Pirotske novine 146

ПИРОТСКЕ ИНФОРМАТИВНЕ НОВИНЕ / БРОЈ 146 / ИЗЛАЗE ЈЕДНОМ НЕДЕЉНО

ГОДИНА V / ПЕТАК 20. АПРИЛ 2012. / ЦЕНА: 40 ДИНАРА

Након писања ПН

Страна 5

Нормализован рад Народне кухиње

Штрајкују Страна 5 и пиротски медицинари

ПРОДАЈУ БУРМЕ И ЗЛАТНЕ ЗУБЕ ДА ПРЕЖИВЕ

Страна 3

ТЕМА

КМФ Пирот на корак до елите Страна 17

ХОРИЗОНТ

Стране 10 - 11

Тијана Нешић - Фишер

Економски програми учесника избора

КАКО РАЗВИТИ ПРИВРЕДУ И ЗАПОСЛИТИ ПИРОЋАНЦЕ!? Страна 7

Пироћанка пронашла срећу у Сиднеју

С ТАВ

2

ОТВОРЕНО

ГОРЕ...

Успех стонотенисера На отво­ре­ ном пр­вен­ству „Сти­га куп” за мла­ђе ка­де­те одр­жа­ном про­ шлог ви­кен­да у Но­вом Бе­о­гра­ ду, члан Сто­но­ те­ни­ског клу­ба Пи­рот Алек­са Га­цев осво­јио је 2. ме­сто и сре­ бр­ну ме­да­љу. Га­цев је у фи­на­лу из­ гу­био од Фи­ли­па Ра­до­ви­ћа, ре­пре­ зен­та­тив­ца Цр­не Го­ре. Б.Н.

...ДО­ЛЕ

Ускршња јаја са политичком поруком

Пи­ше: Богољуб Најдановић Ка­да сам се про­шле не­де­ље про­бу­ дио усред но­ћи, си­шао до ку­хи­ње и отво­ рио фри­жи­дер, а Вла­дан Ва­сић ни­је ис­ко­ чио из ње­га, по­ми­слио сам у тре­нут­ку да још увек са­њам. По­ме­ну­ти, про­те­клих не­ де­ља, не ски­да се са пи­рот­ских ме­ди­ја ко­ је „по­ма­же” на­род­ним па­ра­ма, упор­но ме­ша­ју­ћи сво­ју функ­ци­ју пред­сед­ни­ка оп­ шти­не и но­си­о­ца ли­сте УРС у Пи­ро­ту. Ва­ сић до­де­лио, Ва­сић обе­ћао, Ва­сић по­се­тио, Ва­сић ка­зао, Ва­сић отво­рио, нагласио и додао... На­рав­но, све то на­род­ним па­ра­ма и све пред из­бо­ре. Ех, ка­да би стал­но би­ли ти из­бо­ри, где би нам био крај! А ка­ко ће­мо по­сле из­бо­ра још 8 ме­се­ци да пре­жи­ви­мо од пре­о­ста­лог бу­џет­ског нов­ца, то је не­ко дру­го пи­та­ње. Ва­жно је са­да по­бе­ди­ти по сва­ку це­ну. Елем, не­по­сред­ни по­вод за ове ре­до­ ве би­ла је еми­си­ја на јед­ном рекреативном ло­кал­ном ра­ди­ју ко­ји је до пре са­мо не­ко­ ли­ко го­ди­на био же­сто­ки кри­ти­чар истог тог пред­сед­ни­ка оп­шти­не, да би из не­ког раз­ ло­га, ко­ји за­си­гур­но не­ма ни­ка­кве ве­зе са па­ра­ма и при­ви­ле­ги­ја­ма (?), на­гло про­ме­

КО М БЕЗ ЕН ТА РА

Нај­зна­чај­ни­ји хри­шћан­ски пра­ зник Ус­крс ко­ји се ове го­ди­не пао у је­ку пред­из­бор­не кам­па­ње по­је­ди­не по­ли­тич­ке оп­ци­је у Пи­ро­ту ис­ко­ри­ сти­ле су за до­би­ја­ње јеф­ти­них по­е­ на та­ко што су гра­ђа­ни­ма де­ли­ле ус­ кр­шња ја­ја са по­ли­тич­ким по­ру­ка­ма. По­ку­ша­јем зло­у­по­тре­бе вер­ских осе­ ћа­ња гра­ђа­на по­ли­ти­ча­ри су још јед­ ном по­ка­за­ли да им ни­шта ни­је све­то ка­да је у пи­та­њу бор­ба за власт. Б.Н.

Пирот, град меда и млека

Пиротске новине у Сахари

нио курс и по­стао Ва­си­ћев гла­сно­го­вор­ник, разглас, огласна табла. Зна­те, то је она еми­си­ја ко­ја сва­ког пу­та из­но­ва вре­ђа здрав ра­зум и ин­те­ ли­ген­ци­ју слу­ша­о­ца, у ко­јој се ре­дов­но при­ча­ју бај­ке и го­во­ри Пи­ро­ћан­ци­ма ка­ ко они у ства­ри ле­по жи­ве, а ко­ја је увек из­у­зет­на ин­спи­ра­ци­ја за пот­пи­сни­ка ових ре­до­ва. Про­те­кле не­де­ље на ре­ду је би­ла бај­ка о Пи­ро­ту као европ­ском гра­ ду. У је­ку пред­из­бор­не кам­па­ње, ка­да се све стран­ке бо­ре за сва­ки се­кунд на елек­ трон­ским ме­ди­ји­ма, Ва­сић је при­по­ве­ дао го­то­во сат и 45 ми­ну­та. Ру­ку на ср­це, уз по­вре­ме­не па­у­зе за му­зич­ку ну­ме­ру и са­да већ стан­дард­ну, су­ге­стив­ну, „Simply the best”. Раз­о­ча­ра­ва­ју­ће, овог пу­та из­о­ стао је хит Битлса „Lo­ve me do”, ко­јим је во­ди­тељ еми­си­је ра­ни­је, ваљ­да, ис­ка­зи­ вао сво­ја осе­ћа­ња гле­де го­ста. Елем, би­ло је у тих сат и 45 мно­го то­ га за­ни­мљи­вог о че­му би се мо­гло пи­са­ ти, али ни­ти ов­де има до­вољ­но про­сто­ ра за све, ни­ти је до­бро све од­јед­ном – за сто­мак. Као и обич­но, све је би­ло ру­жи­ча­сто, хва­ље­но је ура­ђе­но, обе­ћа­ва­но за на­ред­ ни пе­ри­од, про­бле­ми гу­ра­ни под те­пих, и не­згод­не те­ме за­о­би­ла­же­не у ши­ро­ком лу­ку, а Швај­цар­ска нам ни­је би­ла ни до ко­ ле­на. Ко је ус­пео све да од­слу­ша, алал му ве­ра. Ја, ево, при­зна­јем, ни­сам. А и то што сам чуо би­ло је ви­ше не­го до­вољ­но. Хва­лио се Ва­сић свим и сва­чим. Ре­ци­ мо, ти­ме ка­ко оп­шти­на сти­пен­ди­ра сту­ ден­те, иако је за све те бу­ду­ће ака­дем­ске гра­ђа­не из Пи­ро­та, ко­ји пред­ста­вља­ју бу­ дућ­ност оп­шти­не ко­ја по­ла­ко уми­ре, а ко­ ји на­кон за­вр­шет­ка шко­ло­ва­ња ма­сов­но оста­ју у гра­ду сту­ди­ра­ња, из оп­штин­ске ка­се из­дво­је­но ма­ње нов­ца не­го за ра­дио на ко­ме је го­сто­вао. При­чао је о по­љо­при­ вре­ди као раз­вој­ној шан­си овог кра­ја иако је бу­џет за по­љо­при­вре­ду, ре­ци­мо, мно­го ма­ње оп­шти­не Ди­ми­тров­град ве­ћи од пи­ рот­ског за го­то­во по­ло­ви­ну. Би­ло је, на­рав­но, ре­чи и о бес­плат­ ном пре­во­зу за ста­ри­је од 65 го­ди­на у при­град­ском са­о­бра­ћа­ју и слич­ним ме­ ра­ма за ко­је су до­не­те тек не­дав­но, пред из­бо­ре, а за ко­је је ак­ту­ел­ном оп­штин­ ском ру­ко­вод­ству тре­ба­ло читавих 9 го­ ди­на да их из­мо­зга, иако у дру­гим гра­ до­ви­ма по­сто­је већ по­о­дав­но. И опет, на­рав­но, све то на­род­ним па­ра­ма. Што би Пи­ро­ћан­ци ре­кли „тро­ше нам гла­ву с на­ше ка­ме­ње”. Обе­ћао је Ва­сић из­град­њу но­вог мо­ ста по­ред Же­ле­знич­ког, иако ни­је ис­пу­ нио сво­је ра­ни­је обе­ћа­ње да ће на ле­то 2011. по­сто­је­ћа Га­зе­ла би­ти сру­ше­на а да

Број 146, 20. април 2012. ће на ње­ном ме­сту „ни­ћи но­ви мост ко­ји ће има­ти но­си­вост ве­ћу од 60 то­на”, а чи­ ја ће из­град­ња ко­шта­ти 60 ми­ли­о­на ди­на­ ра. Али ко се то­га још се­ћа, во­ди­тељ еми­ си­је сва­ка­ко не. Обе­ћа­ва­но је ра­ни­је и да ће Ма­ли мост би­ти ре­кон­стру­и­сан, али ко и то још пам­ти. На­рав­но, пред­сед­ник оп­шти­не ни­је го­ во­рио пре­ви­ше о оним ма­ње ва­жним те­ма­ ма - отва­ра­њу рад­них ме­ста, за­по­шља­ва­њу и ње­го­вим ре­зул­та­ти­ма у ве­зи са раз­во­јем пи­рот­ске при­вре­де у про­те­кле 4 го­ди­не, из ра­зу­мљи­вих раз­ло­га. Али, ко се још се­ћа обе­ћа­ња из 2008. да Пи­рот че­ка „убр­зан еко­ ном­ски раз­вој”, са­да, 4 го­ди­не ка­сни­је, ка­да је пи­рот­ска при­вре­да у го­рем ста­њу, иако се то чи­ни­ло не­мо­гу­ћим. Од­го­ва­рао је гост у сту­ди­ју и на пи­та­ња слу­ша­о­ца, ба­рем су она пред­ста­вље­на као пи­та­ња ко­ја су по­ста­ви­ли слу­ша­о­ци. И ту је би­ло сва­ко­ја­ких „би­се­ра”, али, опет, на­жа­ лост, не­ма ме­ста за све. Ре­ци­мо, на пи­та­ње „ко одо­бра­ва отва­ра­ње ка­фи­ћа бли­зу шко­ ла”, збу­ње­ни пред­сед­ник оп­шти­не од­го­во­ рио је да он „баш и не зна да по­сто­је ка­фи­ћи бли­зу шко­ла”, а во­ди­тељ, про­фе­си­о­нал­но, ни­је ин­си­сти­рао на да­љем од­го­во­ру. Јед­но од ин­те­ре­сант­ни­јих би­ло је пи­та­ње у ве­зи са про­бле­мом улич­них про­да­ва­ца у Ти­ја­ба­ ри, а Ва­сић је од­го­вор­ност, као и мно­го пу­та до са­да, ла­кон­ски пре­ба­цио на ре­пу­блич­ке ин­спек­ци­је и јав­но апе­ло­вао на њих да про­ блем ре­ше. Пред­сед­ник оп­шти­не, ве­ро­ват­ но због же­сто­ке пред­из­бор­не кам­па­ње у ко­јој се на­ла­зи ни­је сти­гао да се ин­фор­ми­ше да су од по­чет­ка ове го­ди­не, да­кле ви­ше од три и по ме­се­ца, но­вим За­ко­ном о тр­го­ви­ни све ин­ге­рен­ци­је у ве­зи са улич­ним пре­про­ дав­ци­ма пре­шле на ло­кал­ну са­мо­у­пра­ву, и да ре­пу­блич­ка тр­жи­шна ин­спек­ци­ја не­ ма ви­ше ни­ка­кве над­ле­жно­сти. Ето му са­да при­ли­ке да по­ка­же да ни­су тач­не не­зва­нич­ не ин­фор­ма­ци­је да је он лич­но на са­стан­ци­ ма био про­тив про­те­ри­ва­ња улич­них про­ да­ва­ца ка­ко би се до­дво­ри­ло би­рач­ком те­лу, ти­ме што ће сада на­те­ра­ти оп­штин­ске ин­спек­ци­је да у нај­кра­ћем пе­ри­о­ду ко­нач­но ре­ше про­блем. А за крај еми­си­је, на­кон што ни­смо ус­пе­ли да са­зна­мо за ко­ји клуб на­ви­ ја, што је сва­ка­ко рас­ту­жи­ло слу­ша­о­це и жи­вот им учи­ни­ло пот­пу­но бе­сми­сле­ ним и ис­пра­зним, Ва­сић је још јед­ном по­ка­зао да ни­је од­на­ро­ђе­ни пред­сед­ник оп­шти­не и да је на­кон то­ли­ко го­ди­на на вла­сти пот­пу­но при­зе­ман и све­стан ре­ал­ но­сти и те­шке си­ту­а­ци­је (?) у ко­јој се Пи­ ро­ћан­ци на­ла­зе, и у пра­знич­ној че­стит­ ки по­ру­чио им да за Ус­крс са ку­мо­ви­ма и при­ја­те­љи­ма „по­је­ду ле­по јед­но јаг­ње”. Кад већ не­ма­ју за ’ле­ба.

Пиротске новине ТЦ „Гушевица” II спрат, локал бр. 8 Пирот • Оснивач и издавач: ИД „Кућа књиге” д.о.о. Ђерам 32 Пирот • Директор: Димитрије Видановић • Главни и одговорни уредник: Богољуб Најдановић • Редакција: Снежана Манић, Милош Видановић, Надежда Стојановић • Секретар редакције: Слађана Толић • Штампа: ГИД „Пи прес” Ђерам 32 Пирот • Рукописи се не враћају • Излази једном недељно • Телефони 010/312-510, 010/ 312-511 • Регистарски број јавног гласила NV 000110 • ISSN 18207499 • COBISS. SR-ID 147284748 www.pirotskenovine.rs • pirotskenovine@gmail.com

Број 146, 20. април 2012.

У ЖИЖИ

Пи­ро­ћан­це не­ма­шти­на на­те­ра­ла да се од­рек­ну по­ро­дич­ног на­ки­та

Про­да­ју бур­ме и злат­не зу­бе да пре­жи­ве­

Златари у Пироту кажу да је продаја потпуно стала. С друге стране, грађани суочени с беспарицом масовно нуде на продају своје породично злато.

Не иде ни от­к уп Про­да­ја је ста­ла у по­след­ње три го­ди­ не, а го­ди­ну и по да­на уна­зад је за­це­мен­ ти­ра­на, сли­ко­ви­то опи­су­је си­ту­а­ци­ју Жи­ во­рад Ми­тић, по­зна­ти­ји под на­дим­ком Жи­ка Са­и­ко, из зла­та­ре „Са­и­ко”.

– Овај по­сао је већ ду­ги низ го­ди­на у кри­зи, а по­след­њих го­ди­ну и по си­ту­а­ци­ја је за ку­ка­ње. Про­да­ја је пот­пу­но ста­ла и по­ сао пао на нај­ни­же гра­не. И они ко­ји до­ђу са на­ме­ром да не­што ку­пе, за ро­ђен­дан, го­ди­ шњи­цу и слич­ну при­ли­ку тра­же да бу­де што ве­ће, а што јеф­ти­ни­је. По­не­ка­да су то­ли­ко не­ре­ал­ни у зах­те­ви­ма да де­лу­ју сме­шно.

Ду­ша ме бо­ли Пи­ро­ћан­ка у пен­зи­ји ко­ја је же­ ле­ла да оста­не ано­ним­на, ко­ју смо за­те­кли при­ли­ком по­ку­ша­ја да про­ да на­кит сво­јих ро­ди­те­ља ка­же да је не­ма­шти­на на­те­ра­ла на овај по­тез.

– Ду­ша ме бо­ли што мо­рам да про­дам ро­ди­тељ­ски на­кит, али ми пен­зи­ја не тра­је ни по­ла ме­се­ца. Не мо­гу стал­но од де­це да тра­жим но­ вац, и они не­ма­ју. Ако успем да про­ дам огр­ли­це пла­ти­ћу не­ке ра­чу­не, ку­пи­ти по по­клон уну­ци­ма и се­би не­што ква­ли­тет­ни­је да по­је­дем – ка­же ова ста­ри­ца.

За­слу­жни гра­ђа­нин У све­ча­ној Са­ли оп­шти­не Пи­рот у сре­ду 18. апри­ла пред­сед­ник оп­шти­ не Вла­дан Ва­сић уру­чио је при­зна­ње „За­слу­жни гра­ђа­нин оп­шти­не Пи­ рот” Све­ти­сла­ву Ка­ри­ју Пе­ши­ћу, ко­ шар­ка­шком тре­не­ру. Исто при­зна­ње пост­хум­но је до­де­ље­но и ет­но­ло­гу Ми­ли­ци Пет­ко­вић. Б.Н.

Пи­рот­ски лек­си­кон

Бо­го­љуб Нај­да­но­вић Оси­ро­ма­ше­ни гра­ђа­ни Пи­ро­та све че­шће буд­за­што про­да­ју и по­след­ ње ко­ма­де по­ро­дич­ног на­ки­та ка­ко би пла­ти­ли ду­го­ве, по­пра­ви­ли ви­ше не­го скром­не кућ­не бу­џе­те или јед­но­став­но пре­жи­ве­ли, јер зла­то се не је­де. Про­да­је се све – на­кит и ду­ка­ти ко­ји су се пре­но­си­ ли са ко­ле­на на ко­ле­но, огр­ли­це пре­ми­ну­ лих ро­ди­те­ља, ве­ре­нич­ки пр­сте­ни и вен­ ча­не бур­ме, а ка­ко су нам ре­кли у јед­ној пи­рот­ској зла­та­ри јед­ном при­ли­ком би­ло им је по­ну­ђе­но да от­ку­пе и злат­ни зуб. С дру­ге стра­не, про­да­ја је па­ла на нај­ни­же гра­не, Пи­ро­ћан­ци ку­пу­ју злат­ни на­кит са­ мо ка­да мо­ра­ју, за по­себ­не при­ли­ке, али се и та­да све че­шће од­лу­чу­ју за мно­го јеф­ти­ни­је сре­бро. О ку­по­ви­ни зла­та без по­себ­ног по­во­да, као што је то би­ло не­ка­ да, не­ма ви­ше ни го­во­ра.

3

Златара „Саико“

Ме­ни је основ­на де­лат­ност по­прав­ка, де­лом из­ра­да на­ки­та по по­руџ­би­ни и вр­ло ма­ло про­да­ја. Од тих сит­них по­прав­ки и по­руџ­би­ на и пре­жи­вља­ва­мо, да­кле од за­на­та. С дру­ ге стра­не, Пи­ро­ћан­ци ну­де зла­то на про­да­ју, али то не­ма ко да ку­пи. Си­ро­ма­шни, бо­ле­ сни љу­ди или они ко­ји су оста­ли без по­сла ну­де све и сва­шта, а и тај но­вац тре­ба им за све и сва­шта. Али, да бих ја от­ку­пио зла­то мо­рам по­сле да га про­дам, а не­мам ко­ме. По пра­ви­лу наш пр­ви са­вет они­ма ко­ји же­ле да про­да­ју свој на­кит је да то не чи­не јер са тим па­ра­ма не­ће на­пра­ви­ти ни­шта ду­го­роч­ но, а из­гу­би­ће оно што им је дра­го. По­не­кад ме и по­слу­ша­ју – ка­же Ми­тић.

Ис­пра­зни­ле се и сла­ма­ри­це И Бо­ја­на Ми­лић, ћер­ка вла­сни­це зла­та­ре „Дра­га­на” ка­же да Пи­ро­ћан­ци не па­за­ре ни­шта ви­ше без по­во­да, а да је сва­ко­днев­на по­ја­ва да ва­де из сла­ма­ри­це и про­да­ју на­кит.

– Злат­ни на­кит ку­пу­ју са­мо ка­да мо­ ра­ју, за свад­бе, ро­ђен­да­не и кр­ште­ња де­ це. Без до­брог по­во­да рет­ко ка­да се шта ку­пи. Али нам за­то љу­ди ну­де на про­да­ју и оно за шта су емо­тив­но ве­за­ни и што им је дра­го, ста­ри по­ро­дич­ни на­кит и ду­ка­те, па чак и бур­ме и ве­ре­нич­ке пр­сте­не. Про­ да­ју и оно што су до­би­ли на по­клон. Али ми због то­га што не мо­же­мо да про­да­мо, рет­ко от­ку­пљу­је­мо. Тре­ба ре­ћи и да је по­ сле мно­го те­шких го­ди­на са­да оста­ло ма­ ло оног што мо­же да се про­да. Си­ту­а­ци­ја у овом по­слу, на­кон 10 го­ди­на кон­стант­ног па­да про­да­је, са­да је, сло­бод­но мо­гу ре­ ћи, ужа­сна – ка­же Ми­ли­ће­ва. Це­на јед­ног гра­ма 14-ка­рат­ног зла­та у Пи­ро­ту кре­ће се од 3.000 до 4.000 хи­ља­ де ди­на­ра у за­ви­сно­сти од зла­та­ре и вр­ сте на­ки­та, док је от­куп­на це­на ви­ше­стру­ ко ни­жа. Сре­бро је знат­но јеф­ти­ни­је – око 300 до 450 ди­на­ра по гра­му. Упра­во због те ни­же це­не Пи­ро­ћан­ци се знат­но че­шће од­лу­чу­ју за ку­по­ви­ну на­ ки­та од сре­бра, ка­же Ан­дреа Мар­га­ри­ та вла­сни­ца зла­та­ре „Ан­дреа”.

– Ве­ћи­ном ку­пу­ју сре­бро за по­клон

ко­је је и де­сет пу­та јеф­ти­ни­је. Иако це­на зла­та ни­је мно­го ра­сла прет­ход­них го­ди­ на, при­ма­ња су знат­но опа­ла. Сва­ке го­ди­ не је све те­же, све сла­би­је, до­бро је док се кр­пи, док по­кри­ва­мо тро­шко­ве – ка­же вла­сни­ца зла­та­ре у цен­тру гра­да.

Са­мо да пре­жи­ве Со­ци­о­лог Ми­хај­ло Ма­нић ка­же да у сла­ма­ри­ца­ма Пи­ро­ћа­на­ца ви­ше не­ма па­ ра за цр­не да­не, и да је не­ка­да­шњи тренд ку­по­ви­не зла­та, да­нас за­ме­ни­ла про­да­ја. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма љу­ди су при­мо­ ра­ни да про­да­ју сво­ју сте­че­ну или на­сле­ ђе­ну имо­ви­ну, а пи­та­ње је вре­ме­на ка­да ће не­ко мо­ра­ти да про­да и свој ор­ган.

– И хра­на је да­нас лук­суз. Све ви­ше је оних ко­ји не мо­гу за­о­кру­жи­ти ег­зи­стен­ ци­јал­ни ме­сеч­ни ми­ни­мум. Не­ка­да­шњи тренд ку­по­ви­не зла­та (по­себ­но тур­ског) да­нас ме­ња про­да­ја. Све су че­шћи слу­ ча­је­ви да из зла­та­ре, љу­ди од­мах од­ла­ зе до шал­те­ра бан­ке или по­ште не би ли до­би­је­ним нов­цем из­ми­ри­ли део ра­чу­на. Зла­том се да­нас пла­ћа­ју ду­го­ви а за­ра­ђе­ ни но­вац ко­ри­сти за пу­ко пре­жи­вља­ва­ ње. То­ме у при­лог го­во­ри и све ве­ћа це­на пле­ме­ни­тог ме­та­ла на свет­ском тр­жи­шту – ка­же Ма­нић. Он ис­ти­че да се на­сле­ђе­но емо­тив­ но те­шко одва­ја од вла­сни­ка, и то де­лу­је фру­стри­ра­ју­ће на по­је­дин­ца.

– Све је ви­ше и оних, не­ка­да до­бро­ сто­је­ћих по­ро­ди­ца, ко­је су при­си­ље­не на та­кав ко­рак. Дав­на су вре­ме­на, че­сто по­зна­та из при­ча на­ших ро­ди­те­ља, ка­ да се при­го­дан по­клон од зла­та ку­по­вао у част не­ког све­ча­ног до­га­ђа­ја. Љу­ди су већ иму­ни на ту не­мо­гућ­ност а и оче­ки­ ва­ња су мно­го ма­ња. То де­лу­је фру­стри­ ра­ју­ће на по­је­дин­ца. У до­ди­ру са сва­ки­да­ шњи­цом све је ма­ње ве­ре у уте­шне ре­чи: „Би­ће бо­ље”. До тог тре­нут­ка, за­рад су­ро­ ве ег­зи­стен­ци­је, љу­ди су при­мо­ра­ни да про­да­ју сво­ју сте­че­ну или на­сле­ђе­ну имо­ ви­ну. Пи­та­ње је вре­ме­на, уко­ли­ко не до­ ђе до бр­зих дру­штве­них про­ме­на, ка­да ће за­рад пре­жи­вља­ва­ња не­ко про­да­ти и свој ор­ган – на­во­ди Ма­нић.

У уто­рак 17. апри­ла у књи­жа­ри „Га­ле­ри­ја Гла­сник” у Бе­о­гра­ду, одр­ жа­на је про­мо­ци­ја Пи­рот­ског лек­ си­ко­на у при­су­ству ве­ли­ког бро­ја јав­них и кул­тур­них рад­ни­ка ме­ђу ко­ ји­ма је би­ло нај­ви­ше Пи­ро­ћа­на­ца. На пре­зен­та­ци­ји овог из­да­ња го­во­ри­ли су уред­ник лек­си­ко­граф­ске ре­дак­ци­ је Слу­жбе­ног гла­сни­ка Ми­лој­ко Кне­ же­вић, уред­ник еди­ци­је „Лек­си­ко­ни гра­до­ва Ср­би­је” Ми­ли­во­је Сте­фа­но­ вић, пред­сед­ник уре­ђи­вач­ког са­ве­ та Пи­рот­ског лек­си­ко­на Вла­дан Ва­ сић, као и глав­ни уред­ник То­ми­слав Г. Па­на­јо­то­вић. Ово је ујед­но и по­ след­ња ма­ни­фе­ста­ци­ја у про­мо­ци­ ји Пи­рот­ског лек­си­ко­на ко­ји се већ мо­же на­ћи у про­да­ји у Бе­ог­ ра­ду по це­ни од 4.500 ди­на­ра. Оче­ку­је се да ће се Лек­си­кон уско­ро на­ћи и у про­ да­ји у Пи­ро­ту. Та­ко­ђе, тог да­на одр­ жа­на је и го­ди­шња скуп­шти­на Удру­ же­ња Пи­ро­ћа­на­ца у Бе­о­гра­ду, пре­ма чи­јим по­да­ци­ма у овом гра­ду жи­ви чак 30.000 Пи­ро­ћа­на­ца. М.В.

Ме­ђу­на­род­на са­рад­ња Сред­ња струч­на шко­ла ће у че­ твр­так и пе­так, 19. и 20. апри­ла, би­ти до­ма­ћин уче­ни­ци­ма и про­фе­со­ри­ма Про­фе­си­о­нал­не гим­на­зи­је за еко­ло­ ги­ју и би­о­тех­но­ло­ги­ју „Проф. др Ар­сен Зла­ра­тов” из Со­фи­је. Ова по­се­та је део про­јек­та ме­ђу­на­род­не са­рад­ње под на­зи­вом „Зна­ње без гра­ни­ца”. Уче­ ни­ци Сред­ње струч­не шко­ле но­вем­ бра про­шле 2011. го­ди­не об­и­шли су ову шко­лу у окви­ру дво­днев­не рад­ не по­се­те. Уче­ни­ци из Со­фи­је ће при­ су­ство­ва­ти ча­со­ви­ма, ла­бо­ра­то­риј­ ским ве­жба­ма, а по­се­ти­ће и фа­бри­ку АД „Ти­гар”, као и кул­тур­но-исто­риј­ске зна­ме­ни­то­сти Пи­ро­та. За вре­ме бо­ рав­ка у Пи­ро­ту уче­ни­ци из Со­фи­је ће би­ти сме­ште­ни код сво­јих вр­шња­ка. У овој пи­рот­ској сред­њој шко­ли оче­ку­ју да ће ова са­рад­ња са при­ја­те­љи­ма из Бу­гар­ске по­ста­ти тра­ди­ци­о­нал­на. М.В.

4

МАРКЕТИНГ

Број 146, 20. април 2012.

ТВ Пи Ка­нал

Вам от­кри­ва но­во вре­ме за ужи­ва­ње и са­зна­ва­ње уз ода­бра­не еми­си­је Пра­во вре­ме: 23:10 Еми­си­је: По­не­де­љак: „Ноге на путу“ Уто­рак: „Чувени атентати“ Среда: „Стари занати“ Петак: „Слике у оку“ Не­де­ља: „Под сја­јем зве­зда“ До­бар дан вам же­ли­мо уз „ДАН“ До­бро ју­тро уз „Бо­је гра­да“

Број 146, 20. април 2012.

АКТУЕЛНО

Здравствени радници против Уредбе Владе Србије

Штрај­кују и пи­рот­ски ме­ди­ци­на­ри Чла­но­ви Син­ди­ка­та ле­ка­ра и фар­ ма­це­у­та од утор­ка 17. апри­ла сту­пи­ли су у штрајк по­шту­ју­ћи, ка­ко је пред­ви­ђе­но за­ко­ном, ми­ни­мум про­це­са ра­да. Чла­ но­ви овог син­ди­ка­та у Пи­ро­ту уред­но су при­ја­ви­ли штрајк у Оп­штој бол­ни­ци и До­му здра­вља и ка­ко ка­же пред­сед­ник Син­ди­ка­та ле­ка­ра и фар­ма­це­у­та у Пи­ро­ ту, др Са­ша Ко­стић, стро­го се при­др­жа­ ва­ју ми­ни­му­ма про­це­са ра­да ка­ко не би тр­пе­ли па­ци­јен­ти. Пре­ма ње­го­вим ре­ чи­ма, основ­ни зах­тев ко­ји је Син­ди­кат ле­ка­ра и фар­ма­це­у­та упу­тио Вла­ди ре­ пу­бли­ке Ср­би­је је да се ста­ви ван сна­ге не­дав­но до­не­та Уред­ба о ко­рек­тив­ном ко­е­фи­ци­јен­ту за за­по­сле­не у здрав­ству. Чла­но­ви овог син­ди­ка­та сма­тра­ју да ће, уко­ли­ко се бу­де при­ме­њи­ва­ла ова уред­ба, пла­те за­по­сле­них у здрав­ству од ју­ла би­ти сма­ње­не. Пред­сед­ник Окру­жног од­бо­ра ре­ пре­зен­та­тив­ног и нај­број­ни­јег – Син­ ди­ка­та за­по­сле­них у здрав­ству и со­ци­ јал­ној за­шти­ти др Са­ша Жив­ко­вић ис­ти­че да се члан­ство овог син­ди­ка­та при­дру­жи­ло ко­ле­га­ма из чи­та­ве Ср­би­је.

– Основ­ни наш зах­тев је да се по­ бољ­ша ма­те­ри­јал­ни и со­ци­јал­ни по­ло­жај за­по­сле­них у здрав­ству, од­но­сно да ни јед­на пла­та у овој обла­сти не бу­де ни­жа од ми­ни­мал­не по­тро­шач­ке кор­пе. Та­ко­ ђе, зах­те­ва­мо да ра­спон за­ра­да у здрав­ ству бу­де 1 пре­ма 5, да се у пот­пу­но­сти

при­ме­њу­је По­се­бан ко­лек­тив­ни уго­вор за за­по­сле­не у здрав­ству, да се ста­ви ван сна­ге уред­ба о ко­рек­тив­ном ко­е­фи­ци­јен­ ту ко­ју је не­дав­но усво­ји­ла Вла­да, да се скло­пи уго­вор о ко­лек­тив­ном оси­гу­ра­ њу у здрав­ству и још не­ко­ли­ко зах­те­ва ко­ји има­ју за циљ по­бољ­ша­ње жи­вот­ног стан­дар­да за­по­сле­них – ис­ти­че др Жив­ ко­вић и до­да­је да ће, уко­ли­ко ови њи­хо­ ви зах­те­ви не бу­ду при­хва­ће­ни, вр­ло бр­ зо, до кра­ја овог ме­се­ца донети од­лу­ку о ра­ди­ка­ли­за­ци­ји штрај­ка. А пред­сед­ник син­ди­ка­та „Не­за­ви­ сност“ у пи­рот­ском здрав­ству др Дра­ ган То­шић ре­као је за Пи­рот­ске но­ви­не у уто­рак 17. апри­ла да од цен­тра­ле у Бе­ о­гра­ду још увек ни­су до­би­ли ни­ка­кве смер­ни­це о то­ме да ли ће и на ко­ји на­ чин уче­ство­ва­ти у овим про­те­сти­ма. И док пред­став­ни­ци син­ди­ка­та за­по­

сле­них у здрав­ству ка­жу да су на овај ко­ рак при­ну­ђе­ни због ло­шег ма­те­ри­јал­ног по­ло­жа­ја за­по­сле­них у здрав­ству и због ко­рек­тив­ног ко­е­фи­ци­јен­та, ко­ји би уко­ ли­ко бу­де при­ме­њен, до­вео до сма­ње­ ња пла­та у дру­гој по­ло­ви­ни ове го­ди­не, пред­став­ни­ци Ми­ни­стар­ства здра­вља су се огла­си­ли са­оп­ште­њем за јав­ност у ко­ме не­ги­ра­ју тврд­ње да ће нај­но­ви­ја уред­ба до­ве­сти до сма­ње­ња пла­та и до­ да­ју да се ови про­те­сти са­да у пред­из­бор­ ној кам­па­њи ко­ри­сте ка­ко би се ми­ни­ма­ ли­зо­ва­ло све оно до­бро што је у обла­сти здрав­ства учи­ње­но прет­ход­них го­ди­на. Ипак, тре­ба­ло би са­че­ка­ти зва­ни­ чан од­го­вор Вла­де на зах­те­ве ко­ји су им упу­ти­ла оба син­ди­ка­та и њи­хо­ве евен­ ту­ал­не да­ље ко­ра­ке ка оства­ре­њу за­цр­ та­них ци­ље­ва. С. Ма­нић

Привремено нормализован рад Народне кухиње На­кон пи­са­ња Пи­рот­ских но­ви­на да је оте­жан рад На­род­не ку­хи­ње у Пи­ро­ту због не­до­стат­ка на­мир­ни­ца ко­је им већ ду­же вре­ме­на не до­пре­ма Цр­ве­ни крст Ср­би­је, што је усло­ви­ло то да се при­пре­ ма­ју не­ква­ли­тет­ни обро­ци и про­у­зро­ко­ ва­ло не­за­до­вољ­ство 850 ко­ри­сни­ка ове вр­сте по­мо­ћи, Oпш­тина Пи­рот из бу­џет­ ске ре­зер­ве упла­ти­ла је нов­ча­на сред­ ства за ку­по­ви­ну по­је­ди­них ар­ти­ка­ла. Пре­ма ре­чи­ма се­кре­та­ра Оп­штин­ ске ор­га­ни­за­ци­је Цр­ве­ног кр­ста, Са­ње Стан­ко­вић, си­ту­а­ци­ја је са­да до­не­кле нор­ма­ли­зо­ва­на.

– Сред­с тва ко­ја нам је Oпш­тина упла­ти­ла до­вољ­на су да нор­мал­но ра­ ди­мо до кра­ја ме­се­ца. На­жа­лост, на­ мир­ни­це од Цр­ве­ног кр­с та Ср­би­је још

увек ни­смо до­би­ли ни­ти има­мо би­ло ка­кву зва­нич­ну ин­фор­ма­ци­ју о то­ме ка­да ће се то де­си­ти – ка­же Стан­ко­ви­ ће­ва. Не­зва­нич­не су ин­фор­ма­ци­је да је тен­дер ко­ји је спро­во­ди­ла Вла­да Ре­пу­

бли­ке Ср­би­је за на­бав­ку на­мир­ни­ца за рад На­род­них ку­хи­ња у чи­та­вој зе­мљи за­вр­шен и да би до кра­ја овог или по­че­ ком сле­де­ћег ме­се­ца хра­на тре­ба­ло да стиг­не у Пи­рот. С.М.

5 Дневни центар за старе У окви­ру пи­лот про­јек­та „Бри­га за ста­ ри­је у ло­кал­ној за­јед­ни­ци” у че­твр­так је у не­ка­да­шњим про­сто­ри­ја­ма Цр­ве­ног кр­ ста у Је­вреј­ској ули­ци отво­рен пр­ви Днев­ ни цен­тар за ста­ри­је осо­бе. Овај цен­тар на­стао је у окви­ру МА­ТРА про­јек­та ко­ји Цр­ ве­ни крст Ср­би­је раз­ви­ја у парт­нер­ству са хо­ланд­ском не­вла­ди­ном ор­га­ни­за­ци­јом „Ја­нос” а ко­ји је фи­нан­сиј­ски по­др­жа­ло хо­ ланд­ско Ми­ни­стар­ство ино­стра­них по­сло­ ва. Про­је­кат тра­је две и по го­ди­не а глав­ни циљ му је раз­ви­ја­ње днев­них цен­та­ра за ста­ра ли­ца у Пи­ро­ту, Кра­гу­јев­цу и Ин­ђи­ји.

– Пр­ви Днев­ни цен­тар ове вр­сте у Пи­ро­ту пред­ста­вља при­мер до­бре са­ рад­ње Цр­ве­ног кр­ста Ср­би­је, оп­штин­ ског Цр­ве­ног кр­ста, Цен­тра за со­ци­ јал­ни рад, ло­кал­не са­мо­у­пра­ве али и дру­гих чи­ни­ла­ца у ло­кал­ној за­јед­ни­ци. Сви они су пре­по­зна­ли по­тре­бу и зна­ чај ове вр­сте услу­га ко­јe ће у зна­чај­ној ме­ри уна­пре­ди­ти ква­ли­тет жи­во­та ста­ ри­јих љу­ди у на­шој оп­шти­ни – из­ја­ви­ла је Са­ња Стан­ко­вић, се­кре­тар Цр­ве­ног кр­ста Пи­рот. Овај Цен­тар ће оста­ре­лим ли­ци­ма пру­жа­ти здрав­стве­ну не­гу, услу­ге тран­ спор­та и ис­хра­не, са­ве­то­дав­не и ин­ фор­ма­тив­не услу­ге, ко­му­ни­ка­ци­ју и со­ ци­јал­ну ин­тер­ак­ци­ју, со­цио-кул­тур­не и ин­фор­ма­тив­не услу­ге и ре­кре­а­тив­не и кре­а­тив­не ак­тив­но­сти. Већ је на­пра­вљен про­грам ра­да, ор­га­ни­зо­ва­но ве­ће кли­ је­на­та и усво­јен кућ­ни ред са ко­јим су се сло­жи­ли бу­ду­ћи ко­ри­сни­ци. У про­се­ку, днев­но услу­ге овог Цен­тра ко­ри­сти­ће од 20 до 25 ста­ри­јих осо­ба.

– У окви­ру про­јек­та „Бри­га за ста­ри­је у ло­кал­ној за­јед­ни­ци” до са­да је ре­а­ли­зо­ ва­на обу­ка за укуп­но 120 про­фе­си­о­на­ла­ца из ло­кал­них са­мо­у­пра­ва ко­је су об­у­хва­ће­ не овим пи­лот про­јек­том, цен­та­ра за со­ци­ јал­ни рад, пред­став­ни­ка при­ват­ног сек­то­ ра, про­фе­си­о­на­ла­ца и во­лон­те­ра Цр­ве­ног кр­ста као и ста­ри­јих ли­ца ко­ја ће би­ти ко­ ри­сни­ци услу­га. По­ред то­га, ор­га­ни­зо­ва­на је и обу­ка за 45 во­лон­те­ра и 60 чла­но­ва по­ ро­ди­ца за не­гу и бри­гу о оста­ре­лим ли­ци­ ма – ис­та­кла је Стан­ко­ви­ће­ва и об­ја­сни­ла да је ово би­ло нео­п­ход­но, као по­др­шка по­ ро­ди­ца­ма ко­је се ста­ра­ју о оста­ре­лим чла­ но­ви­ма. С. Ма­нић

НА­ЛИЧ­ЈЕ Од 11. до 17. априла на те­ри­то­ри­ји Пи­рот­ског управ­ног окру­га до­го­ди­ле су се: – четири са­о­бра­ћај­не не­згоде у којима је једна особа изгубила живот док су три задобиле лакше телесне повреде – три са­о­бра­ћај­не не­згоде са материјалном штетом (По­да­ци По­ли­циј­ске упра­ве Пи­рот)

ТЕМА

6

Број 146, 20. април 2012.

ПН откривају економске програме учесника изборне трке

Како развити привреду и Замрла привреда, велики број незапослених и недолазак инвеститора, највећи су проблеми општине Пирот. Представници 9 од 10 проглашених изборних листа изнели су своје предлоге за побољшање ситуације. Ми­лош Ви­да­но­вић До сре­де у 12 са­ти у Пи­ро­т у је пре­ да­то де­сет из­бор­них ли­с та за од­бор­ ни­ке. Сво­је ли­с те са име­ни­ма кан­ди­ да­та за ме­с та у ло­кал­ном пар­ла­мен­т у пре­да­ли су ре­дом: „Ко­а­ли­ци­ја за Пи­ рот - Вла­дан Ва­сић, Ује­ди­ње­ни ре­ги­о­ ни Ср­би­је”, „Из­бор за бо­љи жи­вот - Бо­ рис Та­дић”, „Срп­ска Ра­ди­кал­на стран­ка - Др Алек­сан­дар Мар­ти­но­вић”, „Пи­ рот­ски На­пред­ња­ци - др Ми­лан Сто­ја­ но­вић”, „Ко­а­ли­ци­ја По­кре­ни­мо Пи­рот - То­ми­с лав Ни­ко­лић (СНС, ДСС, НС, ПС, Асо­ци­ја­ци­ја ма­лих и сред­њих пред­у­зе­ ћа)”, „Пи­рот­ска но­ва сна­га - Ди­ми­три­ је Ви­да­но­вић”, „Ко­а­ли­ци­ја СПС и ПУПС”, „Со­ци­јал­де­мо­крат­ски са­вез - До­бри­во­ је Аран­ђе­ло­вић” „Че­до­мир Јо­ва­но­вић Пре­о­крет - др Иван Илић” и „По­крет за Пи­рот - Ду­шан Ми­тић”. Рок за пре­да­ ју ли­с та кан­ди­да­та за ло­кал­не из­бо­ре 2012. го­ди­не ис­ти­че ве­че­рас. Пи­рот­ске но­ви­не пи­та­ле су пред­ став­ни­ке свих 10 из­бор­них ли­ста ка­ко из­гле­да њи­хов план и про­грам за ре­ ша­ва­ње про­бле­ма по­ср­ну­ле пи­рот­ске при­вре­де и за­по­шља­ва­ње гра­ђа­на, од­но­сно ко­ји ће би­ти њи­хо­ви кон­крет­ ни ко­ра­ци у слу­ча­ју да осво­је власт или

пар­ти­ци­пи­ра­ју у њој. Било је директних и мање директних одговора.

Мишлен добар пример П р е д ­с е д ­н и к ОО ДС Го­р ан Ста­ ме­но­вић оце­нио је да је Пи­р от не­ ка­д а био по­знат као ин­д у­с триј­с ки цен­т ар и да ће ДС у на­р ед­н ом пе­р и­ о­д у ра­ди­т и на ре­ ин­д у­с три­ја­ли­з а­ци­ји пи­р от­с ке при­ вре­де.

– Сма­тра­мо да је нео­п­ход­но ово ура­ди­ти. Ле­по је то што је у Пи­ро­т у на­ пра­вљен нов трг, ба­зен, уре­ђен Кеј, али на­жа­лост све те ин­ве­с ти­ци­је не до­ но­се гра­ђа­ни­ма Пи­ро­та ни јед­но рад­но ме­с то. Ми се за­ла­же­мо за то да по­кре­ не­мо при­вре­ду, по­себ­но ма­ла и сред­ ња пред­у­зе­ћа. Та­ко­ђе, же­ли­мо да по­ мог­не­мо и ве­ли­ким пред­у­зе­ћи­ма да за­по­с ле но­ве љу­де, а по­ка­за­ли смо на при­ме­ру кор­по­ра­ци­је Ми­шлен да је то мо­г у­ће. Же­ли­мо да на­ђе­мо и стра­те­ шког парт­не­ра за Пр­ви мај и на то­ме

пред­сед­ник Де­мо­крат­ске стран­ке Бо­ рис Та­дић уве­ли­ко ра­ди. Же­ља нам је да у Пи­рот до­ве­де­мо и но­ве ин­ве­с ти­ то­ре и ство­ри­мо бо­ље мо­г ућ­но­с ти за ин­ве­с ти­ра­ње – ис­та­као је Ста­ме­но­вић.

По­моћ из Ру­си­је На­ша стра­те­ги­ ја је­сте да у Пи­ро­ту по­ку­ша­мо, ако бу­ де­мо део вла­сти, да у са­рад­њи са бли­ ским при­ја­те­љи­ма из ру­ске ам­ба­са­де до­ве­де­мо ин­ве­сти­ то­ре из ове ве­ли­ке зе­мље, ка­же пред­сед­ник ОО СРС Бо­јан Илић.

– Од та­да је ве­ли­ки број гра­ђа­на Пи­ро­та из­г у­био рад­на ме­с та. Де­мо­ крат­ска стран­ка обе­ћа­ва­ла је да ће са њи­хо­вим до­ла­ском на вла­с т по­те­ћи мед и мле­ко. На­жа­лост, уме­с то то­га, де­си­ла се пљач­ка­шка при­ва­ти­за­ци­ја па су та­ко ве­ли­ке фир­ме за­тво­ре­не. Та­ ко су од при­вре­де у Пи­ро­т у оста­ли са­ мо Ти­гар и Ми­ше­лин кор­по­ра­ци­ја ко­ ји до­бро по­с лу­ју. Што се ОО СРС ти­че спас за на­ше су­гра­ђа­не је­с те пун раз­ вој по­љо­при­вре­де, ту­ри­зма и Ста­ре пла­ни­не. У пи­та­њу су ду­го­роч­ни про­ јек­ти на ко­ји­ма тре­ба ра­ди­ти, али ко­ји би си­г ур­но мо­гли да до­не­с у 5.000 но­ вих рад­них ме­с та. Ми же­ли­мо да до­ве­ де­мо ин­ве­с ти­то­ре ко­ји ће да отва­ра­ју ми­ни фа­бри­ке. У сарадњи са блиским

пријатељима из руске амбасаде настојаћемо да доведемо инвеститоре из ове земље – ре­као је Илић.

Обез­бе­ди­ти но­вац за ин­ве­сти­ци­је За­ступ­ник Гру­пе гра­ђа­на Пи­рот­ски на­пред­ња­ци др Ми­лан Сто­ја­но­вић ис­ти­че да је за ре­ви­та­ли­за­ци­ју при­вре­ де нај­ва­жни­је обез­бе­ди­ти сред­ства.

– При­ва­ти­за­ци­ја ве­ћи­не фа­бри­ка у пи­рот­ској оп­шти­ни ура­ђе­на је са вр­ло ма­ло ефе­ка­та. Мно­ги рад­ни­ци су оста­ли без по­сла. Сем Ти­гар Та­јер­са и Ти­гра ко­ ји је на иви­ци ег­зи­стен­ци­је, оста­ле фа­ бри­ке су прак­тич­но пре­пу­ште­не са­ме се­би и мно­ге су за­ тво­ре­не. Ак­ту­ел­на власт ни­је ус­пе­ла да обез­бе­ди но­вац и ин­ве­сти­то­ре ко­ји би уло­жи­ли у пи­рот­ску при­вре­ду. Упра­во кроз ту ак­тив­ност бу­ду­ћа власт тре­ ба да по­ка­же да мо­же да се ре­ви­та­ли­ зу­је при­вре­да, мо­же да се ство­ре но­ва рад­на ме­ста, да се по­сто­је­ћи про­из­вод­ ни ка­па­ци­те­ти по­но­во ак­ти­ви­ра­ју. Што се ти­че но­вих ин­ве­сти­то­ра по­треб­но је обез­бе­ди­ти и по­вољ­не усло­ве да они до­ђу – на­гла­сио је Сто­ја­но­вић.

Осни­ва­ње робне бер­зе Пред­сед­ник ОО СНС Алек­сан­дар С. Ћи­рић на­вео је осни­ва­ње роб­не бер­зе као кон­кре­тан по­тез у прав­цу по­кре­та­ ња пи­рот­ске при­вре­де.

– Кон­кре­тан ко­рак за ре­ви­та­ ли­за­ци­ју пи­рот­ ске при­вре­де је­сте осни­ва­ње пи­рот­ ске роб­не бер­зе ко­ја ће омо­гу­ћи­ти про­ из­во­ђа­чи­ма, би­ло по­љ о­п ри­в ред­н их про­из­во­да, би­ло про­из­во­да из ма­лих и сред­њих пред­у­зе­ћа, да им уна­пред и по по­вољ­ним усло­ви­ма бу­ду от­ку­пље­ни про­из­во­ди. Да­кле, би­ће по­бољ­шан пла­ сман и про­из­во­ди ће се от­ку­пљи­ва­ти на вре­ме и уна­пред. У исто вре­ме осни­ва­ ње роб­не бер­зе по­спе­ши­ће про­из­вод­њу у ма­лим и сред­њим пред­у­зе­ћи­ма, а то ће до­ве­сти и до но­вих рад­них ме­ста. Да­ље, кон­кре­тан ко­рак је­сте и про­на­ла­же­ње

ТЕМА

Број 146, 20. април 2012.

7

на локалу

запослити Пироћанце!? ин­ве­сти­то­ра за по­кре­та­ње ра­да Хо­те­ла Пи­рот. Већ смо у пре­го­во­ри­ма са по­је­ди­ ним ин­ве­сти­то­ри­ма ко­ји би, уко­ли­ко се хо­тел по­но­во отво­риo, за­по­сли­ли и љу­де. Уз ово, наш про­грам об­у­хва­та још мно­го кон­крет­них ко­ра­ка за по­бољ­ша­ње жи­во­ та у оп­шти­ни Пи­рот – на­гла­сио је Ћи­рић.

4,5 ми­ли­о­на евра за при­вре­ду Нај­зна­чај­ни­је ме­сто у Отво­ре­ном ак­ци­о­ном пла­ну Пи­рот­ске но­ве сна­ге за­у­зи­ма еко­но­ми­ја, ис­ти­че Бо­бан Ран­ ђе­ло­вић, пред­сед­ ник ре­со­ра за еко­ но­ми­ју. Он ка­же да ће ка­да ПНС до­ђе на власт чак 4,5 ми­ли­ о­на евра из оп­штин­ског бу­џе­та би­ти на рас­по­ла­га­њу при­вред­ни­ци­ма, а је­дан ми­ли­он евра по­љо­при­вред­ни­ци­ма.

– Пла­ни­ра­мо да осну­је­мо оп­штин­ ски фонд за еко­ном­ски раз­вој из ко­ јег ће­мо да суб­вен­ци­он­ и­ше­мо на­ме­ те на за­ра­де свих за­по­сле­них у Пи­ро­ту, без об­зи­ра на то да ли се на­ла­зе у Сло­ бод­ној зо­ни или пи­ља­ра­ма и за­нат­ским рад­ња­ма. Ве­ћи из­нос суб­вен­ци­ја пла­ ни­ра­мо за нај­у­гро­же­ни­ју гру­пу рад­ни­ ка, жр­тве тран­зи­ци­је. На­и­ме, на­ме­те на за­ра­де љу­ди ко­ји има­ју пре­ко 55 го­ди­на ста­ро­сти, тј. пре­ко 28 го­ди­на рад­ног ста­ жа, суб­вен­ци­о­ни­са­ћемо са чак 40 од­сто. Из по­ме­ну­тог фон­да пла­ни­ра­мо и да обез­бе­ди­мо бан­кар­ске га­ран­ци­је за из­ во­зни­ке – ка­же Ран­ђе­ло­вић. Он до­да­је да је циљ ПНС-а да за 4 го­ ди­не сто­па не­за­по­сле­но­сти у Пи­ро­ту бу­ де ма­ња не­го у Ср­би­ји, а за 8 го­ди­на ма­ ња не­го у Евро­пи.

Где је про­грам УРС?! Иако смо и са Ми­ла­ном По­по­ви­ ћем и Бра­ни­сла­вом Ко­сти­ћем, ко­ ји се на­ла­зе на ли­сти УРС у Пи­ро­ту, же­ле­ли да раз­го­ва­ра­мо о овој те­ми, оста­ли смо ус­кра­ће­ни за од­го­вор. Ко­стић се ни­је ја­вљао на те­ле­фон, а По­по­вић нам је ка­зао да по­гле­да­мо еко­ном­ски про­грам УРС-а и да он не жели да даје изјаву. На на­ше пи­та­ње ка­ко да до­ђе­мо до про­гра­ма По­по­ вић нам је ка­зао „да се сна­ђе­мо”. До за­кљу­че­ња овог број у сре­ду у 12 са­ ти, упр­кос ве­ли­ким на­по­ри­ма ни­смо у то­ме ус­пе­ли.

– Ве­ру­је­мо да то мо­же­мо. У слу­ча­ју да се ово не де­си, а јед­ног да­на гра­ђа­ни­ ма под­но­сим ра­чун, јер су ми да­ли по­ ве­ре­ње да упра­вљам њи­хо­вим нов­цем - обе­ћа­вам да ћу им сва­ки ди­нар ко­јим сам био пла­ћен из бу­џе­та вра­ти­ти – ре­ као је Ран­ђе­ло­вић.

Стра­ни ин­ве­сти­то­ри Се­кре­тар ОО СПС Ви­дој­ко Па­на­јо­ то­вић на­во­ди за Пи­рот­ске но­ви­не да не ви­ди по­ли­тич­ку оп­ци­ју ко­ја би мо­гла да ре­ви­та­ли­зу­је пи­рот­ску при­вре­ду.

– По­кре­та­ње при­вре­де и но­ва рад­ на ме­ста мо­гу да се ство­ре је­ди­но ако до­ве­де­мо ин­ве­сти­ то­ре са стра­не. Ова­ ко је не­из­во­дљи­во. У Пи­ро­ту не по­сто­ ји та сна­га ко­ја мо­ же да ре­ви­та­ли­зу­је пи­рот­ски при­вре­ду. Осим Ти­гар Та­јер­са, ко­ји ће у на­ред­ном пе­ри­о­ду да про­ши­ри про­из­вод­њу и да отво­ри но­ва рад­на ме­ста, не ви­дим ни­ јед­ну ор­га­ни­за­ци­ју и фир­му ко­ја мо­же да смог­не сна­ге и отво­ри још не­ка рад­ на ме­ста. Је­ди­но ре­ше­ње је­сте да што ви­ше ин­ве­сти­то­ра до­ве­де­мо у Пи­рот. Уоста­лом ми ће­мо на­шу кам­па­њу ба­зи­ ра­ти на то­ме – ис­та­као је Па­на­јо­то­вић.

Ја­ча­ње се­ос­ ких до­ма­ћин­ста­ва Пред­сед­ник ОО СДС До­бри­во­је Аран­ђе­ло­вић ис­та­као је да је Пи­ро­т у пре­ко по­тре­бан раз­вој ма­лих и сред­

њих пред­у­зе­ћа.

– По­ред раз­ во­ја ма­лих и сред­ њих пред­у­зе­ћа по­ треб­но је ра­ди­ти и на ја­ча­њу се­о­ских до­ма­ћин­ста­ва. По­ љо­при­вред­на га­ здин­ства тре­ба да бу­ду ма­ле рад­не ор­ га­ни­за­ци­је ко­је мо­гу и те ­ка­ко да ре­ше про­блем не­за­по­сле­но­сти у тре­нут­ку ка­ да при­вре­да стаг­ни­ра. По­ве­ћа­ње про­ из­вод­ње, пре све­га у де­лу по­љо­при­ вре­де, од стра­те­шког је зна­ча­ја. То ће си­гур­но би­ти при­о­ри­тет. Ак­ту­ел­на власт се стал­но „ва­ди” на при­чу да они не­ма­ју ути­ца­ја на ре­пу­бли­ку ка­да су у пи­та­њу ин­ве­сти­ци­је и пред­у­зе­ћа. То ни­је исти­ на. Баш их бри­га што број не­за­по­сле­них ра­сте, ва­жно је да је њи­ма ле­по – ре­као је Аран­ђе­ло­вић.

По­вољ­на ин­ве­сти­ци­о­на кли­ма Пред­сед­ник ОО ЛДП и но­си­лац ли­сте Пре­ок­ рет у Пи­ро­ту др Иван Илић сма­ тра да је по­треб­но да се ис­пу­ни не­ко­ли­ ко усло­ва да би оп­шти­на ство­ри­ла по­ вољ­ну ин­ве­сти­ци­он­ у кли­му.

– По­треб­но је да се ис­пу­не усло­ ви по­пут ефи­ка­сни­ је оп­штин­ске ад­ми­ ни­стра­ци­је, бр­жег из­да­ва­ња до­зво­ла по­тен­ци­јал­ним ин­ ве­сти­то­ри­ма, из­ град­ње ин­фра­струк­ ту­ре (са­о­бра­ћај­не, ин­фор­ма­тич­ке, зна­ња).

Та­ко­ђе, по­треб­но је и фор­ми­ра­ње ти­ма об­у­че­них струч­ња­ка за пи­са­ње про­је­ка­та за претри­ступ­не фон­до­ве Европ­ске уни­је. Уз то мо­ра­мо ја­сно да де­фи­ни­ше­мо еко­ ном­ски по­тен­ци­јал ко­ји оп­шти­на тре­ба да раз­ви­ја кроз оп­штин­ске суб­вен­ци­је и суб­ вен­ци­о­ни­са­не ка­мат­не сто­пе бан­ка­ма, а да се при­хо­ди од фир­ма­ри­на ја­сно и тран­ спа­рент­но вра­ћа­ју при­вре­ди. Ако уче­ству­ је­мо у вла­сти, ула­га­ће­мо у по­љо­при­вре­ду, раз­вој ма­лих и сред­њих пред­у­зе­ћа и раз­ вој ет­но-ту­ри­зма, се­о­ског и зим­ског – на­ вео је др Илић.

Штед­ња и суб­вен­ци­је По овом пи­та­њу не тре­ба мно­го фи­ ло­зо­фи­ра­ти, ка­же но­си­лац ли­сте По­крет за Пи­рот Ду­шан Ми­тић.

– Наш ди­рект­ ни до­при­нос то­ ме мо­же да бу­де суб­в ен­ц и­о ­н и­с а­њ е отва­ра­ња рад­них ме­ста. На­рав­но, и пре­ма ре­пу­бли­ци мо­ра да по­сто­ји за­ ла­га­ње да се оно што је у њи­хо­вој ин­ге­рен­ци­ји ура­ди на нај­бо­љи на­чин. По­треб­но је да се сред­ стви­ма ко­ја се оства­ре кроз дра­стич­ ну штед­њу и кроз пре­ра­спо­де­лу ма­ње ва­жних на ва­жни­је ства­ри обез­бе­ди­ ти што ви­ше под­сти­ца­ја из фон­да под­ сти­цај­них сред­ста­ва за отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста. То се од­но­си и на до­ма­ће и на стра­не ин­ве­сти­то­ре. Уз то по­треб­ но је олак­ша­ти усло­ве при­вре­ђи­ва­ња за по­сло­ва­ње по­сто­је­ћих пред­у­зет­ни­ка – на­вео је Ми­тић.

ИЗБОРИ 2012

8 СРС: Про­па­ла по­ли­ти­ка СНС у Пи­ро­ту

Че­до­мир Јо­ва­но­вић посетио Пи­ро­т

Пред­сед­нич­ки кан­ди­дат ко­а­ли­ци­ је Пре­ок­ рет, Че­до­мир Јо­ва­но­вић, и пред­сед­ни­ца Асо­ци­ја­ци­је сло­бод­них и не­за­ви­сних син­ди­ка­та (АСНС) Ран­ка Са­вић у по­не­де­љак 16. апри­ла по­се­ти­ ли су Пи­рот и одр­жа­ли ми­тинг на пла­ тоу ис­пред мар­ке­та Ро­да. Ја ни­сам у Пи­ро­ту због гла­со­ва, већ же­лим до­го­вор са на­ро­дом о по­ слу ко­ји мо­ра да се ура­ди, ре­као је том при­ли­ком Јо­ва­но­вић.

– Ја ни­сам у ове из­бо­ре ушао да ин­три­га­рим и сплет­ка­рим, да вас под­ се­ћам на 1.000 евра, да вас под­се­ћам на Кар­ло­баг-Кар­ло­вац-Ви­ро­ви­ти­цу, да вас под­се­ћам на оно што је оста­ло иза Ми­ло­ше­ви­ћа и на 500.000 рад­них ме­ ста. Не. За ме­не су из­бо­ри бор­ба иде­ја. Ми смо кан­ди­до­ва­ли ту јед­ну ве­ли­ку иде­ју – до­го­вор о по­слу ко­ји мо­ра­мо да ура­ди­мо. Ми смо ге­не­ра­ци­ја ко­ја тре­ба од Ср­би­је ко­нач­но да на­пра­ви др­жа­ву – ка­зао је Јо­ва­но­вић. Он је ис­та­као да је исти­на и бор­ ба за озбиљ­ну др­жа­ву оно за шта ће се ко­а­ли­ци­ја Пре­о­крет за­ла­га­ти на на­ Б.Н. ред­ним из­бо­ри­ма, ако осво­ји власт.

Још јед­на у ни­зу об­ма­на СНС у Пи­ро­ту је са­ оп­ште­ње у ко­ме се ка­же да су за­до­вољ­ни по­ се­том То­ми­сла­ва Ни­ко­ли­ћа и од­зи­вом гра­ђа­на на ми­тин­гу ис­пред со­ли­те­ра, где је би­ло не ви­ ше од сто­ти­нак сим­па­ти­зе­ра СНС, ДСС и ПС, ка­ же се у са­оп­ште­њу Оп­штин­ског од­бо­ра Срп­ске ра­ди­кал­не стран­ке у Пи­ро­ту (ОО СРС).

– Тај „ми­тинг” и ка­та­стро­фа­лан од­зив Пи­ ро­ћа­на­ца по­ка­зу­ју да су гра­ђа­ни Пи­ро­та све­сни пре­ва­ре ко­ја је ство­ре­на у ви­ду СНС и То­ми­сла­ ва Ни­ко­ли­ћа, ко­ји се ни по че­му не раз­ли­ку­је од Бо­ри­са Та­ди­ћа и Де­мо­крат­ске стран­ке. По­ли­ ти­ка де­ма­го­ги­је и ла­жних обе­ћа­ња гру­пе љу­ди ко­ји су СНС ви­де­ли као ме­сто за ла­ко бо­га­ће­ње кроз по­ли­ти­ку је про­па­ла у Пи­ро­ту. За­то же­ли­мо да јав­но­сти по­ка­же­мо ко­ли­ко се раз­ли­ку­је­мо од њих и ко­ли­ко је на­ша по­ли­ти­ка ре­ал­на, по­ште­ на и искре­на, јер све што смо обе­ћа­ли пре че­ти­ ри го­ди­не, ми смо то и ис­пу­ни­ли. Ре­ша­ва­ли смо сва­ко­днев­не про­бле­ме гра­ђа­на и по­др­жа­ва­ли све што је би­ло у ин­те­ре­су гра­ђа­на и оче­ку­је­ мо да на ло­кал­ним из­бо­ри­ма гра­ђа­ни гла­са­ју за ло­кал­не од­бо­ре стра­на­ка и њи­хо­ве кан­ди­да­те, а не за тај­ку­не, би­зни­сме­не и фи­нан­сиј­ске моћ­ ни­ке у Пи­ро­ту – на­во­ди се у са­оп­ште­њу ОО СРС.

СДС: Власт не за­слу­ж у­је пре­ла­зну оце­ну Оп­штин­ски Од­бор Со­ци­јал­де­мо­крат­ског са­ ве­за ( ОО СДС) оце­нио је да је област еко­ло­ги­је не­по­зна­ни­ца за пи­рот­ску ло­кал­ну власт. У овој стран­ци твр­де да не­ма се­ла у ко­јим не­ма ди­вљих де­по­ни­ја. Пред­сед­ник ОО СДС До­бри­во­је Аран­ ђе­ло­вић ре­као је на кон­фе­рен­ци­ји за ме­ди­је ко­ ја је одр­жа­на у уто­рак 17. апри­ла да су пред­став­ ни­ци ове пар­ти­је при­ли­ком оби­ла­ска се­ла уочи­ли ви­ше ди­вљих де­по­ни­ја.

– Ова ло­кал­на власт у гра­ду че­сто се хва­ли­ ла ти­ме да су из­дво­ји­ли зна­чај­на сред­ства из оп­ штин­ског бу­џе­та за чи­шће­ње ди­вљих де­по­ни­ја. Та­ко­ђе, го­во­ри­ли су и да су но­вац до­би­ја­ли и од над­ле­жних ми­ни­стар­ста­ва из Бе­о­гра­да за чи­ шће­ње ди­вљих де­по­ни­ја на те­ри­то­ри­ји оп­шти­ не. Ми их по­зи­ва­мо да са­да иза­ђу пред гра­ђа­не и да ка­жу шта су све ура­ди­ли и ко­ли­ко је то ко­ шта­ло. Твр­ди­мо да је Пи­рот је­дан од оних гра­до­ ва у Ср­би­ји ко­ји је по том пи­та­њу ја­ко слаб, као и по ни­воу ра­да јав­них ко­му­нал­них пред­у­зе­ћа. Ја­ сно је да ЈП „Ко­му­на­лац” не ра­ди ка­ко тре­ба ка­ да је у пи­та­њу из­но­ше­ње сме­ћа. Због то­га, као и због дру­гих на­го­ми­ла­них ко­му­нал­них про­бле­ма гра­ђа­ни Пи­ро­та тре­ба до­бро да раз­ми­сле шта ће ре­ћи 6. ма­ја на из­бо­ри­ма. Ова ло­кал­на власт не за­слу­жу­је пре­ла­зну оце­ну, јер се све ра­ди сук­це­ сив­но и по па­ро­ли „Бу­ди наш па ра­ди шта знаш”. У оним ме­сним за­јед­ни­ца­ма где су пред­сед­ни­ ци на­кло­ње­ни­ји ло­кал­ној вла­сти, та­мо се не­што и ра­ди, за раз­ли­ку од оних ме­сних за­јед­ни­ца где пред­сед­ни­ци ни­су у љу­ба­ви са пред­сед­ни­ком оп­ шти­не Пи­рот. Та­мо се не ула­зи и не сме ни­шта да се ра­ди – ис­та­као је Аран­ђе­ло­вић. М.В.

Број 146, 20. април 2012.

Митинг на платоу поред „Роде“

– Пре­пу­ни смо пла­но­ва, наш еко­ ном­ски про­грам има 140 стра­на, а Ни­ ко­ли­ћев по­ла ре­че­ни­це - ка­нал до Со­ лу­на и 100 ми­ли­јар­ди. Та­дић - три пр­ста на ха­у­би Фи­ја­та – ка­зао је Јо­ва­но­ви­ћ и до­дао да је „оста­ло још 19 да­на да се до­го­во­ри­мо јед­ни с дру­ги­ма и да пре­ о­кре­не­мо ову Ср­би­ју”. Но­си­лац ли­сте Пре­о­крет у Пи­ро­ту, др Иван Илић, ис­ та­као је при­ли­ком отва­ра­ња ску­па да пре­о­крет у по­ли­ти­ци под­ра­зу­ме­ва љу­ де ко­ји ће да го­во­ре исти­ну.

– Пре­о­крет у Пи­ро­ту под­ра­зу­ме­ ва град у ко­ме има ви­ше ста­нов­ни­ка, а ма­ње не­за­по­сле­них, град ко­ји ула­же

у по­љо­при­вре­ду, под­сти­че раз­вој ту­ ри­зма, под­ра­зу­ме­ва оп­шти­ну ко­ја ће нај­зад до­би­ти ста­тус гра­да – ка­зао је Илић. Пред­сед­ни­ца АСНС Ран­ка Са­вић ре­кла је да се овај син­ди­кат при­дру­ жио ко­а­ли­ци­ји Пре­ок­ рет јер је то је­ ди­на по­ли­тич­ка оп­ци­ја ко­ја да­је на­ ду да ће у Ср­би­ји до­ћи до си­стем­ских про­ме­на и да ће­мо ко­нач­но до­ћи до мо­дер­не и ефи­ка­сне др­жа­ве у ко­јој ће рад­ни­ци­ма у Ср­би­ји би­ти бо­ље. „Ка­ра­ван Исти­не” по­се­тио је и оп­ шти­не Бе­ла Па­лан­ка и Ди­ми­тров­град. Б. Нај­да­но­вић

СНС: Ми пр­ви, Пи­рот­ски на­пред­ња­ци по­след­њи Ко­а­ли­ци­ја „По­кре­ни­мо Пи­рот – То­ ми­слав Ни­ко­лић” је пра­ви пут ко­ји во­ ди до про­ме­на. До­каз за то је­су и ре­зул­ та­ти ис­тра­жи­ва­ња аген­ци­је „IC Glo­bal gro­up mar­ke­ting” ко­ји по­ка­зу­ју да ова ли­ста има убе­дљи­во нај­ве­ћу по­др­ шку гра­ђа­на са 33,4 од­сто, ре­че­но је на кон­фе­рен­ци­ји за ме­ди­је ко­ја је одр­жа­ на у про­сто­ри­ја­ма ОО СНС, у уто­рак, 17. апри­ла. Порт­па­рол из­бор­ног шта­ба ко­ а­ли­ци­је оку­пље­не око ОО СНС „По­кре­ ни­мо Пи­рот”, Алек­сан­дар З. Ћи­рић ре­као је том при­ли­ком, по­ред оста­лог, да ак­ту­ел­ни пред­сед­ник оп­шти­не и ње­ го­во удру­же­ње има по­др­шку све­га не­ што ви­ше од 10 од­сто гра­ђа­на Пи­ро­та.

– То је до­каз да оно што ра­ди­мо је­сте ис­прав­но и има по­др­шку гра­ђа­ на. Та­ко­ђе, ови ре­зул­та­ти ис­тра­жи­ва­ ња ура­ђе­ног 7. и 8. апри­ла по­ка­зу­ју још и то да је по­след­ње пла­си­ра­на ли­

ста за од­бор­ни­ке – ли­ста гру­пе гра­ђа­ на Пи­рот­ски На­пред­ња­ци са не­што ма­ ње од јед­ног про­цен­та. Уло­жен но­вац у ову гру­пу гра­ђа­на и то од стра­не ак­ ту­ел­ног ре­жи­ма је­сте уза­луд­но ба­чен но­вац. Мо­ја пре­по­ру­ка њи­ма је да но­ вац ко­ји тро­ше на фи­нан­си­ра­ње ова­кве гру­пе гра­ђа­на по­тро­ше на па­мет­ни­ји на­чин кроз по­моћ си­ро­ма­шним, угро­ же­ним и бо­ле­сним гра­ђа­ни­ма у на­шој оп­шти­ни. Ових да­на при­мет­но је да стран­ке ко­је су на вла­сти пред­ста­вља­ ју се­бе као стран­ке ко­је су пре­по­ро­ди­ле Пи­рот и ко­је су од овог гра­да ство­ри­ле европ­ски град. Ме­ђу­тим, крај­ње вре­ме је да ове стран­ке схва­те да ко­му­нал­но уре­ђе­ње гра­да ни­је је­ди­ни за­да­так ло­ кал­не са­мо­у­пра­ве, већ са­мо јед­на од мно­гих. Пи­рот као европ­ски град има 16.000 не­за­по­сле­них а у цен­тру гра­да по­ло­ви­на по­слов­них обје­ка­та је пра­зна

– ис­та­као је Ћи­рић. Ка­ко је ре­че­но у овој стран­ци ре­ зул­та­ти ис­тра­жи­ва­ња ја­сно по­ка­зу­ју по­др­шку гра­ђа­на Пи­ро­та.

– Стран­ке ко­је су на осно­ву овог ис­тра­жи­ва­ња пре­шле цен­зус су: Ко­ а­ли­ци­ја По­кре­ни­мо Пи­рот, Ује­ди­ње­ ни ре­ги­о­ни Ср­би­је, Со­ци­ја­ли­стич­ка пар­ти­ја Ср­би­је, Де­мо­крат­ска стран­ка, Срп­ска ра­ди­кал­на стран­ка, Пи­рот­ска но­ва сна­га и на гра­ни­ци се на­ла­зи По­ крет за Пи­рот – на­вео је Ћи­рић. М.В.

По­крет за Пи­рот: Власт зло­у­по­тре­бља­ва ме­ди­је Као и што смо оче­ки­ва­ли, са­да­ шњи но­си­о­ци ло­кал­не вла­сти у Пи­ро­ ту дра­стич­но зло­у­по­тре­бља­ва­ју сред­ ства ин­фор­ми­са­ња у пред­из­бор­ној кам­па­њи за ло­кал­не из­бо­ре, ка­же се у са­оп­ште­њу По­кре­та за Пирот.

– Слу­же­ћи се ла­жи­ма и об­ма­на­ма, се­би при­пи­су­ју за­слу­ге за из­град­њу ка­ пи­тал­них обје­ка­та ин­фра­струк­ту­ре а у то­ме пред­ња­че пред­сед­ник оп­шти­не

Пи­рот и ди­рек­тор Спорт­ског цен­тра. Исти­на је, ме­ђу­тим, да је све ка­пи­тал­не објек­те, по­чев од ре­кон­струк­ци­је ули­ це Ни­ко­ле Па­ши­ћа, из­град­ње спорт­ске ха­ле, из­град­ње Исто­риј­ског ар­хи­ва, ре­ кон­струк­ци­је и пре­свла­че­ња ско­ро свих ули­ца у гра­ду и пу­те­ва пре­ма се­ли­ма, из­град­ње ке­ја, из­град­ње јав­не ра­све­ те у гра­ду и се­ли­ма, из­град­ње цр­ка­ва и ма­на­сти­ра и још мно­го то­га из­гра­

дио Фонд за гра­ђе­вин­ско зе­мљи­ште и пу­те­ве у вре­ме ка­да је на че­лу Фон­ да као ди­рек­тор био Мом­чи­ло Ан­тић. У из­град­њу ових обје­ка­та огро­ман труд уло­жи­ла је тех­нич­ка слу­жба Фон­да чи­ ји је ру­ко­во­ди­лац та­да био Но­ви­ца Зла­ та­но­вић – ка­же се у са­оп­ште­њу и до­да­ је да су да су сви ови по­сло­ви из­ве­де­ни без ика­квог кре­ди­та или ду­га. Б.Н.

Број 146, 20. април 2012.

ИЗБОРИ 2012

9

ДС пред­ста­ви­ла три од­бор­нич­ка кан­ди­да­та На ли­сти Оп­штин­ског од­бо­ра Де­мо­ крат­ске Стран­ке „Из­бор за Жи­вот – Бо­ рис Та­дић” на­ла­зи се две тре­ћи­не но­вих кан­ди­да­та ко­ји су до­ка­за­ни струч­ња­ци у сво­јим про­фе­си­ја­ма и ко­ји су спрем­ни да пре­у­зму од­го­вор­ност за бо­љи жи­вот свих Пи­ро­ћа­на­ца, ре­че­но је на кон­фе­рен­ ци­ји за ме­ди­је ко­ја је одр­жа­на у уто­рак 17. апри­ла у про­сто­ри­ја­ма ове стран­ке. Чла­ни­ца Са­ве­та Де­мо­крат­ске омла­ди­не и кан­ди­дат за од­бор­ни­ка Ива­на Ива­ нов ре­кла је да су, у скло­пу пред­из­бор­ них ак­тив­но­сти, чла­но­ви ове стран­ке об­и­шли се­ло Кру­пац, као и се­ла ко­ја се на­ла­зе у Гор­њем Ви­со­ку где су раз­го­ва­

ра­ли са ме­шта­ни­ма о про­гра­му сво­је стран­ке. На овој кон­фе­рен­ци­ји за ме­ди­је гра­ђа­ни­ма се пред­ста­ви­ло још тро­је кан­ ди­да­та за од­бор­ни­ке у СО Пи­рот: др Ми­ ли­ца Игић, Љу­би­ша Јо­нић и пред­сед­ник омла­ди­не ОО ДС Да­ни­јал Да­ни­ја­ли.

– Од 1993. го­ди­не до 2004. го­ди­не сам био ди­рек­тор ЈП „Во­до­вод и ка­на­ ли­за­ци­ја” та­ко да се сло­бод­но мо­же ре­ ћи да ни­сам не­по­знат гра­ђа­ни­ма Пи­ро­ та. На ли­сти за од­бор­ни­ке у пи­рот­ској скуп­шти­ни сам је­дан од нај­ста­ри­јих па је мо­ја же­ља да мла­ђи­ма по­мог­нем сво­јим зна­њем и ис­ку­ством ка­ко би до­ при­не­ли за­јед­но бо­љем жи­во­ту Пи­ро­та

– ре­као је Јо­нић. Шеф цен­тра за тран­сфу­зи­ју Оп­ште бол­ни­це Пи­рот, др Ми­ли­ца Игић пред­ сед­ник је ре­со­ра за здрав­ство у ОО ДС.

– Ор­га­ни­зо­ва­ће­мо број­не ак­тив­но­ сти ко­је су пре све­га ве­за­не за пре­вен­ ти­ву и очу­ва­ње здра­вља љу­ди. Наш циљ је­сте бор­ба за здра­вље на­ших гра­ ђа­на кроз очу­ва­ње здра­ве сре­ди­не, по­ бољ­ша­ња хи­ги­је­не у здра­вљу и ства­ра­ ње бо­љих еко­ном­ских усло­ва за сва­ког гра­ђа­ни­на – ре­кла је Иги­ће­ва. Пред­сед­ник клу­ба омла­ди­не ОО ДС Да­ни­јал Да­ни­ја­ли, сту­дент тре­ће го­ди­не Еко­ном­ског фа­кул­те­та у Ни­шу, ис­та­као

је да су мла­ди по­тен­ци­јал раз­во­ја Пи­ ро­та и да у на­ред­ном пе­ри­о­ду мо­ра­мо да ра­ди­мо на то­ме да те љу­де вра­ти­мо у Пи­рот – на­вео је Да­ни­ја­ли. М.В.

ПНС: Васићева кампања вређа Пироћанце Но­си­лац ли­сте Гру­пе гра­ђа­на Пи­рот­ ска но­ва сна­га, ко­ја на­сту­па на ло­кал­ним из­бо­ри­ма под ред­ним бро­јем 6, Ди­ми­ три­је Ви­да­но­вић по­звао је Вла­да­на Ва­ си­ћа да под­не­се остав­ку на ме­сту пред­ сед­ни­ка оп­шти­не Пи­рот. Не­до­пу­сти­во је да Ва­сић у пред­из­бор­ној кам­па­њи тро­ ше­ћи но­вац свих гра­ђа­на Пи­ро­та про­мо­ ви­ше се­бе и сво­ју по­ли­тич­ку оп­ци­ју, ре­ че­но је на кон­фе­рен­ци­ји за ме­ди­је ко­ја је одр­жа­на у сре­ду 18. апри­ла.

– Ње­го­ва пред­из­бор­на кам­па­ња са по­зи­ци­је вла­сти вре­ђа и ома­ло­ва­жа­ва

Трибине по селима

Чла­но­ви ПНС у окви­ру ре­дов­них пред­из­бор­них ак­тив­но­сти одр­жа­ће не­ко­ли­ко три­би­на ка­ко би се пред­ста­ ви­ли гра­ђа­ни­ма и у се­о­ским ме­сним за­јед­ни­ца­ма. У уто­рак 17. апри­ла у МЗ Гњи­лан, пред око сто­ти­нак за­ин­те­ре­ со­ва­них гра­ђа­на, одр­жа­на је три­би­на на ко­јој су го­во­ри­ли Ди­ми­три­је Ви­да­ но­вић, Ко­виљ­ка Ста­ме­но­вић и Бо­бан Ран­ђе­ло­вић. У ПНС- у ка­жу да ће у на­ ред­ним да­ни­ма три­би­не би­ти одр­жа­ не и у се­ли­ма на кру­жном пу­ту, за­тим у се­ли­ма: Др­жи­на, Из­вор, Ра­сни­ца, Ма­ли Су­во­дол, Су­ко­во, Ве­ли­ки Су­во­ дол, Бе­ло По­ље, Кру­пац, Тем­ска.

К. Стаменовић, Д. Видановић и М. Видановић

Пи­ро­ћан­це. Сма­тра­мо да су број­не ак­ тив­но­сти пред­сед­ни­ка оп­шти­не и ње­ го­вих са­рад­ни­ка ко­ји са по­зи­ци­ја вла­сти и са по­зи­ци­ја сво­јих функ­ци­ја вр­ше по­ ли­тич­ку кам­па­њу у пот­пу­но­сти не­до­пу­ сти­ве. По­зи­вам их да по­ка­жу сво­је по­ ште­ње и че­сти­тост и да­ју остав­ке на те функ­ци­је, од­но­сно да раз­гра­ни­че сво­је јав­не функ­ци­је од пред­из­бор­не кам­па­ ње – ис­та­као је Ви­да­но­вић. Пси­хо­лог и од­бор­нич­ки кан­ди­дат Ко­виљ­ка Ста­ме­но­вић пред­из­бор­не ак­тив­но­сти пред­сед­ни­ка оп­шти­не ока­ рак­те­ри­са­ла је као бо­ле­сне и су­ма­ну­те.

– Гра­ђа­ни су кон­стант­но из­ло­же­ни сна­жном про­па­ганд­ном при­ти­ску и при­ти­ ску раз­ли­чи­тих не­и­сти­на. На јед­ној стра­ни има­мо исти­ну о су­но­вра­ту и оси­ро­ма­ше­њу гра­да, а на дру­гој има­мо бај­ке о ле­пом жи­ во­ту ко­ји је до са­да био, а ко­ји ће тек би­ти у

бу­дућ­но­сти. Пред­сед­ник оп­шти­не ка­же да са­мо не­за­хвал­ни­ци не пре­по­зна­ју да је он ме­си­ја ко­ји је ство­рио европ­ски град. При том, он не по­ми­ње на­го­ми­ла­не про­бле­ме у ње­го­вом европ­ском гра­ду. Не по­ми­ње те­шку бе­ду и си­ро­ма­штво, не­за­по­сле­ност, уми­ра­ње фир­ми, не по­ми­ње по­раст на­си­ ља, ни­ти про­блем нар­ко­ма­ни­је. Уз то еко­ ном­ски за­ви­сни ме­ди­ји има­ју по­да­нич­ки од­нос пре­ма они­ма ко­ји их пла­ћа­ју, па ло­ кал­на са­мо­у­пра­ва мо­же да зах­те­ва од њих да наш свет при­ка­жу као рај­ски и бај­ко­вит – оце­ни­ла је Ста­ме­но­ви­ће­ва. Чла­ни­ца Удру­же­ња осо­ба са хен­ди­ ке­пом „Фе­никс”, Мо­ни­ка Ви­да­но­вић, ко­ја се на­ла­зи на ли­сти ПНС, ка­же да је ова Гру­па гра­ђа­на у свој рад укљу­чи­ла и осо­бе са ин­ва­ли­ди­те­том и да­ла им при­ ли­ку да са­ми го­во­ре о про­бле­ми­ма са ко­ ји­ма се су­сре­ћу и о по­ло­жа­ју у дру­штву.

Пи­рот­ски на­пред­ња­ци о мо­гућ­но­сти­ма за раз­вој Пред­с тав­ни­ци Гру­пе гра­ђа­на Пи­ рот­ски на­пред­ња­ци за­хва­ли­ли су се до­ју­че­ра­шњим пар­тиј­ским дру­го­ви­ ма - пред­с тав­ни­ци­ма Срп­ске на­пред­ не стран­ке (СНС) у Пи­ро­т у на „по­др­шци ко­ју су им пру­жи­ли об­ја­вљи­ва­њем ре­ зул­та­та ис­тра­жи­ва­ња јав­ног мње­ња”. По­ред оста­лог, на кон­фе­рен­ци­ји за ме­ ди­је ко­ја је одр­жа­на у сре­ду 18. апри­ла пред­с та­вљен је и про­грам де­ло­ва­ња ове Гру­пе гра­ђа­на ко­ја ће уче­с тво­ва­

ти на ло­кал­ним из­бо­ри­ма под ред­ним бро­јем 4.

– На­шом по­ро­дич­ном шет­њом скре­ну­ли смо па­жњу гра­ђа­на на по­ро­ ди­цу и по­ро­дич­не вред­но­сти. Ми ће­ мо се фо­ку­си­ра­ти на то шта мо­же­мо да учи­ни­мо на ло­ка­лу, а то је раз­вој обла­ сти ко­је мо­гу до­при­не­ти бо­љем жи­во­ту гра­ђа­на. Ми мо­ра­мо да се се­ти­мо да је пи­рот­ски крај пре све­га по­љо­при­вред­ ни крај. Сто­чар­ство је не­што што нас је

афир­ми­са­ло у про­шло­сти, а уз са­вре­ ме­не тех­но­ло­ги­је и на­чин уз­го­ја сто­ ке мо­же­мо опет вра­ти­ти углед пи­рот­ ском сто­чар­ству. Не мо­же­мо при­ча­ти о брен­до­ви­ма по­пут кач­ка­ва­ља или пе­ гла­не ко­ба­си­це са сма­ње­њем сточ­ног фон­да. Са раз­во­јем так­ве про­из­вод­ ње, са ко­ри­шће­њем ре­сур­са за про­из­ вод­њу ле­ко­ви­тог и за­чин­ског би­ља, са успе­шним пла­сма­ном та­квих про­из­во­ да мо­же­мо за­по­сли­ти ве­ли­ки број на­

– Пр­ви су ко­ји су то ура­ди­ли искре­ но. До са­да ова власт ни­је ре­ша­ва­ла на­ ше про­бле­ме, да ли због не­до­стат­ка фи­ нан­си­ја, или не­ких дру­гих огра­ни­че­ња. Ме­ђу­тим, има ту и не­за­ин­те­ре­со­ва­но­ сти, што ја­ко бо­ли. Ина­че, осо­бе са ин­ва­ ли­ди­те­том има­ју сво­је про­бле­ме. На пр­ вом ме­сту то је пре­воз ко­ји је ја­ко би­тан, по­тре­бан нам је и сер­вис за пер­со­нал­ну аси­стен­ци­ју, као и сер­вис за прав­ну по­ др­шку. Ме­ђу­тим, ло­кал­на са­мо­у­пра­ва ни­је по­ка­за­ла во­љу да се ре­ше ови про­ бле­ми. Што се обра­зо­ва­ња ти­че ни ов­ де ни­су пу­но ура­ди­ли. Ни­је по­ка­за­но до­ вољ­но во­ље да се сту­ден­ти­ма осо­ба­ма са ин­ва­ли­ди­те­том пру­жи не­ка по­др­шка. По­кре­ну­ла сам ини­ци­ја­ти­ву да се пру­жи фи­нан­сиј­ска по­др­шка осо­ба­ма са ин­ва­ ли­ди­те­том у то­ку ре­дов­ног шко­ло­ва­ња. Мој пред­лог не са­мо да ни­је усво­јен, не­го ја на тај пред­лог од­го­во­ре­но вр­ло по­ни­ жа­ва­ју­ће – на­гла­си­ла је Ви­да­но­ви­ће­ва. По­ред оста­лог, на овој кон­фе­рен­ци­ ји за ме­ди­је ре­че­но је и да је Оп­штин­ски од­бор На­род­не се­љач­ке стран­ке у Пи­ро­ ту од­лу­чио да на пред­сто­је­ћим ло­кал­ним из­бо­ри­ма по­др­жи Гру­пу Гра­ђа­на Пи­рот­ска но­ва сна­га. Та­ко­ђе, ПНС на ло­кал­ним из­бо­ ри­ма за пи­рот­ски пар­ла­мент по­др­жа­ће и ОО Зе­ле­не еко­ло­шке пар­ти­је – Зе­ле­ни. М. Ви­да­но­вић ших су­гра­ђа­на. Та­ко­ђе, по­љо­при­вред­на про­из­вод­ња мо­же би­ти ис­ко­ри­шће­на и у енер­ге­ти­ци. По­др­жа­ва­мо сва­ки зе­ле­ ни ки­ло­ват ко­ји се на овим про­сто­ри­ма про­из­ве­де. По­треб­на нам је енер­гет­ска ефи­ка­сност и то је пред­у­слов европ­ског пу­та. На кра­ју, бит­на је и услу­жна де­лат­ ност и то мо­же да се раз­ви­ја у Пи­ро­ту и то у сми­слу тран­спор­та, па­ко­ва­ња ро­ бе, као и ет­но-ту­ри­зма – на­вео је Го­ран Ман­чић, за­ме­ник за­ступ­ни­ка ГГ Пи­рот­ ски на­пред­ња­ци. М.В.-Б.Н.

10

ХОРИЗОНТ

Број 146, 20. април 2012.

Ти­ја­на Не­шић – Фи­шер за ПН по­вла­чи па­ра­ле­лу из­ме­ђу вре­ме­на про­ве­де­ног

ПИ­РО­ЋАН­КА ПРО­НА­ШЛА СВО­ЈУ Тијана се пут Новог Зеланда упутила са породицом пре краја Гимназије, да би тамо завршила стоматолошки факултет, венчала се и данас са супругом и ћерком живи у Сиднеју где држи приватну ординацију Сне­жа­на Ма­нић Ро­ђе­на је у Пи­ро­ту пре 39 го­ди­на, има­ла срећ­но и без­бри­жно де­тињ­ство, ма­шта­ла као и сви о то­ме да от­пу­ту­ је „на крај све­та” али њој се та же­ља и оства­ри­ла. Пред крај Гим­на­зи­је са ро­ ди­те­љи­ма се пре­се­ли­ла на Но­ви Зе­ланд и та­мо на­ста­ви­ла шко­ло­ва­ње. За­вр­ши­ ла је сто­ма­то­ло­ги­ју на фа­кул­те­ту у гра­ ду Ду­не­ди­ну. Др Ти­ја­на Не­шић - Фи­шер да­нас жи­ви и ра­ди у Сид­не­ју, има сво­ју при­ват­ну ор­ди­на­ци­ју ко­ја је, ка­ко са по­ но­сом ис­ти­че, јед­на од нај­бо­љих у овој ми­ли­он­ској ме­тро­по­ли.

Се­ћа­ње на де­тињ­ство Ка­же да не­ма мно­го вре­ме­на да раз­ми­шља о род­ном гра­ду и зе­мљи из ко­је по­ти­че. Ипак, че­сто по­же­ли да има жи­вот ка­кав је има­ла у Пи­ро­ту.

– Би­ла сам пр­во де­те мо­јих ро­ди­ те­ља, Дра­го­сла­ва и Сил­ва­не, ле­ка­ра и ме­ди­цин­ске се­стре. Мо­ја се­стра, Бо­ја­на, до­шла је на свет тек не­што ви­ше од го­ ди­ну да­на ка­сни­је, а брат Фи­лип је мла­ ђи чак 14 го­ди­на. Де­тињ­ство у Пи­ро­ту ми је би­ло као у не­кој бај­ци. Се­ћам се зи­ма и од­ла­за­ка на ски­ја­ње на Пла­ни­ нар­ски дом сва­ког ви­кен­да. Би­ло је ту пу­но до­го­дов­шти­на и аван­ту­ра, на­ро­ чи­то због то­га што су од­ра­сли во­ле­ли да „во­де ра­чу­на“ о на­ма са бал­ко­на ка­ фа­не „Ми­џор” док се ми до­ле сна­ла­зи­ мо и гу­би­мо по ста­за­ма. Док је ски­ја­ње у дру­гим зе­мља­ма ре­зер­ви­са­но са­мо за бо­га­ту ели­ту, у Пи­ро­ту су не­ка­да сва де­ ца, чи­ни ми се, зна­ла да ски­ја­ју или ба­ рем има­ла при­ли­ку – ра­до го­во­ри Ти­ ја­на о свом де­тињ­ству и ка­же да су јој дра­ге успо­ме­не на Ти­гро­во на­се­ље где су јој жи­ве­ле ба­ке и де­ке са обе стра­ не и где је ра­до бе­жа­ла из буч­не ули­це у ко­јој је жи­ве­ла са ро­ди­те­љи­ма. Ту је и не­за­бо­рав­ни пи­рот­ски ва­шар и игран­ка без пре­стан­ка са вр­шња­ци­ма у дво­ри­ шту згра­де.

– Дво­ри­ште смо де­ли­ли са још три ви­со­ко­спрат­ни­це пу­не де­це. Од нај­ста­ри­ јег до нај­мла­ђег, сви смо се ле­по дру­жи­ ли, ле­ти по дво­ри­шту а зи­ми на сте­пе­ни­ шту у згра­ди. Сад не мо­гу да за­ми­слим да се мо­ја де­ца игра­ју ис­пред згра­де у

ко­јој жи­ви­мо, без мог над­гле­да­ња. Ов­ де у гра­ду од 10 ми­ли­о­на са пред­гра­ђи­ ма то је сва­ки­да­шњи­ца и ствар­ност. Де­ ца се во­де у парк, на ак­тив­но­сти, у шко­лу до че­тр­на­е­сте го­ди­не, а по­не­кад и ду­ же. У Пи­ро­ту су нас, чи­ни ми се, сви зна­ ли. На­ши ро­ди­те­љи су без ика­квог ГПС-а, без мо­бил­ног мо­гли из ста­на и са по­сла да пра­те на­ше кре­та­ње. Ни­кад се ни­смо бо­ја­ле или осе­ћа­ле да смо у опа­сно­сти, има­ле смо сло­бо­ду да се кре­ће­мо по це­ лом гра­ду и би­ло је то јед­но див­но, без­ бри­жно вре­ме – са се­том се при­се­ћа Ти­ ја­на а он­да по­чи­ње при­чу о шко­ло­ва­њу нај­пре у ОШ „Вук Ка­ра­џић“ а ка­сни­је у пи­ рот­ској Гим­на­зи­ји.

Од­ла­зак „на крај све­та” Основ­ну шко­лу је за­вр­ши­ла као ђак ге­не­ра­ци­је јер је по­ред успе­ха у ре­

Са кумом Вацом

дов­ној на­ста­ви по­сти­за­ла из­ван­ред­ не ре­зул­та­те на так­ми­че­њи­ма из ви­ше пред­ме­та. Дру­ги део ње­ног де­тињ­ства про­ве­де­ног у Пи­ро­ту по­чео је са упи­сом у Гим­на­зи­ју.

Из времена кад су били у ПиротуТијана са мајком Силваном, братом Филипом, сестром Бојаном и оцем Драгославом

– Кад сам упи­са­ла Гим­на­зи­ју, у свом но­вом раз­ре­ду, ни­сам по­зна­ва­ла ни­ко­ га. До­бро се се­ћам пр­вог да­на у шко­ли кад су ми Ан­дри­ја­на Ва­ца Ва­цић, Ана Ма­нић, Алек­сан­дра Са­шка Но­ва­ко­вић, при­шле, пред­ста­ви­ле се и од та­да, као да сам их зна­ла це­лог жи­во­та. Тад је у ства­ри по­чео дру­ги део мог не­за­бо­рав­ ног де­тињ­ства про­ве­де­ног у Пи­ро­ту.

– Сви смо се ску­пља­ли ви­кен­дом на те­ра­си ка­фи­ћа „Фи” и се­ћам се да је та­ мо увек би­ло сто­ти­нак љу­ди, ста­ри­јих и мла­ђих, ко­ји су убр­зо по­ста­ја­ли до­бри при­ја­те­љи. Та­ко на­ма жур­ке и ни­су би­ ле по­треб­не, јер ни­кад не би­смо мо­гли да их све сме­сти­мо у је­дан про­стор. На­ рав­но, са пет­на­е­стак го­ди­на, сви смо ми ми­сли­ли да смо ста­ри­ји не­го што смо би­ли, па сам и ја упа­да­ла у сме­шне си­ ту­а­ци­је ко­јих сам се по­ма­ло сти­де­ла, али сам увек би­ла окру­же­на до­брим љу­ди­ма - дру­штвом и по­ро­ди­цом, ко­ји

Жи­вот­ни при­о­ри­те­ти Не­ра­до се Ти­ја­на се­ћа го­ди­на ка­да је жи­вот ње­не по­ро­ди­це био те­жак. Оти­ шли су као еми­гран­ти у не­по­зна­то, без по­сла, ста­на, са ко­фе­ром гар­де­ро­бе и јед­ ним бро­јем те­ле­фо­на у џе­пу.

– Али кад вам се за ко­фе­ре др­же ру­ке тро­је де­це, пре­ви­ше мла­де да би­ сте би­ли си­гур­ни у њи­хо­ву бу­дућ­ност, та вр­ста еми­гра­ци­је или мо­же да вас уни­ шти или вам да не­ку над­људ­ску сна­гу да се до­хва­ти­те би­ло ко­је гран­чи­це ка­ко не би­сте по­то­ну­ли у мут­ној и ду­бо­кој ре­ци. Та­ко су мо­ји ро­ди­те­љи смо­гли сна­ге да поч­ну од са­мог по­чет­ка и да са са­мог дна сво­јој по­ро­ди­ци по­но­во из­гра­де је­ дан леп и ми­ран жи­вот. Ја сам по­но­сна на тај њи­хов по­ду­хват и по­но­сна сам на њи­хо­ве нај­те­же да­не. Они о тим да­ни­ма ма­ло го­во­ре, а по­го­то­во не са љу­ди­ма ко­је су оста­ви­ли у Пи­ро­ту. За ме­не су то би­ли да­ни ка­да сам на­у­чи­ла ка­ко се љу­ бав пре­ма сво­јој де­ци у ства­ри по­ка­зу­је и шта је за­пра­во ва­жно у жи­во­ту: ни­је ни гар­де­ро­ба, ни пу­то­ва­ња, ни но­вац, већ сна­га на­шег ка­рак­те­ра и спрем­ност да те­шким, по­ште­ним ра­дом и тру­дом пре­ва­зи­ђе­мо те­шко­ће ко­ји­ма жи­вот уме да че­сто пре­пре­чи пут – ис­ти­че ова Пи­ро­ћан­ка.

су ста­ја­ли уз ме­не и ни­кад ми ни­су до­ пу­сти­ли да у се­бе сум­њам и да гу­бим са­мо­по­у­зда­ње – об­ја­шња­ва на­ша са­го­ вор­ни­ца и ка­же да јој се чи­ни да је од­ ра­ста­ње де­це у Пи­ро­ту у то вре­ме био за­јед­нич­ки по­ду­хват чи­та­вог гра­да. Пи­ рот је, ис­ти­че она, био ме­сто ко­је има ја­ ку за­јед­ни­цу, где се ско­ро сви у ком­ши­ лу­ку па и чи­та­вом гра­ду зна­ју по име­ну, где се сва де­ца зна­ју, има­ју сво­је ме­сто за оку­пља­ње, ре­дов­но се ви­ђа­ју и по­ ма­жу јед­ни дру­ги­ма. А он­да су до­шле де­ве­де­се­те го­ди­не, вре­ме еко­ном­ске и по­ли­тич­ке кри­зе и по­ла­ко по­чи­ње да се ру­ши та за­јед­ни­ца и љу­ди се окре­ћу са­ми се­би. Би­ло је пар ру­жних до­га­ђа­ ја ко­ји су упо­зо­ри­ли ње­не ро­ди­те­ље да не­ко вре­ме Пи­рот, па и це­ла Ср­би­ја не­ ће би­ти то то­пло, без­бед­но ме­сто у ко­ ме ће њи­хо­ва де­ца мо­ћи без­бри­жно да од­ра­ста­ју.

– Од­ла­зак на Но­ви Зе­ланд 1996. го­ ди­не био је пла­ни­ран го­ди­ну да­на. На­ ши ро­ди­те­љи су се дво­у­ми­ли до са­мог од­ла­ска, али се­стра и ја , чим смо са­зна­ ле да по­сто­ји мо­гућ­ност да оде­мо, ни­ смо се ни­јед­ном за­пи­та­ле да ли је то до­ бра иде­ја. Увек смо ма­шта­ле о од­ла­ску на „крај све­та” и за нас је то би­ло јед­на ве­ли­ка аван­ту­ра. На­рав­но, на­шим ро­ ди­те­љи­ма је то све из­гле­да­ло пот­пу­но дру­га­чи­је. Тек са­да, као мај­ка, то мо­гу да раз­у­мем – го­во­ри Ти­ја­на о да­ни­ма ка­да је ње­на по­ро­ди­ца на­пу­сти­ла Пи­рот и Ср­би­ју и оти­сну­ла се у не­по­зна­то.

При­ви­ка­ва­ње на но­ву сре­ди­ну

Број 146, 20. април 2012.

ХОРИЗОНТ

11

у Пи­ро­ту и жи­во­та на Но­вом Зе­лан­ду и у Аустра­ли­ји

СРЕ­ЋУ У ДА­ЛЕ­КОМ СИД­НЕ­ЈУ Ка­же да им је тре­ба­ло вре­ме­на да се на­вик­ну на но­ву сре­ди­ну, на­чин жи­ во­та и љу­де ко­ји су би­ли љу­ба­зни пре­ма њи­ма, али са­мо у про­ла­зу, док би чим се за­тво­ре ком­шиј­ска вра­та они за њих ви­ше ни­су по­сто­ја­ли. Но­ви Зе­ланд је би мно­го кон­зер­ва­тив­ни­ја сре­ди­на од Пи­ ро­та што јој је у по­чет­ку ја­ко те­шко па­ ло а ве­зе са дру­штвом из род­ног гра­да го­то­во све­де­не на ми­ни­мум. Ин­тер­нет ни­је био до­сту­пан сви­ма а те­ле­фон­ски раз­го­во­ри су би­ли ја­ко ску­пи.

– Пр­вих шест ме­се­ци су би­ли ја­ко те­шки. Пи­са­ла сам пи­сма дру­го­ви­ма и дру­га­ри­ца­ма ско­ро сва­ки дан, би­ла сам љу­та на оне ко­ји ни­су од­го­ва­ра­ли, али и то је про­шло. Схва­ти­ла сам да се мој жи­вот ја­ко про­ме­нио и да, иако су при­ че о то­ме ве­ро­ват­но њи­ма ин­те­ре­сант­ не, мо­ји при­ја­те­љи ни­су осе­ћа­ли да мо­ ра­ју ме­ни да ша­љу из­ве­шта­је о оно­ме што већ по­зна­јем. На­ро­чи­то кад се то што сам по­зна­ва­ла по­гор­ша­ва­ло из да­ на у дан. Они су, мо­жда, би­ли љу­ти на ме­не и сма­тра­ли да не­мам пра­ва да им пи­шем о сво­јим про­бле­ми­ма кад имам пред со­бом мо­гућ­ност да пре­ва­зи­ђем оно што они мо­ра­ју да пре­жи­вља­ва­ ју. Ја сам зна­ла да о по­врат­ку у Ср­би­ју не­ма ни го­во­ра. Мо­ји су ро­ди­те­љи увек го­во­ри­ли да кад год по­же­ли­мо мо­же­мо да се вра­ти­мо ку­ћи а ја сам зна­ла да су они оти­шли та­мо због нас и за нас. Ако од­у­ста­нем и по­же­лим да се вра­тим, од­ ба­ци­ћу јед­ну рет­ку и дра­го­це­ну при­ли­ ку да усме­рим свој жи­вот ко­јим год пу­ тем по­же­лим. И по­ред све но­стал­ги­је за род­ним ме­стом и ро­ђа­ци­ма и при­ја­те­ љи­ма, осе­ћај да је са­да за­и­ста све мо­ гу­ће и да шта год за­ми­слим мо­гу да оства­рим је ипак био ја­чи – при­ча Ти­ја­ на о свим те­шко­ћа­ма са ко­ји­ма је би­ла су­о­че­на пр­вих ме­се­ци на Но­вом Зе­лан­ ду и о то­ме шта је код ње пре­ваг­ну­ло да пре­ло­ми и ка­же: „не­ма на­зад”.

мо­ра­ла да на­пу­стим по­ро­ди­цу и да се пре­се­лим на Ју­жно остр­во, око 800 км ју­жно од Вел­нгто­на, у сту­дент­ски град Ду­не­дин. Пр­вих ме­сец да­на би­ло ми је ја­ко те­шко без по­ро­ди­це. Ипак је про­ шло са­мо шест ме­се­ци од на­шег до­ла­ ска из Ср­би­је и ова до­дат­на се­лид­ба са­ мо је по­гор­ша­ла осе­ћај уса­мље­но­сти и изо­ло­ва­но­сти. Сре­ћом, то ни­је ду­го тра­ ја­ло и убр­зо су но­ва по­знан­ства и оба­ве­ зе на фа­кул­те­ту по­че­ли да ми ис­пу­ња­ ва­ју да­не. Жи­вот у сту­дент­ском гра­ду је био вр­ло уз­бу­дљив. Раздвојеност од по­ ро­ди­це ми је сме­та­ла, али мо­ја се­стра ми се при­дру­жи­ла на сту­ди­ја­ма по­сле пар го­ди­на, та­ко да смо се нас две не­ ко­ли­ко го­ди­на ле­по про­во­ди­ле и жи­ ве­ле тим сту­дент­ским жи­во­том ко­га се да­нас ра­до се­ћа­мо. Ишле смо ку­ћи са­мо пар пу­та го­ди­шње, та­ко да смо мо­ра­ле бр­зо да од­ра­сте­мо и на­у­чи­мо ка­ко да бри­не­мо са­ме о се­би – го­во­ри Ти­ја­на о сту­ди­ја­ма сто­ма­то­ло­ги­је ко­је је упи­са­ла као је­дан од укуп­но 60 сту­де­на­та на чи­ та­вом Но­вом Зе­лан­ду те 2001. го­ди­не.

Упо­зна­ва­ње су­пру­га Пред крај сту­ди­ја до­го­ди­ла јој се љу­бав са Га­јом Фи­ше­ром из Ве­линг­то­ на. Би­ла је то љу­бав на пр­ви по­глед ко­ја је ка­сни­је кру­ни­са­на бра­ком. Из те љу­ ба­ви из­ро­ди­ла се ћер­ка Чар­ли, а са­да по­ро­ди­ца Не­шић-Фи­шер оче­ку­је ро­ђе­ ње још јед­не ћер­ке.

– Пред по­че­так мо­је пе­те го­ди­не на

По­след­ња се­лид­ба

По­но­во ра­ста­нак За раз­ли­ку од ње­них ро­ди­те­ља ко­ји су се су­о­чи­ли са ве­ли­ким про­бле­мом да де­ци омо­гу­ће при­сто­јан жи­вот, Ти­ја­на ка­же да њен жи­вот ни­је био дру­га­чи­ји у од­но­су на вр­шња­ке на Но­вом Зе­лан­ду.

– Са 17 го­ди­на, го­ди­ну да­на пред крај сред­ње шко­ле, при­мље­на сам на фа­кул­тет у спе­ци­јал­ној ка­те­го­ри­ји, јер сам за шест ме­се­ци у но­во­зе­ланд­ској сред­њој шко­ли по­ка­за­ла мак­си­ма­лан успех. Згра­би­ла сам шан­су да кре­нем ра­ни­је на фа­кул­тет. То је зна­чи­ло да сам

ћи се са љу­ди­ма са Ве­линг­тон­ске му­зич­ ке сце­не и би­ло је то јед­но ин­те­ре­сант­но ис­ку­ство. Ипак, ја сам мо­ра­ла да се вра­ тим на сту­ди­је и Гај је знао да ме жи­вот бо­е­ма ни­је до­вољ­но при­вла­чио да бих се при­ла­го­ди­ла све­му што уз то иде. Он је, на мо­је ве­ли­ко из­не­на­ђе­ње, од­лу­чио да ми се при­дру­жи на сту­ди­ја­ма и за­поч­ не соп­стве­но фа­кул­тет­ско обра­зо­ва­ње. Опре­де­лио се за фи­нан­си­је и еко­но­ми­ју и про­ве­ли смо ту го­ди­ну за­јед­но у Ду­не­ ди­ну -ка­же Ти­ја­на и до­да­је да су се по за­ вр­шет­ку ње­них сту­ди­ја вра­ти­ли да жи­ве у Ве­линг­тон код ње­них ро­ди­те­ља. Она је ра­ди­ла у при­ват­ној зуб­ној ор­ди­на­ци­ји а Гај је на­ста­вио сту­ди­је.

Са ћеркицом Чарли и супругом Гајем

сту­ди­ја­ма, док сам про­во­ди­ла лет­њи рас­пуст у Ве­линг­то­ну код ро­ди­те­ља, слу­ чај­но сам упо­зна­ла свог су­пру­га Га­ја. Он је Но­во­зе­лан­ђа­нин, из Ве­линг­то­на. Та­да је био про­фе­си­о­нал­ни џез буб­њар и сви­рао је у јед­ном по­зна­том но­во­зе­ланд­ском рок бен­ду. Про­ве­ла сам то ле­то дру­же­

Он­да су она и су­пруг кре­ну­ли у њи­ хо­ву лич­ну аван­ту­ру и еми­гри­ра­ли, ово­ га пу­та у Аустра­ли­ју. Нај­пре су жи­ве­ли у Мел­бур­ну а од 2006. го­ди­не жи­ве у Сид­ не­ју. Вен­ча­ли су се 2005. го­ди­не, нај­пре у Пи­ро­ту а по­том и у Мел­бур­ну.

– Чим смо се пре­се­ли­ли у Сид­неј ја сам отво­ри­ла сво­ју при­ват­ну сто­ма­то­ ло­шку ор­ди­на­ци­ју у цен­тру гра­да, ко­ја да­нас има че­ти­ри рад­ни­ка и на ко­ју сам ја­ко по­но­сна. По­че­ли смо без ијед­ног па­ци­јен­та и са јед­ном за­по­сле­ном се­ стром, и за шест го­ди­на из­гра­ди­ли ре­ пу­та­ци­ју јед­не од нај­бо­љих при­ват­них прак­си у Сид­не­ју иако на­ши кон­ку­рен­

ти има­ју ду­гу тра­ди­ци­ју – при­ча Ти­ја­на о по­слу ко­јим се успе­шно ба­ви. Су­пруг има раз­у­ме­ва­ња за кул­ту­ру из ко­је она по­ти­че, зна мно­го о на­чи­ну жи­во­та у Ср­би­ји. Два пу­та је био у Пи­ ро­ту и ов­де се осе­ћа као код ку­ће. Има­ју ћер­ку Чар­ли и са­да оче­ку­ју ро­ђе­ње дру­ ге ћер­ке. Ка­же да због по­сла ма­ло вре­ ме­на про­во­де код ку­ће и да је су­пруг са њи­ма са­мо ви­кен­дом та­ко да се тру­де да то вре­ме про­ве­ду у при­ро­ди.

– Иде­мо у ду­ге шет­ње по пла­жа­ма или пар­ко­ви­ма, ко­јих у Сид­не­ју, сре­ћом, има у из­о­би­љу. То је јед­на од рет­ких ме­тро­по­ла где са пла­же мо­же­те сти­ћи у кан­це­ла­ри­ју за ма­ње од по­ла са­та, са пе­ ском на но­га­ма. Кли­ма је вр­ло при­јат­ на та­ко да то­ком це­ле го­ди­не мо­же­мо да про­во­ди­мо пу­но вре­ме­на на­по­љу. Кад год нам се пру­жи при­ли­ка, јед­ном или два пу­та го­ди­шње, про­ве­де­мо не­ко вре­ ме ван Сид­не­ја. Углав­ном пу­ту­је­мо до Бри­збеј­на, где жи­ве мо­ји ро­ди­те­љи, се­ стра са сво­јом по­ро­ди­цом и брат. Јед­ном го­ди­шње по­се­ти­мо и ро­ђа­ке на Но­вом Зе­лан­ду – ис­ти­че Ти­ја­на и ка­же да ка­да осе­ти но­стал­ги­ју до­ђе у Пи­рот. Не­до­ста­ ју јој нај­бли­жи ро­ђа­ци, дра­ги при­ја­те­љи и ку­мо­ви. Ка­да раз­ми­шља о вре­ме­ну ка­ да је жи­ве­ла у Пи­ро­ту по­же­ли да и да­нас има та­кав жи­вот, ис­пу­њен спон­та­ним дру­же­њи­ма и ве­ли­ким по­ро­дич­ним оку­ пља­њи­ма ко­ја су зна­ла да се пре­тво­ре у сла­вље чи­та­вог ком­ши­лу­ка.

ДИМИТРОВГРАД

12 Из­бо­ри

Број 146, 20. април 2012.

Успе­шна пре­ми­је­ра те­а­тра „Хри­сто Бо­тев”

На цен­трал­ном град­ском тр­гу у Ди­ ми­тров­гра­ду дру­гог да­на Ус­кр­са одр­ жан је пред­из­бор­ни скуп Ко­а­ли­ци­је Пре­о­крет, под на­зи­вом „Ка­ра­ван Исти­ не”, на ко­ме је го­во­рио и њен пред­сед­ нич­ки кан­ди­дат Че­до­мир Јо­ва­но­вић. При­сут­не су нај­пре по­здра­ви­ли ли­де­ри ко­а­ли­ци­је на ло­кал­ном ни­воу Де­јан Цо­ лев - ис­пред ЛДП-а, Иван Ди­ми­тров у име СПО и Дра­го­љуб Но­тев ис­пред Пар­ ти­је Бу­га­ра Ср­би­је.

– Сед­мог ма­ја тре­ба да се про­бу­ди­мо у јед­ној дру­га­чи­јој Ср­би­ји, зе­мљи у ко­јој ви­ше ни­шта не­ће би­ти по ста­ром. Гра­ђа­ни мо­ра­ју узе­ти ствар у сво­је ру­ке. Вре­ме је за пре­о­крет – по­ру­чио је Јо­ва­но­вић. А про­те­кле сед­ми­це Ди­ми­тров­град је по­се­тио и пред­вод­ник ко­а­ли­ци­је „По­кре­ ни­мо Ср­би­ју”, но­си­лац ли­сте и пред­сед­ нич­ки кан­ди­дат Срп­ске на­пред­не стран­ке, То­ми­слав Ни­ко­лић. Он се та­ко­ђе чла­ но­ви­ма и сим­па­ти­зе­ри­ма стран­ке и гра­ ђа­ни­ма обра­тио на тр­гу у цен­тру гра­да, по­ру­чу­ју­ћи да је вре­ме да Бо­рис Та­дић и де­мо­крат­ска стран­ка си­ђу са вла­сти.

– Ка­да по­сле 6. ма­ја по­ста­не­мо власт, пр­ви за­да­так би­ће бор­ба про­тив си­ро­ма­штва и кри­ми­на­ла. Мно­го то­ га се на­ку­пи­ло за про­те­клих 12 го­ди­на – ре­као је Ни­ко­лић и по­звао би­ра­че да „не про­пу­сте воз јер ће се он по­но­во по­ ја­ви­ти за че­ти­ри го­ди­не”. Н.С.

„Тач­ка ослон­ца” оду­ше­ви­ла пу­бли­ку

Бал­кан­ски ре­ми­зи­рао

Ор­га­ни­зо­ва­на ше­ста „Ве­лик­ден­ска пе­ра­шка“

У 20. ко­лу Срп­ске ли­ге ис­ток, Бал­кан­ ски је про­шлог ви­кен­да го­сто­вао еки­ пи Бор­ца у кру­ше­вач­ком на­се­љу Би­во­ ље, ода­кле се вра­тио са јед­ним бо­дом, по­што је су­срет за­вр­шен не­ре­ше­ним ре­зул­та­том, без по­го­да­ка. Утак­ми­ца је од­и­гра­на на ве­о­ма те­шком те­ре­ну, пре­ кри­ве­ном во­дом и бла­том, па ни­ти јед­ на од еки­па ни­је има­ла шан­се да пру­жи бо­љу игру. Пре­ма ми­шље­њу тре­не­ра ди­ ми­тров­градске екипе Во­ји­сла­ва Алек­си­ ћа, мо­гла су се узе­ти и сва три бо­да. Ипак, он је за­до­во­љан бор­бе­но­шћу сво­јих иза­ бра­ни­ка, ко­ји су ис­по­што­ва­ли све што је до­го­ва­ра­но у при­пре­ми за меч. Бал­кан­ ски је у сре­ду до­че­као еки­пу Тр­го­вач­ки из Ја­го­ди­не.

Н.С.

КК Ди­ми­тров­град осми Ко­шар­ка­ши Ди­ми­тров­гра­да за­вр­ ши­ли су се­зо­ну у Пр­вој срп­ској ли­ги ис­ ток, на 8. ме­сту, ме­ђу 14 еки­па, што је је­ дан од за­па­же­ни­јих клуп­ских ре­зул­та­та. У 26 од­и­гра­них ко­ла, они су за­бе­ле­жи­ли 10 по­бе­да и 16 по­ра­за, што је би­ло ви­ше не­го до­вољ­но за оп­ста­нак у овом ран­ гу так­ми­че­ња, с об­зи­ром на то да је ове го­ди­не из ли­ге ис­па­ла са­мо јед­на еки­па.

Н.С.

Пре­ми­је­ром ко­ма­да „Тач­ка ослон­ца” Јо­ва­на И. Рај­ко­ви­ћа, те­а­тар „Хри­сто Бо­ тев” још јед­ном је до­ка­зао свој ре­но­ме. За­до­вољ­ство чи­та­вог глу­мач­ког ан­сам­ бла, тех­ни­ке и ре­ди­те­ља Бо­ја­на Вор­ка­ пи­ћа би­ло је оправ­да­но, с об­зи­ром на то да су по­ка­за­ли да су пот­пу­но од­го­вор­но и про­фе­си­о­нал­но при­сту­пи­ли при­пре­ми овог, сва­ка­ко не­сва­ки­да­шњег тек­ста. Нај­кра­ћи ре­зи­ме оно­га, што је пу­бли­ ка мо­гла ви­де­ти на пре­ми­је­ри је – ко­нач­ но не­што но­во на сце­ни те­а­тра „Хри­сто Бо­тев”. „Тач­ка ослон­ца” – ко­мад, ко­ји се мо­же по­сма­тра­ти на мно­го раз­ли­чи­тих на­чи­на – кроз игру ка­рак­те­ра, кроз од­нос под­ре­ђе­них и на­ре­ђе­них, кроз ме­та­фо­ру о људ­ској пси­хо­ло­ги­ји, као ко­мад са соп­ стве­ном по­е­ти­ком, са од­ре­ђе­ном до­зом ху­мо­ра – био је за­и­ста из­не­на­ђе­ње за пу­бли­ку, већ на­вик­ну­ту на пред­ста­ве на ло­кал­ном ди­ја­лек­ту, са ху­мо­ром ло­кал­ ног ка­рак­те­ра, ко­ја је ре­а­го­ва­ла, ре­кло би се, го­то­во пот­пу­но збу­ње­но. Пу­бли­ ка је пред­ста­ву про­пра­ти­ла са ве­ли­ком па­жњом, а по­вре­ме­не ре­ак­ци­је то­ком пред­ста­ве и бу­ран апла­уз на кра­ју по­ка­ за­ли су да је на­пра­вљен пра­ви из­бор и да је те­а­тар „Хри­сто Бо­тев” овим ко­ма­ дом за­и­ста оду­ше­вио сво­ју пу­бли­ку. Ме­ сто де­ша­ва­ња пред­ста­ве је ра­дио-ста­

Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ди­ми­тров­ град је и ове го­ди­не ор­га­ни­зо­ва­ла тра­ди­ ци­о­нал­ну ма­ни­фе­ста­ци­ју „Ве­лик­ден­ска пе­ра­шка”, ко­ја је на сам пра­зник оку­пи­ла ве­ли­ки број уче­сни­ка и по­се­ти­ла­ца на пла­ тоу ис­пред Цен­тра за кул­ту­ру. Ше­сту „Ве­лик­ден­ску пе­ра­шку“ отво­ ри­ли су сво­јим на­сту­пом нај­мла­ђи уче­сни­ ци - ма­ли­ша­ни при­прем­них гру­па пред­ школ­ске уста­но­ве „8 сеп­тем­бар”, а за­тим су се пред­ста­ви­ли и нај­мла­ђи чла­но­ви Кул­ тур­но-умет­нич­ког дру­штва Цен­тра за кул­ ту­ру. Број­ни по­се­ти­о­ци има­ли су приликe да по­гле­да­ју из­ло­жбу осли­ка­них ус­кр­ шњих ја­ја, чи­ји су ауто­ри по­де­ље­ни у три уз­ра­сне ка­те­го­ри­је. Ве­ли­ку па­жњу сла­до­ ку­сци­ма и гур­ма­ни­ма при­ву­кла је из­ло­жба

ни­ца, у ко­јој услед пре­струк­ту­ри­ра­ња и де­мо­кра­ти­за­ци­је дру­штва, рад­ни­ци не­ за­до­вољ­ни сво­јим по­ло­жа­јем сту­па­ју у штрајк. У тре­нут­ку очај­ног тра­же­ња ре­ ше­ња да ста­ни­ца по­но­во поч­не да еми­ту­ је свој про­грам, по­ја­вљу­је се пет бе­гу­на­ца из обли­жње луд­ни­це са, ка­ко је ре­че­но у пред­ста­ви, “ми­си­јом” да по­мог­ну ра­диоста­ни­ци да се опо­ра­ви и ста­не на но­ге Ре­ди­тељ Бо­јан Вор­ка­пић за­до­во­ љан је ура­ђе­ним, а пре све­га од­но­сом глу­мач­ке еки­пе пре­ма за­да­ци­ма ко­ји су се на­шли пред њи­ма, на че­му им се још јед­ном за­хва­лио.

– Ов­де сам при­мљен као ма­ло где и ве­о­ма ми је дра­го што се ис­по­ста­ви­ло да су ко­мен­та­ри по­је­ди­них мо­јих при­ја­те­ља у Бе­о­гра­ду, да не тре­ба пу­но да оче­ку­јем

и из­бор нај­бо­љег ко­зу­на­ка и тра­ди­ци­о­нал­ ног је­ла. По­се­ти­о­ци су ви­де­ли и из­ло­жбу укра­сних пти­ца, чи­ји су од­га­ји­ва­чи Алек­ сан­дар Ва­сов и Да­ли­бор Ми­ла­нов. У ка­те­ го­ри­ји де­це пред­школ­ског уз­ра­ста за нај­ леп­ше осли­ка­но ја­је, пр­во ме­сто осво­јио је Алек­са Пе­тро­вић из објек­та „Леп­ти­рић”. Ме­ђу ње­го­вим ста­ри­јим дру­га­ри­ма, уче­ ни­ци­ма од пр­вог до че­твр­тог раз­ре­да, пр­ во ме­сто за нај­леп­ше осли­ка­но ја­је осво­јио је Сте­фан Ге­ор­ги­јев из че­твр­тог раз­ре­да, а код ста­ри­јих осно­ва­ца, пр­во ме­сто осво­ји­ ла је Са­ња Ва­цев, уче­ни­ца пе­тог раз­ре­да. Нај­ве­ћу па­жњу нај­мла­ђих при­ву­кло је так­ ми­че­ње у ту­ца­њу ус­кр­шњим ја­ји­ма. У кон­ ку­рен­ци­ји од пре­ко 200 так­ми­ча­ра пр­во ме­сто осво­јио је Стра­хи­ња Со­ко­лов.

јер идем у ма­лу сре­ди­ну, у про­вин­ци­ју, би­ли нај­бла­же ре­че­но су­ви­шни. За не­што ви­ше од ме­сец да­на сте­као сам ов­де пу­но при­ја­те­ља. У ди­ми­тров­град­ском, од­но­ сно ца­ри­брод­ском по­зо­ри­шту, ј упо­знао sam са­мо про­фе­си­о­нал­це, са ко­ји­ма је за­ до­вољ­ство ра­ди­ти – ре­као је Вор­ка­пић. Пре­ми­је­ри су, по­ред љу­би­те­ља те­а­тра из Ди­ми­тров­гра­да, при­су­ство­ва­ли и број­ ни го­сти из Ср­би­је и Бу­гар­ске, ко­ји су та­ко­ ђе из­не­ли са­мо по­хва­ле на ра­чун ан­сам­бла, ре­ди­те­ља и свих оста­лих ак­те­ра у при­пре­ми ко­ма­да. По­сле успе­шне пре­ми­је­ре 11. апри­ ла, пред­ста­ва је до­жи­ве­ла и пр­ву ре­при­зу, у су­бо­ту, 14. апри­ла, а већ је до­би­ла и по­зив за уче­шће на ово­го­ди­шњем по­зо­ри­шном фе­ сти­ва­лу у бу­гар­ском гра­ду Лом. Н. Сто­ја­но­вић

Нај­бо­љи ко­зу­нак ово­га пу­та при­пре­ мио је Бу­тик пе­ци­ва „Оги”, док је у так­ми­ че­њу за нај­у­ку­сни­је тра­ди­ци­о­нал­но је­ло пр­во ме­сто осво­ји­ла Сне­жа­на Ми­ла­нов. Ве­ли­ки број уче­сни­ка и по­се­ти­ла­ца ма­ ни­фе­ста­ци­је до­ка­зао је још јед­ном да љу­ди у Ди­ми­тров­гра­ду ула­жу мно­го тру­да и љу­ ба­ви у очу­ва­ње сво­је тра­ди­ци­је и кул­ту­ре. Н. Сто­ја­но­вић

Пред­ста­вљен нај­но­ви­ји про­је­кат про­дук­ци­је „Астра” Уочи Ус­кр­шњих пра­зни­ка, у че­твр­ так, 12. апри­ла у Ди­ми­тров­гра­ду ор­га­ни­ зо­ва­на је јав­на про­јек­ци­ја до­ку­мен­тар­ног фил­ма „И у до­бру и у злу”, ви­део-про­дук­ ци­је „Астра”, чи­ју је из­ра­ду по­др­жа­ло Ми­ ни­стар­ство кул­ту­ре, ин­фор­ми­са­ња и ин­ фор­ма­ци­о­ног дру­штва Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. Филм пра­ти при­чу брач­ног па­ра из

Пре­ше­ва. Ле­ла је Срп­ки­ња из Шу­ма­ди­је, Фе­ре­дин - Ал­ба­нац из Пре­ше­ва. Њих дво­ је жи­ве у сло­зи већ пре­ко 50 го­ди­на. Ова­ кве при­че су у на­шој бив­шој др­жа­ви би­ле крај­ње уоби­ча­је­не и мно­ги љу­ди на то ни­ су ни обра­ћа­ли па­жњу. Ово је тре­ћи про­је­кат про­дук­ци­је „Астра”, ко­ји је при­пре­ми­ла еки­па у са­ста­

ву – Ли­ди­ја Ге­ор­ги­јев и Ми­ро­слав Нац­ков, као ко­а­у­то­ри, сни­ма­тељ и ре­ди­тељ Ми­ лан Пе­тро­вић и Иви­ца Ива­нов за­ду­жен за мон­та­жу и гра­фич­ки ди­зајн, а ко­ји је по­ др­жа­ло Ми­ни­стар­ство кул­ту­ре. Филм „И у до­бру и у злу”, пре­ми­јер­но је при­ка­зан и на те­ле­ви­зи­ји Ца­ри­брод, у по­не­де­љак, 16. апри­ла. Н.С.

Број 146, 20. април 2012.

К УЛТ УРА

13

Кри­ти­ка пред­ста­ве „Зла же­на” пи­рот­ског На­род­ног по­зо­ри­шта

Мно­го се злих же­на, гро­фо­ва и Сре­та, про­на­шло у пу­бли­ци Пи­ше: Ми­ли­ца Жив­ко­вић У по­след­ње вре­ме у Ср­би­ји се до­ста по­ле­ми­ше о на­си­љу над же­на­ма. Струч­ ња­ци се пи­та­ју шта то на­во­ди му­шкар­ це да се ижи­вља­ва­ју над сво­јом леп­шом по­ло­ви­ном. Ка­ко же­не - та не­жна и крх­ка ство­ре­ња, мо­гу у ду­ши јед­ног му­шкар­ ца по­кре­ну­ти бес и срџ­бу ко­ји их на­во­де на зло­чин. Ве­чи­та по­ле­ми­ка о од­но­си­ма му­шка­ра­ца и же­на. Шта же­не же­ле, а шта му­шкар­ци ми­сле о њи­хо­вим же­ља­ма? О ка­квим му­шкар­ци­ма же­не са­ња­ју, а за ка­кве се на кра­ју уда­ју? Или још бо­ље пи­ та­ње – ка­кве же­не му­шкар­ци за­ми­шља­ ју, а ка­кве им на кра­ју за­пад­ну? Да ли су баш ова пи­та­ња на­ве­ла ре­ди­те­ља Са­шу Ла­ти­но­ви­ћа да на сце­ну На­род­ног по­зо­ ри­шта Пи­рот по­ста­ви ко­мад Јо­ва­на Сте­ ри­је По­по­ви­ћа, „Зла же­на”? Овај ко­мад се не убра­ја у нај­у­спе­ли­ја де­ла по­зна­тог ко­ме­ди­о­гра­фа, али сва­ка­ко је са­мим сво­јим на­сло­вом, а и те­мом иза­ звао па­жњу мно­гих кри­ти­ча­ра и по­кре­нуо чи­тав низ ди­ску­си­ја ко­је тра­ју и до да­нас. Сте­ри­ја је још јед­ном ода­брао све­вре­ме­ ну те­му и на­пи­сао ко­мад ко­ји пред­ста­ вља су­бли­ма­ци­ју ко­ме­ди­је ка­рак­те­ра и ко­ме­ди­је си­ту­а­ци­је. Глав­ни за­плет ко­ме­ ди­је је за­ме­на лич­но­сти. Раз­ма­же­на гро­ фи­ца Сул­та­на ме­ња гар­де­ро­бу са сво­јом слу­жав­ком Пе­лом и по­ста­је же­на чи­зма­ра Сре­те, а Пе­ла по­ста­је гро­фи­ца. Об­у­че­на у Пе­ли­не ха­љи­не, Сул­та­на се упо­зна­је са но­ вим на­чи­ном жи­во­та у Сре­ти­ној ку­ћи и на тај на­чин по­ста­је све­сна по­сле­ди­ца сво­је раз­ма­же­но­сти и без­о­бра­злу­ка. Пла­ћа це­ ну сво­јих гре­ша­ка и од­лу­чу­је да се про­ме­ ни. Та­ко је на­пи­сао Сте­ри­ја. А ка­ко је про­ чи­тао Ла­ти­но­вић? Има­ли смо при­ли­ке да гле­да­мо фар­су са бла­гим еле­мен­ти­ма гро­те­ске у сце­на­ма у ко­ји­ма је за гро­те­ску би­ло про­сто­ра. Уво­ђе­њем по­ступ­ка из са­вре­ ме­ног те­а­тра, во­двиљ­ском игром на са­мом по­чет­ку пред­ста­ве из­вр­ше­на је основ­на ка­рак­те­ри­за­ци­ја ли­ко­ва и пу­ бли­ци је пре­до­чен про­блем ко­ји ће по­ кре­ну­ти рад­њу. Раз­ма­же­на гро­фи­ца Сул­та­на ( На­та­ли­ја Ге­ле­бан) же­ли да сви уку­ћа­ни ис­пу­ња­ва­ју ње­не зах­те­ве и же­ ље. Ве­чи­то је не­за­до­вољ­на, зах­тев­на, не­љу­ба­зна и гру­ба. Ме­ђу­тим, гро­фи­ца Сул­та­на у ин­тер­пре­та­ци­ји глу­ми­це На­ та­ли­је Ге­ле­бан има јед­ну но­ву цр­ту ко­ ја је, чи­ни се, по­ма­ло нео­прав­да­на. Пре­ на­гла­ше­ни по­ступ­ци и пре­на­гла­ше­не

емо­ци­је у овом слу­ча­ју ви­ше би од­го­ ва­ра­ли на­сло­ву „Хи­сте­рич­на же­на”, а то сва­ка­ко ни­је био циљ Сте­ри­ји­ног де­ла. Сул­та­на је ипак мо­ра­ла би­ти суп­тил­ни­ја и про­ми­шље­ни­ја у сво­јој раз­ма­же­но­сти и на дру­ги на­чин ис­по­љи­ти свој ка­рак­ тер, ин­си­сти­ра­ју­ћи на гра­ђе­њу од­но­са пре­ма дру­гим ли­ко­ви­ма. На­та­ли­ја Ге­ле­ бан том од­но­су ма­ње по­све­ћу­је па­жње, а ви­ше се фо­ку­си­ра на ма­ни­пу­ли­са­ње ре­кви­зи­том ко­је се не­пре­ста­но по­на­ вља на исти на­чин. Са­мим тим овај по­ сту­пак гу­би сми­сао и де­лу­је при­лич­но из­ве­шта­че­но. На­су­прот њој, Пе­ла, или Сре­ти­ни­ца, у ин­тер­пре­та­ци­ји Алек­сан­ дре Сто­ја­но­вић, од­лич­но се сна­ла­зи са сво­јим за­дат­ком. Она је у пр­ви план ис­ та­кла Пе­ли­ну на­ив­ност, про­сто­ту и до­ бро­ту ко­јом кон­тра­сти­ра гро­фи­чи­ном по­на­ша­њу. Пе­ла је же­на из на­ро­да ко­ја се за­до­во­ља­ва ма­лим ства­ри­ма и ко­ја по­зна­је је­ди­но жи­вот по­слу­шне чи­зма­ ре­ве до­ма­ћи­це. За­хва­љу­ју­ћи Сте­ви­ном пла­ну, Пе­ла по­ста­је го­спо­ђа. Ње­не осо­ би­не по­себ­но до­ла­зе до из­ра­жа­ја у сце­ на­ма у ко­ји­ма јој слу­га Сте­ван (Алек­ сан­дар Ра­ду­ло­вић) об­ја­шња­ва шта јој је чи­ни­ти, као и у сце­на­ма са Пер­сом, слу­ шки­њом, ко­ју ту­ма­чи Да­ни­је­ла Ива­но­ вић. Алек­сан­дра Сто­ја­но­вић је успе­шно ис­ко­ри­сти­ла Пе­ли­не мо­но­ло­ге у гро­фи­ чи­ној со­би и уоб­ли­чи­ла свој лик. Сте­ри­ја је ве­ћи­ну сво­јих ко­ма­да на­ пи­сао по мо­де­лу су­прот­них ли­ко­ва. Ову Сте­ри­ји­ну осо­би­ну успе­шно ко­ри­сти Ла­ ти­но­вић и по­ста­вља на сце­ну два раз­ли­ чи­та ти­па му­шкар­ца. Гроф Три­пић у из­во­ ђе­њу Сло­бо­да­на Алек­си­ћа до­би­ја уло­гу, на­из­глед, сла­бог и не­моћ­ног му­шкар­ца ко­ји тр­пи те­рор сво­је же­не. Алек­сић је, сим­па­тич­ном шми­ром на ко­ју смо на­ви­ кли ка­да је у пи­та­њу Алек­си­ће­во гра­ђе­ ње ли­ко­ва ко­ме­ди­је, још јед­ном за­до­био сим­па­ти­је пу­бли­ке. Ме­ђу­тим, у Ла­ти­но­ ви­ће­вој по­став­ци, ни гроф Три­пић ни­је то­ли­ко на­и­ван као што на пр­ви по­глед из­гле­да. И он, са оста­лим чла­но­ви­ма еки­пе, уче­ству­је у пред­ста­ви ко­ја се од­и­ гра­ва пред гро­фи­чи­ним очи­ма, не би ли је на­у­чи­ли па­ме­ти! На­су­прот ње­му Зо­ран Жив­ко­вић игра ти­пич­ног бал­кан­ског му­шкар­ца ко­ ји ла­ко из­ла­зи на крај са „жен­ским бу­би­ ца­ма”. Сре­та по­ку­ша­ва да „из­би­је гро­фи­ ци го­спод­ство из гла­ве”. У тре­нут­ку ка­да се гро­фи­ца бу­ди у Сре­ти­ној ку­ћи још јед­ ном се по­ди­же за­ве­са и по­чи­ње но­ва

пред­ста­ва - фар­са ко­ја се од­и­гра­ва пред гро­фи­чи­ним очи­ма. Сви зна­ју да је но­ва Пе­ла гро­фи­ца, али гро­фи­ца не зна да сви зна­ју да она ни­је Пе­ла. То Сре­ти да­је про­ сто­ра да је пре­ва­спи­та на се­би свој­ствен на­чин. Зо­ран Жив­ко­вић убе­дљи­во пред­ ста­вља „пра­вог му­шкар­ца” ко­ји оче­ку­ је да же­на у пра­вом сми­слу те ре­чи по­ шту­је свог му­жа и по­ма­же му у све­му, по­чев од чи­шће­ња чи­за­ма до ис­пи­ја­ња ра­ки­је. Иро­ни­чан у оној ме­ри ко­ли­ко му парт­нер­ки­на игра то до­зво­ља­ва, до­вољ­ но ду­хо­вит и спре­тан да пу­бли­ци из­ма­ми осмех на ли­це ин­си­сти­ра­ју­ћи на при­ми­ тив­ним по­ступ­ци­ма и ре­пли­ка­ма ко­је су део Сре­ти­ног ка­рак­те­ра. Јед­на од успе­ шни­јих и нај­чи­сти­је ура­ђе­них сце­на сва­ ка­ко је­сте Сре­ти­но ма­ри­о­нет­ско упра­ вља­ње Сул­та­ном ко­ју у том тре­нут­ку по­ре­ди са меч­ком ко­ја игра по ва­ша­ри­ ма она­ко ка­ко јој го­спо­дар на­ре­ди. Упра­ во та­да Сул­та­на до­жи­вља­ва уни­ште­ње соп­стве­не су­је­те и не­ку вр­сту уну­тар­њег бо­ла и по­ни­же­ња ко­је је до­пу­ње­но фи­ зич­ким бо­лом на­кон ба­ти­на. Зо­ран Жив­ ко­вић ко­ри­сти сце­не су­сре­та са гро­фом и Сте­ва­ном и бо­ји свој лик до­да­ју­ћи му осо­ би­не као што су љу­бав пре­ма нов­цу, ал­ ко­хо­лу и оста­лим ужи­ва­њи­ма „про­стог на­ро­да“, али и вер­ност и по­што­ва­ње пре­ ма гро­фу ко­га сма­тра до­брим чо­ве­ком. Зна­чај­ну уло­гу игра и пар слу­гу ко­ ји је ура­ђен пре­ма Мо­ли­је­ре­вом мо­де­ лу гра­ђе­ња ли­ко­ва слу­ге и слу­шки­ње. Сте­ван ( Алек­сан­дар Ра­ду­ло­вић) и Пер­ са (Да­ни­је­ла Ива­но­вић) до­бро су се сна­ шли у пред­ста­вља­њу сво­јих ка­рак­те­ра. Да­ни­је­ла Ива­но­вић, де­ти­ња­ста али и

жен­стве­на, упра­во она­ква ка­ква Пер­ са мо­ра да бу­де да би ус­пе­ла да унов­ чи сво­је ква­ли­те­те и на­пла­ти те­рор ко­ји тр­пи од стра­не сво­је га­зда­ри­це. Алек­ сан­дар Ра­ду­ло­вић, од­и­грао је дру­га­чи­ јег Сте­ва­на. Са­мо­у­ве­ре­ног и ам­би­ци­ о­зног мла­ди­ћа ко­ји зна шта же­ли и не би­ра на­чин да то и оства­ри. Чи­ни услу­гу и се­би и љу­ди­ма око се­бе и за­пра­во је он ре­ди­тељ ове фар­се ко­ја се од­и­гра­ва пред гро­фи­чи­ним очи­ма. И на са­мом кра­ју, ка­да оче­ку­је­мо да се до­го­ди „хе­пи енд”, Сул­та­на се ипак не ме­ња. Ла­ти­но­вић оста­је до­сле­дан Сте­ри­ ји­ном по­ступ­ку гра­ђе­ња глав­них ју­на­ка ко­ји не до­жи­вља­ва­ју ка­тар­зу, тј. не ме­ ња­ју се упр­кос де­ла­њу оста­лих ли­ко­ва. Што се ти­че сце­но­гра­фи­је (Дра­ган Со­виљ) и ко­сти­ма (Са­ша Ма­рин­ко­вић), они игра­ју за глум­це, док глум­ци игра­ју за пу­бли­ку. За по­хва­лу је и из­бор му­зи­ ке и вр­ло уигран сцен­ски по­крет (Фе­рид Ка­ра­ји­ца). Но­во је и до­бро је то, што пу­бли­ка ни­је си­гур­на да ли тре­ба да се сме­је ли­ ко­ви­ма ко­је ту­ма­че глум­ци пи­рот­ског ан­сам­бла или да их са­жа­ље­ва. Ре­кла бих да се ов­де ра­ди о ме­ха­ни­зму при­ вид­ног не­ра­зу­ме­ва­ња и на­ив­но­сти, а пре­ћут­ног на­слу­ћи­ва­ња и схва­та­ња по­ ру­ке. У пре­во­ду - мно­го се злих же­на, гро­фо­ва и Сре­та, про­на­шло у пу­бли­ци на­кон пред­ста­ве. Упра­во то и је­сте глав­ на осо­би­на са­ти­рич­них ве­се­лих по­зор­ја ка­ква је пи­сао Сте­ри­ја. Све у све­му, Пи­ рот­ско по­зо­ри­ште по­ста­ви­ло je на сце­ну још јед­ну ква­ли­тет­ну пред­ста­ву кoja ће ду­го пу­ни­ти са­ле.

K УЛТ УРА / ОМЛАДИНСКЕ

14

Број 146, 20. април 2012.

Из­ло­жба сли­ка Пе­тра Ђор­ђе­ви­ћа у Нишу отворена до 25. априла

Исто­ри­ја умет­но­сти у не­га­ти­ву

Из­ло­жба сли­ка „Исто­ри­ја умет­но­ сти у не­га­ти­ву” ака­дем­ског сли­ка­ра мр Пе­тра Ђор­ђе­ви­ћа отво­ре­на је у Га­ле­ри­ји Са­вре­ме­не ли­ков­не умет­но­сти у Ни­шу, у па­ви­љо­ну Ни­шке твр­ђа­ве. Пи­рот­ски сли­кар из­ло­жио је сво­јих 36 де­ла на­ста­ лих у пе­ри­о­ду од 2001. до 2012. го­ди­не. Ка­ко је у пред­го­во­ру ка­та­ло­га из­ло­ жбе на­пи­сао ли­ков­ни кри­ти­чар Сре­то Бо­ шњак, ра­до­ви Пе­тра Ђор­ђе­ви­ћа све­до­че да сли­ка ни­је са­мо ви­зу­ел­на чи­ње­ни­ца, али да ни­је ни чи­ста иде­о­ло­шка кон­струк­ци­ја.

– Он је у сво­јој сли­кар­ској лич­но­сти сје­ди­нио да­ро­ви­тост и зна­ње, уме­ће и оба­ве­ште­ност, ин­ту­и­ци­ју и оштар вид. „Исто­ри­ја умет­но­сти у не­га­ти­ву” по­ма­ ло за­го­не­тан на­зив за овај ци­клус сли­ ка по­кри­ва, да­кле, ду­ги вре­мен­ски ра­ спон европ­ске сли­кар­ске умет­но­сти од ре­не­сан­се до мо­дер­не епо­хе, отва­ра­ју­ ћи суп­тил­не ме­ђу­соб­не ди­ја­ло­ге као об­ лик трај­ног про­жи­ма­ња раз­ли­чи­тих је­

Дело „У част Веласкезу“

зич­ких си­сте­ма у њи­хо­вом он­то­ло­шком ста­њу. Реч је, да­кле, о лу­цид­ној на­ђе­ној те­ми ко­ја, у Ђор­ђе­ви­ће­вој ин­тер­пре­та­ ци­ји, ну­ди јед­ну по­себ­ну вр­сту ре­цеп­ци­ је по­ру­ка европ­ских сли­кар­ских ве­ли­ чи­на – на­пи­сао је Бо­шњак. Пре­ма ње­го­вом ту­ма­че­њу, ин­спи­ри­ шу­ћи се де­ли­ма Ми­ке­лан­ђе­ла, Ле­о­нар­да, Бо­ти­че­ли­ја, Ве­ла­ске­за, Вер­ме­ра, Ру­бен­ са, па све до зна­чај­них пред­став­ни­ка мо­

Отварање изложбе у Нишу

дер­не, по­пут Ма­неа и Да­ли­ја, Ђор­ђе­вић тра­га за јед­ном не­по­зна­том ди­мен­зи­јом сли­ке у ко­јој се са­др­жај ја­вља као тем­по­ рал­на естет­ска ка­те­го­ри­ја.

– А та но­ва са­др­жин­ска ди­мен­зи­ја утки­ва се у са­мо би­ће сли­ке Пе­тра Ђор­ ђе­ви­ћа. Има не­ке чед­но­сти, не­ке зре­ле де­ко­ра­тив­но­сти, не­ке ма­што­ви­те игре у на­чи­ну на ко­ји Ђор­ђе­вић пре­во­ди ре­ не­сан­сне ори­ги­на­ле на је­зик са­вре­мен

умет­но­сти. За­то нас сва­ка ње­го­ва сли­ка до­че­ку­је као уз­бу­дљи­ва ви­зу­ел­на чи­ње­ ни­ца, уоб­ли­че­на бо­јом и рит­мо­ви­ма ко­ ји но­се њен зна­чењ­ски слој. Али пре не­го што по­ста­ви­мо пи­та­ње о ње­ној стил­ској и се­ман­тич­кој од­ре­ђе­но­сти, ми осе­ћа­мо да је пред на­ма де­ло за­и­ста аутен­тич­но и ори­ги­нал­но – на­во­ди Сре­то Бо­шњак. Изложба је отворена до 25. априла. Б. Нај­да­но­вић

Про­је­кат Но­во­сад­ске но­ви­нар­ске шко­ле „Жен­ски днев­ник про­ме­на”

Уче­ни­це Гим­на­зи­је учи­ле о род­ној рав­но­прав­но­сти Но­во­сад­ска но­ви­нар­ска шко­ла но­ си­лац је ин­тер­на­ци­о­нал­ног про­јек­та „La­di­es Di­ary of Chan­ge” ко­ји фи­нан­си­ ра Европ­ска ко­ми­си­ја. Про­је­кат, ко­ји је по­чео де­цем­бра 2011. го­ди­не и тра­јаће осам­на­ест ме­се­ци, ба­ви се про­бле­мом род­не рав­но­прав­но­сти и жен­ског ак­ти­ ви­зма на Бал­ка­ну у про­це­су ми­ров­ног ди­ја­ло­га и ста­би­ли­за­ци­је од­но­са. Парт­ нер­ске ор­га­ни­за­ци­је су Ме­диј­ски ин­сти­ тут Цр­не Го­ре из Под­го­ри­це, Грч­ка фон­ да­ци­ја за европ­ску и спољ­ну по­ли­ти­ку из Ати­не и жен­ска асо­ци­ја­ци­ја „Aure­o­la” из При­шти­не. У овом про­јек­ту уче­ству­ је укуп­но осам сред­њих шко­ла из Но­ вог Са­да, Ба­ји­не Ба­ште, Но­вог Па­за­ра, Пи­ро­та, Ба­ра, Жа­бља­ка и При­шти­не, са

по јед­ним про­фе­со­ром или про­фе­сор­ ком из сва­ке шко­ле. Би­ће укуп­но осам­ на­ест уче­ни­ца. По­ред сред­њих шко­ла у про­јек­ту уче­ству­ју и др­жав­не ин­сти­ту­ ци­је, ор­га­ни­за­ци­је ци­вил­ног дру­штва и ме­ди­ји из ре­ги­о­на. Про­је­кат об­у­хва­та три се­ми­на­ра и јед­ну сту­диј­ску по­се­ту. На се­ми­на­ри­ма ће се об­ра­ђи­ва­ти те­ме људ­ских пра­ва, род­не рав­но­прав­но­сти, укљу­чи­ва­ња же­на у по­ли­тич­ки и дру­ штве­ни жи­вот. Пр­ви се­ми­нар одр­жан је у Но­вом Са­ду од 1. до 5. апри­ла. Сред­њо­ школ­ке су учи­ле о ме­ха­ни­зми­ма оства­ ри­ва­ња пра­ва же­на као и о упо­тре­би ме­диј­ских ала­та за про­мо­ви­са­ње соп­ стве­них иде­ја. На­кон се­ми­на­ра у Но­вом Са­ду, уче­сни­це ће се по­но­во оку­пи­ти на

се­ми­на­ри­ма у Под­го­ри­ци и При­шти­ни. Свој рад и уче­шће на овом про­јек­ту за­ вр­ши­ће сту­диј­ском по­се­том у Ати­ни. Ко­ ор­ди­на­тор­ка про­јек­та, Ма­ри­на Гр­ња, ка­ же да је нај­ве­ћи успех ове фа­зе про­јек­та сја­јан ода­бир уче­сни­ца из раз­ли­чи­тих гра­до­ва ко­је су по­ка­за­ле ве­ли­ко ин­те­ре­ со­ва­ње за уче­ње и ак­ти­ви­зам.

– Ми смо се тру­ди­ли да им омо­гу­ћи­ мо што бо­ље и ком­плет­ни­је пре­да­ва­че и пре­да­ва­чи­це као што су пот­пред­сед­ ни­ца Скуп­шти­не Ср­би­је Гор­да­на Чо­мић, пред­сед­ник Не­за­ви­сног дру­штва но­ви­ на­ра Вој­во­ди­не Дин­ко Гру­хо­њић и ме­ диј­ски екс­перт Дра­ган Ва­ра­гић – ре­ кла је Ма­ри­на. Из Пи­ро­та овом про­јек­ту при­кљу­чи­ла се Гим­на­зи­ја ко­ју пред­ста­

вља­ју уче­ни­це че­твр­тог раз­ре­да Ло­ла Сто­ја­но­вић и Та­ма­ра Жив­ко­вић, као спе­ ци­јал­ни пе­да­гог, Ива­на Вуч­ко­вић. Ло­ла Сто­ја­но­вић ис­ти­че сво­је оду­ше­вље­ње из­бо­ром пре­да­ва­ча и те­ма.

– Ја­ко ми је дра­го што сам до­би­ла при­ли­ку да уче­ству­јем у ова­ко ве­ли­ком и ква­ли­тет­ном про­јек­ту. Си­гур­на сам да ће ми све што сам чу­ла мно­го ко­ри­сти­ти у бу­дућ­но­сти. Та­ко­ђе, ја­ко ми је дра­го што сам раз­ме­ни­ла ис­ку­ства са оста­лим уче­ сни­ца­ма овог про­јек­та. Са­рад­ња је би­ла фан­та­стич­на и већ са­да су ство­ре­не не­ке чвр­сте ве­зе ко­је ће се, си­гур­на сам, одр­ жа­ти и у бу­ду­ће – ка­же Ло­ла. Ка­та­ри­на Ви­дој­ко­вић II-4 Гим­на­зи­ја Пи­рот

ЋОШАК ЗА ЋОШКАСТЕ

же­ле­ла да га оправ­дам, при­ка­жем у пра­ вом све­тлу, и за­че­пим уста пред­ра­су­да. А ка­ко дру­га­чи­је про­тив пред­ра­су­да не­ го зна­њем и ин­фор­ми­са­њем. По­мо­гле су ми ак­тив­не же­не на­шег дру­штва. Ја ћу се по­тру­ди­ти да по­мог­нем ва­ма. Да, Пи­рот је још јед­ном узео уче­ шће у ве­ли­ком про­јек­ту, чи­ји до­ме­ти иду и пре­ко гра­ни­ца Ср­би­је. „La­di­es di­ ary of chan­ge” је на­зив про­јек­та ко­ји има за циљ да ис­так­не же­ну као рав­но­прав­ ног чла­на дру­штва и за­тра­жи да се та­ ко и тре­ти­ра. Жи­ви­мо у мо­дер­ном дру­ штву, и то је да­нас из­го­вор и оправ­да­ње за то што ра­ни­је ни­смо ко­ри­сти­ли мо­ зго­ве. Јер не­ко­ри­шће­ње мо­зго­ва ства­ра

глу­пе по­ступ­ке, а дис­кри­ми­на­ци­ја је по­ при­лич­но глу­па. Увек ме је нер­ви­ра­ло то што ни­сам мо­гла да дам тер­ми­но­ло­шки ело­квен­тан од­го­вор на пи­та­ње: „А шта је са оним же­на­ма ко­је дис­кри­ми­ни­шу му­шкар­це”? По­сле пр­вог де­ла овог див­ ног про­јек­та, мо­гу да ка­жем да тај про­ блем ни­је про­блем чи­та­вог дру­штва и да је обр­ну­та дис­кри­ми­на­ци­ја мно­го за­ сту­пље­ни­ја не­го она ко­ју на­во­ди­те, па се с то­га и не мо­же ре­ша­ва­ти као та­кав, већ је то про­блем по­је­дин­ца. А што се ти­че фе­ми­нист­ки­ња, оне је­су бор­ци за жен­ ска пра­ва, али тај епи­тет не са­др­жи ни­ шта ло­ше и увре­дљи­во, већ на­про­тив, под­ра­зу­ме­ва хра­брост, од­луч­ност и све

што је по­треб­но у су­зби­ја­њу на­мет­ну­тих ли­бе­ла и обра­за­ца по­на­ша­ња. Оне уме­ју би­ти са­мо­кри­тич­не, а у ци­љу до­но­ше­ња што бо­љих од­лу­ка, и оп­ште до­бро­би­ти. Из­ве­шта­ва­ћу и да­ље са стра­ни­ца „Жен­ског днев­ни­ка про­ме­на”, јер имам ту част да бу­дем јед­на од уче­сни­ца про­јек­ та. А што се ти­че од­го­во­ра на пр­во пи­та­ње, па, прет­по­ста­вљам да је­сам. Ако вам не­ко до­ба­ци „фе­ми­нист­ки­њо” у по­ку­ша­ју да вас пред­ста­ви ло­шом осо­бом, бу­ди­те да­ма, и за­хва­ли­те се на ком­пли­мен­ту, јер до­ба дис­ кри­ми­на­ци­је по­ла­ко од­ла­зи у про­шлост, и сви при­ми­тив­ци ко­ји од­би­ја­ју да се при­ла­ го­де и бу­ду про­све­тље­ни, мо­ра­ће да по­ста­ ну део баш те ру­жне про­шло­сти.

Жен­ски днев­ник про­ме­на Пи­ше: Ло­ла Сто­ја­но­вић, Гим­на­зи­ја IV-5 Је­сам ли ја фе­ми­нист­ки­ња? На­рав­но, ово је са­мо уч­тив тер­мин за не­што што се у на­шем на­ро­ду ка­же мно­го дру­га­чи­је. Та­ко­ђе, овај тер­мин је та­ко на­па­ћен и из­ му­чен од стра­не не­у­ких љу­ди, да сам по­

ФЕ ЉТО Н

Број 146, 20. април 2012. ФЕЉТОН

15

Ака­дем­ски уметници из Пи­ро­та (4)

Ака­дем­ски сли­кар Ра­до­мир Ан­тић Ака­дем­ски сли­кар Ра­до­мир Ан­тић -Ц’вти, ро­ђен је у Пи­ро­ту 22. ма­ја 1929. а умро у Ни­шу 2002. го­ди­не. За­вр­ши­о­ је Ака­де­ми­ју за ли­ков­не умет­но­сти у Бе­ о­гра­ду 1952. го­ди­не у кла­си про­фе­со­ра Љу­би­це Со­кић а пост­ди­плом­ске сту­ди­је у кла­си про­фе­со­ра Не­дељ­ка Гво­зде­но­ви­ ћа. По­ред сли­кар­ства ба­вио се та­пи­се­ри­ јом, мо­за­и­ком и уну­тра­шњом ар­хи­тек­ ту­ром. Из­вео је ве­ли­ки број та­пи­се­ри­ја и ке­ра­мич­ких па­ноа. Био је члан УЛУС-а од 1953. го­ди­не. Са­мо­стал­но је из­ла­гао од 1952. го­ди­не у гра­до­ви­ма: Пи­рот, Ниш, Бе­о­град, Ско­пље, Кру­ше­вац, Ко­сов­ска Ми­тро­ви­ца, Бер­лин... а ко­лек­тив­но на из­ло­жба­ма УЛУС-а, Дру­штва ли­ков­них умет­ни­ка Ни­ша, Ок­то­бар­ским са­ло­ни­ ма, са гру­пом сли­ка­ра у Бре­ме­ну и Хам­ бур­гу, Лу­цер­ну, Ба­зе­лу, Рај­на­ху, Па­ри­зу, Њу­ка­слу... Дра­го­це­но је и вред­но би­ло при­су­ство Ра­до­ми­ра Ан­ти­ћа и ње­го­во ан­га­жо­ва­ње у ИО „Пр­ви мај“ у Пи­ро­ту при­ли­ком опле­ме­њи­ва­ња ен­те­ри­је­ра и ексте­ри­је­ра Фа­бри­ке. Ње­го­вим по­сре­

до­ва­њем у скла­па­њу уго­во­ра са свет­ски при­зна­тим ауто­ри­ма, „Пр­ви мај“ али и град у це­ли­ни, до­би­ли су зна­чај­ну збир­ ку умет­нич­ких де­ла. Ро­ђен у спе­ци­фич­ном кра­ју, ко­лев­ ци ћи­ли­мар­ства, где је осе­ћај за бо­ју не са­мо естет­ски чин, ве­ћ и услов ег­зи­стен­ ци­јал­ног оп­стан­ка, и где је ме­ка­на и ли­ рич­на сен­зи­бил­ност ро­ди­ла по­тре­бу за фи­ли­гран­ском ша­ром и укра­ша­ва­њем, Ан­тић је фол­клор­не, ком­по­зи­ци­о­не и ко­ло­ри­стич­ке еле­мен­те усва­јао спон­та­ но и по­ступ­но до јед­ног соп­стве­ног кре­ а­тив­ног сти­ла. Он ни­је по­ла­зио од оно­га што би се мо­гло на­зва­ти ду­хом на­ци­о­ нал­не фол­клор­не умет­но­сти, већ од ње­ ног еле­мен­тар­ног пла­стич­ног сим­бо­ла - на­род­не ша­ре. Ту ара­бе­ску, сло­бод­ но сти­ли­зо­ва­ну, ко­ри­стио је као еле­ме­ нат ком­по­зи­ци­је у ко­јој је пре­о­бра­же­на фол­клор­на ша­ра из­ра­ста­ла у мо­ну­мен­ тал­ни пла­стич­ни сим­бол. Мо­ти­ви спољ­ њег све­та, ти­по­ви љу­ди, но­шње, бо­гат­ ство ам­би­јен­та, све то је пред­ста­вља­ло

ЗАПИСИ ИЗ ЗАВИЧАЈА (128)

Рас­при­ча се де­да Сло­бо­дан из Го­сту­шу На­ше го­сту­шће му­ће не­су льће. Де­да Вас­ко Ћо­син­сћи јед­не зи­ме до­ка­ рал др­ва с во­ло­ве на сан­ће у Пи­рот. И цел дьн не­је могьл да ђи про­да­де. Зи­ ма, снег, а не­је има­ло у Пи­рот ни једьн до­се­ље­ник из Го­сту­шу при ко­га да оста­ви тај др­ва. И он др­ва­та вр­не у Го­ сту­шу. Би­ло је пре­ди че­ти­рес и пет го­ ди­не, не­је има­ло ни пут ка­ко тре­бе, ка­ ко са што има. Сва­шта је се де­ша­ва­ло. У Ли­си­ чи дол, Мра­мор, дол­њо­крај­ци по­ста­ ве скло­ни­ште за њи и ба­чи­ју. Али две гор­њо­крај­ће, љу­бо­мор­не што се та­мо по­ста­вља дол­њо­крај­ска ба­чи­ја, са­бе­ ру др­ва под ба­чи­ју­ту и пре­не­су и да­ ле­ко, да се дол­њо­крај­ци­ти му­че за др­ ва. Има сва­ка­кав на­род. Као што зна­мо, де­да Јо­ва Тан­чин из Бе­лу, имал је до­ста де­ца, ћер­ке. И ћер­ка Сто­јан­ка се уда­де у Пькле­ши­цу. Али је­дам­пут сев­ну­ла сва­ђа у дом из­ ме­ђу њу и му­жа или из­ме­ђу њу и све­ кра или све­кр­ву, и она се вр­не у Бе­лу, дој­де си ве­чер­ту на по­сти. Де­да Јо­ва се вр­не од по­ја­ту из Бу­ку, за­те­че оже­ње­ ну чер­ку и за­чу­ди се ка­ква је ра­бо­та. И она му ре­кла ка­кво је би­ло. И ре­кла

му да не­ма на­ме­ру да се вр­ча у Па­кле­ шти­цу. Де­да Јо­ва ју­тро­то рас­по­ре­дил чла­но­ве по­ро­ди­це кој на ко­ју ра­бо­ту да иде, и на крај на Сто­јан­ку рекьл: ти Сто­јан­ће, узи­мај ко­но­пац и би­рај на ко­је др­во че се обе­сиш. Ка­да се вр­нем до­ве­чер од по­ја­ту, ти да си се обе­си­ла! И ка­да се уве­чер вр­нул од по­ја­ту, Сто­ јан­ка у не­ма, оти­шла си у Па­кле­шти­цу, не­је до­би­ла по­др­шку од ба­шту Јо­ву и мај­ћу Кр­сти­ну. Влај­ко Ко­вин­сћи се от­се­лил пре­ ди пе­де­се го­ди­не у Са­се, у Вој­во­ди­ну и про­да­де ли­ва­ду у Бе­лан, го­ле­му, и па­ ре­те не знам кол­ко су би­ле. И он за теј па­ре там ку­пи два ју­тра зе­мљу. А у туј ли­ва­ду, ка­же Бре­ве­неч­ко, ти­ја што у ку­пил, да има кла­ден­че. А ње­гов син Мом­чи­ло ка­же да му не­ки док­тур да­ ва за туј ли­ва­ду и то­ва ле­ко­ви­то кла­ ден­че три иља­де евра па­ре. Чи­сто да не ве­ру­јеш. (Ис­при­чао Сло­бо­дан Сто­ја­но­вић, 1939, Го­сту­ша)

За­пи­сао и при­ре­дио: Дра­го­љуб Злат­ко­вић

не­ис­црп­но вре­ло ње­го­вих ин­спи­ра­ци­ја. Ан­тић је био са­свим уко­ре­њен у ствар­но­сти. Про­шлост је за ње­га би­ ла пре­ло­мље­на у са­вре­ме­но зна­че­ње. Би­ло је то раз­ре­ше­ње тра­ди­ци­о­нал­ног, на­ци­о­нал­ног кроз то­та­ли­тет са­вре­ме­не ствар­но­сти. На су­ко­бу про­шлог у ли­ков­ ном иико­но­граф­ском сми­слу гра­дио је сли­ку са­вре­ме­них су­прот­но­сти.То је но­ ви ро­ман­тич­ни од­нос ка на­шој про­шло­ сти, ми­то­ло­ги­ји, фол­кло­ру, фре­ска­ма, уз мак­си­мал­но ко­ри­шће­ње сим­бо­ла, исто­риј­ских пре­да­ња, на­род­них из­ре­ ка и ша­ра.Све то уз до­ста на­ра­ци­је и ин­ вен­тив­но­сти чи­ни­ло је ли­ков­но опре­де­ ље­ње умет­ни­ка. У свим раз­вој­ним епо­ха­ма Ра­до­ми­ра Ан­ти­ћа го­то­во да не­ма пра­ве за­вр­шни­це. Оне про­жи­ма­ју јед­на дру­гу и чи­не осно­ву по­след­њег пе­ри­о­да. Еви­дент­на је фа­за на­ кон сту­дент­ских да­на ка­да умет­ник сли­ ка пеј­за­же и мр­тве при­ро­де пре­ла­зе­ћи из ку­би­стич­ке и фа­зе ен­фор­ме­ла у карк­те­ри­ стич­ну фа­зу то­те­ма ко­ја је тра­ја­ла од 1964.

При­пре­ми­ла: Рад­ми­ла Влат­ко­вић, исто­ри­чар умет­но­сти до 1978. го­ди­не. Од 1978. опре­де­љу­је се за сна­жан ко­ло­рит и исто­риј­ска зна­че­ња. У та­квом јед­ном ма­ни­ру ра­дио је до кра­ја. На об­ли­ци­ма ура­ђе­них мр­твих при­ро­да и екс­те­ри­је­ра из ра­ни­јих епо­ха, из­гра­дио је сли­ке екс­пре­сив­ног на­бо­ја са ор­јен­тал­ним и по­ма­ло ви­зан­тиј­ским ко­ло­ри­том. Та­ко су на­ста­ли еле­мен­ти јед­ног над­ре­ал­ног од­но­са ком­по­зи­ци­је са исто­риј­ским зна­ че­њем што је ре­зул­ти­ра­ло по­зна­тим ци­ клу­сом сли­ка “Ву­ко­ва азбу­ка“. Ан­тић се у срп­ском сли­кар­ству на­ ла­зи у кру­гу сли­ка­ра ко­ји су ин­спи­ри­са­ ни древ­ном срп­ском и сло­вен­ском ми­ то­ло­ги­јом, на­ци­о­нал­ним са­др­жа­ји­ма и тра­ди­ци­јом. Сли­ке, та­пи­се­ри­је и је­дан мо­за­ ик Ра­до­ми­ра Ан­ти­ћа, на­ла­зе се у Ин­ду­ стри­ји оде­ће „Пр­ви мај” а ле­гат ње­го­ вих сли­ка у Га­ле­ри­ји „Че­до­мир Кр­стић”, у Пи­ро­ту. У на­ред­ном бро­ју: Ака­дем­ски сли­кар Ко­ста Бра­дић

У ОКУ СВЕ­ТА

КОРИСТ На бес­плод­но др­во ни мај­мун се не пе­ње (бен­гал­ска) Пра­зни ора­си пли­ва­ју по по­вр­ши­ни (не­мач­ка) Пра­зне шкољ­ке се ба­ца­ју (не­мач­ка) Пра­зну ру­ку ни пас не ли­же (дар­гин­ска) Пред пра­зном зде­лом мо­ли­тва се не чи­та (ка­за­шка) Су­ве ре­чи се не слу­ша­ју (та­џи­ки­стан­ска) Сва­ка ба­ба ду­ва ис­под сво­га ко­тла (срп­ска) Ако си бо­гат, сва­ко­ме си при­ја­тељ (бу­гар­ска) Без ра­чу­ни­це не­ма па­ра (ру­ска) Ни­кој не­је ло­па­та да од­ре­ва, не­го ма­ти­ка да при­трд­за (пи­рот­ска) При­пре­мио: Д. Злат­ко­вић

СПОРТ

16

Број 146, 20. април 2012.

КК Пи­рот за­вр­шио се­зо­ну на тре­ћем ме­сту

Спа­сић: Циљ клу­ба ни­је ис­пу­њен КК БСК – КК ПИ­РОТ 72:86 (19:25, 17:19, 21:20, 15:22), Пр­ва срп­ска ли­ га – гру­па Ис­ток, 26. ко­ло че­твр­так 12. април, Бу­ја­но­вац. КК ПИ­РОТ: Д. Фи­ли­по­вић 21, Ста­ни­ са­вље­вић 15, То­мић 13, То­до­ро­вић 13, Ра­до­ва­но­вић 10, Дуј­ко­вић 5, Мла­де­но­ вић 5, Жив­ко­вић 3, Сто­ја­но­вић 1, Кр­стић, Ни­ко­лић, Д. Фи­ли­по­вић. КК БСК: Ми­тић 23, Еби­би 19, Мар­ ко­вић 7, Идић 6, Трај­ко­вић 5, Ни­ко­лић 5, Па­у­но­вић 4, Стан­ко­вић 2, Сто­јиљ­ко­вић 1, Сто­ја­но­вић, По­по­вић, Та­сић. У по­след­њем 26. ко­лу Пр­ве срп­ске ли­ге – гру­па Ис­ток пи­рот­ски ко­шар­ ка­ши за­бе­ле­жи­ли су још јед­ну по­бе­ ду. Они су про­шлог че­тврт­ка са­вла­да­ли еки­пу КК БСК из Бу­ја­нов­ца ре­зул­та­том 72:86. На кра­ју се­зо­не, са ско­ром од 22 по­бе­де и 4 по­ра­за Пи­ро­ћан­ци су за­у­зе­

ли тре­ће ме­сто на та­бе­ли са осво­је­них 48 бо­до­ва. На дру­гом ме­сту на­ла­зи се еки­па ја­бла­ни­це из Ме­две­ђе са два бо­да ви­ше, док су ово­го­ди­шњи пр­ва­ци Пр­ве срп­ске ли­ге - гру­па Ис­ток, еки­па Мо­ра­ве из Вла­ди­чи­ног Ха­на.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

Морава Владичин Хан Јабланица Медвеђа Пирот Пирот Прокупље Прокупље (-1) Здравље 09 Лесковац Ниш Ниш ОКК Јуниор Ниш Димитровград Димитровград Младост Зајечар Књажевац Књажевац (-1) Куршумлија Куршумлија БСК Јуниор Бујановац Југ Врање Еко Баскет Ниш

26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26

24 24 22 19 14 14 12 10 9 9 8 7 5 5

2 2 4 7 12 12 14 16 17 17 18 19 21 21

50 50 48 44 40 40 38 36 35 34 34 33 31 31

Тре­нер пи­рот­ских ко­шар­ка­ша, Мар­ ко Спа­сић, ре­као је за Пи­рот­ске но­ви­не да циљ клу­ба ни­је ис­пу­њен.

– Осва­ја­њем тре­ћег ме­ста на та­бе­ли ни­смо ис­пу­ни­ли циљ ко­ји смо за­цр­та­ли, а то је ула­зак у ви­ши ранг так­ми­че­ња. Ме­ђу­ тим, то­ком чи­та­ве се­зо­не пру­жи­ли смо од­ лич­не пар­ти­је и по­ка­за­ли да Пи­рот зна да игра ква­ли­тет­ну ко­шар­ку. Оно што ни­је би­ ло до­бро је­сте то да смо „па­ли” у нај­бит­ни­ јим мо­мен­ти­ма у пр­вен­ству, има­ли смо и до­ста про­бле­ма са по­вре­да­ма. У пре­лом­

ном тре­нут­ку, у утак­ми­ци са Про­ку­пљем, на­сту­пи­ли смо без оба плеј­меј­ке­ра и то нас је ску­по ко­шта­ло. То је оно што је си­гур­но ути­ца­ло да не про­ђе­мо у ви­ши ранг так­ми­ че­ња. Што се на­ред­не се­зо­не и так­ми­че­ња ти­че још увек је ра­но при­ча­ти о то­ме. Мо­ ра­мо нај­пре да ви­ди­мо ка­кви су пла­но­ви и стра­те­ги­ја клу­ба и та­да ће­мо да на­пра­ви­ мо еки­пу. Нај­ве­ро­ват­ни­је ће­мо и у на­ред­ ној се­зо­ни има­ти исти план, од­но­сно ула­ зак у Пр­ву ли­гу – оце­нио је Спа­сић. М.В.

Ру­ко­ме­та­ши­це на­ста­ви­ле са до­ми­на­ци­јом

ЖРК Пи­рот де­кла­си­рао Ђер­дап ЖРК Пи­рот – ЖРК Ђер­дап 43:18 (22:11), Дру­га ли­га – гру­па Југ, су­бо­та 14. април, Спорт­ска дво­ра­на Кеј, гле­да­ ла­ца 100, су­ди­је: Ми­лан Фун­ту­ње­ро­вић (Бор) и Ми­лан Јан­ко­вић (За­је­чар). ЖРК Пи­рот: А. Јо­ва­но­вић 8, С. Цвет­ко­вић 7, С. Со­ко­лов 6, Си. Тан­чић 6, А. Пе­шић 5, Се. Тан­чић 4, А. Ран­чић 2, А. Ве­љев 2, К. Трич­ко­вић 2, А. Дри­нић 1, Н. То­шић, К. Дин­чић, И. Ћи­рић, А. То­лић. ЖРК Ђер­дап: М. Пе­ро­вић 8, Т. Зе­ че­вић 5, Ј. Ми­тро­вић 3, В. Ашће­рић 1, И. Ђур­ђа­но­вић 1, М. Не­гру, Г. Пе­тро­вић, Н. Пр­ву­ло­вић, А. Бе­ке­ре­вић, В. Сте­ва­но­ вић, М. Ђу­ро­вић. Пи­рот­ске ру­ко­ме­та­ши­це још јед­ном

су по­ка­за­ле због че­га се на­ла­зе на пр­вом ме­сту на та­бе­ли Дру­ге ли­ге – гру­па Југ. Оне су, про­шле су­бо­те, у Спорт­ској дво­ра­ ни Кеј, у утак­ми­ци 16. ко­ла ово­го­ди­шњег пр­вен­ства, убе­дљи­во са­вла­да­ле не­ја­ку еки­пу Ђер­да­па ре­зул­та­том 43:18. Овом по­ бе­дом ин­ка­си­ра­ни су но­ви бо­до­ви, па та­ ко уку­пан кон­то са ско­ром од 15 по­бе­да и јед­ном не­ре­ше­ном утак­ми­цом, из­но­си 31 бод. Нај­и­ску­сни­ја у ти­му тре­не­ра Са­ше Пан­чи­ћа, Ни­на То­шић ка­же за Пи­рот­ске но­ви­не да су мла­ђе игра­чи­це ус­пе­ле ла­ко да са­вла­да­ју про­тив­нич­ку еки­пу и да је и ова утак­ми­ца бо­га­то ис­ку­ство ко­је ће сва­ ка­ко ко­ри­сти­ти у су­сре­ти­ма ја­ке Пр­ве ли­ге.

– Из утак­ми­це у утак­ми­цу де­вој­ке

ула­зе у фор­му ко­ја ће нам си­гур­но би­ти по­треб­на при кра­ју пр­вен­ства ка­да на­и­ла­ зе те­же утак­ми­це. Без об­зи­ра на све, још јед­ном смо оправ­да­ле уло­гу фа­во­ри­та и по­ка­за­ле да се не на­ла­зи­мо тек та­ко слу­ чај­но на пр­вом ме­сту на та­бе­ли. У овом ран­гу так­ми­че­ња јед­но­став­но не­ма­мо пра­вог так­ма­ца и ми­слим да је пра­ви по­ тез то што смо ис­ту­пи­ли из так­ми­че­ња у Пр­вој ли­ги. Ове де­вој­ке ко­је су са­да но­си­о­ ци игре мо­ра­ју да још ма­ло ста­са­ју и са­ку­ пе до­во­љан број „утак­ми­ца у но­га­ма” ка­ко би мо­гле да се на пра­ви на­чин су­прот­ста­ве иза­зо­ви­ма ви­шег ран­га так­ми­че­ња – на­ гла­си­ла је То­ши­ће­ва. У сле­де­ћем ко­лу Пи­ро­ћан­ке пу­ту­ју у

Вра­ње где ће се са­ста­ти са исто­и­ме­ном еки­пом ко­ја се тре­нут­но на­ла­зи на 8. ме­сту на та­бе­ли Дру­ге ли­ге – гру­па Југ са 12 осво­је­них бо­до­ва. У клу­бу оче­ку­ју да ће, без об­зи­ра на пред­ност до­ма­ћег те­ре­на, ус­пе­ти да са­вла­да­ју до­ма­ћу еки­ пу. Ка­ко нам је ре­че­но, по­бе­да се не до­ во­ди у пи­та­ње. М.В.

Мла­ђе се­лек­ци­је КК Пи­рот бо­ра­ви­ле у Но­вом Са­ду Пе­де­се­так игра­ча из че­ти­ри мла­ђе се­ лек­ци­је КК „Пи­рот” у по­не­де­љак и уто­рак 9. и 10. апри­ла бо­ра­ви­ло је у Но­вом Са­ду, где је од­и­гра­но 7 утак­ми­ца са еки­па­ма: Ве­тер­ ник, Фу­тог, Но­ви Сад Ба­скет и Бу­дућ­ност. Са њи­ма су пу­то­ва­ли ко­ор­ди­на­тор ра­да мла­ ђих се­лек­ци­ја у клу­бу, Иви­ца Ла­ки­ће­вић, и тре­не­ри Мом­чи­ло Сан­дић, Ми­лош Жив­ ко­вић и Не­над Ди­ми­три­је­вић. Пре­ма Ла­ ки­ће­ви­ће­вим ре­чи­ма циљ овог пу­то­ва­ња, по­ред од­и­гра­ва­ња утак­ми­ца, био је да се де­ца упо­зна­ју са ти­ме ка­ко њи­хо­ви вр­шња­ ци жи­ве и ра­де у дру­гим сре­ди­на­ма.

– КК Пи­рот је по­сле ду­гог ни­за го­ди­ на до­нео од­лу­ку да по­бољ­ша рад са мла­

ђим се­лек­ци­ја­ма и пу­то­ва­ње у Но­ви Сад ор­га­ни­зо­ва­но је у скла­ду са овим но­вим тен­ден­ци­ја­ма у клу­бу. Же­ља нам је да де­ца из Пи­ро­та што ви­ше пу­ту­ју, упо­зна­ ју са ти­ме ка­ко тре­ни­ра­ју и жи­ве њи­хо­

ви вр­шња­ци у дру­гим гра­до­ви­ма, а све с ци­љем да им то не бу­де стра­но ка­да до­ ђу у зре­ле играч­ке го­ди­не и бу­ду стал­но пу­то­ва­ли са еки­пом на утак­ми­це. Иако је ре­зул­тат овог пу­та био у дру­гом пла­

ну, мо­рам да ис­так­нем да сам пре­за­до­ во­љан чи­ње­ни­цом да смо из­гу­би­ли са­мо јед­ну утак­ми­цу, а по­себ­но бих ис­та­као убе­дљи­ву по­бе­ду пи­о­нир­ске се­лек­ци­је над еки­пом Фу­то­га, ко­ја ду­ги низ го­ди­на ва­жи за јед­ну од нај­бо­љих еки­па у Вој­во­ ди­ни. Ина­че, већ има­мо од­лич­ну са­рад­ њу са Вар­да­ром из Ско­пља, Пра­ве­цом из Бу­гар­ске, а же­ља нам је да у том сми­слу ус­по­ста­ви­мо са­рад­њу и са клу­бо­ви­ма из за­пад­не Ср­би­је – ис­ти­че Ла­ки­ће­вић. Чла­но­ви КК Пи­рот ро­ђе­ни 2001. го­ ди­не про­те­кле не­де­ље уче­ство­ва­ли су и на Ус­кр­шњем тур­ни­ру у Ни­шкој Ба­њи. Б.Н.

Број 146, 20. април 2012.

СПОРТ

До по­бе­де у Бе­че­ју по­го­ци­ма у по­след­ња два ми­ну­та

КМФ Пи­рот на корак до ели­те КМФ Бе­чеј: КМф Пи­рот 2:3 (1:1), ба­раж за по­пу­ну Пр­ве ли­ге, 2. ко­ло, Спорт­ска дво­ра­на ОСЦ „Мла­дост”, Бе­чеј, гле­да­ла­ца: 500, су­ди­је: Бог­да­нов (Вр­ шац) и Ста­но­је­вић (Ки­кин­да). Стрел­ци: 0:1 Кр­стић у 18, 1:1 Ар­ваи у 20, 2:1 Ар­ваи у 36 (ка­зне­ни уда­рац), 2:2 Д. Стан­ко­вић у 39, 2:3 По­тић у 40 ми­ну­ту. Жу­ти кар­то­ни: Пен­чић и По­тић (Пи­рот). Цр­ве­ни кар­тон: Са­ша Јо­ва­но­вић (Пи­рот). КМФ Бе­чеј: Ан­дрић, Вуч­ко­вић, Ко­биљ­ски, Илић, Ар­ваи, Бо­жи­чић, Шће­па­но­вић , Бла­жин, Се­ку­лић, Гр­бић, Јо­ва­но­вић, Ба­крач. КМФ Пи­рот: Јо­ва­но­вић, Јон­чић, Си­мо­нов, Н. Стан­ко­вић, По­тић, Кр­стић, Д. Стан­ко­вић , Пеј­чић, Сто­јиљ­ко­вић, Пен­чић, Сто­јић, Ри­стић. На­кон осва­ја­ња бо­да на го­сто­ва­њу у Но­вом Па­за­ру у пр­вом ко­лу ба­ра­жа за по­пу­ну Пр­ве фут­сал ли­ге, КМФ Пи­ рот за­бе­ле­жио је из­у­зет­но ва­жну по­ бе­ду про­те­клог ви­кен­да на го­сто­ва­њу у Бе­че­ју про­тив исто­и­ме­не еки­пе са 2:3. Пи­ро­ћан­це је у вођ­ство до­вео Кр­ стић по­гот­ком у пр­вом по­лу­вре­ме­ну, да би ка­пи­тен Стан­ко­вић и у по­след­ње вре­ме фан­та­стич­ни По­тић, по­го­ци­ма у по­след­ња два ми­ну­та ме­ча до­не­ли три бо­да. Бу­ду­ћи да ће еки­па Зе­му­на нај­ве­ ро­ват­ни­је ис­ту­пи­ти из так­ми­че­ња због

фи­нан­сиј­ских про­бле­ма, по­бе­да Пи­ро­ ћа­на­ца у на­ред­ном ко­лу про­тив Но­вог Па­за­ра на до­ма­ћем те­ре­ну зна­чи­ла би и у ула­зак у ели­ту. Тре­нер пи­рот­ског ти­ма Ми­лан То­ шић ис­ти­че да је ње­го­ва еки­па ко­нач­ но са­зре­ла, и по­ред су­ђе­ња ко­је је би­ ло на стра­ни до­ма­ћи­на ус­пе­ла да сла­ви у Бе­че­ју.

– Иако је Бе­чеј јед­на озбиљ­на и ор­ га­ни­зо­ва­на еки­па, мо­ји игра­чи су на овом ме­чу по­ка­за­ли да су са­зре­ли и да то­ком свих 40 ми­ну­та тач­но зна­ју шта хо­ће, што је ква­ли­тет ко­ји ра­ни­је ни­смо има­ли. Мо­рам да по­хва­лим све игра­че: гол­ма­на Сто­ји­ћа ко­ји је по­но­во фе­но­ме­ нал­но бра­нио, Дра­га­на Стан­ко­ви­ћа ко­ји

је ка­пи­тен­ски во­дио еки­пу, Кр­сти­ћа ко­ ји је играо по­вре­ђен, Пеј­чи­ћа и Сто­иљ­ ко­ви­ћа ко­ји одав­но ни­су пру­жи­ли то­ ли­ко до­бру пар­ти­ју, Ни­ко­лу Стан­ко­ви­ћа и Пен­чи­ћа, као и у по­след­ње вре­ме све бо­љег По­ти­ћа. Пре­за­до­во­љан сам стар­ том ба­ра­жа, а по­што ће Зе­мун нај­ве­ро­ ват­ни­је ис­ту­пи­ти из ли­ге, до­шли смо у си­ту­а­ци­ју да по­бе­дом у на­ред­ном ме­чу про­тив но­вог Па­за­ра обез­бе­ди­мо ула­ зак у Пр­ву ли­гу – ис­ти­че То­шић. КМФ Пи­рот, ко­ји на­кон пр­ва два ме­ча на кон­ту има 4 осво­је­на бо­да, сво­ју утак­ми­цу тре­ћег ко­ла ба­ра­жа са еки­пом Но­вог Па­за­ра од­и­гра­ће на­ред­ ног ви­кен­да у ха­ли Кеј. Б. Нај­да­но­вић

Пи­рот­ском срп­ско­ли­га­шу пред­сто­ји гр­че­ви­та бор­ба за оп­ста­нак

Фуд­ба­ле­ри Рад­нич­ког у зо­ни ис­па­да­ња Рад­нич­ки Пи­рот-Ти­мок 0:1 (0:1), Срп­ска ли­га, гру­па Ис­ток, 20. ко­ло, су­бо­ та, 14. април, Пи­рот, гле­да­ла­ца: 750, су­ ди­ја: Ми­ли­во­је Ми­ли­ће­вић (Про­ку­пље). Стре­лац: Стој­ко­вић у 41. ми­ну­ту. Жу­ти кар­то­ни: То­лић, Ни­ко­лић, Ста­но­је­вић, Ми­тић (Рад­нич­ки), Спа­сов­ски (Ти­мок). Рад­нич­ки Пи­рот: Мла­де­но­вић, Ста­но­је­вић, То­лић (Па­нић), Ћи­рић, Ко­ стић, Ни­ко­лић, Пе­тро­вић (Ву­ко­брат), Илић, Сто­ја­нов, То­до­ро­вић, Ша­ћи­ри (Ми­тић). Ти­мок: Пет­ко­вић, Ђо­ко­вић, Ни­ко­ лић, Ла­ле­вић, Сан­ду­ло­вић, Цви­јо­вић, Цвет­ко­вић, Го­лу­бо­вић, Спа­сов­ски, Ка­ ли­ча­нин, Стој­ко­вић. Фуд­ба­ле­ри Рад­нич­ког ни­су ус­пе­ ли да оста­ну не­по­ра­же­ни про­тив ква­ ли­тет­не еки­пе Ти­мо­ка про­те­кле су­бо­те на до­ма­ћем те­ре­ну. Је­ди­ни по­го­дак на су­сре­ту по­сти­гао је Стој­ко­вић при кра­ ју пр­вог по­лу­вре­ме­на, а ка­ко се ка­сни­ је ис­по­ста­ви­ло то је би­ло до­вољ­но да За­је­чар­ци од­не­су сва три бо­да из Пи­ ро­та. Рад­нич­ки још увек не­ма по­бе­ду

у про­лећ­ном де­лу, а на­кон но­вог по­ра­ за на­ла­зи се при са­мом дну та­бе­ле и у на­став­ку се­зо­не му пред­сто­ји гр­че­ви­та бор­ба за оста­нак у Срп­ској ли­ги. Тре­нер пи­рот­ског срп­ско­ли­га­ша Ми­ лан Сто­ја­но­ски ка­же да ни­је сра­мо­та из­гу­би­ти од еки­пе ка­ква је Ти­мок, али жа­ли што ње­го­ви игра­чи ни­су на те­ре­ну спро­ве­ли до­го­во­ре­но у свла­чи­о­ни­ци.

– Ра­ди­ли смо ква­ли­тет­но пре ме­ча,

сви су би­ли мо­ти­ви­са­ни, и ни­је ми ја­сно шта се де­си­ло пре по­чет­ка утак­ми­це. Ни­ шта од оно­га што смо уигра­ва­ли за ову утак­ми­цу мо­ји игра­чи ни­су спро­ве­ли на те­ре­ну, као да су им се но­ге од­се­кле. Ту пре све­га ми­слим на мла­ђе, ма­да су под­ ба­ци­ли и они игра­чи ко­ји би тре­ба­ло да бу­ду но­си­о­ци игре. С дру­ге стра­не, мо­ра­ мо да бу­де­мо ре­ал­ни и да при­зна­мо да Ти­мок ни­је еки­па за ва­ђе­ње, али је ло­ше што смо без шан­си при­ми­ли гол. Опет се по­на­вља­ју гре­шке у од­бра­ни, ко­је су би­ ле про­блем и пре мог до­ла­ска. На на­ред­ ном го­сто­ва­њу, у Ни­шу про­тив Цар Кон­ стан­ти­на про­ба­ће­мо да из­не­на­ди­мо и по­бе­ди­мо. Иде­мо да од­и­гра­мо отво­ре­ но и по­ку­ша­мо да осво­ји­мо сва три бо­ да, јер не­ма ви­ше ме­ста за би­ло ка­кве кал­ку­ла­ци­је. Крај­ње је вре­ме да Рад­нич­ ки по­бе­ди – ис­ти­че Сто­ја­но­ски. Фуд­ба­ле­ ри Рад­нич­ког су утак­ми­цу са еки­пом Цар Кон­стан­ти­на од­и­гра­ли у сре­ду у Ни­шу, а већ су­тра са по­чет­ком у 16.30 на ста­ди­о­ ну крај Ни­ша­ве до­че­ку­ју Ко­па­о­ник. Б. Нај­да­но­вић

17 Ва­жни бо­до­ви за ру­ко­ме­та­ше У утак­ми­ци Пр­ве срп­ске ли­ге – гру­па Мо­ра­ва, пи­рот­ски ру­ко­ме­та­ши за­бе­ле­жи­ли су још јед­ну по­бе­ду и упи­са­ли ва­жне бо­до­ ве. Они су пред до­ма­ћом пу­бли­ком, у Спорт­ ској дво­ра­ни Кеј, про­шле сре­де, 11. апри­ла, са­вла­да­ли без про­бле­ма еки­пу За­је­чар 2 ко­ ја се на­ла­зи на за­че­љу та­бе­ле ово­го­ди­шњег пр­вен­ства, ре­зул­та­том 43:23. По­сле 20 утак­ ми­ца, са ско­ром од 12 по­бе­да, две не­ре­ше­ не и 6 из­гу­бље­них утак­ми­ца, Пи­ро­ћан­ци су се са ин­ка­си­ра­них 26 бо­до­ва по­но­во про­би­ ли до тре­ћег ме­ста на та­бе­ли. Тре­нер пи­рот­ских ру­ко­ме­та­ша Ни­ко­ ла Ко­стић оце­нио је про­тив­нич­ку еки­пу као „сим­па­тич­ну”.

– У пи­та­њу је дру­га по­ста­ва За­је­ча­ра. Њи­хов пр­ви тим ће си­гур­но ући у Су­пер ли­гу и то као не­по­ра­же­на еки­па. У Пи­рот је до­шла јед­на сим­па­тич­на еки­па, све мла­ди мом­ци и у јед­ној ле­пој утак­ми­ци ми смо ис­про­ба­ли све на­ше сна­ге. Дао сам шан­ су мла­ђим игра­чи­ма да по­ка­жу шта зна­ ју и они су то ура­ди­ли. На­рав­но и ста­ри­ји игра­чи су да­ли свој пун до­при­нос та­ко да смо ла­ко до­шли до ре­зул­та­та од 20 го­ло­ ва пред­но­сти у на­шу ко­рист. Ова утак­ми­ца по­ка­за­ла је до­ма­ћој пу­бли­ци да ми мо­же­ мо да игра­мо „ле­пр­ша­во” и ла­ко. Та­ко­ђе, овај су­срет био је и увод у утак­ми­цу са еки­ пом Рад­нич­ког из Ћу­при­је, ко­ја је тре­нут­ но на дру­гом ме­сту на та­бе­ли и си­гур­но ће про­ба­ти да осво­је бо­до­ве. У слу­ча­ју да на­ сту­пи­мо у пу­ном са­ста­ву мо­же­мо да до­ђе­ мо до до­брог ре­зул­та­та – ис­та­као је Ко­сић. Утак­ми­ца Рад­нич­ки - Пи­рот игра се су­тра. М.В.

Од­бој­ка­ши­це по ста­ром У прет­по­след­њем, 17. ко­лу, Дру­ге ли­ге – гру­па Ис­ток пи­рот­ске од­бој­ка­ши­це ни­су ус­пе­ ле да пре­ки­ну се­ри­ју по­ра­за. Оне су про­шлог че­тврт­ка 12. апри­ла по­ра­же­не у го­сти­ма од еки­пе Ја­го­ди­не 3:0 (25:15, 25:17, 25:14). Без об­ зи­ра на још једaн по­раз ЖОК Пи­рот на­ла­зи се на прет­по­след­њем, 9. ме­сту на та­бе­ли са 5 осво­је­них бо­до­ва. Оно што сва­ка­ко ра­ду­је је­сте чи­ње­ни­ца да се ка­пи­тен еки­пе и тех­ни­ чар Са­ра Пе­тро­вић у пот­пу­но­сти опо­ра­ви­ла од по­вре­де. Тре­нер Ду­шан Ма­дић ка­же да без об­зи­ра на по­вра­так Пе­тро­ви­ће­ве ње­го­ва еки­па јед­но­став­но ни­је мо­гла да се су­прот­ ста­ви ис­ку­сним Ја­го­дин­чан­ка­ма.

– Ни­смо би­ли до­вољ­но ја­ки да се на пра­ви на­чин су­прот­ста­ви­мо до­ма­ћој еки­пи. Са­ра се опо­ра­ви­ла, али ни то ни­је би­ло до­ вољ­но. На­дам се да ће­мо у по­след­њем 18. ко­лу ус­пе­ти да пре­ки­не­мо се­ри­ју по­ра­за. У го­сте нам до­ла­зи еки­па Бо­ра ко­ја се на­ла­ зи на 6. ме­сту на та­бе­ли – ис­та­као је Ма­дић. Ова утак­ми­ца игра се у не­де­љу, 22. апри­ ла, у Спорт­ској дво­ра­ни Кеј од 15 ча­со­ва. М.В.

ОГЛАСИ / ЧИТУЉЕ

18

РЕГИСТРОВАЊЕ КОРИСНИКА ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ ПД ЈУГОИСТОК oд 28.3.2012 год. активирана НОВА ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПД Југоисток на веб адреси: www.jugoistok.com www.jugoistok.rs I УСЛОВИ ЗА РЕГИСТРОВАЊЕ КОРИСНИКА 1. ПОДНЕТИ ЗАХТЕВ за регистрацију 2. Подносилац је РЕГИСТРОВАН КАО КУПАЦ ел.енергије, 3. Подносилац је закључио УГОВОР О ПРОДАЈИ ел.енергије. Корисник се не може регистровати за мерна места заједничке потрошње. Обрасци су доступни на шалтеру електродистрибуције и на интернет презентацији ПД Југоисток. Ваша Електродистрибуција РЕГИСТРОВАЊЕ КОРИСНИКА ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ ПД ЈУГОИСТОК

Про­да­јем ку­ћу у цен­тру се­ла Из­вор на по­вр­ши­ни пла­ца од 13 ари на ко­ме се на­ла­зи ве­ли­ка ста­ја са се­о­ским по­моћ­ ним објек­ти­ма и ло­ка­лом. Тел: 069/14-51-587 Про­да­јем раз­ра­ђен ТЕ­ПИХ СЕ­Р­ВИС, ма­ши­не, вра­ти­ла, ком­би во­зи­ло и оста­лу опре­му. До­бра при­ли­ка за оне ко­ји­ма је по­тре­бан си­гу­ран по­сао. Тел. 322 442 и 063 328 468. Про­да­јем ку­ћу у Бе­о­гра­ду, Срем­чи­ца, 240 м2, 3 стам­бе­не је­ди­ни­це, опре­ мље­на, одр­жа­ва­на, ета­жно гре­ја­ње, гас, га­ра­жа, укњи­же­на, це­на 100.000 евра. Тел: 061-27 29260

Број 146, 20. април 2012. На про­да­ју њи­ва по­вр­ши­не 21 ар, по­ред ас­фалт­ног пу­та Пи­рот - Кру­пац, уда­ље­ на 2 км од Пи­ро­та. Тел. 327 297 и 063 765 4403. Про­да­јем камп при­ко­ли­цу ADRI­JA 410, ре­ги­стро­вана, по­вољ­но. Тел: 062/449 238. Про­да­јем при­ко­ли­цу од 500 кг, уни­вер­зал­ на, по по­вољ­ној це­ни. Тел. 064 2839204.

Вр­шим услу­ге чу­ва­ње и не­ге ста­рих осо­ба. Тел. 065 586 92 63. Продајем приземну кућу са помоћном зградом у ул. С.Владара бр.223. Површина зграда 100 м2 и плац 120м2. Тел. 069 19 44 606.

У ср­цу и ми­сли­ма оста­ћеш за­у­век! Бо­же, чу­вај ми искре­ног при­ја­те­ља и до­брог дру­га

oд 28.3.2012 год. активирана НОВА ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПД Југоисток на веб адреси: www.jugoistok.com i www.jugoistok.rs I УСЛОВИ ЗА РЕГИСТРОВАЊЕ КОРИСНИКА 1. ПОДНЕТИ ЗАХТЕВ за регистрацију 2. Подносилац је РЕГИСТРОВАН КАО КУПАЦ ел.енергије, 3. Подносилац је закључио УГОВОР О ПРОДАЈИ ел.енергије. Корисник се не може регистровати за мерна места заједничке потрошње. Обрасци су доступни на шалтеру електродистрибуције и на интернет презентацији ПД Југоисток. Ваша Електродистрибуција У уто­рак, 24.4.2012. у 11 ча­со­ва, на се­о­ ском гро­бљу у Круп­цу, да­ва­ће­мо че­тр­де­ се­то­днев­ни по­мен на­шем дра­гом

Ми­ро­сла­ву Ма­ни­ћу Ћи­ри из Круп­ца

Ми­ро­љуба Ђор­ђе­вића Го­ран

У уто­рак, 24. апри­ла 2012. навршава се 40 да­на не­из­мер­не ту­ге, бо­ла и пра­зни­не од ка­да ни­је са на­ма на­ша

Љи­ља­на То­до­ро­вић 1944 - 2012.

Да­ни про­ла­зе а ве­ли­ка пра­зни­на и бол оста­ју. Ње­го­ви: ћер­ке Ву­ки­ца и Ве­сна, зе­то­ви Дра­ган и Дра­ган, уну­чад и оста­ла род­би­на

Тво­јим не­стан­ком из­гу­би­ли смо мно­го. Оста­ла је љу­бав и не­жност ко­ју си нам по­ кло­ни­ла. По­зи­ва­мо ро­ђа­ке и при­ја­те­ље да при­су­ству­ју овом ту­жном по­ме­ну на Ти­ја­бар­ ском гро­бљу у 11 са­ти. Ожа­ло­шће­ни: По­ро­ди­ца То­до­ро­вић

У уто­рак, 24.4.2012. у 11 ча­со­ва, на се­о­ ском гро­бљу у Круп­цу, да­ва­ће­мо че­тр­де­ се­то­днев­ни по­мен мом дра­гом су­пру­гу

У понедељак 23.04.2012. у 11 часова на гробљу у селу Рудиње одржаћемо четрдесетодневни помен

Ми­ро­сла­ву Ма­ни­ћу Ми­ћи из Круп­ца

Увек ћеш оста­ти у ср­цу и ми­сли­ма. Ан­ђе­ ли, чу­вај­те ми искре­ног дру­га и су­пру­га. Тво­ја су­пру­га Ди­ми­та­на - Ми­та

СЕ­ЋА­ЊЕ 20.4.2009-20.4.2012.

Живковић Стојку Обавештавамо родбину и пријатеље да присуствују овом тужном помену. Помен даје супруга Јулија са децом

Ми­ли­ја Пеј­чев из Гор­ње Др­жи­не

Го­ди­не про­ла­зе али ве­ли­ка пра­зни­на и бол оста­ју. Тво­ји нај­ми­ли­ји

Капелино ЈЕША • Погребна услуга уз најјефтинију погребну опрему • Бесплатан превоз • Бесплатне плакате • Све врсте аранжмана од вештачког и природног цвећа • Услуга кетеринга Ул. Николе Пашића 13 (преко пута Муне точкара) 010/326-495 064/159-11-67

Број 146, 20. април 2012.

ЧИТУЉЕ

19

Веч­ни мир и спо­кој див­ном при­ја­те­љу, до­бром чо­ве­ку, ве­ли­ком га­стро­но­му

Ми­ро­љу­бу Ђор­ђе­ви­ћу из Пи­ро­та

Ре­сто­ран „Lorenzo & Kakalamba“ и по­ро­ди­ца Ђор­ђе­вић

РАДОСНИЦА

Плесачи „Бај­ла­мо­са” наступа­ли у Ту­ни­су Чла­но­ви Пле­сног клу­ба „Баjламос” од 6. до 14. апри­ла бо­ра­ви­ли су у Ту­ни­су и у окви­ру свог про­гра­ ма одр­жа­ли ре­ви­јал­ни на­ступ на­ме­њен ту­ри­сти­ма из Евро­пе и чи­та­вог све­та. Пе­ри­ца Це­нић, пред­сед­ник клу­ба, ка­же да им је ово би­ла дру­га по­се­та Ту­ни­су и да је њи­хов на­ступ иза­звао огром­но ин­те­ре­со­ва­ње ка­ко код ло­кал­ног ста­нов­ни­штва, та­ко и код ту­ри­ста.

– У Ту­нис је пу­то­ва­ло 19 чла­но­ва клу­ба, раз­ли­чи­ тог уз­ра­ста и ка­те­го­ри­ја. Одр­жа­ли смо је­дан ре­ви­јал­ ни кон­церт на ко­ме смо из­во­ди­ли ла­ти­но-аме­рич­ке пле­со­ве и „Стрит денс” ко­ре­о­гра­фи­ју. Ко­ли­ко до­бро је при­мљен наш на­ступ нај­бо­ље го­во­ри чи­ње­ни­ца да су ту­ри­сти до­ла­зи­ли да се рас­пи­та­ју да ли ће­мо и ка­да по­но­во да на­сту­па­мо – ис­ти­че Це­нић и до­да­је да су пре­о­ста­ло вре­ме ис­ко­ри­сти­ли да оби­ђу са­мо не­ке од ег­зо­тич­них де­сти­на­ци­ја ко­ји­ма Ту­нис ина­че оби­лу­је. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма циљ је био да по­се­те Са­

ПИРОЋАНКА Фото: Стефан Спасић Спаса

ТИЈАНА АЛЕКСИЋ

ха­ру, али су на пу­ту до ко­нач­ног ци­ља и на­зад об­и­ шли не­ко­ли­ко екс­клу­зив­них де­сти­на­ци­ја.

– У гра­ду Ел Џе­му об­и­шли смо Ко­ло­се­ум ко­ји је по ве­ли­чи­ни тре­ћи у све­ту. Би­ли смо у при­ли­ци да у ме­сту Мат Ма­ја по­се­ти­мо јед­ну од 70 по­ро­ди­ца ко­је жи­ве у кла­сич­ним зе­му­ни­ца­ма, од­но­сно ку­ћа­ма од пе­ска, што је за све ту­ри­сте, па и за нас, би­ла пра­ва атрак­ци­ја. У истом гра­ду смо ру­ча­ли у екс­клу­зив­ном хо­те­лу ко­ји је са­гра­ђен по си­сте­му зе­му­ни­ца. На пу­

ЦВЕТНИ КУТАК

ту до Са­ха­ре смо об­и­шли и град Дуз, ја­ха­ли смо ка­ ми­ле, опро­ба­ли се у екс­трем­ним спор­то­ви­ма и слич­ но. Но­ћи­ли смо у лук­су­зном хо­те­лу за на­ше пој­мо­ве, сме­ште­ном у оази у овом гра­ду. Та­ко­ђе, об­и­шли смо Ка­ру­ан, град ко­ји је тре­ћи „све­ти град” код Му­сли­ма­ на – на­во­ди Це­нић са­мо не­ке од де­сти­на­ци­ја ко­је су чла­но­ви „Бај­ла­мо­са” по­се­ти­ли то­ком сед­мо­днев­ног бо­рав­ка у Ту­ни­су. С.М.

При­пре­ми­ла: Ива­на Ко­стић

Хеликсине – Кућна срећа За ову биљ­ку ве­зу­је се ве­ро­ва­ње да до­но­си сре­ ћу, ве­дро, ле­по рас­по­ло­же­ње и под­сти­че про­ток по­зи­ тив­не енер­ги­је , па је че­ста биљ­ка у на­шим до­мо­ви­ма. Има сит­не зе­ле­не ли­сто­ве там­но или све­тло зе­ле­не бо­је, а вр­ста нер­те­ра има на­ран­џа­сте бо­би­це ко­је се су­ше и ко­ри­сте као се­ме за раз­мно­жа­ва­ње. Ра­сте у об­ ли­ку гр­ма па сак­си­ју по­вре­ ме­но тре­ба окре­та­ти, јер се вр­хо­ви окре­ћу ка све­тлу. При­ ја јој све­тло, али не и ди­рект­ но сун­це, а мо­же успе­ва­ти и у по­лу­се­но­ви­тим по­ло­жа­ји­ма. Углав­ном је то соб­на биљ­ ка, али се мо­же га­ји­ти и као ба­штен­ска, у хла­до­ви­ни, та­ да је јед­но­го­ди­шњи густ по­ кри­вач тла ко­ји ни­је от­по­ран на ја­чи мраз. Ово ни­је ком­ пли­ко­ва­на биљ­ка за уз­га­ја­ ње. Је­ди­ни про­блем је ви­шак во­де ко­ји до­во­ди до су­ше­ња. За­то се за­ли­ва уме­ре­но (ле­ти на два до три да­на, а зи­ми јед­ном не­дељ­но) и па­зи да се не по­ква­се ли­сто­ви или се мо­же за­ли­ва­ти од­о­ здо по­ста­вља­њем не­ке по­су­де са во­дом. При­хра­њу­је се јед­ном ме­сеч­но рас­тво­ром ђу­бри­ва за зе­ле­не биљ­

ке. Од­го­ва­ра јој соб­на тем­пе­ра­ ту­ра, по­лу­сен­ка без про­ма­је и вру­ћи­не. Ни­је по­треб­но пре­са­ ђи­ва­ње, а гр­мо­лик об­лик до­би­ја ре­за­њем вр­хо­ва ко­ји се ко­ри­сте као ре­зни­це (од­мах се за­бо­ду у зе­мљу, за­ ли­ју во­дом и бр­зо се ожи­ља­ва­ју). Са­ди се у рас­тре­си­ ту зе­мљу, ме­ша­ви­ну ху­му­са, тре­се­та и обич­не ба­штен­ске зе­мље. Тре­ба би­ра­ти ши­ре, плит­ке по­су­де, јер је та­да нај­ е­фек­тив­ни­ја. Мо­же да се га­ји као са­ма биљ­ка или као пра­ ти­оц код не­ких ви­со­ких би­ ља­ка, али во­ди­ти ра­чу­на да то бу­ду биљ­ке ко­је зах­те­ва­ју уме­ре­ну вла­жност (дра­це­на, ју­ка, ди­фен­ба­хи­ја...). Ово је углав­ном дво­го­ди­шња биљ­ ка, јер по­сле дру­ге го­ди­не биљ­ка по­ла­ко по­чи­ње да се су­ши и да од­ба­цу­је ли­сто­ве, па је тре­ба под­мла­ди­ти. Про­бле­ми: ако је биљ­ка кло­ну­ла-су­ва је, за­ли­ти је во­дом; по­ја­ва сит­них му­ши­ца- зе­мља је пре­мо­кра, сма­њи­ти за­ли­ва­ње; жу­ти и су­ви ли­сто­ви- не­до­ста­так во­де, про­ба­ти са за­ли­ва­њем ако ни­је су­ви­ше ка­сно.