Pirotske novine 144

ПИРОТСКЕ ИНФОРМАТИВНЕ НОВИНЕ / БРОЈ 144 / ИЗЛАЗE ЈЕДНОМ НЕДЕЉНО

ГОДИНА V / ПЕТАК 6. АПРИЛ 2012. / ЦЕНА: 40 ДИНАРА

Страна 5

Страна 3

Касни исплата откупљеног земљишта

НЕМА НАМИРНИЦА ЗА НАРОДНУ КУХИЊУ ТЕМА

Одузимање имовине стечене криминалом

ЗАПЛЕЊЕНИ СТАНОВИ, ЛОКАЛИ, АУТОМОБИЛИ, НОВАЦ... Страна 7

КК Пирот остао у трци за титулу Страна 14

Обећано 700 радних места у Тигар тајерсу Страна 5

Никад мање посла за Страна 3 задругаре ХОРИЗОНТ

Андријана Лубина Стране 10 - 11

Од Пирота до Тел Авива

С ТАВ

2 ГОРЕ...

Реконструкција Момчиловог града Мом­чи­лов град на Ка­леу би­ће ре­кон­с тру­ и­сан сред­с тви­ма Ми­ни­с тар­с тва кул­т у­ре. „Му­ зеј По­ни­ша­вља” Пи­рот до­био је за ре­а­ли­за­ци­ју овог про­јек­та 350.000 ди­на­ра на кон­к ур­с у ми­ни­ стар­с тва. Ова сред­с тва би­ће утро­ше­на на ре­кон­ струк­ци­ју ју­го­за­пад­не ку­ле, а у том про­с то­ру на­ кнад­но ће би­ти отво­ре­на га­ле­ри­ја. Про­је­кат за ре­кон­с трук­ци­ју ју­го­за­пад­не ку­ле ура­ди­ло је Јав­ но ур­ба­ни­с тич­ко пред­у­зе­ће Пи­ро­та, а из­во­ђе­ње ра­до­ве ће над­гле­да­ти За­вод за за­шти­т у спо­ме­ ни­ка из Ни­ша. М.В.

ОТВОРЕНО

Гле ко нам говори Пи­ше: Снежана Манић

Директор ЗЗЈЗ Пирот Иако је јед­на од основ­них де­лат­но­сти За­во­да за јав­но здра­вље (ЗЗЈЗ) Пи­рот да ин­фор­ми­ше, обра­зу­је и об­у­ча­ва ста­нов­ни­штво за бри­гу о соп­стве­ном здра­ вљу, а то би, по­ред оста­лог, тре­ба­ло да ра­ди и пре­ ко ло­кал­них ме­ди­ја, ова здрав­стве­на уста­но­ва је већ ме­се­ци­ма „за­тво­ре­на” за но­ви­на­ре Пи­рот­ских но­ви­ на, али и дру­ге ме­ди­је у Пи­ро­ту. Из­у­зет­на са­рад­ња ко­ју но­ви­на­ри ПН го­ди­на­ма уна­зад има­ју са за­по­сле­ ни­ма у овој уста­но­ви пре­ки­ну­та је во­љом в.д. ди­рек­ то­ра др Да­ни­ла Кр­сти­ћа, ка­дром Г 17 плус, ко­ји је на ову функ­ци­ју до­шао из Бе­о­гра­да. То што смо пи­са­ли о про­бле­ми­ма у За­во­ду, на ко­је су нам при том ука­за­ ли за­по­сле­ни, др Кр­стић је схва­тио као лич­ну увре­ду и дао се­би за пра­во да за­бра­ни за­по­сле­ни­ма да да­ју би­ло ка­кве ин­фор­ма­ци­је за наш лист. Та­ко су Пи­ро­ ћан­ци по­след­њих ме­се­ци оста­ли ус­кра­ће­ни за би­ло ка­кву ин­фор­ма­ци­ју од зна­ча­ја за њи­хо­во здра­вље. Го­спо­ди­на Кр­сти­ћа овом при­ли­ком под­се­ћа­мо да Ми­ни­стар­ство здра­вља фи­нан­си­ра рад ове ЗЗЈЗ Пи­ рот, по­ред оста­лог, да би бла­го­вре­ме­но ин­фор­ми­са­ла јав­ност о свим па­ра­ме­три­ма зна­чај­ним за здра­вље љу­ди. Та­ко­ђе, под­се­ћа­мо го­спо­ди­на Кр­сти­ћа да су пре­ма чла­ну 10. За­ко­на о јав­ном ин­фор­ми­са­њу „др­ жав­ни ор­га­ни и ор­га­ни­за­ци­је, ор­га­ни те­ри­то­ри­јал­ не ауто­но­ми­је и ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, јав­не слу­жбе и јав­на пред­у­зе­ћа, као и по­сла­ни­ци и од­бор­ни­ци, има­ју оба­ве­зу да ин­фор­ма­ци­је о сво­ме ра­ду учи­не до­ступ­ ним за јав­ност и то под јед­на­ким усло­ви­ма за све но­ ви­на­ре и сва јав­на гла­си­ла”. Лич­но не­за­до­вољ­ство не би тре­ба­ло да се по­и­сто­ве­ћу­је са уста­но­вом у ко­јој се ра­ди јер је ЗЗЈЗ Пи­рот по­сто­јао и ра­дио и пре до­ла­ска др Кр­сти­ћа на че­ло, а на­ста­ви­ће да оба­вља сво­ју де­ лат­ност и на­кон ње­го­вог од­ла­ска. Из­ме­ђу ди­рек­то­ра и За­во­да не по­сто­ји знак јед­на­ко­сти.

Хте­ли ми то или не, тек, до Ђур­ ђев­да­на нам не пре­о­ста­је ни­шта дру­го не­го да, ма­кар и по­сред­но, уче­ству­је­мо у пред­из­бор­ној кам­па­ њи за ло­кал­не и пар­ла­мен­тар­не из­ бо­ре. Ов­де на ло­ка­лу за сада нам је лак­ше. Про­па­ганд­ни ма­те­ри­јал ко­ ји де­ле ак­ти­ви­сти по­је­ди­них стра­на­ ка мо­же­мо да по­гле­да­мо, да про­чи­ та­мо или га јед­но­став­но згу­жва­мо и ба­ци­мо у кон­теј­нер. Ту је све пре­пу­ ште­но на­шем из­бо­ру и до­број во­љи. Али, шта са ови­ма у Београду ко­ји су без об­зи­ра на те­шку еко­ном­ску кри­ зу, ко­јом су прав­да­ли све не­да­ће ко­ је су нас сна­ла­зи­ле про­те­клих го­ди­ на, за­ку­пи­ли све мо­гу­ће тер­ми­не на свим на­ци­о­нал­ним те­ле­ви­зи­ја­ма. КО М БЕЗ ЕН ТА РА

...ДО­ЛЕ

Број 144, 6. април 2012. Ка­ко укључимо те­ле­ви­зор пред нас као чу­па­вац из те чаробне ку­ти­је ис­ ко­чи не­ки ли­дер из пла­сте­ни­ка, шта­ ле, са њи­ве, из не­ког узор­ног се­о­ског до­ма­ћин­ства, по­ро­ди­це са пу­но де­це, из успе­шног при­ват­ног пред­у­зе­ћа... И све као „до са­да су жи­ве­ли у не­зна­ њу” па су на­пра­сно схва­ти­ли ко­ли­ки је зна­чај пла­сте­нич­ке про­из­вод­ње по­вр­ћа, да тре­ба ула­га­ти у по­љо­при­ вре­ду јер она жи­вот зна­чи, да су де­ца на­ша бу­дућ­ност, да је при­о­ри­тет ула­ га­ти у ма­ла и сред­ња пред­у­зе­ћа... Оно што нај­ви­ше збу­њу­је је­ сте да го­то­во исте по­ру­ке и сло­га­не ша­љу по­зи­ци­ја и опо­зи­ци­ја па, што ре­че јед­на но­ви­нар­ка го­сту­ју­ћи у „Ути­ску не­де­ље” на Б92, мо­ра­мо да са­че­ка­мо крај спо­та да схва­ти­мо од ко­је нам пар­ти­је и стран­ке до­ла­зи по­ру­ка. Сти­че се ути­сак да су ли­де­ри по­зи­ци­је, али и опо­зи­ци­је схва­ти­ли да је на­ро­ду ја­сно да и је­д­ни и дру­ ги жи­ве до­бро и да ви­ше не­ће на­се­ да­ти на њи­хо­ва пра­зна пред­из­бор­на обе­ћа­ња и ла­жи. Нај­сме­шни­је, или бо­ље ре­ћи нај­ту­жни­је је то што ови ко­ји су вла­да­ли Ср­би­јом чи­та­ву де­ це­ни­ју са­да твр­де да ви­ше не­ће мо­ ћи она­ко ка­ко је до са­да би­ло. Ли­дер пар­ти­је ко­ја је, без об­зи­ра на то што је је­два пре­ла­зи­ла цен­зус на свим прет­ход­ним из­бо­ри­ма, би­ла не­за­о­би­ла­зна у вла­сти и то ис­кљу­ чи­во на ме­сти­ма ко­ја се ти­чу фи­нан­ си­ја, са­да не мо­же да се на­чу­ди ка­ко се до са­да на­пла­ћи­вао по­рез на про­

мет у ло­кал­ним са­мо­у­пра­ва­ма, ка­ко то да до са­да ни­је ула­га­но ви­ше на ју­гу зе­мље, ка­ко је до­зво­ље­но да се у јав­ним пред­у­зе­ћи­ма и уста­но­ва­ма за­по­шља­ва­ју но­ви љу­ди ис­кљу­чи­во пре­ма пар­тиј­ској при­пад­но­сти. То­га ви­ше не­ће би­ти, ка­же он, ма­шу­ћи не­ким па­пи­ром и још до­да­је да ће се убу­ду­ће мла­ди обра­зо­ва­ни љу­ди за­ по­шља­ва­ти ис­кљу­чи­во пре­ко јав­ног кон­кур­са и пре­ма струч­но­сти и спо­ соб­но­сти. Што би ре­кли љу­ди „до­ шло му из д... у гла­ву”, али тек ка­да је у свим јав­ним пред­у­зе­ћи­ма, фи­ нан­сиј­ским уста­но­ва­ма, др­жав­ним слу­жба­ма и аген­ци­ја­ма за­по­слио све сво­је ка­дро­ве. Услов је био да су чла­но­ви ње­го­ве стран­ке и да уме­ју да се пот­пи­шу. На­рав­но да ни­ка­да ни­је ка­сно да се не­ке гре­шке ис­пра­ ве па ако су ре­ши­ли да уки­ну пар­то­ кра­ти­ју то је од­лич­но. Са­мо, пре не­ го што рас­пи­шу кон­курс за при­јем у рад­ни од­нос у не­ко др­жав­но пред­у­ зе­ће, не­ка пр­во от­пу­сте све оне ко­је су го­ди­на­ма та­мо при­мали без кон­ кур­са. Би­ло би ле­по да ви­ди­мо ка­ко би се по­на­ша­ли сви они бив­ши ди­ рек­то­ри ко­ји су по­сле сме­не, јер је до­шао не­ки но­ви пар­тиј­ски војник, оста­ја­ли нај­че­шће на ме­сту не­ког са­ вет­ни­ка, ка­да би се на­шли на ули­ци. Ка­да се про­из­вод пар­то­кра­ти­је на­ ђе на ули­ци и поч­не да де­ли суд­би­ну обич­ног на­ро­да, тек он­да, господо, рас­пи­ши­те јав­ни кон­курс, па ком опан­ци, ком обој­ци. Фото: М. Видановић

С. М.

Пиротске новине ТЦ „Гушевица” II спрат, локал бр. 8 Пирот • Оснивач и издавач: ИД „Кућа књиге” д.о.о. Ђерам 32 Пирот • Директор: Димитрије Видановић • Главни и одговорни уредник: Богољуб Најдановић • Редакција: Снежана Манић, Милош Видановић, Надежда Стојановић • Секретар редакције: Слађана Толић • Штампа: ГИД „Пи прес” Ђерам 32 Пирот • Рукописи се не враћају • Излази једном недељно • Телефони 010/312-510, 010/ 312-511 • Регистарски број јавног гласила NV 000110 • ISSN 1820-7499 • COBISS. SR-ID 147284748 www.pirotskenovine.rs pirotskenovine@gmail.com

Број 144, 6. април 2012.

У ЖИЖИ

Оте­жан рад На­род­не ку­хи­ње због не­до­стат­ка на­мир­ни­ца

Ко сваког дана да једе чорбу?!

Од сеп­тем­бра про­шле го­ди­не ка­да је по­сле јед­но­ме­сеч­не па­у­зе На­род­на ку­хи­ ња у Пи­ро­ту по­но­во кре­ну­ла са при­пре­ ма­њем обро­ка за 850 ко­ри­сни­ка, Цр­ве­ ни крст се ових да­на пр­ви пут су­сре­ће са про­бле­мом у обез­бе­ђи­ва­њу на­мир­ни­ца за не­сме­та­ни рад ку­хи­ње.

Ре­зер­ве на ми­ни­му­му Пре­ма ре­чи­ма Са­ње Стан­ко­вић, се­кре­та­ра Оп­штин­ске ор­га­ни­за­ци­је Цр­ ве­ног кр­ста, Цр­ве­ни крст Ср­би­је им већ ду­же вре­ме не до­пре­ма на­мир­ни­це за На­род­ну ку­хи­њу, та­ко да су им у овом тре­нут­ку ре­зер­ве ми­ни­мал­не и са­сто­је се од са­мо не­ко­ли­ко ар­ти­ка­ла.

– Пре­ма ин­фор­ма­ци­ја­ма ко­је имам, до­шло је до про­бле­ма око спро­во­ђе­ња тен­дер­ске про­це­ду­ре за ку­по­ви­ну на­мир­ ни­ца и ни­ко не мо­же да нам по­у­зда­но ка­ же ка­да ће нам при­па­да­ју­ћа ко­ли­чи­на на­ мир­ни­ца би­ти до­пре­мље­на. Не­зва­нич­но смо чу­ли да је за­вр­шен тен­дер ко­ји је рас­ пи­са­ла Вла­да и на­мир­ни­це би тре­ба­ло да стиг­ну до кра­ја апри­ла или по­чет­ком ма­ја и та­да ће се нор­ма­ли­зо­ва­ти рад на­род­не ку­хи­ње. Тре­нут­но, чи­ни­мо ве­ли­ке на­по­ре и ми, али и за­по­сле­ни у Ти­гро­вом По­слов­ ном сер­ви­су ко­ји при­пре­ма­ју хра­ну да од оно­га што има­мо спре­ми­мо обро­ке за ово­ли­ки број ко­ри­сни­ка. Ми по­вре­ме­но из соп­стве­них сред­ста­ва ку­пи­мо по не­ки ар­ти­кал ка­ко би обо­га­ти­ли обро­ке, али то ни­је до­вољ­но. Ко­ри­сни­ци су не­за­до­вољ­ ни ква­ли­те­том обро­ка и ми их раз­у­ме­мо, али они не схва­та­ју да ни­смо ми кри­ви и да им је и ово што спре­ма­мо ве­ли­ко оп­ те­ре­ће­ње. На­пи­са­ла сам зах­тев ло­кал­ној са­мо­у­пра­ви да нам по­мог­ну у ку­по­ви­ни на­мир­ни­ца ка­ко би­смо пре­ва­зи­шли тре­ нут­ну кри­зу и оче­ку­је­мо да ће нам иза­ћи у су­срет као мно­го пу­та до са­да – ис­ти­че Стан­ко­ви­ће­ва, и до­да­је да СО Пи­рот сва­ке го­ди­не из бу­џе­та из­два­ја зна­чај­на сред­

ства за рад На­род­не ку­хи­ње. Про­шле го­ ди­не из оп­штин­ског бу­џе­та за ову на­ме­ну из­дво­је­но је око 3,5 ми­ли­о­на ди­на­ра, а за ову го­ди­ну пла­ни­ра­на су ско­ро два ми­ли­ о­на ди­на­ра ви­ше. Ко­ри­сни­ци На­род­не ку­хи­ње ко­је смо за­те­кли при­ли­ком по­де­ле обро­ка ре­кли су нам да је у по­след­ње вре­ме зна­чај­но опао ква­ли­тет хра­не.

Ко да гла­дан хо­да по коц­ки Де­сан­ка Мла­де­но­вић (49) до­ла­зи по оброк за си­на ко­ји је сла­бо­вид, остао је без по­сла, а не­ма усло­ве за би­ло ка­ква со­ци­јал­на при­ма­ња.

– Ни­сам за­до­вољ­на др­жа­вом. Син ми је ра­дио у фир­ми ко­ја је про­па­ла и остао је без ди­на­ра да гла­ду­је. Жи­ви­мо у Пр­чев­цу и ја сва­ки дан пе­ша­чим 4 ки­ло­ме­тра, до ов­де и на­зад за по­ла хле­ба. Да­ју и не­ке чор­би­це, не­ка­да узмем не­ка­да не, ко ће сва­ког дана да је­де са­мо чор­бу. Да се ја пи­там, ја бих узе­ ла Ва­си­ћа за ру­ку па би га во­ди­ла од Ка­леа до Ћел­та­ша да му по­ка­жем где сам ја 40 го­ ди­на ко­па­ла и над­ни­ча­ри­ла. Сви смо ра­ди­ли и ни­ко ни­је гла­дан био. Он тре­ба да ми­сли за овај град и овај на­род, а не да ста­вља коц­ку у цен­тар. Ко да гла­дан хо­да по коц­ки. Сра­мо­ та! – огор­че­на је Де­сан­ка. Ње­на ком­ши­ни­ца, Ма­ри­ка Са­лић (70)

ка­же да је у по­след­ње вре­ме лош ква­ли­тет хра­не, али до­ла­зи бар да узме хлеб.

– Жи­вим са ћер­ком ко­ја је без по­сла, а не при­ма ни со­ци­јал­но јер има си­на ко­ји је спо­со­бан за рад. Ка­да има не­где по­сла, она над­ни­ча­ри. Унук ми је фар­ма­це­ут­ски тех­ ни­чар и са­да ста­жи­ра, али не­ма при­ма­ња. Ја је­ди­на при­мам со­ци­јал­ну по­моћ, узи­ мам обро­ке за нас тро­је, ки­ло и по хле­ба и ако има не­ко је­ло. Пре су да­ва­ли кон­зер­ве, а са­да не­ма ни то­га. Сва­ки дан чор­би­ца са со­јом, ни­је уку­сна па не­ће де­ца да је је­ду. На пу­пак нам ни­че та со­ја – об­ја­шња­ва Ма­ ри­ка. Сав­ка Искре­нов жи­ви са­ма, не­ма ни­ ка­квих при­ма­ња и за­до­вољ­на је оним што до­би­је у На­род­ној ку­хи­њи јер, ка­ко ка­же, без тог обро­ка би би­ла глад­на.

– Муж ми је умро пре не­ко­ли­ко го­ ди­на, а ја сам још мла­да и не мо­гу да до­ би­јем по­ро­дич­ну пен­зи­ју. Де­це не­мам и не­мам ни­ка­квих при­ма­ња. Имам не­ко има­ње и због то­га не при­мам со­ци­јал­ ну по­моћ. Да ми ни­је овог обро­ка не бих има­ла ни­шта и за­до­вољ­на сам. Не­ка­да бо­ље, не­ка­да го­ре, али мо­ра да се пре­жи­ ви – ка­же Сав­ка. На­род­на ку­хи­ња у Пи­ро­ту ра­ди у кон­ ти­ну­и­те­ту од 1994. го­ди­не и по­че­ла је са 100 ко­ри­сни­ка да би их да­нас би­ло чак 850. У сва­ком тре­нут­ку на ли­сти че­ка­ња је још око 200 Пи­ро­ћа­на­ца. С. Ма­нић

Ни­кад ма­ње по­сла за за­дру­га­ре Омла­дин­ска за­дру­га у Пи­ро­ту на­ла­ зи се у из­у­зет­но те­шкој си­ту­а­ци­ји. С јед­ не стра­не, те­шко до­ла­зе до би­ло ка­квог по­сла, а с дру­ге, не мо­гу да на­пла­те свој рад. Осим Сту­дент­ске за­дру­ге у Бе­о­гра­ ду ко­ја успе­ва да за­по­сли сво­је чла­но­ве, оста­ле за­дру­ге овог ти­па у Ср­би­ји је­два оп­ста­ју а не­ко­ли­ко њих на ју­гу Ср­би­је је уга­ше­но, ка­же Ве­ро­љуб Ђу­рић, ди­ рек­тор Омла­дин­ске за­дру­ге у Пи­ро­ту и ис­ти­че да је 28 го­ди­на у овој за­дру­зи и да ни­ка­да ни­је би­ло те­шко као са­да.

– У од­но­су на про­шлу го­ди­ну ко­ја је

иона­ко би­ла ло­ша, има­мо за пре­ко 80 од­сто ма­ње по­сла. Про­шле го­ди­не у ово вре­ме има­ли смо од 360 до 400 за­дру­ га­ра, са­да их је тек 60, а ми успе­ва­мо да ан­га­жу­је­мо све­га 6 до 8 чла­но­ва. И то не на не­ки ду­жи пе­ри­од већ су то 2 до 3 да­ на у то­ку не­де­ље. Углав­ном ан­га­жу­је­мо љу­де на ис­ко­пи­ма и чи­шће­њу по­слов­ них про­сто­ри­ја. Не­што ви­ше по­сла би­ло је док је би­ло сне­га јер смо та­да ан­га­жо­ ва­ли за­дру­га­ре на чи­шће­њу ули­ца и тр­ го­ва. У овом тре­нут­ку не­ма­мо ни је­дан скло­пље­ни ду­го­роч­ни уго­вор као што је

то би­ло ра­ни­јих го­ди­на. Зна­ло се да има се­зон­ских по­сло­ва ка­ко у Пи­ро­ту та­ко и у дру­гим оп­шти­на­ма, ми смо има­ли го­ ди­шњи уго­вор и тач­но са­мо зна­ли ка­ да ће би­ти по­сла за нас. Ме­ђу­тим, са­да не­ма­мо уго­вор ни за бер­бу ви­ша­ња где смо ина­че ан­га­жо­ва­ли и по не­ко­ли­ко сто­ти­на за­дру­га­ра и оста­ли смо без јед­ ног си­гур­ног по­сла – об­ја­шња­ва Ђу­рић и до­да­је да је слич­на си­ту­а­ци­ја и у дру­ гим Омла­дин­ским за­дру­га­ма у Ср­би­ји. С дру­ге стра­не, још је­дан ве­ли­ки про­блем са ко­јим је су­о­че­на пи­рот­ска

3 Про­јек­ци­ја фил­ма По­во­дом Ме­се­ца ром­ско-жен­ског ак­ти­ви­зма, ко­ји се обе­ле­жа­ва од 8. мар­та до 8. апри­ла, Удру­же­ње „Тер­ни­ пе” из Пи­ро­та про­мо­ви­са­ло је у пе­так 30. мар­та до­ку­мен­тар­ни филм „Дру­ га­чи­је” у про­сто­ри­ја­ма Жен­ске ме­ди­ ја­те­ке у Пи­ро­ту. Про­мо­ци­ји фил­ма, по­ред пред­ став­ни­ца Оп­штин­ске ко­ми­си­је за род­ну рав­но­прав­ност и јед­на­ке мо­гућ­но­сти и На­ци­о­нал­ног са­ве­та за ма­њи­не, при­су­ ство­ва­ло је два­де­се­так же­на и му­шка­ра­ ца из раз­ли­чи­тих ор­га­ни­за­ци­ја. Филм „Дру­га­чи­је” ура­ђен је у про­ дук­ци­ји „Жен­ског про­сто­ра” из Ни­ша, у са­рад­њи са Цен­тром за но­ве ме­ди­је „До­ку­ки­но” и го­во­ри о Ром­ки­ња­ма ак­ ти­вист­ки­ња­ма, ме­ди­цин­ским се­стра­ ма, на­став­ни­ца­ма, струч­ња­ки­ња­ма из раз­ли­чи­тих обла­сти ко­је до­при­но­се уна­пре­ђе­њу ром­ске за­јед­ни­це и дру­ штва у це­ли­ни. По­ло­жај Ром­ки­ња као же­на из ви­ ше­тру­ко мар­ги­на­ли­зо­ва­них гру­па је те­ жак сву­да у Ср­би­ји, али Ром­ска жен­ска мре­жа ак­тив­но ра­ди да би се то про­ ме­ни­ло. Рад­ми­ла Не­шић, пред­сед­ни­ ца удру­же­ња „Тер­ни­пе” ко­је де­лу­је у окви­ру Мре­же, ис­ти­че да је у оп­шти­ни Пи­рот у окви­ру не­дав­но усво­је­не Стра­ те­ги­је за уна­пре­ђе­ње по­ло­жа­ја же­на из­дво­је­на став­ка на­ме­ње­на ис­кљу­чи­ во Ром­ки­ња­ма.

Б.Н.

НА­ЛИЧ­ЈЕ

Од 28. марта до 3. априла на те­ ри­то­ри­ји Пи­рот­ског управ­ног окру­га до­го­ди­ла се: – једна са­о­бра­ћај­на не­згода у којој је једна особа задобила лаке телесне повреде – пет пожара (По­да­ци По­ли­циј­ске упра­ве Пи­рот) Омла­дин­ска за­дру­га је на­пла­та оно­га што је већ ура­ђе­но.

– Има­мо ве­ли­ки про­блем са Ти­гром ад ко­ји нам ду­гу­ју за по­сло­ве ко­је смо про­ шле го­ди­не од­ра­ди­ли. Та­мо смо у кон­ти­ ну­и­те­ту ан­га­жо­ва­ли од 20 па до 80 за­ дру­га­ра. Ду­гу­ју нам и дру­ги, али ма­ње. Мо­жда бих ја и мо­гао да на­ђем не­ки по­ сао, али се јед­но­став­но бо­јим да не­ћу мо­ ћи да на­пла­тим. Ми ов­де за­по­сле­ни­ма од фе­бру­а­ра ни­смо ис­пла­ћи­ва­ли пла­те, јер ка­да пла­ти­мо ко­му­нал­не и оста­ле да­жби­ не ни­шта нам не оста­не. Ако ова­ко оста­ не, а не ви­дим да ће не­што зна­чај­но да се про­ме­ни, не знам ка­ко ће­мо до­че­ка­ти крај го­ди­не – на­гла­ша­ва Ђу­рић. С. М.

4

ПОЛИТИЧКИ МАРКЕТИНГ

Број 144, 6. април 2012.

Група грађана ПИРОТСКА НОВА СНАГА Димитрије Видановић

http://www.facebook.com/pirotskanovasnaga

Број 144, 6. април 2012.

АКТУЕЛНО

5

Ми­ни­стар еко­но­ми­је, пред­сед­ник оп­шти­не и ди­рек­тор „Ти­гар та­јер­са” пот­пи­са­ли Ме­ мо­ран­дум о раз­у­ме­ва­њу

Обе­ћа­но 700 но­вих рад­них ме­ста у Ти­гар та­јер­су Пред­став­ни­ци Вла­де Ср­би­је и оп­шти­не Пи­рот пот­пи­са­ли су у по­не­де­љак, 2. апри­ ла, Ме­мо­ран­дум о раз­у­ме­ва­њу о ре­а­ли­ за­ци­ји ин­ве­сти­ци­о­ног про­јек­та ком­па­ни­ је „Ми­шлен” у Пи­ро­ту ко­јим је пре­ви­ђе­но про­ши­ре­ње ка­па­ци­те­та фа­бри­ке „Ти­гар та­ јерс”. Ме­мо­ран­дум су пот­пи­са­ли ми­ни­стар еко­но­ми­је и ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја, Не­бој­ша Ћи­рић, пред­сед­ник оп­шти­не Пи­рот, Вла­ дан Ва­сић, и ди­рек­тор „Ти­гар та­јер­са”, Ерик Фај­ду, у при­су­ству пред­сед­ни­ка Ср­би­је Бо­ ри­са Та­ди­ћа. Пот­пи­са­ним Ме­мо­ран­ду­мом пред­ви­ђе­но је да фран­цу­ски про­из­во­ђач ауто­мо­бил­ских гу­ма у на­ред­не че­ти­ри го­ ди­не уло­жи 170 ми­ли­о­на евра у фа­бри­ку у Пи­ро­ту са ци­љем да са са­да­шњих 8 ми­ ли­о­на до 2016. го­ди­не по­ве­ћа про­из­вод­њу на 12 ми­ли­о­на гу­ма го­ди­шње. Ка­ко је са­оп­ ште­но из „Ми­шле­на”, ду­го­роч­но, но­ви про­ из­вод­ни ка­па­ци­те­ти ће до­ве­сти до отва­ра­ ња 700 но­вих рад­них ме­ста. Ди­рек­тор ком­па­ни­је „Ти­гар та­јерс”, Ерик Фај­ду, ре­као је да ће фа­бри­ка у Пи­ ро­ту има­ти ва­жну уло­гу у спро­во­ђе­њу стра­те­ги­је „Ми­шле­на” да по­ве­ћа про­из­ вод­њу гу­ма тре­ћег сег­мен­та за 30 од­сто у на­ред­них 10 го­ди­на.

– Нај­ве­ћи део про­из­вод­ње би­ће на­ме­ њен ра­сту­ћем тр­жи­шту Ру­си­је и зе­мља­ма бив­шег Со­вјет­ског са­ве­за, као и тр­жи­шти­ма

сред­ње и ис­точ­не Евро­пе, Афри­ке и Бли­ског Ис­то­ка. Уве­рен сам у успех овог ва­жног про­ јек­та – на­вео је Фај­ду. Пред­сед­ник Ср­би­је, Бо­рис Та­дић, том при­ли­ком је ис­та­као да су че­тво­ро­го­ди­ шњи на­по­ри вла­де по­че­ли да да­ју ефек­те, што по­ка­зу­је све ве­ћа за­ин­те­ре­со­ва­ност

за свог парт­не­ра. Ви ви­ше ни­сте парт­нер­ ска ком­па­ни­ја, ви сте по­ста­ли срп­ска ком­ па­ни­ја и ве­о­ма смо по­но­сни због то­га – ка­ зао је Та­дић и до­дао да је про­те­кле го­ди­не Ср­би­ја има­ла ви­ше стра­них ин­ве­сти­ци­ја не­го Хр­ват­ска, Ма­ђар­ска и Сло­ве­ни­ја за­ јед­но.

Потписивање Меморандума о разумевању

стра­них ин­ве­сти­то­ра за про­ши­ре­ње про­ из­вод­них ка­па­ци­те­та у Ср­би­ји.

– Отва­ра­ју се но­ви по­го­ни, пот­пи­су­ ју се ме­мо­ран­ду­ми и уго­во­ри. До­бро је да уби­ра­мо пло­до­ве че­тво­ро­го­ди­шњег ра­да, али је још ва­жни­је што смо по­ста­ви­ли ме­ то­до­ло­ги­ју ко­ја ће да­ва­ти ре­зул­та­те у бу­ дућ­но­сти. Же­лим да се за­хва­лим „Ми­шле­ ну” што је Ср­би­ју и Ти­гар из Пи­ро­та иза­брао

Пре­ма ре­чи­ма ми­ни­стра еко­но­ми­ је и ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја, Не­бој­ше Ћи­ри­ ћа, влада је заједнички успела да убеди „Мишлен“ да нова инвестиција буде у Пироту.

– Овај до­га­ђај је ја­ко ва­жан и за Пи­ рот и за цео ре­ги­он. Ово је још је­дан до­ каз да се труд ис­пла­ти, да се рад свих вас ко­ји ра­ди­те и у Ми­шле­но­вој фа­бри­ци и у

Ти­гро­вој фа­бри­ци ис­пла­ти, да се рад свих оних ко­ји су го­ди­на­ма и де­це­ни­ја­ма по­ка­ зи­ва­ли ква­ли­тет ко­ји ми у Ср­би­ји мо­же­мо да по­ну­ди­мо, ре­као бих и нај­зах­тев­ни­јим по­сло­два­ци­ма ка­кав је Ми­шлен, ис­пла­ти. Ми­слим да је ово по­че­так да­љег раз­во­ја Ми­шле­на у Ср­би­ји – оце­нио је Ћи­рић. Иако ње­го­во обра­ћа­ње ни­је би­ло пред­ви­ђе­но про­то­ко­лом, на пи­та­ње но­ ви­на­ра и на­кон што је за­тра­жио одо­бре­ ње од пред­сед­ни­ка Та­ди­ћа, а овај му уз­ вра­тио да је Ср­би­ја „сло­бод­на зе­мља”, пред­сед­ник оп­шти­не Пи­рот, Вла­дан Ва­ сић, ка­зао је да је ова вест ве­о­ма зна­чај­ на за Пи­рот.

– Не­ка ис­ку­ства го­во­ре да јед­но рад­ но ме­сто ди­рект­но у про­из­вод­њи зна­чи три рад­на ме­ста у по­сред­ним де­лат­но­ сти­ма. Ово је вест ко­ја је ве­о­ма зна­чај­ на, ко­ја зна­чи си­гур­ну бу­дућ­ност за љу­де ко­ји жи­ве у Пи­ро­ту, си­гур­ну пла­ту, до­бар бу­џет, а то зна­чи да ће ин­фра­струк­ту­ра у при­град­ским на­се­љи­ма и се­о­ским сре­ди­ на­ма би­ти из­гра­ђе­на – ка­зао је Ва­сић. Ра­до­ви на про­ши­ре­њу ка­па­ци­те­та фа­ бри­ке „Ти­гар та­јерс” тре­ба­ло би да поч­ну по­чет­ком 2013. го­ди­не, а у том слу­ча­ју пр­ ве гу­ме из но­вих про­из­вод­них по­го­на би иза­шле сре­ди­ном 2015. го­ди­не. Б. Нај­да­но­вић

Ка­сни ис­пла­та от­ку­пље­ног зе­мљи­шта Уме­сто да се ра­до­ви на Ко­ри­до­ру 10, на тра­си од Пи­ро­та до Ди­ми­тров­гра­да, ко­ нач­но при­ве­ду кра­ју, про­те­кле не­де­ље на овом де­лу ка­пи­тал­не ин­ве­сти­ци­је ја­ви­ли су се но­ви про­бле­ми и то фи­нан­сиј­ске при­ ро­де. На­и­ме, ка­ко са­зна­ју Пи­рот­ске но­ви­не, не­ко­ли­ко рад­ни­ка сту­пи­ло је у штрајк због не­ис­пла­ће­них за­ра­да. За­ступ­ник аустриј­ ске фир­ме „Ал­пи­на” ко­ја је из­во­ђач ра­до­ва, Пре­драг То­па­ло­вић, у те­ле­фон­ској из­ја­ви за наш лист по­твр­дио је ову ин­фо­р­ма­ци­ју.

– Тач­но је да је не­ко­ли­ко рад­ни­ка са­ мо­и­ни­ци­ја­тив­но на­пу­сти­ло по­сао, а тач­но је и то да им ни­је „ле­гла” пла­та за фе­бру­ ар. Ми оче­ку­је­мо да не­ка сред­ства до­ђу из ино­стран­ства ко­ји­ма ће­мо да им то ре­гу­ли­ше­мо. Они су од­лу­чи­ли да са­мо­ вољ­но пре­ста­ну да ра­де и ко је од­лу­чио да пре­ста­не, пре­стао је и то је го­то­во. Шта да се ра­ди? Не мо­гу ја да те­рам ни­ко­га. Од­лу­ка о ра­ду је лич­на. То, на­рав­но, не­ће ни­ка­ко угро­зи­ти ра­до­ве на Ко­ри­до­ру, јер има­мо мно­го ви­ше љу­ди ко­ји су за­ин­те­ ре­со­ва­ни да ра­де не­го ових што су би­ли не­за­до­вољ­ни – ис­та­као је То­па­ло­вић. Он је ра­ни­је ка­зао да ће тра­са Ко­ри­до­ра од Пи­ро­та до Су­ко­ва би­ти за­вр­ше­на до кра­ја

го­ди­не, ка­да би тре­ба­ло да бу­де за­вр­ше­ на и тра­са од Су­ко­ва до Ди­ми­тров­гра­да. Ме­ђу­тим, пла­те рад­ни­ка ни­су је­ди­ни про­блем ка­да је у пи­та­њу из­град­ња ауто­пу­ та кроз пи­рот­ску оп­шти­ну. Ка­ко смо већ пи­ са­ли, гра­ђа­ни ко­ји­ма је др­жа­ва екс­про­при­ са­ла зе­мљи­ште за из­град­њу Ко­ри­до­ра 10, још увек му­ку му­че да на­пла­те от­ку­пље­не пар­це­ле. На­чел­ник оп­штин­ске упра­ве Пи­ рот, Де­јан Жив­ко­вић, ка­же за Пи­рот­ске но­ви­не да про­блем са ис­пла­та­ма на­кна­да за екс­про­при­са­но зе­мљи­ште и да­ље по­сто­ји.

– Про­бле­ми по­сто­је и ка­сни се от­при­ ли­ке по два ме­се­ца. Про­блем смо по­ку­ша­ ли да ре­ши­мо, ме­ђу­тим нај­ве­ро­ват­ни­је да се ту ра­ди о сла­бом при­ли­ву нов­ца у бу­џет Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. Због то­га ко­ри­сни­ци екс­ про­при­ја­ци­је има­ју про­бле­ма са на­пла­том. Ме­ђу­тим, без об­зи­ра на тај про­блем ми и да­ље ра­ди­мо. Пре­ма на­шим ин­фор­ма­ци­ ја­ма тре­ба­ло је да бу­ду ис­пла­ће­на сва по­ рав­на­ња ко­ја су за­кљу­че­на у де­цем­бру и ја­ну­а­ру, а за фе­бру­ар и март би тре­ба­ло да се ис­пла­те до кра­ја ма­ја. То је не­ка­ква про­ јек­ци­ја. Још јед­ном на­по­ми­њем да се на­ кна­да за екс­про­при­ја­ци­ју не ис­пла­ћу­је из кре­дит­них сред­ста­ва ко­ја Ре­пу­бли­ка Ср­

Надвожњак на коридору код Сукова

би­ја узи­ма од Свет­ске бан­ке или од дру­гих кре­ди­то­ра, већ се то ра­ди из др­жав­ног бу­ џе­та – ис­та­као је Жив­ко­вић. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма по­сту­пак екс­про­при­ја­ци­је је 99,9 од­сто за­вр­шен на де­о­ни­ци од се­ла Обре­но­вац све до ис­пред Сар­ла­ха.

– У то­ку је екс­про­при­ја­ци­ја од Сар­ла­ ха па до се­ла Вра­ни­ште до­кле се и пру­жа те­ри­то­ри­ја оп­шти­не Пи­рот. На том де­лу углав­ном су до­не­та ре­ше­ња за ка­та­стар­ ске оп­шти­не Со­пот, Ста­ни­че­ње, Цр­вен­че­ во, Цр­но­кли­ште и са­да тре­ба да се поч­не са по­ступ­ком од­ре­ђи­ва­ња на­кна­де. Је­ди­ но што се за са­да не ра­ди је­сте де­о­ни­ца Пи­рот - град с об­зи­ром на чињеницу да је то и нај­те­же за екс­про­при­ја­ци­ју. У пи­та­њу је Сар­лах где тре­ба да се ра­се­ли око 25 по­ ро­ди­ца по­што има­ју ту ку­ће за ста­но­ва­

ње. Та­ко­ђе, не ра­де се и не­ко­мер­ци­јал­ни пу­те­ви јер је при­о­ри­тет тра­са Ко­ри­до­ра 10 – ре­као је Жив­ко­вић. Ме­ђу­тим, без об­зи­ра на ви­ше­стру­ко про­би­ја­ње ро­ко­ва и све про­бле­ме, по­ли­тич­ ка кам­па­ња вла­да­ју­ћих стра­на­ка у пу­ном је је­ку. У по­не­де­љак, 2. апри­ла, пред­сед­ник Ср­би­је, Бо­рис Та­дић, у при­су­ству ре­сор­ног ми­ни­стра Ми­лу­ти­на Мр­ко­њи­ћа отво­рио је ра­до­ве на де­о­ни­ци Ко­ри­до­ра 10, од Про­се­ка до Цр­ве­не ре­ке, у ду­жи­ни од 23 ки­ло­ме­тра на де­лу ауто­пу­та Е 80. Ра­до­ве на де­о­ни­ци Про­сек - Цр­ве­на ре­ка из­во­ди­ће грч­ка пред­ у­зе­ћа „Тер­на” и „Ак­тор”, као и че­шко пред­ у­зе­ће „Суб­те­ра”. Ова де­о­ни­ца тре­ба­ло би да бу­де за­вр­ше­на за две го­ди­не, а фи­нан­си­ра­ ће се сред­стви­ма Европ­ске ин­ве­сти­ци­о­не бан­ке у из­но­су од 96,5 ми­ли­о­на евра. М.В.

6

АКТУЕЛНО

Број 144, 6. април 2012.

Раскинута приватизација у ТВ Пирот, очекује се именовање заступника капитала

Запослени шест месеци без плате

По­сле ско­ро пет го­ди­на, ко­ли­ко је про­шло од при­ва­ти­за­ци­је Ре­ги­о­нал­не те­ ле­ви­зи­је Пи­рот, Аген­ци­ја за при­ва­ти­за­ ци­ју рас­ки­ну­ла је уго­вор о ку­по­ви­ни овог ме­ди­ја, и то због, ка­ко се на­во­ди у Оба­ве­ ште­њу од 23. мар­та 2012, не­ис­пу­ње­ња уго­во­ре­них оба­ве­за. Три­на­е­сто­ро за­по­ сле­них, ко­ли­ко тре­нут­но ра­ди у те­ле­ви­зи­ ји, по­след­њу пла­ту при­ми­ло је сеп­тем­бра про­шле го­ди­не. По­ред то­га, ра­чун фир­ме је у бло­ка­ди за око 2 ми­ли­о­на ди­на­ра, а ка­ко ства­ри сто­је дуг ће би­ти и ве­ћи ка­ да у на­ред­ном пе­ри­о­ду при­стиг­ну и оста­ ли на­ло­зи за на­пла­ту ду­го­ва­ња. Да под­се­ ти­мо, ТВ Пи­рот ку­пио је 8. но­вем­бра 2007. го­ди­не пу­тем јав­ног над­ме­та­ња Ми­ло­рад Пе­јић из Пи­ро­та, вла­сник гра­ђе­вин­ске фир­ме „Ју­пи­тер” за 4,1 ми­ли­он ди­на­ра. Ка­ко пи­ше у Уго­во­ру о при­ва­ти­за­ци­ји, Пе­ јић је пре­у­зео и оба­ве­зу да, у ро­ку од го­ ди­ну да­на од скла­па­ња уго­во­ра, ин­ве­сти­ ра у ову ме­диј­ску ку­ћу 4.970.000 ди­на­ра. Оп­шти­на Пи­рот на ра­чун ТВ Пи­рот у 2011. го­ди­ни упла­ти­ла је 4 ми­ли­о­на ди­на­ра, док су за 2012. го­ди­ну, на име ин­фор­ми­са­ња гра­ђа­ на, из оп­штин­ског бу­џе­та опре­де­ље­на сред­ ства у из­но­су од 6 ми­ли­о­на ди­на­ра. Пред­ сед­ник син­ди­ка­та у ТВ Пи­рот Вла­ди­мир Вељ­ко­вић ка­же да за­по­сле­ни већ шест ме­ се­ци не при­ма­ју за­ра­де што је ве­ли­ки удар на ма­те­ри­јал­но ста­ње за­по­сле­них.

– Ра­чун нам је још увек у бло­ка­ди и то за око 2 ми­ли­о­на ди­на­ра. Зад­њу пла­ту при­

ми­ли смо за сеп­тем­бар 2011. го­ди­не. Уз то, ни­су пла­ћа­ни ра­чу­ни за стру­ју, во­ду, ко­му­ на­ли­је. Што се сред­ста­ва ко­ја сти­жу из оп­ шти­не ти­че, ни­ко од за­по­сле­них ни­је имао увид у то ка­ко су се тро­ши­ле па­ре. То је пи­ та­ње за вла­сни­ка. Ми смо у прет­ход­ном пе­ри­о­ду тра­жи­ли да нам се ис­пла­те за­ра­ де, али нам је вла­сник стал­но од­го­ва­рао да не­ма па­ра – ре­као је Вељ­ко­вић и до­дао да ће у на­ред­ним да­ни­ма би­ти име­но­ван за­ ступ­ник ка­пи­та­ла ко­ји би за 30 да­на тре­ба­ ло да из­вр­ши увид у до­ку­мен­та­ци­ју. Но­ви­нар Дра­ги­ца Па­влов Кр­стић ка­же да су за­по­сле­ни још 2009. го­ди­не ука­зи­ва­ли на те­шко ста­ње у ко­јем се те­ ле­ви­зи­ја на­ла­зи­ла.

– Ми смо та­да за­пре­ти­ли штрај­ком, али је он­да вла­сник сту­пио у штрајк. Од тог тре­нут­ка све је би­ло го­ре по за­по­сле­ не. Пла­та је­су по­ве­ћа­не, али за из­нос ин­ фла­ци­је. Ме­ђу­тим, ка­да су по­ста­ле не­ре­ дов­не то је за нас био нај­те­жи тре­ну­так. Шест ме­се­ци жи­ви­мо без ика­квих при­ ма­ња, без ди­на­ра, што у ова­квој еко­ном­ ској си­ту­а­ци­ји ни­је ни ма­ло јед­но­став­но. Ми смо стал­но од вла­сни­ка до­би­ја­ли ин­ фор­ма­ци­је да он до­но­си па­ре од ку­ће да би нам ис­пла­ћи­вао пла­те. Са­да ула­же­мо мак­си­мум на­по­ра да се про­грам одр­жи и то ова­ко глад­ни. Ми оче­ку­је­мо да се за­ ступ­ник ка­пи­та­ла што пре име­ну­је ка­ко би има­ли овла­шће­но ли­це јер је то нео­ п­ход­но за функ­ци­о­ни­са­ње те­ле­ви­зи­је.

Ми­сли­мо да је ТВ Пи­рот одр­жи­ва и да је ве­о­ма по­треб­на, не са­мо Пи­ро­ту, већ и чи­та­вом Окру­гу – ис­ти­че Па­влов Кр­стић. Пре­ма ње­ним ре­чи­ма, за­по­сле­ни оче­ку­ју и пу­ну по­моћ од пред­став­ни­ка ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. С дру­ге стра­не, са­да бив­ши вла­сник ТВ Пи­рот, Ми­ло­рад Пе­јић, оце­њу­је да је рас­кид уго­во­ра био оче­ки­ван.

– Ви­ше пу­та сам го­во­рио да ТВ Пи­рот ова­ко ор­га­ни­зо­ва­на, са ова­квим ма­лим сред­стви­ма и при­вре­дом ко­ја не функ­ци­о­ ни­ше у Пи­ро­ту, не мо­же да оп­ста­не. По од­ лу­ци Оп­штин­ског ве­ћа и СО Пи­рот од про­ шле го­ди­не ТВ Пи­рот до­би­ла је 4,1 ми­ли­он ди­на­ра. Ме­ђу­тим, од тих па­ра тре­ба од­би­ти ПДВ. Та­ко­ђе, ТВ мо­ра да пла­ти и раз­не так­се, фре­квен­ци­ју РРА, а ту су и оста­ле да­жби­не. То су огром­не оба­ве­зе, а гро па­ра ко­је стиг­ну у те­ле­ви­зи­ју од­ла­зи­ло је на лич­не до­хот­ке за­по­сле­них. Си­гур­но је да ТВ Пи­рот има ве­ ће тро­шко­ве не­го што мо­же да за­ра­ди. Тач­ но је да пла­те ка­сне и да је послед­ња пла­та

Со­ци­јал­но-еко­ном­ски са­вет од­лучио: ми­ни­мал­на за­ра­да за април 20.010 ди­на­ра

Од­лу­ка Са­ве­та угро­жа­ва по­сло­ва­ње фир­ми Со­ци­јал­но-еко­ном­ски са­вет Ср­би­је до­ нео је од­лу­ку да ми­ни­мал­на за­га­ран­то­ва­ на це­на ра­да по рад­ном са­ту по­чев од 1. апри­ла бу­де 115, уме­сто до­са­да­шњих 102 ди­на­ра. Пре­ве­де­но у за­ра­де то зна­чи да ће сви за­по­сле­ни за април при­ми­ти „ми­ни­ ма­лац” у из­но­су од 20.010 ди­на­ра. Бу­ду­ћи да су пре­го­во­ри ду­го тра­ја­ли и да су син­ ди­ка­ти и Уни­ја по­сло­да­ва­ца тра­жи­ли да ми­ни­мал­на це­на ра­да од апри­ла бу­де 112 ди­на­ра, а да је одо­бре­на це­на ве­ћа за 3 ди­ на­ра на пр­ви по­глед би се мо­гло ре­ћи да су сви за­до­вољ­ни. Ме­ђу­тим, и пред­став­ни­ци син­ди­ка­та, али и послодав­ци ова­кву од­лу­ ку при­хва­та­ју са ре­зер­вом. Пред­сед­ник Са­ве­за са­мо­стал­них син­ ди­ка­та за Пи­рот­ски округ, Ро­до­љуб Ћи­ рић, ка­же да је за њих мни­ни­мал­на це­на ра­ да при­хва­тљи­ва са­мо под усло­вом да бу­де ииспла­ћи­ва­на у скла­ду са за­ко­ном.

– То прак­тич­но зна­чи да би сви за­ по­сле­ни за април за пу­но рад­но вре­ме и оства­ре­ни учи­нак тре­ба­ло да при­ме ми­ни­ мал­ну за­ра­ду у из­но­су од 19.320 ди­на­ра. То

је основ­на за­ра­да а на њу би тре­ба­ло да се на­до­гра­де ми­ну­ли рад, пре­ко­вре­ме­ни рад ноћ­ни рад, то­пли оброк, ре­грес као и рад за вре­ме др­жав­них пра­зни­ка. Као син­ ди­кат ко­ји се бо­ри за ин­те­ре­се за­по­сле­ них сма­тра­мо да не­ ко тре­ба да сто­ји иза ова­квог на­чи­на ис­пла­те. Ја ћу тра­жи­ти од ин­спек­ци­је ра­да да ка­да се бу­ду ис­пла­ћи­ ва­ле април­ске за­ра­де пре­кон­тро­ли­ше да ли по­сло­дав­ци ис­пла­ћу­ју ми­ни­мал­ну за­ра­ ду у скла­ду са за­ко­ном – на­ја­вљу­је Ћи­рић и об­ја­шња­ва да син­ди­ка­ту ни­је ин­те­рес да ин­спек­ци­ја под­но­си пре­кр­шај­не при­ја­ ве про­тив не­са­ве­сних по­сло­да­ва­ца већ да их на­те­ра­ју да по­шту­ју за­кон. Пре­ма Ћи­ри­ ће­вим ре­чи­ма, за не­са­ве­сне по­сло­дав­це пред­ви­ђе­не су ви­со­ке ка­зне за не­ис­пла­ћи­ ва­ње ми­ни­мал­не це­не ра­да и кре­ћу се од 800.000 до ми­ли­он ди­на­ра, а уко­ли­ко би се од­мах ишло на под­но­ше­ње пре­кр­шај­ них при­ја­ва и ка­жња­ва­ње то би зна­чи­ло

за­тва­ра­ње мно­гих фир­ми или от­пу­шта­ње ве­ли­ког бро­ја рад­ни­ка. С дру­ге стра­не, из Уни­је по­сло­да­ва­ ца по­ру­чу­ју да би у на­ред­ном пе­ри­о­ду у Ср­би­ји без по­сла мо­гло да оста­не пре­ ко 60.000 рад­ни­ка због ова­кве од­лу­ке. Пред­сед­ник Уни­је по­сло­да­ва­ца у Пи­ро­ту Го­ран Ли­лић ка­же да је од­лу­ка Са­ве­та не­при­хва­тљи­ва и по­пу­ли­стич­ка.

– Ми­ни­мал­на це­на је из­ну­ђе­на под при­ти­ском Ми­ни­стар­ства фи­нан­си­ја. То је но­ви на­мет на при­вред­ни­ке, због ко­јег ће у Пи­ро­ту, пре­ма на­шим про­це­на­ма, 500 до 1.000 љу­ди оста­ти без по­сла до кра­ја го­ди­ не. Ова­ква ме­ра ни­је по­моћ ни за рад­ни­ ке ни за по­сло­дав­це. То је ме­две­ђа услу­ га рад­ни­ци­ма, а ду­ го­роч­но гле­да­но она ће са­мо до­не­ти но­ва от­пу­шта­ња, јер по­ сло­дав­ци са­да за ис­пла­ту јед­ног ми­ни­мал­ ца са по­ре­зи­ма и до­при­но­си­ма мо­ра­ју да из­дво­је око 3.000 ди­на­ра ви­ше. За­ми­сли­

би­ла у сеп­тем­бру, а то је због то­га што не­ма сред­ста­ва за ис­пла­ту. И то де­лом што и на­ ши ду­жни­ци ни­су пла­ћа­ли, по­чев од Ра­ди­ја Ин­декс, Ра­ди­ја Род Стар, Б 92, а ту је и Ра­дио Плус – на­во­ди Пе­јић. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, ка­да су у пи­ та­њу ду­го­ва­ња Те­ле­ви­зи­је, ко­ја се про­ це­њу­ју на око 6 ми­ли­о­на ди­на­ра, је­ди­на тач­на ин­фор­ма­ци­ја је­сте та да је ТВ Пи­ рот 2011. го­ди­ну за­вр­ши­ла уз до­бит од 200.000 ди­на­ра.

– По за­вр­шном ра­чу­ну 2011. го­ди­ на за­вр­ше­на је уз до­бит од 200.000 ди­на­ ра, а ја ве­ру­јем у књи­го­вод­стве­не па­пи­ре. А рад­ни­ци ни­су при­ма­ли пла­ту за­то што не­ма па­ра. У да­љем по­ступ­ку, сво­ја пра­ва оства­ри­ва­ћу пре­ко су­да, јер ме­ни је 2009. го­ди­не при­зна­то ула­га­ње у ТВ Пи­рот и ја сам упи­сао вла­сни­штво од пре­ко 51 од­ сто у при­вред­ни ре­ги­стар. То што је са­да Аген­ци­ја за при­ва­ти­за­ци­ју по­сла­ла оба­ве­ ште­ње да се уго­вор рас­ки­да то је по­сао за прав­ни­ке – оце­нио је Пе­јић. М.В. те са­да по­сло­дав­ца ко­ји има 50 рад­ни­ка у рад­ном од­но­су. Ње­го­ве оба­ве­зе су са­да ве­ ће за 150.000 ди­на­ра ме­сеч­но. То је ве­ли­ ки на­мет за си­ро­ма­шну при­вре­ду у Ср­би­ји и Пи­ро­ту – оце­њу­је Ли­лић и по­ру­чу­је да је по­треб­но што пре про­ме­ни­ти по­ре­ски си­ стем и сма­њи­ти по­ре­зе на за­ра­де. Ћи­рић ка­же да су ова­ква стра­хо­ва­ња уте­ме­ље­на, јер у свим фир­ма­ма где је пот­ пи­сан гран­ски ко­лек­тив­ни уго­вор то под­ ра­зу­ме­ва да се за нај­про­сти­ји рад где је, при­ме­ра ра­ди, ко­е­фи­ци­је­нат 1 ис­пла­ћу­је ми­ни­мал­на за­ра­да, а да се за сло­же­ни­је по­сло­ве где су пред­ви­ђе­ни ко­е­фи­ци­јен­ти 2, 3 и ви­ше ми­ни­мал­на за­ра­да мо­ра удво­ стру­чи­ти, утро­стру­чи­ти и та­ко ре­дом. Пре­ма не­зва­нич­ним по­да­ци­ма у Ср­ би­ји тре­нут­но око 150.000 рад­ни­ка при­ ма ми­ни­мал­ну за­ра­ду, око 40.000 њих и ма­ње од тог из­но­са, а чак 60.000 је за­по­ сле­но са­мо фик­тив­но, од­но­сно не до­би­ја ни­ка­кву за­ра­ду. С дру­ге стра­не, не по­сто­ је пре­ци­зни по­да­ци ко­ли­ко за­по­сле­них у Пи­ро­ту ра­ди за ми­ни­ма­лац, а ко­ли­ко рад­ ни­ка не до­би­ја ни за­ко­ном за­га­ран­то­ва­ну ми­ни­мал­ну за­ра­ду. С. Ма­нић

Број 144, 6. април 2012.

ТЕМА

7

Три го­ди­не при­ме­не За­ко­на о од­у­зи­ма­њу имо­ви­не сте­че­не кри­ми­на­лом

За­пле­ње­ни ста­но­ви, ло­ка­ли, ауто­мо­би­ли, но­вац... Виши суд у Пироту од марта 2009. до данас поднео десетак захтева за привремено одузимање имовине, каже судија Бранимир Јовановић Ми­лош Ви­да­но­вић За­кон о од­у­зи­ма­њу имо­ви­не сте­ че­не кри­вич­ним де­ли­ма по­чео је да се при­ме­њу­је од 1. мар­та 2009. го­ди­не и за три го­ди­не до са­да, на те­ри­то­ри­ји Окру­ га ко­ју по­кри­ва Ви­ши суд у Пи­ро­ту по­ кре­ну­то је де­се­так зах­те­ва за при­вре­ ме­но од­у­зи­ма­ње имо­ви­не про­ис­те­кле из не­ког кри­вич­ног де­ла. До кра­ја 2011. го­ди­не, на те­ри­то­ри­ји Ре­пу­бли­ке Ср­би­ је од­у­зе­та је имо­ви­на у вред­но­сти ве­ ћој од 359 ми­ли­о­на евра. С дру­ге стра­не, Ви­ши суд у Пи­ро­ту у про­те­кле три го­ди­ не при­вре­ме­но је од­у­зео сле­де­ћу имо­ ви­ну: тро­со­бан и јед­но­со­бан стан у Пи­ ро­ту, је­дан стан и је­дан ло­кал у Ни­шу, јед­ну про­из­вод­ну ха­лу у Ди­ми­тров­гра­ ду, ауто­бу­ску ста­ни­цу, три ауто­мо­би­ла, управ­ну згра­ду пред­у­зе­ћа „Ни­ско­град­ ња”, згра­ду пор­тир­ни­це, ар­хи­ва и ме­ха­ ни­чар­ске ра­ди­о­ни­це, плац по­вр­ши­не 2 хек­та­ра, ар­ми­рач­ку ха­лу и ма­га­цин, по­ гон „Ци­гла­на” са објек­ти­ма и ра­ди­он­ и­ цом, ка­ме­но­лом у се­лу Ни­шор, гра­ђе­ вин­ска те­рет­на во­зи­ла, 2 ауто­мо­би­ла и 40.000 евра.

Пи­рот пред­ња­чи Су­ди­ја Ви­шег су­да у Пи­ро­ту, Бра­ни­ мир Јо­ва­но­вић, ка­же за Пи­рот­ске но­ ви­не да је овај суд је­дан од агил­ни­јих у зе­мљи ка­да је у пи­та­њу при­ме­на овог За­ко­на.

– На под­руч­ју овог су­да има­ли смо око де­се­так слу­ча­је­ва ко­ји су из­и­ски­ва­ ли при­ме­ну овог За­ко­на. Има­ју­ћи у ви­ду Пред Ви­шим су­дом у Пи­ро­ту 2010. го­ди­не почео је по­сту­пак за при­вре­ ме­но од­у­зи­ма­ње имо­ви­не Ми­ла­на Џу­ ни­ћа, бившег ди­рек­то­ра фа­бри­ке „Ти­ гар Хе­миј­ски про­из­во­ди”, ко­ја по­слу­је у окви­ру кор­по­ра­ци­је Ти­гар. Про­тив ње­га је Ви­ше ту­жи­ла­штво у Пи­ро­ту под­не­ло зах­тев за при­вре­ме­но од­у­зи­ма­ње имо­ ви­не ко­јим су тра­жи­ли да му се оду­зму де­ви­зна сред­ства у фи­ли­ја­ла­ма Ко­ мер­ци­јал­не бан­ке, Бан­ке Ин­те­за и Ал­ фа бан­ке у Пи­ро­ту у укуп­ном из­но­су од 40.000 евра. Џу­нић је у но­вем­бру про­ шле го­ди­не осу­ђен на 30 ме­се­ци за­тво­ ра због зло­у­по­тре­бе слу­жбе­ног по­ло­ жа­ја ко­јим је фир­ми „Ко­ме­та шпед” из Со­фи­је при­ба­вио 138.720 евра, наводи судија Јовановић.

да је при­ме­на овог За­ко­на пред­ви­ђе­на као ме­ра спре­ча­ва­ња те­шког кри­ми­на­ ла, а с об­зи­ром на то да је Пи­рот ма­ла сре­ди­на, мо­же се сло­бод­но ре­ћи да је то за­ви­дан број слу­ча­је­ва. Пре­ма мо­јим са­зна­њи­ма, осим у Бе­ог­ ра­ду и још не­ ким ве­ћим цен­три­ма, у ма­њим гра­до­ ви­ма, по­го­то­во ти­па Пи­ро­та, ни­је би­ло или вр­ло рет­ко има под­не­тих зах­те­ва за при­вре­ме­но од­у­зи­ма­ње имо­ви­не про­ ис­те­кле из не­ког кри­вич­ног де­ла. Ка­ да је у пи­та­њу циљ овог За­ко­на, тре­ба да се зна да је тај За­кон Ср­би­ја до­не­ла

јер је то, нај­пре, зах­те­ва­ла ме­ђу­на­род­ на за­јед­ни­ца. Овај За­кон тре­ба да бу­де бра­на те­шким об­ли­ци­ма кри­ми­на­ла. У свим зе­мља­ма Европ­ске уни­је слич­ни за­ко­ни су усво­је­ни и при­ме­њу­ју се. Су­ шти­на овог За­ко­на са­сто­ји се у то­ме што се сма­тра да се ње­го­вом при­ме­ном на ефи­ка­сан на­чин ути­че на ис­ко­ре­њи­ва­ ње, од­но­сно на сма­ње­ње тих те­шких об­ли­ка кри­ми­на­ла – ка­же Јо­ва­но­вић.

Раз­би­ја­ње кри­ми­нал­них гру­па Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма овај За­кон спре­ча­ва кри­ми­нал­це да пре­ва­ре др­жа­ву.

– Ра­ди се о то­ме да и у оним слу­ча­је­ ви­ма ка­да учи­ни­о­ци тих те­шких кри­вич­ них де­ла бу­ду осу­ђе­ни на ду­го­го­ди­шње ка­зне за­тво­ра, њи­хо­ва имо­ви­на оста­је, услов­но ре­че­но, на сло­бо­ди. Пре­ма то­ме, та имо­ви­на не­ким дру­гим њи­хо­вим на­ след­ни­ци­ма, при­ја­те­љи­ма или са­и­звр­ ши­о­ци­ма слу­жи да они на­ста­ве да вр­ ше кри­вич­на де­ла. За­то се сма­тра да је то ефи­ка­сан на­чин да др­жа­ва ту имо­ви­ну оду­зме и да прак­тич­но на тај на­чин ути­че да се те кри­ми­нал­не гру­пе и ор­га­ни­за­ци­ је раз­би­ју или рас­ту­ре. Да би се овај За­ кон при­ме­нио пред­ви­ђе­не су две гру­пе усло­ва. Јед­ни су, та­ко­зва­ни, ма­те­ри­јал­ни усло­ви. То зна­чи да је основ за при­ме­ну За­ко­на да је про­тив не­ког ли­ца по­кре­нут кри­вич­ни по­сту­пак за не­ко од кри­вич­них де­ла ко­ја су пред­ви­ђе­на баш тим За­ко­

У 2010. го­ди­ни Ви­ши суд у Пи­ро­ту до­нео је Ре­ше­ње о при­вре­ме­ном од­у­зи­ма­ њу имо­ви­не Ран­ге­лов Ран­ге­лу из Ди­ми­тров­гра­да, вла­сни­ку пред­у­зе­ћа „Ауто Ва­ња” д.о.о. ко­је се ба­ви про­да­јом по­лов­них ауто­мо­би­ла, оп­ту­же­ном за кри­вич­но де­ло зло­у­по­тре­бе слу­жбе­ног по­ло­жа­ја. Оп­ту­же­ни је при­ли­ком про­да­је ауто­мо­би­ла са­чи­ ња­вао фак­ту­ре по ни­жим це­на­ма од ствар­не про­дај­не це­не и ту раз­ли­ку у нов­цу ни­је при­ка­зи­вао у свом књи­го­вод­ству, не­го је узи­мао за се­бе. Ту­жи­ла­штво је та­да под­не­ло зах­тев за од­у­зи­ма­ње имо­ви­не и тра­жи­ло да се од ње­га оду­зме по­ло­ви­на пред­у­зе­ћа за про­из­вод­њу и услу­ге, спољ­ну и уну­тра­шњу тр­го­ви­ну на ве­ли­ко и ма­ло „Ме­та­лац” из Ди­ми­тров­гра­да чи­ји је он су­вла­сник. До­не­то је Ре­ше­ње о при­вре­ме­ ном од­у­зи­ма­њу про­из­вод­но - по­слов­не згра­де по­вр­ши­не 889 ква­дра­та и по­моћ­не згра­де по­вр­ши­не 157 ква­дра­та са зе­мљи­штем, као и опре­ма, алат, по­слов­ни ин­вен­ тар, си­ро­ви­на, ре­зер­вни де­ло­ви, и го­то­ви про­из­во­ди ко­ји су вла­сни­штво пред­у­зе­ћа. При­вре­ме­но су од­у­зе­та и три ауто­мо­би­ла, наводи наш саговорник. ном. По при­ро­ди то су те­шка кри­вич­на де­ла ко­јих укуп­но има 26 плус кри­вич­на де­ла ор­га­ни­зо­ва­ног кри­ми­на­ла. Ту спа­ да­ју кри­вич­на де­ла по­пут про­из­вод­ње и ста­вља­ња у про­мет опој­них дро­га, при­ вред­ни кри­ми­нал, зло­у­по­тре­бе слу­жбе­ них ду­жно­сти, фал­си­фи­ко­ва­ње нов­ца. Дру­га гру­па усло­ва ти­че се то­га да по­сто­ ји имо­ви­на у ве­ли­ком оби­му за ко­ју исто­ вре­ме­но по­сто­ји сум­ња да је у не­скла­ду, од­но­сно у не­сра­зме­ри са за­ко­ни­тим при­ хо­ди­ма по­чи­ни­о­ца кри­вич­ног де­ла. Ту се ра­ди о оним слу­ча­је­ви­ма, што је у ма­ њим ме­сти­ма ви­дљи­во, у ве­ћим мо­жда не, да не­ко жи­ви рас­ко­шно, во­зи „бе­сна” ко­ла, а не ра­ди ниг­де или ра­ди не­где где је за­ра­да ма­ла. Ако је про­тив та­квог ли­ца по­кре­нут кри­вич­ним по­сту­пак за не­ко од по­ме­ну­тих кри­вич­них де­ла, ис­пу­ње­на су оба усло­ва за по­кре­та­ње по­ступ­ка – на­ во­ди Јо­ва­но­вић.

Две фа­зе по­ступ­ка За­ко­ном о од­у­зи­ма­њу имо­ви­не сте­ че­не кри­ми­на­лом пред­ви­ђе­не су две фа­зе овог по­ступ­ка. Пре­ма ре­чи­ма су­ ди­је Јо­ва­но­ви­ћа у пр­вој фа­зи до­ла­зи до при­вре­ме­ног од­у­зи­ма­ња, та­ко­зва­не,

кри­ми­нал­не имо­ви­не.

– Пр­ва фа­за је при­вре­ме­но од­у­зи­ ма­ње имо­ви­не. То се ра­ди он­да ка­да се про­це­ни да по­сто­ји опа­сност да би ка­ сни­је од­у­зи­ма­ње те имо­ви­не мо­гло би­ ти осу­је­ће­но или оте­жа­но. Да­кле, мо­же да се де­си да учи­ни­лац кри­вич­ног де­ла ви­ди „о че­му се ра­ди” и да сво­ју имо­ви­ ну про­да, са­кри­је или пре­не­се на не­ка дру­га ли­ца. Свр­ха тог при­вре­ме­ног од­у­ зи­ма­ња имо­ви­не је­сте да се по­чи­ни­лац спре­чи да то учи­ни. На­кон, то­га обич­но до­ла­зи до те дру­ге фа­зе у ко­јој се та имо­ ви­на трај­но мо­же од­у­зе­ти, ако се, на­рав­ но, ис­пу­не сви усло­ви из За­ко­на. Што се имо­ви­не ти­че она се, у фа­зи ка­да се ра­ ди о при­вре­ме­ном од­у­зи­ма­њу, пре­да­је на упра­вља­ње Ди­рек­ци­ји Ми­ни­стар­ства прав­де. А у слу­ча­ју ка­да до­ђе до трај­ног од­у­зи­ма­ња имо­ви­не она по­ста­је вла­ сни­штво Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. Она мо­же би­ти по­крет­на, не­по­крет­на, а мо­же би­ ти и у ви­ду нов­ца. Ако се имо­ви­на про­ да, но­вац се упла­ћу­је на жи­ро ра­чун др­ жав­ног бу­џе­та. Од те имо­ви­не је­дан део, ве­ли­чи­не 20 од­сто иде на фи­нан­си­ра­ње ка­ко пра­во­су­ђа, та­ко и ту­жи­ла­штва. Док оста­ли део слу­жи за за­до­во­ља­ва­ње по­ тре­ба др­жа­ве – ка­же Јо­ва­но­вић.

ИЗБОРИ 2012

8

Број 144, 6. април 2012.

Зо­ран Пе­тро­вић кан­ди­дат СНС за пред­сед­ни­ка оп­шти­не На кон­фе­рен­ци­ји за но­ви­на­ре Оп­ штин­ског од­бо­ра Срп­ске на­пред­не стран­ ке (ОО СНС) ко­ја је одр­жа­на у уто­рак, 3. апри­ла, истакнута је кандидатура Зо­рана Пе­тро­вића за пред­сед­ни­ка оп­шти­не, ис­ пред листе Покренимо Пирот – Томислав Николић, на ко­јој су по­ред СНС као сто­ же­ра, Де­мо­крат­ска стран­ка Ср­би­је, Но­ва Ср­би­ја, По­крет со­ци­ја­ли­ста и Асо­ци­ја­ци­ја ма­лих и сред­њих пред­у­зе­ћа.

– Зо­ран Пе­тро­вић, ди­пло­ми­ра­ни ин­ же­њер ма­шин­ства, већ 28 го­ди­на ра­ ди у пи­рот­ској при­вре­ди. Пр­во у Сар­ла­ху, пре­ко Ти­гра, са­да је у ру­ко­во­ди­лац у Сло­ бод­ној зо­ни Пи­рот. По­ро­ди­чан чо­век, до­ ма­ћин. Чо­век ко­ји по­ред свих сво­јих ква­ ли­те­та но­си и ве­ли­ку оба­ве­зу пре­ма свом оцу Де­си­ми­ру Пе­тро­ви­ћу, бив­шем пред­ сед­ни­ку оп­шти­не ко­га сви на­ши гра­ђа­ ни пам­те као нај­ве­ћег и нај­пло­до­но­сни­јег

пред­сед­ни­ка оп­шти­не, ко­ју си­гур­но не­ће из­не­ве­ри­ти – ис­та­као је пред­сед­ник ОО СНС Алек­сан­дар С. Ћи­рић.

– При­па­ла ми је ве­ли­ка част и још ве­ ћа од­го­вор­ност да на ли­сти „По­кре­ни­мо Пи­рот” бу­дем кан­ди­дат за нај­од­го­вор­ни­ји по­сао у гра­ду, ка­зао је кан­ди­дат за пред­ сед­ни­ка оп­шти­не Зо­ран Пе­тро­вић.

– Сло­ган ко­а­ли­ци­је и СНС је „По­ште­ на и успе­шна Ср­би­ја”. Да, мо­гу­ће је на­ пра­ви­ти та­кву Ср­би­ју. За то су по­треб­не, пре све­га, про­ме­не. Та­кве про­ме­не ко­је ће у уре­ђе­ној и пра­вед­ни­јој др­жа­ви омо­ гу­ћи­ти бо­љи жи­вот за све нас и за на­ше по­ро­ди­це. За те про­ме­не су по­треб­ни и но­ви љу­ди, а то из­бо­ри омо­гу­ћу­ју. СНС се до­бро при­пре­ми­ла за ло­кал­не из­бо­ ре. Ви­ше од 100 љу­ди у 16 ти­мо­ва ана­ ли­зи­ра­ло је це­ло­куп­ну си­ту­а­ци­ју у гра­ду, при­пре­ми­ло мно­ге про­јек­те и фик­си­ра­

ДС: Оства­ри­ли смо обе­ћа­но На кон­фе­рен­ци­ји за но­ви­на­ре ко­ ја је одр­жа­на у уто­рак, 3. апри­ла, пред­ сед­ник ОО ДС Го­ран Ста­ме­но­вић ис­та­ као је зна­чај пот­пи­си­ва­ња Ме­мо­ран­ду­ма о раз­у­ме­ва­њу o ре­а­ли­за­ци­ји ин­ве­сти­

ци­о­ног про­јек­та ком­па­ни­је „Ми­шлен” у оп­шти­ни Пи­рот. Он је оце­нио да без по­ кре­та­ња при­вре­де и без ре­ин­ду­стри­ја­ ли­за­ци­је Ср­би­је и Пи­ро­та не­ма на­прет­ка.

– За са­мо не­ко­ли­ко да­на Пи­рот су

Поповић, Манићева и Стаменовић

Александар С. Ћирић, Петровић и Александар З. Ћирић

ло ци­ље­ве за ре­а­ли­за­ци­ју у на­шем бу­ду­ ћем ман­да­ту. Нај­зна­чај­ни­ји је еко­ном­ски про­грам у ко­ме се на пр­вом ме­сту на­ла­ зи сма­ње­ње не­за­по­сле­но­сти и отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста. Пред­ви­де­ли смо да нам ин­фра­струк­

ту­ра не бу­де циљ већ сред­ство да до­ђе­ мо до но­вих рад­них ме­ста. Дру­ги циљ је нај­ва­жни­ји за на­ше су­гра­ђа­не, а то је по­кре­та­ње по­љо­при­вре­де – на­вео је Петровић. Б.Н.

по­се­ти­ли ви­со­ки зва­нич­ни­ци Де­мо­крат­ ске стран­ке. Нај­пре је Пи­рот по­се­тио Дра­ган Ђи­лас, гра­до­на­чел­ник Бе­о­гра­ да, а за­тим и пред­сед­ник др­жа­ве, Бо­рис Та­дић. За­јед­но смо об­и­шли пре­у­зе­ћа на те­ри­то­ри­ји пи­рот­ског окру­га ко­ја до­бро ра­де. Са Дра­га­ном Ђи­ла­сом об­и­шли смо алат­ни­цу „Кр­стић” ко­ја за­по­шља­ва 25 рад­ни­ка и где су пла­те знат­но из­над ре­ пу­блич­ког про­се­ка. Та­ко­ђе, ва­жно је и то што је у фа­бри­ци „Ти­гар Та­јерс” пот­пи­сан Ме­мо­ран­дум ко­јим се га­ран­ту­је да­ље ши­ре­ње про­из­вод­ње. Ова фа­бри­ка уло­ жи­ће 170 ми­ли­о­на евра у про­ши­ре­ње, а то зна­чи но­вих 700 рад­них ме­ста. С об­зи­ ром да је то на­ја­вио још пот­пред­сед­ник стран­ке, Бо­жи­дар Ђе­лић, то зна­чи да ми што обе­ћа­мо то и оства­ри­мо – ис­та­као је Ста­ме­но­вић.

Пред­сед­ни­ца Из­вр­шног од­бо­ра, Ма­ ри­ја Ма­нић, ис­та­кла је да су за ОО ДС ови из­бо­ри од из­у­зет­не ва­жно­сти и да ће ова пар­ти­ја би­ти је­дан од кључ­них чи­ни­ ла­ца бу­ду­ће ло­кал­не вла­сти у Пи­ро­ту.

– Тај за­да­так је те­жи не­го обич­но јер смо све­сни чи­ње­ни­це да је у прет­ход­ ном пе­ри­о­ду би­ло про­бле­ма и сла­бо­сти у функ­ци­о­ни­са­њу ло­кал­них ор­га­на ДС. Ме­ ђу­тим, ти про­бле­ми су са­да пре­ва­зи­ђе­ ни што по­ка­зу­је ве­ли­ки број гра­ђа­на ко­ји је за­ин­те­ре­со­ван да се ак­тив­но укљу­чи у рад стран­ке. Због то­га из­бор­ни штаб ДС већ пре­у­зи­ма ме­ре да се у но­вом са­ста­ву СО Пи­рот на­ђе што ви­ше на­ших од­бор­ни­ ка и ти­ме се ство­ре усло­ви за од­лу­чу­ју­ћи ути­цај на функ­ци­о­ни­са­ње ло­кал­не вла­ сти – ис­та­кла је Ма­ни­ће­ва. М.В.

По­крет за Пи­рот: Нај­пре да се укло­не Ва­си­ће­ве на­леп­ни­це На адре­су „По­кре­та за Пи­рот” сти­ гло је ре­ше­ње оп­штин­ске ко­му­нал­не ин­спек­ци­је у ко­ме им се на­ла­же да са елек­трич­них сту­бо­ва, кан­ти за от­пат­ке и олу­ка укло­не свој про­па­ганд­ни ма­те­ ри­јал јер он, по ми­шље­њу ове ин­спек­ ци­је, ру­жи из­глед гра­да, а у су­прот­ном ће би­ти ка­жње­ни, на­во­ди се у са­оп­ште­ њу ове Гру­пе гра­ђа­на, ко­ја још увек ни­је пре­да­ла сво­ју из­бор­ну ли­сту.

– Про­па­ганд­ни ма­те­ри­јал ко­ји се по­ми­ње у до­пи­су је на­леп­ни­ца ди­мен­ зи­ја 8 пу­та 18 цен­ти­ме­та­ра са сим­бо­лом бу­ба­ма­ре и нат­пи­сом „По­крет за Пи­рот - Пи­рот за­слу­жу­је бо­ље”. Не­у­по­ре­ди­во ве­ће по­вр­ши­не пре­ле­пље­не су огром­ ним по­сте­ри­ма стра­на­ка ко­је су у тр­ци за ре­пу­блич­ку скуп­шти­ну, а по­ред свих њих, укор до­би­ја је­ди­но бу­ба­ма­ра ди­

мен­зи­ја 8 пу­та 18 цен­ти­ме­та­ра!? Осим то­га, на мно­гим ме­сти­ма у гра­ду још се да­ју ви­де­ти на­леп­ни­це са про­шлих и прет­про­шлих из­бо­ра на ко­ји­ма се про­ мо­ви­сао са­да­шњи пред­сед­ник оп­шти­не ко­ји је та­да лич­но нај­ви­ше об­ле­пљи­вао град. За­што се исто упо­зо­ре­ње и оба­ве­ за за укла­ња­ње не упу­те ње­му и по­ли­ тич­кој гру­па­ци­ји ко­ју за­сту­па? Са­да, ка­да се по­пео на два бил­бор­ да уда­ље­на ме­ђу­соб­но ма­ње од 10 ме­

та­ра а са ло­кал­них ме­ди­ја не си­ла­зи, а све о тро­шку оси­ро­ма­ше­них гра­ђа­на, сме­та му оно што је и сам не­ка­да ра­ дио. А ка­да је већ реч о есте­ти­ци, ко­ли­ ко град ру­жи гра­ди­ли­ште ко­је у цен­тру сто­ји већ 8 ме­се­ци и оме­та нор­мал­но функ­ци­он­ и­са­ње гра­ђа­на, док су сви ро­ ко­ви за из­град­њу но­вог тр­га већ ви­ше­ стру­ко про­би­је­ни?! А шта тек ре­ћи о кра­те­ри­ма око згра­да ко­ји већ го­ди­на­ма сто­је по­сле

пре­ко­па­ва­ња од стра­не Град­ске то­пла­ не? Да ли је пре­чи по­сао Ко­му­нал­не ин­ спек­ци­је укла­ња­ње бу­ба­ма­ре или ди­ вљих де­по­ни­ја по гра­ду, се­ли­ма и свим окол­ним пу­те­ви­ма ко­је се са­мо уве­ ћа­ва­ју јер са­ни­тар­на де­по­ни­ја, вред­на пре­ко 5 ми­ли­о­на евра, већ го­ди­на­ма ни­ка­ко да про­ра­ди за­хва­љу­ју­ћи њи­хо­ вим ше­фо­ви­ма – ка­же се на кра­ју са­оп­ ште­ња ГГ „По­крет за Пи­рот”. Б.Н.

Број 144, 6. април 2012.

ИЗБОРИ 2012

ПНС: Ла­жна де­пар­ти­за­ци­ја УРС Де­пар­ти­за­ци­ју, ко­ју у по­след­ње вре­ме спо­ми­њу мно­ги по­ли­ти­ча­ри и на ко­јој за­сни­ва­ју сво­је кам­па­ње, за­сту­па­ ју упра­во оне стран­ке ко­је већ ду­го не­ гу­ју пар­то­кра­ти­ју и ко­је су на вла­сти 12 го­ди­на, ре­као је но­си­лац ли­сте Пи­рот­ ска но­ва сна­га (ПНС) Ди­ми­три­је Ви­ да­но­вић на кон­фе­рен­ци­ји за но­ви­на­ре ко­ја је одр­жа­на у по­не­де­љак 2. апри­ла у про­сто­ри­ја­ма ове Гру­пе гра­ђа­на. Он је по­звао ли­де­ра Ује­ди­ње­них ре­ги­о­на Ср­ би­је (УРС) Мла­ђа­на Дин­ки­ћа и пред­сед­ ни­ка оп­шти­не Пи­рот Вла­да­на Ва­си­ћа, чла­на УРС да от­пу­сте све пар­тиј­ски за­ по­шље­не ка­дро­ве.

– Да ли то са­да зна­чи да су они за­ по­сли­ли све сво­је ка­дро­ве и да ви­ше не­ма­ју по­тре­бе за но­вим рад­ним ме­ сти­ма за пар­тиј­ске ка­дро­ве? У при­чу о истин­ској де­пар­ти­за­ци­ји по­ве­ро­ва­ће­ мо оног тре­нут­ка ка­да све те по­ли­тич­ ке пар­ти­је от­пу­сте све пар­тиј­ски до­ве­ де­не ка­дро­ве. До под­се­тим гра­ђа­не о ка­квом је за­по­шља­ва­њу би­ло ре­чи у прет­ход­ном пе­ри­о­ду у Пи­ро­ту: у „Во­ до­во­ду”, за­рад по­др­шке ра­ди­ка­ла ло­ кал­ној вла­сти, за­по­сле­ни су пар­тиј­ски ка­дро­ви, и ЈП „Пар­кинг сер­вис” удо­ми­ ло је ка­дро­ве Ко­а­ли­ци­је за Пи­рот (КЗП) Вла­да­на Ва­си­ћа и де­мо­кра­та, у Пред­ школ­ској уста­но­ви „Чи­ка Јо­ва Змај” за­ по­шље­ни су чла­но­ви фа­ми­ли­ја СРС, као и ка­дро­ви КЗП… Тек кад бу­ду от­пу­ште­ ни сви пар­тиј­ски за­по­шље­ни ка­дро­ви мо­же­мо да по­ве­ру­је­мо да ће они за­и­ ста спро­ве­сти де­пар­ти­за­ци­ју – ис­та­као је Ви­да­но­вић. И кан­ди­дат за од­бор­ни­ка ПНС, Дра­га­на Пе­јић Ран­ђе­ло­вић, ре­кла

Пред­ста­вље­на ли­ста

Ли­ста ПНС но­си ред­ни број 5 и пред­ста­вље­на је про­шлог че­тврт­ка 29. мар­та у Ме­ди­ја цен­тру До­ма кул­ту­ре. На ли­сти ове Гру­пе гра­ђа­на, ка­ко је ре­че­но том при­ли­ком, на­ла­зе се по­ли­тич­ки не­ком­про­ми­то­ва­ни, но­ви љу­ди са но­вим иде­ја­ ма. Ко­виљ­ка Ста­ме­но­вић, тре­ћа на ли­сти ПНС ре­кла је да је Пи­рот, без об­зи­ра на шмин­ка­ње гра­да, и да­ље „про­кле­та авли­ја”.

– Оно све­тло на кра­ју ту­не­ла о ко­ме нам наш пред­сед­ник при­ча, ка­да нам мед и мле­ко у пред­из­бор­ној кам­па­њи сер­ви­ра кроз сво­ја уста, је­сте са­мо је­дан ла­жљи­ви ма­мац. Има­ли сте сви при­ли­ке да ви­ди­те кон­вен­ци­ју УРС. Она је иза­ зва­ла огро­ман ре­волт код гра­ђа­на за­то што је са­зда­на на ла­жи­ма. Убе­ђу­ју нас ка­ко жи­ви­мо див­но, ка­ко су пу­но учи­ни­ли и ка­ко ће тек још учи­ни­ти. Фра­пант­ на је не­по­ве­за­ност са обич­ним чо­ве­ком, са суд­би­ном обич­них љу­ди ка­да мо­гу ова­ко да на­сту­па­ју са са­мо­хва­ли­ма. Ка­жу, Вла­дан Ва­сић од „про­кле­те авли­је“ на­пра­вио европ­ски град. Он је за­и­ста на­шмин­као на­ше ули­це, на­пра­вио два тр­ га о чи­јој естет­ској вред­но­сти не же­лим да го­во­рим. Та два тр­га не чи­не су­шти­ ну на­шег жи­во­та и не чи­не европ­ски град – на­гла­си­ла је Ста­ме­но­ви­ће­ва и по­ зва­ла би­ра­че да ипак иза­ђу и гла­са­ју. је да при­ча о де­пар­ти­за­ци­ји о ко­јој се ових да­на го­во­ри ли­чи на на­род­ну из­ ре­ку „др­жи­те ло­по­ва”.

– Љу­ди ко­ји са­да у из­бор­ној кам­па­ њи за­го­ва­ра­ју при­чу о де­пар­ти­за­ци­ји су исти они ко­ји го­ди­на­ма вла­да­ју Ср­ би­јом и ко­ји го­ди­на­ма чи­не то исто зло. Не ви­дим ни­ти је­дан раз­лог због че­га би­смо ми сад по­ве­ро­ва­ли у то. Они су пред ове из­бо­ре од то­га опра­ли ру­ке,

уми­ли ли­це, обу­кли но­во оде­ло. Ве­ру­ јем да ве­ћи­на на­ших су­гра­ђа­на не ве­ ру­је они­ма ко­ји нас го­ди­на­ма ла­жу – на­гла­си­ла је Пе­јић Ран­ђе­ло­вић. Кан­ди­дат са ли­сте за од­бор­ни­ка, Ми­љан Ма­нић, ис­та­као је да су сви у ПНС ста­ви­ли сво­је иде­о­ло­шке раз­ли­ке по стра­ни и да им је ва­жан са­мо је­дан циљ - бо­љи жи­вот Пи­ро­ћа­на­ца. М.В.

Про­гла­ше­на из­бор­на ли­ста ЛДП Оп­штин­ска из­бор­на ко­ми­си­ја про­ гла­си­ла је ли­сту „Че­до­мир Јо­ва­но­вић – Пре­о­крет – др Иван Илић”, под ред­ним бро­јем де­вет. На овој ли­сти на­ла­зи се 45 кан­ди­да­та за од­бор­ни­ке Ли­бе­рал­ но де­мо­крат­ске пар­ти­је, Со­ци­јал­де­мо­ крат­ске уни­је и Пар­ти­је Бу­га­ра у Ср­би­ ји, ко­ју је сво­јим пот­пи­си­ма по­др­жа­ло око 1.600 гра­ђа­на Пи­ро­та. Но­си­лац из­бор­не ли­сте, др Иван Илић, ка­же да на пред­сто­је­ћим из­бо­ ри­ма оче­ку­је дво­ци­френ ре­зул­тат.

– Мо­ја оче­ки­ва­ња су дво­ци­френ из­бор­ни ре­зул­тат за­то што има­мо про­бра­на име­на на ли­сти, љу­де ко­ ји су, пре све­га, не­ком­про­ми­то­ва­ни и афир­ми­са­ни у сво­јим обла­сти­ма и ко­ ји су ја­ко спо­соб­ни и струч­ни. За­тим, има­мо про­грам за ре­ша­ва­ње кон­ крет­них про­бле­ма на ло­ка­лу. Да­кле,

ми ни­смо ко­а­ли­ци­ја ко­ја же­ли да гу­ра про­бле­ме под те­пих, ми смо ко­а­ли­ци­ ја ко­ја има ре­ше­ња за ве­о­ма те­шке про­бле­ме ко­ји по­га­ђа­ју све гра­ђа­не на­ше оп­шти­не – ка­же др Илић. На овој из­бор­ној ли­сти на­ла­зе се и че­ ти­ри по­сла­нич­ка кан­ди­да­та - три из

ЛДП и је­дан из Пар­ти­је Бу­га­ра у Ср­би­ ји. Но­си­лац ли­сте, др Иван Илић, је на 71 ме­сту на ре­пу­блич­кој ли­сти, ме­на­ џер ОО ЛДП, Бо­јан Ран­ђе­ло­вић, на 73, а члан ЛДП, Ми­ли­ца Ђор­ђе­вић,178 је на ли­сти кан­ди­да­та за по­сла­ни­ке. Б.Н.

9 Ли­ста СДС осма Оп­штин­ска из­бор­на ко­ми­си­ја (ОИК) про­гла­си­ла је про­шлог пет­ка 30. мар­та ли­ сту кан­ди­да­та за од­бор­нич­ка ме­ста Оп­ штин­ског од­бо­ра Со­ци­ја­де­мо­крат­ског са­ ве­за (СДС) у Пи­ро­ту под ред­ним бро­јем 8. Ли­ста ОО СДС зо­ве се „Со­ци­јал­де­мо­крат­ски са­вез – До­бри­во­је Аран­ђе­ло­вић”. Пред­сед­ ник ОО СДС, До­бри­во­је Аран­ђе­ло­вић, ре­ као је да циљ де­ло­ва­ња ове по­ли­тич­ке оп­ ци­је ни­је осва­ја­ње вла­сти, већ да по­ка­же гра­ђа­ни­ма да мо­же да се ра­ди дру­га­чи­је у од­но­су на рад ак­ту­ел­не вла­сти.

– По­ред ли­с те кан­ди­да­та на ло­кал­ном ни­воу, уче­с тво­ва­ће­мо и на ре­пу­блич­ким из­бо­ри­ма и оче­к у­јем да ће­мо у на­ред­ним да­ни­ма пре­да­ти и ли­с ту кан­ди­да­та за ре­ пу­блич­ки пар­ла­мент. Та­ко­ђе, ка­да је у пи­ та­њу ли­с та кан­ди­да­та за ре­пу­блич­ки пар­ ла­мент, наш ОО има­ће два кан­ди­да­та ко­ји би у бу­ду­ћем пар­ла­мен­т у тре­ба­ло да пред­ ста­вља­ју Пи­ро­ћан­це. Пр­ви кан­ди­дат сам ја, а дру­ги је Бо­ја­на Пен­чић, ин­же­њер пре­ храм­бе­не тех­но­ло­ги­је – ис­та­као је Аран­ ђе­ло­вић. У ОО СДС ка­жу да ко­а­ли­ци­ја на ло­кал­ ном и ре­пу­блич­ком ни­воу не­ће би­ти и да ће на из­бо­ре иза­ћи са­мо­стал­но. М.В.

Ра­ди­ка­ли де­ли­ли стра­нач­ки лист Оп­штин­ски од­бор Срп­ске ра­ди­кал­ не стран­ке ор­га­ни­зо­вао је про­шле су­бо­те по­де­лу стра­нач­ког ли­ста „Ве­ли­ка Ср­би­ја”, као и по­де­лу књи­га Во­ји­сла­ва Ше­ше­ља на штан­ду код „Гу­ше­ви­це”. Том при­ли­ком 53 кан­ди­да­та са од­бор­нич­ке ли­сте ове стран­ ке пред­ста­ви­ло се гра­ђа­ни­ма Пи­ро­та и од­ го­ва­ра­ло на њи­хо­ва пи­та­ња. Пред­сед­ник ОО СРС Бо­јан Илић у из­ја­ви за Пи­рот­ске но­ ви­не ка­же да је ин­те­ре­со­ва­ње гра­ђа­на би­ ло ве­ли­ко.

– Ти­ме смо још јед­ном по­ка­за­ли да су нам гра­ђа­ни на пр­вом ме­с ту. Та­ко­ђе, за крат­ко вре­ме по­де­ли­ли смо за­ин­те­ре­со­ ва­ни­ма пре­ко 1.200 при­ме­ра­ка ли­с та „Ве­ ли­ка Ср­би­ја”, као и пе­де­се­так ко­пи­ја књи­га др Во­ји­с ла­ва Ше­ше­ља. На овај на­чин по­ру­ чи­ли смо гра­ђа­ни­ма Пи­ро­та да је СРС увек спрем­на, без об­зи­ра на то да ли је у то­к у кам­па­ња или не, да од­го­ва­ра на сва пи­та­ ња. Оста­ле стран­ке се­те се гра­ђа­на са­мо у вре­ме из­бо­ра, а наш штанд сва­ке дру­ге не­де­ље на­ла­зи се на „Гу­ше­ви­ци” на рас­по­ ла­га­њу гра­ђа­ни­ма Пи­ро­та. На­рав­но, ово ни­је би­ла изо­ло­ва­на ак­ци­ја. У пла­ну је да по­се­ти­мо и сва се­ла у пи­рот­ској оп­шти­ни и да раз­го­ва­ра­мо са ме­шта­ни­ма – на­вео је Илић. Ли­с та кан­ди­да­та за од­бор­нич­ка ме­ ста ОО СРС за пи­рот­ски пар­ла­мент упи­са­на је под ред­ним бро­јем 3. М.В.

10

ХОРИЗОНТ

Број 144, 6. април 2012.

Пле­са­чи­ца и сце­но­граф Ан­дри­ја­на Лу­би­на за Пи­рот­ске но­ви­не го­во­ри о

ОД ПИ­РО­ТА, ПРЕ­КО БЕ­О­ГРА­ДА И Детињство и рану младост Андријана је провела у Пироту да би, након дипломирања на Факултету примењених уметности у Београду и боравка на Плесној академији у Амстердаму, своју животну срећу пронашла у Израелу. Сне­жа­на Ма­нић По мај­ци Пи­ро­ћан­ка, по оци Бо­сан­ ка, де­тињ­ство и ра­ну мла­дост про­ве­ла је у Пи­ро­ту и увек му се ра­до вра­ћа. Нај­ пре је са­ња­ла да бу­де астро­на­ут, да ле­ти у све­мир а ка­да се спу­сти­ла на зе­мљу сва ње­на ин­те­ре­со­ва­ња кре­та­ла су се у сфе­ ри умет­но­сти. Игра­ла је ба­лет, ба­ви­ла се му­зи­ком, учи­ла плес, ди­пло­ми­ра­ла на Фа­кул­те­ту при­ме­ње­них умет­но­сти у Бе­ о­гра­ду на од­се­ку за сце­но­гра­фи­ју, би­ла јед­на од рет­ких ко­ја је ус­пе­ла да упи­ше Пле­сну ака­де­ми­ју у Ам­стер­да­му. Са­да жи­ви у Изра­е­лу где се ба­ви сце­но­гра­фи­ јом и пи­ше пле­сне по­зо­ри­шне про­јек­те. Где год да је, Ан­дри­ја­на Лу­би­на про­на­ла­ зи де­та­ље ко­ји ће је под­се­ти­ти на град у ко­ме је про­ве­ла срећ­но и без­бри­жно де­ тињ­ство и мла­дост.

О де­тињ­ству и основ­ној шко­ли У Пи­ро­ту је че­сто у ми­сли­ма а нај­ма­ње је­дан­пут го­ди­шње до­ла­ зи да оби­ђе сво­ју по­ро­ди­цу и при­ја­те­ ље и да са­ку­пи енер­ги­ју за да­љи рад.

– Ро­ђе­на сам у Дер­вен­ти, у Бо­сни, ок­то­ бра 1983. Мо­ја ма­ма Ема ра­ди­ла је у то вре­ме у бол­ни­ци у Мо­дри­чи, обли­жњем ме­сту, где се и упо­зна­ла са мо­јим оцем Вла­дом ко­ји је ра­дио та­мо као во­зач. Мо­ји су до­шли у Пи­рот ка­да сам има­ла све­га два ме­се­ца та­ко да Бо­сну пам­тим сла­бо, и то у го­ди­на­ма не­што пре ра­та. Де­тињ­ство у Пи­ро­ту, ах, би­ла је то сло­ бо­да! Ни­смо има­ли мо­бил­не те­ле­фо­не ни ком­пју­те­ре, це­ли дан ис­пред згра­ де, са­мо чу­јеш ка­да не­чи­ја ма­ма по­зо­ ве сво­је де­те на ру­чак или ве­че­ру он­да знаш да је вре­ме да идеш ку­ћи. А игра­ ли смо се че­га све не: пра­ви­ли ру­чак од смр­вље­не ци­гле и бла­та са ко­ма­ди­ћи­ма ста­кла и че­га год што би­смо про­на­шли. Жмур­ке, ла­стиш, шко­ли­це. Пра­ви­ли тр­ ку пу­же­ва по­сле ки­ше, хва­та­ли ска­ кав­це у лет­ње по­под­не на ли­ва­ди где је са­да Мак­си мар­кет, ску­пља­ли бу­бе и чу­ва­ли их у ку­ти­ји од сла­до­ле­да. По­ што не­мам ни бра­та ни се­стру, вр­ло ра­ но сам на­у­чи­ла ка­ко да се играм са­ма и да ми не бу­де до­сад­но. Во­ле­ла сам да се за­ву­чем ис­под ку­хињ­ског сто­ла и екс­

пе­ри­мен­ти­шем са пра­вље­њем са­пу­на од ста­рих оста­та­ка, или да пра­вим слат­ ки­ше од ше­ће­ра и ка­фе. И да, то је би­ла мо­ја оми­ље­на по­сла­сти­ца ка­да ни­је би­ ло чо­ко­ла­де у ку­ћи – при­се­ћа се Ан­дри­ ја­на де­та­ља из свог де­тињ­ства. Се­ћа­ња на основ­но­школ­ске да­не код Ан­дри­ја­не не­ка­ко су по­де­ље­на на два раз­до­бља. То је и ра­зу­мљи­во бу­ду­ ћи да је је­дан део ње­не по­ро­ди­це жи­вео у ра­том по­го­ђе­ним под­руч­ји­ма.

– По­че­так основ­не шко­ле по­кла­ па се са рас­па­дом Ју­го­сла­ви­је и по­чет­ ком ра­та. Се­ћам се да је у ђач­кој књи­ жи­ци пи­са­ло срп­ско-хр­ват­ски је­зик и да је јед­ног ју­тра учи­те­љи­ца ре­кла да пре­ цр­та­мо сву­да где пи­ше хр­ват­ски. Ме­ни ни­је би­ло ја­сно ка­ко то од­јед­ном мо­ же је­зик да се про­ме­ни пре­цр­та­ва­њем, и да ли то зна­чи да ми са­да учи­мо по­ ла је­зи­ка. Зна­ла сам да се не­што стра­ шно де­ша­ва не­где бли­зу нас. Та­да смо из­гу­би­ли кон­такт са оче­вим ро­ди­те­љи­ ма и фа­ми­ли­јом из Бо­сне и Хр­ват­ске. У шко­ли су нас про­зи­ва­ли да уста­не­мо и да ка­же­мо гла­сно ко­је смо на­ци­о­нал­но­ сти. Ја сам раз­ми­шља­ла док ни­је до­шао ред на ме­не и ре­кла са по­но­сом: „Ја сам Ју­го­сло­вен­ка, ако Бре­на мо­же да бу­де и да је сви во­ле, он­да мо­гу и ја”. У том пе­ ри­о­ду сам раз­ми­шља­ла и да же­лим да бу­дем астро­на­ут кад по­ра­стем, да ле­ тим у све­мир. Дру­ги део основ­не шко­ле не­што је ве­дри­ја при­ча. Ка­ко је при­ти­ сак са школ­ским гра­ди­вом ра­стао, та­ ко смо мо­ја до­бра дру­га­ри­ца Ива­на и ја до­шле на иде­ју да сми­сли­мо по­себ­но

Сценографија за представу „Камер 10“

пи­смо и зна­ков­ни је­зик ка­ко би­смо по­ ма­га­ле јед­на дру­гој при­ли­ком од­го­ва­ ра­ња и пи­сме­них ве­жби а да ни­ко дру­ги не мо­же да раз­у­ме. И да­нас ко­ри­стим то пи­смо ка­да же­лим да на­пи­шем не­ што по­вер­љи­во, од ши­фре бан­ков­них кар­ти­ца до ин­тим­них осе­ћа­ња – го­во­ ри Ан­дри­ја­на.

Гру­па „Блис”, ба­лет и сце­но­гра­фи­ја Кра­јем основ­не и по­чет­ком сред­ ње шко­ле по­че­ла је да слу­шаа панк, хе­ ви ме­тал и рок анд рол. Са дру­га­ри­ца­ма Аном и Ар­те­ом 1997. го­ди­не на­пра­ви­ла је бенд „Блис” у ко­ме је сви­ра­ла све до кра­ја сред­ње шко­ле, у окви­ру му­зич­ке сек­ци­је До­ма Вој­ске ко­ју је во­дио Зо­ран Ста­ме­но­вић-Рин­го. Упо­ре­до са школ­ ским оба­ве­за­ма и свир­ка­ма, Ан­дри­ја­на је по­ха­ђа­ла и шко­лу ба­ле­та за­хва­љу­ју­ ћи ко­ме је сте­кла осе­ћај за му­зи­ку, по­ крет и сце­ну.

– За шко­лу ба­ле­та чу­ла сам 1992. го­ди­не пре­ко ра­ди­ја. Већ сам пре то­га ишла пар ме­се­ци у пле­сну шко­лу „Степ” и по­же­ле­ла сам да про­бам и ба­лет. Мо­ ји ро­ди­те­љи ми ни­ка­да ни­су на­ме­та­ли ин­те­ре­со­ва­ња, увек су би­ли ту да ме по­

Је­дин­стве­ни пле­сни је­зик Па­ра­лел­но са сту­ди­ја­ма у Бе­о­гра­ду Ан­дри­ја­на Лу­би­на по­ха­ђа­ла је број­не пле­сне и по­зо­ри­шне ра­ди­о­ни­це.

– Ре­ши­ла сам да ис­тра­жу­јем раз­ли­чи­те пле­сне фор­ме и тех­ни­ке ка­ко бих ус­ пе­ла да из­гра­дим свој је­дин­стве­ни пле­сни је­зик. Учи­ла сам ја­пан­ски Бу­токс плес, ба­ли­не­жан­ски и африч­ки плес, са­вре­ме­ни плес... Ра­ди­ла сам пле­сне пред­ста­ве са Бо­ри­сом Чак­ши­ра­ном и Ива­ном Ашко­вић, и та са­рад­ња тра­је до да­нас. Са пред­ста­ ва­ма сам го­сто­ва­ла на фе­сти­ва­ли­ма ши­ром Ср­би­је, као и у ино­стран­ству: БИ­ТЕФ фе­сти­вал у Бе­о­гра­ду, ИН­ФАНТ фе­сти­вал у Но­вом Са­ду, ФИ­АТ у Под­го­ри­ци и Ко­то­ ру, фе­сти­ва­ли­ма у Бач­кој Па­лан­ци и Ни­шу, „Кре­а­тив­ни фо­рум за не­за­ви­сне по­зо­ ри­шне тру­пе“ у Алек­сан­дри­ји, „Спринг Денс” фе­сти­вал у Утрех­ту... Не­ки од стра­них ре­ди­те­ља и ко­ре­о­гра­фа са ко­ји­ма сам са­ра­ђи­ва­ла су: Ка­цу­ра Кан, Џил Гри­налг, Ка­ рол Ур­бан­ски, Де­бо­ра Хеј, а са пред­ста­вом „Кла­ни­ца 5”, ре­ди­те­ља Ну­на Са­лих­бе­ го­ви­ћа, го­сто­ва­ли смо у Лон­до­ну и Са­ра­је­ву пре две го­ди­не. Све ово по­сти­гла сам на­пор­ним ра­дом и упор­но­шћу та­ко да ми у то вре­ме по­ред сту­ди­ја сце­но­гра­фи­је и пле­сних про­ба ни­је оста­ја­ло вре­ме­на за би­ло шта дру­го – ка­же Ан­дри­ја­на.

др­же у скла­ду са сво­јим мо­гућ­но­сти­ ма, би­ло шта да је у пи­та­њу. Са­да им чак за­ме­рам што ни­су ма­ло ви­ше вр­ ши­ли при­ти­сак на ме­не. Че­ти­ри го­ди­не ка­сни­је сам по­ла­га­ла ис­пит за ни­жу ба­ лет­ску шко­лу „Лу­јо Да­ви­чо“ у Бе­ог­ ра­ду и би­ла дру­га на ли­сти при­мље­них. Од­ лу­чи­ли смо да шко­лу по­ха­ђам ван­ред­ но и да до­ла­зим са­мо да по­ла­жем ис­пи­ те. Ме­ђу­тим, то ни­је ишло ка­ко тре­ба, ба­лет­ска шко­ла у Бе­о­гра­ду је ра­ди­ла по

Са Артеом у групи „Блис“

фран­цу­ском сти­лу а ја сам од Ане учи­ла по ру­ском. Тра­жи­ли су од ме­не да пре­ ђем за стал­но и учим код њих, али су то тра­жи­ли на та­ко груб и др­зак на­чин да је ме­не то де­фи­ни­тив­но од­би­ло. Раз­о­ ча­ра­на у шко­лу и по­на­ша­ње тих ста­рих ба­ле­ри­на-про­фе­сор­ки, вра­ти­ла сам се у Пи­рот и вр­ло бр­зо по­сле то­га пре­ста­ла са ба­ле­том и окре­ну­ла се му­зи­ци – об­ ја­шња­ва на­ша са­го­вор­ни­ца. У Пи­ро­ту је за­вр­ши­ла Гим­на­зи­ју, ба­ви­ла се му­зи­ком и ка­ко се бли­жи­ла ма­ту­ра по­ла­ко је раз­ми­шља­ла о то­ме чи­ме би то мо­гла да се ба­ви у жи­во­ту. Све се опет вр­те­ло око умет­но­сти са­ мо је тре­ба­ло од­лу­чи­ти ко­ја би то сфе­ ра умет­но­сти њој нај­ви­ше од­го­ва­ра­ла.

– Јед­ном при­ли­ком, опет пре­ко ра­ ди­ја, чу­ла сам за Фа­кул­тет при­ме­ње­них умет­но­с ти. Ни­сам зна­ла шта зна­чи при­ ме­ње­на умет­ност, али сам та­да ре­к ла мо­ји­ма да же­лим да ства­рам не­што ру­ ка­ма. Кре­ну­ла сам на ча­со­ве цр­та­ња и сли­ка­ња код про­фе­со­ра Ан­то­ни­ја Ми­ ло­ше­ви­ћа, као и са струч­ним при­пре­ ма­ма у Бе­о­гра­ду за по­ла­га­ње ис­пи­та за од­сек ен­те­ри­је­ра. Сви су ми го­во­ри­

ХОРИЗОНТ

Број 144, 6. април 2012.

11

ка­ри­је­ри и при­ват­ном жи­во­ту

АМ­СТЕР­ДА­МА, ДО ТЕЛ АВИ­ВА ли: „Ма не­ма шан­се да упи­шеш то, то све иде пре­ко ве­зе”. Шта ми­с лиш, да ћеш на шарм да про­ђеш”, ко­мен­та­ри­ сао је је­дан бе­о­град­ски про­фе­сор гле­ да­ју­ћи мо­је ра­до­ве. Ја сам за­и­ста те го­ ди­не, 2002, би­ла јед­на од нај­бо­љих из цр­та­ња, али струч­ни део ни­сам ус­пе­ла да при­пре­мим ка­ко тре­ба и ту сам па­ ла. Оста­ла сам у Бе­о­гра­ду да се при­пре­ мам за на­ред­ну го­ди­ну и та­да од­лу­чи­ ла да упи­шем сце­но­гра­фи­ју, јер је то, у ства­ри, оно што сам за­и­с та же­ле­ла, спој сли­кар­ства и по­зо­ри­шта. Про­шла сам ис­пит, би­ла пр­ва на ли­сти и до­ка­за­ ла да мо­же да се успе на­пор­ним ра­дом, ве­ли­ком упор­но­шћу, од­луч­но­шћу и ве­ ром у се­бе – ка­же Ан­дри­ја­на.

ске уни­је има­ли смо ви­ше зах­те­ва да ис­пу­ни­мо, као и ви­ше тро­шко­ва. Пи­са­ ла сам ра­зним ор­га­ни­за­ци­ја­ма, ми­ни­ стар­стви­ма, бан­ка­ма ко­је да­ју кре­ди­те, не бих ли до­би­ла сти­пен­ди­ју. Ни­ко ми ни­је од­го­во­рио, осим мо­жда јед­не ор­ га­ни­за­ци­је где су ре­кли да мо­ја шко­ла ни­је на ли­сти про­гра­ма ко­ју они сти­пен­ ди­ра­ју. Ка­ко сам уоп­ште ус­пе­ла да одем на кра­ју у Ам­стер­дам и оста­нем го­ди­ ну да­на, за­и­ста не знам. Мо­гу са­мо да се за­хва­лим мо­јим ро­ди­те­љи­ма и по­ је­ди­ним при­ја­те­љи­ма ко­ји су да­ли све од се­бе да ме по­др­же у мом ци­љу – ис­ ти­че она и до­да­је да је на ака­де­ми­ји у Ам­стер­да­му про­ве­ла са­мо го­ди­ну да­на,

Од­ла­зак у Изра­ел Ди­пло­ми­ра­ла је сце­но­гра­фи­ју у је­ сен 2008. го­ди­не и већ сле­де­ће го­ди­не од­лу­чи­ла да по­ла­же при­јем­ни ис­пит за пле­сну шко­лу у Ам­стер­да­му.

– За Пле­сну шко­лу у Ам­стер­да­му (School for New Dan­ce De­ve­lo­pe­ment) чу­ла сам од јед­ног не­мач­ког ко­ре­о­гра­ фа чи­ји ми се при­ступ ра­ду ја­ко до­пао. Спре­ми­ла сам пле­сне ви­део ма­те­ри­ја­ ле, по­пу­ни­ла све што је тре­ба­ло од до­ ку­ме­на­та, и по­сла­ла по­штом. Про­шла сам пр­ву се­лек­ци­ју и би­ла по­зва­на на ауди­ци­ју у мар­ту 2009. Би­ло је не­где око 120 кан­ди­да­та, ауди­ци­ја је би­ла се­лек­ тив­ног ти­па, три да­на, на­кон сва­ког да­ на су вр­ши­ли се­лек­ци­ју. Ко је про­шао сва три да­на ушао је у ко­нач­ну се­лек­ци­ ју. Ре­зул­та­те су са­оп­шти­ли у ма­ју, пу­тем ин­тер­не­та. Би­ло је при­мље­но нас ше­ сна­е­сто­ро. Та­да је кре­нуо пра­ви ха­ос го­ми­ла до­ку­мен­та­ци­је, ра­зних зах­те­ва ко­је је би­ло го­то­во не­мо­гу­ће ис­пу­ни­ти, а пре све­га мно­го нов­ца за на­ше усло­ ве. На­рав­но, ми ко­ји ни­смо из Европ­

Са супругом на Мртвом мору

пре­вас­ход­но због фи­нан­сиј­ских про­бле­ ма, али да је то за њу би­ло дра­го­це­но ис­ку­ство. Ра­ди­ло се пу­но и на­пор­но, али је на кра­ју го­ди­не ње­на пред­ста­ва „Ка­ мер 10” би­ла ода­бра­на да пред­ста­вља пр­ву го­ди­ну од­се­ка на „ITs” фе­сти­ва­лу у Ам­стер­да­му. У сеп­тем­бру 2010. го­сто­ва­ ла је и на „Fu­tu­re­MESS” фе­сти­ва­лу у Са­ ра­је­ву, а 2011. је ра­ди­ла про­ду­же­ну вер­ зи­ју пред­ста­ве за фе­сти­вал у Тел Ави­ву. По за­вр­шет­ку пр­ве го­ди­не ака­де­ ми­је у Ам­стер­да­му, Ан­дри­ја­на је од­лу­ чи­ла да оде у Изра­ел и да се окре­не не­ ким но­вим жи­вот­ним иза­зо­ви­ма.

– Са­да жи­вим у Тел Ави­ву са сво­ јим су­пру­гом ко­га сам упо­зна­ла на по­ зо­ри­шном фе­сти­ва­лу у Но­вом Са­ду, 2006. го­ди­не. Ју­вал је та­ко­ђе из по­зо­

Са венчања у Израелу: мајка Емилија, супруг Јувал, Андријана и отац Влада

ри­шног све­та, глу­мац, та­ко да по­сто­ји пот­пу­но и обо­стра­но раз­у­ме­ва­ње. Тре­ нут­но ра­дим сце­но­гра­фи­ју и ви­део арт за Дан се­ћа­ња на Хо­ло­ка­уст. Па­ра­лел­но са тим пи­шем и пле­сне по­зо­ри­шне про­ јек­те ко­ји би има­ли за циљ по­ве­зи­ва­ње умет­ни­ка на ре­ла­ци­ји Тел Авив - Бе­о­ град - Ам­стер­дам. Онај ко се ба­ви умет­ но­шћу ових да­на мо­ра да бу­де и до­бар ор­га­ни­за­тор и ме­на­џер и про­ду­цент – ис­ти­че ова Пи­ро­ћан­ка.

Пи­рот у ми­сли­ма Уз све оба­ве­зе ко­је има тру­ди се да бар је­дан­пут го­ди­шње до­ђе у Пи­рот да осе­ти ми­ри­се де­тињ­ства и укус фи­не до­ма­ће ку­хи­ње а пре­вас­ход­но да оби­ђе сво­ју див­ну по­ро­ди­цу и при­ја­те­ље ко­ји јој мно­го не­до­ста­ју.

– Кад год ше­там, где год да сам, би­ ло у Ам­стер­да­му, Алек­сан­дри­ји, Лон­до­ ну или чак у Тел Ави­ву, ка­да осе­тим ми­ рис или укус не­че­га што ме под­се­ти на дом, од­јед­ном по­ста­нем срећ­на и ле­пр­ ша­ва по­пут те ма­ле де­вој­чи­це ко­ја је не­ ка­да пра­ви­ла ко­ла­че од бла­та.

Ве­ли­ка ми је част и за­до­вољ­ство да до­ђем у мој град и ура­дим сце­но­гра­фи­ју за не­ку од пред­ста­ва На­род­ног по­зо­ри­ шта кад год ме по­зо­ву. Оба­ве­зно оби­ђем Ану и ње­не ба­ле­ри­не. Ја­ко сам срећ­на ка­да ви­дим да се ор­га­ни­зу­ју кул­тур­не ак­тив­но­сти у гра­ду, и да по­ред свих фи­ нан­сиј­ских и оста­лих те­шко­ћа, умет­ност и по­зо­ри­ште на­ла­зе свој пут. Че­сто про­ ла­зим по­ред ста­рог би­о­ско­па и за­ми­ шљам ка­ко про­стор по­но­во ожи­вља­ва, ка­ко се отва­ра не­ки пле­сни, мул­ти­ме­ди­ јал­ни цен­тар, ка­ко на­пу­ште­не фа­бри­ке ко­је су не­ка­да ра­ди­ле по­но­во ра­де и ка­ ко хо­тел у цен­тру гра­да ви­ше ни­је са­мо спо­ме­ник јед­ном дав­ном, срећ­ном вре­ ме­ну – са се­том го­во­ри Ан­дри­ја­на и ка­ же да зна да су вре­ме­на те­шка, али да ниг­де у све­ту ни­је да­нас ла­ко. Њен мо­то је јед­на ки­не­ска из­ре­ка ко­ја ка­же: „Ако имаш два ди­на­ра код се­бе, је­дан по­тро­ ши на хлеб а је­дан на цвет. Хлеб ће одр­ жа­ва­ти жи­вот а цвет ће ти да­ти раз­ло­га да жи­виш”. За Ан­дри­ја­ну Лу­би­ну умет­ ност је по­пут цве­та, опле­ме­њу­је наш дух и ду­шу, на­шу ми­сао, а ми­сао је та ко­ја ме­ња на­шу ре­ал­ност.

12 По­раз „Бал­кан­ског” У 18. ко­лу Срп­ске ли­ге - ис­ток, фуд­ ба­ле­ри „Бал­кан­ског” пре­тр­пе­ли су пр­ ви по­раз у про­лећ­ном де­лу пр­вен­ства. Њих је про­шле су­бо­те у Спорт­ском цен­ тру „Парк” ми­ни­мал­ним ре­зул­та­том 1:0 са­вла­дао „Рад­ник” из Сур­ду­ли­це. Упр­кос по­ра­зу, ди­ми­тров­град­ски фуд­ба­ле­ри и да­ље се на­ла­зе на 14. ме­сту са 17 осво­је­ них бо­до­ва, а су­тра опет игра­ју на до­ма­ ћем те­ре­ну. Ово­га пу­та про­тив­ник ће им би­ти ли­дер на та­бе­ли, еки­па „Рад­нич­ког” из Сви­лајн­ца.

Н.С.

Ме­да­ља за ка­ра­ти­сте Чла­но­ви Ка­ра­те клу­ба „Ца­ри­брод” осво­ји­ли су про­шле не­де­ље у Вла­со­тин­цу осам ме­да­ља на ме­ђу­на­род­ном тур­ни­ру „Вла­со­тин­це open”, на ко­ме је уче­ство­ва­ ло око 300 так­ми­ча­ра из 24 клу­бо­ва из Ср­би­је, Бу­гар­ске и Ма­ке­до­ни­је. Нај­у­спе­ шни­ји ди­ми­тров­град­ски так­ми­чар био је Урош Ле­ков, ко­ји је осво­јио злат­ну ме­ да­љу у ка­та­ма и сре­бр­ну у бор­ба­ма. Мар­ ко То­до­ров осво­јио је сре­бро у ка­та­ма и брон­зу у бор­ба­ма, док су Ан­дри­ји Бо­жи­ ло­ви­ћу при­па­ла брон­за­на од­лич­ја у обе ди­сци­пли­не. Брон­за­не ме­да­ље у ди­сци­ пли­ни ка­те осво­ји­ле су и Мар­ти­на Игов и Алек­сан­дра Ан­дрић. Н.С.

IN MEMORIAM

ДИМИТРОВГРАД

Број 144, 6. април 2012.

Успе­шно за­вр­ше­на ху­ма­ни­тар­на ак­ци­ја „Бит­ка за бли­зна­ки­ње”

Пре­вре­ме­но ро­ђе­не бе­бе ко­нач­но у ро­ди­тељ­ском до­му

Бли­зна­ки­ње Ју­ли­ја и Је­ле­на ко­је су на свет до­шле пре вре­ме­на и пре­на­тал­ни пе­ ри­од про­ве­ле на Ин­сти­ту­ту за нео­на­то­ ло­ги­ју у Бе­о­гра­ду, сти­гле су у по­не­де­љак ку­ћи. По­сле 5 ме­се­ци бор­бе да до­стиг­ ну нео­п­ход­ну те­жи­ну, на ра­дост њи­хо­вих ро­ди­те­ља и љу­ди ко­ји су би­ли уз њих, де­ вој­чи­це су са­да у свом до­му, спрем­не да до­че­ка­ју го­сте. Њих су дру­гог да­на по до­ ла­ску у Ди­ми­тров­град по­се­ти­ли пред­став­ ни­ци ин­сти­ту­ци­ја, но­си­ла­ца ак­ци­је „Бит­ка за бли­зан­це” – До­ма здра­вља, Цен­тра за со­ци­јал­ни рад и ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. Де­вој­чи­це су ро­ђе­не у 6. ме­се­цу труд­ но­ће мај­ке Еми­ли­је и мо­ра­ле су да оста­ну под на­зо­ром ле­ка­ра до до­сти­за­ња нео­п­ ход­не те­жи­не. Ју­ли­ја је ро­ђе­на са 900 гра­ ма, а са­да има 4 ки­ло­гра­ма и 100 гра­ма, док је ма­ња Је­ле­на ро­ђе­на са 600 гра­ма, а са­да има 2 ки­ло­гра­ма и 600 гра­ма.

– Ср­це ми је пу­но ра­до­сти – при­ча очи­ју пу­них су­за ра­до­сни­ца отац Алек­сан­ дар. Мај­ка Еми­ли­ја Младенов бри­не о то­ме ка­ко се на­ви­ка­ва­ју на но­ву сре­ди­ну.

– До­бро је­ду, до­бро су спа­ва­ле и срећ­на сам што су ко­нач­но код ку­ће – ка­же Еми­ли­ја. Еми­ли­ја је бли­зна­ки­ње до­би­ла из по­но­вље­ног по­ку­ша­ја ван­те­

ле­сне оплод­ње и њен са­вет дру­гим ро­ ди­те­љи­ма, ко­ји су у слич­ној си­ту­а­ци­ји је – да не од­у­ста­ју. По­др­шка по­ро­ди­ца­ма ко­је има­ју про­бле­ма са оства­ри­ва­њем по­том­ства је део про­гра­ма оп­шти­не Ди­ми­тров­ град, ис­та­као је то­ком по­се­те др Ни­ ко­ла Јор­да­нов, члан Оп­штин­ског ве­ћа за­ду­жен за здрав­ство.

– Ло­кал­на са­мо­у­пра­ва је пре­по­зна­ ла да је на­та­ли­тет при­о­ри­тет и за­то је у оп­штин­ском бу­џе­ту из­дво­ји­ла сред­ства за ван­те­ле­сну оплод­њу, као што је био слу­чај и са овом по­ро­ди­цом. Та­ко­ђе су пла­ни­ра­на сред­ства за сва­ко тре­ће и на­ ред­но де­те у по­ро­ди­ци, као и по­моћ за не­за­по­сле­не труд­ни­це, то­ком тра­ја­ња чи­та­ве труд­но­ће – ка­же Јор­да­нов. Ак­ци­ја „Бит­ка за бли­зан­це” ко­ју је по­кре­ну­ла и во­ди­ла па­тро­на­жна слу­ жба До­ма здра­вља овим чи­ном је успе­ шно за­вр­ше­на, ка­же Су­за­на Ми­лев, па­тро­на­жна се­стра.

– Сма­тра­мо да смо ову бит­к у до­ би­ли. Дра­го нам је да су Ју­ли­ја и Је­ле­на ко­нач­но ов­де, са сво­јим ро­ди­те­љи­ма и по­себ­но же­лим да се за­хва­лим сви­ ма, ко­ји су се укљу­чи­ли у на­шу ак­ци­

Александар Младенов са Јеленом

Емилија Младенов са Јулијом

ју и на би­ло ко­ји на­чин по­мо­гли да ове две де­вој­чи­це да­нас бу­ду ту где је­с у – ка­же Ми­ле­ва. Бли­зна­ки­ње Је­ле­на и Ју­ ли­ја ће убу­ду­ће, као и све бе­бе ро­ђе­не на под­руч­ју Ди­ми­тров­гра­да има­ти па­ жњу за­јед­ни­це јер се ак­ци­ја „Да нас бу­ де ви­ше”, с ци­љем по­ве­ћа­ња на­та­ли­ те­та, на­с та­вља. Н. Сто­ја­но­вић

Про­гла­ше­но осам ли­ста за ло­кал­не из­бо­ре проф. др Ма­рин Мла­де­нов 1928-2012. У не­де­љу, 1. апри­ла, у Бе­о­гра­ду је пре­ми­нуо проф. др Ма­рин Мла­де­нов. Мла­де­нов је ро­ђен 1928. го­ди­не у се­ лу Слив­ни­ца, у ца­ри­брод­ској оп­шти­ ни. Гим­на­зи­ју је за­вр­шио у Ца­ри­бро­ду, а ју­жно­сло­вен­ску фи­ло­ло­ги­ју нa Фи­ло­ зоф­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду, где је и док­то­ри­рао. Био је про­фе­сор бу­гар­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти на ка­те­дри за бу­гар­ски је­зик Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду. Мла­де­нов је аутор ве­ли­ког бро­ја ро­ма­на, збир­ки пе­са­ма и ви­ше уџ­бе­ни­ка из бу­гар­ског је­зи­ка, за основ­ не и сред­ње шко­ле у Ср­би­ји. Аутор је и не­ко­ли­ко срп­ско-бу­гар­ских реч­ни­ка. Део свог жи­во­та по­све­тио је но­ви­нар­ ству. Мла­де­нов је је­дан од пр­вих уред­ ни­ка „Брат­ства”, а био је и уред­ник ча­ со­пи­са „Мост”. Био је члан Удру­же­ња пи­са­ца Ср­би­је. Ма­рин Мла­де­нов са­хра­ њен је на Но­вом гро­бљу у Бе­о­гра­ду.

Оп­штин­ска из­бор­на ко­ми­си­ја у Ди­ ми­тров­гра­ду до са­да је про­гла­си­ла осам из­бор­них ли­ста за пред­сто­је­ће ло­кал­не из­бо­ре. Про­шлог пет­ка про­гла­ше­на је ли­ста „Пар­ти­ја ује­ди­ње­них пен­зи­о­не­ра Ср­би­је – Ни­ко­ла Сто­ја­нов – Ди­ми­тров­ град” са 28 кан­ди­да­та за од­бор­ни­ке, ко­ ја ће се на гла­сач­ком ли­сти­ћу на­ћи под ред­ним бро­јем 6. Већ су­тра­дан про­гла­ ше­не су још две ли­сте. Ли­ста „Иви­ца Да­ чић – Со­ци­ја­ли­стич­ка пар­ти­ја Ср­би­је – Со­ци­јал­де­мо­крат­ска пар­ти­ја Ср­би­је”

има 29 кан­ди­да­та, као и ли­ста „Не­бој­ша Ива­нов – Де­мо­крат­ска пар­ти­ја Бу­га­ра – Ује­ди­ње­ни ре­ги­о­ни Ср­би­је”. Ове две ли­ сте ће се на гла­сач­ком ли­сти­ћу на­ћи под ред­ним бро­је­ви­ма 7 и 8. Прет­ход­но је про­гла­ше­но пет ли­ ста и то сле­де­ћим ре­до­сле­дом - пр­ ва је про­гла­ше­на ли­ста Де­мо­крат­ске стран­ке, дру­га - ли­ста Срп­ске ра­ди­кал­ не стран­ке, тре­ћа је ли­ста гру­пе гра­ђа­на „Прав­да и со­ли­дар­ност”, че­твр­та – ли­ ста ко­а­ли­ци­је по­кре­та „Пре­о­крет”, ко­ју

на ло­кал­ном ни­воу чи­не три стран­ке – ЛДП, СПО и Пар­ти­је Бу­га­ра Ср­би­је, а под ред­ним бро­јем пет на гла­сач­ком ли­сти­ ћу на­ћи ће се ли­ста ко­а­ли­ци­је СНС и ДСС. Рок за пре­да­ју кан­ди­дат­ских ли­сти је 20. април. A број би­рач­ких ме­ста на те­ри­то­ ри­ји оп­шти­не Ди­ми­тров­град, на пред­ сто­је­ћим из­бо­ри­ма оста­ће исти као и на прет­ход­ним - укуп­но 23, од че­га ће 9 би­ра­чих ме­ста би­ти у гра­ду, са­зна­је­мо у Оп­штин­ској из­бор­ној ко­ми­си­ји. Н. Сто­ја­но­вић

При­јем­ни ис­пи­ти за бу­гар­ске уни­вер­зи­те­те При­јем­не ис­пи­те за сту­ди­је у Бу­ гар­ској уче­ни­ци ће ове го­ди­не мо­ћи да по­ла­ж у у Гим­на­зи­ји „Св. Ки­ри­ло и Ме­то­ди­је” у Ди­ми­тров­гра­ду. То је на мол­бу упра­ве шко­ле, због ве­ли­ког ин­ те­ре­со­ва­њ а ма­т у­ра­на­та за упис на бу­ гар­ске уни­вер­зи­те­те, одо­бри­ло Ми­ ни­с тар­с тво обра­зо­ва­ња Бу­гар­ске, а са­мо по­ла­га­ње при­јем­них ис­пи­та ор­ га­ни­зо­ва­ће и ре­а­ли­зо­ва­ти струч­њ а­ци из Бу­гар­ске. Пре­да­ја до­к у­ме­на­та би­ће ор­га­ни­зо­ва­на 23. ју­на, а на­ред­ног да­

на је по­ла­га­ње ис­пи­та из бу­гар­ског је­ зи­ка и исто­ри­је.

– Иде­ја ни­је но­ва, али се ре­а­ли­зу­ је пр­ви пут - да се при­јем­ни ис­пи­ти по­ ла­жу у ме­сту ода­кле бу­ду­ћи сту­ден­ти кон­ку­ри­шу. Сту­дент­ска кам­па­ња је кре­ ну­ла и већ смо по­сла­ли спи­сак са же­ља­ ма уче­ни­ка над­ле­жном ми­ни­стар­ству у Бу­гар­ској, ка­ко би им олак­ша­ли од­ре­ ђи­ва­ње бро­ја сло­бод­них ме­ста на по­ је­ди­ним фа­кул­те­ти­ма. С дру­ге стра­не, На­ци­о­нал­ни са­вет Бу­га­ра, ко­ји је за­ин­

те­ре­со­ван да по­мог­не у при­пре­ма­ма, при­пре­мио је јед­ну ан­ке­ту за уче­ни­ке, ка­ко би има­ли бо­љи увид у њи­хо­ва ин­ те­ре­со­ва­ња – из­ја­ви­ла је ди­рек­тор Гим­ на­зи­је, Сне­жа­на Си­ме­о­нов. Она је ре­ кла да је у Гим­на­зи­ји, у скла­ду са ње­ним про­гра­мом пру­жа­ња по­др­шке и по­мо­ ћи бу­ду­ћим сту­ден­ти­ма, ор­га­ни­зо­ва­но и пред­ста­вља­ње не­ко­ли­ко фа­кул­те­та за сту­ден­те ко­ји пла­ни­ра­ју да на­ста­ве шко­ло­ва­ње у Ср­би­ји. Н. Сто­ја­но­вић

Број 144, 6. април 2012.

К УЛТ УРА

13

Пре­ми­је­ра Сте­ри­ји­не ко­ме­ди­је „Зла же­на” пи­рот­ског по­зо­ри­шта

Кан­ди­дат за успех на „Јо­а­ки­му” Пи­ше: Ив­ко Јо­ва­но­вић

На­род­но по­зо­ри­ште у Пи­ро­ту опре­де­ ли­ло се и ове се­зо­не за Сте­ри­ји­но ко­ме­ди­ о­граф­ско де­ло. Про­шле го­ди­не на­сту­пи­ло је са успе­шним из­во­ђе­њем „Кир Ја­ње” и на „Јо­а­ки­му” осво­ји­ло спе­ци­јал­но при­зна­ ње кри­ти­ке, а ове се опре­де­ли­ло за „ве­се­ ло по­зор­је” Зла же­на. Ми­ље и ове ко­ме­ди­ је је гра­ђан­ско-за­на­тлиј­ски пре­чан­ски слој у 19. ве­ку, са со­ци­јал­ним и пси­хо­ло­шким по­ја­ва­ма. Но­си­лац ду­ха ко­ми­ке је, као и у „По­кон­ди­ре­ној ти­кви”, же­на из гра­ђан­ ског сло­ја, уда­та за гро­фа, оп­те­ре­ће­на ка­ рак­тер­ним свој­ством - зло­ћом и го­ро­пад­ но­шћу. Она мал­тре­ти­ра пот­чи­ње­не (слу­ге и слу­шки­ње), њен бес ни­шта не ута­жа­ва. Гро­фи­ца је ла­ко по­вре­ди­ва, у ду­би­ни ду­ше не­за­до­вољ­на, пре­ка и стал­но скло­на сва­ ђи, дра­њу и ур­ла­њу ко­је не при­ли­чи ње­ ном дру­штве­ном по­ло­жа­ју. Ужа те­ма овог „ве­се­лог по­зор­ја” ко­ је је на­пи­сао Јо­ван Стеријa По­по­вић, кла­ сик срп­ске ко­ме­ди­о­гра­фи­је, пред­ста­вља кро­ће­ње го­ро­па­ди ка­ква је Сул­та­ни­ја, же­ на гро­фа Три­фи­ћа. То кро­ће­ње се од­ви­ја

рај­ским сред­ством, дру­гим кра­јем ба­ти­ не ко­јом бе­сна гро­фи­ца ви­тла пред сво­ јом пот­чи­ње­ном слу­жин­ча­ди. На­ив­ном за­ме­ном лич­но­сти (про­ме­ном ха­љи­не са же­ном гро­фо­вог не­и­ма­ра), у уло­зи пот­чи­ ње­не об­ре се ћу­дљи­ва сил­ни­ца у ра­ни­јем оп­штем су­ко­бу са сви­ма не­до­стој­ним ње­ не ве­ли­чи­не и ва­жно­сти. Али, та­да ку­ша гру­бу, су­ро­ву ба­ти­на­шку пе­да­го­ги­ју. Ре­ди­тељ и адап­тор Сте­ри­ји­не ко­ме­ ди­је, Са­ша Ла­ти­но­вић, у тек­сту Јо­ва­на По­ по­ви­ћа от­кри­вао је, при­зна­је, јед­ну вр­сту „лич­не ка­тар­зе”, отре­жње­ња и сло­бо­де”. Он ће пре­о­бра­ћа­ње злоб­ни­це из­ве­сти до кра­ја, до Сул­та­ни­ји­не услов­не и при­вид­не пре­да­је. Ре­ди­тељ је на­сто­јао да у Сте­ри­ ји­ном „ве­се­ло-сет­ном ка­ру­се­лу” по­стиг­ не увер­љи­вост, ло­гич­ну тро­дел­ну ге­не­зу: зло­ћуд­но по­на­ша­ње - до­жи­вљај де­ло­ва­ ња ба­ти­не (чи­змар­ског ка­и­ша) на сво­јој ко­жи и-по­пра­вље­ње. Та­ко се да­кле пр­ ви кла­сик на­ше ко­ме­ди­о­гра­фи­је на­ру­гао нео­пре­зно­сти и за­не­се­но­сти гра­ђан­ског сло­ја сво­га вре­ме­на. Он се у адап­ти­ра­њу ори­ги­нал­ног пред­ло­шка ни­је ли­био и до­ пи­си­ва­ња ори­ги­нал­ног ру­ко­пи­са (по­ја­ва

у ко­јој гроф пот­пла­ћу­је мла­ду слу­жав­ку). До­пу­стио је, ме­ђу­тим, и на­ру­ша­ва­ње илу­зи­је и кон­крет­но­сти умет­нич­ког све­та, ре­пли­ком ко­ју из­го­ва­ра оси­о­ни чи­змар да Сул­та­ни­ја ми­сли да он озбиљ­но сма­тра да је гро­фи­ца ствар­но ње­го­ва же­на. Илу­зи­ја се ква­ри том „глу­мом у глу­ми”. Го­ро­пад­ност ју­на­ки­ње „ве­се­лог по­ зор­ја” ре­ди­тељ је оства­рио бу­квал­ном гла­сно­шћу и глу­мље­њем ја­ро­сти с ко­јом на­сту­па глав­ни лик „Зле же­не”, а На­та­ли­ ја Ге­ле­бан успе­шно из­ра­жа­ва. Си­ме­трич­

Из­ло­жбе та­пи­се­ри­ја „Ате­љеа 61” у Га­ле­ри­ји „Че­до­мир Кр­стић”

Та­пи­се­ри­ја соп­стве­ног пу­та Пи­ше: Рад­ми­ла Влат­ко­вић У раз­во­ју са­вре­ме­не та­пи­се­ри­је ве­о­ ма зна­чај­ну уло­гу ви­ше од че­тр­де­сет го­ ди­на има Ра­ди­о­ни­ца за из­ра­ду та­пи­се­ри­ ја „Ате­ље 61” у Но­вом Са­ду. Њен идеј­ни по­кре­тач био је Бо­шко Пе­тро­вић. Од по­ чет­ка ак­тив­но­сти 1961. го­ди­не, „Ате­ље 61” се опре­де­лио не са­мо за ре­а­ли­за­ци­ју та­пи­се­ри­ја, већ и за по­пу­ла­ри­са­ње овог нај­мла­ђег ви­зу­ел­ног ме­ди­ја, по­зи­ва­ју­ ћи на са­рад­њу ли­ков­не умет­ни­ке из це­ле Ју­го­сла­ви­је. Већ 1962. го­ди­не, „Ате­ље 61” ор­га­ни­зо­вао је сво­је из­ло­жбе у Бе­о­гра­ду, Љу­бља­ни, За­гре­бу, на ко­ји­ма су уче­ство­ ва­ли еми­нент­ни умет­ни­ци: Ми­лан Ко­ њо­вић, Франц Сла­на, Ја­нез Бер­ник, Иван При­ца, Ми­ли­вој Ни­ко­ла­је­вић, Бо­шко Ка­ ра­но­вић, Сто­јан Ће­лић, Мла­ден Ср­би­ но­вић, Бо­шко Пе­тро­вић и дру­ги. Ка­да је 1963. го­ди­не Му­зеј При­ме­ње­не умет­но­ сти у Бе­о­гра­ду ор­га­ни­зо­вао пр­ву из­ло­жбу ју­го­сло­вен­ске та­пи­се­ри­је, нај­ве­ћи број та­пи­се­ри­ја за ову из­ло­жбу ре­а­ли­зо­ван је упра­во у ра­ди­о­ни­ци „Ате­љеа 61“. У дру­гој по­ло­ви­ни ше­зде­се­тих го­ди­на „Ате­ље 61” је ак­ти­ван и на по­пу­ла­ри­са­њу на­ше та­ пи­се­ри­је у ино­стран­ству, ка­да ор­га­ни­зу­је број­не и за­па­же­не из­ло­жбе ју­го­сло­вен­ске та­пи­се­ри­је у Евро­пи и САД.

И да­нас се у „Ате­љеу 61” из­ра­ђу­ју та­ пи­се­ри­је по кар­то­ни­ма умет­ни­ка. У ра­ди­ о­ни­ци ра­де тка­ље, спе­ци­ја­ли­сте за руч­но тка­ње на вер­ти­кал­ном и хо­ри­зон­тал­ном раз­бо­ју слу­же­ћи се свим ма­те­ри­ја­ли­ма и тех­ни­ка­ма. Ак­тив­ност ра­ди­о­ни­це одр­жа­ ва тен­зи­ју та­пи­се­риј­ске умет­но­сти у Вој­ во­ди­ни и Ср­би­ји.

шће тех­ни­ком кле­ча­ња и при­род­ним ма­ те­ри­ја­ли­ма-ву­на и ко­но­пља. Су­ге­стив­но ства­ра­ју­ћи но­ви при­ступ ли­ков­но­сти у окви­ру овог ме­ди­ја, умет­ни­ци са тка­ља­ ма рав­но­прав­но уче­ству­ју у са­вре­ме­ним то­ко­ви­ма та­пи­се­ри­је на­зи­ва­ју­ћи је „Та­пи­ се­ри­јом соп­стве­ног пу­та” и „Умет­но­шћу обо­је­не струк­ту­ре ни­ти”.

Уче­шће ли­ков­них и при­ме­ње­них умет­ни­ка је кон­ти­ну­и­ра­но и јед­на је од бит­них ка­рак­те­ри­сти­ка ко­ја се ма­ни­фе­ сту­је у ра­зним ви­до­ви­ма. Ова ге­не­ра­ци­ ја умет­ни­ка-та­пи­се­ри­ста уно­си тен­ден­ ци­ју опре­де­ље­ња за дво­ди­мен­зи­о­нал­ну та­пи­се­ри­ју, услов­но ре­че­но, јер се на њи­ ма че­сто по­ја­вљу­ју еле­мен­ти про­стор­ не та­пи­се­ри­је: сло­је­ви­тост, пер­фо­ра­ци­је, апли­ка­ци­је ра­зних ма­те­ри­ја­ла а нај­че­

По­ред ства­ра­лач­ког чи­на умет­ни­каауто­ра кар­то­на, ре­а­ли­за­ци­ја та­пи­се­ри­ја као и ћи­ли­ма, под­ра­зу­ме­ва стру­чан, ми­ ну­ци­о­зан и ду­го­тра­јан рад. Из­ван­ред­ но уме­ће тка­ља-мај­с то­ра, спе­ци­ја­ли­с та тка­ња, ко­је се са раз­ло­гом сма­тра­ју ко­а­ у­то­ри­ма иде­ја и ви­зи­ја умет­ни­ка, по­себ­ на је вред­ност „Ате­љеа 61”. Њи­хо­ва спо­ соб­ност и на­да­ре­ност да тка­њем пра­те на­с ли­ка­не пред­ло­шке, да ин­тер­ве­ни­

ност Са­ша Ла­ти­но­вић по­сти­же и кон­ци­пи­ ра­њем уло­ге гро­фа Три­фи­ћа у сти­ша­ном ре­ги­стру под­му­кле по­жу­де. Та­ко је у по­не­де­љак, 2. апри­ла, пре­ ми­јер­на пи­рот­ска пу­бли­ка до­би­ла при­ли­ ку да на кра­ју пред­ста­ве Сте­ри­ји­не „Зле же­не” апла­у­ди­ра, и по­вре­ме­но и по­је­ди­ нач­но се раз­га­ли, на­сме­је. Пре­о­ста­је, на кра­ју, да се сит­не не­ус­кла­ђе­но­сти до­те­ра­ ју, пред­ста­ва стег­не и уз­диг­не до кан­ди­ да­та за уоч­љив успех на сле­де­ћим су­сре­ ти­ма „Јо­а­ким Ву­јић”. шу и им­про­ви­зу­ју ка­да је то по­треб­но, да пре­по­зна­ју и ма­те­ри­ја­ли­зу­ју за­ми­сао ауто­ра, јед­на­ко је ва­жна као и са­ма иде­ ја и ви­зи­ја умет­ни­ка. За пра­вил­но де­фи­ ни­са­ње и вред­но­ва­ње ових та­пи­се­ри­ја у окви­ру са­вре­ме­не умет­но­сти ва­жан је си­ нер­ги­зам из­ме­ђу тра­ди­ци­о­нал­не та­пи­ се­ри­је и но­ве фор­ме. Град са тра­ди­ци­јом тка­ња пи­рот­ског ћи­ли­ма, град са уро­ђе­ ним осе­ћа­јем за бо­ју и бо­је­не од­но­се, са изу­зет­ном па­жњом је до­че­као из­ло­жбу та­пи­се­ри­ја. Из­бор из Збир­ке та­пи­се­ри­ ја „Ате­љеа 61” об­у­хва­ће­на су оства­ре­ња од кла­сич­них та­пи­се­ри­ја у тра­ди­ци­о­нал­ ном сми­слу, до оних ко­је до­зво­ља­ва­ју сло­бод­ни­ји при­ступ и трет­ман та­пи­се­риј­ ског из­ра­за. Ме­ђу ауто­ри­ма су по­зна­та и при­зна­та име­на: На­да По­зна­но­вић Аџић, Сми­ља­на Ха­џић, Сло­бо­дан­ка Шо­бо­та, Ми­ ли­ца Мр­ђа, Сне­жа­на Ско­ко, Та­ма­ра Је­ла­ ча, Гро­зда­на Ран­ко­вић Жив­ко­вић и дру­ги, а ме­ђу из­ла­га­чи­ма је и Ду­ши­ца Ви­да­но­ вић, та­пи­се­ри­ста из Пи­ро­та, члан УЛУ­ ПУДС-а са сво­јом та­пи­се­ри­јом у ори­ги­нал­ ном ма­ни­ру. Осло­бо­ђе­на де­скрип­ци­је и на­ра­ци­је, из­ло­жба по­тен­ци­ра пла­стич­не вред­но­сти та­пи­се­ри­је и но­ву пик­ту­рал­ност. Ин­ва­ зив­ним ко­ри­шће­њем раз­ли­чи­тих и ати­ пич­них ма­те­ри­ја­ла уз ко­ри­шће­ње тра­ ди­ци­о­нал­них вред­но­сти, оства­рен је нов иден­ти­тет аутох­то­ног ви­зу­ел­ног је­зи­ка, при че­му ни­је из­о­стао и пра­ви умет­нич­ ки до­жи­вљај.

14 По­бе­да ру­ко­ме­та­ша Омла­дин­ски ру­ко­мет­ни клуб Пи­рот, у утак­ми­ци 18. ко­ла Пр­ве срп­ске ру­ко­мет­не ли­ге - гру­па Мо­ра­ва, са­вла­дао је на до­ма­ ћем те­ре­ну у Спорт­ској дво­ра­ни Кеј, еки­ пу Бе­ле Па­лан­ке убе­дљи­вим ре­зул­та­том 36:29 (17:10). По­сле ове по­бе­де Пи­ро­ћан­ ци се на­ла­зе на че­твр­том ме­сту на та­бе­ ли са ско­ром од 11 по­бе­да, две не­ре­ше­ не и 5 из­гу­бље­них утак­ми­ца. Ру­ко­ме­та­ши ОРК Пи­рот у до­са­да­шњем де­лу пр­вен­ства осво­ји­ли су 23 бо­да, што је са­мо бод ма­ње у од­но­су на тре­ће­пла­си­ра­ну еки­пу Ни­шке Ба­ње. Тре­нер пи­рот­ских ру­ко­ме­та­ша Ни­ ко­ла Ко­стић ре­као је да је за­до­во­љан по­ бе­дом, али не и игром сво­јих иза­бра­ни­ка.

– Ло­ше смо игра­ли у од­бра­ни, а нарoчито је то би­ло ви­дљи­во у дру­гом де­ лу су­сре­та. До­зво­ли­ли смо да про­тив­нич­ка еки­па по­ка­же сво­ју ефи­ка­сност у на­па­ду, а 26 при­мље­них го­ло­ва је и ре­зул­тат та­кве игре. Мо­ји игра­чи сва­ка­ко ни­су пот­це­ни­ ли про­тив­ни­ка, али ни­су би­ли ни пре­ви­ше мо­ти­ви­са­ни. И овог пу­та од­лич­ну игру при­ ка­зао је гол­ман Аца Јор­да­нов, а оста­ли су игра­ли про­мен­љи­во – ис­та­као је Ко­стић. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, овај меч са­мо је на­ја­ва за сле­де­ћи те­жак су­срет.

– У су­бо­ту игра­мо у го­сти­ма про­тив еки­ пе Па­ра­ћи­на ко­ја се тре­нут­но на­ла­зи на 8. ме­сту на та­бе­ли са 19 бо­до­ва. Ми та­мо иде­ мо да по­бе­ди­мо, а ви­де­ће­мо у су­бо­ту ка­кав ће­мо ре­зул­тат да на­пра­ви­мо – ре­као је Ко­ стић у на­ја­ви овог су­сре­та. М.В.

На­ста­вље­на цр­на се­ри­ја У утак­ми­ци 15. ко­ла Дру­ге ли­ге - гру­па Ис­ток, Жен­ски од­бој­ка­шки клуб Пи­рот ни­ је ус­пео да окон­ча се­ри­ју по­ра­за. Пи­рот­ ске од­бој­ка­ши­це по­ра­же­не су у го­сти­ма од еки­пе Вра­ња убе­дљи­вим ре­зул­та­том 3:0 (25:9, 25:20, 25:15). По­сле овог по­ра­за Пи­ро­ ћан­ке се и да­ље на­ла­зе на прет­по­след­њем, 9. ме­сту на та­бе­ли, са 5 осво­је­них бо­до­ва. Тре­нер Ду­шан Ма­дић ка­же за Пи­рот­ске но­ви­не да ње­го­ве од­бој­ка­ши­це ни­су има­ле пра­ви од­го­вор на игру Вра­њан­ки ко­је се тре­ нут­но на­ла­зе на дру­гом ме­сту на та­бе­ли.

– У пи­та­њу је ја­ка и ис­ку­сна еки­па, ко­ја је, по­ред оста­лог и уигра­на. Ни­смо ус­пе­ли да од­и­гра­мо ка­ко би тре­ба­ло. По­ред то­га, и да­ље је еви­ден­тан хен­ди­кеп на ме­сту тех­ ни­ча­ра, с об­зи­ром на то да се наш ка­пи­тен Са­ра Пе­тро­вић још увек ни­је опо­ра­ви­ла од по­вре­де – оце­нио је Ма­дић. У сле­де­ћем ко­лу пи­рот­ске од­бој­ка­ши­ це до­че­ку­ју еки­пу Кра­гу­јев­ца ко­ја тре­нут­но за­у­зи­ма сам врх та­бе­ле Дру­ге ли­ге - гру­па Ис­ток. С об­зи­ром на то да је ова еки­па већ обез­бе­ди­ла ула­зак у ви­ши ранг так­ми­че­ња, по­сто­ји мо­гућ­ност да у Пи­рот стиг­не ју­ни­ор­ ски са­став ко­ји се уигра­ва за Пр­вен­ство Ср­ би­је. Ова утак­ми­ца игра се у су­бо­ту од 12. 30 ча­со­ва у Спорт­ској дво­ра­ни Кеј. М.В.

СПОРТ

Број 144, 6. април 2012.

ЖРК Пирот рутински савладао недораслог противника

Поиграле се са Копаоником ЖРК Пи­рот – ЖОРК Ко­па­о­ник 38:19 (18:5), Дру­га ли­га - гру­па Југ, 14. ко­ло, не­де­ља 1. април, Пи­рот, Спорт­ ска дво­ра­на Кеј, гле­да­ла­ца: 100, су­ди­ је: Да­ни­јел Стан­ко­вић и Ма­ри­јан Сте­ фа­но­вић (Ле­ско­вац) ЖРК Пи­рот: С. Цвет­ко­вић 11, А. Пе­ шић 10, С. Со­ко­лов 7, Си­мо­на Тан­чић 6, А. Ран­чић 3, К. Трич­ко­вић 1, А. То­лић, А. Јо­ва­но­вић, А. Ве­љев, И. Ћи­рић, Се­ле­на Тан­чић, М. То­шић, К. Дин­чић, Н. То­шић. ЖОРК Ко­па­о­ник: М. Ђо­кић 8, Б. Ра­ дој­чић 5, М. Кне­же­вић 3, М. Мр­њеш 1, И. Ђо­кић 1, М. Ми­тро­вић 1, М. Ра­дој­чић, Ј. Ву­ко­вић, А. Рад­ма­но­вић, Н. Лап­че­вић. Пи­рот­ске ру­ко­ме­та­ши­це за­бе­ ле­жи­ле су још јед­ну ру­тин­ску по­бе­ ду. Оне су, про­шле не­де­ље, на до­ма­ ћем те­ре­ну, без ика­квих про­бле­ма са­вла­да­ле мла­ду и не­ис­ку­сну еки­пу ЖОРК Ко­па­о­ник из Бру­са убе­дљи­вим ре­зул­та­том 38:19. Пи­ро­ћан­ке се и да­ ље на­ла­зе на пр­вом ме­сту на та­бе­ли Дру­ге ли­ге - гру­па Југ, са 27 осво­је­них бо­до­ва као је­ди­на не­по­ра­же­на еки­ па у овом ран­гу так­ми­че­ња. Овог пу­ та тре­нер Са­ша Пан­чић дао је при­ли­ку мла­дим игра­чи­ца­ма да по­ка­жу сво­ју игру пред до­ма­ћим на­ви­ја­чи­ма. Оно што охра­бру­је је­сте и по­вра­так Ан­дре­ је Ве­љев на те­рен по­сле ско­ро го­ди­ну да­на, од ка­да је за­до­би­ла по­вре­ду ко­

И даље без пораза

ле­на. Нај­е­фи­ка­сни­ја у ти­му Пи­ро­ћан­ ки би­ла је Са­ња Цвет­ко­вић ко­ја је чак 11 пу­та тре­сла мре­жу про­тив­ни­ца. Та­ ко­ђе, сво­је уме­ће по­ка­за­ла је и гол­ ман ЖРК Пи­рот, Ана То­лић, са 20 за­ бе­ле­же­них од­бра­на. На­кон су­сре­та, Алек­сан­дра Пе­шић из­ја­ви­ла је за Пи­рот­ске но­ви­не да је њен тим ла­ко за­бе­ле­жио још јед­ну по­бе­ду.

– Ни­ка­ко не пот­це­њу­јем про­тив­ ни­ка, али је чи­ње­ни­ца да смо ову по­ бе­ду ис­ко­ри­сти­ле да уве­жба­мо не­ ке ак­ци­је пре утак­ми­це са еки­пом Ра­шке. То ће би­ти те­шка утак­ми­ца, поготовo што игра­мо на го­сту­ју­ћем те­ре­ну. Што се пр­вен­ства ти­че, ми се на­да­мо да не­ће би­ти про­бле­ма и да ће­мо за­слу­же­но би­ти на вр­ху та­бе­ле – ис­та­кла је Пе­ши­ће­ва.

Тре­нер Са­ша Пан­чић и по­ред сјај­ног ре­зул­та­та ни­је био за­до­во­љан игром сво­јих ру­ко­ме­та­ши­ца.

– У дру­гом по­лу­вре­ме­ну на­ша игра је би­ла ја­ко ло­ша. У пр­вом по­лу­ вре­ме­ну при­ми­ли смо са­мо пет го­ло­ ва, а у дру­гом још 14. Ма­да, то је јед­ но са­мо­за­до­вољ­ство ко­је се код њих ја­вља, јер оне већ ве­ру­ју да су еки­па ко­ја мо­же да игра ква­ли­тет­но и на ви­ со­ком ни­воу. Ра­де свој по­сао мак­си­ мал­но и про­фе­си­о­нал­но и то је за по­ хва­лу – ре­као је Па­нчић. У сле­де­ћем ко­лу, ко­је је на про­гра­ му овог ви­кен­да, пи­рот­ске ру­ко­ме­та­ ши­це пу­ту­ју на мег­дан еки­пи Ра­шке ко­ја се тре­нут­но на­ла­зи на 5. ме­сту на та­бе­ли, са 17 осво­је­них бо­до­ва. М. Ви­да­но­вић

КК Пирот остао у трци за титулу слављем у Нишу

До победе седам секунди пре краја

КК Ниш – КК Пи­рот 82:83 (44:13, 16:20, 19:21, 23:29), Пр­ва Срп­ска ли­ га - гру­па Ис­ток, 24. ко­ло, не­де­ља 1. април, Ниш. КК Пи­рот: Н. Фи­ли­по­вић 26, То­до­ ро­вић 15, Сто­ја­но­вић 11, Ста­ни­са­вље­ вић 9, Фи­ли­по­вић 8, Ра­до­ва­но­вић 5, Дуј­ко­вић 4, Кр­стић 3, То­мић 2, Мла­де­ но­вић, Ни­ко­лић, Д. Ђор­ђе­вић. КК Ниш: Лу­ко­вић 23, Пен­дић 19, Кр­стић 11, Па­ви­ће­вић 9, Ко­ва­че­вић 9, Жив­ко­вић 7, Трич­ко­вић 2, Трај­ко­вић 2, Се­ку­ло­вић, Си­мо­но­вић, Ни­ко­лић. Ко­шар­ка­ши Пи­ро­та ус­пе­ли су про­те­ клог ви­кен­да да оси­гу­ра­ју још јед­ну по­ бе­ду у пр­вен­ству Пр­ве срп­ске ли­ге - гру­ па Ис­ток и у не­из­ве­сном су­сре­ту и пра­вој дер­би утак­ми­ци са­вла­да­ју еки­пу Ни­ша ре­зул­та­том 82:83. Овом по­бе­дом Пи­ро­ ћан­ци су ус­пе­ли да се из­бо­ре и оста­ну у тр­ци за пр­во ме­сто на та­бе­ли, на­рав­но под усло­вом да Мо­ра­ва из Вла­ди­чи­ног Ха­на ко­ја се тре­нут­но на­ла­зи на пр­вом ме­сту на та­бе­ли са бо­дом ви­ше, на­пра­

ви пре­ко по­треб­ни „кикс” у на­ред­на два ко­ла. Ина­че, у су­сре­ту са Ни­шли­ја­ ма ни­је би­ло ла­ко ко­шар­ка­ши­ма Пи­ро­ та да се из­бо­ре са агре­сив­ном од­бра­ном до­ма­ћег ти­ма, ко­ји је пре­ко из­у­зет­но ефи­ка­сних Лу­ко­ви­ћа и Пен­ди­ћа имао кон­стант­ну пред­ност до са­мог кра­ја. По­ бе­ду Пи­ро­ћан­ци­ма, али и пр­во вођ­ство на утак­ми­ци, до­нео је, са­мо 7 се­кун­ди пре кра­ја, по­гот­ком за два по­е­на Жељ­ко Ста­ни­са­вље­вић. У остат­ку утак­ми­це Ни­ шли­је су по­ку­ша­ле да уз­вра­те, али је и тај очај­нич­ки шут спре­чио рам­пом нај­а­гил­ ни­ји играч го­сти­ју Ни­ко­ла Фи­ли­по­вић. Тре­нер Мар­ко Спа­сић ис­та­као је да се ње­гов тим ни­је нај­бо­ље сна­шао ка­да

Скуп­шти­на КК Пи­рот КК Пи­рот оба­ве­шта­ва све чла­ но­ве да ће се ре­дов­на сед­ни­ца Скуп­шти­не клу­ба одр­жа­ти у пе­так, 6. апри­ла 2012. го­ди­не у ОШ „Све­ти Са­ва” у са­ли Ме­ди­ја­те­ке, са по­чет­ ком у 19 ча­со­ва.

је у пи­та­њу агре­сив­на од­бра­на Ни­шли­ја.

– По­ред ја­ке од­бра­не има­ли смо и ве­ли­ки број про­ма­ша­ја за два и три по­ е­на. Ме­ђу­тим, у ре­зул­тат­ској клац­ка­ ли­ци пре­су­дио је кош Ста­ни­са­вље­ви­ћа и ус­пе­ли смо да за­бе­ле­жи­мо још јед­ну по­бе­ду у пр­вен­ству – ре­као је Спа­сић. У сле­де­ћем ко­лу Пи­ро­ћан­ци на до­ма­ћем те­ре­ну до­че­ку­ју еки­пу Ја­ бла­ни­це из Ме­две­ђе ко­ја се тре­нут­ но на­ла­зи на тре­ћем ме­сту на та­бе­ли. Ова утак­ми­ца игра се у су­бо­ту од 18 ча­со­ва у Спорт­ској дво­ра­ни Кеј. М. Ви­да­но­вић

СПОРТ

Број 144, 6. април 2012.

КМФ Пи­рот убе­дљи­вом по­бе­дом за­чи­нио осва­ја­ње пр­вен­ства

Уз ти­ту­лу и го­ле­а­да, за ви­кенд у Новом Пазару

КМФ Пи­рот-КМФ Ака­де­мац 14:2 (6:2), Дру­га фут­сал ли­га, гру­па Ис­ток, 22. ко­ло, су­бо­та, 31. март, Пи­рот, Спорт­ ска ха­ла Кеј, гле­да­ла­ца: 600. КМФ Пи­рот: Сто­јић, Јон­чић 1, Стан­ко­ вић Н. 2, По­тић 2, Стан­ко­вић Д. 2, Ма­нић 1, Пен­чић 3, Игић, Сто­јиљ­ко­вић 1, Ри­стић 2. КМФ Ака­де­мац: Сто­ја­но­вић М., Сте­ва­но­вић В., Сто­ја­но­вић Б., Ми­тро­вић, Сте­ва­но­вић Б, Шиљ­ко­вић 2. Еки­па Пи­ро­та у ма­лом фуд­ба­лу убе­ дљи­вом по­бе­дом у по­след­њем ко­лу у утак­ми­ци без ре­зул­тат­ског зна­ча­ја, над еки­пом Ака­дем­ца ре­зул­та­том 14:2, на нај­бо­љи на­чин про­сла­ви­ла је осва­ја­ње ти­ту­ле пр­ва­ка Дру­ге фут­сал ли­ге, гру­па Ис­ток и још јед­ном по­ка­за­ла да је за­слу­ же­но на тро­ну. Љу­би­те­љи ма­лог фуд­ба­ ла ко­ји су про­шле су­бо­те ис­пу­ни­ли ха­лу Кеј има­ли су при­ли­ке да ви­де ду­ел два не­рав­но­прав­на про­тив­ни­ка, игру мач­ ке и ми­ша, а у ли­сту стре­ла­ца за Пи­ро­

15 Окру­жна ли­га Ре­зул­та­ти 13. ко­ла: Та­на­ско Ра­ јић-Вла­ди­мир Дур­ко­вић 10:1, Мла­ дост П.Р.-Лу­жни­ца 0:2, Те­мац-Пр­че­ вац 1:1, На­пре­дак-Је­дин­ство Б.П. 1:2, Дра­гош:Гњи­лан 2:3, Је­дин­ство П.-за­ дру­гар 8:0 Па­ро­ви 14. ко­ла: Вла­ди­мир Дур­ко­вић-Је­дин­ство П., За­дру­гарДра­гош, Гњи­лан-На­пре­дак, Је­дин­ ство Б.П.-Те­мац, Пр­че­вац-Мла­дост П.Р., Лу­жни­ца-Та­на­ско Ра­јић Б.Н.

Атле­ти­ча­ри на Бал­ка­ни­ја­ди

ћан­це упи­са­ли су се Пен­чић са 3 по­го­т­ка, два пу­та би­ли су пре­ци­зни Дра­ган и Ни­ ко­ла Стан­ко­вић, Ри­стић и По­тић, док су мре­жу про­тив­ни­ка по јед­ном за­тре­сли Јон­чић, Сто­иљ­ко­вић и Ма­нић. У Бе­о­гра­ду је у по­не­де­љак одр­жан жреб ба­ра­жа за по­пу­ну Пр­ве фут­сал ли­ге. Фор­ми­ра­на је ми­ни ли­га у ко­јој ће по­ред

пи­рот­ског клу­ба на­сту­па­ти Но­ви Па­зар, Зе­мун и Бе­чеј. Пр­ве две пр­во­пла­си­ра­не еки­пе пла­си­ра­ће се у ви­ши ранг так­ми­ че­ња. КМФ Пи­рот пр­ви, од шест ме­че­ва ба­ра­жа игра овог ви­кен­да у Но­вом Па­за­ ру. Тре­нер Ми­лан То­шић оче­ку­је да се са го­сто­ва­ња вра­те ба­рем са бо­дом. Б.Н.

Рад­нич­ки без бо­до­ва про­тив ли­де­ра

Оче­ки­ван по­раз бе­лих у Сви­лајн­цу

Дво­је мла­дих пи­рот­ских атле­ти­ ча­ра, чла­но­ва Атлет­ског клу­ба „Пи­ рот”, Да­ни­ца Го­гов и Ни­ко­ла Ли­лић, бра­ни­ће бо­је ју­ни­ор­ске ре­пре­зен­ та­ци­је Ср­би­ја на Бал­ка­ни­ја­ди ко­ја у су­бо­ту 7. апри­ла по­чи­ње у глав­ном гра­ду Ру­му­ни­је, Бу­ку­ре­шту. Ово дво­ је атле­ти­ча­ра из­бо­ри­ло се за ме­сто у ре­пре­зен­та­ци­ји до­брим ре­зул­та­ти­ ма ко­је су про­те­клог ви­кен­да по­сти­ гли на так­ми­че­њу у гра­ду Дуб­ни­ца у Сло­вач­кој. Б.Н.

Рад­нич­ки Сви­лај­нац – Рад­нич­ ки Пи­рот 2:0 (0:0), Срп­ска ли­га, гру­па Ис­ток, 18. ко­ло, су­бо­та 31. март, Сви­лај­ нац, ста­ди­он: Бо­ји­ште, су­ди­ја: Ми­ло­је Ми­ли­ће­вић (Про­ку­пље). Рад­нич­ки Сви­лај­нац: Ра­да­ча, Гој­ ко­вић, Ви­да­но­вић, Ђо­кић, Ни­ко­лић, Јо­ вић, Бла­го­је­вић, Ђо­кић, Сто­ја­но­вић М., Ра­до­је­вић, Сто­ја­но­вић С. Рад­нич­ки Пи­рот: Ли­лић, Ста­но­је­ вић, Ко­стић, То­до­ро­вић, Ни­ко­лић, Ћи­ рић, Пе­тро­вић, То­лић, Ми­тић, Ме­дић, Ву­ко­брат. Иако на­ви­ја­чи Рад­нич­ког ни­с у га­ ји­ли ве­ли­ке на­де у осва­ја­ње бо­до­ва у Сви­лајн­цу, Пи­ро­ћан­ци су у пр­вом по­ лу­вре­ме­ну пру­жи­ли сна­жан до­ма­ћи­ну и про­пу­с ти­ли не­ко­ли­ко из­глед­них при­ ли­ка за по­го­дак. По раз­во­ју до­га­ђа­ја на те­ре­ну у пр­вом де­лу игре ни­је се мо­гло за­к љу­чи­ти ко­ја еки­па је на че­лу, а ко­ ја на је­да­на­е­с том ме­с ту на та­бе­ли. Ка­ да се код Пи­ро­ћа­на­ца про­бу­ди­ла на­да да ће се са бо­до­ви­ма вра­ти­ти из Сви­ лајн­ца, на са­мом по­чет­к у дру­гог по­ лу­вре­ме­на за­хва­љу­ју­ћи кар­ди­нал­ним

Даница Гогов

гре­шка­ма од­бра­не при­ми­ли су два по­ гот­ка за три ми­ну­та и већ та­да је по­ бед­ник био од­лу­чен. Еки­пу Рад­нич­ког са клу­пе на овом су­сре­т у пред­во­дио је тре­нер мла­ђих ка­те­го­ри­ја, Пре­драг То­ шић. ФК Рад­нич­ки ко­ји је на­кон овог по­ра­за за­др­жао 18. ме­с то на та­бе­ли са исто то­ли­ко бо­до­ва су­тра оче­к у­је те­ шко го­с то­ва­ње тре­ће­пла­си­ра­ној Жи­ то­ра­ђи. На том ме­чу „бе­ле” ће пред­во­ ди­ти но­ви тре­нер, бив­ши ма­ке­дон­ски ин­тер­на­ци­о­на­лац и фуд­ба­лер Пар­ти­за­ на Ми­лан Сто­ја­но­ски. Сто­ја­но­ски по­се­ду­је УЕФА, а оче­ку­ је се да уско­ро до­би­је и про­фи ли­цен­цу. Б.Н.

ОМЛАДИНСКЕ

16

Број 144, 6. април 2012.

Уче­ни­ци из Ру­си­је и Фран­цу­ске у по­се­ти Пи­ро­ту

Дру­жи­ли се, учи­ли је­зик и размењивали искуства Уче­ни­ци и про­фе­со­ри сред­ње шко­ ле Ма­си­он из Клер­мон Фе­ра­на, као и го­ сти из шко­ле „644” из Санкт Пе­тер­бур­га у су­бо­ту 31. мар­та до­пу­то­ва­ли су у Пи­ рот у по­се­ту Гим­на­зи­ји, а ис­пред шко­ ле до­че­ка­ли су их ди­рек­тор­ка Дра­ги­ца Ни­ко­лић са ти­мом за ме­ђу­на­род­ну са­ рад­њу и уче­ни­ци­ма. Фран­цу­зи су по де­ се­ти пут го­сти пи­рот­ске Гим­на­зи­је, а са­ рад­ња са ру­ском шко­лом „644” из Санкт Пе­тер­бур­га тра­је две и по го­ди­не. У не­де­љу, 1. апри­ла, го­сти, са пред­ став­ни­ци­ма шко­ле, Оп­шти­не и Ти­гра ишли су на за­јед­нич­ки из­лет. Дан ка­ сни­је био је ор­га­ни­зо­ван све­ча­ни при­ јем у шко­ли за све го­сте, ко­ме су при­ су­ство­ва­ли Ам­ба­са­дор Фран­цу­ске у Ср­би­ји, Фран­соа-Гза­ви­је Де­нио, пред­ сед­ник оп­шти­не Пи­рот, Вла­дан Ва­сић, на­чел­ник Пи­рот­ског управ­ног окру­га, Го­ран Ста­ме­но­вић, и ди­рек­тор ка­дров­ ске слу­жбе Кор­по­ра­ци­ја „Ти­гар а.д.”, Ми­ли­во­је Ни­ко­лић.

– Ово су на­ши парт­не­ри, на­ша по­др­ шка, на­ши са­рад­ни­ци свих ових го­ди­на у ве­о­ма ва­жном по­слу – обра­зо­ва­њу и уче­њу. Они нас по­др­жа­ва­ју, они нам по­ ма­жу, по­себ­но у одр­жа­ва­њу и раз­ви­ја­њу ове ду­го­го­ди­шње ме­ђу­на­род­не са­рад­ње – ре­кла је на при­је­му Ни­ко­ли­ће­ва. Пре­ма ре­чи­ма ам­ба­са­до­ра Фран­ цу­ске, дру­же­ње ђа­ка две шко­ле из Ср­

ЋОШАК ЗА ЋОШКАСТЕ

Знате ли с ким сам се враћала кући?! Пи­ше: Катарина Видојковић Гимназија Пирот, II-5 Пе­так. По­сле ду­ге школ­ске не­де­ље. Пр­ва сме­на. Као и обич­но, два са­та уста­ јем. Још са­мо ми­нут. Ба­цам по­глед на сат – 07.45. Пет про­пу­ште­них по­зи­ва. Не­ко­ ли­ко по­ру­ка. Бра­во. Бу­квал­но иска­чем из кре­ве­та. Ве­зу­јем ко­су, на­вла­чим пр­ве фар­мер­ке, ма­ји­ца и спрем­на сам. Ма­ло је хлад­но за јед­но про­лећ­но ју­тро. Мо­же и не­ка та­ња јак­ни­ца. Е, сад сам спрем­на. Тр­че­ћим ко­ра­ком сти­жем у шко­лу. О да, по­при­лич­но ка­сним. 08.15. Блок на­ста­

би­је и Фран­цу­ске нај­бо­љи је при­мер са­рад­ње две зе­мље. Пре­за­до­во­љан сам да је у пи­рот­ској Гим­на­зи­ји отво­ре­но ви­ше­је­зич­но оде­ ље­ње у ко­ме ђа­ци и на фран­цу­ском мо­ гу да пра­те на­ста­ву. У Ср­би­ји већ има­мо 6 слич­них при­ме­ра. У Пи­ро­ту мо­же­мо да ви­ди­мо да је гло­ба­ли­за­ци­ја при­ме­ њи­ва – ре­као је Де­нио. Истог да­на одр­жа­на је пре­зен­та­ци­ ја оп­шти­не Пи­рот, а у ве­чер­њим ча­со­ ви­ма и де­ба­та на ен­гле­ском је­зи­ку ко­ ју је ре­а­ли­зо­ва­ла про­фе­сор­ка ен­гле­ског је­зи­ка у Гим­на­зи­ји, Ни­на Мар­ти­но­вић. У уто­рак, 3. апри­ла го­сти су об­и­шли ма­ на­стир „По­га­но­во”, а про­грам за тај дан је за­вр­шен при­ка­зи­ва­њем фил­ма „Где цве­та ли­мун жут”, за уче­ни­ке из Фран­ цу­ске. Сле­де­ћег да­на, у сре­ду, 4. апри­ ла го­сти из Фран­цу­ске и Ру­си­је об­и­шли су фа­бри­ку Ти­гар. Одр­жа­на је при­ред­ ба за уче­ни­ке и њи­хо­ве го­сте. Су­тра­дан у са­ли До­ма Вој­ске одр­жа­на је цен­трал­ на ма­ни­фе­ста­ци­ја „Ла­ђа при­ја­тељ­ства”, а за­тим и жур­ка за ученике у со­ко­ла­ни Гим­на­зи­је. Да­нас је по­след­њи дан пред по­вра­так го­сти­ју у сво­је зе­мље. Да­нас ће го­сти из Фран­цу­ске и Ру­си­је ићи ће у оби­ла­зак Ни­ша, а у ве­чер­њим ча­со­ви­ма одр­жа­ће се Игре без гра­ни­ца. Су­тра у 10 ча­со­ва, ис­пред Гим­на­зи­је Пи­рот, уче­ни­ ци и про­фе­со­ри ис­пра­ти­ће сво­је го­сте.

– За нас про­фе­со­ре и на­ше ђа­ке ово је от­кри­ва­ње јед­не но­ве кул­ту­ре и но­ве зе­мље. Упо­зна­је­мо нов на­чин жи­во­та и та­ко се при­бли­жа­ва­мо јед­ној дру­га­чи­јој кул­ту­ри и скла­па­мо при­ја­тељ­ства. Ме­ ни се ве­о­ма сви­ђа Пи­рот, ма­ли је град и ско­ро сви љу­ди се ме­ђу­соб­но по­зна­ ју. На­ши уче­ни­ци су ве­о­ма за­до­вољ­ни бо­рав­ком у Пи­ро­ту, на­чи­ном ка­ко су их њи­хо­ви до­ма­ћи­ни при­ми­ли. Из­не­на­ђе­ ни су, ка­жу, да су до­че­ка­ни као кра­ље­ ви. Сви се тру­де и ула­жу мно­го на­по­ра да њи­хов бо­ра­вак бу­де што бо­љи и што успе­шни­ји – ка­же Ја­ел Пе­гар, по­моћ­ник ди­рек­то­ра фран­цу­ске шко­ле „Ма­си­он”.

– Ово је дру­ги до­ла­зак уче­ни­ка из Ру­

си­је у Пи­рот у окви­ру ме­ђу­на­род­не са­рад­ ње са ру­ском шко­лом „644” у Санкт Пе­тер­ бур­гу. Про­је­кат је млад, али се оче­ку­је да ће се раз­ви­ти. Уче­ни­ци се увек ја­ко до­бро спри­ја­те­ље, и то је нај­ва­жни­је у овој са­ рад­њи, јер без њи­хо­вог при­ја­тељ­ства све оста­ло не вре­ди. Др­же се ча­со­ви, пу­но је ак­тив­но­сти, сви смо за­у­зе­ти и пу­но се ра­ ди. Па­ра­лел­но се др­же ча­со­ви за Фран­цу­зе и Ру­се. Ве­о­ма је ин­те­ре­сант­но уче­ње је­зи­ ка, ко­је се раз­ли­ку­је од оног уче­ња на ча­ со­ви­ма – ре­кла је Ма­ри­на Ва­цић, про­фе­ сор­ка ру­ског је­зи­ка у Гим­на­зи­ји.

ва. Ин­фор­ма­ти­ка. А у мо­јој тор­би све­ске за че­твр­так. Шта ће ми се још до­го­ди­ти? „Из­ви­ни­те, што ка­сним...” Стан­дард­на про­це­ду­ра. Ма­да, ми­сли­ла сам да ми се то не мо­же де­си­ти. Али ето де­си­ло се и ме­ни. Кре­ћем ка свом ме­сту. А он­да чу­ јем: „Где си ти? Знаш ко­ли­ко смо те че­ка­ ли? А где ти је мо­бил­ни?” и та­ко у не­до­ глед. Мр­зи ме да об­ја­шња­вам. Ка­сни­је ћу. Бр­зо се укљу­чу­јем у то што се ра­ди на ча­су. Ло­кал­на мре­жа, веб сер­вер, по­ де­ша­ва­ње пор­то­ва. Схва­ти­ла сам. О не. Спа­зи­ла сам на­мр­го­ђе­ни из­раз ли­ца дру­га. За­бо­ра­ви­ла сам да му по­не­сем књи­гу из хе­ми­је. Ми­слим да је за­бо­ра­ вљам већ це­лу не­де­љу. ОК. У по­не­де­ љак ћу си­гур­но да је по­не­сем. „Ех, опа­ сно ово вре­ме ути­че на те­бе. Ни­сам баш нај­бо­ље раз­у­ме­ла. А шта је пи­сац овим хтео да ка­же?” пи­там збу­ње­но. „Про­лећ­ на гро­зни­ца” и сме­шак. Има и он сво­је мо­мен­те. Не обра­ћам па­жњу. Али, ни­ сам је­ди­на ко­ја је то чу­ла. Ко на све мо­ра

да има не­ки ко­мен­тар? Ни­је те­шко по­ го­ди­ти – мо­ја лу­да, нај­лу­ђа дру­га­ри­ца. Иде­а­лан пе­ри­од за за­љу­бљи­ва­ње. Све не­ко але­го­рич­но зна­че­ње. Је л’ ово час срп­ског је­зи­ка? Про­фе­сор нас по­гле­дом опо­ми­ње. Сла­жем се с њим овог пу­та. Ствар­но мно­о­о­го при­ча­ју. Још три ми­ ну­та до зво­на. Мо­гли би и не­ки ми­нут да скра­те. Зво­ни у се­кун­ду. Из­ла­зим на­по­ ље. По­што сам схва­ти­ла да имам да­нас и тест из ин­фор­ма­ти­ке и да ми је бо­ље да сам не­што за­пам­ти­ла на ча­су, по­ред оне бе­за­зле­не при­че, тра­жим књи­гу. И та­ко у не­ком свом све­ту, не гле­дам ни где идем. На­ле­тим на „по­го­ди ко­га”. Зар ова­ко? И где баш на ње­га? По­ред збу­ ње­ног осме­ха, за­по­чи­њем при­чу. На­по­ кон схва­там где сам, у ства­ри, ја кре­ну­ ла. Пи­там ле­по за књи­гу, али не­ма ни он. Био је фин, па је од­лу­чио да ми об­ја­сни то што је ме­не мр­зе­ло да про­чи­там. „Па­ жљи­во” слу­шам и ствар­но сам све раз­ у­ме­ла. Све ми је би­ло ја­сно док ни­сам

до­шла на час и ви­де­ла пи­та­ња. Ми­слим да је дру­га гру­па би­ла лак­ша. По­што сам не­што ис­пи­са­ла, па­ку­јем се и из­ла­зим са ча­са. Свра­ћам на ка­фу и схва­там да је да­нас пе­так. Са­вр­ше­но. Се­ти­ла сам се, па ту је и Шко­ла­ри­ја­да мо­је шко­ле. Мо­ гла бих и на то да ба­цим по­глед. Пра­ва гу­жва. И ов­де сам за­ка­сни­ла, та­ко да сам мо­ра­ла да сто­јим. Ооо. Де­фи­ни­тив­ но сам на ле­ву но­г у уста­ла. По­што сам по­гле­дом пре­тра­жи­ла це­лу са­лу ухва­ ти­ла сам до­бро по­зна­ти по­глед не­да­ ле­ко од ме­не. И он је ста­јао. Бар ни­сам је­ди­на ко­ја је да­нас не­где за­ка­сни­ла. Хммм, за­пам­ти­ла сам ве­ћи део пред­ ста­ве, иако је мој по­глед ви­ше био ле­ во, а не пра­во од ме­не. Би­ло је не­ких пле­сних та­ча­ка, чу­ве­на увод­на тач­ка гим­на­зи­ја­ла­ца оду­ше­ви­ла је жен­ску пу­бли­к у, а крај­ња тач­ка гим­на­зи­јал­ки оду­ше­ви­ла му­шку пу­бли­к у. А из­ме­ђу та­ча­ка је би­ло не­ких ре­че­ни­ца. И зна­те ли с ким сам се вра­ћа­ла ку­ћи?

Заједничка фотографија испред манастира Поганово

Ти­ја­на Ми­тић III-1, Гим­на­зи­ја Пи­рот

Број 144, 6. април 2012.

ТВ Пи Ка­нал

МАРКЕТИНГ

Вам от­кри­ва но­во вре­ме за ужи­ва­ње и са­зна­ва­ње уз ода­бра­не еми­си­је Пра­во вре­ме: 23:10 Еми­си­је: По­не­де­љак: „Ноге на путу“ Уто­рак: „Чувени атентати“ Среда: „Стари занати“ Петак: „Слике у оку“ Не­де­ља: „Под сја­јем зве­зда“ До­бар дан вам же­ли­мо уз „ДАН“ До­бро ју­тро уз „Бо­је гра­да“

17

ОГЛАСИ / ЧИТУЉЕ

18

Број 144, 6. април 2012.

МА ЈСТОРСКА ПОСЛА

ЕЛЕК­ТРО­ДИ­СТРИ­БУ­ЦИ­ЈА ПИ­РОТ

Ми­лош Пе­тро­вић, про­фе­си­о­нал­не услу­ге те­ра­пиј­ске, спорт­ске, ре­лакс, ан­ти­це­ лу­лит ма­са­же. Феј­сбук про­фил: „Те­ра­пиј­ска ма­са­жа”. Моб: 062/1000-745

ОБА­В Е­Ш ТЕ­Њ А

Из­ра­да и пре­мо­та­ва­ње тран­сфор­ма­то­ра, апа­ра­та за за­ва­ри­ва­ње и CO2 апа­ ра­та. Из­ра­да и и сер­вис стар­тер пу­ња­ча и пункт апа­ра­та. Ду­го­го­ди­шње ис­ку­ство, вр­хун­ски ква­ли­тет. Ра­де Бо­са­нац. Тел. 064/22-47-325, Ми­лан 063/124-99-15.

Aдаптација старих и израда нових купатила, све врсте водоинсталатерских интервенција. Драган - Гаги 062/8241-790 От­кла­ња­ње свих вр­ста ква­ро­ва на во­до­вод­ним ин­ста­ла­ци­ја­ма и из­ра­да но­ вих уз ду­го­го­ди­шње ис­ку­ство. Дра­ги­ша Пе­шић (Во­де­ни) 061/29-27-433

Елек­тро­ди­стри­бу­ци­ја Пи­рот за­хва­љу­је се на ре­дов­ном из­ми­ри­ва­њу уго­вор­них оба­ве­за. Мо­ли­мо куп­це са ду­гом да из­ми­ре сво­ју оба­ве­зу по ОПО­МЕ­НИ ко­ју су при­ми­ ли. Куп­ци­ма са ве­ћим из­но­сом ду­га ЕПС јед­ном го­ди­шње ну­ди мо­гућ­ност из­ми­ре­ња ду­га пу­тем ван­суд­ског по­рав­на­ња чак и до 9 ме­сеч­них ра­та. Та­ко­ђе, ЕД Пи­рот по­зи­ва куп­це вла­сни­ке ви­кен­ди­ца да ће вр­ши­ти об­у­ста­ву ис­по­ ру­ке елек­трич­не енер­ги­је куп­ци­ма ко­ји до да­ту­ма до­спе­ћа не­ма­ју ДО­СТА­ВЉЕ­НА СТА­ ЊА као и ду­го­ва­ње у ви­кенд на­се­љи­ма. ЕД Пи­рот не­ће сно­си­ти ште­ту због об­у­ста­ве. А у пе­ри­о­ду од 01-12. у ме­се­цу ЕД Пи­рот вр­ши­ће ОЧИ­ТА­ВА­ЊЕ за утро­ше­ну елек­ трич­ну енер­ги­ју у свим ка­те­го­ри­ја­ма по­тро­шње у гра­ду и се­ли­ма. Мо­ли­мо куп­це да омо­гу­ће до­ступ­ност до бро­ји­ла на­шим чи­та­чи­ма ка­ко би сма­њи­ли мо­гу­ће при­мед­бе или У ЗА­КОН­СКОМ РО­КУ са­ми до­ста­ве ста­ња. Отво­рен је по­се­бан те­ле­фон­ски број 010313-816 за при­јем ста­ња и при­мед­би ко­је се од­но­се на све по­дат­ке у об­ра­чу­ну.

РЕГИСТРОВАЊЕ КОРИСНИКА ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ ПД ЈУГОИСТОК

Капелино ЈЕША • Погребна услуга уз најјефтинију погребну опрему • Бесплатан превоз • Бесплатне плакате • Све врсте аранжмана од вештачког и природног цвећа • Услуга кетеринга

Ул. Николе Пашића 13 (преко пута Муне точкара) 010/326-495 064/159-11-67

У уторак, 10. априла 2012. године навршава се 40 дана од смрти нашег оца и брата

oд 28.3.2012 год. активирана НОВА ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПД Југоисток на веб адреси: www.jugoistok.com i www.jugoistok.rs I УСЛОВИ ЗА РЕГИСТРОВАЊЕ КОРИСНИКА 1. ПОДНЕТИ ЗАХТЕВ за регистрацију 2. Подносилац је РЕГИСТРОВАН КАО КУПАЦ ел.енергије, 3. Подносилац је закључио УГОВОР О ПРОДАЈИ ел.енергије. Корисник се не може регистровати за мерна места заједничке потрошње. Обрасци су доступни на шалтеру електродистрибуције и на интернет презентацији ПД Југоисток. Ваша Електродистрибуција

У суботу, 7. априла 2012. године у 11 сати на Новом пазарском гробљу даваћемо годишњи помен нашем драгом

Миодрага Бошњаковића Дана, 5.4.2012. године на Новом пазарском гробљу је одржан четрдесетодневни парастос нашем драгом

Обавештавамо рођаке и пријатеље да је наш драги

Никола Цолић Данчету Минчићу Ожалошћени: супруга Душанка, син Душан, ћерка Александра, мајка Лепосава, отац Александар и сестра Надица са децом

из Сукова Преминуо 24.3.2012. а сахрањен 25.3. на сеоском гробљу у Сукову. Ожалошћени: супруга Марија, син Новица, ћерка Радмила, снаха Гордана, унучад, праунучад и остала родбина

Богомиру Митровићу Твоји најмилији

ФЕ ЉТО Н

Број 144, 6. април 2012. ФЕЉТОН

19

Ака­дем­ски уметници из Пи­ро­та (2)

При­пре­ми­ла: Рад­ми­ла Влат­ко­вић, исто­ри­чар умет­но­сти

Вр­сни цр­тач и пор­тре­ти­ста Сло­бо­дан Со­ти­ров Ака­дем­ски сли­кар Сло­бо­дан Со­ти­ ров ро­ђен је у Пи­ро­ту 22. ја­ну­а­ра 1926. го­ди­не. Де­тињ­ство је про­вео у Ди­ми­ тров­гра­ду, Гим­на­зи­ју је за­вр­шио у Пи­ ро­ту а Ака­де­ми­ју ли­ков­них умет­но­сти у Со­фи­ји, у кла­си про­фе­со­ра Или­је Пе­тро­ ва, 1951. го­ди­не. Два се­ме­стра сту­ди­рао је на бе­о­град­ској ака­де­ми­ји у кла­си про­ фе­со­ра К. Хак­ма­на, за­тим Ђ. Ан­дре­је­ви­ ћа Ку­на и И. Та­ба­ко­ви­ћа. Са­мо­стал­но из­ла­же од 1947. го­ди­не а ме­ђу зна­чај­ни­ јим из­ло­жба­ма су оне у Пи­ро­ту, Ни­шу, Бе­о­гра­ду, Ри­му, На­пу­љу, То­ки­ју, Швед­ ској, и Швај­цар­ској. Као члан УЛУС-а из­ ла­же на свим ко­лек­тив­ним из­ло­жба­ма, Ок­то­бар­ским са­ло­ни­ма, Три­је­на­ли­ма ли­ков­них умет­ни­ка, и зна­чај­ним из­ло­ жба­ма у зе­мљи и ино­стран­ству. Осим мр­твих при­ро­да, на­сли­као је пре­ко 800 пор­тре­та ко­ји се на­ла­зе у Бе­ог­ ра­ду, Ита­ ли­ји, Швај­цар­ској, Не­мач­кој, Швед­ској, Ве­не­цу­е­ли, Аме­ри­ци... Ма­да од­ли­чан цр­тач, Со­ти­ров је од

са­мог по­чет­ка ис­по­љио из­ра­зи­ти сен­зи­ би­ли­тет за бо­је­не вред­но­сти, па се да­нас свр­ста­ва ме­ђу пред­став­ни­ке тзв. бе­о­ град­ске ко­ло­ри­стич­ке шко­ле. У сли­кар­ ском по­ступ­ку су­шти­ну про­бле­ма сво­ди на из­бор те­ма­ти­ке и из­бор тех­ни­ке из че­ га про­из­и­ла­зи ли­ков­ни са­др­жај сли­ке. Из­о­ста­вља­ју­ћи вре­ме шко­ло­ва­ња, сли­кар­ство Сло­бо­да­на Со­ти­ро­ва има­ло је три ја­сно из­дво­је­на раз­вој­на пе­ри­о­да: пе­ри­од из­ра­де пеј­за­жа, рад на ап­стракт­ ним ком­по­зи­ци­ја­ма и рад на мр­твим при­ро­да­ма. Пор­трет је она нит ко­ја про­ жи­ма и по­ве­зу­је по­је­ди­не пе­ри­о­де и чи­ ни ње­гов умет­нич­ки опус це­ло­ви­тим. У пеј­за­жи­ма сли­кар је че­сто ко­ри­ стио мо­ти­ве са Јер­ме, тра­га­ју­ћи за жи­ во­пи­сно­шћу мо­ти­ва до ње­го­вог раз­ ла­га­ња на по­је­ди­не де­та­ље. Ишао је од пре­ци­зног цр­те­жа по при­ро­ди пре­ ко асо­ци­ја­тив­ног до чи­сте ап­страк­ци­је „во­де­них цве­то­ва”. По­вра­так фи­гу­рал­ но­сти до­ка­зао је Со­ти­ро­ва као вр­сног

ЗАПИСИ ИЗ ЗАВИЧАЈА (126)

На­ка­рал ба­шта чер­ку на же­нид­бу да прд­не Та­тин кал­фа се угле­дал у ме­не, а ја сам још ђак. И за­про­си ме од ба­шту­ми, ме­не и не пи­ту­је. Бе­ше у рад­њу­ту ка­ да уле­зо и не знам за ка­кво је дошьл. А ба­шта ми ми од­ма ре­че: - Чер­ко, дој­ ди ов­де­ка да за­бри­шеш, под ма­ши­ну­ ту, чуч­ни и бри­ши. Ја кле­ко на ко­ле­на и по­че да за­бри­су­јем. И ка­да за­бри­ са, та­та ми ре­че: - Де, чер­ко, под­ва­ни мал­ко по­на­там под ма­ши­ну­ту, не­што има пр­ља­во. И ја све за­бри­са. И он ми по­сле ре­че: - Ај­де, са мал­ко пру­жи ру­ ку и по­ди кре­ве­тат и уба­во за­бри­ши. Ај­де, по­на­там, по­на­там, не­си ба­ба! И ја бри­са, бри­са, за­ви­ра се. И ка­ко од­ је­дам­пут пру­жи ру­ку скроз ис­под кре­ ве­тат, ти­ће пр­до. И ти­ће се оћу­та под кре­ве­тат, ни на­там ни на­вам. А кал­фа­ та, мом­че­то што ме тра­жи­ло, по­сме­ ши се и оно. И ба­шта ми ре­че: - Ви­де ли, мом­че; ка­ква мај­ћа, те­ква чер­ка! И кал­фа­та се на­љу­ти на та­ту, од­ма га на­ пу­шти што ме те­ка по­сме­шил. А бе­ше мло­го вре­дан, убав и па­ме­тан. И бе­ше до­бар мај­стор, црн у ли­це, цр­не очи. Те­ка на­пра­ви ба­шта ми, ако је мај­ћа ми пре­ди ме­не све за­бри­са­ла би­ла. И по­сле се кал­фа­та ви­ше не по­ја­ви, а ба­ шта ми је на сва­ко­га му­ште­ри­ју при­

чал ка­ко ме на­ка­рал да прд­нем, те­ка да по­сме­ши и ме­не и мом­че­то. (МЗ, 1945, Пи­рот)

Шо­љи­ца сас зај­тин Од­ма по ра­тат бе­ше го­ле­ма оску­да­ ци­ја и не­ма­шти­на за све. Мо­ја ком­ши­ка Ро­са Сал­вин­ска по­че­ла да спре­ма ручьк, па до­шла при ком­ши­ку Да­ни­цу да по­ зај­ми шо­љи­цу зај­тин, че њој вр­не кроз не­кол­ко дьна. И ка­да да њој вр­не, не­је има­ла до­вољ­но да наплни шо­љи­цу­ту до вьр не­го са­мо до по­ла. Би­ло њој мло­ го не­при­јат­но, па по­ку­ша­ла не­ка­ко да се оправ­да. И ка­да сти­гла до Да­ни­цу, ре­кла: „Убил ме бог. Ја се са­пле­то на пут и ра­си­ па ми се по­ла шо­љи­ца­та, па че ти са вр­ нем са­мо по­ла шо­љи­цу­ту! (Љ. Ни­ко­лић, 1935, Пи­рот)

На­ка­рал мај­ћу да ока Во­ја Пе­тро­вић Го­га, пар­тис­ћи ак­ ти­ви­ста од­ма по ра­тат, на­ка­ра мај­ћу да иде кроз се­ло и да ока: - У мо­ју се ку­ћу ви­ше не па­ли све­ча, и не ре­же ко­ лач, и не­ма да до­о­ди поп! Ока­ла јад­на, син у влас, те­ка тра­жил од њу. (Сло­бо­дан Јон­чић, 1944, Со­пот)

За­пи­сао и при­ре­дио: Дра­го­љуб Злат­ко­вић

цр­та­ча и пор­тре­ти­сту. Вра­тио се пред­ мет­ном сли­кар­ству, по­себ­но фа­зи хи­ пер­ре­а­ли­зма, али не кроз пеј­за­же већ кроз мр­тве при­ро­де, опус ко­ји и да­нас тра­је. Мо­ти­ве за ова­кву те­ма­ти­ку на­шао је у сво­јој нај­бли­жој око­ли­ни, у окви­ру про­сто­ра у ко­ме жи­ви. Кроз бо­ју и де­ли­ мич­но струк­ту­ру, он се тру­ди да за­бе­ле­ жи бо­гат­ство у фак­ту­ри раз­ли­чи­тих ма­ те­ри­ја­ла: пло­до­ва, жи­во­ти­ња, би­ља­ка, ке­ра­ми­ке или ме­та­ла. Као на плат­ни­ ма ста­рих Хо­лан­ђа­на, ње­го­ве теп­си­је све­тлу­ца­ју хлад­ном све­тло­шћу. Шљи­ ве су пре­кри­ве­не пла­ви­ча­стим бар­шу­ на­стим пра­хом, мр­тве ри­бе још зра­че ор­ган­ску ма­те­ри­ју. Ка­рак­те­ри­сти­чан је ве­о­ма пли­так про­стор у ко­ме су рас­по­ ре­ђе­ни пред­ме­ти, па вер­ти­кал­но по­ста­

вље­не по­вр­ши­не пред­ме­та де­лу­ју као да их по­сма­тра­мо из птич­је пер­спек­ти­ ве. Сли­кар­ски по­сту­пак је кла­си­чан, али сли­кар­ски је­зик са­вре­мен. Струк­ту­ра сли­ке Сло­бо­да­на Со­ти­ро­ва но­си нај­леп­ши спек­тар бо­ја у без­број ва­ ри­јан­ти, а са дис­тан­це ви­ди­мо три звуч­не бо­је у три ва­ле­ра. То је па­ле­та ко­ја не мо­же да се ими­ти­ра, то је му­зи­ка ко­ју ком­по­ну­ је са­мо Со­ти­ров. Уђе­мо ли оком у цен­тар сли­ке, ми, у ства­ри, ула­зи­мо у бес­пред­ мет­ни свет, где су раз­ра­ђе­ни за­ко­ни хар­ мо­ни­је и рав­но­те­же, где Со­ти­ров да­је бо­ји сим­бо­лич­не и звуч­не вред­но­сти. На кра­ју, го­то­во не­за­ви­сно од раз­вој­ них фа­за, Со­ти­ров је био и остао па­си­о­ни­ ра­ни пор­тре­ти­ста. Пор­трет је за ње­га био она та­јан­стве­на и нај­дра­жа ди­сци­пли­на, ко­ја ста­вља на про­бу ра­до­зна­лост, кон­ цеп­ци­ју и са­мо­по­у­зда­ње умет­ни­ка.У тре­ ну­ци­ма пу­ног на­дах­ну­ћа, он је чи­ни нам се, успе­вао да бу­де ви­ше од скром­ног хро­ни­ча­ра, што му обез­бе­ђу­је ле­по ме­ сто у пор­трет­ној умет­но­сти. Сли­ке Сло­бо­да­на Со­ти­ро­ва у Пи­ро­ту на­ла­зе се у при­вред­ним рад­ним ор­га­ ни­за­ци­јама „Ти­гар”, и „Пр­ви мај” и при­ ват­ним збир­ка­ма.

У сле­де­ћем бро­ју: ва­јар­ка Ву­ко­са­ва М. Ве­ли­ми­ро­вић

У ОКУ СВЕ­ТА

СВАЂА Ако пас иза­ђе кад мач­ка уђе, да­нас не­ће би­ти сва­ђе (ки­не­ска) Ко не­ма са ким да се сва­ђа, не­ка се оже­ни (не­мач­ка) Дво­је се сва­ђа, сто се ра­ду­ју (бу­гар­ска) Сва­ђа те не­ће учи­ни­ти пра­вим (ру­ска) Крај сва­ђе - ка­ја­ње (јер­мен­ска) Не­ма сва­ђе без же­не (ал­бан­ска) Ако се и сва­диш, не ре­ци по­след­ње (та­тар­ска) Не сва­ђај се са кро­ко­ди­лом у во­ди (ин­диј­ска) Сва­ђа из­ме­ђу род­би­не ди­ми али не го­ри (африч­ка - Бам­ба­ра) Ка­ра­ње до­бро не до­но­си (пи­рот­ска)

При­ре­дио: Д. Злат­ко­вић

РАДОСНИЦА Не­сва­ки­да­шњи по­ду­хват тро­ји­це пла­ни­на­ра аван­ту­ри­ста

Пре­шли гре­бен Ста­ре пла­ни­не на ски­ја­ма Иван На­стић из Ва­ље­ва и Бе­ог­ ра­ђа­ни Не­ма­ња Не­шко­вић и Мар­ко Ни­ко­лић за се­дам да­на у зим­ским усло­ви­ма пре­шли су го­то­во цео гре­бен Ста­ре пла­ни­ не у Ср­би­ји. На­и­ме, ова тро­ји­ца ис­ку­сних пла­ни­на­ра и аван­ту­ри­ста, на ски­ја­ма и са ран­че­ви­ма од пре­ко 30 ки­ло­гра­ма на ле­ђи­ма од 15. до 21. мар­та пре­шли су 105 ки­ло­ме­та­ра нај­ду­жег пла­нин­ског ма­си­ва у на­ шој зе­мљи, у окви­ру екс­пе­ди­ци­је „Три гре­бе­на Ср­би­ је”. Чла­но­ви „Екс­трим са­ми ти­ма” и „Вајлд Ср­би­је” пре ово­га „по­ро­би­ли” су гре­бен Су­ве пла­ни­не и Пе­ штер­ски гре­бен, да би нај­ду­жи и нај­зах­тев­ни­ји, али и нај­леп­ши – гре­бен Ста­ре пла­ни­не, оста­ви­ли за крај. Еки­па аван­ту­ри­ста кре­ну­ла је од Сре­бр­не гла­ве, пре­ко Три кла­ден­ца, Три чу­ке, Враж­је гла­ве, и Ми­џо­ра да би се­дам да­на ка­сни­је до­шли до ка­ра­у­ле Ка­ди­бо­ газ у оп­шти­ни Кња­же­вац. Од Ка­ди­бо­га­за има још око 33 ки­ло­ме­т­ра до крај­њег ци­ља - Вр­шке чу­ке у оп­шти­ ни За­је­чар, што би зна­чи­ло да је гре­бен Ста­ре пла­ни­ не у Ср­би­ји дуг око 138 ки­ло­ме­та­ра. Пре­ма ре­чи­ма Мар­ка Ни­ко­ли­ћа последњa етапa ни­је се мо­гла пре­ћи без по­мо­ћи са стра­не, јер су оста­ли без хра­не, али пли­на и сне­га ко­ји су то­пи­ли и пи­ли уме­сто во­де.

– За нас ви­ше ни­је би­ло ло­ги­ке да на­ста­ви­мо. Ни­ смо же­ле­ли да укљу­чу­је­мо ло­ги­сти­ку из по­што­ва­ња пре­ма овој пла­ни­ни а крај­ње је нео­п­ход­на. Сви до јед­ног са жу­ље­ви­ма, ра­на­ма, са 5-6 ки­ло­гра­ма мањ­ ка и ве­ли­ким осме­хом на ли­цу за­вр­ши­ли смо аван­

ПИРОЋАНКА Фото: Стефан Спасић Спаса

МИЉАНА ГОШИЋ

ту­ру. Ово је би­ла искре­на и по­ште­на бор­ба чо­ве­ка и при­ро­де а по­го­то­во бор­ба са са­мим со­бом. Пра­ви до­ жи­вљај и част да то пр­ви про­ба­мо, про­ђе­мо и ужи­ва­ мо у ле­по­ти и не­так­ну­то­сти Ста­ре пла­ни­не. Дра­го ми је што љу­ди има­ју при­ли­ке да ви­де до са­да не­ви­ђе­не фо­то­гра­фи­је нај­леп­шег и нај­а­трак­тив­ни­јег де­ла ове ле­по­ти­це у зим­ском ру­ху. Ужи­ва­ли смо 7 да­на, без об­зи­ра на на­пор и бо­ло­ве – ка­же На­стић. Члан пи­рот­ског Пла­ни­нар­ског дру­штва „Ви­длич”, Ро­бер­т Или­ћа ко­ји им је по­мо­гао у из­во­ђе­њу овог по­ ду­хва­та на­гла­ша­ва да је ово пр­ви пут да не­ко пе­ша­ка „из­ме­ри” гре­бен Ста­ре пла­ни­не.

– Они су прак­тич­но ишли од јед­ног до дру­гог гра­ нич­ног ка­ме­на, у пра­вим си­бир­ским усло­ви­ма, а снег ЦВЕТНИ КУТАК

под њи­хо­вим ски­ја­ма био је ду­бок и по не­ко­ли­ко ме­та­ ра. Цео за­пис ста­зе би­ће об­ја­вљен и мо­ћи ће сви да га ко­ри­сте. О ка­квом је под­ви­гу реч по­себ­но го­во­ри чи­ње­ ни­ца да ни­су же­ле­ли ни­ка­кву по­моћ, већ су све што им је би­ло по­треб­но по­не­ли са со­бом. Ово је сва­ка­ко и ве­ли­ ка ре­кла­ма за на­шу пла­нин­ску ле­по­ти­цу – ис­ти­че Илић. Б. Нај­да­но­вић

Баштенске биљке Да­ни су све то­пли­ји, па се на­по­љу из­но­се све сак­ си­је ко­је су у то­ку зи­ме би­ле у за­тво­ре­ном про­сто­руму­шка­тле, ама­ри­ли­си, го­мо­ља­сте бе­го­ни­је, укра­сне де­те­ли­не, пал­ме и оста­ло ба­штен­ско цве­ће. Биљ­ке се очи­сте од су­вог ли­шћа, ма­ка­за­ма исе­ку све су­ве гра­ не, пре­ко­па се ма­ло зе­мља и до­да но­ви слој. До­бро се за­ли­ју во­дом и по­ста­ве на сун­ча­но ме­сто, за­шти­ће­но од про­ма­је. При­хра­њу­ју се рас­тво­ром за цвет­ни­це на сва­ке 2 не­де­ље. Са­де се и лу­ко­ви­це: гла­ди­о­ла, да­ли­ ја, ка­ла, ка­на (оне су осе­ тљи­ве на мраз па се у је­сен ва­де и чу­ва­ју у хлад­ни­јој про­сто­ри­ји), ирис, љи­љан, цар­ска кру­на, ра­нин­ку­лус, (они ни­су осе­тљи­ви на мраз па ни­је по­треб­но ва­ди­ти их у је­сен). По­чи­ње се и сад­ња пе­ре­на, па у за­ви­сно­сти од то­ га да ли се ба­ште или те­ра­се на­ла­зе на осун­ча­ном или се­но­ви­том ме­сту тре­ба иза­бра­ти пра­ву вр­сту би­ља­ка. Ево не­ке пре­по­ру­ке по­пу­лар­них цвет­ни­ца: Биљ­ке за сун­ча­не по­ло­жа­је: му­шка­тла-сту­ба­ сте или ло­зи­це, га­за­ни­ја (по­зна­ти­ја као ми­ни гер­бер)тра­жи што ви­ше сун­ца да би цве­та­ла, ка­да за­ђе сун­це цве­то­ви се за­тво­ре, ла­ко се раз­мно­жа­ва се­ме­ном, вер­

При­пре­ми­ла: Ива­на Ко­стић

бе­на - пу­за­ви­ца ра­зних бо­ја ко­ја не­ у­мор­но цве­та це­ло ле­то, бе­го­ни­је (бом­бо­ни­ца) - сит­нан цвет бе­ле, ро­зе или цр­ве­не бо­је, пе­ту­ни­је - тру­ба­сти цве­то­ви пре­ле­пих бо­ја, има оних обич­них, гу­стих и пу­за­ви­ца ко­је се са­де у ви­се­ћим кор­ па­ма, ка­ди­фи­ца - жу­та и на­ран­џа­ста бо­ја, пр­кос оби­чан или густ цвет бе­ле, жу­те, ро­зе, цр­ве­не, на­ран­ џа­сте бо­је, сал­ви­ја - по­пу­ лар­на цр­ве­на цвет­ни­ца за пар­ко­ве, цвет је у об­ли­ку кла­са, вин­ка - зе­ле­но бе­ ли лист, пла­вог цве­та, не мр­зне ка­да је по­са­ђе­на у зе­мљу, дра­го­љуб - пу­за­ ви­ца, нај­у­пе­ча­тљи­ви­ја је са на­ран­џа­стим цве­то­ви­ма, ла­ван­да - пре­ле­пе пла­ве цве­то­ве има ко­ји ја­ко ле­по ми­ри­шу, от­пор­на је на мраз. Биљ­ке за сен­ку-ма­њи је број би­ља­ка, ду­же им тра­је цвет, не зах­те­ва­ју пре­ви­ше при­хра­не, ма­ње се за­ли­ва­ју во­дом, али их сун­це мо­же спр­жи­ти, го­мо­ ља­сте бе­го­ни­је - ра­зно­бој­не па­да­ју­ће или ус­прав­не, ле­пи јо­ва - има ме­сна­те ли­сто­ве и мо­же би­ти јед­но­ бо­јан или дво­бо­јан, мин­ђу­ши­ца - пре­ле­па па­да­ју­ћа цвет­ни­ца раз­ли­чи­тих вр­ста и бо­ја цве­та, вин­ка - зе­ ле­них ли­сто­ва раз­ли­чи­тих бо­ја цве­та.