Pirotske novine 164

ПИРОТСКЕ ИНФОРМАТИВНЕ НОВИНЕ / БРОЈ 164 / ИЗЛАЗE ЈЕДНОМ НЕДЕЉНО

ИнТерВјУ:

ГОДИНА V / ПЕТАК 21. СЕПТЕМБАР 2012. / ЦЕНА: 40 ДИНАРА

Владимир радомировић

Пиштаљка је српски Викиликс Страна 5 Предузећа и установе за струју дугују 49 милиона динара Страна 6 Власници викендица не одустају од Страна 3 блокаде депоније Хоризонт: јовица Илић

Стране 10-11

Срећу налази у галерији под отвореним небом у Трнским одоровцима

РАДИОАКТИВНИ Страна 7 ГРОМОБРАНИ И ДАЉЕ ЗРАЧЕ ПИРОЋАНЦЕ Седница Со Пирот:

Грејање, репрезентација, кршење закона и етика Стране 8-9

Раднички без голова у Врању Страна 16

С ТАВ

2 Горе...

ОТВОРЕНО

Златни котлић Пирота Удру­же­ње ре­кре­а­тив­них ри­бо­ло­ва­ца „Па­ стрм­ка” у су­бо­ту 22. сеп­тем­бра са по­чет­ком у 9 са­ти на па­зар­ској стра­ни Ке­ја ор­га­ни­зу­је ше­сту по ре­ду ма­ни­фе­ста­ци­ју „Злат­ни ко­тлић Пи­ро­ та”. Пре­ма ре­чи­ма пред­сед­ни­ка Ор­га­ни­за­ци­ о­ног од­бо­ра, Дра­га­на Ђорђевића, еки­пу ће чи­ни­ти два так­ми­ча­ра од ко­јих ће се је­дан так­ ми­чи­ти у при­пре­ма­њу ри­бље чор­бе, а дру­ги у бр­зом ис­пи­ја­њу пи­ва.

Лепа Брена за четири особе Пи­ше: Милош Видановић

Сива економија у Србији чак 40 одсто Ми­ни­стар­ка ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја Ве­ри­ца Ка­ла­но­вић ка­же да је, пре­ма по­да­ци­ма ко­ји­ма рас­по­ла­же, „си­ва еко­но­ми­ја” у Ср­би­ји на ни­воу од око 40 од­сто. Она је оце­ни­ла да је нај­ви­ше оних ко­ји ра­ де „на цр­но” у обла­сти ма­лих пе­ду­зе­ћа и пред­ у­зет­ни­ка. Го­во­ре­ћи о ни­воу “си­ве еко­но­ми­је” у Ср­ би­ји, на три­би­ни “Си­ва еко­но­ми­ја, со­ци­јал­ но-еко­ном­ски про­блем у Ср­би­ји”, она је ре­ кла да не­ки по­ми­њу по­да­так о уче­шћу ве­ћем од 50 од­сто, али да се она са ти­ме не би сло­ жи­ла и да је пре­ма по­да­ци­ма ко­ји­ма рас­по­ла­ же „си­ва еко­но­ми­ја” на ни­воу од око 40 од­сто.

– У Шавај­цар­ској је „си­ва еко­но­ми­ја” на ни­воу од око 8,1 од­сто, у САД 6,7 од­сто, а у зе­мља­ма у су­сед­ству, на при­мер Сло­ве­ни­ји, из­ме­ђу 20 и 22 од­сто – на­ве­ла је Ка­ла­но­ви­ће­ва. Она је ис­ та­кла да је за су­зби­ја­ње те по­ја­ве нео­п­хо­дан сет раз­ли­чи­тих ме­ра - олак­ша­ње по­сло­ва­ња и (Танјуг) оштри­ја кон­тро­ла.

је да се ра­чу­на, па та­ко ис­па­да да су за пр­вих шест ме­се­ци по­је­ли 68.605 век­ни хле­ба или 4.222 ки­ло­гра­ма свињ­ског ме­са, или по­пи­ли 54.884 за­је­чар­ских пи­ва, од­но­сно 11.434 ли­ та­ра Ру­би­но­вог Ро­зеа. По­ред ове по­ сто­ји на­рав­но и ро­штиљ­ска ра­чу­ни­ ца. За ове па­ре мо­гли су да по­је­ду ре­ци­мо 9.147 ро­ло­ва­них ве­ша­ли­ца у скра­ми, 18.294 џи­ге­ри­ца у скра­ми, 9.800 ко­ма­да ро­ло­ва­ног бе­лог ме­ са, 18.294 ди­мље­не ко­ба­си­це, као и 114.341 ће­ва­п. А све по си­сте­му има се - мо­же се! На­рав­но, сва ова ма­те­ма­ти­ка при­ме­њу­је се ис­кљу­чи­во за пр­ву по­ ло­ви­ну го­ди­не. За­ми­сли­те са­мо још ко­ли­ко ће за­ра­ди­ти ка­фа­не и ре­сто­ ра­ни у Пи­ро­ту и око­ли­ни до кра­ја те­ ку­ће го­ди­не. И све то на­рав­но на гр­ ба­чи гра­ђа­на. На­рав­но, Пи­рот­ске но­ви­не и ову при­ли­ку ис­ко­ри­сти­ће не са­мо за кри­ти­ку већ и за да­ва­ње кон­струк­тив­них пред­ло­га. Уме­сто ка­фа­не, го­спо­до оп­шти­на­ри, би­ло би до­бро ка­да би тај но­вац да­ли, на пр­ вом ме­сту, по­љо­при­вред­ни­ци­ма ко­ ји­ма је због су­ше стра­да­ла ле­ти­на. По­сле њих, ту су и оних јад­них 200 пре­ко­број­них ко­ји ни­су мо­гли да до­ ђу на спи­сак ко­ри­сни­ка на­род­не ку­ хи­ње. Па за­тим, но­вац мо­же да се по­тро­ши, уме­сто ва­шег лич­ног за­до­ вољ­ства и на не­за­по­сле­не, са­мо­хра­ не мај­ке, пен­зи­о­не­ре, па и на при­ вред­ни­ке, за­што не. Све је бо­ље не­го да сав тај но­вац за­вр­ши у ва­шим сто­ ма­ци­ма. Зар не?!

м бе ен з та ра

...До­ле

на­род­них па­ра по прин­ци­пу „Ле­па Бре­на за че­ти­ри осо­бе, пра­си­ћи, јаг­ њи­ћи, сло­но­ви и жи­ра­фе на тр­пе­зи” узео ма­ха нај­бо­ље го­во­ри по­да­так да су Скуп­шти­на оп­шти­не Пи­рот, пред­сед­ник оп­шти­не и Оп­штин­ско ве­ће за пр­вих 6 ме­се­ци по­тро­ши­ ли на ре­пре­зен­та­ци­ју „скром­них” 2.744.202 ди­на­ра и то: ре­пре­зен­та­ ци­ја СО у из­но­с у од 914.278.86 и ре­ пре­зен­та­ци­ја пред­сед­ни­ка оп­шти­ не и Оп­штин­ског ве­ћа у из­но­с у од 1.829.915.95 ди­на­ра. Е сад, да би лак­ше схва­ти­ли о ко­ јој су­ми је за­пра­во реч на де­ло сту­ па „на­род­на ра­чу­ни­ца” или­ти ко­ли­ко је то и у че­му. Пре­ве­де­но у вред­ни­ју ва­лу­ту 2.744.202 ди­на­ра из­но­си три­ ча­вих 23.863 евра и то по кур­су од 115 ди­на­ра за је­дан евро. У ову су­ му укла­па­ју се 1.193 де­чи­ја до­дат­ка, 112 про­сеч­них пен­зи­ја, чак 47 по­тро­ шач­ких кор­пи од 58.000 ди­на­ра. Ако узме­мо по­да­так да је у ју­лу ове го­ди­ не про­сеч­на пла­та у Пи­ро­ту из­но­си­ла 43.280 ди­на­ра не­то, он­да ис­па­да да су од­бор­ни­ци, ко­ман­дант оп­шти­не и сви­та из Оп­штин­ског ве­ћа по­је­ли и по­пи­ли фан­та­стич­не 63 про­сеч­не за­ ра­де. Та­ко­ђе, до­тич­на го­спо­да, а ва­ ла и го­спо­ђе и го­спо­ђи­це по­тро­ши­ли су 700.000 ди­на­ра ви­ше не­го што је ре­ци­мо из­дво­је­но за фи­нан­си­ра­ње ре­дов­ног ра­да Цен­тра за со­ци­јал­ни рад, као и 800.000 ди­на­ра ви­ше не­го што је из­дво­је­но за сти­пен­ди­је сту­ де­на­та. Укуп­на ре­пре­зен­та­ци­ја оп­ шти­на­ра, на­рав­но мо­же и дру­га­чи­

ко

– Так­ми­че­ње ће тра­ја­ти 120 ми­ну­та, а на­ кон то­га ће ко­ми­си­ја, у ко­јој ће би­ти је­дан про­ фе­си­о­нал­ни ку­вар и је­дан пред­став­ник так­ ми­ча­ра, оце­њи­ва­ти ква­ли­тет ри­бље чор­бе. Так­ми­ча­ри су ду­жни да до­не­су сво­је ко­тли­ће, за­чи­не за ри­бљу чор­бу и ри­бе. Про­шле го­ди­не је би­ло ше­сна­ест еки­па, а ове го­ди­не оче­ку­је­ мо да ће се при­ја­ви­ти њих два­де­се­так. Од 13 до 14 ча­со­ва по­се­ти­о­ци ће мо­ћи да про­ба­ју ри­бљу чор­бу на ли­цу ме­ста. Би­ће по­де­ље­но око 250 пор­ци­ја овог спе­ци­ја­ли­те­та – ка­же Ђорђевић. Б.Н.

По­с лед­ња сед­ни­ца СО Пи­рот ко­ ја је одр­жа­на про­шлог пет­ка још јед­ном је на тран­спа­рен­тан на­чин ја­сно по­ка­за­ла да ба­ха­тост ак­т у­ел­ не ло­кал­не кли­ке пре­ва­зи­ла­зи све гра­ни­це. Ме­ђу тач­ка­ма ко­је су се на­шле на днев­ном ре­ду убе­д љи­во нај­за­ни­мљи­ви­ја би­ла је она ко­ја се ти­че из­ве­шта­ја о тро­ше­њу на­род­ них па­ра из бу­џе­та оп­шти­не Пи­рот за пр­ву по­ло­ви­ну те­шке го­ди­не. Са­ мо на овом до­к у­мен­т у ко­ји је при­ пре­ми­ла слу­жба ло­кал­не ад­ми­ни­ стра­ци­је нај­бо­ље се ви­ди ко­ли­ко за­пра­во ло­кал­ни моћ­ни­ци во­де ра­ чу­на о гра­ђа­ни­ма и ко­ли­ко се ште­ ди у си­ро­ма­шној оп­шти­ни Пи­рот. По пи­та­њу ре­пре­зен­та­ци­је, од­но­сно за иће и пи­ће, оцр­та­ва се ше­ма из чу­ве­ног са­ти­рич­ног срп­ског фил­ма „Те­сна ко­жа”. Да је си­с тем тро­ше­ња

Број 164, 21. септембар 2012.

Фото: Милош Видановић

Пиротске новине ТЦ „Гушевица” II спрат, локал бр. 8 Пирот • Оснивач и издавач: ИД „Кућа књиге” д.о.о. Ђерам 32 Пирот • Директор: Ивана Видановић • Главни и одговорни уредник: Богољуб Најдановић • Редакција: Снежана Манић, Милош Видановић, Надежда Стојановић • Штампа: ГИД „Пи прес” Ђерам 32 Пирот • Рукописи се не враћају • Излази једном недељно • Телефони 010/312-510, 010/ 312-511 • Регистарски број јавног гласила NV 000110 • ISSN 1820-7499 • COBISS. SR-ID 147284748 www.pirotskenovine.rs • pirotskenovine@gmail.com • www.facebook.com/pirotskenovine

Број 164, 21. септембар 2012.

У ЖИЖИ

Сло­жи­ли се пред­сед­ни­ци оп­шти­на, остао про­блем са не­за­до­вољ­ним гра­ђа­ни­ма

Вла­сни­ци ви­кен­ди­ца не одустају од бло­ка­де де­по­ни­је

Ди­рек­тор новооснованог ЈКП „Ре­гионална депонија” Зо­ран Станковић оче­ку­је да се са де­поно­ва­њем от­пада крене за не­што ви­ше од ме­сец да­на, али и стра­хује од ре­ак­ци­је вла­сни­ка ви­ Тело депоније спремно за одлагање отпада кен­ди­ца ко­ји пре­те да не­ ће допусти­ти да се поч­не да је ту би­ло и су­бјек­тив­них и објек­тив­них по­но­ва­ће се от­пад ко­ји до­во­зе ка­ми­о­ни из раз­ло­га – ис­ти­че Стан­ко­вић. свих оп­шти­на, јер ће ко­му­нал­на пред­у­зе­ћа са ра­дом Милош Ви­да­но­вић Ре­ги­о­нал­на де­по­ни­ја вред­на 5 ми­ли­ о­на евра уско­ро ће по­че­ти са ра­дом. Ово но­во обе­ћа­ње, у ни­зу мно­гих дру­гих, дао је ди­рек­тор овог но­вог јав­ног пред­у­зе­ћа, Зо­ран Стан­ко­вић. Иако је за­вр­ше­на још про­шле го­ди­не, а по­че­так ра­да на­ја­вљи­ ван ви­ше пу­та не­су­гла­си­це из­ме­ђу пред­ став­ни­ка све че­ти­ри оп­шти­не Пи­рот­ског окру­га оду­жи­ле су по­че­так ра­да. По­сле мно­го пре­пи­ра­ња и пре­пу­ца­ва­ња око то­ га ко је ко­ли­ко нов­ца уло­жио, и ко­ли­ко би уче­шћа тре­ба­ло да има у упра­вља­њу де­ по­ни­јом, као и ко­ли­ка би тре­ба­ло да бу­ де це­на де­по­но­ва­ња от­па­да, до­го­вор је ко­нач­но по­стиг­нут. Управ­ни од­бор овог пред­у­зе­ћа бро­ји 6 чла­но­ва, од ко­јих су три из Пи­ро­та, и по је­дан из Ба­бу­шни­це, Ди­ми­тров­гра­да и Бе­ле Па­лан­ке. Укуп­на по­вр­ши­на де­по­ни­је је 8 хек­та­ра, а у пр­вој фа­зи ра­да ко­ри­сти­ће се три хек­та­ра. Ди­рек­тор ЈКП „Ре­ги­о­нал­на де­по­ ни­ја Пи­рот”, Зо­ран Стан­ко­вић, ко­ ји је на ду­жност сту­пио пре де­се­так да­на, ка­ же за Пи­рот­ске но­ви­не да оче­ку­је да де­по­ ни­ја поч­не са ра­дом за не­што ви­ше од ме­ сец да­на.

– Ре­ги­о­нал­на де­по­ни­ја тре­ба да поч­не са ра­дом, од­но­сно са де­по­но­ва­њем от­па­да, у нај­кра­ћем мо­гу­ћем ро­ку од не­ких три­де­ се­так да­на и ви­ше. То, на­жа­лост, умно­го­ме за­ви­си од др­жав­них ор­га­на, јер пр­во мо­ра­ мо да обез­бе­ди­мо до­зво­лу за рад ко­ја под­ ра­зу­ме­ва по­чет­на ме­ре­ња и да­ва­ње са­ гла­сно­сти са по­чет­ком ра­да од над­ле­жног ми­ни­стар­ства. Је­ди­но то мо­же да усло­ви ка­шње­ње. Ме­ђу­тим, сви ко­ри­сни­ци, од­но­ сно све че­ти­ри оп­шти­не има­ју циљ да се са де­по­но­ва­њем от­па­да кре­не што пре. Што се прет­ход­них про­бле­ма и раз­ло­га због ко­јих де­по­ни­ја ни­је по­че­ла са ра­дом ти­че, не же­ лим да ко­мен­та­ри­шем. Као гра­ђа­нин знам

Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма про­блем при­ступ­ног пу­та ко­ји још увек ни­је на­пра­ вљен и по ко­ме би ка­ми­о­ни тре­ба­ло да до­во­зе от­пад на де­по­ни­ју, не спа­да у над­ ле­жност пред­у­зе­ћа на чи­јем је че­лу.

– Мо­ја над­ле­жност по­чи­ње код ка­пи­ је. Ме­ђу­тим, то не зна­чи да не­ћу ра­ди­ти на то­ме да се тај пут ас­фал­ти­ра што пре. У пре­ли­ми­нар­ним раз­го­во­ри­ма са чел­ни­ ци­ма свих оп­шти­на ис­та­кли смо про­блем пу­та као при­мар­ни и ве­ру­јем да ће у пе­ ри­о­ду до по­чет­ка ра­да и тај пут би­ти за­ вр­шен. За из­град­њу пу­та по­треб­но је око 20 ми­ли­о­на ди­на­ра. У ЈКП „Ре­ги­о­нал­на де­по­ни­ја” тре­нут­но сам ја је­ди­ни за­по­ сле­ни, а у на­ред­ном пе­ри­о­ду мо­ра­ће­мо да упо­сли­мо још 15 рад­ни­ка за по­че­так. Ка­сни­је, ако бу­де­мо има­ли по­тре­бе за­по­ сли­ће­мо још, јер ће­мо за по­че­так ра­ди­­ ти са­мо де­по­но­ва­ње от­па­да, а ка­сни­је је у пла­ну и про­ши­ре­ње у сми­слу сор­ти­ра­ ња и ре­ци­кла­же от­па­да. Ин­фра­струк­ту­ра је пот­пу­но за­вр­ше­на и ма­ши­не су та­ко­ђе спрем­не. У пла­ну је на­бав­ка ци­стер­не за до­пре­ма­ње во­де, јер са­ма де­по­ни­ја не­ма из­во­ри­шно снаб­де­ва­ње во­дом – на­во­ди ди­рек­тор овог но­вог јав­ног пред­у­зе­ћа. Са по­чет­ком ра­да ре­ги­о­нал­не де­по­ни­ је уга­си­ће се сме­тли­шта ко­ја су са­да у упо­ тре­би у оп­шти­на­ма Пи­рот­ског окру­га. Де­

По­ску­пе­ће ђубрари­на Пре­ма ре­чи­ма Зо­ра­на Стан­ко­ви­ћа са по­чет­ком ра­да де­по­ни­је оче­ку­је се не­знат­но по­ве­ћа­ње це­не ђу­бра­ри­не за гра­ђа­не.

– У пре­го­во­ри­ма са пред­став­ни­ци­ма свих оп­шти­на сло­жи­ли смо се да но­ва це­ на де­по­нова­ња не ути­че пре­ви­ше на ко­ нач­ну це­ну ко­ју пла­ћа­ју гра­ђа­ни, али ће се она, из­ве­сно је, по­ве­ћа­ти. У сва­ком слу­ча­ ју би­ће ма­ња це­на у од­но­су на це­не де­ по­но­ва­ња ко­је има­ју у дру­гим оп­шти­на­ ма. До са­да за из­гра­дњу де­по­ни­је бу­џе­ти гра­ђа­на ни­су би­ли оп­те­ре­ће­ни и ми ће­мо се тру­ди­ти да но­ва це­на за од­но­ше­ње от­ па­да не бу­де ви­со­ка – ре­као је Стан­ко­вић.

за­др­жа­ти по­сао са­ку­пља­ња и тран­спор­та, а де­по­но­ва­на ко­ли­чи­на ће се фак­ту­ри­са­ти за на­пла­ту ло­кал­ним ко­му­нал­ним пред­ у­зе­ћи­ма. Но­ва де­по­ни­ја, ме­ђу­тим, не­ће слу­жи­ти за од­ла­га­ње гра­ђе­вин­ског и опа­ сног от­па­да. Овај от­пад би­ће од­ла­ган на дру­гим ло­ка­ци­ја­ма. Ме­ђу­тим, иако је до­ го­вор из­ме­ђу пред­сед­ни­ка оп­шти­на по­ стиг­нут, вла­сни­ци два­де­се­так ви­кен­ди­ца ко­је се на­ла­зе у бли­зи­ни но­ве де­по­ни­је на ме­сту Мун­ти­на па­ди­на, већ ду­го не­го­ду­ ју због из­град­ње де­по­ни­је, јер не же­ле „да им се ђу­бре ба­ца под про­зор”. Пред­став­ ник те не­фор­мал­не гру­пе гра­ђа­на „Бу­дин дел”, Ду­шан Кр­стић, ис­ти­че да још увек ни­је по­стиг­нут до­го­вор са ло­кал­ном са­мо­ у­пра­вом око от­ку­па њи­хо­вих ви­кен­ди­ца и зе­мљи­шта и да они оста­ју при ста­ву да не­ ће до­зво­ли­ти да де­по­ни­ја поч­не са ра­дом.

– Из ло­кал­не са­мо­у­пра­ве оба­ви­ли су про­це­ну вред­но­сти на­ших има­ња ко­ја је ви­ше­стру­ко ума­ње­на у од­но­су на ре­ал­ ну и ми на то ни­смо при­ста­ли. По­што већ ду­го вре­ме­на не мо­жемо да по­стиг­не­мо до­го­вор са над­ле­жним у Оп­шти­ни Пи­рот оста­је нам да на су­ду по­тра­жи­мо прав­ду, а си­гур­но је да ће­мо бло­ки­ра­ти по­че­так ра­да де­по­ни­је – ка­же Кр­стић. Ди­рек­тор Зо­ран Стан­ко­вић ка­же да тај про­блем ни­ је у ње­го­вој над­ле­жно­сти.

– Тај про­блем по­сто­ји и кон­так­ти­рао сам са гра­ђа­ни­ма ко­ји ту има­ју ви­кен­ди­ це. Ме­ђу­тим, то је про­блем ко­ји ће мо­ра­ ти да ре­ши оп­шти­на Пи­рот. Не мо­гу да их осу­дим, ни­ти да ста­нем у њи­хо­ву за­шти­ ту, јер сма­трам да се то пи­та­ње мо­же је­ ди­но ре­ши­ти на дру­гој адре­си. На­дам се да ће до ре­ше­ња до­ћи, јер ако за­у­ста­ве рад де­по­ни­је не­ће би­ти до­бро ни­ко­ме – оце­нио је Стан­ко­вић. На са­стан­ку пред­ став­ни­ка свих оп­шти­на ко­ји је одр­жан у че­твр­так 13. сеп­тем­бра, усво­је­на је од­ лу­ка УО ЈКП „Ре­ги­о­нал­на де­по­ни­ја” да це­ на де­по­но­ва­ња от­па­да по то­ни из­но­си 11 евра. Та­ко­ђе, пред­став­ни­ци оп­шти­на у окру­гу уса­гла­си­ли су се да ово јав­но пред­ у­зе­ће тре­ба што пре да поч­не са ра­дом.

3 Из­ло­жба ме­да Удру­же­ње пче­ла­ра „Пи­рот­ска до­ли­на” одр­жа­ће да­нас и су­тра пе­ту тра­ди­ци­о­нал­ну из­ло­жбу ме­да и пче­ ли­њих про­из­во­да под на­зи­вом „Да­ ни ме­да”. Ова ма­ни­фе­ста­ци­ја би­ће одр­жа­на на про­сто­ру из­ме­ђу До­ма вој­ске и не­ка­да­шње Мод­не ку­ће и тра­ја­ће од 8 до 17 ча­со­ва. Уче­ство­ва­ ће де­се­так из­ла­га­ча овог удру­же­ња ко­ји ће Пи­ро­ћан­ци­ма по­ну­ди­ти при­ род­ни мед и пче­ли­ње про­из­во­де по ни­жим и атрак­тив­ни­јим це­на­ма. М.В.

Те­шке кра­ђе Због сум­ње да су у пе­ри­о­ду од мар­та до сеп­тем­бра ове го­ди­не из­ вр­ши­ли укуп­но 11 кри­вич­них де­ла те­шка кра­ђа на ште­ту про­дав­ни­ца и фи­зич­ких ли­ца, под­не­те су кри­вич­не при­ја­ве Ви­шем и Основ­ном ту­жи­ла­ штву про­тив Љу­бо­ми­ра З. (22) и Сте­ фа­на Н. (20) и јед­ног ма­ло­лет­ног ли­ ца. Осум­њи­че­ни су из про­дав­ни­ца кра­ли ци­га­ре­те и пре­храм­бе­ну ро­бу, док су од љу­ди од­у­зи­ма­ли на­кит. Б.Н.

Ухап­шен ди­лер По­ли­циј­ски слу­жбе­ни­ци ПУ у Пи­ ро­ту про­на­шли су 545,3 гра­ма суп­ стан­це за ко­ју је ве­шта­че­њем утвр­ ђе­но да је 117,3 гра­ма хе­ро­ин, док је оста­так ма­те­ри­је сме­ша ко­фе­и­на и па­ра­це­та­мо­ла, на­во­ди се у са­оп­ ште­њу ПУ. Због осно­ване сум­ње да је из­вр­шио кри­вич­но де­ло нео­вла­ шће­на про­из­вод­ња и ста­вља­ње у про­мет опој­них дро­га до­не­то је ре­ ше­ње о за­др­жа­ва­њу до 48 са­ти Го­ра­ на Ж. (1975) из Пи­ро­та, ко­ји је при­ве­ дем ис­тра­жном су­ди­ји Ви­шег су­да у Пи­ро­ту. Б.Н.

На­лич­је Од 12. до 19. септембра на те­ри­ то­ри­ји Пи­рот­ског управ­ног окру­га догодиле су се: –– четири саобраћајне незгоде у којима је једна особа изгубила жи­ вот, једна задобила теже, а две лаке телесне повреде –– две саобраћајне незгоде са мате­ ријалном штетом (По­да­ци По­ли­циј­ске упра­ве Пи­рот)

4

М А РКЕ Т И Н Г

Број 164, 21. септембар 2012.

Број 164, 21. септембар 2012.

И Н Т ЕР В Ј У

5

Уред­ник сај­та Пи­штаљ­ка, Вла­ди­мир Ра­до­ми­ро­вић, за ПН го­во­ри о зна­ча­ју уче­шћа гра­ђа­на у бор­би про­тив ко­руп­ци­је и по­стиг­ну­тим ре­зул­та­ти­ма

Пи­штаљ­ка је срп­ски Ви­ки­ликс

на на­шем сај­ту и са­др­жај њи­хо­ве при­ ја­ве је за­шти­ћен. По­зи­ва­мо гра­ђа­не да нам пре све­га ша­љу до­ку­мен­та ко­ја по­ ка­зу­ју зло­у­по­тре­бе.

Од ју­ла 2010, ка­да смо по­че­ли са ра­дом, добили смо го­то­во 2.000 при­ја­ва гра­ђа­на, мно­го ви­ше него Аген­ци­ја за бор­бу про­тив корупци­је и от­кри­ли бројне афе­ре, об­ја­шња­ва Радо­ми­ро­вић Ми­лош Ви­да­но­вић Ан­ти­ко­руп­циј­ски пор­тал Пи­штаљ­ка је пре две го­ди­не осно­ва­ла гру­па но­ви­ на­ра са же­љом да се сло­бод­но из­ве­шта­ ва, без по­ли­тич­ких и еко­ном­ских при­ти­ са­ка и да се гра­ђа­ни­ма пру­жи при­ли­ка да ано­ним­но при­ја­ве ко­руп­ци­ју без стра­ ха да ће због то­га би­ти про­га­ња­ни. Глав­ ни и од­го­вор­ни уред­ник Пи­штаљ­ке, Вла­ ди­мир Ра­до­ми­ро­вић, у ин­тер­вјуу за ПН ка­же да је ова гру­па но­ви­на­ра оте­ра­на из ли­ста По­ли­ти­ка за­то што се ус­про­ти­ви­ла цен­зу­ри и по­ли­тич­ким при­ти­сци­ма.

– Док смо би­ли у По­ли­ти­ци при­ја­ ви­ли смо та­да­шњег пре­ми­је­ра Мир­ ка Цвет­ко­ви­ћа за су­коб ин­те­ре­са и ти­ ме по­ста­ли „уз­бу­њи­ва­чи”. Под­се­ти­ћу, Цвет­ко­ви­ће­ва аген­ци­ја по­сло­ва­ла је са По­ли­ти­ком, пред­у­зе­ћем ко­јим је фак­ тич­ки упра­вља­ла Вла­да. Он је, по­што смо под­не­ли при­ја­ву фор­мал­но, про­ дао свој удео у аутор­ској аген­ци­ји, али је ње­гов син остао ди­рек­тор те аген­ци­ је. Упра­во за­то што смо сви ис­ку­си­ли од­ма­зду вла­сти због при­ја­вљи­ва­ња ко­ руп­ци­је, при­мар­ни за­да­так Пи­штаљ­ке је да за­шти­ти сво­је из­во­ре. То је по­ста­ ло ла­ко из­во­дљи­во за­хва­љу­ју­ћи ин­тер­ не­ту и мо­гућ­но­сти да се ши­фру­ју по­ру­ ке ко­је сти­жу пре­ко на­шег сај­та. Дру­ги за­да­так је да ис­тра­жи­мо до­ку­мен­та­ци­ ју ко­ју нам гра­ђа­ни ша­љу и да на осно­ву те до­ку­мен­та­ци­је уз по­моћ За­ко­на о до­ ступ­но­сти ин­фор­ма­ци­је ис­тра­жи­мо на­ во­де и об­ја­ви­мо члан­ке.

Гра­ђа­ни не ве­ру­ју инсти­ту­ци­ја­ма Ко­ли­ко је ва­жан дру­штве­ни ак­ти­ ви­зам ка­да је ре­ша­ва­ње ве­ли­ких дру­штве­них про­бле­ма у пи­та­њу?

– Ве­ли­ке про­бле­ме не мо­же ре­ши­ ти јед­на стран­ка или јед­на вла­да, за то је по­треб­на по­моћ гра­ђа­на. На­ше ис­ку­ство с Пи­штаљ­ком до­ка­зу­је да гра­ђа­ни до­бро зна­ју где су про­бле­ми, али и да не же­ле да те про­бле­ме при­ја­ве над­ле­жним ин­ сти­ту­ци­ја­ма. По­ве­ре­ње у др­жа­ву је по­ след­њих го­ди­на зна­чај­но опа­ло, што по­ ка­зу­ју и ис­тра­жи­ва­ња углед­них свет­ских струч­ња­ка. За­то је са­да ва­жно да се за­

у­ста­ви раз­град­ња ин­сти­ту­ци­ја и да се гра­ђа­ни из­бо­ре за кон­тро­лу над јав­ним фи­нан­си­ја­ма. Уче­шће у де­мо­кра­ти­ји не за­вр­ша­ва се гла­са­њем јед­ном у че­ти­ри го­ди­не. Због об­ја­вљи­ва­ња по­вер­љи­вих и шка­кљи­вих до­ку­ме­на­та мно­ги нас на­ зи­ва­ју срп­ски Ви­ки­ликс. Мо­же и та­ко да се ка­же, али док Ви­ки­ликс са­мо об­ја­вљу­ је до­ку­мен­та, ми са дру­ге стра­не, као но­ ви­на­ри, об­ја­вљу­је­мо и све оно што је у по­за­ди­ни тих до­ку­ме­на­та, уз под­се­ћа­ње и на не­ке ра­ни­је до­га­ђа­је ко­ји су у бли­ској ве­зи са при­чом ко­ју ис­тра­жу­је­мо. У ко­јим сег­мен­ти­ма дру­штва је пре­ма ва­шим по­да­ци­ма ко­руп­ ци­ја нај­за­сту­пље­ни­ја?

– При­ја­ве ко­је до­би­ја­мо пре­ко сај­та по­ка­зу­ју да се гра­ђа­ни нај­че­шће жа­ле на ло­кал­не ор­га­не вла­сти, раз­не ин­спек­ци­ је, су­ди­је и ту­жи­о­це, ле­ка­ре и по­ли­цај­це. То је ло­гич­но, јер се ве­ћи­на нас су­сре­ће са та­ко­зва­ном сит­ном ко­руп­ци­јом. Оно што се на пр­ви по­глед не ви­ди су фи­нан­сиј­ске мал­вер­за­ци­је у Вла­ди, ми­ни­стар­стви­ма, јав­ним пред­у­зе­ћи­ма, фон­до­ви­ма, аген­ ци­ја­ма... За­то Пи­штаљ­ка по­себ­ну па­жњу по­све­ћу­је овим зло­у­по­тре­ба­ма на ко­ји­ ма не­ста­ју ми­ли­о­ни ди­на­ра.

„Зви­жда­чи” заштићени Ко­ли­ко при­ја­ва гра­ђа­на сте има­ ли од по­чет­ка ра­да пор­та­ла ?

– Од кра­ја ју­ла 2010, ка­да смо по­ че­ли с ра­дом, до­би­ли смо го­то­во 2.000 при­ја­ва, мно­го ви­ше не­го на при­мер Аген­ци­ја за бор­бу про­тив ко­руп­ци­ је. За ово дру­штво, са углав­ном стро­го

За­по­сле­ни у јавним пред­у­зе­ћи­ма уплаше­ни

цен­зу­ри­са­ним ме­ди­ји­ма и кон­тро­ли­са­ ним пра­во­су­ђем, ва­жно је да се слу­ча­ је­ви ко­руп­ци­је обе­ло­да­не. Ве­ру­јем да је циљ прет­ход­не вла­сти био да пот­пу­ном кон­тро­лом но­ви­на­ра, ту­жи­ла­ца и су­ди­ ја спре­че би­ло ка­кву ис­тра­гу ви­со­ке ко­ руп­ци­је и на­дам се да се ти да­ни не­ће по­но­ви­ти. Ка­ко Пи­штаљ­ка ра­ди на ани­ми­ ра­њу „зви­жда­ча” и да ли су они за­шти­ће­ни?

– Пи­штаљ­ка охра­бру­је гра­ђа­не да при­ја­ве ко­руп­ци­ју ну­де­ћи им за­шти­ ту, од­но­сно ано­ним­ност. Та­ко­ђе, пор­тал ко­ри­сти­мо да об­ја­ви­мо при­че оних љу­ ди ко­ји ни­су же­ле­ли да бу­ду ано­ним­ни, већ су јав­но из­не­ли оп­ту­жбе о ко­руп­ци­ ји. Сви они пла­ти­ли су сво­ју хра­брост гу­ бит­ком по­сла или још те­жом од­ма­здом, али су за­хва­љу­ју­ћи Пи­штаљ­ци ипак ус­ пе­ли да оства­ре сво­ја пра­ва. По­себ­но смо по­но­сни на слу­чај Го­ра­на Ми­ло­ше­ ви­ћа, рад­ни­ка Пу­те­ва Ср­би­је ко­ји је раз­ от­крио „друм­ску ма­фи­ју”. Он је због тог хра­брог по­ступ­ка из­гу­био по­сао, а пре две го­ди­не је на зах­тев Пи­штаљ­ке ко­ нач­но до­био ста­лан по­сао у том јав­ном пред­у­зе­ћу. Гра­ђа­ни мо­гу да нам по­ша­ љу при­ја­ву пре­ко по­себ­ног фор­му­ла­ра

Разот­кри­ли Шутановца и Ду­ли­ћа На­ве­ди­те нај­ве­ће афе­ре за ко­је се са­зна­ло за­хва­љу­ју­ћи Пи­штаљ­ци?

– От­кри­ли смо да Дра­ган Шу­та­но­вац гра­ди ве­ле­леп­ну згра­ду у цен­тру Бе­о­гра­ да, на зе­мљи­шту ко­је је као „па­шњак пр­ве кла­се” пла­ће­но 1,5 ми­ли­о­на евра. От­ кри­ли смо да Оли­вер Ду­лић има при­ват­ну фир­му за про­да­ју ком­пју­тер­ске опре­ме ко­ја по­слу­је са 70 бу­џет­ских ин­сти­ту­ци­ја. Об­ја­ви­ли смо тај­ни из­ве­штај по­сма­тра­ча Европ­ске ко­ми­си­је о та­ко­зва­ној ре­фор­ми пра­во­су­ђа, а от­кри­ли смо и да је БИА уче­ ство­ва­ла у из­бо­ру ту­жи­ла­ца. Та­ко­ђе, пр­ви смо об­ја­ви­ли спор­ни уго­вор о ус­по­ста­ вља­њу си­сте­ма за на­пла­ту ка­ра­та у град­ском пре­во­зу у Бе­о­гра­ду, сум­њи­ви план о из­град­њи ком­плек­са ко­ји ће на­ру­ши­ти из­глед Бе­о­град­ске твр­ђа­ве и ин­фор­ма­ци­ју да је Раз­вој­на бан­ка Вој­во­ди­не осум­њи­че­на за пра­ње нов­ца.

Ка­ко по­кре­ну­ти за­по­сле­не у јав­ ним пред­у­зе­ћи­ма и уста­но­ва­ма да при­ја­вљу­ју зло­у­по­тре­бе с об­зи­ ром на то да су јав­на пред­у­зе­ће и уста­но­ве жа­ри­шта ко­руп­ци­је, али и по­слов­них мал­вер­за­ци­ја?

– За­по­сле­ни у јав­ним пред­у­зе­ћи­ма и ор­га­ни­ма др­жав­не упра­ве си­гур­но су сва­ко­днев­но све­до­ци ра­зних мал­вер­за­ ци­ја, али се ве­о­ма ма­ли број њих од­лу­ чу­је да те мал­вер­за­ци­је при­ја­ви. То ни­ је за­то што се пла­ше од­ма­зде и гу­бит­ка по­сла. Исто је ши­ром све­та. Ис­тра­жи­ва­ ња ура­ђе­на у САД и Евро­пи по­ка­за­ла су да је са­мо 6 од­сто за­по­сле­них спрем­но да уоче­ну зло­у­по­тре­бу при­ја­ви не­ко­ ме из­ван сво­је ин­сти­ту­ци­је. У исто вре­ ме, при­ме­ће­но је да за­по­сле­ни, по­тен­ ци­јал­ни уз­бу­њи­ва­чи, от­кри­ва­ју го­то­во по­ло­ви­ну свих пре­ва­ра. Они на­жа­лост у нај­ве­ћем бро­ју те пре­ва­ре при­ја­ве свом над­ре­ђе­ном, и ту се сва­ка ис­тра­га за­у­ ста­вља. За­то је нео­п­ход­но за­по­сле­ни­ма у јав­ним пред­у­зе­ћи­ма и др­жав­ним ор­ га­ни­ма омо­гу­ћи­ти да пот­пу­но ано­ним­ но при­ја­вљу­ју ко­руп­ци­ју, без стра­ха од од­ма­зде. Уз то, тре­ба раз­ми­сли­ти и о мо­гућ­но­сти да се уз­бу­њи­ва­чи на­гра­де ако се њи­хо­ве тврд­ње ис­по­ста­ве тач­ ним, јер је то у САД по­мо­гло др­жа­ви да вра­ти ми­ли­јар­де до­ла­ра. Да ли је би­ло по­ку­ша­ја од по­ли­ тич­ких и еко­ном­ских моћ­ни­ка да вас ућут­ка­ју?

– Ми­ни­стри, по­сла­ни­ци и њи­хо­ви адво­ка­ти зва­ли су нас и пре­ти­ли, на­ја­ вљи­ва­ли ту­жбе, а бив­ши др­жав­ни се­ кре­тар Сло­бо­дан Хо­мен јав­но нас је на­ звао „џу­ке­ла­ма”. Нај­е­фи­ка­сни­ји ме­тод да за оно што Пи­штаљ­ка об­ја­ви не са­ зна ши­ра јав­ност при­ме­њен је не­дав­но, ка­да смо об­ја­ви­ли фо­то­гра­фи­ју ко­ја по­ твр­ђу­је по­ве­за­ност Ми­ро­сла­ва Ми­шко­ ви­ћа и Дра­га­на Ђи­ла­са. Ни­је­дан ве­ћи ме­диј ни­је пре­нео ту вест, иако гра­ђа­не си­гур­но за­ни­ма да су Ми­шко­вић и Ђи­ лас су­вла­сни­ци днев­них но­ви­на Прес.

6

А К Т У ЕЛНО

Број 164, 21. септембар 2012.

Прав­ни су­бјек­ти у Пи­ро­ту ве­ћи ду­жни­ци од гра­ђа­на

Пред­у­зе­ћа и уста­но­ве за стру­ју ду­гу­ју 49 ми­ли­о­на Пи­ро­ћан­ци за стру­ју ду­гу­ју чак 48 ми­ ли­о­на ди­на­ра по­ка­зу­ју по­да­ци Елек­тро­ди­ стри­бу­ци­је Пи­рот. Ова су­ма од­но­си се са­мо на до­ма­ћин­ства. Са дру­ге стра­не прав­ни су­бјек­ти у Пи­ро­ту за не­из­ми­ре­не ра­чу­не за утро­ше­ну елек­трич­ну енер­ги­ју ду­гу­ју око 49 ми­ли­о­на ди­на­ра. На ни­воу окру­га по­да­ци су још дра­ма­тич­ни­ји. До­ма­ћин­ ства све че­ти­ри оп­шти­не ду­гу­ју око 204 ми­ли­о­на ди­на­ра, док прав­на ли­ца, од­но­ сно пред­у­зе­ћа и јав­не уста­но­ве, тре­ба да за не­из­ми­ре­не ра­чу­не за стру­ју пла­те чак 274 ми­ли­о­на ди­на­ра. Нај­ве­ћи ду­жник овог огран­ка Елек­тро­ди­стри­бу­ци­је је­су бу­џет­ ски ко­ри­сни­ци оп­шти­не Бе­ла Па­лан­ка са не­ве­ро­ват­них 71 ми­ли­он ди­на­ра. На ли­

сти нај­ве­ћих ду­жни­ка из обла­сти при­вре­ де у Пи­ро­ту су Пр­ви мај са 30 ми­ли­о­на ди­ на­ра, Ти­гар АД и Ти­гар обу­ћа ко­ји ду­гу­ју 17 ми­ли­о­на, ЈП „Град­ска то­пла­на” са 13 ми­ли­ о­на и ЈП „Во­до­вод и ка­на­ли­за­ци­ја” са 12 ми­ли­о­на ди­на­ра. Ди­рек­тор­ка по­ слов­ног си­сте­ма Елек­тро­ди­стри­бу­ци­је Пи­рот, Гор­да­на Јак­шић, ка­же за Пи­ рот­ске но­ви­не да се ду­го­ва­ња гра­ђа­на али и прав­них ли­ца не­знат­но сма­њу­ју из го­ди­не у го­ди­ну, али и ис­ти­че да су пен­зи­о­не­ри нај­ре­дов­ни­је пла­ти­ше.

– На под­руч­ју ко­је по­кри­ва­мо по­сто­

ји око 50.000 ку­па­ца елек­трич­не енер­ги­ је. Од овог бро­ја чак по­ло­ви­на ку­па­ца је на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не Пи­рот, уз 2.500 прав­ них ли­ца. На ни­воу окру­га за до­ма­ћин­ ства ду­го­ва­ња са ту­жба­ма из­но­се око 204 ми­ли­о­на ди­на­ра. На ни­воу це­лог огран­ка у до­ма­ћин­стви­ма имамо 45.500 ку­па­ца. Од тог бро­ја 12.000 су ре­дов­не пла­ти­ше, од­но­сно у прет­пла­ти су. Око 24.000 до­ма­ ћин­ста­ва ду­гу­је до 3.000 ди­на­ра, њих око 6.000 ду­гу­је до 10.000 ди­на­ра, 2.753 ку­пца ду­гу­ју од 10.000 до 50.000 ди­на­ра, за­тим, њих 190 ду­гу­је од 100.000 до ми­ли­он ди­ на­ра, а са­мо је­дан ку­пац има дуг пре­ко ми­ли­он ди­на­ра. Ме­ђу ду­жни­ци­ма нај­ви­ ше је при­пад­ни­ка ром­ске по­пу­ла­ци­је, као

и оних ко­ји има­ју со­ци­јал­на при­ма­ња. Од укуп­ног ду­го­ва­ња они „ву­ку” 53 ми­ли­о­на ди­на­ра. Што се ти­че гра­ђа­на ко­ји ду­гу­ју за стру­ју ми увек одо­бра­ва­мо раз­ли­чи­те по­ год­но­сти, од­но­сно увек има ме­ста за до­ го­вор. Уко­ли­ко они по до­го­во­ру ре­дов­но из­ми­ру­ју сво­је оба­ве­зе, до­го­вор оста­је, ако не, та­да об­у­ста­ва ис­по­ру­ке елек­трич­ не енер­ги­је по­но­во сту­па на сна­гу. Ка­да су у пи­та­њу прав­на ли­ца, ре­про­гра­ми­ра­ње ду­го­ва или би­ло ка­кви до­го­во­ри ни­су мо­ гу­ћи, ма­да и ов­де пра­ви­мо уступ­ке јер не­ ма­мо дру­гог из­бо­ра. Дуг мо­ра да се пла­ти – ис­ти­че Јак­ши­ће­ва. М. Ви­да­но­вић

Служба хитне помоћи обележила три деценије постојања и рада

Јубилеј дочекују у неадекватним просторијама Служба хитне помоћи пиротског Дома здравља јуче је обележила три де­ ценије постојања и рада. Од 1982. године када је служба основана, четири пута је мењала локацију и нажалост, тридесето­ годишњицу обележава у неадекватним просторијама, истиче др Мирјана Ман­ чић, начелник Хитне помоћи.

– У почетку смо били у просторија­ ма садашње зубне амбуланте у Пазару, онда смо пресељени у болницу, једно време смо били на Кеју у просторија­ ма Завода за јавно здравље и сада смо у сутерену и подрумским просторијама старог Хигијенског завода. Овај простор нам не одговара ни просторно ни лока­ цијски, јер наша служба запошљава 52 радника, односно недавно смо добили још два лекара које финансира СО Пи­ рот. Дакле, што се посла тиче ми се не­ престано усавршавамо и побољшавамо квалитет пружања здравствених услу­ га, обновили смо возни парк, имамо од­ говарајућу опрему коју смо обезбедили преко донација, али простор је неадек­ ватан. Имамо довољно радника да по­ кривамо амбуланте и терен и да у сва­

кој смени имамо две екипе, покривамо све догађаје и манифестације, спортске и културне, као и све скупове у граду, обезбеђујемо транспорт болесника како у граду тако и до већих клиничких цен­ тара – објашњава др Манчић и истиче да без обзира на недостатак простора, прате савремене трендове у ургентној медицини и раде у складу са европс­ ким стандардима . Према њеним речима 14 лекара, од којих је троје специјалиста ургентне ме­

дицине, 17 техничара и исто толико во­ зача изузетно су добро обучени за свој рад. У просеку за 4 минута стигну на позив прве хитности, што је европски стандард, број успешних реанимација је такође показатељ квалитета њиховог рада а најбољи показатељ је, каже др Манчић, задовољство пацијената када екипа стигне на време и реагује стручно и најбрже што може.

– Наши суграђани се све више ос­ лањају на нас, мада има примера да

Ак­ци­ја „Бит­ка за бе­бе” у Пи­ро­ту За­хва­љу­ју­ћи Фон­ду Б92 и ак­ци­ји „Бит­ка за бе­бе” у пи­рот­ско по­ро­ди­ли­ ште уско­ро ће сти­ћи два но­ва ин­ку­ба­то­ ра ко­је је до­ни­ра­ла ам­ба­са­да Сје­ди­ње­ них Аме­рич­ких Др­жа­ва. Ко­ор­ди­на­тор Фон­да Б92 за Пи­рот Бо­јан Ђу­ро­вић ка­же за Пи­рот­ске но­ви­не да за ку­по­ви­ ну нео­п­ход­не опре­ме за пи­рот­ско по­ро­ ди­ли­ште, по­ред ових ин­ку­ба­то­ра, тре­ба са­ку­пи­ти још око ми­ли­он ди­на­ра.

– Са­да је ак­ту­ел­на „Бит­ка за по­ро­ди­ ли­шта”. На­кон на­бав­ке ин­ку­ба­то­ра за по­ ро­ди­ли­шта у Ср­би­ји, па из­ме­ђу оста­лог и из пи­рот­ско по­ро­ди­ли­ште, на­ста­вља­мо да при­ку­пља­мо сред­ства за опре­му ко­ја је нео­п­ход­на. Пи­рот­ском по­ро­ди­ли­шту по­ тре­бан је сто за ре­а­ни­ма­ци­ју, елек­трич­ни ва­кум и ин­стру­мент за ис­пи­ти­ва­ње слу­ха код но­во­ро­ђен­ча­ди. До нов­ца се да­нас те­ шко до­ла­зи чак и ка­да су у пи­та­њу ху­ма­ни­

тар­не ак­ци­је. Због то­га се тру­ди­мо да сву­да бу­де­мо при­сут­ни и да на тај на­чин при­ку­ пи­мо што ви­ше сред­ста­ва. За­јед­но са ру­ ко­ме­та­ши­ма уче­ство­ва­ли смо на ме­ђу­на­ род­ном ру­ко­мет­ном тур­ни­ру где смо од до­на­то­ра и ка­ра­та ус­пе­ли да при­ку­пи­мо око 50.000 ди­на­ра. Та­ко­ђе, у пла­ну је још не­ко­ли­ко ак­ци­ја ко­је ће­мо из­ве­сти у са­ рад­њи са пи­рот­ским по­зо­ри­штем, гру­пом гра­ђа­на „Ви­зи­ја”, као и са де­цом из Пред­

неки наши суграђани злоупотребља­ вају ову службу и троше нам драгоцено време које нам је потребно да би реа­ говали тамо где је потребна ургентна помоћ. Имамо све више кућних посета, расте број прегледа у амбуланти и знат­ но је повећан број транспорта пације­ ната. Радимо један веома одговоран и стресан посао а притом се са друге стра­ не на нивоу државе нисмо изборили за бољи статус запослених у службама ур­ гентне медицине, каже др Манчић и ис­ тиче да су ове службе на западу много цењеније и да је статус запослених мно­ го бољи. Тридесетогодишњицу рада запос­ лени у Служби хитне помоћи обележи­ ли су јуче радно. Најпре су на централ­ ном градском тргу, за колеге и присутне суграђане, организовали показне вежбе где су симулирали два позива прве хит­ ности - једну реанимацију и једну сао­ браћајну несрећу. Предавања о темама уско везаним за делокруг рада Службе хитне помоћи одржале су колеге из Ниш­ ке бање и нишког Клиничког центра. С. Манић школ­ске уста­но­ве „Чи­ка Јо­ва Змај” - ка­ же Ђу­ро­вић и до­да­је да су нај­ве­ћу по­моћ у при­ку­пља­њу сред­ста­ва пру­жи­ли Основ­ но јав­но ту­жи­ла­штво у Пи­ро­ту, оп­шти­не Ба­бу­шни­ца и Ди­ми­тров­град, и Фокс так­си ко­ји ће сва­ког ме­се­ца до кра­ја го­ди­не упла­ ћи­ва­ти од­ре­ђе­на сред­ства на ра­чун Фон­да. Сви ко­ји же­ле да се при­кљу­че ак­ци­ ји „Бит­ка за по­ро­ди­ли­шта” мо­гу да се ја­ве ре­дак­ци­ји Пи­рот­ских но­ви­на на те­ ле­фон 069/841-25-26, али и на мејл bit­ М.В. ka­za­be­be.pi­rot@g­mail.com

Т ЕМ А

Број 164, 21. септембар 2012.

7

Надлежни у локалној самоуправи заборавили на проблем са оштећеним громобранима

Ра­ди­о­ак­тив­ни гро­мо­бра­ни и даље зраче Пироћанце

Од укуп­но 15 ра­ди­о­ак­тив­них гро­мо­бра­на ко­ји су по­ста­вље­ни у Пи­ро­ту још се­дам­де­се­тих го­ди­на до да­нас је укло­њен са­мо је­дан Ми­лош Ви­да­но­вић Од укуп­но 15 ра­ди­о­ак­тив­них гро­ мо­бра­на ко­ји су по­ста­вље­ни у Пи­ро­ ту још се­дам­де­се­тих го­ди­на, до да­нас је укло­њен са­мо је­дан, иако је још ста­ ри За­кон о за­шти­ти од јо­ни­зу­ју­ћег зра­ че­ња про­пи­сао оба­ве­зу да се ова ста­ ра вр­ста гро­мо­бран­ске за­шти­те укло­ни до 1999. го­ди­не. Не­до­ста­так сред­ста­ва за укла­ња­ње и де­по­но­ва­ње ра­ди­о­ак­ тив­них гро­мо­бра­на, као и не­ја­сно­ће у за­ко­ну око то­га ко тре­ба да сно­си тро­ шко­ве укла­ња­ња - ста­на­ри згра­да или ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, глав­ни су раз­ло­зи због ко­јих овај ва­жан по­сту­пак још ни­ је за­вр­шен. Ипак, струч­ња­ци ука­зу­ју да опа­сно­сти од зра­че­ња не­ма осим у слу­ ча­ју ка­да је ра­ди­о­ак­тив­ни гро­мо­бран по­ло­мљен или оште­ћен. Ме­ђу­тим, ка­ ко је ра­ни­је го­во­рио прет­ход­ни на­чел­ ник Оп­штин­ске упра­ве, Бо­го­љуб То­шић, ве­ћи­на гро­мо­бра­на у Пи­ро­ту је оште­ће­ на та­ко да они пред­ста­вља­ју ди­рект­ну опа­сност по љу­де. Са­да­шњи на­чел­ник Оп­штин­ске упра­ве оп­шти­не Пи­рот, Де­ јан Жив­ко­вић, о овом про­бле­му са­знао је од на­шег но­ви­на­ра.

по­че­ло да се за ира­ду ових гро­мо­бра­на ко­ри­сти еуро­пи­јум 152 - 154 са пе­ри­о­ дом по­лу­ра­спа­да од 13 го­ди­на. Та­ко­ ђе, та­да су би­ла че­ти­ри раз­ли­чи­та ти­ па ових гро­мо­бра­на, а да­нас су оста­ли са­мо они са еуро­пи­ју­мом 152 - 154. Сви они са ко­бал­том 60 су за­ме­ње­ни, а код оних ко­ји су ипак на по­је­ди­ним ме­сти­ ма оста­ли, ко­балт 60 је прак­тич­но не­ стао, та­ко да се они не тре­ти­ра­ју ви­ше ни као ра­ди­о­ак­тив­ни из­вор, ни као ра­ ди­о­ак­тив­ни от­пад. Ме­ђу­тим, ови дру­ ги у ко­ји­ма има еуро­пи­ју­ма су још увек ак­тив­ни. Иако су по­ста­вље­ни ка­ко тре­ ба, иако је ра­ђе­на ре­дов­на до­зи­ме­триј­ ска кон­тро­ла он­да не­ма опа­сно­сти. Уз то вре­ме­ном њи­хо­ва ак­тив­ност опа­да и они све ма­ње зра­че. Са­мим тим згра­ де оста­ју без гро­мо­бран­ске за­шти­те. Та­ ко­ђе, по но­вом За­ко­ну кон­тро­ла зра­че­ ња гро­мо­бра­на оба­ве­зна је да се ра­ди сва­ке го­ди­не и то ко­шта 10.000 ди­на­ра. Ме­ђу­тим, у Пи­ро­ту то ни­смо ра­ди­ли већ око 10 го­ди­на. Би­ло је ра­ни­је по­зи­ва од стра­не ло­кал­не са­мо­у­пра­ве да да­мо по­ ну­ду за овај по­сао што смо ми и ура­ди­ ли. До да­нас ни­је би­ло ни­ка­квог од­го­во­ ра – ка­же Ко­шу­тић.

Без кон­тро­ле 10 година

Опа­сни оште­ће­ни гро­мо­бра­ни

Пре­ма по­да­ци­ма Ин­сти­ту­та за ну­ кле­ар­не на­у­ке „Вин­ча” од 1970. го­ди­не у Ср­би­ји је по­ста­вље­ но око 3.200 ра­ди­ о­ак­тив­них гро­мо­ бра­на, од ко­јих је до да­нас укло­ње­но ви­ше од по­ло­ви­не. Ру­ко­во­ди­лац опе­ра­тив­не до­зи­ме­три­је у Ин­сти­ту­ту „Вин­ча”, Ду­шко Ко­шу­тић, ка­же за Пи­рот­ске но­ви­не да укла­ња­ње ових опа­сних гро­мо­бра­на иде ја­ко спо­ ро и да је За­кон ви­ше пу­та про­лон­ги­рао крај­њи рок за њи­хо­во укла­ња­ње.

– Кад год иза­ђе но­ви за­кон или пра­ вил­ник, вре­ме за укла­ња­ње ра­ди­о­ак­ тив­них гро­мо­бра­на се про­лон­ги­ра. Но­ вим За­ко­ном о за­шти­ти од јо­ни­зу­ју­ћег зра­че­ња и о ну­кле­ар­ној си­гур­но­сти по­ но­во је крај­њи рок по­ме­рен на 5 го­ди­на, од­но­сно до 2014. го­ди­не. Ови ста­ри гро­ мо­бра­ни су из­вор ра­ди­о­ак­тив­но­сти. У по­чет­ку је био по­ста­вљен ра­ди­о­ак­тив­ ни ко­балт 60 са пе­ри­о­дом по­лу­ра­спа­да од 5 го­ди­на. Ка­сни­је је по­сле ко­бал­та 60

Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма уко­ли­ко ра­ди­о­ак­тив­ни гро­мо­бра­ни сто­је ста­ бил­но и ако ни­су на би­ло ко­ји на­чин оште­ће­ни, не­ма опа­сно­сти по здра­вље гра­ђа­на и жи­вот­ну сре­ди­ну.

– Уко­ли­ко ни­је до­шло до не­ког ак­ ци­ден­та, до ре­ци­мо пу­ца­ња сај­ле ко­ја др­жи ра­ди­о­ак­тив­ни гро­мо­бран или до па­да сту­ба или оште­ће­ња сту­ба, не­ма ни­ка­кве опа­сно­сти. Ако је ра­ди­о­ак­тив­ ни гро­мо­бран оште­ће­н, та­да по­сто­ји

Громобран на згради Округа у центру града

ди­рект­на опа­сност по око­ли­ну од зра­ че­ња. Са­да ка­да сто­ји на сту­бу, из­вор ра­ди­о­ак­тив­но­сти је за­шти­ћен са до­ње стра­не олов­ним кон­теј­не­ром. То оло­во шти­ти од ра­ди­о­ак­тив­но­сти. Али ка­да је гро­мо­бран по­ло­мљен, та­да је из­вор прак­тич­но отво­рен пре­ма не­ком, од­но­ сно у не­ком прав­цу и та­да вр­ши јо­ни­за­ ци­ју, од­но­сно зра­чи. У том слу­ча­ју мо­же би­ти по­сле­ди­ца и по здра­вље гра­ђа­на ко­ји се на­ђу у том ди­рект­ном сно­пу зра­ че­ња. Ка­да је у пи­та­њу укла­ња­ње ових ста­ри гор­мо­бра­на Ин­сти­тут „Вин­ча” је­ ди­ни има ли­цен­цу за оба­вља­ње тог по­ сла. У Ср­би­ји је ова­квих гро­мо­бра­на би­ ло око 3.000, а до са­да их је укло­ње­но пре­ко 2.500. Нај­го­ре од све­га је што су у по­је­ди­ним ме­сти­ма гра­ђа­ни са­ми укла­ ња­ли ове гро­мо­бра­не. Он­да се де­ша­ва­ ло да смо ове из­во­ре ра­ди­о­ак­тив­но­сти про­на­ла­зи­ли на де­по­ни­ја­ма и сто­ва­ри­ шти­ма са се­кун­дар­ним си­ро­ви­на­ма – ис­ти­че Ко­шу­тић.

За­кон­ска збр­ка Са дру­ге стра­не у Оп­шти­ни Пи­рот не­ма­ју пре­ци­зних по­да­та­ка о то­ме ко­ ли­ко је ова­квих ра­ди­о­ак­тив­них гро­мо­ бра­на у упо­тре­би. Та­ко­ђе, за ову на­ме­ну

По­је­ди­ни гра­до­ви пла­ти­ли укла­ња­ње Де­мон­та­жа, пре­па­ки­ва­ње, тран­спорт и ускла­ди­ште­ње ра­ди­о­ак­тив­них гро­ мо­бра­на ко­шта 190.000 ди­на­ра, а ову услу­гу пла­ћа „ко­ри­сник”, од­но­сно вла­сник објек­та на ко­ме се на­ла­зи гро­мо­бран. На жа­лост, ве­ли­ки про­блем у овом по­ступ­ ку укла­ња­ња и за­ме­не гро­мо­бра­на пред­ста­вља чи­ње­ни­ца да је ве­ћи­на стам­бе­них згра­да по­ста­ла при­ват­но вла­сни­штво ста­на­ра. Та­ко ис­па­да да тро­шко­ве укла­ња­ња тре­ба да пла­те гра­ђа­ни, од­но­сно ста­на­ри згра­де. Град Бе­о­град је због то­га пре­у­зео на се­бе да пла­ти тро­шко­ве укла­ња­ња јер гра­ђа­ни ни­су хте­ли на се­бе да пре­у­зму овај тро­шак. Укла­ња­ње ра­ди­о­ак­тив­них гро­мо­бра­на ура­ђе­но је у три на­вра­та, па у глав­ном гра­ду на стам­бе­ним објек­ти­ма ви­ше не­ма опа­сно­сти од зра­че­ња. По­ред Бе­о­гра­да, и Но­ви Сад, Кра­гу­је­вац, Су­бо­ти­ца и Ки­кин­да не­ки су од гра­до­ва ко­ји су се од­лу­чи­ли да из свог бу­џе­та пла­те укла­ња­ње ста­рих гро­мо­бра­на.

у бу­џе­ту Оп­шти­не Пи­рот за ову го­ди­ну ни­су опре­де­ље­на сред­ства. На­чел­ник оп­штин­ске упра­ве, Де­јан Жив­ко­вић, ка­же да у це­лој при­ чи око укла­ња­ња ста­рих гро­мо­бра­на нај­ве­ћу збр­ку пра­ве упра­во за­ко­ни.

– Про­блем је што за­кон­ски оквир не де­фи­ни­ше пре­ци­зно ко то тре­ба да пла­ ти. Пре­ма јед­ном ту­ма­че­њу тро­шко­ве укла­ња­ња ра­ди­о­ак­тив­них гро­мо­бра­на на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не Пи­рот тре­ба да пла­ти ло­кал­на са­мо­у­пра­ва. По дру­гом ту­ма­че­њу на осно­ву под­за­кон­ског ак­та из 1992. го­ди­не ко­ји је још увек на сна­ зи по­сто­ји од­ред­ба да тро­шко­ве тре­ба да сно­се вла­сни­ци стам­бе­них згра­да, од­ но­сно ста­на­ри. То је ве­ли­ки про­блем јер сви зна­мо ка­ко функ­ци­о­ни­шу скуп­шти­не ста­на­ра. Це­не не знам, али је то си­гур­но ску­по. Због то­га ми­слим да без пар­ти­ци­ па­ци­је или пот­пу­ног уче­шћа ло­кал­не са­ мо­у­пра­ве то не мо­же да се ре­ши. Мо­је је да ини­ци­рам тај про­блем за ко­ји ни­сам знао и да се обез­бе­де сред­ства у бу­џе­ту и за тај по­сао. Што се ти­че кон­тро­ле тих гро­мо­бра­на, над­ле­жан је ин­спек­тор ко­ ји ра­ди у ва­тро­га­сној је­ди­ни­ци ПУ Пи­рот. Ми смо по­ку­ша­ли да са њим сту­пи­мо у кон­такт и да ви­ди­мо ко­ји су по­след­ њи по­да­ци, али је он тре­нут­но на од­мо­ ру. Кад би он ура­дио кон­тро­лу, он­да би мо­рао да на­ло­жи и од­ре­ђе­не ме­ре, би­ ло да је у пи­та­њу по­прав­ка или укла­ња­ ње. По­што се ви ба­ви­те ис­тра­жи­вач­ким но­ви­нар­ством мо­же­те и ви код ње­га да ини­ци­ра­те кон­тро­лу, јер док они не „при­ тег­ну” ми и не­ће­мо мо­ћи да пла­ни­ра­мо сред­ства – оце­њу­је Жив­ко­вић. За укла­њ а­ње 14 ра­ди­о­ак­тив­них гро­мо­бра­на по­треб­но је 2.660.000 ди­ на­ра.

П ОЛ И Т И К А

8

Број 164, 21. септембар 2012.

Бур­на дру­га рад­на сед­ни­ца Скуп­шти­не оп­шти­не Пи­рот у но­вом са­зи­ву,

Гре­ја­ње, ре­пре­зен­та­ци­ја, Нај­ви­ше рас­пра­ве иза­зва­ла је од­лу­ка о по­ску­пљењу гре­ја­ња за 20 од­сто, као и по­сту­пак Аген­ци­је за борбу про­тив ко­руп­ци­је про­тив пред­сед­ни­ка оп­шти­не Влада­на Ва­си­ћа Бо­го­љуб Нај­да­но­вић На дру­гој рад­ној сед­ни­ци ло­кал­ног пар­ла­мен­та у но­вом са­зи­ву ко­ја је одр­ жа­на про­шлог пет­ка, 14. сеп­тем­бра, са­ мо утвр­ђи­ва­ње днев­ног ре­да тра­ја­ло је го­то­во сат вре­ме­на бу­ду­ћи да су пред­ став­ни­ци опо­зи­ци­је пред­ло­жи­ли не­ко­ ли­ко та­ча­ка од ко­јих нијед­на на кра­ју ни­је усво­је­на. По­но­во је од­би­јен пред­ лог од­бор­ни­ка Пи­рот­ске но­ве сна­ге (ПНС) да се у днев­ни ред увр­сти тач­ка о до­но­ше­њу Од­лу­ке о фор­ми­ра­њу Оп­ штин­ског фон­да за раз­вој при­вре­де, као и још три дру­га пред­ло­га, а вла­да­ју­ ћа ве­ћи­на ни­је сма­тра­ла по­треб­ним да у окви­ру днев­ног ре­да раз­ма­тра фор­ ми­ра­ње Ко­ми­си­је за из­ра­ду на­цр­та По­ слов­ни­ка о ра­ду СО Пи­рот, што је био пред­лог опо­зи­ци­о­ног од­бор­ни­ка По­ кре­та за Пи­рот, Ду­ша­на Ми­ти­ћа.

Ва­сић и за­кон На по­чет­ку за­се­да­ња рас­плам­са­ ла се ди­ску­си­ја о по­ступ­ку Аген­ци­је за бор­бу про­тив ко­руп­ци­је про­тив Вла­да­ на Ва­си­ћа. Од­бор­ник ПНС, Ди­ми­три­ је Ви­да­но­вић, оце­нио је да то што је пред­сед­ник СО Пи­рот, Ми­лан По­по­вић, ор­ган на чи­јем је че­лу про­гла­сио не­на­ дле­жним да рас­пра­вља о овом пи­та­њу, са­мо по­ка­зу­је ба­ха­тост и ре­ше­ност да се на не­при­ме­рен на­чин кр­ши су­штин­ски ва­жан де­мо­крат­ски за­кон ове зе­мље.

Видановић: Васић да поштује закон

– Ви го­спо­ди­не Ва­си­ћу, вр­ши­те и по­сла­нич­ку и пред­сед­нич­ку функ­ци­ју, по­сла­нич­ка функ­ци­ја се по­сма­тра као

за­ко­но­дав­на, а функ­ци­ја пред­сед­ни­ка оп­шти­не као из­вр­шна. Те две функ­ци­је су по за­ко­ну не­спо­ји­ве, па сте сто­га би­ли ду­жни да још у ју­ну у ро­ку од три да­на од да­на из­бо­ра, по­ста­вље­ња или име­ но­ва­ња за­тра­жи­те са­гла­сност Аген­ци­је за бор­бу про­тив ко­пруп­ци­је што Ви ни­ сте учи­ни­ли. Ка­да сам на про­шлој сед­ ни­ци по­ста­вио од­бор­нич­ко пи­та­ње у ко­ ме сам тра­жио да се утвр­ди да ли је СО или не­ки оп­штин­ски ор­ган уви­део су­ коб ин­те­ре­са и кр­ше­ње за­ко­на, ни­сам ја тра­жио да СО раз­ре­ши Вла­да­на Ва­си­ ћа. Знао сам да има ве­ћи­ну и да га мо­ же­те раз­ре­ши­ти и по­но­во по­ста­ви­ти. Ја сам са­мо тра­жио да јав­ност зна да го­ спо­дин Ва­сић вр­ши две функ­ци­је и да је у су­ко­бу ин­те­ре­са. Ни­ко о то­ме ни­је го­во­рио, дан-два по­сле по­кре­та­ња по­ ступ­ка Аген­ци­је и оба­ве­шта­ва­ња јав­ но­сти – пол­трон­ски ме­ди­ји у Пи­ро­ту о то­ме ни­шта ни­су зуц­ну­ли. Да­кле, очи­ гле­дан су­коб ин­те­ре­са и очи­глед­но да го­спо­дин Ва­сић све­сно кр­ши за­кон. Шта ће се де­си­ти у слу­ча­ју да се уга­се све­тла јав­но­сти? Шта би го­спо­дин Ва­сић мо­гао да ура­ди ако не бу­де под лу­пом јав­но­ сти ка­да бу­де оба­вљао не­ку функ­ци­ју? – упи­тао је Ви­да­но­вић. На­кон ово­га, по­тре­бу да ка­же не­што на ову те­му осе­тио је на­чел­ник Оп­штин­ ске упра­ве, Де­јан Жив­ко­вић.

Шта ће нам етич­ки ко­декс?! На пред­лог од­бор­ни­ка Ду­ша­на Ми­ти­ћа да се днев­ни ред сед­ни­це до­ пу­ни тач­ком о фор­ми­ра­њу Од­бо­ра за пра­ће­ње при­ме­не етич­ког ко­дек­са по­ на­ша­ња функ­ци­о­не­ра оп­шти­не Пи­рот и од­бор­ни­ка, пред­сед­ник СО, Ми­лан По­по­вић, ка­зао је да је та­кав од­бор фор­ми­ран 2006. го­ди­не и да „ми као оп­шти­на Пи­рот ни­смо оба­ве­зни ви­ше да има­мо та­кав Од­бор”. Ми­тић је уз­ вра­тио да би он­да из Услу­жног цен­тра тре­ба­ло да се укло­ни при­зна­ње оп­ шти­ни Пи­рот као од­го­вор­ној оп­шти­ни због успе­шне при­ме­не етич­ког ко­дек­ са, али и ку­ти­ја у ко­јој гра­ђа­ни то­бож мо­гу да уба­це при­ту­жбе на по­на­ша­ње функ­ци­о­не­ра.

– Од стра­не Аген­ци­је пред­сед­ни­ ку оп­шти­не би­ло сти­гло оба­ве­ште­ње о по­кре­та­њу по­ступ­ка за­то што оба­вља функ­ци­је на­род­ног по­сла­ни­ка и пред­ сед­ни­ка оп­шти­не. Ме­ђу­тим, тре­ба има­ ти у ви­ду од­ред­бе за­ко­на о из­бо­ру на­ род­них по­сла­ни­ка, да је го­спо­дин Ва­сић био на ли­сти УРС и да он ни­је мо­гао да ути­че с об­зи­ром на то да је РИК пре­ма ре­до­сле­ду са ли­сте утвр­ди­ла пред­лог по­сла­ни­ка чи­ји су ман­да­ти ве­ри­фи­ко­ ва­ни. Је­ди­но што је тач­но то је да су ове две функ­ци­је про­ту­ма­че­не од стра­не Аген­ци­је за бор­бу про­тив ко­руп­ци­је као су­коб ин­те­ре­са. На­кон овог оба­ве­шта­ње пред­сед­ник оп­шти­не Пи­рот је у скла­ду са за­кон­ским про­пи­си­ма ове­рио сво­ ју остав­ку код над­ле­жног су­да и лич­но пре­дао у На­род­ној скуп­шти­ни. Ње­му је остав­ка кон­ста­то­ва­на, та­ко да го­спо­дин пред­сед­ник оп­шти­не ни­је у су­ко­бу ин­ те­ре­са и ни­је по­вре­дио за­кон сво­јом во­ љом и оба­вља са­мо функ­ци­ју пред­сед­ ни­ка оп­шти­не Пи­рот. Да­кле, не по­сто­ји акт Аген­ци­је да се вр­ши раз­ре­ше­ње пред­сед­ни­ка оп­шти­не Пи­рот. Пред­ла­ жем од­бор­ни­ци­ма да ову тач­ку днев­ног ре­да не увр­сте у днев­ни ред – ка­зао је Жив­ко­вић пот­пу­но рас­тре­ћен чи­ње­ни­ це да је Ва­сић за­пра­во сво­јом во­љом пре­кр­шио за­кон јер је био у оба­ве­зи да у ро­ку од три да­на од све­сног сту­па­ња на функ­ци­ју пред­сед­ни­ка оп­шти­не, а на­кон ве­ри­фи­ка­ци­је по­сла­нич­ког ман­ да­та, Аген­ци­ји под­не­се зах­тев за да­ва­ ње са­гла­сно­сти за вр­ше­ње дру­ге функ­ ци­је, што он ни­је учи­нио. На ово ње­го­во из­ла­га­ње на­до­ве­зао

се Ви­да­но­вић ко­ји је ка­зао да Ва­си­ћу по си­ли за­ко­на пре­ста­је јав­на функ­ци­ја на ко­ју је ка­сни­је иза­бран – ме­сто пред­ сед­ни­ка оп­шти­не и за­тра­жио СО да се из­ја­сни о овом пи­та­њу. На­кон то­га је за го­вор­ни­цу иза­шао и сам пред­сед­ник оп­шти­не Вла­дан Ва­ сић и ка­зао је да је оно што је Ви­да­но­ вић го­во­рио са­мо де­ли­мич­но тач­но.

– Аген­ци­ја је ме­не оба­ве­сти­ла да је по­кре­ну­ла по­сту­пак о утвр­ђи­ва­њу да ли су­коб ин­те­ре­са по­сто­ји. Да сам ја на­ ста­вио да оба­вљам две функ­ци­је и да су они утвр­ди­ли да су­коб ин­те­ре­са по­сто­ ји, да­кле да су на­ста­ви­ли про­цес, а про­ цес је об­у­ста­вљен, он­да има­ју низ ме­ра. Пр­ва ме­ра је лич­ног упо­зо­ре­ња, дру­га јав­ног упо­зо­ре­ња, а тре­ћа ме­ра је ме­ра по­зи­ва за раз­ре­ше­ње оног ор­га­на ко­ји вас је иза­брао на дру­гу функ­ци­ју. Ако сам ја пре­стао да бу­дем пред­сед­ник оп­ шти­не, по­ка­жи­те тај до­ку­мент или би­ло који акт ко­ји је упу­ћен овом скуп­штин­ ском до­му – на­вео је Ва­сић и у на­став­ку свог обра­ћа­ња твр­дио да он ни­је пре­кр­ шио ни­ка­кав за­кон (!), те да Ви­да­но­вић има су­коб ин­те­ре­са у гла­ви. Та­ко­ђе, иако је пр­во­бит­но ре­као да је по­сту­пак Аген­ци­је про­тив ње­га об­у­ста­вљен, кон­ фу­зни пред­сед­ник оп­шти­не је у истом го­во­ру све­га не­ко­ли­ко ми­ну­та ка­сни­је ка­зао да је „по­кре­нут по­сту­пак, хај­де да ви­ди­мо шта ће Аген­ци­ја ре­ћи, шта ако Аген­ци­ја об­у­ста­ви по­сту­пак”. А за крај ове муч­не рас­пра­ве на­чел­ ник оп­штин­ске упра­ве Де­јан Жив­ко­вић по­том је об­ја­шња­вао ка­ко за­пра­во Ва­ сић ни­је пре­кр­шио за­кон, иако је у свом

Број 164, 21. септембар 2012.

П ОЛ И Т И К А

9

само утвђивање дневног реда трајало сат времена

кр­ше­ње за­ко­на и ети­ка прет­ход­ном обра­ћа­њу ка­зао да Ва­сић „ни­је по­вре­дио за­кон сво­јом во­љом”.

„Игра­ће мот­ка” На­кон ово­га пред­сед­ник СО је за­ кљу­чио рас­пра­ву и по­ред при­ту­жби опо­зи­ци­је да кр­ши иона­ко ре­стрик­ти­ ван по­слов­ник и усво­јен је днев­ни ред без ове тач­ке. Од­бор­ни­ци су усво­ји­ли Из­ве­штај о из­ вр­ше­њу бу­џе­та оп­шти­не Пи­рот за пр­вих шест ме­се­ци ове го­ди­не. Пре­ма ре­чи­ма на­чел­ни­це Оде­ље­ња за фи­нан­си­је, Ја­го­де Шне­ле, при­ход­на стра­на бу­џе­та оства­ре­ на је са око 695 ми­ли­о­на ди­на­ра, од­но­сно 46,3 од­сто, а рас­ход­на са 42,89 од­сто, тј.

661 ми­ли­он ди­на­ра од око 1.542.000 ди­на­ ра ко­ли­ко из­но­се укуп­но пла­ни­ра­ни рас­ хо­ди и из­да­ци за 2012. го­ди­ну. Вла­да­ју­ћа ве­ћи­на из­ра­зи­ла је за­до­вољ­ство ре­а­ли­за­ ци­јом бу­џе­та, а опо­зи­ци­ја, с дру­ге стра­не, из­не­ла је број­не кри­ти­ке. Ово је бу­џет где се да­је по пар­тиј­ској ли­ни­ји на­кон што се сви за­по­сле ко где тре­ба, ка­зао је од­бор­ник Ду­шан Ми­тић.

– Не­вла­ди­не ор­га­ни­за­ци­је, јав­ни ра­до­ви, кре­че­ња, гра­фи­ти, бе­ха­то­ни­ра­ ње тро­то­а­ра, ру­ше­ње јед­них, пра­вље­ ње дру­гих, зна­чи пра­ње па­ра. Ре­пре­ зен­та­ци­је, услу­ге по уго­во­ру, над­зо­ри са стра­не, про­јек­ти са стра­не... Тро­ши­ те па­ре ка­ко год стиг­не­те и за­то ви не мо­же­те да за­ми­сли­те да оде­те са вла­ сти, јер ка­ко ће­те да жи­ви­те без бу­џе­та оп­шти­не. Али, би­ли су из­бо­ри, про­шли смо ка­ко смо про­шли. На­жа­лост, гра­ђа­ ни се не сна­ла­зе у јед­ном ова­квом на­о­ па­ком си­сте­му где ме­ди­ји ра­де то што ра­де. Ис­ко­ри­сти­ли сте то да на­пра­ви­те из­бор­ни ре­зул­тат, али вам се ло­ше пи­ ше, јер по­сле то­га игра мот­ка. И Ми­ло­ ше­вић је ко­ри­стио све што је мо­гао од ме­ха­ни­за­ма да оста­не на вла­сти, па је по­сле игра­ла мот­ка. И ов­де ће да игра мот­ка – био је кон­кре­тан Ми­тић. Од­бор­ник Дра­ган То­до­ро­вић из­нео је за­мер­ке на из­нос бу­џет­ског нов­ца по­ тро­ше­ног на име ре­пре­зен­та­ци­је.

– На пр­ви по­глед мо­же се ви­де­ти да је СО Пи­рот на кон­то ре­пре­зен­та­ци­је по­ тро­ши­ла 914 хи­ља­да ди­на­ра, од­но­сно 45 евра днев­но. По­ред то­га пред­сед­ник оп­шти­не и оп­штин­ско ве­ће су по­тро­ши­ ли на ре­пре­зен­та­ци­ју ми­ли­он и 829 хи­ ља­да ди­на­ра. Па што ка­же Срећ­ко Шо­ јић, да сте је­ли жи­ра­фе и сло­но­ве, не бисте то­ли­ко па­ра по­тро­ши­ли. Да ли је не­ко од вас пла­тио из свог џе­па оне ра­ чу­не јер по­сле сва­ке сед­ни­це СО од­ла­зи­

те у ка­фа­не или сте је­ли и пи­ли на гр­ба­ чи на­ро­да – ре­као је То­до­ро­вић. С дру­ге стра­не, пред­став­ник вла­да­ју­ ће ве­ћи­не Бо­бан То­лић, об­ја­шња­вао је да је ре­пре­зен­та­ци­ја ко­ри­шће­на за „го­ сте са стра­не ко­ји су до­шли да нам да­ју па­ре” и то сто­ти­ну пу­та ви­ше од из­но­са ко­ји је по­тро­шен на ре­пре­зен­та­ци­ју и из­ нео похвале на рачун пословања јавних предузећа, након чега му је одборник Бобан Ранђеловић узвратио да она не би пословала позитивно без субвенција.

О по­ску­пље­њу грејања Јед­но од пи­та­ња ко­је је по­бу­ди­ло нај­ви­ше рас­пра­ве ме­ђу од­бор­ни­ци­ма је­ сте и по­ве­ћа­ње це­не да­љин­ског гре­ја­ња стам­бе­ног про­сто­ра за 20 од­сто, са 69 на око 83 ди­на­ра по ква­драт­ном ме­тру. Це­ на гре­ја­ња за по­слов­ни про­стор оста­ла је иста и из­но­си 189 ди­на­ра, а од­бор­ни­ци су од­лу­чи­ли да се це­не ра­чу­на за гре­ја­ње за шко­ле и вр­ти­ће по­ве­ћа­ју са 157 на 173 ди­на­ра по ме­тру ква­драт­ном. Пред­став­ни­ци вла­да­ју­ће ве­ћи­не и ди­рек­тор ЈП „То­пла­на” Ра­до­ван Ни­ко­ лић об­ја­шња­ва­ли су да је по­ску­пље­ње гре­ја­ња не­ми­нов­но и ми­ни­мал­но, те да би се у су­прот­ном угро­зи­ло по­сло­ва­ње овог јав­ног пред­у­зе­ћа. Пре­ма Ни­ко­ли­ ће­вим ре­чи­ма за еко­ном­ску це­ну гре­ја­ ња по­ску­пље­ње је тре­ба­ло да бу­де ве­ ће, око 60 од­сто.

– За­тра­жи­ли смо, ме­ђу­тим, да се це­ не по­ве­ћа­ју за 20 од­сто да би се за­шти­ти­ ли на­ши ко­ри­сни­ци и да мо­же­мо и да­ље да оба­вља­мо сво­ју де­лат­ност – из­нео је Ни­ко­лић. Ка­ко је на­вео, гра­ђа­ни Пи­ро­та и вла­сни­ци по­слов­ног про­сто­ра на име не­ из­ми­ре­них ра­чу­на за гре­ја­ње ду­гу­ју око 85 ми­ли­о­на ди­на­ра. Пред­став­ни­ци опо­ зи­ци­је кри­ти­ко­ва­ли су ову од­лу­ку и оце­ ни­ли су да је по­ску­пље­ње гре­ја­ња још

је­дан удар на оси­ро­ма­ше­не бу­џе­те гра­ ђа­на. У скло­пу рас­пра­ве, за го­вор­ни­цом је опет по­ме­ну­то ви­ше­го­ди­шње ду­го­ва­ ње Оп­штин­ског од­бо­ра СПС за гре­ја­ње, као и чу­ве­ни ко­тао од 104.000 евра ко­ји је То­пла­на ку­пи­ла пре не­ко­ли­ко го­ди­на и ко­ји и да­ље тру­не бу­ду­ћи да ни­је угра­ђен ни­ у јед­ну ко­тлар­ни­цу. Пред­сед­ник оп­ шти­не је у ве­зи са тим ко­нач­но при­знао да је ку­по­ви­на по­ме­ну­тог ко­тла би­ла гре­ шка и ка­зао да ће ко­тао би­ти про­дат. Бо­јим се да у ово по­ве­ћа­ње од 20 од­сто, по­ред по­ску­пље­ња ма­зу­та, ни­су укал­ку­ли­са­не и пла­те де­се­так но­во­за­ по­сле­них чла­но­ва СПС од 6. ма­ја па на­ о­ва­мо, ка­зао је од­бор­ник ПНС, Вла­дан Ри­стић.

Куповина котла била је грешка: Радован Николић

– Мно­ги ко­ри­сни­ци се жа­ле да је ква­ ли­тет услу­ге да­љин­ског гре­ја­ња све ло­ши­ ји из го­ди­не у го­ди­ну. Уме­сто да То­пла­на ква­ли­тет­ном услу­гом и кон­ку­рен­том це­ ном при­ву­че но­ве ко­ри­сни­ке, она чи­ни су­ прот­но. Тре­нут­но, То­пла­на има нај­по­вољ­ ни­је усло­ве за при­кљу­чак гре­ја­ња до са­да. И са­мо са истом це­ном гре­ја­ња би при­ву­ кла ве­ћи број ко­ри­сни­ка и ти­ме на­пра­ви­ла ве­ћи про­фит, уме­сто што се то чи­ни са по­ ве­ћа­њем це­не – на­вео је Ри­стић. Пред­став­ни­ци опо­зи­ци­је из­ра­зи­ли су и стра­хо­ва­ње да ће по­ску­пље­ње до­ве­ сти до по­ве­ћа­ња иона­ко ве­ли­ких ду­го­ва­ ња за гре­ја­ње, за­пи­та­ли за­што се ка­сни са уград­њом ме­ра­ча то­плот­не енер­ги­је,

СНС: То­до­ро­вић ни­је из­ба­чен из од­бор­нич­ког клу­ба По­во­дом из­ја­ве Вла­да­на Ва­си­ћа за скуп­штин­ском го­вор­ни­цом од пет­ка 14. сеп­тем­бра да је Дра­ган То­до­ро­вић, од­бор­ник у СО Пи­рот из­ба­чен из од­бор­нич­ког клу­ба Срп­ске на­пред­не стран­ке, ова пар­ти­ја из­да­ла је са­оп­ште­ње. У ње­му се на­во­ ди да је Дра­ган То­до­ро­вић као кан­ди­дат По­кре­та со­ци­ја­ли­ста био на за­јед­нич­кој ли­сти „По­кре­ни­мо Пи­рот – То­ми­слав Ни­ко­лић” и сход­но ко­а­ли­ци­о­ном спо­ра­зу­му осво­јио од­бор­нич­ки ман­дат.

– У скла­ду са до­го­во­ром ко­а­ли­ци­о­них парт­не­ра од­бор­ни­ци СНС су офор­ми­ли од­бор­нич­ки клуб, а у ци­љу ефи­ка­сни­јег ра­да. Фор­ми­ра­њем од­бор­нич­ког клу­ба ни са ким од ко­а­ли­ци­о­них парт­не­ра, па ни са Дра­га­ном То­до­ро­ви­ћем ни­је пре­ки­ну­та ко­а­ли­ци­о­на са­рад­ња, те сход­но то­ме ни­су исти­ни­те тврд­ње Вла­да­на Ва­си­ћа да је То­до­ро­вић из­ба­чен из од­бор­нич­ког клу­ба – на­во­ди се у са­оп­ште­њу.

апе­ло­ва­ли на То­пла­ну да по­ве­ћа енер­гет­ ску ефи­ка­сност, а би­ло је и пред­ло­га да се по­је­ди­ним ка­те­го­ри­ја­ма по­тро­ша­ча да­ју по­вла­сти­це. Нај­кон­крет­ни­ји пред­лог за ре­ша­ва­ње про­бле­ма по­ску­пље­ња гре­ ја­ња изнео је одборник Бобан Ранђело­ вић ре­кав­ши да би То­пла­ни тре­ба­ло да се да­ју суб­вен­ци­је из бу­џе­та, јер је то је­ ди­ни на­чин да гра­ђа­ни ко­ји су при­кљу­че­ ни на да­љин­ско гре­ја­ње и не­ма­ју из­бо­ра бу­ду рав­но­прав­ни са они­ма ко­ји се гре­ју на стру­ју. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма но­вац у оп­штин­ској ка­си за суб­вен­ци­је мо­же се на­ћи ума­ње­њем из­два­ја­ња за не­вла­ди­ не ор­га­ни­за­ци­је, ме­ди­је, ре­пре­зен­та­ци­ју, услу­ге по уго­во­ру и из бу­џет­ске ре­зер­ве.

Фор­ми­ра­на одборнич­ка гру­па СНС На сед­ни­ци про­шлог пет­ка од­бор­ ни­ци су, по­ред оста­лог, усво­ји­ли и Од­ лу­ку о до­но­ше­њу Пла­на де­таљ­не ре­гу­ ла­ци­је ло­ка­ци­је „Омла­дин­ски ста­ди­он”, а усво­је­на је и Од­лу­ка о из­ра­ди Пла­на де­таљ­не ре­гу­ла­ци­је за екс­пло­а­та­ци­ ју ми­не­рал­них си­ро­ви­на на ло­ка­ли­те­ ту „Кит­ка” у КО „Бе­ри­ло­вац”, чи­ме би пред­у­зе­ћу „Ку­бик­транс плус” би­ла омо­ гу­ће­на екс­пло­а­та­ци­ја креч­њач­ког и гра­ ђе­вин­ског ка­ме­на из­над не­ка­да­шњег на­се­ља „4. ки­ло­ме­тар”. Од­лу­ком о до­пун­ским ме­ра­ма за­ шти­те за рат­не вој­не ин­ва­ли­де и по­ ро­ди­це па­лих бо­ра­ца и умр­лих вој­них ива­ли­да у рат­ним су­ко­би­ма по­сле 17. ав­гу­ста 1990. го­ди­не, пред­ви­ђе­не су по­вла­сти­це за ову гру­пу ста­нов­ни­штва у ви­ду ума­ње­ња ме­сеч­ног ра­чу­на за гре­ја­ње у из­но­су од 25 од­сто, ума­ње­ ња ра­чу­на за во­ду и сме­ће за 50 од­сто и бес­плат­ног ко­ри­шће­ња град­ског ку­ па­ли­шта и бу­ду­ћег за­тво­ре­ног ба­зе­на. Усво­је­на је и од­лу­ка о ку­по­ви­ни пар­ це­ле по­вр­ши­не 9,58 хек­та­ра по це­ни од 117.451.000 евра у 60 ме­сеч­них ра­та од Ми­ни­стар­ства од­бра­не на за­о­би­ла­зни­ ци Ко­ри­до­ра 10 бли­зу При­сјан­ског на­се­ ља за бу­ду­ћу ин­ду­стриј­ску зо­ну. Фор­ми­ра­на је и од­бор­нич­ка гру­па СНС ко­ју чи­ни сед­мо­ро од­бор­ни­ка, чи­ ји је шеф Рад­ми­ло Ко­стић, а у ко­јој ни­ су тро­је од­бор­ни­ка - по је­дан из По­кре­ та со­ци­ја­ли­ста, Де­мо­крат­ске стран­ке Ср­би­је и Но­ве Ср­би­је, ко­ји су би­ли на за­ јед­нич­кој из­бор­ној ли­сти са СНС. Иако је пре сед­ни­це би­ло спе­ку­ла­ци­ја да ће на­ пред­ња­ци мо­жда ући у власт то се, ме­ ђу­тим, на са­мој сед­ни­ци ни­је де­си­ло.

10

Х ОР И З ОН Т

Број 164, 21. септембар 2012.

Ака­дем­ски сли­кар и на­став­ник ли­ков­ног вас­пи­та­ња Јо­ви­ца Илић читав свој

Сре­ћу на­ла­зи у га­ле­ри­ји под ве­дрим По­ред му­ра­ла и фре­са­ка по ко­ји­ма је по­знат, Јо­ви­ца је и скулп­тор, а пла­ни­ра да на истом пла­цу на ко­ме се нала­зи га­ле­ри­ја на­пра­ви и ми­ни Зо­о­ло­шки врт Сне­жа­на Ма­нић Не­ко­ме про­фе­си­о­нал­ни пут од­ре­ди по­ро­ди­ца, дру­ги се по­не­су за дру­штвом, па се због њих опре­де­ле за ово или оно за­ни­ма­ње а има оних, ко­ји за­хва­љу­ју­ћи учи­те­љи­ма, на­став­ни­ци­ма или про­фе­со­ ри­ма за­во­ле не­ки пред­мет и од­лу­че се да то ка­сни­је бу­де по­сао ко­јим ће се ба­ ви­ти. Јо­ви­ца Илић, ака­дем­ски сли­кар из Пи­ро­та и на­став­ник ли­ков­ног вас­пи­та­ња ка­же да је имао сре­ћу да му је у основ­ ној шко­ли ли­ков­но пре­да­вао Ђор­ђе Злат­ ко­вић зва­ни „Сур­ча” а ка­сни­је у сред­њој Урош Ко­стић и Пе­тар Ђор­ђе­вић. Због њих је за­во­лео сли­ка­ње, од њих је сте­као пр­ ва зна­ња о овој умет­но­сти и на то­ме им је не­из­мер­но за­хва­лан. Јо­ви­ца ни­је са­ мо сли­кар, он је и скулп­тор, ли­ков­ни пе­ да­гог, вла­сник при­ват­не га­ле­ри­је под отво­ре­ним не­бом, сам из­ра­ђу­је ра­мо­ ве за сли­ке и ка­ко ка­же, уме да на­пра­ви све што му очи ви­де. Кад се од­ма­ра, он­да то чи­ни у дру­штву, уз хар­мо­ни­ку ко­ју од­ лич­но сви­ра и ле­пу пе­сму, ста­ро­град­ску, ро­ман­су или сев­да­лин­ку.

Умет­ност за­во­лео у мла­до­сти Ро­ђен је у Пи­ро­ту 1958. го­ди­не од оца Ра­ди­во­ја и мај­ке Гор­да­не. Мај­ка му је оти­шла у пен­зи­ју као рад­ни­ца „Пр­вог ма­ја” а отац је био вој­но ли­це. Се­ља­ка­ ла се по­ро­ди­ца из ме­ста у ме­сто и он­да је отац од­лу­чио да му по­след­ње рад­но ме­сто бу­де баш у Пи­ро­ту. Вре­ме­ном су са­гра­ди­ли ку­ћу у на­се­љу Та­на­ско Ра­јић и ту је наш са­го­вор­ник, са оцем и мај­

ком, бра­том и се­стром, про­вео де­тињ­ ство и мла­дост.

– Ка­да раз­ми­шљам о де­тињ­ству, пр­во че­га се се­тим је­сте на­став­ник Ђор­ ђе Злат­ко­вић Сур­ча. Он је сли­као пеј­за­ же, но­сио је стал­но шта­фе­лај, плат­но и ко­фер­чић са бо­ја­ма а ја сам га пра­тио и по­сма­трао ка­ко то он ра­ди. Сли­као је на ле­со­ни­ту ко­ји је имао по­себ­ну струк­ту­ру и ме­ни се то до­па­да­ло, па сам га ви­ше пу­та пи­тао да ми по­ка­же ка­ко пре­па­ри­ ра ле­со­нит и при­пре­ма га за сли­ка­ње. Он ми је она­ко од­го­ва­рао: „Не­мој, ни­је то за те­бе”. Ипак, на­ба­вио сам ле­со­нит и са­знао ка­ко се он при­пре­ма за сли­ка­ ње, а отац ми је ку­пио пр­ве уља­не бо­је. Се­ћам се да се у то вре­ме је­ди­но у Ни­шу мо­гао ку­пи­ти ма­те­ри­јал за сли­ка­ње у јед­ној про­дав­ни­ци „Ду­га” и ја сам че­сто пу­то­вао во­зом ка­ко бих на­ба­вио по­тре­ бан ма­те­ри­јал – при­се­ћа се Јо­ви­ца да­на ка­да је по­чео да сли­ка и ка­же да је пр­ву сли­ку на­сли­као 1976. го­ди­не у фор­ма­ту 100 пу­та 70 ко­ју је на­звао „Брод у олу­ји”. Ка­сни­је је имао сре­ће да му је у Пе­ да­го­шкој шко­ли, у то вре­ме Учи­тељ­ској шко­ли, ли­ков­но пре­да­вао са­да већ по­ кој­ни Урош Ко­стић. Од ње­га је ка­ко ка­ же, сте­као пр­ва зна­ња о ва­јар­ству и уоп­ште о ли­ков­ној умет­но­сти бу­ду­ћи да у то вре­ме у Пи­ро­ту ни­је би­ло га­ле­ри­ ја ни­ти из­ло­жби, те ни­је ни би­ло мно­го мо­гућ­но­сти да се на та­кав на­чин не­што ви­ди ни­ти на­у­чи.

– Кад сам био у пр­вом раз­ре­ду Пе­ да­го­шке шко­ле на пр­вом ча­су про­фе­сор Урош је по­ста­вио не­ке пред­ме­те и дао нам за­да­так да осли­ка­мо мр­тву при­ ро­ду. Ја сам ве­што и бр­зо то ура­дио та­ ко да ми је про­фе­сор ре­као: „Јоц­ко, шта ти ми­слиш, да ли би же­лео да упи­шеш ли­ков­ну ака­де­ми­ју да те ја ма­ло спре­ мам”. На­рав­но да сам при­стао, али на­ жа­лост, он се убр­зо раз­бо­лео, па га је у шко­ли за­ме­нио про­фе­сор Пе­тар Ђор­ђе­ вић. Он ме је на­да­ље усме­ра­вао та­ко да сам сви­ма њи­ма из­у­зет­но за­хва­лан на све­му што су ме на­у­чи­ли – са за­хвал­но­ шћу го­во­ри пи­рот­ски сли­кар о љу­ди­ма ко­ји су опре­де­ли­ли ње­гов жи­вот.

Нај­леп­ше до­ба провео у Са­ра­је­ву Скулпрура у бронзи – „На плажи“

При­се­ћа се да је у то вре­ме би­ло ве­ о­ма те­шко упи­са­ти умет­нич­ки фа­кул­тет,

Испод својих фресака на зиду Тијабарске цркве

при­мао се ма­ли број сту­де­на­та а кри­те­ ри­ју­ми су би­ли ри­го­ро­зни. Ка­же да је не­ко­ли­ко пу­та по­ку­ша­вао да у Бе­о­гра­ ду упи­ше ва­јар­ство, при­ма­ло се по пет сту­де­на­та а он је увек био ше­сти, од­мах ис­под цр­те. По за­вр­шет­ку сред­ње шко­ ле на­ста­вио је да сту­ди­ра на Пе­да­го­шкој ака­де­ми­ји ка­ко би се ујед­но при­пре­мао за упис на Ли­ков­ну ака­де­ми­ју. Ин­те­зив­ но се спре­мао чи­та­вих го­ди­ну да­на, али опет без успе­ха. По по­врат­ку у Пи­рот раз­го­ва­рао је са про­фе­со­ром Ђор­ђе­ви­ ћем и он му је пред­ло­жио да по­ку­ша да упи­ше ака­де­ми­ју у Са­ра­је­ву, јер је кон­

курс био у то­ку.

– Он је по­звао јед­ног свог при­ја­те­ ља ко­ји је пре­да­вао на ака­де­ми­ји, рас­ пи­тао се о по­је­ди­но­сти­ма и ја сам ста­ вио ма­пу са ра­до­ви­ма на ле­ђа и кре­нуо пут Са­ра­је­ва. При­јем­ни се по­ла­гао три-че­ти­ри да­ на, та­ко да сам на­шао не­ки со­би­чак да бих имао где да бо­ра­вим у ме­ни не­по­ зна­том гра­ду. На Ака­де­ми­ји сам упо­ знао ко­ле­гу Де­ја­на Шел­ва­ри­цу, ко­ји је да­нас про­фе­сор на Ли­ков­ној ака­де­ми­ ји у Тре­би­њу, та­ко да сам код ње­га спа­ вао и та­ко је кре­ну­ло на­ше дру­же­ње и

Пи­ро­ту по­кло­нио му­ра­ле Јо­ви­ца Илић имао је ви­ше са­мо­стал­них и груп­них из­ло­жби, ка­ко у Пи­ро­ту та­ко и ши­ром Ср­би­је. Из­ла­гао је у Бе­о­гра­ду, Сме­де­ре­ву, Вра­њу, Ле­сков­цу, Ни­шу, Ди­ми­тров­гра­ду. Био је члан УЛУС-а па је и пре­ко овог удру­же­ња ви­ше пу­та на­ сту­пао. Са Дру­штвом ли­ков­них умет­ни­ка Пи­ро­та је из­ла­гао у Бу­гар­ској. Дав­не 2004. го­ди­не је у окви­ру „Пи­рот­ског ле­та” као по­клон гра­ду ура­дио два му­ра­ ла, је­дан на згра­ди До­ма кул­ту­ре а дру­ги на јед­ној стам­бе­ној згра­ди ко­ји је са­да пре­ле­пљен ре­кла­мом. Та­ко­ђе, осли­као је и му­рал на зи­ду фа­бри­ке „Су­ко”. Кад се за­по­слио у шко­ли „Све­ти Са­ва”, ње­гов ка­би­нет је гле­дао на Ти­ја­бар­ску цр­кву и уочио је да су не­ке фре­ске на зи­ду цр­кве не­про­фе­си­о­нал­но осли­ка­не. Уз до­зво­ лу оца Хри­сти­во­ја и бла­го­слов та­да­шњег вла­ди­ке ни­шког Ири­не­ја и од­сли­као је фре­ске на зи­ду са спољ­не стра­не цр­кве. Са­да је, ка­ко ка­же, за­до­во­љан ка­да по­ гле­да са про­зо­ра ка­би­не­та у прав­цу цр­кве.

Х ОР И З ОН Т

Број 164, 21. септембар 2012.

11

жи­вот по­све­тио је умет­но­сти

не­бом у Трн­ским Одо­ров­цима при­ја­тељ­ство ко­је тра­је до да­нас. Ја сам не­ка­ко увек во­лео да цр­там кон­струк­ тив­но, ку­бич­ним по­те­зи­ма, и та­ко сам већ пр­вог да­на цр­тао пор­тре­те и фи­гу­ ре. Се­ћам се да су про­ла­зи­ли по­ред ме­ не и она­ко ко­мен­та­ри­са­ли. Јед­ни­ма се то до­па­да­ло и ми­сли­ли су да сам нај­ бо­љи ме­ђу кан­ди­да­ти­ма, док су дру­ги сма­тра­ли да не­мам ту шта да тра­жим. Про­шао је и чу­ве­ни про­фе­сор Рат­ко Ла­ лић, он је ка­сни­је пре­да­вао на бе­о­град­ ској Ака­де­ми­ји, по­гле­дао мој рад и упи­ тао ме шта сам за­вр­шио. То ми је не­ка­ко да­ло на­ду да ћу про­ћи – сме­шка се Јо­ ви­ца и об­ја­шња­ва да ка­да су иза­шли ре­зул­та­ти од уз­бу­ђе­ња ни­је ви­део сво­ је име на ранг ли­сти при­мље­них а био је на дру­гом ме­сту. На пи­та­ње ка­ко се осе­ћао у но­вој сре­ди­ни бу­ду­ћи да је оти­шао да­ле­ко од ро­ди­те­ља, дру­штва и род­ног гра­да у мно­го ве­ћи град са са­свим дру­га­чи­јом кул­ту­ром и на­чи­ном жи­вље­ња, Јо­ви­ца ка­же да му је не­ка­ко би­ло пред­о­дре­ђе­ но да жи­ви у Бо­сни. За­вр­шио је сред­њу му­зич­ку шко­лу, сви­рао је хар­мо­ни­ку и во­лео да пе­ва ста­ро­град­ске пе­сме, ро­ ман­се и сев­да­лин­ке. Пре­ко сев­да­лин­ки је за­во­лео Бо­сну а нај­ви­ше Са­ра­је­во где је про­вео нај­леп­ши део жи­во­та, све до сво­је 27. го­ди­не.

По­вра­так у род­ни град На Ака­де­ми­ји је упо­знао и су­пру­гу Озрен­ку, ко­ја је ро­дом из Са­ра­је­ва, за­ сно­ва­ли су по­ро­ди­цу и та­мо им се ро­дио ста­ри­ји син Ак­сен­ти­је.

– Не­ка­ко сам био ве­зан за пи­рот­ ски крај, по­же­лео сам да се вра­тим и по­што смо по­кој­на су­пру­га и ја до­би­

ли за­по­сле­ње у „Пр­вом ма­ју” до­се­ли­ли смо се у Пи­рот. Она је би­ла мод­ни кре­а­ тор а ја сам аран­жи­рао из­ло­ге. Све вре­ ме смо тра­жи­ли по­сао у про­све­ти, али су сва ме­ста би­ла по­пу­ње­на та­ко да сам ја ше­сне­аст и по го­ди­на про­вео у овој фа­бри­ци пре не­го што се ука­за­ло ме­сто на­став­ни­ка ли­ков­не кул­ту­ре у основ­ној шко­ли „Све­ти Са­ва” где и да­нас ра­дим. Од на­став­нич­ког по­сла смо жи­ве­ли, али сам се све вре­ме ба­вио сли­кар­ством. По­ред сли­ка ра­дио сам и скулп­ту­ре у ка­ме­ну, др­ве­ту, ме­та­лу, ба­вио сам се умет­нич­ком ке­ра­ми­ком, на­у­чио сам да ра­дим на грн­чар­ском точ­ку јер ме за­ ни­ма тра­ди­ци­о­нал­на грн­ча­ри­ја. Та­ко пу­них три­де­сет го­ди­на а имам на­ме­ру и да­ље да ра­дим – ка­же овај ака­дем­ски сли­кар из Пи­ро­та.

Ви­чан и са хармоником По­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на осим пе­да­го­шког и умет­нич­ког ра­да има још јед­ну пре­о­ку­па­ци­ју.

– У ата­ру се­ла Трн­ски Oдоровци ку­ пио сам ко­мад зе­мље од два и по ара. Жи­вот­на же­ља ми је да на­пра­вим ми­ни Зо­о­ло­шки врт где бих га­јио пти­це и жи­ во­ти­ње. За по­че­так сам од­лу­чио да чу­ вам ег­зо­тич­не пти­це и већ сам на­ба­вио не­ке ка­ве­зе. Оно што сам већ ура­дио је­ сте отво­ре­ни ате­ље или га­ле­ри­ју под ве­дрим не­бом. Уре­дио сам ово зе­мљи­ ште ко­је је би­ло па­ра­си­на, огра­дио га, на­пра­вио ра­ди­о­ни­цу са на­стре­шни­цом и ту ра­дим скулп­ту­ре у др­ве­ту, ме­та­лу, ка­ме­ну. Све оне су из­ло­же­не на има­њу та­ко да сва­ко ко кре­не пут Зво­нач­ке ба­ ње мо­же да их ви­ди. Из­ло­же­но је че­ти­ ри-пет скулп­ту­ра у др­ве­ту и не­што ви­ше

У некадашњем атељеу код Пазарске цркве

од ме­та­ла и ка­ме­на. Има ту и не­ких сли­ ка та­ко да то да­је, у пра­вом сми­слу те ре­ чи, га­ле­ри­ју под ве­дрим не­бом. Има­ње је по­ред са­мог пу­та та­ко да мо­же сва­ко да свра­ти и по­гле­да скулп­ту­ре, по­пи­је­ мо ка­фи­цу, ра­ки­ји­цу. Овог ле­та су ми до­ ла­зи­ле екс­кур­зи­је из Бу­гар­ске, не­ки љу­ ди из Бе­о­гра­да, Вој­во­ди­не и из дру­гих гра­до­ва, ко­ји су оби­ла­зи­ли манастирe и ишли у Зво­нач­ку ба­њу. Сва­ки ви­кенд ми до­ла­зе при­ја­те­љи, ужи­ва­мо у при­ ро­ди. Има­мо иста ин­те­ре­со­ва­ња што се умет­но­сти ти­че а и уку­си су нам исти ка­да је му­зи­ка у пи­та­њу. Та­ко се че­сто дру­жи­мо уз хар­мо­ни­ку и ле­пу пе­сму. Ја умем да пред крај школ­ске го­ди­не, ка­ да за­кљу­чи­мо оце­не, од­не­сем хар­мо­ни­ ку у шко­лу и ка­жем ђа­ци­ма: „Сад ће­мо да пе­ва­мо”. Ја им сви­рам и пе­ва­мо оне школ­ске пе­сме а ка­да их по­зо­вем да от­ пе­ва­мо не­ку ста­ро­град­ску или ро­ман­су, они не зна­ју. Раз­о­ча­ран сам по­ма­ло што су окре­ну­ти но­во­ком­по­но­ва­ној му­зи­ци ко­ја не­ма ни­ка­кву вред­ност –об­ја­шња­ ва наш са­го­вор­ник. Пи­та­мо га где да­нас сли­ка ка­да због вре­мен­ских усло­ва то ни­је могућe на има­њу. На­ста­је крат­ка па­у­за, па од­го­ вор.

– По­сле три­де­сет го­ди­на су нас ис­ те­ра­ли из ате­љеа код па­зар­ске цр­кве. То су про­сто­ри­је Пе­да­го­шке ака­де­ми­је и они има­ју на­ме­ру да ту не­што ра­де. Не љу­ти­мо се ми на њих, али је тре­ба­ло да нам град обез­бе­ди не­ки дру­ги про­стор. Ваљ­да смо то за­слу­жи­ли. Jа сам се по­ ла го­ди­не се­лио и још се се­лим, стан сам пре­пу­нио сли­ка­ма, не­ке сам од­нео код при­ја­те­ља, не­што је упро­па­ште­но. Жа­ ло­стан сам због то­га и за­ре­као сам се да ви­ше ни­ка­да не­ћу из­ла­га­ти у Пи­ро­ ту. Ваљ­да сам због то­га на­пра­вио сво­ју при­ват­ну га­ле­ри­ју – сме­шка се Јо­ви­ца

ми­сле­ћи при том на плац по­ред По­га­ нов­ског ма­на­сти­ра.

Ју­го­сло­вен у ср­цу Јо­ви­ца је био уче­сник ве­ли­ког бро­ ја ли­ков­них ко­ло­ни­ја у свим де­ло­ви­ма бив­ше Ју­го­сла­ви­је. Још увек го­во­ри Ју­ го­сла­ви­ја и не при­зна­је гра­ни­це. Че­ сто бо­ра­ви у Са­ра­је­ву, где има ро­ђа­ке и при­ја­те­ље. Ле­по се осе­ћа у сва­ком ме­ сту бив­ше Ју­го­сла­ви­је. Сло­бод­но вре­ме про­во­ди уре­ђу­ју­ћи сво­ју га­ле­ри­ју, и ка­ ко ка­же, зна све гра­ђе­вин­ске по­сло­ве.

– Мо­гу да изи­дам ку­ћу до кро­ва, раз­у­мем се у уну­тра­шњу и спољ­ну де­ ко­ра­ци­ју, од др­ве­та мо­гу да на­пра­вим шта год по­же­лим. Умет­нич­ку цр­ту сам ваљ­да по­ву­као на мај­ку, она је ле­по цр­ та­ла и од­лич­но пе­ва­ла. Чак су пред­ла­га­ ли да пе­ва за РТС, али се де­да Јо­ца Су­ко­ вац по­бу­нио. Што се овог дру­гог уме­ћа ти­че, не знам на ко­га сам – са осме­хом, али и са за­до­вољ­ством го­во­ри Јо­ви­ца о сво­јој све­стра­но­сти. Пи­та­мо га да ли су му си­но­ви та­ко спрет­ни и рад­ни.

– По­но­сан сам на њих. Ста­ри­ји је за­вр­шио сред­њу умет­нич­ку шко­лу и кре­нуо на ака­де­ми­ју. Ка­да му је мај­ка умр­ла, на­пу­стио је, оти­шао у Ка­на­ду, оже­нио се и ба­ви се при­ват­ним би­зни­ сом. Мла­ђи је на че­твр­тој го­ди­ни Ли­ков­ не ака­де­ми­је у Бе­о­гра­ду и до­бар је сту­ дент. У то­ме има ве­ли­ку по­др­шку бра­та и ме­не – за­вр­ша­ва при­чу о свом про­ фе­си­о­нал­ном и жи­вот­ном пу­ту Јо­ви­ца Илић, ака­дем­ски сли­кар из Пи­ро­та. Пре­пу­шта­мо га ње­го­вим ђа­ци­ма, а ка­да се за­вр­ши на­ста­ва, ње­го­вом цар­ ству ко­је је за сво­ју ду­шу и за до­бре при­ја­те­ље са­гра­дио у ата­ру се­ла Трн­ски Одо­ров­ци.

12

Д И М И Т РО В Г Р А Д

Број 164, 21. септембар 2012.

Ве­ћи­на вла­сни­ка ис­ко­ри­сти­ла по­год­но­сти за ле­га­ли­за­ци­ју

Оста­ло око три сто­ти­не не­ле­гал­них обје­ка­та Упр­кос чи­ње­ни­ци да на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не ни­су ле­га­ли­зо­ва­ни сви објек­ти ко­ји под­ле­жу овој про­це­ду­ри, Ди­ми­тров­ град ни­је ме­ђу гра­до­ви­ма и оп­шти­на­ма у ко­ји­ма је ста­ње алар­мант­но. Пре­ма ре­ чи­ма ди­пло­ми­ра­ног ин­же­ње­ра гра­ђе­ви­ не Рад­ми­ле Ива­нов, ко­ја у Оп­штин­ској упра­ви Ди­ми­тров­град ра­ди као са­мо­стал­ ни струч­ни са­рад­ник за гра­ђе­ви­ну, ве­ћи­ на гра­ђа­на, ко­ја је има­ли бес­прав­но са­гра­ ђе­не или до­гра­ђе­не стам­бе­не, по­слов­не и по­моћ­не објек­те, ис­ко­ри­сти­ла је по­год­ но­сти ко­је им је др­жа­ва пру­жа­ла у про­те­ клом пе­ри­о­ду и из­вр­ши­ла ле­га­ли­за­ци­ју.

– Ка­да је у Ср­би­ји по пр­ви пут по­кре­ нут по­сту­пак ле­га­ли­за­ци­је, 2003. го­ди­не, под­не­та су 182 зах­те­ва и го­то­во по­ло­ви­на од тог бро­ја је ле­га­ли­зо­ва­на. Ле­га­ли­зо­ва­ но је 50 по­моћ­них и 30 стам­бе­них обје­ка­та. Оста­ло је да се ле­га­ли­зу­је око 50 стам­бе­них и 48 по­моћ­них обје­ка­та, ка­же Ива­но­ва. Ка­да је 2009. го­ди­не сту­пио на сна­ гу но­ви За­кон за ле­га­ли­за­ци­ју обје­ка­та и рок за ле­га­ли­за­ци­ју про­ду­жен, од сеп­

тем­бра 2009. до мар­та 2010. го­ди­не под­ не­та су још 303 зах­те­ва. У од­ре­ђе­ном пе­ ри­о­ду сви под­но­си­о­ци зах­те­ва су до­би­ли оба­ве­ште­ња о усло­ви­ма за на­кнад­но из­ да­ва­ње ре­ше­ња о гра­ђе­вин­ској и упо­ треб­ној до­зво­ли, од­но­сно о до­ку­мен­та­ ци­ји ко­ју тре­ба до­ста­ви­ти. То­ком 2010. го­ди­не ле­га­ли­зо­ва­но је 45 по­моћ­них, 30 стам­бе­них и 5 по­слов­них обје­ка­та, а оста­ло је да се ле­га­ли­зу­ју 103 по­моћ­на, 110 стам­бе­них и 10 по­слов­них обје­ка­та. У оп­шти­ни Ди­ми­тров­град тре­нут­но је не­ле­га­ли­зо­ва­но не­што ви­ше од 300 обје­ка­та, а углав­ном се ра­ди о до­град­ њи по­сто­је­ћих стам­бе­них обје­ка­та, ко­ји има­ју све по­треб­не до­зво­ле, или о по­ моћ­ним објек­ти­ма.

– Тре­нут­но је не­ле­га­ли­зо­ва­но 160 стам­бе­них и око 150 по­моћ­них обје­ка­ та. Вла­сни­ци тих обје­ка­та под­не­ли су са­ мо зах­тев за ле­га­ли­за­ци­ју, а ду­жни су да до­ста­ве ге­о­дет­ски сни­мак, тех­нич­ки из­ ве­штај ако је у пи­та­њу стам­бе­ни, или тех­ нич­ки опис ако је у пи­та­њу по­моћ­ни обје­

кат, као и да упла­те на­кна­ду за уре­ђе­ње гра­ђе­вин­ског зе­мљи­шта ко­ја се пла­ћа у оп­штин­ској упра­ви – ис­ти­че Ива­но­ва, до­ да­ју­ћи да се ле­га­ли­за­ци­ја тре­нут­но оба­ вља по ре­дов­ним це­на­ма, по­што је рок за мо­гућ­ност ле­га­ли­за­ци­је са по­пу­стом од 99 од­сто, ис­те­као 30. ју­на ове го­ди­не.

– По­чет­ком ове го­ди­не би­ло је ре­ чи да овај рок бу­де про­ду­жен на јед­ну или чак на три го­ди­не, али за са­да до то­га ни­је до­шло. Мо­гу­ће је да ће у на­ ред­ном пе­ри­о­ду опет би­ти да­те по­вољ­ но­сти гра­ђа­ни­ма ка­ко би ле­га­ли­зо­ва­ли

сво­је објек­те – ка­же Рад­ми­ла Ива­нов, Она је та­ко­ђе на­ве­ла да је нај­ви­ше не­ле­га­ли­зо­ва­них обје­ка­та би­ло у на­ се­љу Ће­ре­ми­џиј­ни­ца, али ово на­се­ље ра­ни­је ни­је ни би­ло об­у­хва­ће­но ге­не­ рал­ним ур­ба­ни­стич­ким пла­ном. Ми­ни­ стар­ство за гра­ђе­ви­ну и ур­ба­ни­зам већ је по­зва­ло пред­став­ни­ке ло­кал­них са­ мо­у­пра­ва у Ср­би­ји на кон­сул­та­ци­је око про­бле­ма, ве­за­них за ово пи­та­ње, ка­ ко би се убр­зао про­цес ле­га­ли­за­ци­је око 700.000 бес­прав­но са­гра­ђе­них обје­ка­та. Н. Сто­ја­но­вић

Мла­ди Ди­ми­тров­гра­ђа­ни за­бли­ста­ли на Фе­сти­ва­лу ху­мо­ра за де­цу

„Рас­про­да­ја сно­ва” нај­бо­ља у Ла­за­рев­цу

Од 17. до 21. сеп­тем­бра у Ла­за­рев­цу је одр­жан 24. Фе­сти­вал ху­мо­ра за де­цу. Овај фе­сти­вал сва­ке го­ди­не ор­га­ни­зу­ је ла­за­ре­вач­ка би­бли­о­те­ка „Ди­ми­три­је Ту­цо­вић”, уз уче­шће мла­дих ства­ра­ла­ца из чи­та­ве Ср­би­је. Фе­сти­вал има три ка­ те­го­ри­је – ли­те­рар­ну, ли­ков­ну и по­зо­ ри­шну. Мла­ди ди­ми­тров­град­ски ства­ ра­о­ци су и ове го­ди­не тра­ди­ци­о­нал­но из Ла­за­рев­ца по­не­ли пре­гршт на­гра­да, у све три ка­те­го­ри­је. Пред­ста­ва ин­те­ ре­сант­ног на­сло­ва „Рас­про­да­ја сно­ва”, аутор­ке Ели­за­бе­те Ге­ор­ги­ев, у ре­жи­ји Дел­че Ги­го­ва, по­ку­пи­ла је че­ти­ри на­гра­ де - за нај­бо­љу пред­ста­ву, сце­но­гра­фи­ ју, ко­стим и ре­жи­ју. По по­врат­ку из Ла­за­рев­ца ре­ди­тељ Дел­ча Ги­гов из­ја­вио је да је ве­о­ма за­до­

во­љан овим успе­хом.

– Успех је за­јед­нич­ки и же­лео бих да че­сти­там пре све­га глу­мач­ком ан­ сам­блу. По­зи­тив­на енер­ги­ја ових мла­ дих глу­ма­ца но­си­ла нас је од по­чет­ка при­пре­ме ко­ма­да па све до на­гра­да. Див­но је ис­ку­ство ра­ди­ти са овом де­ цом. За­слу­ге за на­гра­де на­рав­но при­ па­да­ју и Ели­за­бе­ти Ге­ор­ги­ев, ко­ја го­ди­ на­ма са њи­ма ра­ди у окви­ру пе­снич­ке ра­ди­о­ни­це и по чи­јем тек­сту је на­стао ко­мад. За­ни­мљи­во је да су ко­сти­ме за пред­ста­ву из­ра­ди­ла са­ма де­ца, а до­ би­ли смо и на­гра­ду за нај­бо­љи ко­стим. Та­ко­ђе, мо­рам да при­знам да сам био по­ма­ло скеп­тик у ве­зи с тим ка­ко ће пу­бли­ка при­хва­ти­ти наш на­ступ, с об­ зи­ром на то да је пред­ста­ва игра­на на

бу­гар­ском је­зи­ку. Ме­ђу­тим, на на­шу, а и на сре­ћу пу­бли­ке, по­ка­за­ло се да је­зик не пред­ста­вља ба­ри­је­ру и по­се­ти­о­ци су ве­о­ма ле­по ре­а­го­ва­ли на на­шу игру – ре­као је Ги­гов, до­да­ју­ћи да се у фи­нал­ни део фе­сти­ва­ла пла­си­ра­ло шест пред­ста­ ва, а ди­ми­тров­град­ска је би­ла бо­ља од пред­ста­ва из Бе­о­гра­да, Ла­за­рев­ца, Мо­

кри­на, Про­ку­пља и По­же­ге. По­ред на­гра­да за пред­ста­ву, мла­ди ди­ми­тров­град­ски ства­ра­о­ци из Пе­снич­ ке ра­ди­о­ни­це, ко­ју већ де­це­ни­ју успе­ шно во­ди Ели­за­бе­та Ге­ор­ги­јев, до­не­ли су још пре­гршт на­гра­да у ли­те­рар­ној и ли­ков­ној ка­те­го­ри­ји. Пе­снич­ка ра­ди­о­ ни­ца На­род­не би­бли­о­те­ке „Дет­ко Пе­ тров” све­у­куп­ни је по­бед­ник фе­сти­ва­ла у ли­те­рар­ном де­лу - спе­ци­јал­на на­гра­да за нај­бо­љу пе­сму на ди­ја­лек­ту, пр­ва на­ гра­да за про­зу код мла­ђег уз­ра­ста, пр­ ва груп­на на­гра­да у мла­ђој ка­те­го­ри­ји за по­е­зи­ју, пр­ва на­гра­да код ста­рих уз­ ра­ста за драм­ско де­ло, са­мо су не­ка од при­зна­ња ко­ја су по­не­ли мла­ди ди­ми­ тров­град­ски умет­ни­ци. Н. Сто­ја­но­вић

Ди­ми­тр­ов­град да­нас и су­тра обе­ле­жа­ва пра­зник

Број­не ма­ни­фе­ста­ци­је по­во­дом Да­на оп­шти­не Пра­зник Ро­ђе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ ди­це, 21. сеп­тем­бар, је Дан оп­шти­не Ди­ ми­тров­град. Све­ча­но­сти тим по­во­дом би­ће одр­жа­не да­нас и су­тра. По­ред све­ ча­не сед­ни­це Скуп­шти­не оп­шти­не на ко­ јој ће би­ти до­де­ље­не оп­штин­ске на­гра­де и при­зна­ња, на ве­штач­ким аку­му­ла­ци­ја­ ма „Са­ват 1 и 2” у За­бр­ђу би­ће одр­жан Де­

ве­ти бал­кан­ски са­јам агро­би­о­ди­вер­зи­те­та и се­о­ског на­сле­ђа, као и Ин­тер­кул­ту­рал­ни фе­сти­вал фол­кло­ра, уз уче­шће фол­клор­ них и пе­вач­ких гру­па из бу­гар­ских оп­шти­ на Са­мо­ков и Ко­ва­чев­ци и из гра­да до­ма­ ћи­на. Овај фе­сти­вал одр­жа­ва се у окви­ру пре­ко­гра­нич­ног про­јек­та „Кул­тур­ни ту­ри­ зам”, пре­ко про­гра­ма ИПА, ко­ји фи­нан­си­

ра Европ­ска уни­ја. Ту­ри­стич­ка организa­ ција Ди­ми­тров­град при­пре­ми­ла је ово­га пу­та пред­ста­вља­ње пред­у­зет­ни­ка, уго­ сти­те­ља, се­о­ских до­ма­ћин­ста­ва и ста­рих за­на­та, као и так­ми­че­ње у при­пре­ма­њу ри­бље чор­бе и ја­ни­је од ов­че­ти­не. Сво­ је ак­тив­но­сти има­ће и Ло­вач­ко удру­же­ ње „Ви­длич”. Дру­гог да­на про­сла­ве би­ће

упри­ли­че­на све­ча­ност отва­ра­ња спорт­ске ха­ле у „Пар­ку“, по­во­дом че­га ће би­ти од­и­ гра­не две утак­ми­це – у пр­вој ће се са­ста­ ти до­ма­ћи „Ди­ми­тров­град” и алек­си­нач­ки „На­пре­дак”, а у дру­гој еки­пе ко­је се так­ми­ че у елит­ним ран­го­ви­ма Ср­би­је и Бу­гар­ ске - „Рад­нич­ки” Кра­гу­је­вац и со­фиј­ски Н.С. „Ака­де­мик Лу­којл”.

Број 164, 21. септембар 2012.

К УЛТ УРА

13

Про­мо­ци­ја књи­ге „Ис­под сед­мог не­ба” аутор­ке Је­ли­це Гре­га­но­вић

Без ду­ха се не мо­же би­ти ду­хо­вит

У ор­га­ни­за­ци­ји пи­рот­ске На­род­не би­бли­о­те­ке у уто­рак уве­че одр­жа­на је про­мо­ци­ја књи­ге „Ис­под сед­мог не­ба”, јед­не од нај­чи­та­ни­јих срп­ских спи­са­те­ љи­ца, Је­ли­це Гре­га­но­вић, ко­ју је во­ди­ла про­фе­сор­ка срп­ског је­зи­ка у Гим­на­зи­ ји, Ја­сми­на Ма­нић. Реч је о збир­ци ху­ мо­ри­стич­ких при­ча што, пре­ма ре­чи­ма аутор­ке, у по­след­ње вре­ме ни­је че­ста ли­те­рар­на по­ја­ва.

– При­че и при­по­ве­да­ње у по­след­ње вре­ме су вр­ло рет­ка по­ја­ва и мо­же се ре­ ћи да су ли­те­рар­ни си­ро­чи­ћи, што је ме­ ни ја­ко жао, због то­га што за­пра­во срп­ска књи­жев­ност по­ка­зу­је вр­ло ду­гу и ква­ ли­тет­ну тра­ди­ци­ју про­по­ве­да­ња. Мо­ја књи­га, спа­да у ди­мен­зи­ју још ре­ђег, јер се ра­ди о ху­мо­ри­стич­ким при­ча­ма. Ве­ ли­ка је ште­та што ху­мо­ри­стич­ког при­ по­ве­да­ња ви­ше не­ма. Срп­ска књи­жев­ ност има по­себ­но ја­ку и ду­гу тра­ди­ци­ју ху­мо­ри­стич­ког при­по­ве­да­ња, али на­ жа­лост, што би ре­као ве­ли­ки ху­мо­ри­ста Ефра­ин Ки­шон „ху­мо­ри­сти се не тре­ти­ ра­ју као пи­сци, већ трет­ман пи­сца до­би­ ју тек кад умру”. До та­да су не­ки без­ве­ зња­ци и нео­збиљ­ни док су сви оста­ли пра­ви пи­сци. Смех је јед­на од нај­о­збиљ­

Јасмина Манић и Јелица Грегановић

ни­јих ства­ри у жи­во­ту. На­сме­ја­ти чо­ве­ка ни­је ла­ко. Без ду­ха се не мо­же би­ти ду­хо­ вит, би­ти сме­шан је јед­но а би­ти ду­хо­вит је не­што са­свим дру­го. Из­ме­ђу нај­че­шћег про­ста­клу­ка и ху­мо­ра је про­ва­ли­ја и за­то је ве­ли­ка ште­та што ди­сци­пли­на ху­мо­ри­ стич­ке при­че ви­ше ни­је пре­стиж – ка­же Гре­га­но­ви­ће­ва и до­да­је да су на­ши ху­мо­ ри­сти не­ка­да би­ли ве­о­ма це­ње­ни а да их да­нас за­пра­во и не­ма. Пре­ма ње­ним ре­чи­ма, то се осе­ћа и по то­ме што да­нас из­да­ва­чи го­то­во да не­ће да из­да­ју при­че. Из­да­ва­чи та­квим

од­но­сом за­пра­во под­сти­чу га­ше­ње ове књи­жев­не ди­сци­пли­не.

– Ја сам у сво­јој крат­кој књи­жев­ној ка­ри­је­ри има­ла сре­ће, јер је мо­ја пр­ва збир­ка при­ча ко­ју сам из­да­ла са сво­ јом нај­бо­љом дру­га­ри­цом Го­ри­цом Не­ шо­вић по­ста­ла бест­се­лер. По­сле то­га су две мо­је збир­ке при­ча „Са­мо да ти ка­ жем” и „Од ре­чи до ре­чи” има­ле до­бру про­ђу код чи­та­лач­ке пу­бли­ке и по­ка­за­ ле су да су љу­ди жељ­ни при­ча. Жи­ви­мо у ди­на­мич­ном вре­ме­ну а љу­ди се у тим окол­но­сти­ма нај­че­шће окре­ћу крат­кој

фор­ми – об­ја­шња­ва аутор­ка. Она сма­тра да без об­зи­ра на то што је те­шко вре­ме увек мо­же да се на­ђе на­чи­ на да се не­ко за­сме­је. Она за­пра­во ми­сли да у све­му мо­же да се на­ђе не­што ле­по или не­што сме­шно, а да су рет­ке ства­ри ко­ји­ма не мо­же­мо да се на­сме­је­мо.

– Пр­ва прет­по­став­ка је­сте да се на­ сме­је­мо са­ми се­би. Тек он­да до­би­је­мо али­би да се сме­је­мо дру­ги­ма. Мо­је при­че су, за­пра­во, при­че о сва­ко­днев­ном жи­во­ ту и ве­ру­јем да због то­га има пу­но чи­та­ ла­ца. Иако на пр­ви по­глед из­гле­да да ја пи­шем о свом, лич­ном жи­во­ту, чи­та­о­ци у мо­јим књи­га­ма про­на­ла­зе сво­је жи­во­ те. Пи­шем о са­свим обич­ним ства­ри­ма ве­ру­ју­ћи да су те ма­ле, на­из­глед не­бит­ не ства­ри оно што спа­ја на­ше жи­во­те без об­зи­ра на то ко­ли­ко има­мо нов­ца, у ко­јој ге­о­гра­фи­ји жи­ви­мо – об­ја­шња­ва аутор­ ка и ис­ти­че да ве­ли­ке ства­ри про­ла­зе а ма­ле оста­ју и чи­не на­ше жи­во­те. Је­ли­ца Гре­га­но­вић је но­ви­нар, је­ дан од осни­ва­ча ра­ди­ја Б92 и пр­ва ин­ фор­ма­тив­на уред­ни­ца овог ра­ди­ја. До­ пи­сни­ца је ви­ше ли­сто­ва, ко­лум­ни­ста и бло­гер Б92. С. Ма­нић

Грн­чар­ске ра­ди­о­ни­це у Му­зе­ју По­ни­ша­вља У Му­зе­ју „По­ни­ша­вља” про­шле не­ де­ље ре­а­ли­зо­ва­на је пр­ва фа­за про­јек­ та „Ре­ви­та­ли­за­ци­ја кул­тур­ног на­сле­ђа Пи­ро­та” . Тим по­во­дом, пре­ма ре­чи­ма јед­ног од ко­ор­ди­на­то­ра про­јек­та, ви­ шег струч­ног са­рад­ни­ка Рад­ми­ле Влат­ ко­вић, одр­жа­на су гр­чан­ске ра­ди­о­ни­це „Пи­рот­ска грн­ча­ри­ја”. По­ред оста­лог, ове ра­ди­о­ни­це има­ле су за циљ да се очу­ва за­нат ко­ји по­ла­ко уми­ре.

– Ра­ди­о­ни­цом је ру­ко­во­дио Јо­ви­ца Илић, ака­дем­ски сли­кар из Пи­ро­та и он је по­ла­зни­ци­ма по­ка­зао тех­ни­ку ра­да на тра­ди­ци­о­нал­ном грн­чар­ском точ­ку. Ина­че, грн­чар­ска ра­ди­о­ни­ца је оку­пи­ ла два­де­се­так за­ин­те­ре­со­ва­них нај­ра­ зли­чи­ти­јег уз­ра­ста. Би­ло је мла­дих, али и ста­ри­јих ко­ји су же­ле­ли да на­у­че не­

што но­во. У овој фа­зи про­јек­та Би­ља­ на Ђор­ђе­вић, опе­ра­тив­ни ди­рек­тор На­ род­ног му­зе­ја у Бе­о­гра­ду одр­жа­ла је по­ла­зни­ци­ма ра­ди­о­ни­це два пре­да­ва­ ња - „Ке­ра­ми­ка као фе­но­мен” и „Тра­ ди­ци­о­нал­на грн­ча­ри­ја у Ср­би­ји” – ка­ же Влат­ко­ви­ће­ва и до­да­је да је ова фа­за про­јек­та за­вр­ше­на из­ло­жбом грн­чар­ ских ра­до­ва на­ста­лих на овој ра­ди­о­ни­ ци. Струч­ња­ци из На­род­ног Му­зе­ја у Бе­ о­гра­ду ис­ко­ри­сти­ли су бо­ра­вак у Пи­ро­ту да оба­ве те­рен­ска ис­тра­жи­ва­ња и оби­ ђу грн­чар­ске ра­ди­о­ни­це у гра­ду и окол­ ним се­ли­ма. Са­шка Вел­ко­ва, струч­ни са­рад­ник Му­зе­ја По­ни­ша­вља ка­же да у гра­ду по­сто­ји че­ти­ри грн­чар­ске ра­ди­о­ ни­це и не­ко­ли­ко у се­ли­ма По­нор и Ма­ ли и Ве­ли­ки Су­во­дол, да су сви грн­ча­ри

ко­мер­ци­ја­ли­зо­ва­ли сво­ју про­из­вод­њу и да тре­нут­но ни­ко не про­из­во­ди грн­ча­ ри­ју на тра­ди­ци­о­на­лан на­чин, од­но­сно на грн­чар­ском точ­ку на но­жни по­гон.

Дру­ги део про­јек­та ко­ји но­си рад­ни на­зив „Ак­тив­но­сти на очу­ва­њу кул­тур­ не ба­шти­не и пре­зен­та­ци­ја спо­ме­нич­ ког на­сле­ђа у Пи­ро­ту” би­ће ре­а­ли­зо­ван у но­вем­бру. У окви­ру овог де­ла би­ће об­ ја­вљен ка­та­лог о за­шти­ће­ним спо­ме­ ни­ци­ма кул­ту­ре у Пи­ро­ту чи­ји је аутор Рад­ми­ла Влат­ко­вић. За де­цем­бар је пла­ни­ра­на ре­а­ли­ за­ци­ја тре­ћег де­ла про­јек­та, а ра­ди се о те­мат­ској из­ло­жби „Пу­то­пи­сци о пи­рот­ ском кра­ју”. У из­ра­ди је ка­та­лог за ову при­ли­ку а ауто­ри су Са­шка Вел­ко­ва и Ми­ла Па­на­јо­то­вић, струч­ни са­рад­ни­ци Му­зе­ја. Про­је­кат у це­ло­сти фи­нан­си­ра Ми­ ни­стар­ство кул­ту­ре. С. Ма­нић

14

М А РКЕ Т И Н Г

Број 164, 21. септембар 2012.

С П ОР Т

Број 164, 21. септембар 2012.

15

Од­бој­ка­ши пре­сла­би за пр­во­ли­га­ша из Про­к у­пља

ОК Пи­рот ис­пао из Ку­па

У дру­гом ко­лу Ку­па Ср­би­је пи­рот­ски од­бој­ка­ши по­ра­же­ни су на до­ма­ћем те­ ре­ну. Они су у не­де­љу 16. сеп­тем­бра у Спорт­ској дво­ра­ни Кеј из­г у­би­ли од еки­ пе ОК То­пли­ча­нин из Про­к у­пља ре­зул­та­ том 1:3 (16:25, 15:2 , 21:25). Овим по­ра­ зом Пи­ро­ћан­ци су ис­па­ли из так­ми­че­ња у Ку­пу Ср­би­је. Тре­нер Ни­ко­ла Ћи­рић ре­ као је да је ње­гов тим дао свој мак­си­ мум на овој утак­ми­ци, али је пр­во­ли­га­ шка еки­па Про­к уп­ча­на ипак за­с лу­же­но три­јум­фо­ва­ла.

– Еки­па То­пли­ча­ни­на је члан пр­ве ли­ ге и за­и­ста има­ју ква­ли­те­та. У Пр­ва два се­та мо­ји од­бој­ка­ши ушли су до­ста нер­ во­зно и на­пра­ви­ли смо до­ста гре­ша­ка у игри. Због то­га је еки­па из Про­ку­пља ла­ ко до­шла до пред­но­сти од 0:2 у се­то­ви­ма. Ипак, у тре­ћем се­ту ус­пе­ли смо да кон­со­ ли­ду­је­мо на­ше ре­до­ве и да за­и­гра­мо ја­че и сло­жни­је. По­ја­ча­ли смо игру у на­па­ду и

ОРК стар­ту­је за викенд

Још нису достигли пуну форму

до­шли до по­бе­де у тре­ћем се­ту. Ипак, на кра­ју три­јум­фо­ва­ли су ис­ку­сни­ји го­сти и то за­слу­же­но. Овим по­ра­зом ис­па­ли смо из так­ми­че­ња у Ку­пу Ср­би­је. У сва­ком слу­ ча­ју, на­ста­вља­мо са при­пре­ма­ма за по­че­ так пр­вен­ства у Дру­гој ли­ги гру­па Ис­ток – ка­же Ћи­рић.

У на­став­ку при­пре­ма Пи­ро­ћан­ци пла­ ни­ра­ју не­ко­ли­ко при­ја­тељ­ских кон­трол­ них утак­ми­ца. Се­зо­на у Дру­гој ли­ги по­чи­ ње 21. ок­то­бра, а Пи­ро­ћан­ци ће у пр­вом ко­лу на до­ма­ћем те­ре­ну до­че­ка­ти еки­пу Кња­жев­ца. М.В.

Част и сла­ва на ко­рак од пле­јо­фа Еки­па Ша­хов­ског клу­ба „Част и сла­ва” за­у­зе­ла је пр­во ме­ста на так­ми­че­њу цен­ трал­не Ср­би­је, одр­жа­ном од 14. до 16. сеп­ тем­бра у По­жа­рев­цу, до­бив­ши све сво­је ме­че­ве од­и­гра­не у пр­ва че­ти­ри ко­ла. За еки­пу пи­рот­ских ша­хи­ста на­сту­пи­ли су: Алек­сан­дар Дел­чев, Ду­шан Ди­ми­три­је­вић, Алек­сан­дар Ко­стић, Дра­га­на Пе­јић Ран­ђе­ ло­вић, Бо­бан Ран­ђе­ло­вић, а на омла­дин­ ској та­бли Сте­фан Ко­стић. Овим ре­зул­та­ том ШК „Част и сла­ва” је го­то­во си­гур­но, два ко­ла пре кра­ја ли­га­шког де­ла так­ми­ че­ња обез­бе­дио уче­шће у пле­јо­фу. Б.Н.

Р.бр.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Екипа

Бр. мечева +

ШК Част и слава – Пирот ШК Глубочица – Лесковац ШК Економист – Ниш Пожаревачки шах клуб ШК Каблови – Јагодина ШК Хемичар – Неготин ШК ВГСК – Велико Градиште ШК Рудар – Костолац ШК Раднички Боне – Ћуприја ШК Параћин – Параћин ШК Тимок – Зајечар ШК Врање – Врање

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 1

4 3 2 2 2 2 2 2 1 1 1 0

=

-

ТБ1 ТБ2

ТБ3

0 0 1 1 1 1 2 2 3 3 3 0

0 1 1 1 1 1 2 2 2 3 3 1

12 9 7 7 7 7 6 6 3 3 3 0

64.0 63.5 73.0 57.5 64.5 57.5 58.0 55.5 53.5 55.5 53.0 16.0

19.0 18.5 19.0 18.0 17.5 17.5 18.0 16.0 11.5 11.0 10.0 0.0

Пораз Гимназијалца од јаког противника Прошле суботе 15. септембра пи­ ротске кошаркашице одиграле су прву контролну утакмицу у оквиру припре­ ма за предстојеће првенство у Првој Б лиги. Оне су изгубиле од екипе ЖКК „Шу­ мадија” резултатом 68:84 (17:26, 13:17, 20:17, 17:24). И поред одличне игре и ве­ ликог залагања екипа Шумадије из Кра­ гујевца била је превелики залогај за Пи­ роћанке с обзиром на то да гошће играју

Милица Костић на линији слибодних бацања

у Првој А лиги. Ипак, ову тренинг утак­ мицу тренер Саша Игић искористио је за припрему својих играчица. Ове године у клубу очекују да уз појачања имају снаге не само за опстанак у овом рангу такми­ чења, већ и за пласман на средини та­ беле. Што се тиче самме утакмице пирот­ ске кошаркашице пoказале су да имају снаге да се боре и са јачим екипама. Предвођене Маријом Сарван која је са 24 постигнута поена, од чега 7 тројки, била најефикаснија, Пироћанке су од самог старта са малом разликом пра­ тиле искусну и уиграну екипу Крагујев­ чанки. Ипак, на крају је дошло до пада у игри пиротске екипе па је тако и сусрет завршен са разликом од 16 поена. Тре­ нер Саша Игић и поред пораза његове екипе задовољан је приказаном игром својих изабраница.

– Без обзира на резултат ова утак­ мица донела је само корист за нас. С об­ зиром на то да је у питању јака и искус­ на екипа мислили смо да ће разлика бити и већа. Међутим, показали смо да има­ мо снаге и у већем делу утакмице смо им парирали. Ово је прва утакмица после припрема и генерално сам задовољан показаном игром. Наравно, има ту још елемената на којима морамо да поради­ мо и које треба да се дотерају до почет­ ка сезоне. У тиму имамо спој искусних и младих играчица, а имамо и прилику да у тим уведемо и кадеткиње. До почетка сезоне је у плану да се одигра још неко­ лико јаких утакмица и да се на тај начин што боље припремимо пред предстојеће првенство – истакао је Игић.

Првенство за пиротске кошарка­ шице почиње средином октобра. М.В.

Пи­рот­ски ру­ко­ме­та­ши овог ви­кен­да по­чи­њу так­ми­че­ње у Дру­гој ли­ги, гру­па – Мо­ра­ва. Они ће у пр­вом ко­лу на до­ма­ћем те­ ре­ну до­че­ка­ти еки­пу Алек­син­ца. Тре­нер Ни­ко­ла Ко­стић ка­же да је еки­па спрем­на и да ће на­сту­ пи­ти у пу­ном са­ста­ву.

– Ова еки­па је сла­би­ја од нас, али без об­зи­ра на то ми ће­мо овој утак­ми­ци при­сту­пи­ ти озбиљ­но. Би­ће­мо у пу­ном са­ста­ву и да­ће­мо све од се­бе. Спрем­ни смо за ову се­зо­ну, а од­и­гра­ли смо и 6 при­прем­них утак­ми­ца. На­ше ам­би­ци­је су ве­ли­ке и у ову се­зо­ну ула­зи­мо са ци­љем да осво­ји­мо пр­вен­ ство – ре­као је Ко­стић. Утак­ми­ца про­тив еки­пе Алек­син­ца игра се у су­бо­ту у Спо­ртској дво­ра­ни Кеј од 16 ча­ со­ва. М.В.

Од­ло­жен по­че­так за ру­ко­ме­та­ши­це Ру­ко­мет­ни са­вез Ср­би­је од­ ло­жио је по­че­так се­зо­не у Пр­вој Б ли­ги, гру­па Ис­ток у ко­јој ове го­ди­не на­сту­па­ју и пи­рот­ске ру­ ко­ме­та­ши­це. На­и­ме, еки­па На­ прет­ка ис­ту­пи­ла је из ли­ге због ду­го­ва­ња пре­ма сво­јим ру­ко­ ме­та­ши­ца­ма у прет­ход­ном пе­ ри­о­ду. Уме­сто да пр­вен­ство поч­не 22. сеп­тем­бра, пр­во ко­ло је по­ме­ре­но и са­че­ка­ће са­ста­ нак УО РСС. За­хва­љу­ју­ћи овом по­ме­ра­њу да­ту­ма за по­че­так пр­вен­ства пи­рот­ске ру­ко­ме­та­ ши­це до­би­ле су још не­ко­ли­ко да­на ка­ко би се што бо­ље при­ пре­ми­ле за по­че­так пред­сто­ је­ћег пр­вен­ства. Тре­нер Са­ша Пан­чић ка­же да ње­го­ве ру­ ко­ме­та­ши­це вред­но ра­де и да тем­пи­ра­ју фор­му за сам старт пр­вен­ства.

– Ру­ко­ме­та­ши­це су спрем­ не. Од­и­гра­ли смо две кон­трол­ не утак­ми­це у ко­ји­ма смо за­бе­ ле­жи­ли по­бе­де. И ове го­ди­не има­мо млад тим, без по­ја­ча­ња, и да­ће­мо све од се­бе да на пра­ ви на­чин од­бра­ни­мо бо­је на­ шег гра­да. Основ­ни циљ ко­ји смо пред се­бе по­ста­ви­ли је оп­ ста­нак у овом ран­гу так­ми­че­ња и што бо­љи пла­сман на та­бе­ли Пр­ве ли­ге – ис­та­као је Пан­чић. М.В.

С П ОР Т / ОМЛ А Д И Н С КЕ

16 Окружна фудбалска лига Ре­зул­та­ти 3.ко­ла: Гњи­ланМла­дост П.Р. 2:1, Сло­га-Т.Ра­јић 0:7, Дра­гош-В. Дур­ко­вић 1:3, Је­дин­ство Б.П.-За­дру­гар 0:0, Спар­так-Је­дин­ство П. 1:2, На­пре­дак-Па­деж 1-0. Па­ро­ви 4. ко­ла (22. и 23. у 16 ча­со­ва): Мла­дост П.Р.-Па­деж, Је­дин­ ство П.-На­пре­дак, За­дру­гар-Спар­ так, В. Дур­ко­вић-Је­дин­ство Б.П., Т.Ра­јић-Дра­гош, Гњи­лан-Сло­га.

Општинска фудбалска лига Ре­зул­та­ти 4. ко­ла: Сло­бо­даЖе­љу­ша 1:1, Бо­рац-Про­ва­ли­ја 2:0, Јер­ма-Те­мац 1:1, По­бе­да-Ло­ко­мо­ти­ ва 0:3, Мла­дост М.С. Па­ро­ви 5. ко­ла (22. и 23. у 16 ча­ со­ва): Про­ва­ли­ја – Сло­бо­да, Те­мацБо­рац, Ло­ко­мо­ти­ва-Јер­ма, Мла­дост М.С.- По­бе­да, Же­љу­ша сло­бод­на.

Број 164, 21. септембар 2012.

Раднички пропустио велики број прилика против Динама

Бели испустили бодове у Врању

У петом колу Српске лиге, група Ис­ ток које је одржано прошлог викенда фудбалери Радничког играли су без го­ лова на гостовању у Врању против Ди­ нама. Пироћанци су били бољи ривал на овом сусрету, створили неколико стопостотних прилика, али нападачи белих нису били довољно концентри­ сани у финишу, па је пиротски српсколи­ гаш пропустио велику прилику да доне­ се бодове из Врања. Тренер Милан Стојаноски каже да је презадовољан игром, али не и реали­ зацијом.

– Прво полувреме било је најбоље до сада и то је доказ да смо ушли у фор­ му. У том периоду пропустили смо че­ тири или пет стопостотних шанси. У на­ ставку домаћин је повећао притисак, нисмо играли толико квалитетно, међу­ тим знали смо шта хоћемо, организова­ но смо се бранили и играли на контре.

Реализација највећи проблем против Динама

И у другом полувремену смо пропусти­ ли две стопостотне прилике. Игром сам презадовољан, а резултатом наравно не могу да будем задовољан. Недопус­ тиво је да се толико шанси не реализује – каже Стојаноски.

Руководство Динама није дозволи­ ло камерману ТВ Пирот да снима ток меча. Пиротски Раднички се након пет одиграних кола налази на трећем месту на табели са 10 освојених бодова. Б.Н.

Гим­на­зи­јал­ци оп­чи­ње­ни ле­по­та­ма Бе­ча и Бу­дим­пе­ште Уче­ни­ци тре­ћег раз­ре­да пи­рот­ске Гим­на­зи­је у по­не­де­љак, 10. сеп­тем­бра, са по­ла­ском у че­ти­ри са­та ују­тру кре­ну­ ли си на пе­то­днев­ну екс­кур­зи­ју за­јед­ но са сво­јим раз­ред­ним ста­ре­ши­на­ма. Во­зе­ћи се удоб­ним ауто­бу­си­ма пре­ко Су­бо­ти­це и Хор­го­ша у ве­чер­њим ча­со­ ви­ма већ су би­ли у Бу­дим­пе­шти. На­ кон но­ће­ња у хо­те­лу Ху­нор усле­дио је и по­ла­зак за Беч. Упо­знав­ши се са ло­ кал­ним во­ди­чем кре­ну­ли су у оби­ла­зак аустриј­ске пре­сто­ни­це. Нај­пре су има­ли при­ли­ку да ви­де па­ла­ту Шен­брун – је­ дан од нај­ва­жни­јих кул­тур­них спо­ме­ни­ ка у Аустри­ји, а исто­вре­ме­но и јед­ну од глав­них ту­ри­стич­ких атрак­ци­ја у Бе­чу. Ова ба­рок­на син­те­за раз­ли­чи­тих умет­но­с ти, са­с то­ји се од па­ла­те и вр­ то­ва, и у по­се­ду је Хаб­збур­го­ва­ца ве­ ко­ви­ма. Па­ла­та је не­ко­ли­ко пу­та ко­ри­ шће­на и за ва­жне до­га­ђа­је као што је исто­риј­ски са­с та­нак из­ме­ђу Џо­на Ке­не­ ди­ја и Ни­ки­те Хру­шчо­ва. Гим­на­зи­јал­ци­ ма је ја­ко би­ла за­ни­мљи­ва, ка­ко ка­жу, ку­ћа из сно­ва. Ме­с то где мо­ж да жи­ви Али­са из зе­мље чу­да. У пи­та­њу је чу­де­

Трг Хероја

Ученици на Гелер брду у Будимпешти

сна згра­да на­пра­вље­на пре­ма за­ми­с ли чу­ве­ног аустриј­ског умет­ни­ка Фри­ден­ срај­ха Хун­дер­тва­се­ра. Ни­је во­лео пра­ ве ли­ни­је сма­трао их је не­при­род­ним, за­то су фа­са­де згра­да увек бла­го за­та­ ла­са­не, по­до­ви не­рав­ни, а у ста­но­ви­ ма ко­је је про­јек­то­вао ра­с ту пра­ва ста­ бла чи­је гра­не ви­ре кроз про­зо­ре док су кро­во­ви згра­да за­се­ја­ни трав­ња­ци­ма и др­ве­ћем. Ринг бу­ле­вар је бу­ле­вар ко­ ји окру­жу­је исто­риј­ски цен­тар гра­да и дуж ко­га се на­ла­зи ве­ли­ки број зна­ме­ ни­то­с ти. Беч­ка др­жав­на опе­ра је јед­на од нај­по­зна­ти­јих на све­ту. Бел­ве­де­ре је на­зив за ком­плекс ба­рок­них па­ла­та. У пи­та­њу је је­дан од нај­леп­ших ба­рок­ них ан­сам­бла на све­ту. Да­нас је ком­

плекс Бел­ве­де­ре пре­тво­рен у му­зеј, у ко­јем де­лу­је Аустриј­ска га­ле­ри­ја. У са­ мом цен­тру гра­да на­ла­зи се ка­те­дра­ ла Све­тог Сте­фа­на, је­дан од нај­пре­по­ зна­тљи­ви­јих сим­бо­ла Бе­ча. Тре­ћи дан био је пред­ви­ђен за оби­ла­зак Бу­дим­ пе­ште за­јед­но са ло­кал­ни во­ди­чем. Нај­пре су по­се­ти­ли Трг хе­ро­ја, је­дан од глав­них тр­го­ва у Ма­ђар­ској пре­с то­ ни­ци ко­ји се на­ла­зи у пе­штан­ском де­ лу Бу­дим­пе­ште. Спо­ме­ник ми­ле­ни­ју­му је цен­трал­ни део тр­га и обе­леж­је овог гра­да, са ста­ту­а­ма во­ђа се­дам пле­ме­ на ко­ја су осно­ва­ла Ма­ђар­ску, а ту су и дру­ге ста­туе са бит­ним лич­но­с ти­ма из ма­ђар­ске исто­ри­је. Ше­та­ли су и Ан­дра­ ши­је­вим бу­ле­ва­ром - ши­ро­ки тро­то­а­

ри и бо­га­те кро­шње др­во­ре­да сли­ка су пра­вог бу­ле­ва­ра. Ва­ци ули­ца је нај­по­ зна­ти­ја пе­шач­ка зо­на у Бу­дим­пе­шти. У њој и окол­ним ули­ца­ма се на­ла­зе број­ ни ре­с то­ра­ни, рад­ње, су­ве­нир­ни­це и ка­фи­ћи. У сва­ко до­ба да­на је ве­ли­ка гу­ жва. На­кон раз­гле­да­ња гра­да сле­дио је оби­ла­зак Пар­ла­мен­та, нај­и­с так­ну­ ти­јег објек­та град­ске па­но­ра­ме. По­с ле на­пор­ног да­на уче­ни­ци су се у ве­чер­ њим ча­со­ви­ма опу­шта­ли ужи­ва­ју­ћи у во­жњи бро­дом по Ду­на­ву и у по­гле­ ду ко­ји су има­ли на ма­ђар­ску пре­с то­ ни­цу но­ћу. Че­твр­ти дан под­ра­зу­ме­вао је из­лет ко­ји је об­у­хва­тио сред­њо­ве­ ков­не твр­ђа­ве у Ви­ше­гра­ду, оби­ла­зак ба­зи­ли­ке у Естер­го­му и зна­ме­ни­то­с ти у Сент Ан­дреи као што су Трг Ву­ка Ка­ ра­џи­ћа, Град­ски трг где се на сре­ди­ни на­ла­зи крст ко­ји су на­пра­ви­ли ме­шта­ ни на­кон ве­ли­ке епи­де­ми­је ку­ге, као и ку­ћа по­зна­тог срп­ског ро­ма­но­пи­сца Ја­ко­ва Иг­ња­то­ви­ћа. По­с лед­ње ве­че на овој екс­кур­зи­ји би­ло је ре­зер­ви­са­но за про­вод у јед­ној од ди­ско­те­ка Бу­дим­пе­ ште. На­кон ду­ге но­ћи, пе­тог да­на у ју­ тар­њим ча­со­ви­ма пи­рот­ски гим­на­зи­ јал­ци кре­ну­ли су ка Ср­би­ји. На пу­ту до ку­ће об­и­шли су и Тр­жни цен­тар Кам­по­ на у окви­ру ко­га се на­ла­зи и Тро­пи­ка­ри­ јум. Ај­ку­ле. Во­да. Ри­бе. Пти­це. Ин­сек­ти. Сва­ка ствар оста­вља по­се­бан ути­сак. Већ у ве­чер­њим ча­со­ви­ма уче­ни­ци су би­ли у већ до­бро по­зна­том гра­ду. Ка­та­ри­на Ви­дој­ко­вић III-4, Гим­на­зи­ја Пи­рот

Број 164, 21. септембар 2012.

мАркеТИнГ

Ваша породична телевизија

17

чИТУЉе / оГлАСИ

18

нАјјеФТИнИјА Погребна опрема

Број 164, 21. септембар 2012.

У среду, 26. септембра 2012. године навршава се девет најтужнијих и најбол­ нијих година у нашим животима због преране и изненадне смрти нашег нај­ бољег сина и брата на свету

УЗ комПлеТнУ оПремУ:

николе Пашића 46

– – – –

бесплатан превоз бесплатне плакате до годину дана 20% попуст за израду споменика бесплатна читуља у Пиротским новинама

црТИцА

Тел. 010/327-186 i 724-117 моб. 061/61-222-16

Свашта После више година сусретоше се двојица бивших колега из исте уста­ нове.

– Докле догурасмо? – пита један.

– Ја до 40, а ти до 43!

– Ма не питам те за године радног стажа, већ за садашња примања.

– Е, ја до 34, а ти?

– Ја, значи, имам мање од тебе?!

– Како то може?!

– Видиш да може?!

– Свашта. Одакле па то?

– Па видиш да код нас све може. Она наша режисерка била је теби на­ клоњенија, и ето разлике.

– Е па, ти га, баш претера!

– Ма само да је сретнем, па да је приупитам... И растадоше се – без поздрва... С.А.

мАлИ оГлАСИ Продајем кућу у центру села Извор на површини плаца од 13 ари на коме се налази велика стаја са сеоским помоћним објектима и локалом. Тел: 069/14­51­587 Купујем старе радио апарате, грамофоне, старе зидне сатове, гусане пећи, стари намештај и друге анти­ квитете. Тел: 069/14­51­587 Продајем камп приколицу ADRIJA 410, регистрован, повољно. Тел: 062/449 238. Продајем кућу у Тијабари 280 м2, плац 3,5 ари, одмах усељива, повољно. Тел: 064 576 10 28. Продајем плац у близини зелене пија­ це, површине 9 ари. Тел. 061 22 07 245. Продајем розе дечја колица, повољно, три положаја. Тел.062/80 26 368.

Продајем ауто седиште за бебу, половно. Тел. 062/80 26 368. Продајем њиву у близини Присјанског насеља, површине 20 ари. Тел.064 40 30 555. Тражим стан у закуп за две особе. Тел. 063 82 65 796. Хитно потребан полунамештен стан, може и кућа. Тел. 061 60 74 209. Продајем приколицу од 500 кг, универ­ залну, по повољној цени. Тел. 064 2839204. Издајем једнособан ненамештен стан преко пута СУП­а. Тел. 064 4639706. Продајем шеталицу розе боје, половна, мало коришћена. Тел. 062/80 26 368. Вршим услуге чувања и неге старих особа. Тел. 065 586 92 63.

Драгана николића из Пирота Гаги, због твоје превелике љубави и доброте, знања и оптимизма који су нам ускраћени твојом смрћу, ми те у тишини и вечном миру пратимо нашом љу­ бављу и бескрајном тугом. Нисмо могли да те сачувамо од смрти, али ћемо те сачувати од заборава. Да је љубав могла да те сачува, наша би ти подарила вечност. Време није лек, оно је само сведок туге и неизмерног бола. Не можеш бити прежаљен нити заборављен, јер живиш у нашим мислима и у сваком откуцају наших срца. Стално велики део времена проводимо поред твоје вечне куће осећајући твоју близину. Још један најтужнији и најболнији поздрав који не можеш видети. С тугом, коју време не лечи, твоји најмилији: мајка Драгица, отац Александар и брат Миодраг

ИД „Кућа књиге“ доо тражи комерцијалисте.

Тел: 069 / 84-12-523 Продајем кућу 100 м од аутобуске ста­ нице у Пироту, новоградња 250м2 и плац 3 ара, вода и струја и ками­ он 640Д­4 тоне исправан. Тел.347 691. Грчка – врло повољно продајем кућу на мору! Новоградња, потпуно оп­ ремљена, кључ у руке. Куповином постајете власник. Могућ договор око плаћања Тел. 064/­1694211 Повољно продајем јаја јапанске препе­ лице. Тел. 062/28­36­84 Продајем њиву површине 20 ари у бли­ зини Присјанског пута. Тел: 063/7757266 Продајем кућу у центру села Извор са локалом и помоћним објектима. Тел: 069/1451587 Продајем плац површине 9 ари у бли­ зини Зелене пијаце. Тел: 063/1725162

Ваше читуље и мале огласе можете предати до среде у 12 часова у редакцији Пиротских новина у ТЦ „Гушевица“ на првом спрату, локал број 8. Продајем приземну кућу са помоћном зградом у ул. С. владара бр.223. Површина зграда 100 м2 и плац 120м2. Тел. 069 19 44 606. Продајем једнособан стан 38 метара квадратних у Пироту у улици Дра­ гољуба Миленковића 11, пети спрат, без лифта и централног грејања. Цена повољна, по договору. Тел: 010/345101, 063/8348562 Продајем моторну тестеру „Долмар 111”. Тел: 063/8265796 Продајем стан 42 метара квадратна у згради иза Електродистрибуције. Тел: 064/55­76­757 Продајем воћњак, виноград и темељ викендице са подрумом у атару села Куманово. Тел: 064/3­199­144 На продају њива површине 21 ар, по­ ред асфалтног пута Пирот - Крупац која је удаљена 2 км од Пирота. Тел. 327 297 и 063 765 4403.

Фе ЉТо н

Број 164, 21. септембар 2012. ЗАВИчАјнА ЗрнцА (146)

нема лек од штрокаву снау Било одавна у Сопот. Свекар гле­ дал снау како се слуша и како меси леб. Кад вој погледа руће, а оно се оди тестото на штроку ту навачало ко остило. Помисли човек како ће мо­ ра стално да једе леб, па се реши да ју учи да постане чиста. Он, како да ју не увреди а научи, реши да убаво размисли. И излезне насред село, по­ стоји там, поразмисли, али не могьл да се сети какво да прај. И дојде до­ ма, седне, омисли се и оћу ти се. Сна­ ата видела да на сврекратога нешто неје добро, или му неје право, па га пита: ­ Ама, тате, какво би, што си не­ весел? И он се сети како да ју малко около потсети зашто је невесел, па рече: ­ Мани, на Пу жу Ристинога коњ ванул зазубицу, па не може да му нај­ ду лек. Оно има лек, али не знају ку­ де је! А снаата че га пита: Па какво је, тате, лекат? А он че вој рече: - Која је жена месила тесто, па вој остало на­ руће, па тој да се остру же и да се даде на коњатога! А она се рипне и рече: ­ Дај, тате, ножат и стру жи, само да се спаси коњат! Неје могла да свати ка­ кво је свекьрат тел да вој каже.

19

У ОКУ СВЕТА

напенђиш и нула Исприча ми комшика какво је било, па се смејамо. Комшиката цело лето трчала, работила, родило вој се и на њиву и у градину, ако жи­ ви у град, па од све има. А преди три дьна брала паприку, наплнила млого џакове, убава паприка. И нашла јед­ на жена, госпођа из град, познаница, нашминкана, горда, на­прсти оди, кажемо текво напенђиш. И гледала у пиперат, валила га да је убав, гле­ дала, вртела се, тела да добије џабе из жуљаве руће, а све горда, све кроз зуби разговарала с њу. И комшика­ та, која дава од све што произведе на свакога помалко, њој не дала ни­ шта, ни једну паприку. И каже: ­Нечу на такво да дадем. Она мисли да сам ја нула, а да је она висока изнад ме­ не. Ако сам нула, ама се сас туја нулу множи, а оно не вреди ни нулу!

(Испричала Верица Станковић, 1941, Сопот)

Записао и приредио: Драгољуб Златковић

ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА ПИРОТ

обА Ве ШТе ЊА

Електродистрибуција Пирот захваљује се на редовном измиривању уговор­ них обавеза. Молимо купце са дугом да измире своју обавезу по ОПОМЕНИ коју су примили. Купцима са већим износом дуга ЕПС једном годишње нуди могућност измирења дуга путем вансудског поравнања чак и до 9 месечних рата. Електродистрибуција Пирот позива купце да на ЛИЧНИ ЗАХТЕВ могу затражити ПРИВРЕМЕНУ ОБУСТАВУ испоруке електричне енергије уз: 1. УСЛОВ ИЗМИРЕЊА ДУГОВАЊА и 2. УПЛАТЕ УСЛУГЕ: ­ монофазно бројило 708 динара ­ трофазно бројило 826 динара 3. ПОТПИСАН УГОВОР О ПРОДАЈИ ЕЕ Оваквим статусом купци се ослобађају плаћања „МЕСЕЧНИХ НАКНАДА-ТАКСИ, за уговорени период. Поштовани купци, ЕД Пирот на својим шалтерима врши ПОТПИСИВАЊЕ УГОВОРА О ПРОДАЈИ ЕЛ. ЕНЕРГИЈЕ. Потписивање уговора је обавеза по Закону о Енергети­ ци и Закону о заштити потрошача као основ за остваривање својих права и обавеза.

СВеТ Свет је огледало: огледај се у њему и оно ће ти вратити твоју слику (eгипатска) Свет је као прозор: свако приђе, погледа и оде (jерменска) На свету је увек бал, али само за онога ко зна да плеше (немачка) Од света имамо само оно што зубима истргнемо (немачка) Ако нема огледала и свет може послужити као огледало (грузијска) Половина света се зноји да би друга половина могла да плеше (немачка) Половина света скаче, половина плаче (руска) Свет је широк и дубок: ко у њему не зна пливати, иде на дно (италијанска) Сретна је кртица која живи под земљом и не види свет (зулу) По свет да идеш па све да чујеш и да видиш (пиротска)

Припремио: Д. Златковић

реГИСТроВАЊе корИСнИкА ИнТернеТ ПреЗенТАцИје ПД јУГоИСТок Од 28.3.2012 год. активирана НОВА ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПД Југоисток на веб адреси: www.jugoistok.com i www.jugoistok.rs I УСЛОВИ ЗА РЕГИСТРОВАЊЕ КОРИСНИКА 1. ПОДНЕТИ ЗАХТЕВ за регистрацију 2. Подносилац је РЕГИСТРОВАН КАО КУПАЦ ел.енергије, 3. Подносилац је закључио УГОВОР О ПРОДАЈИ ел.енергије. Корисник се не може регистровати за мерна места заједничке потрошње. Обрасци су доступни на шалтеру електродистрибуције и на интернет презентацији ПД Југоисток. Ваша Електродистрибуција

РАДОСНИЦА

„Ја­бу­ка или ли­мун” за без­бед­ност де­це у са­о­бра­ћа­ју

Пре­ко 9.500 ђа­ка из 72 основ­не шко­ле у 59 гра­ до­ва ши­ром Ср­би­је у прат­њи са­о­бра­ћај­не по­ли­ције „ре­гу­ли­са­ло” је са­о­бра­ћај у окви­ру ак­ци­је „Ја­бу­ка или ли­мун”, ко­ја се одр­жа­ва од 17. до 21. сеп­тем­бра. И уче­ни­ци ОШ „Ду­шан Ра­до­вић” у Пи­ро­ту у уто­рак 18. сеп­тем­бра у не­по­сред­ној бли­зи­ни шко­ле во­за­ чи­ма ко­ји су по­што­ва­ли про­пи­се да­ва­ли су ја­бу­ку и пла­ке­ту у знак за­хвал­но­сти, док су не­са­ве­сни во­ за­чи по­ча­шће­ни ли­му­ном и пла­ке­том са мол­бом да по­шту­ју са­о­бра­ћај­не про­пи­се. Пре из­ла­ска на те­рен, пред­став­ник ПУ у Пи­ро­ту уче­ни­ци­ма пе­тог раз­ре­ да одр­жао је те­о­риј­ску на­ста­ву о пра­вил­ном по­на­ ша­њу у са­о­бра­ћа­ју. Ово је пе­та го­ди­на заре­дом да „Дел­та Ђе­не­ра­ли” оси­гу­ра­ње, у са­рад­њи са по­ли­ци­ јом и основ­ним шко­ла­ма, ор­га­ни­зу­је ак­ци­ју „Ја­бу­ка или ли­мун” по­све­ће­ну без­бед­но­сти де­це у са­о­бра­ ћа­ју. Ци­ље­ви про­јек­та су еду­ка­ци­ја уче­ни­ка о пра­ вил­ном по­на­ша­њу у са­о­бра­ћа­ју и по­ди­за­ње ни­воа све­сти во­за­ча о ва­жно­сти по­што­ва­ња са­о­бра­ћај­них про­пи­са као пре­вен­ци­је са­о­бра­ћај­них не­сре­ћа. У ак­ ци­ју су укљу­че­не и че­ти­ри основ­не шко­ле за де­цу са Б.Н. ин­ва­ли­ди­те­том.

ПИРОЋАНКЕ

КРИСТИНА и КАТАРИНа Перић

Би­стро пр­ви на Ку­пу За­је­ча­ра Так­ми­ча­ри Клу­ба спорт­ских ри­бо­ло­ва­ца „Би­ стро” уче­ство­ва­ли су овог месеца на два ве­ли­ка так­ ми­че­ња. У су­бо­ту 15. сеп­ тем­бра еки­па Би­стро нај­ пре је уче­ство­ва­ла на Ку­пу гра­да За­је­ча­ра. Так­ми­че­ње у пе­ца­њу ско­ба­ља, кле­на и мре­не одр­жа­но је на так­ ми­чар­ској ста­зи „По­по­ва пла­жа” ко­ја се на­ла­зи у са­ мом цен­тру гра­да. На овом так­ми­че­њу еки­па Би­стро у са­ста­ву Ми­љан Спа­сић, Иви­ца Ма­нић, Са­ша Со­ко­ ло­вић и Зо­ран Пе­шић, за­ у­зе­ла је пр­во ме­сто. Нај­бо­ С. Соколовић, М. Спасић, З. Пешић, И. Манић и М. Петровић љи пи­рот­ски так­ми­чар био је Ми­љан Спа­сић ко­ји је у по­је­ди­нач­ној кон­ку­рен­ци­ји осво­јио дру­го ме­сто са уло­вом од 3.889 ки­ло­гра­ма. Већ су­тра­дан, у не­де­љу 16. сеп­тем­бра, так­ми­ча­ри овог клу­ба уче­ство­ва­ли су на ме­ђу­на­род­ном Ку­пу гра­да Не­го­ти­на ко­ји ор­га­ни­зу­је КСР „Бе­ли Ти­мок”. На овом так­ми­че­њу уче­ство­ва­ло је 36 еки­па из Ср­би­је, Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, Сло­ве­ни­је, Ру­му­ни­је, Ма­ђар­ске. Пи­ро­ћан­ци су ов­де има­ли те­жак за­да­так с об­зи­ром на то да су бра­ни­ли про­шло­го­ди­шње осво­је­но пр­во ме­сто. Так­ми­че­ње је одр­жа­но на так­ми­чар­ској ста­зи у Бр­зој Па­ лан­ци, а пе­ца­ла се ба­бу­шка и ке­дер. На жа­лост, Пи­ро­ћан­ци су за­у­зе­ли тек 6. ме­сто, док су им бо­љи пла­сман и брон­за „по­бе­гли” за све­га 26 гра­ма. Тре­ће ме­сто на овом так­ми­че­њу у по­је­ди­нач­ној кон­ку­рен­ци­ји за­у­зео М.В. је Иви­ца Ма­нић. Сле­де­ће так­ми­че­ње за Пи­ро­ћан­це одр­жа­ће се у су­бо­ту 22. сеп­тем­бра у Па­ра­ћи­ну. Цветни кутак

мејл за пи­та­ња и су­ге­сти­је: cvetnikutak010@gmail.com

Собна палма – палма среће Ово је мала палма која води порекло из Мексика и једина која формира бокор. Позната је и под називи­ ма патуљаста и брдска палма. Име потиче од грчких речи „chama” -низак, мали и „dorеа”-поклон, дар. Јако споро расте и када се гаји у кућним условима то је мала патуљаста и једина је палма којој не прија из­ ношење напоље, не расте превис­ око - до 1 метар и не иде превише и ширину, па је идеална за мање просторе. Стабло је у облику пера са копљастим зеленим лишћем дужине 30-60 центиметара. Може да цвета и цвет подсећа на раз­ гранати грозд наранџасте боје, а када се те бобице осуше добија се семе за размножавање. Јако мало неге захтева и може јако дуго да живи – и до 15 година. По питању светлости није уопште захтев­ на биљка, прија јој више сенка а не воли директно сунце, па је идеална позиција у кући источна страна. Зими је чувати на температури до 13 степени, а лети јој прија собна температура од 18-24 степени. Лети је заливање на 2-3 дана, зими 1-2 пута недељно , при чему водити рачуна да се земља не исуши превише. Повремено је добро орошавати палму или јој брисати прашину са листова мокром крпом. Прихрањује се у току пролећа и лета на 20 дана ђубривом које је бога­

то олигоелементима (гвожђе, цинк, бакар) јер уколико нема довољне количине гвожђа, листови постају жути. Мла­ При­пре­ми­ла: де биљке се Ива­на Ко­стић п р е с ађу ј у сваке године у априлу, а старије биљке на 3-4 године. Што се сак­ сије и земље тиче, боље расте у мањим саксијама и воли мешави­ ну баштенске киселе земље и ху­ муса. Размножава се дељењем бокора или сејањем семена. Нор­ мална је појава да доњи листови тамне и суше се, па их треба редов­ но уклањати. Ако крајеви листо­ ва постају суви значи да нема до­ вољно влажности, па је орошавати чешће. Ако се јаве тамне мрље на листовима, биљка је превише за­ ливена или је доживела стрес услед наглог пада тем­ пературе. Ако се листови суше нагло и постају смежу­ рани, онда је превише топло – углавном се то дешава када су у близини грејног тела, па се премешта на неко хладније место. Могу да је нападну биљне ваши и тада почињу да жуте и суше се млади листови.

У следећем броју: одговори на најчешће постављана питања