Pirotske novine 165

ПИРОТСКЕ ИНФОРМАТИВНЕ НОВИНЕ / БРОЈ 165 / ИЗЛАЗE ЈЕДНОМ НЕДЕЉНО

ГОДИНА V / ПЕТАК 28. СЕПТЕМБАР 2012. / ЦЕНА: 40 ДИНАРА

мештани насеља Гњилан блокирали регионални пут Страна 8 ТемА

Све млађи Пироћанци страдају од срца Страна 7 Грејање на ТА пећи најјефтиније Страна 6 Хоризонт

ПОНОВО ПУТНИЧКИМ ВОЗОМ ДО НИША Страна 3

Стране 10-11

Страна 5

Пола године након трансплатације бубрега

Даница и никола лана коначно срећна и насмејана нови бисери ОРК Пирот стартовао победом пиротског спорта Страна 15

С ТАВ

2 Горе...

ОТВОРЕНО

Из срца детета до целог света

Гладан ситом верује

Поскупљују гориво и цигарете Акцизе на дизел-гориво биће од 1. октобра повећане са 37,07 на 42 динара по литру, а на цигарете са 33 на 43 динара по паклици. Како је утврђено је изменама Закона о акцизама које је усвојила Скупштина Србије, акцизе на олов­ ни бензин биће повећане на 55 динара по лит­ ру, а на безоловни бензин остаће 49,6 динара по литру, док ће акцизе на течни нафтни гас бити повећане на 30 динара по килограму. На лож-уље које се користи као гориво за моторна возила акциза ће бити 42 динара по литру, док ће у случајевима када се користи за грејање или у пољопривреди акциза бити 2,5 динара по литру. Специфична акциза на цигарете биће повећана са 33 на 43 динара по паклици и то од 1. октобра 2012. уместо од 1. јануара 2013. како је раније било предвиђено. Изменама акцизне политике повећаће се приходи буџета од аки­ циза на нафтне деривате за 2,8 милијарди ди­ нара у 2012, док се у следећој години очекује раст прихода од 2,5 милијарди динара. Од по­ већања акциза на цигарете приход у 2012. биће већи за четири милијарде динара, а у 2013. го­ дини за 6,3 милијарде динара. (Бета)

Да сит глад­ном не ве­ру­је не­ка­ ко је нор­мал­но и ло­гич­но. Ме­ђу­ тим, да гла­дан ве­ру­је си­том то је већ фе­но­мен свој­с твен са­мо љу­ди­ ма са ових про­сто­ра. Ка­ко дру­га­ чи­је об­ја­сни­ти да смо де­це­ни­ја­ма уна­зад све си­ро­ма­шни­ји и глад­ни­ ји а да при том, ве­ру­је­мо они­ма ко­ ји су си­ти, пре­си­ти и не­за­си­ти. Да се не вра­ћа­мо на Ми­ло­ше­ви­ће­во вре­ ме за ко­је је ве­ћи­на ми­с ли­ла да је нај­ве­ће зло ко­је је мо­гло да за­де­си овај на­род. Та иста ве­ћи­на је 2000. го­ди­не гла­са­ла за бо­љи жи­вот, за сма­ње­ње со­ци­јал­них раз­ли­ка,да они ко­ји су се не­за­ко­ни­то обо­га­ти­ ли на ра­чун овог на­ро­да од­го­ва­ ра­ју за то а да се спре­чи бо­га­ће­ње дру­гих на та­кав на­чин. Гла­са­ло се за искре­ност, по­ште­ње и за­јед­нич­ ке ци­ље­ве. До­би­ли смо, ме­ђу­тим,

де нам афе­ре да се њи­ма хра­ни­мо а кад бу­ду уста­но­ви­ли да су ак­те­ри афе­ра у њи­хо­вим ре­до­ви­ма, на­с та­ ће та­јац. Све ће се за­вр­ши­ти тврд­ њом да не­ма чвр­стих до­ка­за а у ства­ри „вра­на вра­ни очи не ва­ди”. На­ши сто­ма­ци ће би­ти све при­љу­ бље­ни­ји кич­ми, њи­хо­ве ме­ши­не ће још ви­ше ра­с ти. Ни­је нам не­ка са­ тис­фак­ци­ја са­зна­ње да смо пре­ва­ ре­ни, већ мо­ра­мао отво­ри­ти очи и уши. Да чу­је­мо и ви­ди­мо ка­ко нам, док ди­вља­ју це­не, ми­ни­с тар ко­ји је био у свим вла­да­ма од 2000-те до да­нас, ка­же да не­ма ра­зо­га за по­ ску­пље­ње жи­вот­них на­мир­ни­ца а од­мах за­тим да ће др­жа­ва ре­а­го­ ва­ти, али не та­ко што ће спре­чи­ти раст це­на, већ из роб­них ре­зер­ви. Да не­ма обе­ћа­ног уки­да­ња ПДВ-а на опре­му за бе­бе већ ће са­мо не­ки мо­ћи да се из­бо­ре за по­вра­ћај. Да бес­плат­ни уџ­бе­ни­ци у ства­ри то ни­ су јер, ре­ци­мо са­мо за уче­ни­ке пр­ вог раз­ре­да за по­треб­не књи­ге тре­ ба пла­ти­ти пре­ко 5.000 ди­на­ра. Да нам је бес­плат­но здрав­с тво све ску­ пље и не­до­с туп­ни­је. Да је обез­бе­ ђе­на јед­но­крат­на по­моћ са­мо пен­ зи­о­не­ри­ма ко­ји при­ма­ју ма­ње од 15.000 ди­на­ра, ваљ­да због то­га што они ко­ји при­ма­ју не­што ви­ше жи­ве у бла­го­с та­њу. При­ме­ра је мно­го а на­ра­во­у­че­ни­је је: пре­с та­ни­те да ве­ ру­је­те љу­ди­ма са пу­ним сто­ма­ци­ма и нов­ча­ни­ци­ма и раз­ми­шљај­те ка­ ко да на не­ким сле­де­ћим из­бо­ри­ма суд­би­ну уз­ме­те у сво­је ру­ке.

м бе ен з та ра

...До­ле

Пи­ше: Снежана Манић

још ве­ће со­ци­јал­но ра­с ло­ја­ва­ње, до пет по­с то екс­трем­но бо­га­тих а све оста­ло си­ро­ти­ња из­ни­јан­си­ра­на од те­шке бе­де до под­но­шљи­вог си­ро­ ма­штва. Ис­кре­ни и по­ште­ни су се на­шли на ули­ци, без по­с ла и глад­ни, ови дру­ги на­с та­вља­ју „рас­по­де­лу на­ци­о­нал­ног бо­гат­с тва” по осно­ву сте­че­них при­ви­ле­ги­ја, ма­ње-ви­ше при­кри­ве­ним кра­ђа­ма или „обр­ том” ка­пи­та­ла ко­ји је прет­ход­них го­ди­на сум­њи­вим ка­на­ли­ма сти­гао до моћ­них по­је­ди­на­ца. Ше­ма за бо­га­ће­ње на ра­чун на­ ро­да је већ уста­ље­на, сви то ви­ди­мо али не­моћ­ни смо, јер пред сва­ке из­ бо­ре они ко­ји су си­ти, али не­за­си­ти успе­ва­ју да нас ла­жи­ма убе­де да ће окре­ну­ти „дру­ги лист” и да нам иду бо­љи да­ни. Тек што за­у­зму фо­те­ље схва­ти­мо да смо пре­ва­ре­ни, да су нас ла­га­ли да ће од­штр­би­ти од себе и да­ти на­ма, да ће за­тво­ри­ти из­ми­ шље­на рад­на ме­с та у ад­ми­ни­с тра­ ци­ји а отва­ра­ти про­из­вод­на рад­на ме­с та, да ће им по­ди­за­ње жи­вот­ ног стан­дар­да оси­ро­ма­ше­ног на­ро­ да би­ти при­о­ри­тет... Шта смо до­би­ ли по­с ле ових по­с лед­њих из­бо­ра? Но­ве ста­ре ми­ни­с т­ре на чи­је смо при­че на­се­да­ли већ не­ко­ли­ко пу­та, не­знат­но по­ве­ћа­ње пен­зи­ја и пла­ та, али са­мо у ван­при­вре­ди, по­раст сто­пе не­за­по­с лен­с ти, та­лас по­ску­ пље­ња жи­вот­них на­мир­ни­ца, енер­ ге­на­та, јав­них услу­га, ве­о­ма ску­по бес­плат­но школ­с тво и здрав­с тво… Уме­с то обе­ћа­ног бла­го­с та­ња ну­

ко

У уто­рак 2. ок­то­бра, у бан­кет са­ло­ну „Га­зе­ ла”, са по­чет­ком у 19 ча­со­ва би­ће одр­жа­на про­ мо­ци­ја збир­ке пе­са­ма за де­цу под на­зи­вом „Из ср­ца де­те­та до це­лог све­та”, ауто­ра Мом­чи­ла То­ ши­ћа, уче­ни­ка 4. раз­ре­да ОШ „Осми сеп­тем­бар”. На овој књи­жев­ној ве­че­ри о књи­зи ће го­во­ри­ти Дра­га­на Пе­јић Ран­ђе­ло­вић, ди­рек­тор „Пи-пре­ са”, Да­ни­је­ла Жив­ко­вић, про­фе­сор раз­ред­не на­ ста­ве, Је­ле­на Ћи­рић, про­фе­сор ен­гле­ског је­зи­ка, и Ива­на Ко­ста­ди­но­вић, про­фе­сор срп­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти, ре­цен­зент књи­ге. Б.Н.

Број 165, 28. септембар 2012.

Фото: Милош Видановић

Пиротске новине ТЦ „Гушевица” II спрат, локал бр. 8 Пирот • Оснивач и издавач: ИД „Кућа књиге” д.о.о. Ђерам 32 Пирот • Директор: Ивана Видановић • Главни и одговорни уредник: Богољуб Најдановић • Редакција: Снежана Манић, Милош Видановић, Надежда Стојановић • Штампа: ГИД „Пи прес” Ђерам 32 Пирот • Рукописи се не враћају • Излази једном недељно • Телефони 010/312-510, 010/ 312-511 • Регистарски број јавног гласила NV 000110 • ISSN 1820-7499 • COBISS. SR-ID 147284748 www.pirotskenovine.rs • pirotskenovine@gmail.com • www.facebook.com/pirotskenovine

Број 165, 28. септембар 2012.

У ЖИЖИ

3

На­кон шест го­ди­на об­но­вље­на ре­дов­на же­ле­знич­ка ли­ни­ја Ниш-Ди­ми­тров­град

По­но­во пут­нич­ким во­зом до Ни­ша

У по­не­де­љак 24. сеп­тем­бра ују­тру, у 7 са­ти и 25 ми­ну­та са ни­шке Же­ле­знич­ ке ста­ни­це пут Ди­ми­тров­гра­да је кре­ нуо је но­ви ру­ски мо­тор­ни воз, чи­ме је на­кон шест го­ди­на по­но­во ус­по­ста­вљен ло­кал­ни пут­нич­ки са­о­бра­ћај на овој ре­ ла­ци­ји. У ЈП „Же­ле­зни­це Ср­би­је” ка­жу да ће нoви дизeл-мoтoрни вoзoви oмo­ гућити знaтнo eфикaсниjи, квaлитeт­ ниjи и удoбниjи пут­ нич­ ки жeлeзнич­ ки сaoбрaћaj нeгo дo сaдa. – Oви вoзoви нaмeњeни су прeвoзу путникa у лoкaл­ нoм и рeгиoнaлнoм сaoбрaћajу нa нeeлeк­ трифицирaним пругaмa. Вoз je двoдeлaн и имa 120 мeстa зa сeдeњe и 126 мeстa зa стajaњe. Oпрeмљeн je нajсaврeмeниjoм oпрeмoм, a глaвнe кoмпoнeнтe прoизвeли су нajпoзнaтиjи eврoпски прoизвoђaчи, пo свим дoмaћим и мeђунaрoдним стaндaр­

Очекују се веће гужве на железничкој станици

димa. Вoз мoжe дa сe крeћe брзинoм oд 120 ки­ло­ме­та­ра на сат – на­во­ди се у сaoпшт­eњу „Жeлeзницa Србиje”. У пи­ та­ њу је 12 но­ вих ди­ зел-мо­ тор­них гар­ни­ту­ра ру­ског про­зво­ђа­ ча „Meтрoвaгoнмaшa”, кoje су српскe жeлeзницe купилe зaхвaљуjући крeдиту мeђунaрoднe жeлeзничкe бaнкe „Eурoфимe” oд 43 милиoнa швajцaрских фрaнaкa. Дo сaдa их je у Србиjу стиглo 11 и нeкe oд њих вeћ сaoбрaћajу нa раз­личитим рeлaциjaмa, а вoз зa Димитрoвгрaд je пeтa гaрнитурa дизeл-мoтoрних вoзoвa кoja je укључeнa у рeдoвaн сaoбрaћaj. Ка­ко се на­ во­ди, ови вoзoви сукцeсивнo ћe зaмeнити путничкe „шинoбусe” и „мaкoсe”, стaрe прeкo 30 гoдинa, сa кojимa je билo гoтoвo нeмoгућe oдржaти рeдoвитoст у путничкoм сaoбрaћajу. Воз ко­ји је из Ди­ми­тров­гра­да кре­ нуо пут Ни­ша у уто­рак на пи­рот­ску же­ ле­знич­ку ста­ни­цу сти­гао тач­но у под­не, са за­ка­шње­њем од пет ми­ну­та, не­стр­ пљи­во је че­ка­ло де­се­так пут­ни­ка. Пен­зи­о­нер­ка Жив­ка Цвет­ко­вић ка­ же да је­два че­ка да „про­ба ру­ски воз”.

– Чу­ла сам да про­ла­зи, ви­де­ла са ви­кен­ди­це да је воз нов и леп и хо­ћу да се во­зим у ње­му. Као мла­ђа сам стал­ но пу­то­ва­ла во­зом и ово сад вра­ћа ле­ пе успо­ме­не. Та­ко­ђе, воз је мно­го јеф­ти­ ни од ауто­бу­са. Идем до Бе­го­вог мо­ста, и ауто­бу­ска кар­та је 130 ди­на­ра, а во­зна ду­пло јеф­ти­ни­ја – 65 ди­на­ра. С об­зи­ром на то ми је пен­зи­ја вр­ло ма­ла пу­но ми зна­чи што ћу ова­ко да уште­дим – ка­же Жив­ка Цвет­ко­вић.

Фото: Владан Ристић

Нови воз прима прве путнике

Сту­дент дру­ге го­ди­не Еко­ном­ског фа­кул­те­та, Бра­ти­слав Вељ­ко­вић, до Ни­ ша углав­ном пу­ту­је во­зом због то­га што му ро­ди­те­љи ра­де у Же­ле­зни­ци па не пла­ћа пу­ну це­ну кар­те. Оду­ше­вљен је због то­га што је по­но­во ус­по­ста­вљен ре­дов­ни пут­нич­ки са­о­бра­ћај.

– Ра­ни­је сам ишао ме­ђу­на­род­ним во­зом ко­ји је из Пи­ро­та кре­тао у 9.30 уве­че, а из Ни­ша чак у по­ла три ују­тру. Са­да ми мно­го ви­ше од­го­ва­ра вре­ме по­ла­ска, а и воз је нов, чист и удо­бан. И мо­ји дру­го­ви, ко­ји су до са­да пу­то­ва­ли ауто­бу­сом, уско­ро ће ми пра­ви­ти дру­ штво – ка­же Вељ­ко­вић. Већ пр­вих да­на са­о­бра­ћа­ња но­вог во­за при­мет­на је ве­ћа за­ин­те­ре­со­ва­ ност пут­ни­ка, ка­же за Пи­рот­ске но­ви­не шеф Же­ле­знич­ке ста­ни­це Пи­рот, Ми­лан Ли­лић.

– По­ве­ћа­но је ин­те­ре­со­ва­ње пут­ни­ ка с об­зи­ром на то да је реч о оса­вре­ме­ ном во­зу ко­ји је мно­го удоб­ни­ји не­го што је то ра­ни­је био слу­чај. Воз је кли­ма­ти­зо­ ван, има ви­део над­зор, све је но­во и чи­ сто. Та­ко­ђе, и це­не ка­ра­та су мно­го ни­же у од­но­су на ауто­бу­ске. Кар­та до Ни­ша у јед­ном прав­цу ко­шта 288, а до Ди­ми­ тров­гра­да 96 ди­на­ра. На­дам се да ће нам се због свега ово­га пут­ни­ци по­ла­ко у пот­ пу­но­сти вра­ти­ти – ка­же Ли­лић. Ипак, иако ру­ски во­зо­ви мо­гу да се кре­ћу бр­зи­ном и до 120 ки­ло­ме­та­ра на сат, због ста­ња пру­ге, од Пи­ро­та до Ни­ ша пу­ту­је се око два и по са­та. Нoви вoз срп­ ских жeлeзницa свaкoднeвнo ће сaoбрaћaти из Пи­ро­та за Ниш у 11.54 са­ти и 19.54 са­ти, а по­ла­сци из Пи­ро­та за Ди­ ми­тров­град су у 10.01 са­ти и у 17.56 са­ти. Б. Нај­да­но­вић

Пред­став­ни­це Оде­ље­ња за род­ну рав­но­прав­ност у по­се­ти општини

Пироћанке се жалиле на општинску управу На ини­ци­ја­ти­ву не­вла­ди­не ор­га­ни­ за­ци­је „Же­не ју­га” из Пи­ро­та пред­став­ ни­це Оде­ље­ња за род­ну рав­но­прав­ност Струч­не слу­жбе За­штит­ни­ка гра­ђа­на по­се­ти­ле су у уто­рак 25. сеп­тем­бра оп­ шти­ну Пи­рот. Оне су се нај­пре са­ста­ле са пред­став­ни­ци­ма ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, а за­тим су у чи­та­о­ни­ци На­род­не би­бли­о­ те­ке при­ма­ле при­ту­жбе гра­ђа­на на кр­ шење Закона о родној равноправности. Ка­сни­је, у про­сто­ри­ја­ма Жен­ске ме­ди­ја­ те­ке у Тр­жном цен­тру „Бан­ко­вић”, одр­ жан је и са­ста­нак са пред­став­ни­ци­ма не­вла­ди­них ор­га­ни­за­ци­ја на ко­ме се раз­го­ва­ра­ло о ак­ту­ел­ним про­бле­ми­ма род­не рав­но­прав­но­сти. На­чел­ни­ца Оде­ље­ња за род­ну рав­ но­прав­ност, Дра­га­на Гра­бо­ви­ца, ре­ кла је да је пре при­к у­пља­ња при­т у­жби гра­ђа­на одр­жан „до­бар и успе­шан” са­

Састанак са НВО у ТЦ Банковић

ста­нак са пред­с тав­ни­ци­ма ло­кал­не са­ мо­у­пра­ве.

– Раз­го­ва­ра­ли смо са пред­с тав­ ни­ци­ма ло­кал­не са­мо­у­пра­ве и пред­ став­ни­ци­ма Ко­ми­си­је за род­ну рав­но­ прав­ност оп­шти­не Пи­рот. Циљ по­се­те је­с те у скло­пу пла­на За­штит­ни­ка гра­ ђа­на да се из­ла­ском на те­рен при­бли­ жи гра­ђа­ни­ма. Та­ко­ђе, ов­де смо да

при­ка­же­мо „лич­ну кар­т у” на­ше ин­ сти­т у­ци­је и да по­ка­же­мо чи­ме се ми то у ства­ри ба­ви­мо и ка­ко гра­ђа­ни мо­г у да ра­чу­на­ју на на­шу по­др­шку. Чу­ли смо власт, а же­ли­мо да чу­је­мо и пред­с тав­ни­ке ци­вил­ног дру­штва, ка­ ко они ви­де нас и шта од нас оче­к у­ју. Циљ нам је да још ви­ше и бо­ље по­ра­ ди­мо на уна­пре­ђе­њу и за­шти­ти по­ло­ жа­ја же­на. Сма­тра­мо да је ова по­се­та већ да­ла ре­зул­та­те и да је та­ко го­во­ ри и чи­ње­ни­ца да смо има­ли и до­бар од­зив гра­ђа­на. При­к у­пи­ли смо 8 при­ ту­жби Пи­ро­ћа­на­ца и оне се углав­ном ти­чу про­пу­с та у ра­ду опшптин­ских ор­га­на – ре­к ла је Гра­бо­ви­ца. Пред­сед­ни­ца Удру­же­ња „Фе­никс” Ана Пе­цар­ски ис­ти­че да је по­ло­жај же­ на са ин­ва­ли­ди­те­том у оп­шти­ни Пи­рот лош.

– У на­шој оп­шти­ни же­не са ин­ва­ ли­ди­те­том углав­ном жи­ве у изо­ла­ци­ ји. Не­ма­ју мо­гућ­но­сти да се за­по­сле, а град је при­лич­но не­прип­сту­па­чан у сва­ ком сми­слу. Же­ли­мо да на овом са­стан­ ку до­ђе­мо до за­јед­нич­ких иде­ја ка­ко би мо­гли по овом пи­та­њу да ура­ди­мо не­ што – ре­кла је Пе­цар­ски. Про­бле­ме же­на са се­ла из­не­ла је пред­став­ни­ца Удру­же­ње же­на са се­ла „Тем­штан­ка”, Ми­ња Ни­ко­лић.

– Жи­вот се­о­ске же­не је вр­ло те­жак, по­го­то­во ако не­ма по­др­шку око­ли­не, па и ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. Има­мо ве­ли­ко члан­ство, а са­мим тим и пу­но про­бле­ ма. Овај са­ста­нак је до­бар јер ће­мо при­ ку­пи­ти до­ста ин­фор­ма­ци­ја о то­ме ка­ко мо­же­мо да се из­бо­ри­мо да би ре­ши­ли не­ке од њих – ка­же Ни­ко­ли­ће­ва. М.В.

4

М А РКЕ Т И Н Г

Број 165, 28. септембар 2012.

Број 165, 28. септембар 2012.

А К Т У ЕЛНО

ПН у до­му по­ро­ди­це Ми­лој­ко­вић по­ла го­ди­не на­кон тран­сплан­та­ци­је бу­бре­га

Ла­на ко­нач­но срећ­на и на­сме­ја­на Иако још два пута месечно иде на контроле у Београд и пије велики број лекова, храбра девојчица прегрмела је најгоре и полако се привикава на нормално детињство Снежана Манић Шест ме­се­ци на­кон успе­шно оба­ вље­не тран­сплан­та­ци­је бу­бре­га на Деч­ јој кли­ни­ци у Тир­шо­вој у Бе­о­гра­ду, са­да тро­го­ди­шња Ла­на Ми­лој­ко­вић и ње­на ма­ма Да­ни­је­ла по пр­ви пут жи­ве нор­ мал­ним жи­во­том. При­ли­ком по­се­те њи­хо­вом до­му вид­на је би­ла дру­га­чи­ ја, мно­го ве­се­ли­ја ат­мос­фе­ра, на­сме­ја­ на и по­ма­ло не­мир­на Ла­на је трч­ка­ра­ ла око­ло, по­ка­зи­ва­ла нам сво­је лут­ке, а сре­ћа и за­до­вољ­ство очи­та­ва­ли су се са ли­ца мај­ке Да­ни­је­ле и оца Ми­ла­на. Под­ се­ћа­мо да је Ла­ни због уро­ђе­ног обо­ље­ ња нај­пре от­кло­њен је­дан, па дру­ги бу­ брег и да је ова де­вој­чи­ца го­ди­ну да­на жи­ве­ла на пе­ри­то­ри­јал­ној ди­ја­ли­зи. По­ сле оба­вље­них ана­ли­за уста­но­вље­но је да мај­ка мо­же да бу­де да­ва­лац ор­га­на и тран­сплан­та­ци­ју је 26. мар­та оба­вио про­фе­сор Мар­тин Кса­ви­јер из Ли­о­на. Опе­ра­ци­ја је ус­пе­ла, Ла­на је од­мах при­ хва­ти­ла ма­мин бу­брег, али се ­ма­ло ис­ ком­пли­ко­вао по­сто­пе­ра­тив­ни ток због про­бле­ма са лим­фом.

На­гло по­ра­сла По­себ­ним ре­жи­мом ис­хра­не и овај про­блем је ре­шен та­ко да је чи­та­ва по­ ро­ди­ца са­да ко­нач­но одах­ну­ла. При­ мет­но је и да је Ла­на на­кон што је до­би­ ла но­ви бу­брег на­гло по­ра­сла.

– Од тран­сплан­та­ци­је до са­да смо ишли на кон­тро­лу у Бе­о­град на сва­ке две не­де­ље. Ра­ђе­не су јој основ­не ана­ ли­зе и кон­тро­ли­сан ни­во ле­ка у кр­ви

бу­ду­ћи да је пи­ла ја­ке иму­но­су­пре­си­ве, али и дру­гу те­ра­пи­ју, ка­ко ор­га­ни­зам не би од­ба­цио бу­брег. Сва­ки пут су ре­зул­ та­ти би­ли до­бри и ле­ка­ри су за­до­вољ­ни ка­ко те­че њен по­сто­пе­ра­тив­ни ток. По­ след­њу кон­тро­лу смо има­ли кра­јем ав­ гу­ста. Та­да је ура­ђен и пр­ви, кон­трол­ни ул­тра­звук бу­бре­га и на­ла­зи су уред­ни. Ле­ка­ри су за­до­вољ­ни јер је Ла­на вид­но по­ра­сла и што је нај­ва­жни­је, због те­ра­ пи­је, ни­је до­би­ла на те­жи­ни што би мо­ гло да оте­жа рад бу­бре­га – пре­срећ­на је ма­ма Да­ни­је­ла и ис­ти­че да су ле­ка­ри Ла­ни на по­след­њој кон­тро­ли од­ре­ди­ли нај­ни­жу до­зу иму­но­су­пре­си­ва и да то не би тре­ба­ло да се ме­ња до­жи­вот­но. За 2. ок­то­бар је за­ка­зан сле­де­ћи кон­трол­ни пре­глед ка­да би тре­ба­ло да се оба­ви пр­ви ко­лор до­плер бу­бре­ га и де­таљ­на ана­ли­за функ­ци­је бу­бре­ га. Да­ни­је­ла оче­ку­је да се Ла­ни, по­сле ок­то­бар­ске кон­тро­ле, ко­ри­гу­је и ре­ жим ис­хра­не. Што се те­ра­пи­је ти­че, по­ ред иму­но­су­пре­сив­не ко­ја под­ра­зу­ме­ва три ле­ка ко­ји иду на те­рет здрав­стве­ног оси­гу­ра­ња, Ла­на пи­је још де­сет ле­ко­ва днев­но ко­је ку­пу­ју ро­ди­те­љи.

– Те­шко је, све је то ску­по, али смо срећ­ни јер је оно нај­те­же иза нас. Су­пруг је по­чео да ра­ди и при­ват­но та­ко да га не ви­ђа­мо по чи­тав дан, али мо­ра­мо да се до­ви­ја­мо ка­ко зна­мо да обез­бе­ди­мо све што је по­треб­но за Ла­ну. Оче­ку­је­мо да се по­сте­пе­но по­је­ди­ни ле­ко­ви ис­кљу­ чу­ју из те­ра­пи­је та­ко да ће би­ти лак­ше – ка­же Да­ни­је­ла и на­да се да ће већ сле­ де­ће је­се­ни мо­ћи Ла­ну да упи­ше у вр­тић а она да по­тра­жи за­по­сле­ње. Фото: Владан Ристић

Пуна елана и жељна игре

Прославили трећи рођендан Пре­ма ње­ним ре­чи­ма, Ла­ни­ни вр­ шња­ци уве­ли­ко кре­ћу у вр­тић, та­ко да је и она по­ста­ла зна­ти­жељ­на и по­ка­зу­је же­љу за бо­ра­вак и дру­же­ње са де­цом. Ипак, за Ла­ну је то још увек ве­ли­ки ри­зик, па ће мо­ра­ти да са­че­ка на­ред­ну го­ди­ну. Ова хра­бра де­вој­чи­ца је у ав­гу­сту на­пу­ни­ла три го­ди­не и рођендан про­ славила играјући се са вр­шња­ци­ма. Во­ зи би­цикл, игра фуд­бал са та­том, иде на утак­ми­це. Ле­тос се и ку­па­ла на За­ вој­ском је­зе­ру. Јед­но­став­но, са­да ра­ди све оно што јој је због бо­ле­сти ра­ни­је би­ло ус­кра­ће­но. Ипак, нај­ви­ше во­ли да се „игра док­тор­ке”. Пре­гле­да лут­ку Ану, шпри­цом јој да­је ин­фу­зи­ју, од­ре­ди­ла јој је и те­ра­пи­ју и што је нај­ин­те­ре­сант­ни­је, све нам то об­ја­шња­ва стро­го ме­ди­цин­ ском тер­ми­но­ло­ги­јом. Ма­ма Да­ни­је­ла се та­ко­ђе опо­ра­ви­ ла од опе­ра­ци­је и са­да ра­ди све кућ­не по­сло­ве као и ра­ни­је. Сви ре­зул­та­ти су до­бри и, ка­ко ка­же, Ла­на и они ко­нач­но жи­ве но­ви, срећ­ни­ји жи­вот.

– Она по чи­тав дан ју­ри, тач­но се ви­ди да је то јед­но здра­во де­те, пу­ но ела­на. Жи­вах­на је, мо­гло би се ре­ћи и не­мир­на. Ни­је ви­ше то оно де­те. Чак ни­је ви­ше ни то­ли­ко ди­сци­пли­но­ва­на као ра­ни­је док је би­ла на ди­ја­ли­зи, али срећ­ни смо што је то та­ко – ка­жу Ла­ни­ ни ро­ди­те­љи Да­ни­је­ла и Ми­лан и по­но­ во се за­хва­љу­ју Пи­рот­ским но­ви­на­ма, број­ним Пи­ро­ћан­ци­ма и сви­ма ко­ји су им по­мо­гли да оства­ре свој сан и из­бо­ ре се за Ла­нин жи­вот.

5 По­ве­ћа­на опасност од за­ра­зних болести За­вод за јав­но здра­вље (ЗЗЈЗ) Пи­ рот по­ја­чао je над­зор над кре­та­њем за­ра­зних бо­ле­сти на осно­ву тре­нут­не епи­де­ми­о­ло­шке си­ту­а­ци­ји у зе­мљи, Пи­рот­ском окру­гу и окру­же­њу. Тим по­во­дом пред­став­ни­ци ове здрав­ стве­не уста­но­ве за­по­че­ли су оби­ла­ зак ло­кал­них са­мо­у­пра­ва и упо­зна­ва­ ње оп­штин­ских струк­ту­ра са пла­ном за спре­ча­ва­ње и су­зби­ја­ње по­ја­ве за­ ра­зних бо­ле­сти у на­ја­ви. У Ср­би­ји је знат­но је по­ве­ћа­на опа­сност од по­ја­ве и ши­ре­ња бо­ле­сти ко­је пре­но­се ко­мар­ ци, кр­пе­љи и ми­ше­ви у на­шој зе­мљи и окру­же­њу. Од гро­зни­це За­пад­ног Ни­ ла у Ср­би­ји је зва­нич­но при­ја­вље­но 35 обо­ле­лих, од ко­јих су 3 осо­бе пре­ми­ну­ ле. Пре­ма нај­но­ви­јим ис­тра­жи­ва­њи­ ма бо­лест пре­но­се и до­ма­ћи ко­мар­ци. Слу­ча­је­ви Лајм­ске бо­ле­сти, ре­ги­стру­ ју се у зна­чај­ном бро­ју сва­ке го­ди­не и на на­шем под­руч­ју. Та­ко­ђе, слу­ча­је­ви хе­мо­ра­гич­не гро­зни­це са бу­бре­жним син­дро­мом тзв. „миш­ја гро­зни­ца”, еви­ден­ти­ра­ни су и код нас. У ци­љу за­ шти­те здра­вља ста­нов­ни­штва, ЗЗЈЗ пре­по­ру­чу­је ло­кал­ној са­мо­у­пра­ви да бла­го­вре­ме­но пла­ни­ра и опре­де­ ли сред­ства за из­во­ђе­ње си­сте­мат­ске дез­ин­сек­ци­је и де­ра­ти­за­ци­је на сво­јој М.В. те­ри­то­ри­ји.

Европ­ски дан је­зи­ка По­во­дом Европ­ског да­на је­зи­ка, 26. сеп­тем­бра, у Све­ча­ној са­ли Гим­ на­зи­је Пи­рот одр­жа­не су ра­ди­о­ни­це на те­му „У зна­ку ју­би­ле­ја”. Уче­ни­ци су у ра­ди­о­ни­ца­ма при­пре­ми­ли пла­ ка­те на ко­ји­ма су при­ка­за­ни зна­чај­ ни до­га­ђа­ји и лич­но­сти из европ­ске исто­ри­је и кул­ту­ре. Дан европ­ских је­зи­ка се пр­ви пут на ова­кав на­чин обе­ле­жа­ва у Гим­на­зи­ји и по­ка­зао се као вр­ло ин­те­ре­сан­тан и мо­ти­ви­шу­ ћи за уче­ни­ке пр­вог, дру­гог и тре­ћег раз­ре­да ко­ји су тра­га­ли за по­да­ци­ма о кра­љи­ци Ели­за­бе­ти, Ер­ми­та­жу, Пе­ тру Ве­ли­ком и Но­тр Да­му. Под­се­ти­ ли су нас на зна­чај­не лич­но­сти и кул­ тур­не зна­ме­ни­то­сти Евро­пе за ко­је је ова го­ди­на ју­би­лар­на, а њи­хо­ви ра­ до­ви из­ло­же­ни су у хо­лу шко­ле. Б.Н.

На­лич­је Од 19. до 25. септембра на те­ри­ то­ри­ји Пи­рот­ског управ­ног окру­га догодиле су се: –– три саобраћајне незгоде у којима су четири особе задобиле лаке те­ лесне повреде (По­да­ци По­ли­циј­ске упра­ве Пи­рот)

6

А К Т У ЕЛНО

Број 165, 28. септембар 2012.

Пре­ма ак­ту­ел­ним це­на­ма и ове зи­ме нај­и­спла­ти­ви­је гре­ја­ње на стру­ју

Гре­ја­ње на ТА пе­ћи нај­јеф­ти­ни­је Са­мо у по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на це­на да­љин­ског гре­ја­ња по­ра­сла је не­ ко­ли­ко де­се­ти­на пу­та. По­след­ње у ни­зу по­ве­ћа­ња це­не одо­бри­ла је скуп­штин­ ска ве­ћи­на у Пи­ро­ту, ка­да је са 69 ди­на­ ра це­на да­љин­ског гре­ја­ња по ква­драт­ ном ме­тру ста­на по­ра­сла за 20 од­сто, на 83 ди­на­ра. Ово но­во по­ве­ћа­ње по­кре­ну­ ло је ла­ви­ну пи­та­ња, али и по­ле­ми­ка на те­му шта је нај­и­спла­ти­ви­је: гре­ја­ње на стру­ју, др­ва, угаљ или да­љин­ско гре­ја­ ње. Пи­рот­ске но­ви­не ис­тра­жи­ва­ле су ка­кве су це­не и ко­ли­ко ко­шта гре­ја­ње про­сто­ра од 30 ква­драт­них ме­та­ра с об­ зи­ром на енер­гент ко­ји се ко­ри­сти.

Прак­тич­но, али ску­по Да­љин­ско гре­ја­ње не­ка­да је би­ло нај­по­вољ­ни­је. При ку­по­ви­ни ста­на цен­ трал­но гре­ја­ње увек је би­ла став­ка ко­ја је по­ди­за­ла це­ну ква­дра­та. Нај­чи­сти­ји, нај­прак­тич­ни­ји, али и нај­јеф­ти­ни­ји вид гре­ја­ња. Ви­со­ке це­не ма­зу­та, али и не­ до­ма­ћин­ско по­сло­ва­ње до­ве­ли су до то­га да је да­љин­ско гре­ја­ње да­нас нај­ не­по­вољ­ни­је. Це­на да­љин­ског гре­ја­ња у Пи­ро­ту не­по­сред­но пред по­че­так греј­ не се­зо­не ско­чи­ла је за 20 од­сто, уз мо­ гућ­ност до­дат­ног по­ве­ћа­ња по­чет­ком на­ред­не го­ди­не, ка­ко ­је на­ја­вље­но из ЈП „Град­ска то­пла­на”. Пре­ма ра­чу­ни­ци Пи­ рот­ских но­ви­на, они ко­ји су при­кљу­че­ ни на да­љин­ско гре­ја­ње мо­ра­ће по но­ вој це­ни за го­ди­ну да­на за про­стор од 30 ква­драт­них ме­та­ра, из­дво­је чак 29.880 ди­на­ра. Ако на ову це­ну до­да­те и 8 од­ сто по­ре­за на до­да­ту вред­ност, као што пи­ше на ра­чу­ни­ма, ис­па­да да ће за 12

Цене грејања за 30 м2 Дрва Цена Количина Укупно ТА пећ

3500 дин.

7 м3 24500 дин. виша тарифа

ме­се­ци, за гре­ја­ње ове по­вр­ши­не гра­ ђа­ни Пи­ро­та мо­ра­ти да из­дво­је 32.270 ди­на­ра. Не­во­ља је у то­ме што су ко­ри­ сни­ци овог ви­да гре­ја­ња са­да у клоп­ ци бу­ду­ћи да се по­је­ди­нач­ни ста­но­ви не мо­гу ис­ку­чи­ва­ти из мре­же.

„Јеф­ти­на стру­ја” спас Иако већ го­ди­на­ма над­ле­жни у Елек­тро­при­вре­ди Ср­би­је „ку­ка­ју” ка­ко је у то­ку зим­ских ме­се­ци си­стем пред ко­лап­сом, и ове го­ди­не ве­ли­ки број Пи­ ро­ћа­на­ца од­лу­чио се да у зим­ском пе­ ри­о­ду за гре­ја­ње ко­ри­сти упра­во стру­ју. Нај­ви­ше су у упо­тре­би тер­мо пе­ћи ко­је чи­та­вог да­на еми­ту­ју то­пло­ту, а аку­му­ ли­ра­ју, углав­ном, у то­ку но­ћи. И ов­де, на­рав­но по­сто­ји ра­чу­ни­ца и то с об­зи­ ром на то да ли се „пећ­ка па­ли на ску­ пу или јеф­ти­ну стру­ју”. За гре­ја­ње 30 ква­дра­та стам­бе­ног про­сто­ра са­свим је до­вољ­на ТА пећ са по­пу­лар­ним на­ зи­вом „ше­сти­ца”. Ка­ко јој и име ка­же, ова пећ тро­ши 6 ки­ло­ват ча­со­ва у јед­

ном са­ту, а аку­му­ли­ра то­плот­ну енер­ги­ ју од 6 до 8 са­ти. Ако узме­мо да днев­но тер­мо пећ „ше­сти­ца” по­тро­ши 40 ки­ло­ ват ча­со­ва, за 30 да­на ис­па­да да по­тро­ шња из­но­си око 1.200 ки­ло­ват ча­со­ва. И ако ову број­ку по­мно­жи­мо са ску­пљом та­ри­фом од 5 ди­на­ра, за шест ме­се­ци гре­ја­ња на стру­ју гру­бом ра­чу­ни­цом са мак­си­мал­ном по­тро­шњом до­ла­зи­мо до ци­фре од 36.000 ди­на­ра. Ме­ђу­тим, уко­ ли­ко сте ште­дљи­ви и на­ште­лу­је­те тер­ мо пећ да аку­му­ли­ра ис­кљу­чи­во но­ћу по ни­жој та­ри­фи од 1,253 ди­на­ра за ки­ ло­ват час, пла­ти­ће­те за исти пе­ри­од од 6 ме­се­ци све­га око 9.000 ди­на­ра. Про­ блем са ТА пе­ћи­ма је у то­ме што оне мо­ гу за­гре­ја­ти огра­ни­че­ну по­вр­ши­ну, па су за гре­ја­ње ре­ци­мо дво­соб­ног ста­на по­треб­не две ТА пе­ћи.

Гре­ја­ње на др­ва најче­шће Ипак, и по­ред то­га што је гре­ја­ње на стру­ју нај­и­спла­ти­ви­је, ве­ћи­на Пи­ро­ћа­на­

нижа тарифа

5 дин.

1,253 дин. Цена Количина 7200 кWh Укупно 36000 дин. 9022 дин. Централно грејање 83 + ПДВ 8% дин. Цена 30 м2 Квадратура 32270 дин. Укупно

ца за гре­ја­ње ко­ри­сти др­ва. Уз то, ве­ћи­на оних ко­ји ко­ри­сте овај енер­гент, у сво­јим ку­ћа­ма има­ угра­ђе­не по­себ­не си­сте­ме за гре­ја­ње са соп­стве­ним ко­тлом и си­сте­ мом ди­стри­бу­ци­је. На­рав­но, има и оних ко­ји од­лу­че да у то­ку зи­ме уз по­моћ ма­ лих пе­ћи на др­ва за­гре­ју све­га две или три про­сто­ри­је у ко­ји­ма бо­ра­ве. Пре­ма на­шој ра­чу­ни­ци, за гре­ја­ње 30 ква­драт­ них ме­та­ра до­вољ­но је 7 ме­та­ра куб­них огрев­ног др­ве­та и то за пе­ри­од од 6 ме­ се­ци. С об­зи­ром на то да је тре­нут­на це­ на огрев­ног др­ве­та око 3.500 ди­на­ра за ме­тар куб­ни, ис­па­да да за гре­ја­ње у зим­ ском пе­ри­о­ду тре­ба из­дво­ји­ти 24.500 ди­ на­ра. У ову це­ну, на­рав­но ни­је ура­чу­на­то и ре­за­ње ко­је ко­шта око 200 ди­на­ра по куб­ном ме­тру, као ни це­па­ње и ре­ђа­ње. У сва­ком слу­ча­ју и овај вид гре­ја­ња јеф­ ти­ни­ји је од да­љин­ског. М. Ви­да­но­вић

Аустри­јан­ци пре­у­зе­ли управљање над хо­тел­ским ком­плексом „Ста­ра пла­ни­на”

Ни­шта од ула­га­ња Шпа­на­ца у пи­ротски туризам Упра­вља­ње над хо­те­лом „Ста­ра пла­ни­на” у на­ред­них 15 го­ди­на пре­у­зео је аустриј­ски ла­нац „Фал­кен­штај­нер”, са­оп­ште­но је из Вла­де Ср­би­је. Пре­ма ре­чи­ма др­жав­ног се­кре­та­ра у Ми­ни­ стар­ству фи­нан­си­ја и при­вре­де, Го­ра­ на Пет­ко­ви­ћа, вла­сни­штво је и да­ље др­жав­но, али је до­бра вест што ће у на­ ред­них 15 го­ди­на та ком­па­ни­ја раз­ви­ја­ ти хо­тел­ски би­знис на Ста­рој пла­ни­ни.

– „Фал­кен­штај­нер” ће оства­ри­ва­ти за то од­ре­ђе­ну на­кна­ду као упра­вљач, ко­ји се на­ми­ру­је из оства­ре­ног при­хо­да – ка­зао је Пет­ко­вић. На кон­фе­рен­ци­ји за но­ви­на­ре пред­ став­ни­ци „Фал­кен­штај­не­ра” на­ја­ви­ли су

Не назире се купац за хотел „Пирот“

да ће ре­кла­ми­ра­ти Ста­ру пла­ни­ну и до­ ве­сти број­не стра­не го­сте, као и да ће у

хо­те­лу де­ца до 10 го­ди­на има­ти све бес­ плат­но - сме­штај, шко­лу ски­ја­ња и мно­ ге дру­ге ак­тив­но­сти и са­др­жа­је. Хо­тел на Ста­рој пла­ни­ни је отво­рен 25. де­цем­ бра про­шле го­ди­не и у ње­га је др­жа­ва из бу­џе­та ин­ве­сти­ра­ла ви­ше од 30 ми­ли­о­ на евра, а ве­ли­ка сред­ства из­дво­је­на су и за из­град­њу пу­те­ва и ин­фра­струк­ту­ ре. Ме­ђу­тим, од са­мог отва­ра­ња ја­ви­ле су се број­не кон­тро­вер­зе. Нај­пре је хо­тел не­по­сред­но на­кон отва­ра­ња остао без стру­је и био при­вре­ме­но за­тво­рен усред ски­ја­ли­шне се­зо­не, а по­том је Ре­пу­блич­ ка гра­ђе­вин­ска ин­спек­ци­ја на­ре­ди­ла ру­ ше­ње тек из­гра­ђе­них че­тво­ро­се­да и гон­ до­ле на Ба­би­ном Зу­бу. Ина­че, прет­ход­но

су хо­тел­ским ком­плек­сом Ста­ра пла­ни­на упра­вља­ла шпан­ска пред­у­зе­ћа са ко­ји­ма је та­да­шњи ми­ни­стар еко­но­ми­је, Мла­ ђан Дин­кић, пот­пи­сао спо­ра­зум 30. ју­ла 2010. го­ди­не. Са­да, ме­ђу­тим, ни­је са­оп­ ште­но због че­га су се Шпан­ци са­да по­ ву­кли из по­сла. С дру­ге стра­не, од­ла­зак шпан­ских ком­па­ни­ја зна­чи и да не­ма ни­ шта од пла­но­ва у ве­зи са отва­ра­њем ту­ ри­стич­ке шко­ле у Пи­ро­ту и ку­по­ви­ни хо­ те­ла „Пи­рот” што је би­ло на­ја­вље­но као мо­гућ­ност на­кон са­стан­ка шпан­ског ам­ ба­са­до­ра Ињи­го де Па­ла­сио Еспа­ње и пред­сед­ни­ка оп­шти­не Пи­рот Вла­да­на Ва­си­ћа у апри­лу про­шле го­ди­не. Б.Н.

Т ЕМ А

Број 165, 28. септембар 2012.

7

Да­нас се обе­ле­жа­ва Свет­ски дан ср­ца

Све мла­ђи Пи­ро­ћан­ци страдају од ср­ца

Број обо­ле­лих од кар­ди­о­ва­ску­лар­них бо­ле­сти је у по­ра­сту, а ста­ро­сна гра­ни­ца се спу­шта на­ни­же. Због ин­фарк­та у бол­ни­ци хо­спи­та­ли­зо­ван Пи­ро­ћа­нац ро­ђен 1980. го­ди­не Сне­жа­на Ма­нић Свет­ски дан ср­ца 29. сеп­тем­бар ове го­ди­не се обе­ле­жа­ва по два­на­е­сти пут под сло­га­ном „Је­дан свет, је­дан дом, јед­но ср­ це”. Овај дан је уста­но­вљен 2000. го­ди­не у ци­љу пре­вен­ци­је бо­ле­сти ср­ца и крв­них су­до­ва, ка­ко би се љу­ди ши­ром све­та ин­ фор­ми­са­ли о то­ме да су бо­ле­сти ср­ца и крв­них су­до­ва во­де­ћи узрок обо­ље­ва­ња и уми­ра­ња у це­лом све­ту. Пре­ма по­да­ци­ ма Свет­ске здрав­стве­не ор­га­ни­за­ци­је сва­ ке го­ди­не у све­ту од бо­ле­сти ср­ца и крв­них су­до­ва умре 17 ми­ли­о­на љу­ди, од то­га 8 ми­ли­о­на же­на, што је сва­ки тре­ћи умр­ли ста­нов­ник. Про­це­њу­је се да се го­то­во 80 од­сто пре­вре­ме­них смрт­но­сти иза­зва­них овим бо­ле­сти­ма мо­же спре­чи­ти кон­тро­ лом не­ко­ли­ко глав­них фак­то­ра ри­зи­ка пу­ше­ња, не­пра­вил­не ис­хра­не и фи­зич­ком не­ак­тив­но­сти.

Угрожени и жене и деца За­блу­да је да бо­ле­сти ср­ца и крв­них су­до­ва по­га­ђа­ју ста­ри­је ста­нов­ни­штво, му­шку по­пу­ла­ци­ју и бо­га­ти­је сло­је­ве дру­штва, ис­ти­че др Ели­за­бе­та Алек­

Про­шле го­ди­не 475 умр­лих Пре­ма по­да­ци­ма За­во­да за јав­ но здра­вље у Пи­рот­ском окру­гу је про­шле го­ди­не од ин­фарк­та и ан­ги­ не пек­то­рис у бол­ни­ци ле­че­но 500 осо­ба (270 му­шка­ра­ца и 230 же­на) а умр­ле су 144 осо­бе (91 му­шка­рац и 53 же­не). У истом пе­ри­о­ду од мо­жда­ ног уда­ра и кр­ва­ре­ња у мо­згу хо­спи­ та­ли­зо­ва­на су 422 ли­ца (200 му­шка­ ра­ца и 222 же­не) а умр­ла је 331 осо­ба (128 му­шка­ра­ца и 203 же­не).

сић, спе­ци­ја­ли­ста со­ци­јал­не ме­ди­ци­не у пи­рот­ском За­во­ду за јав­но здра­вље.

– За­пра­во, бо­ле­сти ср­ца су уби­ца број је­дан ме­ђу жен­ском по­пу­ла­ци­јом, иза­зи­ ва­ју­ћи 1 од 3 смрт­на слу­ча­ја же­на. У ви­со­ ком про­цен­ту од ових бо­ле­сти обо­ље­ва­ју и де­ца а као фак­то­ри ри­зи­ка нај­че­шћи су не­пра­вил­на ис­хра­на, фи­зич­ка не­ак­тив­ност и пу­ше­ње. Због то­га је ове го­ди­не кам­па­ња усме­ре­на на пре­вен­ци­ју бо­ле­сти код же­на и де­це – ка­же др Алек­сић. Пре­ма ње­ним ре­чи­ма, са уче­шћем од 54, 7 од­сто у свим узро­ци­ма смр­ти во­де­ћи узрок уми­ра­ња у Ср­би­ји су упра­ во бо­ле­сти ср­ца.

– Од бо­ле­сти ср­ца и крв­них су­до­ ва то­ком 2010. го­ди­не у Ср­би­ји је умр­ло ско­ро 56.448 осо­ба, 25. 663 му­шкар­ца и 30.815 же­на. Му­шкар­ци има­ју ве­ћи ри­зик за по­ја­ву бо­ле­сти ср­ца и крв­них су­до­ва док же­не шти­ти естро­ген до ме­но­па­у­зе. По­сле то­га, ри­зик се из­јед­на­ча­ва. Ри­зик за на­ста­нак мо­жда­ног уда­ра је исти код му­шка­ра­ца и код же­на без об­зи­ра на го­ ди­не ста­ро­сти. У на­шој зе­мљи је због по­бољ­ша­ња ква­ли­те­та здрав­стве­них услу­га, али и због по­ја­ча­ног пре­вен­тив­ ног де­ло­ва­ња до­шло до опа­да­ња сто­ пе смрт­но­сти за 14 од­сто код же­на и 16 по­сто код му­шка­ра­ца, али, и по­ред то­га, Ср­би­ја се на­ла­зи у гру­пи зе­ма­ља са ри­зи­ ком ко­ји је ви­ши од про­сеч­ног за зе­мље европ­ског ре­ги­о­на – ис­ти­че др Алек­сић.

Округ на ни­воу републич­ког про­се­ка Сто­пе обо­ље­ва­ња од бо­ле­сти ср­ца и крв­них су­до­ва, као и сто­пе уми­ра­ња у Пи­рот­ском окру­гу су на ни­воу про­се­ ка у зе­мљи, од­но­сно пра­ти­мо тренд ко­

Поправљен кров Би­бли­о­те­ке Кров на згра­ди чи­та­о­ни­це На­род­не би­бли­о­те­ке Пи­рот у пот­пу­но­сти је ре­ кон­стру­и­сан то­ком прет­ход­не не­де­ље. На­и­ме, због до­тра­ја­ло­сти ста­ри кров че­сто је про­ки­шња­вао, па је и књи­жни фонд стал­но био угро­жен због вла­ге. Због то­га је ура­ђе­на ком­плет­на ре­кон­ струк­ци­ја кро­ва, од­но­сно за­ме­њен је

кров­ни по­кри­вач, као и олу­ци, чи­ме је ре­шен овај ду­го­го­ди­шњи про­блем. Из­ во­ђач ра­до­ва је фир­ма „Ифор­микс” из Пи­ро­та, а укуп­на вред­ност ра­до­ва из­ но­си 400.000 ди­на­ра. Пре­о­ста­ло је и да се ре­ши про­блем са кро­вом ко­ји про­ ки­шња­ва на про­сто­ри­ја­ма На­род­не би­ бли­о­те­ке у згра­ди До­ма Вој­ске. М.В.

Пушење и гојазност фактори ризика

Ва­жна пре­вен­ци­ја

Циљ обе­ле­жа­ва­ња Да­на ср­ца, у све­ту и код нас, је­сте да се ста­нов­ни­штву ука­ же на по­ра­жа­ва­ју­ћу ста­ти­сти­ку, али и да им се ста­ви до зна­ња да се све ове бо­ле­ сти мо­гу спре­чи­ти, ка­же др Ели­за­бе­та Алек­сић.

– Кар­ди­о­ва­ску­лар­не бо­ле­сти про­у­зро­ко­ва­не су пре­вен­та­бил­ним фак­то­ри­ма ри­ зи­ка као што су ви­сок крв­ни при­ти­сак, ви­сок ни­во хо­ле­сте­ро­ла, пре­ко­мер­на те­ле­сна те­жи­на и го­ја­зност, пу­ше­ње и ви­сок ни­во ше­ће­ра у кр­ви. Сви ови фак­то­ри ри­зи­ка мо­ гу се спре­чи­ти или кон­тро­ли­са­ти усва­ја­њем здра­вих на­ви­ка као што су пра­вил­на ис­ хра­на, оста­вља­ње пу­ше­ња и ре­дов­но ба­вље­ње фи­зич­ким ак­тив­но­сти­ма – ис­ти­че др Алек­сић и на­ја­вљу­је кам­па­њу ко­ја ће у знак обе­ле­жа­ва­ња Да­на ср­ца да­нас би­ти ор­га­ ни­зо­ва­на на град­ском тр­гу. У са­рад­њи са Слу­жбом оп­ште ме­ди­ци­не и па­тро­на­жном слу­жбом пла­ни­ра­на је про­мо­ци­ја пре­вен­тив­них ак­тив­но­сти, раз­го­вор са гра­ђа­ни­ма о фак­то­ри­ма ри­зи­ка, као и ме­ре­ње крв­ног при­ти­ска и те­ле­сне те­жи­не. ји вла­да у чи­та­вој Ср­би­ји, ка­же ин­тер­ ни­ста др Зо­ран Јо­ва­но­вић.

– Од свих хо­спи­та­ли­за­ци­ја у на­шој бол­ни­ци 20 од­сто су про­у­зро­ко­ва­не бо­ ле­сти­ма ср­ца и крв­них су­до­ва. Нај­ви­ше па­ци­је­на­та се ле­чи на ин­тер­ном оде­ ље­њу, до­бар део је на не­у­ро­ло­ги­ји због шло­го­ва а има их и на хи­рур­ги­ји због ва­ску­лар­них ком­пли­ка­ци­ја. Тренд ко­ ји вла­да у зе­мљи при­су­тан је и код нас, обо­ље­ња су у по­ра­сту а на­жа­лост, обо­ ље­ва­ју све мла­ђи љу­ди. Ин­фаркт и шлог ко­ји су не­ка­да би­ли ре­зер­ви­са­ни за ста­ ре љу­де са­да су све че­шће при­сут­ни код мла­ђих осо­ба, па та­ко има­мо па­ци­јен­та ро­ђе­ног 1980. го­ди­не ко­ји је имао ин­ фаркт. И то ни­је уса­мљен слу­чај. Што се

ти­че сто­пе смрт­но­сти, ми смо не­где ис­ под ре­пу­блич­ког про­се­ка и са рас­по­ло­ жи­вим ка­дром и опре­мом ми­слим да смо до­сти­гли не­ки врх, бо­ље од то­га те­ шко да ће­мо мо­ћи. Оно где има­мо про­ сто­ра за на­пре­дак је не­у­ро­ло­ги­ја и ле­ че­ње шло­га. Ту нам пред­сто­ји уво­ђе­ње фи­бри­но­лип­тич­ке те­ра­пи­је за раз­би­ја­ ње тром­ба. Има­мо об­у­чен ка­дар, рас­по­ ла­же­мо по­треб­ном опре­мом и че­ка­мо са­мо одо­бре­ње Ми­ни­стар­ства од­но­сно њи­хо­ве ко­ми­си­је за но­ве тех­но­ло­ги­је – ис­ти­че др Јо­ва­но­вић. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, сто­па смрт­но­сти у Пи­ро­ту не од­сту­па од ре­ пу­блич­ког про­се­ка, али оно што је зна­ чај­но, услед бо­ље здрав­стве­не не­ге и са­вре­ме­ни­је те­ра­пи­је обо­ле­ли од кар­ ди­о­ва­ску­лар­них бо­ле­сти ду­же жи­ве не­ го што је то би­ло ра­ни­је.

ДРУШТВО

8

Број 165, 28. септембар 2012.

Ме­шта­ни на­се­ља Гњи­лан бло­ки­ра­ли са­о­бра­ћај на регионалном путу у знак про­те­ста

Не же­ле ви­ше да гу­та­ју пра­ши­ну Три­де­се­так ме­шта­на на­се­ља Гњи­ лан, чи­је се ку­ће на­ла­зе по­ред де­ла пут­ног прав­ца Гњи­лан-Бла­то у по­не­де­ љак 24. сеп­тем­бра на крат­ко је бло­ки­ ра­ло са­о­бра­ћај у знак про­те­ста. Они су на овај на­чин из­ра­зи­ли не­за­до­вољ­ство због ве­ли­ке бу­ке и пра­ши­не ко­ја не­де­ ља­ма уна­зад на­ста­је због ра­до­ва на ре­ кон­струк­ци­ји овог пу­та ко­ји ка­сне, али и број­них ка­ми­о­на ко­ји пре­во­зе ма­те­ри­ јал за по­тре­бе из­град­ње Ко­ри­до­ра 10. Овај про­тест­ни скуп, као и крат­ко­трај­на бло­ка­да са­о­бра­ћа­ја са­мо су упо­зо­ре­ње над­ле­жни­ма да убр­за­ју ра­до­ве и ре­ше про­блем на­ру­ша­ва­ња жи­вот­не сре­ди­ не, упо­зо­ри­ли су оку­пље­ни гра­ђа­ни. Пред­сед­ник ме­сне за­јед­ни­це Гњи­ лан Бо­ри­во­је Ко­стић ка­же да не­во­ље ме­шта­на ко­ји жи­ве у овом де­лу на­се­ља тра­ју већ ду­го и да ова­кво ста­ње ви­ше не мо­же да се из­др­жи.

– Пре не­ко­ли­ко ме­се­ци по­че­ла је ре­кон­струк­ци­ја, ра­до­ви тра­ју ду­го, а ми не ви­ди­мо ни­ка­кав на­пре­дак. Сва­ ког да­на ов­де су обла­ци пра­ши­не и љу­ ди не мо­гу нор­мал­но да жи­ве. Ми смо не­ко­ли­ко пу­та тра­жи­ли од из­во­ђа­ча ра­ до­ва да се пут по­си­па во­дом и да се на тај на­чин сма­њи пра­ши­на. Тек су да­нас по­сла­ли ци­стер­ну и си­па­ли во­ду, а ови

сил­ни ка­ми­о­ни ко­ји пре­во­зе ма­те­ри­јал су ко­нач­но ста­ви­ли и ци­ра­де на при­ко­ ли­це. И то су ура­ди­ли ве­ро­ват­но јер су чу­ли да ће гра­ђа­ни да бло­ки­ра­ју пут. Ово је ствар­но су­лу­до да се на­ста­ви ова­ ко. На сва­ка два ми­ну­та ов­де про­ђе по је­дан ка­ми­он од 50 то­на. Ни­ко­ме ов­де ни­је ја­сно због че­га се то­ли­ко ка­сни са за­вр­шет­ком ра­до­ва, а уз то сма­тра­мо и да су и ови ра­до­ви не­до­вољ­ни и ло­ше ура­ђе­ни. Ниг­де не­ма ка­на­ла да од­во­де во­ду, а они час ра­де, час их не­ма – ис­ ти­че Ко­стић. Ме­штан­ка Ја­го­да Ђор­ђе­вић ка­же да су се ра­до­ви оте­гли, а да де­ца сва­ког да­ на због то­га гу­та­ју пра­ши­ну.

– Ра­де већ че­ти­ри ме­се­ца и ни­шта. Ни­ка­ко да за­вр­ше. А сва­ки дан са­мо пе­ тља­ју и ни­шта. Ка­ми­о­ни стал­но про­ла­ зе, и ди­жу та­кве обла­ке пра­ши­не да је то не­ве­ро­ват­но. Ма не мо­же да се жи­ ви. Од че­три ују­тро не мо­же да се спа­ ва, а де­ца пре­ко да­на не мо­гу да иза­ђу у дво­ри­ште. Про­зо­ре др­жи­мо за­тво­ре­не, а веш кад опе­ре­мо мо­ра­мо да су­ши­мо уну­тра уме­сто у дво­ри­шту – ка­же Ђор­ ђе­ви­ће­ва. И њен ком­ши­ја Ми­ро­слав Ђор­ђе­вић сма­тра да ра­до­ви пре­ви­ше ду­го тра­ју и да мо­ра­ју шшто пре да се за­вр­ше.

Камиони који превозе материјал за Коридор 10 највећи проблем

Блокада регионалног пута само упозорење

– Тек да­нас су се се­ти­ли да ста­ве ци­ра­де и да пут по­си­па­ју во­дом. Ма­да и то не­ма ве­ли­ког ефек­та кад ка­ми­о­ни про­ла­зе сва­ки час. Та­ко­ђе, ово што ра­ де тај пут то се ра­ди ја­ко ло­ше, без ка­на­ ла и тро­то­а­ра, са­мо су ма­ло рас­чи­сти­ли око­ло. Гле­да­ју ако мо­гу пре­ко ста­рог ас­ фал­та да ура­де не­што и то је то. А за то вре­ме ми се на­гу­та­смо пра­ши­не – ка­же Ђор­ђе­вић. „Ска­дар на Бо­ја­ни”, ка­ко мно­ги већ зо­ву овај пут ни­ка­ко да бу­де за­вр­шен. Да под­се­ти­мо, пре­ма пр­во­бит­ном обе­ ћа­њу чла­на Оп­штин­ског ве­ћа Ви­дој­ка Па­на­јо­то­ви­ћа ра­до­ви на овом тре­ба­ло је да поч­ну још про­шле го­ди­не. Ме­ђу­ тим, то се ни­је до­го­ди­ло, а ра­до­ви ко­ ји су по­че­ли пре ско­ро че­ти­ри ме­се­ца, у ју­лу, још увек тра­ју. На­ја­вље­на је ре­ кон­струк­ци­ја де­ла пут­ног прав­ца од скре­та­ња за Бар­је Чи­флик па све до по­ след­ње ку­ће у на­се­љу Гњи­лан. Из­во­ђач ра­до­ва је бе­о­град­ско пред­у­зе­ће „Рат­ко Ми­тро­вић”, а укуп­на вред­ност из­но­си 100 ми­ли­о­на ди­на­ра. Се­кре­тар ОО СПС и по­моћ­ник пред­сед­ни­ка оп­шти­не Пи­ рот за ло­кал­ну са­мо­у­пра­ву и са­рад­њу са Вла­дом Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, Ви­дој­ко Па­ на­јо­то­вић, твр­ди да ће ра­до­ви на овом ма­ги­страл­ном пу­ту би­ти за­вр­ше­ни до

кра­ја ме­се­ца.

– Ра­до­ви тра­ју већ око ме­сец да­на. Оче­ку­јем да ових да­на поч­ну да по­ста­ вља­ју ас­фалт, јер је крај­њи рок за за­вр­ ше­так ра­до­ва крај сеп­тем­бра. То што се гра­ђа­ни жа­ле на пра­ши­ну и гу­жву је­сте ве­ли­ки про­блем, али тај про­блем пра­ве ка­ми­о­ни ко­ји во­зе ма­те­ри­јал за из­град­ њу Ко­ри­до­ра 10. Фи­нан­си­јер ра­до­ва је Вла­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и ми се ту, као ло­кал­на са­мо­у­пра­ва ни­шта не пи­та­мо. Да ли ће да има ка­на­ла или не, од­ре­ђу­ је њи­хов глав­ни про­јек­тант. Сви зна­ју у ка­квом је ста­њу био тај пут, а сад ће то да бу­де сре­ђе­но. Ме­ђу­тим, про­блем са пра­ши­ном је­сте ве­ли­ки и ми ће­мо ути­ ца­ти на то да се да си­ту­а­ци­ја сре­ди. Ме­ не је звао из­во­ђач ра­до­ва та­ко­ђе да се жа­ли на ове ка­ми­о­не што те­ра­ју ма­те­ ри­јал на Ко­ри­дор 10. До­ла­зи­ли су и са љу­ди­ма из по­ли­ци­је и твр­де да они не мо­гу да ра­де свој по­сао јер им по­ме­ну­ ти ка­ми­о­ни сме­та­ју. Тек кад смо их ми при­ти­сли, они су на ка­ми­о­не ста­ви­ли ци­ра­де и по­че­ли да по­ли­ва­ју во­дом да се не би ди­за­ла то­ли­ка пра­ши­на. За не­ ко­ли­ко да­на би­ће за­вр­ше­ни ра­до­ви па ће не­ста­ти и пра­ши­на – ре­као је Па­на­ јо­то­вић. М. Ви­да­но­вић

Висока струковна школа добила акредитацију Висока струковна школа за образо­ вање васпитача у Пироту и званично је добила акредитацију, како за саму уста­ нову, тако и за специјалистички програм, каже у изјави за Пиротске новине дирек­ торка Данијела Видановић. Према ње­ ним речима сви недостаци из акта упо­ зорења који су постојали су отклоњени.

– Ти недостаци су били више тех­ ничке, него суштинске природе. Нисмо

имали довољан број наставника у стал­ ном радном односу, односно са 100 од­ сто упошљења, то смо у међувреме­ ну отклонили и сада су сви наставници који могу да воде основни и специја­ листички програм у пуном радном од­ носу. Када је реч о специјалистичком програму, урадили смо јединствен про­ грам у Србији. Он није уско специјали­ зован, већ ће васпитачи моћи да раде

више програма у Предшколској уста­ нови и да за то буду апсолутно струч­ но компетентни – објашњава Вида­ новићева. У Високој струковној школи за образовање васпитача завршена је пријава кандидата за упис у септембар­ ском року. Нема више слободних места на буџету, а после првог уписног круга остало је још 25 слободних места за са­ Б.Н. мофинансирајуће студенте.

Број 165, 28. септембар 2012.

ДРУШТВО

9

Др­жа­ва че­ти­ри ме­се­ца не упла­ћу­је но­вац из­во­ђа­чу ра­до­ва

Ра­до­ви на за­тво­ре­ном ба­зе­ну под зна­ком пи­та­ња Ра­до­ви на из­град­њи за­тво­ре­ног ба­ зе­на у Пи­ро­ту те­ку пред­ви­ђе­ном ди­на­ми­ ком, ка­жу над­ле­жни. Из­во­де се за­нат­ски ра­до­ви, а у на­ред­ним да­ни­ма пла­ни­ра­но је по­ста­вља­ње и ба­зен­ске тех­ни­ке. Ме­ђу­ тим, иако су на овом гра­ди­ли­шту рад­ни­ ци сва­ко­днев­но упо­шље­ни, си­ту­а­ци­ја, бар ка­да су у пи­та­њу фи­нан­си­је, ни­је ни­ма­ло све­тла. На­и­ме, већ че­ти­ри ме­се­ца др­жа­ ва ка­сни са упла­та­ма из­во­ђа­чу ра­до­ва, па по­сто­ји оправ­да­на бо­ја­зан да ова ин­ ве­сти­ци­ја не­ће би­ти за­вр­ше­на у пред­ви­ ђе­ним ро­ко­ви­ма. Из­во­ђа­чу ра­до­ва пред­ у­зе­ћу „Пу­те­ви Ужи­це” др­жа­ва тре­нут­но ду­гу­је око 40 ми­ли­о­на ди­на­ра. Да под­се­ти­мо, за­тво­ре­ни ба­зен ни­ је олим­пиј­ски, а ве­ли­чи­на му је 33 x 25 ме­та­ра. Ту је и де­чи­ји ба­зен про­мен­ љи­ве ду­би­не ди­мен­зи­ја 12 x 8 ме­та­ра. У окви­ру овог објек­та би­ће уре­ђе­ни и те­ре­та­на, ђа­к у­зи, са­у­на, свла­чи­о­ни­це, ту­ше­ви, про­с то­ри­је за Спорт­ски цен­ тар, ре­с то­ран и још не­ко­ли­ко ло­ка­ла. Укуп­на вред­ност ра­до­ва из­но­си 4,5 ми­ли­о­на евра. Од­го­вор­ни из­во­ђач ра­ до­ва на гра­ди­ли­шту, Алек­сан­дар Лон­ чар, ка­же за Пи­рот­ске но­ви­не да и ако ра­до­ви те­к у утвр­ђе­ном ди­на­ми­ком, по­с то­ји реална мо­г ућ­ност да за­вр­ше­ так из­град­ње ка­сни због не­до­с тат­ка сред­с та­ва.

Угрожени рокови за изградњу затвореног базена

– До са­да смо за­вр­ши­ли гру­бе гра­ ђе­вин­ске ра­до­ве и тре­нут­но су ак­ту­ел­ ни за­нат­ски ра­до­ви. Ра­ди­мо де­ко­ра­тив­ ни мал­тер и алу­бонд. У са­мом објек­ту ра­ди­мо гра­ђе­вин­ску сто­ла­ри­ју и то алу­ ми­ни­јум­ску, ПВЦ и др­ве­ну, а у то­ку је по­ ста­вља­ње и зид­не ке­ра­ми­ке на по­вр­ши­ ни од 1.500 ква­драт­них ме­та­ра. Оста­ло је да ура­ди­мо по­до­ве. Та­ко­ђе, ура­ди­ли смо и ба­зен­ску плат­фор­му на ко­ју тре­ба да се мон­ти­ра ба­зен-рам и про­хром­ски па­не­ ли. Ра­ди­мо и вен­ти­ла­ци­о­не ка­на­ле, а за не­де­љу да­на по­че­ће­мо и да мон­ти­ра­мо ба­зен­ску тех­ни­ку у ко­ју спа­да­ју фил­те­ри, ко­мо­ре и оста­ле ма­шин­ске ин­ста­ла­ци­

је. Ме­ђу­тим, не иде баш све та­ко сјај­но. Од 6. ма­ја, ка­да су у Ср­би­ји одр­жа­ни ре­ пу­блич­ки и пред­сед­нич­ки из­бо­ри, ста­ре струк­ту­ре ко­је су се ба­ви­ле фи­нан­си­ра­ њем ова­квих про­је­ка­та су из­гу­би­ле над­ ле­жност. Уки­ну­те су рад­не гру­пе за око 350 про­је­ка­та ко­ји се фи­нан­си­ра­ју на овај или сли­чан на­чин. Но­ве рад­не гру­пе још ни­су ор­га­ни­зо­ва­не и због то­га се на­ма још ни­шта не упла­ћу­је. То тра­је ду­же вре­ ме­на, око че­ти­ри ме­се­ца и до са­да је тре­ ба­ло да нам упла­те око 40 ми­ли­о­на ди­на­ ра. Ипак, без об­зи­ра на то ни­смо ста­ли са ра­до­ви­ма. На­ма је рок да за­вр­ши­мо кра­ јем го­ди­не и гле­да­ће­мо да то ис­по­шту­је­

мо. Ма­да, ако си­стем упла­та не поч­не да функ­ци­о­ни­ше за ме­сец да­на по­сто­ји мо­ гућ­ност и да ра­до­ви ста­ну. До­бра је ствар што се ло­кал­на са­мо­у­пра­ва тру­ди да нам по­мог­не и њи­хо­ве упла­те су ре­дов­не – на­во­ди Лон­чар. За­ме­ник пред­сед­ни­ка оп­шти­не Пи­ рот Бра­ни­слав Ко­стић ни­је же­лео за Пи­ рот­ске но­ви­не да про­ко­мен­та­ри­ше ка­ шње­ње упла­та, али је, у из­ја­ви за је­дан ло­кал­ни ра­дио, ре­као да је фи­нан­си­ра­ ње из­град­ње сто­пи­ра­но по­сле из­бо­ра одр­жа­них 6. ма­ја.

– Уко­ли­ко за ме­сец да­на не бу­де од­ ре­ђе­но над­ле­жно ми­ни­стар­ство и обез­ бе­ди ис­пла­та си­ту­а­ци­ја ко­ја ка­сни већ че­ти­ри ме­се­ца, ста­ће се са ра­до­ви­ма на за­тво­ре­ном ба­зе­ну – ре­као је Ко­стић. У на­ме­ри да са­зна­мо због че­га се то­ ли­ко ка­сни са упла­та­ма из­во­ђа­чу ра­до­ ва и ка­да мо­же да се оче­ку­је да лег­не но­вац на ра­чун „Пу­те­ва Ужи­це”, сту­пи­ мо смо у кон­такт са над­ле­жни­ма у Ми­ ни­стар­ству жи­вот­не сре­ди­не и про­стор­ ног пла­ни­ра­ња. Ме­ђу­тим, они су нас пре­ба­ци­ли на Фонд за раз­вој. Иако смо пи­та­ња у ову уста­но­ву пу­тем меј­ла по­ сла­ли још у по­не­де­љак, до за­кљу­че­ња овог бро­ја, у сре­ду, ни­смо до­били од­го­ во­ре. М. Ви­да­но­вић

Уче­ни­ци ни­жих раз­ре­да пи­рот­ских сред­њих шко­ла про­тив пре­по­ру­ке Ми­ни­стар­ства

Ђа­ци не же­ле екс­кур­зи­је у Ср­би­ји Ми­ни­стар­ство про­све­те је још кра­ јем про­шле школ­ске го­ди­не упу­ти­ло пре­по­ру­ку свим сред­њим шко­ла­ма у Ср­би­ји пре­ма ко­јој убу­ду­ће на екс­кур­зи­ ју у ино­стран­ство мо­гу ићи са­мо ма­ту­ ран­ти, од­но­сно уче­ни­ци за­вр­шних раз­ ре­да. Пи­рот­ске но­ви­не ис­тра­жи­ва­ле су да ли се шко­ле у Пи­ро­ту при­др­жа­ва­ју ове пре­по­ру­ке. Уче­ни­ци тре­ћег раз­ре­да пи­рот­ске Гим­на­зи­је већ су би­ли на пе­то­днев­ној екс­кур­зи­ји у Беч и Бу­дим­пе­шту а ма­ту­ ран­ти су у недељу отпутовали у Шпа­ни­ ју, ка­же ди­рек­тор шко­ле Бра­ти­слав Кр­ стић.

– Још кра­јем про­шле школ­ске го­ ди­не је за­вр­ше­на про­це­ду­ра око из­во­ ђе­ња екс­кур­зи­ја, одр­жа­не су сед­ни­це Са­ве­та ро­ди­те­ља и Школ­ског одбора, На­став­нич­ког ве­ћа, рас­пи­са­ни тен­де­ри, ода­брани нај­бо­љи по­ну­ђа­чи и де­сти­на­ ци­је и ро­ди­те­љи су већ део екс­кур­зи­ја от­пла­ти­ли. Ми смо пр­вом и дру­гом раз­ ре­ду пред­ла­га­ли да за њих ор­га­ни­зу­је­ мо екс­кур­зи­ју до не­ке од де­сти­на­ци­ја у зе­мљи, али они то од­би­ја­ју под из­го­

во­ром да су све што је мо­гло да се ви­ ди у Ср­би­ји већ ви­де­ли док су по­ха­ђа­ ли основ­ну шко­лу. По­што се са­мо се­дам од де­сет ро­ди­те­ља из­ја­сни­ло за екс­кур­ зи­ју у зе­мљи, екс­кур­зи­је за мла­ђе сред­ њо­школ­це ове го­ди­не не­ће би­ти – об­ја­ шња­ва Кр­стић. У Еко­ном­ској шко­ли је у то­ку про­це­ду­ра за ор­га­ни­зо­ва­ње екс­кур­зи­је за ма­ту­ран­те и уче­ни­ке за­вр­шних раз­ре­да на сме­ро­ви­ма са тро­го­ди­шњим шко­ло­ва­њем.

– Ми ће­мо ис­по­што­ва­ти пре­по­ру­ ку Ми­ни­стар­ства про­све­те. На­пра­ви­ли смо ан­ке­ту ме­ђу уче­ни­ци­ма и они ни­ су за­ин­те­ре­со­ва­ни за Ср­би­ју. Та­ко ће­ мо по­ку­ша­ти да ор­га­ни­зу­је­мо са­мо екс­ кур­зи­ју за уче­ни­ке за­вр­шних раз­ре­да, рас­пи­са­ли смо тен­дер за нај­бо­љег по­ ну­ђа­ча и ка­да он бу­де за­вр­шен опре­де­ ли­ће­мо се за од­го­ва­ра­ју­ћу де­сти­на­ци­ју и на­рав­но нај­бо­ље усло­ве – ис­ти­че ди­ рек­тор Ви­дој­ко Цвет­ко­вић. Пре­ма ре­чи­ма ди­рек­то­ра Дра­го­ сла­ва Ма­нић у Сред­њој струч­ној шко­ли про­шле го­ди­не ни­је ор­га­ни­зо­ва­на екс­ кур­зи­ја због сла­бог од­зи­ва ро­ди­те­ља а

ка­ква ће ове го­ди­не би­ти си­ту­а­ци­ја зна­ ће се тек ка­да шко­ла спро­ве­де од­го­ва­ ра­ју­ћу про­це­ду­ру.

– Пла­ни­ра­мо да ор­га­ни­зу­је­мо екс­ кур­зи­ју са­мо за за­вр­шне раз­ре­де евен­ ту­ал­но до Бе­ча и Бу­дим­пе­ште али тек на про­ле­ће. Мла­ђим раз­ре­ди­ма ће­мо пред­ло­жи­ти не­ку од де­сти­на­ци­ја у зе­ мљи па ће­мо и ту ви­де­ти ка­ка­во ће би­ ти ин­те­ре­со­ва­ње – об­ја­шња­ва Ма­нић. Ди­рек­тор Тех­нич­ке шко­ле Аца Бо­жић ис­ти­че да су они још по­чет­ком го­ди­не за­ по­че­ли за­кон­ску про­це­ду­ру око ор­га­ни­зо­ ва­ња екс­кур­зи­ја и већ у мар­ту су пот­пи­са­ ли уго­во­ре са про­ве­ре­ном аген­ци­јом.

– Све ово смо ра­ди­ли са­мо у ци­љу да ро­ди­те­љи­ма омо­гу­ћи­мо да екс­кур­зи­ју пла­ћа­ју у ви­ше ра­та. Уче­ни­ци тре­ћег раз­ ре­да су већ би­ли на екс­кур­зи­ји у Охри­ду а овог ви­кен­да ма­ту­ран­ти су отпу­товали на сед­мо­днев­ну екс­кур­зи­ју у Тур­ску. Мо­ рам да ка­жем да је од­зив ро­ди­те­ља био за­до­во­ља­ва­ју­ћи,од укуп­но 130 уче­ни­ ка на екс­кур­зи­ју ће пу­то­ва­ти 80. Пла­ном је пред­ви­ђе­но да ма­ту­ран­ти мно­го то­га оби­ђу – не­ће то би­ти са­мо пу­то­ва­ње ра­

Ученици трећег разреда Гимназије у Будимпешти

ди пу­то­ва­ња – ка­же Бо­жић. Док од­ра­сли сма­тра­ју да су ци­ље­ ви екс­кур­зи­ја у по­след­њих два­де­се­так го­ди­на у пот­пу­но­сти из­и­гра­ни, да оне уме­сто еду­ка­тив­ног зна­че пут у по­тро­ шач­ки ту­ри­зам и да се ту вр­ти мно­го нов­ца, про­фе­со­ри и ђа­ци се са тим не сла­жу. Про­фе­со­ри ис­ти­чу да се опре­де­ љу­ју за нај­по­вољ­ни­је де­сти­на­ци­је под усло­вом да про­гра­ми бу­ду за­ни­мљи­ви и да де­ца има­ју шта да ви­де, а уче­ни­ ци се не­из­мер­но ра­ду­ју од­ла­ску у ино­ стран­ство. Иако су се ове го­ди­не не­ке шко­ле „про­ву­кле” и ни­су ис­по­шта­ва­ле пре­по­ру­ку Ми­ни­стар­ства, па су уче­ни­ ци ни­жих раз­ре­да пу­то­ва­ли у ино­стран­ ство, већ сле­де­ће го­ди­не ће мо­ра­ти да се по­шту­је пре­по­ру­ка Ми­ни­стар­ства. С. Ма­нић

Х ОР И ЗОН Т

10

Број 165, 28. септембар 2012.

Пи­рот­ске но­ви­не пред­ста­вља­ју дво­је мла­дих атле­ти­ча­ра пред ко­ји­ма је

Да­ни­ца Го­гов и Ни­ко­ла Ли­лић Да­ни­ца и Ни­ко­ла ап­со­лут­ни су пр­ва­ци Ср­би­је у бр­зом хо­да­њу на пет и де­сет ки­ло­ме­та­ра и не­ма­ју прем­ца у зе­мљи, а за­јед­нич­ки циљ им је уче­шће на Олим­пи­ја­ди 2016. године Сне­жа­на Ма­нић Дво­је ше­сна­е­сто­го­ди­шња­ка по­но­во су Пи­рот вра­ти­ли на атлет­ску ма­пу Ср­ би­је, где је не­ка­да и био. За са­мо го­ди­ну и по да­на ак­тив­ног тре­ни­ра­ња у Атлет­ ском клу­бу „Пи­рот” Да­ни­ца Го­гов и Ни­ ко­ла Ли­лић по­ста­ли су ап­со­лут­ни пр­ва­ ци Ср­би­је у бр­зом хо­да­њу на пет и де­сет ки­ло­ме­та­ра а Ни­ко­ла још и у ди­сци­пли­ ни на три ки­ло­ме­тра. У зе­мљи не­ма­ју кон­ку­рен­ци­ју а сан им је да оства­ре за­ па­же­не ре­зул­та­те и на Европ­ском и Свет­ ском пр­вен­ству. Ко­нач­ни циљ је уче­шће на Олим­пиј­ским игра­ма 2016. го­ди­не. На пу­ту ка оства­ре­њу сво­јих ци­ље­ва већ су има­ли мно­го успе­ха. Нај­но­ви­ји је по­стиг­ нут про­шлог пет­ка, ка­да је на Са­ве­зном так­ми­че­њу у бр­зом хо­да­њу у Ни­шу Да­ ни­ца ста­зу од 10 ки­ло­ме­та­ра пре­шла за 55 ми­ну­та и 53 се­кун­де, и уз оба­ра­ње лич­ног ре­кор­да осво­ји­ла пр­во ме­сто и злат­ну ме­да­љу. Ни­ко­ла је ста­зу исте ду­ жи­не пре­шао за 47 ми­ну­та и 48 се­кун­ди, и та­ко­ђе осво­јио злат­ну ме­да­љу у сво­јој кон­ку­рен­ци­ји, а што је нај­ва­жни­је, обез­ бе­дио је уче­шће на Свет­ском пр­вен­ству сле­де­ће го­ди­не. Ова дво­је мла­дих спор­ ти­ста на­кон Уро­ша Ми­јал­ко­ви­ћа и Ти­хе То­до­ро­вић, ко­ји су већ сте­кли име и ре­ дов­но по­сти­жу успе­хе, но­ви су би­се­ри пи­рот­ског спор­та.

Љу­бав пре­ма атлетици на­сле­ди­ла од оца Да­ни­ца је ро­ђе­на 15. сеп­тем­бра 1996. го­ди­не у Пи­ро­ту као тре­ће де­те оца Ми­ о­дра­га, ина­че про­фе­со­ра фи­зич­ког вас­

пи­та­ња, и мај­ке Па­ве Го­гов. Де­тињ­ство је про­ве­ла у на­се­љу „Се­њак” у бли­зи­ни Град­ског ста­ди­о­на што је под­ра­зу­ме­ва­ло да чи­тав дан са дру­га­ри­ца­ма про­во­ди на „ши­ри­ни” по­ред ста­ди­о­на.

– Се­ћам се да сам се са дру­га­ри­ ца­ма Са­шком, Сан­дром, Та­њом и Ма­ шом игра­ла жмур­ке, жан­дар ло­пов, али игра­ле смо и фуд­бал. Пре­ма оче­вој же­љи ја сам као ма­ла по­че­ла да тре­ни­ рам ка­ра­те и за­во­ле­ла сам овај спорт и на број­ним так­ми­че­њи­ма сам осва­ја­ла ме­да­ље. Тре­нер ми је био Не­над Ђор­ђе­ вић и чи­ни ми се да је пр­ви он от­крио мој та­ле­нат за атле­ти­ку. Пам­тим да ме је док смо ра­ди­ли кон­ди­ци­о­не ве­жбе звао Оли­ве­ра Јеф­тић. Ишла сам у основ­ ну шко­лу „8. сеп­тем­бар”, а пре две го­ди­ не сам упи­са­ла Гим­на­зи­ју – го­во­ри Да­ ни­ца о де­тињ­ству и школ­ским да­ни­ма, али је при­мет­но да је­два че­ка да се до­ так­не­мо атле­ти­ке. У шко­ли је, ка­же, со­ ли­дан ђак, али жи­вот­ни циљ јој је да по­ ста­не успе­шна у спор­ту. Пре две го­ ди­ не је по­ ста­ ла члан Атлет­ског клу­ба „Пи­рот” а већ го­ди­ну и по да­на тре­ни­ра бр­зо хо­да­ње. За Да­ни­ цу би се мо­гло ре­ћи да има ге­нет­ске пре­ ди­спо­зи­ци­је да по­ста­не до­бар атле­ти­чар. На­и­ме, њен отац Ми­о­драг је био успе­шан атле­ти­чар, сред­ње­пру­гаш, и на про­сто­ ри­ма бив­ше СФРЈ је био ме­ђу нај­бо­љи­ма. За раз­ли­ку од оца ко­ји је тр­чао, Да­ни­ца се опре­де­ли­ла за бр­зо хо­да­ње.

– У че­твр­том раз­ре­ду основ­не шко­ ле учи­те­љи­ца ме је ода­бра­ла да пре­ко Цр­ве­ног кр­ста идем на ле­то­ва­ње у Зво­ нач­ку ба­њу. Та­мо је у то вре­ме на при­ пре­ма­ма би­ла се­ни­ор­ска ре­пре­зен­та­

ци­ја Ср­би­је пред Европ­ско пр­вен­ство у атле­ти­ци у Ге­те­бор­гу. Би­ли смо у при­ли­ ци да пра­ти­мо ка­ко они тре­ни­ра­ју, по­ ка­за­ли су нам тех­ни­ку ра­да а он­да смо и ми ма­ло ра­ди­ли са њи­ма. Још та­да су при­ме­ти­ли да ја имам та­ле­нат за атле­ ти­ку и обе­ћа­ли су да ће да ме по­зо­ву али на­жа­лост ни­су –раз­о­ча­ра­но го­во­ ри Да­ни­ца али од­мах до­да­је да је упра­ во за­хва­љу­ју­ћи њи­ма по­че­ла да тре­ни­ ра атле­ти­ку.

уве­че. Уста­јем ра­но, до­руч­ку­јем и већ у 7 са­ти сам на тре­нин­гу. Со­пот­ски пут је тра­са на ко­јој тре­ни­рам ско­ро два са­та пре под­не. Кад се вра­тим са тре­нин­га, по­је­дем во­ће, ру­чам, па у шко­лу. По­сле шко­ле имам још је­дан тре­нинг, он­да до­ ђе уче­ње, од­мор и већ до 10 са­ти ја сам у кре­ве­ту – ка­же на­ша мла­да спор­тист­ ки­ња а из осме­ха на ли­цу се ви­ди да јој та­кав ре­жим жи­во­та при­ја. До­бар је и при­ме­ран ђак, ди­сци­пли­

Да­ни­ца са­ња Олимпи­ја­ду

Запажен наступ на Балканским играма

Нај­пре је тре­ни­ра­ла тр­ча­ње али, ка­ко ис­ти­че, ту ни­је про­на­шла се­бе па се пре­о­ ри­јен­ти­са­ла на бр­зо хо­да­ње. Иако је тре­ нер Пре­драг Кр­сто­вић сма­трао да она по­ се­ду­је јед­ну од рет­ких тех­ни­ка у тр­ча­њу у зе­мљи, код Да­ни­це је ипак пре­о­вла­да­ла љу­бав пре­ма хо­да­њу. Због то­га јој да­нас ни­шта ни­је те­шко ни­ти на­пор­но ни­ти те­ шко и не жа­ли што не­ма мно­го сло­бод­ ног вре­ме­на као ње­ни вр­шња­ци.

– Мој рад­ни дан по­чи­ње у пет ују­тру а за­вр­ша­ва се нај­ка­сни­је у де­сет са­ти

Испред конкуренткиња у Сремској Митровици

Х ОР И ЗОН Т

Број 165, 28. септембар 2012.

11

бли­ста­ва ка­ри­је­ра

но­ви би­се­ри пи­рот­ског спор­та

но­ван спор­ти­ста. У све­му што ра­ди има по­др­шку ро­ди­те­ља а нај­ви­ше на­не ко­ја ју је очу­ва­ла. Уз осмех нам ка­же да на­ на, иако има 78 го­ди­на, сва­ко ју­тро за­ по­чи­ње гим­на­сти­ком. Рет­ко из­ла­зи са дру­штвом, жур­ке, ка­фи­ће и ди­ско­те­ке не по­се­ћу­је, јед­но­став­но за то не­ма вре­ ме­на и уме­ре­ни спорт­ски жи­вот јој то не до­зво­ља­ва. Ни­је јој жао због то­га, јер она је се­би за­цр­та­ла ци­ље­ве и чи­ни све да их оства­ри. Ка­да је сло­бод­на, во­ли да про­чи­та до­бру књи­гу, од­гле­да филм и слу­ша до­ма­ћу му­зи­ку. Оми­ље­на јој је гру­па „Пар­ни ва­љак”.

– Имам ам­би­ци­је да уче­ству­јем на Олим­пи­ја­ди 2016. го­ди­не а до та­да, раз­ у­ме се, Свет­ско и Европ­ско пр­вен­ство. За Свет­ско пр­вен­ство ко­је би тре­ба­ло да се одр­жи сле­де­ће го­ди­не пла­ни­ра­на нор­ма за мла­ђе ју­ни­о­ре је да се ста­за од 5 ки­ло­ ме­та­ра пре­ђе за 25 ми­ну­та и 30 се­кун­ди. Вред­но ра­дим да бих оства­ри­ла тај ре­ зул­тат и из­бо­ри­ла се за пла­сман на свет­ ско, али и европ­ско пр­вен­ство за две го­ ди­не – го­во­ри о сво­јим пла­но­ви­ма на­ша са­го­вор­ни­ца а то­ли­ко је скром­на да јој го­то­во сва­ку реч из­вла­чи­мо из уста. Пла­ ни­ра да по­сле Гим­на­зи­је упи­ше Фа­кул­ тет фи­зич­ке кул­ту­ре у Ни­шу и на­рав­но да вред­но тре­ни­ра јер циљ јој је успех.

Ни­ко­ла већ у друштву нај­бо­љих Ни­ко­ла Ли­лић је оти­шао ко­рак да­ ље од Да­ни­це. Он се про­шле не­де­ље из­ бо­рио за уче­шће на Свет­ско пр­вен­ство у атле­ти­ци. Ро­ђен је исте го­ди­не ка­да и Да­ни­ца, члан је истог клу­ба и тре­ни­ра

исто то­ли­ко ко­ли­ко и Да­ни­ца. И при­че о њи­ма дво­ма ис­пре­пле­та­не су и те­шко их је раз­дво­ји­ти.

– Од­ра­стао сам у „За­вој­ском на­се­ љу“ и нај­ра­ни­је де­тињ­ство сам про­вео игра­ју­ћи се ра­та, жмур­ке, фуд­ба­ла са нај­бо­љим дру­го­ви­ма Алек­сан­дром и Ан­дри­јом. Ка­сни­је су мо­ји ро­ди­те­љи на­ пра­ви­ли ку­ћу у Ја­та­ган ма­ли и ту смо се пре­се­ли­ли. Кре­нуо сам у основ­ну шко­ лу „Ду­шан Ра­до­вић” и од пр­вог раз­ре­да сам по­чео да тре­ни­рам фуд­бал. Играо сам у пе­тли­ћи­ма и ка­де­ти­ма Рад­нич­ког, био сам за­ме­ник ка­пи­те­на и го­во­ри­ ли су да имам та­лен­та. Ме­ђу­тим, ка­да сам кре­нуо у осми раз­ред, мој друг Не­ над је ре­као тре­не­ру да ја бр­зо хо­дам, он је пред­ло­жио да про­ба­мо, и ис­по­ста­ ви­ло се да ја то до­бро ра­дим. Та­да сам на­пу­стио фуд­бал и на­ста­вио да тре­ни­ рам атле­ти­ку, ди­сци­пли­ну бр­зо хо­да­ње – об­ја­шња­ва Ни­ко­ла за­што се опре­де­ лио баш за бр­зо хо­да­ње. Као и Да­ни­ца, члан је Атлет­ског клу­ба Пи­рот две го­ди­ не, ак­тив­но тре­ни­ра бр­зо хо­да­ње го­ди­ ну и по да­на, два пу­та днев­но на ис­тој ре­ла­ци­ји на ко­јој тре­ни­ра Да­ни­ца. Раз­ ли­ка је што у ње­го­вој по­ро­ди­ци ни­ко ни­ка­да ни­је тре­ни­рао атле­ти­ку. Ста­ри­ ји брат Ду­шан је та­ко­ђе спор­ти­ста, члан је КК Пи­рот и они ко­ји пра­те овај спорт ка­жу да до­бро игра ко­шар­ку. Упр­кос на­ пор­ним тре­нин­зи­ма Ни­ко­ла успе­ва и у шко­ли да по­сти­же за­ви­дан успех.

– Уче­ник дру­гог раз­ре­да Сред­ ње струч­не шко­ле. Успе­вам не­ка­ко да ускла­дим оба­ве­зе у шко­ли са тре­нин­зи­ ма, па су и ре­зул­та­ти за­до­во­ља­ва­ју­ћи. Мо­рам да ка­жем да у шко­ли сви има­ју

Са освајања првог места на три километра

Пуно разлога за славље: Никола, Даница и тренер Предраг Крстовић

Не­при­ко­сно­ве­ни у Ср­би­ји Да­ни­ца и Ни­ко­ла за го­ди­ну и по да­на ба­вље­ња атле­ти­ком оства­ри­ли су мно­ го за­па­же­них ре­зул­та­та и успе­ха. Ов­де ће­мо на­бро­ја­ти са­мо оне нај­ва­жни­је. Да­ни­ца је пр­вак Ср­би­је на пет и де­сет ки­ло­ме­та­ра. На пре­сти­жном ме­ђу­на­ род­ном так­ми­че­њу у Сло­вач­кој осво­ји­ла је 7. ме­сто, а на Бал­кан­ским игра­ма где је бра­ни­ла бо­је Ср­би­је за­у­зе­ла је 5. ме­сто. Ни­ко­ла је пак пр­вак др­жа­ве у бр­зом хо­да­њу на три, пет и 10 ки­ло­ме­та­ра. Био је та­ко­ђе сед­ми на ме­ђу­на­род­ном так­ ми­че­њу у Сло­вач­кој и пе­ти на Бал­кан­ским игра­ма. Ни­ко­ла је ис­пу­нио нор­му за Свет­ско пр­вен­ство ко­је се одр­жа­ва сле­де­ће го­ди­не у Укра­ји­ни, а Да­ни­ци не­до­ ста­је 53 се­кун­де до исте нор­ме. раз­у­ме­ва­ња за ме­не и са сви­ма имам до­бру са­рад­њу. Мо­жда је још ра­но да раз­ми­шљам шта ћу по­сле за­вр­шет­ка сред­ње шко­ле, али сан ми је да се об­у­ чим за рад у Жан­дар­ме­ри­ји– ка­же Ни­ ко­ла и ис­ти­че да је и ње­му, циљ пре свих ци­ље­ва, уче­шће на Олим­пиј­ским игра­ма за че­ти­ри го­ди­не.

Жи­ве спорт­ским живо­том По­ред на­пор­них тре­нин­га и оба­ве­за у шко­ли, наш са­го­вор­ник ка­же, да има сло­бод­ног вре­ме­на и да га ра­до про­во­ ди са дру­штвом.

– Углав­ном се дру­жи­мо у кућ­ној ат­ мос­фе­ри, слу­ша­мо до­бру му­зи­ку, гле­ да­мо до­бре фил­мо­ве. По­ред атле­ти­ке, мо­ја ве­ли­ка љу­бав су мо­то­ри и за­до­ вољ­ство ми је да се са дру­штвом про­ во­за­мо кад год ми то вре­ме до­зво­ља­ва. Ина­че, жи­вим спорт­ски, не пи­јем ал­ко­ хол, не пу­шим, здра­во се хра­ним и не оста­јем уве­че до ка­сно. Не не­до­ста­је ми ни­шта од то­га јер ја сам се­би за­цр­тао ус­ пех у спор­ту ко­јим се ба­вим и ка то­ме идем – об­ја­шња­ва Ни­ко­ла и ка­же да се на­да да ће успе­хом оправ­да­ти по­др­шку ро­ди­те­ља, бра­та, дру­го­ва, про­фе­со­ра... На на­шу кон­ста­та­ци­ју да су за ве­ли­

Напорне зимске припреме на Власинском језеру

ке успе­хе по­треб­ни и до­бри усло­ви, обо­ је у глас ка­жу да Пи­рот има из­ван­ред­ не усло­ве за тре­ни­ра­ње атле­ти­ке. Има­ју нео­п­ход­ну опре­му, ре­дов­не при­пре­ме, сјај­ног тре­не­ра Пре­дра­га Кр­сто­ви­ћа и успех не из­о­ста­је. Обо­је при­ма­ју град­ ску спорт­ску сти­пен­ди­ју, за­до­вољ­ни су, и ис­ти­чу да је наш град је­дан од рет­ких у Ср­би­ји ко­ји по­ма­же вр­хун­ским спор­ ти­сти­ма. Пре­ма оно­ме што су до са­да по­сти­гли као и пре­ма ци­ље­ви­ма ко­ји­ма стре­ме ово дво­је ше­сна­е­сто­го­ди­шња­ ка већ са­да за­слу­жу­ју епи­тет вр­хун­ски спор­ти­сти.

12

Д И М И Т РО В Г Р А Д

Број 165, 28. септембар 2012.

Број­ним ма­ни­фе­ста­ци­ја­ма обе­ле­жен Дан оп­шти­не

Оп­штин­ска на­гра­да Га­ле­ри­ји Ме­то­ди Ме­та Пе­тров Пра­зник Ро­ђе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­ це, 21. сеп­тем­бар обе­ле­жа­ва се као Дан оп­шти­не Ди­ми­тров­град. Тим по­во­дом је про­шлог пет­ка у ве­ли­кој са­ли Цен­тра за кул­ту­ру одр­жа­на све­ча­на сед­ни­ца Скуп­ шти­не оп­шти­не. Све­ча­но­сти су, по­ред до­ ма­ћи­на, при­су­ство­ва­ли број­ни го­сти, ам­ ба­со­дор и кон­зул Ре­пу­бли­ке Бу­гар­ске у Ср­би­ји, Ан­гел Ди­ми­тров и Ата­нас Кр­стин, пред­сед­ни­ци оп­шти­на и гра­до­ва из Ср­би­је и Бу­гар­ске са ко­ји­ма оп­шти­на Ди­ми­тров­ град успе­шно са­ра­ђу­је, пред­став­ни­ци др­ жав­них ор­га­на и ин­сти­ту­ци­ја. На­кон ин­то­ни­ра­ња хим­не Ре­пу­ бли­ке Ср­би­је, сед­ни­цу је по тра­ди­ци­ји отво­рио пред­сед­ник СО, Зо­ран Ге­ров. У по­здрав­ном обра­ћа­њу, пред­сед­ник оп­ шти­не Вла­ди­ца Ди­ми­тров го­во­рио је о ак­тив­но­сти­ма оп­шти­не из про­те­клог јед­но­го­ди­шњег пе­ри­о­да, освр­нув­ши се на ре­зул­та­те у ко­му­нал­но-пут­ној ин­ фра­струк­ту­ри, по­љо­при­вре­ди, обла­сти здрав­стве­не и со­ци­јал­не за­шти­те, обра­

зо­ва­ња, кул­ту­ре, спор­та. Пе­ри­од ко­ји пред­сто­ји, Ди­ми­тров је оце­нио као иза­ зов за при­вла­че­ње ин­ве­сти­то­ра. При­год­ним обра­ћа­њем, пра­зник је при­сут­ни­ма и гра­ђа­ни­ма че­сти­тао и ам­ ба­са­дор Ре­пу­бли­ке Бу­гар­ске у Бе­о­гра­ду, Ан­гел Ди­ми­тров. На све­ча­ној сед­ни­ци Скуп­шти­не оп­ шти­не за­слу­жним по­је­дин­ци­ма и уста­ но­ва­ма, уру­че­не су оп­штин­ска на­гра­да и при­зна­ња. Од­лу­ком од­бор­ни­ка СО по раз­ма­тра­њу при­сти­глих пред­ло­га, оп­ штин­ска на­гра­да од 500 евра у ди­нар­ ској про­тив­вред­но­сти при­па­ла је Га­ле­ри­ ји „Ме­то­ди Ме­та Пе­тров”, за до­при­нос у афир­ма­ци­ји кул­тур­них вред­но­сти Ди­ми­ тров­гра­да, кроз ор­га­ни­зо­ва­ње ли­ков­не ко­ло­ни­је „По­га­нов­ски ма­на­стир“, пу­них 20 го­ди­на. Оп­штин­ска при­зна­ња до­би­ли су Ка­ ра­те клуб „Ца­ри­брод”, хро­ни­чар Цвет­ко Ива­нов, Ни­ко­ли­на Ран­чев- глу­ми­ца по­зо­ ри­шта „Хри­сто Бо­тев” и Ца­ри­нар­ни­ца Ди­

ми­тров­град. У кул­тур­ном де­лу про­гра­ма на­сту­пио је ду­вач­ки ор­ке­стар Основ­не шко­ле „Хри­ сто Бо­тев”, а при­ка­зан је и до­ку­мен­тар­ни филм о оп­шти­ни Ди­ми­тров­град. Све­ча­ном де­лу сед­ни­це прет­хо­дио је рад­ни део, где су до­не­те од­лу­ке о до­де­ли на­гра­де и при­зна­ња. По­во­дом пра­зни­ка Ро­ђе­ње Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, у цр­кви, ко­ ја но­си име овог пра­зни­ка одр­жа­на је ју­ тар­ња све­ча­на ли­тур­ги­ја, уз при­су­су­тво ве­ли­ког бро­ја гра­ђа­на, а ве­че уочи пра­

зни­ка у га­ле­ри­ји „Ме­то­ди Ме­та Пе­тров” отво­ре­на ре­тро­спек­тив­на из­ло­жба „20 го­ ди­на ме­ђу­на­род­не ли­ков­не ко­ло­ни­је „По­ га­нов­ски ма­на­стир”. Збир­ка об­у­хва­та 50 сли­ка, исто то­ли­ко ауто­ра, уче­сни­ка ко­ло­ ни­је од ње­ног осни­ва­ња 1993. го­ди­не, до да­нас. Ову по­став­ку не­дав­но су ви­де­ли љу­би­те­љи ли­ков­не умет­но­сти у Со­фи­ји, а на­кон Ди­ми­тров­гра­да, то­ком ок­то­бра би­ ће пред­ста­вље­на и у Га­ле­ри­ји са­вре­ме­не ли­ков­не умет­но­сти у Ни­шу. Н. Сто­ја­но­вић

Коначно отво­ре­на Спорт­ска ха­ла По­се­бан до­га­ђај у окви­ру обе­ле­ жа­ва­ња Да­на оп­шти­не би­ло је све­ча­но отва­ра­ње Спорт­ске ха­ле у Ди­ми­тров­ гра­ду, чи­ја из­град­ња је тра­ја­ла пу­них 16 го­ди­на. Отва­ра­њу је при­су­ство­ва­ло пре­ко хи­ља­ду љу­ди, а све­ча­ност је по­ че­ла сим­бо­лич­ним под­ба­ци­ва­њем лоп­ те на при­ја­тељ­ској утак­ми­ци ко­шар­ ка­ша Ди­ми­тров­гра­да и алек­си­нач­ког

Свечано подбацивање лопте

На­прет­ка. Лоп­ту су за­јед­нич­ки под­ба­ ци­ли Вла­ди­ца Ди­ми­тров, пред­сед­ник Оп­шти­не Ди­ми­тров­град, Зо­ран Ге­ров у име KK Ди­ми­тров­град и го­сти - Иван Це­нов, за­ме­ник ми­ни­стра спор­та Ре­пу­ бли­ке Бу­гар­ске, Хри­сто Хри­стов, пред­ сед­ник Ко­шар­ка­шког са­ве­за Бу­гар­ске, Са­шо Ве­зен­ков ди­рек­тор “Лу­ко­ил Ака­ де­ми­ка” из Со­фи­је и Ду­шан Про­јо­вић, ге­не­рал­ни се­кре­тар ре­ги­о­нал­ног Ко­ шар­ка­шког са­ве­за ис­точ­не Ср­би­је. Сви при­сут­ни сло­жи­ли су се да отва­ ра­њем овог гран­ди­о­зног објек­та Ди­ми­ тров­град до­би­ја по­тен­ци­јал за раз­вој спор­та, за ан­га­жо­ва­ње мла­дих у спор­ ту, али и за раз­вој спорт­ског ту­ри­зма. У при­ја­тељ­ским ко­шар­ка­шким су­сре­ти­ ма по­во­дом отва­ра­ња ха­ле, ко­шар­ка­ ши Ди­ми­тров­гра­да по­ра­же­ни су по­сле

Хала прима хиљаду посетилаца

про­ду­жет­ка од чла­на Пр­ве Б ли­ге алек­ си­нач­ког На­прет­ка, ре­зул­та­том 83:85, по­што је у ре­гу­лар­ном то­ку би­ло не­ре­ ше­но 75:75. Цен­трал­ни су­срет про­гра­ма, из­ме­ ђу ко­шар­ка­ша кра­гу­је­вач­ког Рад­нич­ког, ко­ји се так­ми­чи у ре­ги­о­нал­ној Ја­дран­ ској ли­ги и еки­пе Лу­ко­ил Ака­де­ми­ка из Со­фи­је, ко­ји је на­кон Ди­ми­тров­гра­да от­

пу­то­вао у Ита­ли­ју на ква­ли­фи­ка­ци­је за Евро­ли­гу, за­вр­шен је убе­дљи­вом по­бе­ дом Кра­гу­јев­ча­на од 82:69. Про­шле су­ бо­те у еду­ка­тив­но-обра­зов­ном цен­тру у ха­ли одр­жан је и са­ста­нак пред­став­ ни­ка клу­бо­ва Пр­ве срп­ске ли­ге ис­ток. По­че­так пр­вен­ства по­ме­рен је за 6. ок­ то­бар, па ко­шар­ка­ши “Ди­ми­тров­гра­да” у пр­вом ко­лу го­сту­ју еки­пи Ни­ша, док ће пр­ви зва­нич­ни меч у но­во­о­тво­ре­ ној ха­ли од­и­гра­ти не­де­љу да­на ка­сни­је про­тив Кња­жев­ца. Све­ча­ност по­во­дом отва­ра­ња Спорт­ске ха­ле упот­пу­ни­ли су ка­ра­ти­сти Ца­ри­бро­да, ко­ји су, из­ме­ђу две утак­ми­це, одр­жа­ли јав­ни час за све при­сут­не, а на­кон утак­ми­ца одр­жан је и кон­церт из­во­ђа­ча на тра­ди­ци­о­нал­ним му­зич­ким ин­стру­мен­ти­ма. Н. Сто­ја­но­вић

Де­ве­ти са­јам агро­би­о­ди­вер­зи­те­та У окви­ру обе­ле­жа­ва­ња Да­на оп­шти­ не, на ве­штач­кој аку­му­ла­ци­ји „Са­ват” одр­жан је де­ве­ти по ре­ду Са­јам агро­ би­о­ди­вер­зи­те­та и се­о­ског на­сле­ђа, на ко­ме су пред­ста­вље­не аутох­то­не ра­се до­ма­ћих жи­во­ти­ња, ту­ри­стич­ки по­тен­ ци­ја­ли и тра­ди­ци­ја ди­ми­тров­град­ског кра­ја. Упр­кос ве­о­ма хлад­ном вре­ме­ну, на сај­му су се пред­ста­ви­ли по­љо­при­ вред­ни про­из­во­ђа­чи, вла­сни­ци се­о­ских га­здин­ста­ва, за­на­тли­је, при­ват­ни пред­

у­зет­ни­ци, вла­сни­ци ет­но-ку­ћа и уго­сти­ тељ­ских обје­ка­та, ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ ци­је и удру­же­ња из Ср­би­је и Бу­гар­ске. Са­ма из­ло­жба аутох­то­них ра­са до­ма­ћих жи­во­ти­ња ове го­ди­не оку­пи­ла је ви­ше од 20 ра­са го­ве­да, ко­ња, сви­ња, ова­ца и ко­за са овог под­руч­ја. На три­де­се­так штан­до­ва пред­ста­ вље­ни су ту­ри­стич­ки по­тен­ци­ја­ли и тра­ди­ци­о­нал­не вред­но­сти кра­ја, а Ту­ ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ди­ми­тров­град

ор­га­ни­зо­ва­ла је так­ми­че­ње у спра­вља­ њу ри­бље чор­бе и ја­ни­је од ов­че­ти­не. Нај­бо­љу ри­бљу чор­бу, по ми­шље­њу жи­ри­ја, ску­вао је Иви­ца Ва­сов, дру­ги је био Си­ни­ша Ни­ко­лов, док је тре­ће ме­ сто за­у­зе­ло Удру­же­ње ри­бо­ло­ва­ца „Ба­ бу­шни­ца“. Нај­у­ку­сни­ју ја­ни­ју од ов­че­ти­ не при­пре­мио је Сло­бо­дан Ма­нов, дру­го ме­сто за­у­зео је Бо­ри­слав Ма­но­лов, а тре­ће – Су­за­на Ђор­ше­вић – Ми­ло­ше­ вић. Сви­ма су до­де­ље­не роб­не на­гра­де.

Ма­ни­фе­ста­ци­ју је обо­га­тио и тре­ћи ло­вач­ки са­бор, у окви­ру ко­га су се лов­ци над­ме­та­ли у га­ђа­њу гли­не­них го­лу­бо­ва и при­пре­ма­њу ло­вач­ког гу­ла­ша. Н.С.

Број 165, 28. септембар 2012.

К УЛТ УРА

13

Пр­ва књи­га исто­ри­ча­ра Ми­ља­на Ма­ни­ћа пред­ста­вље­на јав­но­сти

Рав­но­гор­ски по­крет у Пи­рот­ском окру­гу

У чи­та­о­ни­ци На­род­не би­бли­о­те­ке у уто­рак 23. сеп­тем­бра је одр­жа­на про­мо­ ци­ја књи­ге „Рав­но­гор­ски по­крет у окру­ гу пи­рот­ском” ауто­ра Ми­ља­на Ма­ни­ћа, исто­ри­ча­ра у Исто­риј­ском ар­хи­ву Пи­рот. Аутор ка­же да се као исто­ри­чар Рав­но­ гор­ским по­кре­том и тим де­лом Дру­гог свет­ског ра­та ба­ви по­о­дав­но и да је ово де­ло, у из­да­њу ГИД „Пи-прес” из Пи­ро­та, ре­зул­тат ње­го­вог лич­ног ис­тра­жи­ва­ња и ин­те­ре­со­ва­ња на овом по­љу.

– Сти­ца­јем окол­но­сти сам по­чео да се ин­те­ре­су­јем за тај део на­ше исто­ ри­је на ло­кал­ном ни­воу. У по­чет­ку сам про­на­ла­зио не­ка до­ку­мен­та, чи­тао сам не­ке по­дат­ке у књи­га­ма ко­је су до са­ да об­ја­вљи­ва­не и то ме за­ин­три­ги­ра­ ло. Хтео сам да са­знам ви­ше, уоста­лом као сва­ко ко се ба­ви исто­ри­јом. Ма­ло по ма­ло сам от­кри­вао не­ке де­та­ље ко­ји су ме још ви­ше гу­ра­ли на­пред и ко­нач­но књи­га је пред чи­та­о­ци­ма. На­и­шао сам на не­ке за­ни­мљи­ве по­дат­ке и чи­ње­ни­ це ко­је до са­да ни­су об­ја­вљи­ва­не. Об­ра­

Предраг Видановић, Миљан Манић и Мила Панајотовић

дио сам Април­ски рат ко­ји уоп­ште до са­ да ни­је об­ра­ђи­ван а де­ша­вао се на овој те­ри­то­ри­ји. За­тим, об­ра­дио сам по­че­ так ор­га­ни­зо­ва­ња Рав­но­гор­ског по­кре­ та у са­мом Пи­ро­ту и око­ли­ни. Ту су и не­ ке ак­тив­но­сти ко­је ни­су има­ле ве­ли­ког ма­ха у овом де­лу зе­мље, али ипак се

пла­ни­ра­ло да се озбиљ­ни­је ра­ди ка­да до­ђе пра­ви тре­ну­так. Као што зна­мо тај тре­ну­так ни­ка­да ни­је до­шао, та­ко да је све оста­ло на ни­воу при­пре­ма. На кра­ ју, при­ку­пио сам и по­дат­ке о по­ги­ну­ли­ ма у Април­ском ра­ту са те­ри­то­ри­је Пи­ рот­ског окру­га, као и о они­ма ко­ји су из

дру­гих де­ло­ва Ср­би­је а по­ги­ну­ли су на овим про­сто­ри­ма. У књи­зи су и по­да­ци о по­ги­ну­ли­ма у бом­бар­до­ва­њу Бе­ле Па­ лан­ке 8. апри­ла. У књи­зи су об­ра­ђе­ни и по­да­ци о они­ма ко­ји су по­сле осло­бо­ђе­ ња 1944. го­ди­не стре­ља­ни, пре све­га, у „Бар­ју”. Та­мо је пре­ма по­да­ци­ма до ко­ јих сам до­шао ли­кви­ди­ра­но 390 љу­ди нај­ви­ше из Вла­со­ти­нач­ког и Ја­бла­нич­ ког окру­га, али би­ло је и жр­та­ва са ових про­сто­ра – ка­же Ма­нић и до­да­је да су ње­му по­себ­но за­ни­мљи­ва са­зна­ња до ко­јих је до­шао о Пи­ро­ћан­цу Мир­ку Ћир­ ко­ви­ћу ко­ји је ор­га­ни­за­тор Рав­но­гор­ ског по­кре­та у Пи­рот­ском окру­гу. Аутор је ка­зао да је књи­га иза­шла за­ хва­љу­ју­ћи Сла­ви­ци Кр­стић Мар­ја­но­вић и Мом­чи­лу Мар­ја­но­ви­ћу из Ју­жне Афри­ке ко­ји су и при­су­ство­ва­ли про­мо­ци­ји. По­ себ­ну за­хвал­ност из­ра­зио је из­да­вач­кој ку­ћи „Пи-прес”. На про­мо­ци­ји су, по­ред ауто­ра, го­во­ри­ли исто­ри­ча­ри Пре­драг Ви­да­но­вић и Ми­ла Па­на­јо­то­вић. С. Ма­нић

Из­ло­жба Ча­сла­ва Цо­ли­ћа у Га­ле­ри­ји Му­зе­ја „По­ни­ша­вља”

Фре­ска­ма чу­ва сред­њо­ве­ков­ну ба­шти­ну

У Га­ле­ри­ји Му­зе­ја „По­ни­ша­вља” у уто­рак 25. сеп­тем­бра отво­ре­на је из­ло­ жба Ча­сла­ва Цо­ли­ћа под на­зи­вом „Де­ та­љи ко­пи­ја фре­са­ка на ка­ме­ну”. Аутор је ро­ђен у Јал­бо­ти­ни 1944. го­ди­не. Ака­ де­ми­ју ли­ков­них умет­но­сти за­вр­шио је у Бе­о­гра­ду, а до сти­ца­ња ста­ту­са сло­ бод­ног умет­ни­ка ра­дио је у Га­ле­ри­ји фре­са­ка при На­род­ном му­зе­ју у Бе­о­гра­ ду. Ра­де­ћи на по­сло­ви­ма ре­ста­у­ра­ци­ је и кон­зер­ва­ци­је, об­и­шао је све сред­ њо­ве­ков­не ма­на­сти­ре Ср­би­је, Ко­со­ва и Ма­ке­до­ни­је. Ка­ко је на отва­ра­њу из­ ло­жбе ка­за­ла ви­ши му­зеј­ски са­вет­ник Рад­ми­ла Влат­ко­вић, аутор ко­ји је имао ви­ше са­мо­стал­них из­ло­жби са ко­пи­ја­ ма фре­са­ка ве­ћег фор­ма­та, ову из­ло­жбу при­ла­го­дио је ску­че­ној Га­ле­ри­ји Му­зе­ја „По­ни­ша­вља”.

– При­ка­за­ни де­та­љи су део ве­ ли­ких ком­по­зи­ци­ја. У пи­та­њу је 25

де­та­ља, ком­по­зи­ци­ја ко­је по­ти­чу из ма­на­с ти­ра Со­по­ћа­ни, Гра­ча­ни­ца, Ми­ ле­ше­ва... Ми смо ову по­с тав­к у упот­ пу­ни­ли и по­ве­ћа­њи­ма са фо­то­гра­фи­ ја­ма и ве­ћим фор­ма­ти­ма, та­ко да смо пред­с та­ви­ли ауто­ра у оно­ме где је он свој и ори­ги­на­лан. Са­да ка­да су мно­ ги ма­на­с ти­ри и цр­кве на Ко­со­ву из­г у­ бље­ни, мо­же­мо сло­бод­но ре­ћи да су ове ко­пи­је фре­са­ка у из­ве­сном сми­ слу ори­ги­на­ли. Мно­го то­га о на­шој сред­њо­ве­ков­ној ба­шти­ни мо­же­мо да са­зна­мо пре­ко Ча­с ла­в ље­вих ко­пи­ ја. Ме­ни је из­у ­зет­но дра­го што мо­же­ мо да са­ра­ђу­је­мо са Ча­с ла­вом ко­ји се вра­тио у свој род­ни крај – ка­за­ла је Влат­ко­ви­ће­ва. На­кон отва­ра­ња из­ло­жбе при­ка­за­ на је про­јек­ци­ја фил­ма о ауто­ру сим­бо­ лич­ног на­зи­ва „Чу­вар Ча­слав”. Б.Н.

Часлав Цолић, директор Музеја Саша Јовановић и Радмила Влатковић

14

М А РКЕ Т И Н Г

Број 165, 28. септембар 2012.

С П ОР Т

Број 165, 28. септембар 2012.

15

Алек­си­нац не­до­ра­стао про­тив­ник за пи­рот­ске ру­ко­ме­та­ше

ОРК Пи­рот убе­дљив на стар­ту се­зо­не

ОРК Пи­рот – РК Алек­си­нац 44:31 (23:12), Дру­га ли­га, гру­па Мо­ра­ва, пр­ во ко­ло, су­бо­та 22. сеп­тем­бар, Спорт­ска дво­ра­на Кеј, гле­да­ла­ца: 100, су­ди­је Јо­ ван Цвет­ко­вић и Лу­ка Пе­тро­вић (Ниш). ОРК Пи­рот: А. Па­вло­вић 15, Н. Ста­ но­јић 10, М. Гли­го­ри­је­вић 7, М. Го­гов 5, М. Си­мо­но­вић 4, В. Дан­ков 1, Б. Ђо­рић 1, Д. Цвет­ко­вић 1, М. Стан­ко­вић, Д. То­шић, Ђ. Ба­де­мов, Д. Ђор­ђе­вић, Д. Мер­џа­нов, Д. То­дић, тре­нер Ни­ко­ла Ко­стић РК Алек­си­нац: И. Ко­стић 7, М. Ми­ лој­ко­вић 6, С. Не­дељ­ко­вић 6, Н. Жар­ко­ вић 5, А. Ми­лен­ко­вић 3, М. Мак­си­мо­вић 2, Д, Фи­лић 1, Д. Жи­ван­мо­вић 1, С. Зла­ тић, М. Не­шић, Т. Стан­ко­вић, тре­нер Бог­ дан Си­мић Про­шле су­бо­те у Спорт­ској дво­ра­ ни Кеј у пр­вом ко­лу Дру­ге ли­ге, гру­па Мо­ра­ва, пи­рот­ски ру­ко­ме­та­ши за­бе­ле­ жи­ли су ва­жну по­бе­ду на по­чет­ку пр­ вен­ства. Они су пред око 100 гле­да­ла­ца са­вла­да­ли не­ја­ку еки­пу РК Алек­си­нац убе­дљи­вим ре­зул­та­том 44:31. Овом по­ бе­дом Пи­ро­ћан­ци су по­ка­за­ли да има­ју ква­ли­те­та да оства­ре циљ, а то је осва­ ја­ње пр­вог ме­ста у овом ран­гу так­ми­че­ ња и шан­са за ула­зак у ви­ши.

Одбрана заказала у другом полувремену

Што се са­ме утак­ми­це ти­че, до­ма­ћа еки­па од­мах је ста­ви­ла го­сти­ма до зна­ња да их оче­ку­је го­рак по­раз. За са­мо не­ко­ ли­ко ми­ну­та за­хва­љу­ју­ћи бр­зим кон­тра­ ма, али и со­лид­ној од­бра­ни Пи­ро­ћан­ци су ус­пе­ли да ство­ре осет­ну раз­ли­ку. До кра­ја пр­вог де­ла су­сре­та они су ову раз­ ли­ку са­мо уве­ћа­ва­ли, та­ко да је пр­во по­

лу­вре­ме за­вр­ше­но у ко­рист до­ма­ће еки­ пе ре­зул­та­том 23: 12. У овом де­лу су­ре­та ис­та­као се мла­ди гол­ман пи­рот­ске еки­ пе Ми­лош Стан­ко­вић ко­ји је од­бра­нио мре­жу свог ти­ма чак 7 пу­та. У на­став­ку су­сре­та до­шло је до вид­ног опу­шта­ња у ре­до­ви­ма ОРК Пи­рот, а о то­ме нај­бо­ље го­во­ри по­да­так да је го­сту­ју­ћи тим, по­

ред ло­ше од­бра­не ус­пео да по­стиг­не чак 31 гол. Ипак, на кра­ју су за­слу­же­но три­ јум­фо­ва­ли пи­рот­ски ру­ко­ме­та­ши. У овој утак­ми­ци пра­во из­не­на­ђе­ње би­ли су, по­ред мла­дог гол­ма­на, још и Алек­сан­ дар Па­вло­вић са 15 и Не­над Ста­но­јић са 10 по­го­да­ка. На­кон утак­ми­це тре­нер Пи­ ро­ћа­на­ца, Ни­ко­ла Ко­стић, из­ја­вио је да за­до­во­љан по­ка­за­ном игром свог ти­ма, али са­мо у пр­вом де­лу су­сре­та.

– У пр­вом по­лу­вре­ме­ну игра­ли смо до­бро, на­пра­ви­ли раз­ли­ку, па су при­ли­ку до­би­ли и мла­ђи игра­чи. Ме­ђу­тим, у на­ став­ку су­сре­та по­ка­за­ли смо сла­бост по­ себ­но у од­бра­ни. Има­ли смо и до­ста ис­ кљу­че­ња и то без оправ­да­ног раз­ло­га. У сва­ком слу­ча­ју за­бе­ле­жи­ли смо по­бе­ду. Та­ко­ђе, тре­ба по­хва­ли­ти мла­дог гол­ма­ на, али и Алек­сан­дра Па­вло­ви­ћа ко­ји се по­ка­зао као до­бар ре­а­ли­за­тор, али и као до­бар аси­стент – ре­као је Ко­стић. У на­ред­ном ко­лу, ко­је се игра овог ви­кен­да, Пи­ро­ћан­ци пу­ту­ју на мег­дан еки­пи из Вра­ња ко­ја та­ко­ђе има циљ осва­ја­ње пр­вог ме­ста на кра­ју так­ми­че­ ња. У клу­бу оче­ку­ју да ће у пу­ном са­ста­ ву ус­пе­ти да осво­је бо­до­ве. М. Ви­да­но­вић

Ко­шар­ка­ши по­ра­же­ни на ме­че­ви­ма у Бу­гар­ској

Про­шлог ви­кен­да, пи­рот­ски ко­шар­ ка­ши го­сто­ва­ли су у Ста­рој За­го­ри, у Бу­ гар­ској, где су са до­ма­ћим ти­мом бу­гар­ ским пр­во­ли­га­шем „Бе­рое” од­и­гра­ли две при­ја­тељ­ске утак­ми­це. У обе при­ прем­не утак­ми­це пред по­че­так пр­вен­

ства у Пр­вој срп­ској ли­ги, гру­па Ис­ток, Пи­ро­ћан­ци ни­су ус­пе­ли да са­вла­да­ју Бу­ га­ре. С об­зи­ром на то да је про­тив­ник ус­ пео да на­пра­ви раз­ли­ку од 26 по­е­на у пр­ вој че­твр­ти­ни пр­ве кон­трол­не утак­ми­це, у клу­бу ка­жу да су пи­рот­ски ко­шар­ка­ши

Ме­мо­ри­јал­ни тур­нир

На Зла­ти­бо­ру је про­те­к лог ви­кен­да одр­жан пе­ти Ме­мо­ри­јал­ни тур­нир „Зо­ ран Мар­ко­вић - Вр­ба”, на ко­ји су по­ред еки­пе до­ма­ћи­на уче­с тво­ва­ли и ко­шар­ ка­шки ве­те­ра­ни из Пи­ро­та, Ужи­ца, Но­ве и Ста­ре Па­зо­ве, и бу­гар­ског гра­да Плов­ди­ва. Тур­нир је игран у знак се­ћа­ња на нај­бо­љег ко­шар­ка­ша ко­је је Кра­ гу­је­вац ика­да имао. На вр­х ун­цу играч­ке ка­ри­је­ре Вр­ба је но­сио дрес Цр­ве­не зве­зде, а за ре­пре­зен­та­ци­ју Ју­го­с ла­ви­је, да­ле­ке 1963. го­ди­не од­и­грао је пет утак­ми­ца. Ње­го­ви при­ја­те­љи га ни­с у за­бо­ра­ви­ли и да­нас чи­не све да се­ћа­ње на овог ко­шар­ка­шког аса не из­бле­ди. Упра­во из тог раз­ло­га Дим­че Ко­фи­ле­ски, Зо­ран Мар­ко­вић и Јо­ван Трич­ко­вић Шер­па би­ли су нај­у­пор­ни­ји у ор­га­ни­за­ци­ ји тур­ни­ра по­све­ће­ном при­ја­те­љу. Це­не­ћи Вр­бин до­при­нос раз­во­ју ко­шар­ке у Ср­би­ји, у ор­га­ни­за­ци­ју овог ме­мо­ри­јал­ног тур­ни­ра укљу­чен је и Ко­шар­ка­шки М.В. са­вез Ср­би­је.

КК Пирот

би­ли „им­пре­си­о­ни­ра­ни тро­ји­цом там­ но­пу­тих Аме­ри­ка­на­ца”. Тре­нер Мар­ко Сап­сић и ис­ку­сни Мла­ден Гам­би­ро­жа су ипак ус­пе­ли да уми­ре и под­стак­ну еки­пу да сре­ди ре­до­ве, па је у на­став­ку су­сре­ та КК „Пи­рот” за­и­грао си­гур­ни­је. У дру­гој утак­ми­ци, Пи­ро­ћан­ци су игра­ли мно­го бо­ље па се на те­ре­ну во­ди­ла рав­но­прав­ на бор­ба до са­мог кра­ја. Ипак, до­ма­ћа

еки­па би­ла је бо­ља. Тре­нер Мар­ко Спа­ сић за­до­во­љан је игром сво­јих иза­бра­ ни­ка, а ове две утак­ми­це оце­нио је као две нај­бо­ље утак­ми­це од по­чет­ка при­ пре­ма. По­сле ових утак­ми­ца Пи­ро­ћан­ци на­ста­вља­ју са при­пре­ма­ма, па ће већ да­ нас игра­ти при­ја­тељ­ску утак­ми­цу про­тив еки­пе Кња­жев­ца. М.В.

„Гим­на­зи­јал­ке” за ви­кенд го­сту­ју у Ма­ке­до­ни­ји Три се­лек­ци­је Жен­ског ко­шар­ка­шког клу­ба „Гим­на­зи­ја­лац” про­те­клог ви­кен­ да го­сто­ва­ле су у Сме­де­рев­ској Па­лан­ ци где су са еки­пом „Ја­се­ни­це” од­и­гра­ле кон­трол­не утак­ми­це пред по­че­так но­ве так­ми­чар­ске се­зо­не. У овим утак­ми­ца­

ма се­ни­ор­ке и пи­о­нир­ке за­бе­ле­жи­ле су по­бе­де, док је ка­дет­ска се­лек­ци­ја по­ра­ же­на од вр­шња­ки­ња до­ма­ћег ти­ма. Се­ ни­ор­ке су по­бе­ди­ле чла­на пр­ве Б ли­ге, еки­пу ЖКК „Ја­се­ни­ца”, ре­зул­та­том 77:64, а нај­е­фи­ка­сни­ја ко­шар­ка­ши­ца у ти­му

тре­не­ра Са­ше Иги­ћа би­ла је Ми­ли­ца Ко­ стић са 18 по­е­на. По бро­ју по­е­е­на сле­де је ње­на се­стра Ма­ри­ја Ко­стић 12, Ма­ри­ ја Пе­шић и Ми­ли­ца Ма­дић са 11, Дра­га­на Би­о­рац 8, Ма­ри­ја Сар­ван 7, Ду­ња Лу­кач и Ми­ли­ца Ни­ко­лић по 5 по­е­на. Пи­о­нир­ке су

са­вла­да­ле сво­је вр­шња­ки­ње ре­зул­та­том 49:31, док су ка­дет­ки­ње по­ра­же­не ре­зул­ та­том 65:50. Овог ви­кен­да се­ни­ор­ке ће го­сто­ва­ти у Ма­ке­до­ни­ји, где ће од­и­гра­ти дво­меч про­тив еки­пе „Клуб­ски” из Дел­ М.В. че­ва.

С П ОР Т / ОМЛ А Д И Н С КЕ

16

Настављен низ победа на домаћен терену

Раднички уписао нове бодове Рад­нич­ки П - Тр­сте­ник ПТП 1:0 (0:0), Срп­ска ли­га, гру­па Ис­ток, 6. ко­ло, не­де­ља 23. сеп­тем­бар, Ста­ди­он крај Ни­ ша­ве, гле­да­ла­ца: 300, су­ди­ја: Мар­јан Са­ вић (Алек­си­нац), Стре­лац; Ма­ној­ло­вић у 54. ми­ну­ту из је­да­на­е­стер­ца. Жу­ти кар­то­ ни: Ма­ној­ло­вић, Ра­до­са­вље­вић, Н. Ни­ко­ лић (Рад­нич­ки), Ерић, Ми­ло­ва­но­вић (Тр­ сте­ник). Цр­ве­ни кар­тон: Ерић (Тр­сте­ник). Рад­нич­ки: Ђу­рић, Та­на­ско­вић, Дра­ га­че­вић, Ћи­рић, Ко­стић, Ма­ној­ло­вић, Ра­ до­са­вље­вић (Илић), То­лић (Ста­врић), Н. Ни­ко­лић, Ман­чић, Ми­тић (Сто­ја­нов). Тр­сте­ник ПТП: Пе­тро­вић, Ерић, Стој­ ко­вић, Ка­ро­вић, Ми­лић, Ми­ло­ва­но­вић, Пе­цић (Са­вић), Ла­зић, Ми­ла­но­вић, Ву­ко­ са­вље­вић, Смиљ­ко­вић (Јо­ван­че­вић). Фудбалери Радничког нису игра­ ли лепршаво у дуелу против Трстени­ ка, али је приказана игра била сасвим довољна да се дође до нова три бода против тима који је већим део меча био

Ређају победе пред домаћом публиком

концентрисан на одбрану. Једини пого­ дак за беле постигао је Манојловић са пенала на почетку другог полувремена, након што је Ерић у шеснаестерцу сру­ шио Митића и зарадио други жути кар­ тон, а судија показао и на белу тачку. Фудбалери Радничког пропустили су не­ колико прилика за погодак, а да је био

мало прецизнији у завршници, у листу стрелаца могао је да се упише Ставрић. Пиротски српсколигаш се након шест одиграних кола налази на трећем месту на табели са 13 освојених бодова, а у следећем колу гостује екипи Моравца која на свом конту има 11 бодова. Б.Н.

Број 165, 28. септембар 2012.

Окружна фудбалска лига Ре­зул­та­ти 4. ко­ла: Мла­дост П.Р.-Па­деж 1:1, Је­дин­ство П.-На­пре­ дак 6:2, За­дру­гар-Спар­так 2:2, В. Дур­ко­вић-Је­дин­ство Б.П. 2:2, Т.Ра­ јић-Дра­гош 3:0, Гњи­лан-Сло­га 4:4. Па­ро­ви 5. ко­ла (29 и 30 у 15.30): Сло­га-Мла­дост П.Р., Дра­гошГњи­лан, Је­дин­ство Б.П.-Т.Ра­јић, Спар­ так-В.Дур­ко­вић, На­пре­дак-За­дру­гар, Па­деж-Је­дин­ство П.

Општинска фудбалска лига Ре­зул­та­ти 4. ко­ла: Про­ва­ли­јаСло­бо­да 2:2, Те­мац-Бо­рац 5:0, Ло­ко­ ти­ва-Јер­ма 1:1, Мла­дост М.С.-По­бе­да 2:3, Же­љу­ша сло­бод­на. Па­ро­ви 5. ко­ла: Јер­ма-Мла­дост М.С., Бо­рац-Ло­ко­мо­ти­ва, Сло­бо­даТе­мац, Же­љу­ша-Про­ва­ли­ја, По­бе­да сло­бод­на.

Уче­ни­ци из Не­мач­ке го­сти Еко­ном­ске шко­ле

Про­шле не­де­ље, 23. сеп­тем­бра из не­мач­ког гра­да Шве­цин­ге­на у Пи­рот су сти­гли уче­ни­ци парт­ нер­ске еко­ном­ске шко­ле „Карл Те­о­дор”. Они су го­ сти Еко­ном­ске шко­ле Пи­рот у окви­ру про­јек­та „Парт­нер­с тво на де­лу” ко­је фи­нан­си­ра Ми­ни­с тар­ ство про­све­те. Се­дам уче­ни­ка сме­ште­но је код сво­ јих вр­шња­ка, а свој бо­ра­вак у Пи­ро­т у ис­ко­ри­с ти­ ли су за оби­ла­зак гра­да и исто­риј­ских спо­ме­ни­ка у око­ли­ни, као и за по­се­т у ин­ду­с триј­ских по­тен­ци­ ја­ла. У Еко­ном­ској шко­ли ка­ж у да ово ни­је про­с та раз­ме­на уче­ни­ка и про­фе­со­ра, већ је у пи­та­њу ши­ ра кул­т ур­на и еко­ном­ска са­рад­њ а. Ина­че, уче­ни­ ци пи­рот­ске Еко­ном­ске шко­ле по­се­ти­ли су не­мач­к у шко­лу про­шле го­ди­не где су се кроз се­ри­ју пре­да­ ва­њ а и мно­го­број­них ак­тив­но­с ти упо­зна­ли са та­ мо­шњим про­свет­ним си­с те­мом. Пре­ма на­ја­ва­ма са­рад­њ а из­ме­ђу ове две шко­ле на­с та­ви­ће се и на­ ред­не го­ди­не. М.В.

Директор и ученици Економске школе са гостима

Богат програм у Омладинском културном центру за викенд

Изложба фотографија и читање поезије Омладински културни центар (ОКЦ) Пирот у току ове недеље реализоваће два занимљива програма. Најпре ће у петак са почетком у 19.30 у просторијама ОКЦ у хали Кеј бити отворена из­ ложба фотографија Славише Станковића Зеке, фо­ тографа из Ниша. Ову изложбу организује Фото клуб „Фокус”. Дан касније, у суботу 29. септембра у организацији удружења „Пирот Е Публика” и ОКЦ са почетком у 19 часова биће одржано књижевно вече на коме ће бити прочитане песме пристиг­ ле на конкурс у оквиру акције „100.000 песника за промене”. Удружење „Пирот Е Публика” је други

пут заредом део акције „100 000 песника за про­ мене”, највећег глобалног читања поезије. Више од 350 градова широм света, пријавило је своје учешће на, досад највећем, планетарном читању поезије. Један од тих градова је и Пирот. Тема конкурса у Пироту је борба против наркоманије у штетност дроге. У склопу књижевне вечери Соња Илић из Бабушнице извешће својеврсни перфор­ манс - монолог са освртом на групу „ЕКВ”, биогра­ фије Милана Младеновића, Маргите Стефановић и осталих.

Р.П.

Број 165, 28. септембар 2012.

мАркеТИнГ

Ваша породична телевизија

17

чИТУЉе / оГлАСИ

18

нАјјеФТИнИјА Погребна опрема Уз комПлеТнУ оПремУ:

николе Пашића 46

– – – –

бесплатан превоз бесплатне плакате до годину дана 20% попуст за израду споменика бесплатна читуља у Пиротским новинама

Тел. 010/327-186 i 724-117 моб. 061/61-222-16 ИД „Кућа књиге“ доо тражи комерцијалисте.

Тел: 069 / 84-12-523

Ваше читуље и мале огласе можете предати до среде у 12 часова у редакцији Пиротских новина у ТЦ „Гушевица“ на првом спрату, локал број 8.

Број 165, 28. септембар 2012. ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА ПИРОТ

обА Ве ШТе ЊА Електродистрибуција Пирот захваљује се на редовном измирива­ њу уговорних обавеза. Молимо купце са дугом да измире своју оба­ везу по ОПОМЕНИ коју су примили. Купцима са већим износом дуга ЕПС једном годишње нуди могућност измирења дуга путем вансуд­ ског поравнања чак и до 9 месечних рата. Електродистрибуција Пирот позива купце да на ЛИЧНИ ЗАХТЕВ могу затражити ПРИВРЕМЕНУ ОБУСТАВУ испоруке електричне енергије уз: 1. УСЛОВ ИЗМИРЕЊА ДУГОВАЊА и 2. УПЛАТЕ УСЛУГЕ: - монофазно бројило 708 динара - трофазно бројило 826 динара 3. ПОТПИСАН УГОВОР О ПРОДАЈИ ЕЕ

мАлИ оГлАСИ Продаје термо пећи, мало коришћене од 3,5 и 5 kW Тел: 069/14 51 587 Продајем кућу у центру села Извор са економским зградама и плацем 16 ари Тел: 063/17 25 162 Продајем плац у близини зелене пија­ це, површине 9 ари. Тел. 069 25 67 677. Продајем ауто седиште за бебу, полов­ но. Тел. 062/80 26 368. Продајем њиву у близини Присјанског насеља, површине 20 ари. Тел.064 40 30 555. Тражим стан у закуп за две особе. Тел. 063 82 65 796. Хитно потребан полунамештен стан, може и кућа. Тел. 061 60 74 209. Продајем приколицу од 500 кг, универ­ залну, по повољној цени. Тел. 064 2839204. Издајем једнособан ненамештен стан преко пута СУП­а. Тел. 064 4639706. Продајем шеталицу розе боје, половна, мало коришћена. Тел. 062/80 26 368. Вршим услуге чувања и неге старих особа. Тел. 065 586 92 63.

Грчка – врло повољно продајем кућу на мору! Новоградња, потпуно оп­ ремљена, кључ у руке. Куповином постајете власник. Могућ договор око плаћања Тел. 064/­1694211 Повољно продајем јаја јапанске препе­ лице. Тел. 062/28­36­84 Продајем њиву површине 20 ари у бли­ зини Присјанског пута. Тел: 063/7757266 Продајем приземну кућу са помоћном зградом у ул. С. владара бр.223. Површина зграда 100 м2 и плац 120м2. Тел. 069 19 44 606. Продајем једнособан стан 38 метара квадратних у Пироту у улици Дра­ гољуба Миленковића 11, пети спрат, без лифта и централног грејања. Цена повољна, по договору. Тел: 010/345101, 063/8348562 Продајем моторну тестеру „Долмар 111”. Тел: 063/8265796 Продајем стан 42 метра квадратна у згради иза Електродистрибуције. Тел: 064/55­76­757 Продајем воћњак, виноград и темељ викендице са подрумом у атару села Куманово. Тел: 064/3­199­144 На продају њива површине 21 ар, по­ ред асфалтног пута Пирот ­ Крупац која је удаљена 2 км од Пирота. Тел. 327 297 и 063 765 4403.

Оваквим статусом купци се ослобађају плаћања „МЕСЕЧНИХ НАКНАДА­ТАКСИ, за уговорени период. Поштовани купци, ЕД Пирот на својим шалтерима врши ПОТПИСИВАЊЕ УГОВОРА О ПРОДАЈИ ЕЛ. ЕНЕРГИЈЕ. Потписивање уговора је обавеза по Закону о Енергетици и Закону о заштити потрошача као основ за оства­ ривање својих права и обавеза.

реГИСТроВАЊе корИСнИкА ИнТернеТ ПрезенТАЦИје ПД јУГоИСТок Од 28.3.2012 год. активирана НОВА ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПД Југоисток на веб адреси: www.jugoistok.com i www.jugoistok.rs I УСЛОВИ ЗА РЕГИСТРОВАЊЕ КОРИСНИКА 1. ПОДНЕТИ ЗАХТЕВ за регистрацију 2. Подносилац је РЕГИСТРОВАН КАО КУПАЦ ел.енергије, 3. Подносилац је закључио УГОВОР О ПРОДАЈИ ел.енергије. Корисник се не може регистровати за мерна места заједничке потрошње. Обрасци су доступни на шалтеру електродистрибуције и на интернет презентацији ПД Југоисток. Ваша Електродистрибуција

Фе ЉТо н

Број 165, 28. септембар 2012. зАВИчАјнА зрнЦА (146)

бил попов слуга у Церову Било је пре рата у Церову. Там је мој отац бил слуга на попа који је бил поп пре поп Бору. И прича да се у по­ пову кућу никад неје постило, а у7 другу шерпу месо, и она је покријена. И ја га питам: ­ Господин­попе, па пос је?! А он ми каже: - Од јела нема зла дела! И од мене се неје крил да једе масно када је пос. Враћамо се из Базовик, ноч, поп на коња а ја водим коњато­ га. На коња плећке од месо, порезани­ це, поп. А ја, сиротињско дете поштено и гладно, нес6м ни помислил кришом да узмем месо или перезаницу, ако моји једу морузницу па немају ни њу колко требе. Па ме поп пита: ­ Тошко, стра ли те је што је ноч? А ја му кажем да ме неје стра, зашто да ме је стра? А њега је било стра, он има паре, може га опљачкају. И после, када се ја оже­ ни, постадо домаћин па се најдемо с попатога, кажем му: ­ Поштујем те као човека, али као попа не! ­ Зашто? ­ Па

19

У ОКУ СВЕТА

народ учиш да работи једно а ти рабо­ тиш друго! Тој сам чул од мојега деду Тодора Цолића из Церову. (Испричао Љубинко Цолић, 1941, Церова)

рашинска рећија

ПоДСмеВАЊе

Урош Миланов је бил голем ша­ љивџија. Мирка Рашинска отиде у задругу да си нешто купи, а Урош се нашали нешто с њу. А она се тргне, на­ љути се и одбруси му: ­ Ајде, ти си се сабале рећију напил! А он вој рече: ­ Нес6м пил рећију него идо на водуту поди вас да се омијем, а у водуту има рећија, твој Драгиша ђу расипал! И она се само оћути, Драгиша вој муж, њему рећија не остањује. А и сви Рашинци су по рећијуту; куде че иму да расипу ре­ ћију. (Испричао Момчило Петровић, 1925, Барје Чифлик).

Рекло сито игли: какву то рупу имаш на леђима? (бенгалска) Ко није низашта способан, увек се руга другима (малгашка) Смеј се човеку а не његовој капи (финска) Не смеј се безбрадом док ти није брада израсла (таџикистанска) Не ваља се ругати псима пре него што смо изашли из села (француска) Трска која се смеје мочвари у којој расте заслужује да се посече (немачка) Пре ће се хроми ругати правом него прав хромом (пољска) Не ругај се ономе кога треба жалити (српска) Људи се подсмевају лудаку, а и лудак њима (пишту)

Записао и приредио: Драгољуб Златковић

Подсмејала се кука на криво дрво. (пиротска)

Припремио: Д. Златковић

РАДОСНИЦА Ше­ста по ре­ду ма­ни­фе­ста­ци­ја Злат­ни ко­тлић

Ри­бља чор­ба мо­ра да бу­де љу­та

Про­шле су­бо­те, 22. сеп­тем­бра, на па­зар­ској стра­ни Ке­ја одр­жа­на је ше­ста по ре­ду тра­ди­ци­о­нал­на ма­ни­фе­ста­ци­ја „Злат­ни ко­тлић Пи­ро­та 2012” у ор­га­ни­за­ци­ји Удру­же­ња ре­кре­а­тив­них ри­бо­ло­ва­ца „Па­стрм­ка”, а под по­кро­ви­тељ­ством оп­шти­ не Пи­рот. Ове го­ди­не на так­ми­че­ње су се при­ја­ви­ле 23 еки­пе из Пи­ро­та и око­ли­не. У ја­кој кон­ку­рен­ци­ји, уз при­су­ство број­не пу­бли­ке, тро­чла­ни жи­ри до­де­лио је пр­ву на­гра­ду и ти­ту­лу мај­сто­ра злат­ног ко­тли­ћа еки­пи „Бе­ри­ло­вач­ка ка­пи­ја” у са­ста­ву Бо­бан Ва­сић и Жељ­ко Пе­шић. Дру­го ме­сто за­у­зе­ла је еки­па „АДС сто­ла­ри­ја”, док су тре­ћи би­ли чла­но­ви ти­ма „Ро­ма­но ма­чо”. Ор­га­ни­за­то­ри су за нај­бо­ље при­пре­ми­ ли и вред­не на­гра­де, ко­тли­ће, пе­ха­ре и ме­да­ље. Та­ко­ђе, у окви­ру ове ма­ни­фе­ста­ ци­је ор­га­ни­зо­ва­но је так­ми­че­ње у бр­зом ис­пи­ја­њу пи­ва. Ап­со­лут­ни по­бед­ник био је Алек­сан­дар Ви­да­но­вић ко­ји је за пет се­кун­ди по­пио кри­глу хлад­ног Је­лен пи­ва. Ина­че, за број­не по­се­ти­о­це так­ми­че­ња ор­га­ни­за­то­ри су при­пре­ми­ли и „на­род­ни ка­зан” од 120 ли­та­ра са уку­сном ри­бљом чор­бом. Пред­став­ник еки­пе „Бе­ри­ло­вач­ка ка­пи­ја” Бо­бан Ва­сић ка­же за Пи­рот­ске но­ ви­не да пра­ва ри­бља чор­ба мо­ра да са­др­жи не­ко­ли­ко вр­ста ри­бе.

– Што ви­ше вр­ста ри­бе ста­ви­те у чор­бу би­ће бо­ља. За ову по­бед­нич­ку ри­бљу чор­бу крч­ка­ли смо ме­со не­ко­ли­ко вр­ста ри­ба: кр­ку­ше, ка­ра­ша, со­ма, кле­на, по­ точ­не па­стрм­ке и де­ве­ри­ке. Што је ви­ше са­сто­ја­ка то је бо­ље јер се сви ти уку­си и ми­ри­си раз­ли­чи­тих ри­ба сје­ди­не и то он­да чор­би да­је је­дин­ствен шмек. Та­ко­ђе, за до­бру чор­бу бит­ни су и оста­ли са­стој­ци, па и љу­ти­на. Ри­бља чор­ба мо­ра да бу­ де љу­та, али не пре­ви­ше. Ту се ста­вља још и па­ра­дајз сок, али не ку­пов­ни, већ до­ ма­ћи. За­тим ста­вља се и лор­бер, цр­ве­ни и бе­ли лук, па­шка­нат, би­бер, ве­ге­та, као

и цр­ве­на па­при­ка за за­пр­шку. И све се то крч­ка до­брих два, па и три са­та. Ово је дру­га го­ди­на ка­ко уче­ству­јем на овом так­ми­че­њу и ни­сам се на­дао пр­вом ме­сту. Про­шле го­ди­не са ко­ле­гом смо осво­ји­ли че­твр­то ме­сто, а са­да смо ус­пе­ли да у ја­ кој кон­ку­рен­ци­ји осво­ји­мо злат­ну ме­да­љу. Као на­гра­ду до­би­ли смо ко­тлић, та­њи­ ра­чу за ро­штиљ са но­га­ри­ма, злат­ну ме­да­љу и за­хвал­ни­цу – ка­же Ва­сић. М.В.

Цветни кутак

мејл за пи­та­ња и су­ге­сти­је: cvetnikutak010@gmail.com

ПИРОЋАНКА

Фото: Југмедија

Одговори на најчешће постављена питања Ка­ко да знам ка­да тре­ба за­ли­ти биљ­ке?

– Ко­ли­чи­на по­треб­не во­де за­ви­си од вр­сте биљ­ ке, тем­пе­ра­ту­ре, све­тло­сти, зе­мље. У то­ку ве­ге­та­ци­ је, од апри­ла до сеп­тем­бра, у про­се­ку је за­ли­ва­ње два пу­та не­дељ­но, а у то­ку вре­лих лет­њих да­на и сва­ко­ днев­но. У то­ку зи­ме сма­њу­је се за­ли­ва­ње на јед­ном не­дељ­но, па и ре­ђе, што за­ви­си од тем­пе­ра­тре, ако је ни­жа од 15 сте­пе­ни, он­да је за­ли­ва­ње на 10 до 15 да­ на. Нај­бо­ље је нај­пре про­ве­ри­ти да ли је зе­мља мо­кра или су­ва, па тек он­да евен­ту­ал­но за­ли­ти. Ка­ко да пре­по­знам жед­ну биљ­ку?

– Не­ко­ли­ко симп­то­ма се мо­гу пре­по­зна­ти код би­ља­ка ко­је ни­су за­ли­ве­не или су пре­ма­ло за­ли­ве­ не: уко­ли­ко је сак­си­ја ла­ка ка­да се биљ­ка по­диг­не, ако је зе­мља одво­је­на од ру­ба сак­си­је, ако је су­ ва на до­дир и све­тли­је бо­је, биљ­ка из­гле­да кло­ну­ло, ли­сто­ви су жу­ти и по­чи­њу да се су­ше и опа­да­ју.

Фото: Миљан Младеновић

Наталија Манић

Шта да ра­дим са пре­ви­ше за­ли­ве­ном биљ­ком?

– Ако је зе­мља већ мо­кра из­бе­га­вај­те но­во за­ли­ ва­ње јер ће до­ћи до тру­ље­ња ко­ре­на. Мо­кре биљ­ке се оста­ве да се про­су­ше и не за­ли­ва­ју се не­ко вре­ме, а он­да се на­ста­ви са уме­ре­ним за­ли­ва­њем. Мо­гу се и пре­са­ди­ти у но­ву зе­мљу ко­ја се уме­ре­но за­ли­је, или се мо­кра сак­си­ја оста­ви да се до­бро оце­ди на убру­су ко­ји ће по­ку­пи­ти ви­шак во­де.

Да ли се как­ту­си за­ли­ва­ ју зи­ми? При­пре­ми­ла: – Ако се на­ла­зе у про­сто­ Ива­ на Ко­стић ри­ји са соб­ном тем­пе­ра­ту­ром оба­ве­зно је за­ли­ва­ње на 15-20 да­на, ако је тем­пе­ра­ту­ ра ни­жа од 15 сте­пе­ни не за­ли­ва­ју се у то­ку зи­ме. Ка­да је нај­бо­ље вре­ме за са­ђе­ње соб­них би­ ља­ка?

– Не по­сто­ји не­ко пра­ви­ло у ве­зи са тим, али нај­бо­ ље је то ура­ди­ти у то­ку пе­ри­о­да ве­ге­та­ци­је и њи­хо­вог ра­ста а то је од мар­та до ок­то­бра, јер у пе­ри­о­ду од­мо­ра ко­ји је у то­ку зи­ме биљ­ке се те­же уко­ре­њу­ју и ја­ко спо­ро ра­сту. Уко­ ли­ко је нео­п­ход­но пре­са­ђи­ва­ње или са­ђе­ње у то­ку зи­ме на­рав­но да се мо­же ура­ди­ти, са­мо што ће тре­ба­ти ви­ше вре­ме­на да се биљ­ ка уко­ре­ни. Ка­да да уне­сем биљ­ке ко­је су у то­ку ле­та би­ле на­по­љу?

– Соб­не биљ­ке се уно­се сре­ди­ном сеп­тем­бра ка­ да тем­пе­ра­ту­ре у то­ку но­ћи по­чи­њу да па­да­ју ис­под 10 сте­пе­ни, па се та­ко из­бе­га­ва шо­ки­ра­ње биљ­ке. По­ жељ­но је уно­ше­ње 15-так да­на пре греј­не се­зо­не, ка­ ко би има­ле вре­ме­на да се нај­пре на­вик­ну на кућ­не усло­ве, па тек он­да на гре­ја­ње. Та­ко се из­бе­га­ва на­гло опа­да­ње ли­сто­ва. У сле­де­ћем бро­ју: Ди­фен­ба­хи­ја