duboko u noć igrajući onlajn igrice, potrebno još malo više toga. Razlog zašto je ljudima potrebno više droge ili više kupovine ili više ljubavnih veza jeste taj što priliv hemikalija koje su proizvod te aktivnosti, aktivira receptore na spoljašnjem delu ćelija koji „uključuju" ćelije. Međutim, ako su receptori neprestano stimulisani, oni postaju desenzitizovani i isključuju se. Tada im je potreban snažniji signal, odnosno malo više stimulacije da bi se uključili sledeći put - potreban je veći hemijski priliv da bi se proizveli isti efekti. Sada morate da se kladite na 25.000 dolara umesto na 10.000 zato što, ako to ne učinite, nećete osetiti uzbuđenje. Kada potrošite u šopingu 5.000 dolara, a to ne izazove ništa u vama, vi onda morate da zadužite do maksimuma dve kreditne kartice da biste osetili isti nalet uzbuđenja. Sve to radite da biste učinili da osećanje ko ste zaista prestane. Međutim, sve to što radite, da biste dobili isti osećaj „povišenosti", vi morate da radite sve više i više s povećanim intenzitetom: više droge, više alkohola, više seksa, više kockanja, više kupovine, više televizije. Jasno vam je o čemu govorim. Vremenom postajemo zavisni od nečega što nam je potrebno da bismo olakšali bol ili strahovanje ili depresiju s kojom svakodnevno živimo. Da li je to pogrešno? Nije. Većina ljudi radi to isto zato što jednostavno ne zna kako da se promeni iznutra. Oni samo slede svoj prirodni poriv da nađu olakšanje od svojih osećanja i nesvesno misle da spas dolazi iz spoljašnjeg sveta. Nikada im nije bilo objašnjeno da korišćenje spoljašnjeg sveta, kako bi se promenio unutrašnji svet, čini stvari još gorim... to samo proširuje jaz. Recimo da je naša ambicija u životu da postanemo uspešni i sakupimo što više stvari. Kada to učinimo, mi osnažujemo to ko smo, nikada se ne pozabavivši time kako se zaista osećamo. Ja to nazivam biti opsednut onim što imamo. Postajemo opsednuti materijalnim stvarima i one osnažuju naš ego kojem je potrebno spoljašnje okruženje da bi podsetio sebe ko je. Ako čekamo da nas bilo šta izvan nas učini srećnim, onda ne poštujemo kvantni zakon. Oslanjamo se na nešto spoljašnje da bismo promenili unutrašnje. Ako mislimo da ćemo onda kada budemo bili dovoljno bogati da kupimo još više stvari biti srećni, onda smo sve pogrešno shvatili. Moramo da postanemo srećni pre nego što se naše bogatstvo pojavi.

A šta se dešava ako zavisnici ne mogu da dobiju više? Oni osećaju još veću ljutnju, još veću frustraciju, još veću ogorčenost, još veću prazninu. Možda će isprobati i neke druge metode - dodaće kockanje opijanju ili odlazak u kupovinu gledanju televizije i bežanju u filmove. Ipak, kad- -tad više ništa neće biti dovoljno. Centri za zadovoljstvo u mozgu su se rekalibrirali do toliko visokog nivoa da se, kada ne postoji hemijska promena proizvedena nečim iz spoljašnjeg sveta, čini da zavisnik ne može da pronađe radost u najjednostavnijim stvarima. Suština je da istinska sreća nema nikakve veze sa zadovoljstvom i zato nas oslanjanje na osećanje zadovoljstva koje stičemo na osnovu toliko intenzivne stimulacije stvarima samo još više udaljava od nje.

Što veći jaz, tim veća emocionalna zavisnost Nije mi namera da umanjim ozbiljnost štete izazvane onim što ovde nazivam materijalna zavisnost - od droga, alkohola, seksa, kockanja, konzumerizma i tako dalje. Svi ovi problemi prave veliku štetu velikom broju ljudi koji pate od njih i njihovim bližnjima i onima koji rade sa takvim „zavisnicima". Bez obzira što mnogo ljudi s ovim i drugim vrstama zavisnosti može da koristi postupke date na stranicama ove knjige da bi ih savladali - s obzirom da su te zavisnosti deo "Velike trojke" - ipak se ova knjiga ne bavi posebno time kako se pozabaviti tim vrstama zavisnosti. Međutim, od najveće je važnosti shvatiti da iza svake zavisnosti postoji neka memorisana emocija koja je pokretač takvog ponašanja. Ono što jeste u domenu ove knjige ono je što je zapravo njen osnovni cilj, a to je pomaganje ljudima da odbace naviku da budu ono ko su, bilo da smatraju sebe za alkoholičara, zavisnika od seksa, kockara, kupoholičara ili nekoga ko je stalno usamljen, depresivan, ljut, ogorčen ili kojem je fizički loše. Dok ste razmišljali o ovom jazu, možda ste rekli sebi: „Pa, naravno da mi krijemo od drugih ljudi svoje strahove, nesigurnosti, slabosti i tamnu stranu. Kada bismo dopustili tim stvarima da se potpuno izraze, verovatno više nikome ne bi bilo stalo do nas, kao ni nama samima." Na izvestan način to je tačno. Međutim, ako želimo da se oslobodimo, to znači da moramo da se suočimo s tim svojim istinskim ja i iznesemo na svetlost tu tamnu stranu svoje ličnosti. Prednost sistema koji koristim jeste to što vi možete da se suočite s tim tamnijim aspektima sebe ne iznoseći ih na svetlost svoje svakodnevne realnosti.

Ne morate da odete na svoje radno mesto ili na porodično okupljanje i objavite: „Hej, slušajte svi! Ja sam loša osoba zato što sam dugo mrzeo svoje roditelje jer sam morao da provodim mnogo vremena sa svojim mlađim bratom i osećao sam da su moje potrebe zanemarene. Sada sam sebična osoba koja žudi za pažnjom i kojoj je potrebno stalno zadovoljenje da bi prestala da se oseća nevoljeno i neadekvatno." Umesto toga, vi možete da u privatnosti svog doma i svog uma radite na tome da eliminišete negativne aspekte sebe i zamenite te karakteristike (ili bar metaforički govoreći eliminišete ulogu koju one igraju i dozvolite im da se samo nakratko ispolje) onima koje su mnogo pozitivnije i produktivnije. Želim da zaboravite na prošle događaje koji daju potvrdu emocijama koje ste memorisali i koje su postale deo vaše ličnosti. Vaši problemi nikada neće biti razrešeni tako što ćete ih analizirati dok ste i dalje uhvaćeni u emocije iz prošlosti. Ponovno preživljavanje tog događaja koji je kreirao problem samo vam vraća stare emocije i daje razlog da se osećate isto tako. Kada pokušavate da shvatite svoj život s istom svešću koja ga je kreirala, vi ćete samo analizirati svoj život i pronaći izgovor da se nikada ne promenite. Umesto toga, hajde da dememorišemo svoje emocije koje nas ograničavaju. Sećanje bez emocionalnog naboja naziva se mudrost. Tada možemo da se osvrnemo unatrag i objektivno pogledamo taj događaj i vidimo i njega i sebe kakvi smo bili bez filtera te emocije. Ako uspemo da dememorišemo to emocionalno stanje (ili ga bar eliminišemo najviše što možemo), stičemo slobodu da živimo i mislimo i ponašamo se nezavisno od ograničenja ili prinuda tog osećanja. Dakle, ako je neka osoba uspela da odbaci osećanje da je nesrećna i nastavila dalje sa svojim životom - ušla u novu vezu, našla novi posao, preselila se u neko novo mesto i stekla nove prijatelje - a onda se osvrnula na taj prošli događaj, videla bi da joj je on obezbedio prepreke koje su joj bile potrebne da bi nadvladala ono ko je i postala nova osoba. Njena perspektiva bi se promenila samim tim što bi videla da može da nadvlada taj problem. Smanjiti, pa čak i potpuno ukloniti jaz između toga ko smo i toga kako se predstavljamo svetu verovatno je najveći izazov s kojim se suočavamo u životu. Bilo da to nazivamo živeti autentično, pobediti sebe ili učiniti da nas ljudi shvate ili prihvate onakvim kakvi smo, to je nešto što većina nas želi. Menjanje sebe - uklanjanje jaza - započinje iznutra.

A ipak, prečesto većina nas se menja samo kada se nađemo suočeni s nekom krizom, traumom ili dijagnozom neke bolesti. Ta kriza obično dolazi u obliku izazova koji može da bude fizički (neka nesreća ili neka bolest), emocionalan (gubitak nekoga koga volimo), duhovni (na primer, niz zastoja i vraćanja unazad koji dovode do toga da počnemo da preispitujemo svoju vrednost i to kako univerzum funkcioniše) ili finansijski (gubitak posla, na primer). Obratite pažnju da je sve ovo povezano s tim da se nešto izgubi. Zašto čekati na neku traumu ili gubitak koji će dovesti do toga da vaš ego bude izbačen iz ravnoteže zbog tog negativnog emocionalnog stanja? Jasno je da, kad vas zadesi neka nesreća, vi morate da delujete - ne možete da nastavite da se ponašate kao i obično kada ste nokautirani i bačeni na kolena. U tim trenucima krize, kada smo zaista umorni od toga da nas okolnosti u kojima se nalazimo „šibaju", mi kažemo: Ovo ne može da se nastavi. Nije važno šta je potrebno i kako se osećam (telo). Nije važno koliko vremena je potrebno (vreme). Nije važno šta se dešava u mom životu (okruženje). Promeniću se. Moram. Mi možemo da učimo i menjamo se u stanju bola i patnje ili možemo da to učinimo u stanju radosti i nadahnuća. Ne moramo da čekamo dok nam ne postane toliko neprijatno da osećamo kako smo primorani da izađemo iz svog uobičajenog stanja.

Sporedni efekti uklanjanja jaza Kao što znate, jedna od ključnih veština koja vam je potrebna da biste se razvili jeste posmatranje sebe. To je kratka definicija onoga na šta mislim kada govorim o meditaciji u narednom poglavlju. Tokom meditacije pogledaćete negativno emocionalno stanje koje je imalo takav uticaj na vaš život. Prepoznaćete primarno stanje svoje ličnosti, koje pokreće vaše misli i ponašanje, i ono će vam postati dobro poznato sa svim nijansama koje sadrži u sebi. Vremenom ćete naučiti da koristite te moći posmatranja da biste pomogli sebi da dememorišete to negativno emocionalno stanje. Čineći to, prepustićete tu emociju većem umu, uklanjajući jaz između toga ko ste i toga kakvim ste se predstavljali svetu u prošlosti. Zamislite kako stojite u sobi s ispruženim rukama sa strane, odgurujući naspramne zidove što dalje jedan od drugog. Da li znate koliko energije biste potrošili kada biste pokušali da sprečite da vas ti zidovi zdrobe. Umesto da to

činite, šta bi bilo kad biste pustili ta dva zida, načinili nekoliko koraka napred (uostalom, jaz je na neki način nalik vratima, zar ne?) i izašli iz te sobe i ušli u drugu, potpuno novu. Šta bi bilo s tom sobom iz koje ste izašli? Zidovi bi se približili jedan drugom tako da vi više nikada ne biste mogli da vratite unutra. Jaz bi bio uklonjen i odvojeni delovi vas bi postali ujedinjeni. A šta bi se desilo sa svom onom energijom koju ste trošili? Fizičari kažu da energija ne može ni da se kreira ni uništi; ona samo može da se prenese ili transformiše. To je ono što će vam se desiti kada dođete do tačke kada vam više nijedna vaša misao, nijedna emocija, nijedno podsvesno ponašanje ne prolazi neopaženo. O ovome možete da razmišljate i na drugi način: vi ćete ući u operativni sistem u podsvesti i uzeti sve podatke i instrukcije i uneti ih u svest da biste zaista videli gde se nalaze te sklonosti koje su preuzele kontrolu nad vašim životom. Postaćete svesni svog nesvesnog sopstva. Kada se oslobodimo tih lanaca te veze, mi oslobađamo svoje telo. Ono više nije um koji svakog dana živi u istoj prošlosti. Kada oslobodimo telo na emocionalnom nivou, uklanjamo jaz. Kada uklonimo jaz, oslobađamo energiju koja je do tada korišćena da bi ga proizvela. Sada imamo tu energiju kao sirovi materijal koji možemo da koristimo da bismo kreirali novi život.

Crtež 7E. Kada dememorišete emociju koja je postala deo vašeg identiteta, vi uklanjate jaz između toga kako spolja delujete i toga ko ste zaista. Sporedni efekat ovog fenomena je oslobađanje energije u vidu uskladištene emocije u telu. Kada se ta emocija oslobodi iz tela, energija se pušta u kvantno polje i možete da je koristite za kreiranje.

Drugi sporedni efekat oslobađanja od emocionalne zavisnosti jeste taj što je to oslobađanje energije poput injekcije nekog zdravog eliksira. Ne samo da se osećate punim energije već osećate i nešto što najverovatnije niste osetili prilično dugo - radost. Kada oslobodite telo od okova emocionalne zavisnosti, osetićete se radosno i nadahnuto. Da li ste ikada išli na dugi put kolima? Kada izađete iz vozila i malo se protegnete i udahnete sveti vazduh i nestane zvuk kretanja točkova po asfaltu i grejanja ili hlađenja u automobilu i zavlada tišina,

to je divan osećaj. Zamislite koliko bi još bolje bile te nove senzacije da ste bili zatvoreni u prtljažniku tri hiljade kilometara! Za mnoge od nas to je tačno ono kako smo se veoma dugo osećali. Imajte na umu da nije dovoljno samo zapaziti kako ste razmišljali, osećali se i ponašali. Meditacija zahteva od vas da budete aktivni. Vi morate i da kažete istinu o sebi. Morate da sve raščistite i otkrijete šta ste krili u tom tamnom delu jaza. Morate da izvučete te stvari na blistavu svetlost dana. A kada zaista vidite šta ste radili sebi, morate da pogledate u taj nered i kažete: Ovo mi više nije od koristi. Ovo mi više ničemu ne služi. Ovo nikada nije bila ljubav prema sebi. Tada možete da izaberete da budete slobodni.

Od osećaja da smo žrtva do neočekivanog izobilja: kako je jedna žena uklonila svoj jaz Jedna osoba koja je požnjela nagrade suočavanja sa svojim životom s hrabrošću kvantnog posmatrača jeste Pamela, učesnica na jednom od mojih seminara. Pamela je imala finansijske probleme zbog toga što joj dve godine njen nezaposleni bivši suprug nije plaćao obavezno izdržavanje za dete. Bila je frustrirana, ljuta i osećala se kao žrtva i čak je reagovala negativno i u situacijama koje nisu bile povezane s tim. Meditacija koju smo radili tog dana bila je o tome kako je krajnji proizvod nekog iskustva neka emocija. Zbog toga što toliko mnogo naših iskustava uključuje našu porodicu i prijatelje, mi delimo emocije koje su rezultat toga s njima. To je obično dobra stvar: veze koje se odnose na mesta na kojima smo bili zajedno, stvari koje smo zajedno radili - pa čak i predmeti koje smo delili mogu da osnaže našu povezanost s ljudima. Međutim, mi s njima delimo i emocije povezane s negativnim iskustvima. Mi se energetski povezujemo jedni s drugima izvan prostora i vremena. Zbog toga što smo mi isprepletani s drugima u povratnoj sprezi (da upotrebim kvantni termin) i često se povezujemo kroz emocije okrenute ka preživljavanju, gotovo je nemoguće da se promenimo kada smo i dalje povezani negativnim iskustvima i emocijama. Na taj način naša realnost ostaje ista. U Pamelinom slučaju, anksioznost, krivica i inferiornost, koje je osećao njen bivši suprug zato što nije bio u stanju da izdržava svoju decu.

bili su upleteni u tkanje njenog stanja postojanja, zajedno s njenom ogorčenošću i osećanjem da je žrtva i osećajem nemanja. Svaki put kad bi se za to ukazala prilika, njeno osećanje da je žrtva bi se javilo i proizvelo neželjeni rezultat. Njene destruktivne emocije i energija povezana s njima bukvalno su je držali zarobljenom u istom stanju razmišljanja, činjenja i postojanja. Bez obzira šta je Pamela radila da bi pokušala da promeni tu situaciju, ona i njen bivši muž bili su povezani svojim zajedničkim negativnim iskustvima, emocijama i energijama; na taj način ništa što je pokušala nije uspelo da dovede do promene njene situacije s njim. Moja radionica je pomogla Pameli da shvati da mora da prekine tu vezu. Morala je da otpusti tu emociju koja ju je definisala u njenoj sadašnjoj realnosti. Takođe je naučila kako dugogodišnji ciklus istog razmišljanja, osećanja i činjenja može da stvori kaskadni efekat koji može da predstavlja okidač za uključivanje gena za bolest - a ona nije želela da se to desi. Nešto je moralo da bude otpušteno. Dopada mi se ovaj izraz zato što mi je Pamela kasnije rekla da je tokom meditacije prepoznala emocije koje su bile štetne po nju, a koje je njeno osećanje da je uvek bila žrtva pokretalo - nestrpljivost s decom, jadikovanje i krivljenje drugih, očajanje i osećaj nemanja. Otpustila je ove emocije povezane s prošlim iskustvima, istovremeno oslobađajući svoje stanje postojanja od zaokupljenosti samom sobom i prepustila ih većem umu. Radeći ovo Pamela je oslobodila svu tu zarobljenu energiju u kvantno polje, uklanjajući jaz između one osobe koja je mislila da je bila i onoga kako se predstavljala spolja svetu. Ona je to toliko dobro uradila - počela je da oseća da je prepuna radosti i zahvalnosti - da je želela izobilje za sve, a ne samo za sebe. Prešla je put od sebičnih emocija do nesebičnih emocija. Po završetku te meditacije bila je drugačija osoba od one koja ju je započela. Oslobađanje energije dalo je signal polju da počne da organizuje rezultate koji su bili u skladu s njenim novim ja, koje je postajala. Gotovo odmah dobila je dokaz toga u dva oblika. Prvi dokaz se odnosio na njen posao preko Interneta. Kada je ranije pokušala s jednom promocijom na sajtu, plašila se kakve će biti reakcije i stalno je proveravala svoj sajt da bi videla ima li nekog rezultata. Ujutru pre radionice pokrenula je drugu promociju, ali je bila previše zauzeta tokom dana da bi razmišljala o rezultatima. Te večeri osećala je pozitivne efekte otpuštanja

prošlosti, ali osećala se još bolje kada je otkrila da je tog dana zaradila gotovo deset hiljada dolara od promocije koju je pokrenula tog jutra! Tri dana kasnije Pamela je dobila drugi dokaz kada ju je njen socijalni radnik pozvao da je obavesti da je njen bivši muž poslao ček za alimentaciju i to ne samo za taj mesec, već svih dvanaest hiljada dolara koje joj je dugovao. Pamela je bila više nego zadovoljna što je zaradila gotovo dvadeset dve hiljade dolara nakon što je uradila tu meditaciju. Nije uradila ništa u fizičkom području da bi stvorila te rezultate i nije mogla da predvidi kako će taj novac da nađe put ka njoj, ali bila je neizmerno zahvalna na tome što joj se desilo. Ono što Pamelina priča pokazuje jeste moć otpuštanja negativnih emocija. Kada smo u svom vremenom izlizanom mentalnom sklopu i uobičajenim načinima ponašanja i percepcijama, nismo u stanju da otkrijemo rešenja za probleme čiji je koren u prošlosti. Ti problemi (zapravo iskustva) proizvode moćne energetske emocije. Kada ih otpustimo, doživljavamo ogromno oslobađanje energije i realnost se na neki magičan način menja.

Kada izađemo iz prošlosti, možemo da usmerimo svoj pogled ka budućnosti Pomislite na to koliko je vaše kreativne energije zarobljeno u osećanjima krivice, osuđivanja, straha ili anksioznosti povezanih s ljudima i iskustvima iz vaše prošlosti. Zamislite koliko bi bilo dobro za vas kad biste konvertovali tu destruktivnu energiju u produktivnu. Razmišljajte o tome šta biste mogli da postignete da niste fokusirani na preživljavanje (sebična emocija), već da umesto toga radite na tome da kreirate pozitivne namere (nesebična emocija). Upitajte se: Koje se energije iz prošlih iskustava (u obliku ograničavajućih emocija) držim tako da ona osnažuje moj prošli identitet i emocionalno me vezuje za moje sadašnje okolnosti? Da li bih mogao da koristim tu energiju i transformišem je u uzvišeno stanje iz kojeg ću kreirati novi i drugačiji rezultat? Meditacija će vam pomoći da ogulite neki od tih slojeva i uklonite neke od maski koje ste nosili. I jedno i drugo je blokiralo protok velike inteligencije u vama. Kao rezultat guljenja tih slojeva postaćete transparentni. Vi ste transparentni onda kada je ono kako spolja izgledate isto kao ono ko ste zaista. A kada živite na taj način, iskusićete stanje zahvalnosti, odnosno uzvišene radosti za koje verujem da je naše prirodno stanje postojanja. Kada to činite, vi počinjete da izlazite iz prošlosti i možete da usmerite svoj pogled ka budućnosti.

Dok skidate slojeve koji blokiraju protok veće inteligencije u vama, vi postajete sve više nalik njoj. Postajete više ispunjeni ljubavlju, više dajete, više ste svesni zbog toga što to jeste njen um. Jaz se eliminiše. U ovoj fazi osećate se srećno i celovito. Više se ne oslanjate na spoIjašnji svet da bi vas on definisao. Uzvišene emocije koje osećate su bezuslovne. Nijedna osoba i nijedan događaj ne može da učini da se osećate ovako. Vi ste srećni i osećate se nadahnuto samo zbog toga ko ste. Više ne živite u stanju nemanja ili nedostatka nečega. Ono što je najsmešnije jeste da vam zaista ništa ne nedostaje niti vam je išta potrebno. Tada zaista počinjete da manifestujete stvari potpuno prirodno. Većina ljudi pokušava da kreira nalazeći se u stanju nemanja, osećajući se bezvredno i odvojeno od drugih i doživljavajući druge ograničavajuće emocija umesto da to čini iz stanja zahvalnosti, entuzijazma i celovitosti. Tada polje odgovara na način koji je najpovoljniji za vas. Sve to započinje sa shvatanjem da jaz postoji i meditiranjem na negativna emocionalna stanja koja su proizvela taj jaz i koja dominiraju vašom ličnošću. Ako niste spremni da pažljivo pogledate u sebe i procenite svoje sklonosti s nežnošću i iskrenošću (ne prebacujući sebi zbog svojih mana), uvek ćete biti uronjeni u neki prošli događaj i negativne emocije koje je on proizveo. Vidite to. Shvatite to. Oslobodite se toga. Kreirajte s energijom koja vam je tada na raspolaganju tako što ćete izvući um iz tela i osloboditi ga u polje.

Veza s marketingom Molim vas da shvatite da reklamne agencije i korporacije koje su im klijenti u potpunosti shvataju ideju nemanja i kako ona igra glavnu ulogu u našem ponašanju. Oni žele da verujemo da imaju odgovore koji će ukloniti naše osećanje praznine tako što ćemo se identifikovati s njihovim proizvodom. Ljudi koji rade u marketingu stavljaju slavne ličnosti u svoje reklame da bi nam podsvesno usadili uverenje da potrošač može da se poveže s tom osobom kao svojim"novim ja". Osećate se loše u vezi sa sobom? Kupite nešto! Ne uklapate se u društvo? Kupite nešto! Osećate negativnu emociju zbog nekog gubitka, osećaja odvojenosti ili neke žudnje? Ova mikrotalasna rerna / televizor s velikim ekranom /automobil / mobilni telefon itd. rešenje je za to. Osećaćete se

bolje u vezi sa sobom, društvo će vas prihvatiti. Sve nas emocionalno kontrolišu uz pomoć ideje nemanja.

Kako je započela moja transformacija... možda vas podstakne na vašu Započeo sam ovo poglavlje govoreći vam o trenutku kada sam sedeo na svom kauču i shvatio da postoji veliki jaz između onoga ko sam zaista i identiteta koji sam predstavljao spoljašnjem svetu. Želeo bih zato da završim ovo poglavlje ispričavši vam ostatak priče. Negde u vreme kada se to desilo, ja sam često putovao, držeći predavanja ljudima koji su me videli u filmu Šta dođavola znamo!? Dok sam govorio pred tim ljudima, zaista sam se osećao živim i uveren sam da sam im delovao srećno. Međutim, u tom trenutku na svom kauču ja sam se osećao umrtvljeno. Tada mi je sinulo: morao sam da se prikazujem onakvim kakvim se to od mene očekuje na osnovu toga kako sam ljudima delovao u filmu. Počeo sam da verujem da sam neko drugi i bio mi je potreban spoljašnji svet da bi me podsetio ko mislim da sam. U stvari, živeo sam dva različita života. Nisam više želeo da budem zarobljen u tome. Dok sam sedeo na kauču tog jutra, osećao sam kako mi srce lupa i počeo sam da razmišljam o tome ko je taj koji čini da moje srce kuca. Shvatio sam u jednom trenutku da sam se udaljio od te inteligencije u sebi. Sklopio sam oči i usmerio svu svoju pažnju na to. Počeo sam da opažam i prihvatam ko sam, šta krijem i koliko sam nesrećan. Onda sam počeo da prepuštam neke aspekte sebe većem umu. Tada sam podsetio sebe ko više ne želim da budem. Odlučio sam da više ne želim da živim na osnovu iste ličnosti. Kao sledeće, opažao sam svoja nesvesna ponašanja, misli i osećanja koji su osnaživali moje staro ja i razmatrao sam ih sve dok ih nisam dobro upoznao. A onda sam pomislio na to ko želim da budem kao svoje novo ja ... i to sam činio sve dok nisam to postao. Iznenada sam se osetio drugačije - bio sam srećan. To nije imalo nikakve veze sa svim onim stvarima izvan mene; to je bio deo identiteta koji je bio nezavisan od bilo koje od tih spoljašnjih stvari. Znao sam da sam nešto otkrio.

Posle te prve meditacije na svom kauču, doživeo sam momentalnu reakciju i ona je privukla moju pažnju zato što sa kauča nisam ustao kao ista osoba koja je sela na njega. Ustao sam i osećao sam se budnim i živim. To je bilo kao da sam video toliko mnogo stvari prvi put. Neka maska je skinuta s mene i želeo sam još toga. Povukao sam se iz javnog života na šest meseci. Nastavio sam da radim s klijentima do izvesne mere, ali sam otkazao sva predavanja. Moji prijatelji su mislili da sam izgubio razum zbog toga što je film Šta dođavola znamo!? bio na vrhuncu popularnosti i podsećali su me koliko mnogo novca bih mogao da zaradim. Ali, ja sam rekao da više nikada neću izaći na binu sve dok ne budem prestao da živim kao neko svoje ja za spoljašnji svet, već kao idealno ja za sebe. Nisam želeo da ponovo držim predavanja sve dok ne postanem živ primer onoga o čemu govorim. Bilo mi je potrebno vreme da radim meditacije i da načinim istinsku promenu u svom životu i želeo sam da imam radost u sebi, a ne da je dobijam od nečega izvan sebe. Želeo sam, takođe, da pronađem način da to prenesem drugima dok držim predavanja. Moja transformacija nije bila momentalna. Meditirao sam svakog dana, gledajući svoje neželjene emocije i počeo da ih jednu po jednu dememorišem. Započeo sam svoj meditativni proces odučavanja od starog i učenja novog i radio sam mesecima na menjaju sebe. Tokom tog procesa rastavljao sam svoj stari identitet i odbacivao naviku da budem ja. Tada sam počeo da se osećam radosno bez ikakvog razloga. Postajao sam sve srećniji i srećniji i to nije imalo nikakve veze s nečim izvan mene. Danas odvajam vreme za meditaciju svakog jutra zato što želim još više tog stanja postojanja. *** Ma šta da vas je privuklo ovoj knjizi, imajte na umu da, kada odlučite da se promenite, vi morate da krenete ka novoj svesti. Morate da postanete veoma jasni u vezi s tim šta radite, kako razmišljate, kako živite, kako se osećate i kako postojite i to do mere da niste više to svoje staro ja i ne želite da to više budete. A ta promena mora da se desi u vašem „stomaku". Ono što ćete naučiti je ono što sam ja uradio, a to su koraci koje sam preduzeo menjajući sebe. Ipak, vi ste možda već uradili nešto slično u svom životu.

Potrebno je joĹĄ samo malo znanja u vezi sa meditativnim procesom da biste pretvorili ovu metodu promene u veĹĄtinu. Hajde onda da poÄ?nemo.

POGLAVLJE 8

MEDITACIJA, DEMISTIFIKACIJA MISTIČNOG I TALASI VAŠE BUDUĆNOSTI U prethodnom poglavlju govorio sam o potrebi da se ukloni jaz između onoga ko smo zaista i slike koju prikazujemo svetu. Kada smo u stanju da to učinimo, tada možemo da preduzmemo korake ka oslobađanju neophodne energije da postanemo to idealno ja uobličeno na osnovu nekog od velikih primera iz istorije kao što su Gandi ili Jovanka Orleanka. Kao što sam već rekao, jedna od najvažnijih stvari da bi se odbacilo staro ja jeste da se radi na tome da se stekne veća sposobnost opažanja, bilo da to znači postati više metakognitivan (posmatrati svoje misli), uroniti u nepomičnost ili usmeriti pažnju na svoje ponašanje i na to kako različiti elementi iz okruženja predstavljaju okidač za emocionalne reakcije. Dakle, najvažnija pitanja su sledeća: Kako to raditi? Kako zapaža neko ko više zapaža? Kako se raskidaju emocionalne veze s telom, okruženjem i vremenom i kako se uklanja taj jaz? Odgovor na njih je jednostavan: meditacijom. Možda ste primetili da sam sve do sada u knjizi davao kratke aluzije na meditaciju kao način da se prekine navika da se bude staro ja i započne s kreiranjem novog života kao idealnog ja. Rekao sam da će vas informacije date u prvom i drugom delu knjige pripremiti da shvatite šta ćete da radite kada budete primenjivali meditativne korake koje ćete naučiti u trećem delu. Sada je došlo vreme da objasnim kako funkcioniše proces koji nazivam meditacija. Kada se koristi termin meditacija, odmah vam pada na pamet slika osobe koja sedi prekrštenih nogu ispred oltara u svojoj kući ili bradati jogi u halji koji sedi u izolovanoj pećini u Himalajima ili neka slična vizuelna predstava. Ta slika za

vas može da bude ono kako vi shvatate da znači „utihnuti", isprazniti svoj um i usmeriti svu pažnju na neku misao ili se upustiti u bilo koju od različitih varijacija meditativne prakse. Postoji veliki broj meditativnih tehnika, ali ja želim da vam ovom knjigom pomognem da dobijete najveću moguću korist od meditacije - a to je da možete da uđete u operativni sistem svog podsvesnog uma kako biste mogli da se udaljite od toga da ste ono ko ste i od svojih misli, uverenja, postupaka i emocija, da biste najpre posmatrali te stvari, a onda podsvesno reprogramirali svoj mozak i telo za novi um. Kada krenete od toga da nesvesno proizvodite misli, uverenja, postupke i emocije i preuzmete kontrolu nad njima uz pomoć svesne primene svoje volje, možete da odbacite okove svog starog ja i stvorite novo sopstvo. O tome kako možete da dođete do tačke kada ste u stanju da pristupite tom operativnom sistemu i unesete ono što je nesvesno u svoju svest, biće govora nešto kasnije u knjizi.

Jedna od definicija meditacije: dobro se upoznati sa svojim ja Na tibetanskom jeziku meditirati znači dobro se upoznati sa svojim ja. U skladu s tim koristim termin meditacija kao sinonim za samoposmatranje i lični razvoj. Uostalom, da bismo se dobro upoznali s bilo čim, najpre treba da provedemo izvesno vreme posmatrajući to. Da ponovim - ključni trenutak u sprovođenju bilo kakve promene jeste prelaženje s toga ko smo na posmatranje toga ko smo. Drugi način da se razmišlja o ovoj tranziciji jeste da je to ono kada idete od toga da ste vi onaj koji nešto čini ka tome da ste vi onaj koji to što čini posmatra. Jednostavna analogija koju mogu da koristim kao primer jeste da, kada neki sportista ili bilo koji drugi izvođač - igrač golfa, skijaš, plivač, plesač, pevač ili glumac - želi da promeni nešto u vezi sa svojom tehnikom, većina trenera će mu dati da gleda snimke sebe dok to radi. Kako možete da promenite svoj stari način funkcioniranja i stvorite novi ako ne vidite kako izgledaju stari i novi? Ovo isto važi za vaše staro i novo ja. Kako možete da prestanete da radite stvari na jedan način ako ne znate kako to izgleda? Često koristim termin odučavanje da bih opisao ovu fazu menjanja. Ovaj proces dobrog upoznavanja sa sobom funkcioniše u oba smera - potrebno je da „vidite" svoje staro i novo ja. Kao što sam već rekao, potrebno je da posmatrate sebe toliko precizno i pažljivo da ne dozvolite ni jednoj jedinoj

nesvesnoj misli, emociji ili ponašanju da prođe neopaženo. S obzirom da vi posedujete opremu koja je potrebna da to uradite zahvaljujući veličini svog čeonog režnja, možete da posmatrate sebe i zaključite šta želite da promenite da biste bolje obavili posao u svom životu.

Odlučite da prestanete da budete svoje staro ja Kada postanete svesni ovih nesvesnih aspekata svog starog uobičajenog ja, koje je duboko ukorenjeno u operativnom sistemu podsvesti, vi započinjete proces menjanja bilo čega u vezi sa sobom. Koje korake obično preduzimate kada ozbiljno odlučite da uradite nešto drugačije? Vi se odvajate od svog spoljašnjeg sveta na dovoljno dugo vremena da možete da razmislite o tome šta treba da radite, a šta ne. Postajete svesni brojnih aspekata svog starog ja i počinjete da planirate svoje postupke u vezi sa novim ja. Tako, recimo, ako želite da postanete srećni, prvi korak je da prestanete da budete nesrećni - to znači da prestanete da mislite misli koje vas čine nesrećnim i da prestanete da osećate emocije bola, tuge i ogorčenosti. Ako želite da postanete bogati, verovatno ćete odlučiti da prestanete da radite sve stvari koje vas čine siromašnim. Ako želite da budete zdravi, moraćete da prestanete da živite nezdravim načinom života. Ovi primeri su dati da bi vam pokazali da najpre morate da donesete odluku da prestanete da budete svoje staro ja i da napravite mesto za novu ličnost - a to znači novo razmišljanje, postupanje i činjenje. Dakle, ako eliminišete stimuluse iz svog spoljašnjeg sveta tako što sklapate oči i sedite mirno, vi dovodite telo u stanje smirenosti i prestajete da se fokusirate na linearno vreme, vi postajete svesni isključivo toga šta mislite i kako se osećate. A ako počnete da obraćate pažnju na svoja nesvesna stanja uma i tela i dobro se upoznate sa svojim automatskim nesvesnim programima sve dok ih ne postanete potpuno svesni, da li to znači da vi meditirate? Odgovor je potvrdan. Meditirati znači „dobro upoznati sebe". Ako više niste ista stara ličnost nego umesto toga opažate njene različite aspekte, da li to znači da vi svesno posmatrate programe tog svog prošlog identiteta? Drugim rečima, ako svesno posmatrate svoje staro ja, vi više niste to staro ja. Dok se krećete od nesvesnog ka tome da postanete svesni, počinjete da

objektivizujete svoj subjektivni um. To znači da time što obraćate pažnju na svoje staro ja, vaše svesno učešće u tome odvaja vas od vaših nesvesnih programa i daje vam veću kontrolu nad njima. Uzgred budi rečeno, ako uspete da svesno „zauzdate" svoja uobičajena stanja uma i tela, tada, po pravilu o kojem smo govorili, nervne ćelije koje prestaju da se zajedno ispaljuju više se i ne povezuju. Odbacujući neurološki hardver svog starog ja, vi više ne signalizirate iste gene na iste načine i na taj način odbacujete naviku da budete svoje staro ja.

Razmislite o novom i većem izražavanju sopstva Sada ćemo da odemo još korak dalje. Kada ste se dobro upoznali sa svojim starim ja i to u tolikoj meri da nijedna misao, nijedno ponašanje, nijedno osećanje ne dovodi do toga da ponovo zapadnete u stare obrasce, bilo bi dobro da počnete da se upoznajete sa svojim novim ja, zar ne? Da biste to učinili možete da sebi postavite pitanje: Koji veći izraz sebe bih želeo da budem? Ako u ovo uključite svoj čeoni režanj i razmišljate o različitim aspektima sopstva, dovešćete do toga da vaš mozak počne da radi drugačije nego što je to činio s vašim starim sopstvom. Dok se vaš čeoni režanj (direktor) bavi ovim pitanjem, on pregleda ostatak mozga i kombinujući sve vaše uskladišteno znanje i iskustvo stvara novi model razmišljanja. On pomaže u kreiranju vaše nove predstave o sebi i vi onda možete da se na nju fokusirate. Ovaj proces razmišljanja dovodi do stvaranja novih neuronskih mreža. Dok razmatrate pitanje koje sam gore naveo i koje je od suštinske važnosti, vaši neuroni počinju da ispaljuju i umrežuju se u nove nizove, obrasce i kombinacije zahvaljujući tome što razmišljate drugačije. Svaki put kad vaš mozak radi drugačije, vaš um se menja. Kad planirate svoje buduće postupke, razmatrate nove mogućnosti, otkrivate nove načine postojanja i sanjate nova stanja uma i tela, doći će trenutak kada će se vaš čeoni režanj uključiti i utišati „Veliku trojku". Kada se to desi, vaše misli postaće unutrašnje iskustvo - instaliraćete nove softverske i hardverske programe u svoj nervni sistem i to će biti kao da se iskustvo postojanja vašeg novog ja već realizovalo u vašem mozgu. A ako ponavljate ovaj proces svakog dana, vaše željeno novo ja postaće vam veoma dobro poznato stanje uma.

Ovde postoji još jedna važna stvar. Ako se toliko bavite nekom mišlju na koju ste se fokusirali da ona bukvalno postaje iskustvo, onda je krajnji proizvod toga neka emocija. Kada se kreira ta emocija, vi počinjete da se osećate kao svoje novo ja i onda to novo osećanje počinje da vam postaje blisko. Upamtite da, kada vaše telo počne da reaguje kao da se to iskustvo već odigralo u sadašnjoj realnosti, vi šaljete drugačije signale svojim genima i onda vaše telo počinje da se menja i to pre bilo kog fizičkog dešavanja u vašem životu. Sada ste vi ispred vremena i što je najvažnije, ulazite u stanje postojanja - um i telo rade zajedno. Ako ostanete dosledni u ponavljanju ovog procesa, i to stanje postojanja će vam postati blisko. Ako uspete da zadržite to promenjeno stanje uma i tela nezavisno od spoljašnjeg okruženja i emocionalnih potreba tela i vremena, nešto drugačije će se ispoljiti u vašem svetu. To je kvantni zakon. Hajde da sada ovo sumiramo. Na osnovu našeg radnog modela meditacije sve što je potrebno da uradite jeste da podsećate sebe ko više ne želite da budete sve dok vam to ne postane toliko poznato da znate to vaše staro ja - kao i misli, postupke i emocije povezane s tim starim ja koje želite da promenite - u tolikoj meri da „odmrežujete" svoj stari um i više ne šaljete signale istim genima na isti način. Nakon toga, dosledno razmišljate o tome „ko želite da budete". Kao rezultat toga vi ispaljujete i umrežavate nove nivoe uma i uslovljavate na novi način svoje telo sve dok to ne postane vaša nova priroda. To je prava promena.

Druga definicija meditacije: kultivisanje sopstva Osim značenja na tibetanskom jeziku, meditirati na sanskritu znači "kultivisati sebe". Posebno mi se dopada ova definicija zbog metaforičkih mogućnosti koje nudi - a to su, na primer, baštovanstvo ili zemljoradnja. Kada kultivišete zemljište, vi uzimate tvrdu zemlju koja je stajala neobrađena izvesno vreme i „prosejavate" je pomoću motike ili nekog drugog oruđa. Na taj način na površinu dovodite "novo" tlo i hranljive sastojke, a to olakšava semenu da proklija i da zatim nežne klice uhvate koren.Kultivisanje zemljišta može, takođe, da od vas zahteva da uklonite preostale biljke iz prethodne sezone, iščupate korov koji je prošao neopaženo i uklonite sve kamenčiće koji se pojavljuju na površini posle tog prosejavanja.

Metaforički govoreći, biljke iz prethodne sezone bi mogle da budu ono što ste stvorili u prošlosti mislima, postupcima i emocijama koje su definisale vaše staro ja. Korov bi mogao da označava dugotrajne stavove, uverenja i percepciju sebe koji na podsvesnom nivou podrivaju vaše napore, a koje niste zapazili zbog toga što su vam neke druge stvari previše zaokupljale pažnju. Kamenčići mogu da predstavljaju brojne slojeve vaših blokada i ograničenja (koji sasvim prirodno vremenom izlaze na površinu i ometaju vaš razvoj). Potrebno je da se pozabavite svim ovim da biste napravili mesto da zasadite novu baštu u svom umu. U suprotnom, ako biste zasadili nove biljke ili useve bez odgovarajuće pripreme, to bi dalo malo plodova. Nadam se da ste do sada shvatili da je nemoguće kreirati bilo kakvu novu mogućnost kada ste ukorenjeni u svojoj prošlosti. Morate da očistite ostatke starog rastinja u bašti (umu) da biste mogli da gajite svoje novo ja posadivši seme novih misli, postupaka i emocija koji kreiraju nov život. Druga ključna stvar je da se obezbedi da se to ne dešava nasumično: mi ne govorimo o biljkama u divljini čije se seme rasipa po tlu i samo mali procenat njih na kraju uspe da sazri. Kultivisanje zahteva da se donose svesne odluke i kada treba poorati zemljište, kada treba posaditi seme, šta posaditi da bi ono što je posađeno funkcionisalo u skladu i harmoniji s ostalim, koliko vode i đubriva koristiti i tako dalje. Planiranje i priprema su od suštinske važnosti za uspeh ovog poduhvata. To zahteva našu svakodnevnu fokusiranu pažnju. Slično tome, kada govorimo o nekome ko gaji interesovanje za neku temu, mi mislimo na to da je on pažljivo istražio to svoje područje interesovanja. Kultivisana osoba je neko ko je brižljivo izabrao kako će sebe izraziti i sakupio različita znanja i iskustva, a, da ponovim još jednom - ništa od ovoga se ne radi nasumično i ništa se ne prepušta slučajnosti. Kada nešto gajite, vi težite tome da imate kontrolu nad tim. To je potrebno i kada menjate neki aspekt svog ja. Umesto da dopustite stvarima da se „prirodno" razvijaju, vi intervenišete i svesno preduzimate korake da biste smanjili mogućnost neuspeha. Svrha ovog napora jeste da se na kraju požanju plodovi. Kada stvarate novu ličnost radeći meditacije, izobilje plodova koje ste kreirali jeste nova realnost. Kreirati novi um je kao kultivisati baštu. Manifestacije koje stvarate iz te bašte svog uma biće poput plodova dobijenih sa zemaljskog zemljišta. Vodite računa o tome.

Meditativni proces za stvaranje promene: kretanje od nesvesnog ka svesnom Da sada sumiramo meditativni proces - vi morate da odbacite naviku da budete svoje staro ja i da stvorite novo ja; izgubite svoj um i kreirate novi; odbacite stare neuronske veze i formirate nove; dememorišite emocije iz prošlosti i uslovite svoje telo za novi um i emocije; otpustite prošlost i kreirate novu budućnost.

Crtež 8A. Biološki model promene uključuje transformaciju poznate prošlosti u novu budućnost. Sada ćemo detaljnije pogledati nekoliko osnovnih elemenata ovog procesa. Da biste izbegli da dopustite da bilo koja misao ili osećanje koje ne želite da iskusite prođe pored vas neprimećeno, morate da razvijete moćne veštine posmatranja i fokusiranja. Svi mi imamo ograničenu sposobnost usmeravanja pažnje i apsorbovanja informacija koje do nas dolaze, ali možemo da postanemo mnogo bolji u tome nego što smo obično u svom stanju koje je mnogo više nesvesno. Da biste prekinuli s navikom da budete ono ko ste, trebalo bi da izaberete jednu svoju karakteristiku, sklonost ili crtu i usmerite svoju pažnju na taj aspekt svog

starog ja koji želite da promenite. Tako, na primer, možete da započnete postavljajući sebi pitanja: Kada osećam ljutnju, koji su moji misaoni obrasci? Šta govorim sebi i drugima? Kako se ponašam? Koje se druge emocije pojavljuju zbog toga što sam ljut? Koji osećaj izaziva ljutnja u mom telu? Kako mogu da postanem svestan onoga što predstavlja okidač za moju ljutnju i kako mogu da promenim svoju reakciju? Proces promene zahteva da se najpre odučite od starog, a zatim da učite novo. Ovo drugo je funkcija ispaljivanja i umrežavanje u mozgu; ono prvo znači razgrađivanje starih neuronskih mreža. Kada prestanete da razmišljate na isti način, kada prekinete sa svojim navikama i razrešite svoje emocionalne zavisnosti, staro ja biva odbačeno na neurološkom nivou. Ako svaka veza između nervnih ćelija sačinjava neko sećanje, onda kad se te neuronske mreže rastave, sećanja vašeg starog ja odlaze zajedno s njima. Kada budete pomislili na svoj nekadašnji život i to ko ste bili, činiće vam se kao da je sve to bilo u nekom drugom životu. Gde se tada ta sećanja skladište? Ona se predaju duši u obliku mudrosti. Kada, zahvaljujući vašem svesnom ulaganju napora, prekinete s mislima i osećanjima koja su do tada slala signale telu, energija koja se tom prilikom oslobađa odlazi u polje. Vi tada imate energiju pomoću koje možete da osmislite i kreirate novu sudbinu. Kada koristimo meditaciju kao sredstvo promene, kada postanemo svesni, budni i spremni da uradimo sve što je neophodno da bismo eliminisali neku neželjenu svoju crtu i stvorili onu koju želimo, mi tada radimo ono što su brojni mistici vekovima radili. Mada je očigledno da ja koristim biološki pristup promeni, isto to su činili i mistici. Oni su samo koristili drugačiju terminologiju da bi opisali taj proces. Krajnji rezultat je isti - uklanjanje zavisnosti od tela, okruženja i vremena. Tek kada uspemo da se odvojimo od toga, mi možemo da se promenimo. Tek kada razmišljamo veće od „Velike trojke", mi zaista možemo da živimo nezavisno od njih i da uspostavimo kontrolu nad onim šta mislimo i kako se osećamo svakog dana. Predugo su nas naši nesvesni programi kontrolisali. Meditacija nam omogućava da ponovo steknemo kontrolu. Najpre dolazi svesnost o tome - shvatanje toga kada i kako se javljaju te programirane reakcije od suštinske je važnosti. Kada se krećete od nesvesnog ka

svesnom, počinjete da uklanjate jaz između toga kako spolja delujete i toga ko ste zaista.

Talasi vaše budućnosti S obzirom da znanje, kao što smo već videli, prethodi iskustvu, osnovno razumevanje onoga što se dešava u mozgu tokom meditacije koristiće vam kada budete počeli da primenjujete meditativni proces o kojem ćemo govoriti u trećem delu knjige. Verovatno već znate da je mozak po svojoj prirodi elektrohemijski. Kada dođe do ispaljivanja nervnih ćelija, one međusobno razmenjuju elemente s električnim nabojem stvarajući tako elektromagnetna polja. Postojanje te merljive električne aktivnosti u mozgu i njenih efekata može da nam pruži veoma važne informacije o tome šta mislimo, osećamo, saznajemo, sanjamo i kreiramo, kao i o tome kako procesuiramo informacije. Najuobičajenija tehnologija koju naučnici danas koriste da bi zabeležili promene električne aktivnosti u mozgu naziva se elektro- encefalograf (EEG). Istraživanja su pokazala širok raspon frekvencija moždanih talasa, koji idu od veoma niskog nivoa aktivnosti koji postoji tokom dubokog spavanja (delta talasi), preko stanja nalik "zoni sumraka" između dubokog sna i budnosti (teta talasi), kreativnog imaginativnog stanja (alfa talasi) i viših frekvencija koje se mogu zapaziti tokom svesnog razmišljanja (beta talasi) i na kraju sve do najviših zabeleženih frekvencija (gama talasi), koje postoje u veoma visokim stanjima svesti. Da biste lakše shvatili svoje putovanje kroz meditaciju, daću vam pregled toga kako je svako od ovih stanja povezano s vama. Kada to budete znali, biće vam lakše da znate kada se nalazite u stanju moždanih talasa u kojem ego uzaludno pokušava da promeni ego (sam bog zna da sam ja to pokušavao!), a kada se nalazite u stanju koje predstavlja plodno tlo za istinsku promenu. Dok deca rastu, frekvencije koje su dominantne u njihovom mozgu napreduju od delta ka teta, pa ka alfa i onda ka beta. Naš posao u meditaciji jeste da postanemo poput deteta, krećući se od beta talasa, ka alfa, pa sve do teta i delta (za učitelje i mistike). Shvatanje progresije promena moždanih talasa tokom ljudskog razvoja može da pomogne u demistifikovanju procesa meditacije i načina na koji je doživljavamo.

Razvoj moždanih talasa kod dece: od podsvesnog do svesnog uma Delta. Od rođenja, pa do druge godine starosti ljudski mozak primarno funkcioniše na najnižim nivoima moždanog talasa, od 0,5 do 4 ciklusa u sekundi. Ovaj opseg elektromagnetske aktivnosti poznat je pod nazivom delta talasi. Odrasle osobe u dubokom snu nalaze se u delta stanju; to objašnjava zašto novorođenče obično ne može da ostane budno duže od nekoliko minuta (i zašto male bebe mogu da spavaju čak i sa otvorenim očima). Kada su jednogodišnjaci budni, oni se i dalje nalaze uglavnom u delta stanju zato što oni funkcionišu iz svoje podsvesti. Informacije iz spoljašnjeg sveta ulaze u njihov mozak bez malo promene, kritičkog razmišljanja ili prosuđivanja. Mozak zadužen za razmišljanje - neokorteks, odnosno svesni um - funkcioniše na veoma niskom nivou u ovom uzrastu. Teta. Okvirno od druge do pete ili šeste godine dete počinje da pokazuje više nivoe EEG obrazaca. Frekvencija teta talasa iznosi od 4 do 8 ciklusa u sekundi. Kada deca funkcionišu u teta talasima, sklona su tome da deluju kao da su u transu i primarno su povezana sa svojim unutrašnjim svetom. Ona žive u području apstraktnog i imaginarnog i ispoljavaju vrlo malo kritičkog racionalnog razmišljanja. Zbog toga mala deca lako prihvataju sve što im kažete (na primer da Deda Mraz postoji). U ovoj fazi, fraze kao što su ove imaju ogroman uticaj: Veliki dečaci ne plaču. Devojčice treba da se vide, ali ne i da se čuju. Tvoja sestra je pametnija od tebe. Ako ti je hladno, nazepćeš. Ovakve poruke odlaze pravo u podsvesni um zato što su ovi spori moždani talasi područje podsvesnog. Alfa. Između pete i osme godine života moždani talasi se ponovo menjaju i ulaze u frekvenciju alfa talasa koja iznosi od 8 do 13 ciklusa u sekundi. U ovoj fazi razvoja deteta počinje da se formira analitički um; deca počinju da tumače informacije koje dobijaju i izvlače zaključke o načinima na koje spoljašnji svet funkcioniše. U isto vreme, unutrašnji svet imaginacije postaje realan koliko i spoljašnji realni svet. U ovom uzrastu deca su s nogama u oba sveta. To je razlog zašto ona mogu da se toliko pretvaraju da su neko ili nešto drugo. Na primer, možete da zatražite od deteta da se pravi da je delfin u moru, pahulja na vetru ili superjunak koji dolazi da nekoga spase i dete može da satima ostane u toj ulozi. Ako zatražite od neke odrasle osobe da to isto uradi... uostalom, i sami znate odgovor.

Beta. Od osme do dvanaeste godine, pa nadalje moždana aktivnost povećava se do sve viših frekvencija. Sve iznad 13 ciklusa u sekundi kod dece predstavlja granicu za beta talase. Beta talasi postoje u različitim opsezima i postaju sve viši u odraslom dobu i predstavljaju svesno analitičko razmišljanje. Posle dvanaeste godine vrata između svesnog uma i podsvesnog uma obično se zatvaraju. Beta talasi se dele na niske, srednje i visoke. Kako deca sve više odrastaju i ulaze u tinejdžerske godine, ona se kreću od niskih beta talasa ka srednjim i visokim, kakvi se mogu videti kod većine odraslih ljudi.

Crtež 8B. Progresija moždanih talasa od delta kod novorođenčadi do beta u odraslom dobu. Obratite pažnju na tri različita opsega beta talasa: visoki beta talasi mogu da budu duplo viši od srednjih.

Moždani talasi kod odraslih: opšti pregled Beta. Dok čitate ovo poglavlje, vi se najverovatnije nalazite u svakodnevnom budnom stanju beta talasa. Vaš mozak procesuira senzorne informacije i pokušava da stvori značenje između vašeg spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta. Dok ste zaokupljeni sadržajem ove knjige, možda osećate težinu svog tela na stolici na kojoj sedite, možda čujete muziku u pozadini, možda povremeno podignete

pogled i pogledate kroz prozor. Sve te podatke procesuira vaš neokorteks, odnosno mozak zadužen za razmišljanje. Alfa. Recimo da ste sklopili oči (80 posto naših senzornih informacija potiče od čula vida) i s namerom ulazite u sebe. S obzirom da ste u velikoj meri smanjili senzorne podatke koji dolaze iz vašeg okruženja, to znači da manje informacija ulazi u vaš nervni sistem. Vaši moždani talasi se prirodno usporavaju i prelaze u alfa stanje. Opuštate se. Manje ste zaokupljeni elementima u spoljašnjem svetu i unutrašnji svet počinje da preuzima svu vašu pažnju. Skloni ste tome da manje mislite i analizirate. U alfa stanju mozak se nalazi u blagom meditativnom stanju (kada budete praktikovali meditaciju datu u trećem delu knjige, ući ćete u još dublje alfa stanje). Svakog dana vaš mozak ulazi u alfa stanje bez prevelikog ulaganja napora s vaše strane. Tako, na primer, kada učite nešto novo na nekom predavanju, vaš mozak uglavnom funkcioniše na niskim i srednjim beta talasima. Slušate poruke koje dobijate i analizirate koncepte koji vam se predstavljaju. A onda kada ste dovoljno čuli ili vam se posebno dopalo nešto zanimljivo što možete da primenite na sebe, vi sasvim prirodno zastanete i vaš mozak ulazi u alfa stanje. Vi to radite zbog toga što se ta informacija sada učvršćuje u vašoj sivoj materiji. I dok zurite u „prazno", vi vodite računa o svojim mislima i činite ih realnijim od spoljašnjeg sveta. Onog trenutka kad se to desi, vaš čeoni režanj umrežuje tu informaciju i kasnije, poput magije, vi možete da se setite onoga što ste upravo naučili. Teta. Kod odraslih osoba teta talasi se pojavljuju u stanju „zone sumraka", odnosno u lucidnom stanju tokom kojeg neki ljudi otkrivaju da su dopola budni, a dopola zaspali (svesni um je budan dok telo na neki način spava). To je stanje kada hipnoterapeut može da pristupi podsvesnom umu. U stanju teta talasa lakše je programirati um zbog toga što ne postoji veo između svesnog i podsvesnog uma. Delta. Kod većine nas delta talasi predstavljaju stanje dubokog spavanja. U ovom stanju postoji vrlo malo svesnosti i to je period kada se telo obnavlja. Kao što ovaj pregled pokazuje: kada uđemo u stanje sporijih moždanih talasa, mi ulazimo dublje u unutrašnji svet podsvesnog uma. Obratno takođe važi: dok ulazimo u više stanje moždanih talasa, postajemo svesniji i bavimo se spoljašnjim svetom.

Kada ovo budete praktikovali i ponavljali, ova područja uma postaće vam dobro poznata. Kao i sve drugo u čemu istrajavate, tako ćete, takođe, početi da zapažate koja osećanja u vama izaziva svako od ovih stanja. Znaćete da se, onda kada analizirate ili razmišljate previše, nalazite u beta stanju; zapazićete kada niste prisutni u sadašnjosti zato što ste obuzeti emocijama iz prošlosti pokušavajući da anticipirate poznatu budućnost. Takođe ćete osetiti kada se nalazite u alfa ili teta stanju jer ćete osećati koherenciju svakog od tih stanja. Vremenom ćete naučiti da prepoznajete kada ste tu, a kada niste.

Crtež 8C. Poređenje različitih moždanih talasa kod odraslih osoba

Gama talasi: najbrži moždani talasi Najbrže za sada utvrđene frekvencije moždanih talasa su gama talasi i oni iznose od 40 do 100 herca. (Gama talasi su više kompresovani i imaju manju amplitudu u poređenju sa ostala četiri tipa moždanih talasa o kojima sam govorio, tako da, bez obzira što je njihov ciklus u sekundi sličan visokim beta talasima, ne postoji korelacija između njih.) S obzirom da se visokokoherentna gama aktivnost u mozgu obično povezuje s uzvišenim stanjima uma kao što su

sreća, saosećanje, pa čak i povećana svesnost kod koje se najbolje formira memorija, ovo je povišeno stanje svesti koje ljudi obično opisuju kao "doživeti transcendentno, odnosno uzvišeno iskustvo". Za naše potrebe možete da razmišljate o gama talasima kao o sporednom efektu promene svesti.

Tri nivoa beta talasa rukovode našim budnim vremenom S obzirom da provodimo većinu svog svesnog budnog dana tako što nam je pažnja usmerena ka spolja i funkcionišemo u stanju beta talasa, sada ćemo govoriti o tri nivoa ovih talasa. Razumevanje ovoga će vam pomoći da se tokom meditacije krećete iz beta talasa u alfa i onda u teta stanje. 1. Niski beta talasi definišu se kao relaksirana zainteresovana pažnja koja se pruža u opsegu od 13 do 15 herca (ciklusa u sekundi). Ako uživate u čitanju knjige ili ste upoznati s ovim materijalom, vaš mozak će verovatno ispaljivati u niskom opsegu beta talasa zbog toga što obraćate određeni stepen pažnje, ali bez pojačanog nivoa budnosti. 2. Srednji beta talasi se proizvode tokom fokusirane pažnje na neki dugotrajan spoljašnji stimulus. Učenje predstavlja dobar primer za ovo: ako bi trebalo da polažete test u vezi s ovim što ste upravo pročitali dok ste uživali u knjizi čitajući je u stanju niskih beta talasa, morali biste malo da se trgnete i živnete i na taj način bi došlo do povećanja aktivnosti u neokorteksu, koji obavlja analitičko razmišljanje. Srednji nivo beta talasa kreće se od 16 do 22 herca. Frekvencije srednjeg nivoa beta talasa, pa čak do izvesne mere i niskog, odražavaju naše racionalno razmišljanje i naš stepen budnosti. Ovi talasi predstavljaju rezultat toga što neokorteks prima stimuluse iz okruženja pomoću svih naših čula i sakuplja informacije da bi kreirao stanje uma. Kao što možete da pretpostavite, s tom našom fokusiranošću na ono što osećamo, vidimo, čujemo i osećamo čulom mirisa i ukusa dolazi do veoma složene aktivnosti u mozgu kao rezultat tog nivoa stimulacije. 3. Visoki beta talasi su svi moždani talasi od 22 do 50 herca. Stanje visokih beta talasa može se zapaziti tokom stresnih situacija kada se u telu proizvode sve one gadne hemijske supstance preživljavanja. Toliko visoko stanje usmerenog fokusa nije ona vrsta fokusirane pažnje koju koristimo da bismo učili, kreirali, sanjali, rešavali probleme ili isceljivali.

U stvari, mogli bismo da kažemo da mozak, kada se nalazi u stanju visokih beta talasa, funkcioniše sa previše fokusirane pažnje i koncentracije. Um je previše aktivan, a telo je previše stimulisano da bi zadržalo bilo koji privid reda. (Za sada vam je dovoljno da znate da, kada se nalazite u stanju visokih beta talasa, vi se verovatno previše fokusirate na nešto i teško vam je da prekinete da to radite.)

Visoki beta talasi: kratkotrajan mehanizam za preživljavanje, ali dugotrajan izvor stresa i neravnoteže Neko stanje uzbune uvek stvara potrebu za povećanom električnom aktivnošću u mozgu. Priroda nam je podarila reakciju "borba ili beg" da bi nam pomogla da se brzo fokusiramo na neku potencijalno opasnu situaciju. Snažna fiziološka uzbuđenost u srcu, plućima i simpatičkom nervnom sistemu dovodi do dramatičnih promena psihološkog stanja. Sve percepcije, postupci, ponašanja i emocije se menjaju. Ova vrsta pažnje se veoma razlikuje od one koju obično koristimo. Ona dovodi do toga da se ponašamo kao životinja koja je obdarena velikom memorijskom bankom. Naša pažnje je usmerena ka spoljašnjem okruženju i to dovodi do stanja uma koje je previše fokusirano. Strepnja, briga, bol, ljutnja, patnja, frustracija, strah, pa čak i nadmetanje dovode do stvaranja visokih moždanih beta talasa, koji postaju dominantni tokom neke krize. Kratkotrajno gledano, to dobro služi svim organizmima. Nema ničeg pogrešnog u ovoj previše fokusiranoj pažnji. Mi uspevamo da "obavimo posao" zato što nam to daje sposobnost da uradimo toliko mnogo stvari. Međutim, ako dugo ostanemo u tom "stanju uzbune", visoki beta talasi izbacuje nas iz ravnoteže zato što oni zahtevaju ogromnu količinu energije i zbog toga je to najreaktivnije, najnestabilnije i najprolaznije od svih moždanih stanja. Kada stanje visokih beta talasa postane stalno i nekontrolisano, mozak počinje da radi izvan zdravog opsega. Nažalost, većina ljudi danas previše koristi visoke beta talase. Mi smo ili opsesivni ili kompulzivni, patimo od nesanice i hronično smo umorni, anksiozni smo ili depresivni, silom „guramo" u svim pravcima da bismo pokazali da sve možemo ili se beznadežno držimo svoje patnje i osećamo se potpuno nemoćno, nadmećemo se da budemo na prvom mestu ili postajemo žrtva svojih okolnosti.

Dugotrajno stanje visokih beta talasa stvara nered u mozgu Da bismo sve ovo stavili u odgovarajuću perspektivu, razmislite o tome kako normalno funkcioniše mozak kao deo našeg centralnog nervnog sistema koji kontroliše i koordiniše sve druge sisteme tela: on rukovodi radom vašeg srca i varenjem hrane, reguliše vaš imunosistem, održava vaše disanje, uravnotežuje vaše hormone, kontroliše vaš metabolizam i eliminiše otpadne materije, da navedemo samo neke njegove funkcije, i sve dok je um koherentan i u redu, poruke koje putuju od mozga ka telu kroz kičmenu moždinu proizvodiće sinhronizovane signale za uravnoteženo i zdravo telo. Međutim, mnogo ljudi provodi svoj budni deo dana u produženom stanju visokih beta talasa. Za njih sve predstavlja neku uzbunu. Mozak ostaje stalno u ovom veoma brzom ciklusu rada i to iscrpljuje ceo sistem. Živeti s ovim visokim moždanim talasima je poput vožnje automobila u prvoj brzini dok istovremeno pritiskamo papučicu za gas. Ti ljudi „voze" kroz svoj život ne zastajući da bi razmislili o promeni brzine u druga moždana stanja. Oni stalno imaju misli zasnovane na preživljavanju i na taj način stvaraju osećanja ljutnje, straha, tuge, strepnje, depresije, nadmetanja, agresije, nesigurnosti i frustracije. Ljudi postaju toliko uhvaćeni u ove emocije da pokušavaju da analiziraju svoje probleme dok se nalaze u tim dobro poznatim osećanjima, što samo izaziva još više misli koje su previše usmerene ka preživljavanju. Takođe, setite se da mi možemo da uključimo reakciju na stres isključivo svojim mislima - način na koji mislimo osnažuje to isto stanje mozga i tela, što onda dovodi do toga da mislimo na isti način i tako u krug. To je zmija koja grize sopstveni rep. Dugotrajno stanje visokih beta talasa proizvodi nezdrav koktel hemijskih supstanci stresa, što može da izbaci mozak iz ravnoteže poput simfonijskog orkestra koji nije naštimovan. Neka područja mozga mogu da prestanu da budu u koordinaciji s ostalim i počinju da rade odvojeno od drugih, pa čak i suprotno njima. Poput kuće koja se podelila na više delova koji se suprotstavljaju jedan drugom, mozak više ne komunicira na svoj organizovan i holistički način. Ako hemijske supstance stresa primoravaju mozak zadužen za razmišljanje (neokorteks) da postane više odvojen, mi možemo da funkcionišemo poput osobe koja pati od poremećaja višestruke ličnosti, s razlikom što mi sve njih doživljavamo istovremeno, a ne odvojeno, kao jednu po jednu ličnost.

Naravno, kada ti haotični i nekoherentni signali iz mozga prenose zbunjujuće elektromagnetne poruke kroz centralni nervni sistem ostalim fiziološkim sistemima, to izbacuje telo iz ravnoteže i remeti njegovu homeostazu, odnosno uravnoteženost i postavlja temelje za nastanak bolesti. Ako živimo u ovom stanju povišenog stresa i haotične moždane funkcije u dužem periodu, to utiče na rad srca (što dovodi do nastanka aritmije ili visokog krvnog pritiska), proces varenja se remeti (što izaziva probleme s varenjem, nastanak refluksa i s njim povezanih simptoma), imunološka funkcija slabi (što dovodi do pojave prehlada, alergija, raka, reumatoidnog artritisa i tako dalje). Svi ovi problemi nastaju zbog neuravnoteženog nervnog sistema koji funkcioniše nekoherentno zbog delovanja hemijskih supstanci stresa i visokih beta talasa, koji dovode do toga da smatramo spoljašnji svet jedinom realnošću.

Produženo stanje visokih beta talasa otežava nam da se fokusiramo na svoje unutrašnje ja Stres o kojem sam govorio jeste proizvod naše zavisnosti od „Velike trojke". Nije problem u tome što smo mi svesni i budni, već u tome što je naš fokus, dok smo u stanju visokih beta talasa, gotovo isključivo usmeren na naše okruženje (ljude, stvari, mesta, delove i funkcije našeg tela - gladan sam; previše sam slab; želim da imam lepši nos; debela sam u poređenju s njom) i vreme (Požuri! Vreme ti ističe!). U stanju visokih beta talasa, spoljašnji svet nam deluje realnijim od unutrašnjeg sveta. Naša pažnja i svesnost primarno se fokusiraju na sve što sačinjava naše spoljašnje okruženje. Na taj način lakše se identifikujemo s tim materijalnim elementima: osuđujemo svakoga koga poznajemo, kritikujemo izgled svog tela, previše smo fokusirani na svoje probleme, držimo se stvari koje posedujemo iz straha da bismo mogli da ih izgubimo, zaokupljeni smo mestima na koja moramo da odemo i potpuno smo preokupirani vremenom. To nam ostavlja malo moći procesuiranje da obratimo pažnju na promene koje zaista želimo da načinimo - da odemo u sebe i da posmatramo i nadgledamo svoje misli, ponašanja i emocije. Teško nam je da se fokusiramo na svoju unutrašnju realnost kada smo previše usmereni na spoljašnji svet. Uopšteno govoreći, ne možemo da se koncentrišemo ni na šta drugo sem na „Veliku trojku", ne možemo da otvorimo

svoj um izvan ograničenja tog uskog fokusa i opsednuti smo problemima umesto da razmišljamo o rešenjima. Zašto je potreban toliki napor da bi se otpustilo to što je spolja ušlo u nas? Mozak u stanju visokih beta talasa ne može lako da promeni brzine i uđe u imaginarno područje alfa stanja. Naši moždani talasi drže nas zarobljenim u svim tim elementima spoljašnjeg sveta kao da su oni jedini realni. Kada ste zaglavljeni u visokom beta stanju, teško vam je da učite: u vaš nervni sistem može da uđe veoma malo novih informacija koje nisu u skladu sa emocijama koje doživljavate. Ono što je istina jeste da problemi čijom ste analizom toliko zaokupljeni ne mogu da se razreše unutar emocije u kojoj se nalazite dok ih analizirate. Zašto? Zato što vaše analiziranje kreira sve više i više frekvencije beta talasa. Razmišljanje, dok se nalazite u ovom stanju, izaziva prejaku reakciju vašeg mozga; ne razmišljate kako treba i misli su vam nejasne. Dok se nalazite u stisku emocija koje osećate, vi razmišljate u prošlosti - i pokušavate da predvidite naredni trenutak na osnovu te prošlosti - i vaš mozak ne može da procesuira sadašnji trenutak jer nema prostora za nešto što vam je nepoznato da se pokaže u vašem svetu. Osećate se odvojenim od kvantnog polja i čak ne možete ni da se bavite novim mogućnostima u okviru svoje situacije. Vaš mozak se ne nalazi u kreativnom stanju; on je usmeren isključivo na preživljavanje i previše zaokupljen najgorim mogućim scenarijima. Da ponovim: u nervni sistem će biti uneto malo informacija koje nisu u skladu s tim stanjem uzbune. Kada vam sve deluje poput krize, za vaš mozak je opstanak prioritet, a ne učenje. Odgovor leži izvan emocija s kojima se borite i misli koje previše analizirate zato što vas one drže vezanim za vašu prošlost - za ono što vam je poznato i blisko. Rešavanje vaših problema započinje s izlaženjem iz tih poznatih osećanja i zamenjivanjem vašeg fokusa na "Veliku trojku" uređenijim načinom razmišljanja.

Nekoherentni signali visokih beta talasa proizvode rasute misli Kao što možete da zamislite, kada se mozak nalazi u visokim beta talasima i vi procesuirate senzorne informacije - uključujući u to svoje okruženje, svoje telo i vreme - ta aktivnost može da izazove haos. Zajedno s razumevanjem da električni impulsi u vašem mozgu imaju određeni kvantitet (određen brojem

ciklusa u sekundi) takođe je važno i da budete svesni kvaliteta signala. Kao što nam je razmatranje kvantnog kreiranja pokazalo koliko je važno poslati koherentan signal u polje da biste doveli u postojanje željeni budući ishod, ista takva koherencija je od suštinske važnosti i u vašim mislima i u vašim moždanim talasima. U svakom trenutku dok se nalazite u stanju beta talasa, jedan od članova "Velike trojke" uzimaće više vaše pažnje. Ako razmišljate o tome da kasnite, naglasak je na vremenu - ta misao šalje talas visoke frekvencije kroz vaš neokorteks. Naravno, vi ste svesni toga i zbog toga šaljete elektromagnetne impulse povezane sa svojim telom i okruženjem. Kad su u pitanju vaše telo i okruženje, vi šaljete različite talasne obrasce s nižom frekvencijom kroz neokorteks. Obrasci vaših moždanih talasa, kada ste fokusirani na vreme, mogli bi da izgledaju ovako:

Obrasci vaših moždanih talasa, kada ste fokusirani na okruženje, mogli bi da izgledaju ovako:

Obrasci vaših moždanih talasa, kada ste fokusirani na telo, mogli bi da izgledaju ovako:

Vaša podeljena pažnja izazvana time što pokušavate da se simultano fokusirate na sve članove "Velike trojke" stvorila bi obrazac moždanih talasa koji bi mogao da izgleda ovako:

Kao što vidite, ova tri različita obrasca tokom stresa proizvode nekoherentan signal visokih beta talasa. Ako ste nalik meni, doživeli ste da vaše misli budu onakve kao što su predstavljene na ovom crtežu: rasute. Kada smo povezani sa sve tri dimenzije - okruženjem, telom i vremenom mozak pokušava da integriše njihove različite frekvencije i talasne obrasce. Za to je potrebna ogromna količina vremena i prostora procesora. Ako bismo uspeli da prestanemo da usmeravamo svoju pažnju na bilo koju od ove tri stvari, obrasci moždanih talasa koji bi nastali kao rezultat toga bili bi koherentniji i mi bismo mogli da ih bolje procesuiramo.

Crtež 8D. Na prvom crtežu, energija je uređena, organizovana i ritmična. Kada je energija dobro sinhronizovana i uobličena u obrasce, ona je mnogo moćnija. Svetlost koju emituje laser predstavlja primer koherentnih talasa energije koji se zajedno kreću. Na drugom crtežu, energetski obrasci su haotični, dezintegrisani i izvan faze. Primer ovog nekoherentnog manje moćnog signala je svetlost koja dopire iz sijalice.

Svesnost, a ne analiza omogućava ulazak u podsvest Evo jednog načina kako da znate da li se nalazite u beta stanju: ako stalno nešto analizirate (ja ovo nazivam "biti u analitičkom umu"), vi ste u beta stanju i ne možete da uđete u svoj podsvesni um. Izraz "paraliza zbog analize" je ovde veoma primenljiv. To je ono što se dešava kada živimo najveći deo života u stanju beta talasa, jedino vreme kada nismo u njemu ono je dok spavamo (a to znači da se nalazimo u delta stanju aktivnosti moždanih talasa).

Sada možda mislite: Ali, rekli ste da nam je potrebno da budemo svesni. Treba da se dobro upoznamo sa svojim mislima, osećanjima, obrascima reakcija i tako dalje. Zar to ne zahteva analizu? Svesnost može da postoji i bez analize. Kada ste svesni, vi možete da mislite: Osećam se ljuto. Kada analizirate, vi izlazite izvan tog jednostavnog zapažanja i dodajete: Zašto treba toliko vremena da se ova stranica otvori? Ko je dizajnirao ovaj glupi sajt? Zašto je svaki put kada žurim, kao sada kad pokušavam da nađem spisak filmova, internetska veza toliko spora? Svesnost o kojoj ja govorim i savetujem da se ovde praktikuje predstavlja zapažanje misli i osećanja i onda udaljavanje od njih.

Radni model meditacije Sada kada smo govorili o nekim osnovnim stvarima u vezi sa moždanim talasima kod dece i kod odraslih, ti temelji će nam obezbediti radni model (videti narednih pet crteža) koji će vam pomoći da shvatite proces meditacije. Hajde da počnemo od crteža 8E koji se nalazi na ovoj stranici. Zahvaljujući istraživanju moždanih talasa kod dece, mi znamo da smo, kada se rodimo, u potpunosti u području podsvesnog.

Crtež 8E. Krug predstavlja um. Kada se rodimo, mi smo u potpunosti podsvesni um.

Dalje, pogledajte crtež 8F. Oni znaci plus i minus pokazuju kako um deteta koji se razvija uči od pozitivnih i negativnih identifikacija i asocijacija koje dovode do stvaranja navika i načina ponašanja. Evo jednog primera pozitivne identifikacije: kada je beba gladna ili joj nije udobno, ona plače, ulažući napor da komunicira da bi privukla majčinu pažnju. Dok brižni roditelj odgovara na to tako što je hrani ili joj menja pelene, beba stvara važnu vezu između svog unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta. Potrebno je samo nekoliko ponavljanja pre nego što ona nauči da povezuje plakanje s time da će dobiti hranu ili da će joj biti udobno. To postaje način ponašanja. Dobar primer negativne asocijacije je kada dvogodišnjak stavi prst na toplu ringlu. On veoma brzo nauči da identifikuje predmet koji vidi spolja - ringlu - s bolom koji oseća i posle nekoliko takvih postupaka uči jednu vrednu lekciju.

Crtež 8F. Vremenom počinjemo da učimo stvarajuči asocijacije kroz različite interakcije između svog unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta uz pomoć naših čula. U oba ova primera mogli bismo da kažemo da, u trenutku kada dete zapaža unutrašnju hemijsku promenu u telu, mozak živne i počinje da obraća pažnju na to što se nalazi u spoljašnjem okruženju što je izazvalo tu promenu, bilo da je to zadovoljstvo ili bol. Ove vrste identifikacije i asocijacije započinju polako da stvaraju kod nas različite navike, veštine i ponašanja. Kao što je rečeno, negde između šeste i sedme godine, dok se moždani talasi menjaju u alfa talase, dete počinje da razvija analitički, odnosno kritički um. Za

većinu dece razvoj analitičkog uma obično se završava između sedme i dvanaeste godine.

Meditacija nas vodi izvan analitičkog uma i u podsvest Na crtežu 8G linija koja prolazi kroz vrh kruga predstavlja analitički um, koji se ponaša kao barijera koja odvaja svesni od podsvesnog uma. Kod odraslih ljudi, ovaj kritički um voli da razmišlja, procenjuje, predviđa, anticipira, poredi ono što zna s onim što uči i poredi poznato i nepoznato. Kod većine ljudi, kada su svesni, analitički um uvek radi i na taj način oni uvek funkcionišu u području beta talasa.

Crtež 8G. Između šeste i sedme godine života analitički um počinje da se formira. On se ponaša kao barijera koja odvaja svesni um od podsvesnog i obično se njegov razvoj završava između sedme i dvanaeste godine.

Hajde sada da pogledamo crtež 8H. Gornja linija predstavlja analitički um, a iznad linije koja označava analitički um je svesni um, koji predstavlja

5 posto ukupnog uma. To je sedište logike i razmišljanja koji doprinose našoj volji, našoj veri, našim namerama i našim kreativnim sposobnostima. Podsvesni um, koji sačinjava oko 95 posto onoga ko jesmo, sastoji se od ovih pozitivnih i negativnih identifikacija i asocijacija koje dovode do nastanka navika i načina ponašanja.

Crtež 8H. Naš um je sačinjen od 5 posto svesnog uma i 95 posto podsvesnog uma. Svesni um primarno funkcioniše koristeći logiku i razmišljanje, što dovodi do nastanka naše volje, vere, kreativnih sposobnosti i namera. Podsvesni um sadrži ogroman broj pozitivnih i negativnih identifikacija koje dovode do nastanka navika, načina ponašanja, veština, uverenja i percepcija. Crtež 8I ilustruje najvažniju svrhu meditacije (koja je predstavljana strelom): da se ode izvan analitičkog uma. Kada smo u tom umu, mi ne možemo da se zaista promenimo. Možemo da analiziramo svoje staro ja, ali ne možemo da demontiramo stare programe i instaliramo nove. Meditacija otvara vrata između svesnog i podsvesnog uma. Mi meditiramo da bismo ušli u operativni sistem podsvesti, gde se nalaze sve one neželjene navike i načini ponašanja i promenimo ih tako da postanu produktivniji da bi nas podržali u našem životu.

Crtež 8I. Jedna od glavnih svrha meditacije jeste da se izađe izvan svesnog uma i uđe u podsvesni um da bi se promenile navike, ponašanja, uverenja, emocionalne reakcije, stavovi koji su samodestruktivni i nesvesno stanje postojanja.

Meditacija nas vodi od beta stanja ka alfa stanju i onda ka teta stanju Hajde da istražimo kako možete da naučite da menjate brzine i pristupite drugim stanjima moždanih talasa tako da možete da odete izvan svoje veze s telom, okruženjem i vremenom. Vi možete sasvim prirodno da usporite visoku budnost mozga i tela i uđete u opuštenije, uređenije i sistematičnije obrasce moždanih talasa. Na taj način potpuno je moguće svesno promeniti svoje moždane talase od visoke frekvencije beta stanja u alfa i teta stanje (možete da vežbate da idete gore i dole po skali moždanih talasa). Dok to činite, otvorićete vrata istinske lične promene. Tada izlazite izvan uobičajenog načina razmišljanja koja pokreću reakcije kada se nalazite u stanju preživljavanja i ulazite u područje podsvesnog uma. Tokom meditacije prevazilazite osećanja svog tela, više niste prepušteni na milost i nemilost svom okruženju i gubite osećaj vremena. Zaboravljate na sebe kao na svoj identitet. Dok zatvarate oči, informacije koje do vas dolaze iz spoljašnjeg sveta se smanjuju i vaš neokorteks ima manje toga o čemu će da razmišlja i analizira. Kao rezultat toga, analitički um počinje da se

smiruje, a električna aktivnost u neokorteksu se smanjuje. Vi tada opušteno obraćate pažnju, koncentrišete se i fokusirate na opušteni način i tada automatski aktivirate čeoni režanj, koji smanjuje sinaptičko ispaljivanje u drugim delovima neokorteksa. Na taj način smanjujete volumen neuronskih mreža koje procesuiraju vreme i prostor. To omogućava vašim moždanim talasima da se prirodno uspore i pređu u alfa stanje. Sada idete iz stanja preživljavanja u kreativnije stanje i vaš mozak se potpuno prirodno rekalibrira u uređeniji i koherentniji obrazac moždanih talasa. Jedan od kasnijih koraka u meditaciji, ako nastavite da vežbate, jeste da se uđe u frekvenciju teta stanja kada vaše telo spava, ali je vaš um budan. Ovo je magična zemlja. Vi ste tada u dubljem sistemu podsvesti i možete da momentalno promenite negativne asocijacije u pozitivne. Važno je setiti se da, ako ste uslovili svoje telo da postane um, a vaše telo je na neki način uspavano dok je vaš um budan, mogli biste da kažete da više nema nikakvog otpora od strane tog tela/uma. U teta stanju, telo više nema kontrolu i vi ste slobodni da sanjate, menjate podsvesne programe i konačno kreirate iz mesta na kojem više nema nikakvih prepreka. Kada vaše telo ne rukovodi umom, odnosno kada sluga više nije gospodar, vi se tada nalazite u području istinske moći. Ponovo ste nalik detetu i ulazite u carstvo nebesko.

Spavati, spuštati se nadole, a onda se penjati uz merdevine... i to sve sasvim prirodno Kada odete na spavanje, vi prolazite kroz spektar moždanih talasa od beta do alfa ka teta i delta. Slično tome, kada se ujutru probudite, vi se prirodno podižete iz delta ka teta, zatim ka alfa i beta, vraćajući se u stanje svesne budnosti. Kada dođete sebi iz "nedođije", sećate se ko ste, sećate se problema u svom životu, osobe pored koje spavate, kuće koju posedujete, mesta u kojem živite...i na osnovu asocijacija, vraćate se u beta stanje kao svoje isto ja. Neki ljudi prolaze veoma brzo kroz ove nivoe, ponirućl poput čelične kugle koja pada s vrha zgrade. Njihovo telo je toliko umorno da se prirodna progresija niz merdevine do podsvesnih stanja odigrava previše brzo.

Drugi ljudi ne mogu da "promene brzinu" da bi se prirodno spuštali niz merdevine u san; oni su ekstremno fokusirani na stvari u svom životu koje osnažuju njihovo zavisničko mentalno i emocionalno stanje. Oni pate od nesanice i možda su im potrebni lekovi da na hemijskom nivou promene njihov mozak i umire telo. U oba ova slučaja, problemi sa spavanjem mogu da pokazuju da mozak i um nisu sinhronizovani.

Najbolje vreme za meditaciju: jutro i veče kada se vrata podsvesti otvaraju Kao rezultat normalnih svakodnevnih promena u hemiji mozga, on naizmenično proizvodi serotonin, i to uglavnom tokom dana i to je neurotransmiter koji vas čini budnim, i melatonin, a to je noćni neurotransmiter koji počinje da vas opušta spremajući vas za san i to su dva perioda vremena kada se vrata podsvesti otvaraju - kada uveče odlazite na spavanje i ujutru kada se budite. Zbog toga je dobro meditirati ujutru ili uveče zato što će vam tada biti lakše da uđete u alfa ili teta stanje. Ja volim da se probudim rano da bih započeo taj proces zbog toga što, dok sam još pomalo pospan, ja sam i dalje u alfa stanju. Volim da kreiram započinjući s »praznom tablom". Drugi ljudi više vole da to rade kasno uveče. Oni znaju da je tada telo (koje je imalo kontrolu tokom dana) previše umorno da bi "bilo" um. Oni mogu da kreiraju bez ikakvog napora iz alfa stanja, pa čak i ulazeći u teta stanje dok su još uvek budni. Meditacija tokom dana mogla bi da bude teška pogotovu ako radite u kancelariji u kojoj je mnogo ljudi, vodite domaćinstvo puno dece koja traže vašu potpunu pažnju ili ste uključeni u aktivnosti koje zahtevaju visok nivo koncentracije. U takvim trenucima možda biste više voleli da budete u srednjim ili visokim beta talasima i možda bi vam bilo potrebno da uložite više napora da skliznete kroz vrata koja vode u podsvest.

Crtež 8J. Ovaj dijagram pokazuje kako se naši moždani talasi kreću od najviših i najbržih stanja aktivnosti (beta) do najnižih i najsporijih (delta). Molim vas da obratite pažnju na to da alfa talasi služe kao most između svesnog i podsvesnog uma. Što su niži, odnosno sporiji moždani talasi, tim smo mi više u podsvesnom umu; što su viši, odnosno brži moždani talasi, tim smo mi više u svesnom umu.

Preuzimanje kontrole nad progresijom tokom meditacije Kontemplativne prakse koje idu ka unutra treniraju um, telo i mozak da postanu prisutni umesto da budu pod stresom zbog iščekivanja nekog budućeg događaja kojim ste opsednuti. Meditacija izvlači telo/ um iz prošlosti i oslobađa vas od emocija koje vas drže vezanim za isti dobro poznati život. Cilj meditacije jeste da se padne poput pera s vrha zgrade, polako i ravnomerno. Vi najpre vežbate da dopustite svom telu da se opusti, ali da vam um ostane fokusiran. Kada počnete da ovladavate ovom veštinom, krajnji cilj je da pustite svoje telo da zaspi dok vam um ostaje budan i aktivan. Evo šta je progresija: ako je budno stanje beta stanje (od niskog do visokog u zavisnosti od nivoa stresa), kada sednete s pravom kičmom,

zatvorite oči, nekoliko puta svesno udahnete i uđete u sebe, potpuno prirodno ćete preći sa simpatičkog nervnog sistema na parasimpatički nervni sistem. Promenićete svoju fiziologiju od sistema zaštite od neke situacije uzbune (reakcije borba/strah/beg) do sistema unutrašnje zaštite i za dugotrajne projekte izgradnje (rast i regeneracija). Dok se telo opušta, vaši moždani talasi počinju da se prirodno kreću ka alfa stanju. Ako se radi kako treba, meditacija će dovesti do promene u mozgu i u njemu će se stvoriti koherentniji i uređeniji talasni obrasci. Preći ćete sa fokusiranja na "Veliku trojku" na to da postanete „niko“, „ništa" i „bez vremena". Tada se osećate povezano, celovito i uravnoteženo i doživljavate zdravije i uzvišenije emocije poverenja, radosti i inspiracije.

Usklađivanje za koherenciju Ako je naša definicija uma da je to mozak u akciji ili moždana aktivnost onda kada procesuira različite tokove svesti, onda meditacija proizvodi više sinhronizovana i koherentnija stanja uma. S druge strane, kada je mozak pod stresom, njegova električna aktivnost biće nalik orkestru koji loše svira. Um će biti izvan ritma, izvan ravnoteže i neusklađen. Vaš posao je da odsvirate remek-delo. Ako istrajavate u tome da to učini taj orkestar sastavljen od neuređenih i egocentričnih članova od kojih svaki misli da njegov instrument treba da se čuje iznad svih ostalih - i ako insistirate na tome da oni rade zajedno - doći će trenutak kada će se oni prepustiti vama kao vođi i ponašati se kao ekipa. To je trenutak kada moždani talasi postaju sinhronizovaniji i kreću se od beta ka alfa i teta. Više neuronskih mreža počinje da komunicira na uređen način i procesuira koherentan um. Vaša svest prelazi iz uske sebe, previše fokusirane, opsesivne i podeljene i zaokupljene isključivo razmišljanjem o preživljavanju, ka mislima koje su otvorenije, opuštenije, celovitije, prisutnije, uređenije, kreativnije i jednostavnije. To je prirodno stanje postojanja u kojem bi trebalo da živimo. Pogledajte koherenciju ili ono što se naziva sinhronija, a to je stanje kada mozak radi u harmoniji.

Crtež 8K. Na prvoj slici mozak je uravnotežen i u velikoj meri integrisan. Nekoliko različitih područja je sinhronizovano i formiraju uređenu i celovitugrupu neuronskih mreža koje rade zajedno. Na drugom crtežu, mozak je neuređen i neuravnotežen. Različita područja više ne rade kao tim i zbog toga je mozak "bolestan" i dezintegrisan.

Koherentan mozak postavlja pozornicu za isceljenje Taj novi uređeni sinhronizovani signal koji mozak šalje telu organizuje sve različite sisteme stvarajući homeostazu - kardiovaskularni sistem, digestivni sistem, imunosistem i tako dalje - svi su oni takođe u koherenciji. Kada se nervni sistem rekalibrira, sva ona ogromna energija koja je bila potrebna za preživljavanje može da se koristi za kreiranje. Telo počinje da se isceljuje. Na primer, na jednom od mojih predavanja, čovek po imenu Hoze pričao mi je o jednom od svojih prvih iskustava sa meditacijom, kada je imao dvadesetak godina. Tada je na levoj šaci imao deset bradavica veličine masline. Bilo mu je toliko neprijatno zbog njih da je često držao tu šaku u džepu, krijući je. Jednog dana mu je neko dao neku knjigu o meditaciji. U toj knjizi je pronašao uputstvo da treba da se fokusira na disanje i dopusti svom umu da se proširi

izvan ograničenja tela. Jedne noći pre nego što je otišao u krevet, Hoze je odlučio da to pokuša. U roku od nekoliko trenutaka prešao je sa previše fokusiranog i stegnutog stanja u proširenije i otvorenije. Dok je napuštao svoju dobro poznatu ličnost i postajao nešto drugo nego što su njegove uobičajene misli i osećanja, udaljio se od svojih uobičajenih nasumičnih misaonih obrazaca koje je pokretao njegov ego i zašao u prošireniji osećaj sopstva. Kada se to desilo, nešto se promenilo. Sledećeg jutra kada se Hoze probudio, nijedne od deset bradavica više nije bilo. U šoku i prepun radosti pogledao je ispod čaršafa tražeći neki dokaz, ali ništa nije pronašao. Rekao mi je da ne zna kako su bradavice nestale. Objasnio sam mu da su se one vratile u kvantno polje odakle su i došle. Rekao sam mu da je univerzalna inteligencija koja održava mir u telu sasvim prirodno uradila ono što uvek radi - kreirala je više reda da bi odrazila um koji je postao koherentniji. Kada je taj novi subjektivni koherentni um bio usklađen s objektivnim koherentnim višim umom, ta veća moć u njemu obavila je isceljenje. Sve se to desilo zbog toga što je, onda kada se sklonio s puta i prestao da bude telo u vremenu, odnosno kada je zaboravio na sebe, njegov fokus prešao iz stanja nereda u stanje reda, od preživljavanja ka kreiranju, od stegnutosti ka širenju, od inkoherencije ka koherenciji. Tada je neograničena svest ponovo stvorila red u njegovom telu i on je bio isceljen.

Meditacija plus akcija: kako je jedna žena izašla iz stanja nemanja Na svojim radionicama često zamolim učesnike da podele sa ostalima svoje neverovatne priče o životnim promenama. Monik, terapeut iz Montreala, nedavno je opisala svoje izuzetno iskustvo. Veći deo svog života kao odrasle osobe Monik je živela nesvesno u gotovo stalnoj nemaštini. Nikada nije bilo dovoljno novca. Nije bilo dovoljno energije. Nije bilo dovoljno vremena da radi stvari koje želi. U jednom trenutku je prolazila kroz posebno težak period: cena najma za njenu kancelariju povećala se mnogostruko (a u svojoj kući nije imala prostora za kancelariju), ona i njen muž nisu imali novca da pošalju sina na koledž na koji je želeo da ide, bilo im je potrebno da kupe novu mašinu za veš, a nestabilna ekonomska situacija je primorala nekoliko njenih stalnih klijenata da prestanu da dolaze na terapiju.

Jednog dana dok je radila meditaciju koju ćete i vi naučiti u ovoj knjizi i razmišljala o svim svojim životnim izborima, Monik je shvatila da ne može da nastavi da radi ono što uvek radi - da se primiri i čeka da oluja prođe, sa naizgled pozitivnim mislima kao što: Jadna ja, ali, ipak, moglo bi da bude i mnogo gore. Shvatila je da je uvek donosila odluke ili tražila rešenja za probleme iz perspektive nemanja - nemanja vremena, novca ili energije. Memorisala je to stanje postojanja; stanje nemanja je postalo njena ličnost. Kao pravo oličenje inercije, bila je sklona tome da pušta stvari da se dešavaju onako kako se dešavaju. Ono što je ironično u svemu tome jeste što je Monik radila sa svojim klijentima na tome kako da oni savladaju ove karakteristike i postanu više aktivni u svom životu, a manje pasivni i reaktivni. S velikom odlučnošću ona je rešila da promeni svoju ličnost. Više neće dopustiti da je život gazi i da joj se stvari samo dešavaju. Kao sledeće Monik je osmislila nacrt onoga što želi da postane, kako želi da misli i šta želi da oseća. Zamišljala je sebe kao ženu koja je donela sve odluke s velikom količinom energije, vremena i novca. Ono što je najvažnije, njen cilj da postane ta osoba bio je podjednako snažan koliko je njena vizija bila precizna. Znala je ko više ne želi da bude i osmislila je kako će to njeno novo ja razmišljati, osećati i ponašati se. Kada donesemo toliko snažnu odluku i imamo toliko jasnu nameru kakva će biti naša nova realnost, ta jasnost i koherencija misli stvaraju odgovarajuće emocije. Kao rezultat toga, naša unutrašnja hemija se menja, naša neurološka slika se menja (odbacujemo stare sinaptičke veze i stvaramo nove) i mi čak izražavamo na drugačiji način svoj genetski kod. Monik je počela da živi svoj život iz perspektive nekoga ko ima mnogo novca i obilje energije i čije su sve potrebe zadovoljene. Osećala se divno. Naravno, nisu svi problemi iz njenog kataloga briga nestali, ali postajala je sve bolja u tome da živi s drugačijim mentalnim sklopom. Nekoliko nedelja nakon što je donela ovu svoju čvrstu odluku, Monik je radila sa svojim poslednjim klijentom za taj dan. Bila je to jedna žena koja je odrasla u Francuskoj i ona joj je ispričala da su njeni roditelji svakog meseca kupovali loz francuske lutrije, a tu tradiciju je ona nastavila. Dok se Monik vozila kući te večeri, nije razmišljala o kupovini loza. Ona to nije nikada radila, smatrajući da bi s njenim ograničenim finansijskim izvorima

takav trošak bio neprikladan. Međutim, kada se zaustavila da kupi benzin, ušla je unutra da plati i ugledala na pultu različite lozove. Impulsivno, shvatajući da nova Monik koja živi u izobilju može da priušti sebi da rizikuje, kupila je loz. Zatim je svratila u lokalnu piceriju da kupi večeru i, dok je stigla kući, već je bila zaboravila na loz. Kada je podigla kutiju s picom, videla je da je nešto masnoće iscurilo kroz nju, zalepilo se za loz i uprljalo prednje sedište automobila. Kada je unela kutiju s picom u kuću, stavila ju je na sto, s lozom pored nje. Rekla je svojoj porodici da počnu da jedu bez nje, a da će ona biti u garaži da bi očistila mrlju od masnoće. Dok je prala fleku, njen muž je dotrčao. "Nećeš verovati! Tvoj loz je izvučen!" Sećate se da, kada kvantno polje odgovara, ono to čini na način koji niko ne može da predvidi? Možda sada mislite: Naravno, dobila je milione i od tad živi sretno. Ne baš. Monik je dobila 53.000 dolara. Da li je bila srećna? Verovatnije je da je bila zapanjena. Naime, ona i njen muž su dugovali za kreditne kartice i kredite tačno 53.000 dolara. Monik je prenela na sve svoje uzbuđenje dok nam je ovo pričala, ali je prepredeno dodala da će sledeći put umesto da joj namera bude da sve njene potrebe budu zadovoljene, izabrati da vizualizuje da su zadovoljene - ali i više od toga. *** Ono što Monikina priča pokazuje jeste kako se kreira novo stanje postojanja. Ona nije to mogla da uradi samo zamišljajući da je postala nova osoba; morala je da uključi to svoje novo ja u neku akciju. Stara Monik ne bi kupila loz; njena nova ličnost je učinila da se njeno ponašanje uskladi s njenim ciljem i polje je odgovorilo na potpuno neočekivani, ali ipak savršeno odgovarajući način. Zbog toga što je Monik razvila novu ličnost koja je grabila prilike i ponašala se drugačije, ona je doživela nove i bolje rezultate u svom životu.

Nova ličnost, nova lična realnost Naravno, vi ne morate da dobijete dobitak na lutriji da biste promenili svoj život. Međutim, morate da donesete odluku da ćete prestati da budete svoje staro ja, da uđete u operativni sistem u kojem su vaši nesvesni programi i onda da formulišete jasan nacrt za nove.

Koherentan mozak: kako ga izvesti napolje, na ulicu Pre nego što završim ovo poglavlje, želim da govorim o jednoj temi koju sam spomenuo u knjizi Razvijte svoj mozak - o jednom istraživanju u kojem su učestvovali budistički monasi koje je sprovedeno na Univerzitetu Viskonsin u Medisonu. Ti „supermeditatori" mogli su da uđu u stanje koherentnih moždanih talasa na način koji je daleko od onoga što većina nas može da učini. Dok su oni meditirali na misli o ljubavi i saosećanju, koherencija signala koje su slali bila je toliko velika da je izlazila izvan okvira svih dotadašnjih merenja. Svakog jutra tokom istraživanja oni su meditirali dok su istraživači posmatrali njihovu moždanu aktivnost. Posle toga bi bili poslati u kampus i u grad da rade šta god da žele - da obilaze muzeje, odlaze u prodavnice ili bilo šta drugo. Nakon što bi se vratili u istraživački centar, njima bi ponovo bio urađen skener mozga, a da nisu pre toga radili meditaciju. Ono što je bilo neverovatno jeste to da su, uprkos tome što nisu meditirali tokom dana i što su bili izloženi nekoherentnim haotičnim signalima kojima nas spoljašnji svet sve bombarduje, oni zadržali iste koherentne moždane obrasce koje su postigli tokom meditacije. Većina nas se, kad se suoči s izobiljem i zbrkom stimulusa koje proizvodi spoljašnji svet, vraća u stanje preživljavanja i proizvodi hemijske supstance stresa. Te reakcije stresa remete moždane signale. Naš cilj je da postanemo što više nalik ovim monasima. Ako kao oni budemo mogli da proizvedemo koherentne signale - sinhronizovane moždane talase - svakog dana, otkrićemo da se ta koherencija signala manifestuje u nešto opipljivo. Vremenom, ako budete to ponavljali i iznova stvarali unutrašnju koherenciju kao što su to činili ovi monasi, i vi ćete moći da uđete u spoljašnje okruženje, a da vas više ne remete ograničavajući efekti tih stimulusa. Zahvaljujući tome, nećete imati automatske reakcije koje su vas nekada prisiljavale da se vratite svom starom dobro poznatom ja koje toliko želite da promenite.

Nastavljajući da meditirate i stvarajući koherenciju u sebi, vi ne da ćete samo eliminisati mnoštvo negativnih fizičkih stanja koja muče vaše telo već ćete ići sve dalje ka svom novom idealnom ja koje ste zamislili. Vaša unutrašnja koherencija može da se suprotstavi negativnim reakcionarnim emocionalnim stanjima i omogući vam da dememorišete svoje stare misli, osećanja i ponašanja. Kada uspete da uđete u to neutralno/prazno stanje, mnogo je lakše da doživite povišeno stanje kao što je stanje saosećanja; lakše je iskazati čistu radost, ljubav ili zahvalnost ili bilo koje drugo uzvišeno emocionalno stanje. To je tako zato što su te emocije već same po sebi izuzetno koherentne. A kada se vi krećete kroz meditativni proces i proizvodite stanje moždanih talasa koje odražava tu čistotu, onda počinjete da prevladavate telo, okruženje i vreme, koji su do tada proizvodili vaša samoograničavajuća emocionalna stanja. Oni više neće kontrolisati vas; umesto toga, vi ćete kontrolisati njih.

Pošto ste otelotvorili znanje, spremni ste za iskustvo Sada ste opremili sebe znanjem koje je neophodno da biste prešli na meditaciju o kojoj se govori u trećem delu knjige s punim razumevanjem onoga što ćete raditi i zašto. Setite se da znanje prethodi iskustvu. Sve informacije koje ste pročitali date su vam da bi vas pripremile za iskustvo. Kada budete naučili da meditirate i da to primenite u svom životu, trebalo bi da počnete da uskoro dobijate povratne informacije. U narednom delu knjige naučićete kako da to sve počnete da praktikujete i da stvarate vidljive promene u bilo kojoj oblasti svog života. To me podseća na putovanje iz dve etape koje mnogi planinari preduzimaju kada se penju na planinu Renije u državi Vašington, koja je najviši vulkan u Sjedinjenim Državama (4.392 m). Kada ostave svoja kola u centru za posetioce Paradajz Džekson (1.645 m), oni najpre idu do baznog logora Mujir (3.072 m). Zaustavljanje u ovom baznom logoru daje im priliku da osmotre zemljište koje su prešli, procene šta su naučili na osnovu tog iskustva pešačenja, dobiju dodatni praktični trening i odmore se tokom noći. Ovaj opšti pregled može da bude veoma važan kada nastave da se penju do predivnog vrha Renijea. Znanje koje ste stekli omogućilo vam je da se popnete na tu tačku. Sada ste spremni da primenite to što ste naučili. Vaša novostečena mudrost bi trebalo da

vas podstakne da krenete u treći deo knjige u kojem možete da ovladate veštinama koje su potrebne da biste promenili svoj um, i - na taj način - i svoj život. Predlažem vam da zastanete nakratko, osvrnete se oko sebe procenjujući informacije koje ste stekli u prvom i drugom delu knjige, ako je potrebno pregledate neku oblast za koju smatrate da je važna, a zatim da mi se priključite dok obavljate poslednje pripreme za meditativno putovanje ka svom ličnom planinskom vrhu.

DEO III

ZAKORAÄ&#x152;ITE KA SVOJOJ NOVOJ SUDBINI

POGLAVLJE 9

MEDITATIVNI PROCES: UVOD I PRIPREMA Kao što sam već rekao, osnovni cilj meditacije je da preusmeri vašu pažnju s okruženja, vašeg tela i proticanja vremena tako da možete da fokusirate svoj um na ono što nameravate i mislite umesto na ove spoljašnje stvari. Tada možete da promenite svoje unutrašnje stanje nezavisno od spoljašnjeg sveta. Takođe, meditacija je sredstvo pomoću kojeg ćete izaći iz svog analitičkog uma da biste mogli da pristupite svom podsvesnom umu. Ovo je od suštinske važnosti jer je podsvest područje u kojem se nalaze sve vaše loše navike i ponašanja koja želite da promenite.

Uvod Sve informacije koje ste do sada dobili date su da bi vam pomogle da shvatite šta ćete raditi u ovom delu knjige dok učite kako da koristite meditativni proces da biste kreirali svoju novu realnost. Kada budete razumeli i praktikovali korake „kako da“ koji su ovde dati, onda možete da radite na bilo čemu što želite da promenite u svom životu. Podsećajte često sebe da, preuzimajući korake da se promenite, vi odbacujete naviku da budete ono ko ste i onda možete da kreirate svoj novi um za novu budućnost. Kada ja radim ovaj proces koji ćete sada naučiti, ja želim da izgubim sebe u svesti, odvojim se od svoje poznate realnosti i budem bez misli i osećanja koje me definišu kao moje staro ja. Na početku, novine koje donosi zadatak koji preduzimate mogle bi da dovedu do toga da se osećate nemirno ili nelagodno. To je u redu. To je samo vaše telo koje je postalo vaš um i ono pruža otpor novom procesu obuke. Shvatite ovo i opustite se - svaki korak je osmišljen tako da ga je lako razumeti i

primeniti. Ja se radujem kada treba da radim meditaciju isto kao što se radujem svemu što radim. Tu pronalazim takav red, mir, jasnost i inspiraciju da se retko dešava da propustim neki dan da meditiram. Bilo mi je potrebno izvesno vreme da bih stigao dotle i stoga vas molim da imate strpljenja.

Pretvaranje malih koraka u laku naviku Svaki put kada ste naučili nešto novo što je zahtevalo vašu punu pažnju i redovno praktikovanje, verovatno ste pratili određene korake na početku učenja. Zahvaljujući tome lakše se prihvata neka složena veština ili zadatak jer na taj način um može lako da ostane fokusiran i ne oseća se preopterećeno. Naravno, kod svakog takvog zadatka vaš cilj je da memorišete ono što učite da biste na kraju to mogli da radite potpuno prirodno, bez ulaganja napora i automatski. U suštini, vi želite da vam ta nova veština pređe u naviku. Lakše je shvatiti i izvoditi neku novu veštinu kada ponavljanjem ovladate najpre jednim njenim malim delom ili procedurom, a onda pređete na sledeći. Na taj način vremenom dođete do toga da povežete zajedno sve te korake, pretvarajući to u jedan koordinisani proces. Pokazatelj da ste na dobrom putu je kada svi ti koraci počnu da deluju kao jedan lak fluidni pokret i vi postižete željeni rezultat To je vaš cilj i u učenju ove meditacije kao procesa datog korak po korak. Tako, recimo, kada učite kako da udarite lopticu za golf, postoji veliki broj stvari koje vaš um mora da procesuira da bi vaši postupci bili u skladu s vašom namerom. Zamislite da, dok se pripremate da prvi put izvedete udarac, vaš najbolji prijatelj uzvikne: "Drži glavu dole! Savij kolena! Ispravi ramena i leđa! Ispravi ruku, ali popusti stisak! Prebaci težinu kada zamahneš! Udari iza loptice i onda nastavi tako!" Ili, moje omiljeno: "Samo se opusti." Sva ova uputstva data odjednom mogla bi da vas dovedu u stanje paralisanosti. Ali, šta bi bilo kada bi umesto toga vi radili jednu po jednu stvar, sledeći određeni redosled? Vremenom, vaš zamah bi počeo da deluje kao jedan jedini pokret. Slično tome, ako učite da spremate neko francusko jelo, počeli biste tako što biste preduzeli pojedinačne korake. Ako to budete uradili dovoljan broj puta, nastupiće čas kada vam više neće biti potrebno da spremate taj recept u nizu

odvojenih koraka, već kao jedan jedinstveni kontinuirani proces. Vi ćete integrisati sva uputstva u svoje telo/um, spojićete mnogo koraka u nekoliko i na kraju ćete spremati to jelo za upola manje vremena. Preći ćete s razmišljanja na činjenje - vaše telo memoriše ono što radite isto kao i vaš um. To se naziva proceduralna memorija. Ovaj fenomen se odigrava kada nešto radite dovoljno dugo. Vi počinjete da znate kako.

Stvaranje neuronskih mreža za meditaciju Upamtite da što više znanja imate, tim ste bolje pripremljeni za neko novo iskustvo. Svaki korak meditacije koji praktikujete imaće značenje za vas na osnovu onoga što ste do sada otkrili u ovoj knjizi; naime, svaki od njih je zasnovan na naučnom ili filozofskom razumevanju tako da ništa nije prepušteno nagađanju. Koraci su dati po određenom redosledu i osmišljeni su da bi vam pomogli da upamtite ovaj proces promene sebe. Mada sam predložio četvoronedeljni program da biste naučili ceo proces, molim vas da uzmete koliko god da vam je vremena potrebno za praktikovanje svakog od koraka sve dok ne budete dobro upoznati s njim. Najbolji ritam je onaj koji je vama prijatan tako da nemojte nikada da se osećate preopterećeno. Počećete svaku seansu radeći korake koje ste pre toga naučili, a onda ćete praktikovati novi materijal za tu nedelju. Zbog toga što je efikasnije naučiti neke korake zajedno, biće nedelja kada će se od vas tražiti da praktikujete dva ili više novih koraka. Takođe, preporučujem vam da praktikujete svaki novi korak ili grupu koraka najmanje nedelju dana pre nego što pređete na sledeći. U roku od nekoliko nedelja stvorićete neuronsku mrežu za meditaciju!

Predloženi četvoronedeljni program:

Prva nedelja (poglavlje 10): Druga nedelja (poglavlje 11):

Svakog dana raditi korak 1: indukcija.

Treća nedelja (poglavlje 12):

Započnite svaku seansu tog dana praktikujući korake od 1 do 4, a onda dodajte korak 5: posmatranje i podsećanje i korak 6: ponovno usmeravanje.

Četvrta nedelja (poglavlje 13):

Započnite svaku seansu tog dana praktikujući korake od 1 do 6, a onda dodajte korak 7: kreiranje i isprobavanje.

Započnite svaku seansu tog dana ponovo radeći prvi korak; zatim dodajte korak 2: prepoznavanje, korak 3: priznavanje i izjavljivanje i korak 4: prepuštanje.

Molim vas da odvojite koliko god da vam je vremena potrebno i da sagradite snažan temelj. Ako već imate dovoljno iskustvo s meditacijom i želite da uradite odmah više, i to je u redu, ali radite to prateći sva uputstva i upamtite ono što ćete raditi. Kada možete da se koncentrišete na ono što radite ne dopuštajući svojim mislima da lutaju ka nekom spoljašnjem stimulusu, doći ćete do tačke kada će se vaše telo zaista uskladiti s vašim umom. Vaša nova veština postajaće vam sve lakša i lakša zahvaljujući Hebovom zakonu ispaljivanja i umrežavanja. Učenje, pažnja, uputstva i praktikovanje dovešće do stvaranja neuronske mreže povezane s njima i ona će odražavati vaše namere.

Priprema Pripremite svoje oruđe Oruđe za pisanje. Nezavisno od svojih meditativnih seansi, moći ćete da čitate tekst u kojem se opisuje svaki korak, često praćen pitanjima pod naslovom "Prilika za pisanje". Predlažem vam da držite svesku pri ruci da biste zapisali svoje odgovore. Zatim pregledajte svoje odgovore pre nego što započnete meditaciju za taj dan. Na ovaj način misli koje ste zapisali mogu da vam posluže kao mapa koja će vam pomoći da se krećete kroz meditativne procese kojima ćete pristupiti svojoj podsvesti.

Slušajte. Kad prvi put učite korake ove meditacije, možda ćete poželeti da slušate prethodno snimljenu vođenu seansu. Tako, na primer, naučićete tehniku indukcije koju ćete koristiti u svakoj od svojih dnevnih seansi, koja će vam pomoći da dostignete visokokoherentne alfa moždane talase kao pripremu za pristup onome na šta se fokusiraju poglavlja od 11 do 13. Uz to, koraci koje ćete naučiti svake nedelje nalaze vam se na raspolaganju da ih pratite u nizu vođenih meditacija.

Dva pristupa meditaciji

Opcija 1: Kad god vidite ovu ikonu s crtežom slušalica...

... imate na raspolaganju vođenu indukciju ili meditaciju. Da biste slušali ove vođene meditacije, možete da ih skinete sa sajta www. joedispenza.com i onda ih ili pustite u MP3 formatu ili narežete na CD. Pošto pročitate svako poglavlje, zapišite u svoju svesku odgovore na pitanja i onda možete da skinete sa sajta odgovarajuću meditaciju. Svake nedelje, kako budete dodavali novi korak ili nove korake onima koje ste praktikovali prethodne nedelje, moći ćete da nađete narednu meditaciju koju možete da skinete. One će biti navedene kao "meditacija za prvu nedelju","meditacija za drugu nedelju","meditacija za treću nedelju" i "meditacija za četvrtu nedelju", s tim što će četvrta nedelja sadržati celu meditaciju. Na primer, kada čujete meditaciju za drugu nedelju, ona će vas sprovesti kroz korak prve nedelje - a to je tehnika indukcije - a onda će biti dodata tri koraka koja ćete praktikovati u drugoj nedelji. Kada budete radili meditaciju za treću nedelju, ponovićete korake koje ste naučili u prvoj i drugoj nedelji, a onda ćete dodati korake za treću nedelju.

Opcija 2:

U dodatku ove knjige možete pronaći tekst za ove vođene seanse tako da možete da ih čitate sve dok ne upamtite redosled ili da ih pročitate naglas i snimite. U dodacima A i B date su dve tehnike za indukciju. Dodatak C je skript za celu meditaciju, koji sadrži sve korake koje ćete naučiti u trećem delu knjige. Ako odlučite da koristite skript koji je dat u dodatku C da bi vas on vodio kroz meditaciju, onda svake nedelje počnite s koracima koje ste naučili prethodnih nedelja, a onda nakon njih radite meditaciju za tu nedelju.

Pripremite svoje okruženje Mesto, mesto, mesto. Naučiti da se prevlada svoje okruženje predstavlja korak koji je od suštinske važnosti za odbacivanje navike da budete ono ko ste. Pronalaženje odgovarajućeg okruženja u kojem ćete meditirati, onog u kojem postoji najmanje moguće stvari koje će vam ometati pažnju, daće vam uporište da pobedite prvu stvar iz "Velike trojke" (govorićemo uskoro i o druge dve, o telu i vremenu). Izaberite neko udobno mesto na kojem možete da budete sami i na kojem vas neće ometati zavisnost od spoljašnjeg sveta. Neka bude odvojeno, privatno i lako dostupno. Idite na to mesto svakog dana i načinite to svojom specijalnom lokacijom. Stvorićete snažnu vezu s tim mestom. Ono će predstavljati mesto na koje odlazite da biste ukrotili svoj ego čija je pažnja rasuta, prevladali svoje staro ja, kreirali novo ja i stvorili svoju novu sudbinu. Vremenom ćete se zaista radovati da budete tamo. Jedna od učesnica na jednoj od mojih radionica rekla mi je da ona uvek zaspi dok meditira. Naš razgovor se odvijao ovako: "Gde vežbate usmeravanje pažnje?" "U krevetu." "Šta kaže zakon asocijacije o vašem krevetu i spavanju?" "Ja asociram svoj krevet sa spavanjem." "Šta kaže zakon ponavljanja i šta pokazuje u vezi sa spavanjem u vašem krevetu svake noći?"

"Ako spavam na istom mestu svake noći, stvaram čvrstu asocijativnu vezu između kreveta i spavanja." "S obzirom na činjenicu da se neuronske mreže formiraju kombinovanjem zakona asocijacije i zakona ponavljanja, da li ste možda formirali neuronsku mrežu koja označava da krevet znači spavanje? I, s obzirom da su neuronske mreže automatski programi koje nesvesno koristimo svakog dana, da li je logično pomisliti da će vam kad ste na svom krevetu, vaše telo (kao um) reći da treba automatski i nesvesno da zaspite?" "Da. Verovatno bi trebalo da nađem bolje mesto za meditaciju!" Ne samo da sam joj sugerisao da ne bude u krevetu dok meditira već i da pronađe neko drugo mesto koje nema veze s njenom spavaćom sobom. Kada želite da stvorite nove neuronske mreže, dobro je da vežbate usmeravanje pažnje u okruženju koje predstavlja razvoj, regeneraciju i novu budućnost. Molim vas takođe da ne mislite o tom mestu kao o nekoj prostoriji za mučenje u kojoj morate da meditirate. Takav stav će podriti vaše napore. Sprečite da vam ono što dolazi iz vašeg okruženja ometa pažnju. Pobrinite se da vas ništa ne prekida ili da vam odvraća pažnju, ni ljudi (možete da stavite znak „Ne ometaj"), ni kućni ljubimci. Uklonite najviše što možete senzorne stimuluse koji bi mogli da silom vrate vaš um natrag u vašu staru ličnost ili na svesnost o spoljašnjem svetu, i to pogotovu na elemente okruženja koje vam je dobro poznato. Isključite telefon i kompjuter; znam da je to teško, ali pozivi, tvitovi i imejlovi mogu da sačekaju. Takođe, ne bi trebalo da osećate miris kafe koja se kuva ili hrane koji dopire u vaše okruženje. Pobrinite se za to da u toj prostoriji vlada prijatna temperatura i da nema promaje, ja to obično radim s povezom preko očiju. Muzika. Muzika može da bude od koristi, ali nemojte da puštate nešto što će u vašem umu da stvara asocijacije koje će ga ometati. Ja obično koristim nežnu opuštajuću instrumentalnu muziku koja izaziva stanje blagog transa. Kada ne slušam muziku, često stavljam čepiće protiv buke u uši.

Pripremite svoje telo Položaj, položaj, položaj. Ja sedim potpuno pravo. Leđa su mi potpuno vertikalna, vrat podignut, ruke i noge opuštene i mirne i telo mi je relaksirano. A šta je sa korišćenjem fotelje za razvlačenje? Isto važi kao i za sedenje na krevetu: mnogi ljudi zaspe u takvoj fotelji. Najbolje je sedeti pravih leđa na običnoj stolici, ne prekrštajući ruke i noge. Ako više volite da sedite na podu i prekrstite noge kao što to čine Hindusi, i to je u redu. Sprečiti telo da vas ometa. U stvari, vi želite da "odbacite telo", tako da možete da se fokusirate na nešto bez potrebe da obraćate pažnju na njega. Otiđite najpre do toaleta. Obucite neku komotnu odeću, skinite sat, popijte malo vode i ostavite čašu da vam stoji nadohvat ruke. Pobrinite se da ne budete gladni pre nego što započnete. Klimanje glavom ili okretanje glave s jedne na drugu stranu. S obzirom da govorimo o telu, sada ću se pozabaviti nečim do čega može da dođe tokom meditacije. Ako sedite pravo, možda ćete otkriti da vam se glava spušta gore dole, kao da ćete da zaspite. To je dobar znak: vi ulazite u alfa i teta moždano stanje. Vaše telo je naviklo da leži kad se moždani talasi usporavaju. Ako počnete da "klimate glavom", to znači da vaše telo želi da zaspi. Kako budete nastavljali s ovom praksom meditacije, sve ćete se više navikavati na to da se aktivnost vašeg mozga usporava dok sedite pravo. Klimanje glavom će kad-tad prestati i vaše telo neće želeti da zaspi.

Odvojte vreme za meditaciju U koje vreme treba meditirati? Kao što znate, tokom dana zahvaljujući promenama u hemiji mozga, lakše se pristupa podsvesnom umu ujutru neposredno posle buđenja i pre nego što se uveče ode na spavanje. To su najbolji periodi za meditaciju zato što možete da lakše utonete u alfa ili teta stanja. Ja najviše volim da meditiram otprilike u isto vreme svakog jutra. Ako ste zaista entuzijasta u vezi s ovim i voleli biste da meditirate i ujutru i uveče, uradite to. Međutim, predlažem da oni koji tek počinju to rade samo jednom dnevno. Koliko drugo treba meditirati? Odvojte nekoliko minuta pre svake meditacije svakog dana da biste pregledali ono što ste zapisali u vezi sa koracima koje se spremate da uradite - kao što sam rekao, mislite na ove beleške kao na svoju

mapu putovanja na koje ste krenuli. Takođe, moglo bi da vam bude od pomoći da ponovo pročitate odgovarajuće delove teksta da biste se podsetili šta je ono što treba da uradite pre nego što započnete meditaciju. Dok učite ovaj proces, svaka seansa će početi sa 10 do 20 minuta indukcije. Kako budete dodavali nove korake, vremenski okvir bi trebalo da se produži za oko 10 do 15 minuta po koraku. Vremenom, prolazićete sve brže kroz korake koji su vam već poznati. Do trenutka kada budete naučili kako da uradite sve od čega se sastoji ovaj proces, vaša svakodnevna meditacija (uključujući i indukciju) obično će trajati od 40 do 50 minuta. Ako je potrebno da završite do nekog određenog vremena, podesite alarm da se oglasi 10 minuta pre nego što morate da okončate seansu. To će vas unapred upozoriti da treba da završite meditaciju, a to je bolje nego da morate naglo da prekinete ne dovodeći ono što ste u tom trenutku radili do kraja. Ipak, odvojte dovoljno vremena za meditaciju da ne biste morali da brinete o satu. Uostalom, ako meditirate i razmišljate o tome koliko je sati, vi niste prevladali vreme. Možda će biti potrebno da se probudite malo ranije ili da odete na spavanje kasnije da biste odvojili vreme za to.

Pripremanje stanja uma Ovladajte svojim egom. Da budem iskren, i ja imam dane kada se borim rukama i nogama sa svojim egom s obzirom da on želi da ima kontrolu. Ima jutara kada, dok počinjem ovaj proces, moj analitički um počinje da razmišlja o avionu na koji treba da stignem, sastancima s osobljem, povređenim pacijentima, izveštajima i člancima koje treba da napišem, mojoj deci i njihovim složenostima, telefonskim pozivima koje moram da obavim i nasumičnim mislima koje mi se pojavljuju u glavi. Opsednut sam svim onim predvidljivim u svom spoljašnjem životu. Obično moj um kao i kod većine ljudi ili anticipira budućnost ili se seća prošlosti. Kada se to desi, moram da se smirim i podsetim sebe da su to sve samo poznate asocijacije koje nemaju nikakve veze s kreiranjem nečeg novog u sadašnjem trenutku. Ako vam se ovo dogodi, vaš posao je da izađete iz tog dosadnog uobičajenog razmišljanja i uđete u kreativni trenutak. Ovladati telom. Ako se vaše telo buni poput neukroćenog pastuva zato što ono želi da bude um - želi da ustane i uradi nešto, misli o nekom mestu na koje mora

da ode nekada u budućnosti ili se seća nekog prošlog emocionalnog iskustva s nekom osobom - vi morate da ga smirite u sadašnjem trenutku i otpustite sve to. Svaki put kad to učinite, vi uslovljavate svoje telo za novi um i vremenom će se ono predati. Njega je nesvesni um uslovio i vi sada morate da ga ponovo istrenirate - i zato volite ga, radite s njim i budite ljubazni prema njemu. Na kraju će se prepustiti vama kao gospodaru. Upamtite da treba da budete odlučni, istrajni, uzbuđeni, veseli, fleksibilni i inspirisani. Kada to budete učinili, vi pružate ruku ka božanskom. Hajde onda da počnemo.

POGLAVLJE 10

OTVORITE VRATA KA SVOM KREATIVNOM STANJU (PRVA NEDELJA) Naučio sam rano u svojoj profesionalnoj karijeri hipnozu i autohipnozu, a onda počeo tome i da podučavam. Jedna od tehnika koju stručnjaci za hipnozu koriste da uvedu osobu u takozvano stanje transa naziva se indukcija. Jednostavno rečeno, mi učimo ljude kako da promene svoje moždane talase. Sve što neko mora da uradi, da bi bio hipnotisan ili da bi sam sebe hipnotisao, jeste da se spusti s visokih ili srednjih beta talasa i uđe u opuštenije alfa ili teta stanje. Po ovome su meditacija i autohipnoza slični. Mogao sam da uključim indukciju među informacije o pripremi za meditaciju date u prethodnom poglavlje zato što vas indukcija priprema da uđete u koherentno stanje moždanih talasa koje je neophodno za meditaciju. Ovladavši indukcijom, vi ćete sagraditi čvrste temelje za meditativne prakse koje ćete naučiti u koracima koji dolaze. Ipak, za razliku od onoga što treba da uradite pre nego što započnete meditaciju svakog dana, kao što je to da isključite telefon i stavite psa ili mačku u drugu prostoriju, indukcija predstavlja korak koji ćete uključiti u samu seansu - u stvari, ona mora da bude prvi korak kojim ćete ovladati i ona će se nalaziti na početku svake seanse. Da bismo izbegli bilo kakvu nedoumicu, moram da kažem da se, kada budete započinjali svaku meditativnu seansu indukcijom, nećete nalaziti u onome što industrija zabave pogrešno opisuje kao hipnotički trans. Bićete potpuno svesni i moći ćete da uradite sve korake procesa

koji su dati u naredna tri poglavlja.

KORAK 1: INDUKCIJA

Indukcija: otvaranje vrata ka kreativnom stanju Savetujem vam da provedete bar nedelju dana svakog dana jednom ili više puta dnevno vežbajući indukciju. Upamtite da će ovaj proces zauzimati prvih 20 minuta svake meditativne seanse. Potrebno je da se s njim dobro upoznate i da vam to preraste u prijatnu naviku, tako da nemojte da žurite da s ovim što pre završite. Vaš cilj je da naučite da "budete prisutni". Priprema za indukciju. Kao dodatak aspektima pripreme o kojima sam već govorio, evo sada daljih saveta. Kao prvo, sedite pravo i sklopite oči. Čim to budete uradili, blokiraćete jedan deo informacija iz okruženja koje primate svojim čulima i frekvencija vaših moždanih talasa će se usporiti, krećući se ka alfa stanju koje želite da postignete. Zatim se prepustite, ostanite prisutni i volite dovoljno sebe da biste prošli kroz taj proces. Možda ćete otkriti da vam neka smirujuća muzika pomaže u napredovanju od visokih beta talasa do alfa talasa, mada nije neophodno da se koriste ikakvi zvuci. Tehnike indukcije. Postoje mnoge slične varijante tehnika indukcije. Bez obzira da li koristite indukciju s delovima tela ili onu s podizanjem nivoa vode, menjajte ih i radite naizmenično, a možete da koristite i neku drugu metodu koju ste upotrebljavali u prošlosti ili da stvorite sami neku potpuno drugačiju i novu. Ono što je važno jeste da pređete iz analitičkog beta stanja u senzorno alfa stanje i fokusirate se na telo, koje je podsvesni um i operativni sistem u koji kada uđete možete da načinite promene koje želite.

Pregled: indukcija s delovima tela Ova tehnika indukcije može da na prvi pogled deluje kontradiktorno. Naime, vi ćete usmeriti svoju pažnju na svoje telo i okruženje. To su dva člana „Velike trojke" koje treba da prevladate, ali u ovom slučaju vi imate kontrolu nad njima.

Zašto je poželjno usmeriti svoju pažnju na telo? Upamtite da su telo i podsvesni um spojeni. Zbog toga, kada postanemo svesni tela i senzacija koje su s njim povezane, mi ulazimo u svoj podsvesni um. Ulazimo u operativni sistem koji sam često do sada spominjao. Indukcija je oruđe koje može da se koristi da bi se ušlo u taj sistem. Mali mozak ima najvažniju ulogu u prostornoj svesti (svest o tome kako je naše telo pozicionirano u prostoru). Dakle, radeći ovu tehniku indukcije, dok usmeravate svoju svest na različite delove svog tela u prostoru i na prostor oko svog tela, vi koristite mali mozak da biste obavili ovu funkciju. S obzirom da je mali mozak sedište podsvesnog uma, usmeravajući svoju svesnu pažnju na to gde se vaše telo nalazi u prostoru, vi pristupate svom podsvesnom umu i zaobilazite svoj mozak koji je zadužen za razmišljanje. Uz to, indukcija zatvara analitički um primoravajući vas da uđete u stanje senzacija/osećanja. Osećanja su jezik tela, a telo je podsvesni um i zbog toga vam indukcija omogućava da koristite prirodni jezik tela da biste tumačili i promenili jezik operativnog sistema. Drugim rečima, ako osećate različite delove svog tela usmeravajući svoju svest na njih, manje ćete razmišljati i imaćete manje analitičkih misli o prošlosti i budućnosti i proširićete svoj fokus više neće biti uzak i opsesivan, već kreativan i otvoren - i preći ćete iz beta stanja u alfa stanje. Sve se ovo dešava dok se krećete iz uskog opsega pažnje ka proširenom fokusu tela i prostora oko njega. Budisti ovo nazivaju otvoreni fokus i do toga dolazi kada moždani talasi potpuno prirodno postaju uređeni i sinhronizovani. Otvoreni fokus stvara novi snažni koherentni signal koji omogućava delovima mozga koji nisu komunicirali s drugim delovima da sada to učine. To vam daje mogućnost da proizvedete izuzetno koherentan signal. Sve ovo može da se registruje na skeneru mozga, ali, što je najvažnije, vi sami možete da osetite razliku u jasnosti i fokusiranosti svojih misli, namera i osećanja.

Indukcija s delovima tela: kako se radi Fokusiraćete se na mesto ili položaj svog tela u prostoru. Na primer, pomislite na mesto na kojem vam se nalazi glava, počevši od vrha i polako se spuštajte nadole. Kako indukcija napreduje od jednog dela tela do drugog, osetite i postanite svesni prostora koji svaki od njih zauzima. Takođe osetite gustinu,

težinu ili volumen prostora koji taj deo tela zauzima. Usmeravanjem pažnje na skalp, pa onda mi nos, uši i tako dalje, i spuštajući se nadole niz telo sve dok se ne fokusirate na tabane, počećete da zapažate promene. Ovo kretanje od jednog dela tela ka drugom i stavljanje naglaska na prostor oko tog dela tela, predstavlja ključ za to. Kao sledeće, postanite svesni područja u obliku suze koje okružuje vaše telo i prostora koje ono zauzima. Kada možete da osetite to područje oko svog tela, vaša pažnja više nije usmerena na telo. Sada vi niste svoje telo, već nešto veće od njega. Na ovaj način vi postajete manje telo, a više um. I najzad, postanite svesni područja koju prostorija u kojoj se nalazite zauzima. Osetite volumen koji ona ispunjava. Kada stignete do ove tačke, tada mozak počinje da menja svoje neuređene obrasce talasa i oni postaju uređeniji.

Zašto se ovo dešava Mi možemo da izmerimo te razlike u tome kako razmišljate - možemo da posmatramo vaše obrasce razmišljanja na EEG-u da bismo videli kako ste prešli iz beta u alfa stanje. Ipak, nije dovoljno da vi stignete u bilo koje alfa stanje, već je potrebno da budete u visokokoherentnom i organizovanom alfa stanju. To je razlog zašto ćete se najpre usredsrediti na svoje telo i njegov položaj u prostoru, a onda krenuti od tih pojedinačnih delova tela do volumena ili perimetra prostora koji okružuje telo i na kraju ćete usmeriti pažnju na celu prostoriju. Ako možete da osetite gustinu prostora, ako možete da je zapazite i usmerite pažnju na nju, vi ćete sasvim prirodno preći iz stanja razmišljanja u stanje osećanja. Kad se to desi, nemoguće je zadržati visoko beta stanje koje karakteriše stanje uzbune zbog preživljavanja i koje je previše fokusirano stanje.

Indukcija s podizanjem nivoa vode Druga slična tehnika indukcije koju možete da koristite jeste da zamislite vodu kako ulazi u prostoriju u kojoj sedite, a onda se njen nivo postepeno diže. Opažajte (osećajte) prostor u kojem se soba nalazi i prostor koji zauzima voda. Na početku, voda će se podići tako da vam prekriva stopala; onda je podignite uz listove do kolena; zatim neka se prelije preko njih u vaše krilo; podignite je do stomaka i grudi, dok vam preliva preko ruku i podiže sve do vrata i preko

brade, sve dok voda ne ispuni celu sobu. Bez obzira što se verovatno nekim ljudima ne dopada ideja da budu potpuno prekriveni vodom, drugi smatraju da je to smi- rujuće, opuštajuće i prijatno.

PRVA NEDELJA: VODIČ ZA MEDITACIJU Da se podsetimo: tokom meditacija prve nedelje vaš posao je da praktikujete tehniku indukcije. Ako budete sami pravili snimak indukcije, povedite računa o tome da pročitate i snimite ona pitanja koja sam dao u instrukcijama za vođenu indukciju u dodacima, s naglaskom na rečima i frazama kao što su osetite, zapazite, postanite svesni, budite svesni i pobrinite se. Takođe, reči kao što su volumen, gustina, perimetar prostora, težina prostora i tako dalje pomoći će vam da se fokusirate na ono što posmatrate. Umesto da prelazite brzo s jednog na drugi deo tela, odvojte neko vreme za to (oko 20 do 30 sekundi ili više) da bi se senzorne informacije i vaš osećaj svakog dela tela u prostoru zaista učvrstili. Grubo govoreći, potrošite oko 20 minuta da biste uradili indukciju delova tela od glave do pete ili, ako radite indukciju s podizanjem nivoa vode, od pete do glave. Ako ste se pre ovoga bavili meditacijom, nema sumnje da ćete uhvatiti sebe kako u jednom trenutku gubite osećaj za vreme koje prolazi, dok se snižava frekvencija vaših moždanih talasa i vi ulazite u mirno i opušteno alfa stanje u kojem je unutrašnji svet realniji od spoljašnjeg sveta.

POGLAVLJE 11

ODBACITE NAVIKU DA BUDETE SVOJE STARO JA (DRUGA NEDELJA) Tokom druge nedelje dodaćete tri koraka u odbacivanju navike da budete svoje staro ja: prepoznavanje, prihvatanje i izjavljivanje, nakon čega sledi prepuštanje. Kao prvo, pročitajte sve ove korake i odgovorite na pitanja koja se na njih odnose. Onda posvetite bar nedelju dana svakodnevnoj meditaciji u kojoj ćete najpre raditi indukciju, a onda prelaziti ova tri koraka. Naravno, ako vam je potrebno više od jedne nedelje da biste osetili da ste ovladali svim ovim, to je u redu.

KORAK 2: PREPOZNAVANJE

Prepoznavanje: identifikovanje problema Prvi korak koji je neophodan u rešavanju bilo čega jeste da se shvati šta trenutno ne funkcioniše. Vi morate da znate koji je problem i onda da ga imenujete da biste mogli da imate moć nad njim. Mnogi ljudi koji su doživeli iskustvo bliske smrti govore da su tokom tog iskustva doživeli "pregled svog života", u kojem su videli sve svoje otvorene i prikrivene postupke, svoja izražena i potisnuta osećanja, svoje javne i privatne misli i svoje svesne i nesvesne stavove. Videli su ko su bili i kakve su im bile misli, reči i postupci i kako su uticali na druge u svom životu. Po njihovim

rečima, uglavnom su svi stekli veće razumevanje sebe i želju da bolje žive nego do tada. Kao rezultat toga, oni vide nove mogućnosti i bolje načine da se „bude" u bilo kojoj situaciji u kojoj se nađu. Pošto su videli sebe iz potpuno objektivne perspektive, oni jasno znaju šta je to što žele da promene. Prepoznavanje je kao da doživljavate pregled života svakog dana. S obzirom da u svom mozgu posedujete svu potrebnu opremu da biste zapazili ko ste, zašto to ne biste uradili pre nego što umrete i na taj način se ponovo rodite u istom životu? Uz malo prakse, ova vrsta svesnosti može da vam pomogne da prevladate ono što bi inače bila unapred utvrđena sudbina vašeg mozga i tela automatski čvrsto umreženi programi uma i memorisane emocije koje su hemijski uslovile telo i drže vas zarobljenim. Tek kada ste istinski svesni i budni, vi počinjete da se budite iz sna. Da biste postali mirni, tihi, strpljivi i opušteni, a onda zapazili navike svog starog ja, odvojte svoju subjektivnu svest od previše korišćenih stavova i ekstremnih emocionalnih stanja. Vi više niste isti um zbog toga što vi sada oslobađate sebe od okova ega koji je okrenut ka sebi i koji se izgubio u sebi. A kada vidite ko ste bili, uz pomoć pogleda budnog posmatrača, osetićete žudnju za životom zato što ćete želeti da izazovete neku veliku promenu sledećeg dana. Dok razvijate veštinu kontemplacije i samoposmatranja, vi zapravo razvijate sposobnost da odvojite svoju svest od podsvesnih programa koji su definisali vaše staro ja. Kada uspete da pomerite svoju svest od toga da bude vaše staro ja do toga da bude posmatrač vašeg starog ja, dolazi do slabljenja veze sa vašim starim ja. Dok prepoznajete ko ste bili uz pomoć veštine metakognicije (vaše sposobnosti da uz pomoć čeonog režnja zapažate ko ste), vaša svest prvi put više nije uronjena u nesvesne programe; vi postajete svesni onoga što je nekada bilo nesvesno. To su prvi veliki koraci ka ličnoj promeni.

Počnite da radite pregled svog života Da biste otkrili i istražili aspekte svog starog ja koje želite da promenite, neophodno je da postavite neka pitanja koja spadaju u domen čeonog režnja. Prilika za pisanje Odvojte izvesno vreme da biste postavili pitanja kao što su ova koja slede ili bilo koja druga koja vam padnu na pamet i zapišite svoje odgovore.

       

Kakva osoba sam bio? Kakvu osobu predstavljam svetu? (Kako izgleda jedna strana mog jaza?) Kakva sam osoba zaista iznutra? (Kako izgleda druga strana mog jaza?) Da li postoji neko osećanje koje doživljavam stalno - s kojim se čak borim - iznova svakog dana? Kako bi me opisali moji najbliži prijatelji i članovi porodice? Da li postoji nešto u vezi sa mnom što krijem od drugih? Na kojem aspektu svoje ličnosti treba da radim da bih ga poboljšao? Koju stvar u vezi sa sobom želim da promenim?

Izaberite neku emociju koju ćete dememorisati Kao sledeće izaberite jedno od svojih emocionalnih stanja ili stanja uma koji vas ograničava (primeri koji slede mogu da vam pomognu da započnete) odnosno, neki od aspekata svog ja koji želite da odbacite. S obzirom da memorisana osećanja uslovljavaju telo da bude um, te samoograničavajuće emocije su odgovorne za vaše procese automatskog razmišljanja, koji stvaraju vaše ponašanje, utiču na vaša ograničavajuća uverenja (o sebi u odnosu prema ljudima i stvarima) i određuju vaše percepcije. Svaka od emocija koje su navedene potiče od hemijskih supstanci preživljavanja, koje osnažuju kontrolu ega.

Prilika za pisanja Izaberite jednu emociju koja je veliki deo onoga ko ste (emocija koju izaberete može da bude i neka od onih koje su navedene na narednoj stranici) i koju želite da dememorišete. Upamtite da ona ima značenje za vas zbog toga što je to osećanje koje vam je dobro poznato. To je jedan aspekt vašeg ja koji želite da promenite. Preporučujem vam da zapišete emociju koju izaberete zato što ćete raditi s njom u ovom i u kasnijim koracima.

Većina ljudi vidi ove primere i kaže: "Da li mogu da izaberem više od jedne emocije?" Važno je da na početku radite samo s jednom emocijom. U svakom slučaju, sve su one neurološki i hemijski povezane. Tako recimo, da li ste primetili da, kada ste ljuti, vi ste i frustrirani; kada ste frustrirani, vi osećate mržnju; kada mrzite, vi osuđujete; kada osuđujete, vi ste zavidni; kada ste zavidni, vi ste nesigurni; kada ste nesigurni, vi ste takmičarski nastrojeni; kada ste takmičarski nastrojeni, vi ste sebični? Sve te emocije pokreće ista kombinacija hemijskih supstanci preživljavanja, koja zatim stimulišu s njima povezana stanja uma. S druge strane, isto važi za uzvišena stanja uma i emocije. Kada ste radosni, vi volite; kada volite, vi se osećate slobodno; kada se osećate slobodno, vi ste nadahnuti; kada ste nadahnuti, vi ste kreativni; kada ste kreativni, vi ste skloni tome da se upustite u avanturu itd. Sva ova osećanja proizvode različite hemijske supstance koje zatim utiču na to kako razmišljate i ponašate se. Hajde da koristimo ljutnju kao primer emocije koja se ponavlja koju biste mogli da izaberete da s njom radite. Dok dememorišete ljutnju, sve ostale samoograničavajuće emocije takode će se postepeno smanjivati u vama. Ako postanete manje ljuti, bićete manje frustrirani, manje ispunjeni mržnjom, manje ćete osuđivati, manje ćete osećati zavist i tako dalje. Dobra vest je da vi zaista time zaustavljate svoje telo da se više ne ponaša nesvesno kao um. Zahvaljujući tome, dok menjate jedno od ovih destruktivnih emocionalnih stanja, telo će biti manje sklono tome da živi izvan kontrole i vi ćete promeniti mnoge druge crte ličnosti.

Posmatrajte koja osećanja ta neželjena emocija izaziva u vašem telu Kao sledeće, zatvorite oči i razmišljajte o tome kako se osećate kada doživljavate tu emociju. Ako možete da posmatrate sebe kako ste savladani tom emocijom, obratite pažnju na to kakav osećaj to izaziva u vašem telu. Različite senzacije su povezane s različitim emocijama. Želim da postanete svesni svih tih fizičkih senzacija. Da li osećate toplotu ili ste iritirani, nervozni, slabi, zajapureni, stisnuti? Pregledajte svoje telo umom i zapazite u kom području osećate tu emociju. (Ako ne osećate ništa u svom telu, i to je u redu; samo upamtite šta želite da promenite kod sebe. Vaše zapažanje se menja iz trenutka u trenutak.) Sada se dobro upoznajte sa sadašnjim stanjem svoga tela. Da li se vaše disanje menja? Da li osećate nestrpljenje? Da li osećate neki fizički bol i, ako osećate, kada bi taj bol imao neku emociju, koja bi to emocija bila? Samo opažajte šta se fiziološki dešava u tom trenutku i nemojte da pokušavate da pobegnete od toga. Ostanite s tim. Veliki broj različitih senzacija u telu postaje emocija kada je imenujete kao ljutnju, strah, tugu ili bilo šta drugo. Hajde da se sada spustimo do svih tih osećanja i fizičkih senzacija koje kreira ta emociju koju želite da dememorišete. Dopustite sebi da osetite tu emociju ne dozvoljavajući da vam bilo šta ili bilo ko odvrati pažnju od toga. Nemojte ništa da radite ili da pokušavate da učinite da bi ona otišla. Gotovo sve što ste radili u svom životu bilo je s ciljem da pobegnete od tog osećanja. Koristili ste sve izvan sebe kako biste pokušali da učinite da to osećanje nestane. Budite prisutni sa svojom emocijom i osećajte je kao energiju u svom telu. Ta emocija vas je definisala i navela na to da prisvojite sve što vam je poznato u vašem okruženju da biste uobličili neki svoj identitet. Zbog tog osećanja vi ste kreirali svoje idealno ja za spoljašnji svet umesto za sebe. To osećanje je ono ko ste vi zaista. Prihvatite ga. To je jedna od mnoštva maski vaše ličnosti koju ste memorisali. To je sve započelo s nekom emocionalnom reakcijom na određeni događaj u vašem životu, a onda je ta reakcija prerasla u raspoloženje, koje se razvilo u temperament, koji je na kraju kreirao vašu ličnost. Ta emocija je postala vaše sećanje na vas same. Ona ne govori ništa o vašoj budućnosti. Vaša vezanost za nju znači da ste mentalno i fizički vezani za svoju prošlost. Ako su emocije krajnji proizvod iskustava, onda prihvatajući istu emociju svakog dana, telo počinje pogrešno da veruje da vaš spoljašnji svet

ostaje isti. A ako je vaše telo uslovljeno da ponovo doživljava iste okolnosti u svom okruženju, vi nikada ne možete da se razvijate i menjate. Sve dok živite tako što vas svakog dana pokreće ta emocija, vi možete da mislite isključivo o prošlosti.

Definišite stanje uma povezano s tom emocijom Kao sledeće, postavite sebi ovo jednostavno pitanje: "Kako ja razmišljam kada se ovako osećam?" Uzmimo za primer da želite da promenite ljutnju kao jednu od crta svoje ličnosti. Upitajte se: "Kakvo je moje ponašanje kad osećam ljutnju?" Odgovor bi mogao da bude da se ponašate tako što pokušavate sve da kontrolišete ili da ste ispunjeni mržnjom ili da ste ispunjeni osećajem prevelike sopstvene važnosti. Isto tako, ako želite da savladate strah, trebalo bi da se pozabavite stanjem uma u kojem se osećate preopterećeno, anksiozno ili očajno. Patnja bi mogla da dovede do osećaja da ste žrtva, depresivni, lenji, ogorčeni ili da imate preveliku potrebu za drugima. Sada se setite kako ste razmišljali kada ste se tako osećali. Koje stanje uma osnažuje ta emocija? To osećanje utiče na sve što radite. Stanje uma predstavlja vaš opšti stav, koji stvaraju memorisana osećanja koja su podsvesno uskladištena u telu. Stav je niz misli koje su povezane s nekim osećanjem ili obratno. To je ciklus koji se stalno ponavlja - ciklus razmišljanja i osećanja, osećanja i razmišljanja. Dakle, potrebno je da definišete svoju neurološku naviku na koju utiče vaša zavisnost od neke emocije.

Prilika za pisanja Postanite svesni toga kako razmišljate (svog stanja uma) kada osećate emociju koju želite da promenite. Možete da izaberete sa spiska koji sledi ili da dodate neku koja nije na njemu. Vaš izbor biće zasnovan na neželjenoj emociji koju ste prethodno identlfikovali, ali potpuno je prirodno da govori i o jednom ili više ograničavajućih stanja uma koja su povezana s tom emocijom. Dakle, napišite jedno ili dva stanja uma koja vam trenutno najviše odgovaraju zbog toga što ćete raditi s njima u koracima koji predstoje.

Većina ovih ponašanja, izbora i postupaka odgovara tom osećanju. Dakle, vi ćete misliti i ponašati se na predvidive uobičajene načine. Tu ne može da bude nove budućnosti, već samo još više iste prošlosti. Vreme je da odbacite svoja obojena sočiva i prestanete da posmatrate život kroz filtere prošlosti. Vaš posao je da samo budete s tim emocionalnim stanjem i ponašanjem i da ne radite ništa drugo sem da ga posmatrate. Upravo ste identifikovali neželjenu emociju i stanje uma koje joj odgovara i koje želite da dememorišete. Međutim, upamtite da još imate o nekoliko koraka da pročitate pre nego što ih sve zajedno integrišete u svoju svakodnevnu meditaciju...

KORAK 3: PRIZNAVANJE I IZJAVLJIVANJE

Priznavanje: Priznajte svoje istinsko ja umesto tog ja koje pokazujete drugim ljudima. Dozvoljavajući sebi da budete ranjivi, vi izlazite izvan područja svojih čula i počinjete da uvodite sebe u univerzalnu svest koja vam je darovala život. Razvijate odnos s tom većom inteligencijom, govoreći joj ko ste bili i šta želite da promenite u vezi sa sobom i priznajući šta ste krili. Priznati ono ko smo zaista i koje su naše greške bile u prošlosti i tražiti da nas drugi prihvate takvim spada među najteže stvari koje treba da uradimo kao ljudska bića. Pomislite na to kako ste se osećali kao dete kad ste morali da se poveravate svojim roditeljima, učitelju ili prijatelju. Da li su se ta osećanja krivice, stida i ljutnje sada promenila kada ste odrasli? Najverovatnije da nisu i da ih još uvek doživljavate, možda samo ne podjednako snažno. Ono što čini mogućim da se uradi treći korak jeste saznanje da mi priznajemo svoje greške i neuspehe i prepuštamo ih svojoj višoj sili, a ne nekom drugom ljudskom biću koje ima slične mane. Kao rezultat toga, kada to priznamo sebi i toj univerzalnoj moći, onda se dešava sledeće:           

nema kažnjavanja; nema otuđivanja; nema manipulacije; nema emocionalnog napuštanja; nema krivljenja; nema stvaranja žrtvenog jarca; nema odbacivanja; nema gubitka ljubavi; nema proklinjanja; nema odvajanja; nema proterivanja.

Svi ovi navedeni postupci kojih više neće biti stvoreni su na osnovu stare paradigme Boga, koji je bio sužen po uzoru na nesigurnog čoveka, potpuno zaokupljenog sobom i obuzet konceptima dobrog i lošeg, ispravnog i pogrešnog, pozitivnog i negativnog, uspeha i neuspeha, ljubavi i mržnje, raja i pakla, bola i zadovoljstva i straha i još više straha. Mi moramo da se

pozabavimo ovim tradicionalnim modelom zbog toga što čovek mora da uđe u tu višu svest s novom svešću. Ova enigma može da se nazove urođena inteligencija, či, božanski um, duh, kvant, životna sila, beskrajni um posmatrača, univerzalna inteligencija, kvantno polje, nevidljiva moć, majka/otac, život, kosmička energija ili viša moć. Bez obzira koji naziv vi tome dajete, morate da vidite tu energiju kao neograničeni izvor moći u vama i oko vas, koji možete da koristite i kreirate iz njega celog svog života. To je svest namere i energije bezuslovne ljubavi. Za nju je nemoguće da osuđuje, kažnjava, preti ili proteruje bilo koga ili bilo šta zbog toga što bi to značilo da to radi samoj sebi. Ona daje isključivo ljubav, saosećanja i razumevanje. Ona već sve zna o vama (vi ste taj koji mora da načini napor da sebe spozna i razvije odnos s njom). Ona vas posmatra od trenutka kada ste kreirani. Vi ste njen produžetak. Ona čeka u nadi, u divljenju i sa strpljenjem. Ona samo želi da vi budete srećni. Ako ste vi srećni kada ste nesrećni, i to je u redu. Ona vas baš toliko voli. Ovo samoorganizujuće nevidljivo polje poseduje mudrost koja je izvan naše moći poimanja zato što ono postoji kroz međusobno povezani matriks energije koji se proteže u sve dimenzije prostora i vremena, prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Ona beleži misli, želje, snove, iskustva, mudrost, evoluciju i znanje u večnosti. To je ogromno, nematerijalno, multidimenzionalno polje informacija. Ono "zna" mnogo više nego što to znamo vi i ja (mada mi mislimo da sve znamo). Njena energija može da se poveže s mnogim nivoima frekvencije, a poput radio-talasa, svaka frekvencija nosi informaciju. Celokupan život na molekularnom nivou diše, pleše, treperi i ispunjen je životom. Ona prima i može se na nju uticati da se menja u skladu s našim namerama. Pretpostavimo da želite da osećate radost u svom životu. Dakle, vi molite univerzum za to svakog dana. Međutim, vi ste memorisali patnju i to je postalo vaše stanje postojanja i vi se žalite po ceo dan, smatrate svakog krivim za ono kako se osećate, nalazite izgovore za sebe i stalno idete naokolo žaleći sebe. Da li shvatate da vi možete da izjavljujete radost koliko god da želite, ali vi pokazujete da se osećate kao žrtva? Vaši um i telo su u opoziciji. Vi mislite na određeni način jednog trenutka; onda ste neko sasvim drugačiji ostatak dana. Dakle, da Ii možete da ponizno i iskreno priznate ko ste bili, šta ste krili i šta

želite da promenite u vezi sa sobom tako da možete da eliminišete nepotreban bol i patnju pre nego što kreirate s njima povezana iskustva u svojoj realnosti? Kada makar nakratko napustite i odbacite svoju poznatu ličnost i zakucate na vrata beskonačnog stanja radosti i poštovanja, to mnogo više doprinosi promeni nego to što dozvoljavate svojoj ličnosti da se podeli zbog vašeg neumitnog toka sudbine koji je kreirao ono što ste stalno „bili”. Neka promena bude ka radosti umesto ka bolu.

Prilika za pisanja Sada sklopite oči i umirite se. Pogledajte u beskonačnost ovog uma (i u sebe) i počnite da govorite ko ste bili. Razvijte odnos sa većom svešću koja vam daje život tako što ćete iskreno u sebi s njom razgovarati. Podelite s njom sve detalje onih priča koje nosite u sebi. Zapišite ono što vam dođe jer će vam to biti kasnije u narednim koracima korisno. Primeri onoga što biste mogli da priznate višoj sili:  Plašim se da se zaljubim zato što to toliko mnogo boli.  Pretvaram se da sam srećan, ali zapravo patim zato što sam usamljen.  Ne želim da iko zna da se osećam tako krivim i zbog toga lažem govoreći o sebi.  Ja lažem ljude da bih im se dopao i da se ne bih osećao tako nevoljenim i bezvrednim.  Ne mogu da prestanem da žalim sebe. Ja mislim, ponašam se i osećam se tako po ceo dan zato što ne znam kako bih mogao da se drugačije osećam.  Osećao sam se većinu svog života neuspešno tako da se jako trudim da budem uspešan. Sada odvojte jedan trenutak i pregledajte ono što ste napisali i šta želite da priznate toj većoj sili.

Izjavljivanje: otvoreno izrecite svoju samoograničavajuću emociju

U ovom delu meditativnog procesa vi zapravo izgovarate glasno ono ko ste bili i što ste krili o sebi. Vi govorite istinu o sebi, ostavljate prošlost na miru i uklanjate jaz između toga kako spolja delujete i onoga ko zaista jeste. Odbacujete svoju fasadu i stalni napor da budete neko drugi. Izgovarajući naglas istinu o sebi, vi raskidate emocionalne veze, dogovore, vezanosti i zavisnosti od svih spoljašnjih stvari u svom životu. Na radionicama koje držim širom sveta ovo je najteži korak. Niko ne želi da drugi znaju ko je on zaista. Svako želi da i dalje bude onakav kakav spolja deluje. Međutim, kao što smo rekli, potrebna je ogromna količina energije da bi se zadržala ta slika. To je trenutak kada želite da oslobodite tu energiju. Upamtite: s obzirom da su emocije energija u pokretu, sve što ste iskusili i sve iz vašeg spoljašnjeg okruženja s čim ste ušli u interakciju poseduje energetsku emociju koja je za to prikačena. U suštini, vi ste vezani za neku osobu, stvar ili mesto energijom koja postoji izvan vremena i prostora. To je način na koji se vi stalno sećate sebe kao ega sa ličnošću, identifikujući se emocionalno i ostajući vezanim za sve u svom životu. Tako, na primer, ako mrzite nekoga, ta mržnja vas drži emocionalno vezanim za tu osobu. Vaša emocionalna veza je energija koja zadržava tu osobu u vašem životu tako da vi možete da osećate mržnju i na taj način osnažujete jedan aspekt svoje ličnosti. Drugim rečima, vi koristite tu osobu da biste ostali zavisni od mržnje. Uzgred budi rečeno, trebalo je da vam je sada postalo očigledno da vaša mržnja pre svega povređuje vas same. Dok šaljete te hemijske supstance iz mozga u telo, vi mrzite sebe. Time što u ovom koraku glasno izgovarate istinu o sebi, osnažujete sebe i možete da se oslobodite mržnje i budete manje povezani s osobom ili stvari u svojoj spoljašnjoj realnosti koja vas podseća na to ko ste bili. Ako se sećate jaza o kojem smo govorili, vi znate da se većina ljudi oslanja na svoje okruženje da bi pamtila sebe kao „nekog". Dakle, ako ste memorisaii neku emociju kao deo svoje ličnosti i postali zavisni od nje, onda kada naglas izjavite ko ste bili emocionalno, vi vraćate sebi (oslobađajući je) energiju iz svojih emocionalnih veza s ljudima i stvarima iz svog života. Ova svesna izjava oslobađa vas od vašeg starog ja. Sem toga, potvrđujući svoja ograničenja i svesno otkrivajući šta je to što ste krili, vi oslobađate telo od toga da bude um; na ovaj način vi uklanjate jaz između toga kako spolja delujete i onoga ko ste zaista. Kada verbalno izrazite

ko ste zaista, vi oslobađate energiju koja je uskladištena u vašem telu. To onda postaje „slobodna energija" koju možete da koristite kasnije u meditaciji da biste kreirali svoje novo ja i svoj novi život. Imajte na umu da vaše telo neće želeti da ovo uradi. Vaš ego automatski krije tu emociju zato što ne želi da iko zna istinu o njemu. On želi da zadrži kontrolu. Sluga je postao gospodar. Ipak, gospodar sada mora da stavi do znanja slugi da je on bio nesvestan i odsutan. Dakle, logično je što vaše telo neće želeti da izgubi kontrolu zato što vam ono ne veruje. Ipak, vi samo otvorite usta i izgovorite ono što treba da kažete bez obzira na kontrolu tela jer će ono ubrzo početi da oseća olakšanje, a vi ćete početi da osećate kako ponovo stičete kontrolu nad njim. Ovo je kako vi definišete ko ste zaista bez bilo kakvih veza sa svojim spoljašnjim okruženjem. Vi presecate svoju energetsku vezu s emocionalnom povezanošću sa elementima iz spoljašnjeg sveta. Ako priznavanje predstavlja unutrašnje potvrđivanje, onda je izjavljivanje isto to samo okrenuto ka spolja.

Šta je ono što želite da izjavite? Vreme je da se spoji ovaj deo trećeg koraka sa prethodnim delom. Upamtite da vi spajate ove delove tako da postanu jedan fluidan proces. Koristeći primer ljutnje mogli biste naglas da kažete: „Ja sam bio ljuta osoba celog života." Upamtite šta je opšti cilj onoga što želite da izjavite. U ovom delu meditacije za ovu nedelju, dok sedite sa sklopljenim očima, vi ćete otvoriti usta i tiho izgovoriti emociju koju ste odabrali da izjavite: Ljutnja. Dok se pripremate da to učinite i verbalno izrazite svoju emociju, verovatno se nećete osećati prijatno. Ipak, uradite to; to vam vaše telo govori. Vaš krajnji cilj je da postajete nadahnuti, poletni i puni energije. Učinite da vam ovaj korak postane jednostavan, lak i bezbrižan. Nemojte da previše analizirate ono što ste uradili. Samo imajte na umu da će vas istina osloboditi. Upamtite da još uvek niste spremni da započnete svoju meditaciju za drugu nedelju. U ovom delu prepoznali ste svoju neželjenu emociju i stanje uma koje je s njom povezano i koje želite da dememorišete, a onda ste to najpre u sebi priznali, a onda i spolja izjavili. Postoji još jedan korak koji treba najpre da

pročitate, a onda možete da spojite sva četiri koraka zajedno i to će biti vaša meditacija za drugu nedelju.

KORAK 4: PREPUŠTANJE Prepuštanje: prepustite se većoj moći i dopustite joj da ona razreši vaša ograničenja i blokade Prepuštanje predstavlja poslednji korak u ovom delu u kojem vi odbacujete svoje staro ja. Većina nas ima problem s idejom da nešto pusti i dozvoli nekome ili nečemu da ima kontrolu. Ipak, imajte na umu kome se vi prepuštate - izvoru, beskrajnoj mudrosti - i to bi trebalo da učini ovaj proces mnogo lakšim. Ajnštajn je rekao da nijedan problem ne može da se razreši na istom nivou svesti koja ga je kreirala. Ograničeno stanje uma vaše ličnosti odgovorno je za stvaranje vaših ograničenja i vi niste mogli da pronađete rešenje, pa zašto se onda ne biste obratili većoj i sposobnijoj svesti koja će vam pomoći da prevladate taj deo sebe? S obzirom da svi potencijali postoje u tom beskonačnom moru mogućnosti, vi ponizno molite višu svest da uzme vaša ograničenja od vas na drugačiji način nego što je stanje u kojem ste vi pokušavali da razrešite taj problem. Budući da se najbolji način da transformišete sebe nije pojavio i ono što ste radili do tada, da biste rešili probleme u svom životu, nije dalo rezultate, došlo je vreme da kontaktirate veći izvor. Svesnost ega nikada ne može da vidi rešenje. Ona je uronjena u emocionalnu energiju dileme i zbog toga ona samo misli, postupa i oseća se u skladu s tim umom. Ona samo kreira još više istog. Vaša promena će se odigrati na način koji je neograničen iz perspektive objektivnog uma. On vas vidi iz perspektive toga da vi niste vi. On opaža potencijale o kojima vi još uvek niste razmišljali zato što ste bili previše zauzeti time da budete izgubljeni u snu reagujući na život na uobičajene i predvidljive načine. Međutim, ako kažete da ste se prepustili objektivnoj svesnoj pomoći, ali ipak pokušavate da učinite da se stvari dese onako kako vi hoćete, zar ne shvatate da

je tada nemoguće da vam viša svest pomogne u bilo kakvoj promeni u vašem životu? Svojom slobodnom voljom vi ćete onemogućiti napore koje ona ulaže. Većina nas ometa ovaj viši um zato što mi i dalje pokušavamo da rešimo svoje probleme tako što živimo istim nesvesnim uobičajenim životnim stilom. Mi sami sebi stajemo na put. U stvari, većina nas čeka sve dok naš ego ne bude uništen toliko da više ne možemo da nastavimo dalje na isti način. Tek tada se prepuštamo i dobijamo pomoć. Ne možete da se istovremeno i prepustite i pokušavate da kontrolišete ishod. Prepuštanje zahteva od vas da odbacite ono što mislite da znate na osnovu svog ograničenog uma, i to pogotovu svoje uverenje o tome kako bi taj problem u vašem životu trebalo da se reši. Zaista se prepustiti znači odbaciti kontrolu ega; verujte u ishod koji vam još nije ni pao na pamet i dozvolite toj sveznajućoj inteligenciji punoj ljubavi da preuzme sve u svoje ruke i pobrine se za najbolje rešenje za vas. Vi morate da uvidite da je ta nevidljiva moć realna i da vas je potpuno svesna i može da se pobrine o bilo kom aspektu vaše ličnosti. Kada to budete učinili, ona će organizovati vaš život na način koji je odgovarajući za vas. Kada zamolite da dobijete pomoć tako što prepuštate većem umu emociju koju ste priznali i izjavili, vi nećete morati da:           

sklapate pogodbe; molite; dogovarate se ili dajete obećanja; pravite kompromise; manipulišeie; nadmudrujete se; tražite oproštaj; osećate se krivim ili se stidite; živite sa žaljenjem; patite zbog straha; pronalazite izgovore.

Sem toga, nećete morati da postavite svom višem umu uslove kao što su: „Ti bi trebalo da..." i: „Bilo bi bolje kada bi...“ Vi ne možete da govorite toj neograničenoj velikoj esenciji šta da radi u vezi s nečim. Ako to činite, vraćate

se na to da pokušavate da uradite stvari na svoj način i ona će prestati da vam pomaže, dopuštajući vam da imate svoju slobodnu volju. Umesto toga, da li možete da učinite da vaša slobodna volja postane „neka bude volja tvoja"? Samo se prepustite i to:       

iskreno; ponizno; otvoreno; sa sigurnošću; s jasnošću; sa strašću; s poverenjem.

A onda se sklonite s puta. Radosno odbacite emociju koju želite da otpustite i prepustite je većoj inteligenciji i znajte da će ona to učiniti za vas. Kada vaša volja bude u skladu s njenom voljom, kada vaš um bude usklađen sa njenim umom i kada vaša ljubav prema sebi bude u skladu s njenom ljubavlju prema vama, ona će odgovoriti na vaš poziv. Uzgredni efekti prepuštanja uključuju:       

nadahnuće; radost; ljubav; slobodu; strahopoštovanje; zahvalnost; izobilje.

Kada osećate radost ili živite u stanju radosti, vi ste već prihvatili budući ishod koji želite kao realnost. Kada živite kao da su vaše molitve već uslišene, veći um može da uradi ono što radi najbolje organizujući vaš život na nove i neuobičajene načine. Šta bi bilo kada biste znali da je neki problem s kojim ste se suočavali potpuno rešen? Šta bi bilo kad biste bili sigurni da će vam se desiti nešto uzbudljivo ili bolje? Kada biste to znali bez trunke sumnje, ne bi bilo nikakve brige, tuge, straha i stresa. Vi biste bili oduševljeni. Radovali biste se svojoj budućnosti.

Kada bih vam rekao da ću vas odvesti na Havaje na nedelju dana i kada biste znali da to ozbiljno mislim, zar ne biste počeli da se radujete u iščekivanju toga? Vaše telo bi počelo da fiziološki odgovara unapred na to iskustvo. Pa, kvantni um je poput velikog ogledala - on vam odražava ono što verujete da je istinito. Vaš spoljašnji svet je odraz vaše unutrašnje realnosti. Najvažnija sinaptička konekcija koju možete da stvorite što se tiče ovog uma jeste da znate da je on realan. Pomislite na to kako funkcioniše placebo. Već znate da imamo tri mozga koji nam omogućavaju da napredujemo od razmišljanja ka činjenju i onda ka postojanju. Često u istraživanjima subjekti sa zdravstvenim problemima kojima se da tableta šećera za koju misle da je lek prihvataju misao da će im biti bolje i počinju da se ponašaju kao da im je bolje, počinju da se osećaju kao da im je bolje i konačno njima jeste bolje. A kao rezultat toga, podsvesni um u njima, koji je povezan sa univerzalnim umom oko njih, počinje da menja njihovu unutrašnju hemiju da bi ona odražavala njihovo unutrašnje uverenje i ponovo uspostavljenom dobrom zdravlju. Isti princip se primenjuje ovde. Verujte da će kvantni um odgovoriti na vaš poziv i on će vam pomoći. Ako sumnjate, strepite, brinete se, obeshrabrite se ili previše analizirate kako bi do te pomoći moglo da dođe, vi poništavate sve u čemu ste već uspeli. Sami sebi stajete na put. Sprečavate nešto veće od vas da vam pomogne. Naime, ove vaše emocije pokazuju da ne verujete u kvantne mogućnosti i zbog toga gubite svoju vezu sa budućnošću koju je božanski um orkestrirao za vas. Tada morate da se vratite natrag i ponovo uspostavite novo stanje uma. Razgovarajte s kvantnim umom kao da vas on dobro poznaje, voli i brine se za vas... zato što on to zaista čini.

Prilika za pisanje U očekivanju ovog razgovora, napišite neke stvari koje biste želeli da kažete u svojoj izjavi prepuštanja. Izjava prepuštanja:

Univerzalni ume u meni, ja otpuštam svoje strepnje, strahove i brige i prepuštam ih tebi. Verujem da ti možeš da ih razrešiš mnogo bolje nego što bih ja to učinio. Organizuj igrače u mom svetu tako da se ta vrata otvore za mene. Urođena inteligencijo, ja prepuštam svoju patnju i svoje samosažaljenje tebi. Dovoljno dugo su moje misli i postupci bili pogrešni. Dopuštam ti da intervenišeš i da mi obezbediš veći život onako kako je za mene ispravno.

Pripremite se da se prepustite. Sada sklopite oči i počnite da se upoznajete s onim što želite da kažete većem umu. Pregledajte ono što ste napisali tako da možete da mu prepustite svoja ograničenja. Što ste više prisutni u tome, tim ćete biti više fokusirani. Dok počinjete da u sebi izgovarate svoju molitvu, upamtite da vas ta nevidljiva svest posmatra i zna sve o vama; ona vidi sve što mislite, činite i osećate. Zamolite je za pomoć i promenite svoje neželjeno stanje uma. Zatim zamolite univerzalnu svest da uzme taj deo vas i reorganizuje ga u nešto veće. Kada to učinite, predajte to višem umu. Neki ljudi mentalno otvaraju vrata i to predaju kroz njih, drugi prepuštaju to u svom dnevniku, dok neki to stavljaju u divnu kutiju i onda dopuštaju da se ona rastvori u višem umu. Nije važno šta zamišljate. Ja jednostavno to samo otpustim. Ono što jeste važno to je vaša namera - da se osećate povezano s univerzalnom svešću ispunjenom ljubavlju i da počinjete da se oslobađate od svog starog ja uz njenu pomoć, što više budete uspeli u tome da vaše misli imaju svrhu i što više budete mogli da osećate radost zbog toga što se oslobađate od tog stanja, tim ćete više biti u skladu s većom voljom, njenim umom i njenom ljubavlju. Zahvalite. Kada završite sa svojom molitvom, nemojte da zaboravite da unapred zahvalite na manifestaciji. Kada to činite, vi šaljete signal u kvantno polje da je vaša namera već ispunjena. Zahvalnost je najuzvišenije stanje primanja.

Druga nedelja Vodič za meditaciju Sada ste spremni da uradite svoju meditaciju za drugu nedelju. Evo načina na koji predlažem da pređete sve korake koje ste naučili. Ako osećate da ste već uradili bilo šta od ovoga dok ste čitali i vodili beleške, samo krenite dalje i ponovite ih tokom svojih meditacija. Možda će vas rezultati iznenaditi.  Korak 1: prvo prođite kroz tehniku indukcije i nastojte da postajete sve više i više naviknuti na ovaj proces da biste ušli u svoj podsvesni um.  Korak 2: kao sledeće, postajući svesni onoga što želite da promenite u sebi, u telu i u umu, "prihvatite" svoja sopstvena ograničenja. To znači da definišete određenu emociju koju želite da dememorišete i pogledajte s njom povezano ponašanje koje pokreće to osećanje.  Korak 3: nastavljajući, u sebi „priznajte" višoj sili u vama ko ste bili, šta želite da promenite u vezi sa sobom i šta ste krili. A onda, „spolja izjavite" koju emociju oslobađate da biste oslobodili telo i um i prekinuli veze sa elementima u svom okruženju.  Korak 4: na kraju, „predajte" to samoograničavajuće stanje većem umu i zamolite ga da ono bude razrešeno na bilo koji način koji je za vas odgovarajući. Praktikujte ove individualne korake redovno tokom svojih seansi sve dok vam ne postanu toliko poznati da se stope u jedan jedini korak. Tada ćete biti spremni da nastavite dalje. Imajte na umu, dok nastavljate da pridodajete korake svom meditativnom procesu, da uvek počinjete radeći seriju od ova četiri postupka koja ste upravo naučili.

POGLAVLJE 12

RAZMONTIRAJTE MEMORIJU SVOG STAROG JA (TREĆA NEDELJA)

Ponovo pročitajte i zapišite svoje beleške o koracima 5 i 6 pre nego što uradite svoju meditacije za treću nedelju.

KORAK 5: POSMATRANJE I PODSEĆANJE

U ovom koraku vi posmatrate svoje staro ja i podsećate sebe ko više ne želite da budete. Kao što smo rekli govoreći o radnom modelu meditacije u drugom delu knjige, posmatrati i sećati se znači dobro se upoznati sa svojim ja; kultivisati svoje ja i spoznati ono što vam je na neki način nepoznato. Ovde ćete postati (posmatrajući) potpuno svesni svojih nesvesnih misli i postupaka od kojih se sastoji to stanje uma i tela koje ste imenovali u koraku 2: prepoznavanje. Zatim ćete podsetiti sebe (sećajući se) svih aspekata svog starog ja koje želite da odbacite. Dobro ćete se upoznati sa svojom starom ličnošću - s onim mislima kojima više ne želite da dajete moć i s onim ponašanjima u koja više ne želite da se upuštate - da se više nikada ne biste ponovo vratili na svoje staro ja. Ovo vas oslobađa od prošlosti.

Ono što na mentalnom nivou probate i što fizički demonstrirate jeste ono ko ste na neurološkom nivou. Vaše "neurološko ja" načinjeno je od kombinacije vaših misli i postupaka u svakom trenutku. Ovaj korak je osmišljen da bi se stvorila veća svesnost i bolje zapažanje onoga ko ste bili (metakognicija). Dok se osvrćete unazad i preispitujete svoje staro ja, postajaće vam jasno ko više ne želite da budete.

Posmatranje: postati svestan svojih uobičajenih stanja uma U koraku 2: prepoznavanje, već ste zapazili emociju koja vas pokreće. Sada želim da se dobro upoznate sa svojim mislima i postupcima koji nastaju na osnovu tih starih senzacija koje zapažate da imate dok živite svoj život. Ponavljajući ovu praksu, možete da postanete toliko svesni svojih starih obrazaca da im nikada više ne dozvolite da se manifestuju u budućnosti. Krajnji rezultat toga je da vi idete ispred svog starog ja i na taj način imate kontrolu nad njim. Dakle, kada počnete da primećujete da se u vama javlja neko osećanje koje vas obično pokreće ka vašim nesvesnim mislima i postupcima, ono mora da vam postane toliko dobro poznato da vi postanete potpuno svesni toga čim počnete da ulazite u to stanje. Tako, na primer, ako ste prevladali zavisnost od neke supstance kao što je šećer ili duvan, vi ste u stanju da osetite kada kandže hemijske zavisnosti tela počinju da vas grabe i, što pre to budete u stanju da učinite, više ćete biti u stanju da se borite protiv toga. Svako zna da prepozna kada počne da mu se javlja žudnja za nečim. Vi počinjete da primećujete impulse, porive, a ponekad i glasne krike koji zvuče poput: "Samo to uradi! Odustani! Hajde, samo još ovaj put!“ Vremenom ćete naučiti da primećujete tu žudnju čim se pojavi i bićete bolje u stanju da se nosite s njom. Ovo isto važi i za promenu sebe, samo što supstanca nije nešto što postoji izvan vas. U realnosti, to ste vi. Vaša osećanja i misli su deo vas. Ovde je vaš cilj da postanete svesni svog samoograničavajućeg stanja postojanja toliko da više ne dopustite nijednoj misli ili ponašanju da vam promakne neprimećena. Gotovo sve započinje nekom mišlju. Ipak, to što imate neku misao ne znači da je ona istinita. Većina misli su samo stare neuronske veze u vašem mozgu koje su čestim ponavljanjem postale čvrsto umrežene. Zbog toga morate da se upitate: "Da li je ova misao istinita ili je to ono što ja mislim i u šta verujem dok

se osećam ovako? Ako budem reagovao na osnovu tog impulsa, da li će me to odvesti do istog rezultata u mom životu?" Istina je da su ovo samo odjeci iz vaše prošlosti koji su povezani s vašim snažnim osećanjima i koji aktiviraju stare neuronske veze u vašem mozgu i dovode do toga da reagujete na određene načine.

Prilika za pisanje Šta mislite, koje automatske misli imate kada osećate tu emociju koju ste identifikovali u koraku 2? Važno je da ih zapišete i upamtite. Da biste lakše prepoznali svoje samoograničavajuće misli, možda će vam primeri koji slede biti od pomoći.

Primeri ograničavajućih automatskih misli: (vaša dnevna nesvesna mentalna proba)                  

nikada neću naći novi posao; niko me nikada ne sluša; on me uvek razbesni; svi me koriste; želim da izravnam račune; danas mi je loš dan, pa zašto da se trudim da išta promenim; njena je greška što je moj život ovakav; ja baš nisam previše pametan; ja zaista ne mogu da se promenim; možda će biti bolje da počnem to neki drugi put; to mi se sada ne radi; život mi je grozan; mrzim situaciju u kojoj se nalazim sa...; nikada neću ništa uspeti da promenim; niko me ne voli; moram da radim više od većine drugih ljudi; za sve je kriva moja genetika; ja sam baš poput svoje majke.

Isto kao i sa uobičajenim mislima, tako i uobičajeni postupci stvaraju neželjena stanja uma. Ta emocija koja je uslovila vaše telo da bude vaš um, utiče na vas i

navodi vas da se ponašate na te načine. To je ono ko ste vi kada ste nesvesni. Vi započinjete s dobrim namerama, a onda uhvatite sebe kako sedite na kauču i jedete čips s daljinskim upravljačem u jednoj ruci, a cigaretom u drugoj, a samo nekoliko sati pre toga ste izjavili da ćete da dođete u formu i da prestanete sa svim samodestruktivnim oblicima ponašanja. Većina nesvesnih postupaka se preduzima da bi se emocionalno osnažila ličnost i zadovoljila zavisnost kako biste se onda osećali na isti način. Na primer, ljudi koji se stalno osećaju krivim moraće da urade određene stvari da bi zadovoljili tu svoju emocionalnu sudbinu. Sasvim sigurno će ući u neku nevolju da bi se osećali još više krivim. Mnogi naši nesvesni postupci se usklađuju s onim što smo mi emocionalno i na taj način nam daju zadovoljenje. S druge strane, mnogi ljudi ispoljavaju određene navike da bi učinili da osećanje koje su memorisali makar privremeno nestane. Oni traže trenutno zadovoljstvo pokušavajući da to dobiju iz nečega izvan sebe da bi se momentalno oslobodili od bola i osećaja praznine. Zavisnost od kompjuterskih igrica, droge, hrane, kockanja ili odlaska u kupovinu, koristi se za to da neko razreši svoj lični unutrašnji bol i osećaj praznine. Vaše zavisnosti kreiraju vaše navike. S obzirom da ništa što postoji izvan vas ne može nikada da zauvek ukloni vaš osećaj praznine, vi morate da stalno ponavljate te aktivnosti. Posle prvog naleta uzbuđenja koji osetite, ono posle nekoliko sati izbledi i vi morate da se ponovo vratite istom zavisničkom ponašanju, s tim što ovog puta to mora da traje još duže. Međutim, kada uspete da dememorišete tu negativnu emociju iz svoje ličnosti, vi na taj način eliminišete svoje samodestruktivno nesvesno ponašanje.

Prilika za pisanja Pomislite na neželjenu emociju koju ste identifikovali. Kako se obično ponašate kad se tako osećate? Možda ćete prepoznati svoje obrasce među primerima koji su dole dati, ali u svakom slučaju dodajte one vrste ponašanja koje su specifične

za vas. Sada zapišite te jedinstvene načine na koje se vi ponašate kada osećate tu emociju.

Primeri ograničavajućih postupaka/ponašanja: (vaša dnevna nesvesna fizičko proba)                     

durite se; žalite sebe sedeći sami; jedete zbog depresije; pozivate nekoga da biste se žalili na to kako se osećate; igrate opsesivno igrice na kompjuteru; svađate se s nekim koga volite; pijete previše i pravite budalu od sebe; idete u šoping i trošite više novca nego što imate; odlažete nešto da uradite; ogovarate ili širite glasine; lažete u vezi sa sobom; pravite scene izražavajući ljutnju; bez poštovanja se ponašate prema kolegama; flertujete s drugima iako ste u braku; hvališete se; vičete na ljude; previše se kockate; vozite agresivno; pokušavate da budete u centru pažnje; spavate po ceo dan; previše govorite o prošlosti.

Ako vam je teško da dođete do odgovora na ova pitanja, upitajte se šta mislite o različitim situacijama u svom životu i iznutra "posmatrajte" kako razmišljate i kako reagujete. Možete takođe da pogledate sebe kroz oči drugih ljudi. Šta bi oni rekli kako vas vide? Kako se ponašate?

Podsećanje: setite se aspekata svog starog ja koje više ne želite da budete

Sada preispitajte i memorišite svoj spisak. Ovo je deo koji je od najveće važnosti u meditaciji. Vaš cilj je da se dobro upoznate s tim kako razmišljate i kako se ponašate kada vas ta određena emocija pokreće. To znači da treba da se podsećate ko više ne želite da budete i na koje načine ste sebe činili toliko nesrećnim. Ovaj korak vam pomaže da postanete svesni toga kako se nesvesno ponašate i šta je to što govorite sebi dok razmišljate i osećate se, osećate se i razmišljate, tako da možete da imate više svesne kontrole u svom budnom stanju tokom dana. Ovaj korak zapravo predstavlja nešto što je stalan posao zahvaljujući kojem se napreduje. Drugim rečima, ako sednete svakog dana tokom nedelju dana da biste se fokusirali na ovo, verovatno ćete otkriti da nastavljate da menjate i doterujete svoj spisak. To je dobro. Dok radite ovaj korak, vi ulazite u operativni sistem "kompjuterskih programa" u podsvesnom umu i osvetljavate ih reflektorom tako da možete da ih pregledate. Vaš cilj je da se toliko dobro upoznate sa ovim programima da možete da ih uklonite. Odbacićete neuronske mreže koje su sačinjavale vaše staro ja. A s obzirom da se svugde gde se formira neuronska veza stvara sećanje, vi ovim korakom zapravo radite demontiranje memorije svog starog ja. Tokom naredne nedelje nastavite da pregledate ovaj spisak tako da još bolje saznate ko više ne želite da budete. Ako možete da dememorišete sve te aspekte svog starog ja, još više ćete odvojiti svoju svest od svog starog ja. Kada vam vaše uobičajene automatske misli i reakcije budu potpuno poznate, nikada vam više neće neopaženo promaći tako da ih ne prepoznate. Uz to, bićete u stanju da ih unapred predvidite pre nego što se pokrenu. Tada ste slobodni. Upamtite da je u ovom koraku svesnost vaš cilj.

*** Znate već šta sledi dalje: pročitajte korak 6 i zapišite ono što je potrebno i onda ćete biti spremni da pređete na meditacije iz treće nedelje.

KORAK 6: PONOVNO USMERAVANJE

Evo šta se dešava kada koristite oruđe za ponovno usmeravanje: vi sprečavate sebe da se ponašate nesvesno. Vi sprečavate sebe u tome da aktivirate svoje stare programe i vi se biološki menjate, dovodeći do prestanka ispaljivanja i odmrežavanja nervnih ćelija. Takođe, vi sprečavate da isti geni dobijaju signale na iste načine. Ako ste se borili s idejom prepuštanja kontrole, ovaj korak vam omogućava da svesnije preuzmete uzde u svoje ruke i odbacite naviku da budete ko ste. Kada ovladate time i u stanju ste da ponovo usmerite sebe, vi gradite čvrste temelje na kojima ćete kreirati svoje novo poboljšano ja.

Ponovno usmeravanje: igrajte igru promene Tokom meditacija ove nedelje uzmite neke od situacija kojih ste se setili u prethodnom koraku i, dok ih posmatrate u svom umu, recite sebi (naglas): Promeni se! Jednostavno je: 1. Zamislite neku situaciju u kojoj razmišljate i osećate se na nesvestan način. Recite: „Promeni se!“ 2. Postanite svesni scenarija (s nekom osobom ili stvari, na primer) u kojem možete da lako zapadnete u stari obrazac ponašanja. Recite: „Promeni se!“ 3. Zamislite sebe u nekom dešavanju u svom životu kada postoji dobar razlog da odstupite od svog idealnog ja. Recite: „Promeni se!“

Najjači glas u vašoj glavi Nakon što podsetite sebe da treba da ostanete svesni tokom dana, kao što ste naučili u prethodnom koraku, vi sada možete da koristite oruđe da se momentalno promenite. Naime, svaki put kad uhvatite sebe u realnom životu

kako imate neku ograničavajuću misao ili se upuštate u neko ograničavajuće ponašanje, vi samo recite glasno „Promeni se!“ Vremenom će vaš sopstveni glas postati novi glas u vašoj glavi - i to onaj koji je najjači. On će postati glas ponovnog usmeravanja. Kad svaki put budete prekinuli taj stari program, vaši napori će nastaviti da dovode do slabljenja veza između onih neuronskih mreža koje sačinjavaju vašu ličnost. U skladu s Hebovim principom vi ćete razgraditi neuronske mreže povezane s vašim starim ja tokom svog svakodnevnog života. Takođe, više nećete slati signale epigenetski istim genima na iste načine. To je još jedan korak zahvaljujući kome ćete postati svesniji. To dovodi do razvijanja svesne kontrole nad sobom. Kada prekinete automatske emocionalne reakcije na neku stvar ili osobu u svom životu, vi birate da spasete sebe od toga da se vratite svom starom ja koje misli i ponaša se na te ograničavajuće načine. Isto tako, dok stičete kontrolu nad svojim mislima koje može da pokrene neko zalutalo sećanje ili asocijacija povezana s nečim iz okruženja, udaljićete se od sudbine u kojoj mislite iste misli i imate iste postupke koja će kreirati istu realnost. To je podsetnik koji vi sami stavljate u svoj um. Postajući svesni, preusmeravajući svoje uobičajene misli i osećanja i prepoznajući svoja nesvesna stanja postojanja, vi više ne koristite za to svoju dragocenu energiju. Kada živite u stanju preživljavanja, vi šaljete signal svom telu da uđe u stanje uzbune izbacujući ga iz homeostaze i na to trošite mnogo energije. Te emocije i misli predstavljaju energiju niske frekvencije koju telo koristi. Dakle, kada ste svesni i kada ih promenite pre nego stignu u vaše telo, onda svaki put kada ih zapazite i preusmerite, vi uspevate da sačuvate vitalnu energiju koju onda možete da koristite za kreiranje novog života.

Asocijativna sećanja pokreću automatske reakcije S obzirom da ostati svestan predstavlja najvažniji deo kreiranja novog života, važno je shvatiti kako su vam asocijativna sećanja učinila toliko teškim da

ostanete svesni u prošlosti i kako praktikovanje preusmeravanja može da vam pomogne da se oslobodite svog starog ja. Nešto ranije u ovoj knjizi videli smo dobro poznati Pavlovljev eksperiment s uslovljavanjem pasa, koji odlično ilustruje zašto može da bude toliko teško promeniti se. Reakcija pasa u tom eksperimentu - učenje da luče pljuvačku kao reakciju na zvuk zvona - predstavlja primer uslovljene reakcije zasnovane na asocijativnom sećanju. Vaša asocijativna sećanja postoje u podsvesnom umu. Ona se formiraju tokom vremena kada ste izloženi nekom spoljašnjem uslovu koji proizvodi automatski unutrašnji odgovor u telu, koji onda dovodi do nastanka automatskog ponašanja. Kada jedno ili dva čula odgovaraju na isti podsticaj, telo reaguje bez mnogo uključivanja svesnog uma. Ono se uključuje na osnovu misli ili sećanja. Takođe, mi živimo na osnovu brojnih asocijativnih sećanja u svom životu koja pokreću mnoštvo poznatih identifikacija koje izvlačimo iz svog okruženja. Tako, na primer, ako vidite nekoga koga dobro poznajete, velika je verovatnoća da ćete automatski reagovati na njega, a da to svesno i ne znate. To što vidite tu osobu kreiraće asocijativno sećanje na osnovu istog prošlog iskustva koje je povezano s nekom emocijom, koja onda pokreće automatsko ponašanje. Hemija vašeg tela se menja onog trenutka kada "pomislite" na tu osobu u prošlom sećanju. Program se pokreće zbog uslovljavanja koje ste memorisali u vezi s tom osobom u svom podsvesnom umu. Potpuno isto kao Pavlovljevi psi, vi u tim trenucima fiziološki nesvesno reagujete. Vaše telo preuzima kontrolu i pokreće vas podsvesno, na osnovu nekog sećanja iz prošlosti. Sada vaše telo ima kontrolu. Vi više niste svesno na vozačkom sedištu zato što vas vaše podsvesno telo/um sada kontroliše. Koji podsticaji su doveli do toga da se to toliko brzo odigra u vama? To može da bude bilo šta iz vašeg spoljašnjeg sveta. Izvor toga je vaša veza sa vašim poznatim okruženjem; to je vaš život, koji je povezan sa svim ljudima i stvarima koje ste iskusili u različitim periodima i na različitim mestima. Ovo je razlog zašto je toliko teško ostati svestan u procesu promene. Vi vidite neku osobu, čujete neku pesmu, odete na neko mesto, setite se nekog doživljaja i vaše telo počinje da se istog trenutka "uključuje" na osnovu nekog sećanja iz prošlosti. A vaša asocijacija u vezi s tim kako da se identifikujete s nekim ili nečim aktivira niz reakcija izvan svesnog uma koje vas onda vraćaju

natrag u vaše isto, dobro poznato ja. Vi mislite, ponašate se i osećate se na predvidivi automatski i zapamćeni način. Ponovo se podsvesno identifikujete sa svojim starim poznatim okruženjem, koje vas onda vraća vašem poznatom ja i življenju u prošlosti. Kada je Pavlov nastavio eksperiment, uključujući zvono, ali ne dajući psima nagradu u vidu hrane, vremenom je automatska reakcija kod njih oslabila zato što više nisu imali istu asocijaciju. Mogli bismo da kažemo da je ponavljanje izlaganja pasa zvuku zvona bez dobijanja hrane oslabilo njihov neurološki i emocionalni odgovor. Prestali su da luče pljuvačku zato što je sada zvuk zvona postao zvuk bez ikakvog asocijativnog sećanja.

Uhvatite sebe pre nego što postanete nesvesni Dok prolazite u svom umu kroz niz situacija u kojima sprečavate sebe da budete svoje staro ja (emocionalno), vaše ponovno izlaganje istim stimulusima (mentalno) vremenom će dovesti do slabljenja vašeg emocionalnog odgovora. Dok se stalno predstavljate istim motivima svog starog identiteta i zapažate kako ste automatski reagovali, postaćete dovoljno svesni u svom životu da možete da uhvatite sebe i sprečite da ponovo postanete nesvesni. Vremenom će sve te asocijacije koje su dovodile do uključivanja starog programa postati kao kod onih pasa kad bi začuli zvuk zvona, ali ne bi dobijali hranu - vi više ne odgovarate automatski fiziološki na svoje neurohemijsko ja povezano s poznatim ljudima ili stvarima. Na ovaj način vaše misli o nekoj osobi koja u vama izaziva ljutnju ili vaša interakcija s vašim bivšim partnerom više ne može da u vama izazove istu reakciju zato što ste svesno sprečili sebe u tome dovoljan broj puta. Kada prekinete zavisnost od te emocije, više neće postojati automatski odgovor. Vaša svesnost u ovom koraku je ta koja vas oslobađa od asocirane emocije ili misaonog procesa u vašem svakodnevnom životu. Ove automatske reakcije najveći deo vremena ostaju nezapažene zato što ste previše zauzeti time da "budete" svoje staro ja. Važno je da razmišljate bez uticaja svojih osećanja da biste shvatili da te emocije preživljavanja utiču na vaše ćelije tako što "pritiskaju" iste genetske prekidače i slamaju vam telo. To vas sada dovodi do sledećeg pitanja: „Da li to osećanje, ponašanje ili stav pokazuje da ja volim sebe?"

Nakon što kažem: »Promeni se", ja volim da kažem: "Ovo ne znači da volim sebe! Nagrada u vidu toga da budem zdrav, srećan i slobodan je mnogo važnija od toga da ostanem zaglavljen u istom samodestruktivnom obrascu. ja ne želim da emocionalno šaljem signal istim genima na isti način i utičem time loše na svoje telo. Ništa nije vredno toga."

Treća nedelja Vodič za meditaciju Tokom meditacija u trećoj nedelji vaš cilj je da dodate korak 5: posmatranje i podsećanje, a zatim korak 6: ponovno usmeravanje, prethodnim koracima tako da sada radite svih šest koraka. Koraci 5 i 6 na kraju će se spojiti i postati jedan korak. Tokom dana, kada se pojavi neka ograničavajuća misao ili osećanje, posmatrajte sebe i automatski kažite: »Promeni se!“, i to glasno ili u sebi čujte to umesto svog starog glasa kao najglasniji glas u svojoj glavi. Kada se to desi, bićete spremni za proces kreiranja.  Korak 1: kao i obično, započnite indukcijom.  Koraci od 2 do 5: nakon što prepoznate, priznate, izjavite i prepustite, vreme je da nastavite sa određenim mislima i postupcima koji sasvim prirodno prolaze pored vaše svesti. Opažajte to svoje staro ja sve dok se dobro ne upoznate sa tim programima.  Korak 6: kad posmatrate to svoje staro ja, dok se nalazite u meditaciji, izaberite nekoliko scenarija u svom životu i recite glasno: »Promeni se!"

POGLAVLJE 13

STVORITE NOVI UM ZA SVOJU NOVU BUDUĆNOST (ČETVRTA NEDELJA)

KORAK 7: KREIRANJE I ISPROBAVANJE

Četvrta nedelja će se donekle razlikovati od prethodnih. Kao prvo, dok čitate i zapisujete sve što je potrebno za sedmi korak, vi ćete dobiti znanje u vezi s kreiranjem i instrukcije o tome kako da koristite mentalnu probu. Zatim ćete pročitati vođenu meditaciju mentalne probe da biste se dobro upoznali s tim novim procesom. Kao sledeće, došlo je vreme da radite ono što ste naučili. Svakog dana ove nedelje praktikovaćete meditaciju za četvrtu nedelju koja uključuje korake od 1 do 7. Dok slušate, vi ćete primeniti fokusiranu pažnju i ponavljanje koje ste koristili da biste kreirali svoje novo ja i svoju novu sudbinu.

Kreiranje i isprobavanje vašeg novog ja

Pre nego što počnete poslednji niz koraka, želim da vam ukažem na to da su prethodni koraci bili osmišljeni da bi vam pomogli da odbacite naviku da budete ono ko ste da biste mogli da napravite mesto za svesno stvaranje svog novog ja. Sve do sada vi ste radili na uklanjanju starih sinaptičkih veza. Sada je došlo vreme da učinite da vaš novi um koji kreirate postane platforma onoga ko ćete biti u svojoj budućnosti. Napori koje ste do sada uložili olakšali su vam donošenje odluka u vezi sa vašim starim ja. Iskorenili ste mnoge aspekte tog svog starog sopstva. Dobro ste se upoznali sa svojim nesvesnim stanjem uma, koje je bilo rezultat toga kako ste razmišljali, ponašali se i osećali se. Praktikujući metakogniciju, svesno ste opažali uobičajene načine na koje vaš mozak ispaljuje unutar „kutije" vaše nekadašnje ličnosti. Veština samoposmatranja vam je omogućila da odvojite svoju svest i slobodnu volju od automatskih programa koji su pokretali vaš mozak da ispaljuje potpuno iste nizove, obrasce i kombinacije. Ispitali ste kako je vaš mozak radio godinama do tada. S obzirom da je radna definicija uma da je to mozak u akciji, vi ste objektivno pogledali svoj ograničeni um.

Kreiranje vašeg novog ja Sada kada počinjete da „gubite" svoj um, došlo je vreme da kreirate novi. Hajde da počnemo da „sadimo seme" vašeg novog ja. Vaše svakodnevne meditacije, kontemplacije i probe biće nalik radu u bašti da biste uzgajili veći izraz sebe. Učenje novih informacija i čitanje o velikim ljudima u istoriji koji predstavljaju vaš novi ideal slično je sejanju semena. Što ste kreativniji u stvaranju novog identiteta, tim će veći biti plodovi koje ćete doživeti u svojoj budućnosti. Vaša čvrsta namera i svesna pažnja biće poput vode i sunčeve svetlosti za vaše snove u vašoj bašti. Dok se emocionalno radujete svojoj novoj budućnosti pre nego što se ona manifestuje, vi stvarate sigurnosnu mrežu i ogradu koja štiti vašu ranjivu potencijalnu sudbinu od štetočina i loših klimatskih uslova zato što vaša visoka energija stvara zaklon za ono što kreirate. Time što se zaljubljujete u viziju onoga što postajete, vi gajite te potencijalne biljke i plodove s čudesnim magičnim đubrivom. Ljubav je emocija više frekvencije od emocija preživljavanja zbog kojih su se korov i štetočine pojavili. Eliminisati staro i načiniti mesto za novo - to je proces transformacije.

Isprobavanje vašeg novog ja Kao sledeće, došlo je vreme da praktikujete svoj nov um iznova i iznova sve dok on ne počne da vam bude veoma blizak. Kao što znate, što više ispaljujete neuronskih veza zajedno, tim ih više umrežavate u trajnu vezu. A ako ispaljujete niz misli povezanih s određenim tokom svesti, biće vam lakše da proizvedete ponovo kasnije isti nivo uma. Stoga, dok stvarate isti okvir uma svakog dana time što mentalno isprobavate svoj novi ideal sopstva, vremenom će vam to postati rutinsko, blisko, prirodno, automatsko i podsvesno stanje. Počećete da se sećate sebe kao nekog drugog. Takođe, u prethodnim koracima dememorisali ste neku emociju koja je bila uskladištena u vašem telu/umu. Sada je došlo vreme da uslovite svoje telo za novi um i šaljete signal svojim genima na nove načine. Vaš cilj u ovom poslednjem koraku jeste da ovladate novim umom i to i u mozgu i u telu. Na ovaj način to će vam postati toliko dobro poznato da ćete biti u stanju da reprodukujete taj isti nivo postojanja kad god to poželite i to ćete učiniti potpuno prirodno i lako. Važno je da memorišete to novo stanje uma misleći drugačije; podjednako je važno da nakon toga memorišete i novo osećanje u telu tako da ništa u vašem spoljašnjem svetu ne može da vas od toga udalji. Tada ste spremni da kreirate novu budućnost i onda živite u njoj. Dok probate, vi stvarate svoje novo ja ponavljanjem i dosledno tako da znate kako da ga prizovete kad god to poželite.

Kreiranje: koristite imaginaciju i inventivnost da biste stvorili svoje novo ja u postojanje U ovom koraku počećete tako što ćete postaviti sebi nekoliko pitanja. Dok postavljate pitanja koja dovode do toga da počnete da mislite drugačije nego što ste do sada mislili i da prihvatate nove mogućnosti, u to je uključen vaš čeoni režanj. Ovaj proces kontemplacije je metod za stvaranje novog uma. Vi kreirate platformu svog novog ja tako što terate mozak da ispaljuje na nove načine. Vi počinjete da menjate svoj um!

Prilika za pisanja Molim vas da odvojite vreme da zapišete svoje odgovore na sledeća pitanja. Zatim to pročitajte, razmišljajte o tome, analizirajte i mislite o svim mogućnostima koje nastaju na osnovu vaših odgovora.

Pitanja koja treba da sebi postavite da biste uključili svoj čeoni režanj u proces:          

Koje je moje idealno sopstvo? Kako bi bilo biti...? Kome u istoriji se divim i kako se ta osoba ponašala? Koga u svom životu poznajem ko je / oseća se...? Šta bi mi bilo potrebno da bih razmišljao kao...? Ko želim da mi bude model? Kakav bih bio kada bih bio...? Šta bih rekao sebi kada bih bio ta osoba? Kako bih razgovarao s drugima kada bih se toliko promenio? Na koga želim da ličim?

Vaša ličnost sastoji se od toga kako mislite, postupate i osećate se. Zbog toga sam grupisao neka pitanja da bih vam pomogao da preciznije odredite kako želite da se vaše novo ja ponaša. Upamtite da, kada date svoje odgovore, treba da razmislite o njima i tada vi instalirate novi hardver u svoj mozak i signališete svojim genima da se aktiviraju na nove načine u vašem telu. (Slobodno nastavite da zapisujete svoje odgovore u svom dnevniku ako mislite da ne možete da ih mentalno pamtite.)

Kako želim da razmišljam?      

Kako bi ta nova osoba (moje idealno ja) razmišljala? U koje misli želim da uložim svoju energiju? Koji je moj novi stav? Šta želim da verujem u vezi sa sobom? Kakvim želim da me drugi dožive? Šta bih rekao sebi kada bih bio ta osoba?

Kako želim da postupam?    

Kako želim da se ta osoba ponaša? Šta bi ona radila? Kako bih se ponašao kao ta osoba? Kako bih govorio kao to svoje novo ja?

Kako želim da se osećam?  Kakvo bi to moje novo ja bilo?  Šta bih osećao?  Kakva bi bila moja energija kad bih bio to svoje novo ja?

Kada meditirate da biste kreirali svoje novo ja, vaš posao je da stvorite isti nivo uma svakog dana, da mislite i osećate se drugačije nego što to obično činite. Trebalo bi da budete u stanju da ponavljate taj isti okvir uma po želji i da vam to postane uobičajeno. Uz to, morate da dopustite svom telu da oseti to novo osećanje sve dok zaista ne postanete ta nova osoba. Drugim rečima, vi ne možete da ustanete posle meditacije kao ista osoba koja je sela da meditira. Transformacija mora da se dogodi ovde i sada i vaša energija bi trebalo da bude drugačija od one kakva je bila kada ste počeli. Ako ustanete kao ista osoba i osećate se isto kao kada ste počeli, onda se ništa nije desilo. Vi ste i dalje isti identitet. Dakle, ako kažete sebi: „Nije mi se to danas radilo; previše sam umoran; imam previše toga da uradim; zauzet sam; boli me glava; previše sam nalik svojoj majci; ne mogu da se promenim; hoću nešto da jedem; mogu sutra da počnem; ovo mi ne deluje dobro; trebalo bi da uključim televizor i gledam vesti" i tako dalje i tako dalje; i ako dopustite ovim mislima da okupiraju čeoni režanj, vi ćete nesumnjivo ustati kao ista osoba. Morate da koristite svoju volju, nameru i iskrenost da biste savladali te porive tela. Morate da prepoznate to čavrljanje kao borbu svog starog ja oko kontrole. Morate da mu dopustite da se pobuni, ali da ga onda vratite u sadašnji trenutak,

opustite ga i onda ponovo sve započnete. Vremenom će ono početi da vam veruje da ste vi ponovo postali gospodar.

Proba: memorišite svoje novo ja Sada kada ste razmislili o svojim odgovorima, vreme je da ih isprobate. Pregledajte kako ćete razmišljati, postupati i osećati se kao svoje novo idealno ja. Hajde da budemo potpuno jasni. Ne želim da postanete previše mehanički ili rigidni. Ovo je kreativan proces. Dopustite sebi da budete imaginativni, slobodni i spontani. Nemojte da prisiljavate sebe da vaši odgovori budu ovakvi ili onakvi. Nemojte da idete kroz spisak na isti način tokom svake meditacije. Postoji mnogo različitih sredstava da se stigne do kraja. Samo pomislite na najveći izraz sebe i onda podsetite sebe kako ćete se ponašati. Šta ćete reći, kako ćete hodati, kako ćete disati i kako ćete se osećati ako postanete ta osoba? Šta ćete reći drugima i sebi? Vaš cilj je da uđete u stanje postojanja i postanete taj ideal. Tako, na primer, setite se onih ljudi koji su svirali klavir i koji su mentalno probali vežbe na klaviru ne dodirujući nijednu dirku i kako su oni postigli gotovo iste promene u mozgu kao i ljudi koji su fizički svirali iste te skale i akorde u istom periodu vremena. „Mentalni" klaviristi su zahvaljujući svakodnevnim mentalnim probama promenili svoj mozak tako da on izgleda kao da su već doživeli iskustvo fizičkog obavljanja te aktivnosti. Njihove misli su postale njihovo iskustvo. Ako se sećate eksperimenta s pomeranjem prsta koji je uključivao mentalnu probu, tu je takođe došlo do značajnih fizičkih promena koje su se pokazale na telu, a da subjekti nisu čak ni prst podigli. U ovom koraku ćete svakog dana raditi mentalne probe i one će promeniti vaš mozak i vaše telo da budu ispred vremena. To je razlog zašto je toliko važno da probate - i da to ponavljate - kako ćete se ponašati kao svoje novo ja. Na ovaj način vi biološki menjate mozak i telo i oni više ne žive u prošlosti, već vi stvarate mapu ka budućnosti. A ako se telo i mozak promene, onda postoji fizički dokaz da ste se vi promenili.

Dobro se upoznajte sa svojim novim ja Cilj ovog dela sedmog koraka jeste da načinite skok i stignete do nivoa „nesvesne veštine". Kada posedujete nesvesnu veštinu, to znači da vi to radite, a da nije potrebno da ste previše svesni i da razmišljate o tome ili da usmeravate previše pažnje na tu aktivnost. To je kao da od nekoga ko je tek počeo da vozi automobil postajete iskusan vozač. To je kao da ste u stanju da štrikate, a da ne morate svesno da razmišljate o svakom postupku. To je kao što glasi stari slogan za „najk" patike: vi to jednostavno radite. Ako osetite dosadu tokom vežbanja, smatrajte to dobrim znakom. To znači da je vaš novi način funkcionisanja počeo da vam postaje dobro poznat, uobičajen i automatski. Vi morate da stignete do ove tačke da biste čvrsto umrežili i otelotvorili ovu informaciju u dugotrajnu memoriju. Morate da uložite napor da biste prevazišli svoj osećaj dosade zato što, svaki put kad postanete svoje novo ja, vi to uspevate da budete s manje napora. Vi urezujete svoj novi model sebe u memorijski sistem koji onda postaje više podsvestan i prirodan. Ako nastavite da vežbate, nećete morati da mislite o tome da to budete. Vi ćete to postati. Dakle, vežbanjem postižete savršenstvo. Vi trenirate tokom tog procesa kao i u bilo kom sportu. Ako radite ove probe na ispravan način, onda bi, svaki put kad to budete praktikovali, trebalo da vam bude lakše. Zašto? Zato što vi već imate u svom mozgu neuronske veze koje ispaljuju zajedno i on se već zagrejao. Vi ste, takođe, proizveli odgovarajuće hemijske supstance i one cirkulišu kroz vaše telo, stvarajući novo genetsko izražavanje i vaše telo se prirodno nalazi u odgovarajućem stanju. Uz to, obuzdali ste i umirili druga područja mozga povezana sa vašim starim ja. Kao rezultat toga, osećanja koja su bila povezana s vašim starim ja manje će stimulisati vaše telo na iste uobičajene načine. Imajte na umu da veći deo vežbi za mentalno isprobavanje koje aktiviraju i stvaraju nove neuronske mreže u mozgu uključuje sticanje znanja, dobijanje instrukcija, obraćanje pažnje i ponavljanje te veštine iznova i iznova. Kao što znate, učenje znači stvaranje novih konekcija; instrukcija je učenje tela „kako da“ da bi ono kreiralo novo iskustvo; obraćanje pažnje na ono što radite je neophodno da bi se vaš mozak ponovo umrežio zato što to zahteva da budete prisutni kako fizički, tako i mentalno za stimuluse koji dolaze do vas i, konačno, ponavljanje ispaljuje i umrežava dugotrajne odnose između nervnih ćelija. To su sve komponente koje su potrebne da bi se stvorile nove neuronske mreže i da

bi se stvorio novi um - a to je upravo ono što radite tokom meditacija. Ponavljanje je ono na šta želim da stavim poseban naglasak. *** Ketina priča ilustruje sve delove mentalne probe. Doživela je ozbiljan moždani udar koji je doveo do oštećenja centra za govor u levoj hemisferi mozga tako da mesecima nije bila u stanju da govori. Lekari su rekli Keti, koja je bila korporativni trener, da verovatno više nikada neće ponovo progovoriti. Pošto je pročitala moju knjigu i bila na jednoj od mojih radionica, Keti je odbila da prihvati ovu užasnu prognozu. Umesto toga, na osnovu znanja koje je stekla i instrukcija koje je dobila i koristeći fokusiranu pažnju i ponavljanje, Keti je mentalno probala da govori pred grupom ljudi. Svakog dana je to praktikovala u svom umu. Posle nekoliko meseci na njenom mozgu i telu su mogle da se primete fizičke promene i na kraju je došlo do potpunog oporavka centra za govor i ona je povratila sposobnost govora. Danas Keti ponovo govori pred publikom, i to tečno, bez greške i bez ikakvog oklevanja. Dok ste proučavali ovaj materijal, stvorili ste neke važne sinaptičke veze kao prethodnike za ono što sada doživljavate. Oba ova elementa - proučavanje informacije i doživljavanje iskustva - uključuju vaš mozak. Vama su, takođe, date odgovarajuće instrukcije o tome kako da se najpre odučite, a onda naučite proces promene. Vi shvatate važnost fokusiranja u mentalnoj i fizičkoj aktivnosti ako želite da ponovo uobličite svoj mozak i promenite svoje telo tako da oni odražavaju vaše napore. I najzad, iznova i iznova probajući svoje novo idealno ja, proizvešćete isti nivo uma i tela. Ponavljanje će stvoriti čvrsto umrežene neuronske veze i aktivirati nove gene i svakog narednog dana biće vam lakše da to ponovo uradite. Ovaj korak treba da praktikujete da biste reprodukovali isto stanje postojanja tako da vam to postaje sve lakše i lakše. Ključ za fokusiranje na to su učestalost, intenzitet i trajanje. To znači da što više to radite, tim lakše to postaje, što se bolje fokusirate i koncentrišete, tim lakše vam je da sledeći put uđete u taj um. Što duže možete da ostanete u mislima i emocijama svog novog idealnog ja, ne dopuštajući umu da luta izazvan spoljašnjim stimulusima, tim više ćete memorisati to novo stanje postojanja.

Ovaj korak se svodi na to da vi postanete svoje novo idealno ja tokom svog „budnog" dana.

Kada postanemo nova ličnost, tada se stvara nova realnost Vaš cilj u ovom koraku je da postanete nova ličnost, odnosno novo stanje postojanja. Ali, ako ste postali nova ličnost, vi ste neko drugi, zar ne? Vaša stara ličnost, zasnovana na onome kako mislite, osećate se i postupate kreirala je realnost koju sada doživljavate. Ukratko rečeno, to kakvi ste kao ličnost je ono kakvi ste u svojoj ličnoj realnosti. Upamtite da je vaša lična realnost sačinjena od toga kako mislite, osećate se i ponašate se. Kada sve ovo radite na nov način, vi kreirate svoje novo ja i svoju novu realnost. Vaša nova ličnost bi i trebalo da proizvede neku novu realnost. Drugim rečima, kad ste vi neko drugi, vi ćete imati drugačiji život. Kad biste iznenada promenili svoj identitet, vi biste bili druga osoba i zbog toga biste sasvim sigurno živeli kao neko drugi. Ako ličnost koja se zove Džon, postane ličnost poznata kao Stiv, mogli bismo da kažemo da bi se Džonov život promenio zato što on više nije Džon, već sada razmišlja, postupa i oseća se kao Stiv. Evo još jednog primera. Jednom dok sam držao predavanje u Kaliforniji, prišla mi je i obratila mi se jedna žena iz publike držeći ruke na kukovima, intenzivno fokusirana i besno uzviknula: „Kako to da ja ne živim u Santa Feu?!" Mirno sam odgovorio: „Zato što je osoba koja mi se upravo obratila ličnost koja živi u Los Anđelesu. Ličnost koja bi živela i već živi u Santa Feu uopšte ne izgleda tako." Dakle, posmatrano iz kvantne perspektive, ta nova ličnost je savršeno mesto odakle ćete kreirati. Taj novi identitet više nije emocionalno vezan za poznate situacije u vašem životu, koje nastavljaju da se stalno recikliraju na osnovu istih okolnosti, i zato je to savršeno mesto s kojeg počinjete da stvarate viziju svoje nove sudbine. To je mesto na kojem želite da budete da biste stvorili nov život. Razlog zašto su u prošlosti vaše molitve bile retko uslišene jeste taj što ste pokušavali da zadržite svesnu nameru dok ste bili izgubljeni u nižim emocijama

kao što su osećanja krivice, stida, tuge, bezvrednosti, ljutnje ili straha koje su bile povezane s vašim starim ja. Ta osećanja su rukovodila vašim mislima i ponašanjem. Oko 5 posto vašeg uma koji sačinjavaju vašu svest borilo se protiv 95 posto koji čine podsvesno telo/um. Misliti na jedan način, a osećati se na drugi ne može da proizvede ništa opipljivo. Energetski, to šalje pomešan signal nevidljivoj mreži koja upravlja realnošću. Zbog toga, ako ste „bili" krivi zato što je vaše telo memorisalo um krivice, onda ste verovatno dobili to što ste bili - odnosno situacije u svom životu koje su proizvele samo još više razloga da se osećate krivim. Vaš svesni cilj nije mogao da se ostvari zato što ste vi bili ta memorisana emocija. Međutim, kao novi identitet vi razmišljate i osećate se drugačije nego kada ste imali svoj stari identitet. Nalazite se u stanju uma i tela koje šalje savršen signal oslobođen od vaših prošlih sećanja. Po prvi put sočivo vašeg uma podignuto je iznad vašeg sadašnjeg pejzaža i vi možete da vidite novi horizont. Vi sada gledate u budućnost, a ne u prošlost. Jednostavno rečeno, ne možete da kreirate novu ličnu realnost dok ste i dalje stara ličnost. Morate da postanete neko drugi. Kada se nalazite u novom stanju postojanja, sadašnjost je vreme da kreirate svoju novu sudbinu.

Kreiranje nove sudbine Ovaj deo koraka se odnosi na to da vi kao to novo stanje postojanja, odnosno ta nova ličnost, kreirate novu realnost. Energija koju ste oslobodili iz tela sada postaje sastojak kojim kreirate novu budućnost. Dakle, šta je ono što želite? Da li želite isceljenje u nekom području svog tela ili života? Da li želite vezu ispunjenu ljubavlju, posao koji vas više zadovoljava, novi automobil ili da otplatite hipoteku na kuću? Da li želite da savladate neku prepreku u svom životu? Da li je vaš san da napišete knjigu ili da pošaljete decu na koledž ili da se sami vratite u školu ili da se popnete na neku planinu, naučite da letite, oslobodite se neke zavisnosti? U svim ovim primerima, vaš mozak automatski kreira sliku onoga što vi želite. Nalazeći se u nekom uzvišenom stanju uma i tela, osećajući ljubav, radost, samoosnaženje i zahvalnost i posedujući veću, koherentnu energiju, vi možete

da vidite u svom umu ono što želite da kreirate u svom novom životu kao ta nova ličnost. Uobličite buduća dešavanja koja želite da iskusite u fizičkoj realnosti. Pustite se i počnite da stvarate slobodne asocijacije bez ikakve analize. Slike koje vidite u umu vibracioni su obrasci vaše nove sudbine. Vi kao kvantni posmatrač izdajete naređenje materiji da se ona pokori vašim namerama. Držite potpuno jasnu sliku neke od tih manifestacija u svom umu nekoliko sekundi, a onda je pustite u kvantno polje da bi veći um učinio da se ona manifestuje. Isto kao i posmatrač u kvantnoj fizici koji gleda u elektron i on onda kolabira iz talasa mogućnosti u dešavanje koje se naziva čestica - a to je fizička manifestacija materije - i vi radite to isto u mnogo većim srazmerama. Koristite svoju "slobodnu energiju" da biste doveli do kolapsa talasa mogućnosti u dešavanje koje se naziva novo iskustvo u vašem životu. Vaša energija ulazi u kvantnu spregu s tom budućom realnošću i ona pripada vama. Na taj način vi ste u kvantnoj sprezi s njom i to je vaša sudbina. I konačno, odustanite od toga da pokušavate da shvatite kako ili kada ili gde ili s kim. Prepustite sve te detalje umu koji zna mnogo više nego vi. I znajte da će vaša kreacija doći na način koji ćete najmanje očekivati, koji će vas iznenaditi i neće ostaviti ni traga sumnje da je došao iz nekog višeg poretka. Na taj način dešavanja u vašem životu biće uobličena na osnovu vaših svesnih namera. Vi sada razvijate dvosmernu komunikaciju s tom nevidljivom svešću. Ona vam pokazuje da je videla kako je kao kreator podražavate; ona vam se direktno obraća; ona vam pokazuje da vam odgovara. Kako ona to sve radi? Ona kreira i organizuje neobična dešavanja u vašem životu; to predstavlja direktne poruke od kvantnog uma. Sada imate odnos s tom najvišom svešću punom ljubavi.

Opšti pregled: vođena meditacija mentalne probe

Vreme je da stvorite novo ja ulazeći u novo stanje postojanja koje odražava vaš novi izraz sopstva. Kada to budete učinili - tako što ćete stvoriti novo telo i novi um - vi ćete ponovo probati to stanje uma. Vaši napori da ponovo kreirate isto stanje biološki će promeniti vaš mozak i telo pre nego što se to novo iskustvo desi. A onda, kada ste postali to novo ja tokom meditacije, ono postaje vaša nova ličnost, a ta nova ličnost kreira novu ličnu realnost. Ovde vi od uzvišene energije kreirate događaje u svom životu kao kvantni posmatrač sudbine. Ova vođena meditacija mentalne probe ima tri dela, ali kada se ugrade u meditaciju za četvrtu nedelju (kao što je vođena meditacija data u dodatku C knjige), oni se spajaju u celinu.

Vođena meditacija mentalne probe: stvorite novo ja Sada sklopite oči, eliminišite okruženje i otpustite sebe tako što ćete "kreirati" kako želite da živite svoj život. Vaš posao je da uđete u novo stanje postojanja. Vreme je da promenite svoj um i mislite na nove načine. Kada to budete učinili, emocionalno ćete usloviti svoje telo za novi um tako što ćete slati signale novim genima na nove načine. Neka vaše misli postanu iskustvo i živite tu buduću realnost sada. Otvorite svoje srce i unapred zahvalite na tom iskustvu da biste ubedili svoje telo da veruje da se taj budući događaj već sada odigrava. Izaberite neki potencijal u kvantnom polju živite ga u potpunosti. Vreme je da promenite svoju energiju i pređete iz življenja u emocijama prošlosti u življenje u emocijama nove budućnosti. Ne možete da ustanete kao ista osoba koja ste bili kada ste seli da meditirate. Podsetite sebe ko ćete biti kada otvorite oči. Isplanirajte svoje postupke na osnovu toga kakvi ćete biti u svojoj novoj realnosti. Zamislite to svoje novo ja i kako ćete govoriti i šta ćete reći sebi. Pomislite na to kako ćete se osećati kada budete to svoje idealno ja. Razmišljajte o sebi kao o novoj osobi - koja radi određene stvari; misli na određene načine i oseća emocije radosti, nadahnuća, ljubavi, osnaženja, zahvalnosti i moći. Obratite pažnju na svoju nameru u tolikoj meri da vaše misli o novom idealnom „ja" postanu unutrašnje iskustvo i, dok osećate emociju koja nastaje iz tog iskustva, vi prelazite sa razmišljanja ka postojanju. Upamtite ko i šta ste u svojoj novoj budućnosti.

Isprobajte svoje novo ja Sada se opustite nekoliko sekundi. Onda ponovo kreirajte i isprobajte ono što ste upravo učinili; uradite to ponovo. Hajde da vidimo da li to možete da uradite ponovo i da u tome budete dosledni. Da li sada možete da postanete to svoje novo ja lakše nego prvi put? Da li možete da ga stvorite još jednom? Trebalo bi da vam postane potpuno prirodno da se setite onoga što postajete tako da možete da to prizovete kad god poželite. Ponavljate to tako što ćete to uraditi toliko puta da sasvim sigurno znate kako da to uradite kad poželite. Kada uđete u to novo stanje postojanja, memorišite to osećanje. To je pravo mesto na kojem treba da budete.

Kreiranje vaše nove sudbine Sada je vreme da ovladate materijom. Nalazeći se u tom uzvišenom stanju uma i tela, upitajte se šta je to što želite u svom budućem životu. Dok razvijate to svoje novo ja, nemojte da zaboravite da uđete u stanje uma i tela u kojem se osećate nepobedivim, moćnim, apsolutnim, nadahnutim i prepunim radosti. Neka vam slike dolaze; vidite ih sa potpunom uverenošću, sa znanjem koje vas spaja s tim događajima i stvarima. Povežite se sa svojom budućnošću kao da je ona sasvim sigurno vaša, bez ikakve brige, već s nadom i radošću. Opustite se i stvarajte slobodne asocijacije bez ikakve brige. Osetite se osnaženim tim novim osećajem sopstva. S potpunom jasnošću držite sliku svake od tih manifestacija u svom umu po nekoliko sekundi, a onda je pustite u kvantno polje i prepustite većem umu da on dalje obavi sve što je potrebno... a onda pređite na sledeću... nastavite... to je vaša nova sudbina. Dopustite sebi da doživljavate tu buduću realnost u sadašnjem trenutku sve dok ne ubedite svoje telo da emocionalno veruje da se taj događaj sada odigrava. Otvorite svoje srce ka iskustvu radosti svog novog života pre nego što se on zaista manifestuje. Znajte da, tamo gde usmeravate svoju pažnju, vi tu usmeravate i svoju energiju. Energija koju ste pre toga oslobodili iz tela postala je materijal koji ćete koristiti da biste kreirali svoju novu budućnost. Kreirajte u tom stanju božanstvenosti, istinske veličine i zahvalnosti, blagosiljajući svoj život sopstvenom energijom i budite kvantni posmatrač svoje budućnosti. Uđite u kvantnu spregu sa svojom novom realnošću. Dok vidite slike onoga što želite da iskusite nalazeći se u energiji te nove ličnosti, znajte da će te slike postati obrazac vaše sudbine. Vi

vladate materijom i naređujete joj da se pokori vašim namerama. Kada budete s ovim završili, jednostavno to pustite i znajte da će se vaša budućnosti odigrati na način koji je savršen za vas.

ČETVRTA NEDELJA VODIČ ZA MEDITACIJU Sada kada ste pročitali tekst i načinili beleške za sedmi korak, spremni ste da praktikujete meditaciju za četvrtu nedelju. Svakog dana slušajte (ili to radite po sećanju) meditaciju za četvrtu nedelju. Koristan savet: tokom ove vođene meditacije može da se desi da se osećate toliko dobro da sasvim prirodno izjavljujete stvari u sebi ili naglas kao što su ove: ja sam bogat. ja sam zdrav. ja sam genije - zbog toga što vi osećate da je to tako na veoma realan način. To je odlično. To znači da su um i telo usklađeni. Važno je da ne analizirate ono o čemu sanjate. Ako to činite, napustićete plodno tlo alfa moždanih talasa i vratiti se natrag beta moždanim talasima i odvojićete se od svog podsvesnog uma. Samo kreirajte svoje novo ja bez ikakvog donošenja sudova.

Vodič za nastavak meditacije Upravo ste posvetili nekoliko prethodnih nedelja učenju prakse meditacije koja može da postane sredstvo koje će vam služiti celog života da bi vam pomoglo da se razvijate i kreirate život kakav želite. Takođe ste koristili tu novu veštinu da biste počeli da odbacujete neke određene aspekte svog starog ja i da biste počeli da kreirate novo ja i novu sudbinu. Sada mnogi ljudi postavljaju sledeća pitanja:  Kako mogu da nastavim da, radeći ove korake, budem sve bolji i veštiji u meditaciji?

 Kada budem ovladao ovim procesom, da li bi trebalo da nastavim u beskraj da sve to radim na potpuno isti način?  Koliko treba da radim na istim aspektima svog ja na koje sam se sada fokusirao?  Kako ću znati kada sam spreman da ogulim još jedan sloj?  Dok nastavljam da koristim ovaj proces, kako da odlučim koji sledeći deo svog starog ja da promenim?  Da li mogu da koristim ovaj proces da bih radio na više od jednog aspekta svoje ličnosti odjednom?

Učinite ovaj meditativni proces svojim vlastitim Ako nastavite da radite sve korake svakog dana, ono što ste osećali kao sedam koraka počeće da vam deluje mnogo jednostavnije i sve će odvijati mnogo tečnije od koraka do koraka. Kao i sve drugo čime ste ovladali u svom životu, isto tako ćete postajati sve bolji ako nastavite da svakog dana meditirate. Što se tiče vođene meditacije i tehnike indukcije, možete da mislite o njima kao o pomoćnim točkovima na biciklu. Ako vam je njihovo korišćenje izvesno vreme pomagalo dok ste učili ovaj proces, nastavite da ih koristite onoliko koliko vam je potrebno da bi vam pomogli da idete napred. Međutim, kada postanete toliko dobro upoznati s ovim procesom da možete da ga učinite svojim i budete smatrali da vas slušanje instrukcija drži u mestu, onda to otpustite.

Nastavite da skidate slojeve Povremeno uradite izvesno prilagođavanje u svojoj meditaciji jer je to prirodno i očekivano zato što vi više niste ista osoba koja ste bili kada ste počeli. Ako nastavite da svakog dana meditirate, vaše stanje postojanja nastaviće da se razvija i na taj način vi ćete nastaviti da prepoznajete aspekte svog starog ja koje želite da promenite. Vi ste jedini koji može da odredi kada i koliko brzo ste spremni da krenete dalje. I kao što ću to govoriti u sledećem poglavlju, vaš napredak će zavisiti ne samo od vaših meditacija nego i od toga da uvedete promenu kao integralni deo svog svakodnevnog života. Ipak, uopšteno govoreći, rad na jednom određenom

aspektu sopstva tokom vaših meditativnih seansi treba da traje od četiri do šest nedelja jer će to najverovatnije doneti dovoljno rezultata da osetite unutrašnji poriv da pređete na skidanje sledećeg sloja. Dakle, otprilike svakog meseca uradite samoispitivanje. Pogledajte svoj život tražeći povratne informacije u vezi s onim što kreirate i kako to činite. Možda ćete se ponovo vratiti na pitanja data u trećem delu i zapaziti da biste možda na neko od njih sada drugačije odgovorili. Ponovo procenite kako se osećate, kakvi ste u svom životu i da li i dalje imate aspekat na kojem ste radili. Ako vam se čini da se on smanjio, razmislite o tome da li primećujete neke druge neželjene emocije, stanja uma ili navike koje vam sada deluju izraženijim? Ako ih ima, jedan od pristupa bi mogao da bude da se fokusirate na taj aspekt svoje ličnosti i da ponovo uradite ceo proces koji ste upravo završili. Druga mogućnost je da nastavite da radite u jednom području dok dodajete drugo. Kada budete ovladali osnovnim obrascem meditacije, možete da kombinujete emocije na kojima radite na svoj način, baveći se istovremeno sa više aspekata svog ja. Posle mnogo vežbanja ja sada radim na svom celom sopstvu istovremeno, prihvatajući ono što nazivam holistički nelinearni pristup. Naravno, elementi vaše nove sudbine koje želite da kreirate sasvim sigurno će se, takođe, promeniti. Kada se taj novi odnos ili promene u poslu pojave u vašem životu, nećete želeti da se tu zaustavite. Ponekad možete, takođe, da odlučite da promenite donekle svoju meditaciju samo da biste se malo "razmrdali". Verujte svojim instinktima.

Steknite još veće razumevanje Ako to već niste uradili, savetujem vam da odete na moj sajt: www. joedispenza.com, kad god osetite potrebu za novim nadahnućem, jer ćete tu pronaći veliki broj praktičnih oruđa i tehnika da reprogramirate svoje misli i uklonite samoograničavajuće navike kako bi vas to osnažilo da se promenite izunutra. Vaši naredni koraci bi mogli da budu:  Pročitajte moju prvu knjigu (koja je pratilac ove), Razvijte svoj mozak: nauka o promeni uma da biste produbili znanje koje, kao što ste do sada već naučili, prethodi svakom iskustvu. Ova knjiga će vas provesti kroz strukture vašeg mozga, naučiti vas kako vaše misli i emocije postaju čvrsto umrežene i dati vam načine kako možete ne samo da promenite

svoj život već i kako da promenite sebe i postanete osoba kakva ste uvek želeli da budete.  Pohađajte jednu, dve ili sve tri moje radionice koje lično vodim po celom svetu pod nazivom Promenite svoje staro ja.  Učestvujte u nekim od mojih teleseminara uživo, koji uvek sadrže deo s pitanjima i odgovorima.  Proširite osnove svog znanja uz pomoć DVD-a i audio CD-a koji su dati na mom sajtu.

POGLAVLJE 14

POKAZIVANJE KAKO DA SE BUDE TRANSPARENTAN: ŽIVITE SVOJU NOVU REALNOST Kada pokazujete da ste se promenili, vi ste memorisaii unutrašnji poredak koji je veći od bilo čega iz okruženja. To drži vašu energiju visokom, dok ostajete svesno u svojoj realnosti nezavisno od svog tela, nezavisno od okruženja i nezavisno od vremena. Kakvi ćete biti u svom životu? Podsetite sebe na to dok ste sa svojom porodicom, na svom poslu, sa svojom decom, sutra na ručku. Da li možete da sačuvate to promenjeno stanje postojanja? Ako možete da živite svoj život u istoj energiji s kojom ste ga kreirali, onda bi nešto različito trebalo da se ispolji u vašem svetu - to je zakon. Kada su vaši načini ponašanja u skladu s vašim namerama, kada su vaši postupci jednaki vašim mislima, kada vi postanete neko drugi, onda ste vi ispred vremena. Vaše okruženje više ne kontroliše kako mislite i kako se osećate, već to kako mislite i kako se osećate kontroliše vaše okruženje. To je veličina i ona je uvek bila u vama. Kada je ono kako spolja delujete isto kao ono ko ste zaista, vi ste oslobođeni robovanja svojoj prošlosti. A kada je sva ta energija oslobođena, uzgredni efekat te slobode naziva se radost.

Demonstracija: živite kao svoje novo ja Kada je vaše unutrašnje neurohemijsko stanje toliko uređeno i koherentno da nijedan stimulus iz vašeg inkoherentnog spoljašnjeg sveta ne može da poremeti to ko ste, onda vaš um i telo rade u harmoniji. Vi ste sada postali svoje novo

stanje postojanja. Kada memorišete to stanje postojanja - tu novu ličnost - vaš svet i vaša lična realnost počinju da odražavaju te vaše unutrašnje promene. Kada je spoljašnji izraz sopstva jednak unutrašnjem sopstvu, vi krećete ka novoj sudbini. Da li možete da sačuvate promenu u svom životu tako da se vaše telo ne vrati istom umu? S obzirom da su emocije uskladištene u podsvesnom memorijskom sistemu, vaš posao je da svesno održavate svoje telo usklađenim sa svojim novim umom tako da ništa u vašem okruženju ne može da vas emocionalno vrati u tu staru realnost. Vi morate da memorišete to svoje novo ja i insistirate na tome da budete ono tako da ništa u vašoj sadašnjoj realnosti ne može da vas udalji od toga. Upamtite da ćete, kada ustanete posle meditacije, ako ste je uradili kako treba, vi napredovati od razmišljanja ka postojanju. Kada se nalazite u tom stanju postojanja, vi najbolje možete da radite i mislite jednako onome ko ste.

Demonstrirati znači biti to ceo dan Ukratko rečeno, demonstracija je življenje kao da su vaše molitve već uslišene. To znači radovati se novom životu s novim nivoom očekivanja i uzbuđenja. To znači podsećati sebe da morate da budete u istom stanju uma i tela u kojem ste bili kada ste kreirali svoje novo idealno ja. Vi ne možete da kreirate novu ličnost tokom meditacije, a onda da živite kao svoje staro ja ostatak dana. To bi bilo kao da pojedete zdrav obrok ujutru, a onda provedete ostatak dana grickajući brzu hranu. Da bi vam se u realnosti desilo novo iskustvo, morate da uskladite svoje ponašanje sa svojim ciljem: vi tada usklađujete svoje misli i svoja dela. Morate da načinite izbore koji su u skladu s vašim novim stanjem postojanja. Kada to budete demonstrirali, vi fizički primenjujete ono što ste mentalno probali, čineći da telo bude u to uključeno i da radi ono što je um naučio. Dakle, da biste videli znake promene kako se pojavljuju u vašem životu, morate da živite i budete u istoj energiji iz koje ste ga kreirali. Jednostavno rečeno, ako želite da univerzum počne da vam odgovara na nove i neuobičajene načine, energija i um koji demonstrirate u svom životu moraju da budu isti kao energija i um vaše meditacije kao novog idealnog ja. Tada ste povezani, odnosno spojeni u kvantnoj sprezi, s energijom koju ste kreirali u

dimenziji izvan prostora i vremena i to je način na koji privlačite novi događaj u svoj život. Kada su oba aspekta ja usklađena, „vi“ koji živite u tom novom životu je ono ja koje ste konstruisali tokom meditacije. Vi postajete svoje buduće ja koje je postojalo kao potencijal u kvantnom polju. A kada to vaše novo ja koje ste kreirali tokom meditacije odašilje potpuno isti elektromagnetni potpis kao buduće ja koje postajete u svom životu, vi ste sjedinjeni sa tom novom sudbinom. Kada ste fizički jedno s tim svojim budućim ja u sadašnjem trenutku o kojem ste sanjali, vi ćete iskusiti izobilje nove realnosti. Doći će do odgovora višeg poretka.

Radujte se povratnim informacijama koje dobijate Povratna informacija koju doživljavate u svom životu predstavlja rezultat usklađenosti stanja postojanja/energije vašeg kreativnog procesa sa stanjem postojanja/energijom vašeg demonstrativnog procesa. To „postojanje" koje sada demonstrirate vi ste stvorili time što ste bili svoje novo Ja. A kakvu vrstu povratnih informacija bi trebalo da dobijete? Tražite sinhronicitete, prilike, koincidencije, tok, promenu bez ulaganja napora, bolje zdravlje, uvide, otkrića, mistična iskustva i nove odnose, da navedemo neke od njih. Nove povratne informacije će vas nadahnuti da nastavite dalje s onim što ste radili. Kada se pojave spoljašnje povratne informacije kao rezultat vaših unutrašnjih napora, vi ćete sasvim prirodno povezati ono što ste radili u sebi s onim što se dešava izvan vas. To je novi trenutak sam po sebi. On u suštini predstavlja dokaz da vi sada živite po kvantnom zakonu. Bićete zapanjeni kada budete videli da povratne informacije koje dobijate u vidu nekog iskustva predstavljaju direktan rezultat toga što ste radili u sebi na svom umu i svojim emocijama. Kada povežete ono što ste radili u implicitnom svetu s eksplicitnim manifestacijama, vi ćete obratiti pažnju na to i upamtiti šta je bilo to što ste radili da biste proizveli taj efekat i onda ćete to ponovo uraditi. A kada možete da povežete svoj unutrašnji svet s efektima u spoljašnjem svetu, vi ste taj koji „izaziva efekat", umesto da živite na osnovu zakona uzroka i posledice. Vi kreirate realnost.

Sada dolazi test: da li možete da budete ista osoba u svom spoljašnjem okruženju kakva ste bili u svom unutrašnjem dok ste meditirali? Da li možete da budete veći od svog sadašnjeg okruženja koje je povezano s vašom prošlom ličnošću, sećanjima i asocijacijama? Da li ste u stanju da prekinite sa svojim rutinskim reakcijama na iste situacije? Da li ste uslovili svoje telo i uobličili svoj um tako da bude ispred sadašnje realnosti? Ovo je razlog zašto meditiramo - da bismo postali neko drugi u svom životu.

Demonstrirajte svoje novo ja u svom životu Podsetite sebe da tokom dana zadržite svoju energiju kao novo ja. Treba da podstičete sebe da ostanete svesni u različitim trenucima tokom svojih budnih sati. Možete da ostavljate male beleške u svesti na platnu svog života. Na primer: ja želim da zahvalim na različitim aspektima svog života dok se tuširam. Moram da ostanem na istom putu dok se vozim ka poslu tako da ću biti radostan tokom celog putovanja. Kakav ću biti kao svoje novo idealno ja kada vidim svog šefa? Hajde da podsetim sebe da odvojim trenutak za vreme ručka i setim se ko želim da budem. Kada večeras vidim svoju decu, biću raspoložen i imaću izobilje energije i zaista ću se s njima povezati. Želim da odvojim koji minut dok se spremam za spavanje i podsetim sebe ko sam.

Pitanja na kraju dana Ova pitanja predstavljaju jednostavan način da pregledate kako ste demonstrirali svoje novo ja kada se dan završi:     

Kakav sam bio danas? Gde sam odstupio od toga i zašto? Na koga sam reagovao i gde? Kada sam ponovo postao „nesvestan"? Kako da se bolje ponašam sledeći put kada se to desi?

Pre nego što odete u krevet, možda bi bilo dobro da razmišljate gde ste tokom tog dana izgubili svoje novo idealno ja. Kada budete mogli da vidite mesta u svom životu koja vas stimulišu da zaboravite na sve ovo, postavite sebi ova

jednostavna pitanja: "Kad bi se ta situacija ponovo desila, šta bih drugačije uradio?" i: „Koje znanje ili filozofsko shvatanje bih mogao da primenim na te okolnosti ako se ponovo jave?" Kada uspete da dođete do dobrog odgovora i porazmislite o njemu, vi ćete mentalno isprobavati novi element koji zaokružuje još jedan deo vas. Stvaraćete novu neuronsku mrežu u svom mozgu da bi vas pripremila za taj događaj u nekoj budućnosti. Ovaj mali korak će vam pomoći da nadogradite i doterate model svog novog i poboljšanog ja. Zatim možete da to pridodate svojoj jutarnjoj ili večernjoj meditaciji.

Biti transparentan: ići od unutrašnjeg ka spoljašnjem Kada ste transparentni, tada je ono kako spolja izgledate isto kao i ono ko ste zaista i vaše unutrašnje misli i osećanja se odražavaju u vašem spoljašnjem okruženju. Kada uspete da postignete ovo stanje, vaš život i vaš um su sinonimni. To je vaš konačni odnos između vas i svih vaših spoljašnjih kreacija. To znači da vaš život odražava vaš um u svim područjima. Vi ste svoj život i vaš život je odraz vas. Ako je, kao što to tvrdi kvantna fizika, okruženje produžetak uma, onda vaš život sam sebe organizuje da bi odražavao vaš novi um. Transparentnost je stanje istinskog osnaženja u kojem ste vi ostvarili (učinili realnim) svoj san o ličnoj transformaciji. Stekli ste mudrost iz iskustva i veći ste od okruženja iz svoje prošle realnosti. Pokazatelj toga da ste postali transparentni jeste to što nemate previše analitičkih ili kritičkih misli. Vi ne želite da mislite na taj način. To bi vas udaljilo od vašeg sadašnjeg stanja. S obzirom da su spoljni efekti transparencije istinska radost, više energije i sloboda izražavanja, bilo koja misao koja je povezana sa ambicijom ega snizila bi to uzvišeno osećanje u vama.

Doći će trenutak kada... Kada vaš život počne da se odvija s tim novim i čudesnim događanjima u njemu, doći će jedan trenutak u kom ćete osetiti strahopoštovanje. čuđenje i potpunu budnost kada budete shvatili da je vaš um to kreirao. U svom zanosu vi

ćete se iz te perspektive osvrnuti unazad na ceo svoj život i nećete vile ništa želeti da promenite. Nećete žaliti ni zbog kog svog postupka niti se osećati loše zbog bilo čega što vam se desilo jer će u tom trenutku sve za vas imati smisla. Videćete kako vas je vaša prošlost dovela do tog uzvišenog stanja. Kao rezultat napora koje ste uložili, svest većeg uma je počela da bude vaš svesni um; njena priroda je postala vaša priroda. Vi postajete više božanski. To je ono ko ste vi zaista. To je vaše prirodno stanje postojanja. Isto tako, dok taj nevidljivi davalac života počinje da se kreće kroz vas, vi ćete se osećati više kao vi nego ikada pre. One traume koje su proizvele emocionalne ožiljke izbacile su vašu istinsku ličnost iz centra. Postali ste komplikovaniji, više polarisani, više podeljeni, više nekonzistentni i više predvidivi. Kada uspete da dememorišete te emocije preživljavanja koje snižavaju frekvenciju uma i tela, vi se podižete ka višem elektromagnetskom izražaju i sada vas pokreće veća frekvencija. Vi oslobađate sebe time što otključavate vrata da biste načinili prostor za veću moć koja postaje vi. Na kraju, to ste vi i vi ste to. Vi ste jedno. I vi osećate koherentnu energiju koja se naziva ljubav. Unutar toga se zatim manifestuje bezuslovno stanje. *** Onda kada se s tim povežete i pijete s izvora svesti, mogli biste da iskusite jedan paradoks. Sasvim je moguće da će doći do takvog osećanja lične celovitosti da će vam biti teško da želite bilo šta. Ova dihotomija je za mene predstavljala pravo otkrovenje. Sve želje nastaju na osnovu toga što se nešto nema, bilo da je to neka osoba ili stvar, neko mesto ili neko vreme. Kada sam se zaista povezao s tom višom svešću, imao sam trenutke kada mi je bilo teško da pomislim na bilo šta drugo zato što sam se tako divno osećao. Osećao sam se toliko potpunim da bilo koja misao koja bi me udaljila od toga ne bi bila vredna toga da se udaljim od tog mesta na kojem sam se nalazio. Ironija je da, jednom kada stignete do tog mesta i iz njega kreirate, vama više ništa nije potrebno zato što su osećaj nemanja i praznine iz kojih ste želeli te stvari sada eliminisani i zamenjeni osećajem celovitosti. Kao rezultat toga, vi samo želite da ostanete u tom osećanju ravnoteže, ljubavi i koherencije.

To je po mom mišljenju početak istinske bezuslovne ljubavi. Osećanje smisla, ljubavi i strahopoštovanja prema životu bez ikakve potrebe za nečim spoljašnjim za nas je sloboda. To znači više ne biti vezan za spoIjašnje elemente. To je osećanje koje je toliko koherentno da kritikovati drugoga ili emocionalno reagovati na život i menjati se iz tog stanja znači kompromitovati sebe. Tada veća svest s kojom smo svi povezani počinje da se kreće iz nas i mi počinjemo da izražavamo to kroz sebe. Mi se krećemo od ljudskog ka božanskom. Mi postajemo više nalik tome. Imamo više ljubavi, više svesti, više moći, više velikodušnosti, više ljubaznosti i više zdravlja. To je taj viši um. Nešto drugo zapanjujuće počinje, takođe, da se dešava. Kada se osećate uzdignuto i radosno, osećate se toliko divno da počinjete da želite da podelite to osećanje s nekim. A kako možete da podelite takva uzvišena osećanja? Vi dajete. Mislite: „Osećam se toliko divno i radosno da želim da se i ti osećaš tako. Evo ti to na dar.“ I počećete da dajete tako da drugi mogu da osete taj dar koji izražavate iz sebe. Vi ste nesebični Zamislite svet koji bi bio takav. Međutim, ako možete da uobličite novu realnost iz tog unutrašnjeg reda i celovitosti, onda morate da znate da ćete kreirati iz stanja postojanja u svesti koja više nije odvojena od onoga što želite. Vi ste u apsolutnom jedinstvu sa svojom kreacijom. A ako u to možete da uđete i zaboravite na sve što je povezano s vašim starim ja, osetićete toliko oduševljenje da ćete početi da uviđate da je kreacija na koju se fokusirate vaša. Delovaće vam kao da ste udarili tenisku lopticu na pravom mestu ili uspeli da se parkirate na uskom prostoru ne gledajući u retrovizor. To jednostavno deluje onako kako treba. Vi na neki način to znate. *** Evo kako ja završavam svoju svakodnevnu meditaciju i predlažem vam da to takođe radite: Sada sklopite oči. Postanite svesni da postoji inteligencija koja je u vama i oko vas. Upamtite da je ona realna. Razmišljajte o tome da vas ta svest opaža i da je svesna vaših namera. Setite se da je to tvorac koji postoji izvan vremena i prostora. Na svom putovanju prevazilaženja žudnji tela i uma vi ste stigli do ovog poslednjeg koraka. I mada je ta svest realna i postoji, umolite je da vam da neki znak kako bi vam stavila do znanja da ste uspostavili kontakt s njom. Recite

Tvorcu: "Ako sam te ja danas podražavao na bilo koji način kao kreator, pošalji mi znak u obliku neke povratne informacije u mom svetu da bi mi stavio do znanja da si zapazio moje napore. Učini to na način koji najmanje očekujem, koji me budi iz sna i ne ostavlja ni traga sumnje da potiče od tebe, tako da mogu da osetim nadahnuće da sutra to ponovo uradim." Dozvolite mi da vas podsetim na ono što sam rekao u poglavlju o kvantnoj fizici. Ako vam povratna informacija bude došla na način koji ste mogli da očekujete ili predvidite, onda to nije ništa novo. Oduprite se iskušenju da pripišete novinu i nepredvidivosti onome za šta duboko u sebi znate da je poznato. U svom novom životu morate da budete zapanjeni na neki način i da vas to potpuno iznenadi - ne time što je to vama došlo, nego načinom na koji vam je došlo. Kada doživite iznenađenje, vi se budite iz sna i novina onoga što se desilo toliko je uzbudljiva da privlači svu vašu pažnju. Vi se uzdižete iznad svojih uobičajenih osećanja. "Da ne ostane ni traga sumnji" znači da to mora da bude toliko kul i zabavno da vi znate da ono što radite zaista funkcioniše. Vi želite da znate da taj neuobičajeni događaj dolazi od većeg uma i da to ne može da bude ništa drugo.

Krajnji eksperiment Vi sada imate odnos s višom svešću zato što vam ona odgovara i vi znate da ono što radite u sebi utiče na ono što je "spolja”. Kada to znate, trebalo bi da budete podstaknuti da to sutra ponovo uradite. U suštini, vi sada možete da koristite tu emociju novog iskustva kao novu energiju i kojom kreirate svoj sledeći ishod. Vi postajete nalik naučniku ili istraživaču i eksperimentišete u svojim životom i merite rezultate svojih napora. Naš cilj u životu nije da budemo dobri, da zadovoljimo Boga, da budemo lepi, da budemo popularni ili da budemo uspešni. Naš cilj je da skinemo masku i fasadu koja blokira protok te inteligencije i da izrazimo taj veći um kroz sebe. Da osnažimo sebe ulaganjem napora u kreativnost i da postavljamo veća pitanja koja će nas neminovno dovesti do bogatije sudbine: da očekujemo čudo umesto najgoreg mogućeg scenarija i da živimo kao da se ta moć zalaže za nas; da razmišljamo o neuobičajenom, da razmatramo svoja postignuća u korišćenju te nevidljive moći i da otvorimo svoj um ka proširenijim mogućnostima - sve to

dovodi do toga da mi razvijamo sebe i dopuštamo da više od tog uma dođe kroz nas. Tako, na primer, to što smo istinski izlečili sebe od neke bolesti trebalo bi da nas sasvim prirodno dovede do postavljanja složenijih pitanja kao što su: "Da li mogu da iscelim nekog drugog svojim dodirom? A ako u tome uspem, da li je moguće da iscelim nekoga koga volim iz daljine?" A onda kada ovladate tom mogućnošću zato što ste promenili fizičku materiju te osobe, mogli biste da se zapitate: "Mogu li da kreiram nešto ni iz čega?" Koliko još daleko možemo da odemo? Ne postoji kraj toj avanturi. Mi smo ograničeni samo pitanjima koja postavljamo, znanjem koje pohvatamo i svojom sposobnošću da zadržimo to da nam um i telo budu otvoreni.

POGOVOR

NASELITE SEBE Jedna od najvećih laži u koju smo počeli da verujemo u vezi sa sobom i svojom istinskom prirodom jeste ta da mi nismo ništa više od fizičkog bića koje definiše materijalna realnost, lišeno dimenzije, vitalne energije i odvojeno od Boga - a verujem da ste do sada shvatili da je Bog u nama i oko nas. Skrivanje istine o našem pravom identitetu ne samo da od nas pravi robove već nam sugeriše da smo mi konačna bića koja živimo u linearnom životu bez prave svrhe. Tvrdnja da ne postoje druga područja i drugi život izvan našeg fizičkog sveta i da mi nemamo nikakvu kontrolu nad svojom sudbinom nije "istina" u koju vi i ja treba da verujemo. Nadam se da ste postali osnaženi zahvaljujući delićima znanja datim u ovoj knjizi i da će vam to pomoći da uvidite ko ste zaista. Vi ste multidimenzionalno biće koje kreira svoju realnost. Moj posao u ovoj knjizi bio je da vam pomognem da prihvatite ovu ideju kao zakon i svoje novo uverenje. Da biste stvorili svoje novo ja, moraćete da izgubite svoj um i kreirate novi. Ipak, kada u potpunosti odbacite stari dobro poznati život i um i počnete da kreirate novi, nastaje jedan trenutak između ta dva sveta koji je lišen svega što poznajemo i tada većina ljudi pojuri da izađe iz te praznine i vrati se natrag u ono što im je poznato. To mesto neizvesnosti - nepoznatog - za sve revolucionare, mistike i svece bilo je plodno tlo. Živeti u području nepredvidljivog znači biti svi potencijali istovremeno. Da li možete da se osećate prijatno u tom praznom prostoru? Ako možete, vi ste postali neksus velike kreativne moći, odnosno „ja sam".

Trenutak kada biološki, energetski, fizički, emocionalno, hemijski, neurološki i genetski promenimo sebe i prestanemo da živimo na osnovu nesvesnog potvrđivanja da su nadmetanje, borba, uspeh, slava, fizička lepota, seksualnost, posedovanje i moć sve u životu, trenutak je kada zbacujemo sa sebe okove svetovnog. Plašim se da nas je onaj takozvani „recept za najveći uspeh u životu" terao da stalno gledamo izvan sebe tražeći odgovore i istinsku sreću, a zapravo su pravi odgovori i istinska sreća uvek bili isključivo u nama samima. Dakle, gde i kako mi pronalazimo svoje istinsko ja? Da Ii kreiramo takozvanu personu, koja se oblikuje na osnovu asocijacija koje stvaramo u vezi sa svojim spoljašnjim okruženjem, koja onda nastavlja tu laž? Ili se identifikujemo s nečim u sebi što je podjednako realno kao i sve ono izvan nas i kreiramo svoj jedinstveni identitet koji ima svest i um koji možemo da podražavamo? Taj beskonačni izvor informacije i inteligencije, kako lične, tako i univerzalne, urođen je svim ljudskim bićima. To je energetska svest koja je ispunjena tolikom koherencijom da, dok se kreće kroz nas, mi možemo samo da je nazovemo ljubav. Kada se vrata otvore, njena frekvencija nosi toliko vitalnu informaciju da ona menja ono ko smo iznutra. To je iskustvo za koje treba živeti. Nadam se da znate da ste vi uvek mogli da joj pristupite ako to odaberete. Međutim, ako živite kao materijalista, onda ćete imati problem s njenim postojanjem. Zašto? Pa, realisti koriste svoja čula da bi definisali realnost; ako ne mogu da je vide, okuse, namirišu, dodirnu ili čuju, onda po njihovom mišljenju ona ne postoji, zar ne? Ta dualnost predstavlja savršen način da ljudi ostanu izgubljeni u iluziji. Sve što je potrebno jeste držati njihovu pažnju fokusiranu na spoljašnju realnost koja je toliko senzualno prijatna ili haotična da im ulaženje u sebe deluje previše teškim. Vaša pažnja je tamo gde je vaša energija. Usmerite svu svoju pažnju na spoljašnji materijalni svet i to postaje vaša investicija u realnosti. Nasuprot tome, naredite svojoj svesti da razvije dublji aspekt vas samih i vaša energija će proširiti tu realnost. Vi kao ljudsko biće imate slobodu da usmerite svoju svest ka bilo čemu. Razvijanje svoje sposobnosti da upravljate ovim obiljem moći i ispravno ga koristite predstavlja dar. Ma gde da usmerite svoje misli i svoju svest, to postaje realnost. Ako prestanete da verujete da je ta misao realna, zapašćete u materijalizam i nećete uraditi ono što treba da uradite. Izabraćete neku emocionalnu zavisnost

ili naviku da biste dobili momentalno zadovoljenje i onda ćete ubediti sebe da ova mogućnost i ne postoji. Tu sada nastaje dilema: buduća realnost koju kreiramo u svom umu još uvek nam ne daje nikakve senzorne povratne informacije, a po kvantnom modelu, naša čula bi trebalo da budu poslednja koja će iskusiti ono što kreiramo. Zbog ovoga mnogi od nas ponovo čine materijalizam svojim zakonom i opet postaju nesvesni. Želim da vas podsetim da sve materijalne stvari potiču od nevidljivog polja nematerijalnog koje je izvan prostora i vremena. Jednostavno rečeno, kada posadite seme u ovom svetu, vi vidite da ono vremenom daje plodove. Ako možete da iskusite san toliko potpuno u svom umu i emociju u unutrašnjem svetu potencijala, onda se to već dogodilo. Samo se prepustite jer to mora da proklija u vašem spoljašnjem životu. To je zakon. Međutim, sada nastupa najteži deo celog ovog procesa: naći ili odvojiti vreme za vaše dragoceno ja da ono to zaista učini. To je to. Mi smo božanski kreatori. To je ono što radimo kada smo nadahnuti i kada želimo da saznamo više. Međutim, mi smo takođe bića navike. Mi razvijamo naviku za sve. Posedujemo tri mozga koja nam omogućavaju da evoluiramo od znanja ka iskustvu, pa onda ka mudrosti. Možemo da učinimo to što smo naučili implicitnim pomoću ponavljanja iskustva i možemo da naučimo telo da postane um - to je naša definicija navike. Problem je u tome što smo stvorili navike koje ograničavaju našu istinsku veličinu. Emocije preživljavanja koje izazivaju ogromnu zavisnost dovode do toga da živimo s ograničenjima, osećajući se odvojenim od Izvora i zaboravljajući na to da smo kreatori. U stvari, stanja uma koja su povezana sa stresom zapravo su razlog zašto nas kontrolišu naše emocije, zašto živimo po najnižem mogućem zajedničkom imenitelju energije i drže nas zarobljenim uverenja čija je osnova strah. Ta takozvana normalna psihološka stanja prihvata većina ljudi kao uobičajena i opšta. To su istinska „izmenjena stanja" svesti. Dakle, želim da naglasim da su strepnja, depresija, frustracija, ljutnja, krivica, bol, zabrinutost i tuga - emocije koje stalno imaju milijarde ljudi - razlog zašto masa ljudi živi život koji je izvan ravnoteže i udaljena od svog istinskog ja. Možda su ta takozvana izmenjena stanja svesti koja se postižu tokom meditacije i u nekim mističnim trenucima u stvari "prirodna* ljudska stanja svesti kojima

bi trebalo da težimo i da redovno živimo u njima. Ja ovo prihvatam kao svoju istinu. Došlo je vreme da se probudimo i da budemo živi primer te istine. Nije dovoljno samo prihvatiti to uverenje već ga treba živeti, izražavati i iskazivati u svim područjima života. Kada vi i ja otelotvorimo te ideje kao istinu i načinimo ih svojom navikom, onda one postaju deo nas. S obzirom da smo mi umreženi tako da stvaramo navike, zašto onda ne bismo načinili istinsku veličinu, saosećanje, genijalnost, osnaženje, ljubav, svesnost, velikodušnost, isceljenje, kvantnu manifestaciju i božansko svojim novim navikama? Oguliti slojeve ličnih emocija koje smo odlučili da memorišemo kao svoj identitet; odbaciti svoja sebična ograničenja kojima smo dali toliku moć; napustiti lažna uverenja i percepcije prirode realnosti i sopstva; prevladati svoje neurološke navike i destruktivne crte koje neprestano podrivaju našu evoluciju; odbaciti stavove koji su nas sprečavali da saznamo ko smo zaista... sve je to deo pronalaženja istinskog sopstva. Postoji jedan aspekt sopstva koji je dobronameran i koji čeka iza svih ovih velova. To je ono ko smo kada ne osećamo nikakvu pretnju; kada nemamo straha; kada ne pokušavamo da sve zadovoljimo; kada se ne nadmećemo da bismo uspeli i ne pokušavamo da stignemo na vrh po svaku cenu; kada jadikujemo zbog prošlosti; kada se osećamo inferiorno, beznadežno, očajno ili pohlepno, da navedem samo ponešto. Kada prevladamo i odbacimo ono što stoji na našem putu ka beskonačnoj moći sopstva, mi demonstriramo plemenitost i to ne samo za sebe već za celo čovečanstvo. Dakle, najveća navika koju ćete ikada odbaciti jeste navika da budete ono ko ste, a najveća navika koju ćete ikada kreirati jeste navika da izražavate božansko kroz sebe. Tada vi naseljavate svoju istinsku prirodu i identitet. Eto, to znači naseliti sebe.

DODATAK A

INDUKCIJA S DELOVIMA TELA (PRVA NEDELJA)

Sada možete da postanete svesni prostora koji vaše usne zauzimaju u prostoru i možete da osetite volumen prostora u kojem su vaše usne... u prostoru... I sada možete da osetite prostor koji vaša vilica zauzima u prostoru... možete li da primetite volumen prostora u kojem se nalazi cela vaša vilica... u prostoru... A sada možete li da osetite prostor koji vaši obrazi zauzimaju u prostoru... i gustinu prostora koji vaši obrazi zauzimaju... u prostoru... A sada zapazite prostor koji vaš nos zauzima u prostoru. Da li možete da osetite volumen prostora koji vaš nos zauzima... u prostoru... A sada možete li da osetite prostor koji vaše oči zauzimaju u prostoru i možete li da osetite volumen prostora u kojem su vaše oči... u prostoru... A sada možete li da obratite pažnju na prostor koji vaše celo čelo zauzima u prostoru, sve do vaših slepoočnica... da li možete da osetite volumen prostora koji vaše celo čelo zauzima... u prostoru.. A sada možete li da zapazite prostor

koji vaše celo lice zauzima u prostoru... Možete li da osetite gustinu prostora u kojem je vaše celo lice... u prostoru... A sada možete li da zapazite prostor koji vaše uši zauzimaju u prostoru... Možete li da osetite volumen prostora u kojem su vaše uši... u prostoru... A sada možete li da osetite prostor koji vaša cela glava zauzima u prostoru... Možete li da osetite volumen prostora u kojem je cela vaša glava... u prostoru... A sada možete li da zapazite volumen prostora koji vaš vrat zauzima u prostoru... I možete li da osetite gustinu prostora u kojem je ceo vaš vrat... u prostoru... A sada možete li da zapazite prostor koji vaš ceo gornji deo tela zauzima u prostoru; gustinu prostora u kojem su vaše grudi, vaša rebra, vaše srce i pluća, sve do vaših leđa i plećki, pa do vaših ramena... možete li da osetite volumen prostora u kojem se vaš ceo gornji deo tela nalazi... u prostoru... A sada možete li da postanete svesni prostora koji vaše ruke zauzimaju u prostoru i težine prostora u kojem se nalaze vaše ruke... u prostoru... vaša ramena, vaše ruke, sve do lakata i nadlaktica; gustinu vaših zglobova i šaka. Možete li da primetite težinu prostora u kojem se nalaze cele vaše ruke... u prostoru... A sada možete li da osetite volumen prostora koji vaš ceo donji deo tela zauzima u prostoru... vaš stomak, vaše slabine, vaša rebra, sve dole do donjeg dela tela i vaše kičme... možete li da osetite volumen prostora u kojem je vaš ceo donji deo tela... u prostoru... A sada možete li da osetite gustinu prostora koji vaše noge zauzimaju u prostoru... sve do zadnjice, prepona, bedara, gustinu prostora u kojem su vaša kolena, težinu vaših potkolenica i vaših listova. Da li možete da zapazite volumen prostora koji vaši nožni zglobovi i stopala sve do nožnih prstiju - vaše cele noge - zauzimaju... u prostoru... A sada možete li da zapazite prostor koji vaše celo telo zauzima u prostoru., možete li da osetite gustinu prostora u kojem je celo vaše telo... u prostoru.. A sada možete li da osetite prostor oko svog tela u prostoru i možete li da zapazite volumen prostora koji prostor oko vašeg tela

zauzima u prostoru i mo탑ete li da osetite prostor u kojem je taj prostor... u prostoru... A sada mo탑ete li da osetite prostor koji ova cela soba zauzima u prostoru... Mo탑ete li da osetite volumen prostora koji zauzima ta soba, u celom prostoru... A sada mo탑ete li da osetite prostor koji ceo taj prostor zauzima u prostoru, i volumen prostora u kojem je taj prostor... u prostoru...

DODATAK B

INDUKCIJA S PODIZANJEM NIVOA VODE (PRVA NEDELJA)

Vaš posao u ovoj indukciji jeste da se potpuno prepustite u svom telu i dopustite toploj vodi da dovede do opuštanja vaših tkiva i dozvolite sebi da osetite kako vas ta tečnost obuzima. Preporučujem vam da sedite na stolici s nogama ravno na podu, a rukama na kolenima. Zamislite toplu vodu kako počinje da se podiže u sobi— prvo, dok prekriva vaša stopala i članke, osetite toplotu svojih stopala dok su uronjeni u tu vodu... A onda dopustite vodi da se podigne, prelazeći preko vaših listova i cevanica, tačno preko kolena i osetite težinu svojih nogu od stopala ka listovima, pod vodom... Pustite sebi da se opustite dok voda dopire do vaših kolena i podiže se preko vaših bedara... dok okružuje vaša bedra, osetite kako su vam ruke uronjene u tu toplu vodu, osetite kako toplota obuzima članke na rukama i nadlaktice... Sada postanite svesni smirujuće vode dok okružuje vašu zadnjicu, vaše prepone i unutrašnji deo bedara... I dok se voda podiže naviše prema vašem struku, osetite kako ona prekriva vaše nadlanice i laktove...

Dok topla voda nastavlja da se penje do vašeg solarnog pleksusa, zapazite kako se kreće do donjeg dela vaših ruku... Sada osetite težinu svog tela uronjenog u tu toplu tečnost sve do vaših rebara i osetite kako prekriva vaše ruke... A sada dopustite toj vodi da okruži vaš grudni koš i pređe preko vaših pleća... Dok se nivo vode podiže sve do vašeg vrata, dopustite da vam prekrije ramena... i od vrata nadole, osetite težinu i gustinu svog tela uronjenog u tu toplu tečnost... Sada dok se voda penje uz vaš vrat, osetite vrat kako je potopljen u vodi sve do brade... I dopustite toj smirujućoj vodi da prede preko vaših usana i oko zadnjeg dela vaše glave... Dok se podiže preko vaše gornje usne i preko vašeg nosa, opustite se i dopustite joj da vas prekrije tako da je toplina vode sada tačno ispod vaših očiju... Dopustite toj vodi da se popne preko vaših očiju i osetite kako je sve od vaših očiju nadole uronjeno u tu toplu tečnost Osetite je kako se penje oko vašeg čela, iznad vrha glave; i dok taj prečnik postaje sve manji i manji, dopustite joj da se podigne iznad vaše glave... A sada se prepustite toj toploj opuštajućoj vodi i dopustite sebi da osetite svoje telo u njegovom bestežinskom stanju, zagrljenog tom vodom. Dopustite svom telu da oseti gustinu sebe uronjenog u tu tečnost... Osetite volumen te vode oko svog tela i prostor koje vaše telo zauzima pod vodom. Neka vaša svesnost obuhvati celu sobu, uronjenu pod vodom. Osetite prostor koji je ispunjen tom sobom, prekriven toplom vodom... i nekoliko trenutaka samo osećajte svoje telo kako pluta u tom prostoru...

DODATAK C

VOĐENA MEDITACIJA: SPAJANJE SVEGA ZAJEDNO (OD DRUGE DO ČETVRTE NEDELJE)

Započnite s meditacijom indukcije s delovima tela datom u dodatku A ili indukcijom s podizanjem nivoa vode datom u dodatku B ili bilo kojom drugom metodom koju ste ranije koristili ili sami osmislili. Sklopite oči i nekoliko puta duboko i polako udahnite i izdahnite da biste opustili svoj um i telo. Dišite kroz nos, a izdišite kroz usta. Neka vam dah bude dug, spor i postojan. Ritmično udišite i izdišite sve dok ne uđete u sadašnjost. Kada se nalazite u sadašnjem trenutku, vi ulazite u svet mogućnosti... Postoji moćna inteligencija u vama koja vam daje život, koja vas neizmerno voli. Kada je vaša volja usklađena s njenom voljom, kada je vaš um usklađen s njenim umom, kada je vaša ljubav prema životu usklađena s njenom ljubavlju prema životu, ona vam uvek odgovara. Ona će se kretati u vama i oko vas i vi ćete videti dokaze u svom životu kao rezultat svojih napora. Biti veći od svog okruženja, biti veći od okolnosti u svom životu, biti veći od oseća-

nja koja ste memorisali u svom telu, misliti veće nego što je telo, biti veći od vremena... to znači da se vi držite za skute božanskog... Dakle, vaša sudbina je odraz, odnosno kokreacija većeg uma. Volite dovoljno sebe da biste to učinili...

Druga nedelja Prepoznavanje. Vi ne možete da kreirate novu budućnost dok se i dalje držite emocija iz prošlosti. Koja je bila emocija koju ste želeli da dememorišete? Upamtite kako tu emociju osećate u svom telu i prepoznajte poznato stanje uma koje pokreće ta emocija... Priznavanje. Vreme je da otkrijete moć u sebi, uvedete sebe u nju i kažete joj šta želite da promenite u vezi sa sobom. Počnite da joj priznajete ko ste bili i šta ste krili. U svom umu razgovarajte s njom. Upamtite da je ovo realno. Ona vas već poznaje. Ona vas ne kritikuje. Ona vas samo voli... Recite joj: "Univerzalna svesti u meni i oko mene, ja sam bio _______i ja zaista želim da promenim to ograničeno stanje postojanja..." Izjavljivanje. Vreme je da oslobodite svoje telo od uma, da uklonite jaz između toga kako delujete spolja i onoga ko ste zaista, da oslobodite energiju. Oslobodite svoje telo od poznatih emocionalnih veza koje vas drže povezanim sa stvarima, mestima i osobama u vašoj prošlosti i sadašnjoj realnosti. To je trenutak kada oslobađate svoju energiju. Želim da naglas kažete emociju koju želite da promenite i uklonite je iz svog tela i svog okruženja. Recite to sada... Prepuštanje. Sada je vreme da prepustite to stanje postojanja većem umu i zamolite ga da razreši to na način koji je odgovarajući za vas. Da li možete da prepustite kontrolu većem autoritetu koji već poseduje sve odgovore? Prepustite se ovom beskonačnom umu i shvatite da je ta inteligencija apsolutno realna. Ona samo čeka s divljenjem i spremno. Ona odgovara kada je zamolite za pomoć. Predajte svoja ograničenja toj sveznajućoj inteligenciji, jednostavno otvorite vrata, podignite ruke i potpuno se prepustite. Neka ona preuzme vaša ograničenja od vas. "Beskonačni ume, ja ti prepuštam svoj_______ . Uzmi od mene i razreši tu emociju svo jom velikom mudrošću. Oslobodi me od okova moje prošlosti." Sada se samo osećajte onako kako biste se osećali kad biste znali da je taj um preuzeo tu memorisanu emociju od vas...

Treća nedelja Posmatranje i podsećanje. Sada ćemo da se pobrinemo za to da nijedna misao, nijedno ponašanje, nijedna navika koja dovodi do toga da se vratite svom starom ja ne prođe neopaženo s vaše strane. Da biste bili sigurni u to, postanite svesni tih nesvesnih stanja uma i tela - kako ste obično razmišljali kad ste se tako osećali? Šta ste govorili sebi? Kojem glasu ste verovali, a više ne želite da ga prihvatite kao svoju realnost? Zapažajte te misli... Počnite da odvajate sebe od tog programa. Kako ste se nekada ponašali? Kako ste govorili? Postanite svesni tih nesvesnih stanja do tolike mere da vam ona više nikada ponovo ne promaknu nezapažena... Ako ste počeli da objektivizujete subjektivni um i ako ste započeli da zapažate program, to znači da vi više niste taj program. Svesnost je vaš cilj. Podsetite sebe ko više ne želite da budete, kako više ne želite da razmišljate, kako više ne želite da se ponašate i kako više ne želite da se osećate. Dobro se upoznajte sa svim aspektima svoje stare ličnosti i samo posmatrajte. S čvrstom namerom odlučite da više nećete biti ta osoba i pustite da energija vaše odluke postane iskustvo koje možete da zapamtite... Ponovno usmeravanje. Sada je vreme da igrate "igru promene". Želim da zamislite tri scenarija u svom životu kada biste mogli da počnete da se ponovo osećate kao svoje staro ja i, kada to budete učinili, želim da kažete: "Promeni se!" i to glasno. Kao prvo, zamislite da je jutro i da se tuširate i, dok se spremate za svoj dan, iznenada primećujete to poznato osećanje kako počinje da se javlja. Ako u trenutku kada to zapazite, kažete: »Promeni se!" - da, tako je, vi to menjate. Zbog toga što, ako živite vođeni tom emocijom, vi ne volite sebe. Nema nikakve koristi slati signale istim genima na isti način. A već znate, nervne ćelije koje se više ne ispaljuju zajedno, više se zajedno i ne povezuju. Vi to kontrolišete... Kao sledeće, želim da vidite sebe usred svog dana. Vi se vozite putem i iznenada to poznato osećanje kojim pokrećete poznate misli počinje da se javlja i šta vi tada radite? Vi kažete: „Promeni se!" Tačno, vi se menjate. Zbog toga što je nagrada u vidu toga da ste zdravi i srećni toliko mnogo važnija od vraćanja svom starom ja. I, uzgred budi rečeno, živeti vođeni tom emocijom nikada nije pokazivalo da vi volite sebe. I svaki put kad promenite svoje stanje,

vi znate da nervne ćelije koje se više ne ispaljuju zajedno više se zajedno i ne povezuju i tako više ne uključuju iste gene na iste načine... Sada želim da igrate igru promene još jednom. Želim da vidite sebe kako se spremate za spavanje i povlačite prekrivač s kreveta i, dok ležete na njega, vi primećujete da to poznato osećanje dolazi i ono vas dovodi u iskušenje da se ponašate kao svoja stara ličnost i šta ćete vi onda da uradite? Vi ćete reći: "Promeni se!“ Tačno tako. Zbog toga što nervne ćelije koje se više ne ispaljuju zajedno više se ne povezuju zajedno. Slanje signala istim genima na iste načine ne pokazuje da osećate ljubav prema sebi, a niko i ništa nije vredno toga. Vi to kontrolišete...

Četvrta nedelja Kreiranje. Koji je najveći mogući vaš izraz? Kako bi ta velika osoba mislila i ponašala se? Kako bi takva osoba živela? Kako bi voiela? Kako uopšte izgleda veličina?... Želim da uđete u to stanje postojanja. Vreme je da promenite svoju energiju i pošaljete potpuno novi elektromagnetni potpis. Kada promenite svoju energiju, vi menjate svoj život. Neka misao postane iskustvo i neka iskustvo proizvede uzvišenu emociju tako da vaše telo počinje da emocionalno veruje da vaše buduće ja već sada živi... Dopustite sebi da uključite nove gene na nove načine; pošaljite emocionalno unapred signal telu pre realnog događaja; dopustite sebi da se zaljubite u svoje novo idealno ja; otvorite svoje srce i počnite da ponovo uslovljavate svoje telo za novi um... Neka vaše unutrašnje iskustvo postane raspoloženje, a onda temperament i na kraju nova ličnost.. Uđite u novo stanje postojanja... Kako biste se osećali kad biste bili ta osoba? Vi ne možete da ustanete kao ista osoba koja je sela i počela da meditira. Morate da osećate toliko veliku zahvalnost da vaše telo počne da se menja unapred pre tog događaja i prihvati da je već postalo to novo idealno ja. Postanite to... Osnaženi, slobodni, neograničeni, kreativni, genijalni, božanski to je ono ko ste...

Kad se budete osetili ovako, memorišite to osećanje; upamtite to osećanje. To je ono ko vi zaista jeste... Sada oslobodite to u polje za trenutak; samo pustite... Probanje. Sada, kao oni ljudi koji su mentalno svirali na klaviru i promenili svoj mozak i učesnici u vežbi s prstima koji su promenili svoje telo, hajde da to ponovo uradimo. Da li možete da ponovo kreirate svoje novo ja ni iz čega?... Hajde da ispalimo i umrežimo novi um i ponovo uslovimo telo za novu emociju. Dobro se upoznajte s novim stanjem uma i tela. Šta je najveći izraz vašeg ja? Dopustite sebi da počnete da ponovo mislite kao to novo idealno ja... Šta biste rekli sebi, kako biste hodali, kako biste disali, kako biste se kretali, kako biste živeli, šta biste osećali? Dopustite sebi da se emocionalno osećate kao to svoje novo ja, tim pre jer počinjete da ulazite u novo stanje postojanja... Vreme je da ponovo promenite svoju energiju i upamtite kako se osećate kada ste ta osoba. Proširite svoje srce... Ko želite da budete kada otvorite oči? Vi šaljete signale novim genima na nove načine. Ponovo se osetite osnaženim. Uđite u novo stanje postojanja; novo stanje postojanja je nova ličnost; nova ličnost kreira novu ličnu realnost... Sada kreirate novu sudbinu. Iz tog uzvišenog stanja uma i tela vreme je da vladate materijom kao kvantni posmatrač svoje nove realnosti. Osetite se nepobedivim, moćnim, inspirisanim i ispunjenim radošću. ... Iz ovog novog stanja postojanja, stvorite sliku nekog događaja koji želite da doživite i dopustite da ta slika postane nacrt vaše budućnosti. Posmatrajte tu realnost i dopustite da čestice, kao talasi mogućnosti, kolabiraju u neki događaj u vašem životu koji se naziva iskustvo. Vidite to, ovladajte time, držite to i onda pređite na sledeću sliku... Dopustite da vaša energija postane povezana s tom sudbinom. Taj budući događaj mora da vas pronađe zbog toga što ste ga vi kreirali svojom energijom. Pustite sebe i kreirajte budućnost koju želite u sigurnosti, poverenju i znanju... Nemojte da analizirate; nemojte da pokušavate da zaključite kako će se to dogoditi. Nije vaš posao da kontrolišete ishod. Vaš posao je da kreirate i

prepustite detalje većem umu. Dok vidite svoju budućnost kao posmatrač, jednostavno blagoslovite svoj život svojom energijom... U tom stanju zahvalnosti budite jedno sa svojom sudbinom i u novom stanju uma i tela. Zahvalite na novom životu... Osećajte se onako kako ćete se osećati kada se te stvari manifestuju u vašem životu zato što živeti u stanju zahvalnosti znači živeti u stanju primanja. Osetite se kao da su vaše molitve već uslišene... Na kraju, vreme je da se okrenete toj moći u sebi i zamolite je da vam pošalje neki znak u vašem životu: ako ste danas podražavali taj veći um kao kreator koji posmatrajući stvara svoj život i uspostavili ste kontakt sa njom i ona je posmatrala vaše napore i namere, onda bi trebalo da pokaže uzrok u vašem životu. Znajte da je ona realna, da ona postoji i da vi sada imate dvosmernu komunikaciju s njom. Zamolite je da taj znak iz kvantnog polja dođe na način koji najmanje očekujete, da vas on iznenadi i ostavi bez traga sumnje da je to novo iskustvo došlo od univerzalnog uma kako biste time bili podstaknuti da to ponovo učinite. Želim da sada zamolite da dobijete znak... A sada vratite svoju svest natrag u to novo telo u novom okruženju i u potpuno novoj vremenskoj liniji. I onda kada ste spremni, vratite natrag svoju svest u beta talase. Onda možete da otvorite oči.

IZJAVE ZAHVALNOSTI Ono što dovodi do toga da naši snovi postanu realnost (sem onoga o čemu smo govorili u ovoj knjizi) jesu ljudi kojima smo okruženi i s kojima delimo svoju viziju, koji prihvataju iste ciljeve, koji nas podržavaju na najjednostavnije načine, koji pokazuju odgovornost i koji su istinski nesebični. Imao sam sreće tokom ovog kreativnog procesa da imam divne i kompetentne ljude u svom životu. Želeo bih da vam ih predstavim i da im ukažem počast. Kao prvo, želim da zahvalim ljudima iz izdavačke kuće Hej Haus koji su me podržavali na bezbroj načina. Mnogo hvala Ridu Stejsiju, Stejsi Smit, Šenon Litrel i Kristi Salinas. Zahvalan sam vam na poverenju i veri u mene. Kao sledeće, želim da izrazim svoju iskrenu zahvalnost Aleksu Frimonu, svom uredniku u Hej hausu, na iskrenim povratnim informacijama, podstreku i stručnom znanju. Hvala ti što si bio toliko ljubazan i pažljiv. Geriju Brozeku i Elen Fontana zahvaljujem na doprinosu mom radu na mnogo načina. Takođe, želim da zahvalim Sari Štajnberg, svojoj ličnoj urednici, na tome što je ponovo krenula sa mnom na putovanje. Zajedno samo ponovo odrasli. Blagoslovena neka je tvoja duša zato što je toliko brižna, nežna i posvećena. Ti si za mene dar. Želim da zahvalim Džonu Dispenci na tome što je neumorno radio na izgledu korica za knjigu. Ti uvek učiniš da to deluje tako jednostavno. Talentovanoj Lori Šuman zahvaljujem na tome što je uradila tako lepe grafike za unutrašnjost ove knjige. Hvala i Bobu Stjuartu što je doprineo izgledu korica s toliko strpljenja, veštine i nesebičnosti. Zahvaljujem Poli Mer, svojoj neverovatnoj ličnoj asistentkinji koja ima sposobnost da obavlja hiljadu poslova istovremeno dok ostaje potpuno prisutna.

Zahvaljujem ti na pažnji koju posvećuješ svakom detalju. Takođe, od srca zahvaljujem ostatku tima Encefalon: Krisu Ričardu za podršku; Beli i Stivu Volsonu zahvaljujem na načinu na koji su se uskladili s mojim delom; Kristini Azbilikueta hvala za njenu detaljnu i profinjenu produkciju; a Skotu Erkolijaniju za to što je uvek čuvao visoke standarde. Takođe, želim da zahvalim osoblju svoje klinike. Imam čast da radim s Dejnom Rejčel, mojom direktorkom kancelarije koja ima srce kao mesec i razvijala se zajedno sa mnom na mnogo načina. Što se tiče ostalih članova mog tima velika zahvalnost ide dr Marvinu Kunikiou, Elejn Klauson, Danijel Hol, Dženi Perez, Ejmi Šefer, Brusu Armstrongu i Ermi Leman. Takođe sam dobio veliki podstrek od ljudi širom sveta koji su prihvatili ideje, ma iz kog izvora da su došle, i primenili ih u svom životu. Hvala vam što stalno fokusirate svoj um na mogućnosti. Uz to, želim da izrazim iskrenu zahvalnost dr Denijelu Ejmenu na njegovom doprinosu i pisanju predgovora za ovu knjigu. Želim da spomenem svoju majku Fren Dispencu, koja me je naučila da budem jak, bistre glave, pun ljubavi, ispunjen odlučnošću. Hvala ti, mama. Svojoj deci ne mogu ni da kažem koliko su me naučila bezuslovnoj ljubavi ostavljajući mi vreme i prostor da napišem još jednu knjigu dok držim predavanja po svetu. Vi mi dajete toliku podršku na toliko mnogo nesebičnih načina. Hvala vam na svemu što mi darujete. I najzad, ova knjiga je posvećena mojoj ljubavi Roberti Britingem. Ti i dalje ostaješ najneverovatnija osoba koju sam ikada upoznao. Hvala ti što si takva svetlost. Ti si milost, plemenitost i ljubav upakovani u jednu divnu ženu.

O AUTORU Džo Dispenca je studirao biohemiju na Univerzitetu Ratgers i završio postdiplomske studije iz neuronauke. Takođe je studirao hiropraktiku na Univerzitetu Lajf u Atlanti, u Džordžiji i diplomirao s najvišim ocenama. Postdiplomske studije obuhvatale su neurologiju, neuronauku, funkcionisanje mozga i hemiju mozga, celularnu biologiju, formiranje memorije, starenje i dugovečnost. Dr Dispenca je počasni član Nacionalnog udruženja hiropraktičara, dobitnik nagrade Univerziteta Lajf za veliku uspešnost u odnosu između lekara i pacijenata u kliničkoj praksi, a takođe je član Pi Tau Delta, međunarodnog počasnog društva hiropraktičara. Tokom poslednjih dvanaest godina, dr Dispenca je održao predavanja u više od dvadeset četiri zemlje na šest kontinenata, podučavajući hiljade ljudi ulozi i funkcionisanju ljudskog mozga i tome kako mogu da programiraju svoje misli uz pomoć naučno dokazanih neurofizioloških principa. Kao rezultat toga, mnogi ljudi su uspeli da postignu svoje ciljeve i vizije eliminišući samodestruktivne navike. Njegovo jednostavno, a ipak moćno učenje stvara most između istinskog ljudskog potencijala i najnovijih naučnih teorija o neuroplastičnosti. Dr Dispenca objašnjava kako razmišljanje na nove načine, kao i promene uverenja, mogu da bukvalno ponovo umreže naš mozak. Njegov rad je zasnovan na njegovoj potpunoj uverenosti da se u svakoj osobi na planeti nalazi potencijal veličine i beskrajnih sposobnosti. Prva knjiga dr Dispence, Razvijte svoj mozak: nauka o promeni uma, povezuje temu misli i svesti s mozgom, umom i telom. Ona istražuje "biologiju promene". Drugim rečima, kada zaista promenimo svoj um, postoje fizički dokazi da dolazi do promena i u mozgu.

U brojnim tekstovima o bliskoj povezanosti mozga i tela, dr Dispenca objašnjava ulogu koju igraju moždana hemija i neurofiziologija u fizičkom zdravlju i bolesti. Njegov najnoviji DVD Razvijte svoj mozak: nauka o promeni uma, razmatra načine na koje ljudski mozak može da utiče na realnost uz pomoć ovladavanja mislima, a takođe je kreirao i edukativni i inspirativni niz CD-a u kojima odgovara na neka od pitanja koja mu se najčešće postavljaju. U svom istraživanju spontanih remisija bolesti, dr Dispenca je pronašao sličnosti u slučajevima ljudi koji su doživeli takozvana "čudesna isceljenja" i pokazao da su oni zapravo promenili svoj um, a to je onda dovelo do promene njihovog zdravstvenog stanja. Jedan od naučnika, istraživača i učitelja koji su se pojavili u višestruko nagrađivanom filmu Šta dođavola znamo!?, dr Dispenca se ponovo pojavio kao gost u režiserovoj verziji ovog filma, kao i u proširenom izdanju DVD-a pod naslovom Šta dođavola!? Kroz zečju rupu sve niže, kao i u novoj dokumentarnoj drami Ljudi naspram stanja iluzije. On radi i kao savetnik časopisa Eksplor! Kada ne putuje i ne piše, dr Dispenca radi sa pacijentima na svojoj hiropraktičarskoj klinici blizu Olimpije u Vašingtonu. Možete ga kontaktirati preko sajta www. drjoedispenza.com.