Pirotske novine 155

Page 1

ПИРОТСКЕ ИНФОРМАТИВНЕ НОВИНЕ / БРОЈ 155/ ИЗЛАЗE ЈЕДНОМ НЕДЕЉНО

ГОДИНА V / ПЕТАК 22. ЈУН 2012. / ЦЕНА: 40 ДИНАРА

Страна 3

Све мање предузећа у Пироту

Страна 5

Страна 5

Инфраструктура кочи развој туризма Страна 7 Гимназија и Средња стручна школа

ВАСИЋ КРШИ ЗАКОН Печурка од 6,8 килограма

Страна 12

Стране 10,11 и 14

ПИроТСкИ мАТУрАнТИ

Фото: Андреј Јовановић

комарци запрашени


С ТАВ

2 Горе...

ОТВОРЕНО

„Читалачка значка“

Политичка репресија У пе­так, 22. ју­на, у чи­та­о­ни­ци На­род­не би­бли­о­те­ке би­ће одр­жа­на три­би­на на ко­јој ће би­ти про­мо­ви­са­на књи­га „Из­ме­ђу ср­па и че­ки­ћа”, ауто­ра др Ср­ђа­на Цвет­ ко­ви­ћа, исто­ри­ча­ра и се­кре­та­ра Др­жав­не ко­ми­си­је за тај­не гроб­ни­це уби­је­них по­сле 12. сеп­тем­бра 1944. го­ ди­не. Ово де­ло го­во­ри о по­ли­тич­кој ре­пре­си­ји од 1944. до 1985. го­ди­не, а по­ред оста­лих те­ма об­ра­ђу­ју се и по­ ли­тич­ка су­ђе­ња, ди­си­ден­ство у ко­му­ни­стич­кој Ср­би­ји, про­го­ни уну­тра­шњих не­при­ја­те­ља и уло­га тај­них слу­ жби, про­це­си сту­дент­ској ле­ви­ци, су­ђе­ње ше­сто­ри­ци, Во­ји­сла­ву Ше­ше­љу и др. Том при­ли­ком, би­ће пред­ста­ вљен и до­са­да­шњи рад Ко­ми­си­је. На про­мо­ци­ји ће, по­ред ауто­ра, го­во­ри­ти и Зо­ри­ца Ма­рин­ко­вић, ко­ор­ ди­на­тор Ко­ми­си­је за тај­не гроб­ни­це, и пу­бли­ци­ста То­ ми­слав Г. Па­на­јо­то­вић. Ка­ко смо ра­ни­је пи­са­ли, во­ди­тељ по­ме­ну­те три­би­ не тре­ба­ло је да бу­де исто­ри­чар Ми­љан Ма­нић, члан ло­кал­не Ко­ми­си­је за тај­не гроб­ни­це уби­је­них по­сле 12. сеп­тем­бра 1944. го­ди­не. Ме­ђу­тим, ка­ко ПН не­зва­нич­ но са­зна­ју, до­шло је до „ди­рек­ти­ве” из вр­ха ло­кал­не вла­сти да Ма­нић, ко­ји је ина­че члан опо­зи­ци­о­не, Пи­ рот­ске но­ве сна­ге, не мо­же да бу­де во­ди­тељ три­би­не, већ ће то уме­сто ње­га ра­ди­ти не­ко дру­ги. Ди­рек­тор­ка На­род­не би­бли­о­те­ке, На­ди­ца Ко­ стић, не же­ли да ко­мен­та­ри­ше ове на­во­де и ка­же за ПН да ова кул­тур­на уста­но­ва ни­је има­ла ути­цај на из­ бор во­ди­те­ља. – Би­бли­о­те­ка ни­је ор­га­ни­за­тор три­би­не. Ми се ни­ смо ме­ша­ли у из­бор во­ди­те­ља, већ смо са­мо усту­пи­ли про­стор – ка­же Ко­сти­ће­ва. Иако исто­ри­чар Ма­нић ни­је же­лео да го­во­ри за Пи­ рот­ске но­ви­не, очи­глед­но је да по­ли­тич­ка ре­пре­си­ја, о че­ му ће би­ти го­во­ра на три­би­ни, по­сто­ји и да­нас у Пи­ро­ту.

Б.Н.

Пи­ше: Снежана Манић Свр­ше­ни основ­ци ових да­ на по­ла­га­ли су ма­лу ма­ту­ру и то би тре­ба­ло да за њих бу­де пр­ви озбиљ­ни­ји ис­пит зна­ња сте­че­ног то­ком осмо­го­ди­шњег шко­ло­ва­ња. Ми­ни­стар про­све­те у од­ла­зе­ћој, а ка­ко ства­ри сто­је, мо­гу­ће и у бу­ду­ ћој Вла­ди, ка­же да се на овом те­ сту оце­њу­је ис­кљу­чи­во зна­ње (та­ чан од­го­вор) а да ли ће ус­пут би­ти на­чи­ње­не пра­во­пи­сне гре­шке то, по ње­говом мишљењу, ни­је бит­но, од­но­сно пре­по­ру­ка је кон­тро­ло­ри­ ма да та­кве гре­шке то­ле­ри­шу. Сва­ ко ко иоле др­жи до срп­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти зна да је пра­во­пис, та­ко­ђе, зна­ње сти­ца­но још са ис­пи­ си­ва­њем пр­вих ре­чи и ре­че­ни­ца и да је од­раз пи­сме­но­сти. Свих ових да­на ослу­шку­јем ко­мен­та­ре на ова­кву пре­по­ру­ку го­спо­ди­на ми­ ни­стра и ко­ли­ко год да сам из­не­ на­ђе­на још јед­ним у ни­зу ње­го­вих „би­се­ра” још ви­ше ме из­не­на­ђу­је

пис а све уз обра­зло­же­ње, ва­жно је оно што је на­пи­са­но а не ка­ко је на­пи­са­но. Но­ви­је ге­не­ра­ци­је се, углав­ном, уме­сто чи­та­ња оба­ве­ зне лек­ти­ре што би им обо­га­ти­ ло оп­шту кул­ту­ру и из­ра­жа­ва­ње, опре­де­љу­ју за не­ку ви­део вер­зи­ју ро­ма­на или на ин­тер­не­ту по­тра­же не­ко скра­ће­но из­да­ње. Не­ма на­ став­ни­ка ма­тер­њег је­зи­ка ко­ји не би пре­по­знао ка­да је уче­ник про­ чи­тао лек­ти­ру или не, али се и то то­ле­ри­ше под из­го­во­ром „бо­ље ика­ко не­го ни­ка­ко”. Ко­нач­но, са­да им се то­ле­ри­шу пра­во­пи­сне гре­ шке и ме­ша­ње азбу­ке и абе­це­де. Опет, због то­га што је ва­жно зна­ ње. Он­да до­ђе­мо до то­га да број­на ис­тра­жи­ва­ња по­ка­зу­ју да је праг зна­ња на­ше де­це у од­но­су на де­ цу из раз­ви­је­них европ­ских зе­ма­ ља мно­го ни­жи а ми хо­ће­мо у ту Евро­пу. До­ду­ше, ак­ту­ел­ни ми­ни­ стар про­све­те се још ко­ли­ко про­ шле го­ди­не упи­њао свим си­ла­ма да оправ­да по­ру­ку са бил­бор­да „За­вр­ши Ме­га­тренд и па­ли”. Та­да смо то ко­мен­та­ри­са­ли ти­ме што је чо­век на том при­ват­ном уни­ вер­зи­те­ту про­фе­сор и да ни­је до­ бро да ка­ља углед ку­ће у ко­јој за­ ра­ђу­је за хлеб. Да­нас мо­же­мо да по­ве­же­мо ње­гов та­да­шњи став са са­да­шњом пре­по­ру­ком да се на при­јем­ном ис­пи­ту свр­ше­ним основ­ци­ма то­ле­ри­шу пра­во­пи­сне гре­шке и из­ву­че­мо јед­но­ста­ван за­кљу­чак, ако већ „па­ли­мо” из зе­мље ни­је нам ни нео­п­ход­но да зна­мо ма­тер­њи је­зик.

м бе ен з та ра

...До­ле

Ма каКаv бRe Pравопиs

то што не­ма ре­а­го­ва­ња на­став­ни­ка срп­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти. Да ли то зна­чи да се ола­ко од­ри­чу тру­ да ко­ји су уло­жи­ли да опи­сме­не на­ шу де­цу или им је ова­ква пре­по­ру­ ка до­бро­до­шла да при­кри­ју ко­ли­ко ло­ше су ра­ди­ли свој по­сао. Го­ди­на­ ма уна­зад су се то­бо­же чу­ди­ли ка­ко је мо­гу­ће да свр­ше­ни основ­ци и ка­ сни­је сред­њо­школ­ци на те­сто­ви­ма из срп­ског је­зи­ка и оп­ште кул­ту­ре по­ка­зу­ју то­тал­ну не­пи­сме­ност као да они у то­ме ни­су уче­ство­ва­ли. Са­да им је до­бро­до­шао ова­кав ми­ ни­стров „бла­го­слов” та­ко да ће њи­ хо­ви ђа­ци на при­јем­ном на­па­бир­ чи­ти по­тре­бан број по­е­на а да ли ће при том име­на др­жа­ва и др­жав­ни­ ка, пи­са­ца или че­га већ што ће се од њих тр­жа­ти, на­пи­са­ти ма­лим или ве­ли­ким сло­вом, ме­ша­но ћи­ ри­ли­цом и ла­ти­ни­цом, то ни­ко­ме не­ће би­ти бит­но. Из­не­на­ђу­је ме та­ ко­ђе што не­ма ни ре­ак­ци­је уче­ни­ ка, оних до­брих, јер ће на кра­ју њи­ хов тач­но ис­пи­сан од­го­вор вре­де­ти исто као онај ко­ји је пра­во­пи­сно не­ ис­пра­ван. Ро­ди­те­љи та­ко­ђе ћу­те. У овом тре­нут­ку је за њих нај­бит­ни­ је да крај­њи ре­зул­тат бу­де до­во­ љан да њи­хо­во де­те упи­ше сред­ њу, шко­лу а то што је и по­сле осам го­ди­на шко­ло­ва­ња не­пи­сме­но – о то­ме ни­ко и не раз­ми­шља. Кад ма­ло бо­ље раз­ми­слим, са уру­ша­ва­њем ма­тер­њег је­зи­ ка кре­ну­ло се дав­но. Ма­ло је оних ко­ји пам­те вре­ме ка­да се у шко­ ли учи­ло и не­го­ва­ло ле­по пи­са­ње. По­о­дав­но се то­ле­ри­ше шкра­бо­

ко

На так­ми­че­њу На­род­не би­бли­о­те­ке Пи­рот, под на­зи­ вом „Чи­та­лач­ка знач­ка”, ко­је је одр­жа­но од 29. ма­ја до 8. ју­на, уче­ство­ва­ло је чак 472 де­те­та из пи­рот­ских основ­них шко­ла. Сви уче­сни­ци до­би­ли су пла­ке­те и бук­мар­ке­ре, док су нај­бо­љи ме­ђу њи­ма, њих 181, осво­ји­ли и књи­гу. Так­ми­ че­ње „Чи­та­лач­ка знач­ка” про­је­кат је На­род­не би­бли­о­те­ке Пи­рот, ко­ји се ре­а­ли­зу­је уз по­др­шку Ло­кал­ног пла­на ак­ци­ је за де­цу, а за чи­ју је ор­га­ни­за­ци­ју­је ове го­ди­не из ЛПА из­ дво­је­но 95.000 ди­на­ра. Све­ча­ност по­во­дом успе­шног окон­ ча­ња ове ма­ни­фе­ста­ци­је за уче­ни­ке III, IV и ви­ших раз­ре­да, одр­жа­на је у че­твр­так, 14. ју­на, у На­род­ној би­бли­о­те­ци Пи­ рот, а на­гра­де нај­у­спе­шни­јим так­ми­ча­ри­ма до­де­ли­ла је Ја­ смин­ка Пе­тро­вић. Та­ко­ђе, у пе­так, 15. ју­на, гост Би­бли­о­те­ке био је и деч­ји пи­сац Ми­ло­је Ра­до­вић, ко­ји је на­гра­де уру­чио нај­у­спе­шни­јим уче­ни­ци­ма пр­вог и дру­гог раз­ре­да. М.В.

Број 155, 22. јун 2012.

Фото: Б. Најдановић

Пиротске новине ТЦ „Гушевица” II спрат, локал бр. 8 Пирот • Оснивач и издавач: ИД „Кућа књиге” д.о.о. Ђерам 32 Пирот • Директор: Димитрије Видановић • Главни и одговорни уредник: Богољуб Најдановић • Редакција: Снежана Манић, Милош Видановић, Надежда Стојановић • Секретар редакције: Слађана Толић • Штампа: ГИД „Пи прес” Ђерам 32 Пирот • Рукописи се не враћају • Излази једном недељно • Телефони 010/312-510, 010/ 312-511 • Регистарски број јавног гласила NV 000110 • ISSN 18207499 • COBISS. SR-ID 147284748 www.pirotskenovine.rs • pirotskenovine@gmail.com


Број 155, 22. јун 2012.

У ЖИЖИ

Пред­сед­ник пи­рот­ске оп­шти­не је и на­род­ни по­сла­ник

Ва­сић кр­ши за­кон

Вла­дан Ва­сић није затражио сагла­сност за истовремено обављање две јав­не функ­ци­је од Аген­ци­је за борбу против корупци­је, иако га на то оба­везује закон. Агенција по­кре­ће поступак након при­ја­ве Пирот­ских новина Б.огољуб Нај­да­но­вић

Иако му је 31. ма­ја на кон­сти­ту­тив­ ној сед­ни­ци Скуп­шти­не Ср­би­је по­твр­ђен ман­дат као по­сла­ни­ку са ли­сте Ује­ди­ње­ ни ре­ги­о­ни Ср­би­је (УРС), а дан ка­сни­је, 1. ју­на, иза­бран на ме­сто пред­сед­ни­ка оп­ шти­не Пи­рот, чи­ме се на­шао у по­тен­ци­ јал­ном су­ко­бу ин­те­ре­са, Вла­дан Ва­сић ни­је од Аген­ци­је за бор­бу про­тив ко­руп­ ци­је за­тра­жио са­гла­сност за исто­вре­ме­ но оба­вља­ње две јав­не функ­ци­је, на шта га оба­ве­зу­је За­кон.

3 По­ла­га­ње ма­ле ма­ту­ре Уче­ни­ци осмог раз­ре­да у понедељак су по­ла­га­ли тест из срп­ ског, од­но­сно ма­тер­њег је­зи­ка, а у уторак тест из ма­те­ма­ти­ке, чи­ме је за­вр­шен оба­ве­зни за­вр­шни ис­пит – ма­ла ма­ту­ра, ко­ја се вред­ну­је при­ли­ ком упи­са у сред­њу шко­лу. Пре­ли­ми­ нар­ни ре­зул­та­ти ис­пи­та об­ја­вље­ни су у че­твр­так 21. ју­на. Евен­ту­ал­не жал­ бе уче­ни­ка на ре­зул­та­те под­но­се се 21. ју­на у основ­ним шко­ла­ма, а жал­бе окру­жним упи­сним ко­ми­си­ја­ма дан ка­сни­је, 22. ју­на. Ко­нач­ни ре­зул­та­ти би­ће об­ја­вље­ни у по­не­де­љак 25. ју­на у основ­ним шко­ла­ма и на сај­ту www. upis.mpn.gov.rs. Уче­ни­ци не мо­гу да пад­ну на ма­лој ма­ту­ри. Б.Н.

СО Пи­рот

Аген­ци­ја по­кре­ће по­сту­пак В. Васић: Ко мари за закон?!

На­и­ме, у скла­ду са За­ко­ном о Аген­ ци­ји за бор­бу про­тив ко­руп­ци­је, „функ­ ци­о­нер ко­ји је иза­бран, по­ста­вљен или име­но­ван на дру­гу јав­ну функ­ци­ју и ко­ји на­ме­ра­ва да ви­ше функ­ци­ја вр­ши исто­ вре­ме­но, ду­жан је да у ро­ку од три да­на од да­на из­бо­ра, по­ста­вље­ња или име­ но­ва­ња за­тра­жи са­гла­сност Аген­ци­је”. Бу­ду­ћи да је Ва­сић био у оба­ве­зи да до 4. ју­на по­ша­ље зах­тев и за­тра­жи са­гла­ сност Аген­ци­је за оба­вља­ње две јав­не функ­ци­је, што он ни­је учи­нио, про­тив ње­га ће би­ти по­кре­нут по­сту­пак ра­ди утвр­ђи­ва­ња по­вре­де за­ко­на, по­твр­ђе­ но је Пи­рот­ским но­ви­на­ма у Аген­ци­ји. – У по­гле­ду оба­ве­зе функ­ци­о­не­ра да тра­жи са­гла­сност за оба­вља­ње дру­ ге јав­не функ­ци­је, Аген­ци­ја ће зах­тев за до­ста­ву ин­фор­ма­ци­ја од јав­ног зна­ча­ја (ко­ји је упу­ти­ла ре­дак­ци­ја ПН) сма­тра­ ти пред­став­ком, по­во­дом ко­је ће пред­ у­зе­ти ме­ре ра­ди утвр­ђи­ва­ња по­вре­де За­ко­на – на­во­ди се у пи­са­ном од­го­во­ру Аген­ци­је ре­дак­ци­ји ПН.

зан да оба­вља ви­ше јав­них функ­ци­ја, што са Ва­си­ћем ни­је слу­чај. Из­у­зет­но, функ­ци­ о­нер мо­же да вр­ши дру­гу јав­ну функ­ци­ју, али на осно­ву са­гла­сно­сти Аген­ци­је. Бу­ду­ ћи да Вла­дан Ва­сић Аген­ци­ји ни­је под­нео зах­тев за да­ва­ње са­гла­сно­сти, Аген­ци­ја до са­да и ни­је спро­во­ди­ла по­сту­пак ко­јим би утвр­ди­ла да ли је Ва­сић у су­ко­бу ин­те­ре­ са, већ ће то учи­ни­ти на­кнад­но. По­себ­но је за­ни­мљи­ва чи­ње­ни­ца да је, иако нам је из Аген­ци­је по­твр­ђе­но да је „про­ве­ром у слу­жбе­ној еви­ден­ци­ји утвр­ђе­но да ни­је за­ве­ден зах­тев Вла­да­на Ва­си­ћа за да­ва­ ње са­гла­сно­сти за исто­вре­ме­но оба­вља­ ње јав­не функ­ци­је на­род­ног по­сла­ни­ка и пред­сед­ни­ка оп­шти­не Пи­рот”, сам Ва­ сић у из­ја­ви за ме­ди­је 7. ју­на, да­кле, на­кон што је иза­бран и на дру­гу јав­ну функ­ци­ју – пред­сед­ни­ка оп­шти­не, твр­дио са­свим су­прот­но. – Са­че­ка­ћу од­лу­ку над­ле­жних слу­ жби да ви­дим да ли се ра­ди о су­ко­бу ин­ те­ре­са – ка­зао је Ва­сић за Ју­жне ве­сти.

Об­ма­њи­ва­ње јав­но­сти

Чак и Пал­ма по­шту­је За­кон

Пре­ма За­ко­ну, функ­ци­о­нер мо­же да оба­вља са­мо јед­ну јав­ну функ­ци­ју, осим ако је за­ко­ном и дру­гим про­пи­сом оба­ве­

На­че­лан став Аген­ци­је је да је исто­ вре­ме­но оба­вља­ње јав­них функ­ци­ја на­ род­ног по­сла­ни­ка и гра­до­на­чел­ни­ка,

од­но­сно пред­сед­ни­ка оп­шти­не не­спо­ ји­во, због че­га су у прет­ход­ном пе­ри­о­ду во­ђе­ни по­ступ­ци про­тив јав­них функ­ ци­о­не­ра ко­ји су исто­вре­ме­но оба­вља­ ли две јав­не функ­ци­је о че­му је јав­ност би­ла оба­ве­шта­ва­на. Је­дан од нај­по­зна­ ти­јих по­сту­па­ка је слу­чај, са­да већ бив­ шег гра­до­на­чел­ни­ка Ја­го­ди­не, Дра­га­на Мар­ко­ви­ћа Пал­ме. Мар­ко­вић је у два ман­да­та био гра­до­на­чел­ник, од 2004. го­ди­не ка­да је ње­го­ва пар­ти­ја пре­у­зе­ла власт у Ја­го­ди­ни. У про­шлом са­зи­ву Скуп­шти­не Ср­би­ је, на­кон пар­ла­мен­тар­них из­бо­ра 2008. го­ди­не, био је и по­сла­ник, али је сеп­ тем­бра про­шле го­ди­не под­нео остав­ ку због су­ко­ба ин­те­ре­са и ду­пли­ра­ња функ­ци­ја. Мар­ко­вић се не­дав­но, на­кон што је ње­го­ва ли­ста осво­ји­ла убе­дљи­ ву ве­ћи­ну у ја­го­дин­ском пар­ла­мен­ту, и на­кон што му је ве­ри­фи­ко­ван ман­дат по­сла­ни­ка, по­ву­као са ме­ста гра­до­на­ чел­ни­ка, те је на кон­сти­ту­тив­ној сед­ни­ ци иза­бран за пред­сед­ни­ка Скуп­шти­не гра­да Ја­го­ди­не. Иако смо у вези са овим нашим наводима уредно затражили коментар од Владана Васића преко његовог кабинета, до закључења овог броја, у среду 20. јуна у 12 сати, нисмо добили одговор.

Пр­ва сед­ни­ца Скуп­шти­не оп­шти­ не Пи­рот у но­вом са­зи­ву би­ће одр­ жа­на да­нас са по­чет­ком у 9 ча­со­ва. Пред од­бор­ни­ци­ма ће се нај­пре на­ћи усва­ја­ње За­пи­сни­ка са кон­сти­ту­тив­ не сед­ни­це, ко­ју је опо­зи­ци­ја оце­ни­ ла као про­тив­у­став­ну и не­за­ко­ни­ту, а у окви­ру днев­ног ре­да од­лу­чи­ва­ ће се о по­твр­ђи­ва­њу ман­да­та но­вих од­бор­ни­ка, као и о из­бо­ру два чла­ на Оп­штин­ског ве­ћа. На днев­ном ре­ ду сед­ни­це је и до­но­ше­ње Од­лу­ке о за­вр­шном ра­чу­ну бу­џе­та оп­шти­не за 2011, као и Од­лу­ке о из­ме­на­ма и до­пу­на­ма Од­лу­ке о бу­џе­ту оп­шти­не Пи­рот за 2012. го­ди­ну. Пред од­бор­ ни­ци­ма ће се на­ћи и Од­лу­ка о из­ра­ ди Пла­на де­таљ­не ре­гу­ла­ци­је „Ти­гар та­јер­са” и до­но­ше­ње Од­лу­ке о из­ра­ ди Пла­на де­таљ­не ре­гу­ла­ци­је „Ин­ тер­мо­дал­ни тер­ми­нал Пи­рот”, Од­ лу­ке о до­дат­ним пра­ви­ма у обла­сти со­ци­јал­не за­шти­те, као и да­ва­ње са­ гла­сно­сти на Од­лу­ку ЈУП-а о пре­но­ су основ­них сред­ста­ва Ди­рек­ци­ји за из­град­њу оп­шти­не Пи­рот. Сед­ни­ца Оп­штин­ског ве­ћа одр­жа­на је у сре­ду. Б.Н.

На­лич­је Од 13. до 19. јуна на те­ри­то­ри­ји Пи­рот­ ског управ­ног окру­га догодиле су се: –– три саобраћајне незгоде у којима су две особе задобиле лаке, а једна тешке телесне повреде –– једна саобраћајна незгода са материјалном штетом –– шест пожара (По­да­ци По­ли­циј­ске упра­ве Пи­рот)


4

М А РКЕ Т И Н Г

Број 155, 22. јун 2012.

Фото: Владан Ристић


А К Т У ЕЛНО

Број 155, 22. јун 2012.

5

Ка­та­стро­фал­на сли­ка при­вре­де у оп­шти­ни

Све ма­ње пред­у­зе­ћа у Пи­ро­ту

Зва­нич­ни по­да­ци ре­пу­блич­ке Аген­ ци­је за при­вред­не ре­ги­стре (АПР), а ко­ ји су јав­но до­ступ­ни на ин­тер­нет сај­ту ове Аген­ци­је, по­ка­зу­ју да се у оп­шти­ни Пи­рот у по­след­ње че­ти­ри го­ди­не кон­ стант­но сма­њу­је број пред­у­зет­ни­ка и при­вред­них дру­шта­ва. Та­ко је број при­ вред­них дру­шта­ва у Пи­ро­ту 2009. био

498, а у 2012. тај број из­но­си све­га 419. Та­ко­ђе, број пред­у­зет­ни­ка за че­ти­ри про­те­кле го­ди­не сма­њио се за 105 - са 1.313. 2009, на 1.208 ове го­ди­не. Ови по­ да­ци, из­ме­ђу оста­лог, по­ка­зу­ју и да је на те­ри­то­ри­ји пи­рот­ске оп­шти­не са­мо за пр­ва три ме­се­ца ове го­ди­не уга­шен, од­но­сно из еви­ден­ци­је из­бри­сан чак 71

Структура привреде Број привредних друштава 2009.

2010.

2011.

2012.

01. Активних

498

437

418

419

02. Новооснованих

25

24

44

12

03. Брисаних / Угашених

19

85

66

10

2009.

2010.

2011.

2012.

01. Активних

1313

1270

1244

1208

02. Новооснованих

226

208

195

34

03. Брисаних / Угашених

252

251

221

71

Број предузетника

Извор података: Регистар привредних субјеката *Последње ажурно стање се односи на период 01.01. – 31.03.2012. године

За­пра­шени ко­ма­рци Тех­ни­ча­ри За­во­да за јав­но здра­ вље (ЗЗЈЗ) Пи­рот оба­ви­ли су за­пра­ ши­ва­ње про­тив ко­ма­ра­ца у уто­рак, 19. ју­на, у ве­чер­њим са­ти­ма. Тог да­на на ше­та­ли­шту Кеј по­с та­вље­на је и та­бла

са упо­зо­ре­њем гра­ђа­ни­ма да се та­ да не ше­та­ју, а за­пра­ши­ва­ње је на­с та­ вље­но и на другим местима у граду. Да под­се­ти­мо, ова здрав­с тве­на уста­ но­ва пре око ме­сец да­на скло­пи­ла је

пред­у­зет­ник, што је у од­но­су на прет­ ход­не го­ди­не знат­но по­ве­ћа­ње. С об­зи­ром на то да при­ка­за­не број­ ке по­ка­зу­ју кон­с тан­тан тренд опа­да­ња бро­ја ак­тив­них при­вред­них дру­шта­ва и пред­у­зет­ни­ка, за­тра­жи­ли смо и ко­ мен­тар пи­рот­ске Кан­це­ла­ри­је за ло­ кал­ни еко­ном­ски раз­вој (ЛЕД). Ди­рек­ тор­ка ове Кан­це­ла­ри­је, Ма­ри­ја Ђо­шев, ни­је мо­гла да нам да зва­нич­ни ко­ мен­тар већ нас је упу­ти­ла на на­чел­ни­ цу Оде­ље­ња за при­вре­ду и фи­нан­си­је Оп­штин­ске упра­ве Пи­рот, Ја­го­ду Шне­ ле. Ме­ђу­тим, иако смо у уто­рак 12. ју­на до­шли у за­ка­за­но вре­ме на раз­го­вор са на­чел­ни­цом, са ко­јом смо се дан ра­ ни­је до­го­во­ри­ли да по­раз­го­ва­ра­мо на ову те­му, на вра­ти­ма згра­де Оп­шти­не са­че­као нас је пор­тир ко­ји нам је љу­ ба­зно са­оп­штио да је на­чел­ни­ца на од­ мо­ру (?) па нам је пре­дао ње­ну из­ја­ву у пи­са­ној фор­ми. Да ства­ри бу­ду го­ре, иако од ње ни­смо тра­жи­ли зва­нич­не по­дат­ке, јер су до­с туп­ни на сај­т у Аген­ ци­је за при­вред­не ре­ги­с тре (АПР), на­ чел­ни­ца за фи­нан­си­је, са­да на од­мо­ру, и то пред сед­ни­цу СО на ко­јој ће јед­на од та­ча­ка би­ти и ре­ба­ланс бу­џе­та, да­ ла нам је шту­ре и не­пре­ци­зне, од­но­ сно не­тач­не по­дат­ке, јер се по­да­ци АПР ко­ја нам је она до­с та­ви­ла не по­к ла­па­ју са зва­нич­ним по­да­ци­ма ко­ји се на­ла­ зе на сај­т у ове Аген­ци­је. Та­ко­ђе, ни­смо до­би­ли ни при­ли­к у да јој по­с та­ви­мо сле­де­ћа пи­та­ња: због че­га се, пре­ма

ње­ном ми­шље­њу, из го­ди­не у го­ди­ ну кон­с тант­но сма­њу­је број пред­у­зет­ ни­ка и при­вред­них дру­шта­ва у Пи­ро­ ту, и ко­је ме­ре упра­ва Оп­шти­не Пи­рот пред­у­зи­ма да та­кав тренд спре­чи. Из про­фе­си­о­нал­них раз­ло­га, њен пи­са­ни од­го­вор об­ја­вљу­је­мо у це­ло­с ти, уз из­ ве­сне гра­ма­тич­ке ис­прав­ке. „У ба­зи по­да­та­ка ло­кал­не по­ре­ске ад­ми­ни­стра­ци­је, као об­ве­зни­ке ло­кал­ не ко­му­нал­не так­се Оп­шти­на Пи­рот има 1.410 ак­тив­них пред­у­зет­ни­ка. Зва­нич­ни по­да­ци Аген­ци­је за при­вред­не ре­ги­стре за 2009. го­ди­ну су 1.341 пред­у­зет­ник, за 2010. го­ди­ну 1.371. На ба­зи ових по­да­та­ка мо­же се из­ ве­сти за­кљу­чак да па­да бро­ја ре­ги­стро­ ва­них пред­у­зет­нич­ких рад­њи у Пи­ро­ту не­ма и зад­њих пар го­ди­на се број­ча­но ни­во за­др­жа­ва. Про­ме­на има у струк­ту­ри по де­лат­ но­сти­ма, јер јед­не рад­ње се за­тва­ра­ ју, дру­ге - но­ве, отва­ра­ју, има при­вре­ ме­них од­ја­ва, за­тва­ра­ња због од­ла­ска вла­сни­ка у пен­зи­ју и ре­ги­стро­ва­них но­ вих, при че­му Оп­шти­на Пи­рот, пре­ко про­гра­ма ХЕЛП, а из­два­ја­њем сред­ста­ ва из бу­џе­та ути­че на одр­жи­вост истих и из­два­ја­њем сред­ста­ва за удру­жи­ва­ ње са На­ци­о­нал­ном слу­жбом за за­по­ шља­ва­ње где је ре­ба­лан­сом за ову го­ ди­ну из­дво­је­но 1.500.000 ди­на­ра (?), по­ма­же отва­ра­ње но­вих.”, на­во­ди се у пи­са­ној из­ја­ви Ја­го­де Шне­ле. М. Ви­да­но­вић

уго­вор о оба­вља­њу по­с ло­ва де­ра­ти­за­ ци­је и дез­ин­сек­ци­је са ло­кал­ном са­мо­ у­пра­вом. За Пи­рот­ске но­ви­не, на­чел­ ник Цен­тра за кон­тро­лу и пре­вен­ци­ју бо­ле­с ти у ЗЗЈЗ, др Зла­ти­мир То­до­ро­ вић, ка­же да ће у то­к у ле­та за­пра­ши­ ва­ње ко­ма­ра­ца би­ти ура­ђе­но још не­ ко­ли­ко пу ­та. – Де­ра­ти­за­ци­ја је за­вр­ше­на та­ко да са­да мо­же­мо да поч­не­мо са дез­ин­сек­ци­ јом, од­но­сно са за­пра­ши­ва­њем ко­ма­ра­ ца на под­руч­ју гра­да. По­сле за­пра­ши­ва­ ња ви­де­ће­мо ка­кви су ефек­ти. У сва­ком слу­ча­ју не мо­же­те да оче­ку­је­те чу­до, јер се пар­ци­јал­но тре­ти­ра­ју зе­ле­не по­вр­ши­ не. Си­сте­мат­ско за­пра­ши­ва­ње мо­гу­ће је са­мо из ави­о­на. Где год има во­де, има и ко­ма­ра­ца. Са ло­кал­ном са­мо­у­пра­вом има­мо уго­вор­ну оба­ве­зу да за­пра­ши­ва­ ње по­но­ви­мо у то­ку ле­та ба­рем још два пу­та. Пра­ти­ће­мо си­ту­а­ци­ју на те­ре­ну, па ће­мо на осно­ву то­га да­ље ре­а­го­ва­ти – ка­же То­до­ро­вић. М.В.

Отво­рен град­ски ба­зен У по­не­де­љак је и зва­нич­но отво­ ре­но Град­ско ку­па­ли­ште ко­јим ће као и прет­ход­них го­ди­на упра­вља­ти Спорт­ски цен­тар Пи­рот. За­вод за јав­но здра­вље Пи­рот већ је оба­вио нео­п­ход­ не ана­ли­зе во­де па ку­па­чи мо­гу да се на ми­ру опу­сте и ужи­ва­ју на по­пу­лар­ ном „пи­рот­ском мо­ру”. За оне нај­мла­ ђе, у пли­ћем де­лу ба­зе­на, има игра­ча­ ка и ку­ла за пе­ња­ње, а и ове го­ди­не ра­ди­ће шко­ла пли­ва­ња. За без­бед­ ност по­се­ти­ла­ца за­ду­же­но је 10 спа­си­ ла­ца. Ка­ко смо већ пи­са­ли, це­на ка­ра­ та ни­је се ме­ња­ла у од­но­су на про­шлу го­ди­ну, па та­ко за де­цу из­но­си 30, док од­ра­сли мо­ра­ју да пла­те 60 ди­на­ра. Та­ ко­ђе, у про­да­ји су и се­зон­ске кар­те ко­ је се кре­ћу од 1.000 ди­на­ра за од­ра­сле, до 750 ди­на­ра за де­цу и студенте. Ле­то на ба­зе­ну, пре­ма на­ја­ва­ма над­ле­жних, М.В. тра­ја­ће до кра­ја ав­гу­ста.


А К Т У ЕЛНО

6

Број 155, 22. јун 2012.

За­ви­ри­ва­њем у ту­ђе жи­во­те бе­же од соп­стве­них про­бле­ма

Пи­ро­ћан­ци све ви­ше чи­та­ју „жу­ту штам­пу” По­след­њих го­ди­на нови­не и ча­со­пи­си са сензационалистич­ким вести­ма све про­да­ва­ни­ји на уштрб оста­ле штам­пе Сне­жа­на Ма­нић Са­мо ле­ти­ми­чан по­глед на ра­фо­ве и по­ли­це ис­пред би­ло ког ки­о­ска у Пи­ ро­т у ко­ји про­да­је штам­пу до­во­љ ан је да за­к љу­чи­мо да је из­бор штам­пе ша­ ре­но­лик али да пре­о­в ла­да­ва­ју они ли­ сто­ви за ко­је би смо мо­гли да ка­же­мо да при­па­да­ју „жу­тој штам­пи”. Из­два­ја­ мо за по­че­так не­ко­ли­ко на­с ло­ва: „На­ та­ша и Вла­да ухва­ће­ни на де­лу“, „Шу­ле зи­да ста­но­ве”, „Ка­ћа и Ба­не ла­ж у за ве­ рид­бу”, „Се­ве­ри­на во­ли да ку­ва и слу­ жи Ми­ла­на”, „Ана Ни­ко­лић стал­но уда­

ра ауто”, „Слав­ко Бе­ле­с лин на ко­рак до вен­ча­њ а”....и та­ко ре­дом .

„Ало” нај­про­да­ва­ни­ји То су са­мо не­ки од на­сло­ва ко­ји до­бро про­да­ју но­ви­не, ка­же нам Ве­сна Стан­ ко­вић про­да­ва­чи­ца у ки­о­ску до Го­ле­мог мо­ста. – Мо­је ис­ку­ство је да се у по­след­њих де­се­так го­ди­на нај­ви­ше про­да­ју не­дељ­ ни­ци Скан­дал, Свет, Блиц пулс, Стар, Хе­ лоу, Сто­ри и Гло­ри­ја а што се днев­не но­ ви­не ти­че без прем­ца је „Ало”. Не­де­љом, ка­да овај лист об­ја­вљу­је до­да­так „ТВ но­ ве­ле” ко­ји са­др­жи кра­так при­каз свих тур­ских и ла­ти­но­а­ме­рич­ких и се­ри­ја ко­је има­ју из­у­зет­ну гле­да­ност, но­ви­на се про­ да до де­сет са­ти пре под­не. Ови ли­сто­ви има­ју ни­ску це­ну, при­сту­пач­ну ши­ро­ким на­род­ним ма­са­ма, на­слов­на стра­на им је ис­пу­ње­на сен­за­ци­о­на­ли­стич­ким ве­сти­ма

„За­ви­сна сам од жу­те штам­пе” Ма­ло је оних ко­ји же­ле да го­во­ре о то­ме за­што во­ле чи­та­ју „жу­ту штам­пу”. Мо­ жда је при­ча на­ше три­де­сет­сед­мо­го­ди­шње су­гра­ђан­ке Зо­ра­не Ста­ме­но­вић об­ја­ шње­ње за све оста­ле. – За­вр­ши­ла сам сред­њу шко­лу и кре­ну­ла на фа­кул­тет. Убр­зо сам за­труд­не­ла и уда­ ла се, ро­ди­ла јед­но, па дру­го де­те, и про­сто би­ла при­ну­ђе­на да ве­ћи део да­на про­во­дим са­ма са де­цом у ку­ћи уз ТВ. За не­ке озбиљ­ни­је еми­си­је ни­сам има­ла жив­це, већ сам се че­шће опре­де­љи­ва­ла за се­ри­је или оне за­бав­ног ка­рак­те­ра. Та­ко сам на не­ки на­чин „упо­ зна­ла” ли­ца са естра­де а он­да сам по­че­ла да се ин­те­ре­су­јем за њих, где су и шта ра­де. Јед­но­став­но, они су по­ста­ли део мог жи­во­та. Ни­ка­да ни­сам би­ла за­по­сле­на и са јед­не стра­не сам ку­бу­ри­ла са па­ра­ма, али сам за­то има­ла ви­шак сло­бод­ног вре­ме­на и мо­је не­за­до­вољ­ство због све­га то­га ле­чи­ла сам чи­та­њем ова­квих ла­га­ни­јих ча­со­пи­са и гле­ да­њем се­ри­ја. Знам ја да ту не­мам шта да на­у­чим и да то не­ма ни­ка­кву вред­ност, али то ми је пре­шло у на­ви­ку и чи­ни ми се да сам по­ста­ла за­ви­сна – го­во­ри, по­ма­ло огор­че­ но, Ста­ме­но­ви­ће­ва, али ис­ти­че да се увек тру­ди­ла да ту своју на­ви­ку не пре­не­се на де­цу.

и то при­вла­чи љу­де. Ку­пу­ју их сви, мла­ди и ста­ри, ви­со­кообра­зо­ва­ни и они са ни­ жим сте­пе­ном обра­зо­ва­ња. Ма­да, мо­рам да при­знам да жу­ту штам­пу ви­ше чи­та­ ју же­не. Ове, да ка­жем, ма­ло озбиљ­ни­је но­ви­не, Блиц и Но­во­сти, про­дам по два­ де­се­так при­ме­ра­ка днев­но, а од то­га 10 од­мах дам ка­фи­ћи­ма. По­ли­ти­ку про­дам у је­дан до два при­ме­ра­ка днев­но осим пет­ ком и не­де­љом ка­да об­ја­вљу­ју до­дат­ке. Не­дељ­ни­ци Вре­ме, НИН, Пе­чат, Илу­стро­ ва­на по­ли­ти­ка и, од­не­дав­но, Но­ви ма­га­ зин, го­то­во да ни­ког не ин­те­ре­су­ју. До­би­ јам по два при­мер­ка и то­ли­ко их про­дам, од­но­сно имам стал­не куп­це за ко­је их чу­ вам. По­след­њих го­ди­на „жу­та штам­па” је све чи­та­ни­ја на уштрб оста­ле штам­пе – го­во­ри Стан­ко­ви­ће­ва. Пре­ма ре­чи­ма пси­хо­ло­га Та­ма­ре Ку­ тле­шић – Стан­чић бе­жа­ње од ствар­но­ сти је оми­ље­ни спорт не­срећ­них. – То мо­же­мо чи­ни­ти на раз­ли­чи­те на­чи­не: бек­ством у сан или кроз са­те про­ ве­де­не уз оми­ље­ног, нај­бо­љег и је­ди­ног при­ја­те­ља зва­ног ком­пју­тер или мо­ж да ра­до­зна­лих по­гле­да упе­ре­них у ту­ђе, ве­ се­ли­је, за­ни­мљи­ви­је жи­во­те. Жи­ви­мо у вре­ме стре­са, у стал­ном оче­ки­ва­њу пра­вог жи­во­та, не схва­та­ју­ ћи да се жи­вот упра­во де­ша­ва са­да, док га че­ка­мо. Да се не ла­же­мо - за­ни­ма­ње за ту­ђе жи­во­те ве­ро­ват­но је ста­ро ко­ли­ко и чо­ве­чан­ство. Сви се ми, ста­ри­ји, се­ћа­мо по­не­ке уса­мље­не ба­ке на про­зо­ру, ко­ја је, услед не­до­стат­ка ди­на­ми­ке у свом, тра­

жи­ла исту у ту­ђим жи­во­ти­ма. Мо­жда смо ми да­нас по­ста­ли суп­тил­ни­је вер­зи­је тих ста­рих го­спо­ђа, та­ко што смо по­глед усред­ сре­ди­ли у кван­ти­та­тив­но бо­гат­ство ли­ше­ но ква­ли­те­та, у жу­ту штам­пу, ко­ја оби­лу­је гла­му­ром, сла­вом, ро­ман­сом, сви­ме оним што са­ми не­ма­мо. И не за­бо­ра­ви­мо - ма ка­ ко нам се чи­ни­ло да је жу­та штам­па да­нас по­ста­ла ути­цај­на и ва­жна, она ће већ на­ред­ не зи­ме на­ћи сво­ју упо­треб­ну вред­ност као сред­ство за пот­па­лу, а пра­ве и не­про­ла­зне вред­но­сти оста­ће и да­ље на ва­жним и слав­ ним ме­сти­ма по­ли­ца и ре­га­ла днев­них со­ба – ис­ти­че на­ша са­го­вор­ни­ца а на­ма оста­је да ве­ру­је­мо да је ова на­је­зда та­бло­и­да, „ток­ шоу” про­гра­ма и „ри­а­ли­ти” еми­си­ја са­мо про­ла­зна по­ја­ва и да ће­мо са по­бољ­ша­њем еко­ном­ске си­ту­а­ци­је у зе­мљи и бо­љим жи­ вот­ним стан­дар­дом по­че­ти ви­ше да бри­не­ мо о свом не­го о ту­ђем жи­во­ту. Оста­је зеб­ ња да смо због то­га што је Ср­би­ја пре­ду­го у кри­зи ко­јој се не на­зи­ре крај, хро­нич­но обо­ ле­ли од бри­ге шта се то та­мо до­га­ђа пре­ко пло­та и да нам ле­ка не­ма.

оси­гу­ра­ња – ис­ти­че Злат­ко­ви­ће­ва. Пре­ма ње­ним ре­чи­ма нај­кри­тич­ ни­ја је си­ту­а­ци­ја са ле­ком ма­до­пар ко­ји ко­ри­сте па­ци­јен­ти обо­ле­ли од Пар­кин­ со­но­ве бо­ле­сти, ко­ји не­ма па­ра­ле­лу а пре­ма не­ким на­ја­ва­ма оче­ку­је се на тр­ жи­шту тек у сеп­тем­бру. – Због то­га се пре­по­ру­чу­је овим па­ ци­јен­ти­ма да се обра­те свом ле­ка­ру ка­ко би им од­ре­дио дру­гу те­ра­пи­ју док се не ре­ши не­ста­ши­ца овог ле­ка. У ра­фо­ви­ма тре­нут­но не­ма ни ло­ра­зе­па­ма, ле­ка ко­ји

се пи­је за сми­ре­ње, а овај лек би тре­ба­ ло да се нађе у апо­те­ка­ма сле­де­ћег ме­се­ ца. У ме­ђу­вре­ме­ну, па­ци­јен­ти мо­гу ко­ри­ сти­ти лек не­ког дру­гог про­из­во­ђа­ча ко­ји има исто деј­ство као што је ло­пе­ра­мид или не­ки дру­ги пре­па­рат – ис­ти­че ди­ рек­тор­ка Апо­те­кар­ске уста­но­ве. Нај­те­жа је си­ту­а­ци­ја са ле­ко­ви­ма ко­ је су про­из­во­ди­ли „Га­ле­ни­ка” и „Ју­го­ре­ ме­ди­ја”, јер ови пр­ви су пред сте­ча­јем док се „Ју­го­ре­ме­ди­ја” на­ла­зи у сте­чај­ном по­ ступ­ку. Не­ки про­из­во­ђа­чи пра­ве ве­штач­ ку не­ста­ши­цу оче­ку­ју­ћи ко­рек­ци­ју це­на ле­ко­ва, али из Ми­ни­стар­ства здра­вља по­ ру­чу­ју да ће о то­ме од­лу­чи­ва­ти но­ва вла­ да, ка­да бу­де фор­ми­ра­на. Из Ре­пу­блич­ког фон­да здрав­стве­ног оси­гу­ра­ња (РФ­ЗО) та­ ко­ђе по­ру­чу­ју да ће не­ста­ши­цу ма­до­па­ра, ко­ји је та­ко­ђе про­из­во­ди­ла „Га­ле­ни­ка”, ре­ ши­ти ин­тер­вент­ним уво­зом од ком­па­ни­је „Рош” и да би пре је­се­ни овај лек мо­гао да се на­ђе у ра­фо­ви­ма. С. Ма­нић

Бе­жа­ње од ствар­но­сти

Не­ста­ши­ца ле­ко­ва и у Пи­ро­ту

Не­ма бру­фе­на, ло­ра­зе­па­ма, ма­до­па­ра У по­след­њих ме­сец да­на у апо­те­ка­ма у Пи­ро­ту не­ма деч­јег си­ру­па бру­фе­на ко­ ји се ко­ри­сти за сни­жа­ва­ње тем­пе­ра­ту­ре, ле­ка ла­сик­са, ни­тро­гли­це­ри­на, ма­до­па­ра, ло­ра­зе­па­ма. Не­ких ле­ко­ва не­ма ни­ти за њих по­сто­ји лек дру­гог про­из­во­ђа­ча ко­ји је аде­кват­на за­ме­на, дру­гих не­ма па се по­ вре­ме­но по­ја­ве, а за не­ке ле­ко­ве по­сто­ји за­ме­на, об­ја­шња­ва Сла­ђа­на Злат­ко­вић, ди­рек­тор Апо­те­кар­ске уста­но­ве Пи­рот. – Деч­ји си­руп бру­фен је про­из­во­ди­ ла „Га­ле­ни­ка“ и због по­зна­те си­ту­а­ци­је у овој фа­бри­ци но­ви но­си­лац до­зво­ле за про­из­вод­њу је ком­па­ни­ја „Абот”. Че­ка се ре­ги­стра­ци­ја тог ле­ка и фор­ми­ра­ње це­не и он би тре­ба­ло уско­ро да се на­ђе у апо­те­ка­ма. У ме­ђу­вре­ме­ну, ро­ди­те­

љи мо­гу да ко­ри­сте па­ра­це­та­мол или фе­бри­цет. Овог пр­вог ле­ка та­ко­ђе не­ ма у апо­те­ка­ма док фе­бри­це­та има, али је не­во­ља у то­ме што се он ку­пу­је док је бру­фен ишао на ре­цепт. Већ не­ко вре­ме не­ма ни ла­сик­са ко­ ји се ко­ри­сти за из­ ба­ци­ва­ње ви­шка теч­но­сти из ор­га­ни­ зма, али за овај лек по­сто­ји аде­кват­на за­ме­на, фу­ро­се­мид, ко­ји се на­ла­зи на тзв. „Д” ли­сти. Та­ко­ђе, већ ду­же вре­ме­ на не­ма­мо ни­тро­гли­це­рин, али га има­ мо опет са „Д” ли­сте на ко­јој се на­ла­зе не­ре­ги­стро­ва­ни ле­ко­ви ко­ји иду на те­ рет Ре­пу­блич­ког фон­да здрав­стве­ног


Т ЕМ А

Број 155, 22. јун 2012.

7

Како ис­ко­ри­сти­ти по­тен­ци­јал Ста­ре пла­ни­не

Ин­фра­струк­ту­ра ко­чи раз­вој се­о­ског ту­ри­зма Са­др­жа­ја има, мо­же и да се за­ра­ди, а по­ред ло­ших путе­ва нај­ве­ћи про­блем пред­ста­вља слаб мар­ке­тинг, оце­њу­ју вла­сни­ци при­ват­ног сме­шта­ја Ми­лош Ви­да­но­вић У по­след­њих пет го­ди­на у раз­вој се­ о­ског ту­ри­зма у оп­шти­ни Пи­рот, пре­ ко Стар про­јек­та, уло­же­но је пре­ко по­ ла ми­ли­о­на евра. Са­мо у про­шлој, 2011. го­ди­ни, за уна­пре­ђе­ње се­о­ског ту­ри­зма и адап­та­ци­ју сме­шта­ја у се­ли­ма на Ста­ рој пла­ни­ни уло­же­но је пре­ко 150.000 евра и то кроз Стар про­јек­те, сред­стви­ ма Свет­ске бан­ке и Ми­ни­стар­ства по­љо­ при­вре­де и ту­ри­зма. Пре­ма по­да­ци­ма Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Пи­рот (ТОП) го­сти­ма је на рас­по­ла­га­њу чак 150 ка­те­ го­ри­са­них ле­жа­је­ва у че­тр­де­се­так ку­ћа у се­ли­ма на Ста­рој пла­ни­ни. Ка­ко ка­жу до­ма­ћи­ни, по­тра­жње има, а мо­же и да се за­ра­ди. Да би се привукао већи број туриста, најпре је потребно уредити инфраструктуру, а потом и озбиљније се позабавити маркетингом.

Ма­ње го­сти­ју

У се­лу Рсов­ци, на Ста­рој пла­ни­ ни, Та­ња Ста­ме­но­вић је са су­пру­гом адап­ти­ра­ла је по­ро­дич­ну ку­ћу ка­ко би мо­гла да при­ма го­сте. За наш лист ка­ же да се ме­ђу пр­ви­ма при­ја­ви­ла на кон­ курс за по­кре­та­ње се­о­ског ту­ри­зма. – За раз­ли­ку од дру­гих ми ни­смо до­ би­ли сред­ства за уре­ђе­ње сме­шта­ја. Ка­ да је ТОП још пре пет го­ди­на пр­ви пут по­ кре­ну­ла ову иде­ју, ми смо се ме­ђу пр­ви­ма при­ја­ви­ли и по­че­ли да сре­ђу­је­мо ку­ћу. По пра­вил­ни­ку ко­ји по­сто­ји, на­ша ку­ћа, од­но­ сно сме­штај при­па­да дру­гој ка­те­го­ри­ји са три зве­зди­це. По уго­во­ру ко­ји смо скло­пи­ ли са ТОП ми го­сти­ма ну­ди­мо са­мо сме­ штај. Има­мо укуп­но че­ти­ри ле­жа­ја у две дво­кре­вет­не со­бе. Ту је и ку­хи­ња и тр­пе­ за­ри­ја, а го­сти мо­гу да ужи­ва­ју и у дво­ри­ шту ко­је смо су­пруг и ја уре­ди­ли. Ода­тле се пру­жа пре­леп по­глед на Ста­ру пла­ни­ну. Ина­че по уго­во­ру ни­смо оба­ве­зни да го­ сти­ма спре­ма­мо хра­ну, па они са­ми то мо­ ра­ју да ра­де. За пет го­ди­на кроз на­шу ку­ћу

про­шло је до­ста го­сти­ју и сви су би­ли ја­ко за­до­вољ­ни. Са­мо у про­шлој го­ди­ни има­ли смо пре­ко 50 но­ће­ња што је ина­че ма­ње у од­но­су на прет­ход­не го­ди­не – на­во­ди Ста­ ме­но­ви­ће­ва. Она до­да­је да је без­ви­зни ре­ жим ути­цао на сма­ње­ње бро­ја го­сти­ју, али да ипак мо­же да се за­ра­ди. – На­рав­но да мо­же да се за­ра­ди. Јед­на ноћ ко­шта 640 ди­на­ра. Од тих па­ ра на­ш је 501 ди­нар, а оста­ло иде ТОП и оп­шти­ни Пи­рот. Ако има­те 10 но­ће­ ња он­да је то при­стој­на па­ра. Код нас су углав­ном до­ла­зи­ли љу­ди ко­ји су за­ ин­те­ре­со­ва­ни за пла­нин­ски, реч­ни, би­ ци­кли­стич­ки и ло­вач­ки ту­ри­зам. И због то­га тре­ба ви­ше да се по­ра­ди на ин­фра­ струк­ту­ри – ис­ти­че она.

Има са­др­жа­ја У се­лу Дој­кин­ци ко­је се, та­ко­ђе, на­ла­зи на Ста­рој пла­ни­ни, 38 ки­ло­ме­та­ра од гра­ да, или 50 ми­ну­та ко­ли­ма, Зо­ран Ћир­ко­ вић, адап­ти­рао је ста­ру по­ро­дич­ну ку­ћу и при­пре­мио је за го­сте. Овај сме­штај при­ па­да че­твр­тој ка­те­го­ри­ји и ко­шта 540 ди­ на­ра за ноћ. Он ка­же да је и по­ред то­га што је „нов” у овом по­слу, већ имао го­сте и да су би­ли за­до­вољ­ни сме­шта­јем. – Де­цем­бра про­шле го­ди­не за­вр­ ши­ли смо са ре­но­ви­ра­њем ку­ће у се­лу. Ина­че сред­ства за овај про­је­кат до­би­ли смо од Свет­ске бан­ке и Ми­ни­стар­ства по­љо­при­вре­де, али и ми смо уло­жи­ ли до­ста. Ми­ли­он ди­на­ра бес­по­врат­них сред­ста­ва до­би­ли смо кроз СТАР про­је­ кат, а ми смо уло­жи­ли око 600.000 ди­ на­ра. Тим па­ра­ма сре­ди­ли смо две со­бе са укуп­но пет ле­жа­је­ва. Сва­ка со­ба има по­себ­но ку­па­ти­ло, а го­сти мо­гу да ко­ ри­сте и ку­хи­њу и тр­пе­за­ри­ју. Ка­да смо ре­но­ви­ра­ли, мо­ра­ли смо да за­др­жи­мо аутен­тич­ни из­глед ку­ће. Да­кле, ет­но стил спо­ља до­ми­ни­ра. А уну­тра као у хо­ те­лу. Ми из­да­је­мо со­бе пре­ко Ту­ри­стич­ ке ор­га­ни­за­ци­је и они има­ју еви­ден­ци­ ју го­сти­ју. Иако смо но­ви у овом по­слу

Кућа у селу Рсовци

има­ли смо го­сти­ју. Ту су нам ових да­на би­ли и по­ли­цај­ци из Изра­е­ла и оду­ше­ вље­ни су сме­шта­јем, али пре све­га при­ ро­дом. Већ смо на­пра­ви­ли и не­ке до­ го­во­ре да опет до­ђу – ка­же Ћир­ко­вић. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма овај по­сао има пер­спек­ти­ву, али тре­ба до­ста да се уло­ жи и у сам мар­ке­тинг. – Тек је по­че­так, али за­до­во­љан сам. По­ка­за­ло се за крат­ко вре­ме да по­ сто­ји пер­спек­ти­ва и да мо­же да се за­ра­ ди. На­дам се ће би­ти све ви­ше го­сти­ју, јер се до­ста ура­ди­ло и по пи­та­њу са­ме ин­фра­струк­ту­ре. Пут је по­пра­вљен па је са­да мно­го лак­ше и го­сти­ма и на­ма. Уз то има ов­де и до­ста то­га да се ви­ди. То­ком ле­та до­ла­зи пу­но љу­ди. На­сту­па­ ју и фол­клор­ни ан­сам­бли, а сва­ке су­бо­те има и ужи­во му­зи­ка ис­пред До­ма кул­ ту­ре у се­лу. У око­ли­ни се­ла је и во­до­пад Ту­па­ви­ца ко­ји је ја­ко атрак­ти­ван, а има и трим ста­за за оне ко­ји во­ле да ве­жба­ ју. У на­ред­ном пе­ри­о­ду ипак тре­ба да се по­ра­ди на мар­ке­тин­гу и пре­зен­та­ци­ји – сма­тра наш са­го­вор­ник.

По­бољ­ша­ти ин­фра­струк­ту­ру Ди­рек­тор­ка Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ ци­је Пи­рот, Ве­сна Јо­ва­но­вић, ка­же за наш лист да је иде­ја о раз­во­ју се­о­ског ту­ри­зма у оп­шти­ни Пи­рот до­сти­гла ви­ сок ни­во ре­а­ли­за­ци­је, а да нај­ве­ће ин­ те­ре­со­ва­ње вла­да упра­во за под­руч­је

Це­не при­сту­пач­не Ка­да је у пи­та­њу сме­штај у се­ли­ ма на Ста­рој пла­ни­ни, по­сто­ји је­дин­ ствен це­нов­ник и то с об­зи­ром на ка­те­го­ри­ју сме­шта­ја. По­сто­је че­ти­ри ка­те­го­ри­је. У сме­шта­ју пр­ве ка­те­го­ ри­је но­ће­ње из­но­си 840 ди­на­ра. За дру­гу ка­те­го­ри­ју по­треб­но је из­дво­ји­ ти 740, за тре­ћу 640, док че­твр­та ка­те­ го­ри­ја ко­шта све­га 540 ди­на­ра за ноћ.

Соба за издавање у Дојкинцима

Ста­ре пла­ни­не. Нај­ве­ћи про­блем пред­ ста­вља ло­ша ин­фра­струк­ту­ра. – За са­да су у ове про­јек­те укљу­че­на углав­ном ста­ро­пла­нин­ска се­ла, а наш је циљ да у на­ред­ном пе­ри­о­ду укљу­чи­мо и оста­ле. Има­мо ми и мно­га при­град­ска рав­ни­чар­ска се­ла ко­ја су до­бра за не­ке дру­ге об­ли­ке ту­ри­зма по­пут се­ла Пе­тро­ вац, Вој­не­го­вац и Др­жи­на. Ту пре све­га ми­слим на лов­ни ту­ри­зам, а у тим се­ли­ ма не­ма ни­ти јед­ног ка­те­го­ри­са­ног сме­ шта­ја. Та­ко­ђе, ни ка­њон Јер­ме ни­је до­ вољ­но ис­ко­ри­шћен. Што се ти­че се­ла на Ста­рој пла­ни­ни сме­шта­ја има у Дој­кин­ ци­ма, Рсов­ци­ма, Је­ло­ви­ци, Бр­ло­гу, Сла­ ви­њи, Па­кле­шти­ци, Лу­ка­њи, Го­сту­ши и око За­вој­ског је­зе­ра. На­рав­но, сме­штај се раз­ли­ку­је од то­га ко­ли­ко је ко уло­ жио у адап­та­ци­ју и ко­ли­ко се по­тру­дио око уре­ђе­ња. У сва­ком слу­ча­ју со­бе су ка­те­го­ри­са­не, па ре­ци­мо со­бе у пр­вој ка­те­го­ри­ји има­ју, по­ред мо­крог чво­ра и ку­хи­ње, и те­ле­фон, ин­тер­нет и те­ле­ ви­зор. У ве­ћи­ни слу­ча­је­ва у пи­та­њу су сту­ди­ји ко­је го­сти за­ку­пљу­ју углав­ном то­ком ви­кен­да. Ту­ри­сти су из­у­зет­но за­ до­вољ­ни сме­шта­јем и го­сто­прим­ством, а жа­ле се на не­до­ста­так про­дав­ни­ца у се­ли­ма. Ми, пре све­га, мо­ра­мо још мно­ го то­га ура­ди­ти по пи­та­њу ин­фра­струк­ ту­ре и сиг­на­ли­за­ци­је. Пре­ма не­ким се­ ли­ма су пу­те­ви ви­ше не­го очај­ни. Није важно што је та­мо сме­штај из­у­зет­ан, нити што је се­ло ле­по, ка­да јед­но­став­ но упро­па­сте сво­ј аутомобил да би до­ тле до­шли. Ин­фра­струк­ту­ра је, да­кле, на пр­вом ме­сту, а тек по­том са­др­жај. Са­др­жа­ја има, али мо­ра­мо, пре све­га да уре­ди­мо ин­фра­струк­ту­ру, па да тек по­ сле кре­не­мо са ре­кла­мом – на­во­ди Јо­ ва­но­ви­ће­ва и до­да­је да по­тра­жње има, али ма­ње у од­но­су на ра­ни­је го­ди­не. Пре­ма по­да­ци­ма ТОП, у Пи­ро­ту је про­ те­кле го­ди­не ре­ги­стро­ва­но 12.000 но­ће­ ња, а од тог бро­ја око 960 но­ће­ња би­ло је у се­ли­ма на Ста­рој пла­ни­ни.


8

ДРУШТВО

Број 155, 22. јун 2012.

Чи­ни­глав­ци и Бе­ло По­ље по­сти­гли до­го­вор са Елек­тро­ди­стри­бу­ци­јом

Се­ла до­би­ла во­ду, дуг остао

Ме­шта­ни се­ла Чи­ни­глав­ци, Бе­ло По­ље и Гра­ди­ште ко­нач­но су до­би­ли во­ ду. Од ка­да су, по­чет­ком ју­на, рад­ни­ци Елек­тро­ди­стри­бу­ци­је у Ди­ми­тров­гра­ ду због не­пла­ће­них ра­чу­на ис­кљу­чи­ ли стру­ју ко­ја на­па­ја пум­пе за во­ду ло­ кал­них се­о­ских во­до­во­да, пр­ви су во­ду до­би­ли ме­шта­ни се­ла Чи­ни­глав­ци. Бе­ ло По­ље и Гра­ди­ште, ко­ји ко­ри­сте исту пум­пу по­но­во су до­би­ли во­ду тек у уто­ рак, 19. ју­на, због ква­ра на се­о­ском во­ до­во­ду, ко­ји је ка­сни­је от­кло­њен, иако је стру­ја за пум­пе би­ла укљу­че­на че­ти­ ри да­на ра­ни­је. Шеф по­слов­не је­ди­ни­це Елек­тро­ди­ стри­бу­ци­је Ди­ми­тров­град, Зо­ран Ге­ ров, ка­же за Пи­рот­ске но­ви­не да је са пред­сед­ни­ци­ма ових ме­сних за­јед­ни­ца, али и са пи­рот­ском ло­кал­ном са­мо­у­пра­ вом по­стиг­нут на­че­лан до­го­вор о бу­ду­ћој

Улаз у село Бело Поље

ди­на­ми­ци пла­ћа­ња ра­чу­на ка­ко би се ду­ го­ви сма­њи­ли. – Чи­ни­глав­ци су без во­де би­ли прак­ тич­но са­мо не­де­љу да­на, јер су би­ли ажур­ни­ји у при­ку­пља­њу нов­ца да се пла­

ти дуг ко­ји је са­да са 655.000 сма­њен на око 630.000 ди­на­ра. Са њи­ма смо се до­го­ во­ри­ли да се од са­да сва­ког ме­се­ца упла­ ћу­је ви­ше од оног што се по­тро­ши и да се та­ко дуг по­ла­ко сма­њу­је. Са дру­ге стра­не

ме­шта­ни Бе­лог По­ља ма­ло су се ка­сни­је „по­кре­ну­ли” у сми­слу при­ку­пља­ња сред­ ста­ва. Ме­ђу­тим, до про­шлог пет­ка упла­ ти­ли су око 74.000 ди­на­ра, па је њи­хов дуг са­да 640.000 ди­на­ра. Та­ко­ђе, и са њи­ма смо се до­го­во­ри­ли да се ме­сеч­но упла­ћу­је не­што ви­ше но­ва­ца ка­ко би се та­ко ве­ли­ки дуг сма­њио уско­ро. О све­му то­ме ин­фор­ ми­са­на је и пи­рот­ска ло­кал­на са­мо­у­пра­ва и на­дам се да се ви­ше не­ће по­но­ви­ти да мо­ра­мо да ис­кљу­чу­је­мо стру­ју, па да због то­га љу­ди оста­ну без во­де. Без об­зи­ра на све, ти ра­чу­ни за стру­ју мо­ра­ју да се пла­те и за то не­ма оправ­да­ња – ис­та­као је Ге­ров и до­дао да ће Елек­тро­ди­стри­бу­ци­ја оба­ ве­шта­ва­ти пред­став­ни­ке оп­шти­не Пи­рот за ко­ор­ди­на­ци­ју и рад ме­сних зе­јед­ни­ца о ди­на­ми­ци упла­та и по­што­ва­њу по­стиг­ну­ тог до­го­во­ра. М. Ви­да­но­вић

Про­сла­ви­ли 60 го­ди­на ма­ту­ре

Ге­не­ра­ци­ја гим­на­зи­ја­ла­ца ко­ји су ма­ту­ ри­ра­ли школ­ске 1951/52. го­ди­не обе­ле­жи­ ла је 9. ју­на ве­ли­ки ју­би­леј - 60 го­ди­на ма­ ту­ре. Њих се­дам­на­е­сто­ро, са про­фе­сор­ком Ми­ле­ном Ми­јал­ко­вић Николић оку­пи­ли су се у згра­ди сво­је шко­ле где су се по­но­во при­се­ти­ли школ­ских да­на. Уз оба­ве­зно фо­ то­гра­фи­са­ње на гим­на­зиј­ском сте­пе­ни­шту, бив­ши уче­ни­ци, на­ста­ви­ли су дру­же­ње у ве­чер­њим ча­со­ви­ма у ре­сто­ра­ну „Де­сет­ка”. Пре­драг Ни­ко­лић, ка­ же да се „ста­ро дру­штво” оку­пља на 5 го­ди­на.

– Има на­рав­но и оних ко­ји овог пу­та ни­су мо­гли да до­ђу из здрав­стве­них раз­ ло­га, а до­ста на­ших дру­га­ра да­нас ви­ше ни­је са на­ма. Овог пу­та нас се­дам­на­е­сто­ро се оку­пи­ло и ле­по смо се дру­жи­ли. На­рав­ но, се­ти­ли смо се школ­ских да­на и ра­зних не­ста­шлу­ка. Ипак, ле­по је то што у овој ге­ не­ра­ци­ји има та­ко пу­но успе­шних љу­ди. Нај­ви­ше је про­свет­них рад­ни­ка – ка­же Ни­ко­лић и до­да­је да би му би­ло дра­го да се и че­шће ова­ко оку­пља­ју. М.В.

Писма читалаца

ве­ћем бро­ју ло­ка­ци­ја про­на­ђе­но је по­до­ ста гра­ђе­ви­на и пред­ме­та из ра­ни­јег пе­ри­ о­да што пред­ста­вља не­про­це­њи­во кул­тур­ но бла­го из бли­же и да­ље про­шло­сти на­шег гра­да. Да спо­ме­нем са­мо не­ке: мост на ка­ на­лу Бо­клу­џе, у са­мом цен­тру гра­да (про­на­ ђен при­ли­ком ре­но­ви­ра­ња „цр­ве­ног тр­га“), зи­ди­не Са­хат ку­ле (про­на­ђе­не при­ли­ком ре­но­ви­ра­ња пар­ка у цен­тру гра­да), зи­ди­не у Ули­ци вој­во­де Мом­чи­ла, по­ред пар­ка Ка­ ле, зи­ди­не про­на­ђе­не при­ли­ком из­град­ње Мак­си­ја, ку­ла ко­ја се на­ла­зи ис­под јед­ног од мо­сто­ва на над­во­жња­ку пе­тље Ка­ле, зи­ди­ не по­ред пе­тље „Ка­ле“, ко­је су де­ли­мич­но под зе­мљом... Сви ови ар­хе­о­ло­шки ло­ка­ли­ те­ти су, на­кон што су про­на­ђе­ни, еви­ден­ти­ ра­ни у спи­се о по­сто­ја­њу ло­ка­ли­те­та и по­ том за­тр­па­ва­ни и „са­кри­ва­ни“ ка­ко би би­ли „са­чу­ва­ни од да­љег про­па­да­ња“. Да­кле це­ ло ово под­ру­је из­ме­ђу се­ла Гњи­лан и Пи­ро­ та, ис­под бр­да Сар­лах, ве­о­ма је бо­гат ар­хе­о­ ло­шки ло­ка­ли­тет, што се ви­ди из на­ве­де­ног. Нај­но­ви­јим ис­ко­па­ва­њи­ма на тра­си ауто­пу­та, у ме­сту Ма­ђил­ка, из­ме­ђу Пи­ро­та и се­ла Гњи­лан, на по­вр­ши­ни од пре­ко два

За­што уни­шта­ва­мо соп­стве­ну исто­ри­ју?! „У на­се­љу Гњи­лан, у под­нож­ју бр­да Сар­лах, на тра­си бу­ду­ћег ауто­пу­та Е 80, у Пи­ро­ту, ар­хе­о­ло­зи су от­кри­ли остат­ке не­ко­ли­ко згра­да, али и гроб­ни­ца из пе­ ри­о­да од 4. до 6. ве­ка но­ве ере... ...На тој ло­ка­ци­ји би­ће из­гра­ђе­на два ту­не­ла бу­ ду­ћег Ко­ри­до­ра 10... ...У на­ред­ном пе­ри­о­ду тим ар­хе­о­ло­ га оце­ни­ће сам ло­ка­ли­тет, до­ку­мен­то­ ва­ти га и ма­те­ри­јал ће би­ти оста­вљен Му­зе­ју По­ни­ша­вља на чу­ва­ње. При­ли­ ком из­град­ње ауто­пу­та сам ло­ка­ли­тет би­ће на­си­пан ма­те­ри­ја­лом и ти­ме са­чу­ ван од да­љег про­па­да­ња...” Ово су на­во­ди из тек­ста у про­шлом бро­ју Пи­рот­ских но­ви­на, а на ово ре­а­го­ва­ ње на­те­рао ме ко­мен­тар ар­хе­о­ло­га и љу­ ди ко­ји би да уни­ште кул­тур­ноисто­риј­ски иден­ти­тет на­ро­да ко­ји је жи­вео на овом под­руч­ју. У Пи­ро­ту и нај­бли­жој око­ли­ни на

хек­та­ра, за са­да, про­на­ђе­ни су оста­ци не­ко­ ли­ко ку­ћа из ан­тич­ког пе­ри­о­да, две мо­ну­ мен­тал­не згра­де ве­ли­ких ди­мен­зи­ја (20х10 ме­та­ра), не­ко­ли­ко гроб­ни­ца и ко­ли­ба... ста­ ро­сти из­ме­ђу 1.000 и 2.000 го­ди­на. Овај ло­ка­ли­тет ис­тра­жу­ју ар­хе­о­ло­ зи из це­ле Ср­би­је ко­ји ће ма­те­ри­јал до­ку­ мен­то­ва­ти док ће се на­ла­зи­ште на­ћи ду­ бо­ко ис­под де­бе­лог сло­ја на­си­па на тра­си ауто­пу­та и да­ле­ко од очи­ју јав­но­сти. Зна­ће се да по­сто­ји, али не­ће мо­ћи и да се ви­ди! Пи­там се - ко­ја је он­да свр­ха тих ар­ хе­о­ло­шких ра­до­ва ако са­мо ар­хе­о­ло­зи и ни­ко дру­ги, у тих ме­сец-два, док тра­ју ис­ко­па­ва­ња и до­ку­мен­то­ва­ње, мо­гу да ви­де те гра­ђе­ви­не? Је­ди­но од че­га ће овај ло­ка­ли­тет, као и мно­ги дру­ги ко­ји се тре­нут­но ис­тра­жу­ју на са­мом Ко­ри­до­ру 10, ауто­пу­та из­ме­ђу Ни­ ша и гра­ни­це са Бу­гар­ском, као и у са­мом Пи­ро­ту, би­ти за­шти­ће­ни, је­сте од по­се­та и по­гле­да мно­го­број­них ту­ри­ста, ко­ји би, си­ гу­ран сам, до­ла­зи­ли у ве­ли­ком бро­ју, ако би се ови ло­ка­ли­те­ти на­шли на зва­нич­ној ту­ри­стич­кој ма­пи Ср­би­је и све­та, као и у

ту­ри­стич­кој по­ну­ди на­шег гра­да. По­сто­ји ре­ше­ње, у ви­ду из­град­ње мо­сто­ва (ни­ка­ко за­тр­па­ва­ње) из­над овог на­ла­зи­шта, али не и раз­у­ме­ва­ње љу­ди ко­је за­ни­ма са­мо про­фит... У све­ту је прак­са да се и ста­ве на увид свет­ској јав­но­сти, од­но­сно ту­ри­сти­ма из це­лог све­та. Да­кле, ово се ра­ди са­мо у Ср­ би­ји. Сву­да у све­ту се ова­ква ар­хе­о­ло­шка на­ла­зи­шта кон­зер­ви­ра­ју, ре­ста­у­ри­ра­ју и ста­ве под за­шти­ту др­жа­ве, ли­сти UNE­ SCO-а и, на­рав­но, увр­сте у ту­ри­стич­ку по­ ну­ду ме­ста у ко­ме се на­ла­зи. На кра­ју нам ни­шта дру­го не пре­о­ ста­је не­го да за­тр­па­мо Мом­чи­лов град (утвр­ђе­ње Ка­ле) да би га са­чу­ва­ли од да­ љег про­па­да­ња по­што, ова­ко за­кљу­чан, ни­че­му и не слу­жи. И на кра­ју, за­вр­ши­ћу пи­та­њем: За­ што би нам не­ко за­бра­њи­вао и уни­шта­ вао на­шу исто­ри­ју кад ми са­ми то нај­бо­ ље чи­ни­мо?!

Ваш чи­та­лац, Ми­о­мир Стан­ко­вић


Број 155, 22. јун 2012.

РЕ П ОР Т А Ж А

9

Ре­пор­тер ПН са уче­ни­ци­ма пи­рот­ских основ­них шко­ла на јед­но­днев­ном из­ле­ту у Бе­о­гра­ду

По­се­ти­ли Бе­ли двор, Зо­о­ло­шки врт и Авал­ски то­рањ Пи­ше:Ка­та­ри­наВи­дој­ко­вић II-4, Гим­на­зи­ја Пи­рот У по­не­де­љак, 18. ју­на, са по­ла­ском у шест са­ти ују­тру ис­пред хо­те­ла Пи­ рот, гру­па од по де­сет нај­у­спе­шни­јих пи­рот­ских уче­ни­ка за­јед­но са сво­јим про­фе­со­ри­ма из основ­них шко­ла „Ду­ шан Ра­до­вић“, „Вук Ка­ра­џић“ и „Осми сеп­тем­бар“, кре­ну­ла је у јед­но­днев­ни оби­ла­зак бе­о­град­ског Зо­о­ло­шког вр­ та, Кра­љев­ског ком­плек­са на Де­ди­њу и Авал­ског тор­ња. На­кон че­тво­ро­ча­сов­не во­жње угле­да­ли су чу­ве­ну ка­пи­ју Зо­о­ ло­шког вр­та.

Али­га­тор Му­ја од 75 го­ди­на По­де­ље­ни у гру­пе, пи­рот­ски уче­ ни­ци на че­лу са сво­јим про­фе­со­ри­ма, има­ли су два са­та за оби­ла­зак вр­та.

Наша репортерка са Вуком Бојовићем

Упо­зна­ва­ње ма­лих и ве­ли­ких жи­во­ти­ ња, хра­ње­ње ве­ли­ког сло­на, сли­ка­ње ис­пред ста­ни­шта оми­ље­не жи­во­ти­ње, пра­вље­ње сме­шних гри­ма­са ис­пред ка­ ве­за мај­му­на, учи­ни­ло је да им два са­ та шет­ње вр­том, а да их не за­бо­ле но­ ге, учи­ни ја­ко за­ни­мљи­вим. И Бе­о­град, јед­на од нај­ве­ћих пре­сто­ни­ца, има сво­је „пре­по­зна­тљи­во ли­це”. Врт, ко­ји је отво­рен, 1935. го­ди­не, сме­штен је у де­лу про­сто­ра Бе­о­град­ ске твр­ђа­ве, на Ка­ле­мег­да­ну, нај­ве­ћем и нај­леп­шем бе­о­град­ском пар­ку. У вре­ ме Дру­гог свет­ског ра­та Врт је ра­зо­рен, за­јед­но са сво­јим гра­дом, то­ком бом­ бар­до­ва­ња. Да­нас, по­сле два­де­сет и шест го­ди­на, на ме­сту ди­рек­то­ра је ма­ ги­стар Вук Бо­јо­вић, по про­фе­си­ји ва­јар, али из­у­зе­тан по­зна­ва­лац и за­љу­бље­ник у жи­во­тињ­ски свет. У бе­о­град­ском зо­ ло­шком вр­ту, на по­вр­ши­ни од око се­ дам хек­та­ра, на­ла­зи се ви­ше од две хи­ ља­де жи­во­ти­ња, при­пад­ни­ка око 270 раз­ли­чи­тих вр­ста. Аме­рич­ки али­га­тор, по име­ну Му­ја, сма­тра се нај­ста­ри­јим жи­вим али­га­тором на све­ту. У бе­о­град­

ски зо­о­ло­шки врт до­пу­то­вао је 12. сеп­ тем­бра 1937. го­ди­не и да­нас је он је­ди­ни пре­о­стао од ста­нов­ни­ка вр­та ко­ји су ус­ пе­ли да пре­жи­ве Дру­ги свет­ски рат. – Пам­тим га кад сам ја био де­те. Он се ни­шта ни­је про­ме­нио – ре­као је за Пи­рот­ске но­ви­не Вук Бо­јо­вић. Врт до­ бре на­де, од ско­ро, бо­га­ти­ји је за но­вог ста­нов­ни­ка – анд­ског кон­до­ра, рет­ке и угро­же­не вр­ста пти­ца. На но­ви­нар­ско пи­та­ње: „Да ли се мо­же­те од­лу­чи­ти за јед­ну, ва­ма оми­ље­ну жи­во­ти­њу?”, Бо­јо­ вић од­го­ва­ра: – То се ме­ња. То је као ка­да не­ко има пу­но де­це па јед­но у јед­ном тре­ нут­ку на­пра­ви не­ку ствар и отац му ка­ же до­ђи код та­те на кри­ло. Та­ко и ја. Ја их све во­лим, али не­кад због не­ке зго­ де ма­ло ви­ше го­ти­вим јед­ну не­го дру­гу. Мо­ја нај­о­ми­ље­ни­ја жи­во­ти­ња је ти­гар. Ја сам умет­ник по обра­зо­ва­њу, а ти­гар је та­ко не­ка­ко ис­кре­и­ран. Био је ин­спи­ ра­ци­ја мно­гим умет­ни­ци­ма – пе­сни­ци­ ма, пи­сци­ма, сли­ка­ри­ма, ва­ја­ри­ма, а у ско­ри­је вре­ме и мод­ним кре­а­то­ри­ма – ка­же ди­рек­тор Зо­о­ло­шког вр­та. На­и­ла­зе ве­ли­ке вру­ћи­не та­ко да се врт стал­но за­ли­ва, осве­жа­ва­ју се ста­ни­ шта жи­во­ти­ња, тра­ва се стал­но пр­ска ка­ко би би­ла зе­ле­на. Ма­да су и зи­ме, ка­ко ди­рек­тор ка­же, у Зоо вр­ту опа­ке. Ве­ли­ки део вре­ме­на про­во­во­ди се на чи­шће­њу ста­за. Зи­ми има ви­ше по­сла не­го ле­ти, али та­да не­ма пу­бли­ке. Док је ле­ти број по­се­ти­ла­ца ите­ка­ко ве­ли­ ки. На кра­ју Вук је Пи­ро­ћан­ци­ма по­ру­ чио да и да­ље пра­ве пи­рот­ски сир и ра­ де на ње­го­вом ква­ли­те­ту, да и да­ље на Ста­рој пла­ни­ни бу­де мно­го ова­ца, ко­ња, го­ве­да ка­ко би се мно­ге вр­сте вра­ти­ле и љу­ди раз­ви­ли ту­ри­зам. Та­ко ће мо­жда и Пи­рот на­пра­ви­ти је­дан ма­ли вр­т. На­ кон оби­ла­ска вр­та, па и по не­ке су­зе де­ це због то­га што се ни­су „још са­мо ма­ло за­др­жа­ли у вр­ту” пут је на­ста­вљен.

Пре­ле­пи дво­ро­ви Сле­де­ћа де­сти­на­ци­ја био је оби­ла­зак кра­љев­ског ком­плек­са. На ула­зу у двор­

Заједничка фотографија испред Зоолошког врта

ски ком­плекс пред огром­ном ка­пи­јом до­че­ку­је нас жан­дар­ме­ри­ја ко­ја про­ве­ ра­ва све до­ку­мен­те и упу­ћу­је нас на пут ка Бе­лом дво­ру. Бе­ли двор на­ла­зи се са Кра­љев­ским дво­ром у окви­ру двор­ског ком­плек­са на нај­ви­шем бре­жуљ­ку Де­ди­ ња. За­у­зи­ма по­вр­ши­ну од око 134 хек­та­

Црно-бели салон у Белом двору

ра. Из­град­ња је за­вр­ше­на 1936. го­ди­не по про­јек­ту Алек­сан­дра Ђор­ђе­ви­ћа. Дво­ро­ ви су окру­же­ни буј­ном, на­из­глед при­род­ ном шу­мом. Ме­ђу­тим, у пи­та­њу су ен­гле­ ски тип пар­ка где сва­ко за­са­ђе­но др­во има на­ме­ну, и фран­цу­ски тип пар­ка где је све си­ме­трич­но за­са­ђе­но. Бе­ли двор, краљ Алек­сан­дар на­ме­нио је сво­јој де­ци кад од­ ра­сту – Пе­тру, То­ми­сла­ву и Ан­дре­ју. Два ме­се­ца на­кон што је за­по­че­та из­град­ња дво­ра, краљ Алек­сан­дар је уби­јен у Мар­ се­ју 1934. го­ди­не и овај двор за­вр­шио је ње­гов брат кнез Па­вле. У дво­ру пра­ви вла­ сни­ци ни­ка­да ни­су жи­ве­ли. Ду­го­го­ди­шњи ко­ри­сни­ци би­ли су Ти­то и Ми­ло­ше­вић. Бе­ ли двор био им је ка­би­нет. Овај двор се са­да ко­ри­сти са­мо за офи­ци­јал­не при­је­ ме, мод­не ре­ви­је и не­ке ве­ли­ке до­га­ђа­је. У Бе­лом дво­ру нај­ве­ћу вред­ност тре­нут­ но има­ју сли­ке. Кнез Па­вле био је ве­ли­ ки љу­би­тељ сли­ка. Бе­ли двор кра­се де­ла свет­ских умет­ни­ка, а ту је и пор­трет Кра­ља Алек­сан­дра I, де­ло ве­ли­ког срп­ског сли­ка­ ра Па­је Јо­ва­но­ви­ћа.

Им­по­зан­тан Авал­ски то­рањ

Билијар сала

На­кон по­нов­ног су­сре­та са жан­ дар­ме­ри­јом и на из­ла­зу из кра­љев­ског ком­плек­са пут је на­ста­вљен ка Авал­ ском тор­њу. Но­ви то­рањ на­пра­вљен је

на ме­сту ста­рог ко­ји је сру­шен у бом­ бар­до­ва­њу. Де­ца су има­ла при­ли­ку да са ви­си­не 204,57 ме­та­ра ужи­ва­ју у пре­ ле­пом по­гле­ду. На 120. ме­тру на­ла­зи се ре­сто­ран, а на 124. ме­тру ви­ди­ко­вац са ко­га се ви­ди па­но­ра­ма Шу­ма­ди­је. Ви­ди­ ко­вац је са свих стра­на око­ван за­штит­ ном огра­дом, ко­ја се ску­пља при вр­ху. До ових ви­си­на сти­же се уз по­моћ два лиф­та, ко­ја пре­ла­зе три ме­тра у се­кун­ ди. Ка­ко се не кре­ће од са­мог тла, већ од пре­се­ка три кра­ка, ко­ја чи­не је­дин­ стве­не те­ме­ље тор­ња, до ре­сто­ра­на и ви­ди­ков­ца сти­же се за не­ких три­де­се­ так се­кун­ди. Авал­ски то­рањ је­дан је од за­штит­них зна­ко­ва Бе­о­гра­да. Пут­ни­ ци ко­ји би пу­тем при­ла­зи­ли Бе­о­гра­ду, зна­ју да су на­до­мак гра­да ка­да угле­да­ ју то­рањ. Око де­сет са­ти уве­че пи­рот­ски уче­ни­ци по­но­во су би­ли у свом гра­ду, пре­пу­ни ути­са­ка.

На врху Авалског торња

На­та­ли­ја Пе­тро­вић, уче­ни­ца ОШ „Ду­ шан Ра­до­вић”, ка­же да јој се са јед­но­ днев­ног про­пу­то­ва­ња нај­ви­ше сви­де­ло вре­ме про­ве­де­но у зо­о­ло­шком вр­ту. – Ви­де­ла сам ве­ли­ки број жи­во­ти­ ња. Нај­за­ни­мљи­ви­ји ми је био слон. Во­ ле­ла бих по­но­во да одем. Сви­део ми се и Бе­ли двор и Кра­љев­ски двор – ка­ же На­та­ли­ја, а Алек­са Сте­фа­но­ви­ћ из школе „Ву­к Ка­ра­џи­ћ“ оду­ше­вљен је Бе­ лим дво­ром. – Све ми се до­па­ло, али не­ка­ко нај­ ви­ше Бе­ли двор. Ви­део сам раз­ли­чи­ те вр­сте на­ме­шта­ја, сли­ке, са­ло­не. Нај­ ви­ше ми се до­пао гло­бус у Кра­љев­ском дво­ру ко­ји не при­ка­зу­је зе­мљу, већ не­ бо. Во­лео бих да по­но­вим овај оби­ла­зак – оду­ше­вљен је Алек­са.


10

П И РО Т С К И М А Т У Р А Н Т И

Број 155, 22. јун 2012.

Ма­ту­ран­ти Гимназије Пирот ПН на­ста­вља­ју са ак­ци­јом пред­ста­вља­ња ма­лих и ве­ли­ких ма­ту­ра­на­та. У овом бро­ју на стра­на­ма 10 и 11 предста­вља­мо ма­ту­ран­те Гим­на­зи­је, а на стра­ни 14 ма­ту­ран­те Сред­ње струч­не шко­ле.

IV - 1

Ива­на Вељ­ко­вић, Алек­сан­дра Сто­ја­но­вић, Ка­та­ри­на Стан­ко­вић, Ми­ле­на Па­на­јо­то­вић, Стра­хи­ња Ста­врић, Ни­ко­ла Мин­чић, Са­ша Јо­ва­но­вић, Не­ма­ња Пеј­чић, Ђорђе Јо­цић, Не­ма­ња Ко­стић, Ми­лош Ми­лић, Ми­лан Јо­ва­но­вић, Не­над Не­шић, Пре­драг Па­нић, Ни­ко­ла Ма­нић, Бра­ни­слав Ли­лић, Сте­фан Влат­ко­вић, Ми­лош Сто­ја­но­вић, Хри­сти­на Мла­де­но­вић, Оља Гли­го­ри­је­вић, Јо­ва­на Ћи­рић, Ти­ја­на На­кић, Хри­сти­на Алек­сов, Ми­ли­ца Бо­шко­вић, Драгица Николић, директор школе, Са­ња Ви­де­нов, Са­ња Ми­тић, Алек­сан­дра Кр­стић, Андри­ја­на Ни­ко­лић, Ми­ли­ца Тан­чић, Ан­дреа Ман­чић. Оде­љењ­ски ста­ре­ши­на: Пе­тар Злат­ко­вић

IV - 2

Алек­сан­дра Ма­рин­ко­вић, Алек­сан­дра Си­ме­о­но­вић, Је­ле­на Сте­фа­но­вић, Алек­сан­дра Пе­тро­вић, Ка­та­ри­на Пе­рић, Ми­ли­ца Сто­ја­но­вић, Ми­ли­ца Ран­чић, Миљана Митић, Ни­ко­ла Мар­ко­вић, Ми­лан Цвет­ко­вић, Бо­шко Бо­жо­вић, Пре­драг Пан­чић, Мар­ко По­тић, Ог­њен То­шић, Ла­зар Пен­чић, Мла­ден Сто­ја­но­вић, Та­ма­ра Јевремовић, Кри­сти­на Пе­рић, Кри­сти­на Ми­нић, Јо­ва­на Ра­до­ва­но­вић, Ти­ја­на Алек­сић, Јо­ва­на Ман­чић, Ана Цвет­ко­вић, Та­ма­ра Жив­ко­вић, Ми­ли­ца Ми­тић, Је­ле­на Анђел­ко­вић, Ми­ли­ца Па­вло­вић, Ре­на­та Цо­лић, Ми­ли­ца Јо­ва­но­вић, Ана Сте­фа­но­вић. Оде­љењ­ски ста­ре­ши­на: Зо­ри­ца Ми­ло­ше­вић


Број 155, 22. јун 2012.

П И РО Т С К И М А Т У Р А Н Т И

11

IV - 3

Ан­ђе­ла Сто­ја­но­вић, Сте­фан Злат­ко­вић, Ду­шан Цвет­ко­вић, Пре­драг То­шић, Мар­ко Јо­ва­но­вић, Да­ни­ло Пе­нић, Мар­ко Ран­чић, Сте­фан Ра­ки­ће­вић, Ду­шан Жив­ко­вић, Стан­ко Ко­стић, Вла­ди­мир Си­мо­вић, Ми­лан Ста­вров, Алек­сан­дра Сто­ја­но­вић, Ма­ри­на Ни­ко­лић, Не­на Ко­стић, Са­ња Ми­ла­но­вић, Јо­ва­на Ни­ко­лић, Та­ма­ра Мар­ко­вић, Ла­на Ко­стић, Јо­ва­на Сел, Ми­ли­ца Па­вло­вић. Оде­љењ­ски ста­ре­ши­на: Жа­на Ма­дић

IV - 4

Ђор­ђе Јо­ва­но­вић, Ми­лош Пеј­чић, Ни­ко­ла Жив­ко­вић, Ђор­ђе Ђор­ђе­вић, Пре­драг Ми­ло­ва­но­вић, Мар­ко Спа­сић, Алек­сан­дар Го­лу­бо­вић, Не­ма­ња Ма­рин­ко­вић, Ђорђе Ма­дић, Алек­сан­дар То­до­ро­вић, Мар­ко Илић, Урош Ђур­ђић, Алек­сан­дра Ма­ло­вац, Ми­ли­ца Пеј­чић, Ми­ли­ца Злат­ко­вић, Јо­ва­на Ка­ме­но­вић, На­та­ли­ја Сто­ја­но­вић, Ката­ри­на Пет­ко­вић, Јо­ва­на Мар­ко­вић, Ми­ли­ца Ни­ко­лић, Ка­та­ри­на Кр­стић, Љу­би­ца То­шић. Оде­љењ­ски ста­ре­ши­на: Иви­ца Па­нић

IV - 5

Aлекса Жив­ко­вић, Ди­ми­три­је Ми­тић, Ми­лош Ма­нић, Иван Мар­ко­вић, Иван Та­ков­ски, Ла­зар Ми­нић, Ра­до­мир Иг­ња­то­вић, Алек­сан­дар Ћи­рић, Дар­ко Ри­стић, Војислав Ја­њић, Фи­лип Ву­чић, Сне­жа­на Ко­стић, Ло­ла Сто­ја­но­вић, Ми­ли­ца Ми­ло­ше­вић, Миа Дра­шко­вић, Ма­ри­ја­на Ђор­ђе­вић, Ка­та­ри­на Јо­ва­но­вић. Оде­љењски старе­ши­на: Јо­ви­ца Та­сић


Д И М И Т РО В Г Р А Д

12 У по­ја­су крио 150.000 евра Ца­ри­ни­ци на гра­нич­ном пре­ла­зу „Гра­ди­на”, у са­рад­ њи са по­ли­ци­јом, 15. ју­на осу­је­ти­ли су по­ ку­шај тур­ског и бу­ гар­ског др­жа­вља­ни­ на да про­кри­јум­ча­ре из Ре­пу­бли­ке Ср­би­је 150.000 евра. Укуп­ но 170.000 евра от­кри­ве­но је при­ли­ком лич­ног пре­тре­са тур­ског др­жа­вља­ни­на О. А, ко­ји је но­вац са­крио ис­под ко­шу­ље у плат­не­ни по­јас ко­ји је био омо­тан око ње­го­вог те­ла. Сва­ком од пут­ни­ка вра­ ћен је до­зво­ље­ни из­нос од по 10.000 евра, док је пре­о­ста­лих 150 хи­ља­да евра при­вре­ме­но за­др­жа­но до окон­ча­ ња пре­кр­шај­ног по­ступ­ка пред над­ле­ Н.С. жним су­дом.

Де­ве­де­сет ме­ста у Гим­на­зи­ји На­кон што су у пе­так, 15. ју­на, на лет­њи рас­пуст оти­шли основ­ци, у по­ не­де­љак и уто­рак, 18. и 19. ју­на свр­ ше­ни осма­ци по­ла­га­ли су те­сто­ве из срп­ског језика и ма­те­ма­ти­ке. У Основ­ ној шко­ли „Хри­сто Бо­тев“ у Ди­ми­тров­ гра­ду на ис­пи­те је иза­шло 110 свр­ше­ них осма­ка. Оба ис­пи­та ор­га­ни­зо­ва­на су без ика­квих про­бле­ма, а пре­ма ре­ ак­ци­ја­ма уче­ни­ка, лак­ши је био тест из срп­ског је­зи­ка. За уче­ни­ке ко­ји од­лу­че да на­ста­ве шко­ло­ва­ње у Ди­ми­тров­ гра­ду, у Гим­на­зи­ји „Св. Ки­ри­ло и Ме­то­ ди­је“ по­ну­ђе­но је по 30 сло­бод­них ме­ ста у оде­ље­њи­ма оп­штег гим­на­зиј­ског ти­па, и сме­ра – ту­ри­стич­ки тех­ни­чар, у ко­ји­ма се на­ста­ва од­ви­ја на срп­ском је­зи­ку, и по 15 ме­ста у два оде­ље­ња истих сме­ро­ва, са ком­плет­ном на­ста­ Н.С. вом на бу­гар­ском је­зи­ку.

На­гра­да за ду­вач­ки ор­ке­стар Ду­вач­ки ор­ке­стар Основ­не шко­ле „Хри­сто Бо­тев” по ше­сти пут осво­јио је пр­во ме­сто на Ре­пу­блич­кој смо­три ор­ ке­ста­ра, ко­ја је одр­жа­на 9. и 10. ју­на у Бе­о­гра­ду, а ре­зул­та­ти су са­оп­ште­ни на­кнад­но. У кон­ку­рен­ци­ји 17 ор­ке­ста­ ра, мла­ди ди­ми­тров­град­ски му­зи­ча­ ри, од ко­јих је ве­ћи­на по­че­ла да сви­ра у сеп­тем­бру про­шле го­ди­не, под ди­ ри­гент­ском па­ли­цом на­став­ни­ка му­ зи­ке Алек­сан­дра Ран­че­ва, осво­ји­ли су 98, од мо­гу­ћих 100 бо­до­ва. Мла­ди ди­ ми­тров­град­ски му­зи­ча­ри на так­ми­че­ њу су се пред­ста­ви­ли ком­по­зи­ци­ја­ма „Увер­ти­ра“, „Три­јум­фал­ни марш“, „Ви­ва Еспа­ња“ и „Вр­тлог“. Ве­ћи­на њих сви­ра у школ­ском ор­ке­стру тек го­ди­ну да­на. Н.С.

Број 155, 22. јун 2012.

Кон­сти­ту­тив­на сед­ни­ца СО Ди­ми­тров­град

Ди­ми­тров пред­сед­ник, Пе­тров за­ме­ник На кон­сти­ту­тив­ној сед­ни­ци Скуп­ шти­не оп­шти­не Ди­ми­тров­град, одр­жа­ ној 15. ју­на, ве­ри­фи­ко­ва­ни су ман­да­ти од­бор­ни­ци­ма, на­кон че­га су они по­ло­жи­ ли и за­кле­тву. Фор­ми­ра­на је скуп­штин­ ска ве­ћи­на ко­ја има 17 од 29 од­бор­ни­ка у ло­кал­ном пар­ла­мен­ту - 13 од­бор­ни­ка ДС, два са ли­сте СПС-СДПС и два - Гру­пе гра­ ђа­на „Прав­да и со­ли­дар­ност”, а по­др­жа­ ва их и је­дан од­бор­ник ПБС. За пред­сед­ни­ка оп­шти­не Ди­ми­тров­ град, са 18 гла­со­ва „за” иза­бран је Вла­ ди­ца Ди­ми­тров, ко­ји је ову функ­ци­ју оба­вљао и у прет­ход­них 6 ме­се­ци. Ње­гов за­ме­ник би­ће Зо­ран Пе­тров, до­са­да­шњи на­род­ни по­сла­ник, а оп­штин­ско ве­ће чи­ ни­ће – Ни­ко­ла Јор­да­нов, ко­ји ће би­ти за­ ду­жен за здрав­ство и со­ци­јал­на пи­та­ња, Алек­сан­дар Игов – за ру­рал­ни раз­вој, Рат­ ко Ман­чев – за ко­му­нал­ну ин­фра­струк­ту­ ру, Да­ни­је­ла Ко­стов Пеј­чев – за кул­ту­ру, спорт и ин­фор­ми­са­ње, и Дра­ган Ми­лић – за при­вре­ду и фи­нан­си­је. Ди­ми­тров је по­ но­вио да ће на­ста­ви­ти ре­а­ли­за­ци­ја за­по­ че­тих про­је­ка­та и ис­та­као да гра­ђа­ни од ње­га мо­гу да оче­ку­ју са­мо рад. – Оно што ће за­си­гур­но да се ра­ди у вр­ло крат­ком пе­ри­о­ду је ре­струк­ту­ ри­ра­ње јав­них пред­у­зе­ћа и уста­но­ва, та­ко­ђе ће се ра­ди­ти на мо­дер­ни­за­ци­ ји и при­бли­жа­ва­њу оп­штин­ске ад­ми­ ни­стра­ци­је гра­ђа­ни­ма. У пред­сто­је­ћем пе­ри­о­ду ће се ра­ ди­ти и на за­вр­ша­ ва­њу ин­фра­струк­ тур­них про­је­ка­та и ин­ду­стриј­ских зо­на, чи­ме се ства­ра кли­ ма за ин­ве­сти­ци­је – ре­као је Ди­ми­тров. Пот­пу­ну по­све­ће­ност Ди­ми­тров оче­ку­је и од ти­ма ко­ји је фор­ми­рао. – Од већ­ни­ка оче­ку­јем да мак­си­мал­но

Демократска странка стожер нове власти

у сво­јим обла­сти­ма да­ју свој до­при­нос, да мак­си­мал­но ра­де свим сво­јим ка­па­ци­те­ти­ ма и на на­чин да за­до­во­ље по­тре­бе и оче­ ки­ва­ња гра­ђа­на ко­ји су им да­ли по­ве­ре­ње. Од за­ме­ни­ка пред­сед­ни­ка оп­шти­не оче­ку­ јем да ра­ди оно што је ра­дио и до са­да као на­род­ни по­сла­ник, а то је да ло­би­ра и да ју­ ри оно што на­ма увек фа­ли, а то је но­вац из ре­пу­блич­ке ка­се – ка­же Ди­ми­тров. За пред­сед­ни­ка СО иза­бран је Зо­ран Ге­ ров из СПС-а, ко­ји је и до са­да оба­вљао ову ду­жност, а за ње­го­вог за­ме­ни­ка иза­бран је Ва­сил Вел­чев, та­ко­ђе из СПС-а. За се­кре­та­ра Скуп­шти­не оп­шти­не по­но­во је по­ста­вљен Дра­ган Го­лу­бов. Пре­у­з и­м а­ј у­ћ и по­но­во ме­сто пред­ сед­ни­ка СО, Зо­ран Ге­ ров је из­ја­вио да ће би­ти пред­сед­ник свих од­бор­ни­ка, без об­зи­ра на стра­нач­ку при­ пад­ност, и из­ра­зио за­до­вољ­ство са­мим са­ ста­вом скуп­шти­не, и на­по­ме­нуо да ће пр­ви циљ у пред­сто­је­ћем пе­ри­о­ду би­ти да се из­ на­ђу за­кон­ске мо­гућ­но­сти за бо­ље и ефи­ка­ сни­је функ­ци­о­ни­са­ње Скуп­шти­не. Ду­жност за­ме­ни­ка пред­сед­ни­ка СО, оба­вља­ће Ва­сил Вел­чев, до­са­да­шњи за­ме­ник пред­сед­ни­ка оп­шти­не, ко­ји сма­тра да ће ова ко­а­ли­ци­ја, ко­ју ће у на­ред­ном пе­ри­о­ду чи­ни­ти Де­мо­ крат­ска стран­ка, СПС, СДПС и гру­па гра­ђа­на „Прав­да и со­ли­дар­ност”, пре све­га ра­ди­ти у ин­те­ре­су гра­ђа­на Ди­ми­тров­гра­да.

Зо­ран Пе­тров, но­ви за­ме­ник пред­ сед­ни­ка оп­шти­не, ко­ји је већ два ман­ да­та био на­род­ни по­сла­ник и пред­сед­ ник је оп­штин­ског од­бо­ра ДС ко­ја је на из­бо­ри­ма до­би­ла нај­ве­ће по­ве­ре­ње гра­ђа­на Ди­ми­тров­гра­да, сма­тра да је фор­ми­ра­на ста­бил­на скуп­штин­ска ве­ ћи­на, ко­ја ће ра­ди­ти у ин­те­ре­су гра­ђа­на. Кон­сти­ту­тив­ној сед­ни­ци од укуп­но 29, при­су­ство­ва­ло је 28 од­бор­ни­ка. Је­ ди­ни, ко­ји се ни­је по­ја­вио у скуп­штин­ ској са­ли био је Емил Со­ко­лов, са ли­сте Ује­ди­ње­них ре­ги­о­на Ср­би­је. Дан пре одр­жа­ва­ња кон­сти­ту­тив­не сед­ни­це, пред­став­ни­ци три ли­сте, ко­је су осво­ји­ле од­бор­нич­ка ме­ста у ло­кал­ном пар­ла­мен­ту, пот­пи­са­ли су ко­а­ли­ци­о­ни до­го­вор о фор­ми­ра­њу скуп­штин­ске ве­ ћи­не и по­де­ли од­го­вор­но­сти у ло­кал­ној вла­сти Ди­ми­тров­гра­да. Ко­а­ли­ци­о­ни до­ го­вор пот­пи­са­ли су пред­став­ни­ци Де­мо­ крат­ске стран­ке, ко­а­ли­ци­је СПС–СДПС и гру­пе гра­ђа­на „Прав­да и со­ли­дар­ност”. У пре­го­во­ри­ма је ак­тив­но уче­ство­ва­ла и ко­ а­ли­ци­ја „Пре­о­крет”, али ње­ни пред­став­ ни­ци ни­су ста­ви­ли пот­пис на спо­ра­зум, јер је та­кав био став цен­тра­ле у Бе­ог­ ра­ду. На са­мој сед­ни­ци, Дра­го­љуб Но­тев, пред­сед­ ник Пар­ти­је Бу­га­ра Ср­би­је, ко­ја је на из­бо­ ре иза­шла у окви­ру ко­а­ли­ци­је „Пре­о­крет”, по­др­жао је сво­јим гла­сом пред­став­ни­ке скуп­штин­ске ве­ћи­не. Н. Сто­ја­но­вић

Про­на­шли пе­чур­ку од 6,8 ки­ло­гра­ма Да вас ре­дов­ни днев­ни по­сло­ви по­ не­кад мо­гу до­ве­сти до за­ни­мљи­вих и нео­че­ки­ва­них си­ту­а­ци­ја, уве­ри­ли су се рад­ни­ци „Ко­му­нал­ца” при­ли­ком ин­ тер­вен­ци­је на во­до­вод­ној мре­жи у се­ лу Ра­деј­на, у сре­ду, 13. ју­на. Не­по­сред­но по­ред ме­ста на ко­ме су ра­ди­ли, на ло­ ка­ци­ји Цр­ве­ни Брег у Ра­деј­ни, про­на­ шли су џи­нов­ску пе­чур­ку, пу­ха­ру, те­шку чак 6 ки­ло­гра­ма и 800 гра­ма. Пе­чур­ку је про­на­шао Пе­ра Ди­ми­тров, ко­ји је и по­ ре­клом из Ра­деј­не, са још дво­ји­цом ко­ ле­га, Го­ра­ном Ми­лен­ко­вим и Еми­лом Пе­тро­вим.

Пе­чур­ка пу­ха­ра је је­сти­ва и не по­ сто­ји мо­гућ­ност да се за­ме­ни не­ком дру­гом, ме­ђу­тим мо­же да се при­пре­ма за је­ло са­мо док је мла­да. Зва­нич­ни на­ зив ове пе­чур­ке је пу­ха­ра, али је зо­ву и ти­ква­ста пу­ха­ра – због об­ли­ка. Нај­ве­ћи до са­да про­на­ђе­ни при­ме­ рак у Ср­би­ји те­жио је 8 ки­ло­гра­ма, а по­ да­ци о овој вр­сти пе­чур­ке го­во­ре да мо­ же до­сти­ћи те­жи­ну од 10 ки­ло­гра­ма. Ипак, ова пе­чур­ка, про­на­ђе­на у се­лу Ра­ деј­на, ап­со­лут­ни је ре­кор­дер про­на­ђен до са­да у ди­ми­тров­град­ском кра­ју. Н.С.


Број 155, 22. јун 2012.

К УЛТ УРА

13

„Ноћ књи­ге” по трећи пут у Пироту По­пу­лар­на ма­ни­фе­ста­ци­ја „Ноћ књи­ге” ко­ју је у пе­так, 15. ју­на, у се­ дам­на­ест гра­до­ва у Ср­би­ји под сло­ га­ном „Буд­ни уз књи­гу” при­ре­ди­ла из­да­вач­ка ку­ћа „Ла­гу­на”, за­хва­љу­ју­ ћи књи­жа­ри „Пи прес” по тре­ћи пут одр­жа­на је и у Пи­ро­ту. Љу­би­те­љи пи­ са­не ре­чи има­ли су при­ли­ке да тог да­на ку­пе књи­ге по ве­о­ма по­вољ­ ним це­на­ма. По­пу­сти на из­да­ња „Пи пре­са” би­ли су 30 од­сто, а по­пу­сти на „Ла­ гу­ни­на” из­да­ња за јед­ну књи­гу би­ ли су 25 од­сто, за две 30 од­сто, за три књи­ге 35 од­сто, а за че­ти­ри и ви­ше ку­пље­них књи­га по­пуст је био 40 од­ сто. Пре­ма ре­чи­ма ме­на­џе­ра про­да­је у књи­жа­ри „Пи прес”, Иви­це Ла­ки­ ће­ви­ћа, ин­те­ре­со­ва­ње Пи­ро­ћа­на­ца је би­ло ве­ли­ко, а у при­лог то­ме го­во­

ри чи­ње­ни­ца да је тог пет­ка од 18 до 24 ча­са про­да­то пре­ко 250 на­сло­ва.

– Ма­ни­фе­ста­ци­је је и овог пу­та у пот­пу­но­сти оправ­да­ла оче­ки­ва­ња, ин­ те­ре­со­ва­ње је би­ло за­и­ста ве­ли­ко и Пи­ро­ћан­ци су још јед­ном по­ка­за­ли да во­ле да чи­та­ју, али и да че­ка­ју ова­кве ак­ци­је да обо­га­те сво­ју би­бли­о­те­ку. Нај­ тра­же­ни­ји су би­ли „Ла­гу­ни­ни” ро­ма­ни и „Пи пре­со­ва” деч­ја из­да­ња као и ро­ ма­ни из нај­но­ви­је еди­ци­је „Шпан­ски кла­си­ци”. Ми стал­но ор­га­ни­зу­је­мо ова­ кве и слич­не ак­ци­је ка­ко би Пи­ро­ћан­ ци­ма омо­гу­ћи­ли да, у скла­ду са својим ни­ским при­ма­њи­ма, при­у­ште књи­ге по ве­о­ма по­вољ­ним це­на­ма. Деч­је из­да­ња „Пи пре­са” су на по­пу­сту од 20 од­сто, а чла­но­ви „Ла­гу­ни­ног клу­ба чи­та­ла­ца” има­ју стал­ни по­пуст од 15 до 25 од­сто – ис­ти­че Ла­ки­ће­вић.

У књижари „Пи-прес“ продато преко 250 наслова

По­ред Пи­ро­та, „Ноћ књи­ге” одр­ јев­цу, Чач­ку, Кра­ље­ву, Ле­сков­цу, За­ жа­на је у осам књи­жа­ра у Бе­о­гра­ је­ча­ру, Ло­зни­ци, Пан­че­ву, По­жа­рев­ ду, две у Ни­шу, као и у Но­вом Са­ду, цу, Зе­му­ну, Шап­цу, Ја­го­ди­ни и Вр­шцу. Срем­ској Ми­тро­ви­ци, Ва­ље­ву, Кра­гу­ Б.Н.

КУД Ду­кат на фе­сти­ва­лу у Сло­ве­ни­ји На по­зив Дру­штва за раз­ви­ја­ње во­лон­тер­ског ра­да из Но­вог ме­с та у Сло­ве­ни­ји пред­с тав­ни­ци КУД „Ду­кат” из Пи­ро­та, Де­јан Ли­лић, Ва­лен­ти­на Ни­ ко­лић, Ми­ро­с лав Ни­ко­лић и Алек­сан­ дар Па­на­јо­то­вић, од 12. до 15. ју­на уче­ ство­ва­ли су на ма­ни­фе­с та­ци­ји „Тје­дан кул­т у­ре”. Пре­ма ре­чи­ма пред­сед­ни­ка „Ду­ ка­та”, Де­ја­на Ли­ли­ћа, на се­ми­на­ру „Спро­сти во­љо” би­ло је ре­чи о при­ме­ри­ ма до­бре прак­се за ин­те­гра­ци­ју ма­њи­ на у ме­сти­ма у ко­ји­ма жи­ве, и упо­тре­ би ма­тер­њег је­зи­ка с ци­љем за­шти­те

иден­ти­те­та, као и о во­лон­те­ри­зму. – Ми­ро­слав Ни­ко­лић ко­ји жи­ви и ра­ди у Сло­ве­ни­ји и ја, го­во­ри­ли смо о при­ме­ри­ма во­лон­тер­ског и ху­ма­ни­тар­ ног ра­да у на­шим ор­га­ни­за­ци­ја­ма. Осим се­ми­на­ра, на „Тјед­ну кул­ту­ре” одр­жа­ва­ не су и ве­че­ри му­зи­ке, пле­са, по­е­зи­је и фол­кло­ра, а сва­ке ве­че­ри пред­став­ни­ци Ср­би­је, Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, Ма­ке­до­ ни­је, Хр­ват­ске и Ко­со­ва, пред­ста­вља­ли су сво­ју кул­ту­ру и тра­ди­ци­ју. По­след­њег да­на фе­сти­ва­ла одр­жан је и Са­јам кул­ ту­ре на ко­ме смо пре­зен­то­ва­ли Пи­рот и југ Ср­би­је. Же­лим да се за­хва­лим Пи­

рот­ским но­ви­на­ма, Гра­фич­ко-из­да­вач­ ком дру­штву „Пи прес”, Оп­шти­ни Пи­рот, Ту­ри­стич­кој ор­га­ни­за­ци­ји Пи­рот, Му­зе­ ју По­ни­ша­вља, За­дру­зи „Дам­ско ср­це” и Ту­ри­стич­кој ор­га­ни­за­ци­ји Ди­ми­тров­ град, ко­ји су нам по­мо­гли да што бо­ље пред­ста­ви­мо свој град и око­ли­ну. На­ рав­но, за­хва­љу­је­мо се се­кре­та­ру Дру­ штва за раз­ви­ја­ње во­лон­тер­ског ра­да, Бран­ки Бу­ко­вец, на по­зи­ву Осто­ји Ку­ ђе­љи­ћу, пред­сед­нику дру­штва и Сав­ки Феј­зић, ко­ор­ди­на­тору чи­та­вог про­јек­та – ка­же Ли­лић. Б.Н.

Из­ло­жба гра­фи­ка Би­ља­не Ву­ко­вић у Га­ле­ри­ји„Че­до­мир Кр­стић”

Ма­на­стир Сту­де­ни­ца као ин­спи­ра­ци­ја

Про­шлог пет­ка, 15. ју­на, у Га­ле­ри­ји „Че­до­мир Кр­стић” отво­ре­на је из­ло­жба гра­фи­ка Би­ља­не Ву­ко­вић, ре­дов­не про­ фе­сор­ке на Гра­фич­ком од­се­ку Фа­кул­те­ та ли­ков­них умет­но­сти у Бе­о­гра­ду. По­ ре­клом Пи­ро­ћан­ка, Би­ља­на Ву­ко­вић до са­да је при­ре­ди­ла 44 са­мо­стал­не из­ло­ жбе у зе­мљи и ино­стран­ству, а уче­ство­ ва­ла је и на ви­ше од 300 ко­лек­тив­них из­ ло­жби. Ра­до­ви, ко­ји­ма се пред­ста­ви­ла пи­рот­ској пу­бли­ци на овој са­мо­стал­ној из­ло­жби, за основ­ни мо­тив има­ју ма­на­ стир Сту­де­ни­цу. Из­ло­же­не гра­фи­ке при­ па­да­ју ци­клу­су Сту­де­ни­ца, и из­ве­де­не су у тех­ни­ци аква­тин­та – ба­кро­пис у бо­ји, у ком­би­на­ци­ји са ви­со­ком штам­пом. – Окре­ну­ла сам се Сту­де­ни­ци и то је мо­је дру­го ме­сто, не­ки но­ви за­ви­чај у ко­ме ужи­вам. То ни­је та­ко са­мо због пре­див­них пеј­за­жа, већ је у пи­та­њу ин­

Б. Вуковић и А. Милошевић

спи­ра­ци­ја са­мим ма­на­сти­ром. Сту­де­ни­ ца за ме­не ни­је са­мо оби­чан пеј­заж. Ако се мо­је гра­фи­ке ма­ло озбиљ­ни­је по­гле­ да­ју мо­же се уочи­ти ико­ни­чан при­ступ. Ов­де се не те­жи бо­ја­ма ко­је се на­ла­ зе у при­ро­ди, већ на мо­јим гра­фи­ка­ма по­сто­ји онај пси­хо­ло­шки зна­чај ко­ји је дру­ге вр­сте. Као што на ико­на­ма бо­ја

но­си не­ку по­ру­ку, но­си дру­го зна­че­ње, та­ко и на мо­јим гра­фи­ка­ма по­сто­ји не­ка дру­га су­шти­на. Ту не­ка ду­хов­ност ни­је из­ра­же­на бу­квал­но, али по­сто­ји. Ти мо­ ји од­ла­сци у Сту­де­ни­цу су че­сти и не цр­ там ма­на­стир, већ при­ро­ду ко­ја га окру­ жу­је – ре­кла је Ву­ко­ви­ће­ва. То­ком отва­ра­ња, ди­рек­тор Га­ле­ри­ је, Ан­то­ни­је Ми­ло­ше­вић, ис­та­као је да из­ло­же­ни ра­до­ви ни­су на­мер­но хро­ но­ло­шки по­ста­вље­ни. – Од то­га је би­ло ва­жни­је, да се у окви­ру јед­ног зна­лач­ки по­ста­вље­ног си­сте­ма во­ди ра­чу­на о је­дин­стве­но­сти це­ле по­став­ке. Основ­ни мо­тив на гра­ фи­ка­ма овог умет­ни­ка су пеј­за­жи ко­је ка­рак­те­ри­ше искре­ност у до­жи­вља­ва­ њу при­ро­де, али и хте­ње и спо­соб­ност да раз­ра­ди и са­гле­да сва­ки део ком­по­зи­ци­ је. Би­ло да су ње­ни пеј­за­жи уз­не­ми­ре­ни,

по­ма­ло дра­ма­тич­ни, че­му по­себ­но до­ при­но­си тех­ни­ка гра­фи­ке ко­јом се Би­ља­ на слу­жи, би­ло да су су­здр­жа­ни у сво­јој умет­нич­кој хар­мо­ни­ји, од­нос умет­ни­це пре­ма мо­ти­ву ни­ка­да ни­је рав­но­ду­шан. Не­скло­на но­во­та­ри­ја­ма по сва­ку це­ну, ве­за­на за про­ве­ре­не ли­ков­но естет­ске уз­о­ре, на­мер­но или не, она се при­кло­ ни­ла још јед­ном узо­ру. Тра­га­ју­ћи за ко­ ре­ни­ма на­ше ду­хов­но­сти, сво­је ин­те­ре­ со­ва­ње усме­ра­ва ка Сту­де­ни­ци и ње­ном ин­спи­ра­тив­ном окру­же­њу. Већ пр­ви су­ срет са Сту­де­ни­цом пру­жа јој мо­гућ­ност да на јед­но­ста­ван и вешт на­чин, без опи­ си­ва­ња су­ви­шних де­та­ља, игром ли­ни­ ја и све­тла, цр­те­жа и бо­је, по­ну­ди осо­би­ то из­ра­жај­на и кре­а­тив­на ре­ше­ња. Њен гра­фич­ки опус је це­ло­вит, је­дин­ствен, до­сле­дан и ма­што­вит – оце­нио је Ми­ло­ М.В. ше­вић.


14

П И РО Т С К И М А Т У Р А Н Т И

Број 155, 22. јун 2012.

Ма­ту­ран­ти Средње стручне школе IV - 1

Алек­сан­дра Ан­тић, Пре­драг Ћи­рић, Ма­ри­ја Ко­стић, Је­ле­на Ни­ко­лић, Вла­ди­мир Па­на­јо­то­вић, Мар­ко Фи­ли­по­вић, Ми­ро­слав Бран­ко­вић, про­фе­сор, Ду­шан Пе­тро­вић, Ду­шан Ми­јић, Сла­ђа­на Мин­чић, Алек­сан­дар Ми­јал­ко­вић, Ни­ко­ла Илић, Ми­лош Пан­чић, Ро­берт Ме­ме­то­вић, Ва­не­са Дур­ми­ше­вић, Је­ле­на Ве­лич­ко­вић, Алек­сан­дар Љу­бе­но­вић, Ми­ли­ца Јо­ва­но­вић, Урош Пан­чић, Јо­ва­на Бог­да­но­вић, Кри­сти­на Па­вло­вић, Сан­дра Бо­јић, Дра­го­слав Ман­чић, ди­рек­тор, Је­ле­на Ве­лич­ко­вић, пе­да­гог, Ма­ри­ја Жив­ко­вић, про­фе­сор, Ми­ма Јо­ва­но­вић-Ја­наћ­ко­вић, про­фе­сор, На­та­ша То­шић. Оде­љењ­ски ста­ре­ши­на: Ма­ри­ја Го­гић

IV - 2

Ди­ми­три­је Ми­лен­ко­вић, Алек­сан­дар Ра­дој­ко­вић, Сте­фан Џу­нић, Ми­ле Ри­стић, Ми­ле­на Ри­стић, Са­ња Дој­чи­но­вић, Сан­дра Ми­лен­ко­вић, Не­ма­ња Мла­деновић, Марија­на Пе­шић, Фи­лип Мар­ко­вић, Бра­ни­сла­ва То­шић, Ми­о­драг Ни­ко­лић, Ма­ри­ја Ви­да­но­вић, Вла­ди­мир Ма­дић, Је­ле­на Кр­стић, Ана Јо­ва­но­вић, Не­ма­ња Тодоровић, Бо­јан Ми­тић, Бо­јан Сто­ја­но­вић, Ду­шан Ан­тић, Бра­ти­слав Ко­стић, Ја­сна Џу­нић, Ми­ли­ца Трич­ко­вић, Је­ле­на Цо­нић, Ти­ја­на Пеј­чић, Дра­га­на Бо­јић, Андријана Кр­стић, Сандра Пе­тро­вић, Са­ња Ле­по­јев, Са­не­ла Ве­лев, Не­на Ма­нић. Оде­љењски ста­ре­ши­на: Гво­зде­на Сто­шић


С П ОР Т / ОМЛ А Д И Н С КЕ

Број 155, 22. јун 2012.

15

Тре­нер ОРК Пи­рот о пла­но­ви­ма за бу­дућ­ност

Ко­стић: За две го­ди­не Пр­ва ли­га

По­с ле осва­ја­ња че­твр­тог ме­с та на та­бе­ли Пр­ве срп­ске ру­ко­мет­не ли­ге гру­па Мо­ра­ва, пи­рот­ски ру­ко­ме­та­ши од на­ред­не се­зо­не 2012-2013. на­с ту­па­ ће у ре­ор­га­ни­зо­ва­ној Дру­гој ли­ги - гру­ па Ис­ток 1. У ви­шем ран­г у так­ми­че­ ња са Пи­ро­ћан­ци­ма на­ћи ће се, по­ред оста­лих, и еки­пе Хи­сар из Ле­сков­ца, Ле­ба­не, Ни­шка Ба­ња, Же­ле­зни­чар 2. Пре­ма на­ја­ва­ма Ру­ко­мет­ног са­ве­за Ср­би­је пр­вен­с тво ће по­че­ти сре­ди­ном или кра­јем сеп­тем­бра. Тре­нер ОРК Пи­рот, Ни­ко­ла Ко­стић ка­же, за Пи­рот­ске но­ви­не да је пре­ла­ зак у ви­ши ранг так­ми­че­ња ре­зул­тат­ски успех за клуб. – Ми смо се са­да вра­ти­ли у ранг так­ ми­че­ња у ко­јем смо би­ли, и то је си­гур­ но ре­зул­тат­ски успех. Ове го­ди­не има­ли смо ја­ко мла­ду еки­пу ко­јој су по­ма­га­ли Ми­лан Илић и Ду­шан Жив­ко­вић од ста­ ри­јих игра­ча. Они су у овој се­зо­ни у Пр­ вој срп­ској ли­ги сте­кли ис­ку­ство ви­ше и зна­ње ко­је ће им си­гур­но по­слу­жи­ти у

на­ред­ном так­ми­че­њу. На­ма у клу­бу је крај­њи циљ да у се­зо­ни 2013-2014. по­ ку­ша­мо да до­ђе­мо до пр­вог ме­ста и да он­да тра­жи­мо сво­је ме­сто у Пр­вој ли­ги. Што се ти­че играч­ког ка­дра са­да има­ мо со­лид­ну осно­ву, јер на­кон го­ди­ну да­ на ра­да на­ше шко­ле ру­ко­ме­та, већ смо у тим укљу­чи­ли де­цу 1996. го­ди­ште. То су Ми­лош Стан­ко­вић и Ми­лош Ан­ђел­ко­ вић. Има ту још мла­дих игра­ча ко­ји ће у на­ред­ном пе­ри­о­ду би­ти при­кљу­че­ни пр­вом ти­му – ис­та­као је Ко­стић. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма у ти­му ни­ка­да не тре­ ба из­два­ја­ти по­је­дин­це. – Ова пр­ва по­ста­ва ко­ја је и из­не­ ла нај­ве­ћи те­рет пр­вен­ства да­ла је све од се­бе. По­себ­но су се ис­такли ти мла­ ди игра­чи ко­ји су по­ка­за­ли да мо­гу да игра­ју и без вођ­ства ста­ри­јих игра­ча. Тре­ба по­хва­ли­ти игру Ми­ло­ша Си­мо­ но­ви­ћа, Аце Јор­да­но­ва, Вла­де Дан­ко­ва, Ми­шела Го­го­ва, Ми­ло­ша Гли­го­ри­је­ви­ ћа, Уро­ша Јо­ци­ћа, Ро­бер­та Бе­ши­ре­ви­ ћа. Они сви има­ју око 20 го­ди­на и то су

игра­чи ко­ји са­да чи­не око­сни­цу ОРК Пи­ рот. У на­ред­ној се­зо­ни игра­ће са­мо они игра­чи ко­ји ис­пу­ња­ва­ју све усло­ве ме­ђу ко­ји­ма је и ре­до­ван до­ла­зак на тре­нин­ ге. Не же­ли­мо да ри­зи­ку­је­мо да се по­ вре­де де­ша­ва­ју због не­ре­дов­них тре­ нин­га. У сва­ком слу­ча­ју по­ка­за­ло се да ови мла­ди мом­ци мо­гу да се но­се са ис­

Про­је­кат „Про­фе­си­о­нал­на ори­јен­та­ци­ја уче­ни­ка на прела­ску у сред­њу шко­лу”

ку­сни­јим игра­чи­ма и да има­ју по­тен­ци­ ја­ла – на­во­ди Ко­стић. Пи­рот­ски ру­ко­ме­та­ши тре­нут­но од­ ма­ра­ју. У клу­бу ка­жу, да ће по­сле са­ста­ на­ка ко­ји сле­де, би­ти од­ре­ђе­на еки­па, а са при­пре­ма­ма ће се по­че­ти већ сре­ди­ ном ју­ла. М. Ви­да­но­вић

Пр­во пи­смо учи­те­љи­ци

Су­срет са екс­пер­ти­ма у „Осмом сеп­тем­бру” У окви­ру ГИЗ-овог про­јек­та „Про­фе­си­о­нал­на ори­јен­та­ци­ја уче­ни­ка на пре­ла­ску у сред­њу шко­ лу”, ко­ји ре­а­ли­зу­је Основ­на шко­ла „8. сеп­тем­бар”, у сре­ду, 13. ју­на, у про­сто­ри­ја­ма шко­ле ор­га­ни­зо­ ван је су­срет са екс­пер­ти­ма. Го­сти-екс­пер­ти би­ли су: Сун­чи­ца Ран­чић, ме­ди­цин­ска се­стра у Оп­штој бол­ ни­ци Пи­рот, Ма­ри­ја Ђор­ђе­вић, ин­спек­тор за ма­ле­ лет­нич­ку де­ли­квен­ци­ју у ПУ Пи­рот, Ми­ља­на Кр­стић Ма­нић, оф­та­мо­лог у пи­рот­ској Бол­ни­ци и Ма­ну­е­ла Ми­ло­ва­но­вић, ин­же­њер у Ти­гру а.д. Пре­ма ре­чи­ма по­моћ­ни­це ди­рек­то­ра, Сло­бо­дан­ке Ћи­рић, ци­ље­ ви ор­га­ни­зо­ва­ња по­се­те екс­пе­ра­та из раз­ли­чи­тих за­ни­ма­ња су да уче­ни­ци са­мо­стал­но при­ку­пља­ју ре­ле­вант­не ин­фор­ма­ци­је о зах­те­ви­ма да­љег шко­ ло­ва­ња и за­ни­ма­ња, да про­ши­ре сво­ја зна­ња о пу­ те­ви­ма обра­зо­ва­ња и ка­ри­је­ре, при­ме­не ме­то­ду ин­тер­вјуа у ствар­ном су­сре­ту са екс­пер­ти­ма и еви­

ден­ти­ра­ју кључ­не по­дат­ке о за­ни­ма­њу и ка­ри­је­ри. – У пре­пу­ној тр­пе­за­ри­ји шко­ле екс­пер­ти су се нај­пре пред­с та­ви­ли број­ним уче­ни­ци­ма 7. раз­ре­ да, а за­тим је сва­ки од њих пред­с та­вио сво­ја ис­ ку­с тва и ка­рак­те­ри­с ти­ке за­ни­ма­ња, шко­ло­ва­ња, ка­ри­је­ре. На­кон то­га, уче­ни­ци су во­ди­ли прет­ ход­но при­пре­мље­не ин­тер­вјуе са свим го­с ти­ма и по­с та­вља­ли за­ни­мљи­ва пи­та­ња о оно­ме што их по­себ­но интересује о овим за­ни­ма­њи­ма. По­се­та екс­е­пе­ра­та раз­ли­чи­тих за­ни­ма­ња шко­ли по­ка­ за­ла се као при­мер до­бре прак­се ко­ји би тре­ба­ ло че­шће при­ме­њи­ва­ти у ра­ду са уче­ни­ци­ма 7. и 8. раз­ре­да с ци­љем при­к у­пља­ња ин­фор­ма­ци­ја и њи­хо­вог осна­жи­ва­ња за пра­ви из­бор за­ни­ма­ња и до­но­ше­ња пра­ве од­лу­ке о из­бо­ру бу­ду­ће про­ фе­си­је – ис­ти­че Ћи­ри­ће­ва. Р.П.

Препуна сала трпезарије

Ученица ОШ „Вук Караџић“ Теодора Галић прима награду

По­шта Ср­би­је уз по­др­шку Ми­ни­стар­ства про­све­те ор­ га­ни­зо­ва­ла је ак­ци­ју „Пр­во пи­смо учи­те­љи­ци”. Ак­ци­ја, ко­ ја је тра­ја­ла од 24. ма­ја до 8. ју­на, на­ме­ње­на је уче­ни­ци­ма че­твр­тог раз­ре­да, с ци­љем да се на леп на­чин опро­сте од сво­јих учи­те­љи­ца и учи­те­ља, али и да уче­ни­ци исто­вре­ме­ но са­вла­да­ју и за­во­ле фор­му пи­са­ња пи­са­ма и пи­са­не ре­ чи, у ери елек­трон­ских ко­му­ни­ка­ци­ја. У овом про­јек­ту, на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не Пи­рот, уче­ство­ва­ло је 200 уче­ни­ка ОШ „8. сеп­тем­бар” и „Вук Ка­ра­џић”. По­шта је обез­бе­ди­ла па­ пи­ре и ко­вер­те и у сва­кој од иза­бра­них шко­ла по­ста­ви­ла по­штан­ско сан­ду­че у ко­је су уче­ни­ци уба­ци­ва­ли сво­ја пи­ сма. Уз при­го­дан кок­тел и по­клон, у про­сто­ри­ја­ма Рад­не Је­ди­ни­це по­штан­ског са­о­бра­ћа­ја „Пи­рот”, у пе­так, 15. ју­на, про­гла­ше­ни су нај­бо­љи ра­до­ви. Из ОШ „8. сеп­тем­бар” на­ гра­ђе­на су пи­сма уче­ни­ка Бра­ти­сла­ва Ми­јал­ко­ви­ћа, Ла­за­ ра Ан­ти­ћа, Ми­ља­на Пе­тро­ви­ћа, Ду­ње Ђор­ђе­вић и Ан­дри­је Све­то­за­ре­ви­ћа. Те­о­до­ра Га­лић, Вла­да­на Пе­тро­вић, Ан­ђе­ла Вељ­ко­вић и Па­вле Кр­стић су уче­ни­ци ОШ „Вук Ка­ра­џић” чи­ји су ра­до­ви на­гра­ђе­ни. Р.П.


16

мАркеТИнГ

Број 155, 22. јун 2012.

Ваша породична телевизија


Број 155, 22. јун 2012.

М А РКЕ Т И Н Г

17


ЧИТУЉе / оГлАСИ

18

нАјјеФТИнИјА Уз комПлеТнУ оПремУ:

– – – –

бесплатан превоз бесплатне плакате до годину дана 20% попуст за израду споменика бесплатна читуља у Пиротским новинама

Тел. 010/327-186 i 724-117 моб. 061/61-222-16 У суботу, 23.06.2012, у 10 сати, на старом Пазарском гробљу даваћемо четрдесетодневни парастос

Драгану николићу Позивамо рођаке и пријатеље да прису­ ствују овом тужном помену. Ожалошћени: Породице Николић, Видановић и Петро­ вић, и остала родбина

Христина

Војислав

Денчић

27.6.2002.-27.6.2012.

С љубављу и поштовањем чувамо успомену на вас

ЦрТИЦА

Електродистрибуција Пирот захваљује се на редовном измиривању уговор­ них обавеза. Молимо купце са дугом да измире своју обавезу по ОПОМЕНИ коју су примили. Купцима са већим износом дуга ЕПС једном годишње нуди могућност измирења дуга путем вансудског поравнања чак и до 9 месечних рата. Електродистрибуција Пирот позива купце да на ЛИЧНИ ЗАХТЕВ могу затра­ жити ПРИВРЕМЕНУ ОБУСТАВУ испоруке електричне енергије уз: 1. УСЛОВ ИЗМИРЕЊА ДУГОВАЊА и 2. УПЛАТЕ УСЛУГЕ: - монофазно бројило 708 динара - трофазно бројило 826 динара 3. ПОТПИСАН УГОВОР О ПРОДАЈИ ЕЕ Оваквим статусом купци се ослобађају плаћања „МЕСЕЧНИХ НАКНАДА­ТАКСИ, за уговорени период. Поштовани купци, ЕД Пирот на својим шалтерима врши ПОТПИСИВАЊЕ УГО­ ВОРА О ПРОДАЈИ ЕЛ. ЕНЕРГИЈЕ. Потписивање уговора је обавеза по Закону о Енер­ гетици и Закону о заштити потрошача као основ за остваривање својих права и обавеза.

ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА ПИРОТ

обА Ве ШТе њА Управни одбор ЈП ЕПС је на 37. седници донео Одлуку којом се продужава примена одлуке о попусту до 30. јуна 2012. год. Сви купци у категорији домаћинства са потрошњом до 350 Kwh за 30 дана који редовно измирују своје рачуне до датума доспећа имају право на попуст од 11,89% на цену електричне енергије.

СеЋАње

22.5.1993-22.5.2012.

ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА ПИРОТ

обА Ве ШТе њА

Погребна опрема

николе Пашића 46

Број 155, 22. јун 2012.

Ваши најмилији

запитаност Наш динар као да је на дијети. Стално му „тежина” – вредност пада. Да би га одржали у животу Народна банка је у овој години – продала (а коме то?) више од 11,3 милијарде евра! Ко то има толику потребу за еврима? Ови што штрајкују због неисплаћених зарада – сигурно не! Пензионе­ ри који посташе главни проблем државе – такође не! Јер они одмах своју цркавицу врате држави на име режијских трошкова и пуког преживља­ вања. Новац за изборну кампању био је предвиђен буџетом – па опет не! Ко је, молићу лепо, купио те силне евре, а динар, ипак, у међувремену калира за око 17 одсто?! Како је то могуће? Чему служе продати еври? Куда то води? С.А.

реГИСТроВАње корИСнИкА ИнТернеТ ПрезенТАЦИје ПД јУГоИСТок oд 28.3.2012 год. активирана НОВА ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПД Југоисток на веб адреси: www.jugoistok.com i www.jugoistok.rs I УСЛОВИ ЗА РЕГИСТРОВАЊЕ КОРИСНИКА 1. ПОДНЕТИ ЗАХТЕВ за регистрацију 2. Подносилац је РЕГИСТРОВАН КАО КУПАЦ ел.енергије, 3. Подносилац је закључио УГОВОР О ПРОДАЈИ ел.енергије. Корисник се не може регистровати за мерна места заједничке потрошње. Обрасци су доступни на шалтеру електродистрибуције и на интернет презентацији ПД Југоисток. Ваша Електродистрибуција


Ф Е Љ Т ОН

Број 155, 22. јун 2012.

19

ФЕЉТОН Ака­дем­ски уметници из Пи­ро­та (13)

Александар Алексић Соска Сли­кар и пе­сник Алек­сан­дар Алек­ сић Со­ска, ро­ђен је у Гњи­ла­ну код Пи­ро­ та, умро у Бе­о­гра­ду, 2009. го­ди­не. За­вр­ шио је Шко­лу за при­ме­ње­ну умет­ност у Ни­шу а Ака­де­ми­ју при­ме­ње­них умет­но­ сти у Бе­о­гра­ду, 1960. го­ди­не. Спе­ци­ја­ли­ за­ци­ју сли­кар­ства за­вр­шио је у Па­ри­зу, на Ака­де­ми­ји „An­dre Lo­ta”, 1964. го­ди­не. Био је члан УЛУ­ПУДС-а, Удру­же­ња књи­ жев­ни­ка Ср­би­је, Удру­же­ња пу­бли­ци­ста Ср­би­је, Са­ве­за но­ви­на­ра. Жи­вео је и ра­ дио у Бе­о­гра­ду као сли­кар, књи­жев­ник, пу­бли­ци­ста и но­ви­нар. Ко­лек­тив­но је из­ла­гао на Мај­ским из­ло­жба­ма Пи­ро­ ћа­на­ца у Пи­ро­ту, за­тим у Кар­лов­цу, За­ гре­бу, Бе­о­гра­ду, а са­мо­стал­но у Ри­му, Бе­чу, Сао Па­о­лу, Па­ри­зу, То­рон­ту, То­кију, Те­ра­му. У свом сли­кар­ском по­ступ­ку Алек­ сић је не­го­вао сли­ка­ње у тех­ни­ка­ма аква­ре­ла, тем­пе­ре, уља, та­пи­се­ри­је (та­ пи­се­ри­ја Кон­церт у по­љу, вла­сни­штво ИО „Пр­ви мај” у Пи­ро­ту), му­ра­ла (ком­ по­зи­ци­ја у бив­шем Хо­те­лу „На­ци­о­нал”

у Пи­ро­ту, у ОШ „8.сеп­тем­бар”). Илу­стро­ вао је збир­ке сво­јих пе­са­ма и ра­дио идеј­на ре­ше­ња за ко­ри­це књи­га. По те­ма­ма и на­чи­ну ка­ко је при­ ла­зио сли­ка­ма Алек­сић је био бли­зак над­ре­а­ли­сти­ма, али ви­ше оној лир­ској стра­ни јер је пе­сник и умет­ник ко­ји је тра­жио чи­сту сли­ку у пр­вом ре­ду кроз ре­дук­ци­ју све­та ко­ји нас окру­жу­је, да би вре­ме­ном она по­ста­ла осно­ва за тра­же­ ње ком­по­зи­ци­о­них од­но­са. На сли­ка­ма Алек­си­ћа све је сим­бо­лич­но, са­же­то са мир­ним и не­на­ме­тљи­вим ко­ло­ри­том. Из те не­кад над­ре­ал­не, не­кад сим­бо­ лич­не или ре­ал­не осно­ве, искре, ус­та­ла­ са­ни тра­го­ви, пре­се­ци и спо­је­ви ње­го­ве има­ги­на­ци­је. Ко­ри­шће­њем ми­ни­мал­ них сред­ста­ва ра­чу­на на ефе­кат асо­ци­ ја­ци­је. По­ја­ва жен­ске фи­гу­ре, пре све­га у гра­фи­ци али и на сли­ка­ма у тех­ни­ци уља, је сти­ли­за­ци­ја чи­ја је пла­стич­ност оства­ре­на фи­ном игром ва­ле­ра (Бе­ли ак­то­ви, Пла­ви акт, Ку­па­чи­ца у вр­ту, Ме­ да­љон мла­до­сти, Се­ћа­ње на Па­риз, Две

Завичајна зрнца (137)

Чу­жда ко­ман­да и рат­но ста­ње Тру­до­ва­ци Те­ра­ли су Бу­га­ри у ра­тат на­род на при­нуд­ни рад, зва­ли су и тру­до­ва­ци. Они су ра­де­ли на пу­те­ви, на мо­сто­ви и по руд­ни­ци, све нај­те­шку ра­бо­ту. Би­ ло окол де­вет са­а­та ују­тро, до­руч­ку­ва­ ли и на Бо­жи­да­ра Сто­ја­но­ви­ћа сћу­ну­ло да бе­га. Он ка­же че да бе­га, ми га гле­ да­мо, а Бу­га­ри мир­но се­ду и ни­шта не ка­жу. И он по­че да бе­га, а Бу­га­ри мир­ но се­ду, гле­да­ју га. И ка­да прој­де до­ста ме­сто, Бу­га­рин се ука­чи на ко­ња, сти­ же га, вр­за га за ко­ња­то­га, па се ука­чи на ко­ња и по­ју­ри га. И кол­ко је ко­њат тр­чал тол­ко је и Бо­шко мо­рал да тр­чи. То­ва ми је ка­зу­вал Бор­ко По­по­ка­ча, и он је с ње­га бил. Ма­рин­ко Ни­ко­лић ра­дел на пут Бу­гар­ску, ра­бо­та те­шка а ра­на сла­ба, па ре­ши да си бе­га дом, у Го­сту­шу. И по­бег­не, не мо­гли да га ува­те. И ка­да је сти­гал у се­ло не­је сме­ јал да спи у со­бу не­го је спал у плев­њу, па ују­тро пре­ко Гр­ба­ви­цу и пре­ко Скр­ чу оти­де у пар­ти­за­ни. Бу­га­ри су од­ма до­шли да га тра­же, ама га не на­шли. А да су га на­шли од­ма би га ????, они те­ ка ка­жу кад уби­ја­ју, или би му ку­ћу за­ па­ли­ли. Те­кви су би­ли на­ши ???

вер­ти­ка­ле...) „Ако пра­ти­мо ток ства­ра­ња Алек­ сан­дра Алек­си­ћа, он се кре­ће од асо­ ци­ја­тив­ног пеј­за­жа до чи­сто ге­о­ме­ триј­ских фор­ми, над­ре­а­ли­стич­ких ком­по­зи­ци­ја, сим­бо­лич­них асо­ци­ја­ци­ја. Уочи­ће­мо не­мир­ни дух и ми­сао ауто­ра у тра­же­њу чи­сте сли­ке. Да би се са та­ квим сли­кар­ством ко­му­ни­ци­ра­ло, тре­ ба ући у ње­гов знак и уочи­ти раз­ли­ку из­ме­ђу сна и ја­ве, сли­ке и ре­чи” (Ог­њен Ла­ки­че­вић). За Алек­си­ћа је сли­ка­ње би­ло за­лог оп­стан­ка, ме­та­фо­ра за пре­жи­вља­ва­ ње оне ви­тал­не енер­ги­је, ко­ја пот­пу­но са­жи­ма чо­ве­ка са жи­во­том и осло­ба­ђа ње­го­ве ства­ра­лач­ке сна­ге. Ње­го­ве сли­ ке ни­су са­мо пе­снич­ке ре­ми­ни­сцен­ци­ је и ви­зи­је про­шло­сти, већ дра­ма­тич­но под­се­ћа­ње на ствар­ност. Рашчла­њи­ва­ њем еле­ме­на­та ли­ков­ним сред­стви­ма он је кре­и­рао свет ка­кав би тре­бало да бу­де, исто она­ко сен­зи­би­лан и ра­фи­ни­ ран ка­ква је и ње­го­ва при­ро­да би­ла.

При­пре­ми­ла: Рад­ми­ла Влат­ко­вић, исто­ри­чар умет­но­сти

Шта је, да­кле, свет сли­ке Алек­сан­ дра Алек­си­ћа Со­ске? Свет чи­сто ли­ков­ них чи­ње­ни­ца. Свет ко­ји из се­бе со­бом го­во­ри. Свет ко­ји про­ис­ти­че из умет­ни­ ко­вог на­по­ра да по­ста­ви сво­је окви­ре бу­ду­ћег све­та. Увек у слут­њи. Стреп­ња у слут­њи. И ка­ко год при­ла­зи­ли ње­го­вим сли­ка­ма, или ка­ко год нам се на­ме­та­ле, као све­тлост, бо­ја, про­стор, или тач­кали­ни­ја-про­стор или фи­гу­ра у про­сто­ру... тре­ба их при­ми­ти као ду­хов­ни про­стор као умет­ни­ков пут ка бе­смрт­но­сти. За Алек­си­ћа је умет­ност би­ла ме­ри­ ло вред­но­сти ху­ма­ни­зма и са­зна­ње да је су­бјект мо­гућ тек као пре­зен­та­тив­на свест. Свет му је мо­гу­ћа сли­ка, не­из­ме­ ри­ва сли­ка а ње­го­во сли­кар­ство опу­шта и вра­ћа у леп­шу ствар­ност, у апо­те­о­зу жи­во­та.

У наредном броју: Академски сликар Зоран Алексић Коки

У ОКУ СВЕ­ТА

Ме­ра­кли­је на би­је­ње Кој не­је имал ле­ги­ти­ма­ци­ју или му је не­шта дру­го фа­ли­ло, или је не­ што скри­вал, од­ма су га во­ди­ли при би­ја­чи. Два бу­гар­ска би­ја­ча, једьн од јед­ну стра­ну, дру­ђи од дру­г у, а ти­ја мо­ра да сту­ри пан­та­ло­не­те да га би­ју по го­лу гу­зи­цу. Они му уда­ре де­вет­ на­јес и шес, оче да ка­ж у два­јес и пет то­ја­ђе, све док не про­пљу­сне крв. Па се по­не­кад на­пра­ве да су по­гре­ши­ ли, па пак би­ју од једьн до два­је­се и пет. Пи­сак и ја­ук, на­род гле­да. И по­ сле га од­ма ње­го­ви об­ло­же у си­ро­ву ов­чу ко­ж у да га оста­ве жи­во­га. Те­ка су про­шли Пе­тар Сто­ја­но­вић, Ву­ка­ шин Ни­ко­лић, Слав­ко Пе­тро­вић и мло­го њи. На же­ну му ба­шта свле­ кал пан­та­ло­не­те и прошьл из­ме­ђу би­ја­чи­ти, ама га не би­ли, мо­ра да су се би­ли умо­ри­ли од би­је­ње па се тьг од­ма­ра­ли. (Ис­при­чао: Сло­бо­дан Сто­ја­но­вић, 1939, Го­сту­ша)

За­пи­сао и при­ре­дио Дра­го­љуб Злат­ко­вић

Савет Во­ду и са­ве­те дај са­мо оном ко од те­бе тра­жи (пор­ту­ гал­ска) Са­ве­туј као ста­рац, од­лу­чуј као зрео чо­век, ра­ди као мла­дић (ла­тин­ска) Ла­ко је са­ве­то­ва­ти ка­да је ко­ба­си­ца до­вољ­но ду­га (дан­ска) Са­ве­ти над­ре­ђе­них су за под­ре­ђе­не за­по­ве­сти (фран­ су­ска) Ко не же­ли јеф­ти­но да ку­пи са­вет, мо­ра ску­по пла­ћа­ти ка­ја­ње (дан­ска) За­пи­ши са­вет оног ко те во­ли, па ма­кар ти се чи­нио лош (шпан­ска) Ну­жда тра­жи кра­так са­вет (не­мач­ка) Ако до­бро по­зна­јеш тра­ву, ста­ви је пр­во на сво­ју ра­ну (срп­ска) У ше­зде­се­тој го­ди­ни и са­вет се тра­жи од оно­га ко има се­дам­де­сет (ви­јет­нам­ска) Са­де­на па­мет длго не тра­ји (пи­рот­ска) При­пре­мио: Д. Злат­ко­вић


РАДОСНИЦА

Ве­ли­ки ка­ра­ван „Блиц же­не” у Пи­ро­ту Ве­ли­ки лет­њи ка­ра­ван „Блиц же­не” у сре­ду, 20. ју­на, бо­ра­вио је у Пи­ро­ту. Струч­ни са­рад­ни­ци овог ли­ста на тр­гу ис­пред До­ма кул­ту­ре, у вре­ме­ну од 12 до 19 ча­со­ва, пру­жа­ли су сви­ма ко­ји су за­ин­те­ре­со­ва­ни са­ве­те из обла­сти здра­ вља, астро­ло­ги­је, ко­зме­ти­ке и умет­но­сти. Ор­га­ни­зо­ва­но је пред­у­зет­нич­ко са­ве­ то­ва­ли­ште као и са­ве­то­ва­ли­ште из обла­сти оси­гу­ра­ња. Је­ле­на Иса­ко­вић, за­ме­ ни­ца глав­ног и од­го­вор­ног уред­ни­ка „Блиц же­не”, ка­за­ла нам је да је ово че­твр­ти лет­њи Ка­ра­ван по ре­ду, а да су пр­ви пут на ју­гу Ср­би­је. – Ово је пр­ви пут да смо у окви­ру ове ак­ци­је на ју­гу Ср­би­је, ја­ко смо срећ­ни што су Пи­ро­ћан­ци и по­ред ова­ко ви­со­ке тем­пе­ра­ту­ре рас­по­ло­же­ни за дру­же­ње са на­ма. Ову ак­ци­ју са­мо за­ми­сли­ли та­ко да све оне са­ве­те ко­је ина­че, да­је­мо у ча­ со­пи­су са­да пре­не­се­мо на ули­цу. На­ши чи­та­о­ци, али и они ко­ји то ни­су, мо­гу да из­ме­ре при­ти­сак, ни­во ше­ће­ра у кр­ви, да се по­са­ве­ту­ју у ве­зи са ис­хра­ном, има­ мо ко­зме­тич­ко са­ве­то­ва­ли­ште, са­ве­то­ва­ли­ште за езо­те­ри­ју. У Пи­ро­ту смо на­и­шли

Бројне акције у оквиру каравана

ПИРОЋАНКА

Маја Ристић

Цветни кутак

на од­ли­чан од­зив и на леп на­чин нас је при­хва­ти­ла ком­па­ни­ја „Ти­гар” а.д. са ко­ јом смо осми­сли­ли ја­ко ле­пе ак­ци­је. Ор­га­ни­зу­је­мо ле­пу ве­ли­ку тр­ку у „Ма­ни­је­ра” чизма­ма, а за све уче­сни­ке је пред­ви­ђе­на при­год­на на­гра­да – об­ја­сни­ла нам је Иса­ко­ви­ће­ва и из­ра­зи­ла на­ду да ће, уко­ли­ко ак­ци­ја Ка­ра­ван по­ста­не тра­ди­ци­о­ нал­на, и сле­де­ћи пут по­се­ти­ти наш град. Овој ак­ци­ји при­дру­жи­ло се и пи­рот­ско Гра­фич­ко-из­да­вач­ко дру­штво „Пи прес” ко­је је обез­бе­ди­ло на­гра­де у ви­ду књи­га за по­бед­ни­ке кви­за зна­ња. Ина­че, већ две го­ди­не уна­зад, „Пи прес” са­ра­ђу­је са „Блиц же­ном” у ко­јој су пред­ста­вља­ на „Пи пре­со­ва” из­да­ња, по­чев од бе­ле­ти­стри­ке, пре­ко деч­јих из­да­ња до ен­ци­ кло­пе­ди­ја. Ре­цеп­ти и фо­то­гра­фи­је је­ла из „Ве­ли­ког са­вре­ме­ног ку­ва­ра” на­шли су се у се­ри­ји тек­сто­ва о ку­ли­нар­ству про­шле го­ди­не у „Блиц же­ни”. У окви­ру ак­ци­је Ка­ра­ван у Пи­ро­ту из­ве­ден је за­бав­ни про­грам уз уче­шће Пле­ сног клу­ба „Ба­и­ла­мос” и бен­да Све­тла­не Бран­ко­вић, а ор­га­ни­зо­ва­но је и ка­ра­о­ка так­ми­че­ње. Ак­ци­ја Ка­ра­ван тра­је де­сет не­де­ља, ре­дак­ци­ја „Блиц же­не” ће оби­ћи де­сет гра­до­ва, а за­вр­ша­ва се 1. ав­гу­ста у Кру­шев­цу. С. Ма­нић мејл за пи­та­ња и су­ге­сти­је: cvetnikutak010@gmail.com

Фикус Бенџамин Још код ста­рих Ри­мља­на реч фи­кус је зна­чи­ ла смо­ква (код смо­кве ка­да се от­ки­не лист до­ла­зи до по­ја­ве бе­ле млеч­не теч­но­сти, а исто се де­ша­ва и код фи­ку­са). Ра­стом под­се­ћа на дрв­це и има овал­ не зе­ле­не или про­ша­ра­не ли­сто­ве, ра­сте до ви­си­не од 5 ме­та­ра. То је троп­ска биљ­ка по­ре­клом из Ма­ ле­зи­је, осе­тљи­ва је на про­ма­ју и хлад­но­ћу, а ја­ко јој при­ја оро­ша­ва­ње ли­сто­ва, по­го­то­во у то­ку то­плих лет­њих да­на и у то­ку греј­не се­зо­не (оро­ша­ва­њем се спи­ра пра­ши­на са ли­сто­ва и биљ­ ка бо­ље ра­сте). Зах­те­ва до­ста све­ тло­сти (про­ша­ра­ни ли­сто­ви мно­го ви­ше од зе­ле­них), али од ди­рект­ ног сун­ца је тре­ба скла­ња­ти. Ако је на там­ном ме­сту, биљ­ка ће се вре­ ме­ном при­ла­го­ди­ти, али ће мно­го спо­ри­је да ра­сте. Иде­ал­на по­зи­ци­ја је ју­жна стра­на и без че­стог по­ме­ ра­ња (та­да ли­сто­ви опа­да­ју ), али се по­вре­ме­но сак­си­ја окре­ће ка све­тлу. Зи­ми обез­бе­ди­ти 14-18, а ле­ти 25 сте­пе­ни. Од греј­ног те­ла од­мак­ну­ти сак­си­ју 1-2 ме­тра, јер услед пре­ве­ ли­ке то­пло­те и су­вог ва­зду­ха по­ја­ ча­но от­па­да­ју ли­сто­ви. У про­ле­ће се мо­же из­не­ти на­по­ље у хла­до­ви­ну, али ка­да се у је­сен вра­ти уну­ тра, та­да до­бар део ли­сто­ва опад­не. Што је зе­мља рас­тре­си­ти­ја, ко­рен се бр­же и лак­ше раз­ви­ја и бен­ џа­мин бр­же ра­сте. Не во­ли ма­ле сак­си­је, та­да од­

ба­цу­је ли­шће. Пре­са­ђи­ва­ ње мла­дих би­ља­ка у ве­ћу сак­си­ју је на про­ле­ће, док се код ста­рих и ве­ли­ких ме­ња При­пре­ми­ла: са­мо гор­њи слој зе­мље. Ле­ти Ива­на Ко­стић се за­ли­ва во­дом 2-3 пу­та не­ дељ­но, а зи­ми на 10 да­на. При­хра­њу­је се рас­тво­ ром за зе­ле­не биљ­ке на 2 не­де­ље од мар­та до но­ вем­бра. Мо­же да се по­вре­ме­но до­да во­да у ко­јој је ку­ва­на ко­при­ва, бли­тва или спа­наћ, то је од­лич­но при­род­но ђу­бри­во ко­је са­др­жи до­ста гво­жђа и ли­сто­ви до­ би­ја­ју сјај­ну зе­ле­ну бо­ју. Оре­зу­ју се на про­ле­ће ка­да се фор­ми­ра же­ље­ ни об­лик, а те ре­зни­це се ко­ри­сте за раз­мно­жа­ва­ње (бо­ље је ужи­ли­ти их у во­ди у би­ло ко­је до­ба го­ди­не, не­го ди­рект­но за­са­ди­ти у зе­мљу). Ка­да се за­са­ди пар ре­зни­ца, оне се мо­гу док су мла­да ста­бла ме­ђу­соб­но ис­ пре­пле­та­ти и то је ја­ко де­ко­ра­тив­но. Жи­вот­ни век је од 2-15 го­ди­на. Када их на­па­дне цр­ве­ни па­ук, треба ко­ри­ сти­ти ин­сек­ти­цид, а за шти­та­сте ва­ ши-вла­жном кр­пом се пре­бри­ше лист. Про­бле­ми: опа­да­ју ли­сто­ви-не­ма до­вољ­но све­тло­сти, про­ма­ ја; жу­ти ли­сто­ви-пре­ви­ше во­де, ле­пљив лист-ва­ ши, пр­ска­ти кон­фи­до­ром. У сле­де­ћем бро­ју: Па­ту­ља­ста ру­жа


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.