ПИРОТСКЕ ИНФОРМАТИВНЕ НОВИНЕ / БРОЈ 135 / ИЗЛАЗE ЈЕДНОМ НЕДЕЉНО
ГОДИНА IV / ПЕТАК 3. ФЕБРУАР 2012. / ЦЕНА: 40 ДИНАРА
Пиротска
пеглана кобасица
РВ ТЕ Н
ПИРОТ ВИШЕ НИЈЕ НА БАЛКАНСКОМ ПУТУ ДРОГЕ?!
ЈУ
010/321-568
И
20% popusta za sela
Зоран Живковић:
Власт понизила и осиромашила грађане Страна 3 Лажним позивима блокирају Хитну Страна 6 помоћ
Страна 5
Тежак положај самохраних родитеља Страна 7 Хоризонт
Хумани људи нуде помоћ за Лану
Страна 4
Томислав Г. Панајотовић новинар, публициста и политичар
Стране 10-11
С ТАВ
2
Хуманост За само 5 дана текст објављен на сајту Пиротских новина о нашој малој суграђан ки, двоипогодишњој Лани Милојковић која већ годину и по дана живи без оба бубрега, имао је готово 1000 посета, чиме је постао један од најчитанијих текстова на интернет презентацији ПН. Ово јасно показује да људи упркос свим невољама које су их снашле последњих година нису отупели на туђу пат њу и бол. Напротив, породици Милојковић јавио се велики број Пироћанаца, али и љу ди широм Србије и из иностранства, наших претплатника, са жељом да помогну на било који начин. У времену када нас свакодневно бомбардују лошим вестима, када су се људи отуђили и затворили у своје љуштуре, раду је оваква реакција која нам јасно показује да нисмо заборавили да будемо људи. Б.Н.
...ДОЛЕ
Грађани Србије никада нису били већи песимисти Скоро две трећине грађана у Србији је у ову годину ушло са песимистичким очекива њем, сматрајући да се земља не креће у до бром правцу, показује истраживае агенције „Ипсос стратеџик маркетинг”. За последњих десет година, откако је смењен стари, неде мократски режим, ово су најлошији резулта ти предвиђања перспективе државе. Пара доксално, у децембру 2001. године, када је оптимизам био на врхунцу, свега је 27 одсто људи мислило је да се земља креће у лошем правцу, а сада је то проценат оних који сма трају да иде у добром. Ис траживање агенције „Ипсос страте џик маркетинг”, којим се у последњих десет година из месеца у месец прати расположе ње грађана, показује да је током година у Србији оптимизам растао захваљујући по зитивним помацима ка Европској унији и готово је искључиво везан за идеју при кључења Европи. Највећи песимизам иза зива економска ситуација. У децембру је 60 одсто људи као највећи проблем навело не запосленост. Забрињава да је чак 13 одсто испитаника самостално, без понуђених од говора, изјавило да је највећи проблем „оп ште сиромаштво” и беда. (Блиц)
ОТВОРЕНО
Купујући железару купују гласове Пише: Милош Видановић За само један долар Влада Репу блике Србије купила је од америчке компаније „Ју Ес Стил” чувену смеде ревску железару. Како је том прили ком изјавио српски премијер Мирко Цветковић, држава ће се у наредном периоду потрудити да нађе страте шког партнера и обезбеди будућност за ту фабрику. Дакле још један светли пример сјајне и надасве успешне еко номске и развојне политике владају ће коалиције. Уз то, како сада ствари стоје, државу ће, уколико се на време не отараси и ове беде, њена нова фир ма, према писању многих медија, ко штати тричавих 100 милиона евра го
дишње. Па мало ли је?! И ова, још једна у предугачком низу неуспелих приватизација, пока зује само колико су се и на какав на чин поиграли политичари са српским народом. Уместо новог поретка, ка питализма, приватних компанија, јаке економије, све више предузе ћа која су купљена од државе за ма ле паре враћају се у државно крило и на буџетску сису после година лошег пословања. Међутим, овај пример, више од других отвара серију јако ва жних питања. Да ли је куповина же лезаре од америчке компаније пресе дан у економском пословању државе или ће бити још оваквих примера, с обзиром на то да је отац нације, ва зда премудри Борис Тадић издао на редбу да је свако радно место битно? Да ли ово значи и то да ће држава са да почети са откупом свих приватних предузећа која грцају под јармом ра зних намета? Хоће ли и радна места људи у пиљарама, апотекама, фри зерским салонима бити једнако ва жна као и радна места у смедеревској железари? Коначно, да ли ово значи да ако отворим киоск са једним за посленим и посао крене лоше могу да од премијера или председника Србије тражим да откупе мој киоск, па макар и за један долар и да они постану но ви послодавац?
Поред свих ових силних питања, намеће се још једно, додуше овог пута локалног карактера. Због че га ће Пироћанци сада од својих уста издвајати и за плате у смедеревској железари? Поред тога што плаћамо просвету, здравство, полицију, ва трогасце, судство, научнике који су неопходни за опстанак заједнице, из наших џепова плаћени су и они ма ње битни за заједницу, али нажалост неизбежни посланици, политичари, општински службеници, дакле ком плетна паразитска бирократија. На сву ову муку, како сада ствари стоје, мораћемо додатно да се испрсимо и за Смедеревчане који сада постадоше државна својина. Кога брига из Владе да ли грађани Пирота то могу. Забо ле политичку клику на власти лево уво што стопа незапослености у Пи ротском округу већ одавно поприма космичке размере. Невероватно, али истинито. Мада ни то није оно најгоре. Цела ствар испада још црња, кад ма ло боље загледате ситуацију. Уместо очувања радих места, у основи свега постоји једино очување политичких позиција. То је једина идеја, то је кон стантни циљ. На сву срећу овог напа ћеног народа избори су све ближе па ето и лепе прилике да и ми поентира мо. Време је да грађанин, уместо 13. прасета, постане прво.
КО М БЕЗ ЕН ТА РА
ГОРЕ...
Број 135, 3. фебруар 2012.
Фото: Милош Видановић
Пиротске новине ТЦ „Гушевица” II спрат, локал бр. 8 Пирот • Оснивач и издавач: ИД „Кућа књиге” д.о.о. Ђерам 32 Пирот • Директор: Димитрије Видановић • Главни и одговорни уредник: Богољуб Најдановић • Редакција: Снежана Манић, Милош Видановић, Надежда Стојановић, Мирослав Лазић • Секретар редакције: Слађана Толић • Штампа: ГИД „Пи прес” Ђерам 32 Пирот • Рукописи се не враћају • Излази једном недељно • Телефони 010/312-510, 010/ 312-511 • Регистарски број јавног гласила NV 000110 • ISSN 1820-7499 • COBISS. SR-ID 147284748 www.pirotskenovine.rs pirotskenovine@gmail.com
У ЖИЖИ
Број 135, 3. фебруар 2012.
3
Бивши премијер Зоран Живковић за ПН оцењује да је ДС напустила петооктобарске циљеве
Богољуб Најдановић Након седам година политичке ап стиненције бивши премијер Србије Зо ран Живковић најавио је повратак у политику тако што ће у Демократској странци повести унутарстраначку опо зицију. У интервјуу за Пиротске новине Живковић говори о томе шта замера ДС и Влади, косовском проблему, европ ским интеграцијама, као и очекивањи ма након предстојећих избора. Шта конкретно замерате Демо кратској странци, односно Влади? – Политика коју на државном нивоу последњих осам година води ДС је дале ко од њеног програма, а метод доношења унутарстраначких одлука не поштује на чела Статута. Владе које је ДС подржава ла или у њима учествовала су успориле или чак прекинуле многе реформе запо чете после 5. октобра. Реформе фискалног система, здравства, социјалне политике, образовања, пензионог система које је за почела влада Зорана Ђинђића нису окончане, а многе од њих су кренуле у погре шном смеру. Компромитован је процес приватизације многобројним кршењима закона о приватизацији, за рачун личних и групних интереса. Процес децентрали зације је обесмишљен и не постоји страте гија равномерног развоја државе. Овај период обележава и погрешна и неуспешна спољна политика, посеб но она која се тиче наших евроатланских интеграција и решавања проблема Ко сова. Власт је дозволила дивљање на ционалистичко хулиганских група које су предвођене екстремно десничарским идеолозима. Медији су банализовани и злоупотребљавају се у сврху остварива ња политичких и тајкунских интереса. Колико је ДС одступила од циље ва зацртаних 5. октобра, односно ко лико је данашња странка блиска ви зији коју је имао Зоран Ђинђић?
– Неспровођење закона, непоти зам, хаос у државној управи, посебно у пореским органима, довео је до огром ног развоја корупције и, ма колико је то невероватно, она је данас већа него у Милошевићево време. Грађани су оси ромашени и понижени бахатом вла шћу, без наде у боље сутра. Истовремено, ДС је лишена унутра шње демократичности. Одлуке се доносе без статутарне процедуре, без дубо ке анализе и стратегије што је некада красило моју странку. Укратко, Демо кратска странка је драматично одсту пила од циљева које смо себи постави ли након петооктобарских промена. Да ли се међу замеркама Вла ди, , чији је стожер ДС, налази и ње на политика према Косову? – У решавању проблема отцепље ња Косова актуелна власт је наставила да води Милошевићеву политику, на Коштуничин начин, на срећу без рат ничких амбиција. Неколико година је тај проблем гуран под тепих, по систе му „ није време”, а када је експлодирао настављена је аутистична политика не признавања реалности. Уместо да тра жимо савезнике међу најутицајнијим државама света, наша власт се са њи ма свађала, протеривала амбасадоре и замрзавала дипломатске односе. Узда ли смо се у савезништво са тзв. несвр станима, са онима који ни себи не могу помоћи. Након последњег чина, балва низације косовске политике, уследио је коначан дипломатски пораз, а наша преговарачка позиција је безизлазна. Које је по Вама решење косов ског проблема? – Милошевић је својом трагичном политиком изгубио Косово, а Коштуница и Тадић су пропустили прилику да тај гу битак смање и учине га подношљивијим. Подела Косова , кроз дуг и тежак дипло матски процес је најмање лоше решење
Загађена политичка сцена Каква је данашња ситуација на политичкој сцени Србије, тј. у ком смислу се она променила у односу на 2004. годину када сте се повукли из политике? – Политичка сцена у Србији данас да је загађена присуством и деловањем превеликог броја политичара који немају никакву здраву политичку идеју или циљ. Отишао сам са политичке сцене почетком 2004. године згрожен сазнањем да не могу набројати ни петорицу политичара са којима бих могао да наставим политичку борбу за остваривање започетих реформи. Данас је тај број још мањи, стање се значајно погоршало.
РВ ТЕ Н И
Неспровођење закона, непотизам, хаос у државној управи, посебно у пореским органима, довео је до огромног развоја корупције и она је данас већа него у Милошевићево време, каже Живковић.
ЈУ
Власт осиромашила и понизила грађане
тог проблема. Без обзира што је потро шено ненадокнадиво време и наша по зиција драматично погоршана, постоје сигнали из света да то решење није ко начно одбачено. Да бисмо га остварили морамо признати реалност , променити реторку и неостварљиве циљеве и наћи јаке савезнике за нову политику о Косову. У јавности, али и међу политичком елитом у последње време све су гла снији противници уласка у ЕУ. Помиње се наводни распад ЕУ, криза у еврозо ни... Какав је Ваш став по том питању и да ли треба ићи ка ЕУ по сваку цену? – Против уласка у ЕУ су они који се оправдано плаше да би их уређени стан дарди те политичкоекономске интеграци је почистили са привилегованог положаја који данас у Србији заузимају. Из тог раз лога се води унисона антиевропска кампа ња у којој учествују скоро све српске пар тије. Њихови лидери вербално дефинишу прикључење ЕУ као свој примарни циљ, док својим свакодневним деловањем ра де против остваривања тог циља. Криза у свету, па и у ЕУ је евидентна, али није нео чекивана, нити нерешива. Капитализам је несавршен систем у коме се смењују успо ни и падови, али се то превазилази са ви ше или мање штете, за дуже или краће време. Реформе капиатлистичког систе ма, његова рационализација и хуманиза ција су неопходне, али је сигурно да ће он опстати јер се ни не назире иоле пристој на алтернатива. ЕУ је, „par excellence“, огле дало модерног капитализма и последице кризе су у њој евидентне, али се тамо ових дана доносе стратешке одлуке које ће сани рати актуелно стање. Европске интеграције за Србију немају алтернативу, оне су услов нашег опстанка и даљег развоја. Сам пут ка ЕУ, усвајање њихових стандарда и правила нас јача, иако је само учлањење још далеко испред нас. Свако ко каже да алтернатива постоји мора да докаже ту тврдњу, а то ни од једног евроскептика још увек нисам чуо.
Уласком у ЕУ Србија не губи ништа, а добија шансу за бољу конкурентност у борби са ис кушењима 21. века. Због чега нисмо добили статус кандидата за улазак у ЕУ? Шта је по требно урадити како би нам статус био одобрен у марту? – Неозбиљна и недоследна поли тика, покушај да се европски партнери преваре и понизе, довело је до недоби јања статуса кандидата. Кривци су они који воде ову земљу преседник и Влада Србије. Да бисмо остварили неопходан статус , довољно је да главни кривицу за његово одлагање учине у пракси оно што су иза затворених врата већ обећа ли бриселским званичницима. Наши по литичари можда могу некажњено да ла жу свој народ, али у европској и светској политици то се увек санкционише. Ко има највеће шансе да офор ми нову Владу? Какве су шансе ДС на изборима и шта би требало да уради како би их побољшала? – До избора има још три месеца и нема времена, а ни воље, да се било шта значајно промени. Оно што би помогло демократама је искрено враћа ње напуштеним, изворним вредности ма наше странке, али данас спремности на то нема ни у траговима. Сигурно је да ће ДС добити мање гласова него на про шлим изборима, што је нужна последи ца четворогодишње власти. Нова влада ће се формирати окупљањем мањих странака око ДС или СНС, формираће се коалиције које данас не можете ни замислити. Која год коалиција да фор мира владу она ће бити лоша, јер не ће бити створена на здравим основама, нити ће их везивати неопходан програм убрзаних реформи. Влада ће бити фор мирана да задовољи личне амбиције страначких лидера и њихових финанси јера, а то је инкомпатибилно са држав ним и националним интересима.
АКТУЕЛНО
4
Пулс Да ли плаћате ТВ претплату? Радица Ђорђевић, еко номиста – Да, пла ћам. Задо вољна сам са др жа јем и допада ми се програм који пружа медијски јавни сервис, тако да ре довно плаћам телевизиј ску претплату и наставићу да је плаћам. Јордан Јанковић, војни пензионер – Не, уоп ште је не плаћам. Што бих је плаћао? Ми слим да не би требало да се напла ћује, зато што је то држав на телевизија, која се фи нансира из буџета. Милорад Влатковић, радник – Плаћам је зато што ми долази уз рачун за струју. За са да редовно ре гули шем те рачуне. Волим да све платим на време, како ми се не би на гомилавали рачуни и ка ко не бих имао неких про блема. Горан Димитријевић, наставник – Не пла ћам. Нико је не пла ћа у мом окру же њу, па зашто бих је онда ја плаћао. Сматрам да ако већ посе дујем ИПТВ и редовно га плаћам, зашто бих онда плаћао и РТС претплату.
Фото и текст: М. Лазић
Број 135, 3. фебруар 2012.
Након текста у Пиротским новинама почели да стижу позиви породици Милојковић
Хумани људи нуде помоћ за малу Лану Од како су у прошлом броју Пиротске новине објавиле текст о храброј двоипого дишњој девојчици Лани која живи без оба бубрега и чека трансплантацију, и пробле мима са којима су она и њена породица су очени, интересовање хуманих људи у Пиро ту, Србији па и иностранству, који породици Милојковић желе да помогну, не престаје. – Многи наши рођаци, пријатељи и по знаници у Пироту јавили су нам се пошто су прочитали текст у Пиротским новинама. Пре свега су срећни што она упркос свим про блемима расте и напредује и просто су за дивљени њеним изгледом. Међутим, мо рам да кажем да је посебно интересовање за наш случај настало када је овај текст об јављен на сајту и фејсбук страни Пиротских новина. Јављају нам се људи које знамо, али и које не познајемо из читаве Србије, па и из Македоније где живи пуно наших рођака и пријатеља. Многи су нас контактирали и за интересовани су да нам помогну пре свега финансијски. Јер, све је ово јако тешко и ску по, поготово у овој средини где су примања мала, а трошкови превелики – каже мајка Данијела Бошковић Милојковић, која би требало да малој Лани да бубрег. Породица Милојковић иначе живи од пла те Ланиног оца Милана која износи 22.000 динара и социјалне помоћи за Лану. Због природе болести и великих трошкова то није довољно. Лана и Данијела су у уторак биле у Београду на редовној контроли код др Див не Крушчић на Дечјој клиници у Тиршовој и, како Данијела каже, у очекивању тран сплантације све иде добрим током. – Урадили смо анализе крви и све што је неопходно у оквиру саме припреме тран сплантације и резултати су хвала Богу најбо љи до сада што нам показује да се наш труд исплатио и да јој периторијална дијализа од говара. Урађене су и неке вирусолошке ана лизе за које ће резултати стићи касније. Ја
сам потписала пристанак на кадаверичну трансплантацију у смислу да ако се у периоду од када буду готови вирусолошки резултати до коначног термина трансплантације појави кадаверични бубрег који Лани одговара, она ће га добити. Ја бих у том случају била ре зерва ако би се нешто искомпликовало. Ето, имамо сада и ту наду, мада пошто је у нашој земљи мало донатора органа, извеснија нам је жива трансплантација – каже Данијела. Дан после контроле у Београду посети ли смо ову храбру породицу у њиховом до му у насељу Прчевац како бих на лицу места видели како изгледа један њихов дан будући да свакодневно у кућним условима обавља ју дијализу. Дочекала нас је Лана, ведра и насмејана, како прикључена на апарат трчкара по собици и игра се са лутком Аном коју јој је, како нам рече, поклонила докторка Дивна из Београда. Ову собу су позајмили од девера и јетрве јер има довод и одвод воде што је ве ома битно за свакодневну дијализу. Како не би дошло до било какве инфекције неопход Пиротске новине позивају све људе добре воље да на било који начин помог ну породици Милојковић. Телефон редак ције 010/312-511. Ланин отац, Милан Милојковић има рачун код Банке Интеса: 160 540010059411717 .
но је да се у овој соби стално одржава хиги јена на високом нивоу. У соби је мало ствари, ту је њен креветац, кревет где мајка Даније ла може да легне, апарат и полице са мате ријалом за превијање. У тој соби оне свако дневно проводе више од 15 сати колико траје периторијална дијализа. Та соба је њихов жи вот, каже Данијела, и додаје да се Лана просто сродила са тим и да је то за њу сасвим нормално. – Она је дисциплинован пацијент, паметна је и послушна и могу да кажем да сам пре задовољна њеним понашањем. Зна да ми по могне у току превијања кад сам сама у кући, да ми дода шта треба, да када треба да укљу чимо апарат сама приђе до њега и стави кате тер, просто саживела се са оваквим начином живота. Ми на њу гледамо као на здраво де те, за нас је она болесна само када има кризе и када јој је живот угрожен. Водимо да кажем нормалан живот, јер морам да признам да ни је баш нормално да нам живот буде једна со ба, један кревет и један апарат. Али, прихва тили смо да нам то буде начин живота у нади да ће сва наша мука и труд дати резултате ко је сви очекујемо – завршава причу Данијела Бошковић Милојковић, храбра мајка још хра брије девојчице Лане са којом би у марту требало да оде на трансплантацију бубрега у Бео град. До тада остаје нам да их подржавамо у свему и у сваком смислу.
Разматрана одговорност локалних званичника и извори корупције на локалном нивоу
Пиротске новине на семинару Истиномера Протеклог викенда у хотелу Праг у Бе ограду одржан је семинар у организаци ји „Истиномера”, грађанског активистичког подухвата изградње и одржавања интер активног сајта који истражује и оцењује тач ност изјава српских политичара и других јавних личности. Пиротске новине, које су сарадник овог друштвено важног пројекта који континуирано прати дешавања на дру штвенополитичкој сцени и истражује теме значајне за грађане Србије, представљао је уредник Богољуб Најдановић. На семинару су размењена досадашња искуства и пла ниране активности у предизборном перио ду и изборној кампањи, а дискутовано је и о одговорности у раду локалних званични
ка и институција, борби против корупције, као и улози грађана и медија у праћењу од говорности на локалу. Гости семинара били су Невена Ружић, шефица кабинета Повере ника за информације од јавног значаја и за штиту података о личности која је присутне детаљно упознала са радом овог независног органа и осврнула се на најчешће проблеме и препреке у добијању информација од др жавних институција и Ивана Петрин из Аген ције за борбу против корупције која је гово рила о финансирању политичких субјеката у предизборној кампањи и најчешћим из ворима корупције на локалном нивоу. Том приликом, сарадници Истиномера имали су прилике и да од правног саветника „Тран
спарентности Србија” Радета Ђурића сазнају нешто више о начину извршења буџета ло калних самоуправа, као и о механизмима повећања транспарентности и учешћу гра ђана у контроли извршења буџета. Р.П.
Број 135, 3. фебруар 2012.
АКТУЕЛНО
5
На Градини у прошлој години заплењено свега 16 грама хероина
Пирот више није на балканском путу дроге?! Док надлежни у царини и пиротској полицији верују да је разлог изузетно мале заплене хероина у 2011. промена трасе шверца, бивши обавештајац ДБ-а, Божидар Спасић, каже да су дилери пронашли нов начин да пренесу хероин преко границе Милош Видановић Према подацима Полицијске упра ве Пирот у читавој прошлој 2011. години на граничном прелазу Градина запле њено је свега 16, 1 грам хероина. То је знатно мање у односу на пример 2007. годину када је на граничном прелазу са Бугарском заплењено чак 182, 4 килограма хероина или 2010. када су царин ски службеници и полиција запленили 20,2 килограма ове опојне дроге.
Промењена траса шверца Инспектор за сузбијање кријум чарења наркотика Полицијске управе Пирот, Димитар Ставров оцењује за Пиротске новине да је разлог томе што су организо ване криминалне групе које послу ју са овом робом увиделе да се на овом прелазу заплењују велике коли чине наркотика. – Због сталних заплена на Градини кријумчари су били принуђени да на ђу друге алтернативне правце за шверц дроге са истока на запад. Приметно је да се у последње време чешће користи тра са Турска Бугарска Македонија и онда хероин преко Косова улази у Србију. Тако ђе, актуелна је и траса Турска Бугарска Румунија па дрога даље иде у Европу. Тако сада мали број тих великих количи на пролази кроз нашу земљу па су због тога и смањене заплене. Хероин, који је најзаступљенија дрога на нашем под ручју долази са Истока, из Авганистана, Пакистана па преко Турске где се, углав ном, набавља и прерађује. Дешава се да велика количина сировог опијума, одно сно база за израду хероина стигне у Тур ску и да се онда у њиховим илегалним
Хероин јефтина дрога Уобичајена доза од 0,25 гра ма хероина, познатија под именом „квотер” продаје се на улици за само 1.000 динара. Овај податак показује због чега је хероин најзаступљенија дрога на тржишту.
лабораторијама прерађује у хероин који се касније појављује на улици – наводи Ставров и додаје да шверцери користе и могућност да кроз текстилну и другу ро бу провуку и по који пакетић хероина. И шеф царинске испоставе Гради на Владимир Стојановић у изјави за наш лист наводи да је мање заплење них наркотика показатељ да су шверце ри пронашли неки други пут. – Уласком Бугарске у ЕУ 2007. године смањен је број препрека које кријум чари дроге треба да пређу на том путу наркотика како би своју робу доставили до својих потрошача. Када шверцер уђе из Турске у Бугарску, он је у ствари ушао у ЕУ и тиме смањио себи број препре ка до коначног циља. Зашто би он дола зио „мечки на рупу” и прелазио границу са Србијом кад може да иде преко Руму није. Подаци о запленама које ми има мо из других управа попут управа Хр ватске, Словеније, Бугарске показују да су се путеви драстично променили. Са да дрога из Турске путује преко Бугарске и Румуније у остатак ЕУ. Уз то прелаз Гра дина је познат шверцерима по великом броју заплена и они су једва дочекали да Бугарска уђе у ЕУ па да промене тра су шверца дроге. Друга траса је такође актуелна и она почиње у Турској, па иде преко Грчке за Албанију. И одатле карте ли могу да лако дистрибуирају дрогу у Хрватску, Италију. У сваком случају сма њен је број заплена на Градини, а швер цери једноставно заобилазе наш прелаз – истиче Стојановић и додаје да је све ви ше синтетичких дрога које се заплењу ју на излазу из земље. Последња вели ка заплена дроге екстази догодила се 10. новембра 2011. Дилерима је одузето чак 17,3 килограма овог наркотика.
Спасић: Дрога се преноси на другачији начин С друге стране, полицијски анали тичар и бивши обавештајац Службе др жавне безбедности Божидар Спасић другачије тумачи податак о малој коли чини хероина која је на Градини запле њена прошле године. – Када би се у обзир узимали само статистички подаци или само подаци о томе колико су наши државни органи от
крили и запленили наркотика на гранич ном прелазу Градина, рекло би се да је то можда и резултат успешности рада на ших полицијских и царинских органа. То у ствари нема везе са реалним стањем ствари. Дрога пролази па пролази. Доказ за то јесте чињеница да у Србији нема не сташице дроге која у нашу земљу долази са тог подручја. Према ономе што ми мо жемо сада да видимо, несташица нарко тика који долазе из правца Бугарске ни је се осетила. То што на Градини има тако мало заплењеног хероина у прошлој го дини може само да значи да су шверце ри, заправо дилери дроге и организато ри тих картела дроге на том граничном прелазу, врло вероватно, пронашли дру гачији начин за пренос наркоти ка, а који још није утврђен. Такође, можда су у праву и они који говоре да је дошло до поме рања трасе за пренос дроге. Али, у сва ком случају, приче о томе да су дилери прешли на друге прелазе због тога што је Бугарска ушла у ЕУ па је мање препрека не стоји и то због податка да није уоче но повећање шверца дроге из Румуније кроз Србију или на простору Балкана. Са мо су Бугарска и Румунија земље Европ ске уније које представљају транзит са Блиског истока и из Турске кроз Србију – истиче Спасић. Према његовим речима, подаци о малој заплењеној количини хероина протекле године показују у ствари да је у питању један вешти потез нарко картела. – То је само знак да се дрога прено си на другачији начин, сакривеније или да се више користи прелазак преко „зе лене линије”. Можда су картели отвори
ли неке алтернативне шверцерске кана ле које још нико није пронашао и открио. Уз то, цела ствар се може тумачити и на тај начин да је само тренутно дошло до неког застоја. Ако аналитички процењу јемо, дрога која у Србију долази из тог правца никако не мањка. Једноставно, тешко је пронаћи неко друго објашње ње, јер гранични прелаз код Димитров града и Република Бугарска чине веома важно транзитно подручје за овај посао. Хероин долази из чувених лаборатори ја на Блиском Истоку које нико не кон тролише. Све се то ради у неким рубним деловима Турске коју сматрају за јед ног од највећих произвођача сировина у том делу целог Истока. Дрога из те зе мље сигурно још увек стиже и транзити ра, јер када би дошло до застоја сигурно је да би дошло до панике међу дилери ма, а нарочито међу онима који ужива ју дрогу. Можда је и пажња полиције, као и цариника мало опала у последње вре ме. Имам утисак, да полиција чим ухапси једног дилера дроге она ту стане као да је ствар готова и да је посао завршен, а да при том није свесна да друга група већ чека спремно на граничном прелазу Гра дина – наводи Спасић.
НАЛИЧЈЕ Од 25. до 31. јануара на територији Пиротског управног округа до годиле су се: – две саобраћајне незгоде у ко јима су три особе задобиле лаке телесне повреде – шест саобраћајних незгода са материјалном штетом – пожара није било (Подаци Полицијске управе Пирот)
АКТУЕЛНО
6 Пиши Пироте На конкурс „Пиши Пироте 2011” пристигле су три збирке песама и један роман. Најкасније почетком ма рта жири конкурса објавиће имена победника.
Др Илић именован за директора Болнице На последњој седници Управног одбора Опште болнице у Пироту за директора ове здравствене установе именован је досадашњи вршилац дужности директора др Радован Илић. Предлог одлуке за именовање упућен је Министарству здравља на верификацију и очекује се њихова потврда. На конкурсу за директора поред Илића јавила су се још четири лекара Болнице. Избором дирек тора ове здравствене установе коначно је завршено раз двајање Здравственог центра Пирот на Општу болницу и Дом здравља. Др Илић каже да су приоритети руковод ства Болнице у наредном периоду да се уради просторна реорганизација служби, имплементира нови софтвер у информационом систему Болнице, запосле нови кадро ви у складу са кадровским планом републичког Фонда за здравствено осигурање и Министарства здравља и да се настави са едукацијом кадрова и сервисирањем по Б.Н. стојеће и набавком нове опреме.
Несавесни Пироћанци ометају рад медицинске службе
Лажним позивима блокирају Хитну помоћ У току једног дана у просеку од 70 до 100 Пироћанаца окрене број телефона 94 и позове Службу хитне помоћи. Некима је заиста потреб на хитна медицинска помоћ, други зову за савет, а има и оних који су усамљени и хтели би да попричају. С друге стране, Служба хитне помо ћи у Пироту у последње време че сто је блокирана лажним позиви ма, што може да буде кобно за оне грађане којима је заиста неопход на хитна медицинска помоћ, каже за Пиротске новине начелница ове Службе др Мирјана Манчић. Она наводи да се њој и њеним колега ма много пута догодило да реагују на лажни позив, изгубе драгоцено време, али да немају механизме
Саша Јовановић на челу Музеја Управни одбор Музеја Понишављa одлучио је да по држи кандидатуру дипломираног правника Саше Јова новића за директора ове установе културе чији је осни вач општина Пирот. Како је за Пиротске новине изјавио члан Општинског већа задужен за ванпривреду Бобан Николић, ова одлука требало би и да се озваничи на следећој седници СО Пирот. Према његовим речима избор директора Музеја није у вези са недавним инциден том у овој установи, када су две запослене оптужиле ди ректора Мирослава Зубића да је поставио видео надзор у њиховој канцеларији како би их прислушкивао након чега је реаговао Повереник Родољуб Шабић. – Садашњем директору Мирославу Зубићу ман дат је истекао, а и за годину дана иде у пензију, тако да се он није ни пријавио на овај конкурс – истакао је Николић и додао да се околности везане за инцидент у Музеју још увек расветљавају. На конкурс за директора Музеја Понишавља била М.В. су пријављена три кандидата.
Пшеница за ђубриво Влада Србије усвојила је Уредбу о размени минерал ног ђубрива за меркантилну пшеницу и кукуруз рода 2011. и меркантилну пшеницу рода 2012. године којом се уређују услови и начин размене минералног ђубрива за наведене културе са циљем попуне нивоа робних резер ви и стимулације индивидуалне пољопривредне произ водње ратарских култура. Право на ову размену имају физичка лица која су носиоци регистрованог пољопри вредног газдинства. Физичка лица могу да размењују наведену робу за највише 200 килограма минералног ђубрива по хектару површине засејане пшеницом у је сењој сетви 2011. године и то за највише 30 хектара. Сви заинтересовани захтев за размену могу да поднесу до 6. фебруара 2012. Управи за трезор или месној канцеларији М.В. преко асистента саветодавца.
Број 135, 3. фебруар 2012.
да се против тога боре. – То су толико добро лажира ни позиви за кућну посету да ми ту не можемо да посумњамо и, нажа лост, тек кад одемо на лице места видимо да смо преварени. Скоро смо имали позив када нам је ре чено да је пацијенткиња имала ин фаркт, и да има болове у грудима и гушење. Остављена је адреса и чак и број телефона. Нема шансе да се такав позив одбије, екипа је одмах кренула, шетали смо по насељу, нашли улицу и број, капија је била одшкринута, светло упаљено, али нико се није јављао. Звали смо дис печера да их позове телефоном, а он нам одговорио да се нико не ја вља. Звали смо пријемно одеље ње да видимо да нису у међувре мену отишли тамо и они су рекли да такав случај нису имали. Онда смо схватили да смо преварени. Навешћу још један свежији при мер, ових дана када је пао први ве ћи снег, око 11 пре подне звао нас је човек мобилним телефоном и иако је веза била слаба, разазнали смо да није из Пирота, да је имао удес, ударио аутом у камион и да је жена повређена. Питали смо где се
налази и он је рекао да је прошао бензинску пумпу и да се налази код тунела. Ово је позив првог реда хитности и ми смо одмах крену ли, а техничар је позвао полицију да провери да ли и они имају исти позив. Дошли смо до тунела, али нисмо ништа затекли, кренули ка Пољској Ржани и тамо ништа. Ус пут смо срели полицију и сазнали да су и они добили исти позив, али да не могу да нађу место удеса. Из губили смо грдно време – наводи др Манчић само неке случајеве ко је су се њој недавно догодили, а у таквим ситуацијама се често нала зе сви лекари Хитне помоћи. Она истиче да јој није јасно који то пориви могу да натерају човека да троши драгоцено време запосле нима у овој Служби, од које зависе животи људи којима је потребна по моћ. Има и неозбиљних позива, ка же наша саговорница, и то раде сви – и деца и одрасли. – Они би да се нашале са нама или да убију време, али ова служба ради веома одговоран посао где је сваки минут драгоцен. Има де це која нас позову па кажу „Дођи те баба ми се порађа“ или „Дођите, крава ми је поломила трепавицу”, „Имате ли паре на позајмицу” и слично и ми те позиве приписујемо дечјим несташлуцима. Међутим, догађа нам се да по целу ноћ неко зове, јави се сестра и он онда каже „Е баш лепо, сад ћу целе ноћи да те зовем” и то тако заиста и буде. То нас психички замара и убија. После једне такве лудачке ноћи морали смо да позовемо пошту да прове ре ко је звао и имамо информацију да је том човеку одузет телефон – објашњава др Манчић. Она још каже да имају и оне сталне пацијенте, које познају, а
који им на други начин троше пуно времена. Наводи случај једне баке из оближњег села која зове свако дневно, некада и више пута у току дана, да се консултује да ли и када да попије лек или слично. – У суштини, њој је потребно да са неким поприча и разговор са не ким из Хитне службе за њу је тера пија. Много је већи проблем са они ма који нам путем телефона дају лажне симптоме да бисмо одмах реаговали, а када екипа оде на лице места види да је клиничка слика са свим другачија и безазлена. Када им кажемо да нису хитан случај и да је требало да оду код свог лекара, они обично кажу како немају ауто, немају пара да плате такси, напољу је хлад но или пада киша па им је лакше да хитна дође до њих и прегледа их. Та квим позивима склони су и они који немају здравствену књижицу, они који не желе да плате ни једну здрав ствену услугу, а знају да се у хитној ништа не плаћа, као и пацијенти који ма изабрани лекар закаже преглед, а они неће да чекају заказани термин – упозорава др Манчић. Она апелује на све којима је неопходна хитна здравствена по моћ да саслушају диспечера, дају му одговор на сва питања и пруже све потребне податке како би помоћ заиста била правовремена и успе шна. Када су у питању они који зло употребљавају број телефона Хитне помоћи, др Манчић им поручује да позову само када им је помоћ заи ста потребна јер се може десити да некада њима или њиховом бли жњем из окружења затреба хитна медицинска помоћ, а диспечер не ће примити позив на време и реа говати како би требало због других који ометају рад Хитне помоћи. С. Манић
Број 135, 3. фебруар 2012.
ТЕМА
7
Родитељи у Пироту након развода не плаћају алиментацију
Чак 135 самохраних родитеља живи само од дечјег додатка У општини Пирот 325 самохраних родитеља остварује право на дечји додатак. Од тога њих 240 није у радном односу, а 105 прима новчану социјалну помоћ преко Центра за социјални рад Снежана Манић У Србији не постоји база података о самохраним родитељима. Тако се само процењује да их има око 56.000, да су у 90 одсто мајке самохрани родитељи и да немају никакве привилегије прили ком запошљавања, повластице прили ком плаћања услуга за чување деце и, уопште, подугачак је списак онога што немају.
Самохране мајке без повластица Млада, тридесетогодишња само храна мајка Ана Ђ. из Пирота каже да је разводом решила један проблем, осло бодила се насилника, али су тек тада за њу и њену петогодишњу ћерку почели проблеми друге врсте. – Суд је ћерку на старање и васпита ње доделио мени и при том је мом бив шем супругу, будући да није био стално запослен, одредио алиментацију у ви сини од 30 одсто од минималне зараде у Републици. На поменуту одлуку суда он се жалио уз образложење да он, иако здрав и прав, не ради и није у могућно сти да плаћа алиментацију која је пре четири године износила 2.000 динара, а данас би то било око 6.000 динара ме сечно. Суд је прихватио његову жалбу, али на позив да се поново појави пред судом како би му се одредио нижи из нос он се никада није одазвао. Коначно сам одлучила да се одрекнем алимен тације како би решење о разводу по стало правоснажно и како би, сматрала сам тада, као самохрана мајка могла да остварим друга права – каже наша са говорница. Она, међутим, наводи да иако има факултетску диплому већ три године тражи посао. – Где год сам отишла на разговор казала сам да сам самохрана мајка и да ми је посао преко потребан, али до са да нико се није сажалио над мојом суд бином. Осим дечјег додатка, који иако увећан износи само 2.300 динара, не мам друга стална примања. Моја по родица ми помаже колико може, ни
смо подстанари, за храну имамо, нисмо гладне, али напомињем, само зато што живимо са мојим родитељима. Бивши супруг више не живи у нашој земљи, у последње три године није долазио да види дете, није се јављао да је чује, а камо ли да јој пошаље који динар. Ка да сам летос намеравала да са ћерком обиђем пријатеље у Словенији запањи ла сам се кад су ми казали да не могу да изведем дете из земље без сагла сности другог родитеља. Дакле, наш за кон не може да га натера да плаћа де тету алиментацију али му даје право да одлучује о кретању детета. И нажалост, то право не могу да му одузмем јер је отац – готово кроз сузе говори ова Пи роћанка.
Велики број судских спорова У Основном суду у Пироту кажу да није мали број кривичних поступака ко ји се воде против несавесних родитеља због кривичног дела недавања издр жавања. За ово кривично дело предви ђена је новчана казна или затвор у тра јању до две године. Такође, предвиђено је да уколико учинилац дела из оправ даних разлога (незапослен је или нема имовину на своје име) не може да пла ћа издржавање он се неће казнити, ка же судија Иван Николић, портпарол Основног суда у Пироту. – Основни суд у Пироту је закључно са 31. децембром 2009. године узео
у рад 14 старих предмета и они су сви решени. У току 2010. године примљен је укупно 31 предмет из ове области и до сада је решено 26. Прошле године смо примили 22, а решили 7 предмета. Углавном је пракса да суд изриче услов не осуде за ова кривична дела при че му обавезује окривљеног да у одређе ном року измири све доспеле обавезе. У супротном се условна осуда опози ва. До сада је било неколико случајева где и после остављеног накнадног ро ка, окривљени није могао да измири доспеле обавезе. Код њих су опозване условне осуде и они су завршили у за твору. Дешавало се, такође, да у току кривичног поступка окривљени испла ти дуговани износ те тужилац уз сагла сност суда одустане од оптужног пред лога – објашњава судија Николић
Живе само од дечјег додатка Тежак социјални положај самохра них родитеља у нашој општини постаје све израженији. С једне стране, оствари вање права на алиментацију је отежано јер не могу да се извршавају судска ре шења код родитеља који нису у радном
Бољи Закон о социјалној заштити Новим Законом о социјалној заштити донекле је побољ шан материјални положај самохраних родитеља, али само оних који примају новчану социјалну помоћ, каже Марија Васић, директор Центра за социјални рад. – Закон о социјалној заштити предвиђа да једнороди тељске породице односно, самохрани родитељи примају новчану социјалну помоћ увећану за 20 одсто. Номинални износ помоћи утврђује министар два пута годишње, у априлу и октобру. Без об зира на ова социјална давања, самохрани родитељи тешко излазе на крај са фи нансијама поготову они који имају школску децу. Још када други родитељ није у прилици или не жели да на било који начин пружи помоћ у издржавању деце онда је ситуација много тежа. Зато имамо честе захтеве самохраних родитеља за јед нократну новчану помоћ и то најчешће траже за школски прибор, обућу и одећу, а неретко и за лечење детета – објашњава Васићева.
односу и не поседују непокретну имови ну на своје име. С друге стране, постоје самохрани родитељи који се после раз вода брака враћају код својих родите ља те због њихових прихода и стамбеног простора тешко могу да остваре право на новчану социјалну помоћ код Центра за социјални рад и тако остају потпу но без прихода, односно остварују само право на дечји додатак чији је износ сим боличан, 2.887 динара по детету, у односу на трошкове живота. – Одсек за послове друштвене бриге о деци има базу података о са мохраним родите љима који примају дечји додатак .Укуп но 325 самохраних родитеља у општини Пирот остварује право на дечји додатак. Од овог броја њих 240 није у радном односу. Из Центра за социјални рад смо до били податак да 105 самохраних родите ља остварује право на новчану социјалну помоћ која износи за родитеље са јед ним дететом око 9.000 динара месечно, а увећава се за свако наредно дете 30 по сто. Пошто исти родитељи остварују пра во на дечји додатак може се рећи да они не спадају у најугроженију групу грађа на. У најугроженије спадају преостали, то јест 135 самохраних родитеља који осим дечјег додатка немају друга примања – истиче Славица Станисављевић, шеф Одсека за друштвену бригу о деци општине Пирот. СО Пирот је ове године, први пут, као додатно право из области дечје зашти те увела помоћ самохраним родитељи ма у износу од 2.500 по детету месечно и то само за ову категорију самохраних родитеља. Ради се о 235 детета за које би се месечно исплаћивало из општин ског буџета 587.500 динара, а за годину дана тај износ би био 7.050.000 динара.
ДРУШТВО
8
Број 135, 3. фебруар 2012.
Пироћанци упутили тридесетак примедби на нацрт Генералног урбанистичког плана
Спорно пробијање улица и спратност зграда Јавни увид у нови Генерални урба нистички план (ГУП) завршен је 20. де цембра. У Јавно урбанистичко преду зеће (ЈУП) Пирот за месец дана, колико је и трајао увид у овај важан урбани стички документ, стигло је око триде сетак примедби грађана. С обзиром на то да је комисија за планове дала сво је мишљење на пристигле захтеве, ГУП ће бити послат на разматрање комисији за планове при Министарству животне средине, рударства и просторног пла нирања. Након тога овај документ наћи ће се пред одборницима СО Пирот када би и требало да буде усвојен. Директор ЈУП Андреја Манчић каже за Пиротске новине да је након јавног уви да одржана и јавна седница за коју грађа ни нису показали велико интересовање иако је било доста примедби на ГУП. – После јавне седнице одржана је и седница комисије за планове која је би ла затворена за јавност. Ова комисија даје своје мишљење, најпре за план у целини, а затим и за сваки појединачни захтев. Куриозитет је то што су састан ци комисије трајали чак шест дана. Што се захтева тиче, они се могу поделити у
неколико категорија. У једну групу спа дају они захтеви који се тичу изградње на разним парцелама у граду где са јед не стране имамо људе који су заинте ресовани да се на њиховим парцелама граде велики објекти, а са друге имамо оне који су заинтересовани да се такви објекти не граде у одређеним потезима у граду. ЈУП је овим новим урбанистич ким планом ограничио изградњу стам бених зграда у центру града и изместио вишепородично становање према пе риферији. Због тога се и свих ових дана водила полемика да ли да се у ширем центру дозволи изградња зграда за приземљем и два спрата или са једним спратом и поткровљем. Овом проблему комисија је приступала у зависности од целине до целине – наводи Манчић. Према његовим речима, после Ге нералног урбанистичког плана, ЈУП је покренуо израду посебне студије за се кундарну уличну мрежу. – Већ годину и по бавимо се при марном саобраћајном мрежом, одно сно градским саобраћајним прстеном, улицом Ћирила и Методија итд. Међу тим, у току увида у ГУП било је захте
ва грађана који су се односили на реше ње те секундарне саобраћајне мреже. Сада се испоставило да постоји око 15 проблематичних места у граду где су поједине улице запланиране преко од ређених стамбених објеката већ деце нијама, а са њиховом реализацијом се стоји у месту. На терену је ситуација јако компликована. Врло често се јавља си туација да је потребно изузети једну ку ћу да би се улица пробила. Уз то још че шће се јавља и случај да људи не могу да продају такве објекте јер нико не же ли да их купи и некретнина им пропа да. Проблем је што овај генерални план директно не решава те секундарне ули
це. Међутим, пошто се креће са изра дом планова нижег реда те генералне регулације, ми смо намерни да се и ти проблеми реше кроз ниже планске ак те. Такође, са овим проблемом упозна ли смо и представнике локалне самоу праве одакле нам је стигао одговор да ове улице остану у плану и да се напра ви један средњорочни програм проби јања улица. Потребно је да будуће јавно предузеће Дирекција за изградњу има план и програм пробијања што примар них, тако и секундарних улица и да се на тај начин реши овај проблем грађана и града у целини – истиче Манчић. М. Видановић
Свечано на Савиндан у пиротским школама У спомен на првог српског просвети теља, архиепископа и учитеља Светог Са ву све основне и средње школе у Пироту су у петак 27. јануара уз светосавску химну, сечење славског колача и пригодне наградне темате, приредбе и културно уметнички програм обележиле Савин дан, ђачку и славу просветних радника. Најсвечаније је било у ОШ „Свети Сава” која је обележила Дан школе и 187 година постојања и рада. Прослава је почела литургијом у цркви Пресвете Бо городице у Тијабари, којој је присуство вало руководство школе, наставници и ђаци, а настављена доделом награда ученицима чији су ликовни и литерал ни радови проглашени за најбоље. Овогодишњу награду породице Иванковић добили су ученица 7. разреда Моника Димов за најбољи литерални и ученик
8. разреда Бојан Јовановић за најбољи ликовни рад. Централна прослава тога дана, Светосавска академија одржана је у препуној сали Дома културе. Уводну реч одржао је директор ОШ „Свети Сава” Љубиша Ђорић, који је напоменуо да ова образовна установа од 1825. го дине школује основце. – Ово је веома стара школа која је мењала и изглед и имена, али је била и остала школа Свети Сава, школа са тра дицијом – казао је Ђорић. Присутнима је приказан документарни филм о шко ли, а имали су прилике и да уживају у плесу и беседи ученика, као и хорском певању ученика и наставника. Свечано је било и у Техничкој шко ли где је након сечења славског кола ча приказан богат културноуметнички програм пропаћен модерном беседом
ученика о животу и делу великог срп ског просветитеља, певањем духовних и етно песама, кратким филмом „Срце испуњено небом” ученика Ненада Сто јановића и ликовним радом Давида То шића. Овогодишња колачарка, председница савета родитеља Лепосава Вељковић, предала је славу Владимиру Миливојевићу, уз обичаје које налаже православна вера. Директор Техничке школе Аца Божић био је пријатно из ненађен великим бројем присутних. – Наша школа традиционално обе лежава Савиндан у холу на спрату, јер је ту највећи простор. Међутим, ове годи не има толико родитеља, ученика и го стију из Дома културе, Општине и Тигра, тако да неки морају да стоје и на степе ништу. Могу се похвалити да ове године имамо и специјалне госте из Хрватске,
тако да је ово један, заиста, интернаци онални скуп – рекао је Божић. И ученици пиротске Гимназије су пригодним програмом дочарали лик и дело Светог Саве. Гимназијски хор, под диригентском палицом професорке Зо рице Милошевић, отворио је просла ву школске славе химном Светом Сави. Директорка школе Драгица Николић прогласила је најуспешнија одељења, а додељења су и признања ученицима за најбоље литерарне и ликовне радове. Похваљени су и професори који, по ре чима директорке Николић, стално раде на свом усавршавању. Пре него што је протојереј Христивоје Николић, наме сник пиротски приступио сечењу слав ског колача, наставници и ученици су у један глас прочитали Оче наш. М.Лазић
ОШ „Свети Сава“
Свечана академија у Дому културе
Гимназија
Техничка школа
ПОЛИТИКА
Број 135, 3. фебруар 2012.
9
Костић: Није тачно да је Васић ПНС: Сугестије на Нацрт ГУП-а да Генерални урбани кумовао распуштању ОО СНС стичСаки ципланљем(ГУП) Пирота буде што У петак (данас) ће се знати ко ће бити нови повереник Општинског одбора Српске напредне странке (ОО СНС) у Пироту, казао је у уторак 31. де цембра на конференцији за новинаре Радмило Костић, координатор при временог Одбора и председник Окружног одбора СНС. – Одлука да се распусти ОО СНС у Пироту показује озбиљност једне велике и озбиљне политичке организације која је спремна да се суочи са свим слабостима, пре свега, у сопственим редовима да би показали да мењајући себе можемо да мењамо и друштво и прилике у којима живимо. Ми смо Извршном одбору по слали предлог за Повереника Општинског одбора у Пироту, а ради се о три личности које су на сваки начин погодне да могу да обављају такву дужност, кон солидују рад странке и организују ин фраструктуру тако да очекујем да ћемо најкасније у петак када је седница Извр шног одбора странке да добијемо и но вог повереника – рекао је Костић. Он је као неистините одбацио спекулације у јавности да је председник општине Пирот, Владан Васић, кумовао распуштању Општинског одбора СНС. – Спекулације постоје, људи прича ју, конструишу приче. Ради се о људима који сигурно немају добру намеру. Вла дан Васић и Коалиција за Пирот су једна локална политичка организација која је на власти 8-9 година. Ми ћемо и у предизборној кампањи да поздравимо све добре резултате, али ћемо и те како да
критикујемо шта је пропуштено да се уради и шта треба урадити да се Пирот и било која управа која дође на власт не бави само простим читањем буџета и само инфраструктуром већ да се ство ре услови за довођење неких инвести тора, да не буду то само празне приче – казао је Костић. На питање како коментарише тврд ње радикала да је 400 чланова ОО СНС прешло у њихове редове, Костић је ре као да не жели да улази у полемику са било којом политичком партијом. – Ако неко не види идеју и про грам СНС и спремност за истинске про мене, прелазак у СРС није споран ни ти ми можемо некоме да забранимо да изађе из странке. Међу тим, СНСу је у само неколико задњих дана присту пило стотинак нових чланова. СНС тре нутно има око 2.800 чланова, а ми ће мо брзо извршити ревизију чланства – закључио је Костић и додао да су у руководству сада бившег Општинског одбора препознати људи који су ту би ли због личног интереса. Б.Н.
СРС: 400 напредњака прешло у наше редове
Све већи број чланова Српске напредне странке прелази у редове радикала, речено је на конференцији за новинаре општинског одбора Српске радикалне странке (ОО СРС) која је одржана прошлог петка 27. јануара. Том приликом председник ОО СРС Бојан Илић изразио је своје задовољство због, како је рекао, „расула” које влада међу напредњацима. – Чланови наше странке који су прешли у СНС када су мислили да је то нова странка и да има политичку перспек тиву, све више се враћају у наше редове. Ово није само сада ак туелно због распуштања Општинског одбора СНС већ се то дешавало и раније. Неколико читавих месних одбора је у последњих неколико месеци прешло у нашу странку по пут месних одбора у Трњани, Држини, Војнеговцу, Петров цу, Станичењу, Ђераму, Радин долу и Новом Завоју. Око 400 чланова СНС је враћено у СРС. Већ ду же време ми напоми њемо да је одбор напредњака представља интересну гру пацију која је састављена од људи из различитих странака. То су људи чији је циљ био да свој бизнис преко СНС увећају – ис такао је Илић и додао да су грађани Пирота упознати са тим, цитирамо, „ко води СНС до оног момента док нису рас М.В. пушћени у Београду”.
квалитетнији и да обезбеди услове за његово што ефикасније спровођење, Пиротска нова снага (ПНС) указује у са општењу за јавност на поједине битне делове плана за које је потребан друга чији приступ или дорада. – Целине око ужег градског цен тра у којем је највише потребна ра дикална реконструкција, по Нацрту ГУПа, предвиђене су највећим де лом за породично становање са мак сималном спратношћу П+1. У време када је индивидуално становање по стало веома скуп вид становања због грејања и одржавања и када се инве ститори све чешће оријентишу ка јеф тинијем колек тивном становању, из ражавамо бојазан се да ће планирана изградња централног подручја града са индивидуалним становањем наве дене спратности бити кочница у раз воју града. На простору бившег „Пиро текса” предвиђено је ново насеље са вишепородичним становањем. Улаз у овај простор предвиђен је из прав ца неповољног саобраћајног чвора ис пред моста, те ће се концентрацијом вишепородичног становања додат но погоршати саобраћај на том чвору. Тај простор такође належе уз кеј, те ће се високом спратношћу пореметити и визура кеја. У посебним правилима грађења нису дефинисани сви потреб ни елементи за издавање локацијске дозволе, као кључног документа за издавање грађевинске дозволе. По себним правилима грађења исувише
Изабрано руководство младих ПУПС-a
Актив младих Општинског одбора Партије уједињених пензионера Србије (ОО ПУПС) у Пироту на састанку који је одржан у уторак 24. јануара разматрао је актуелну привреднополитичку ситуа цију у општини и републици и усвојио задатке за наредни период, каже се у саопштењу ове стран ке. Изабрано је ново руководство Актива младих, а за председника Актива изабран је Дејан Ћирић. – Усвајајући начелне програмске задатке, млади ПУПСа су изразили жељу да се активније укључе у друштвени и политички живот на свим нивоима очекујући да се њихов глас у већој ме ри уважава. Млади ПУПСовци су изразили је динствено опредељење да се заједно са старијим члановима у јединству искуства и младости ак тивно укључе на јачању ове организације и ње ном све већем утицају у свим слојевима друштва. То ће бити један од њихових најважнијих задата ка у припремама за предстојеће изборе за органе власти – наводи се поред осталог у саопштењу ОО Б.Н. ПУПС.
су детаљно и са ограничењима дата правила архитек тонског обликовања, што није својствено архитек тури Пи рота. Посебним правилима не треба толико утицати на архитек тонски из ражај пројек таната – саопштава ПНС. У саопштењу се наводи и да је нацрт ГУПа урађен на неажурним под лога ма, иако постоји могућност да се ура ди на ажурним под логама. – Да је план урађен на наведеним ажурним под логама створила би се реалнија слика постојећег грађевин ског фонда, посебно у ужем градском језгру и можда би приступ обрађива ча код одређивања намене по цели нама био другачији. С обзиром на то да је ГУП веома важан стратешки до кумент, ПНС апелује на над лежне у ло калној самоуправи да уваже наведене сугестије како би дошли до бољих ре шења за будући урбанистички разво ја Пирота – каже се у саопштењу ПНС, које потпусије председник ресора за стамбенокомунално уређење, урба низам и грађевинарство Ненад Жив ковић, дипл. инг. архитек туре. Б.Н.
Трибина ДС против пушења
Одбор за здравство Демократске странке у Пироту са Клубом Демократске омлади не узео је активно учешће у прошлонедељ ној акцији поводом Недеље превенције рака грлиће материце кроз едукацију чланица и поделу летака, са циљем да се подигне свест о овом обољењу, као и о начину на који оно може бити спречено. А поводом Национал ног дана без дуванског дима у уторак 31. ја нуара у просторијама странке у организаци ји Одбора за здравство одржана је и трибина на тему „Уживај без дуванског дима” на којој су говориле прим. др Сузана Станковић и Љиљана Панић, виша медицинска сестра. – Тридесет одсто популације која пуши је од 15 до 24 година. Никотин стимулише лучење допамина, а допамин је хормон сре ће. Боље је да неко буде успешан у послу, не ка се заљуби него да има задовољство у пу шењу цигарета – каже прим. др Станковић. Б.Н.
10
ХОРИЗОНТ
Број 135, 3. фебруар 2012.
Томислав Г. Панајотовић за Пиротске новине прича о својој каријери,
НОВИНАР, ПУБЛИЦИСТА И
Животни пут повео је Томислава Панајотовића из Нове мале до Правног факултета Ричард Мајлс, норвешки Свере Берг Јо хансен (почасни грађанин Пирота), грч у Београду, а затим је као новинар, директор Музеја Понишавља, главни уредник „Слободе” председник општине и посланик стигао да буде још и супруг, отац и деда ки Панајотис Власопулос… Захваљујући Снежана Манић Многима у Пироту је довољно рећи „Новомалац” па да саговорник са друге стране одмах погоди о коме се говори. Томислав Г. Панајотовић или једностав но ТГП по образовању дипломирани правник оставио је печат у новинарству, публицистици и политици. Када из њега проговори сатиричар, наш саговорник Тома Панајотовић воли да каже да се 1939. родио у Краљевини Југославије, да је рано детињство про вео у Царевини Бугарској (у време оку пације), да је живео у ДФЈ, ДФРЈ, ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ, СЦГ и најзад у Републици Ср бији, а да је војску служио у иностран ству, у Словенији... У личним докумен тима пише да је завршио Гимназију у Пироту, а Правни факултет у Београду 1962. пре рока, за три и по године.
Новинар – публициста По опредељењу (вокацији) је новинар – публициста, без обзира на то што је нај већи део животне енергије потрошио у по литици. Био је обичан новинар, затим први дописник Танјуга и Телевизије Београд из
Јаралике уместо јагњета Новинари који су пратили ње гове активности у време обављања функције председника СО Пирот сигурно памте разноразне догодов штине које су много говориле о ње му као човеку. Тако нам је једном приликом општински шофер Чеда говорио како га је возио у једно се ло у Високу да присуствује некој ма нифестацији. Каже Чеда: „Заврши се тамо нека говоранција, Височање опекли јагањце, припремљена бо гата трпеза, а ја гладан чекам да се послужимо. Кад оно Тома команду је полазак за Пирот. Возимо се тако, ја још размишљам какво смо једење оставили, кад Тома каже „Стани Че до. Ја стадо, он изађе из аута и не стаде у шумарку. Враћа се и носи у шаке јаралике и каже ми „Узми Че до да мало расквасимо уста”, причао је Чеда нама новинарима који смо се смејали до суза.
Пирота (од 1969); главни и одговорни уредник „Слободе” од 1986. до 1992. године, један од оснивача и први уредник програма Радио Пирота, а пресекао је и врпцу на све чаном отварању Телевизије Пирот. – Као главни и одговорни уредник „Слободе”, у„глави” листа одредницу „Орган Социјалистичког савеза радног народа” међу првима у земљи заме нио сам одредницом „Недељна незави сна новина” и широко отворио врата за
злаже фобијом од лифта док су други на рачун тога испредали шале: „Боји се Пи роћанац да му не наплате вожњу”. Три године касније, 1996, на локалним изборима у новембру у Пироту по беђује Коалиција Заједно за Пирот. У знак протеста због прекрајања избор них резултата, 20. новембра те године почиње штрајк глађу одборника Коали ције Заједно за Пирот. У знак солидар ности са њима, истога дана у штрајк
бројним сусретима са представницима европских земаља, Пирот се нашао међу прва два града у пилот пројекту „Енер гија за демократију” и пред широм отво реним вратима Европске уније. За мог мандата нам се десило и бомбардовање 1999. године. Као председник опозиционе општине, свакодневно сам био на ме ти социјалиста и радикала, четири пута покретан је поступак за моје смењивање са места председника СО. У режимским медијима називан сам „страним плаће ником”, „домаћим издајником” – присе ћа се данас Томислав Г. Панајотовић.
Упознавање за рођендан
Као новинар са Душком Радовићем
писање о, до тада, табу темама и на ступајућем вишестраначком систему. На мој захтев, у циљу деполитизације листа, распуштена је партијска органи зација „Слободе”. У Демократску стран ку учланио сам се званично тек октобра 1992, после добровољног подношења оставке на место главног и одговорног уредника „Слободе”. Политички азил добијам у Музеју Понишавља почетком 1993, у години када сам на парламентарним изборима изабран за посланика у Народној скупштини Републике Срби је. Био сам један од 27 чланова опозиционе посланичке екипе на чијем је че лу био др Зоран Ђинђић, председник Демократске странке – кратко нови нарски говори Панајотовић о свом жи воту и раду и почецима озбиљног ба вљења политиком.
глађу, али у просторијама Скупштине Србије, ступа и Томислав Г. Панајотовић. Тих дана почињу и тромесечни протести у Пироту на Тргу код фонтане (Тргу сло боде, како је тада називан). Панајотовић је био на челу Изборног штаба Коалици је. За првог демократског председни ка Скупштине општине Пирот изабран је званично 28. јануара 1997, тек после шест наставака конститутивне седни це, мада су га, незванично, у првог гра ђанина акламацијом, на Тргу слободе, промовисали учесници протеста. – Пирот је представљао најпријатни је изненађење парламентарних избора, што се видело и по броју лидера стра нака, али и по броју амбасадора запад них земаља који су током мог четворо годишњег мандата посетили град. Међу њима били су и амерички амбасадор
Као први демократски председник СО Пирот настојао је да уведе и неке новине у раду у односу на своје претходни ке. Говорило се у то време о специфичном начину на који је упознао запошљене у СО Пирот. Уместо да крене од канцеларије до канцеларије, он је запошљене по зивао у свој кабинет. Секретарица му је доставила списак са датумима рођења запошљених и он их је једног по једног позивао, уз пригодан поклон и пиће че ститао би им рођендан и тако је за годину дана упознао све њих. На парламентарним изборима 2000. године поново је изабран за по сланика ДОС-а из редова Демократске странке. Од припадника жестоке опозиције из мандата 1994-1997, постао је члан владајуће коалиције. Био је у при лици да блиско сарађује са премијери ма Зораном Ђинђићем и Зораном Живковићем, као и министрима у Влади. У оба скупштинска мандата био је члан Законодавног и Уставног одбора. – Посланичка функција пружала ми је прилику да успоставим колегијалне, али и пријатељске односе са већином
Рекордер у Скупштини За време посланиковања био је ре кордер према броју проведених сати у Скупштини Србије тако да су се колеге посланици често шалили на његов ра чун речима „мисли Пироћанац да ће би ти плаћен по минутажи”. И не само то, знали су га и по томе што никада није користио лифт у Скупштини. Он то обра-
Посланик у Скупштини Србије: у друштву Јовановића и Пајтића
ХОРИЗОНТ
Број 135, 3. фебруар 2012.
11
породици и животу
ПОЛИТИЧАР
Са председником Тадићем
тадашњих и садашњих лидера, као и са највишим функционерима некадашње и актуелне власти у Србији, са бившим и садашњим амбасадорима, градона челницима, председницима општина. Био сам у коректним односима са тада шњим радикалима, а сада челницима СНСа Томиславом Николићем и Алек сандром Вучићем. Са лидером ради кала Војиславом Шешељом сам поред свакодневних ћаскања у паузама сед ница, размењивао и књиге – објашња ва Панајотовић и као посебно занимљи ву нам показује Шешељево дело „Хајка на јеретика” са пригодном посветом. Издвајамо податак да је на изборној скупштини Демократске странке 2000. године Панајотовић био је са Борисом Та дићем и Зораном Живковићем кандидат за потпредседника Демократске стран ке. По завршетку председничког ман дата у СО Пирот крајем 2003. јасно је ставио до знања да остаје истог политичког опредељења у оквиру ДСа, али странач ке и друге функције препушта млађима. Посвећује се породици, посебно унуку Ненаду, сада студенту електронике, и Са ри ученици трећег разреда основе шко ле, на које је веома поносан.
Није запостављао писање Међутим, ни за све време бавље ња политиком није запостављао свој основни посао – писање. Током два по сланичка мандата издао је три књиге скупштинских дневника, јединствених у публицистичкој литератури, који су и као фељтони објављивани у угледним листо вима као што је „Данас“ и „Глас јавности“. И данас налази време за писање. Од престанка активним бављењем политиком објавио је неколико књига. Он је писац рецензија за дела других аутора. Главни
је уредник Лексикона Пирота, који ускоро треба да се појави из штампе. Колеге но винари и публицисти често збијају шалу на рачун његове опаске „Ја када желим да прочитам добру књигу седнем и на пишем је”, говорио је а они то и данас ра до цитирају. Али, новинарство и политика нису једини посао којим се Т .Г. П. бавио. – Био сам дугогодишњи председник ФК Јединство, фудбалског клуба својих Но вомалаца, председник Рукометног клуба и потпредседник „Радничког“. А завршио сам курс за фудбалске тренере. Као уче ник Гимназије и студент певао сам у Пиро ту и Београду у трију Славка Петровића. Двадесетак година наступао сам у вокал ној групи „Пироћанци””. Повремено сам био професор у Гимназији. Средином се дамдесетих сам као капитен екипе Пиро та учествовао на Турниру духовитости на којем је наш град делио друго место. За тим. десетак година писао сам рубрике у Слободи „Мијалко Раснички”” и „Иверје” –поносно се присећа Тома Панајотовић и каже да му Пироћанци могу опростити грешке у новинарству и политици, али му никада неће опростити то што их је на Тур ниру духовитости те 1975. године представио као штедљив и шкрт народ. То му се, каже, и данас обија о главу.
Захвалност породици Томислав Г. Панајотовић је ушао у осму деценију мада, како сам каже, и са да му је радни дан у потпуности испуњен.
Објављене књиге Томислав Г. Панајотовић је и ко аутор две књиге Мијалко Раснички вам прича, књига Пирот кроз веко ве, Адети, Дневник једног послани ка (прва и друга ), Руш(ж)ење Скуп штине, Нашинци, Синдраци , Речник пиротског говора, Изазови и исходи (Коалиција Заједно за Пирот), Пиро ћанци прилог карактерологији ста новништа пиротског краја”… Ових дана предаје у штампу прерађено из дање „Пирота кроз векове” из 1982, проширено драматичним периодом 1945-2000. Књиге су му рецензирали академик Петар Влаховић, песник Душан Радовић, политички експерт др Владимир Гоати; Нашинце и Синдраке је илустровао познати карика туриста Иво Кушанић…
Омиљена обавеза: вођење унуке у школу
Највећи део времена утроши на поро дичне обавезе. Раније је доста времена проводио са унуцима, пратио их и доче кивао из школе. Сада су одрасли, али је он увек ту за њих, да им се нађе уколико затреба. Политиком се не бави активно али настоји да пропрати сва дешавања у локалу и на државном и ширем нивоу. Уредио је кућу за одмор у Новој мали и тамо проводи слободно време, одржа ва воћњак, размени мисли (читај по који виц) са својим Новомалцима. Пуно шета односно, могло би се рећи да је стално у покрету. Ваљда ту лежи тајна његове ви талности и ведрог духа. Они који су имали ту срећу да раде са њим у време ка да се активно бавио новинарством, било као новинар или уредник, могли су од њега много да науче што професионално што приватно. Устајао је рано, трчао по ред Нишаве онда би се истуширао и пре свих стигао у редакцију. Тачно у осам ча сова би изашао из своје уредничке кан
целарије и започео редакцијски саста нак. По завршетку озбиљне анализе онога што је урађено и што тек треба да се одради устао би и рекао „Идемо у нове радне победе”. Судећи по ономе што је он до сада радио и урадио могло би се рећи да је многе победе извојевао. Нешто за хваљујући свом менталном склопу али, како истиче, велику улогу у свему је од играла његова породица. – И поред свих тешкоћа, имао сам и имам живот испуњен радостима и задо вољствима, али у једном периоду и вели ком напорима, који су могли чак и фатал но да се заврше. На срећу, све је прошло без већих проблема.. Тако што не би било могуће без пуне подршке породице у ко јој је, рачунајући и мене, ни мање ни ви ше него петоро дипломираних правника: супруга Емилија, ћерке Снежана и Сања, старији зет Небојша... Млађи, Срђан, је успешни предузетник – са осмехом за вршава причу Панајотовић.
ДИМИТРОВГРАД
12 Километарске колоне Због проблема у саобраћају, услед обилних снежних падавина и изузетно ниских температура, бу гарска регионална министарка, Љи љана Павлова објавила је у четвр так, 26. јануара поподне „ванредно стање” у саобраћају, чиме је крета ње тешких камиона и њихов ула зак на територију Бугарске, забра њен. Ова забрана трајала је скоро пуна 24 сата, због чега су се на аутопуту од Пирота према граничном прелазу Градина истог дана форми рале километарске колоне. То је до нело нове проблеме учесницима у саобраћају, па се догодило и неко лико мањих саобраћајних инциде ната. Забрана уласка камиона у Бу гарску укинута је у петак, 27. јануара, око поднева. Ипак, стање је норма лизовано тек током прошлог викен да, сазнали смо од надлежних на ца рини. До краја викенда и почетком ове недеље повремено су формира не колоне камиона од неколико ки лометара, али на царини кажу да је овакво стање нормално за овај пе риод године. Н.С.
Димитровград окован ледом Висина снежног покривача у Ди митровграду је, према званичним подацима метеоролошке станице у Жељуши, прошлог четвртка дости гла 49 центиметара, што је рекорд за последњих 20 година. Иначе, на те риторији димитровградске општине, посебно у вишим деловима саобра ћај се одвија само уз употребу зимске опреме и ланаца, јер је у тим делови ма висина снега и преко један метар. Како би се обезбедили услови за нор мално функционисање у граду, Јав но предузеће „Комуналац” је прошле недеље организовало извожење сне га из главне улице, па се сада саобра ћај кроз град одвија уз мање пробле ма. После обилних падавина стигле су ниске температуре, па се жива у тер мометру почетком ове недеље спу стила испод 20 степени. Због веома ниских температура, снег се споро то пи, али се зато на зградама формира ју огромне леденице, коју могу пред стављати потенцијалну опасност за грађане. Тако се пешаци, који прола зе главном улицом, поред залеђених тротоара, морају пазити и да им нека ледена „санта” не падне на главу. Н.С.
Број 135, 3. фебруар 2012.
На седници Општинског већа разматран начин поделе новца из буџета
Удружењима и организацијама више од 21 милион динара
На седници која је трајала близу пет сати, чланови Општинског већа Општине Димитровград већи део расправе посве тили су разматрању записника Комисије за прикупљање документације и распо делу средстава из Буџета општине за 2012. годину организацијама и институцијама. – Средства у буџету за организаци је, институције и удружења су у буџету за 2012. годину планирана у укупној суми од 21.800.000 динара. Комисија је имала задатак да прикупи податке, Општинско веће да да предлог о расподели средста ва, док ће коначна одлука бити донета на седници Скупштине општине у првој по ловини фебруара месеца – рекао је Вла дица Димитров, председник општине. Разматран је и акциони план оп штине Димитровград за запошљавање. – Акциони план је усвојен, при че
му су планирана средства за јавне радо ве у висини од 2 милиона динара. Ова средства општина ће удружити са Наци оналном службом запошљавања, а по четак јавних радова очекује се с проле ћа – истакао је Димитров. Програм помоћи у кући одраслим особама реализује се успешно већ не колико година, а после најновије одлу ке Општинског већа уводе се и неке новине. Тако ће од ове године помоћ бити пружана и особама које имају сопстве не приходе, а које ће у односу на виси ну својих примања плаћати и одређени проценат партиципације. Иначе, до сада је овај програм финансиран углавном средствима из пројеката, а корисници услуга били су само грађани, који спа дају у социјално угрожену категорију. Општинско веће је на истој седни-
ци усвојило и предлог правила кон курса за расподелу средстава из буџе та, намењених за промоцију здравља. На конкурс се могу јавити физичка ли ца, невладине организације и удруже ња, а предност при расподели сред става имаће едукације које промовишу пре свега правилну исхрану, регулаци ју телесне масе и физичку активност, контролу потрошње дувана и алкохола, као и унапређење менталног здравља и спречавање болести срца и крвних су дова. Пожељно је да поједине теме бу ду презентоване датумски, везано за календар здравља, а конкурс ће бити отворен све док се средства предвиђе на за ову активност у 2012. години, не искористе. За ову активност у буџету је планирано 500.000 динара. Н. Стојановић
Тренер димитровградског српсколигаша обавио прозивку играча
Балкански почео са припремама Нови тренер „Балканског“, Воји слав Алексић, изјавио је по доласку у Димитровград да је за њега ангажова ње у димитровградском српсколигашу велики изазов. – Ипак, мислим да су шансе за оп станак реалне, и због доброг распореда и због онога што ћу ја тражити од екипе да се уради. Потребно је да се изгради један добар систем и мислим да ћемо врло брзо наћи три екипе, које су сла бије од нас и тако избећи оно најгоре за „Балкански”. Ја познајем ону екипу, ко ја је била у јесењој полусезони, има ис кусних играча, а повратак неких фудба лера доста ће допринети у позитивном смислу. Међутим, треба ангажовати још квалитетних играча, ојачати екипу,
Алексић и Алексов
појачати конкуренцију на свакој пози цији – оцењује Алексић. Тренер „Балканског“ је прошлог петка обавио и прву прозивку играча на почетку припрема за пролећни део сезоне у Српској лиги – исток. Клуб су у досадашњем току прелазног рока зва нично напустили Иван Станојевић, који се вратио у пиротски „Раднички“, Марко Васиљевић, који ће каријеру наставити у Трстенику и Звездан Стефановић. По ред осталих, на прозивци су се појавили
и повратници – Бобан Васов из пирот ског „Радничког“, Саша Марков из ни шког „Синђелића“ и Бранислав Иванов из „Танаска Рајића“. Новајлија у дими тровградском српсколигашу је и офан зивни везиста Дејан Драганић, бивши омладинац београдске „Црвене зве зде“, који је протеклих година играо у Румунији, а последњих шест месеци и за клуб Беласица у бугарском граду Петрич. До краја прелазног рока оче кује се довођење још неколико прове рених играча, најављују из управе клу ба. „Балкански“ је јесењи део првенства Српске лиге исток завршио на послед њем месту, а пролећна полусезона по чиње 17. марта. Н. Стојановић
На Градини заплењено 3 килограма злата Цариници на „Градини” спречили су покушај двојице турских држављана да прокријумчаре више од три килограма злата у полугама и златни накит, укупне вредности преко шест милиона динара. Према речима шефа путничког прелаза на „Градини”, Владимира Стојановића, злато је откривено детаљном контролом два турска држављана, који су путовали аутомобилом из Немачке у Турску. – На из лазу из Србије 29. јануара, нешто после 16 сати цариници су у са радњи са граничним полицијским ор
ганима спречили кријумчарење веће количине злата и златног накита код турских држављана, који су се нала зили у аутомобилу „Ауди А3”. Код јед ног путника су се две златне полуге налазиле у ципелама, а код другог путника пронађена је полуга у уну трашњем џепу панталона, као и одре ђена количина златног накита. Укупна вредност заплењених златних полуга и накита је 6.135.000 динара – каже Стојановић. Н.С.
Број 135, 3. фебруар 2012.
К УЛТ УРА
Промоција књиге „Походила сам КП дом” Љиљане Петровић Лилице
Суочавање са бесмисленошћу рата и насиља
Пиротска ауторка Љиљана Петровић – Лилица у уторак 31. јануара у читаоници Народне библиотеке представила је јавности своју другу по реду књигу под називом „Походила сам КП дом”, На књи жевној вечери, поред ауторке, говорили су публициста Томислав Г. Панајотовић и Момчило Антић, а виђење овог дела, према Емилији Лилић која је била спречена да присуствује промоцији, прочи тала је ученица првог разреда Гимнази је Миња Савић. На промоцији књиге се, поред осталог, могло чути да се ауторка овим делом сучељава са личним коре споденцијама са садашњошћу, са ствар ним ликовима и сенима, са историјом и традицијом, са религиозним и оностра ним, са бесмисленошћу рата и насиља било које врсте, са својом кривицом и крстом који носи, чиме она постаје лични судија, сопствени арбитар. А сама ауторка дала је осврт на сво је детињство и одрастање које је, према њеном мишљењу, било од пресудног значаја за стварање бунтовничке лич ности или пиротске Пипи Дуге Чарапе, како је мајка имала обичај да је назива.
Она је објаснила које су околности довеле до тога да напише дело под овако ин тригантним називом. – Ја сам ухапшена у априлу 1999. године зато што сам се супротставила ратној машинерији, која је у том тре нутку желела да пошаље пиротске ре зервисте на Косово. У поступку који је трајао веома кратко, осуђена сам на смрт, под оптужницом да сам подри вала војни поредак. Међутим, како се стање у држави смиривало, моја пресу да је преиначена, те сам пуштена кући након 21 дан. У овој институцији, у којој
Критика представе пиротског позоришта „Ранчићи и Панчићи”
Комедија на дијалекту Пише: Ивко Јовановић Представа која је премијерно из ведена у уторак 24. јануара настала је у домаћој радиности: текст је написао локални писац, ликови се служе пирот ским говором, режију потписује један од глумаца, који је истовремено пројек
товао и сцену, опремио (домаће) глум це костимима, учествовао (заједно са писцем) у избору музике. Комедија је заснована на препозна тљивим наравима и нашим послима. Комшије се завадиле, испоставиће се на крају, ни због чега, па се често свађају ни око чега, претећи једни другима. Нај
сам провела три недеље, према мени су се понашали са високим поштовањем, а цео тај догађај био је повод да напишем ово дело, које се односи на још доста ствари из мог живота – казала је Љи љана Петровић, напомињући да у свету у коме живимо има превише људи ко ји се „повијају онако како ветар дува“ и да је крајње време да се људи отргну од душевне учмалости. Љиљана Петровић Лилица рођена је 1939. године и до сада није објављивала своја дела. Њена прва књига носи назив „Насмеј се водо”. М. Лазић гласнији је Сима Панчић (Зоран Живко вић), који често показује спремност да својом физичком снагом направи русвај у суседној породици. Не заостаје ни Ан дра Ранчић (Милан Наков) који узвраћа својим претњама пушком и убиством. Нису мирољубиве ни комшике са хи трим и злобним језицима Павлина Пан чић (Данијела Ивановић) и Гина Ранчић (Наталија Гелебан). Једини мирољубиви лик је Ђока Ранчић (Александар Радуловић), заљубљен у ћерку Јулијану (Тијана Петровић). И као што бива у класичним комедијама, све се завршава срећним расплетом: Ђока и Јулијана се обрекну једно другоме, а свадљиве комшије би вају принуђене да се, бар привремено, помире. Редитељ представе (Слободан Алексић) с пуним поверењем је дослед но прихватио Минковићев сценарио. Он је при том прихватио и интересантну улогу (Љубе Рома) коју је учинио ко медиографски привлачном колико заслугом предлошка, толико и реди тељском и глумачком досетљивошћу. И тако је претпоследњег јануарског уторка 2012. године пиротска публика доживела премијеру на свом говору, остварену као дело два аутора и седмо ро глумаца. Па, ето, каква је да је „на ша си је”.
13 Јоаким Вујић поново у Пироту Пиротско Народно позориште биће домаћин 48. Фестивала професионалних позоришта Србије „Јо аким Вујић”, одлучила је Заједница професионалних позоришта Србије. На овај начин пиротско позориште ће по други пут заредом бити дома ћин овог престижног фестивала, ко ји ће се одржати од 12. до 19. маја. Управник Народног позоришта Бе оград Божидар Ђуровић објавиће 5. априла седам представа које ће бити у званичној конкуренцији фестива ла, каже за Пиротске новине дирек тор Народног позоришта Пирот, Гра димир Филиповић. – Ово је велико признање и велика част за наше позориште, доказ да смо прошлог пута били одлич ни домаћини, али и обавеза да се и овог пута покажемо у правом светлу – каже Филиповић. Б.Н.
Фото конкурс Историјски архив у Пироту рас писао је традиционални конкурс за најбољу стару фотографију. На фо тографијама могу бити приказани објекти, личности, догађаји или по јаве од важности за културу и исто рију Пиротског округа, а предност ће имати старије фотографије нека дашњих објеката, познатијих лич ности, важнијих историјских дога ђаја и карактеристичних појава. Уз фотографију је неопходно прило жити пропратни текст. Фотографи је се достављају лично или поштом на адресу Архива, а све фотографије биће скениране и враћене власници ма. Три првопласиране фотографије добиће награде, а о важности и зна чају фотографија одлучиваће струч ни жири који чине Петар Ђорђевић академски сликар, Андреј Јовано вић, графички дизајнер и фотограф и Милета Манић, директор Архива. Конкурс је отворен до 13. фебруара. Б.Н.
ИСПРАВК А У прошлом броју ПН уз текст под насловом „Промоција монографије Хроника о Гостуши” аутора Борисава Николића техничком грешком прило жена је слика Борислава Јовановића. Извињавамо се господи Борисаву Ни колићу, Бориславу Јовановићу и чита оцима.
СПОРТ
14
Број 135, 3. фебруар 2012.
КМФ Пирот бриљирао у Прокупљу
За викенд дерби сезоне против Винтерспорта Утакмица против Прокупља протекла је онако како се и очекивало, убедљивом победом Пироћанаца 8:1 (4:0). На ову утакмицу пиротски фудбалери отишли су без 7 стандардних првотимаца – Драгана Стан ковића, Милоша Пејчића, Срђана Потића, Душана Крстића и Нинослава Ценића, тако да је на подмлађеној постави КМФ Пирота био терет победе која би омогућила оста нак на челу табеле. – Момци који су играли бриљирали су на терену. Схватили су да нас само по беда оставља у трци за прво место, тако да су од првог минута диктирали темпо. Победа ни једног тренутка није доведе
на у питање. На утакмици се посебно ис такао капитен Милош Стоиљковић, ко ји је подсетио на праву игру последњих сезона. Милош Манић постигао је 3 го ла, а Слободан Ристић, којем је ово прва сезона, 2 поготка, Али, ипак, играли смо као тим, тако да је цела екипа заслужна за победу – каже тренер Милан Тошић. У наредном сусрету који се игра у суботу у 20 часова дерби мечу Пироћан ци у хали Кеј дочекују директног кон курента за пласман у Прву лигу, екипу Винтерспорта из Ниша. – Утакмица против екипе Винтер спорт веома нам је битна, тако да очеку
јем да моји играчи изнесу сав притисак који је на њима и да победе пред пуном халом – каже Тошић, који позива све Пи
У суботу окру жни дерби у хали Кеј
КК Пирот дочекује Димитровграђане КК Пирот победио је прошлог ви кенда у Нишу екипу „Еко Баскета” ре зултатом 65:81 (17:21, 15:26, 13:16, 20:18). Утакмица је отпочела слабијом игром Пироћанаца и повредом плеја Дејана Радуловића у 4. минуту. Ипак, ослабљени пиротски тим, који је играо и без од сутних Станисављевића и Андоновића, у наставку је консолидовао своје редо ве, побољшао одбрану и на одмор оти шао са предношћу од 15 поена. У дру гом полувремену пиротски кошаркаши рутински су одржавали предност и до шли до победе. У редовима КК Пирот за
пажени су били Милан Тодоровић са 19, Милан Радовановић са 14 поена и Драшко Томић са 13 поена. Према речима тренера Марка Спасића заслуге за по беду иду целом тиму.
Кадеткиње ЖОК славиле у Нишу Кадеткиње Женског одбојкашког клуба Пирот убедљиво су савладале у гостима нишку екипу Десетка резулта том 0:3 у првој утакмици другог дела полусезоне. Тренер Пироћанки Душан Мадић задовољан је игром својих пу ленки. –У нишким редовима налазе се не што старије играчице, али је искуство било на нашој страни. Већина мојих де војчица игра и у Другој лиги, где су мно
го јаче екипе, па за сада немамо про блема – рекао је Мадић. Следеће коло Пироћанке ће играти у гостима, у субо ту 4. фебруара против „Миленијума“ из Ниша, које су их једине поразиле у пр вом делу сезоне. Душан Мадић сматра да ће прво место бити осигурано уколи ко ова утакмица буде добијена. И пио нирска селекција одбојкашица кренула је са одигравањем утакмица у другом делу сезоне. Пироћанке су прву утак
Наредно 16. коло Прве српске лиге група Исток, обележиће окружни дерби, у коме ће трећепласирана екипа Пирота дочекати своје суседе, седмопласиранe Димитровграђане. Меч је заказан за су боту у 18 часова у Спортској хали Кеј. – Ово је једна изузетно незгодна екипа која је у налету. Као и увек, иде мо на победу. Потрудићемо се да нам одбрана буде што чвршћа, како бисмо остали испод зацртаних 60 примљених поена, што нам је главни циљ – рекао је Спасић. М.Л. мицу против екипе „Миленијума“ изгу биле, а тренер Мадић пораз приписује старосној разлици, која је била у корист Нишлијки. Следећу утакмицу пиротске одбојкашице играће на домаћем тере ну против димитровградског „Царибро да“, а сусрет је заказан за суботу у 14:30 у Спортској хали Кеј. Када је у питању први тим ЖОК он је своје припреме за други део сезоне започео после Нове године и већ месец дана тренира без предаха. Тренер Мадић напомиње да су све девојчице из тима редовне на тре нинзима, као и да нема нових појачања у екипи, што може представљати мали проблем у наставку такмичења. – Сматрам да нам појачања нису потребна сада, мада ће бити веома те шко за опстанак у лиги. Већина супар ничких екипа је остала у истом саставу, мада су се неке и појачале. У плану нам је да остваримо две до три победе како би осигурали опстанак у лиги – казао је тренер Мадић. Наставак сезоне за сени орски састав почиње последњег викен да у фебруару. М.Л.
роћанце да напуне халу Кеј и пруже им подршку на предстојећем дербију. М. Лазић
Медаље за Миџор на Алпском купу Млади пиротски скијашки донели су пет медаља са Алпског купа Србије који је одржан прошлог викенда на Мо крој Гори. Из Смучарског клуба Миџор ишло је 8 такмичара, од тога 3 каде та и 5 цицибана. Цицибанка Ана Ракић освојила је сребрну и бронзану медаљу у велеслалому у две одвојене трке. Да мјан Стефановић био је трећи у слало му и велеслалому као и Јована Цветко вић која је освојила бронзу у слалому. Остали такмичари из Пирота заузели су запажене позиције: Немања Пешић 5. место, Александар Ђорђевић 6, Вељко Денчић 10. и Жарко Петровић 11. По стигнутим резултатима презадовољан је секретар клуба Јован Цветковић, који се похвалио и чињеницом да је чак 5 девојчица из клуба добило бесплатан боравак у скикампу на Мокрој Гори. – Тренутно имамо 5 талентованих девојчица нашег клуба у развојном кам пу Скијашког савеза Србије. Они су нам дозволили да ови млади таленти 7 дана тренирају са најбољим тренерима на Мокрој Гори. Девојчице су отишле 29. јануара и тренираће до 5. фебруара – ре као је Цветковић. Младе скијашице ће се вратити таман на време, како би прису ствовале Отвореном првенству Пирота у скијању, популарном „Жцковом мемо ријалу”, који ће се одржати 5. фебруара. М.Л.
Гимназијалац
Сениорска селекција ЖКК „Гимнази јалацПартизан” свој први меч у настав ку сезоне одиграће у хали Кеј у суботу са почетком у 15.30. Пиротске кошаркаши це дочекаће екипу Студент 2 из Ниша. А у недељу се у Алексинцу одржава реги онални контролни тренинг за кошарка Б.Н. шице годиште 1998-2001.
СПОРТ
Број 135, 3. фебруар 2012.
15
ПН откривају колико је који клуб добио новца из буџета за спорт
Радничком највећи део колача Пиротске новине дошле су у посед незваничног документа из кога се види колико је којем спортском клубу додељено новца из буџета за спорт за 2012. годину. Ове године из општинског буџета за спорт су издвојена средства у Име клуба
Р. бр.
укупном износу од 43.320.000 динара, што је приближно 15 милиона више у од носу на прошлу годину, па су самим тим скоро сви спортски клубови добили више новца за своје активности. Више од тре ћине укупног износа, 15 милиона, доде
2009.
2010.
2012.
1.300.000
1.400.000
23
Пли вач ки клуб
/
60.000
80.000
100.000
7.700.000 10.400.000 15.000.000
24
Џу до клуб
/
50.000
120.000
200.000
Школ ски спорт
1.400.000 1.200.000
2
ФК Рад нич ки
8.500.000
3
ОФС
4
Жен ски ру кометни клуб
5
Му шки ру кометни клуб
6
Ко шаркашки клуб Пи рот
7
Ка ра те клуб Про ле тер
900.000
8
Од бој ка омладински са вет
9
Од бој ка шки клуб Пи рот
10
Сму чар ски клуб
11
Р. б р.
Име клуба
стичарски клуб „Соко” , такмичаре у бо ди билдингу, Бициклистички клуб Мото клуб „Анђели” и Карате клуб „Шампион”, као и за победника Окружне фудбалске лиге. Значајна сума, 3.610.000 динара, намењена је стипендирању тренера.
2011.
1
750.000
љено је ФК Раднички, за Кошаркашки клуб Пирот издвојено је 3.900.000, док је Женском рукометном клубу припало 3.400.000 динара. Остали клубови добили су знатно мање суме. Ове године по први пут издвојена су средства за Гимна 2009.
2010.
2011.
2012.
800.000
750.000
800.000
25
Аики до клуб
50.000
25.000
50.000
150.000
1.650.000 2.500.000
3.100.000
3.400.000
26
Квик 010
50.000
70.000
70.000
70.000
800.000
900.000
1.250.000
27
Ве слач ки клуб
35.000
60.000
80.000
100.000
2.500.000 2.500.000
3.000.000
3.900.000
28
БК Ти гро ви
60.000
90.000
120.000
250.000
780.000
950.000
1.130.000
29
Пи рот Ви те зо ви
60.000
120.000
180.000
300.000
180.000
150.000
150.000
/
30
Шах клуб Част и сла ва
240.000
200.000
300.000
400.000
700.000
800.000
800.000
1.300.000
31
ПК Фор ту на
50.000
100.000
120.000
150.000
70.000
200.000
300.000
600.000
32
Атлет ски клуб
35.000
25.000
200.000
360.000
Кунг-фу клуб Цр на ко бра
150.000
180.000
250.000
350.000
33
ФК Је дин ство
/
/
50.000
/
12
Бок сер ски клуб
220.000
240.000
250.000
300.000
34
ЖФК По бед ник
/
/
50.000
70.000
13
Стре љач ки клуб
900.000
800.000
900.000
1.300.000
35
Бај ла мос
/
/
70.000
70.000
14
Те ни ски клуб
240.000
200.000
200.000
500.000
36
Пла ни нар ско дру штво
/
/
50.000
100.000
15
Сто но те ни ски клуб
240.000
150.000
200.000
300.000
37
Гим на стич ки клуб Со ко
/
/
/
150.000
16
Шах клуб Про грес
650.000
550.000
550.000
700.000
38
Бо ди бил де ри
/
/
/
150.000
17
Ре кре а тив ни сто нотениски клуб
/
150.000
150.000
200.000
39
Би ци кли стич ки клуб
/
/
/
60.000
18
АМС Ко стић
300.000
250.000
350.000
400.000
40
Мо то клуб Ан ђе ли
/
/
/
50.000
19
СД Гим на зи ја лац
400.000
550.000
800.000
1.300.000
41
Ка ра те клуб Шам пи он
/
/
/
50.000
20
СК Мла дост
250.000
250.000
300.000
400.000
42
По бед ник окру жне фудбалске ли ге
/
/
/
500.000
21
Жен ски од бојкашки клуб
200.000
350.000
400.000
700.000
43
Сти пен ди је тре не ра
/
/
/
3.610.000
22
Клуб ма лог фуд ба ла
250.000
800.000
1.100.000
1.200.000
800.000
УКУПНО
22.170.000 22.700.000 28.640.000 43.320.000
ОМЛАДИНСКЕ
16
Број 135, 3. фебруар 2012.
Хуманитарна акција за помоћ псима у пиротском азилу
Ученици обезбедили кућице за псе у прихватилишту Српско друштво за заштиту живо тиња из Пирота, средином децембра прошле године покренуло је Акцију прикупљања средстава за изградњу ку ћица за псе у пиротском азилу. Покрета ње ове акције изазвали су сурови усло ви за живот у новом азилу. – Пошто пси у азилу нису имали ку ћице, већ су спавали на мокром бетону, а зима је предстојала, Друштво за зашти ту животиња из Пирота дошло је на иде ју да ову акцију спроведе међу децом у свим основним и средњим школама у Пи роту. Ова акција имала је за циљ, не само прикупљање новца, већ и укључивање деце и омладине у хуманитарни рад, вас питање деце да беспомоћнима треба по моћи. Овим је Друштво желело да скрене пажњу и на напуштене животиње и тежак живот у азилу како би се пробудила хума ност и жеља да се помогне онима који се
називају најбољим човековим пријате љима, а које су људи изневерили – каже Жана Мадић, члан Друштва. Акција је најпре спроведена у Гимна зији, а одзив ђака био је неочекивано ве лики. Овоме су највише допринеле професорке биологије Марина Мијалковић и Александра Здравковић, као и чланови Ђачког парламента. Акција је наставље-
на и у осталим школама у граду и за укуп но 33.000 динара направљено је дванаест великих дуплих дрвених кућица, које су већ однете у азил. Како кажу чланови Дру штва, ових дана је температура екстрем но ниска, тако да се заиста радују што су бар мало помогли јадним животињама. Проблем је решен делимично. У азилу се тренутно налази око 100 паса. Рачунајући
да у сваку кућицу могу да уђу три велика или пет малих паса, збринуто је око педе сетак паса. Остали пси спавају ван кућица, али не више на бетону већ на дрвеним па летама, које је у међувремену донирао Ти гар – Заштитна радионица. Чланови Дру штва су сакупили око 45 џакова сена, тако да је и то од велике помоћи да се зима лакше преживи. Очекује се и донација Тигар – Инкона од шест великих дуплих ку ћица. Ових дана започета је слична акција у Медицинском центру и у Заводу за јавно здравље, рачунајући да тамо раде хумани људи који би бар мало могли да помогну животињама. Од прикупљених средстава биће направљено још кућица, као и хра нилица којих тренутно нема. Уз мало ула гања може пуно да се добије на квалитету њиховог живота. Катарина Видојковић Гимназија Пирот, II-4
Светосавска изложба ученика пиротских основних школа Светосавска изложба ликовних ра дова ученика пиротских основних шко ла отворена је у среду 18. јануара у галерији „Чедомир Крстић” и трајаће све до 8. фебруара. Од 140 учесника на изложби, стручни жири који чине Радмила Влатковић, историчар уметности и мр Антоније Ми лошевић, академски сликар, награду за најбољи ликовни рад на нивоу свих основних школа доделио је Катарини Мардешић, ученици VIII-2 ОШ „Вук Караџић”. Жири је такође одлучио да за нај боље ликовне радове равноправно бу ду награђени и следећи ученици: из ОШ
ЋОШАК ЗА ЋОШКАСТЕ
Живот је леп Пише: Александра Крстић Економска школа, IV-2 Драги животе, посматрам те већ ду же време. Неких осамнаест година. Од тада памтим, можда, четрнаест или пет наест, и морам ти рећи да не престајеш да ме изненађујеш. Зашто си толико те жак и компликован? Зар не би било боље да си лак и једноставан? Или мислиш да би тад било исувише досадно живети те? Ти не трајеш дуго: у просеку неких седамдесет, осамдесет година, мада је осамдесет реткост. Овако гледано се-
„Вук Караџић” Теодора Делчев, Мили ца Ицић, Сања Јовановић, Јања Мохсин и Павле Петровић. Из ОШ „Душан Радовић”: Нађа Алексић, Милош Манчић, Јо вана Панић, Невена Ранчић и Јулијана Стефановић. Из ОШ „8 септембар”: Мина Алексов, Ања Живадиновић, Сања Јан ковић, Јована Јовановић, Тамара Јова новић и Милица Ранчић. Из ОШ „Свети Сава”: Милован Крстић, Мила Мијалко вић, Христина Мијалковић, Филип Мијић, Димитрије Ристић, Катарина Џунић, и из ШОСО „Младост”: Стефан Симијоновић. Ђорђе Томовић Економска школа Пирот , I2 дамдесет година и није мало. Човек се изненади кад чује да те неко има више од тих седамдесет, а опет... Шта је седамдесет у односу на милијарде година твог постојања. Нисам сигурна да ти то можеш видети и схватити. Исто би би ло као кад бих ја покушала голим оком видети своју ДНК зурећи у врх прстију. Не могу да те разумем: нама даш седамдесет година, псу десет, лептиру један једини дан! Плус те године, то вре ме, толико закомпликујеш да не може мо да дишемо како треба. У једну руку си толико дарежљив дајући нам то вре ме да га проживимо како знамо и уме мо, а у другу сваког тренутка претиш да то време скратиш. Заиста ме запањујеш способношћу да тренутно постојиш у толико облика да те не можемо пребројати. Исто та ко, сваки пут када нас секундара из се
кунде из прошлости пребаци у секунду из будућности, јер, животе, шта је сада шњост сем вакуум те две секунде, ти у толиком се броју родиш, али у исто вре ме у толиком броју и умреш. И тако из секунде у секунду све ово време. Још нешто...Зашто нам дајеш оне мале тренутке среће тако кратко? Можда што велики тренуци среће не постоје? Просто велики тренутак сре ће звучи неприродно... Не знам, можда сам ја сувише радознала, можда себич на, а можда си ти такав. Радознао па нас тестираш сваког тренутка, и себичан па нам дајеш тако мало себе. Ти и ја идемо супер у комплету. По некад се деси да сам ја љута на тебе, а да ме ти понекад кажњаваш. Исто као у љу бави: час се волимо час се мрзимо. Имам те таквог, каквог га многи људи немају ни половично. Шта ли ми надаље при-
премаш не знам и не желим знати, јер би тек тад било досадно знати апсолутно све. Сувише би било глупо одрећи те се, јер нам дајеш тако мало себе. И тај мали део је јако пожељан и та ман довољан. Таман толико колико је довољно. Кажу да је свакоме дато оно лико колико може да понесе. Не дајеш ли некоме превише? Толико превише да те човек замрзи... А опет... неки толико грабе за тобом. Толико те волимо као и оне који те има ју, да кад те други изгубе, ми, што те још увек имамо, не знамо шта бисмо с тобом. Али ипак, ти можеш да нам тај бол уни штиш и оне ране што остају ублажиш. Зато пусти нас да те доживимо што лепше и пусти нас да у оном ваку уму између прошле и будуће секунде ди шемо пуним плућима и да кажемо: „Живот је леп”.
МАРКЕТИНГ
Број 135, 3. фебруар 2012.
ТВ Пи Канал
Вамо ткриван овов ремез ау живање ис азнавањеу зо дабранее мисије Правов реме:2 2:10 Емисије: Понедељак:„ Биографијеп ознатих“ Уторак:„ Стариз анати“ Петак:„ Крајз емље“ Недеља:„ Подс јајемз везда“ Добар дан вам желимо уз „ДАН“ Доброј утроу з„ Бојег рада“ Народни универзитет
Божидар Аџија
ТЕК У ЋИ РАЧУН:25556 8 4 89 ПИБ: 10028 86 85 МАТИЧНИ БРОЈ: 07010036 ШИФРА ДЕЛАТНОСТИ: 80420
НАРОДНИ УНИВЕРЗИТЕТ БОЖИДАР АЏИЈА БЕОГРАД РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ПИРОТ
Због великог интересовања наставља уписни рок за стручно оспособљавање за обуку за занимања из програма НЕГА ЛЕПОТЕ И ДАЉЕ 10% ПОПУСТА за све кандидате који се упишу до 20. ФЕБРУАРА 2012. У понуди занимања : Маникир са надоградњом ноктију, маникир - педикир, масер, козметичар, фризер , женско - мушки фризер, шминкер и депилација.
Наставља се и уписни рок за ПРОВЕРУ ЗНАЊА ИЗДАВАЊЕ ДИПЛОМА МЕЂУНАРОДНО ПРИЗНАТИХ ЗА СВА ЗАНАТСКА ЗАНИМАЊА ПРИЈАВА КАНДИДАТА ДО 20. ФЕБРУАРА 2012. ПОЛАГАЊЕ ПО ФОРМИРАЊУ ГРУПА ИЛИ ПО ХИТНОМ ЗАХТЕВУ.
Српских владара 90/4 зграда ПИО фонда 4. спрат Пријава и упис кандидата радним данима и суботом од 9-15 сати 010/312-861 , 063/87-57-543
17
ОГЛАСИ / ЧИТУЉЕ
18 Продајем кућу близу аутобуске ста нице,но воградња,по вољно. Тел. 347-691. Продајем кућу у Тијабари 280 м2, плац3 ,5а ри,о дмаху сељива,по вољно. Тел: 064 576 10 28. Издајемг арсоњерууц ентру. Тел: 064 17 48 166.
Купујем старе радио апарате, гра мофоне, старе зидне сатове, гусане пе ћии д ругеа нтиквите. Тел: 069/14-51-587 Продајем камп приколицу ADRIJA 410, регистрована, повољно. Тел: 062/449 238.
Потребни амбициозни и комуника тивни сараднициз ао збиљанпо сао. Тел: 069 4010 444. Данијела.
Продајем кућу у центру села Извор на површини плаца од 13 ари на коме се налази велика стаја са сеоским помоћ нимо бјектима и локалом. Тел: 069/14-51-587
Продајем њиву у атару села Извор поред пута површине 29 ари. Тел: 061/22-07-245
Продајем плац у близини зелене пи јаце, површине 9 ари. Тел. 069 14 51 587.
Издајем гарсоњеру у Славонској улици од 1.2.2012. Тел.064/17 48 166
Продајем њиву у близини Присјан скогн асеља, површине 20 ари. Тел.064 40 30 555.
СЕЋАЊЕ
Број 135, 3. фебруар 2012. ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА ПИРОТ
ОБА ВЕ ШТЕ ЊА Електродистрибуција Пирот се захваљује на редовном измиривању уговорних обавеза. Молимо купце са дугом да измире своју обавезу по ОПОМЕНИ коју су примили. Купцима са већим износом дуга ЕПС једном годишње нуди могућност измирења дуга путем вансудског поравнања чак и до 9 месечних рата. Електродистрибуција Пирот позива купце да на ЛИЧНИ ЗАХТЕВ могу затражити ПРИВРЕМЕНУ ОБУСТАВУ испоруке електричне енергије уз: 1. УСЛОВ ИЗМИРЕЊА ДУГОВАЊА И 2. УПЛАТЕ УСЛУГЕ: – монофазно бројило 708 динара – трофазно бројило 826 динара 3. ПОТПИСАН УГОВОР О ПРОДАЈИ ЕЕ Оваквим статусом купци се ослобађају плаћања „МЕСЕЧНИХ НАКНАДА –ТАКСИ” за уговорени период. Ваша Електродистрибуција
Лични оглас
ЦРТИЦА
Факултетски образован, озбиљан, ситуиран, 43, жели да упозна атрактивну даму за трајну везу. Тел: 065/ 54-99-731
Милан Димитријевић Дипломирани инжењер индустријског менаџмента
Време је за маму и тату стало! 7.2.2009. је Дан који никада неће проћи незаборављен, Сине! Твоји мама и тата
Чудо Савиндан, 27. Јануар 2012. Година. Нашу малу и лепу Србију зима обо јила у бело божанствен амбијент. А оно што се тог дана издешавало у спор ту превазишло је сва ишчекивања и најоптимистичнијег човека: У Аустралији је наш Новак Ђоковић уз много пута Ух, успео да у пет сетова, дивовске борбе, дође до финала победивши Енглеза Ма реја. И оно наше и спикерово Ух претворило се у ОХ! У Холандији наши ватерполи сти са 12:8 победили Италијане и тако испунили своју жељу.
А код нас, у Београду, на Европ ском првенству наши рукометаши (којих у задње време није ни било!) надиграли Хрвате са 26:22 а нису са горели од превелике жеље! И у недељу, 29. Јануара догодило се спортско ЧУДО! Новак побеђује Надала - Шпанца осваја трофеј! Ватерполисти побеђују Црно горце освајају злато! Рукометаши освајају сребро! Не зна се шта је вредније! Да ни исписани златним словима за С.А. историју српског спорта!
ФЕ ЉТО Н
Број 135, 3. фебруар 2012.
19
ФЕЉТОН Парламентарни избори у Пиротском округу од 1878. до 2008. године (9)
Први посланички избори у XX веку Пише: Миљан Манић, историчар
КЛАЦКАЛИЦЕ
Октроисаним уставом од 6. априла 1901. године уведен је у Србији дводомни скупштински систем што је услови ло измене изборног система. Пиротски округ је поново постао јединствено из борно тело које је сада у свом саставу имао белопаланачки, лужнички и ни шавски срез. Избор народних послани ка је био непосредан и тајни. Поново су уведене кандидтске листе на којим је у округу по један морао имати факул теску диплому. Округ је бирао 4 посланика, а Пирот као посебно изборно тело једног. Поред њих округ је као једин ствено изборно тело бирао и једног се натора. Пиротски округ је тако са своја два изборна тела бирао 5 посланика и једног сенатора. Прво дводомно народ
но представништво бирано је 22. јула, а избор сенатора 5. августа 1901. године. За избор посланика у округу кандидат ске листе истакли су радикали и либе рали. Изборна борба протекла је у знаку надметања између радикала и либера ла. Али, с обзиром на то да су радика ли одувек имали јаку позицију у округу, њихова листа је добила 5.421 глас, док је либерална добила само 906 гласова. За посланике у округу су изабрани: Јован Николић, трговац из Беле Палан ке, Матеја Ћирић, трговац из Балта Бе риловца, др Мита Поповић, сам.реф. краљ. Срп.жел. из Београда и Марјан Вељковић, трговац из Масуроваца; у Пироту – Војин Ћирковић, трговац из Пирота. За посланике су изабрани само ради калски кандидати, док је борба за избор
– Уместо да изврше пребијање дуга, оно пребили банкара. – Једва скинусмо Дел Понтеову зајаши нас Скендебег. – Научила деца да имају, па наставила са пушењем. – Нормално је да се гложемо када нема шта да једемо, зато смо и побеснели од брзе хране. – Са првим пролећним кишама почињу да расту и цене. За нас је само сувомрзлица.
сенатора била веома жестока и за једно место било је пријављено 5 кандидата, различите политичке опредељености и у првом кругу ниједан кандидат није до био довољан број гласова, па је гласање било поновљено. На поновљеном гласа њу од 12. августа највише гласова је до био кандидат радикала Љубомир Срете новић, трговац из Пирота. Нови избори били си заказани за 19. мај 1903. године и они су обављени на основу привременог закона о избо ру чланова народног представништва од 22. априла 1903. године. Однос политичких снага у округу уочи ових из бора био је сасвим другачији. Ради кална странка је била поцепана. Њену фракцију у округу предводио је Мар јан Вељковић и њој су пришли и мно ги либерали. За избор народних посла
– Најновија поскупљења нису уопште нова, тек ће их бити. – Во рије земљу, а она му пада за врат. Наши по литичари мисле да пада у Африци. – Увек погрешимо, грешку не признамо, али не умемо ни да је исправимо. – Они су партијски партнери, али на рачун пореског обвезника. – Ко ће кога, баш ме брига, ако немам лични ин терес и не интересује ме.
Занимљивости и записи из завичаја (118)
Пијано ковање говеда и зла рана Пролетњо време, рано сьвиња. Чим сьвну, с башту ми Бођу почемо ковање го веда на муштерије и исковамо четри пара. Задњити беше донел ћило рећију, Мита Ан тин, и почеше се свити кане сас флашуту. По сле си друђити разотидоше, а остадоше са мо башта ми Бођа и Мита, и очукаше свуту рећију. И тамьн да се растуре, а Стојан Маса лејин доведе вола да му потковемо. А башта ми му рече: За дьньс је готово. Куде си бил до са? Не видиш ли да сам се веч напил? Мож си идеш сас Сивчу! Стојан поче да моли и ку ми: - Натоварил сам бандере за у Ореовицу. Дьньс мора да откарам! И башта ми приста де да га кове. И врзамо вола да га обарамо. Ја му сабра нођете, а башта ми Бођа од онуј страну прејде да држи конопацат. Вол при рита и башта ми пијан пушти конопацат. И тьг ме волат закачи сас задњу ногу и расе че ми десну руку. Поче да тече крв преко пр љаву руку, улепену од лајна. Ја у одма с три ста муће некако опра и одма отидо при Васу болничара те у он опра, очисти и преви. И
после остало позарасте, али кажипрс никако да зарасте преко месец дьна. И после, када поче косидба, прсат поче да отича и да тече гној. И једампут, косеомо у Вртоп и ја острео косуту. И одједнуш ми се стьвни у очи и на малко да паднем на косуту. Отрча у долат и поче да у ладим. И како у лади, ја у отвори. И брзну гној из њу, има метар увис. И оно ми сьвну. И у водуту исћисе раната, а ја збра и очисти, згребо гној до коску. И после ману да гноји. Тека се спаси.
Тарко напредњак из Смрдан Било напредњачко време, а Тарко из Смрдан је бил председник општине у Смр дан. И бил је строг. Кој је крив, одма дво јес и пет по дупе; нема кум, нема кумица. И када је кулук, он први на кулук. Његови волове, дзвонци големи, први појду с кола у Влашку планину на кулук. И момка пра ти с тија волове. (Богомир А. Пејчић, 1919, Војнеговац). Записао и приредио: Драгољуб Златковић
ника ис такну та је само једна листа на којој су била тројица либерала и један напредњак. Тако су на овим изборима изабрана 3 либерала и 2 напредњака у округу: Светозар Јањић, касациони су дија из Београда, Васа Нејковић, трго вац из Росомача, Виден Станковић, тр говац из Стрижевца и Тодор Поповић, трговац из Сопота. У Пироту је био изабран Петар Ј. Вељ ковић, трговац из Пирота. Због Мајског преврата 29. маја 1903. године избор сенатора одређен за 5. јун није извршен у целој земљи, па ни у Пиротском округу. Посланици изабрани на овим изборим никада нису ни били нити су посланичку функцију икад вршили.
У следећем броју: Избори након Мајског преврата.
– ЈугБогдан је имао девет синова и имао за кога да се бори. Ово наши нежење немају појма. – Ако комшији цркне крава, купиће козу и пре живеће, али ако му цркне пензија нема шансе. – Научио да чеша мечку. Сада, када су му скрати ли нокте, не може да се почеша ни где га сврби. – Није страшно толико када лежи, али се стра шније када режи.
Припремио: Новица Љ. Антић
У ОКУ СВЕТА
ТУГА Туга је дуга смрт, а смрт је кратка туга (холандска) Тешко је тужноме свирати виолину (холандска) Ко тугу крије не налази лека (српска) Туга је убила многе и нема од ње користи (библијска) Гвожђе једе рђа, а срце туга (руска) Запослена пчела нема времена за тугу (енглеска) Где туга гледа кроз прозор, пријатељи не гледају унутра (немачка) Тузи и невољи свако је дужан (српска) Туга је као велики трезор, који отварамо само најприснијима (малгашка) Која мајћа дете изгуби, туга је до смрт (пиротска) Приредио: Д. Златковић
РАДОСНИЦА
Пиротске малишане обрадовао први већи снег
Зимске радости на Кеју Снег који је прекрио пиротски кеј измамио је из домова најмлађе Пироћанце који су у центру гра да протекле недеље уживали у зимским чаролијама. Призор мале девојчице која се бацака по снегу, са без брижношћу какву само деца имају, мамио је осмехе на лице пролазника који су хитали преко Великог мо ста. Малена Дуња Стаменковић била је та која је тера ла и оне који су у журби да застану макар на тренутак пред оваквим призором, а мајка Јелена Стаменковић објаснила је колико се њена ћеркица радује првом ве ћем снегу у овој години. – Било је крајње време да се снег мало задржи. С об
ПИРОЋАНКА
КРИСТИНА СТОИЉКОВИЋ
зиром на то да моја Дуња много воли да се игра по снегу, користимо сваку прилику да будемо што више напољу. Највише воли да се спушта низ нагиб кеја, али без санки, јер се тако више котрља и ваља по снегу. Веома воли и да прави снешка белића. Викендом одемо до Планинарског дома, али је Кеј много приступачнија варијанта. Обично будемо на снегу око сат времена, па одемо кући да се ма ло угрејемо, па онда изнова на снег – прича Стаменкови ћева, посматрајући Дуњу како се зајапурена пење уз на гиб да би се још једном скотрљала до подножја. Они нешто старији не задовољавају се пуким скакутањем по снегу, већ покушавају остварити брзинске рекорде на саоницама. Седмогодишњи Андрија Ћи рић сваким наредним спуштањем био је бржи и бржи и правио све даљи траг својим санкама. – Највише волим да се спуштам санкама. Спуштао сам се и кад је био онај други снег, али је овај сад бољи и има га више. Бака пази на мене и говори ми како да се наместим на санкама како бих ишао брже – откри ва тајну свог успеха малени Андрија, на кога не преста је да мотри будно око бака Љубинке. – Извела сам унука на Кеј зато што је ово права чаролија и за децу и за одрасле. Веома нам прија ово време, јер смо жељни снега и зимске рекреације и са одушевљењем долазим на ово место. Максимално гле дамо да искористимо овај снег, да се активира мој унук око зимских спортова, да се санкамо, грудвамо и прави мо снешка белића – објашњава Љубинка Цвијановић. Хладно време не спречава велики број деце да свакодневно отрче на пиротски кеј где се уз цику, вику и смех грудвају, санкају, уживају у чарима зиме и под сећају старије како је за срећу потребно веома мало. М. Лазић