Pirotske novine 159

ПИРОТСКЕ ИНФОРМАТИВНЕ НОВИНЕ / БРОЈ 159 / ИЗЛАЗE ЈЕДНОМ НЕДЕЉНО

Интервју:

ГОДИНА V / Петак 20. јул 2012. / Цена: 40 динара

Јелена Петковић, генерални директор Тигра а.д.

Тужила сам за клевету, тигар није у кризи

Стране 6 и 7

Стране 8-9

Улицама Пирота зарежали мотори

Пиротске новине уручиле „Златну копачку“ Страна 16

Пирот за викенд престоница стрипа

Страна 15

С ТАВ

2 Горе...

ОТВОРЕНО

„Не можеш да знаш док се не тестираш“

Нема новца за Развојну банку

Пи­ше: Милош Видановић „Не пи­шај­те у ула­зу, гле­да­мо вас кроз шпи­јун­ку”, ре­че­ни­ца са на­леп­ ни­це у јед­ној од пи­рот­ских згра­да ја­сно по­ка­зу­је на ком ни­воу је кул­ ту­ра жи­вље­ња у Пи­ро­ту. Ско­ро и да не­ма мрач­ни­јег ћо­шка, ха­у­сто­ра или ула­за у згра­ду, а ко­ји ни­су на „услу­ зи” оним на­шим су­гра­ђа­ни­ма ко­ји се не ли­бе да ури­ни­ра­ју усред гра­да. Да ства­ри бу­ду го­ре, на ова­кву вр­сту ег­ зи­би­ци­о­ни­зма нај­че­шће се од­лу­чу­ју они мла­ђи су­гра­ђа­ни. Од ка­ко је по­ чео рас­пуст, окол­не згра­де у стро­гом цен­тру гра­да по­ста­ле су пра­ви јав­ни ну­жник. Та­ко ре­ци­мо, на уда­ру су по­ нај­ви­ше згра­де у ули­ци Бран­ка Ра­ди­ че­ви­ћа, где је у дво­ри­шту иза згра­ де у ка­сним ве­чер­њим са­ти­ма пра­ва гу­жва. За олак­ша­ње тра­жи се и ме­

ви­ше оних мла­ђих су­гра­ђа­на ко­ји са се­ла или из при­град­ских на­се­ља сва­ ко ве­че до­ђу у град жељ­ни про­во­да. С об­зи­ром на то да су пи­рот­ски ка­ фи­ћи у стро­гом цен­тру гра­да шкр­ти ка­да је у пи­та­њу број пи­со­а­ра или вц шо­ља, и да по­сто­ји не­сра­змер­ност у бро­ју квад­ра­та ло­ка­ла у од­но­су на укуп­ну ве­ли­чи­ну и број мо­крих чво­ ро­ва, ве­ћи­на го­сти­ју ма­лу и ве­ли­ку ну­жду, уме­сто у вц оба­вља у обли­ жњим дво­ри­шти­ма или ула­зи­ма. Овај про­блем већ го­ди­на­ма је не­ ре­шив, не са­мо ка­да је у пи­та­њу ло­ кал­на са­мо­у­пра­ва, већ и ка­да су у пи­та­њу ор­га­ни јав­ног ре­да и ми­ра. При­ја­ве ста­на­ра згра­да у цен­тру гра­да ни­ка­ко да уро­де пло­дом. Уме­сто че­ стих кон­тро­ла, из­гле­да да је и по­ли­ци­ ја опра­ла ру­ке од ових не­чи­стих рад­ њи. И та­ко, да не би ис­па­ло ка­ко са­мо кри­ти­ку­је­мо, ево по­но­во још јед­ног ефек­тив­ног мо­гу­ћег ре­ше­ња. Си­гур­ но се се­ћа­те јав­ног вц у цен­тру гра­да ко­ји одав­но ни­је у функ­ци­ји. Мо­жда би, го­спо­до ло­кал­ни по­ли­ти­ча­ри, ово био пра­ви по­тез и до­бра ин­ве­сти­ци­ја у бу­дућ­ност на­шег гра­да. За­то пред­ ла­же­мо да се не­ко­ли­ко ме­се­ци уки­ну апа­на­же чла­но­ви­ма управ­них од­бо­ра јав­них пред­у­зе­ћа у Пи­ро­ту, и да се од тих при­ку­пље­них сред­ста­ва отво­ри јав­ни вц у гра­ду ко­ји „пре­тен­ду­је да бу­де ту­ри­стич­ки цен­тар окру­га”.

м бе ен з та ра

...До­ле

„Текући проблеми“

сто ви­ше у дво­ри­шти­ма иза ве­зног трак­та, ту иза бив­шег Цр­ве­ног тр­ га. И та­мо по­то­ци ури­на ја­сно по­ка­ зу­ју да је не­кул­ту­ра жи­вље­ња на­ша ствар­ност. Ме­ђу­тим, по­ред ових атрак­тив­ них ло­ка­ци­ја и ста­на­ри згра­да у ко­ ји­ма до нај­ви­ших спра­то­ва Пи­ро­ћан­ це во­зе лиф­то­ви, му­ку му­че са истим про­бле­мом, на­ру­чи­то кад су ова­ко ви­со­ке тем­пе­ра­ту­ре. Про­сто је не­ве­ ро­ват­но да је не­ко­ме то­ли­ко ин­те­ре­ сант­но или да јед­но­став­но не мо­же да из­др­жи па да олак­ша­ње за сво­ је „те­ку­ће” про­бле­ме мо­же да на­ђе је­ди­но у лиф­ту згра­де. Пра­ви ужас оче­ку­је све оне ко­ји по­сле ова­квих про­стач­ких „из­ли­ва” мо­ра­ју да ис­тр­ пе во­жњу до свог спра­та уз, на­рав­но, оба­ве­зно за­тва­ра­ње но­са или увек ко­ри­сно, на­вла­че­ње ма­ји­це или ко­ шу­ље на нос. На­жа­лост, има и оних ко­ји иза се­бе оста­ве и „чвр­шћи” до­ ка­зни ма­те­ри­јал сво­је не­кул­ту­ре. Џа­ба псов­ке, по­ми­ња­ње фа­ми­ли­је, прет­ње и нер­ви­ра­ње. Јед­но­став­но не­ма спа­са. Не по­ма­жу ни ре­флек­ то­ри са сен­зо­рима, ка­пи­је са шиљ­ци­ ма, за­кљу­ча­ва­ње ула­за, ин­тер­фо­ни, по­ли­ва­ње са про­зо­ра вре­лом во­дом, га­ђа­ње ја­ји­ма. Не­кул­тур­них има ви­ ше, број­ни­ји су. Ипак, нај­ви­ше за­бри­ ња­ва по­да­так да је ме­ђу по­пу­лар­но на­зва­ним „улич­ним пи­ша­чи­ма” нај­

ко

Кам­па­њу под на­зи­вом „Не мо­жеш да знаш док се не те­с ти­раш” по­кре­ну­ло је Ми­ ни­с тар­с тво здра­вља ре­пу­бли­ке Ср­би­је у са­ рад­њи са Ин­с ти­т у­том за јав­но здра­вље Ср­би­ је кроз про­је­кат ко­ји је фи­нан­си­ран од стра­не Гло­бал­ног фон­да за бор­бу про­тив си­де, ту­бер­ ку­ло­зе и ма­ла­ри­је. Овом кам­па­њом ми­ни­ стар­с тво же­ли да скре­не па­жњу јав­но­с ти на зна­чај пре­вен­ци­је и ра­ног от­кри­ва­ња ин­фек­ ци­је узро­ко­ва­не ХИВ ви­ру­сом. Ра­но от­кри­ ва­ње ХИВ ин­фек­ци­је омо­г у­ћа­ва пра­во­вре­ ме­но ле­че­ње и ква­ли­те­тан и дуг жи­вот, као и за­шти­т у дру­гих и спре­ча­ва­ње пре­но­ше­ња ХИВ ви­ру­са са мај­ке на де­те. Стиг­ма и дис­кри­ ми­на­ци­ја по­ка­зу­ју се као ве­ли­ке пре­пре­ке у спро­во­ђе­њу пре­вен­тив­них ак­тив­но­с ти, а јед­ на од по­с ле­ди­ца је сма­њен број осо­ба ко­је се од­лу­чу­ју на те­с ти­ра­ње на ХИВ. Овај про­јек­та спро­во­ди се у 40 гра­до­ва Ср­би­је. У За­во­ду за јав­но здра­вље Пи­рот, у окви­ру Цен­тра за кон­ тро­лу и пре­вен­ци­ју бо­ле­с ти, ра­ди Цен­тар за до­бро­вољ­но по­вер­љи­во са­ве­то­ва­ње и те­с ти­ ра­ње на пол­но пре­но­си­ве ин­фек­ци­је (ДПСТ). По прин­ци­пу до­бро­вољ­но­с ти, по­вер­љи­во­с ти и ано­ним­но­с ти, сва­ког рад­ног да­на од 7 до 14 са­ти, те­с ти­ра­ње на ХИВ ин­фек­ци­ју, Хе­па­тит Б и Хе­па­тит Ц ин­фек­ци­ју спро­во­ди се под ши­ фром и бес­плат­но је. М.В.

Број 159, 20. јул 2012.

Осни­ва­ње Раз­вој­не бан­ке ко­ја би мо­гла да пла­си­ра при­вре­ди јеф­ти­не кре­ди­те још је на ду­гач­ком шта­пу. Нај­ве­ћи, али не и је­ди­ ни про­блем је што је др­жав­на ка­са одав­но пра­зна, а про­це­не су да је за осни­ва­ње та­кве бан­ке у стар­т у по­треб­но око ми­ли­јар­ду евра. Еко­но­ми­с ти се сла­ж у да но­вој вла­ди оста­је је­ ди­но да на­с та­ви са ста­ром прак­сом - за­ду­жи­ ва­њем. При­вре­да Ср­би­је у про­се­к у пла­ћа ка­ ма­т у од 15 од­с то на ин­ве­с ти­ци­о­не по­зај­ми­це, што је нај­ску­пље за­ду­жи­ва­ње у Евро­пи. У та­ квим усло­ви­ма, мно­ги се сла­ж у, про­из­вод­ња не мо­же да мак­не с мр­тве тач­ке. Ве­штач­ко ди­са­ње кроз јеф­тин ка­пи­тал пред­у­зе­ћа мо­ гу да до­би­ју је­ди­но од Раз­вој­не бан­ке, за ко­ју др­жа­ва не­ма па­ра. (Блиц)

Фото: Милош Видановић

Пиротске новине ТЦ „Гушевица” II спрат, локал бр. 8 Пирот • Оснивач и издавач: ИД „Кућа књиге” д.о.о. Ђерам 32 Пирот • Директор: Димитрије Видановић • Главни и одговорни уредник: Богољуб Најдановић • Редакција: Снежана Манић, Милош Видановић, Надежда Стојановић • Секретар редакције: Слађана Толић • Штампа: ГИД „Пи прес” Ђерам 32 Пирот • Рукописи се не враћају • Излази једном недељно • Телефони 010/312-510, 010/ 312-511 • Регистарски број јавног гласила NV 000110 • ISSN 18207499 • COBISS. SR-ID 147284748 www.pirotskenovine.rs • pirotskenovine@gmail.com • www.facebook.com/pirotskenovine

У ЖИЖИ

Број 159, 20. јул 2012.

3

Еко­ном­ски ана­ли­ти­чар Са­ша Ра­ду­ло­вић оце­њу­је да је зе­мља пред еко­ном­ским ко­лап­сом

Ср­би­ја на пу­ту да бан­кро­ти­ра Не­кон­тро­ли­са­на пред­из­бор­на тро­ше­ња пра­ће­на су на­став­ком гу­бит­ка рад­них ме­ста и па­дом по­ре­ских при­хо­да, та­ко да је де­фи­цит за пр­вих 6 ме­се­ци го­то­во до­сти­гао пла­ни­ра­ни де­фи­цит за це­лу 2012. го­ди­ну Ми­лош Ви­да­но­вић Ка­та­стро­фал­на по­ре­ска по­ли­ти­ка је глав­ни узрок из­у­зет­но те­шке еко­ном­ске си­ту­а­ци­је. У Ср­би­ји је за­по­шља­ва­ти ску­ по, по­се­до­ва­ти јеф­ти­но. Ра­ди­ти – ску­по, узи­ма­ти про­фит – јеф­ти­но. Про­из­во­ди­ ти – ску­по, уво­зи­ти – јеф­ти­но. По­сло­ва­ти ле­гал­но – не­мо­гу­ће, а на цр­но је­ди­но ис­ пла­ти­во, оце­њу­је у ин­тер­вјуу за Пи­рот­ске но­ви­не еко­ном­ски ана­ли­ти­чар Са­ша Ра­ ду­ло­вић.

– Мо­ра­мо сма­њи­ти на­ме­те на рад. Мо­ра­мо по­ве­ћа­ти по­рез на про­ фит прав­них ли­ца и по­рез на имо­ви­ ну прав­них ли­ца. Огром­на би­ро­кра­ти­ја и ком­пли­ко­ва­не про­це­ду­ре су ве­ли­ ки део про­бле­ма. Оне гу­ше при­вред­ ну ак­тив­ност и по­ску­пљу­ју по­с ло­ва­ ње. Нео­п­ход­на је ги­љо­ти­на про­пи­са. Све­при­с ут­на ко­руп­ци­ја, пот­пу­на прав­ на не­си­г ур­ност, уру­ше­не ин­с ти­т у­ци­ је си­с те­ма и пар­то­кра­ти­ја ко­ја је по­ је­ла дру­штво и про­из­ве­ла не­га­тив­ну се­лек­ци­ју ко­ја те­ра спо­соб­не и до­во­ди по­доб­не, ко­нач­но је у по­с лед­ње че­ти­ ри го­ди­не сло­ми­ла кич­му и дру­штва и еко­но­ми­је – ка­же Ра­ду­ло­вић.

Нео­п­ход­на ги­љо­ти­на про­пи­са

ТЕРВ ИН

ЈУ

по­љо­при­вред­на га­здин­ства. Бу­џет Ре­пу­ бли­ке је у ка­та­стро­фал­ном ста­њу. На­кон од­ла­ска ММФ-а, не­кон­тро­ли­са­на пред­ из­бор­на тро­ше­ња су пра­ће­на на­став­ком гу­бит­ка рад­них ме­ста и па­дом по­ре­ских при­хо­да, та­ко да је де­фи­цит за пр­вих 6 ме­се­ци го­то­во до­сти­гао укуп­но пла­ни­ра­ ни де­фи­цит за це­лу 2012. го­ди­ну. Ра­ди се о го­то­во 2 ми­ли­јар­де евра, од­но­сно го­то­ во 7 од­сто БГДП-а. Јав­ни дуг је већ дав­ но про­био за­кон­ски ли­мит од 45 од­сто и пре­шао 52 од­сто БДП-а. Ср­би­ја је на пу­ту да бан­кро­ти­ра. Без зна­чај­ног за­о­кре­та, бан­кро­ти­ра­ће­мо.

Вра­ти­ти ММФ у Ср­би­ју Ко­ли­ко је за срп­ску еко­но­ми­ ју бит­но да се што пре фор­ми­ра Вла­да?

– Из­у­зет­но је ва­жно да се Вла­да што пре фор­ми­ра ка­ко би по­че­ла ак­тив­но да ра­ди на те­шким про­ме­на­ма ко­је су нео­ п­ход­не. Још је ва­жни­је да вла­да по­ву­че пра­ве по­те­зе и на­пад­не ко­ре­не про­бле­ма, а не да се ба­ви по­сле­ди­ца­ма. Ако се Вла­да само бу­де ба­ви­ла по­сле­ди­цама, ми ће­мо оста­ти па­ци­јент у ко­ми, би­ће­мо осу­ђе­ни на лош жи­вот­ни стан­дард за ду­ги низ го­

У ко­ли­ко се те­шкој еко­ном­ској си­ ту­а­ци­ји за­и­ста на­ла­зи­мо?

– Ср­би­ја се на­ла­зи у из­у­зет­но те­ шкој еко­ном­ској си­ту­а­ци­ји. Из­гу­би­ли смо пре­ко 270.000 за­по­сле­них од 2008. го­ди­ не до да­нас, нај­ви­ше у сек­то­ру ма­лих и сред­њих пред­у­зе­ћа. Из­гу­би­ли смо пре­ ко 550.000 рад­них ме­ста, ако се ра­чу­на­ју и они ко­ји ни­су зва­нич­но за­по­сле­ни, нпр.

ММФ тра­жи да вра­ћа­мо ду­го­ве Ко­је но­ве зах­те­ве Ср­би­ја мо­же да оче­ку­је од ММФ?

– ММФ је увек имао и има­ће је­дан је­ди­ни зах­тев: одр­жи­вост јав­ног ду­га. Они хо­ће да бу­ду си­гур­ни да ће­мо вра­ћа­ти ду­го­ве. Ни­ка­кав дру­ги зах­тев не­ма­ју. Тра­же да се ускла­де при­хо­ди и рас­хо­ди. Има­ју пред­ло­ге ка­ко то да оства­ри­мо, али они ни­су усло­ви. Они су са­мо пред­ло­зи. Сва­ка дру­га ту­ма­че­ња су чи­ста де­ма­го­ги­ја. Ако ми ускла­ди­мо при­хо­де и рас­хо­де, од­но­сно при­ка­же­мо наш план ка­ко то да оства­ри­мо, ММФ не­ће има­ти ни­ка­кве при­мед­бе и по­др­жа­ће нас у то­ме. Али ако оче­ку­је­мо да ве­ру­је у на­ше мор­ске при­че, ре­ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ју, Раз­вој­ну бан­ку, Фонд за раз­вој, суб­вен­ци­је од 10.000 евра по рад­ном ме­сту, и сва оста­ла ар­че­ња нов­ца по­ре­ских обвез­ни­ка, ту смо се пре­ва­ри­ли. Они зна­ју да је то пут у бан­крот, а то је и очи­глед­но и нису нам потребни они да нам то ка­жу.

Ако се Вла­да смо буде бавила по­сле­ди­цама, бићемо осуђени на лош жи­вотни стан­дард за дуги низ година. Људима морате рећи истину: да ће бити горе пре не­го што бу­де боље ди­на. Љу­ди­ма мо­ра­те ре­ћи исти­ну: да ће би­ти го­ре пре не­го што бу­де бо­ље. Ко­је ко­ра­ке но­ва срп­ска власт мо­ра пр­во да на­пра­ви ка­да је у пи­та­њу из­ла­зак из тре­нут­не еко­ ном­ске си­ту­а­ци­је?

– Вра­ћа­ње ММФ-а у Ср­би­ју. Уки­да­ње фи­скал­не де­цен­тра­ли­за­ци­је. По­ре­ска ре­ фор­ма. Ги­љо­ти­на про­пи­са. Ред у јав­ним на­бав­ка­ма. Де­пар­ти­за­ци­ја јав­них пред­у­ зе­ћа и њи­хов из­ла­зак на бер­зу, а ни­ка­ко њи­хо­ва про­да­ја. Ми мо­ра­мо да сма­њи­мо по­ре­зе на рад. За тре­ћи­ну. Да­ћу и при­мер. За­ми­сли­те јед­ног мо­ле­ра или wеб про­ гра­ме­ра ко­ји по­го­де по­сао за 300 евра. Уко­ли­ко хо­ће да по­слу­ју ле­гал­но, др­жа­ ви би мо­ра­ли да пла­те 120 евра, а њи­ма да оста­не 180 евра. Ово је не­ра­зум­но. Он­ да ни­је ни чуд­но да нам го­то­во сви мо­ле­ ри и wеб про­гра­ме­ри ра­де на цр­но. Ово се не мо­же уте­ра­ти. Не­ра­зум­ни по­ре­зи се не мо­гу уте­ра­ти. По­ре­ски си­сте­ми успе­шних др­жа­ва све­та су про­гре­сив­ни.

Да др­жа­ва сви­ма бу­де мај­ка Да сте Ви но­ви ми­ни­стар фи­нан­ си­ја, ко­ји би би­ли ва­ши пр­ви ко­ ра­ци?

– Пре­по­ру­чио бих бу­ду­ћем ми­ни­ стру фи­нан­си­ја да на вра­та ста­ви нат­ пис: Не дам па­ре. Но­вац ко­јим др­жа­ ва рас­по­ла­же је но­вац свих гра­ђа­на.

Рав­но­прав­но. Др­жа­ва не мо­же би­ти не­ко­ме мај­ка, не­ко­ме ма­ће­ха. Сва­ ки про­је­кат ко­ји се фи­нан­си­ра нов­ цем по­ре­ских об­ве­зни­ка мо­ра да бу­ де у ин­те­ре­с у свих гра­ђа­на: и рад­ни­ка у Пи­ро­т у, и чи­с та­чи­це у Бе­о­гра­ду, и учи­те­ља у Зре­њ а­ни­ну. И мо­ра би­ти до де­та­ља обра­з ло­жен. Да зна­мо за шта да­је­мо но­вац. А он­да и ко­ме. Сваки уго­во­р ко­ји пот­пи­ше би­ло ко­ји др­жав­ни ор­ган, ре­ пу­блич­ки или ло­кал­ни, мо­ра би­ти јав­но об­ја­вљен. Да сва­ки гра­ђа­нин мо­же да про­чи­та са ким по­слу­је др­жа­ва и ко­ли­ ко њи­хо­вог нов­ца иде ко­ме, и шта за то до­би­ја­ју. У пр­вих 100 да­на но­ви ми­ни­ стар тре­ба да вра­ти ММФ у Ср­би­ју, уки­ не фин­скал­ну де­цен­тра­ли­за­ци­ју, уки­не ве­ћи­ну аген­ци­ја, уки­не ве­ћи­ну суб­вен­ ци­ја, спро­ве­де по­пис све др­жав­не имо­ ви­не, спро­ве­де ре­ви­зи­ју фи­нан­сиј­ских из­ве­шта­ја свих јав­них пред­у­зе­ћа и при­ ва­ти­зо­ва­них пред­у­зе­ћа, спро­ве­де по­ ре­ску ре­фор­му, сма­њи по­рез на рад за тре­ћи­ну, да учи­ни да за­по­шља­ва­ње, рад и про­из­вод­ња по­ста­ну јеф­ти­ни, а да увоз и мо­но­пол по­ста­ну ску­пи и да из­ бе­га­ва­ње по­ре­за по­ста­не те­шко. Тре­ба и ин­си­сти­ра­ти на со­ци­јал­ној за­шти­ти свих угро­же­них гра­ђа­на. Да ко­нач­но са­ зна­мо ко је со­ци­јал­но угро­жен кроз со­ ци­јал­ну ма­пу. Ово је, по­ред ин­ве­сти­ра­ ња у ин­фра­стук­ту­ру, је­ди­на област где тре­ба по­ве­ћа­ти рас­хо­де. За све оста­ло: „Не дам па­ре”.

4

М А РКЕ Т И Н Г

Број 159, 20. јул 2012.

А К Т У ЕЛНО

Број 159, 20. јул 2012.

Тре­ћи Фе­сти­вал ста­ро­пла­нин­ских је­ла у селу Темска

По­дро­би­ца и ви­но­гра­дар­ска ја­ни­ја за сла­до­ку­сце

На двадесетак штан­дова, прошле суботе из­ложени су број­ни гурманлу­ци, а по­ се­ти­о­ци су могли да купе и аутен­тич­не сувенире из пи­ рот­ског кра­ја Про­шле су­бо­те, 14. ју­ла, у дво­ри­ шту шко­ле у се­лу Тем­ска, одр­жан је, са­ да већ тра­ди­ци­о­нал­ни Фе­сти­вал ста­ро­ пла­нин­ских је­ла. По тре­ћи пут за ре­дом, на два­де­се­так штан­до­ва, по­се­ти­о­ци су има­ли при­ли­ке да ви­де, али и да про­ ба­ју број­не гур­ман­лу­ке, ка­ко сла­не та­ко и слат­ке. Та­ко­ђе, на не­ко­ли­ко штан­до­ва по­се­ти­о­ци су мо­гли да ку­пе и аутен­тич­ не су­ве­ни­ре са ових про­сто­ра. На би­ни у дво­ри­шту шко­ле ор­га­ни­зо­ван је и кул­ тур­но - умет­нич­ки про­грам у ко­ме су уче­ство­ва­ли чла­но­ви Удру­же­ња „Тер­ ни­пе”, КУД „Ду­кат”, а по­се­ти­о­це су за­ба­ ви­ли и чла­но­ви Ин­сти­ту­та за бо­ри­лач­ке ве­шти­не „Цр­на ко­бра”. Овај фе­сти­вал, пре­ма оце­ни ор­га­ни­за­то­ра, све ви­ше до­би­ја на зна­ча­ју јер про­мо­ви­ше оно што је ле­по и вред­но из на­шег кра­ја.

Шан­са за раз­вој ту­ри­зма По­дро­би­ца, па­суљ по­сан и мр­сан, ба­ ни­це, сар­ма од ки­се­лог ку­пу­са, си­ре­ви свих вр­ста, ви­но­гра­дар­ска ја­ни­ја, ко­ла­чи и тор­те, и још пу­но то­га при­пре­ми­ле су же­не из се­ла Тем­ска, али и из окол­них се­ ла. Иако је тро­чла­ни жи­ри имао за­да­так да од­ре­ди пр­ва три ме­ста и по­де­ли на­ гра­де, пре­ма оце­на­ма број­них по­се­ти­ла­ ца ко­ји су има­ли при­ли­ке да де­гу­сти­ра­ју сил­не по­сла­сти­це, сви уче­сни­ци фе­сти­

Традиционална јела одушевила посетиоце

ва­ла за­у­зе­ли су пр­во ме­сто. Та­ко­ђе, овај фе­сти­вал имао је и ин­тер­на­ци­о­нал­ни ка­рак­тер с об­зи­ром на то да су овог пу­ та уче­ство­ва­ли са сво­јим штан­дом и сту­ ден­ти из Аустри­је, Ли­тва­ни­је, Бу­гар­ске и Бел­ги­је ко­ји већ не­ко­ли­ко да­на бо­ра­ве у кам­пу „Ста­ра пла­ни­на 2012.” ко­ји се одр­ жа­ва у овом пи­рот­ском се­лу. По­моћ­ник пред­сед­ни­ка општине за по­љо­при­вре­ду и се­ло, Го­ран По­по­вић, ка­же да пи­рот­ска оп­шти­на има шта да по­ну­ди ка­да је аутен­тич­на хра­на у пи­та­ њу, али да су у то­ме Тем­шта­ни на­пра­ви­ ли зна­ча­јан ис­ко­рак. Ди­рек­тор­ка Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­ је Пи­рот, Ве­сна Јо­ва­но­вић, ис­та­кла је да је и ова ма­ни­фе­ста­ци­ја ја­ко ва­жна за раз­вој ту­ри­зма у пи­рот­ској оп­шти­ни.

– Јед­на ова­ква ма­ни­фе­ста­ци­ја ва­ жна је и за раз­вој ту­ри­зма, али и за про­ мо­ци­ју на­шег кра­ја. До­бро је то што на ово­го­ди­шњем сај­му има та­ко пу­но мла­ дих по­се­ти­ла­ца. До­при­но­си и то што се у се­лу Тем­ска за вре­ме сај­ма одр­жа­ва и камп сту­де­на­та. Ми смо раз­го­ва­ра­ли са пред­став­ни­ци­ма ме­сне за­јед­ни­це да по­ку­ша­мо да ова ма­ни­фе­ста­ци­ја до­би­је дру­га­чи­ји зна­чај и да се у на­ред­ним го­ди­

Ћилим главни мотив сувенира из пиротског краја

на­ма по­диг­не на ви­ши ни­во. До­бро је и то што су овај са­јам ста­ро­пла­нин­ске хра­не ис­ко­ри­сти­ли и дру­ги да при­ка­жу и сво­је про­из­во­де. Ту пре све­га ми­слим на оне штан­до­ве са су­ве­ни­ри­ма и руч­ним ра­до­ ви­ма – ис­та­кла је Јо­ва­но­ви­ће­ва.

Бо­га­та по­ну­да Уче­сни­ца фе­сти­ва­ла, Ја­сми­на Илић, ка­же да јој ни­је би­ло те­шко да спре­ма је­ла за фе­сти­вал, иако је би­ла ве­ли­ка вру­ћи­на.

– Дру­гу го­ди­ну уче­ству­јем на овом фе­сти­ва­лу и сва­ки пут ми је дра­го да спре­мам ста­ро­пла­нин­ска је­ла. Овог пу­та при­пре­ми­ла сам по­дро­би­цу од ја­ре­ћих из­ну­три­ца, а ту је и ја­ни­ја од три вр­сте лу­ка, од­но­сно по­сна ја­ни­ја ко­ја се спре­ ма­ла за сла­ве пре 50 го­ди­на. Сва­ке го­ди­ не ужи­вам и у спре­ма­њу хра­не и у пре­ зен­та­ци­ји. Та­ко­ђе, за нас је овај фе­сти­вал ја­ко ва­жан и због то­га ни­су и бит­не на­ гра­де, већ је бит­но да се пред­ста­ви­мо са оним што по­ти­че из овог кра­ја. Ту су пре све­га ба­ни­це, по че­му смо и нај­ви­ше пре­ по­зна­тљи­ви – на­во­ди Или­ће­ва. Удру­же­ње же­на са се­ла, „Тем­штан­ ке”, има­ло је и свој штанд на овом фе­ сти­ва­лу. И на ње­му, као и на дру­гим штан­до­ви­ма, мо­гле су да се про­ба­ ју сил­не по­сла­сти­це, и сла­не и слат­ке. Пред­сед­ни­ца удру­же­ња, Ду­ши­ца Ђор­ ђе­вић, ка­же да је по­ну­да ове го­ди­не из­у­зет­но бо­га­та.

– Код нас по­се­ти­о­ци су мо­гли да ви­ де са­мо ста­ра је­ла ко­ја су спре­ма­на по ре­ цеп­ти­ма на­ших ба­ка, па и пра­ба­ка. Ја­ко је ва­жно да се тра­ди­ци­ја одр­жа­ва. Ово су на­ша аутен­тич­на је­ла са овог про­сто­ ра и тре­ба да их са­чу­ва­мо. Је­дин­стве­на на овом сај­му је сар­ма са жи­том у ли­по­ вом ли­сту. Та­ко­ђе, за овој са­јам спре­ми­ ли смо и ло­зјар­ску ја­ни­ју ко­ја је та­ко­ђе је­ дин­стве­на. Ту су још и зе­ља­ни­це, про­је, и слат­ки­ши – ка­же Ђор­ђе­ви­ће­ва. М. Ви­да­но­вић

5 Ан­самбл До­ма кул­ту­ре Ан­самбл До­ма кул­ту­ре Пи­рот све­у­куп­ни је по­бед­ник дру­гог Ме­ђу­ на­род­ног фол­клор­ног фе­сти­ва­ла ко­ ји се одр­жао од 12. до 15. ју­ла у Агри­ ген­ти на Си­ци­ли­ји. На овом фе­сти­ва­лу су, по­ред Пи­ро­ћа­на­ца, уче­ство­ва­ли и ан­сам­бли из Пе­руа, Тур­ске, као и 10 ан­сам­ба­ла из зе­мље до­ма­ћи­на. Јед­ но­гла­сном од­лу­ком пе­то­чла­ног жи­ ри­ја, пи­рот­ски ан­самбл по­нео је ти­ту­ лу све­у­куп­ног по­бед­ни­ка. М.В

Упис у сред­ње шко­ле Пре­ма по­да­ци­ма Оде­ље­ња за ван­ при­вред­не де­лат­но­сти ло­кал­не са­мо­у­ пра­ве Пи­рот, ме­ста за упис сред­њо­ шко­ла­ца још увек има у Мле­кар­ској и Тех­нич­кој шко­ли. У пр­вом упи­сном кру­гу, у Гим­на­зи­ју се упи­са­ло укуп­но 147 уче­ни­ка. На ма­те­ма­тич­ком сме­ ру упи­са­но је 57 уче­ни­ка, у два оде­ље­ ња дру­штве­но је­зич­ког сме­ра 60 и још 30 уче­ни­ка упи­са­ло је ин­фор­ма­тич­ки смер. У Тех­нич­кој шко­ли у пр­ви раз­ ред упи­са­но је укуп­но 189 ђа­ка и то: 15 ауто­ме­ха­ни­ча­ра, 9 ин­ста­ла­те­ра, 31 во­ за­ч мо­тор­них во­зи­ла, 30 тех­ни­ча­ра за ком­пју­тер­ско упра­вља­ње, 30 елек­тро­ тех­ни­ча­ра ра­чу­на­ра, 20 елек­тро­тех­ни­ ча­ра за елек­тро­ни­ку на во­зи­ли­ма, 24 тех­ни­ча­ра ме­ха­тро­ни­ке, и 30 тех­ни­ ча­ра друм­ског са­о­бра­ћа­ја. У Сред­њој струч­ној шко­ли упи­са­но је укуп­но 76 уче­ни­ка. У пр­вом кру­гу упи­са­но је 15 бу­ду­ћих жен­ских фри­зе­ра, је­дан му­ шки, 30 тех­ни­ча­ра за по­ли­ме­ре, као и 30 тех­ни­ча­ра за за­шти­ту жи­вот­не сре­ ди­не. Мле­кар­ска шко­ла „Др Обрен Пе­ јић” ове го­ди­не у пр­ви раз­ред упи­са­ла је 68 уче­ни­ка од то­га 3 пе­ка­ра, 7 мле­ ка­ра, јед­ног ме­са­ра и пре­храм­бе­них тех­ни­ча­ра 57. На кра­ју, Еко­ном­ска шко­ ла упи­са­ла је два ко­но­ба­ра, 11 ку­ва­ра, 30 ку­ли­нар­ских тех­ни­ча­ра, 30 еко­ном­ ских тех­ни­ча­ра, 30 фи­нан­сиј­ских ад­ ми­ни­стра­то­ра и 24 ко­мер­ци­ја­ли­сте. У дру­гом кру­гу упи­са­ла су се још два уче­ ни­ка у Мле­кар­ској и Тех­нич­кој шко­ли. М.В.

На­лич­је Од 11. до 17. јула на те­ри­то­ри­ји Пи­рот­ ског управ­ног окру­га догодиле су се: –– две саобраћајне незгоде у којима је једна особа задобила лакше, а једна теже телесне повреде (По­да­ци По­ли­циј­ске упра­ве Пи­рот)

Т ЕМ А

6

Број 159, 20. јул 2012.

ИНТЕРВЈУ Но­во­и­за­бра­ни ге­не­рал­ни ди­рек­тор Ти­гра а.д, Је­ле­на Пет­ко­вић, у ексклузивном ин­тер­вјуу

Тужила сам за клевету, тигар Пет­ко­ви­ће­ва негира све наводе које је изнео лист „Таблоид“ и тврди да компанија није презадужена Бо­го­љуб Нај­да­но­вић Лист „Та­бло­ид” не­дав­но је у тек­сту под на­сло­вом „Ти­гар од па­пи­ра” из­нео број­не те­шке оп­ту­жбе у ве­зи са мал­вер­за­ци­ја­ма у по­сло­ва­њу на ра­чун ру­ко­вод­ства ком­па­ ни­је Ти­гар а.д. Овај текст у ве­ли­кој ме­ри уз­ бур­као је пи­рот­ску јав­ност и иза­звао број­ не ре­ак­ци­је, што је био је­дан од по­во­да да у ин­тер­вјуу за­тра­жи­мо од­го­во­ре од ге­не­рал­ не ди­рек­тор­ке Ти­гра, Је­ле­не Пет­ко­вић. Ком­па­ни­ји Ти­гар а.д. је не­дав­но при­ сти­гла пр­ва тран­ша ду­го оче­ки­ва­ног кре­ ди­та Европ­ске ин­ве­сти­ци­о­не бан­ке (ЕИБ) у из­но­су од 2,7 ми­ли­о­на евра, а по­ме­ну­та сред­ства ис­ко­ри­шће­на су за раз­ду­жи­ва­ње пре­ма до­ба­вља­чи­ма, ка­же Пет­ко­ви­ће­ва.

Ка­снио кре­дит, па касни­ли и до­при­но­си Је­су ли од тих сред­ста­ва упла­ће­ни до­при­но­си за­по­сле­ни­ма, бу­ду­ћи да су они не­ко­ли­ко ме­се­ци би­ли без здрав­стве­ног оси­гу­ра­ња?

– То се де­си­ло пр­ви пут. Ми, у прин­ ци­пу, сва­ке го­ди­не упла­ћу­је­мо пре­ко ми­ ли­јар­ду ди­на­ра у др­жав­не фон­до­ве. Са­да смо има­ли два до три ме­се­ца за­о­ста­так ко­ји смо ре­гу­ли­са­ли. Кеш се пре­ли­ва, јер све па­ре до­ђу на ра­чун, а у ке­шу не по­сто­ ји сег­мен­та­ци­ја, већ са­мо у ре­зул­та­ту. У сва­кој ва­ри­јан­ти и тај део смо из­ми­ри­ли. То се де­си­ло пр­ви пут због из­у­зет­но те­шке си­ту­а­ци­је ко­ја је у по­слов­ном окру­же­њу, и због свих ових ка­шње­ња у ве­зи са кре­ ди­том Европ­ске ин­ве­сти­ци­о­не бан­ке. Да смо то зна­ли, ми би­смо се ор­га­ни­зо­ва­ли на дру­га­чи­ји на­чин. И он­да смо има­ли је­ дан гап ко­ји се, с вре­ме­на на вре­ме, ја­вља у фи­нан­си­ја­ма. Има­ли смо за­о­ста­так, а ми смо то пла­ти­ли др­жа­ви са ка­ма­том од 38 од­сто. И тај про­блем смо ре­ши­ли, а са­да

он ви­ше не мо­же да се ја­ви за­то што не мо­же­те да ис­пла­ти­те за­ра­ду, ако не пла­ ти­те по­ре­зе и до­при­но­се. Тре­ба има­ти у ви­ду да др­жа­ва сва­ке го­ди­не ин­ка­си­ра од Ти­гра из­ме­ђу 1,2 и 1,5 ми­ли­јар­ди ди­на­ра по осно­ву по­ре­за и до­при­но­са , да из­ме­ ђу 2.000 и 2.200 љу­ди ра­ди у Ти­гру и при­ма пла­ту, а да ина­че у Ср­би­ји на хи­ља­де фир­ ми не упла­ћу­је до­при­но­се. Сва­ка фир­ма ко­ја ка­сни са упла­ том до­при­но­са је у кри­зи. Има­те ли ви план за из­ла­зак из кри­зе?

– Не, ми ни­смо у кри­зи. Ми смо про­ шле не­де­ље има­ли са­ста­нак са пред­ сед­ни­ком и ко­пред­сед­ни­ком Не­мач­ке раз­вој­не бан­ке, јед­не од во­де­ћих свет­ ских фи­нан­сиј­ских ин­сти­ту­ци­ја, ко­ја је у Ти­гру пре­по­зна­ла ква­ли­тет. Они су тра­ жи­ли са­ста­нак и са Ми­ни­стар­ством еко­ но­ми­је и са аген­ци­јом СИ­Е­ПА и са Фон­ дом за раз­вој, упра­во да не би до­шло до кри­зе. Не­мач­ка раз­вој­на бан­ка је кон­ ста­то­ва­ла да Ти­гар има свет­ске ка­па­ ци­те­те и свет­ске про­из­во­де за нај­ква­ ли­тет­ни­је тр­жи­ште и да нам са­мо тре­ба по­мо­ћи да по­стиг­не­мо аде­ква­тан про­ ток нов­ца, јер оно што се у Ср­би­ји ну­ ди као но­вац ни­је аде­кват­но за раст. У 2010. го­ди­ни има­ли смо по­ве­ћа­ње ра­ ста од 34 од­сто у од­но­су на 2009. и он­да из ин­тер­ног ке­ша и крат­ко­роч­них кре­ ди­та ни­смо мо­гли да на­ста­ви­мо са ра­ стом у на­ред­ној го­ди­ни, јер ни­смо има­ ли до­вољ­но рас­по­ло­жи­вих сред­ста­ва. Са­да је јед­на од во­де­ћих ме­ђу­на­род­них фи­нан­сиј­ских ин­сти­ту­ци­ја, ко­ја нас пра­ ти го­ди­на­ма, на осно­ву ана­ли­за до­шла до за­кључ­ка да је Ти­гар фир­ма ко­ју вре­ ди по­др­жа­ти. Би­ло кроз уче­шће у ка­пи­ та­лу, би­ло кроз ду­го­роч­не кре­ди­те, да се ста­би­ли­зу­је. За то нам је нео­п­хо­дан аде­ква­тан про­ток нов­ца и ми смо ра­ни­

Шта је пи­сао „Та­бло­ид” Лист „Та­бло­ид” је, у свом тексту, за мал­вер­за­ци­је у по­сло­ва­њу, ко­је је при том де­ таљ­но опи­сао, оп­ту­жио љу­де из нај­у­жег ру­ко­вод­ства „Ти­гра а.д.”, по­себ­но Дра­га­на Ни­ко­ли­ћа, до­ско­ра­шњег ге­не­рал­ног ди­рек­то­ра, Је­ле­ну Пет­ко­вић, са­да­шњег ге­не­рал­ ног ди­рек­то­ра и Го­ра­на Јо­ва­но­ви­ћа, пред­сед­ника УО Ти­гар Тех­нич­ке гу­ме. Пре­ма пи­ са­њу овог ли­ста у чи­та­ву при­чу упле­те­ни су дру­ги при­вред­ни­ци и јав­не лич­но­сти из Пи­ро­та и Ба­бу­шни­це. У тек­сту се го­во­ри о „план­ском уни­шта­ва­њу не­ка­да­шњег при­ вред­ног чу­да европ­ских раз­ме­ра”, по­ме­ну­ти се оп­ту­жу­ју за не­за­ко­ни­то енорм­но бо­ га­ће­ње, уз тврд­ње да се ла­жно при­ка­зу­је да Ти­гар по­слу­је по­зи­тив­но, а да се ком­ па­ни­ја, у ства­ри, на­ла­зи у огром­ним ду­го­ви­ма и да пре­жи­вља­ва са­мо за­хва­љу­ју­ћи до­дат­ном за­ду­жи­ва­њу. Овај лист је у на­ред­ном бро­ју об­ја­вио на­вод­на пи­сма чи­та­ла­ ца у ко­ји­ма се из­но­се но­ве оп­ту­жбе.

је на­пра­ви­ли план са њи­ма ко­ји би са­да тре­ба­ло да бу­де уна­пре­ђен. Са 6,7 ми­ ли­о­на евра укуп­но сред­ста­ва из ЕИБ- а, 5 ми­ли­он­ а уче­шћа у ка­пи­та­лу и 10 ми­ ли­о­на од ду­го­роч­них об­ве­зни­ца, фир­ ма би мо­гла да вра­ти све крат­ко­роч­не кре­ди­те, ко­ји су не­по­вољ­ни и да на­ста­ ви да се фи­нан­си­ра из ду­го­роч­них из­во­ ра. Тре­ба има­ти у ви­ду да код кре­ди­та ни­је бит­на ви­си­на за­ду­же­но­сти, не­го це­на и роч­ност. На то­ме смо ра­ди­ли го­ ди­ну да­на, али је про­блем у то­ме што се све де­ша­ва спо­ро, а ми оба­ве­зе пре­ма куп­ци­ма има­мо сва­ко­днев­но, док оба­ ве­зе пре­ма до­ба­вља­чи­ма, бан­ка­ма, др­ жа­ви, тре­ба да из­ми­ру­је­мо тач­но у дан што је ја­ко те­шко ор­га­ни­зо­ва­ти. Са­рад­ ња са ДЕГ-ом ће омо­гу­ћи­ти Ти­гру да се по­зи­ци­о­ни­ра спрам сво­јих по­тен­ци­ја­ла, ко­ји су са­да не­до­вољ­но ис­ко­ри­шће­ни.

ће се раз­ви­ја­ти у на­ред­ним го­ди­на­ма, већ их раз­де­љу­је по го­ди­на­ма, оно­ли­ ко го­ди­на ко­ли­ко ће тај про­из­вод да се про­из­во­ди. Ја не же­лим да ко­мен­та­ри­ шем пи­са­ње жу­те штам­пе, јер сам под­ не­ла кри­вич­ну при­ја­ву про­тив „Та­бло­ и­да” за те­шко кри­вич­но де­ло кле­ве­те због свих ру­жних ства­ри ко­је су та­мо

„Све у скла­ду са за­ко­ном” Има ли исти­не у пи­са­њу ли­ста „Та­ бло­ид”, ко­је је у ве­ли­кој ме­ри уз­ бур­ка­ло јав­ност у Пи­ро­ту, да Ти­гар, у ства­ри, по­слу­је не­га­тив­но, али да се шпе­ку­ла­ци­ја­ма, ње­го­во по­сло­ ва­ње при­ка­зу­је по­зи­тив­ним?

– То је пр­ва не­га­тив­на об­ја­ва о Ти­ гру од 2007. го­ди­не. Ни­ко у Пи­ро­ту ни­ је обра­тио па­жњу на по­зи­тив­не ства­ри ко­је су пи­са­не о Ти­гру у прет­ход­них пет го­ди­на. А ни­јед­на по­зи­тив­на ствар ко­ ју смо ура­ди­ли ни­је до­жи­ве­ла ни при­ бли­жно та­кав ни­во ин­те­ре­со­ва­ња, као пи­са­ње „Та­бло­и­да”, ко­ји при­па­да жу­тој штам­пи. Све ве­ће фир­ме у Ср­би­ји би­ ле су ме­та пи­са­ња „Та­бло­и­да”. Ја та­кву штам­пу не чи­там, јер је то ис­под мог кул­ту­ро­ло­шког ни­воа, али сам мо­ра­ла да про­чи­там оно што је пи­са­но о Ти­гру и о ме­ни. Ком­па­ни­ја не мо­же да се за­шти­ ти од ра­зно­ра­зних пи­са­ња, јер мо­ра­мо да до­ка­же­мо да смо пре­тр­пе­ли ма­те­ри­ јал­ну ште­ту. Ни­ко од озбиљ­них по­слов­ них љу­ди то ни­је схва­тио озбиљ­но. На­ ше по­сло­ва­ње је пу­бли­ко­ва­но у на­шим из­ве­шта­ји­ма и ако вам стан­дард до­зво­ ља­ва да ви­со­ке тро­шко­ве раз­во­ја ка­пи­ та­ли­зу­је­те, он­да ви то ка­пи­та­ли­зу­је­те и то он­да амор­ти­зу­је­те кроз не­ко вре­ме. То ра­де све фир­ме на све­ту, па ра­ди­мо и ми. Све што је ура­ђе­но, све је обе­ло­ да­ње­но, све је по­твр­ђе­но од стра­не ре­ ви­зо­ра. Све смо ура­ди­ли у скла­ду са стан­дар­ди­ма и са за­ко­ном. Ни­јед­на ин­ ду­стри­ја ко­ја има ви­со­ке тро­шко­ве раз­ во­ја, ни­ка­да не ста­вља ком­плет­но на тро­шко­ве, на при­мер, про­из­во­де ко­ји

Но­ве функ­ци­је До­са­да­шњи ге­не­рал­ни ди­рек­ тор Ти­гра, Дра­ган Ни­ко­лић, ко­ји је у пен­зи­ји, од­лу­ком Скуп­шти­не ак­ци­ о­на­ра у скла­ду са но­вим За­ко­ном о при­вред­ним дру­штви­ма, по­ста­вљен је на ме­сто пред­сед­ни­ка Над­зор­ног од­бо­ра ком­па­ни­је, у чи­јем су са­ста­ ву ли­ца ко­ја ни­су за­по­сле­на у Ти­гру, на­во­де у ком­па­ни­ји. С дру­ге стра­не, Над­зор­ни од­бор је 1. ју­ла из­вр­шног ди­рек­то­ра за кор­по­ра­тив­но упра­ вља­ње, Је­ле­ну Пет­ко­вић, иза­брао за ге­не­рал­ног ди­рек­то­ра ком­па­ни­је. на­пи­са­не. Оче­ку­јем да про­цес поч­не ре­ ла­тив­но бр­зо.

Ни­смо тра­жи­ли деман­ти Да­кле, Ком­па­ни­ја још увек ни­ је ту­жи­ла лист. Је­сте ли под­не­ли де­ман­ти?

– Још увек раз­ма­тра­мо. По на­шем за­ко­ну, ком­па­ни­ја мо­же са­мо да до­ка­ же да је пре­тр­пе­ла кон­крет­ну ма­те­ри­ јал­ну ште­т у, да је не­ки уго­вор от­ка­зан или да је па­ла вред­ност ак­ци­ја. Ни­ко озби­љан се на то ни­је освр­нуо. Ми не мо­же­мо да до­ка­же­мо ка­кву смо ште­ ту пре­тр­пе­ли, а за­кон не пре­по­зна­ је ште­т у у ве­зи са угле­дом ком­па­ни­ је. Де­ман­те не же­ли­мо да под­но­си­мо.

Т ЕМ А

Број 159, 20. јул 2012.

7

за ПН од­го­ва­ра на на­во­де о број­ним мал­вер­за­ци­ја­ма у по­сло­ва­њу ком­па­ни­је

није у кризи

Чла­нак је то­ли­ко не­кон­зи­с тен­тан, са­ ста­вљен из раз­ли­чи­тих тврд­њи, да не мо­же да се де­ман­т у­је. Шта ја да де­ ман­т у­јем: да ни­сам члан кри­ми­нал­не гру­пе, да не­мам ви­лу на Де­ди­њу, да не­мам ви­лу у Шпа­ни­ји, да не­мам ми­ ли­о­не на ра­чу­ну, да ме не шти­ти на­ чел­ник по­ли­ци­је... То исто мо­г у да до­ ка­жем. Шта да де­ман­т у­јем? Ја мо­г у да на­ве­дем не­ки ли­мит вред­но­с ти, ис­под ко­јих се­бе као лич­ност, али и ком­па­ни­ ју, не же­лим да спу­штам. Ако је жу­та штам­па те­ма овог раз­го­во­ра, он­да... Има ли би­ло ка­кве исти­не у пи­са­ њу „Та­бло­и­да”?

– Ап­со­л ут­но се све не­г и­р а као тврд­њ а.

О Ти­гру од­лу­чу­ју власни­ци ван Пиро­та Да ли то он­да зна­чи да се сред­ ства од про­да­је Ауто­гу­ме Ми­ шле­ну не при­ка­зу­ју као по­слов­ни при­ход?

– Кад про­да­те не­што, он­да се раз­ли­ка из­ме­ђу це­не под ко­јом се то во­ди у књи­га­ ма и це­не ко­ју сте по­сти­гли књи­жи као при­ ход. То се зо­ве ка­пи­тал­на до­бит. И то је уме­ ће пре­го­ва­ра­ња. Ка­да смо 2008. за­кљу­чи­ли јед­ну од тран­сак­ци­ја, укуп­на вред­ност је би­ла 2,4 ми­ли­јар­де ди­на­ра, а ка­пи­тал­на до­ бит, раз­ли­ка из­ме­ђу оно­га ко­ли­ко то ствар­ но вре­ди и оно­га што смо ми до­би­ли, би­ла је 1,7 ми­ли­јар­ди. И ми смо кроз пре­го­во­ ре, уне­ли чист но­вац од 1,7 ми­ли­јар­ди и то је био наш до­при­нос ком­па­ни­ји. Тај при­ход не­где мо­ра­те да при­ка­же­те. И на ту раз­ли­ ку ко­ју смо оства­ри­ли др­жа­ви смо пла­ти­ли по­рез на ка­пи­тал­ну до­бит, у из­но­су од 140 ми­ли­о­на ди­на­ра. Да ли има исти­не у то­ме да је Ауто­гу­ма про­да­та по ви­ше­стру­ко ни­жој це­ни од ре­ал­не?

– Не, то ни­је исти­на. Ви сте ме пи­та­ли да ли је при­ход од про­да­је књи­жен као до­ бит. Је­сте књи­же­на раз­ли­ка из­ме­ђу вред­ но­сти и оне вред­но­сти ко­ју смо ми по­сти­ гли са Ми­шле­ном и ко­ју је он пла­тио Ти­гру. Та раз­ли­ка у вред­но­сти увек иде у при­ход ком­па­ни­је, пред­ста­вља ка­пи­тал­ну до­бит, на то се пла­ћа по­рез на ка­пи­тал­ну до­бит, и ак­ци­о­на­ри су по том осно­ву до­би­ли ме­ђу­ ди­ви­ден­де, та­ко да су сви ап­со­лут­но има­ ли бе­не­фит од све­га што се де­ша­ва. А све је ура­ђе­но на ба­зи од­лу­ке Скуп­шти­не, јер ово је при­ват­на ком­па­ни­ја, и то шта ће она да ра­ди од­лу­чу­ју ис­кљу­чи­во ње­ни ак­ци­о­ на­ри. Ја по­не­кад имам ути­сак да се са Ти­

гром ма­ни­пу­ли­ше - да ли је дру­штве­на сво­ји­на или при­ват­на ком­па­ни­ја. Да­кле, Ти­гар је при­ват­на ком­па­ни­ја, и о то­ме шта ће она да ра­ди од­лу­чу­ју ње­ни ак­ци­о­на­ри. А вла­сни­штво је дав­них да­на из­ме­ште­но из Пи­ро­та. Да, али ме­ђу ак­ци­о­на­ри­ма има и ве­ли­ког бро­ја гра­ђа­на Пи­ро­та?

– Да, али у ка­пи­та­лу су за­сту­пље­ни са не­ких 6 од­сто, а од­лу­чи­ва­ње за­ви­си од про­цен­та уче­шћа у ка­пи­та­лу. Да ли се Ти­гру још упла­ћу­ју сред­ ства од про­да­је Ауто­гу­ме?

– Не, то је за­вр­ше­но 2010. го­ди­не.

Упо­сле­ност око 60 од­сто Ко­ли­ка је тре­нут­на упо­сле­ност ка­па­ци­те­та Ти­гра?

– Тре­нут­на упо­сле­ност је око 62 од­ сто. Са­да је лет­њи ре­жим ра­да, до сеп­ тем­бра ће­мо си­гур­но по­ве­ћа­ти про­ из­вод­њу. Упо­сле­ност од 62 од­сто са пр­во­смен­ским ра­дом са­свим је у ре­ду. Успе­ва­те ли да на вре­ме ис­по­ру­ чи­те сву ро­бу? Има ли ка­шње­ња и ко­ли­ко?

– Ка­шње­ња се кре­ћу од не­де­љу до де­сет да­на. Има их, али ни­је то не­пре­ мо­сти­во. Ти­гар је до 10. ју­ла тре­ба­ло да ис­по­ ру­чи ро­бу у вред­но­сти од 3,5 ми­ли­ о­на евра. Да ли је то оства­ре­но?

– У ју­лу и ав­гу­сту ис­по­ру­чи­ће­мо ро­бу у вред­но­сти од око 5 ми­ли­о­на евра пре­ма ино­стран­ству. Са­да смо ис­по­ру­чи­ли око 1.5 ми­ли­о­на евра, а у то­ку је фа­за ис­по­ру­ке.

О пла­та­ма ме­на­џе­ра се не ди­ску­ту­је Ак­ци­о­на­ри­ма ни­су ис­пла­ће­не ди­ ви­ден­де. С дру­ге стра­не, го­во­ри се о ве­ли­ким ме­на­џер­ским до­да­ ци­ма. Ка­ко то ко­мен­та­ри­ше­те?

– Ни­јед­на фир­ма у Ср­би­ји, сем нас, ни­је ни­јед­ну го­ди­ну ис­пла­ћи­ва­ла ди­ви­ ден­де у ке­шу. Ми смо то ра­ди­ли, уз про­ бле­ме са ве­ли­ким ак­ци­о­на­ри­ма, ко­ји су сма­тра­ли да ди­ви­ден­да тре­ба да се са­ чу­ва уну­тар про­то­ка нов­ца. Као ме­наџ­ мент, ми смо на ди­ви­ден­ди ин­си­сти­ра­ ли упра­во због ма­лих ак­ци­о­на­ра. Они ће то до­би­ти за­јед­но са ка­ма­том и то ни­је ни­ка­кав про­блем. Тре­ба раз­у­ме­ти да ак­ ци­о­нар­ство под­ра­зу­ме­ва и то да ка­да је те­шка си­ту­а­ци­ја у по­слов­ном окру­же­њу, ак­ци­о­на­ри са­ми ус­ка­чу кроз до­дат­ни ка­ пи­тал да са­чу­ва­ју ком­па­ни­ју, а не по­вла­ че но­вац. Пи­рот је ма­ли град и ми смо због то­га од­лу­чи­ли да ди­ви­ден­де ис­пла­ ћу­је­мо у ке­шу. Ина­че, то не ра­ди ни­јед­на ли­сти­ра­на ком­па­ни­ја на Бер­зи, сем јед­ не чи­ји су вла­сни­ци са­мо за­по­сле­ни. Ми ће­мо ис­пла­ти­ти ди­ви­ден­де у не­ко­ли­ко на­ред­них ме­се­ци са ка­ма­том ко­ја ће ак­ ци­о­на­ри­ма на­док­на­ди­ти то че­ка­ње. Ка­ да је реч о за­ра­да­ма, ми смо при­ват­на ком­па­ни­ја и за­ра­де се не ко­мен­та­ри­шу, о њи­ма се не ди­ску­ту­је. Вла­сни­ци су, углав­ ном, фон­до­ви и они од­лу­чу­ју ка­ко ће­мо да ра­ди­мо. Ако смо ство­ри­ли свет­ске ка­ па­ци­те­те и на­пра­ви­ли то­ли­ке при­хо­де у тран­сак­ци­ји са Ми­шле­ном, ве­ро­ват­но је то не­ки раз­лог што су нас они хте­ли за ме­на­џе­ре. Ина­че, тре­ба на­по­ме­ну­ти да је до­брих ме­на­џе­ра ја­ко ма­ло на срп­ ском тр­жи­шту и да за њих увек има по­ сла. Основ­но што тре­ба раз­у­ме­ти је да је Ти­гар већ ду­го при­ват­на ком­па­ни­ја и да не при­па­да ни за­по­сле­ни­ма, ни бив­шим

Ти­гар ни­је пре­за­ду­жен Го­во­ри се о ве­ли­ким ду­го­ва­њи­ма ком­па­ни­је? Ко­ли­ко у овом тре­нут­ку из­но­се ду­го­ва­ња Ти­гра по свим осно­ва­ма?

– Вред­ност на­ше укуп­не имо­ви­не је 9 ми­ли­јар­ди ди­на­ра. На­ше укуп­не крат­ко­ роч­не оба­ве­зе су 4,3, а ду­го­роч­не 1,2 ми­ли­јар­де ди­на­ра. Да­кле, за­ду­же­ност Ти­гра је са­свим при­хва­тљи­ва, јер има­мо огром­ну имо­ви­ну. Ове ду­го­роч­не оба­ве­зе су до 2017. го­ди­не, та­ко да оне не те­ре­те по­сло­ва­ње фир­ме у тре­нут­ку. Пр­ви при­о­ри­тет је да са ску­пих крат­ко­роч­них сред­ста­ва пре­ђе­мо на ду­го­роч­на, јеф­ти­ни­ја сред­ства, да би­смо ис­ко­ри­сти­ли свет­ске ка­па­ци­те­те ко­је по­се­ду­је­мо у обла­сти обу­ће, тех­нич­ ке гу­ме и про­из­во­да од ре­ци­кла­та.

за­по­сле­ни­ма, већ вла­сни­ци­ма, и ту са­да ва­же дру­га пра­ви­ла.

Запослени су трошак Мо­ же ли у том слу­ ча­ ју пре­ ко 2.000 за­по­сле­них мир­но да до­че­ ка пред­сто­је­ћи пе­ри­од?

– Не знам шта се та­ко ло­ше де­си­ ло да би не­ко био „не­ми­ран”. Ми ће­мо усклађивати број љу­ди пре­ма по­тре­ба­ ма, јер има­мо оба­ве­зу да ра­ци­о­на­ли­зу­је­ мо сво­је по­сло­ва­ње упра­во због вла­сни­ка. Вла­сни­ци ула­жу и оче­ку­ју про­фит. Одав­но је пре­ста­ло да ва­жи пра­ви­ло да ком­па­ни­ ја по­сто­ји због за­по­сле­них. Они је­су ја­ко ва­жни, јер од ква­ли­те­та ра­да за­по­сле­них умно­го­ме за­ви­си ква­ли­тет ра­да фир­ме, али у оп­штем би­лан­су за­по­сле­ни су тро­ шак фир­ме, ко­ји мо­ра да бу­де оп­ти­ми­зо­ ван и у скла­ду са стан­дар­ди­ма. Ти­гар Та­јерс има јед­ног вла­сни­ка, и ни­ко не до­ла­зи на иде­ју да се ба­ви по­сло­ ва­њем те фир­ме, а код нас је си­ту­а­ци­ја пот­пу­но иста, са­мо што су на­ши вла­сни­ ци ма­ње ви­дљи­ви. Оче­ку­јем да ком­па­ ни­ја и да­ље иде пре­ма укруп­ња­ва­њу вла­сни­штва и да на на­ред­ној скуп­шти­ ни пет ак­ци­о­на­ра бу­де до­вољ­но за кво­ рум. И то је је­дан нор­ма­лан про­цес. Уло­ же­но је знат­но мно­го зна­лач­ког ра­да да се ова ком­па­ни­ја одр­жи, да се при­ву­че и до­ве­де стра­те­шки парт­нер, да се раз­ви­је ауто-гу­ма, да се иза­ђе из овог про­гра­ма, а по­диг­ну још три фа­бри­ке. Не­ма раз­ло­га за по­сто­јање ми­ни­мума не­га­тив­не енер­ ги­је, за­то што је Ти­гру ја­ко бит­но окру­же­ ње у ко­ме ра­ди, а ве­ру­јем да је и за ло­ кал­ну за­јед­ни­цу ва­жно ка­ко Ти­гар ра­ди. Јер ако Ти­гар не бу­де до­бро ра­дио, би­ло је­дан, би­ло дру­ги, не­ће би­ти до­бро за град. Пи­рот је је­ди­ни град у Ср­би­ји ко­ји је ус­пео да за­др­жи је­дан ве­ли­ки си­стем, и ви­ше од че­ти­ри хи­ља­де рад­них ме­ста у два Ти­гра. То је не­што што би тре­ба­ло да ства­ра по­зи­тив­ну ре­ла­ци­ју из­ме­ђу гра­да и ком­па­ни­је.

Д Р У Ш Т ВО

8

Број 159, 20. јул 2012.

Мо­то скуп при­ву­као па­жњу ве­ли­ког бро­ја Пи­ро­ћа­на­ца

Улицама Пирота зарежали мотори

Де­фи­ле пре­ко 400 бај­ке­ра из Не­мач­ке, Италије, Бугарске, Ма­ке­до­ни­је и Хр­ват­ске, и овог пу­та представљао је пра­ву атрак­ци­ју. Го­сте су у кам­пу поред Мом­чи­ло­вог гра­да за­ба­вља­ли рок са­ста­ви Ми­лош Ви­да­но­вић По­с ле пет го­ди­на, Пи­ро­ћан­ци су про­те­к лог ви­кен­да по­но­во има­ли при­ ли­ке да ужи­ва­ју у де­фи­леу дво­точ­ка­ ша. Звук мо­то­ра, екс­пло­зи­је ауспу­ха, си­ре­не, не­за­о­би­ла­зни ми­рис бен­зи­на, вре­лих гу­ма и мо­тор­ног уља, са­мо су не­ки од де­ло­ва ат­мос­фе­ре ко­ја је тра­ ја­ла не­ко­ли­ко да­на. Као и прет­ход­ног пу­та, камп „бај­ке­ра” по­с та­вљен је у пар­к у око Мом­чи­ло­вог гра­да, а за по­ тре­бе мо­то ску­па мон­ти­ра­не су и ша­ тре, као и про­фе­си­о­нал­на би­на са ко­је су го­с те из не­ко­ли­ко дру­гих др­жа­ва и гра­до­ва за­ба­вља­ли рок са­с та­ви. Не­ко­ ли­ко сто­ти­на бај­ке­ра и овог пу­та пред­ ста­вља­ли су за Пи­ро­ћан­це и љу­би­те­ље дво­точ­ка­ша пра­ву атрак­ци­ју. За ове љу­де би­ти бај­кер зна­чи жи­ве­ти пу­ним ср­цем и би­ти сло­бо­дан.

Да скуп по­ста­не тра­ди­ци­о­нал­ан Пред­сед­ник пи­рот­ског Мо­то клу­ ба „Ан­ђе­ли” и пред­сед­ник Мо­то клу­ба „Rol­ling whe­els” за Пи­рот, Са­ша Ми­нић - Чав­ка, ка­же за Пи­рот­ске но­ви­не да му је ве­ли­ко за­до­вољ­ство што су Пи­ро­ћан­ ци на­кон ду­го вре­ме­на по­но­во мо­гли да ужи­ва­ју у де­фи­леу мо­то­ра.

– По­с ле не­ко­ли­ко го­ди­на па­у­зе, Пи­рот је по­но­во до­ма­ћин бај­ке­ри­ма из не­ко­ли­ко зе­ма­ља. Ово је на­ше тре­ ће оку­пља­ње и уче­сни­ци су ја­ко за­до­

вољ­ни. Ове го­ди­не по­тру­ди­ли смо се да уче­сни­ци­ма мо­то ску­па по­ну­ди­мо до­с та са­др­жа­ја и због то­га је би­ло по­ треб­но уло­жи­ти пу­но тру­да да се све ор­га­ни­зу­је на вре­ме. Ина­че, у кам­пу, ов­де у гра­ди­ћу, нај­број­ни­је су као и про­шлог пу­та на­ше ко­ле­ге из Бу­гар­ ске и то из не­ко­ли­ко клу­бо­ва. Ту су и го­с ти из Не­мач­ке, Ма­ке­до­ни­је, Ита­ли­је и Хр­ват­ске. Све укуп­но пре­ко 400 бај­ ке­ра. За на­ше го­с те ор­га­ни­зо­ва­ли смо и не­ко­ли­ко ига­ра у кам­пу, по­пут так­ ми­че­ња у бр­зом ис­пи­ја­њу пи­ва и ја­ ха­њу бу­ре­та, во­ди­ли смо их на ку­па­ње на Град­ско ку­па­ли­ште, а две ве­че­ри на би­ни ов­де код Гра­ди­ћа ор­га­ни­зо­ва­ ни су и на­с ту­пи пи­рот­ских рок са­с та­ва, као и гру­па из Со­фи­је и Бе­о­гра­да. Сви су се до­бро за­ба­вља­ли и на­дам се да ће због то­га до­ћи и на­ред­не го­ди­не – ка­же Ми­нић. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма ова ма­ни­ фе­ста­ци­ја тре­ба да се у на­ред­ном пе­ ри­о­ду увр­сти у ту­ри­стич­ки са­др­жај оп­ шти­не Пи­рот и по­ста­не тра­ди­ци­о­нал­на.

– Ово ме­сто је од­лич­но за мо­то скуп и пра­ва је ште­та што ба­зен у пар­ ку око гра­ди­ћа ни­је у функ­ци­ји јер би он­да би­ло и мно­го атрак­тив­ни­је ме­с то и си­г ур­но је да би та­да по­не­ли ти­т у­лу нај­бо­љег мо­то ску­па у Ср­би­ји. Ово је­ сте пра­ва атрак­ци­ја и љу­ди ово тре­ба да ви­де, али и да до­жи­ве. Мо­то­ци­к ли­ зам је на­чин жи­во­та и то је за нас нај­ ве­ћа вред­ност. Та­ко­ђе, мо­то­ри су увек атрак­тив­ни и при­вла­че до­с та па­жње.

Место кампа бајкера: парк код градића

Поносно показали своје двоточкаше Пироћанцима

Ко год да до­ђе, до­шао је ов­де за­то што во­ли во­жњу. Та­квих љу­ди има пу­но и то је на­ша шан­са. То тре­ба да раз­у­ ме­ју љу­ди из ло­кал­не са­мо­у­пра­ве јер Пи­рот има мно­го то­га да по­ка­же и да пру­жи. Упра­во због то­га ор­га­ни­зо­ва­ли смо и не­ке гру­пе ко­је ће по­се­ти­ти За­ вој­ско је­зе­ро, Зво­нач­к у ба­њу, ма­на­с ти­ ре у око­ли­ни, фе­с ти­вал у Тем­ској – ис­ ти­че Ми­нић.

Мо­тор пречи од же­не и де­це На овом мо­то ску­пу не­ко­ли­ко Пи­ро­ ћа­на­ца по­ста­ли су пу­но­прав­ни чла­но­ ви свет­ског мо­то клу­ба „Rol­ling whe­els” чи­је се се­ди­ште на­ла­зи у Бер­ли­ну у Не­ мач­кој. Упра­во ода­тле сти­гао је у су­бо­ ту, у ра­ним ју­тар­њим ча­со­ви­ма, и пред­ сед­ник овог ве­ли­ког клу­ба за од­се­ке у це­лом све­ту Марк Бит­нер. За Пи­рот­ске но­ви­не ка­же да се за ње­га овај клуб на­

ла­зи на пр­вом ме­сту у жи­во­ту.

– За ме­не на пр­вом ме­с ту је мој клуб, за­тим мој мо­тор па тек он­да мо­ ја же­на и де­ца. То је на­чин жи­во­та. Мо­ тор мо­же сва­ко да во­зи и про­фе­сор и док­тор, и бо­гат и си­ро­ма­шан, то ни­је ва­жно. Важно је са ко­ли­ко ср­ца и ду­ ше се во­зи мо­тор. Ауто­мо­бил је да­нас по­с тао нео­п­ход­ност, али мо­тор је не­ што са­свим дру­го - то је жи­вот­ни стил и опре­де­ље­ње. Ово је дру­ги пут да смо у Пи­ро­т у. По­чет­ком го­ди­не би­ли смо ов­де и та­да смо раз­го­ва­ра­ли са гра­до­ на­чел­ни­ком о ор­га­ни­за­ци­ји овог ску­ па. За ма­ли град као што је Пи­рот, ве­ ли­ка је атрак­ци­ја ор­га­ни­зо­ва­ти је­дан ова­ко ве­ли­ки мо­то суп. У це­лом све­т у има мно­го ве­ли­ких клу­бо­ва ко­ји не­ ма­ју ова­кву ор­га­ни­за­ци­ју. И због то­га је пра­ва ствар што у ова­ко ма­лом гра­ ду по­с то­ји јед­на ова­ква ма­ни­фе­с та­ци­ја на ко­јој мо­г у да се оку­пе и дру­же ро­ке­ ри и бај­ке­ри из чи­та­вог све­та. Та­ко­ђе, и

Концерт групе „Биг баг“

Д Р У Ш Т ВО

Број 159, 20. јул 2012. ста­нов­ни­ци Пи­ро­та има­ју шта да ви­де. Ми че­с то пу­т у­је­мо и ско­ро сва­ке не­де­ ље иде­мо на не­ки од мо­то ску­по­ва ши­ ром Евро­пе. Сле­де­ће не­де­ље иде­мо на мо­то скуп ко­ји ор­га­ни­зу­је наш од­сек клу­ба у Тронд­хај­му у Нор­ве­шкој. У це­ лом све­т у има на­ших чла­но­ва и за нас су ја­ко ва­жна ова­ква оку­пља­ња – ка­ же Бит­нер.

По­сла­ни­ци, ле­ка­ри, ауто­ме­ха­ни­ча­ри... По­ред ка­на­ла око гра­ди­ћа сме­ сти­ли су се и го­с ти из Бу­гар­ске. Они су би­ли и нај­број­ни­ји. Чла­но­ви два клу­ ба сти­гли су у Пи­рот на сво­јим дво­то­ ка­ши­ма. За­ме­ник пред­сед­ни­ка Мо­то

клу­ба из Со­фи­је „Brot­hers from hell”, ко­ји је је­дан од нај­ве­ћих клу­бо­ва ове вр­с те, Емил Сто­јан­чев, сма­тра да је ово оку­пља­ње ве­ли­ки успех пи­рот­ ских бај­ке­ра.

– За нас је дру­же­ње на пр­вом ме­ сту. Без об­зи­ра на клуб, из­ме­ђу нас бај­ке­ра по­с то­ји ве­ли­ко уза­јам­но по­ што­ва­ње и то је нај­бит­ни­је. Ни­је бит­но ко ка­кав мо­тор во­зи бит­но је да бу­де чо­век и да увек бу­де на услу­зи ко­ле­ ги. Ми смо ов­де по тре­ћи пут и сва­ки пут је за­до­вољ­с тво ви­де­ти и дру­жи­ ти се са ста­рим при­ја­те­љи­ма из Пи­ ро­та. Ат­мос­фе­ра је од­лич­на, а по­себ­но је ва­жно што смо сви ту за­јед­но. Тре­ ба има­ти ве­ли­ко ср­це да би не­ко мо­гао да бу­де бај­кер. За ме­не је отво­ре­ни пут

„Љу­ди сло­бод­ног ума”

Нај­ви­ше па­жње на мо­то ску­пу при­ву­као је мо­тор Дра­га­на Сте­фа­но­ви­ћа зва­ног Амор, из Ле­сков­ца, пред­став­ни­ка Мо­то клу­ба „Sha­dows”. Ка­же да ра­до до­ла­зи у Пи­рот кад год „ње­го­ви бај­ке­ри” ор­га­ни­зу­ју оку­пља­ње.

– Ту је нас не­ко­ли­ко из клу­ба и за све ов­де је ва­жно дру­же­ње. Мо­то­ри и ни­ су та­ко ва­жни, шта ко во­зи и ко ко­ли­ко има, већ је на пр­вом ме­сту при­ја­тељ­ ство. Ми се упра­во око мо­то­ра и про­на­ла­зи­мо у тој не­кој при­чи и то је сви­ма за­ јед­нич­ка те­ма. По­сле то­га увек поч­не при­ча и о дру­гим ства­ри­ма. Љу­бав пре­ма мо­то­ри­ма је ја­ко спе­ци­фич­на. Има и оних шмин­ке­ра ко­ји ми­сле да су фа­це за­то што има­ју не­ки јак мо­тор или на­бу­џе­ну ма­ши­ну. Али то ни­је та­ко. Да би не­ко био бај­кер, мо­ра и да жи­ви та­квим жи­вот­ним сти­лом ко­ји се у пот­пу­но­сти раз­ли­ку­је од све­га дру­гог. За­то и има пу­но бај­ке­ра са­ма­ца, јер све оста­ло је ма­ње бит­но. Уз то, по­што­ва­ње ко­је по­сто­ји ме­ђу на­ма не мо­же ниг­де дру­где да се ви­ди. Бај­ке­ ри су љу­ди сло­бод­ног ума и здра­вог ра­зу­ма, од ме­та­лостру­га­ра до док­то­ра на­ у­ка. Због аме­рич­ких фил­мо­ва, нас ов­де пра­ти лош глас - оце­њу­је Сте­фа­но­вић.

9

Атрактивна вожња на једном точку

– сло­бо­да, а во­жња са при­ја­те­љи­ма је на пр­вом ме­с ту. Брат­с тво ко­је по­с то­ји из­ме­ђу нас те­шко је упо­ре­ди­ти са би­ ло чим. Три­де­сет го­ди­на во­зим мо­тор и упо­знао сам мно­го при­ја­те­ља за­хва­ љу­ју­ћи мо­то­ру. Та­ко­ђе, наш клуб че­с то ор­га­ни­зу­је и до­бро­твор­на дру­же­ња где при­к у­пља­мо сред­с тва ако је не­ко­ ме по­треб­на по­моћ. У клуб, ина­че, при­ ма­мо са­мо чла­но­ве ко­ји има­ју дво­точ­ ка­ше пре­ко 750 ку­би­ка, а чла­на­ри­на је 25 ле­ва ме­сеч­но – ка­же Сто­јан­чев. Са дру­ге стра­не ње­гов ко­ле­га из Бу­гар­ске, из Пе­три­ча, пред­сед­ник клу­ ба „The Prop­hets”, Ан­дон Ми­леф, ис­ ти­че да мо­тор ни­је би­тан, као ни за­ни­ ма­ње ко­јим се не­ко ба­ви да би мо­гао да бу­де бај­кер.

– По за­ни­ма­њу сам пе­кар, али у клу­бу има и ауто­ме­ха­ни­ча­ра, по­с ла­ ни­ка, ле­ка­ра. То ни­је бит­но. Ва­жно је да ти у ср­цу на пр­вом месту бу­де дру­ же­ње, по­што­ва­ње пре­ма ко­ле­га­ма на мо­то­ру, али је ва­жна и љу­бав пре­ма дво­точ­ка­ши­ма. Че­с то по­се­ћу­је­мо мо­ то ску­по­ве и ов­де је до­шло нас осмо­ ро. За нас је ово дру­же­ње ја­ко ва­жно, јер за раз­ли­к у од оста­лих ми не иде­ мо на не­ка ску­па ле­то­ва­њ а већ се дру­жи­мо на мо­то ску­по­ви­ма. За нас су мо­то­ри наш жи­вот. Не­ки љу­ди во­ ле ре­с то­ра­не, кр­с та­ре­њ а, ски­ја­ње, а нас за­ни­ма­ју са­мо мо­то­ри и дру­же­ње. Ми се не раз­ли­к у­је­мо од дру­гих љу­ди. Ми са­мо во­ли­мо дру­ге ства­ри – ка­же Ми­леф.

И то­ком ле­та ма­ло по­сла пре­ко Омла­дин­ске за­дру­ге

Три пу­та ма­ње за­дру­га­ра не­го ла­не У Омла­дин­ској за­дру­зи у Пи­ро­т у тре­нут­но има око 300 чла­но­ва од ко­јих је је­дан део упо­шље­н на се­зон­ским по­ сло­ви­ма. Део за­дру­га­ра ан­га­жо­ван је на по­с ло­ви­ма у Хи­дро­е­лек­тра­ни „Пи­ рот”, у Ти­гру а.д., има их и у Хлад­ња­ чи, а ра­де и на Град­ском ку­па­ли­шту ко­јим га­зду­је Спорт­ски цен­тар Пи­рот. Ове го­ди­не сма­њен је обим по­с ла, јер чла­но­ви за­дру­ге ни­с у би­ли упо­шље­ ни у бер­би ви­ша­ња, с об­зи­ром на то да ни­је по­с тиг­ну до­го­вор са по­с ло­дав­ци­ ма око це­не ра­да. У за­дру­зи ка­ж у да је по­с ла ма­ње не­го ла­ни и на­во­де да ће се ова­кав тренд сма­ње­ња оби­ма по­с ла на­с та­ви­ти и на­да­ље. Ди­рек­тор Омла­дин­ске за­дру­ге, Ве­ ро­љуб Ђу­рић, ка­же за Пи­рот­ске но­ви­ не да тре­нут­но има „не­што ма­ло” по­сла и да­ће то тра­ја­ти све док тра­је и се­зо­на.

– До пре ма­ње од два ме­се­ца ни­ смо ни има­ли по­с ла. Ово је за за­дру­ гу нај­го­ра го­ди­на од ка­да по­с то­ји­мо. По­го­то­во је зим­ски пе­ри­од био ка­та­ стро­фа­лан. Тре­нут­но има по­с ла, па са

ис­по­с та­ва­ма у Ба­бу­шни­ци и Ди­ми­ тров­гра­ду, бро­ји­мо око 300 чла­но­ва. Ипак, и ово је ма­ли број за­дру­га­ра и то пре све­га због то­га што ове го­ди­не ни­смо ра­ди­ли бер­бу ви­ша­ња. Са­да се у се­зо­ни ра­де углав­ном они те­жи по­ сло­ви и ту су упо­шље­ни они за­дру­га­ри ко­ји­ма је ствар­но пре­ко по­тре­бан по­ сао и ко­ји же­ле да ра­де и ко­ји не би­ ра­ју већ при­хва­та­ју оно што им по­ну­

ди­мо. У гра­ду је тре­нут­но ан­га­жо­ва­но не­ко­ли­ко за­дру­га­ра на по­с ло­ви­ма ко­ па­ња ка­на­ла за ка­бло­ве. Ту су по­с ло­ви око уто­ва­ра, пре­то­ва­ра, а део рад­ни­ка упо­шљен је и на Град­ском ку­па­ли­шту као и у Ти­гру а.д. и у Хлад­ња­чи. Ина­че, што се ти­че на­пла­те ове го­ди­не не­ма­ мо ве­ћих про­бле­ма као у ра­ни­јем пе­ ри­о­ду. По­шту­ју се ро­ко­ви за ис­пла­т у и то је бит­но за за­дру­га­ре – на­во­ди Ђу­ рић и до­да­је да су ме­ђу за­дру­га­ри­ма и да­ље нај­број­ни­ји сту­ден­ти и ђа­ци. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, ове го­ди­не си­ту­а­ци­ја се пре­о­кре­ну­ла, па та­ко про­ бле­ма са на­пла­том не­ма, али је по­сла све ма­ње.

– До ма­ја је би­ло ја­ко ло­ше и то нај­бо­ље по­ка­зу­је ре­корд­но ма­ли број за­дру­га­ра за 30 го­ди­на ко­ли­ко по­ слу­је­мо. Про­шле го­ди­не у ово вре­ме има­ли смо пре­ко 1.000 ан­га­жо­ва­них рад­ни­ка, са­да је тај број три пу­та ма­ њи. За­дру­га­ри су све­сни да по­с ла не­ ма и овај број ко­ји је са­да ту не од­би­ја ни је­дан по­ну­ђе­ни по­сао. Ина­че, по­

сла је ма­ње јер је не­ко­ли­ко ве­ли­ких по­с ло­да­ва­ца из обла­с ти по­љо­при­вре­ де и мле­кар­с тва, не­с та­ло са при­вред­ не сце­не. Да­к ле, и ми де­ли­мо суд­би­ну при­вре­де це­лог Окру­га. Ка­да до­ђе је­ сен, а ка­сни­је и зи­ма, би­ће са­мо још те­же јер ће си­гур­но би­ти још ма­ње по­с ла. Тај тренд ће се на­с та­ви­ти и не ви­дим да си­т у­а­ци­ја би­ло ка­ко мо­же да се про­ме­ни. Са­да ра­ди­мо по­с ло­ве ко­ји су се­зон­ски, а ка­сни­је ни то­га не­ ће би­ти. Та­ко­ђе, због ова­кве си­т у­а­ци­ је и ми смо би­ли при­ну­ђе­ни да сма­ њи­мо број за­по­с ле­них у на­шој слу­жби са шест, на два за­по­с ле­на. Мо­ра да се ште­ди - ис­ти­че Ђу­рић. Суд­би­на за­дру­гар­ства у Ср­би­ји не­ из­ве­сна је ко­ли­ко и евен­ту­ал­ни еко­ном­ ски опо­ра­вак. За раз­ли­ку од за­пад­них зе­ма­ља по­пут Не­мач­ке и Фран­цу­ске, где је за­дру­гар­ство при­лич­но рас­про­стра­ ње­но и раз­ви­је­но, Ср­би­ја ће у на­ред­ном пе­ри­о­ду и на овом по­љу би­ти на за­че­љу ко­ло­не европ­ских на­ро­да. М.В.

10

Х ОР И З ОН Т

Број 159, 20. јул 2012.

Про­фе­сор Гим­на­зи­је у пен­зи­ји, Жи­во­рад Жи­ка Стан­ко­вић, за Пиротске

Строг про­фе­сор, успе­шан Ње­го­ви бив­ши ђа­ци пам­те га по то­ме што су напамет морали да уче „Гор­ски вје­нац”, а Пи­ро­ћан­цима је Живо­рад по­знат и као ду­го­го­ди­шњи фуд­ба­лер и тренер „Рад­нич­ког“ Сне­жа­на Ма­нић Про­фе­сор књи­жев­но­сти пи­рот­ске Гим­на­зи­је, у пен­зи­ји, Жи­во­рад Жи­ка Стан­ко­вић, ро­ђен је у Кру­шев­цу, али је свој жи­вот­ни и рад­ни век про­вео у Пи­ ро­ту. Осе­ћа се као Пи­ро­ћа­нац, и док у пре­по­днев­ним са­ти­ма у ка­фи­ћу „Оде­он” раз­го­ва­ра­мо са њим, ви­ше пу­та по­на­ вља да се за­хва­љу­је Пи­ро­ту, а тек ка­сни­ је кроз раз­го­вор схва­та­мо су­шти­ну ових ре­чи. Ка­же да има три ве­ли­ке љу­ба­ви про­фе­су­ру, фуд­бал, а пр­ва и нај­ве­ћа љу­ бав му је по­ро­ди­ца, су­пру­га, син, ћер­ка и уну­ци о ко­ји­ма са по­но­сом го­во­ри.

За­па­же­на фуд­бал­ска ка­ри­је­ра Ни­шта ма­ње ни­је по­но­сан на сво­ ју спорт­ску ка­ри­је­ру а што се ти­че пе­ да­го­шког ра­да, ње­го­ви бив­ши уче­ни­ци су мо­жда би­ли љу­ти на ње­га док им је пре­да­вао, али са­да, ка­да су сво­ји љу­ди, ка­жу да су има­ли ту сре­ћу да им је про­ фе­сор Жи­ка пре­да­вао књи­жев­ност.

– Ро­ђен сам у Кру­шев­цу 1937. го­ди­ не. У ра­ном де­тињ­ству имао сам по­ро­ дич­ну тра­ге­ди­ју, оца су ми уби­ли чет­ни­ ци, мај­ка ми је умр­ла 1950. го­ди­не, па сам та­ко остао без по­ро­ди­це. По­си­ни­ла ме је јед­на по­ро­ди­ца где сам до­жи­вео мал­тре­ти­ра­ње и убр­зо су ме те 1950. го­ ди­не пре­ба­ци­ли у Дом за де­цу па­лих бо­ ра­ца „Пре­драг Бо­шко­вић Па­вле”, у Пи­

ро­ту. На­шао сам се у гру­пи од пе­де­се­так де­ча­ка из свих ре­пу­бли­ка, ве­ћи­на од њих ни­је има­ла име ни­ти су зна­ли где су ро­ђе­ни та­ко да смо им ми да­ва­ли име. Ту сам по­чео да схва­там ко­ли­ко је те­жак жи­вот, бес­пу­ће, ве­ли­ка си­ро­ти­ња – го­ во­ри са се­том про­фе­сор Стан­ко­вић, али му се од­мах вра­ћа осмех на ли­це при по­ме­ну фуд­бал­ске ка­ри­је­ре. Ка­же да је фуд­ба­лом по­чео да се ба­ ви још у Кру­шев­цу, играо је у „пе­тли­ ћи­ма” у „На­прет­ку”, а ка­да је до­шао у Пи­рот на­ста­вио је у под­млат­ку „Рад­нич­ ког”. Се­ћа се да су 1953. го­ди­не игра­ли са „Цр­ве­ном зве­здом”, „Вој­во­ди­ном” и дру­гим ве­ли­ким клу­бо­ви­ма, а по­што је био ве­ли­ки та­ле­нат вр­ло бр­зо је уз спе­ ци­јал­но ле­кар­ско уве­ре­ње по­стао пр­во­ ти­мац.

– Играо сам 19 го­ди­на као пр­во­ти­ мац, 12 го­ди­на сам био тре­нер, два пу­та сам као тре­нер увео „Рад­нич­ки” у Дру­ гу ли­гу. Мо­гу да ка­жем да од по­стан­ка овог клу­ба имам нај­ду­жи рад­ни стаж у ње­му, што као фуд­ба­лер, што као тре­ нер. Ра­дио сам са нај­по­зна­ти­јим тре­ не­ри­ма у оно вре­ме, био сам омла­дин­ ски ре­пре­зен­та­ти­вац Ср­би­је, про­гла­шен сам за нај­бо­љег спор­ти­сту у гра­ду, а по­ себ­но сам по­но­сан на то што сам иза­ бран у чу­ве­ни „Бе­ли тим” „Рад­нич­ког“ као нај­бо­ље ле­во кри­ло свих вре­ме­на – са по­но­сом го­во­ри наш са­го­вор­ник о сво­јој три­де­сет­дво­го­ди­шњој спорт­ској ка­ри­је­ри.

Ка­да го­во­ри о фуд­ба­лу не мо­же а да не по­ме­не да је имао два ку­ма, две ле­ ген­де – Дра­га­на Ни­ко­ли­ћа, бив­шег ди­ рек­то­ра „Пр­вог ма­ја”, и Ми­ља­на Ми­ ља­ни­ћа, по­зна­тог фуд­бал­ског рад­ни­ка, ко­ји­ма ду­гу­је ве­ли­ку за­хвал­ност за мно­го то­га што је ура­дио у спор­ту и жи­ во­ту. Пр­ви му је био вен­ча­ни кум а дру­ ги је кум ње­го­вом си­ну ко­ји, ина­че, но­си ку­мо­во име.

Се­ћа­ња на Дом О бо­га­тој спорт­ској ка­ри­је­ри мо­гао би про­фе­сор још ду­го да нам при­ча, али же­ли­мо да нам ка­же ко­ју реч и о свом пе­да­го­шком ра­ду ко­ји ни­је био ни­шта

Ко­ла на по­клон од уче­ни­це

У време када је наступао за „Раднички“

Ни­смо мо­гли да про­пу­сти­мо при­ли­ку а да про­фе­со­ра Жи­во­ра­да Стан­ко­ви­ћа не упи­та­мо да ли је тач­на при­ча ко­ја се пре­при­ча­ва­ла Пи­ро­том кра­јем де­ве­де­ се­тих го­ди­на, да му је јед­на бив­ша уче­ни­ца гим­на­зи­је, у знак за­хвал­но­сти, по­ кло­ни­ла ко­ла. Наш са­го­вор­ник се на ово на­сме­јао и ви­де­ло се да му је дра­го што смо га на то под­се­ти­ли.

– До­ла­зи у гим­на­зи­ју јед­на уче­ни­ца из Па­ри­за, ње­ни ро­ди­те­љи су по­ре­клом ов­де из Вра­ни­шта, јед­на див­на па­три­јар­хал­на по­ро­ди­ца. Отац је до­вео код ме­ не, да јој ја бу­дем раз­ред­ни ста­ре­ши­на и ка­же ми да не тра­жи ни­шта пре­ко ве­ зе са­мо хо­ће да ћер­ку кон­тро­ли­шем да учи. Ја јој дам да чи­та при­по­вет­ке, пр­ви пи­сме­ни за­да­так пре­ско­чи, већ на дру­гом је до­би­ла трој­ку. Хва­ли ми се шта је све про­чи­та­ла а ја ви­дим из дру­гих пред­ме­та све пе­ти­це.Та­ко че­ти­ри го­ди­не она за­вр­ши све са пе­ти­ца­ма, има­ла је са­мо јед­ну че­твор­ку. Кад је ма­ту­ри­ра­ла до­ ла­зе ро­ди­те­љи, за­хвал­ни и срећ­ни. Про­шло је не­ко вре­ме, и 1998. го­ди­не, јед­не ве­че­ри ме­ни за­зво­ни те­ле­фон. Ја­вља се На­та­ли из Па­ри­за и ка­же ми да су јој се ис­пу­ни­ле две же­ље. За­вр­ши­ла је пра­ва на Сор­бо­ни а дру­гу же­љу јој је ис­пу­нио отац та­ко што ми је у знак за­хвал­но­сти за све што сам за њу учи­нио ку­пио ко­ла. Ја у шо­ку, али за­и­ста, за не­ко вре­ме су ми сти­гла ко­ла са фран­цу­ским та­бли­ца­ма ко­ја и да­нас во­зим – ка­же про­фе­сор Стан­ко­вић.

ма­ње успе­шан. У Пи­ро­ту је за­вр­шио гим­на­зи­ју а он­да је оти­шао у Ско­пље где је на­ста­вио пе­да­го­шку шко­лу, за­тим за­ вр­шио Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет. Спе­ци­ја­ ли­зи­рао је ју­го­сло­вен­ску књи­жев­ност у Бе­о­гра­ду. Ка­же, мо­гао је и да­ље да иде, али је схва­тио да но­вац ни­је би­тан већ да је нај­бит­ни­је да сво­је зна­ње пре­не­се ђа­ци­ма.

– У жи­во­ту ме је во­ди­ла јед­на див­ на ми­сао: „Ни­је сре­ћан онај ко­ји же­ли да има све не­го онај ко­ји же­ли да има оно што не­ма”. Схва­тио сам још док сам живео у до­му шта је сре­ћа. Та­мо је вла­ да­ла јед­на вр­ста ко­му­ни­зма, ми смо ма­ло има­ли, али смо де­ли­ли ко­ри­цу хле­ба. Би­ли смо сло­жни и без об­зи­ра на то што су би­ле те­шке го­ди­не, из тог вре­ ме­на но­сим мно­ге ле­пе успо­ме­не, али и по­тре­сне сли­ке. Се­ћам се, јед­ног да­ на смо игра­ли фуд­бал и до­шао је је­дан дру­г и ре­као: „Но­ви­це, по­слао ме управ­ ник да те по­зо­вем да до­ђеш, тра­жи те мај­ка”. Ми сви за­не­ме­ли, Но­ви­ца бур­но ре­а­гу­је, ка­же да он не­ма мај­ку, али смо ипак сви кре­ну­ли у дом. Ту сли­ку ни­ка­ ко не мо­гу да за­бо­ра­вим. Мај­ка при­ла­ зи да га за­гр­ли, Но­ви­ца се опи­ре. Ипак, мај­ка га је од­ве­ла из до­ма и по­сле не­ ко­ли­ко го­ди­на срео сам Но­ви­цу у Но­вом Са­ду, пи­тао сам га ка­ко је, а он ми ка­ же „Ни­шта од мај­ке, са­мо ме је одво­ји­ла од див­ног дру­штва”. Ја сам у то вре­ме играо фуд­бал, то се не­што пла­ћа­ло, мо­ји дом­ци су увек би­ли уз ме­не и кад до­би­ јем не­ку пре­ми­ју ја их ча­стим бу­рек или ко­ла­че – при­се­ћа се про­фе­сор Жи­ка тих

Х ОР И З ОН Т

Број 159, 20. јул 2012.

11

новине го­во­ри о свом жи­во­ту и ра­ду

фуд­ба­лер и по­но­сан де­да

Као тренер голмана „Радничког“ у друштву са Милетом Томићем

дав­них го­ди­на и ка­же да је све де­лио са дру­го­ви­ма из до­ма а ка­сни­је је сво­јим ђа­ци­ма го­во­рио да је нај­ве­ћи по­рок у жи­во­ту би­ти роб нов­цу.

„Био сам пре­ви­ше строг” До­ла­зи­мо до по­чет­ка ба­вље­ња про­фе­су­ром. Наш са­го­вор­ник ка­же да је ве­о­ма те­шко по­стао про­фе­сор. Ка­да је ди­пло­ми­рао, ука­за­ло се ме­сто у Учи­ тељ­ској шко­ли, али је ди­рек­тор шко­ле, зна­ју­ћи да он игра и фуд­бал, био ми­ шље­ња да јед­но са дру­гим не иде. Ипак, уз ин­тер­вен­ци­ју на­чел­ни­ка по­ли­ци­је по­чео је да пре­да­је књи­жев­ност у Учи­ тељ­ској шко­ли и убр­зо се по­ка­за­ло да то до­бро ра­ди. Та­ко је са­мо јед­ну школ­ску го­ди­ну остао у овој шко­ли, а ка­сни­је је пре­шао у гим­на­зи­ју у ко­јој је ра­дио пу­не

че­ти­ри де­це­ни­је, све до пен­зи­о­ни­са­ња.

– Био сам строг про­фе­сор, ви­ше мо­ жда не­го што би тре­ба­ло, али ка­да су ме ис­пра­ти­ли у пен­зи­ју, у пре­пу­ној са­ли До­ ма вој­ске, хор ми је от­пе­вао пе­сму: „Та­ ко ми не­до­ста­јеш”. Ја сам знао да ђак од про­фе­со­ра тра­жи зна­ње, прин­ци­пи­ јел­ност и искре­ност, и то­га сам се стал­ но при­др­жа­вао. Ђа­ка мо­жеш јед­ном да пре­ђеш, дру­ги пут не. Са­мо сам пр­ве го­ ди­не да­вао пи­сме­не ве­жбе, по­сле то­га то ви­ше ни­ка­да ни­сам ра­дио. Сма­трао сам да је нај­ва­жни­ја жи­ва реч – го­во­ри про­фе­сор Стан­ко­вић. Не мо­же а да се не по­хва­ли да су 16 про­фе­со­ра књи­жев­но­сти у Пи­ро­ту и око­ ли­ни ње­го­ви бив­ши уче­ни­ци, у бе­о­град­ ским гим­на­зи­ја­ма че­ти­ри ње­го­ва бив­ ша ђа­ка пре­да­ју књи­жев­ност, а тре­нут­но у пи­рот­ској Гим­на­зи­ји ра­ди 13 ње­го­вих бив­ших уче­ни­ка. Док го­во­ри о свом ра­ду у шко­ли, про­фе­сор Стан­ко­вић ка­же да су ђа­ци би­ли стра­шно љу­ти на ње­га, али да да­нас не про­ђе ни јед­на го­ди­шњи­ца ма­ ту­ре а да га не по­зо­ву на про­сла­ву. Са­да је, ка­же, про­фе­сор­ски по­сао де­гра­ди­ран, уче­ни­ка не смеш ни по­пре­ко да по­гле­ даш а ро­ди­те­љи су по­себ­на при­ча. Стан­ ко­вић ка­же да су у ње­го­во вре­ме ро­ди­те­ љи би­ра­ли стро­ге про­фе­со­ре за раз­ред­не ста­ре­ши­не, јер су зна­ли да су им де­ца у си­гур­ним ру­ка­ма, до­ла­зи­ли су у шко­лу на ро­ди­тељ­ске са­стан­ке, ин­те­ре­со­ва­ли се за сво­ју де­цу, али ни­ка­ко ни­су ути­ца­ли на фор­ми­ра­ње оце­на.

Уче­ни­ци „Гор­ски вје­ нац” учи­ли на­па­мет Да­нас је си­ту­а­ци­ја дру­га­чи­ја и мно­ ги ро­ди­те­љи ску­по пла­ћа­ју не­зна­ње сво­је де­це.

Као разредни старешина са ученицима

Са кумом Миљаном Миљанићем

– Се­дим ја пре ме­сец да­на ов­де у „Оде­о­ну”, и пре­ли­ста­вам штам­пу кад ула­зе две де­вој­чи­це. За­па­ли­ше по ци­ га­ре­ту и јед­на ће да пи­та дру­гу: „Кво на­пра­ви из срп­ски”. Ова јој од­го­ва­ра: „Пре­чу­ка ђу”. Ја чим чух срп­ски на­чу­ љих уши да ви­дим о че­му го­во­ре. На­ ста­вља се раз­го­вор и пи­та­ње: „Ка­ко си је пре­чу­ка­ла кад ни­си про­чи­та­ла Чи­ча Го­риа”. Ова јој од­го­ва­ра: „Ја ни­сам чи­та­ ла, али мај­ћа ми је­сте, зна све у де­та­ље. У Гим­на­зи­ји јој пре­да­вао не­ки Жи­ка лу­ дак ко­ји их је те­рао све да чи­та­ју”. Ја се окре­нем и ка­жем јој да по­здра­ви мај­ку и ка­же јој „По­здра­вио те про­фе­сор Жи­ ка лу­дак”. Њи­ма не­при­јат­но, али по­сле де­се­так да­на се по­но­во срет­не­мо ов­де и она ка­же, до­бар дан про­фе­со­ре, пре­ не­ла сам мај­ци по­здра­ве и она вас пу­но по­здра­вља – кроз смех го­во­ри наш са­ го­вор­ник и при­зна­је да је за­и­ста те­рао сво­је ђа­ке да све чи­та­ју, да су мо­ра­ли да зна­ју „Гор­ски вје­нац” на­па­мет, да су учи­ли пе­сме, ци­та­те из при­ча и при­по­ ве­да­ка. Је­ди­на сла­бост су му би­ли си­ро­ ма­шни ђа­ци, це­дио их је као ли­мун, али ни­је мо­гао да им да сла­бу оце­ ну. Мо­ж да због то­га што је и он сам био у та­квој си­т у­а­ци­ји. До­ду­ше, ни­ка­ да није­дан гим­на­зи­ја­лац ни­је из­г у­био го­ди­ну због срп­ског је­зи­ка, по­ла­га­ли је­с у али по­на­в ља­ли ни­с у. При­зна­је да на ње­го­вом ча­с у ни­је сме­ла му­ши­ца да се чу­је, али је увек одва­јао по де­ се­так ми­ну­та, чу­ве­но Жи­ки­но „со­ло”, ка­да им је до­зво­ља­вао да се ис­при­

ча­ју и из­га­ла­ме. Та­ко­ђе, ка­да ви­ди да је уче­ник до­бро са­в ла­дао гра­ди­во из ње­го­вог пред­ме­та, мо­гао је на ње­го­ вом ча­с у сло­бод­но да учи не­ки дру­ги пред­мет ко­ји тре­ба да од­го­ва­ра и где му шкри­пи.

За­хва­лан Пи­ро­ћан­ци­ма Има­ли бисмо још мно­го то­га да на­ пи­ше­мо о овом див­ном чо­ве­ку али чи­ ни нам се да све мо­же да ста­не у ре­че­ ни­цу ко­ју је ви­ше пу­та по­но­вио то­ком раз­го­во­ра.„Хва­ла Пи­ро­ту”.

– За­хва­лан сам Пи­ро­ћан­ци­ма што су ме при­ми­ли као нај­ро­ђе­ни­јег још док сам био у До­му, али и ка­сни­је. Ми­ слим да сам им се као про­фе­сор, али и као спор­ти­ста, до­стој­но оду­жио. Мо­ гу са­да мо­ји бив­ши уче­ни­ци да го­во­ре шта год хо­ће о ме­ни, да сам био ова­кав или она­кав про­фе­сор, али ни­ко не мо­же да ка­же да га ни­сам на­у­чио – ка­же на кра­ју про­фе­сор књи­жев­но­сти у пен­зи­ји, Жи­во­рад Жи­ка Стан­ко­вић. Оста­вља­мо га у „Оде­о­ну”, где је стал­ни гост, да иш­чи­та штам­пу и раз­ ме­ни по ко­ју реч са про­ла­зни­ци­ма. Вре­ ме по­сле то­га про­во­ди са по­ро­ди­цом, пра­ти спорт, гле­да те­нис, али при­зна­је да ка­да игра Ђо­ко­вић не мо­же да гле­да ди­рек­тан пре­нос. Ни­је у ста­њу да под­ не­се ње­гов по­раз. Оста­је нам да му се за­хва­ли­мо за див­но про­ве­де­но вре­ме, јер од овог чо­ве­ка за­и­ста има шта да се чу­је и на­у­чи.

Д Р У Ш Т ВО

12

Број 159, 20. јул 2012.

Ве­ли­ки број Пи­ро­ћа­на­ца ко­ри­сти хе­миј­ска сред­ства за­рад бр­зе про­ме­не из­гле­да

Опа­сно до ми­ши­ћа пре­ко но­ћи

Ре­кре­а­тив­ци бил­де­ри у Пироту че­сто ко­ри­сте пре­па­ ра­те од ко­јих по­је­ди­ни мо­гу би­ти вр­ло опа­сни по здра­ вље Ми­лош Ви­да­но­вић Пре­ма про­це­ни на­ших са­го­вор­ни­ ка број бо­ди­бил­де­ра ре­кре­а­ти­ва­ца у Пи­ро­т у кре­ће се око 600. Овај број се по­ве­ћа пред по­че­так ле­та ка­да ве­ли­ ки број Пи­ро­ћа­на­ца, али и Пи­ро­ћан­ки до­би­је на­глу же­љу за што бр­жом про­ ме­ном фи­зич­ког из­гле­да – „на­ба­ци­ ва­ње“ ми­шић­не ма­се или мр­ша­вље­ ње. И за раз­ли­к у од оних ко­ји ре­дов­но ра­де на свом фи­зич­ком из­гле­ду, има и оних ко­ји би за крат­ко вре­ме же­ле­ ли да се „на­пум­па­ју”. Они у том ци­љу, а нај­че­шће они мла­ђи, не би­ра­ју сред­ ства па че­с то по­те­ж у и за ве­штач­ким суп­с тан­ца­ма ко­је иза­зи­ва­ју нагли раст ми­шић­не ма­се. Са дру­ге стра­не, ови пре­па­ра­ти мо­г у би­ти и ја­ко штет­ни по ор­га­ни­зам. У сва­ком слу­ча­ју, пре­ма ре­чи­ма на­ших са­го­вор­ни­ка, упо­тре­ба су­пле­ме­на­та, од­но­сно до­да­та­ка у ис­ хра­ни спор­ти­с та и ре­кре­а­ти­ва­ца, ши­ ро­ко је рас­про­с тра­ње­на у Пи­ро­т у.

Нај­о­па­сни­ји сте­ро­и­ди Спе­ци­ја­ли­ста хи­ги­је­не За­во­да за јав­но здра­вље, др Та­тја­на Ви­да­но­ вић, ка­же за Пи­рот­ске но­ви­не да и у Пи­ ро­ту има оних ко­ји ко­ри­сте за­бра­ње­не ана­бо­лич­ке сте­ро­и­де ко­ји су опа­сни по здра­вље.

– Они ко­ји ве­жба­ју у пи­рот­ским те­ре­та­на­ма че­с то ко­ри­с те раз­ли­чи­ те пре­па­ра­те ка­ко би по­спе­ши­ли раст ми­ши­ћа и уна­пре­ди­ли ве­жба­ње. Од свих пре­па­ра­та нај­о­па­сни­ји су ана­бо­ лич­ки сте­ро­и­ди. По­ред њих ко­ри­с те се и пре­па­рат „кре­а­тин” и раз­не ами­ но­ки­се­ли­не. Кад су у пи­та­њу ана­бо­ лич­ки сте­ро­и­ди, они су нај­о­па­сни­ји и мо­г у да иза­зо­ву ве­ли­ке здрав­с тве­ не про­бле­ме. У пи­та­њу су син­те­тич­ке суп­с тан­це ко­је ими­ти­ра­ју те­с то­с те­рон. По­ред оста­лог, те­с то­с те­рон по­бољ­ша­ ва ми­шић­ну ма­с у, као и сна­г у ми­ши­ћа. Ина­че, ове ана­бо­лич­ке сте­ро­и­де да­нас ко­ри­с те спор­ти­с ти ко­ји тре­ба да по­диг­ ну сна­г у и из­др­ж љи­вост, јер има­ју ди­ рект­но деј­с тво на му­ску­лар­ни си­с тем по­ве­ћа­ва­ју­ћи ми­шић­ну ма­с у, сна­г у и из­др­ж љи­вост. То је упра­во оно што се сви­ђа мла­дим му­шкар­ци­ма и због то­ га се од­лу­чу­ју да их ко­ри­с те – на­во­ди Ви­да­но­ви­ће­ва.

Она до­да­је да ове суп­с тан­це има­ ју и огро­ман број не­же­ље­них ефе­ка­та.

– Ана­бо­лич­ки сте­ро­и­ди су нај­о­па­ сни­ји и мо­гу да про­у­зро­ку­ју чи­тав низ вр­ло озбиљ­них по­сле­ди­ца по здра­вље. Ве­ћи­на ових суп­стан­ци су иле­гал­не јер ни­су до­вољ­но ис­пи­та­не. Што се ти­че кре­а­ти­на мо­но­хи­дра­та, у пи­та­њу је суп­ стан­ца ко­ја се та­ко­ђе ко­ри­сти да би се по­ве­ћа­ла ми­шић­на ма­са, али она да­је и ту по­чет­ну енер­ги­ју ко­ја по­ди­же из­др­ жљи­вост. Нај­че­шће га ко­ри­сте сприн­ те­ри и ди­за­чи те­го­ва. И ова суп­стан­ца мо­же да има не­же­ље­на деј­ства ако се ду­же ко­ри­сти по­пут до­би­ја­ња на те­жи­ ни, бо­ло­ва и гр­че­ва у сто­ма­ку, про­ли­ва, а има ути­цај и на рад бу­бре­га. Иако се овај кре­а­тин на­ла­зи у сло­бод­ној про­да­ ји од 1993. го­ди­не, још не­ма по­да­та­ка о евен­ту­ал­ним ду­го­роч­ним по­сле­ди­ца­ма ко­ри­шће­ња. По­ред кре­а­ти­на у упо­тре­би су и ами­ноки­се­ли­не, од­но­сно про­те­и­ни ко­ји са­др­же ами­но­ки­се­ли­не. Ис­тра­жи­ ва­ња на овом по­љу, ипак, и да­нас ни­ су до­вољ­но де­таљ­на ка­да су у пи­та­њу ефек­ти – на­во­ди Ви­да­но­ви­ће­ва.

Ле­ти нај­ве­ће гу­жве у те­ре­та­ни Вла­сник те­ре­та­не „Макс џим”, Бо­ бан Дел­чев, на­во­ди да се не­по­сред­но пред по­че­так ле­та, на­гло по­ве­ћа­ва број ве­жба­ча и до­да­је да увек има оних ко­ји би да на бр­зи­ну „на­ба­це ми­ши­ће”.

– По­чет­ком ма­ја увек су нај­ве­ће гу­ жве и та­да је ви­ше ре­кре­а­ти­ва­ца. На­рав­ но, увек има и оних ко­ји би да се „сре­ де” пред ле­то и да на бр­зи­ну по­ве­ћа­ју ми­шић­ну ма­су, по­ред оних ко­ји ре­дов­ но ве­жба­ју. Та­ко­ђе, не­ки се од­лу­чу­ју и

Поједини не бирају средства да постигну жељени изглед

да за по­ве­ћа­ње ми­шић­не ма­се ко­ри­сте и сте­ро­и­де што сва­ка­ко ни­је до­бро. То су углав­ном мла­ђе осо­бе жељ­не да за крат­ ко вре­ме про­ме­не из­глед свог те­ла. Да­ кле, има оних ко­ји ова сред­ства ко­ри­сте јер се про­фе­си­о­нал­но ба­ве бо­ди­бил­дин­ гом. Ме­ђу­тим, по­ра­жа­ва­ју­ћа је чи­ње­ ни­ца што се сте­ро­и­ди све ви­ше ко­ри­сте у ама­тер­ском, ре­кре­а­тив­ном бо­дибил­ дин­гу. Оно што мно­ги не же­ле да чу­ју а то је да бо­ди­бил­динг зах­те­ва вре­ме и здрав на­чин жи­во­та, а не пар тре­нин­га и упо­ тре­бу сте­ро­и­да. Са дру­ге стра­не, до­да­ци у ис­хра­ни по­пут ами­ноки­се­ли­на, про­те­и­ на, не сме­та­ју и не на­ру­ша­ва­ју здра­вље, док сте­ро­и­ди има­ју штет­них ефе­ка­та. Упо­тре­ба тих сте­ро­и­да узи­ма све ви­ше ма­ха, не са­мо у Пи­ро­ту, већ сву­да у Ср­би­ ји. Иако је ово иле­гал­на суп­стан­ца, мо­же да се на­ђе и на ули­ци као и у апо­те­ка­ма. На­рав­но на цр­но. Це­на се кре­ће од два до 5 евра по ам­пу­ли – ка­же за наш не­дељ­ ник Дел­чев и до­да­је да се у ње­го­вој те­ре­

Мла­ди неинформисани

И је­ди­ни про­фе­си­о­нал­ни бо­ди­бил­дер у Пи­ро­ту, Ду­шан Ни­ко­лић, ко­ји се тре­нут­но при­пре­ма за пред­сто­је­ће др­жав­но пр­вен­ство твр­ди да у Пи­ро­ту има до­ста ре­кре­а­ти­ва­ца, али и оних ко­ји би же­ле­ли да на бр­зи­ну на­пра­ве ве­ли­ке ми­ ши­ће. Како он каже увек је спре­ман да да са­вет мла­дим љу­ди­ма ко­ји би хте­ли да поч­ну да „ди­жу те­го­ве”.

– На­ро­чи­то у то­ку ле­та има до­ста оних ко­ји би же­ле­ли да ле­по из­гле­да­ју, али да све за­вр­ше на бр­зи­ну, за ме­сец или два. Сви­ма го­во­рим да је то не­мо­гу­ће, јер је по­треб­но вре­ме и ре­дов­но ве­жба­ње. Има и оних ко­ји то же­ле да по­стиг­ну ко­ри­ шће­њем од­ре­ђе­них суп­стан­ци ко­је ни­су до­зво­ље­не и то је ре­ал­ност. То су пре­па­ра­ ти за брз на­пре­дак јер је код не­ких мо­ма­ка при­мет­но да се за са­мо не­ко­ли­ко ме­се­ ци осе­ти ве­ли­ки на­пре­дак и раз­ли­ка у на­би­ја­њу ми­шић­не ма­се. Нај­жа­ло­сни­је је то што та­ква сред­ства нај­ви­ше ко­ри­сте мла­ди. Ни­ка­да то не бих не­ко­ме пре­по­ру­чио. Они зна­ју са­мо да то ути­че на раст ми­ши­ћа, а не за­ни­ма их ка­ко то ути­че и на оста­ тале делове ор­га­ни­зма – ка­же Ни­ко­лић.

та­ни сви ре­кре­а­тив­ци на вре­ме упо­зо­ра­ ва­ју на штет­ност ових суп­стан­ци.

Же­ле да бу­ду као Арнолд Швар­це­не­гер У спе­ци­ја­ли­зо­ва­ној про­дав­ни­ци за ис­ хра­ну спор­ти­ста и ре­кре­а­ти­ва­ца „Olymp sup­ple­ment shop” ка­жу да по­тра­жња за овим про­из­во­ди­ма ра­сте по­чет­ком про­ ле­ћа. Вла­сни­ца Со­ња Ста­ни­ми­ро­вић ис­ ти­че да увек има оних ко­ји би пре­ко но­ћи да „по­ста­ну Ар­нолд Швар­це­не­гер”.

– По­сто­ји ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње за ове про­из­во­де, јер без об­зи­ра на ве­ли­ чи­ну гра­да има пу­но оних ко­ји ре­дов­но ве­жба­ју. На­рав­но, до­ла­зе и они ко­ји јед­ но­став­но бри­ну и о здра­вљу и о свом из­ гле­ду. Ин­те­ре­со­ва­ње је ве­ће са по­ја­вом сун­ча­них да­на с об­зи­ром на то да су и на­ ши су­гра­ђа­ни ак­тив­ни­ји. Ме­ђу­тим, по­ред оних ко­ји бри­ну о свом здра­вљу и из­гле­ ду, има и оних ко­ји за крат­ко вре­ме же­ле да по­стиг­ну из­ван­ред­но до­бар фи­зич­ки из­глед. На жа­лост, у пи­та­њу су углав­ном сред­њо­школ­ци ко­ји су ло­ше ин­фор­ми­са­ ни не са­мо по пи­та­њу до­да­та­ка ис­хра­ни, већ и по пи­та­њу ве­жби. Они би хте­ли да пре­ко но­ћи „по­ра­сту” и по­ста­ну сна­жни­ји и круп­ни­ји у по­гле­ду ми­шић­не ма­се. Де­ си­ло се да у рад­њу уђе ма­ту­рант са же­ љом да од по­не­дељ­ка до пет­ка про­ме­ни из­глед. То ни­је мо­гу­ће, јер су за пра­вил­но фор­ми­ра­ње јед­ног ми­ши­ћа по­треб­не го­ ди­не вред­ног тре­ни­ра­ња. Про­из­во­ди ко­ ји мо­гу да се ку­пе у на­шој рад­њи не ште­те здра­вљу и про­ве­ре­ни су на Вој­номе­ди­ цин­ској ака­де­ми­ји у Бе­о­гра­ду – на­во­ди Ста­ни­ми­ро­ви­ће­ва.

Број 159, 20. јул 2012.

Д И М И Т РОВ Г Р А Д

Ра­до­ви на оби­ла­зни­ци око Ди­ми­тров­гра­да ула­зе у за­вр­шну фа­зу

По­че­ло про­би­ја­ње ту­не­ла „Про­гон“ и „Пр­жо­ји­на па­ди­на“

Ра­до­ви на ве­ћем де­лу оби­ла­зни­ це око Ди­ми­тров­гра­да ула­зе у за­вр­шну фа­зу, а по­че­ло је и ко­па­ње оба ту­не­ла – „Про­гон” и „Пр­жо­ји­на па­ди­на”. На свим мо­сто­ви­ма зе­мља­ни ра­до­ви су за­вр­ ше­ни, па се уско­ро мо­же оче­ки­ва­ти по­ ста­вља­ње под­ло­ге и ас­фал­та. Нај­ве­ће гра­ди­ли­ште је део на мо­сту број 4, ко­ји спа­ја два ту­не­ла. И по­ред из­ве­сних ка­ шње­ња, раз­ло­га за за­бри­ну­тост не­ма, ка­же ин­же­њер Ни­ко­ла Ба­раћ, за­ду­ жен за над­зор на овом де­лу Ко­ри­до­ра.

– Оба ту­не­ла су за­по­че­та, „Пр­жо­ји­ на па­ди­на” са ис­то­ка, а „Про­гон” са за­ пад­ног де­ла. Ра­до­ви се од­ви­ја­ју у окви­ ру планиране ди­на­ми­ке, има не­ких за­ка­шње­ња, ко­ја се то­ле­ришу с об­зи­ ром на ве­ли­чи­ну објек­та, та­ко да мо­же­ мо би­ти за­до­вољ­ни – ка­же Ба­раћ. Због сло­же­но­сти по­сла и спе­ци­фич­ но­сти те­ре­на, ту­не­ли не­ће би­ти за­вр­ше­ ни у пред­ви­ђе­ном ро­ку, али чи­ње­ни­ца да се већ ра­ди ис­под по­вр­ши­не зе­мље, да­је до­во­љан на­го­ве­штај да ће овај по­ сао би­ти успе­шно за­вр­шен. Од гра­да пре­ ма гра­ни­ци ве­ћи­на по­сла је од­ра­ђе­на. Пре­ма ре­чи­ма Бла­жа Ду­ти­не, ин­ же­ње­ра за мо­сто­ве, оче­ку­је се брз за­вр­

Тунел „Прогон“

ше­так ра­до­ва на ве­ћи­ни обје­ка­та.

– Ра­до­ви на мо­сту број 6, ко­ји пре­ ла­зи из­над по­сто­је­ћег ауто­пу­та и же­ле­ знич­ке пру­ге, од­ви­ја­ју се по пла­ну, та­ко да до кра­ја ју­ла оче­ку­је­мо за­вр­ше­так ра­до­ва на пло­чи мо­ста, а до кра­ја ав­гу­ ста ући ће­мо у фи­нал­ну фа­зу ра­до­ва на овом мо­сту – ис­ти­че Ду­ти­на, до­да­ју­ћи да се оче­ку­је да ра­до­ви на ве­ћи­ни обје­ ка­та, бу­ду за­вр­ше­ни на је­сен. На де­лу по­ред мо­ста број 6 про­бле­ ме је у про­те­клом пе­ри­о­ду иза­зи­ва­ла по­ја­ва кли­зи­шта, али је пре­ма ре­чи­ма Ду­ти­не овај про­блем ре­шен у до­го­во­ру

са про­јек­тан­ти­ма, та­ко да се са­да по­сао од­ви­ја не­сме­та­но. Из­град­ња мо­ста број 6 ко­ји пре­ла­ зи из­над пру­ге и ауто­пу­та, оте­жа­ва са­ о­бра­ћај на по­сто­је­ћем ме­ђу­на­род­ном пу­ту, где се во­зи­ла на­из­ме­нич­но про­ пу­шта­ју све­тло­сном сиг­на­ли­за­ци­јом. У лет­њој се­зо­ни то до­но­си и до­дат­не про­ бле­ме због по­ја­ча­ног тран­зит­ног са­о­ бра­ћа­ја ка Тур­ској. Из­во­ђа­чи ра­до­ва на­ ја­вљу­ју да ће се­ма­фо­ри би­ти укло­ње­ни, а са­о­бра­ћај у пот­пу­но­сти нор­ма­ли­зо­ ван, нај­ка­сни­је до кра­ја ју­ла. Н. Сто­ја­но­вић

Пе­ти­ци­ја пре­ко 400 гра­ђа­на уро­ди­ла пло­дом

Укло­њен стуб за мо­бил­ну те­ле­фо­ни­ју

Го­то­во две и по го­ди­не на­кон по­ ста­вља­ња, то­ком про­те­клог ви­кен­да, са ло­ка­ци­је по­ред гро­бља, укло­њен је стуб, ко­ји је тре­ба­ло да слу­жи као но­ сач за ан­те­не ВИП мо­бил­не те­ле­фо­ни­ је. Пре­ма ре­чи­ма на­чел­ни­ка Оп­штин­ ске упра­ве, Ве­ли­на Ни­ко­ло­ва, стуб је укло­њен по ре­ше­њу над­ле­жне слу­жбе Оп­штин­ске упра­ве, јер је био по­ста­вљен без гра­ђе­вин­ске до­зво­ле. Око то­га је во­ ђе­на рас­пра­ва и на не­ко­ли­ко сед­ни­ца Скуп­шти­не оп­шти­не про­те­кле го­ди­не, а од­мах по по­ста­вља­њу сту­ба, фе­бру­а­ра 2010, пре­ко 400 гра­ђа­на Ди­ми­тров­гра­ да, углав­ном из на­се­ља нај­бли­жих овој ло­ка­ци­ји, пот­пи­са­ло је пе­ти­ци­ју, тра­же­ ћи ње­го­во укла­ња­ње.

– Стуб је био по­ста­вљен без одо­бре­ ња над­ле­жне слу­жбе. Од­мах је ин­тер­ве­ ни­са­ла гра­ђе­вин­ска ин­спек­ци­ја, до­не­то је ре­ше­ње о ру­ше­њу и спро­ве­ден по­сту­ пак. Ни­смо хте­ли да због вред­но­сти са­ мог сту­ба ми то ски­да­мо или не­струч­но де­мон­ти­ра­мо. Би­ли смо у кон­так­ту са из­во­ђа­чем ра­до­ва, ко­ји је по­ку­шао да де­мон­ти­ра стуб пре пар сед­ми­ца, али је

13 Да­нас сед­ни­ца СО За да­нас је за­ка­за­на дру­га ре­дов­ на сед­ни­ца Скуп­шти­не оп­шти­не Ди­ ми­тров­град у но­вом са­зи­ву. И ова сед­ни­ца има­ће кон­сти­ту­тив­ни ка­рак­ тер. Би­ће ве­ри­фи­ко­ва­ни ман­да­ти но­ вих од­бор­ни­ка, а за­тим ће скуп­шти­на раз­ма­тра­ти пред­лог ре­ше­ња за из­бор пред­сед­ни­ка, за­ме­ни­ка пред­сед­ни­ка и чла­но­ва скуп­штин­ских од­бо­ра. На днев­ном ре­ду је и пред­лог но­вог По­ слов­ни­ка о ра­ду Скуп­шти­не оп­шти­не Ди­ми­тров­град. Ка­ко са­зна­је­мо, још јед­на сед­ни­ца СО је у при­пре­ми и тре­ба­ло би да бу­ де одр­жа­на до кра­ја ме­се­ца, а глав­на те­ма сед­ни­це би­ће ре­ба­ланс оп­штин­ ског бу­џе­та. Н. С.

Спре­чен по­к у­шај швер­ца 93.000 евра На гра­нич­ном пре­ла­зу „Гра­ди­ на” ца­ри­ни­ци су сре­ди­ном про­шле не­де­ље осу­је­ти­ли по­к у­шај не­мач­ ког др­жа­в ља­ни­на, тур­ске на­ци­о­нал­ но­с ти да про­кри­јум­ча­ри 93.000 евра из Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. На пи­та­ње ца­ ри­ни­ка да ли има не­што да при­ја­ви за ца­ри­ње­ње, А. А. је од­го­во­рио да у џе­по­ви­ма пан­та­ло­на има око 10.000 евра, ме­ђу­тим да­љом де­таљ­ном кон­тро­лом, у пан­та­ло­на­ма ко­је су се на­ла­зи­ле у ко­фе­ру, ца­ри­ни­ци су от­кри­ли још 93.000 евра. Пут­ни­к у је до­зво­ље­ни из­нос од 10.000 евра вра­ћен, док је пре­о­с та­лих 93.000 евра при­вре­ме­но за­др­жа­но до окон­ ча­њ а пре­кр­шај­ног по­с туп­ка пред над­ле­жним су­дом. Н. С.

Ма­нић се вра­тио у Бал­кан­ски

до­шло до ква­ра на ауто-ди­за­ли­ци. Та­да су за­мо­ли­ли да са­че­ка­мо док се ди­за­ли­ ца не за­ме­ни и са­да је стуб де­мон­ти­ран – ка­же Ни­ко­лов. Још при­ли­ком по­ста­вља­ња сту­ба до­шло је до оште­ће­ња сте­пе­ни­шта ко­је во­ди ка ка­пе­ли на гро­бљу, а по­при­лич­ но је уни­штен и део ко­јим је про­ла­зио пут до са­мог сту­ба.

– Ја имам њи­хо­ве га­ран­ци­је да ће вра­ти­ти све у пре­ђа­шње ста­ње, сте­ пе­ни­ште ко­је во­ди ка гро­бљу би­ће из­

бе­то­ни­ра­но, а би­ће са­ни­ран и оште­ће­ ни зе­мља­ни део те­ре­на и ја ве­ру­јем да ће овим би­ти за­до­вољ­ни гра­ђа­ни, ко­ ји су пот­пи­са­ли пе­ти­ци­ју и тра­жи­ли да се стуб не по­ста­вља на том ме­сту – ре­ као је Ни­ко­лов, до­да­ју­ћи да је мо­бил­ ном опе­ра­те­ру по­ну­ђе­на дру­га ло­ка­ци­ ја за по­ста­вља­ње сту­ба, из­ме­ђу гро­бља и ма­на­сти­ра, али да још увек не­ма ин­ фор­ма­ци­ју да ли ће о то­ме би­ти по­стиг­ нут до­го­вор. Н. Сто­ја­но­вић

У на­сту­па­ју­ћем пр­вен­ству Ни­шке фуд­бал­ске зо­не, фуд­ба­ле­ре „Бал­кан­ ског” са клу­пе ће пред­во­ди­ти Ра­ди­во­је Ма­нић, ко­ме ће ово би­ти тре­ћи тре­нер­ ски ман­дат у ди­ми­тров­град­ском клу­бу. Управ­ни од­бор „Бал­кан­ског” ни­је ус­пео да на­ђе за­јед­нич­ки је­зик о на­став­ку са­ рад­ње са до­са­да­шњим ше­фом стру­ чног штаба Во­ји­сла­вом Алек­си­ћем, па је шан­са по­но­во ука­за­на 41-го­ди­шњем струч­ња­ку из Пи­ро­та. Бив­ши ју­го­сло­ вен­ски репрез­ентативaц у про­те­клих го­ди­ну да­на тре­ни­рао је ни­шки „Цар Кон­стан­тин” и пи­рот­ски „Рад­нич­ки”. Ма­нић је као глав­ни при­о­ри­тет из­ дво­јио осва­ја­ње пр­вог ме­ста и по­нов­ ни по­вра­так у Срп­ску ли­гу. Н. С.

14

М А РКЕ Т И Н Г

Број 159, 20. јул 2012.

Три го­ди­не успе­шног по­сло­ва­ња уго­сти­тељ­ског објек­та

Гар­ни Хо­тел Син-Ком – је­ди­ни са три зве­зди­це у Окру­гу Гар­ни Хо­тел Син-Ком осно­ван је 2009. го­ди­не, ка­да је и по­чео да ра­ди у окви­ру По­слов­ног си­стема Син-Ком. Од пре­но­ћи­шта овај обје­кат је вр­ло бр­зо до­био ка­те­го­ри­ју гар­ни Хо­те­ла са 2 зве­ зди­це. Ових да­на ру­ко­вод­ство и сви за­ по­сле­ни има­ју раз­ло­га за дво­стру­ко сла­вље. По­ред то­га што је обе­ле­жио 3 го­ди­не успе­шног по­сло­ва­ња, Хо­тел СинКом по­стао је је­ди­ни хо­тел ова­квог ти­па са 3 зве­зди­це у Пи­рот­ском окру­гу, ка­же у ин­тер­вјуу за Пи­рот­ске но­ви­не ме­на­ џер Хо­те­ла, На­та­ли­ја М. Сто­ја­но­вић.

ко­ји оби­ла­зе број­не ма­на­сти­ре. Хо­тел, че­сто, као до­ма­ћин, уго­сти и спорт­ске еки­пе, уче­сни­ке се­ми­на­ра, ви­со­ке де­ле­ га­ци­је Ам­ба­са­да ра­зних зе­ма­ља, али и го­сте ко­ји су у тран­зи­ту, на­ро­чи­то у то­ку лет­њих ме­се­ци. Про­шле го­ди­не су до­ма­ћи го­сти у укуп­ном бро­ју до­ла­за­ка има­ли уче­шће од 53%, али је у укуп­но оства­ре­ном бро­ ју но­ће­ња, стра­на­ца би­ло ви­ше и то за 14%. За пр­вих 6 ме­се­ци ове го­ди­не, до­ ма­ћи го­сти има­ју уче­шће од 55% у до­ ла­сци­ма, а стра­ни го­сти, опет, бе­ле­же ве­ће уче­шће у но­ће­њу, при че­му та раз­ ли­ка из­но­си са­мо 2%. Шта све од са­др­жа­ја ну­ди Хо­тел Син-Ком?

За са­мо три го­ди­не пре­шли сте успе­шан пут, од пре­но­ћи­шта до хо­те­ла са три зве­зди­це. Ко­ја је тај­на ва­шег успе­ха?

– Сва­ки по­че­так је те­жак, та­ко и наш, али ка­да има­те ја­сну ви­зи­ју о сво­ јој по­зи­ци­ји на тр­жи­шту, до­бру по­слов­ ну стра­те­ги­ју и, пре све­га, до­бар тим са­ рад­ни­ка, он­да је све да­ле­ко лак­ше. Да, обје­кат је по­чео са ра­дом као пре­но­ћи­ ште, али смо вр­ло бр­зо ус­пе­ли да до­би­ је­мо зва­нич­ну ка­те­го­ри­ју Гар­ни хо­те­ла. “Гар­ни” озна­ча­ва основ­ну услу­гу ко­ја се пру­жа у на­шем хо­те­лу, а то је но­ће­ње са до­руч­ком (bed&bre­ak­fast). По­чет­ком ове го­ди­не до­не­та је од­лу­ка да се од­ре­ ђе­на фи­нан­сиј­ска сред­ства ин­ве­сти­ра­ ју у по­бољ­ша­ње ква­ли­те­та услу­га. Као кру­на тих ин­ве­сти­ци­ја усле­ди­ла је но­ ва ка­те­го­ри­за­ци­ја, та­ко да је наш хо­тел тре­нут­но је­ди­ни у Окру­гу ко­ји за­до­во­ ља­ва све стан­дар­де гар­ни хо­те­ла са три зве­зди­це. Ка­те­го­ри­за­ци­ја је из­вр­ше­на од стра­не Ми­ни­стар­ства еко­но­ми­је и ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја Ре­пу­бли­ке Ср­би­је.

– Хо­тел рас­по­ла­же са 19 дво­кре­ вет­них со­ба, oд ко­јих не­ке има­ју мо­гућ­ ност до­да­ва­ња по­моћ­ног ле­жа­ја, та­ко да је уку­пан ка­па­ци­тет 52 ме­ста. У скло­ пу хо­те­ла је ре­сто­ран за до­ру­чак, ко­ји се слу­жи по прин­ци­пу “швед­ског сто­ ла”. Та­ко­ђе, го­сти­ма, али и свим за­ин­ те­ре­со­ва­ни­ма у гра­ду и окру­гу, ко­ји­ма је по­треб­на, на рас­по­ла­га­њу је Кон­фе­ рен­циј­ска са­ла ка­па­ци­те­та 40 ме­ста. За све го­сте обез­бе­ђен је пар­кинг под ви­ део над­зо­ром, као и два­де­сет­че­тво­ро­ ча­сов­ни при­ступ ин­тер­не­ту. Ре­цеп­ци­ја је, та­ко­ђе, на рас­по­ла­га­њу 24 са­та.

Осе­ћај као код ку­ће Да ли и код Вас ва­жи мо­то: Бо­ри­ ти се за сва­ког го­ста?

– Код нас у хо­те­лу ва­же стро­га пра­ ви­ла ко­ја се од­но­се ка­ко на ко­му­ни­ка­ци­ ју са го­сти­ма и бу­ду­ћим ко­ри­сни­ци­ма на­

Рецепција хотела

ших услу­га, та­ко и на ви­со­ке стан­дар­де у сре­ђи­ва­њу со­ба. Со­ба је­сте наш глав­ни про­из­вод и она мо­ра би­ти увек уре­ђе­на и опре­мље­на по пра­ви­ли­ма. У овом по­ слу не­ма ме­ста им­про­ви­за­ци­ји јер она не­га­тив­но ути­че на ква­ли­тет. Све мо­ра би­ти чи­сто и уред­но, на за­до­вољ­ство го­ ста. По­слов­ност и про­фе­си­о­нал­ност, у на­ шем хо­те­лу увек су би­ли и би­ће у слу­жби ње­го­вог ве­ли­чан­ства Го­ста. Ка­да је нај­ве­ћа по­пу­ње­ност ка­ па­ци­те­та?

– Наш хо­тел не од­ли­ку­је се­зон­ско по­сло­ва­ње, и по­ред то­га што је отво­ рен 365 да­на у го­ди­ни. Он је, и то, та­ко­ ђе, са по­но­сом ис­ти­чем, 2011. го­ди­не имао по­пу­ње­ност од 70%, а на осно­ву ана­ли­зе пр­вих 6 ме­се­ци ове го­ди­не, бе­ ле­жи­мо ре­корд­ну по­пу­ње­ност ко­ја је у од­но­су на 2011. ве­ћа за зна­чај­них 5%. По тра­ди­ци­ји, јул и ав­густ ће би­ти нај­ви­ше по­пу­ње­ни, али про­сеч­на го­ди­шња по­ пу­ње­ност не­дво­сми­сле­но ука­зу­је да

Го­сти из зе­мље и ино­стран­ства Ко су нај­че­шћи го­с ти Ва­шег Хо­ те­ла?

– На­ши го­сти су, пре свих, по­слов­ни љу­ди ко­ји код нас бо­ра­ве у то­ку рад­не не­де­ље, док су ви­кен­ди ре­зер­ви­са­ни за љу­би­те­ље при­ро­де ко­ји до­ла­зе у оби­ла­ зак Ста­ре пла­ни­не. Не­рет­ко су ту и го­сти

Унутрашњост једнe од соба

не­ма раз­ло­га го­во­ри­ти о се­зон­ском по­ сло­ва­њу. На не­дељ­ном ни­воу нај­ве­ћа по­пу­ње­ност је од утор­ка до пет­ка, ка­да je, уко­ли­ко ни­сте ре­зер­ви­са­ли на вре­ме, ма­ла ве­ро­ват­но­ћа да ће­те на­ћи ме­ста у хо­те­лу.

Го­сти се ра­до вра­ћа­ју Тре­ћа зве­зди­ца је до­шла као по­ твр­да ква­ли­те­та услу­га ко­је пру­ жа­те али, по­ред то­га што пред­ ста­ вља част, са со­ бом но­ си и из­ве­сну од­го­вор­ност?

– Сва­ка­ко. Тре­ћа зве­зди­ца уз на­зив хо­те­ла зна­чи и обе­ћа­ва пу­но. Она пред­ ста­вља сви­ма на­ма у Син-Ко­му јед­ну ве­ли­ку са­тис­фак­ци­ју, али и ве­ли­ку од­ го­вор­ност. Са­да смо зва­нич­но бо­љи од оста­лих у на­шој сфе­ри по­сло­ва­ња. И ма ко­ли­ко не­ко­ме са стра­не овај по­сао из­ гле­дао ле­по и ла­ко, он је исто­вре­ме­но од­го­во­ран и ја­ко стре­сан. Јед­но­став­но, мо­ра­те во­ле­ти љу­де и пру­жи­ти им ви­ ше од оче­ки­ва­ног. То на­ши го­сти пре­по­ зна­ју и увек нам се ра­до вра­ћа­ју. По­ред си­гур­ног сна у ле­по уре­ђе­ном аби­јен­ту, го­сти­ма ну­ди­мо љу­ба­зност, искре­ност, струч­ност и до­след­ност, а то, при­зна­ће­ те – не­ма це­ну! Упор­ност и циљ да се бу­де бо­љи од дру­гих је оно што нам да­је сна­гу. А сна­ гу да­ју и љу­ди са ко­ји­ма ра­ди­те и ко­ји су по­све­ће­ни истом ци­љу. У тој си­нер­ ги­ји зна­ња и по­слов­не прак­се, за­до­во­ љан гост је је­ди­но ме­ри­ло на­шег успе­ ха. А ка­да је гост за­до­во­љан, он­да смо и сви ми за­до­вољ­ни. Ка­да по­ста­ви­те си­ стем да ова­ко функ­ци­о­ни­ше и да сва­ко ра­ди оно за шта је нај­спо­соб­ни­ји, је­ди­но што пре­о­ста­је је да бу­де­те и нај­бо­љи – а гар­ни Хо­тел Син-Ком то ЈЕ­СТЕ!

Број 159, 20. јул 2012.

К УЛТ УРА

15

Че­твр­ти по ре­ду фе­сти­вал „Пи­рот, град стри­па”

Пи­рот за ви­кенд пре­сто­ни­ца стри­па

Удру­же­ње гра­ђа­на „Дог­ма­ти­ка” и На­род­на би­бли­о­те­ка Пи­рот, че­твр­ ту го­ди­ну за ре­дом, ор­га­ни­зу­је фе­с ти­ вал под на­зи­вом „Пи­рот, град стри­па”. Ова ма­ни­фе­с та­ци­ја по­чи­ње да­нас, у 9 ча­со­ва ују­тро, са шко­лом стри­па, а за­ вр­ша­ва се у не­де­љу, 22. ју­ла. Шко­лу стри­па, ко­ју је про­шле го­ди­не по­ха­ђа­ ло око два­де­се­так де­це, во­ди­ће, као и прет­ход­них го­ди­на Вла­ди­мир Ве­со­вић и Бо­јан Ђу­кић. Про­грам ће се на­с та­ви­ ти то­ком чи­та­вог да­на, а ве­че­рас у 19 ча­со­ва, у чи­та­о­ни­ци Би­бли­о­те­ке оку­ пи ће се број­ни го­с ти, стрип илу­с тра­то­ ри и цр­та­чи, ко­ји ће цр­та­ти не са­мо за по­се­ти­о­це фе­с ти­ва­ла, већ ће се и ме­ ђу со­бом над­ме­та­ти. По­ред пре­да­ва­ ча у „Шко­ли стри­па” Пи­ро­ћан­ци­ма ће се пред­с та­ви­ти и цр­та­чи Здрав­ко Жу­ пан, Бо­бан Са­вић, Жељ­ко Па­нек, Бо­ри­ во­је Гр­бић, Дра­жен Ко­ва­че­вић, Јо­ван Укро­пи­на, Дра­ган Па­у­но­вић, Дар­јан Ју­ рин­чич, Игор Кр­с тић, То­ни Ра­дев. На овом фе­с ти­ва­лу го­с ти ће би­ти и сце­ на­ри­с ти Де­јан Сто­јиљ­ко­вић, Па­вле Зе­ лић и Дра­га­на Сто­јиљ­ко­вић. Гост овог фе­с ти­ва­ла стри­па би­ће и по­зна­ти ре­ пер Мар­ко Ше­лић Мар­че­ло ко­ји за Из­ да­вач­к у ку­ћу „Ве­се­ли че­твр­так” ра­ди пре­вод чу­ве­ног култ­ног ита­ли­јан­ског стри­па „Ди­лан Дог”. И ове го­ди­не Пи­

ро­ћан­ци ће мо­ћи и да ку­пу­ју стри­по­ ве из­да­вач­ких ку­ћа „Си­с тем ко­микс” и „Ве­се­ли че­твр­так”. Пред­сед­ник Удру­же­ња гра­ђа­на „Дог­ма­ти­ка”, Бо­ри­во­је Пе­тро­вић, ка­ же да ће по­во­дом ово­го­ди­шњег фе­сти­ ва­ла стри­па у Пи­ро­ту го­сто­ва­ти пра­ва „ре­пре­зен­та­ци­ја Ср­би­је у стри­пу”.

– Фе­сти­вал стри­па за­чет је 2009. го­ ди­не ка­да је на кон­кур­су УГ „Од­бор за гра­ђан­ску ини­ци­ја­ти­ву” из Ни­ша до­би­ло, у окви­ру про­јек­та „Злат­ни руд­ник”, сред­ ства од Швај­цар­ског про­грама за кул­ту­ ру. Та­да смо за ор­га­ни­за­ци­ју и из­во­ђе­ ње про­јек­та „Пи­рот, град стри­па” до­би­ли 1.000 евра. Мо­жда смо та­да фе­сти­ва­лу да­ли пре­тен­ци­о­зан на­зив, али из го­ди­

По­клон пла­ка­ти И овог пу­та ор­га­ни­за­то­ри фе­сти­ ва­ла стри­па на по­клон од го­сти­ју до­ би­ли су два вр­ло ефект­на пла­ка­та за на­ја­ву фе­сти­ва­ла. Илу­стра­тор Јо­ван Укро­пи­на, као глав­ни мо­тив овог пла­ ка­та узео је пи­рот­ску твр­ђа­ву. Ина­че, ово је пе­ти ова­кав по­клон стрип цр­та­ ча и илу­стра­то­ра ко­ји су, кроз пи­рот­ ску твр­ђа­ву и пи­рот­ски ћи­лим, пред­ ста­ви­ли фе­сти­вал стри­па.

не у го­ди­ну се по­твр­ђу­ је да Пи­ро­ћан­ци за­и­ста во­ле стрип и да ни­смо уоп­ште по­гре­ши­ли код име­на ове, са­да већ тра­ ди­ци­о­нал­не ма­ни­фе­ста­ ци­је. Си­гур­но је да овај фе­сти­вал ра­сте, а нај­бо­ љи до­каз за то је што ове го­ди­не има­мо и сред­ства од Ми­ни­стар­ства кул­ту­ ре за ко­ја је кон­ку­ри­са­ла На­род­на би­бли­о­те­ка Пи­ рот. За овај про­је­кат они су до­би­ли 150.000 ди­на­ ра, док је УГ „Дог­ма­ти­ка” кон­ку­ри­са­ла на оп­штин­ ском кон­кур­су за не­вла­ ди­не ор­га­ни­за­ци­је­ла и за то смо добили сред­ства у из­но­су од 60.000 ди­на­ра. Ове го­ди­не у Пи­рот сти­же пра­ва стрип ре­пре­зен­ та­ци­ја Ср­би­је, а пр­ви пут има­ће ка­рак­тер и ин­тер­на­ци­о­нал­ног фе­ сти­ва­ла јер нам до­ла­зи Да­ри­јан Ју­рин­чич стрип умет­ник из Сло­ве­ни­је. Ови умет­ни­ ци су оду­ше­вље­ни фе­сти­ва­лом и не тра­ же ни­ти днев­ни­це, ни­ти хо­но­ра­ре. Они су до­шли да по­мог­ну, и Пи­ро­ћан­ци су им на то­ме ја­ко за­хвал­ни – ка­же Пе­тро­вић и

до­да­је да ће у окви­ру фе­сти­ва­ла би­ти ор­ га­ни­зо­ва­на и из­ло­жба стри­па. Сва­ке го­ди­не око сто­ти­нак Пи­ро­ћа­ на­ца по­се­ти овај фе­сти­вал, па ор­га­ни­ за­то­ри оче­ку­ју да ове го­ди­не, с об­зи­ром на број цр­та­ча, бу­де и ве­ћа по­се­ће­ност. М. Ви­да­но­вић

Из­ло­жба Уро­ша Ко­сти­ћа у га­ле­ри­ји Му­зе­ја По­ни­ша­вља

Умет­ност као жи­вот

При­пре­ми­ла: Рад­ми­ла Влат­ко­вић У га­ле­ри­ји Му­зе­ја По­ни­ша­вља, у пе­ так 13. ју­ла, отво­ре­на је ре­тро­спек­тив­на из­ло­жба скулп­ту­ра Уро­ша Ко­сти­ћа у знак обе­ле­жа­вања три­де­сет го­ди­на од његове смр­ти. Ор­га­ни­за­то­ри су по­ку­ша­ли да ори­ ги­нал­ним де­ли­ма, до­ку­мен­тар­ним ма­те­ ри­ја­лом, фо­то­си­ма мо­ну­мен­тал­них спо­ ме­ни­ка и ра­до­ва ко­ји ни­су мо­гли би­ти из­ло­же­ни, омо­гу­ће ши­ре упо­зна­ва­ње са име­ном и де­лом овог умет­ни­ка. Ко­стић је ро­ђен у Па­кле­шти­ци 1934. го­ди­не, сред­њу Умет­нич­ку шко­лу за­вр­ шио је у Ни­шу 1955. а Ака­де­ми­ју при­ ме­ње­них умет­но­сти, од­сек при­ме­ње­не пла­сти­ке, у Бе­о­гра­ду 1960. го­ди­не. Од ше­ зде­се­тих го­ди­на, Урош Ко­стић сво­је пе­да­ го­шко ис­ку­ство и струч­ни рад ве­зу­је за Пи­рот и Учи­тељ­ску шко­лу, ка­сни­је Пе­да­ го­шку ака­де­ми­ју. Као успе­шан пе­да­го­шки рад­ник, до­бит­ник је на­гра­де „25.мај” у Бе­ о­гра­ду 1970. го­ди­не. Био је члан Дру­штва на­став­ни­ка ли­ков­них умет­но­сти Ср­би­је и

члан Дру­штва ли­ков­них умет­ни­ка и пе­да­ го­га Пи­ро­та са ко­јима је из­ла­гао до сво­је смр­ти 2. ју­ла 1982. го­ди­не. Имао је ве­ли­ки број ко­лек­тив­них и ви­ше са­мо­стал­них из­ло­жби. Ка­ко је на отва­ра­њу из­ло­жбе у Му­зе­ју ре­кла аутор из­ло­жбе исто­ри­чар умет­но­сти и ви­ши му­зеј­ски са­вет­ник, Рад­ми­ла Влат­ко­ вић, Урош Ко­стић ва­жио је за осо­бу ви­ со­ких мо­рал­них и естет­ских ква­ли­те­та.

– Ве­ли­ки ства­ра­лач­ки не­ми­ри ко­ји­ ма је ис­пу­њен жи­вот Ко­сти­ћа ути­ца­ли су на све­стра­ност ње­го­ве лич­но­сти, опре­ де­љу­ју­ћи је за па­ра­лел­на ис­тра­жи­ва­ња у не­ко­ли­ко обла­сти: ва­јар­ству, сли­кар­ ству, гра­фи­ци и при­ме­ње­ној умет­но­сти. Та ис­тра­жи­вач­ка во­ља као об­лик ства­ ра­ла­штва пра­ти­ла је Уро­ша Ко­сти­ћа од са­мог по­чет­ка ње­го­ве умет­нич­ке и кул­ тур­но-дру­штве­не ак­тив­но­сти, укљу­чу­ ју­ћи и ње­гов зна­ча­јан пе­да­го­шки рад, та­ко да ње­го­во де­ло ка­рак­те­ри­ше у це­ ли­ни ра­зно­вр­сност и бо­гат­ство ин­те­ре­ со­ва­ња у зна­ку осо­бе­но­сти јед­не лич­ но­сти. Ње­го­во ства­ра­ла­штво пре­пли­ће

се са во­де­ћим то­ко­ви­ма срп­ске и ју­го­ сло­вен­ске умет­но­сти. Естет­ским вред­ но­сти­ма и ху­ма­ни­стич­ким ста­во­ви­ма ис­ка­зао се као умет­ник и чо­век ко­ји је се­би за­дао ви­со­ке зах­те­ве и оства­рио их. Био је кре­а­тор, ини­ци­ја­тор и ор­га­ ни­за­тор де­ла и ак­ци­ја трај­не вред­но­сти за умет­ност и кул­ту­ру Пи­ро­та. Лир­ском ин­тер­пре­та­ци­јом обез­бе­дио је аутен­ тич­ни ли­ков­ни до­жи­вљај. Аутор је по­ твр­дио пре­фи­ње­ност свог уку­са умет­

нич­ку ду­хов­ност, ви­сок ни­во зна­ња и ва­јар­ског уме­ћа, си­сте­ма­тич­ност, али и та­на­ну сен­зи­бил­ност ху­ма­не и, бо­га­том има­ги­на­ци­јом, об­да­ре­не лич­но­сти. Био је це­ло­вит, пот­пу­но ан­га­жо­ван сво­јим ства­ра­њем. Та­ко му се рад иден­ти­фи­ко­ вао са жи­во­том а дра­го­це­не фи­гу­ре на­ дах­ну­ти су де­ло­ви умет­ни­ко­ве ра­до­сти – ка­за­ла је Влат­ко­вић. Из­ло­жба ће би­ти отво­ре­на до 5. ав­г у­с та.

С П ОР Т / ОМЛ А Д И Н С КЕ

16

Број 159, 20. јул 2012.

Дво­ји­ци Не­на­да уру­че­но при­зна­ње „Злат­на ко­пач­ка“ Се­зо­на 2011/2012. Окру­жне фуд­бал­ ске ли­ге Пи­рот на нај­бо­љи мо­гу­ћи на­чин окон­ча­на је у по­не­де­љак, 16. ју­ла, ка­да је ре­дак­ци­ја Пи­рот­ских но­ви­на у сво­јим про­сто­ри­ја­ма до­де­ли­ла при­зна­ње „Злат­ на ко­пач­ка“ Не­на­ду Јо­ци­ћу, фуд­ба­ле­ру На­прет­ка из Из­во­ра, и Не­на­ду Пе­тро­ви­ ћу, на­па­да­чу кру­пач­ког За­дру­га­ра, нај­ бо­љим стрел­ци­ма ли­ге. Дво­ји­ци Не­на­да, ко­ји су на 19 утак­ми­ца, ко­ли­ко су од­и­гра­ ли прет­ход­не се­зо­не, по 17 пу­та за­тре­сли мре­жу про­тив­ни­ка, уру­че­на је и скром­на на­гра­да у ви­ду ком­пле­та књи­га са­бра­них де­ла Фјо­до­ра Ми­хај­ло­ви­ча До­сто­јев­ског. Пре­ма ре­чи­ма уред­ни­ка Пи­рот­ских но­ви­на, Бо­го­љу­ба Нај­да­но­ви­ћа, ово је че­твр­ти пут да лист до­де­љу­је ла­ска­во при­зна­ње нај­бо­љем стрел­цу Окру­жне ли­ге, а пр­ви пут се де­си­ло да два фуд­ба­ ле­ра по­стиг­ну исти број го­ло­ва.

– Пи­рот­ске но­ви­не су ак­ци­ју „Злат­ на ко­пач­ка“ по­кре­ну­ле на по­чет­ку пр­ вен­ства 2008/09. са же­љом да про­мо­ ви­шу фуд­бал у окру­гу. Дра­го ми је што мо­гу да ка­жем да је она ја­ко до­бро при­ хва­ће­на ка­ко од стра­не клу­бо­ва и фуд­ ба­ле­ра, та­ко и од Окру­жног фуд­бал­ског са­ве­за и да је већ по­ста­ла тра­ди­ци­о­нал­ на. На овај на­чин Пи­рот­ске но­ви­не до­

при­но­се афир­ма­ци­ји спор­та и здра­вог на­чи­на жи­во­та, пре све­га, код мла­ђе по­пу­ла­ци­је. Фуд­ба­ле­ри Окру­жне ли­ге ће и на­ред­не се­зо­не мо­ћи да се над­ме­ ћу за ово ла­ска­во при­зна­ње – ис­та­као је Нај­да­но­вић, и при­ме­тио да се из го­ди­не у го­ди­ну сма­њу­је број по­стиг­ну­тих го­ло­ ва по­треб­них за осва­ја­ње при­зна­ња. Два­де­сет­ше­сто­го­ди­шњем Не­на­ду Јо­ ци­ћу ово је тре­ћи пут да осва­ја „Злат­ну ко­ пач­ку“ ПН. Пр­ви пут је био нај­бо­љи стре­лац у Окру­гу пре че­ти­ри го­ди­не ка­да је про­тив­ нич­ке мре­же за­тре­сао чак 32 пу­та.

– Ва­ша на­гра­да је до са­да сва че­ти­ ри пу­та при­па­ла фуд­ба­ле­ри­ма На­прет­ ка, и же­ља свих у клу­бу је би­ла да се на­ ста­ви ова тра­ди­ци­ја, да је та­ко на­зо­вем. Ме­ђу­тим, си­ту­а­ци­ја на кра­ју по­лу­се­зо­не ни­је из­гле­да­ла ни­ма­ло све­тло. На сре­ћу, про­ра­дио сам у на­став­ку, по­сти­гао ве­ ли­ки број го­ло­ва и из­у­зет­но ми је дра­го што по­но­во осва­јам при­зна­ње. И овог пу­та же­лео бих да се за­хва­лим ва­шим но­ви­на­ма – ка­же Јо­цић. С дру­ге стра­не, фуд­ба­лер За­дру­га­ ра, Не­над Пе­тро­вић, ка­же да се ни­је на­дао да ће осво­ји­ти Злат­ну ко­пач­ку и да је ова на­гра­да за ње­га ве­о­ма при­јат­ но из­не­на­ђе­ње.

– У пр­вом де­лу се­зо­не по­сти­гао сам 10 го­ло­ва, а у дру­гом, у ком сам играо на ма­ње утак­ми­ца, се­дам. На­рав­но, то не бих мо­гао да учи­ним без по­мо­ћи са­и­гра­ча и по­др­шке ру­ко­вод­ства клу­ба. Ге­не­рал­но,

за­до­во­љан сам про­те­клом се­зо­ном, а ову на­гра­ду раз­у­мем као по­др­шку оно­ме што ра­ди­мо и она сва­ка­ко пред­ста­вља мо­тив за да­љи на­пре­дак – ре­као је Пе­тро­вић. Р.П.

ЋОШАК ЗА ЋОШКАСТЕ

ни на­пор ни­је био уза­лу­дан. Це­ло ле­ то сам „ко­ко­да­као” ка­ко је­два че­кам да по­ђем у шко­лу, да сам еко­но­ми­с та, да смо ми еко­но­ми­с те ели­та... Ко­нач­ но, до­шао је 1. сеп­тем­бар. Да­тум ко­ји је пот­пу­но про­ме­нио мој жи­вот. Све­ же је ју­тро. Док ко­ра­чам на Ке­ју ка мо­ јој шко­ли, сме­њу­ју ми се раз­ли­чи­те ми­ сли и осе­ћа­ња. Био сам бли­зу Тех­нич­ке ка­да ме је ухва­тио нео­пи­сив страх. Још ни­ко­га ни­је би­ло у дво­ри­шту. Срео сам не­ке уче­ни­ке ко­је сам по­зна­вао још из основ­не, али они ни­су мо­гли да за­ме­не

мо­је бив­ше оде­ље­ње. Мо­је осмо је­дан. По­че­ли су да сти­жу је­дан по је­дан. Или бо­ље ре­че­но у па­ро­ви­ма, као на до­ де­ли Оска­ра. Сви су има­ли не­ког свог, осим ме­не. Осе­ћао сам се ту­жно. Ди­ рек­тор је за­вр­шио сво­је пред­с та­вља­ње шко­ле, и до­шао је ред да раз­ред­не ста­ ре­ши­не уве­ду сво­је ђа­ке. Мо­ја раз­ред­ на ми се до­па­ла на пр­ви по­глед, али ме је још увек би­ло страх. Имао сам страх од не­по­зна­тог. Је­два сам че­као да до­ђе тре­ну­так ка­да ћу оти­ћи ку­ћи. Био сам из­у­зет­но ту­жан и оча­јан. Обич­но смо

на од­мо­ри­ма се­де­ли у гру­пи­ца­ма, и по­ ма­ло бо­ја­ж љи­во ко­мен­та­ри­са­ли но­ву шко­лу, но­во окру­же­ње, но­ве про­фе­со­ ре. Чим сам сти­гао ку­ћи, кре­ну­ла је ре­ ка су­за. „Ја не мо­гу ов­де, ја же­лим да се пре­ба­цим у дру­гу шко­лу, не­до­с та­је ми мо­ја основ­на...” А у ства­ри сам био слеп, ни­сам ви­део ква­ли­те­те мо­је но­ве шко­ле, мо­јих но­вих при­ја­те­ља... Са­мо сам же­лео да вра­тим вре­ме. Ме­ђу­тим, да­ни су од­ми­ца­ли, и би­ло је све лак­ше и лак­ше. Бр­зо сам по­чео да скла­пам при­ ја­тељ­с тва и сте­као но­ве при­ја­те­ље ко­ји су ми по­ка­за­ли да су ту увек за ме­не. И ја ћу би­ти увек ту за њих. Би­ло је до­с та не­при­јат­но­с ти, сва­ђа, али све то чи­ни јед­но оде­ље­ње. Пре­пи­си­ва­ња је би­ло до­с та, по­ма­га­ња, шап­та­ња. Ро­ди­ле су се и љу­ба­ви, а тек ће се ра­ђа­ти до че­ твр­те го­ди­не. И што је нај­бит­ни­је, укло­ пио сам се у шко­лу, и у но­во дру­штво, и упо­зна­ли смо про­фе­со­ре и на­шли са њи­ма за­јед­нич­ки је­зик. А оце­не... Ви­ше сре­ће дру­ги пут. Ипак је ово био пе­ри­од при­ла­го­ђа­ва­ња и укла­па­ња у но­ву око­ ли­ну. Али јед­но је си­гур­но. За раз­ли­ку од 1. сеп­тем­бра про­шле го­ди­не, ове го­ ди­не ћу у шко­лу кро­чи­ти по­но­сно, пун се­бе што сам ђак јед­не ова­кве шко­ле. Не­ћу ту­жно по­сма­тра­ти оста­ле из оде­ ље­ња, не­го ћу их све ре­дом из­љу­би­ти. По­но­сно ћу ићи у шко­лу и јед­ног да­на ћу се са по­но­сом се­ћа­ти ње.

Напад средњошколске панике Пи­ше: Ђорђе Томовић I-2, Економска школа Пи­рот „Ста­тус уче­ни­ка: рас­по­ре­ђен у пр­ вом кру­гу. Ко­мер­ци­ја­ли­с та, оглед”. Ова вест ко­ју сам на­шао на сај­ту ко­ји сам сва­ки дан про­ве­ра­вао и са ко­га смо са­ зна­ли у ко­ју шко­лу смо рас­по­ре­ђе­ни, из­ма­мио ми је ври­сак на­лик на ври­сак не­ке де­вој­чи­це. Ви­ше­ме­сеч­ни труд, ко­ ји је об­у­хва­тао тр­ча­ње по­с ле шко­ле на при­ват­не ча­со­ве срп­ског и ма­те­ма­ти­ ке, ко­нач­но се ис­пла­тио и са­да мо­гу да мир­но ужи­вам у ле­ту. Ка­да се све ма­ло сти­ша­ло, ка­да сам ко­нач­но до­шао се­ би, ба­цио сам се у по­тра­гу на „Феј­сбу­ ку”, да ви­дим са ким ћу де­ли­ти до­бро и ло­ше у на­ред­не че­ти­ри го­ди­не. Баш се раз­ли­ку­ју од ме­не. Ми­с лим да ов­де не­ ћу на­ћи дру­штво, по­ми­с лио сам, а ова по­ми­сао ме је ма­ло уз­не­ми­ри­ла. Ипак, ве­ће за­до­вољ­с тво ми је би­ло што сам оства­рио свој сан, и што ви­ше­ме­сеч­

Н. Петровић и Н. Јоцић у редакцији ПН

Број 159, 20. јул 2012.

М А РКЕ Т И Н Г

17

Ваша породична телевизија

ЧИТУЉЕ / ОГЛАСИ

18

Најјефтинија Погребна опрема Уз комплетну опрему:

–– –– –– ––

Николе Пашића 46

бесплатан превоз бесплатне плакате до годину дана 20% попуст за израду споменика бесплатна читуља у Пиротским новинама

Тел. 010/327-186 i 724-117 Моб. 061/61-222-16

Број 159, 20. јул 2012. ЕЛЕК­ТРО­ДИ­СТРИ­БУ­ЦИ­ЈА ПИ­РОТ

ОБА­ВЕ­ШТЕ­ЊА

Елек­тро­ди­стри­бу­ци­ја Пи­рот за­хва­љу­је се на ре­дов­ном из­ми­ри­ва­њу уго­вор­них оба­ве­за. Мо­ли­мо куп­це са ду­гом да из­ми­ре сво­ју оба­ве­зу по ОПО­МЕ­НИ ко­ју су при­ми­ли. Куп­ци­ма са ве­ћим из­но­сом ду­га ЕПС јед­ном го­ ди­шње ну­ди мо­гућ­ност из­ми­ре­ња ду­га пу­тем ван­суд­ског по­рав­на­ња чак и до 9 ме­сеч­них ра­та. Елек­тро­ди­стри­бу­ци­ја Пи­рот по­зи­ва куп­це да на ЛИЧ­НИ ЗАХ­ТЕВ мо­гу за­тра­жи­ти ПРИ­ВРЕ­МЕ­НУ ОБ­У­СТА­ВУ ис­по­ру­ке елек­трич­не енер­ги­је уз: 1. УСЛОВ ИЗ­МИ­РЕ­ЊА ДУ­ГО­ВА­ЊА и 2. УПЛА­ТЕ УСЛУ­ГЕ:

Дана 28. 07.2012. године навршава се тужних шест месеци од смрти моје једине и највеће љубави, мог Данила

- мо­но­фа­зно бро­ји­ло 708 динара - тро­фа­зно бро­ји­ло 826 динара

Данило Станковић

3. ПОТ­ПИ­САН УГО­ВОР О ПРО­ДА­ЈИ ЕЕ Ова­квим ста­ту­сом куп­ци се осло­ба­ђа­ју пла­ћа­ња „МЕ­СЕЧ­НИХ НА­КНА­ДАТАК­СИ, за уго­во­ре­ни пе­ри­од. По­што­ва­ни куп­ци, ЕД Пи­рот на сво­јим шал­те­ри­ма вр­ши ПОТ­ПИ­СИ­ВА­ ЊЕ УГО­ВО­РА О ПРО­ДА­ЈИ ЕЛ. ЕНЕР­ГИ­ЈЕ. Пот­пи­си­ва­ње уго­во­ра је оба­ве­за по За­ко­ну о Енер­ге­ти­ци и За­ко­ну о за­шти­ти по­тро­ша­ча као основ за оства­ри­ ва­ње сво­јих пра­ва и оба­ве­за.

Живим за дан и час кад ћу да дођем код тебе... Твоја Мира

Сећање Седам година није са нама наш

Оба­ве­шта­ва­мо род­би­ну и при­ја­те­ље да ће­ мо у сре­ду 1. ав­гу­с та у 10 ча­со­ва, на Но­вом па­зар­ском гро­бљу, да­ва­ти че­тр­де­се­то­днев­ ни по­мен на­шем дра­гом

РЕГИСТРОВАЊЕ КОРИСНИКА ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ ПД ЈУГОИСТОК oд 28.3.2012 год. активирана НОВА ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПД Југоисток на веб адреси: www.jugoistok.com i www.jugoistok.rs

Радомир Панић

дипл. инг.тех.

23.7.2005 – 23.7.2012. С тугом и љубављу Брат Радован са супругом Силвијом и децом Стефаном и Дамјаном

Ваше читуље и мале огласе можете предати до среде у 12 часова у редакцији Пиротских новина у ТЦ „Гушевица“ на првом спрату, локал број 8.

I УСЛОВИ ЗА РЕГИСТРОВАЊЕ КОРИСНИКА

Дра­га­ну Гли­ши­ћу С по­што­ва­њем, љу­ба­вљу и ту­гом Тво­ји нај­ми­ли­ји Су­пру­га На­ди­ца, ћер­ка Да­ни­е­ла, син Игор, зет Дра­го­је, сна­ха Ма­ја и уну­чад

Об­ја­вљу­јем не­ва­же­ћим све­до­чан­ ство за пе­ти раз­ред, на име Ан­дри­ ја­не Жив­ко­вић, уче­ни­це основ­не шко­ле „8. Сеп­тем­бар”, за школ­ску 2007/2008 го­ди­ну.

1. ПОДНЕТИ ЗАХТЕВ за регистрацију 2. Подносилац је РЕГИСТРОВАН КАО КУПАЦ ел.енергије, 3. Подносилац је закључио УГОВОР О ПРОДАЈИ ел.енергије. Корисник се не може регистровати за мерна места заједничке потрошње. Обрасци су доступни на шалтеру електродистрибуције и на интернет презентацији ПД Југоисток. Ваша Електродистрибуција

Читуље можете предати у редакцији Пиротских новина и у продавници погребне опреме „Студенко“

Ф Е Љ Т ОН

Број 159, 20. јул 2012.

У ОКУ СВЕ­ТА

Завичајна зрнца (141)

Де­да Дон­ча Јор­чин, он је из мо­ју фа­ми­ли­ју, да­љи род, бил сел­сћи шље­ гар и ле­жал у Мут­ну ба­ру на Пр­чу­ко­ву ба­ра­ку. И јед­не го­ди­не от­ка­ра у Брат­ ко­ву стра­ну на во­ду шље­жи­на­та, па се там на­пи­ла во­ду и раз­ми­ру­ва­ла се по­ кре во­ду­ту. А де­да Дон­ча се ра­со­бул да му одьну но­ђе. Но­сил свин­сћи опьнци на вр­це сас пет за­кач­ће, а но­ђе­те за­ ви­вал с на­во­шта. И на­и­ду не­кол­ко Дој­ ћин­ча­ни­на да му оте­ра­ју шље­жи­на­та, због крв­ну за­ва­ду из­ме­ђу Го­сту­ша­ње и Дој­ћин­ча­ње. Дон­ча, бос, нај­де се у не­бра­но гро­зје, па и мал­ко за­ба­стру­ вал, за­ма­ја­вал и рекьл им: – Де, по­че­ кај­те да се обу­јем. Ја знам ко­је чи­јо је, тај си­ро­тин­ска сто­ка! И они га са­че­ка­ ли да се обу­је. И ка­да се обул, он до­ ва­нул то­ја­гу­ту и по­сле не дал ни јед­ но шље­же. А Дон­ча је бил јак и го­лем. Имал је гру­ди да је мо­гло два ка­че­ма­ ка да му се си­пу на њи.

Ај­ду­ци и ов­чар

ча­рат, обу­је јед­ну но­гу, па туп­не с њу одзем и ре­че: – Пе­ти­на сам вр­зал. Још пе­ти­на да вр­жем, па че штрб­њу да ка­чим на ве­ри­гу­ту! Он имал ко­тле штр­бо, па на ње­га ми­сле­јал, а оди ај­ду­ци­ти има­ло једньн штрб, па пре­ми­сли­ли ај­ду­ци­ ти да че ње­га ка­чи на ве­ри­гу­ту, па се упла­ши­ли, ако су би­ли пе­ти­на, и из­ле­ зли, не ди­ра­ли га.

Мла­де­но­ва се­ћи­ра Мла­ден Чол­тин те­рал др­ва. И кад је­дам­пут по­гле­дал др­ва­та, не­ма му се­ћи­ра­та на њи. И он се вр­не над­зад Укри­вин и срет­не ро­ба­џи­ју Ра­ду Шај­ ти­но­га и ре­че: – Абре, Ра­до, на­о­ди ли се­ћи­ру од­о­зго­ре?! А Ра­да че му рече: – Па те ти ју се­ћи­ра­та на ру­ку! Има сва­ка­кве при­че у на­род, а кој зна­је да ли је бьш те­ка би­ло. (Ис­при­чао Сло­бо­дан Сто­ја­но­вић, 1939, Го­сту­ша)

Клацкалице

Ме­дом се не ло­ве са­мо му­ве већ и ме­две­ди (ру­ска) Тре­ба ла­ска­ти псу док не до­ђе­мо до ка­ме­на (фран­цу­ска) За­што да се слу­жиш отро­вом кад мо­жеш уби­ти ме­дом? (пер­сиј­ска) Кад ти се ве­ли­ки ула­гу­је, бу­ди спре­ман на пад (не­мач­ка) Ако ни­ка­ко друк­чи­је не знаш уло­ви­ти ја­ре­би­цу, на­зо­ви је но­јем (ети­о­пиј­ска) Не­ма ле­ка про­тив ује­да ла­скав­ца. Ко ла­скав­ца ра­до слу­ша, про­да сво­ју ро­бу без нов­ца (пољ­ска) Ко ми се ула­гу­је ви­ше не­го обич­но, или ме же­ли ку­пи­ти или ме же­ли про­да­ти (шпан­ска) Пас ко­ји мно­го ли­же, си­ше крв (ита­ли­јан­ска) Ка­жи му аго, да му је дра­го (пи­рот­ска)

За­пи­сао и при­ре­дио: Дра­го­љуб Злат­ко­вић

Јед­но ју­тро уле­зну ај­ду­ци при ов­ ча­ра на по­ја­ту и за­те­кли га бо­сог. Ко­ју су на­ме­ру има­ли, они си зна­ју. Али ов­ –– Све је би­ло ко­рект­но. Усле­ди­ла је ис­прав­ка.

–– Нај­ве­ће су ка­ма­те на унов­че­ну глу­пост.

–– Ко ду­же че­ка по­сао.

–– За сре­ћу не тре­ба мно­го. А не­кад чак ни ма­ло.

–– Ло­по­ви су ме­ђу на­ма, а ми ме­ ђу њи­ма.

–– Био је си­ла од чо­ве­ка. Хва­тао је на сна­гу.

–– По­бед­ни­ци су да­ле­ко од ци­ља.

–– По­след­ња реч тех­ни­ке би­ће – упо­моћ.

–– Са­мо све­тле пер­спек­ти­ве ства­

Ласкање

–– –– –– –– –– –– –– ––

ра­ју оп­тич­ке вар­ке. Ху­мор нам је чист. Као су­за. И два пр­ста су део пе­сни­це. У цајт­но­ту смо баш за­то што има­мо вре­ме­на за све. Па­ње­ви има­ју нај­ду­бље ко­ре­ње. Ко ве­дри и обла­чи ни­је за ме­те­ о­ро­ло­га. Ни­је све у нов­цу. Има ваљ­да не­ чег и у ва­ма. Да је пас чо­ве­ков нај­бо­љи при­ја­ тељ, ми­шље­ње је чо­ве­ка а не пса. И по­сле пра­ња ру­ку оста­ју оти­сци.

При­пре­мио: Но­ви­ца Љ. Ан­тић

При­пре­мио: Д. Злат­ко­вић

Цртица

Дон­ча Јор­чин, сел­сћи шље­гар

19

Врућина Про­тив ових не­сно­сних вру­ћи­на ба­ка Ву­ка се бо­ри се­ћа­њем на мла­дост: ка­да се по цео дан, ју­на - око­па­вао ку­к у­руз, по јул­ском - же­ло жи­то, а по ав­гу­стов­ском - вр­ ло, и то дан за да­ном - на се­лу: а мла­ди из гра­да су на Ке­ ју крај Ни­ша­ве игра­ли шах и пра­ви­ли фри­зу­ре за из­ла­ зак на кор­зо уве­че. Та­да су и се­ла би­ла без елек­три­фи­ка­ци­је, ка­на­ли­за­ ци­је и во­до­во­да, али пу­на мла­до­сти, ела­на и ра­да. Са­да ве­ћи­не се­ла не­ма - сва мла­дост је у гра­ду где и уџе­ри­ца „кли­му“ има, где се, ва­зда, по ка­фи­ћи­ма се­ди, хлад­ним пи­ћем сла­ди и на вру­ћи­ну се - је­ди, је­ди...! Та­ко­зва­не „Пе­тро­ве же­ге” су од увек при­род­на по­ја­ ва на овим про­сто­ри­ма. Тре­ба ужи­ва­ти у њи­ма - без за­ др­шке! С.А.

РАДОСНИЦА Про­ве­ди­те „Ле­то са Пи­рот­ским но­ви­на­ма”

Сти­гле пр­ве фо­то­гра­фи­је за на­град­ни кон­курс Не­пу­них пет да­на на­кон што је об­ја­вљен на­град­ни фо­то кон­курс „Ле­то са Пи­рот­ским но­ви­на­ма” већ су при­ сти­гле две фо­то­гра­фи­је на­ших чи­та­ла­ца. Не­над Пе­тро­вић сли­као се са Пи­рот­ским но­ви­на­ма ис­пред мли­на у Ба­на­ту, а и још један наш читалац који није желео да му објавимо име, за­бе­ле­жио је јед­ну не­сва­ки­да­шњу фо­ то­гра­фи­ју. Одлучио је да се у троп­ским да­ни­ма ко­је про­во­ди у Пи­ро­ту рас­хла­ди у ка­ди на­пу­ње­ној во­дом ко­ју је по­ста­вио свом у дво­ри­шту, уз наш лист и пи­во. Да под­се­ти­мо, не­ко­ли­ко на­ших чи­та­ла­ца на ле­то­ва­њу спон­та­но се фо­то­гра­фи­са­ло са при­мер­ком Пи­рот­ских но­ви­на и по­сла­ло нам сли­ке, што нас је на­ве­ло на иде­ју да по­кре­не­ мо на­град­ни фо­то кон­курс „Ле­то са Пи­рот­ским но­ви­на­ма”. Све што тре­ба да ура­ди­те да бисте уче­ство­ва­ли на кон­кур­су је да се са при­мер­ком Пи­рот­ских но­ви­на фо­то­гра­фи­ше­те на пла­жи, бро­ду, по­ред не­ке по­зна­те гра­ђе­ ви­не или на би­ло ком ме­сту ко­је је, по ва­шем ми­шље­њу, екс­клу­зив­но, за­ни­мљи­во, ори­ги­нал­но, и да фо­то­гра­ фи­ју, уз име, пре­зи­ме и кон­такт те­ле­фон, нај­ка­сни­је до 20. ав­гу­ста по­ша­ље­те на мејл или феј­сбук про­фил Пи­ рот­ских но­ви­на ( адре­се се на­ла­зе на дру­гој стра­ни, у им­пре­су­му). Фо­то­гра­фи­је ће би­ти об­ја­вље­не у но­ви­на­ма, Р.П. а ауто­ра нај­бо­ље фо­то­гра­фи­је по на­шем из­бо­ру, оче­ку­је и вред­на на­гра­да.

ПИРОЋАНКА

Наталија Стојановић

Цветни кутак

мејл за пи­та­ња и су­ге­сти­је: cvetnikutak010@gmail.com

Лантана

Ег­зо­тич­на ви­ше­го­ди­шња биљ­ка ко­ја мо­же да се га­ ји као пу­за­ви­ца, жбун или као биљ­ка ста­бла­ши­ца. Ли­сто­ ви су сит­ни, хра­па­ви на до­дир и ка­да се про­тр­ља­ју има­ју ми­рис ко­ји под­се­ћа на аро­му ли­му­на. Цве­та од ма­ја до пр­вих мра­зе­ва, а цве­то­ви су сит­ни и фор­ми­ра­ју лоп­ти­це са раз­ли­чи­тим то­но­ви­ма на јед­ној цвет­ној др­шци, па ка­ ко пре­цве­та­ва­ју, цве­то­ви та­ко пре­ла­зе у дру­гу бо­ју. Цве­ то­ви мо­гу би­ти жу­те, жу­то-на­ран­џа­сте, жу­то-ро­зе, бе­ле, ру­жи­ча­сто-бе­ле и љу­би­ча­сте бо­је. На­кон пре­цве­та­ва­ња фор­ми­ра­ју се нај­пре зе­ле­не бо­ би­це ко­је пре­ла­зе у там­но-пла­ ву бо­ју и та­да је се­ме зре­ло и мо­же се ко­ри­сти­ти за раз­мно­ жа­ва­ње лан­та­не, али оно ја­ ко спо­ро ни­че. Да­ле­ко бо­љи и бр­жи на­чин раз­мно­жа­ва­ња је по­мо­ћу ре­зни­ца ко­је се од­мах са­де у зе­мљу и пре­кри­ва­ју нај­ лон­ском ке­сом. Пре­са­ђи­ва­ње биљ­ке је сва­ког про­ле­ћа и зе­ мљи се до­да­је око 15 про­це­на­ та пе­ска. Ле­ти се за­ли­ва во­дом сва­ко­днев­но, а уко­ли­ко су ве­ли­ке вру­ћи­не оба­ве­зно ују­тру и уве­че, а зи­ми се сма­ њу­је за­ли­ва­ње на јед­ном не­дељ­но или ре­ђе уко­ли­ко су ни­же тем­пе­ра­ту­ре. При­хра­њу­је се у то­ку ле­та на 2 не­де­ ље теч­ним рас­тво­ром за цвет­ни­це. Оре­зи­ва­њем биљ­ка мо­же да се фор­ми­ра да бу­де ста­бла­ши­ца и све те ре­зни­

це се ко­ри­сте за раз­мно­жа­ва­ ње. Оре­зу­је се по по­тре­би - на је­сен пре не­го да се уне­се у ку­ћу или на­кон уно­ше­ња ка­да опад­ При­пре­ми­ла: не ве­ћи део ли­сто­ва, на про­ле­ Ива­на Ко­стић ће пре из­но­ше­ња на­по­ље или у то­ку са­мог ле­та на­кон пре­цве­та­ва­ња не­ке гра­не ко­ја је пре­ви­ше из­ра­сла у од­но­су на дру­ге. Ле­ти се оба­ве­зно чу­ ва на­по­љу (ако оста­не у ку­ћи не­ће цве­та­ти а мо­же и про­ па­сти јер не под­но­си за­гу­шљи­ ву ат­мос­фе­ру) и по­треб­но је обез­бе­ди­ти 3-5 са­ти ди­рект­ног сун­ца да би биљ­ка цве­та­ла, нај­ бо­ље је да то бу­де ју­тар­ње или по­по­днев­но сун­це. Зи­ми се чу­ ва на све­тлом и све­жи­јем ме­сту на 5-15 сте­пе­ни и то је пе­ри­од ми­ро­ва­ња ка­да се сла­би­је за­ ли­ва и ка­да је нор­мал­но да опа­ да­ју ли­сто­ви. Ја­ко је под­ло­жна на­па­ду бе­лих му­ши­ца па та­да треба ко­ри­сти­ти рас­твор ин­сек­ти­ци­да и пр­ска­ти не­ко­ли­ ко пу­та. Ако су ли­сто­ви жу­ти и су­ви, то је знак да је биљ­ка су­ва или је на мрач­ном ме­сту. Опре­зно са овом биљ­ком,

јер су сви ње­ни де­ло­ви отров­ни.

У на­ред­ном бро­ју: Гу­зма­ни­ја