ПИРОТСКЕ ИНФОРМАТИВНЕ НОВИНЕ / БРОЈ 138 / ИЗЛАЗE ЈЕДНОМ НЕДЕЉНО
ГОДИНА IV / ПЕТАК 24. ФЕБРУАР 2012. / ЦЕНА: 40 ДИНАРА
Прокишњава кров библиотеке
Страна 5
Промена Страна 8 статуса Пирота чека нову владу
Страна 3
ПРЕТЕ ПОПЛАВЕ У СЛУЧАЈУ КИША
Хоризонт: Никола Ћирић Стране 1011
Ст ра на
5
До три године затвора за одговорне
Повртари и цвећари траже боље услове за продају Страна 7
Новинар и публициста немирног духа
С ТАВ
2
Учитељ Сава
Поводом Дана града 28. децембра на предлог Одбора за изградњу Храма Свети Сава из Великог Јовановца посебно признање за хуманост додеље но је Сави Јовановићу (83), учитељу у пензи ји из Пирота који је на пут извео преко два десет генерација уче ника сада успешних људи у Пироту, али и широм света. Он је за изградњу овог храма донирао преко 3.000 евра иако, како каже, живи само од своје пензије. – Изградњу храма Свети Сава у селу Велики Јо вановац 1938. године започео је епископ Бањалучки и Жички др Василије Костић који је рођен у овом селу. Његови унуци наставили су са изградњом и то је за мене била прилика да му се одужим за дуго годишње пријатељство, јер сам био код њега у по сети и чак му и помагао онда када се то није смело. Овај владика био је не само духовник, већ и патри ота и велики родољуб. Први прилог дао сам у из носу од 1.000 евра. Још 2.000 евра дао сам касније за израду мозаика на храму са ликом Светог Саве. Много је оних који учествују у овој акцији, али и ја сам само помажући члан – истиче учитељ Сава и наводи да су данас људи, а поготову млади мање солидарни и спремни да помогну. – Млади морају да схвате да без рада нема напретка. Нажалост, млади се ретко одлучују да помогну овакве акције. Све је мање солидарности – истиче Јовановић. Поред ове донације учитељ Сава често је учествовао и у другим акцијама ху манитарног карактера. Фабрици Тигар 1963. године дао је позамашну позајмицу, као и Хидроелек трани Завој, помогао је и пиротском маратонцу Зорану Васићу, а учествовао је и у куповини озву М.В. чења за МЗ Велики Јовановац.
ОТВОРЕНО
Живела цензура Пише: Милош Видановић Новинарска професија пала је на најниже гране судећи по вестима и прилозима који се свакодневно пла сирају на националним и локалним медијима. Одсуство критичког раз мишљања, политичарење, странча рење, полтронство и жуто писаније постале су одреднице и реални опис ове врсте стваралаштва. Уместо сло бодарског духа где новинарско перо одважно стоји на бранику слободе и демократских традиција, Србија је у последњој деценији постала феудал ни вилајет за слободно и цензуром неукаљано новинарство. Додуше, није за све крив баш само систем ко ји је дозволио да до тога дође и да се
цензура увуче на већину новинских страна, интернет сајтова, ТВ и радио прилога. Криви су и сами новина ри који су плашећи се за своју личну материјалну егзистенцију на пиједе стал личног стваралаштва постави ли аутоцензуру као звезду водиљу у професионалном ангажману. А како је све почело... После „ослобођења” и 5. октобра нова „демократска” власт врло брзо уви дела је грешку претходне „црвене” власти. Уместо физичког разрачу навања са непослушним новинари ма и медијима, политичка „демо кратска” елита увела је у игру онај материјални, финансијски елемент. Пошто су скоро сви медији у Срби ји распродати брзином светлости и по велепродајним ценама, и но винари су, као и већина несрећних радника у овој земљи, остали на сукани на спруду приватизације. У борби за голи живот, растрзани из међу здравог разума и просте ма теријалне егзистенције, новинарски прегаоци пустили су да на вели ка врата новинарске професије уђе аутоцензура. А шта то заправо зна чи? Ако и постоји добра прича о ба хатом трошењу народних пара ОД МАХ ЗАЖМУРИ. Ако јавни подаци о пословању јавних предузећа нису јавни ОДМАХ ЗАЖМУРИ. Ако се за
пошљавају само партијски послу шници ОДМАХ ЗАЖМУРИ. Ако се службеним возилом иде на летова ње или утакмице ОДМАХ ЗАЖМУ РИ. Ако котао вредан 104.000 евра труне на улици ОДМАХ ЗАЖМУРИ. Ако се колеги новинару забрањује снимање јавног догађаја попут сед нице Скупштине општине ОДМАХ ЗАЖМУРИ... Власт је тако заваљују ћи страху од губљења радних места успела да од новинара направи она три мајмуна која руке држе на усти ма, очима и ушима. Међутим, све ово не важи само за национални, државни ниво. Ни у нашем локалном пашалуку ситуаци ја није ништа боља. Учаурени у status quo, у сталном страху од горег сутра, таласање за пиротске новинаре по стало је превише опасно. Не дај Боже чак и да се неко дрзне да постави не згодо питање или да размишља она ко како не размишља herr коман дант. То би било преко сваке мере. Сасвим погрешно. Дакле, од деведе сетих до данас ситуација се драстич но изменила. Нема Дојче веле, нема Слободна Eвропа. Нема АВ, АВ, не ма протестних шетњи. Нема Отпора и врлих отпораша. И они су постали само ситни гласноговорници без мо зга и срама у функцији политичких фотеља.
КО М БЕЗ ЕН ТА РА
ГОРЕ...
Број 138, 24. фебруар 2012.
...ДОЛЕ
Расте број незапослених
За пет година, ако се остваре пројекције ММФа, Србија ће у поређењу са 102 земље бити међу пет у свету с највећом стопом незапослено сти. Лошији од нас ће 2016. године бити само Македонија, Босна и Херцеговина, Јужноафричка Ре публика и Грчка. Сада ради око 1,75 милиона, што је историјски минимум и даље смањивање броја радно активних било би равно катастрофи. Пода ци показују да је у девет од 159 општина пад запослености био већи од 30 одсто, да се смањење из међу 20 и 30 одсто бележи у 36 општина, а између 10 и 20 процената у 62 општине и града Србије. (Блиц)
Фото: М. Видановић
Пиротске новине ТЦ „Гушевица” II спрат, локал бр. 8 Пирот • Оснивач и издавач: ИД „Кућа књиге” д.о.о. Ђерам 32 Пирот • Директор: Димитрије Видановић • Главни и одговорни уредник: Богољуб Најдановић • Редакција: Снежана Манић, Милош Видановић, Надежда Стојановић, Мирослав Лазић • Секретар редакције: Слађана Толић • Штампа: ГИД „Пи прес” Ђерам 32 Пирот • Рукописи се не враћају • Излази једном недељно • Телефони 010/312-510, 010/ 312-511 • Регистарски број јавног гласила NV 000110 • ISSN 1820-7499 • COBISS. SR-ID 147284748 www.pirotskenovine.rs pirotskenovine@gmail.com
У ЖИЖИ
Број 138, 24. фебруар 2012.
У току припреме за одбрану од поплава због отапања снега у Пироту
Прете поплаве у случају киша Најугроженија насеља Рогоз и Барје, реон Расничке реке и пољопривредно земљиште на потезу Петровац – Војнеговац – Држина. Нагло отапање велике количине снега, уз евентуалну кишу, могло би да доведе до поплава и клизишта у пирот ској општини. Међутим, како сада ства ри стоје превеликих разлога за забри нутост нема, јер сува земља брзо упија снег који се полако топи. Ипак, надле жни у локалној самоуправи, као и Окру жни штаб за ванредне ситуације ништа не препуштају случају.
Чисти се канал Рогоз У току је чишћење канала, а спрем ни су и џакови са песком. Самостал ни стручни сарадник Одељења за по љопривреду општине Пирот, Милан Цветковић, каже за Пиротске новине да је у самом граду најпроблематичнији канал реке Рогоз у истоименом насељу.
снега и уз то падне и велика киша долази скоро увек до плављења не само стамбе них и економских објеката, већ и пољо привредних површина које се налазе на потезу код канала Рогоз. Ако време буде као сада и ако се снег отопи полако и без кише не би требало да буде већих про блема. Чишћење канала сада први пут радимо превентивно и са тиме се поче ло и пре него што је стигло наређење из штаба за ванредне ситуације. То је било неопходно како би се спречиле евенту алне негативне последице за становни штво – истиче Цветковић и додаје да се са радовима почело од места где са спа јају речица Кавак и Рогоз. – Од тог места па све до моста код Шумског расадника канал је очишћен. Такође, чистили смо и потез од моста
Рогоски канал се најчешће излива
– Начелник штаба за ванредне си туације, Предраг Марић, у допису, наре дио је локалним самоуправама да ураде чишћење корита водотока за мале воде кроз насељена места, као и да се изврши измуљавање делова протицајних про фила и да се уклони комунални отпад. У питању су, дакле, воде другог реда које су под ингеренцијом локалне самоупра ве. Сваке године када дође до отапања
до ромског гробља. У том подручју ни је чишћен канал, како мештани кажу, од деведесетих година, и ту су постојали чепови који могу да направе велике про блеме у случају већег дотока воде. То је до прошле године било под ингеренци јом Водопривреде. Даље, очистићемо и све низводно до Аутомото друштва, јер и ту постоје ти чепови, као и на потезу од надвожњака код Момчиловог града у
Изградити одводне канале Директор ЈП „Водовод и канализација”, Зоран Николић, каже да у случају евентуалних поплава неће бити проблема када је у питању водоводна мрежа, али да је потребно направити систем одводних канала на подручју града. – Извориште Крупац може да се замути, али тек када се за то створе неопход ни услови, односно уколико би се повезало нагло топљење снега и велике и обилне кише. Због тога ћемо почетком марта потписати и Уговор са немачком развојном банком КFW и тада ћемо у решавање тог проблема уложити нешто преко милион евра за потпуну реконструкцију црпне станице Бериловац. Уз то, ми смо предло жили и да се на неколико места у граду направе одводни канали који би те бујичне воде спровели у реку. У питању је потез код бувље пијаце у насељу Прчевац, Шести колосек, као и у насељу Ђерам. Још једном, што се водоснабдевања тиче ситуација се прати из сата у сат и што је занимљиво нема додатних количина воде, јер је из гледа земља била превише сува. Неће бити никаквих проблема када је водоснаб девање становништва у питању – истиче Николић.
дужини од 50 метара. Што се тиче канала код Молијерове улице то је чишћено релативно скоро и ту нема веће опасно сти. Такође, и остали канали се чисте ре довно. Уз то, по договору из 2007. године фирма „Ерозија” из Ниша очистила је и канал безданске реке, потез од економи је Завода за пољопривреду до Аутомото савеза – наводи Цветковић.
Опасност од клизишта И командант Окружног штаба за ванредне ситуације и начелник Управ ног округа Пирот, Горан Стаменовић, каже за наш недељник да су општине у Округу спремне за евентуални наила зак бујичног таласа. – Дат је налог да се почне са раш чишћавањем сливова потока и река. Реална опасност сигурно постоји, јер је пиротска општина на листи општина у којима су могуће поплаве са којима смо у претходним годинама, на жалост, имали искустава. Када су канали у насе љеним местима у питању и даље има мо проблема, јер грађани у њих одла жу шут, грађевински материјал, отпад или дрвну грађу. Такође, због могућих поплава договорено је и да се поједини насипи додатно подигну како би били спремни у оквиру одбране од поплава. Најкритичнија ситуација је у сливу реке Рогоз. Такође, проблеми су могући и на потезу Расничке реке, као и у Барју. Да кле, у питању су делови који су реално и најнижи. Уз то, општинским штабови ма дат је налог и да набаве одређену ко личину џакова и песка како би спремно могли да дочекају евентуалну поплаву. У сваком случају, према информација ма којима тренутно располажемо, не очекујемо поплаве – каже Стаменовић. Према његовим речима штаб ће у на редном периоду инсистирати да се део сливова који долазе у делу Петровац – Војнеговац – Држина преведе у Ниша ву пре него што дође до поплављивања обрадивог земљишта. Окружни штаб за ванредне ситу ације добио је и наредбу Републичког штаба за ванредне ситуације да се пре ко општинских штабова провери тре нутна ситуација на терену и евиденти рају нова клизишта која се могу јавити услед брзог отапања снега. Ризичне ло кације када су клизишта у питању су по тез код Топлог Дола, код кафане Гранд на магистралном путу Ниш – Пирот, код села Звонци код Звоначке бање и код села Арбиње на Старој планини. М. Видановић
3 У току акција за помоћ Лани
Након што су бројни хумани људи помогли двоипогодишњој Лани Милојковић која живи без оба бубрега, а коју у марту очекује трансплантација органа, акција за прикупљање новча не помоћи породици Милојковић, која је слабог имовинског стања и има ве лике трошкове, настављена је јавним апелом који су Пиротске новине упу тиле свим основним и средњим шко лама у Пироту, као и појединим преду зећима и институцијама. Сви хумани људи који желе да помогну породици Милојковић могу то да учине уплатом новчаних средстава на текући рачун у Банци Интеса: 160-5400100594117-17, на име Милан Милојковић.
Коридор 10
Предузеће „Коридори Србије” продужило је рок за достављање по нуда за изградњу аутопута Е80 на Коридору 10, деоница Чифлик – Пи рот Исток, у укупној дужини 29 километара. Претходно је рок био 16. фебруар, а нови рок за достављање понуда је 15. март 2012. године. Деоница обухвата два ЛОТ-а са изградњом 26 мостова и 2 тунела. Рок за изградњу ове деонице је две године, а радове финансира Европска инвестициона банка. Н.С
Подела садног материјала Шумско газдинство „Пирот” почело је са прихватањем захтева и скла пањем уговора за поделу бесплатног шумског садног материјала физичким лицима за пролећне радове на пошу мљавању, који се врше по Програму за заштиту и унапређивање шума. Пошу мљавање се може изводити на свим врстама необраслог земљишта њива и ливада 6, 7. и 8. категорије и необрадивог земљишта 4, 5, 6, 7. и 8. категорије. Од садног материјала за поделу су предвиђене саднице црног бора и смрче. Сви заинтересовани за више информација могу се обратити Секто ру за приватне шуме сваким радним даном од 7 до 15 часова. М.Л.
4
МАРКЕТИНГ
Број 138, 24. фебруар 2012.
Број 138, 24. фебруар 2012.
АКТУЕЛНО
5
Пљуште пријаве због пиротског прихватилишта за псе
До три године затвора за одговорне Ни након три недеље након што су Пиротске новине на запрепашћење грађана Пирота обелоданиле у каквим условима бораве пси у пиротском тако званом, прихватилишту, не смирују се страсти, како удружења за заштиту жи вотиња, тако и шире јавности. Српска организација за поштовање и бригу о животињама – ОРКА поднела је кривичну пријаву основном јавном тужилаштву у Пироту против Н.Н. ли ца због основане сумње да је изврше но кривично дело убијања, мучења или повређивања већег броја животиња у прихватилишту за псе за које је предви ђена новчана казна или казна затвором до три године.
Утврдити одговорност Како се наводи у кривичној прија ви које је поднета у понедељак, 20. фе бруара, у коју су Пиротске новине има ле увид, удружењу ОРКА је указано на драматичне услове држања животиња у прихватилишту за псе у Пироту након чега је оно реаговало. – Услед недовољног броја кућица пси немају могућност да се склоне од сунца, ниских температура, кише и сне га. Кавези су потпуно нефункционални, што има за последицу да пси могу да се провлаче из једног бокса у други, а што резултира честим масакрима и угину ћем паса. Не постоје карантински боксо ви услед чега се шире заразе, што је до датно искомпликовано чињеницом да је снабдевање водом нередовно, а што има за последицу дехидратацију паса и
немогућност одржавања иоле прихва тљиве хигијене у азилу. Храна која се да је псима није ни приближно довољна за њихов број, а хранљива вредност неаде кватна за задовољавање њихових еле ментарних потреба. Чланови Друштва за заштиту животиња су не једанпут прису ствовали угинућу паса који су растргну ти од стране осталих. По процени члано ва Друштва, 20 паса је угинуло само од 24.1.2012. године до 5.2.2012. године од глади, заразе или услед повреда задо бијених од осталих паса. Разговори оба вљени са надлежнима – директорком ЈП „Комуналац”, Надом Авжнер, и заме ником директора, Бобаном Толићем, ни су дали резултате. Имајући у виду наве дено, молимо да предузмете све што је у вашој надлежности ради идентификова ња одговорних лица – наводи се у кри вичној пријави пиротском основном ту жилаштву коју је поднела ОРКА. Ово удружење за заштиту животи ња поднело је и пријаву начелници Вете ринарске инспекције Управе за ветерину, Сањи Челебићанин, у којој, поред оста лог, пише да „из навода пријаве поднете ОРКА произлази да је Ветеринарска ин спекција у неколико наврата излазила на лице места али да нису констатоване не правилности” те се тражи да „надлежни ветеринарски инспектор, у циљу утврђи вања чињеничног стања и предузимања законом прописаних мера, изађе на лице места и да обави разговор са члановима Друштва за заштиту животиња из Пиро та” чији су контакти наведени у пријави, као и да се ОРКА у складу са Законом о слободном приступу информацијама од
јавног значаја обавести о мерама преду зетим на основу пријаве.
Ко профитира на напуштеним псима?! А реаговало је и Српско друштво за заштиту животиња Пирот саопштењем за јавност у коме се надлежнима пред лажу мере које би требало да се преду зму с циљем решавања проблема са напуштеним псима у Пироту и питају се коме одговара постојећа ситуација и да ли неко можда из тога и профитира. – Непресушни извор нових паса на улици је напуштање љубимаца, од нео дговорних појединаца који узимају псе за кућне љубимце, а потом их, кад пери од одушевљења прође и схвате да жи ва бића имају своје потребе које треба задовољити, остављају на улици. Више је предуслова за спречавање напушта ња које би требало да спроводе надле жне институције уз помоћ удружења за заштиту животиња и грађана, навешће мо само неке: евидентирање власника и обележавање љубимаца, чији се закон ски основ налази у Правилнику о обе
лежавању паса, што омогућава да се на ђе власник уколико се животиња изгуби или је поменути напусти. Потом, дослед но санкционисање напуштања, које има свој законски основ у Закону о доброби ти животиња, затим стерилизација вла сничких паса и мачака уз стимулацију у виду бесплатне стерилизације, што би омогућиле надлежне институције. По требно је и да надлежне институције по ред стимулације стерилизације донесу и мере које ће дестимулисати држање не стерилисаних јединки. Пошто је релатив но једноставно и познато на који начин је могуће решити проблем, питамо се коме је у интересу да се постојећи проблем не решава. Додуше, лако је препознатљи во шта је узрок нерешавања проблема неконтролисане популације паса про фит – саопштава пиротско друштво за заштиту животиња. Иако смо о овој те ми желели да разговарамо и са председ ником општине Владаном Васићем и то уредно пријавили у његов кабинет про текле недеље, још увек нисмо добили никакав одговор. Б. Најдановић
Прокишњава кров пиротске библиотеке Због топљења великих количина сне га на Дечјем одељењу Народне библиоте ке, као и у читаоници одељења за одрасле прокишњава кров. Овај проблем посто ји већ шест година колико је Народна би блиотека подстанар у Дому војске, па вода и влага угрожавају књижни фонд. Дирек торка Библиотеке, Надица Костић, каже да је нарочито угрожено дечје одељење на коме равни кров прокишњава на неколико места, а да је општина одобрила средства за привремену санацију крова. – Ми смо још 2006. године конкурисали код НИПа за средства за адаптацију про стора, међутим, због нерешених имовин скоправних односа између Министарства одбране и општине Пирот с тим се застало. У међувремену, зграда све више пропада, от пада малтер и у ходницима, подрумске про
сторије су пуне воде, непријатно је за рад бу дући да се библиотекари непрестано боре са водом, а угрожен је и књижни фонд. Са да нам је из општине одобрено 85.000 дина ра за санацију крова, што ће само привреме но решити проблем. Са овим радовима би требало да се почне чим то време дозволи. Међутим, трајно решење би представљала потпуна реконструкција крова када општина постане власник – каже Костићева. Према речима библиотекарке на деч јем одељењу, Мирјане Ћирић, проблем са прокишњавањем крова решавају помо ћу кофа и крпа. – Морамо да стављамо најлон, вангле, канте, чак и корито на једном месту. Сваког дана када дођемо на посао прво њих испра знимо, а затим радимо свој посао, који оба вљамо у ритму капања воде са таванице.
Воду скупљају у кориту
Десило се и да су се неке књиге намокри ле зато што су се кофе препуниле након за вршетка смене. Друга страна проблема је сте константна влага у којој радимо, али и непријатан мирис на који наилазе деца ко ја дођу по књигу – каже Ћирићева и дода је да је немогуће заштитити све књиге. Члан Општинског већа задужен за ванпривреду,
Бобан Николић, казао је да су сви озбиљни ји радови на згради Дома војске одлагани због тога што већ три године трају прегово ри општине са Министарством одбране око преузимања Дома војске. Очекује се да овај објекат коначно припадне општини Пирот у неколико наредних месеци. М. Лазић
АКТУЕЛНО
6
Пулс Да ли су појефтиниле основне животнe намирницe након ограничења маржи? Ружица Ђорђевић, професорка – Нисам при метила да су појефтини ле намирни це. Куповину обављамо су пруг и ја али уопште нисмо приметили неку разлику. Чула сам да је од лука донета, али изгледа да није почела да се примењује. Немања Јонић, незапослен – Чуо сам за то још пре пар недеља како су најављива ли, међутим, нисам приме тио разлику у тр го ви на ма у којима сам пазарио основне намирнице. Није дошло до неког битнијег или било каквог мењања цена. Зоран Ристић, радник – Не нисам приметио. Ту се ништа ни је промени ло. Незнатно по јеф ти ње ње се не при мећује. Кад би основне животне намирнице појефтини ле појединично за 10 одсто, тад бисмо могли да разговарамо о смањењу цена. Нада Панић, домаћица – Разлике не ма уопште. Ништа није појефтини ло. Цене су остале исте или су се у неким рад њама и пове ћале. Да би нешто назвали појефти њењем мора му се више спустити цена, а не за динар или два.
Текст и фото: М. Лазић
Број 138, 24. фебруар 2012.
У Болници ове зиме смештен већи број старих Пироћанаца напуштених од најближих
Неће да брину о старим и болесним родитељима Запостављање и занемаривање бо лесних старих људи од њихових најбли жих је проблем здравствених установа у читавој Србији, па и у Пироту. У пиротској Општој болници свака два до три месеца имају барем по једног пацијента који мора да остане у болници јер његова деца или родбина не желе да га прихвате.
Промрзли и гладни Др Зоран Јовановић, помоћник ди ректора пиротске болнице за медицинска питања, каже за Пиротске новине да је ових дана овај проблем знатно наглашен јер је због хладног времена и снега велики број пацијената из најудаљенијих села довезен и хоспитализован у болници, не толико због саме болести колико због тога што су про мрзли, гладни и нису узимали терапију па им је здравствено стање нарушено. – Само на Интерном одељењу има мо шест таквих пацијената, а има их и на другим одељењима. Они живе сами у удаљеним селима, били су одсечени од града, то су углавном хронични болесни ци који су остали без лекова, нису их пи ли и погоршано им је здравствено ста ње. За све њих има мо податке да имају блиску родбину, ве ћина њих има де цу, али једноставно, они не желе да брину о њима и препуште ни су сами себи. То је једна социјална ком понента са којом овај здравствени систем не може да се избори и то би требало да буде задатак читавог друштва – каже др Јовановић и додаје да они покушавају милом или силом да их врате у породи цу. Према његовим речима овде се ради о људима код којих је завршено лечење и
којима је потребна нега и пажња, а поне када је довољна само лепа реч. У већини случајева овакве пацијенте збрињавају у сарадњи са Центром за социјални рад који или убеди чланове породице да дођу и из веду свог сродника из болнице или таквог пацијента сместе у неку установу социјал не заштите. Болница је ту немоћна, истиче др Јовановић.
Чека се палијативна нега Поред ове, постоје и друге две кате горије пацијената којима ће болница у најскорије време решити проблем неге и продуженог лечења, а тако помоћи и њи ховој најужој породици. Држава је препо знала невоље са којима су суочене поро дице које негују пацијенте који болују од тешких и неизлечивих болести. Због тога је на нивоу Републике донета одлука да се у свим болницама, па и у пиротској, фор мирају Центри за палијативну негу. – Наша болница ће имати четири кре вета, стигла нам је комплетна опрема и формирали смо тим који чине лекар, се стра и физиотерапеут који је обучен за приступ оваквим пацијентима. Овде се више не ради о лечењу јер медицина је рекла своје, већ о оном другом, хумани јем делу. Овде би требало да буду збри нути пацијенти који болују од малигните та, тешких хроничних болести у завршној фази, неуролошке болести типа мулти
Семинар о примени ХАСАП система У организацији Националног тржи шта роба и услуга (НТРУС), општинског центра у Пироту и пиротског Управног округа, у уторак је организован семи нар за представнике малих и средњих предузећа и школа на тему примене си стема безбедности хране. Иако је Закон о безбедности хране, који поред оста лог предвиђа да сви у ланцу производње хране од произвођача до дистрибутера морају да уведу ХАСАП стандард, ступио на снагу у јуну прошле године, до данас је мали број обвезника то и урадио због не достатка новца, али и чињенице да нису у довољној мери упознати са тим шта ХА
САП стандард заправо подразумева, ре чено је на семинару. Младен Крижан, директор НТРУСа у Пироту, каже да им је намера да обуче све оне који се налазе у процесу производње хране, од пољопривредних газдинстава до дистрибутера, да поштују ХАСАП. – Прошле године у јулу, одржали смо овакво предавање и том приликом смо окупили шездесетак угоститеља и пекара. Већина је започела увођење ХАСАП стан дарда, а неки су при крају – каже Крижан. А Жељко Веселиновић, члан Одбо ра за развој квалитета и едукацију у Реги оналној привредној комори Ниш, казао је
плесклерозе и слично, код којих је лечење као такво већ успостављено и ефикасно до одређене мере. Оваквим пацијенти ма је потребна поприлична нега ,ради се о тешким болесницима и ту страда њихо ва породица – објашњава др Јовановић. Он каже да је пиротска болница спремна организационо, кадровски и просторно да крене са палијативном негом најтежих бо лесника и да се чека налог Министарства здравља. Ово одељење ће бити у склопу новог одсека, који се зове Продужено лечење и нега који би ускоро требало да заживи у пиротској болници. – Овде се ради о пацијентима код ко јих је завршено лечење, али који још увек нису за отпуштање кући. Примера ради, па цијент коме је оперисан кук до сада је отпу штан на кућно лечење а када крене са ра дом ово одељење он ће ту остати још неких петнаестак дана. Ту ће му бити пружена по требна нега, радиће неопходне вежбе како би што пре стао на ноге и тек онда ће доби ти отпусну листу. Кадар, опрема и просто рије су дефинисани и чим стигне налог од министарства здравља ове две службе ће почети да раде Ово је новина за пиротску болницу и тек када почнемо са радом, ви деће се да ли је оно што је до сада уложено довољно да покрије реалне потребе за ова квом врстом неге и продуженог лечења па цијената – истиче др Јовановић. С.Манић да Закон о безбедности хране има мањка вости, али да се мора поштовати . – Врло тешко је овакав закон примени ти у нашим пекарама, угоститељским рад њама и ресторанима брзе хране. Због тога су Привредној комори стигли бројни захте ви за ревизију стандарда и прилагођавање нашим условима и вероватно ће постојећи закон претрпети одговарајуће измене и до пуне – најавио је Веселиновић. Држава је још 2005 .године почела да субвенционише привреднике бесповратним кредитима за увођење такозваног система безбедности хране. Сада тих субвенција више нема, а они који су закаснили мораће сами да фи нансирају увођење стандарда. С. Манић
ТЕМА
Број 138, 24. фебруар 2012.
7
Пиротски пољопривредни произвођачи угрожени од накупаца на зеленој пијаци
Повртари и цвећари траже боље услове за продају Три месеца пред изборе општина Пирот обећала новчану и помоћ у пласману производа Удружењу пластеничара и кластеру произвођача цвећа Милош Видановић Пиротски произвођачи поврћа, као и мали произвођачи цвећа већ неко време муку муче са нелојалном конкуренци јом из околних градова. До места на пи ротској зеленој пијаци тешко се стиже, а пиротска роба слабије проналази пут до потрошача. Удружење пластеничара из Пирота, као и кластер произвођача цве ћа „Пиротска циклама” решени су да по овом питању преузму ствари у своје руке и да за своју робу изборе место на пирот ском тржишту. На састанку између пред ставника ових удружења, локалне само управе и ЈП „Комуналац”, а који је био затворен за јавност одређене су смерни це за даљу сарадњу, а учињени су и кон кретни кораци како би се произвођачима поврћа и цвећа, члановима ових удруже ња, што пре помогло. Такође, разговара ло се и о раду зелене пијаце, сарадњи из међу удружења и ЈП „Комуналац”, као и сарадњи ових удружења са локалном са моуправом.
Протерани смо на улицу Потпредседник Удружења пластени чара Радиша Стефановић из села Кру пац каже за Пиротске новине да је зелена пијаца у Пироту изгубила своју функцију.
Толић: Посебан део на пијаци А заменик директора ЈП „Кому налац”, Бобан Толић, наводи да ово предузеће жели да изађе у сусрет овим удружењима и да помогне када је у пи тању пласман њихових производа. – У принци пу смо се догово рили да помог немо уз, наравно, посредовање оп штине Пирот. Си гурно је да постоји добра воља и са једне и са друге стране, а у наредним данима биће договорени и сви детаљи. Оно што је вероватно јесте да ће се на пијаци је дан део под покровитељством општине издвојити за те људе који ће ту моћи да продају своје производе – навео је Толић.
– Све мање личи на зелену пијацу, а све више на робну пијацу где се прода је све и свашта. Пиротски продавци од накупаца тешко долазе до тезги па су протерани на улицу. Поред тога што је све мање купаца на зеленој пијаци, ве лики проблем је и прилаз до пијаце, јер немамо могућности да паркирамо сво ја возила и да робу изнесемо до својих тезги. Због тога смо предложили да се код сваке капије обезбеде бар два паркинг места ко ја би користили за тренутно зау стављање, одно сно да истоваримо своју робу до тезги. Такође, покушали смо у разговору са представницима локалне самоуправе да пронађемо и модел по коме би свака тезга коју користе наши чланови, и чла нови Удружења произвођача цвећа би ла обележена на посебан начин како би купци тачно знали шта и од кога купу ју, односно да наше муштерије знају да производе купују директно од произво ђача, а не од накупаца. Прецизније ће мо се о томе договорити са представни цима Комуналца са којима би састанак требало да се одржи у наредним дани ма – каже Стефановић. Према његовим речима ова два удружења траже „мало боље” услове за пласман своје робе на зеленој пијаци. – Ми не можемо да затворимо тр жиште и да забранимо другима да ту продају своју робу, али смо тражили да се бар на неки начин фаворизују пирот ски произвођачи и пиротски произво ди. Са тим циљем аплицирали смо и за средства из буџета општине Пирот како би што више унапредили производњу. То ће сигурно помоћи када је у питању на бавка опреме, што када је реч о репро материјалу. Производиће се раније, биће квалитетнији производи, а и количине произведених добара ће се уз помоћ тих субвенција сигурно повећати. Локална самоуправа и Комуналац треба да нам обезбеде боље тржишне услове, јер кад Пироћанац од домаћег произвођача ку пи производ тај новац остаје у Пироту. Тако се средства окрећу и враћају се и у буџет општине. Уз то хтели би и да ура
Борба за место на Зеленој пијаци
димо и фитопатолошке анализе произ вода како би показали и купцима и оп штини да ми производимо здраву храну. Чињеница је да је земљиште у околини Пирота јако квалитетно, незагађено и да је одлично за призводњу поврћа – наво ди Стефановић.
Ми пунимо општински буџет И председник кластер произво ђача цвећа „Пиротска циклама”, које броји петнестак чланова, Александар Цолић из села Суково сматра да се пи ротски произвођачи цвећа, као и повр тари осећају запостављено. – Ми, као и произвођачи поврћа тре бали би да имамо барем некакав при оритет када је у питању пласман наших произво да на зеленој пија ци. Ми смо из овог краја, овде ради мо, производимо и продајемо своју робу. Управо због тога смо и заказали састанак са представницима локалне самоупра ве и ЈП „Комуналац” који управља зеле ном пијацом и њима смо предочили све проблеме са којима се сусрећемо у раду. Први проблем тиче се продајних места и они су нам обећали тезге за пластени чаре, а такозване коцке за нас на који ма би излагали своју робу. Ми бисмо то у почетку сами платили због тога да се не би каснило са расподелом места за про дају. Такође, због све већег броја прода ваца из Лесковца и разних накупаца, ми желимо да за нас обезбедимо посебан простор, који ће бити обележен и служи ће само за пиротске произвођаче. У том простору, дакле, биће само тезге на који ма ће се продавати пиротски производи, односно производи оба удружења – ка же Цолић и истиче да ова удружења не
мају ништа против других произвођача и конкуренције, али да су против да пирот ски произвођачи буду на улици.
Новац преко конкурса Помоћник председника општине Пирот за пољопривреду и село, Горан Поповић, у телефонској изјави за наш лист јасно каже да су из буџета обезбе ђена средства за ова удружења. – У буџету за пољопривреду опре дељено је по милион динара за пла стеничаре, као и за цвећаре. На састан ку који је одржан у Општини изнето је и неколико пред лога о томе како да се ова средства на најтранспарентни ји начин доделе оним великим произ вођачима цвећа и онима који имају велике пластени ке. Има пуно до брих идеја које су пред ложили и пластеничари и цвећари. Средства која су намењена овим удру жењима биће подељена кроз конкурсе, а што се тиче услова остављено је још мало времена како би сама удру жења дала пред ло ге, односно да ли да то буду они про извођачи који имају преко 20 ари под пластеником, да ли да то буду они који имају минимум 10.000 садница цвећа, а да то могу да документују кроз одре ђену папирологију. Ми не можемо тим удру жењима одмах да ставимо на рас полагање та средства, већ ће се новац за субвенционисање производње де лити пу тем конкурса. Ово је директна помоћ када је у питању производња. Они који су најјачи и који су најдаље отишли у тој производњи добиће по моћ од општине. Они су доста уложили и за њих ћемо обезбедити субвенције – каже Поповић.
ДРУШТВО
8 Апел за помоћ
Осмомесечном Сергеју Милићеви ћу хитна је потребна операција којом би се уклонио тумор који му угрожава жи вот. Операција која кошта 50.000 евра требало би да се обави у Риму, а роди тељи нису у могућности да је сами фи нансирају, па позивају све хумане људе да помогну како би спасили живот ма лом Сергеју. Новац се може уплатити на жиро рачун 205-9011004580162-90 у Комерцијалној банци.
Надокнада наставе Министарство просвете и нау ке донело је одлуку да се школска го дина продужи за једну радну недељу, због дана када се није ушло у школу, а да саме школе предложе могуће рад не суботе како би се надокнадило про пуштено градиво. На састанку Актива директора основних и средњих школа Пирота, у уторак 21. фебруара, догово рено је да радне суботе буду: 3. марта по распореду за понедељак, 24. марта за уторак, 21. априла за среду и 5. маја по распореду за петак. Због продужет ка наставе ученици 8. разреда ће школ ску годину уместо 25. маја завршити 1. јуна, док ће сви остали ученици основ них школа похађати наставу до 15. јуна. Школска година за матуранте Гимназије завршава се 25. маја, а за матуран те свих осталих средњих школа 1. ју на. Сви остали ученици средњих школа пратиће наставу до 22. јуна. Према ре чима директора Техничке школе, Аце Божића, ово је само предлог пиротских школа, а коначну одлуку донеће Мини старство просвете, чији се одговор оче М.Л. кује почетком марта.
Трибина о болести зависности Вечерас ће у Дому културе са по четком у 18 часова бити одржана три бина о болестима зависности. На трибини ће, поред познатог неуроп сихијатра др Јован Марића, говорити и глумица Нада Блам, која ће извести монографију у трајању од пола сата, као и рок певачица Викторија, која ће присутне упознати са сопственим иску ством које је имала са зависношћу. Ова трибина намењена је пиротским сред њошколцима, будући да болести зави сности све више узимају маха у Пироту. М.Л.
НАЛИЧЈЕ
Од 15. до 21. фебруара на терито рији Пиротског управног округа дого дила се: – једна саобраћајна незгода са ма те ријалном штетом (Подаци Полицијске управе Пирот)
Број 138, 24. фебруар 2012.
Захтев да општина добије статус града две године стоји у фиоци у министарству
Промена статуса Пирота чека нову владу Иницијатива ће бити узета у разматрање када се стекну услови за измене и допуне Закона о територијалној организацији Србије, а тај посао ће сачекати нову Владу, кажу у Министарству Милош Видановић Иако је иницијатива да општина Пи рот промени свој статус и постане град, са прикупљеним потписима грађана, послата пре две године у Београд, Ми нистарству за државну и локалну само управу на разматрање, ни до данас од говор надлежних није стигао на адресу општине Пирот. Без обзира на иниција тиву Скупштине општине, деклараци ју странака, 6.709 прикупљених потписа грађана, још увек нема ни назнака да ће се по овом питању и у овој години ствари променити у корист Пироћанаца.
Бројне иницијативе Да подсетимо, 2007. године није прихваћен амандман на предлог Зако на о територијалној организацији којим је тражено да Пирот добије статус града. Скупштина општине Пирот је 2009. године покренула иницијативу за добија ње статуса града, а коју су подржале све странке у пиротском парламенту. Током ове акције прикупљено је 6.709 потписа иако је за измену спорног Закона би ло потребно 5.200 потписа. У намери да побољша своје шансе у овом подухвату, пиротска општина удружила је снаге са Кикиндом, која је слична општини Пи рот по броју становника, привредним и културним потенцијалима. Уз потписе грађана надлежном Министарству про слеђена је и стручна оцена о демограф ским, економским и географским по казатељима који говоре у прилог томе да Пирот треба да добије статус града. Следеће, 2010. године захтев да се Пи роту промени статус и да из општине прерасте у град, послат је надлежном министарству, међутим, одговора још увек нема. Последњи у низу покушаја да се ствари по питању статуса покре ну са мртве тачке, јесте деклерација о статусу града коју су потписали пред ставници неколико странака у Пиро ту, 20. октобра 2011. године. По Закону о територијалној организацији из 2007. године да би општина постала град по требно је, између осталог, да има бар 100.000 становника, а у Пироту према последњем попису живи око 55.000 ста новника. Међутим, тај се критеријум не поштује у потпуности што се може ви дети на примеру, рецимо, оближњег За јечара и Лознице, који имају статус гра-
да, али и мање од 100.000 становника. Председник Удружења за зашти ту животне средине „Стара планина” и председник иницијативног одбора за добијање статуса града, који је први по кренуо ово питање, Драган Ташков, каже да је на овом примеру показала држава да је потпуно незаинтересована за своје грађане. – Иницијатива је покренута у окви ру пројекта америчке организације Ин ститут за одрживе заједнице под нази вом „Питајте грађане”, а носилац овог пројекта била је нишка „Протекта”. По четком октобра 2009. године почело је прикупљање потписа за ову иницијати ву и успели смо да прикупимо довољан број потписа грађана да Пирот постане град. У договору са локалном самоупра вом договорено је да и СО својом одлу ком потврди нашу иницијативу чиме би се и општина Пирот званично укључила у овај поступак. На седници која је одр жана 17. новембра 2009. године СО је то и урадила – каже Ташков.
Небрига државе Он додаје да је цела идеја изгледала могуће с обзиром на то да се у ову ини цијативу укључила и општина Кикинда. – Успостављени су добри односи из међу наше општине и општине Кикинда и тада је изгледало да је уз додатно ло бирање цела идеја могућа. Међутим, то се одужило и ентузијазам и сарадња која је постојала између општина је по чела да јењава. Стално су стизале неке најаве да ће ово питање бити решено до краја 2009. године, па онда биће почетком следеће године, па биће сигур но до нових избора. Крајем 2010. годи не поново смо се обратили надлежном Министарству са захтевом да нам се да ју бар неке информације о томе шта је са нашом иницијативом. Одговора није
било. Касније су и радикали поново по ставили ово питање крајем 2011. годи не, али ништа. Потпуно је неразумљи во да никакве информације није могуће добити о овој иницијативи. На овај на чин у потпуности се губи смисао грађан ског ангажовања у иницијативама пу тем којих се мењају неке битне ствари у друштву, а држава је показала небригу за захтеве грађана – истакао је Ташков. С друге стране у Министарству за људ ска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу кажу да „иницијати ва општине Пирот може да буде узета у разматрање када се стекну услови за из мене и допуне Закона о територијалној ор ганизацији Републике Србије. С обзиром на то да ће избори бити ускоро расписани, тај посао ће сачекати нову Владу”, речено нам је у министарству. Иако смо у вези са овим питањем покушали да разговарамо са надле жнима у општини Пирот, до закључења овог броја нисмо успели да добијемо коментар председника и потпредсед ника општине, Владана Васића и Брани слава Костића, о овом важном питању. М. Видановић
Аргументи за статус града
Како су покретачи иницијативе раније наводили, осим економских предно сти, статус града у перспективи може бити и повод за оснивање клиничког цен тра у Пироту, комуналне полиције али и отварање универзитетског центра. Као аргументи због чега би Пирот требало да добије промену статуса из општине у град наводили су се још и следеће предности: повољан географски положај, седиште Округа, постојање Генералног урбанистичког плана Пирота, економска зона са могућностима пословања у режиму слободне зоне, Парк природе Ста ра планина, традиција, профитабилни комунални системи, хидро потенцијал за производњу електричне енергије, богатство пијаћим водама, модеран и разви јен здравствени центар.
Број 138, 24. фебруар 2012.
ПОЛИТИКА
Трибина СНС о развоју пољопривреде Окружни одбор Српске напредне странке (СНС) организовао је прошлог понедељка 20. фебруара, у просторија ма ресторана Газела, трибину о развоју пољопривреде и села. Пред око 100 присутних чланова и симпатизера гости трибине проф. др Зоран Машић и проф. др Петар Секу лић представили су програм СНС из ове области. На скупу је истакнут значај ре
витализације пољопривреде и предста вљене могућности да се она спроведе, а гости су одговарали на питања присут
них. Како је најављено, ово је прва у ни зу трибина у вези са овом темом.. М.Л.
Пиротски напредњаци: Подржава нас 1993 чланова СНС Након свеукупне анализе и прику пљања информација са терена дошло се до податка да 1993 члана Општинског одбора Српске напредне странке (ОО СНС) подржава Групу грађана „Пи ротски напредњаци”, казао је на конфе ренцији за новинаре у уторак 21. фебру ара председник овог удружења Милан Стојановић. – Морам да нагласим да у неким ме сним одборима због лоше временске си туације није било могуће обићи чланство те вероватно горе наведен број није ко начан и да ће подршка бити и већа. Под сећам вас да је ГГ Пиротски напредњаци и формирана од чланова распуштеног општинског одбора СНС. Све наше сада шње активности своде се на евиденцију грађана који пружају подршку настојању да се стекну услови за учешће на пред стојећим локалним изборима са канди датима које је предложило и изабрало чланство на регуларним састанцима ме
сних одбора – казао је Стојановић. Он је „у име чланова СНС који подржавају Пи ротске напредњаке изразио незадовољ ство и забринутост због непостављања повереника Општинске организације СНС Пирот”. – При том се заказује изборна скуп штина Општинске организације не по штујући рок од 30 дана како предвиђа Статут и Упутство за одржавање избор не скупштине СНС. Чланови СНС се с правом питају по ком принципу су изабрани делегати ко ји ће чинити изборну скупштину када још није одржан ниједан изборни са станак по месним одборима. Да ли је то знак да се кршење Статута од стране координатора Радмила Костића и даље толерише од стране председника Извр шног одбора и врха странке. На крају, грађанима Пирота мора мо јасно саопштити да је наш циљ да се у граду након избора створе услови да сви
Митинг подршке Шешељу Живот др Војислава Шешеља је угрожен, а да је то тачно показује и из јава актуелног министра здравља Зора на Станковића који је истакао да је хит но потребно лечење у Србији, речено је на конференцији за новинаре Општин ског одбора Српске радикалне странке (ОО СРС) у Пироту која је одржана у сре ду 22. фебруара. Том приликом пред седник ОО СРС Бојан Илић рекао је да ће ова странка организовати овим по
водом велики митинг подршке пред седнику СРС у суботу 25. фебруара у бе оградској Арени. – Позивам све чланове и симпа тизере странке да пођу са нама у Бео град и пруже подршку. До сада имамо око 250 пријављених, 5 аутобуса који ће поћи пут Београда. То само показује да у Пироту СРС и Војислав Шешељ имају велику подршку. Такође, за ослобађа ње Војислава Шешеља прикупљено је
грађани имају подједнаке услове за нор малан и несметан рад и живот на овим просторима са што мањим утицајем централа – казао је на конференцији за новинаре Милан Стојановић. Б.Н. и 10.000 потписа наших грађана – иста као је Илић. На овој конференцији презентована је и нова књига др Војислава Шешеља „Викиликс ми јавља” коју сви заинтересовани мо гу да преузму и у ПДФ формату на интернет сајту ове странке. У питању је списак доку мената, односно дипломатских депеша ко је покривају период од јуна 2000. до фебру ара 2010. године и у којима је, како је речено на конференцији за новинаре, показано ка ко је отето Косово и Метохија, као и спреча вање доласка на власт СРС. М.В.
9
У среду седница СО Пирот Прва седница локалног парла мента у овој години заказана је за среду 29. фебруар. Одборници ће, поред осталог, разматрати Програм рада са финансијским планом Апо теке Пирот за 2012. годину, затим Од луку о изради Плана детаљне регулације Омладинског стадиона, Од луку о изради Плана детаљне ре гулације „Еколошко насеље Засков ци”, Од луку о усвајању Генералног урбанистичког плана, као и Од луку о утврђивању категорија инвалида који могу бесплатно да користе јав на паркиралишта на територији оп штине Пирот. Такође, разматраће се и Од лука о усвајању посебног Уго вора о спровођењу Уговора о зај му и финансирању који ће у оквиру Програма водоснабдевање и кана лизације у општинама средње ве личине у Србији фаза 2, закључити КWF Франкфурт на Мајни, Републи ка Србија, Општина Пирот и ЈП „Во довод и канализација”, као и Од лука о усвајању трилатералног Уговора о коришћењу средстава зајма наме њених за програм „рехабилитације система даљинског грејања у Срби ји фаза 4”, који ће закључити Репу блика Србија, ЈКП Градска топлана и општина Пирот. Поред овога на дневном реду Седнице СО Пирот наћи ће се и Од лука о изменама и допунама Уговора о оснивању Дру штва ЗИП центар за младе – бизнис инкубатор, Од лука о организацији и функционисању Цивилне заштите на територији Општине Пирот, Од лука о изменама и допунама Од лу ке о додатним правима из области друштвене бриге о деци, Од лука о допунама од луке о сахрањивању и гробљима, давање сагласности на план и програм рада Фонда за раз вој пољопривреде за 2012. годину. Седница Општинског већа заказана је за понедељак 27. фебруар. М.В.
ХОРИЗОНТ
10
ПОРТРЕТ
Број 138, 24. фебруар 2012.
Животни пут провео је Николу Ћирића од
ЖУР НА ЛИ СТА И ПУ БЛИ ЦИ СТА Да се времена нису много променила када је у питању слобода писне речи, говоре нам искуства познатог дугогодишњег пиротског новинара који је успео да дочека пензију Пише: Снежана Манић За четрдесетак година новинарске каријере, Никола Ћирић, новинар и пу блициста, написао је на хиљаде тексто ва, репортажа, објавио неколико књига и у рукопису има материјала за макар још две. Био је новинар „оштрог пе ра”, умео је да намирише тему и, што је најважније, није презао ни од чега и ни од кога да је истражи и објави. Ако не у локалном листу „Слобода” у којем је био запослен, онда у дневном листу „ Вечерње новости” у којима је тридесе так година био дописник. Због свог не мирног духа и објављиваних текстова стајао је мирно у ондашњем Општин ском Комитету Комунистичке партије Југославије, 18 пута је био тужен и са слушаван и увек ослобађан, јер, како сам каже, бавио се само истином и чи њеницама. Са друге стране, за свој рад је добио бројна признања, од Удруже ња новинара Србије, „Вечерњих ново сти”, „Слободе”, Удружења македонског фронта, Градског већа Велестина и Рен тине, СО Пирот... Иако је загазио у осму деценију, од њега би могли млади но винари, али и они који то намеравају да буду, много тога да науче.
Продавао семенке да би се ишколовао Рођен је 1939. године у Шабачкој улици у Пироту, иза старе пазарске цр кве. Отац Божидар радио у ондашњој кожарској радионици код Цекића, а ка сније као опанчарски радник у Тигру. Мајка му је била домаћица. Има две сестре и брата. Одрастао је, како каже, у скромној радничкој породици, патри јархално је васпитан и учен да не краде, не лаже и да помаже људима. – Отац ми је увек говорио: „Немој да ми дооде дома кад нешто направи те и да вас каче на тарабе”. Ја сам био мали и нисам баш најбоље то разумео, али сам запамтио да су тарабе често би ле облепљене плакатима са фотографи јама људи који су поткрадали и варали свој народ. Тако су на најбољи начин би ли излагани суду јавности – каже чика Никола и додаје кроз смех да би многи данас завршили на тарабама.
Имао је само 10 година када му је умро отац. Све док мајка није остварила право на породичну пензију морао је да ради и зарађује како би се прехранили у та тешка времена. – Пуних 13 година сам продавао семенке да бих се издржавао и школо вао и добро сам зарађивао. Одем на пи јацу, купим семенке, лепо их оперем и
за најбољу причу, Никола Ћирић се при јавио и освојио прво место. Награда је била учешће у раду Омладинске нови нарске школе у Котору. Према његовим речима, управо ова награда је опреде лила његово будуће занимање. – Ја сам 1959. године уписао Филолошки факултет у Београду и био сам је дини студент из овог краја који је студи рао класичну филологију. На факултету сам изучавао грчки и латински језик, а под „Б” ми је био немачки језик. Био сам добар студент, стигао сам пред крај, апсолвирао и остала су ми два испита. У
саслушао ме и ја се вратим у Пирот. Не прође дуго и ја добијем писмо од Вој ске где ме обавештавају да ме шаљу у Љубљану да учим за зубног техничара о њиховом трошку. Мајка се са тим ни је сложила и ја сам одустао. Касније, на факултету, конкурисао сам за размену студената да одем у Немачку, и доби јем визу, али опет се то мајци није до пало. Једноставно, судбина ми је би ла новинарство. Почео сам да радим у „Слободи” 1966. године и неко време сам паралелно предавао латински је зик у белопаланачкој Гимназији – при сећа се Никола Ћирић времена када је корпу са семенкама заменио новинар ским пером.
Забрањене теме
Као новинар у разговору са амбасодором Грчке
усолим, однесем на пекару и још док су топле продавао сам их на фудбалским и кошаркашким утакмицама и испред биоскопа. Јурили су ме Долфус и Ми ка Ћоса да не продајем испред биоско па да публика не прави ђубре док гледа филм – присећа се Никола и по мало са сетом каже да су се за то време, док је лети по врућини продавао семенке, ње гови другари брчкали у петом брзаку. Радио је и школовао се. Завршио је Основну школу „Вук Караџић” а затим гимназију. Био је одличан ђак једино му математика није баш најбоље ишла. За тројку је, каже, морао да „обува ореј на Радулку Стојановић” – наставница ма тематике.
Почеци каријере Још као гимназијалац је сарађивао са локалним листом, писао је и уређи вао рубрику културе. Писао је песме и оне су објављиване у Нишким новинама и Гласу омладине. Од оснивања је био члан Клуба пријатеља књижевности ко ји је сваког петка у читаоници Народне библиотеке организовао књижевно ве че или јавну трибину о књижевности и уметности. Омладинска емисија Радио Ниша је 1964. године расписала конкурс
међувремену сам се разболео па нисам завршио факултет – каже Ћирић. – Ја сам, у ствари, желео да упишем зубнотехничку школу у Београду после завршеног шестог разреда гимназије. Полагао сам пријемни испит и положио али пошто су примали само 25 учени ка, а ја сам био провинцијалац, нису ме примили. Покушао сам поново следе ће године и опет ништа. Није ми помо гло ни то што ми је ујак у то време био председник Српског лекарског друштва и имао неке своје везе. Тада сам се из нервирао и одем на Дедиње у канцела рију код Маршала. Примио ме секретар,
Први уредник био му је Ђорђе Златковић Сурча, а колеге Мија Дрнда, Ма слар, Радован Живковић, Правда Ни колић, Синиша Стаменовић. Каже да је пуно научио од Мије Дрнде који је по професији био кројач али је био одли чан новинар. Писао је кратко и јасно и није имао длаке на језику. Сви који су имали то задовољство да раде са Нико лом или су пратили његов рад знају да је умео да „нањуши” тему и да је одради по сваку цену. Деценијама је био допи сник „Новости” и знао је да тамо прола зе само добре теме и ефектни наслови. – Ја сам радио тако што прво сми слим наслов а после не одустајем ни по коју цену јер морам да оправдам наслов. Од Мије Дрнде сам научио да морам да чујем обе стране и тога сам се увек при државао. Чујем да негде има проблема и кренем трагом те информације, не оду стајем док не добијем одговор. Најбоље ми је било кад ми затворе врата и не дају одговор. Ја напишем оно што сам начуо
Продубљује пријатељство Срба и Грка Осим новинарства, Никола је имао још једну преокупацију, неговање ве за Пироћанаца и Грка. Вишедеценијску професионално новинарску, дубоко интимну и људску преокупацију, грчкосрпско пријатељство, Никола је прето чио у књигу „Век помена” која је објављена 2008. године. Пишући рецензију за ову књигу, Томислав Г Панајотовић је написао: „Као професионални новинар од каријере, за четрдесетак година написао је више стотина текстова о пореклу и природи везе Пироћанаца и Грка. Из године у годину подсећао је на трагич ну судбину 358 грчких војника, који су своје кости оставили разасуте по селима у околини Пирота, као саставни део савезничких снага ,распоређених на овом простору по завршетку Првог светског рата.” За изузетан допринос неговању грчкосрпског пријатељства Никола је до био бројна признања од којих му је најдража застава Грчке коју му је 2010. годи не поклонио пуковник Антонаниос Флевотонос, шеф канцеларије НАТОа у Бео граду, у име грчке армије и народа.
ХОРИЗОНТ
Број 138, 24. фебруар 2012.
11
семенкара до новинара
ОШТРОГ ПЕРА И НЕМИРНОГ ДУХА
(што би сада рекли незванично) и кажем да су ми врата за одговор била затворе на. Ако „Слобода” неће то да објави, ја по шаљем „Новостима”, Сика „Политици”, Дрнда „Народним новинама” и то про чита цела Југославија. Сећам се да су пр ви гастарбајтери из Пирота били Тигрови радници који су према неком договору отишли у Холандију на рад. Међутим, да ли нешто Тигар није добро уговорио тек, њима се тамо није допало и врате се, а Тигар их не прима назад на посао. Они потегну тужбу, била је то најдужа и нај скупља парница у ондашњој Југославији. Тадашњи директор Тигра, Раде Маринко вић, није давао да се о томе пише, а ми, дописници, објавимо у свим медијима – са осмехом се присећа Никола и додаје да су и онда као и сада постојале забра њене теме. За њега, додуше, није било забра њених тема. Због тога је више пута био на саслушању у некадашњем општин ском Комитету. Против њега је покре нуто 18 тужби, али ни једанпут није осу ђен, а због једног чланка је избачен из Комунистичке партије. – Председник општине у то време Десимир Петровић је имао незапошље ну кумицу и он је збринуо тако што је један запошљени у „Раднику“ преба чен на портирницу, а кумица је заузе
можеш да будеш новинар, ја се жалим даље и догурам до Конгреса СКЈ. Имао сам велику подршку „Новости”, нудили су ми посао дописника из Ријеке или Но вог Сада али ја нисам желео да бежим и остао сам ту да се и даље „доказујем”. После три године су ме вратили у Пар тију, а ови у „Слободи” ми траже да пла тим чланарину за те године – смеје се Никола и каже да му је сада по мало жао што није искористио неку од понуда да оде из Пирота, јер можда би му живот био другачији.
Текст као оглас Тако је Никола радио и доказивао се пуних 36 година без иједног дана боловања. Радио је судскокриминалистич ку хронику, пратио здравство, писао о разним малверзацијама и неправилно стима, пишући проживљавао најразли читије људске судбине. – Долазили су код мене људи као код адвоката. Знали су да када ја напи шем о њиховом проблему и муци која их мучи, а то објаве „Новости”, па од ме не препишу сви дописници, онда мора неко да реагује и да се проблем реши. Моје гесло је било да „кад хоћеш нешто да урадиш, ти не питај за време” – исти че Никола и показује брдо списа и доку
Са унуцима Николаосом и Димитриосом
ла његово место у администрацији. Ја то истражим и напишем и пошто је та да било правило да све текстове мора мо ексклузивно да објавимо у „Слобо ди” па тек после да шаљемо новинама за које радимо као дописници, ја пону дим уреднику. Наравно да није објави ла „Слобода” али јесу „Новости” и то на целој страни. Дођем ја ујутру на посао кад на вратима пише да имамо партиј ски састанак. Ја сам био тема састанка, критиковали су ме и већином гласо ва ме избацише из партије. Био сам и у Комитету на саслушању. Пошто је тада било да уколико ниси члан Партије не
мената која су му људи раније доносили како би истражио и написао текст о њи ховом случају. До краја свог радног века борио се за истину и само истину. Тако је 1998. године нашао начин да читаоце локалног листа у Пироту обавести о маршевима мира коалиције „Заједно за Пирот”. – У „Слободи” је средином децем бра објављено у целости писмо по дршке Милошевићу, окружног одбо ра СПСа, а да до тада није написана ни једна реч о протестима против изборне крађе. Ја напишем текст о протестима, али уредник не даје да се то објави. На
пишем лично оглас и хоћу да платим да се објави у листу, али опет ми не дозво љавају. Онда су се све колеге из редак ције потписале испод огласа и објављен је – пркосно говори Никола о овом свом потезу, јер се и овог пута као и много пу та до тада изборио за истину.
У пензији Званично, новинарством је престао да се бави 2002. године када је отишао у пензију. Сећа се да су му колеге прире диле пригодан испраћај, добио је од њих пенкало на поклон, а од покојног Роте ли тар домаће ракије коју и данас чува. Из Општине нико тада није нашао за сходно да дође и на неки начин му се захвали за све што је урадио за овај град. Судећи са мо по овоме што је речено у овом тексту, урадио је много и, како каже, није му жао јер је многима помогао. Једино му је жао што данас, када њему треба помоћ, ни
кога нема да му помогне. Са супругом Емом живе пензионер ске дане, син је бивши радник „Графи ке” по професији графички дизајнер и ево 12 година безуспешно тражи ново запослење. Ћерка је удата за Грка, живи у Ставросу и има два сина Димитриоса и Николаоса или како их бака и дека зову, Димитрија и Николу. Судбина је хтела да Никола и на овакав начин гради и раз вија грчкосрпско пријатељство. Никола Ћирић аутор је више књига „Бесмртници са Метиљавице”, „Трагом истине”, „Зле судбине” и „Век помена”. Намера му је да објави књигу са репор тажама о људима, које је раније писао, да пише о старом Пироту и занимљиво стима из тог доба, о пиротским печал барима... Супруга Ема се љути и каже да „доста је било писања” и ово што је до сада радио нико није знао да вреднује. Знајући Николу, тешко да ће ове идеје остати само у рукопису.
12
ДИМИТРОВГРАД
Број 138, 24. фебруар 2012.
Нагомилани снег урушио стају за стоку породице Младенов
Мајка близнакиња срећом избегла смрт
Хладни талас, ниске температуре, велике снежне падавине, а сада и на гло топљење снега – то су околности са којима се суочавамо ових дана. На по љопривредном газдинству Алексан дра Младенова, у непосредној бли зини Димитровграда, поред пута према манастиру Свети Димитрије, у понеде љак поподне догодило се нешто, што је сасвим сигурно последица тренутних временских услова. Под тежином сне га урушио се кров летње стаје за сто ку, укупне површине од око 170 метара квадратних. Начињена је велика ма теријална штета, на срећу без људских жртава. Страдало је само пар зечева. Штета је могла бити и већа, каже Мла-
денов, додајући да је чистом срећом из бегнута катастрофа. – Нешто после поднева, намирива ли смо стоку, ставио сам храну овцама, а жена је у кофама доносила воду из бу ради, која стоји тамо. Донела је неколико пута и требало је да донесе још једнудве кофе, али се срећом није вратила одмах. У том објекту су били само зечеви, па је пар њих настрадало. Лети тамо утерујемо овце, али сада је хладно, па су оне у зимској стаји. Понекад смо утеривали трактор унутра. Срећа да је трактор сада био напољу, иначе би се од тежине сигур но оштетио – каже Младенов. Занимљива је да је породица Мла денов, иста она породица о чијим смо
превремено рођеним близнакињама, Јулији и Јелени, за које је покренута ху манитарна акција „Битка за близанце” писали у претходном броју. Још је ин тересантније да је у тренутку када је за
Софијска премијера документарца „Belgrade – Sofia via Caribrod“ У организацији Видео продукције „Астра” и Столичне библиотеке у Софији, прошлог петка, 17. фебруара, у главном граду Бугарске, премијерно је прика зан филм „Belgrade – Sofia via Caribrod”. Филм је снимљен у оквиру пројекта који је подржало Министарство културе, ин формисања и информационог друштва Републике Србије. Тако је после димитровградске, но вембра прошле године, и софијска пу блика имала прилику да погледа до кументарни филм посвећен младим људима, који су рођени и одрасли у Ди митровграду, или су пореклом из овог града, а који су по завршетку студи ја одлучили да остану у Београду и Со фији, проналазећи себи место у приват ном и професионалном смислу. Екипа у саставу – сценаристи Лидија Георгијев и Мирослав Нацков, сниматељ и проду цент Милан Петровић и Ивица Иванов,
који је био задужен за монтажу и гра фичку обраду, побрала је и овога пута похвале присутних. Реакције присутних на филм, који је проткан носталгијом и жељом да се помогне родном граду, али тугом због одбијања на које су ак тери наилазили од људи поред којих су одрастали, би ле су различите. Можда најбољу дефи ницију онога што је желео да постигне својим појављивањем у овом филму, дао је после софијске премијере Дали бор Денков, компју терски стручњак, који већ ду жи низ година живи и ради у Софији. – Волео бих да не гледамо на ства ри онако како нама одговара, већ да порука овог филма на исти начин буде схваћена и прихваћена и у Београду и у Софији, и пре свега у Димитровграду – рекао је Денков. Након софијске, у пла ну је и београдска премијера, а филм
ће се почетком јуна наћи и у званичном програму интернационалног фестивала локалних телевизија „Златни просјак” у Кошицама, у Словачкој. Н. Стојановић
Хаварија у фискултурној сали Основне школе Након двонедељног ванредног од мора, ученици основних и средњих школа у подељак, 20. фебруара, поново су се вратили у школске клупе. Дилему да ли ће бити надокнаде пропуштених часова, разрешио је министар просвете, Жарко Обрадовић, који је објаснио да је школама упућен допис да до 1. мар та сачине план надокнаде пропуштеног градива. Према речима директорке ОШ „Христо Ботев” у Димитровграду, Ката рине Симеонов, ова школа је већ ура дила план. Тако ће, поред продужења
школске године за пет радних дана, још три наставна дана бити надокнађена су ботом. Једна радна субота биће крајем марта и две у априлу. – Током непланиранох распуста ре шили смо проблем са грејањем у исту реном одељењу у Жељуши, где је због пуцања цеви, које пролазе испод згра де, долазило до великог отицања воде из система. Проблем је саниран и на дам се да ће грејање у овој школи убу дуће функционисати како треба – каже Симоенова.
Проблем са прокишњавањем крова школа на срећу није имала, али је због хаварије на једном од радијатора, до шло до плављења дела фискултурне са ле, што је довело до подизања паркета. – Мораћемо да, пошто се осуши, по ново преуредимо тај део, који се сада не користи – рекла је директорка школе, истакавши да су већи проблеми избег нути захваљујући ангажовању и редов ним дежурствима техничког особља и управе школе. Н.С.
само пар минута избегла сигурну смрт, Емилија, мајка близнакиња, ушла у ку ћу да позове институт у Београду и рас пита се како су њене две девојчице. Н.С.
СО Димитровград
За данас у 10 сати заказана је сед ница Скупштине општине Димитров град са тридесетак тачака дневног реда. Најважнија тачка дневног ре да је и ребаланс буџета општине за 2012. годину. – Након обезбеђења додатних средстава из републике, што је сума од близу 50 милиона динара, треба ло је урадити пред лог на основу ко га ће новопритекла средства бити распоређена. Један значајан део би ће намењен за реализацију кому налног програма – рекао је након последње седнице Опшинског већа заменик председника општине Ва сил Велчев. Поред ребаланса буџе та, на дневном реду седнице СО су и питања везана за субвенционисање у области пољопривреде и сточар ства, као и планови рада за текућу годину свих установа, индиректних Н.С. корисника буџета.
Сајам запошљавања
У холу Центра за културу у Дими тровграду данас ће бити одржан сајам запошљавања, у организацији пирот ске филијале Националне службе за запошљавање. Према најавама организатора, на сајму ће се представити више од 10 послодаваца, који су заинтересовани за ангажовање радника у различитим областима – од квалификованих рад ника у текстилној индустрији, угости тељству и грађевинарству, до зани мања са високом стручном спремом. Незапосленима, који не морају бити на евиденцији службе, биће понуђено укупно 50ак радних места. Ово је пр ви сајам овакве врсте, са више разли читих послодаваца, који се организује Н.С. у Димитровграду.
Број 138, 24. фебруар 2012. РЕАГОВАЊЕ
К УЛТ УРА
13
На маргинама пиротског Салона књига
Провинцијска култура Пише: Димитрије Видановић Фебруар, по правилу, последњих 13 година у Пироту обележава Салон књи ге и графике. Празник књиге у Пиро ту, како га често називају новинари, по правилу побуђује велику пажњу Пиро ћанаца и локалних медија. Сајам обич но није само место на којем ће људи ку повати књиге, већ и место на којем ће се дружити са познатим и признатим писцима, упознати се са издавачима и најновијим издањима и отворити неке нове видике. И баш једна оваква мани фестација треба да покаже да Пирот ни је провинција и да малограђанштина не станује овде. И баш Пирот треба да при грли књигу и културу као спас за неки даљи напредак и бољу будућност. Али да ли то тако и бива?! Тежње да се Пирот ослободи духа провинцијализма у пресудним тренуци ма не успевају да уроде плодом. Разлог је прост. Сами организатори и покрови тељи Сајма не успевају да сагледају ре алност у свом окружењу, а камо ли да открију неки нови видик и евентуално виде шта се дешава иза брда. Конкретнo речено, због сујете или ко зна већ чега, пиротски „Пи прес”, већ годинама, тра диционално, нити је позван нити поже
љан да учествује на сајму књига. А да ли има разлога за то? Ако знамо да је ова пиротска издавачка кућа годинама уна зад међу водећим издавачима у Србији, судећи према квалитету и броју издања која угледају светлост дана; ако знамо и да је производни процес „Пи преса” за окружен, од креирања књига, почев од идеје, преко уређења, дизајна, штампе и комплетне израде књига све до продаје, и да је на шаци једне руке таквих у лепој нам Србији; ако знамо да у Пироту ника да није постојала значајнија издавачка кућа од „Пи преса”; ако знамо да „Пи прес” учествује на највећем светском са му књига у Франкфурту, као и добро по знатом београдском Сајму, са препозна тљивим и признатим издањима – онда је јасно да реалног и поштеног разлога за неучествовање на Салону у Пироту про сто нема. Економски значај „Пи преса” у којем ради преко 60 стално запослених и двадесетак хонорараца од чијих се бруто примања новац слива у општински бу џет и то да је један од ретких који више извезе него што увезе, овог пута нећемо спомињати. А културни аспект је очигле дан и подвлачимо да је после дуго вре мена тај исти „Пи прес” отворио прошле године књижару какву Пирот није имао, и пружио прилику љубитељима писане
речи у малом граду на југоистоку Србије да на једном месту имају на располагању преко 3.000 издања свих значајних изда вачких кућа. Зар то није допринос разво ју културе у Пироту? И када све то сада знамо, заслужује ли једна оваква издавачка кућа (забора вите да се ради о „Пи пресу”) да не доби је место на сајму књига у свом граду, који многи називају „нашим градом”. Зами слите којим случајем сајам опанака у Пи роту, а на њему нема нашег, пиротског, „Тигра”. Зашто „наш град” није заиста наш град већ (п)остаје њихова касаба препуна малограђанштине и провинцијализма? Докле ће неко ко је својим квалитетом потврђен у свету и остатку Србије пред стављати трн у оку у њиховој касаби? Про клета авлија, како нас је пре десетак годи на назвао Зоран Ђинђић, није око нас већ у нама, или боље рећи у њима. Њима ко ји не гледају даље од свог носа, којима су сујета и лични анимозитет према људима који не мисле баш као они, испред сваког напредовања и вишег интереса. Са уско грудим људима у култури овакав пирот ски сајам књига све више личи на вашар. Јер све је мањи водећих издавача у зе мљи који долазе у Пирот за Светог Трифу на што не служи на част никоме. И да будемо јасни. Нико овде не ку
ка што не учествује у некој манифеста цији, овде кукамо над судбином Пи рота, који никако да суштински крене напред, а појединци који од лучују о то ме шта ће се и како дешавати не про мене на боље своје (не)културне обра сце. Још мање ће неко кукати што не учествује на оваквој манифестацији са које поједини издавачи своје купце шаљу да један број књига купе у једи ној пиротској књижари јер су повољ није цене. Овде долазимо до питања да ли је скуп закуп тезги на сајму па су и књиге скупље него у књижари, али о томе неком другом приликом и на другом месту. Без намера да некога увредимо, завршићемо једном реченицом из по знатог домаћег филма која би могла да илуструје ситуацију – „Мајмун ушао у тенак” па никако да изађе!
Ученик Гимназије награђен за кратку причу на енглеском језику
Бранислав Лилић спојио Пирот и Лондон Ученик четвртог разреда Гимнази је Пирот, Бранислав Лилић, освојио је треће место на конкурсу за кратку при чу на енглеском језику. Конкурс на ни воу целе Србије организовао је Британ ски савет поводом двестогодишњице рођења Чарлса Дикенса, а Гимназији је као учесници пројекта „Connecting Classroms” било понуђено да пошаље радове. Од седморо гимназијалаца који су послали своје приче највише се истакао млади Бранислав освојивши завидно место у веома јакој конкуренцији.
Тема конкурса била је прича о два удаљена града који су повезани на не ки начин. Лилић је одабрао Лондон и Пирот и након дугог размишљања шта би могло да повеже ова два веома различита и удаљена града дошао је до закључка да људе може повезати само дељење не ког вида среће или несреће. – Сећајући се како сам ја доживља вао бомбардовање Србије 1999. године, причу сам ставио у контекст Другог свет ског рата и она говори о томе како су два
детета, једно из Лондона и једно из Пирота, сакривена свако у свом подруму, доживела цео тај период: пуцњаву, боб мардовање, артиљеријску ватру. Ја сам поставио кључно питање да ли деца уоп ште могу да појме апсурдност каква је рат или они стварају илузију да напољу прште конфете и петарде због немогућ ности сагледавања ствари онаквих ка кве јесу – каже Бранислав. Млади писац није крио да се приликом писања кратке приче угледао на писање самог Дикенса, као што није крио ни своје одушевљење
освојеним трећим местом, јер, како ка же, није очекивао да ће прича овако до бро проћи, с обзиром на то да су се радо ви слали из целе Србије. Р.П.
СПОРТ
14 Стони тенис
Члан Стонотениског клуба Пирот, 12годишњи Алекса Гацев, трећепласира ни је у свом узрасту у Србији. За ову младу наду пиротског стоног тениса заинтересо ван је београдски суперлигаш ИМТ, са ко јим је Алекса тренирао протекле недеље. Иако врло млад добио је понуду београд ског клуба да пређе у њихове редове. – Тренинзи су били напорни и веома су се разликовали од оних у Пироту. Ради ли смо на физичкој припреми, са акцентом на вежбама снаге. Ипак, одлучио сам да не прихватим понуду ИМТ, бар до завршетка основног школовања – каже Алекса. До наставка другог дела сезоне у по јединачном такмичењу млађих кадета региона Централне Србије, које је зака зано за 10. март, Алекса тренира два пу та дневно и верује да ће побољшати пла М.Л. сман на ранг листи.
ОК Пирот Пиротски одбојкаши у недељу 26. фебруара, са почетком у 15 часова, у 10. колу, у Спортској хали Кеј, дочекаће еки пу Топличких витезова. Гостујућа екипа тренутно се налази на зачељу табеле, та ко да ће по речима тренера Николе Ћи рића представљати лак залогај. – Очекујем добру утакмицу, јер смо веома напорно тренирали протеклих ме сец дана, тако да смо подигли игру на ви ши ниво – рекао је Ћирић. У овој утакми ци пиротски тим наступиће ослабљен, без капитена Драгана Милошевића који ће због повреде бити одсутан дужи времен ски период. Ћирић је изразио наду да ће и поред овог хендикепа његов тим успети да узме 3 бода и на тај начин осигура оп М.Л. станак у лиги.
СК Миџор Ана Ракић, чланица СК „Миџор”, осво јила је прошле суботе треће место у катего рији цицибана на Алпском купу Србије Куп града Зајечара. А у недељу 19. фебруара, пиротски скијаши учествовали су на Купу Бора, док ће овог викенда 5 цицибана и пионира „Ми џора“ учествовати на Купу Рашке који ће се М.Л. одржати на Копаонику.
ЖКК Гимназијалац Сениорска екипа ЖКК Гимназија лац – Партизан у суботу, у 13.30, у 9. колу Прве српске лиге југ, дочекаће у хали Кеј Octavis academy из Лесковца. У пиротском клубу очекују да забележе још једну победу на домаћем терену. Иначе, Гимназијалац дели прво место на табели са прокупачким Топличанином. Б.Н.
Број 138, 24. фебруар 2012.
Велики број фаулова и кошкање на терену обележили дуел
КК Пирот савладао Књажевчане
КК Пирот КК Књажевац 83:71 (22:22, 29:9, 17:19, 15:21), Прва српска лига група Исток, 18. коло, уторак 21. фебруар, Спортска хала Кеј, судије: Марко Станковић (Лесковац) и Стефан Здравковић (Ниш), гледалаца: 320 КК Пирот: Н. Филиповић 9, Живковић 2, Томић 12, Дујковић 2, Д. Фи липовић 12, Николић, Тодоровић 6, Станисављевић 7, Радовановић 8, Крстић 15, Младеновић 3, Стојановић 5. КК Књажевац: Јовановић, Вла дић 2, Вукојевић 4, Вучетић 9, Јовановић 3, Здравковић 3, Пејчић 6, Младеновић, Танасковић, Вукадиновић 11, Ђорђевић 19, Савић 16. Утакмица између кошаркаша Пи рота и Књажевца отпочела је веома жустро. Гости су рано повели, а затим је уследила рововска борба под ко шевима. Читава три минута лопта се преносила са коша на кош, али се ре зултат није мењао. Тензији на терену додатно је допринео судијски пар, ко ји је делио фаулове и тамо где их ни је било, на шта тренер домаћих, Мар ко Спасић, није остао равнодушан. Ова четвртина завршена је нерешеним ре зултатом 22:22 и са укупно 16 фаулова. Другу четвртину отворио је Душан Фи липовић тројком која је размрдала пу блику. Међутим, само два минута ка сније након фаула кошаркаш Пирота нашао се на земљи, а затим је дошло до кошкања и краће расправе између тренера, судијског пара, делегата и са мих играча обе екипе. У наставку игре домаћи су заиграли боље и на одмор
отишли са 20 поена разлике. Почетак другог полувремена обе лежила је веома чврста одбрана на обе стране. У финишу утакмице гости су успели да направе серију и препо лове вођство Пироћанаца, али их ни то
времену повреда Драшка Томића нас је мало омела – казао је Спасић, видно незадовољан суђењем које није же лео да коментарише. Наредно 19. коло, обележиће прави дерби, када ће кошаркаши Пирота
није спасило пораза. Након меча, тре нер Марко Спасић анализирао је све аспекте слабе игре својих играча. – Имали смо мало слабији проце нат шута, што је нормално, јер нисмо одржавали тренинге због Сајма књи га. Прва четвртина била је са доста кошкања са противничким играчима. У другој четвртини показали смо на ше право лице и направили убедљи ву разлику, међутим у другом полу
дочекати другопласирану екипу Мо раве, у дуелу заказаном за суботу у 18 часова у Спортској хали Кеј. – Након ове утакмице можемо да изађемо и на то прво место које већ доста кола јуримо – каже Спасић. Тре нер Пироћанаца позвао је публику да дође у што већем броју на утакмицу и навијањем помогне домаћем тиму да дође до битне победе. М. Лазић
Тиха Тодоровић 36. у Европи Чланица стрељачке дружине Лукањац, Тиха Тодоровић, као члан репре зентације Србије заузела је 36. место у појединачној конкуренцији на првен ству Европе у Финској које је одржано протекле недеље. У екипном такмиче њу, српске јуниорке у саставу: Тиха Тодо ровић, Марина Симић и Тијана Коларик освојиле су 13. место у конкуренцији 19 репрезентација. Тиха каже за Пиротске новине да је задовољна постигнутим резултатом будући да јој је то било прво такмичење за репрезентацију. – Вероватно се од мене очекивао мало бољи резултат, с обзиром на то да су нам припреме биле поприлично ин тензивне. Међутим, ипак сам задовољ на – каже Тиха и додаје да је задовољна ако су и њени тренери задовољни. А тренер пиротских стрелаца, Дра
ган Радуловић, то свакако јесте. – На Првенству Европе Тиха није
показала велику осцилацију. Постиг нути резултат био је на нивоу њених годишњих такмичења, али је деби тантски наступ ипак утицао да не по стигне неки круг више. Одлично је почела прве две серије, али јој је кон центрација попустила у трећој серији. И поред тога она је била најуспешни ја наша јуниорска такмичарка на овом првенству – казао је Радуловић, до давши да му је селектор Максимовић у телефонском разговору напоменуо да је ово практично била Тихина припре ма за наредно Првенство Европе. Ове суботе Стрељачка дружина „Лукањац”, на челу са Тихом Тодоровић, учество ваће на Првенству централне Србије у јуниорској и сениорској конкуренцији које ће се одржати у Ћуприји. М.Л.
ФЕ ЉТО Н
Број 138, 24. фебруар 2012.
15
ФЕЉТОН Парламентарни избори у Пиротском округу од 1878. до 2008. године (12)
Последњи избори у Краљевини Србији Народна скупштина изабрана за пе риод 1908 – 1911. године, распуштена је указом од 01. фебруара 1912. године а избори за Народну скупштину, за че творогодишњи период 1912 – 1915. расписани су за 01. април 1912. године Ови избори спроведени су у неиз весној и сложеној спољнополитичкој атмосфери. У предизборној активности у округу учествовале су све политичке партије. Кампања је била веома жива у читавом округу, посебно у Пироту. Од зив бирача на овим изборима у округу никада није био већи. Од 24.212 уписа них, на биралишта је изашло 15.634 бирача. Поједине кадидатске листе доби ле су следећи број гласова: – радикална (В. Вукићевић) - 6977 гласова – самосталнорадикална (В. Мило шевић) - 4615 гласова – национално-либерална (Т. Лечић) 3182 гласа – напредњачка (Н.Петровић) - 816 гласова За посланике у округу су изабара на четворица радикала (три са општим и један са посебним уловима) и 1 само сталац (са посебним условима) и то: А) са општим условима: 1. Веља Вукићевић, професор из Пи рота
2. Јонча Тричковић, земљорадник из Крупца, 3. Никола Поповић, трговац из Ве ликог Боњинца Б) са посебним условима: 1. Марко Трифковић, министар уну трашњих дела из Београда, 2. Велисав Вуловић, бивши мини стар грађевина из Београда Избори у Пироту протекли су у вео ма оштрој борби која је започела пре, а настављена и после избора. Ово тим што резултати нису били објављени јавности, па су због тога били спорни и веома сум њиви. Познато је било само то да је по сланичко пуномоћје у Пироту добио са мостални кандидат Ђорђе Б. Златковић, инжењер из Београда, који је примљен у скупштину као пиротски посланик. Пиротски округ у скупштини иза браној 1912. године представљала су четири радикала и два самостална ра дикала. Након ослобођења јужне Србије и њеног припајања Краљевини, у Скуп штини се поставило питање уређе ња тих нових крајева. Неки посланици су тражили сазивање велике народне скупштине како би се ово питање реши ло и која би извршила и уставне проме не ради уређења нових крајева. До ово га међутим није дошло, па су уместо за Велику, расписани избори за обичну на родну скупштину. Избори су расписани
Некадашња улица Кнеза Михајла
јуна месеца а требало је да се одрже 1. августа 1914. године. Организационе и политичке при преме за посланичке изборе у пирот ском округу и у Пироту, текле су 1914. године бурно али врло кратко, јер су их претекли крупни историјски догађа ји који су уследили. Већ 12. јула војска је стављена у мобилно стање. Истог дана народна скупштина изабрана 1912. године, сазвана је у ванредни сазив за 14. јул у Нишу. Било је јсано да се заказани скупштински избори у предвиђеном ро ку неће спровести. До објаве рата Срби
ЗАПИСИ ИЗ ЗАВИЧАЈА (120)
Проклети поганци Куде год има љуђе, има и поганци. Има и суде и на свако место, а највише при овчара у појату и у колибу. Шету се по полице, по онеј куће што закачујемо рану и друго, слазе низ жицу и низ вр це, има и поди кревети и на свако место. И улазе у торбе, и у дисадзи, и у брашњеницу за морузно брашно, и трчу и по остали судове. Проклети по ганци, чуде се на овчаратога, и смеју му се зашто обрижа сас бритву куде грицкају леб или друго сас уста, и врља га, ако нема довољно леб, а куде су газили сас нође, трљали сас дупе и срали, он то ва једе, не врља га. Овчарат, ка се населе млого поганци и почну да му праје штету, он муку му чи како да се отараси од њи, па покушава на ра зни начини да и тамани да му не праве штету. Они му омале лебат и опогане га, проједу брашњени цуту куде се држи брашно за качемак, проједу и дисадзи и друго, а понекад му и гуњуту склоцка ју и проједу. Донесе мачку да и лови, али си она одма побегне и не направи ништа с њу. Па почне да намешта разне клопће или тура капан. Наго ри леб, да мерише убаво на поганцити, па га за
боде на једьн крај на дрвце, а на друђити крај на боде шишарку, ореј или лешник, да је мазно, па поклопи шерпу на шишаркуту. И поганцити почну да дооде, мерише њим лебат убаво, па када гриц ну од њега, шерпата се измькне од шишаркуту и поклопи поганцити. Трчи поганацат, трчи, грицне, и шерпата га тьг одједампут заклопи. Тека и брат ми Влада ловеше у Манастирсћи дол у појату. А ваташе и и сас капан. Капанат га вати с ведерат и натисне га. Дешавало се да га овчаре, бесни на поганци, однесу далеко од појатуту, па га натопе с гас и запале га на снегат. И он како бега по снегат, распаљује се пламикат и зачас изгори. А поганци су пасли и влну на овце. Укачи се на њу и опасује на једно место, када нема кво друго да једе. А и слепи мишеви ноћу уједу животињу и пију њој крв, нарочито на коња и на магаре. Крава има ше раницу која не зарастује. И све гледа кам про зорат, откуде дооди слепи миш и пије њој крв. (Испричао Божидар Станковић, 1939, Топли До).
Записао и приредио: Драгољуб Златковић
ЦРТИЦА
Пише: Миљан Манић, историчар
ји ошло је пре рока одређеног за посла ничке изборе. Посланички избори 1. августа 1914. године нису спроведени јер се Србија тада већ налазила у рату. Посланицима, изабраним 1. априла 1912. године, мандат је тако продужен. То су били посла ници оне скупштине која је Србију пред стављала у току Првог светског рата, 1914 – 1918. године.
У следећeм броју: Парла ментарни избори у првој ју жнословенској краљевини.
Невреме Зима се баш осилила или још боље: природа се, због нечега узјогунила и показала своју силу и моћ, па време претворила у невреме или непого ду. Човек, ваљда, схвата да мора да се удружи са природом и, само, у одређеним случајевима мо же са њом да господари! И напокон, скоро месец дана сибирских мразе ва и гомила снега, у недељу, 19. фебруара – освану ведар и сунчан дан, без падавина. Ову страхоту од снега и леда, али и студени Пироћанци, нарочито они времешнији „храбро” су подносили уз: грејану ракију и купус салату – пре ручка, а уз грејано вино, сланиницу, пршут и пе глану кобасицу – после ручка. Не јуначећи се мно го, и не крећући се, без велике потребе, надају се да ће и отапање, овог огромног, снега прегурати без већих последица. Док је младима, уз распуст, због невремена (а и уштеде) био на дохват руке и Планинарски дом и Стара планина са дивним скијашким стазама. Млади су уживали, на свој начин, не плашећи се, уопште, зиме и невремена! С.А.
ОГЛАСИ
16 Продајем кућу близу аутобуске ста нице,но воградња,по вољно. Тел. 347-691.
Издајем гарсоњеру у Славонској улици од 1.2.2012. Тел.064/17 48 166
Продајем кућу у Тијабари 280 м2, плац3 ,5а ри,о дмаху сељива,по вољно. Тел: 064 576 10 28.
Продајем камп приколицу ADRIJA 410,р егистрована, повољно. Тел: 062/449 238.
Потребни амбициозни и комуника тивни сараднициз ао збиљанпо сао. Тел: 069 4010 444. Данијела.
Продајем кућу у центру села Извор на површини плаца од 13 ари на коме се налази велика стаја са сеоским помоћ нимо бјектима и локалом. Тел: 069/14-51-587
Продајем њиву у атару села Извор поред пута површине 29 ари. Тел: 061/22-07-245 Купујем старе радио апарате, гра мофоне, старе зидне сатове, гусане пе ћии д ругеа нтиквите. Тел: 069/14-51-587
Продајем плац у близини зелене пи јаце, површине 9 ари. Тел. 069 14 51 587. Продајем њиву у близини Присјан скогн асеља, површине 20 ари. Тел.064 40 30 555.
Мајстори, занатлије и сви ви који пружате услуге у граду, огласите се у нашој новој рубрици „Мајсторска посла“. Помозимо заједно Пироћанцима да лакше дођу до вас по веома повољним условима. Искористите прилику за јефтину рекламу. Редакција Пиротских новина 010/312-088, 069/8412539
ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА ПИРОТ
ОБА ВЕ ШТЕ ЊА Електродистрибуција Пирот захваљује се на редовном измиривању уговор них обавеза. Молимо купце са дугом да измире своју обавезу по ОПОМЕНИ коју су примили. Купцима са већим износом дуга ЕПС једном годишње нуди могућност измирења дуга путем вансудског поравнања чак и до 9 месечних рата. Електродистрибуција Пирот по зива купце да на ЛИЧНИ ЗАХТЕВ могу затражитиП РИВРЕМЕНУО БУСТАВУи спорукее лектричнее нергије уз: 1. УСЛОВ ИЗМИРЕЊА ДУГОВАЊА и 2. УПЛАТЕ УСЛУГЕ: - монофазно бројило 708 динара - трофазно бројило 826 динара 3.П ОТПИСАНУ ГОВОРОП РОДАЈИЕ Е Оваквим статусом купци се ослобађају плаћања „МЕСЕЧНИХ НАКНАДАТАК СИ,з ау говоренип ериод. Поштовани купци, ЕД Пирот на својим шалтерима врши ПОТПИСИВАЊЕ УГОВОРА О ПРОДАЈИ ЕЛ. ЕНЕРГИЈЕ. Потписивање уговора је обавеза по Закону о Енергетици и Закону о заштити потрошача као основ за остваривање својих права и обавеза.
ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА ПИРОТ
ОБА ВЕ ШТЕ ЊА Управни одбор ЈП ЕПС је на 37. седници донео Одлуку којом се продужава примена одлуке о попусту до 30. јуна 2012. год. Сви купци у катего рији домаћинства са потрошњом до 350 Kwh за 30 дана који редовно из мирују своје рачуне до датума доспећа имају право на попуст од 11,89% нац енуе лектричнее нергије.
Број 138, 24. фебруар 2012.
МАЈСТОРСКА ПОСЛА Израда и премотавање трансформатора, апарата за заваривање и CO2 апарата. Израда и и сервис стартер пуњача и пункт апарата. Дугогодишње искуство, врхунски квалитет. Раде Босанац. Тел. 064/22-47-325, Милан 063/124-99-15. Све врсте електро - инсталатерских радова, од електричне мреже до кућне утичнице. Поправка кућних апарата, шемирање ормана. Милан Петковић 064/199-71-19 и 060/099-71-19
Адаптација старих и израда нових купатила, све врсте водоинсталатерских интервенција. Драган (Гаги) 062/824-17-90
Отклањање свих врста кварова на водоводним инсталацијама и израда нових уз дугогодишње искуство. Драгиша Пешић (Водени) 061/29-27-433
Милош Петровић, професионалне услуге терапијске, спортске, релакс, антицелулит масаже. “Facebook” терапијска масажа. 062/1000-745 „Moto bike” - продаја и сервис свих двоточкаша, центрирање радилица, бушење стублина, центрирање водених пумпи, уградња и продаја плинских уређаја за мотоцикле, ску тере и агрегате у сезони. Драган 010/321-136 и 064/17-35-707
У ОКУ СВЕТА
ГОВОР Лајање је такође занат (јерменска) И птица може певати, али да би се говорило потребан је разум (данска) Испод носа му порасла брада, а у глави му још није посејано (бугарска) Глупак брбља, паметан мисли (руска) Празна тиква на ветру свира (српска) Они који говоре лепо не говоре увек и најбоље (кинеска) Није вештина брбљати него говорити (немачка) Боље је ништа не рећи него рећи ништа (португалска) Сваки рад доноси корист, а брбљање води ка оскудици (библијска) Човек се бије с реч, говедо сас тојагу (пиротска) Приредио: Д. Златковић
МАРКЕТИНГ
Број 138, 24. фебруар 2012.
ВАША ПОРОДИЧНА ТЕЛЕВИЗИЈА
Народни универзитет
Божидар Аџија
ТЕК У ЋИ РАЧУН:25556 8 4 89 ПИБ: 10028 86 85 МАТИЧНИ БРОЈ: 07010036 ШИФРА ДЕЛАТНОСТИ: 80420
НАРОДНИ УНИВЕРЗИТЕТ БОЖИДАР АЏИЈА БЕОГРАД РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ПИРОТ
Због великог интересовања наставља уписни рок за стручно оспособљавање за обуку за занимања из програма НЕГА ЛЕПОТЕ И ДАЉЕ 10% ПОПУСТА за све кандидате који се упишу до 20. ФЕБРУАРА 2012. У понуди занимања : Маникир са надоградњом ноктију, маникир педикир, масер, козметичар, фризер , женско мушки фризер, шминкер и депилација.
Наставља се и уписни рок за ПРОВЕРУ ЗНАЊА ИЗДАВАЊЕ ДИПЛОМА МЕЂУНАРОДНО ПРИЗНАТИХ ЗА СВА ЗАНАТСКА ЗАНИМАЊА ПРИЈАВА КАНДИДАТА ДО 20. ФЕБРУАРА 2012. ПОЛАГАЊЕ ПО ФОРМИРАЊУ ГРУПА ИЛИ ПО ХИТНОМ ЗАХТЕВУ.
Српских владара 90/4 зграда ПИО фонда 4. спрат Пријава и упис кандидата радним данима и суботом од 915 сати 010/312861 , 063/8757543
17
ЧИТУЉЕ
18
У суботу 25.2.2012. године, у 11 ча сова, на Тијабарском гробљу, даваћемо полугодишњи помен нашој драгој
Димитрије Петровић 19362012.
Преминуо 15.02.2012. а сахрањен 16.02.2012. године на Тијабарском гробљу у 14 часова. Ожалошћени: син Предраг, ћерка Горица, снаха Нела, зет Ненад, унучад Александар, Жарко, Драгана и Милан
Јасмини Јовановић
Позивамо рођаке и пријатеље да присуствују овом помену. Ожалошћени: супруг Никола, син Жељко и остала родбина
Број 138, 24. фебруар 2012.
Капелино ЈЕША • Погребна услуга уз најјефтинију погребну опрему • Бесплатан превоз до 20 км • Бесплатне плакате • Све врсте аранжмана од вештачког и природног цвећа • Услуга кетеринга Ул. Николе Пашића 13 (преко пута Муне точкара) 010/326495 064/1591167
У недељу, 4.3.2012. године, у 11 часова, на Новом пазарском гробљу, даваћемо четрдесетодневни помен нашој драгој супрузи и мајци
У недељу, 4.3.2012. године, у 11 часова, на Новом пазарском гробљу, даваћемо четрдесетодневни помен нашој драгој
Сунчици Вељковић Цици
Сунчици Вељковић Цици
Позивамо рођаке и пријатеље да присуствују овом помену. Хвала за сву љубав и подршку коју си нам несебично пружала. Живиш у нашим сећањима и чувамо те у својим срцима. Ожалошћени: супруг Јовица, ћерке Тамара и Ирена
Хвала за сву љубав и подршку коју си нам несебично пружала. Живиш у нашим сећањима и чувамо те у својим срцима. Ожалошћени: брат Звонимир, снаха Анкица, братаница Марина са породицом
У суботу, 25.2.2012. године, у 11 сати, на Новом пазарском гробљу у Пироту, обележавамо годишњицу од смрти нашег драгог
У недељу, 26.2.2012. године, у 11,30 сати, на сеоском гробљу даваћемо четрдесетодневни помен нашој драгој и никад прежаљеној
Мирослава Ћирића
Јовки Цветковић
Постоје трагови који се не бришу, осећања која не бледе, осмех који се памти, бол који не јењава. Хвала ти на свему лепом што си нам пружао у животу. Вољени не умиру док живе они који их воле. Супруга Драгица, синови Горан и Јовица, снаја Марина и унука Жељка
Позивамо рођаке и пријатеље да присуствују овом тужном помену. Ожалошћени: син Драган, снаха Светлана, унучад Александра и Милош, девер Велимир и остала родбина и пријатељи
Обавештавамо рођаке и пријатеље да ћемо у суботу, 25.02.2012. године, у 11 часова, на Старом пазарском гробљу, давати годишњи помен нашем вољеном
из Црноклишта
Томиславу Жикићу Шмиту из Пирота
Породица Жикић
Број 138, 24. фебруар 2012.
ЧИТУЉЕ
19
У понедељак, 20. фебруара 2012. године преминуо је у 37. години наш вољени и предобри син
Милан Стојановић Остали су само бол, бол и бол и предубока празнина у нашим срцима. Неутешни: отац Славољуб, мајка Оливера и сестра Наташа
Милан Стојановић
Милан Стојановић
Има нас тако много који те волимо. Да ли је могуће да то није било довољно? Породица Колић: Ђорђе, Марија, Андреј и Јована
Пријатељу мој млади, био сам далеко физички, али ми је твој добри лик близак и драг. Александар Алексић, рођак из Хјустона
Милан Стојановић
Милан Стојановић
Драги Милане, ти знаш колико те баш ми добро разумемо. Поздрави нам Марију. Мирјана, Душан и Филип Тодоровић
Последњи поздрав пријатељу Милану од породице Ралевић
РАДОСНИЦА Сања Трифуновић, Бабушница, прво дете (ћерка), 16. 2. 2012. Ивана Јовић, Пирот, друго дете (ћерка), 18. 2. 2012. Маријета Голубовић, Пирот, друго дете (ћерка), 20. 2. 2012.
Интернационална награда за ресторан „Лоренцо и Какаламба”
Признање и за пиротску кухињу
Популарни београдски ресто ран „Лоренцо и Какаламба” који је познат по томе што у својој пону ди има пиротске специјалитете до био је 37. интернационалну награду за туристичку, хотелску и кетеринг индустрију за 2012. годину. Прести жну награду власници ресторана Са њи Ђорђевић доделио је председник „Trade Leaders” клуба Арсенио Пардо Родригез, 19. јануара у Ма-
ПИРОЋАНКА Сања Ђ. на додели награде
АНИТА ЖИВКОВИЋ
дриду. Церемонији су присуствова ли званичници Шпаније из домена туристичке индустрије, амбасадори и чланови дипломатског кора, ту ристичка и хотелска елита. Осим ове награде „Лоренцо и Какаламба” је добио и Златну медаљу за изузет ност у пословању. Иначе, овај пре стижни ресторан, који у престоници на најбољи могући начин предста вља традиционална пиротска јела, отворио је Звонимир Ђорђевић, пореклом Пироћанац, а за припрему
пиротских јела задужен је такође Пироћанац Бојан Толић. Како за ПН каже Ђорђевић основна идеја ресторана је да се у занимљивом про стору пиротска кухиња супротстави италијанској као благо које до сада није довољно искоришћено. – Почео сам са храном са Косма ја, Златибора и Лесковца па сам видео да је то исувише експлоатисано, а да нема ресторана са пиротском хра ном. Због тога сам решио да пиротску кухињу представим грађанима пре
стонице, а ко би те специјалитете, по пут јагњета са Старе планине, пуње них шушпи и сармица, боље спремио него Пироћанац, па је из Пирота до шао Бојан Толић. Он пиротску храну савршено спрема, а поседује тоталну посвећеност и љубав према послу и за неколико година ће бити врхунски кувар. Доказ да пиротска традицио нална јела наилазе на одличан одзив је и ова награда која је потврда нашег труда и рада – каже Ђорђевић. Б.Н.