ПИРОТСКЕ ИНФОРМАТИВНЕ НОВИНЕ / БРОЈ 155/ ИЗЛАЗE ЈЕДНОМ НЕДЕЉНО
ГОДИНА V / ПЕТАК 22. ЈУН 2012. / ЦЕНА: 40 ДИНАРА
Страна 3
Све мање предузећа у Пироту
Страна 5
Страна 5
Инфраструктура кочи развој туризма Страна 7 Гимназија и Средња стручна школа
ВАСИЋ КРШИ ЗАКОН Печурка од 6,8 килограма
Страна 12
Стране 10,11 и 14
ПИроТСкИ мАТУрАнТИ
Фото: Андреј Јовановић
комарци запрашени
С ТАВ
2 Горе...
ОТВОРЕНО
„Читалачка значка“
Политичка репресија У петак, 22. јуна, у читаоници Народне библиотеке биће одржана трибина на којој ће бити промовисана књига „Између српа и чекића”, аутора др Срђана Цвет ковића, историчара и секретара Државне комисије за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. го дине. Ово дело говори о политичкој репресији од 1944. до 1985. године, а поред осталих тема обрађују се и по литичка суђења, дисиденство у комунистичкој Србији, прогони унутрашњих непријатеља и улога тајних слу жби, процеси студентској левици, суђење шесторици, Војиславу Шешељу и др. Том приликом, биће предста вљен и досадашњи рад Комисије. На промоцији ће, поред аутора, говорити и Зорица Маринковић, коор динатор Комисије за тајне гробнице, и публициста То мислав Г. Панајотовић. Како смо раније писали, водитељ поменуте триби не требало је да буде историчар Миљан Манић, члан локалне Комисије за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године. Међутим, како ПН незванич но сазнају, дошло је до „директиве” из врха локалне власти да Манић, који је иначе члан опозиционе, Пи ротске нове снаге, не може да буде водитељ трибине, већ ће то уместо њега радити неко други. Директорка Народне библиотеке, Надица Ко стић, не жели да коментарише ове наводе и каже за ПН да ова културна установа није имала утицај на из бор водитеља. – Библиотека није организатор трибине. Ми се ни смо мешали у избор водитеља, већ смо само уступили простор – каже Костићева. Иако историчар Манић није желео да говори за Пи ротске новине, очигледно је да политичка репресија, о че му ће бити говора на трибини, постоји и данас у Пироту.
Б.Н.
Пише: Снежана Манић Свршени основци ових да на полагали су малу матуру и то би требало да за њих буде први озбиљнији испит знања стеченог током осмогодишњег школовања. Министар просвете у одлазећој, а како ствари стоје, могуће и у буду ћој Влади, каже да се на овом те сту оцењује искључиво знање (та чан одговор) а да ли ће успут бити начињене правописне грешке то, по његовом мишљењу, није битно, односно препорука је контролори ма да такве грешке толеришу. Сва ко ко иоле држи до српског језика и књижевности зна да је правопис, такође, знање стицано још са испи сивањем првих речи и реченица и да је одраз писмености. Свих ових дана ослушкујем коментаре на овакву препоруку господина ми нистра и колико год да сам изне нађена још једним у низу његових „бисера” још више ме изненађује
пис а све уз образложење, важно је оно што је написано а не како је написано. Новије генерације се, углавном, уместо читања обаве зне лектире што би им обогати ло општу културу и изражавање, опредељују за неку видео верзију романа или на интернету потраже неко скраћено издање. Нема на ставника матерњег језика који не би препознао када је ученик про читао лектиру или не, али се и то толерише под изговором „боље икако него никако”. Коначно, сада им се толеришу правописне гре шке и мешање азбуке и абецеде. Опет, због тога што је важно зна ње. Онда дођемо до тога да бројна истраживања показују да је праг знања наше деце у односу на де цу из развијених европских зема ља много нижи а ми хоћемо у ту Европу. Додуше, актуелни мини стар просвете се још колико про шле године упињао свим силама да оправда поруку са билборда „Заврши Мегатренд и пали”. Тада смо то коментарисали тиме што је човек на том приватном уни верзитету професор и да није до бро да каља углед куће у којој за рађује за хлеб. Данас можемо да повежемо његов тадашњи став са садашњом препоруком да се на пријемном испиту свршеним основцима толеришу правописне грешке и извучемо једноставан закључак, ако већ „палимо” из земље није нам ни неопходно да знамо матерњи језик.
м бе ен з та ра
...Доле
Ма каКаv бRe Pравопиs
то што нема реаговања наставника српског језика и књижевности. Да ли то значи да се олако одричу тру да који су уложили да описмене на шу децу или им је оваква препору ка добродошла да прикрију колико лоше су радили свој посао. Година ма уназад су се тобоже чудили како је могуће да свршени основци и ка сније средњошколци на тестовима из српског језика и опште културе показују тоталну неписменост као да они у томе нису учествовали. Сада им је добродошао овакав ми нистров „благослов” тако да ће њи хови ђаци на пријемном напабир чити потребан број поена а да ли ће при том имена држава и државни ка, писаца или чега већ што ће се од њих тржати, написати малим или великим словом, мешано ћи рилицом и латиницом, то никоме неће бити битно. Изненађује ме та кође што нема ни реакције учени ка, оних добрих, јер ће на крају њи хов тачно исписан одговор вредети исто као онај који је правописно не исправан. Родитељи такође ћуте. У овом тренутку је за њих најбитни је да крајњи резултат буде дово љан да њихово дете упише сред њу, школу а то што је и после осам година школовања неписмено – о томе нико и не размишља. Кад мало боље размислим, са урушавањем матерњег јези ка кренуло се давно. Мало је оних који памте време када се у шко ли учило и неговало лепо писање. Поодавно се толерише шкрабо
ко
На такмичењу Народне библиотеке Пирот, под нази вом „Читалачка значка”, које је одржано од 29. маја до 8. јуна, учествовало је чак 472 детета из пиротских основних школа. Сви учесници добили су плакете и букмаркере, док су најбољи међу њима, њих 181, освојили и књигу. Такми чење „Читалачка значка” пројекат је Народне библиотеке Пирот, који се реализује уз подршку Локалног плана акци је за децу, а за чију је организацијује ове године из ЛПА из двојено 95.000 динара. Свечаност поводом успешног окон чања ове манифестације за ученике III, IV и виших разреда, одржана је у четвртак, 14. јуна, у Народној библиотеци Пи рот, а награде најуспешнијим такмичарима доделила је Ја сминка Петровић. Такође, у петак, 15. јуна, гост Библиотеке био је и дечји писац Милоје Радовић, који је награде уручио најуспешнијим ученицима првог и другог разреда. М.В.
Број 155, 22. јун 2012.
Фото: Б. Најдановић
Пиротске новине ТЦ „Гушевица” II спрат, локал бр. 8 Пирот • Оснивач и издавач: ИД „Кућа књиге” д.о.о. Ђерам 32 Пирот • Директор: Димитрије Видановић • Главни и одговорни уредник: Богољуб Најдановић • Редакција: Снежана Манић, Милош Видановић, Надежда Стојановић • Секретар редакције: Слађана Толић • Штампа: ГИД „Пи прес” Ђерам 32 Пирот • Рукописи се не враћају • Излази једном недељно • Телефони 010/312-510, 010/ 312-511 • Регистарски број јавног гласила NV 000110 • ISSN 18207499 • COBISS. SR-ID 147284748 www.pirotskenovine.rs • pirotskenovine@gmail.com
Број 155, 22. јун 2012.
У ЖИЖИ
Председник пиротске општине је и народни посланик
Васић крши закон
Владан Васић није затражио сагласност за истовремено обављање две јавне функције од Агенције за борбу против корупције, иако га на то обавезује закон. Агенција покреће поступак након пријаве Пиротских новина Б.огољуб Најдановић
Иако му је 31. маја на конститутив ној седници Скупштине Србије потврђен мандат као посланику са листе Уједиње ни региони Србије (УРС), а дан касније, 1. јуна, изабран на место председника оп штине Пирот, чиме се нашао у потенци јалном сукобу интереса, Владан Васић није од Агенције за борбу против коруп ције затражио сагласност за истовреме но обављање две јавне функције, на шта га обавезује Закон.
3 Полагање мале матуре Ученици осмог разреда у понедељак су полагали тест из срп ског, односно матерњег језика, а у уторак тест из математике, чиме је завршен обавезни завршни испит – мала матура, која се вреднује прили ком уписа у средњу школу. Прелими нарни резултати испита објављени су у четвртак 21. јуна. Евентуалне жал бе ученика на резултате подносе се 21. јуна у основним школама, а жалбе окружним уписним комисијама дан касније, 22. јуна. Коначни резултати биће објављени у понедељак 25. јуна у основним школама и на сајту www. upis.mpn.gov.rs. Ученици не могу да падну на малој матури. Б.Н.
СО Пирот
Агенција покреће поступак В. Васић: Ко мари за закон?!
Наиме, у складу са Законом о Аген цији за борбу против корупције, „функ ционер који је изабран, постављен или именован на другу јавну функцију и који намерава да више функција врши исто времено, дужан је да у року од три дана од дана избора, постављења или име новања затражи сагласност Агенције”. Будући да је Васић био у обавези да до 4. јуна пошаље захтев и затражи сагла сност Агенције за обављање две јавне функције, што он није учинио, против њега ће бити покренут поступак ради утврђивања повреде закона, потврђе но је Пиротским новинама у Агенцији. – У погледу обавезе функционера да тражи сагласност за обављање дру ге јавне функције, Агенција ће захтев за доставу информација од јавног значаја (који је упутила редакција ПН) сматра ти представком, поводом које ће пред узети мере ради утврђивања повреде Закона – наводи се у писаном одговору Агенције редакцији ПН.
зан да обавља више јавних функција, што са Васићем није случај. Изузетно, функци онер може да врши другу јавну функцију, али на основу сагласности Агенције. Буду ћи да Владан Васић Агенцији није поднео захтев за давање сагласности, Агенција до сада и није спроводила поступак којим би утврдила да ли је Васић у сукобу интере са, већ ће то учинити накнадно. Посебно је занимљива чињеница да је, иако нам је из Агенције потврђено да је „провером у службеној евиденцији утврђено да није заведен захтев Владана Васића за дава ње сагласности за истовремено обавља ње јавне функције народног посланика и председника општине Пирот”, сам Ва сић у изјави за медије 7. јуна, дакле, након што је изабран и на другу јавну функцију – председника општине, тврдио сасвим супротно. – Сачекаћу одлуку надлежних слу жби да видим да ли се ради о сукобу ин тереса – казао је Васић за Јужне вести.
Обмањивање јавности
Чак и Палма поштује Закон
Према Закону, функционер може да обавља само једну јавну функцију, осим ако је законом и другим прописом обаве
Начелан став Агенције је да је исто времено обављање јавних функција на родног посланика и градоначелника,
односно председника општине неспо јиво, због чега су у претходном периоду вођени поступци против јавних функ ционера који су истовремено обавља ли две јавне функције о чему је јавност била обавештавана. Један од најпозна тијих поступака је случај, сада већ бив шег градоначелника Јагодине, Драгана Марковића Палме. Марковић је у два мандата био градоначелник, од 2004. године када је његова партија преузела власт у Јагодини. У прошлом сазиву Скупштине Срби је, након парламентарних избора 2008. године, био је и посланик, али је сеп тембра прошле године поднео остав ку због сукоба интереса и дуплирања функција. Марковић се недавно, након што је његова листа освојила убедљи ву већину у јагодинском парламенту, и након што му је верификован мандат посланика, повукао са места градона челника, те је на конститутивној седни ци изабран за председника Скупштине града Јагодине. Иако смо у вези са овим нашим наводима уредно затражили коментар од Владана Васића преко његовог кабинета, до закључења овог броја, у среду 20. јуна у 12 сати, нисмо добили одговор.
Прва седница Скупштине општи не Пирот у новом сазиву биће одр жана данас са почетком у 9 часова. Пред одборницима ће се најпре наћи усвајање Записника са конститутив не седнице, коју је опозиција оцени ла као противуставну и незакониту, а у оквиру дневног реда одлучива ће се о потврђивању мандата нових одборника, као и о избору два чла на Општинског већа. На дневном ре ду седнице је и доношење Одлуке о завршном рачуну буџета општине за 2011, као и Одлуке о изменама и допунама Одлуке о буџету општине Пирот за 2012. годину. Пред одбор ницима ће се наћи и Одлука о изра ди Плана детаљне регулације „Тигар тајерса” и доношење Одлуке о изра ди Плана детаљне регулације „Ин термодални терминал Пирот”, Од луке о додатним правима у области социјалне заштите, као и давање са гласности на Одлуку ЈУП-а о прено су основних средстава Дирекцији за изградњу општине Пирот. Седница Општинског већа одржана је у среду. Б.Н.
Наличје Од 13. до 19. јуна на територији Пирот ског управног округа догодиле су се: –– три саобраћајне незгоде у којима су две особе задобиле лаке, а једна тешке телесне повреде –– једна саобраћајна незгода са материјалном штетом –– шест пожара (Подаци Полицијске управе Пирот)
4
М А РКЕ Т И Н Г
Број 155, 22. јун 2012.
Фото: Владан Ристић
А К Т У ЕЛНО
Број 155, 22. јун 2012.
5
Катастрофална слика привреде у општини
Све мање предузећа у Пироту
Званични подаци републичке Аген ције за привредне регистре (АПР), а ко ји су јавно доступни на интернет сајту ове Агенције, показују да се у општини Пирот у последње четири године кон стантно смањује број предузетника и привредних друштава. Тако је број при вредних друштава у Пироту 2009. био
498, а у 2012. тај број износи свега 419. Такође, број предузетника за четири протекле године смањио се за 105 - са 1.313. 2009, на 1.208 ове године. Ови по даци, између осталог, показују и да је на територији пиротске општине само за прва три месеца ове године угашен, односно из евиденције избрисан чак 71
Структура привреде Број привредних друштава 2009.
2010.
2011.
2012.
01. Активних
498
437
418
419
02. Новооснованих
25
24
44
12
03. Брисаних / Угашених
19
85
66
10
2009.
2010.
2011.
2012.
01. Активних
1313
1270
1244
1208
02. Новооснованих
226
208
195
34
03. Брисаних / Угашених
252
251
221
71
Број предузетника
Извор података: Регистар привредних субјеката *Последње ажурно стање се односи на период 01.01. – 31.03.2012. године
Запрашени комарци Техничари Завода за јавно здра вље (ЗЗЈЗ) Пирот обавили су запра шивање против комараца у уторак, 19. јуна, у вечерњим сатима. Тог дана на шеталишту Кеј пос тављена је и табла
са упозорењем грађанима да се та да не шетају, а запрашивање је нас та вљено и на другим местима у граду. Да подсетимо, ова здравс твена уста нова пре око месец дана склопила је
предузетник, што је у односу на прет ходне године знатно повећање. С обзиром на то да приказане број ке показују конс тантан тренд опадања броја активних привредних друштава и предузетника, затражили смо и ко ментар пиротске Канцеларије за ло кални економски развој (ЛЕД). Дирек торка ове Канцеларије, Марија Ђошев, није могла да нам да званични ко ментар већ нас је упутила на начелни цу Одељења за привреду и финансије Општинске управе Пирот, Јагоду Шне ле. Међутим, иако смо у уторак 12. јуна дошли у заказано време на разговор са начелницом, са којом смо се дан ра није договорили да поразговарамо на ову тему, на вратима зграде Општине сачекао нас је портир који нам је љу базно саопштио да је начелница на од мору (?) па нам је предао њену изјаву у писаној форми. Да ствари буду горе, иако од ње нисмо тражили званичне податке, јер су дос тупни на сајт у Аген ције за привредне регис тре (АПР), на челница за финансије, сада на одмору, и то пред седницу СО на којој ће једна од тачака бити и ребаланс буџета, да ла нам је штуре и непрецизне, одно сно нетачне податке, јер се подаци АПР која нам је она дос тавила не пок лапају са званичним подацима који се нала зе на сајт у ове Агенције. Такође, нисмо добили ни прилик у да јој пос тавимо следећа питања: због чега се, према
њеном мишљењу, из године у годи ну конс тантно смањује број предузет ника и привредних друштава у Пиро ту, и које мере управа Општине Пирот предузима да такав тренд спречи. Из професионалних разлога, њен писани одговор објављујемо у целос ти, уз из весне граматичке исправке. „У бази података локалне пореске администрације, као обвезнике локал не комуналне таксе Општина Пирот има 1.410 активних предузетника. Званични подаци Агенције за привредне регистре за 2009. годину су 1.341 предузетник, за 2010. годину 1.371. На бази ових података може се из вести закључак да пада броја регистро ваних предузетничких радњи у Пироту нема и задњих пар година се бројчано ниво задржава. Промена има у структури по делат ностима, јер једне радње се затвара ју, друге - нове, отварају, има привре мених одјава, затварања због одласка власника у пензију и регистрованих но вих, при чему Општина Пирот, преко програма ХЕЛП, а издвајањем средста ва из буџета утиче на одрживост истих и издвајањем средстава за удружива ње са Националном службом за запо шљавање где је ребалансом за ову го дину издвојено 1.500.000 динара (?), помаже отварање нових.”, наводи се у писаној изјави Јагоде Шнеле. М. Видановић
уговор о обављању пос лова дератиза ције и дезинсекције са локалном само управом. За Пиротске новине, начел ник Центра за контролу и превенцију болес ти у ЗЗЈЗ, др Златимир Тодоро вић, каже да ће у ток у лета запраши вање комараца бити урађено још не колико пу та. – Дератизација је завршена тако да сада можемо да почнемо са дезинсекци јом, односно са запрашивањем комара ца на подручју града. После запрашива ња видећемо какви су ефекти. У сваком случају не можете да очекујете чудо, јер се парцијално третирају зелене површи не. Систематско запрашивање могуће је само из авиона. Где год има воде, има и комараца. Са локалном самоуправом имамо уговорну обавезу да запрашива ње поновимо у току лета барем још два пута. Пратићемо ситуацију на терену, па ћемо на основу тога даље реаговати – каже Тодоровић. М.В.
Отворен градски базен У понедељак је и званично отво рено Градско купалиште којим ће као и претходних година управљати Спортски центар Пирот. Завод за јавно здравље Пирот већ је обавио неопход не анализе воде па купачи могу да се на миру опусте и уживају на популар ном „пиротском мору”. За оне најмла ђе, у плићем делу базена, има играча ка и кула за пењање, а и ове године радиће школа пливања. За безбед ност посетилаца задужено је 10 спаси лаца. Како смо већ писали, цена кара та није се мењала у односу на прошлу годину, па тако за децу износи 30, док одрасли морају да плате 60 динара. Та кође, у продаји су и сезонске карте ко је се крећу од 1.000 динара за одрасле, до 750 динара за децу и студенте. Лето на базену, према најавама надлежних, М.В. трајаће до краја августа.
А К Т У ЕЛНО
6
Број 155, 22. јун 2012.
Завиривањем у туђе животе беже од сопствених проблема
Пироћанци све више читају „жуту штампу” Последњих година новине и часописи са сензационалистичким вестима све продаванији на уштрб остале штампе Снежана Манић Само летимичан поглед на рафове и полице испред било ког киоска у Пи рот у који продаје штампу довољ ан је да зак ључимо да је избор штампе ша ренолик али да преов ладавају они ли стови за које би смо могли да кажемо да припадају „жутој штампи”. Издваја мо за почетак неколико нас лова: „На таша и Влада ухваћени на делу“, „Шуле зида станове”, „Каћа и Бане лаж у за ве ридбу”, „Северина воли да кува и слу жи Милана”, „Ана Николић стално уда
ра ауто”, „Славко Белес лин на корак до венчањ а”....и тако редом .
„Ало” најпродаванији То су само неки од наслова који добро продају новине, каже нам Весна Стан ковић продавачица у киоску до Големог моста. – Моје искуство је да се у последњих десетак година највише продају недељ ници Скандал, Свет, Блиц пулс, Стар, Хе лоу, Стори и Глорија а што се дневне но вине тиче без премца је „Ало”. Недељом, када овај лист објављује додатак „ТВ но веле” који садржи кратак приказ свих турских и латиноамеричких и серија које имају изузетну гледаност, новина се про да до десет сати пре подне. Ови листови имају ниску цену, приступачну широким народним масама, насловна страна им је испуњена сензационалистичким вестима
„Зависна сам од жуте штампе” Мало је оних који желе да говоре о томе зашто воле читају „жуту штампу”. Мо жда је прича наше тридесетседмогодишње суграђанке Зоране Стаменовић обја шњење за све остале. – Завршила сам средњу школу и кренула на факултет. Убрзо сам затруднела и уда ла се, родила једно, па друго дете, и просто била принуђена да већи део дана проводим сама са децом у кући уз ТВ. За неке озбиљније емисије нисам имала живце, већ сам се чешће опредељивала за серије или оне забавног карактера. Тако сам на неки начин „упо знала” лица са естраде а онда сам почела да се интересујем за њих, где су и шта раде. Једноставно, они су постали део мог живота. Никада нисам била запослена и са једне стране сам кубурила са парама, али сам зато имала вишак слободног времена и моје незадовољство због свега тога лечила сам читањем оваквих лаганијих часописа и гле дањем серија. Знам ја да ту немам шта да научим и да то нема никакву вредност, али то ми је прешло у навику и чини ми се да сам постала зависна – говори, помало огорче но, Стаменовићева, али истиче да се увек трудила да ту своју навику не пренесе на децу.
и то привлачи људе. Купују их сви, млади и стари, високообразовани и они са ни жим степеном образовања. Мада, морам да признам да жуту штампу више чита ју жене. Ове, да кажем, мало озбиљније новине, Блиц и Новости, продам по два десетак примерака дневно, а од тога 10 одмах дам кафићима. Политику продам у један до два примерака дневно осим пет ком и недељом када објављују додатке. Недељници Време, НИН, Печат, Илустро вана политика и, однедавно, Нови мага зин, готово да никог не интересују. Доби јам по два примерка и толико их продам, односно имам сталне купце за које их чу вам. Последњих година „жута штампа” је све читанија на уштрб остале штампе – говори Станковићева. Према речима психолога Тамаре Ку тлешић – Станчић бежање од стварно сти је омиљени спорт несрећних. – То можемо чинити на различите начине: бекством у сан или кроз сате про ведене уз омиљеног, најбољег и јединог пријатеља званог компјутер или мож да радозналих погледа уперених у туђе, ве селије, занимљивије животе. Живимо у време стреса, у сталном очекивању правог живота, не схватају ћи да се живот управо дешава сада, док га чекамо. Да се не лажемо - занимање за туђе животе вероватно је старо колико и човечанство. Сви се ми, старији, сећамо понеке усамљене баке на прозору, која је, услед недостатка динамике у свом, тра
жила исту у туђим животима. Можда смо ми данас постали суптилније верзије тих старих госпођа, тако што смо поглед усред средили у квантитативно богатство лише но квалитета, у жуту штампу, која обилује гламуром, славом, романсом, свиме оним што сами немамо. И не заборавимо - ма ка ко нам се чинило да је жута штампа данас постала утицајна и важна, она ће већ наред не зиме наћи своју употребну вредност као средство за потпалу, а праве и непролазне вредности остаће и даље на важним и слав ним местима полица и регала дневних соба – истиче наша саговорница а нама остаје да верујемо да је ова најезда таблоида, „ток шоу” програма и „риалити” емисија само пролазна појава и да ћемо са побољшањем економске ситуације у земљи и бољим жи вотним стандардом почети више да брине мо о свом него о туђем животу. Остаје зеб ња да смо због тога што је Србија предуго у кризи којој се не назире крај, хронично обо лели од бриге шта се то тамо догађа преко плота и да нам лека нема.
осигурања – истиче Златковићева. Према њеним речима најкритич нија је ситуација са леком мадопар који користе пацијенти оболели од Паркин сонове болести, који нема паралелу а према неким најавама очекује се на тр жишту тек у септембру. – Због тога се препоручује овим па цијентима да се обрате свом лекару како би им одредио другу терапију док се не реши несташица овог лека. У рафовима тренутно нема ни лоразепама, лека који
се пије за смирење, а овај лек би треба ло да се нађе у апотекама следећег месе ца. У међувремену, пацијенти могу кори стити лек неког другог произвођача који има исто дејство као што је лоперамид или неки други препарат – истиче ди ректорка Апотекарске установе. Најтежа је ситуација са лековима ко је су производили „Галеника” и „Југоре медија”, јер ови први су пред стечајем док се „Југоремедија” налази у стечајном по ступку. Неки произвођачи праве вештач ку несташицу очекујући корекцију цена лекова, али из Министарства здравља по ручују да ће о томе одлучивати нова вла да, када буде формирана. Из Републичког фонда здравственог осигурања (РФЗО) та кође поручују да ће несташицу мадопара, који је такође производила „Галеника”, ре шити интервентним увозом од компаније „Рош” и да би пре јесени овај лек могао да се нађе у рафовима. С. Манић
Бежање од стварности
Несташица лекова и у Пироту
Нема бруфена, лоразепама, мадопара У последњих месец дана у апотекама у Пироту нема дечјег сирупа бруфена ко ји се користи за снижавање температуре, лека ласикса, нитроглицерина, мадопара, лоразепама. Неких лекова нема нити за њих постоји лек другог произвођача који је адекватна замена, других нема па се по времено појаве, а за неке лекове постоји замена, објашњава Слађана Златковић, директор Апотекарске установе Пирот. – Дечји сируп бруфен је производи ла „Галеника“ и због познате ситуације у овој фабрици нови носилац дозволе за производњу је компанија „Абот”. Чека се регистрација тог лека и формирање цене и он би требало ускоро да се нађе у апотекама. У међувремену, родите
љи могу да користе парацетамол или фебрицет. Овог првог лека такође не ма у апотекама док фебрицета има, али је невоља у томе што се он купује док је бруфен ишао на рецепт. Већ неко време нема ни ласикса ко ји се користи за из бацивање вишка течности из органи зма, али за овај лек постоји адекватна замена, фуросемид, који се налази на тзв. „Д” листи. Такође, већ дуже време на немамо нитроглицерин, али га има мо опет са „Д” листе на којој се налазе нерегистровани лекови који иду на те рет Републичког фонда здравственог
Т ЕМ А
Број 155, 22. јун 2012.
7
Како искористити потенцијал Старе планине
Инфраструктура кочи развој сеоског туризма Садржаја има, може и да се заради, а поред лоших путева највећи проблем представља слаб маркетинг, оцењују власници приватног смештаја Милош Видановић У последњих пет година у развој се оског туризма у општини Пирот, пре ко Стар пројекта, уложено је преко по ла милиона евра. Само у прошлој, 2011. години, за унапређење сеоског туризма и адаптацију смештаја у селима на Ста рој планини уложено је преко 150.000 евра и то кроз Стар пројекте, средстви ма Светске банке и Министарства пољо привреде и туризма. Према подацима Туристичке организације Пирот (ТОП) гостима је на располагању чак 150 кате горисаних лежајева у четрдесетак кућа у селима на Старој планини. Како кажу домаћини, потражње има, а може и да се заради. Да би се привукао већи број туриста, најпре је потребно уредити инфраструктуру, а потом и озбиљније се позабавити маркетингом.
Мање гостију
У селу Рсовци, на Старој плани ни, Тања Стаменовић је са супругом адаптирала је породичну кућу како би могла да прима госте. За наш лист ка же да се међу првима пријавила на кон курс за покретање сеоског туризма. – За разлику од других ми нисмо до били средства за уређење смештаја. Ка да је ТОП још пре пет година први пут по кренула ову идеју, ми смо се међу првима пријавили и почели да сређујемо кућу. По правилнику који постоји, наша кућа, одно сно смештај припада другој категорији са три звездице. По уговору који смо склопи ли са ТОП ми гостима нудимо само сме штај. Имамо укупно четири лежаја у две двокреветне собе. Ту је и кухиња и трпе зарија, а гости могу да уживају и у двори шту које смо супруг и ја уредили. Одатле се пружа прелеп поглед на Стару планину. Иначе по уговору нисмо обавезни да го стима спремамо храну, па они сами то мо рају да раде. За пет година кроз нашу кућу
прошло је доста гостију и сви су били јако задовољни. Само у прошлој години имали смо преко 50 ноћења што је иначе мање у односу на претходне године – наводи Ста меновићева. Она додаје да је безвизни ре жим утицао на смањење броја гостију, али да ипак може да се заради. – Наравно да може да се заради. Једна ноћ кошта 640 динара. Од тих па ра наш је 501 динар, а остало иде ТОП и општини Пирот. Ако имате 10 ноће ња онда је то пристојна пара. Код нас су углавном долазили људи који су за интересовани за планински, речни, би циклистички и ловачки туризам. И због тога треба више да се поради на инфра структури – истиче она.
Има садржаја У селу Дојкинци које се, такође, налази на Старој планини, 38 километара од гра да, или 50 минута колима, Зоран Ћирко вић, адаптирао је стару породичну кућу и припремио је за госте. Овај смештај при пада четвртој категорији и кошта 540 ди нара за ноћ. Он каже да је и поред тога што је „нов” у овом послу, већ имао госте и да су били задовољни смештајем. – Децембра прошле године завр шили смо са реновирањем куће у селу. Иначе средства за овај пројекат добили смо од Светске банке и Министарства пољопривреде, али и ми смо уложи ли доста. Милион динара бесповратних средстава добили смо кроз СТАР проје кат, а ми смо уложили око 600.000 ди нара. Тим парама средили смо две собе са укупно пет лежајева. Свака соба има посебно купатило, а гости могу да ко ристе и кухињу и трпезарију. Када смо реновирали, морали смо да задржимо аутентични изглед куће. Дакле, етно стил споља доминира. А унутра као у хо телу. Ми издајемо собе преко Туристич ке организације и они имају евиденци ју гостију. Иако смо нови у овом послу
Кућа у селу Рсовци
имали смо гостију. Ту су нам ових дана били и полицајци из Израела и одуше вљени су смештајем, али пре свега при родом. Већ смо направили и неке до говоре да опет дођу – каже Ћирковић. Према његовим речима овај посао има перспективу, али треба доста да се уло жи и у сам маркетинг. – Тек је почетак, али задовољан сам. Показало се за кратко време да по стоји перспектива и да може да се зара ди. Надам се ће бити све више гостију, јер се доста урадило и по питању саме инфраструктуре. Пут је поправљен па је сада много лакше и гостима и нама. Уз то има овде и доста тога да се види. Током лета долази пуно људи. Наступа ју и фолклорни ансамбли, а сваке суботе има и уживо музика испред Дома кул туре у селу. У околини села је и водопад Тупавица који је јако атрактиван, а има и трим стаза за оне који воле да вежба ју. У наредном периоду ипак треба да се поради на маркетингу и презентацији – сматра наш саговорник.
Побољшати инфраструктуру Директорка Туристичке организа ције Пирот, Весна Јовановић, каже за наш лист да је идеја о развоју сеоског туризма у општини Пирот достигла ви сок ниво реализације, а да највеће ин тересовање влада управо за подручје
Цене приступачне Када је у питању смештај у сели ма на Старој планини, постоји једин ствен ценовник и то с обзиром на категорију смештаја. Постоје четири категорије. У смештају прве катего рије ноћење износи 840 динара. За другу категорију потребно је издвоји ти 740, за трећу 640, док четврта кате горија кошта свега 540 динара за ноћ.
Соба за издавање у Дојкинцима
Старе планине. Највећи проблем пред ставља лоша инфраструктура. – За сада су у ове пројекте укључена углавном старопланинска села, а наш је циљ да у наредном периоду укључимо и остале. Имамо ми и многа приградска равничарска села која су добра за неке друге облике туризма попут села Петро вац, Војнеговац и Држина. Ту пре свега мислим на ловни туризам, а у тим сели ма нема нити једног категорисаног сме штаја. Такође, ни кањон Јерме није до вољно искоришћен. Што се тиче села на Старој планини смештаја има у Дојкин цима, Рсовцима, Јеловици, Брлогу, Сла вињи, Паклештици, Лукањи, Гостуши и око Завојског језера. Наравно, смештај се разликује од тога колико је ко уло жио у адаптацију и колико се потрудио око уређења. У сваком случају собе су категорисане, па рецимо собе у првој категорији имају, поред мокрог чвора и кухиње, и телефон, интернет и теле визор. У већини случајева у питању су студији које гости закупљују углавном током викенда. Туристи су изузетно за довољни смештајем и гостопримством, а жале се на недостатак продавница у селима. Ми, пре свега, морамо још мно го тога урадити по питању инфраструк туре и сигнализације. Према неким се лима су путеви више него очајни. Није важно што је тамо смештај изузетан, нити што је село лепо, када једностав но упропасте свој аутомобил да би до тле дошли. Инфраструктура је, дакле, на првом месту, а тек потом садржај. Садржаја има, али морамо, пре свега да уредимо инфраструктуру, па да тек по сле кренемо са рекламом – наводи Јо вановићева и додаје да потражње има, али мање у односу на раније године. Према подацима ТОП, у Пироту је про текле године регистровано 12.000 ноће ња, а од тог броја око 960 ноћења било је у селима на Старој планини.
8
ДРУШТВО
Број 155, 22. јун 2012.
Чиниглавци и Бело Поље постигли договор са Електродистрибуцијом
Села добила воду, дуг остао
Мештани села Чиниглавци, Бело Поље и Градиште коначно су добили во ду. Од када су, почетком јуна, радници Електродистрибуције у Димитровгра ду због неплаћених рачуна искључи ли струју која напаја пумпе за воду ло калних сеоских водовода, први су воду добили мештани села Чиниглавци. Бе ло Поље и Градиште, који користе исту пумпу поново су добили воду тек у уто рак, 19. јуна, због квара на сеоском во доводу, који је касније отклоњен, иако је струја за пумпе била укључена чети ри дана раније. Шеф пословне јединице Електроди стрибуције Димитровград, Зоран Ге ров, каже за Пиротске новине да је са председницима ових месних заједница, али и са пиротском локалном самоупра вом постигнут начелан договор о будућој
Улаз у село Бело Поље
динамици плаћања рачуна како би се ду гови смањили. – Чиниглавци су без воде били прак тично само недељу дана, јер су били ажурнији у прикупљању новца да се пла
ти дуг који је сада са 655.000 смањен на око 630.000 динара. Са њима смо се дого ворили да се од сада сваког месеца упла ћује више од оног што се потроши и да се тако дуг полако смањује. Са друге стране
мештани Белог Поља мало су се касније „покренули” у смислу прикупљања сред става. Међутим, до прошлог петка упла тили су око 74.000 динара, па је њихов дуг сада 640.000 динара. Такође, и са њима смо се договорили да се месечно уплаћује нешто више новаца како би се тако велики дуг смањио ускоро. О свему томе инфор мисана је и пиротска локална самоуправа и надам се да се више неће поновити да морамо да искључујемо струју, па да због тога људи остану без воде. Без обзира на све, ти рачуни за струју морају да се плате и за то нема оправдања – истакао је Геров и додао да ће Електродистрибуција оба вештавати представнике општине Пирот за координацију и рад месних зеједница о динамици уплата и поштовању постигну тог договора. М. Видановић
Прославили 60 година матуре
Генерација гимназијалаца који су мату рирали школске 1951/52. године обележи ла је 9. јуна велики јубилеј - 60 година ма туре. Њих седамнаесторо, са професорком Миленом Мијалковић Николић окупили су се у згради своје школе где су се поново присетили школских дана. Уз обавезно фо тографисање на гимназијском степеништу, бивши ученици, наставили су дружење у вечерњим часовима у ресторану „Десетка”. Предраг Николић, ка же да се „старо друштво” окупља на 5 година.
– Има наравно и оних који овог пута нису могли да дођу из здравствених раз лога, а доста наших другара данас више није са нама. Овог пута нас седамнаесторо се окупило и лепо смо се дружили. Нарав но, сетили смо се школских дана и разних несташлука. Ипак, лепо је то што у овој ге нерацији има тако пуно успешних људи. Највише је просветних радника – каже Николић и додаје да би му било драго да се и чешће овако окупљају. М.В.
Писма читалаца
већем броју локација пронађено је подо ста грађевина и предмета из ранијег пери ода што представља непроцењиво култур но благо из ближе и даље прошлости нашег града. Да споменем само неке: мост на ка налу Боклуџе, у самом центру града (прона ђен приликом реновирања „црвеног трга“), зидине Сахат куле (пронађене приликом реновирања парка у центру града), зидине у Улици војводе Момчила, поред парка Ка ле, зидине пронађене приликом изградње Максија, кула која се налази испод једног од мостова на надвожњаку петље Кале, зиди не поред петље „Кале“, које су делимично под земљом... Сви ови археолошки локали тети су, након што су пронађени, евиденти рани у списе о постојању локалитета и по том затрпавани и „сакривани“ како би били „сачувани од даљег пропадања“. Дакле це ло ово подрује између села Гњилан и Пиро та, испод брда Сарлах, веома је богат архео лошки локалитет, што се види из наведеног. Најновијим ископавањима на траси аутопута, у месту Мађилка, између Пирота и села Гњилан, на површини од преко два
Зашто уништавамо сопствену историју?! „У насељу Гњилан, у подножју брда Сарлах, на траси будућег аутопута Е 80, у Пироту, археолози су открили остатке неколико зграда, али и гробница из пе риода од 4. до 6. века нове ере... ...На тој локацији биће изграђена два тунела бу дућег Коридора 10... ...У наредном периоду тим археоло га оцениће сам локалитет, документо вати га и материјал ће бити остављен Музеју Понишавља на чување. Прили ком изградње аутопута сам локалитет биће насипан материјалом и тиме сачу ван од даљег пропадања...” Ово су наводи из текста у прошлом броју Пиротских новина, а на ово реагова ње натерао ме коментар археолога и љу ди који би да униште културноисторијски идентитет народа који је живео на овом подручју. У Пироту и најближој околини на
хектара, за сада, пронађени су остаци неко лико кућа из античког периода, две мону менталне зграде великих димензија (20х10 метара), неколико гробница и колиба... ста рости између 1.000 и 2.000 година. Овај локалитет истражују археоло зи из целе Србије који ће материјал доку ментовати док ће се налазиште наћи ду боко испод дебелог слоја насипа на траси аутопута и далеко од очију јавности. Знаће се да постоји, али неће моћи и да се види! Питам се - која је онда сврха тих ар хеолошких радова ако само археолози и нико други, у тих месец-два, док трају ископавања и документовање, могу да виде те грађевине? Једино од чега ће овај локалитет, као и многи други који се тренутно истражују на самом Коридору 10, аутопута између Ни ша и границе са Бугарском, као и у самом Пироту, бити заштићени, јесте од посета и погледа многобројних туриста, који би, си гуран сам, долазили у великом броју, ако би се ови локалитети нашли на званичној туристичкој мапи Србије и света, као и у
туристичкој понуди нашег града. Постоји решење, у виду изградње мостова (никако затрпавање) изнад овог налазишта, али не и разумевање људи које занима само профит... У свету је пракса да се и ставе на увид светској јавности, односно туристима из целог света. Дакле, ово се ради само у Ср бији. Свуда у свету се оваква археолошка налазишта конзервирају, рестаурирају и ставе под заштиту државе, листи UNE SCO-а и, наравно, уврсте у туристичку по нуду места у коме се налази. На крају нам ништа друго не прео стаје него да затрпамо Момчилов град (утврђење Кале) да би га сачували од да љег пропадања пошто, овако закључан, ничему и не служи. И на крају, завршићу питањем: За што би нам неко забрањивао и уништа вао нашу историју кад ми сами то најбо ље чинимо?!
Ваш читалац, Миомир Станковић
Број 155, 22. јун 2012.
РЕ П ОР Т А Ж А
9
Репортер ПН са ученицима пиротских основних школа на једнодневном излету у Београду
Посетили Бели двор, Зоолошки врт и Авалски торањ Пише:КатаринаВидојковић II-4, Гимназија Пирот У понедељак, 18. јуна, са поласком у шест сати ујутру испред хотела Пи рот, група од по десет најуспешнијих пиротских ученика заједно са својим професорима из основних школа „Ду шан Радовић“, „Вук Караџић“ и „Осми септембар“, кренула је у једнодневни обилазак београдског Зоолошког вр та, Краљевског комплекса на Дедињу и Авалског торња. Након четворочасовне вожње угледали су чувену капију Зоо лошког врта.
Алигатор Муја од 75 година Подељени у групе, пиротски уче ници на челу са својим професорима, имали су два сата за обилазак врта.
Наша репортерка са Вуком Бојовићем
Упознавање малих и великих животи ња, храњење великог слона, сликање испред станишта омиљене животиње, прављење смешних гримаса испред ка веза мајмуна, учинило је да им два са та шетње вртом, а да их не заболе но ге, учини јако занимљивим. И Београд, једна од највећих престоница, има своје „препознатљиво лице”. Врт, који је отворен, 1935. године, смештен је у делу простора Београд ске тврђаве, на Калемегдану, највећем и најлепшем београдском парку. У вре ме Другог светског рата Врт је разорен, заједно са својим градом, током бом бардовања. Данас, после двадесет и шест година, на месту директора је ма гистар Вук Бојовић, по професији вајар, али изузетан познавалац и заљубљеник у животињски свет. У београдском зо лошком врту, на површини од око се дам хектара, налази се више од две хи љаде животиња, припадника око 270 различитих врста. Амерички алигатор, по имену Муја, сматра се најстаријим живим алигатором на свету. У београд
ски зоолошки врт допутовао је 12. сеп тембра 1937. године и данас је он једини преостао од становника врта који су ус пели да преживе Други светски рат. – Памтим га кад сам ја био дете. Он се ништа није променио – рекао је за Пиротске новине Вук Бојовић. Врт до бре наде, од скоро, богатији је за новог становника – андског кондора, ретке и угрожене врста птица. На новинарско питање: „Да ли се можете одлучити за једну, вама омиљену животињу?”, Бојо вић одговара: – То се мења. То је као када неко има пуно деце па једно у једном тре нутку направи неку ствар и отац му ка же дођи код тате на крило. Тако и ја. Ја их све волим, али некад због неке зго де мало више готивим једну него другу. Моја најомиљенија животиња је тигар. Ја сам уметник по образовању, а тигар је тако некако искреиран. Био је инспи рација многим уметницима – песници ма, писцима, сликарима, вајарима, а у скорије време и модним креаторима – каже директор Зоолошког врта. Наилазе велике врућине тако да се врт стално залива, освежавају се стани шта животиња, трава се стално прска како би била зелена. Мада су и зиме, како директор каже, у Зоо врту опаке. Велики део времена прововоди се на чишћењу стаза. Зими има више посла него лети, али тада нема публике. Док је лети број посетилаца итекако вели ки. На крају Вук је Пироћанцима пору чио да и даље праве пиротски сир и ра де на његовом квалитету, да и даље на Старој планини буде много оваца, коња, говеда како би се многе врсте вратиле и људи развили туризам. Тако ће можда и Пирот направити један мали врт. На кон обиласка врта, па и по неке сузе де це због тога што се нису „још само мало задржали у врту” пут је настављен.
Прелепи дворови Следећа дестинација био је обилазак краљевског комплекса. На улазу у двор
Заједничка фотографија испред Зоолошког врта
ски комплекс пред огромном капијом дочекује нас жандармерија која прове рава све документе и упућује нас на пут ка Белом двору. Бели двор налази се са Краљевским двором у оквиру дворског комплекса на највишем брежуљку Деди ња. Заузима површину од око 134 хекта
Црно-бели салон у Белом двору
ра. Изградња је завршена 1936. године по пројекту Александра Ђорђевића. Дворо ви су окружени бујном, наизглед природ ном шумом. Међутим, у питању су енгле ски тип парка где свако засађено дрво има намену, и француски тип парка где је све симетрично засађено. Бели двор, краљ Александар наменио је својој деци кад од расту – Петру, Томиславу и Андреју. Два месеца након што је започета изградња двора, краљ Александар је убијен у Мар сеју 1934. године и овај двор завршио је његов брат кнез Павле. У двору прави вла сници никада нису живели. Дугогодишњи корисници били су Тито и Милошевић. Бе ли двор био им је кабинет. Овај двор се сада користи само за официјалне прије ме, модне ревије и неке велике догађаје. У Белом двору највећу вредност тренут но имају слике. Кнез Павле био је вели ки љубитељ слика. Бели двор красе дела светских уметника, а ту је и портрет Краља Александра I, дело великог српског слика ра Паје Јовановића.
Импозантан Авалски торањ
Билијар сала
Након поновног сусрета са жан дармеријом и на излазу из краљевског комплекса пут је настављен ка Авал ском торњу. Нови торањ направљен је
на месту старог који је срушен у бом бардовању. Деца су имала прилику да са висине 204,57 метара уживају у пре лепом погледу. На 120. метру налази се ресторан, а на 124. метру видиковац са кога се види панорама Шумадије. Види ковац је са свих страна окован заштит ном оградом, која се скупља при врху. До ових висина стиже се уз помоћ два лифта, која прелазе три метра у секун ди. Како се не креће од самог тла, већ од пресека три крака, која чине једин ствене темеље торња, до ресторана и видиковца стиже се за неких тридесе так секунди. Авалски торањ један је од заштитних знакова Београда. Путни ци који би путем прилазили Београду, знају да су надомак града када угледа ју торањ. Око десет сати увече пиротски ученици поново су били у свом граду, препуни утисака.
На врху Авалског торња
Наталија Петровић, ученица ОШ „Ду шан Радовић”, каже да јој се са једно дневног пропутовања највише свидело време проведено у зоолошком врту. – Видела сам велики број животи ња. Најзанимљивији ми је био слон. Во лела бих поново да одем. Свидео ми се и Бели двор и Краљевски двор – ка же Наталија, а Алекса Стефановић из школе „Вук Караџић“ одушевљен је Бе лим двором. – Све ми се допало, али некако нај више Бели двор. Видео сам различи те врсте намештаја, слике, салоне. Нај више ми се допао глобус у Краљевском двору који не приказује земљу, већ не бо. Волео бих да поновим овај обилазак – одушевљен је Алекса.
10
П И РО Т С К И М А Т У Р А Н Т И
Број 155, 22. јун 2012.
Матуранти Гимназије Пирот ПН настављају са акцијом представљања малих и великих матураната. У овом броју на странама 10 и 11 представљамо матуранте Гимназије, а на страни 14 матуранте Средње стручне школе.
IV - 1
Ивана Вељковић, Александра Стојановић, Катарина Станковић, Милена Панајотовић, Страхиња Ставрић, Никола Минчић, Саша Јовановић, Немања Пејчић, Ђорђе Јоцић, Немања Костић, Милош Милић, Милан Јовановић, Ненад Нешић, Предраг Панић, Никола Манић, Бранислав Лилић, Стефан Влатковић, Милош Стојановић, Христина Младеновић, Оља Глигоријевић, Јована Ћирић, Тијана Накић, Христина Алексов, Милица Бошковић, Драгица Николић, директор школе, Сања Виденов, Сања Митић, Александра Крстић, Андријана Николић, Милица Танчић, Андреа Манчић. Одељењски старешина: Петар Златковић
IV - 2
Александра Маринковић, Александра Симеоновић, Јелена Стефановић, Александра Петровић, Катарина Перић, Милица Стојановић, Милица Ранчић, Миљана Митић, Никола Марковић, Милан Цветковић, Бошко Божовић, Предраг Панчић, Марко Потић, Огњен Тошић, Лазар Пенчић, Младен Стојановић, Тамара Јевремовић, Кристина Перић, Кристина Минић, Јована Радовановић, Тијана Алексић, Јована Манчић, Ана Цветковић, Тамара Живковић, Милица Митић, Јелена Анђелковић, Милица Павловић, Рената Цолић, Милица Јовановић, Ана Стефановић. Одељењски старешина: Зорица Милошевић
Број 155, 22. јун 2012.
П И РО Т С К И М А Т У Р А Н Т И
11
IV - 3
Анђела Стојановић, Стефан Златковић, Душан Цветковић, Предраг Тошић, Марко Јовановић, Данило Пенић, Марко Ранчић, Стефан Ракићевић, Душан Живковић, Станко Костић, Владимир Симовић, Милан Ставров, Александра Стојановић, Марина Николић, Нена Костић, Сања Милановић, Јована Николић, Тамара Марковић, Лана Костић, Јована Сел, Милица Павловић. Одељењски старешина: Жана Мадић
IV - 4
Ђорђе Јовановић, Милош Пејчић, Никола Живковић, Ђорђе Ђорђевић, Предраг Миловановић, Марко Спасић, Александар Голубовић, Немања Маринковић, Ђорђе Мадић, Александар Тодоровић, Марко Илић, Урош Ђурђић, Александра Маловац, Милица Пејчић, Милица Златковић, Јована Каменовић, Наталија Стојановић, Катарина Петковић, Јована Марковић, Милица Николић, Катарина Крстић, Љубица Тошић. Одељењски старешина: Ивица Панић
IV - 5
Aлекса Живковић, Димитрије Митић, Милош Манић, Иван Марковић, Иван Таковски, Лазар Минић, Радомир Игњатовић, Александар Ћирић, Дарко Ристић, Војислав Јањић, Филип Вучић, Снежана Костић, Лола Стојановић, Милица Милошевић, Миа Драшковић, Маријана Ђорђевић, Катарина Јовановић. Одељењски старешина: Јовица Тасић
Д И М И Т РО В Г Р А Д
12 У појасу крио 150.000 евра Цариници на граничном прелазу „Градина”, у сарад њи са полицијом, 15. јуна осујетили су по кушај турског и бу гарског држављани на да прокријумчаре из Републике Србије 150.000 евра. Укуп но 170.000 евра откривено је приликом личног претреса турског држављанина О. А, који је новац сакрио испод кошуље у платнени појас који је био омотан око његовог тела. Сваком од путника вра ћен је дозвољени износ од по 10.000 евра, док је преосталих 150 хиљада евра привремено задржано до оконча ња прекршајног поступка пред надле Н.С. жним судом.
Деведесет места у Гимназији Након што су у петак, 15. јуна, на летњи распуст отишли основци, у по недељак и уторак, 18. и 19. јуна свр шени осмаци полагали су тестове из српског језика и математике. У Основ ној школи „Христо Ботев“ у Димитров граду на испите је изашло 110 сврше них осмака. Оба испита организована су без икаквих проблема, а према ре акцијама ученика, лакши је био тест из српског језика. За ученике који одлуче да наставе школовање у Димитров граду, у Гимназији „Св. Кирило и Мето дије“ понуђено је по 30 слободних ме ста у одељењима општег гимназијског типа, и смера – туристички техничар, у којима се настава одвија на српском језику, и по 15 места у два одељења истих смерова, са комплетном наста Н.С. вом на бугарском језику.
Награда за дувачки оркестар Дувачки оркестар Основне школе „Христо Ботев” по шести пут освојио је прво место на Републичкој смотри ор кестара, која је одржана 9. и 10. јуна у Београду, а резултати су саопштени накнадно. У конкуренцији 17 оркеста ра, млади димитровградски музича ри, од којих је већина почела да свира у септембру прошле године, под ди ригентском палицом наставника му зике Александра Ранчева, освојили су 98, од могућих 100 бодова. Млади ди митровградски музичари на такмиче њу су се представили композицијама „Увертира“, „Тријумфални марш“, „Вива Еспања“ и „Вртлог“. Већина њих свира у школском оркестру тек годину дана. Н.С.
Број 155, 22. јун 2012.
Конститутивна седница СО Димитровград
Димитров председник, Петров заменик На конститутивној седници Скуп штине општине Димитровград, одржа ној 15. јуна, верификовани су мандати одборницима, након чега су они положи ли и заклетву. Формирана је скупштин ска већина која има 17 од 29 одборника у локалном парламенту - 13 одборника ДС, два са листе СПС-СДПС и два - Групе гра ђана „Правда и солидарност”, а подржа ва их и један одборник ПБС. За председника општине Димитров град, са 18 гласова „за” изабран је Вла дица Димитров, који је ову функцију обављао и у претходних 6 месеци. Његов заменик биће Зоран Петров, досадашњи народни посланик, а општинско веће чи ниће – Никола Јорданов, који ће бити за дужен за здравство и социјална питања, Александар Игов – за рурални развој, Рат ко Манчев – за комуналну инфраструкту ру, Данијела Костов Пејчев – за културу, спорт и информисање, и Драган Милић – за привреду и финансије. Димитров је по новио да ће наставити реализација запо четих пројеката и истакао да грађани од њега могу да очекују само рад. – Оно што ће засигурно да се ради у врло кратком периоду је реструкту рирање јавних предузећа и установа, такође ће се радити на модернизаци ји и приближавању општинске адми нистрације грађанима. У предстојећем периоду ће се ра дити и на заврша вању инфраструк турних пројеката и индустријских зона, чиме се ствара кли ма за инвестиције – рекао је Димитров. Потпуну посвећеност Димитров очекује и од тима који је формирао. – Од већника очекујем да максимално
Демократска странка стожер нове власти
у својим областима дају свој допринос, да максимално раде свим својим капацитети ма и на начин да задовоље потребе и оче кивања грађана који су им дали поверење. Од заменика председника општине очеку јем да ради оно што је радио и до сада као народни посланик, а то је да лобира и да ју ри оно што нама увек фали, а то је новац из републичке касе – каже Димитров. За председника СО изабран је Зоран Ге ров из СПС-а, који је и до сада обављао ову дужност, а за његовог заменика изабран је Васил Велчев, такође из СПС-а. За секретара Скупштине општине поново је постављен Драган Голубов. Преуз им ај ућ и поново место пред седника СО, Зоран Ге ров је изјавио да ће бити председник свих одборника, без обзира на страначку при падност, и изразио задовољство самим са ставом скупштине, и напоменуо да ће први циљ у предстојећем периоду бити да се из нађу законске могућности за боље и ефика сније функционисање Скупштине. Дужност заменика председника СО, обављаће Васил Велчев, досадашњи заменик председника општине, који сматра да ће ова коалиција, коју ће у наредном периоду чинити Демо кратска странка, СПС, СДПС и група грађана „Правда и солидарност”, пре свега радити у интересу грађана Димитровграда.
Зоран Петров, нови заменик пред седника општине, који је већ два ман дата био народни посланик и председ ник је општинског одбора ДС која је на изборима добила највеће поверење грађана Димитровграда, сматра да је формирана стабилна скупштинска ве ћина, која ће радити у интересу грађана. Конститутивној седници од укупно 29, присуствовало је 28 одборника. Је дини, који се није појавио у скупштин ској сали био је Емил Соколов, са листе Уједињених региона Србије. Дан пре одржавања конститутивне седнице, представници три листе, које су освојиле одборничка места у локалном парламенту, потписали су коалициони договор о формирању скупштинске ве ћине и подели одговорности у локалној власти Димитровграда. Коалициони до говор потписали су представници Демо кратске странке, коалиције СПС–СДПС и групе грађана „Правда и солидарност”. У преговорима је активно учествовала и ко алиција „Преокрет”, али њени представ ници нису ставили потпис на споразум, јер је такав био став централе у Беог раду. На самој седници, Драгољуб Нотев, председ ник Партије Бугара Србије, која је на избо ре изашла у оквиру коалиције „Преокрет”, подржао је својим гласом представнике скупштинске већине. Н. Стојановић
Пронашли печурку од 6,8 килограма Да вас редовни дневни послови по некад могу довести до занимљивих и неочекиваних ситуација, уверили су се радници „Комуналца” приликом ин тервенције на водоводној мрежи у се лу Радејна, у среду, 13. јуна. Непосредно поред места на коме су радили, на ло кацији Црвени Брег у Радејни, прона шли су џиновску печурку, пухару, тешку чак 6 килограма и 800 грама. Печурку је пронашао Пера Димитров, који је и по реклом из Радејне, са још двојицом ко лега, Гораном Миленковим и Емилом Петровим.
Печурка пухара је јестива и не по стоји могућност да се замени неком другом, међутим може да се припрема за јело само док је млада. Званични на зив ове печурке је пухара, али је зову и тикваста пухара – због облика. Највећи до сада пронађени приме рак у Србији тежио је 8 килограма, а по даци о овој врсти печурке говоре да мо же достићи тежину од 10 килограма. Ипак, ова печурка, пронађена у селу Ра дејна, апсолутни је рекордер пронађен до сада у димитровградском крају. Н.С.
Број 155, 22. јун 2012.
К УЛТ УРА
13
„Ноћ књиге” по трећи пут у Пироту Популарна манифестација „Ноћ књиге” коју је у петак, 15. јуна, у се дамнаест градова у Србији под сло ганом „Будни уз књигу” приредила издавачка кућа „Лагуна”, захваљују ћи књижари „Пи прес” по трећи пут одржана је и у Пироту. Љубитељи пи сане речи имали су прилике да тог дана купе књиге по веома повољ ним ценама. Попусти на издања „Пи преса” били су 30 одсто, а попусти на „Ла гунина” издања за једну књигу би ли су 25 одсто, за две 30 одсто, за три књиге 35 одсто, а за четири и више купљених књига попуст је био 40 од сто. Према речима менаџера продаје у књижари „Пи прес”, Ивице Лаки ћевића, интересовање Пироћанаца је било велико, а у прилог томе гово
ри чињеница да је тог петка од 18 до 24 часа продато преко 250 наслова.
– Манифестације је и овог пута у потпуности оправдала очекивања, ин тересовање је било заиста велико и Пироћанци су још једном показали да воле да читају, али и да чекају овакве акције да обогате своју библиотеку. Нај траженији су били „Лагунини” романи и „Пи пресова” дечја издања као и ро мани из најновије едиције „Шпански класици”. Ми стално организујемо ова кве и сличне акције како би Пироћан цима омогућили да, у складу са својим ниским примањима, приуште књиге по веома повољним ценама. Дечје издања „Пи преса” су на попусту од 20 одсто, а чланови „Лагуниног клуба читалаца” имају стални попуст од 15 до 25 одсто – истиче Лакићевић.
У књижари „Пи-прес“ продато преко 250 наслова
Поред Пирота, „Ноћ књиге” одр јевцу, Чачку, Краљеву, Лесковцу, За жана је у осам књижара у Београ јечару, Лозници, Панчеву, Пожарев ду, две у Нишу, као и у Новом Саду, цу, Земуну, Шапцу, Јагодини и Вршцу. Сремској Митровици, Ваљеву, Крагу Б.Н.
КУД Дукат на фестивалу у Словенији На позив Друштва за развијање волонтерског рада из Новог мес та у Словенији предс тавници КУД „Дукат” из Пирота, Дејан Лилић, Валентина Ни колић, Мирос лав Николић и Алексан дар Панајотовић, од 12. до 15. јуна уче ствовали су на манифес тацији „Тједан култ уре”. Према речима председника „Ду ката”, Дејана Лилића, на семинару „Спрости вољо” било је речи о примери ма добре праксе за интеграцију мањи на у местима у којима живе, и употре би матерњег језика с циљем заштите
идентитета, као и о волонтеризму. – Мирослав Николић који живи и ради у Словенији и ја, говорили смо о примерима волонтерског и хуманитар ног рада у нашим организацијама. Осим семинара, на „Тједну културе” одржава не су и вечери музике, плеса, поезије и фолклора, а сваке вечери представници Србије, Босне и Херцеговине, Македо није, Хрватске и Косова, представљали су своју културу и традицију. Последњег дана фестивала одржан је и Сајам кул туре на коме смо презентовали Пирот и југ Србије. Желим да се захвалим Пи
ротским новинама, Графичко-издавач ком друштву „Пи прес”, Општини Пирот, Туристичкој организацији Пирот, Музе ју Понишавља, Задрузи „Дамско срце” и Туристичкој организацији Димитров град, који су нам помогли да што боље представимо свој град и околину. На равно, захваљујемо се секретару Дру штва за развијање волонтерског рада, Бранки Буковец, на позиву Остоји Ку ђељићу, председнику друштва и Савки Фејзић, координатору читавог пројекта – каже Лилић. Б.Н.
Изложба графика Биљане Вуковић у Галерији„Чедомир Крстић”
Манастир Студеница као инспирација
Прошлог петка, 15. јуна, у Галерији „Чедомир Крстић” отворена је изложба графика Биљане Вуковић, редовне про фесорке на Графичком одсеку Факулте та ликовних уметности у Београду. По реклом Пироћанка, Биљана Вуковић до сада је приредила 44 самосталне изло жбе у земљи и иностранству, а учество вала је и на више од 300 колективних из ложби. Радови, којима се представила пиротској публици на овој самосталној изложби, за основни мотив имају мана стир Студеницу. Изложене графике при падају циклусу Студеница, и изведене су у техници акватинта – бакропис у боји, у комбинацији са високом штампом. – Окренула сам се Студеници и то је моје друго место, неки нови завичај у коме уживам. То није тако само због предивних пејзажа, већ је у питању ин
Б. Вуковић и А. Милошевић
спирација самим манастиром. Студени ца за мене није само обичан пејзаж. Ако се моје графике мало озбиљније погле дају може се уочити иконичан приступ. Овде се не тежи бојама које се нала зе у природи, већ на мојим графикама постоји онај психолошки значај који је друге врсте. Као што на иконама боја
носи неку поруку, носи друго значење, тако и на мојим графикама постоји нека друга суштина. Ту нека духовност није изражена буквално, али постоји. Ти мо ји одласци у Студеницу су чести и не цр там манастир, већ природу која га окру жује – рекла је Вуковићева. Током отварања, директор Галери је, Антоније Милошевић, истакао је да изложени радови нису намерно хро нолошки постављени. – Од тога је било важније, да се у оквиру једног зналачки постављеног система води рачуна о јединствености целе поставке. Основни мотив на гра фикама овог уметника су пејзажи које карактерише искреност у доживљава њу природе, али и хтење и способност да разради и сагледа сваки део композици је. Било да су њени пејзажи узнемирени,
помало драматични, чему посебно до приноси техника графике којом се Биља на служи, било да су суздржани у својој уметничкој хармонији, однос уметнице према мотиву никада није равнодушан. Несклона новотаријама по сваку цену, везана за проверене ликовно естетске узоре, намерно или не, она се прикло нила још једном узору. Трагајући за ко ренима наше духовности, своје интере совање усмерава ка Студеници и њеном инспиративном окружењу. Већ први су срет са Студеницом пружа јој могућност да на једноставан и вешт начин, без опи сивања сувишних детаља, игром лини ја и светла, цртежа и боје, понуди особи то изражајна и креативна решења. Њен графички опус је целовит, јединствен, доследан и маштовит – оценио је Мило М.В. шевић.
14
П И РО Т С К И М А Т У Р А Н Т И
Број 155, 22. јун 2012.
Матуранти Средње стручне школе IV - 1
Александра Антић, Предраг Ћирић, Марија Костић, Јелена Николић, Владимир Панајотовић, Марко Филиповић, Мирослав Бранковић, професор, Душан Петровић, Душан Мијић, Слађана Минчић, Александар Мијалковић, Никола Илић, Милош Панчић, Роберт Меметовић, Ванеса Дурмишевић, Јелена Величковић, Александар Љубеновић, Милица Јовановић, Урош Панчић, Јована Богдановић, Кристина Павловић, Сандра Бојић, Драгослав Манчић, директор, Јелена Величковић, педагог, Марија Живковић, професор, Мима Јовановић-Јанаћковић, професор, Наташа Тошић. Одељењски старешина: Марија Гогић
IV - 2
Димитрије Миленковић, Александар Радојковић, Стефан Џунић, Миле Ристић, Милена Ристић, Сања Дојчиновић, Сандра Миленковић, Немања Младеновић, Маријана Пешић, Филип Марковић, Бранислава Тошић, Миодраг Николић, Марија Видановић, Владимир Мадић, Јелена Крстић, Ана Јовановић, Немања Тодоровић, Бојан Митић, Бојан Стојановић, Душан Антић, Братислав Костић, Јасна Џунић, Милица Тричковић, Јелена Цонић, Тијана Пејчић, Драгана Бојић, Андријана Крстић, Сандра Петровић, Сања Лепојев, Санела Велев, Нена Манић. Одељењски старешина: Гвоздена Стошић
С П ОР Т / ОМЛ А Д И Н С КЕ
Број 155, 22. јун 2012.
15
Тренер ОРК Пирот о плановима за будућност
Костић: За две године Прва лига
Пос ле освајања четвртог мес та на табели Прве српске рукометне лиге група Морава, пиротски рукометаши од наредне сезоне 2012-2013. нас тупа ће у реорганизованој Другој лиги - гру па Исток 1. У вишем ранг у такмиче ња са Пироћанцима наћи ће се, поред осталих, и екипе Хисар из Лесковца, Лебане, Нишка Бања, Железничар 2. Према најавама Рукометног савеза Србије првенс тво ће почети средином или крајем септембра. Тренер ОРК Пирот, Никола Костић каже, за Пиротске новине да је прела зак у виши ранг такмичења резултатски успех за клуб. – Ми смо се сада вратили у ранг так мичења у којем смо били, и то је сигур но резултатски успех. Ове године имали смо јако младу екипу којој су помагали Милан Илић и Душан Живковић од ста ријих играча. Они су у овој сезони у Пр вој српској лиги стекли искуство више и знање које ће им сигурно послужити у
наредном такмичењу. Нама у клубу је крајњи циљ да у сезони 2013-2014. по кушамо да дођемо до првог места и да онда тражимо своје место у Првој лиги. Што се тиче играчког кадра сада има мо солидну основу, јер након годину да на рада наше школе рукомета, већ смо у тим укључили децу 1996. годиште. То су Милош Станковић и Милош Анђелко вић. Има ту још младих играча који ће у наредном периоду бити прикључени првом тиму – истакао је Костић. Према његовим речима у тиму никада не тре ба издвајати појединце. – Ова прва постава која је и изне ла највећи терет првенства дала је све од себе. Посебно су се истакли ти мла ди играчи који су показали да могу да играју и без вођства старијих играча. Треба похвалити игру Милоша Симо новића, Аце Јорданова, Владе Данкова, Мишела Гогова, Милоша Глигоријеви ћа, Уроша Јоцића, Роберта Беширеви ћа. Они сви имају око 20 година и то су
играчи који сада чине окосницу ОРК Пи рот. У наредној сезони играће само они играчи који испуњавају све услове међу којима је и редован долазак на тренин ге. Не желимо да ризикујемо да се по вреде дешавају због нередовних тре нинга. У сваком случају показало се да ови млади момци могу да се носе са ис
Пројекат „Професионална оријентација ученика на преласку у средњу школу”
куснијим играчима и да имају потенци јала – наводи Костић. Пиротски рукометаши тренутно од марају. У клубу кажу, да ће после саста нака који следе, бити одређена екипа, а са припремама ће се почети већ среди ном јула. М. Видановић
Прво писмо учитељици
Сусрет са експертима у „Осмом септембру” У оквиру ГИЗ-овог пројекта „Професионална оријентација ученика на преласку у средњу шко лу”, који реализује Основна школа „8. септембар”, у среду, 13. јуна, у просторијама школе организо ван је сусрет са експертима. Гости-експерти били су: Сунчица Ранчић, медицинска сестра у Општој бол ници Пирот, Марија Ђорђевић, инспектор за мале летничку деликвенцију у ПУ Пирот, Миљана Крстић Манић, офтамолог у пиротској Болници и Мануела Миловановић, инжењер у Тигру а.д. Према речима помоћнице директора, Слободанке Ћирић, циље ви организовања посете експерата из различитих занимања су да ученици самостално прикупљају релевантне информације о захтевима даљег шко ловања и занимања, да прошире своја знања о пу тевима образовања и каријере, примене методу интервјуа у стварном сусрету са експертима и еви
дентирају кључне податке о занимању и каријери. – У препуној трпезарији школе експерти су се најпре предс тавили бројним ученицима 7. разре да, а затим је сваки од њих предс тавио своја ис кус тва и карактерис тике занимања, школовања, каријере. Након тога, ученици су водили прет ходно припремљене интервјуе са свим гос тима и пос тављали занимљива питања о ономе што их посебно интересује о овим занимањима. Посета ексеперата различитих занимања школи пока зала се као пример добре праксе који би треба ло чешће примењивати у раду са ученицима 7. и 8. разреда с циљем прик упљања информација и њиховог оснаживања за прави избор занимања и доношења праве одлуке о избору будуће про фесије – истиче Ћирићева. Р.П.
Препуна сала трпезарије
Ученица ОШ „Вук Караџић“ Теодора Галић прима награду
Пошта Србије уз подршку Министарства просвете ор ганизовала је акцију „Прво писмо учитељици”. Акција, ко ја је трајала од 24. маја до 8. јуна, намењена је ученицима четвртог разреда, с циљем да се на леп начин опросте од својих учитељица и учитеља, али и да ученици истовреме но савладају и заволе форму писања писама и писане ре чи, у ери електронских комуникација. У овом пројекту, на територији општине Пирот, учествовало је 200 ученика ОШ „8. септембар” и „Вук Караџић”. Пошта је обезбедила па пире и коверте и у свакој од изабраних школа поставила поштанско сандуче у које су ученици убацивали своја пи сма. Уз пригодан коктел и поклон, у просторијама Радне Јединице поштанског саобраћаја „Пирот”, у петак, 15. јуна, проглашени су најбољи радови. Из ОШ „8. септембар” на грађена су писма ученика Братислава Мијалковића, Лаза ра Антића, Миљана Петровића, Дуње Ђорђевић и Андрије Светозаревића. Теодора Галић, Владана Петровић, Анђела Вељковић и Павле Крстић су ученици ОШ „Вук Караџић” чији су радови награђени. Р.П.
16
мАркеТИнГ
Број 155, 22. јун 2012.
Ваша породична телевизија
Број 155, 22. јун 2012.
М А РКЕ Т И Н Г
17
ЧИТУЉе / оГлАСИ
18
нАјјеФТИнИјА Уз комПлеТнУ оПремУ:
– – – –
бесплатан превоз бесплатне плакате до годину дана 20% попуст за израду споменика бесплатна читуља у Пиротским новинама
Тел. 010/327-186 i 724-117 моб. 061/61-222-16 У суботу, 23.06.2012, у 10 сати, на старом Пазарском гробљу даваћемо четрдесетодневни парастос
Драгану николићу Позивамо рођаке и пријатеље да прису ствују овом тужном помену. Ожалошћени: Породице Николић, Видановић и Петро вић, и остала родбина
Христина
Војислав
Денчић
27.6.2002.-27.6.2012.
С љубављу и поштовањем чувамо успомену на вас
ЦрТИЦА
Електродистрибуција Пирот захваљује се на редовном измиривању уговор них обавеза. Молимо купце са дугом да измире своју обавезу по ОПОМЕНИ коју су примили. Купцима са већим износом дуга ЕПС једном годишње нуди могућност измирења дуга путем вансудског поравнања чак и до 9 месечних рата. Електродистрибуција Пирот позива купце да на ЛИЧНИ ЗАХТЕВ могу затра жити ПРИВРЕМЕНУ ОБУСТАВУ испоруке електричне енергије уз: 1. УСЛОВ ИЗМИРЕЊА ДУГОВАЊА и 2. УПЛАТЕ УСЛУГЕ: - монофазно бројило 708 динара - трофазно бројило 826 динара 3. ПОТПИСАН УГОВОР О ПРОДАЈИ ЕЕ Оваквим статусом купци се ослобађају плаћања „МЕСЕЧНИХ НАКНАДАТАКСИ, за уговорени период. Поштовани купци, ЕД Пирот на својим шалтерима врши ПОТПИСИВАЊЕ УГО ВОРА О ПРОДАЈИ ЕЛ. ЕНЕРГИЈЕ. Потписивање уговора је обавеза по Закону о Енер гетици и Закону о заштити потрошача као основ за остваривање својих права и обавеза.
ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА ПИРОТ
обА Ве ШТе њА Управни одбор ЈП ЕПС је на 37. седници донео Одлуку којом се продужава примена одлуке о попусту до 30. јуна 2012. год. Сви купци у категорији домаћинства са потрошњом до 350 Kwh за 30 дана који редовно измирују своје рачуне до датума доспећа имају право на попуст од 11,89% на цену електричне енергије.
СеЋАње
22.5.1993-22.5.2012.
ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА ПИРОТ
обА Ве ШТе њА
Погребна опрема
николе Пашића 46
Број 155, 22. јун 2012.
Ваши најмилији
запитаност Наш динар као да је на дијети. Стално му „тежина” – вредност пада. Да би га одржали у животу Народна банка је у овој години – продала (а коме то?) више од 11,3 милијарде евра! Ко то има толику потребу за еврима? Ови што штрајкују због неисплаћених зарада – сигурно не! Пензионе ри који посташе главни проблем државе – такође не! Јер они одмах своју цркавицу врате држави на име режијских трошкова и пуког преживља вања. Новац за изборну кампању био је предвиђен буџетом – па опет не! Ко је, молићу лепо, купио те силне евре, а динар, ипак, у међувремену калира за око 17 одсто?! Како је то могуће? Чему служе продати еври? Куда то води? С.А.
реГИСТроВАње корИСнИкА ИнТернеТ ПрезенТАЦИје ПД јУГоИСТок oд 28.3.2012 год. активирана НОВА ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПД Југоисток на веб адреси: www.jugoistok.com i www.jugoistok.rs I УСЛОВИ ЗА РЕГИСТРОВАЊЕ КОРИСНИКА 1. ПОДНЕТИ ЗАХТЕВ за регистрацију 2. Подносилац је РЕГИСТРОВАН КАО КУПАЦ ел.енергије, 3. Подносилац је закључио УГОВОР О ПРОДАЈИ ел.енергије. Корисник се не може регистровати за мерна места заједничке потрошње. Обрасци су доступни на шалтеру електродистрибуције и на интернет презентацији ПД Југоисток. Ваша Електродистрибуција
Ф Е Љ Т ОН
Број 155, 22. јун 2012.
19
ФЕЉТОН Академски уметници из Пирота (13)
Александар Алексић Соска Сликар и песник Александар Алек сић Соска, рођен је у Гњилану код Пиро та, умро у Београду, 2009. године. Завр шио је Школу за примењену уметност у Нишу а Академију примењених уметно сти у Београду, 1960. године. Специјали зацију сликарства завршио је у Паризу, на Академији „Andre Lota”, 1964. године. Био је члан УЛУПУДС-а, Удружења књи жевника Србије, Удружења публициста Србије, Савеза новинара. Живео је и ра дио у Београду као сликар, књижевник, публициста и новинар. Колективно је излагао на Мајским изложбама Пиро ћанаца у Пироту, затим у Карловцу, За гребу, Београду, а самостално у Риму, Бечу, Сао Паолу, Паризу, Торонту, Токију, Тераму. У свом сликарском поступку Алек сић је неговао сликање у техникама акварела, темпере, уља, таписерије (та писерија Концерт у пољу, власништво ИО „Први мај” у Пироту), мурала (ком позиција у бившем Хотелу „Национал”
у Пироту, у ОШ „8.септембар”). Илустро вао је збирке својих песама и радио идејна решења за корице књига. По темама и начину како је при лазио сликама Алексић је био близак надреалистима, али више оној лирској страни јер је песник и уметник који је тражио чисту слику у првом реду кроз редукцију света који нас окружује, да би временом она постала основа за траже ње композиционих односа. На сликама Алексића све је симболично, сажето са мирним и ненаметљивим колоритом. Из те некад надреалне, некад симбо личне или реалне основе, искре, устала сани трагови, пресеци и спојеви његове имагинације. Коришћењем минимал них средстава рачуна на ефекат асоци јације. Појава женске фигуре, пре свега у графици али и на сликама у техници уља, је стилизација чија је пластичност остварена фином игром валера (Бели актови, Плави акт, Купачица у врту, Ме даљон младости, Сећање на Париз, Две
Завичајна зрнца (137)
Чужда команда и ратно стање Трудоваци Терали су Бугари у ратат народ на принудни рад, звали су и трудоваци. Они су радели на путеви, на мостови и по рудници, све најтешку работу. Би ло окол девет саата ујутро, доручкува ли и на Божидара Стојановића сћунуло да бега. Он каже че да бега, ми га гле дамо, а Бугари мирно седу и ништа не кажу. И он поче да бега, а Бугари мир но седу, гледају га. И када пројде доста место, Бугарин се укачи на коња, сти же га, врза га за коњатога, па се укачи на коња и појури га. И колко је коњат трчал толко је и Бошко морал да трчи. Това ми је казувал Борко Попокача, и он је с њега бил. Маринко Николић радел на пут Бугарску, работа тешка а рана слаба, па реши да си бега дом, у Гостушу. И побегне, не могли да га увате. И када је стигал у село неје сме јал да спи у собу него је спал у плевњу, па ујутро преко Грбавицу и преко Скр чу отиде у партизани. Бугари су одма дошли да га траже, ама га не нашли. А да су га нашли одма би га ????, они те ка кажу кад убијају, или би му кућу за палили. Текви су били наши ???
вертикале...) „Ако пратимо ток стварања Алек сандра Алексића, он се креће од асо цијативног пејзажа до чисто геоме тријских форми, надреалистичких композиција, симболичних асоцијација. Уочићемо немирни дух и мисао аутора у тражењу чисте слике. Да би се са та квим сликарством комуницирало, тре ба ући у његов знак и уочити разлику између сна и јаве, слике и речи” (Огњен Лакичевић). За Алексића је сликање било залог опстанка, метафора за преживљава ње оне виталне енергије, која потпуно сажима човека са животом и ослобађа његове стваралачке снаге. Његове сли ке нису само песничке реминисценци је и визије прошлости, већ драматично подсећање на стварност. Рашчлањива њем елемената ликовним средствима он је креирао свет какав би требало да буде, исто онако сензибилан и рафини ран каква је и његова природа била.
Припремила: Радмила Влатковић, историчар уметности
Шта је, дакле, свет слике Алексан дра Алексића Соске? Свет чисто ликов них чињеница. Свет који из себе собом говори. Свет који проистиче из уметни ковог напора да постави своје оквире будућег света. Увек у слутњи. Стрепња у слутњи. И како год прилазили његовим сликама, или како год нам се наметале, као светлост, боја, простор, или тачкалинија-простор или фигура у простору... треба их примити као духовни простор као уметников пут ка бесмртности. За Алексића је уметност била мери ло вредности хуманизма и сазнање да је субјект могућ тек као презентативна свест. Свет му је могућа слика, неизме рива слика а његово сликарство опушта и враћа у лепшу стварност, у апотеозу живота.
У наредном броју: Академски сликар Зоран Алексић Коки
У ОКУ СВЕТА
Мераклије на бијење Кој неје имал легитимацију или му је нешта друго фалило, или је не што скривал, одма су га водили при бијачи. Два бугарска бијача, једьн од једну страну, друђи од друг у, а тија мора да стури панталонете да га бију по голу гузицу. Они му ударе девет најес и шес, оче да каж у двајес и пет тојађе, све док не пропљусне крв. Па се понекад направе да су погреши ли, па пак бију од једьн до двајесе и пет. Писак и јаук, народ гледа. И по сле га одма његови обложе у сирову овчу кож у да га оставе живога. Тека су прошли Петар Стојановић, Вука шин Николић, Славко Петровић и млого њи. На жену му башта свле кал панталонете и прошьл између бијачити, ама га не били, мора да су се били уморили од бијење па се тьг одмарали. (Испричао: Слободан Стојановић, 1939, Гостуша)
Записао и приредио Драгољуб Златковић
Савет Воду и савете дај само оном ко од тебе тражи (порту галска) Саветуј као старац, одлучуј као зрео човек, ради као младић (латинска) Лако је саветовати када је кобасица довољно дуга (данска) Савети надређених су за подређене заповести (фран суска) Ко не жели јефтино да купи савет, мора скупо плаћати кајање (данска) Запиши савет оног ко те воли, па макар ти се чинио лош (шпанска) Нужда тражи кратак савет (немачка) Ако добро познајеш траву, стави је прво на своју рану (српска) У шездесетој години и савет се тражи од онога ко има седамдесет (вијетнамска) Садена памет длго не траји (пиротска) Припремио: Д. Златковић
РАДОСНИЦА
Велики караван „Блиц жене” у Пироту Велики летњи караван „Блиц жене” у среду, 20. јуна, боравио је у Пироту. Стручни сарадници овог листа на тргу испред Дома културе, у времену од 12 до 19 часова, пружали су свима који су заинтересовани савете из области здра вља, астрологије, козметике и уметности. Организовано је предузетничко саве товалиште као и саветовалиште из области осигурања. Јелена Исаковић, заме ница главног и одговорног уредника „Блиц жене”, казала нам је да је ово четврти летњи Караван по реду, а да су први пут на југу Србије. – Ово је први пут да смо у оквиру ове акције на југу Србије, јако смо срећни што су Пироћанци и поред овако високе температуре расположени за дружење са нама. Ову акцију само замислили тако да све оне савете које иначе, дајемо у ча сопису сада пренесемо на улицу. Наши читаоци, али и они који то нису, могу да измере притисак, ниво шећера у крви, да се посаветују у вези са исхраном, има мо козметичко саветовалиште, саветовалиште за езотерију. У Пироту смо наишли
Бројне акције у оквиру каравана
ПИРОЋАНКА
Маја Ристић
Цветни кутак
на одличан одзив и на леп начин нас је прихватила компанија „Тигар” а.д. са ко јом смо осмислили јако лепе акције. Организујемо лепу велику трку у „Манијера” чизмама, а за све учеснике је предвиђена пригодна награда – објаснила нам је Исаковићева и изразила наду да ће, уколико акција Караван постане традицио нална, и следећи пут посетити наш град. Овој акцији придружило се и пиротско Графичко-издавачко друштво „Пи прес” које је обезбедило награде у виду књига за победнике квиза знања. Иначе, већ две године уназад, „Пи прес” сарађује са „Блиц женом” у којој су представља на „Пи пресова” издања, почев од белетистрике, преко дечјих издања до енци клопедија. Рецепти и фотографије јела из „Великог савременог кувара” нашли су се у серији текстова о кулинарству прошле године у „Блиц жени”. У оквиру акције Караван у Пироту изведен је забавни програм уз учешће Пле сног клуба „Баиламос” и бенда Светлане Бранковић, а организовано је и караока такмичење. Акција Караван траје десет недеља, редакција „Блиц жене” ће обићи десет градова, а завршава се 1. августа у Крушевцу. С. Манић мејл за питања и сугестије: cvetnikutak010@gmail.com
Фикус Бенџамин Још код старих Римљана реч фикус је значи ла смоква (код смокве када се откине лист долази до појаве беле млечне течности, а исто се дешава и код фикуса). Растом подсећа на дрвце и има овал не зелене или прошаране листове, расте до висине од 5 метара. То је тропска биљка пореклом из Ма лезије, осетљива је на промају и хладноћу, а јако јој прија орошавање листова, поготово у току топлих летњих дана и у току грејне сезоне (орошавањем се спира прашина са листова и биљ ка боље расте). Захтева доста све тлости (прошарани листови много више од зелених), али од директ ног сунца је треба склањати. Ако је на тамном месту, биљка ће се вре меном прилагодити, али ће много спорије да расте. Идеална позиција је јужна страна и без честог поме рања (тада листови опадају ), али се повремено саксија окреће ка светлу. Зими обезбедити 14-18, а лети 25 степени. Од грејног тела одмакнути саксију 1-2 метра, јер услед преве лике топлоте и сувог ваздуха поја чано отпадају листови. У пролеће се може изнети напоље у хладовину, али када се у јесен врати уну тра, тада добар део листова опадне. Што је земља растреситија, корен се брже и лакше развија и бен џамин брже расте. Не воли мале саксије, тада од
бацује лишће. Пресађива ње младих биљака у већу саксију је на пролеће, док се код старих и великих мења Припремила: само горњи слој земље. Лети Ивана Костић се залива водом 2-3 пута не дељно, а зими на 10 дана. Прихрањује се раство ром за зелене биљке на 2 недеље од марта до но вембра. Може да се повремено дода вода у којој је кувана коприва, блитва или спанаћ, то је одлично природно ђубриво које садржи доста гвожђа и листови до бијају сјајну зелену боју. Орезују се на пролеће када се формира жеље ни облик, а те резнице се користе за размножавање (боље је ужилити их у води у било које доба године, него директно засадити у земљу). Када се засади пар резница, оне се могу док су млада стабла међусобно ис преплетати и то је јако декоративно. Животни век је од 2-15 година. Када их нападне црвени паук, треба кори стити инсектицид, а за штитасте ва ши-влажном крпом се пребрише лист. Проблеми: опадају листови-нема довољно светлости, прома ја; жути листови-превише воде, лепљив лист-ва ши, прскати конфидором. У следећем броју: Патуљаста ружа