Издавачка куќа Готен | www.gotenpublishing.com КАПКА дизајн | www.kapka.com.mk
Бранко Прља
КАКО ДА ДРЖИШ ЧАДОР БЕЗ РАКА избор раскази
Готен Скопје, 2016
МОДЕРЕН СВЕТ
Чувај на суво ............................................................................................................... 11 Отвори тука ................................................................................................................ 12 Имиграција................................................................................................................... 13 Природа вс. град........................................................................................................ 14 Не реди едно врз друго.......................................................................................... 15 Не превртувај.............................................................................................................. 16 Бреме на модерното време.................................................................................. 17 Продавници.................................................................................................................. 18 Време................................................................................................................................ 19 Гаџет Манијак............................................................................................................. 20 Запаливо........................................................................................................................ 21 Забрането кучиња.................................................................................................... 22 Кој на друг дупка копа... . ..................................................................................... 23 ... дупка станува.......................................................................................................... 24 Центар на гравитација ......................................................................................... 25 Билетарница................................................................................................................ 26 Пошта............................................................................................................................... 27 Не закачувај.................................................................................................................. 28
БАЛКАНСКА РАПСОДИЈА
Просторија за деца................................................................................................... 33 Скали нагоре................................................................................................................ 34 Каменизам.................................................................................................................... 35 Испорака на рака....................................................................................................... 36 Апарат за гаснење пожар..................................................................................... 37 Сезнајко.......................................................................................................................... 38 „Не застанувај тука“................................................................................................. 39
Лифт................................................................................................................................. 40 Контрадикторен лик............................................................................................... 41 Стисни тука.................................................................................................................. 42 Паркинг.......................................................................................................................... 43 Калап стави, македонско семејство извади............................................... 44 Железнички сообраќај........................................................................................... 45 Стрелка кон десно.................................................................................................... 46 Сакам да сум Швајцарија...................................................................................... 47 Царина............................................................................................................................. 48 Изнајмување возила................................................................................................ 49 Стар другар................................................................................................................... 50 Отровни материјали .............................................................................................. 51
ЛУЃЕ НЕОБИЧНИ
Човек со неодлучна боја....................................................................................... 55 Еден ден......................................................................................................................... 56 Подвижни скали........................................................................................................ 57 Една слика во неприлика ................................................................................... 58 Кој чиј нос носи.......................................................................................................... 59 Хелипорт........................................................................................................................ 60 Јади, пиј, убаво спиј.................................................................................................. 61 Херметички затворено.......................................................................................... 62 Па?! ................................................................................................................................... 63 Горостасниот Горан................................................................................................. 64 Оваа страна нагоре.................................................................................................. 65 Три.ги.там.пи.го......................................................................................................... 66 Најдо белјата го снајде........................................................................................... 67 Кршливо......................................................................................................................... 68
Антиприказна............................................................................................................. 69 За молчењето.............................................................................................................. 70 Салон за разубавување.......................................................................................... 71 Коцка или топка, прашањето тропка............................................................ 72 Деца................................................................................................................................... 73 Родители........................................................................................................................ 74
ПАРАЛЕЛНО ПРЕСЕКУВАЊЕ
Струјно оро................................................................................................................... 79 Како еден човек се прокоцка............................................................................. 80 Хотелски информации........................................................................................... 81 суботвА........................................................................................................................... 82 Петелчето што пелтечело.................................................................................... 83 Излечениот петел и едно куче.......................................................................... 84 Содржи состојки од животинско потекло.................................................. 85 Реалноста е сон е реалност е сон... . ............................................................... 86 Пацифистичка пушка............................................................................................. 87 Пацифистичка пушка, втор дел........................................................................ 88 Заминувања ................................................................................................................ 89 Точка што талка ....................................................................................................... 90 Мав? ................................................................................................................................. 91 Еколошкo....................................................................................................................... 92 Африка рика, дамата од среќа цивка............................................................. 93 Безбојно обојување.................................................................................................. 94 Еден свет........................................................................................................................ 95 Разгалени божества ............................................................................................... 96
ВРЕМЕ ЗА ПИШУВАЊЕ Есен
Едначење по звучност ....................................................100 Танцот на ветрот . ..............................................................100 Зима Поема во зима ......................................................................101 Маката на глувчето ..........................................................101 Пролет Васил над книга, а сонце го вика ............................102 Случка со еден пар во парк .........................................102 Лето Случка во ноќта . ................................................................103 Гад од град . ............................................................................103 Копнен транспорт . ........................................................................................................104 Моето јас, јасно ................................................................................................................105 Воден транспорт .............................................................................................................106 1636-2012 ............................................................................................................................107 Може да се рециклира ................................................................................................108 Приказнава можеше да биде напишана .........................................................109 Ракувај со внимание . ....................................................................................................110 Антипод . ...............................................................................................................................111 Неприказна .........................................................................................................................112 Телефон .................................................................................................................................113 Место за фрлање ѓубре ...............................................................................................114 24 секунди ...........................................................................................................................115 Повеќе информации . ....................................................................................................116 Кап! И пак . ...........................................................................................................................117
Белешка за авторот и делото ...................................................................................119
МОДЕРЕН СВЕТ
Чувај на суво - Што е чадор без рака да го држи? - се запраша господин Херц додека го слушаше звукот на капките дожд врз стаклените квадрати од бетонските коцки кои пулсираа со живот. Геометријата на поезијата во која звуците се собираа, се множеа и резонираа со растењето на коцките насекаде околу него длабоко го допре.
- Како е возможно да сме толку многу, а толку осамени? - помисли г-дин Херц, а не сфати дека чадорот е тој самиот.
11
Отвори тука - Никој го нема клучот од умот на другите луѓе, но сепак некои знаат како да го отклучат, - прочита г-ѓа Брава, додека сонуваше за една реалност во која луѓето се насмевнуваат едни на други, туку-така, без причина и повод, наместо едвај да чекаат прилика за навредување. Реалност во која луѓето не седат осамени пред електронските кутии кои го исполнуваат нивниот свет со сомнителни содржини.
- Кој решава за нас, кој ни наметнува да го сакаме тоа што можеби не би го сакале да имавме избор? - помисли таа додека ја затвораше книгата, една од последните на светов кој забрзано се дигитализира и тривијализира, диги-три-два-еден...
Светлата се гасат, а градот продолжува да пулсира длабоко во ноќта. 12
Имиграција Господин Иден на едно од неговите патувања го сретна господин Титет, кој и покрај неговото чудно име воопшто немаше проблем со себеси. Г-дин Иден, пак, везден несигурен беше и кој е се думаше, од каде доаѓа и каде оди се прашуваше. И најмала грешка кога правеше веднаш се обвинуваше, во себе се повлекуваше и така дел од себе губеше. Прво јазикот го изгуби и нем остана, устата му се затвори, а очите со кожа му се покрија. Носот иронијата му го остави за да може да дише, судбината горка да ја преживее. Но, откако безличен стана, дека секаде може да се вклопи дозна. Никому не му пречеше, речиси среќен беше и да имаше уста би се насмевнал, да имаше раце би го гушнал светот цел, а вака стана дух бел. И замисли, конечно низ ѕидови и граници можеше без проблем да минува! 13
Природа вс. град - Kako mo`am da se ispravam i pod ova nebo da se gordeam, koga ni{to sum, ~esti~ka prav vo `ivotot frlena - nasekade samo strav!? Sekoe dvi`ewe e bescelno, sekoe miruvawe e besmisleno, burite me nosat tamu kade sakaat. - Razmisluval taka mudrecot Dipre{, a do nego sedel starecot Optim koj mislite mu gi pro~ital. - Ako denot e svetol, a ti temen, zarem ne si onakov kakov {to saka{, da, a ne kako svetot zapoveda, a? - Dipre{ odgovoril - Mudro govori{, no pote{ko e da ostvari{... - no Optim insistiral - A sepak, neli ti pravi{!? I taka razgovarale dolgo bez zborovi mudrecite pod drvo, a okolu niv - s$ viree, see, `nee i ne se kae, ne poglednuva nazad, tuku tera napred, i ete - edna p~ela proleta, na cvet sleta, cvetot radosno polen & donese i p~elata daleku od mislitelite go raznese, vo krai{tata sivi i zadu{livi, kade p~elite od stutkan vesnik umiraat, a cve}iwata vo vazna veneat. I tamu nikoj ne razmisluva za prirodata ili vselenata, a ako za brm~eweto se zboruva, toa ne e na p~ela, tuku za najnov avtomobil koj se meri spored mo}, izgled i presti`... brrrrr - od mene i{! 14
Не реди едно врз друго Во еден свет сите луѓе си живееја во свои кутии. Секој се раѓаше сам и живееше сам, создавајќи и радувајќи се, тагувајќи и боледувајќи изолиран и недопрен од друга човечка рака или туѓа мисла. Но, најчудно беше дека тоа никому не му пречеше. Напротив, тие уживаа во она што го сметаа за слобода и неограничени можности.
И само кога понекогаш во главите им одѕвонуваше прашањето „Што значи да си човек?“ тие се чувствуваа делумно несреќни, но тоа траеше еден миг. Ретки беа тие кои остануваа долго време парализирани од помислата дека да се биде човек значи да се биде со луѓе. И тогаш се слушаше кинење на картонот...
15
Не превртувај На господин Душан му здодеа секојдневната рутина, читањето на утринскиот весник, појадокот со чај и печено лепче, одењето на работа, седењето пред компјутерскиот екран... Господе, дури и од самото набројување на секојдневните обврски го фати несовладлива потреба од спиење и сон, сон за тоа како остава сè и се упатува на возбудливо патување во егзотични места без граници и без дневен распоред, места каде што кафето не се пие за да се започне мачниот ден, туку за да се продолжи возбудливиот муабет, место каде што долгите вечери пред екраните се заменети со чиниш вечниот залез на Сонцето... но, како што бива, на нашиот Душан брзо му здодеа рајот и се врати во сопствениот пекол, зашто секојдневието е дрога од која човек тешко се откажува!
16
Бреме на модерното време Od muabet mi se zgaduva, od ~ove~kiot glas mi se slo{uva, na glasnite `ici trepetot, na jazikot prepelkot, usni koi se obli`uvaat, nos koj vdi{uva i kiva, tirada od te~nosti i tkiva, s$ ne{to pliva i so glasot izbiva vo eter, ili kon mene - beter! Raka i~ ne mi podavaj, znam saka{ i jas da ka{lam i da se tresam kako ti, no nema - znaj! Ne javuvaj mi se ni na telefon, nemam vreme za lafmuabet ili za bon-ton, imam rabota, pi{i mi na ~et onaka, ili najdobro ostavi me na raat - ete taka! Ako se sretneme na ulica, }e te odminam znaj, zatoa rabota si brkaj! Ne vikaj me ni na gosti, kafe ne pijam zo{to talog ne sakam da plukam, makar da e i od Kra{, nitu tvojata plunka vrz svoeto lice da ja imam - ba{! Se gledame na Fejsbuk, tamu nema miris na luk, glas ne vika, raka ne dopira, samo tekst i slika, pogledni, pa prozorec zatvori i vo svojot svet zadovolen zaspi. Sonuvaj sebe, a lu|e okolu tebe, a ti - pak li be!? 17
Продавници - Нова Година замина, каде сега народе, на што ќе трошиш пари, во што ќе веруваш и што со возбуда ќе очекуваш?... не очајувај, тука е Бадник, изговор за малку пироманија, фолк-музика и ракија, па Божиќ - нова гозба, сетилна дразба и Старата Нова Година, звучникот вика, желудникот рика. Ете го Валентин, нова прилика за џебна неприлика, кој пропушти 8-ми март го чека или Први април и присилна шега, а во мај скара, па аптека. Таман мислиш одмор иде, а тоа летна еуфорија да ти биде, каде ќе се потемнува, целата заштеда во море се бранува! И потоа главоболка - сметки, кредити, школо, но само до зимското лудило. И така секоја година, а во меѓувреме празници лични, свадби, крштевки, родендени, имендени... ни име не им знам!!! Така рече г-дин Празнов и реши да не празнува веќе. Оттогаш го знаат како Непразнов. И животот му е навистина полн. 18
Време „Телевизор од 64 инчи, 150 канали, за возрасни и мали, екрани на компјутери, таблети и мобилни, и детски лица пред нив собрани. Еј, реалноста е таква, ако не си приклучен - не си упатен, информацијата беше моќ, а сега е забава, податокот владее и над твојата свест демне, но значење нема и духот ти го зема!“ г-дин Бесвест викаше на продавачот, со високо крената рака, но овој подготвено му одговори, вака:
„Ако ти е до проповеди оди во црква, тука не ни треба пророк со збор или лик, Господ е во сите нешта, безличен, но анимистички преоблечен, никаде, но секаде, предмет-господ за секого со картичка и код... го чувствуваш, нели, ти ги обзема рацете цели... опушти се и ајде - предај се!“ Од Историјата на една зависност
19
Гаџет Манијак - Jak sum jas, Gaxet Manijak! Sakam aparati, mali i golemi, samo da se svetkavi, pla~am kako dete da gi dobijam, a potoa od sre}a vreskam, si igram i se falam, pa posle pet minuti gi zaboravam i druga igra~ka baram. Kreatorot na igra~kite, potatkoto na Gaxet, sedej}i na svojot prestol ova go slu{nal i si pomislil - Taka, moe bebe, i taka nemam vreme za tebe, igraj si so igra~kite, dodeka jas biznis teram, za du{ata tvoja vreme nemam. Ma [ina e moeto vistinsko dete, kako raste taa znam, ja hranam i u~am kako podobra da stane, pove} e da ja sakaat i da ja po~ituvaat, od nea da zavisat, za bez nea da ne mo`at. - Kreatorot |avolski se nasmevnal i vo mig na sebequbie viknal - Da, podanici moi, jas sum carot-temnina, vie borete se za rakata na mojata Ma [ina, nejzinite noze }e gi celivate, pred niv do posleden }e umirate, dodeka taa ni solza nema da polee, zo{to srce zema, a taa go nema. Mo`ebi sledniot model i so srce }e bide, samo ti plati, pa i toa vo nejzinite gradi }e se klati! Neboto zagrme i do`d zavrna. Kreatorot izleta na ulica, a tamu - viulica. Racete toj gi ra{iri i kon kapkite gi otvori, koga glej - najnovi do`dovni modeli! 20
Запаливо - Во рајот портите се лизгачки, а ангелите насмеани, чиниш не постојат ако тебе не ти служат. На дофат на раката имаш сè што сакаш, сè што на твоето рајско тело му треба и што твојот доблестен дух сака. Зад тебе свири пријатно музиче, а пред тебе полно количе - со работи од бесконечноста побитни. Во рајот животот продолжува, но без редици и пари, без нервози и психолози, таму сè е на дофат на раката без бар-кодови и од секој производ има бескрајно видови. Да, дизајнерите на рајот се грижат за вашето задоволство, зашто ако не сте среќни, ако ве јаде јанѕа бесна, или некоја мисла тешка, може рајската градина да ви стане тесна, па да заминете. Кој замине - враќање нема! Тоа е вечна маркетиншка дилема. Народот рајски мора да биде среќен и да живее без да знае дека надвор од рајот постои само пекол, - Врвниот Готвач рекол. 21
Забрането кучиња Кучето седна да руча со пријателите и кога сакаше да се послужи со нож и виљушка сфати дека неговите раце не се обликувани за таква дејност. Всушност тоа и не беа раце, туку обични кучешки шепи.
Се извини и замина во бањата. Се погледна во огледалото. Гнасна кучешка муцка, јазик што виснал од неа и стрчнати уши. Се обиде да направи гримаса на одвратност, но не можеше. Се обиде да се насмее, но успеа само да мрдне со опашот. Неговата неспособност за изразување емоции го депримираше. Ја крена ногата и се обиде да ја погоди шолјата. Не успеа. Плочките беа испрскани и тој несмасно се обиде да ги избрише со тоалет хартија која ја држеше со муцката. Излезе од бањата, рече дека ненадејно му излегле обврски и засрамено си замина.
22
Кој на друг дупка копа... Si bila edna brojka porazli~na od drugite. Site napred-nazad odele i imale forma interesna, samo taa vo mesto stoela i bila sosema obi~na. - Ti si prazna kako dupka, nema{ duri ni kuka za da se fati{, tuku samo se klati{! - & ka`ala devetkata, a osmicata dodala: - Nema{ ni polovina, tvoeto telo e kako maana! – pa se na smea la, na {to sedmicata doviknala: - Ni ostar agol ima nejzinata glava, ne samo bez stava, tuku i bez stav e taa. - a petkata od smea puknala: - Ni krivina {to nekade zavr{uva, tuku samo kru`i, bez po~etok il’ pri~ina! - [estkata mol~ela, za{to devetkata ve}e s$ ka`ala, ~etvorkata se slo`ila so sedmicata, a i trojkata premol~ela, osmicata da ne ja proglasi za svoja polovina. Dvojkata cvrsto na zemja stoela i si mislela: - I krivina i agol imam, {to }e se raspravam!? - no zatoa edinicata za site ka`ala: - Jas sum prva, za{to od mene s$ po~nuva, a taa odvaj stoi, pa mo`e i da ne postoi! 23
... дупка станува I taka site brojki se mno`ele, delele, odzemale, sobirale, pa se smeele, a nea nikoj ne ja gu{ka, sekoj od sebe samo ja butka. – Butkaj, butkaj! – ka`ala taa, gi poglednala i naedna{: ripna, skokna i site pod noga gi stavi, pa dru{tvo pravo si dobi. - Ete vi na!
24
Центар на гравитација Во првиот миг кога ќе помислиш дека парите го движат светот, од твојата душа се откинува едно ситно, но блескаво парче кое лебди несигурно околу твоето битие, како да се прашува дали е време да замине и дали сè уште има надеж за тебе. Потоа те погледнува за последен пат и пред да замине пушта една солза која капнува врз тебе. Ја креваш главата и помислуваш дека врне, но потоа здогледуваш нова ѕвезда на небото, ѕвезда која не си ја видел дотогаш. Сепак, немаш време да се загледуваш во небото, продолжуваш да се вртиш како во транс додека целиот свет околу тебе, сите бои и нијанси, сите мириси и вкусови, сите звуци и допири не се претворат во златно-жолто.
25
Билетарница - Дали си наш? - ме праша еден апаш кој сакаше да ме обележи со печат и тапија, да ме стави во калап со железна капија.
- Не сум ничиј, па дури ни свој! - му одговорив, а тој се збуни, па му текна и од мака пукна. А како така, науката одговара, вака: „Тие кои се идентификуваат со група, кога се соочени со поинакво размислување експлодираат - од глава глупа!“ Ете тоа се случи со овој лик, само едно бум-трас и го снема, баш сосема!
- Не признавам наука, туку само што животот ми дава како поука. Оној кој туѓата става на рамена си ја става понекогаш од тежина пука, - заклучив и лесно зачекорив, кога слушам толпа се доближува и ме заобиколува. А што стана понатаму, реши ти таму, читателу мил... ако можеш спаси ме, над предрасудите вивни ме - барем во мечтите! 26
Пошта - Со недели писмо чекаш, возбудата ја разгоруваш, каде е, се прашуваш, се разочаруваш и на секое ѕвонче возобновената верба со радост ја пречекуваш... - воздивна г-дин Нос Талгија и продолжи, - а денес еден клик, во мноштвото знаци изгубен лик, во заборав наскоро потони, ах колку сеќавања тони! - Потоа занеме и во екран се загледа. А таму празнина го чека и немо трепка до доцна во ноќта. Едно утро г-дин Совре Мен се разбуди сосем орен и за новиот ден подготвен. Рипна од сон директно во работен бон-тон, нема застој - за никој, денот врви, јаде, се тркала човечката судбина како запчаник кој паѓа и според законот на Марфи во најзафрлениот ќош од душата се стркала и таму писмо кое се изгубило по пат пронаоѓа. Понекогаш треба да се изгубиш, за да се пронајдеш.
Не закачувај - Некои луѓе само знаат да ти се закачат, како смислата на животот да им е туѓите маки и проблеми на својот грб да ги носат, - помисли г-ѓа Проз гледајќи како на улицата пред нејзиниот прозорец поминува една двојка со куче врзано на колан. Кучето ја влечеше раката на момчето, девојката гласно се смееше додека се обидуваше да држи чекор со двете битија кои ги сакаше најмногу на светот, а Сонцето светеше високо над нив и ги грееше срцата на илјадници луѓе како нив, обични и смртни честички во космичкиот танц кои забораваат да бидат благодарни за подарокот од Сонцето.
Но, тоа не размислува за благодарноста на своите поданици и ја продолжува својата игра на небото додека двојката со кучето заминува, а нашата г-ѓа Проз останува да набљудува, со сцените пред прозорецот кои за неа живот значат. 28
БАЛКАНСКА РАПСОДИЈА
Просторија за деца „Ако се будиш со желба за истражување, а те чека на фабричка лента ‘рмбање, плесни ти со рацете!
Ако гледаш само беда и секој ти се јадосува, а костумосан тип прст во нос напикува, плесни ти со рацете! Ако дечињата табли на училиште не бришат, туку шофершајбни на крстопат чистат, плесни ти со рацете! Ако граѓанинот пред зграда со папагалска боја пече стек, а свеста човечка како да е од 19-ти век, плесни ти со рацете!
Ако по книжарниците има само шунд-литературанции, а пред телевизорите сите генерации, плесни ти со рацете!...
33
Скали нагоре Младост во 90-тите, ритам и бас, хипнотички женски глас, космичко сурфање по мозочните бранови, транс и квази-медитација, само-проекција во некое друго време, друго место без бреме, четири ѕида и лажна сигурност, а надвор - ветришта на злокобната судбина по капаците на прозорците удираат! И се преправаш дека не се грижиш. На подобра иднина се надеваш и на сегашноста забораваш. Вечноста те теши, помислата на твоето постоење во историјата те крши, само долна амплитуда во космичкиот бран, за неуспех избран. Сакаш трага во енграмите на вселената да оставиш, но не успеваш. Вечноста е посурова од сегашноста.
34
Каменизам Si bilo edno vreme na nevidlivi yidovi. Vo toj svet sekoja ve~er roditelite na decata ova im go raska`uvale: - Si bile eden umetnik, pisatel i nau~nik. Umetnikot slikal raboti ~udni koi nikoj ne gi prepoznaval, a koja e korista ako narodot ne se raduval? Umetnikot edna ve~er odel nakaj doma, koga - op! - kamen po glava go mava. Mozo~nata brazda mu se razmrdala, pa vedna{ narodni likovi nacrtala, narodot da se prepoznae i raduva - toa e slika prava! Na pisatelot, pak, bez nasoka mu {krtala rakata, pa duri vrz podot se simnala i nadvor se obelodenila, koga - bum! - vo kameniot yid udril negoviot um. Se stresol i vedna{ pesni za narodot da se veseli napi{al. Si bil eden nau~nik koj izmislil ma{ina za ~itawe na mislite, kaj i da ja naso~el drugiot vedna{ zboruval bez usta da otvorel. - Opasna ma{ina e toa, - mu ka`ale, no toj ne slu{al i taka eden den se razbudil na ostrov kamen, sam i ostaven. Vikaat deka poludel, od tu|ite misli ve}e koj e ne znael, pa okolu sebe yidovi si sozdal. Zatoa, dete, ne misli tuku raboti i na narodot }e slu`i{ - ku`i{!? 35
Испорака на рака Еден ден во редица во банка застанав и што да ви кажам - ужас, по глава мигрена - трас, не помага ни абраксас! Нервозно со нога тропнав и една жена случајно стапнав, а таа болно викна. - Извинете госпоѓо, - изустив, а таа се сврте и ми изјави - Ма, кој те шиша, иш!
Таман се подготвував да се навредам и честа да си ја одбранам, кога нејзината глава како шишарка ми се виде, па тоа смешно ми стана. И не застанав тука, туку дека таа шишарка остарела и од дрво паднала, па осамена и огорчена на светот била, заклучив. Е така ептен лесно ми дојде, а тогаш и стрелката на саатот е лесна, па таа летна и времето измина како песна. На шалтер стапнав и дур да трепнеш работа завршив. Така среќен си заминав, а не ни помислив дека кон друго човечко суштество неправеден бев.
36
Апарат за гаснење пожар По некој имаше видео плеер, или топка кожена, а друг облека крпена, но разлика немаше помеѓу нас голема. Сите се сплотувавме во игра и се каравме само за тоа кој подобро игра. А денес, се натпреваруваат кој има помодерен мобилен или појак компјутер, кој има поголем телевизор се расправаат! „Сум видел и поскап, нашиот беше со толку нули во денари, а на твојот една му фали.“ Ништожност нè обзема додека сè со нула множиме, па дури и со тоа се гордееме.
Ако имаме, ајде сите да се фалиме, но сите немаме - некој на семафор пита, а друг од супермаркет еден до друг скита, трет нема пари ни за леб, а друг има преполн џеб од секој нелегален жлеб. И додека едни дечиња во контејнери рипаат, други во луксузни базени се капат. Барем наполнете ги контејнерите со хлор, за децата се работи, аман! 37
Сезнајко - Slu{aj vaka, sega }e ti objasnam zo{to e taka, a ne kako {to misli{ ti, vidi vaka... - mi zboruva eden kvazi-filozof, - nau~nik? - }e pra{ate, - ili viden lik, - }e pomislite, no ne, toj e obi~en majstor, duri ni majstori{te za primer. No, toj odgovorite na pra{awa `ivotni gi znae bitni, site tajni pod dolgiot nokt na maliot prst mu se sobrani, `onglira so kvarkovi i gluoni, kako da se portokali i banani, duri i Higsoviot bozon od nego stravuva, pa tajnata ne mu ja ka`uva, ama toj e car, na svetot gospodar i sega e na misija mene da mi prenese del od mudrosta negova dodeka {tekot mi go rasipuva. Ne e negova vina, svetot denes ne{to ne {tima, planetite se podredeni krivo, no nema ni{to {to ne mo`e da se re{i za edno pivo. Ajde de!
38
Не застанувај тука Мислиш дека од телевизијата потреба имаш, а всушност од тебе зависат нејзините честички, да, таа постои само ако ја гледаш - солипсистички! Ако екран вклучиш и мозок исклучиш, програмата за обликување на духот и телото ќе ја следиш:
„Националистички фрази за развој на говорот и румени образи. Политичари-идоли, бизнисмени-просветители и турбо-фолк-кулери за прав животен став. Лекција по мобилни телефони, автомобили и гаџети, сè што треба да знаеш, за во животот да успееш. За повисока едукација приватен факултет, магистер со ментален инвалидитет. И на крај, ако во ништо не успееш - битно е само во партиската книшка петки да имаш!“
Г-дин Современ ја исклучи едукативната програма и го погледна неговото дете кое задлабочено и посветено црташе. И тогаш, со длабок ужас, сфати дека тоа е осудено на пропаст. 39
Лифт - Еден возач парализирано прсте имаше и да вклучи трепкач не можеше. Шибаше к’о куршум од пиштол и насекаде правеше карамбол... Еден станар ѓубрето во контејнер да го фрли не можеше, „Заради агорафобија е,“ велеше и ѓубрето пред врата си го оставаше... Трет човек да рече „Се извинувам,“ се плашеше кога телефонскиот број ќе го згрешеше. „Нема да ми веруваат,“ велеше овој лик несигурен во себе демек... Некој човек на постари во автобус не стануваше зашто за нивните коски се грижеше, „Вежба им треба, а не седење!“ велеше... Писателот вака започна една приказна, а околу него трешти: „Натчовечен биди ти, а не слабак и немоќен, не жали го човекот до тебе, грижи се за себе!“ Химната тоа го повикува, во сенародна опсесија, ајде заедно сите, до последно бебе, ама секој за себе!
40
Контрадикторен лик Edna{ sretnav eden prijatel, ostaren, no ne bel. I toj, taka bez povod i pri~ina, mi raska`a prikazna edna. - Jas sum vnuk na komunist, da, dedo mi be{e kapitalist, vo najgolemite bitki na Balkanot se bore{e, da, toj fabrika i nekolku ku}i ima{e, be{e nagraden so deset kur{umi i kitka {rapneli, toj ma` stan dobi za bore~kiot sta`, nemu s$ {to ima mu odzemaa i na ruski generali podelija, dedo mi nikoga{ ne go saka{e dedo mi, a ne se ni zapoznaa na raat, zaradi ideologija velat. A, denes ideologija nema, parite go vrtat svetot, tie se religioznost i nauka, umetnost i politika, realnost i soni{ta, balon koj se due, n$ butka i na site vo lice ni puka. Jas po ideologija plukam, a parite gi preziram. Toa mi go raska`a ovoj kontradiktoren lik i pred da zamine se svrte i re~e so vik - Odam kniga da napi{am, pa belki i ne{to }e spe~alam!
41
Стисни тука - Вистината е дека не ти е гајле, нели бре!? Што ако вртиш со главата во знак на негодување кога питачот подава рака кон тебе, или се грижиш кога мајка Ромка носи дете завиткано во скинат шал... признај, во себе викаш подалеку, иш! Види, еден човек друг потценува, исмева и зад грб му зборува, а ти се смешкаш, не се придружуваш, но не го ни спречуваш... луѓето се караат, децата врескаат, во тебе немир, поразеност и кон светот омразеност. Глас за спас не креваш, глас дека немаш се оправдуваш, за помош рака не креваш, зашто раце немаш, не преземаш чекор зашто нозе немаш, а дури ни труп не си, небитие само, - му рече г-дин Надмен на еден г-дин Нула посрамен, а овој ја собра главата која ја нема во непостоечките раменици.
42
Паркинг „Кога во реалноста рекламите би можеле да се рипаат дали би го прескокнал и човекот кој стои пред тебе на каса, на шалтер или на пат? Дали училиштето би го рипнал или факултетот би го скокнал? Дали веднаш би се вработил, а одењето на работа би го форвардирал? Дали данокот би го заобиколил или веднаш во пензија би заминал? Дали со автомобил би ги претекнал сите кои некогаш би се нашле пред тебе, па дури и тие со знакот „Внимание, бебе!“? Дали сите здодевни приказни на сите пријатели и познаници би ги забрзал? Дали набрзина би се збогатил или по кратенката на која властите не се доближуваат би тргнал?“ - Да, одлична понуда! - кажал граѓанинот бр. 2.099.999, договорот го потпишал и се родил.
43
Калап стави, македонско семејство извади Se vozat vo avtomobilot na `ivotot ma` - voza~, soprugata do nego, mapa ~ita, kade da odat ka`uva, }erkata zad niv zboruva, prikazni izmisluva i gi zabavuva, a maliot vo sedi{te vrzan, nervoza go fa}a, vika: „Mama, mama!”. Pred niv nepoznati pati{ta, opasni krivini, na mesta odroni. Patot e lizgav i so dupki ispolnet - plas! maliot zaplakuva, mama go te{i, }erkata ni{to ne zabele`uva i vo svojot svet likovi i slu~ki sozdava, nea realnosta ne ja zasega. Ma`ot, pak, samo na realnosta misli, vremeto go ma~i, prostorot go stiska, se izmori ba{ - ej, gasta ja pu{ta{! - a okolu niv nepoznatoto yirka, opasno trepka! Prodol`uvaat. - No, kade? - Koj znae!? - Samo gas pritisni i zabi stisni!
44
Железнички сообраќај Некои луѓе едноставно живеат во расчекор со времето и замислуваат дека со природата барем може да комуницираат, па таа ги разбира, ама се лажат! Така еден г-дин Освестен слоган „Разбуди се!“ на билборд виде и вака мислата му отиде:
- Околу-наоколу, однадвор-внатре, секоја дразба е смислена за да те успие или депримира, времето да ти го окупира. Кај и да погледнеш преправена комуникација, предвидена реакција, површна преокупација, на мислите окупација. Сапунските серии како вонземјани напаѓаат, турбо-фолкерите како вируси се множат, ниските страсти се на цена, зовриените емоции на сцена, политичките партии се новите филмски ѕвезди, хартиите од вредност се највисока вредност! - Така помисли Г-дин Освестен, а околу него сончев свет, расцутен цвет, птичји лет и врз неговата глава измет! 45
Стрелка кон десно Ќерка ми сака да биде уметник. Јас � купувам боички секакви, а таа неуморно црта и бои, сечка и крои, со првата светлина дневна или до вечерта доцна.
- Само поддржи ја и ќе биде во ред - си велам, но не � кажувам: - Заборави на почит, слава, пари и воспевање, оној кој создава уметност тука, за мнозинството е глупав до бесвест. - Која е користа од тоа? - прашуваат, но одговор не чекаат, зашто само се интересираат каков автомобил возиш, со кого се дружиш, од каде потекнуваш, колку квадрати дома имаш и дали џебовите ти ѕвечкаат или шушкаат... - Ах, ќерко, би сакал да ти кажам дека ќе бидеш среќна и исполнета, но нема, и ќе мора да го прифатиш тоа, ако сакаш да продолжиш, ќе мора да се бориш, секој ден, секој миг, секој здив... и да знаеш - вреди! 46
Сакам да сум Швајцарија Sakam da bidam neutralen, da ne mi e gajle po cel den, svetot neka se trkala, jas }e si peam “tra-la-la”, drugi neka se gri`at i nokti neka grizat, a jas }e kuliram i sok od ananas }e si pijam, siroma{tijata e preku ogradata, Rom~iwata vo tu|i kontejneri ripaat, bezdomnicite na drugo mesto dom nemaat, a kesata so |ubreto na kom{ijata ne e pred mojata vrata, voza~ite ne se nasilni, na babi~ki se nasmevnuvaat tie i na pe{a~ki ne im svirkaat - ne, kni`arite se polni so lu|e, a ne butici, kafuliwa i marketi, a opera, teatar i balet - karti se grabaat, op{testvenite problemi se tema glavna, nikoj ne zboruva za mobilnata oprema i v~era na ulica ne me opcuja, tuku ~asovnik mi podarija - da se penzioniram od realnosta, aman!
47
Царина Сопствен живот немаш и во мојот куфер ѕиркаш. Ако валкана тајна пронајдеш, од радост стенкаш. Сценарио си замислуваш, како да ме сотреш, над мене да застанеш и да вреснеш: - Лижи ми ги чизмите! Да, калта ти се допаѓа, нели!?
Застани! И ти некогаш мал си бил, а големите те потценувале. Кога си сакал да им кажеш за своите соништа и желби не те слушале. - Оди во ќош и размисли што направи! - ти викале, а ти си плачел и количката излижана во рака си ја стегал. Сети се кога си трчал со книгите во рацете кои ти стрчеле од израснатата облека, да се вработиш, леб на маса да ставиш, подобра иднина на децата да создадеш си сонувал, во Сонцето жолто големо над небото си зјапал, со трепет во срцето и топлина во душата пред иднината. Сети се... Со љубов, твојата идна хипотетичка членка
48
Изнајмување возила „Под нос мустаќ густ и нокот на малиот прст. Истиот тој прст уво, заби и нос чепка, ресурсите на таа глава избричена ги истражува. Раскопчана Адидас тренерка и гради зашумени на раат, а таму златни синџири ѕвонат и на луѓето им велат: „Види ме, подобар сум од тебе до крај, затоа книги, факултети фрлај! На улица ‘ркај и задница чешкај, зашто тоа е патот кон успехот, знај!“
И со златните опинци на нозете засмрдени решително по асфалтот жежок чекори, кола отклучува и огромното тело внатре го сместува. Под нозете педала стиска, вруум, најновиот модел на Мерцедес на улица - бум!“
Сцена од Балканска реклама за луксузен автомобил
49
Стар другар Go sretnav eden den Adno, drugar od osnovno. Mnogu raboti se smenija, a sepak isti ostanaa. Toj e seu{te Adno, a jas... samo jas. - Ne, smeneto e mnogu! Konotacija, religija, kultura i navika! Ne zaboravaj koj si, od kade si! Distinkcijata eve ti ja: ima pravoslavni i krivoslavni, muslimani i muslifobi - bi ka`al nekoj, kako da se raboti za mikrobi ili mehani~ki tvorbi, rastitelni rodovi i kodovi! - Po |avolite so toj nekoj!
50
Отровни материјали Некои луѓе светот го загадуваат, а не пушат, ниту издувни гасови пуштаат, не се радиоактивни, ниту биолошки неподобни, штетни хемикалии не испуштаат во реки, ниту со лажни апчиња полнат аптеки. Не, тие со нивните мисли околината ја трујат, опасни зборови низ уста блујат, а кога во детските уши тие ќе завршат, пуздер прават, повредуваат и ужаси создаваат. Затнете им ги устите на злонамерните, сопрете ги штетните мисли да се слеваат во реките, нивното зрачење сите нè мутира, мислите свои во нас ги клонира и како вирус се мултиплицира!
51
ЛУЃЕ НЕОБИЧНИ
Човек со неодлучна боја ]e vi raska`am prikazna za eden ~ovek. Toj be{e crnec prav, iako vsu{nost be{e kafeav. No, koga }e pomislam sega, nekako `oltenikav mi se gleda. Ne, toj definitivno be{e zelen, iako ima{e nekakov crvenikav ten. Najverojatno za{to cel be{e crven, osven {to u{ite, pa i liceto mu bea sini, a i teloto celo, potpolno belo. E, toj portokalov ~ovek izleze eden den nadvor i s$ mu se vide violetovo i zatoa re{i doma da se vrati. I se vrati. Tolku.
55
Еден ден Eden den otidov na bazen. Staviv voda vo noga, koga nogata mi zamrzna, a bazenot se odmrzna. Udriv po vodata so ~ekan, a ~ekanot se odbi i po glava me udri. Se razbudiv od son, koga - plivam podno, kako riba na kopno. - @ivotot e voda, te~e i ne zastanuva. A ti, ako zastane{, vedna{ }e zamrzne{. I {tom pomisliv deka zagatkata na sonot ja otkriv, povtorno zaspav i vo sonot se udaviv.
56
Подвижни скали „Г-дин Ден го прашал г-дин Ноќ што е тоа темница, а вториов му одговорил: „Тоа е светлината на мојот живот.“ Во едно друго место и едно друго време Шар Енов му кажал на Црн Белов за тоа како не може да го замисли светот без бои. Вториот се согласил.“ - Замислете, деца, - учителот книгата ја затвори и продолжи, - колку би било убаво сите во светот да се разбираат, независно од нивните обичаи, верата, расата, класата и висината, тежината, полот и културата? - Но, како ќе се разберат ако различни јазици зборуваат? - прашало невино едно учениче, а учителот кој мирољубивост продава грубо му одврати - Тишина, дете! „Кога мозокот е замрачен, јасно е како ден, во него самиот има светлина, ама како во камера опскура обратна!“
57
Една слика во неприлика Slika Prilika: [to ima novo? Slika Neprilika: Vo neprilika sum. Slika Prilika: Kako taka? Slika Neprilika: Taka, se gledav i gledav, pa se zaqubiv vo svojata slika. Slika Prilika: [to ima tuka neprili~no? Slika Neprilika: Ima, kako nema, s$ tuka ne prili~i. Slika Prilika: Eve i mene toa mi se slu~i, pa ne mi pre~i. Slika Neprilika: Kako taka? Slika Prilika: Taka, ba{ mi prili~i. Slika Neprilika: Mene pa ba{ ne mi li~i.
58
Кој чиј нос носи Eden Bos izgubil nos. Go baral nasekade, no ne go na{ol nikade. Se ispani~il, pa sednal i zaplakal. Ottuka Rob pominuval, pa {to go ma~i go pra{al. Koga doznal deka Bos izgubil nos, svojot mu go podaril, samo ovoj da ne ta`el. Utredenta, koga na rabota Bos stignal kako po obi~aj nosot si go dignal. Koga - ~udo! Nikoj ne go fermal, tuku samo se potsmevnuval. “[to ne ~ini?” Bos se zapra{al, pa vo ogledalo se poglednal. Dignal glava gore, koga nosot mu se spu{til dole. - Kakov nos, {to gleda vo patos, kako da sum Los, a ne Bos! kriknal Los. Vo me|uvreme Rob go na{ol nosot na Bos, pa si go stavil i stanal Snob. Koj i drugar da presretnuval, vedna{ pomisluval: “Ne se tie vo mojata liga, vidi kako nosot mi se diga!” Taka bilo i taka ostanalo, s$ dodeka Los ne go sretnal Snob, pa se stepale i nosevite si gi otkornale, koga naedna{ sfatile deka ve}e ne gi razlikuvale. Taka zbuneto nekoe vreme stoele, sekoj v raka dr`ej}i go svojot (ili tu|) nos, pa na mesto si gi vratile i se razoti{le. No, ete i den denes seu{te ne se znae koj ~ij nos nosi. 59
Хелипорт Хелихоптер се хачи на хоњ и падна. „Ова е тажен ден за сите хелихоптери,“ хажа г-дин Казард, сопственикот на хоњот, хој го погледна и помисли: „А што е со мене, зарем грбот не ми страда, хахва гњаважа!“
Во еден друг свет Келикоптерот силно се закашла и фати кернија. „Ка-ка,“ каква смешка, рече г-дин Кумус, „прво скокни, па кажи ‘Коп’, инаку ќе се залеташ и со пропелерите надолу ќе се закопаш!“ Во свет во кој сехој другиот го потценува, а себеси за керој се смета нема правоговор.
60
Јади, пиј, убаво спиј - [to e son? - me pra{a pred nekoj den eden moron. Vsu{nost i ne be{e moron, za{to se interesira za son, a jas ispadnav toa {to mislev deka e on. Mislev i mislev {to da mu odgovoram, no ni{to ne smisliv, pa taka prikazna da mu raska`am re{iv, za{to taa podobro od mene znae son {to e. - Poznavav edna devojka {to od nekoja pri~ina misle{e deka e debela. Zatoa re{i taa na dieta da se stavi, da se isposti i da oslabi. Pomina den-dva, te{ka maka ja spopadna. I se jade s$, duri i toa {to porano ne bi go jadela, ne. Ama, ubavinata od gladta pobitna & e, na jave... no {to sonila? Sonila taa kako doma sedi pred trpeza polna, stomakot & krkori, a vo glavata dilema: “Da se jade ili ne?” mislela, pa si ka`ala: “I taka son sonuvam, pa barem da se naja dam.” Taka sednala, pa od s$ si zamezila. Koga se najala, se razbudila i so dietata bez problemi prodol`ila. Toa mu go raska`av na ~ovekot toj, a dal razbral ili ne, problem ne e moj. 61
Херметички затворено Запознајте го Нем Вокатив, човек мирен, а див. Кога ги прашаа другите каков е тој лик, „Безличен,“ кажаа, „личен,“ одговорија. Кога оди лево - нозете десно, во кожата своја му е комотно, а сепак неподносливо тесно. Спортува често, ама само од стол, сака да зборува - со молк. - Но, мораш да избереш, или си црвен или син, сепак нечиј си син, некому припаѓаш... - му рекоа.
- А, кому ако не на вселената - одговори тој - таму спротивното соработува и наука создава, зошто не и јас!?
- Но, ти не си бројка, - му се потсмеваа - од коски и месо си градба, во тебе нема магма туку крв, на светов не си прв, туку во редица следен, само еден и тоа не број еден! - Не, јас сум посебен, единствен во мојот век! - викна тој, а наоколу одек.
62
Па?! Si bil eden A, koj brzaj}i na rabota se sudril so eden P. Prviot iznenadeno viknal: “P!”, a vtoriot za~udeno: “A?”
63
Горостасниот Горан Poznavav eden bik, stra{en lik. Vsu{nost toj ~ovek be{e, i Goran se vika{e. Niz nego ne mo`e{e so zbor da pomine{, a ni so tupanica da probie{. Kako silna reka s$ pred sebe ru{e{e i niz nos kako vistinski bik fr~e{e. Golem kako neproodna gora, stra{en kako no} na mora. No, ete, eden den snagata mu sekna, ~ini{ vo pol`av ili crv se stori, se svitka kako vekna. Sila nema da zboruva, a kamoli da prigovara. A drugite, od smea se kinat, so zborovi go ma~at i ismevaat. - Kone~no dojde me|u nas! - likuvaat tie gadovi, u{te na cel glas!
64
Оваа страна нагоре „Би сакал да можам со леснотија да се дефинирам! Професионалец, на занаетот зналец - и нема кец! Но, во школо имав и петки и залутани кецови - човек сум, нели? - рече г-дин Реален, додека еден ден не сфати дека само се оправдува. „И што сега!? Каде понатаму?...“ но, одговор нема, само во глава тишина, безгласна и нема. А само еден ѕид го дели од г-дин Исполнителен, верен, посветен, ранобуден, наутро џогинг, попладне фитнес, редовен оброк, сè под конец и во рок! Замисли, еден ѕид - две реалности, никогаш преклопени, толку неспојливи. Само ако погледнеш надвор од затворот свој на блискиот твој можеш да му помогнеш, но стој! - така бива во приказните, а во реалноста - нација во изолација!
65
Три.ги.там.пи.го Raska`uva~ot: Vidi nebo, gore nebo. Vidi dolu, zemja dolu. Vidi me|u, ne{to me|u. I tamu i tuka ima s$ i se{to. Smisli ne{to, bilo {to, }e go najdeme vedna{, makar i vo najskriena dupka da se krielo. ^ovekot: Sakam trigitampigo! Raska`uva~ot: Ete ti go.
66
Најдо белјата го снајде Si bil eden Najdo {to dobar bil, no ni{to nemal. Taka vo dilema se na{ol: - [to vredi dobar da bide{, koga samo }e kolne{! Onoj lo{ bil, a s$ imal. Ovoj la`el, onoj kradel, a nikoj ne gi kudel. Drugarite od {kolo u~eweto {to ne go sakaa, sega niv parata gi saka. [to biva{e da u~am, {koli, fakulteti da zavr{uvam. Treba{e lo{ da bidam, da la`am i kradam. Ne mo`am vaka ve}e, i jas lo{ }e bidam, }e la`am, }e kradam i s$ }e imam! I taka bi. No, ne be{e ba{ taka, a be{e vaka: Si bil eden Najdo {to mislel deka e dobar i smetal deka ni{to nemal. Taka odlu~il da ima pove}e, a da bide dobar pomalku. I taka bi pribli`no, a to~no vaka be{e: Si bil eden Najdo {to sretnal eden Sre}ko, pa mu ja zemal sre}ata, a mu ja natovaril beljata. Taka bi, ama i~ ne be{e taka, tuku vaka: Si bil eden slon, a do nego eden balon. Slonot pomislil deka se raboti za negov klon, pa od sre}a puknal. E, taka be{e i dosta ve}e! 67
Кршливо Ова е приказна за еден несреќен господин по име Негатив.
Кога овој г-дин излегува надвор, веднаш почнува да врне, а тој - без чадор! Замислете, кога се облекува топло - затоплува, ако се разголи - студено дува! Пред да застане на семафор, црвеното се вклучува. Кога ред за чекање бира, другата е побрза, а пред него некоја старица не ич не се брза. Тој е чесен и на другите не им суди, но кога право бара, во криво излегува, па во очите на другите - неправеден станува. Ах, каква нервоза, невроза и духовна небулоза! Ова му го раскажав на г-дин Позитив, а тој рече: „Ако не веруваш во себе, цел свет го менуваш против тебе.“
Г-дин Негатив за тоа дозна и се промени. И од тој ден целиот свет негативно му се смени!
68
Антиприказна Ogan voda gasi. Treva krava pase. Noga ~ovek odi. Misla se misli. - pomisli eden Denko den. Toj Denko ubav be{e i posaka da se ison~a Sonce. Izleze taka Sonce nadvor na Denko i se son~a da se soble~e. Mu kasna osa raka, pa go doleta, a toj doma odleta. Ogledalo se gleda vo Denko, a toj vo nego i naedna{ se razbudi, pa za raka se fati: - Bolkata ne opstoi, za{to samo mislata postoi, a jas postojam za{to mislam, zatoa odlu~uvam bolkata da ja negiram! - re~e Denko i taka bi, za{to taka pomisli.
69
За молчењето - Mol~eweto e zlato - re~e eden mudar star drvar. No, toj v {uma sam `ivee{e i drva se~e{e, pa si gi delka{e i so nikogo ne zboruva{e. - Toa ne e vistina - se pobuni toj - so drvjata zboruvam sekoj den! A, tie znaat da slu{aat, vistinski se zen. Moite tajni gi znaat i mi veruvaat. Mo`ebi nekoi od niv }e sec-secnam, no tie se hrabri, znaat deka zada~ata im e na mojata sek-sekira da & slu`at. Koga, tras! - drvo po glava. Drvarot na zemjata se prostre i od svetov se prosti, a drvoto si pomisli: - Svoeto pravilo da go primene{e, sega `iv }e ode{e.
70
Салон за разубавување Познавав еден бербер, каков бербер? А, бе од ножици немаше абер! Од него бегаа како од Кербер, а тој од пуста тага го читаше Флобер и ова го смисли:
- Не сум среќен како коцкар и не сум висок како кошаркар, не ме бива за Оскар и не сум сплеткар ил’ Казановаженкар, ќе станам лекар и ќе бидам богат како банкар, макар! Ама пустиот грлоболка од светилка не разликуваше, па за електричар помисли дека го бива, но се откажа зашто од струја се плашеше.
И додека така што да биде решаваше, животот си врвеше, а тој бурно во мислите го изживеа!
71
Коцка или топка, прашањето тропка - @ivotot e kocka, kaj i da se naso~i{ vo }o{ }e se udri{. rekol g-din Akcok, no g-din Akpot poinaku mislel - @ivotot e topka, kaj i da se svrti{, na isto }e se vrati{. I dodeka tie se raspravale, decata kocki redele i so topki igrale i ne se gri`ele dali }e se povredat, a posle - vikaj - aj, ispla~i se i so igrata prodol`i. Misleweto e za vozrasnite, tie neka se ma~at i potat, svetot e misterija vaka ili onaka, beskone~en velat, pa kaj i da se naso~i{, na prav pat si. Tuku, ajde site na igrali{te - navamu! No, vozrasnite ne slu{ale, i pak: - Topkata e glupost, kockata e mudrost - edniot, a drugiot - Kockata ne ja navreduvaj, }e se kae{, da znae{! - I se karaat, tepaat i za predmeti krv pu{taat, a velat deka samo mislite vredat. - Eden Aps so urda, molam! 72
Деца - Stani od krevet, od koma! - te budat i rikaat - brzaj nazad doma, - po telefon ti vikaat. A ti se smee{ i ne se luti{, ne. I te spasuvaat koga drugo ne te lekuva. - Ne `ivee{ za da misli{, tuku za nas da sozdade{! - te potsetuvaat. A ti gi slu{a{, planski gradi{ i kako tie nadograduvaat sonuva{, a tie mislat - samo kako da rasturat! I gi gleda{ kako rastat, noze tegnat, pa|aat, stanuvaat, pod tebe se protnuvaat i najposle - nad tebe poletuvaat. Dodeka misli{ deka gi u~i{, tie tebe te u~at, no ti ne slu{a{, pa pak svoeto go slovi{. - Ne sum dete, tato! - veli toa, ve}e porasnato. - Ne si, - priznava{ - no dodeka pod moj pokriv si, moj si! I taka raspravijata no}ta ja za~nuva i denot go pre~ekuva. Dvajcata bi ka`ale - dosta e, be! No, glavata e tvrda, a zborot ne miruva i mrda, se v`e{tuva, pa zagoruva, zagor~uva i na kraj pretekuva... Majka ti dobro vele{e - mlekoto pretekuva, koga ne se vnimava! - a ti ne slu{a{e kako {to ni tebe tvoeto dete ne te… 73
Родители - Nie sme narednici, slu{ajte n$ podanici. Koga }e re~am “vo zbor!” da ne ~ujam zbor. Koga }e trepnam, il’ so prst poka`am, ti da zastane{ i da ne mrdne{, ne! A ti bega{, po svojot pat odi{ i ne se vrti{. Zastani, svrti se, vrati se, ej ti! Imam u{te raboti da ti ka`am, mudrost so tebe da spodelam. Moite denovi izminati za tebe se idni, zapameti. - No, ne se isti! - mi veli{ i se inaeti{. - Slu{aj dete, `ivotot e princip i ravenka, ako edna{ se primenilo, sekoga{ bilo, e i }e bide - no ti glava vrti{ i ne me slu{a{. - Naukata e za bubalici - veli{, - sakam da `iveam, da me nosat viulici, buba~kite vo glava me mavaat, strava! – so raka mi odmavnuva{ i zaminuva{. Svetot sega te ~uva, a mene... mene tvojata raka Sonceto mi go pomra~uva. 74
ПАРАЛЕЛНО ПРЕСЕКУВАЊЕ
Струјно оро Eden ~ovek si ka`al: - ]e smislam ne{to {to nikoj pred mene ne go smislil! Mislel i topka izmislil, no mu ka`ale deka ve}e pronaj dena bila. Smislil i sto drugi raboti, no ispadnalo isto. Taka ~ovekot se razo~aral i padnal vo koma. Dolgo vreme minalo, no za ~ovekot kako s$ da stoelo, za{to toj nitu spiel, nitu bil buden, tuku vo ~uden svet `iveel. Vo toj svet bilo isto s$, osven ~asovnicite, koi vremeto ne go merele, tuku go delele, pa go mno`ele i sobirale i na kraj nula dobivale. Koga od koma se razbudil na lu|eto im ka`al: - Svetot mora da doznae! Vremeto ne postoi, ne! ^asov nikot vo prazno ~uka, vremeto e samo dupka! Tie ne mu poveruvale, tuku go osudile na elektri~en stol, no za sre}a, toga{ strujata u{te ne bila izmislena. - Ete {to }e izmislam! – ^ovekot taka si ka`al i vedna{ za rabota se fatil, pa strujata ja izmislil. I taka sam si presudil. 79
Како еден човек се прокоцка Nasmeano dete: Kakva topka! Igra, ripka, cup-tup, tupka! Namurten ~ovek: Kakva topka!? Nedovolno top~esta! Vo toj mig od neboto doleta kocka i go odnese ~ovekot. Vo svetot na kockite: Ispora~atelot na kockite: Nova pratka, kralu na kockite. Kralot na kockite: Nosi go na kockamatski so drugite. Ispora~atelot na kockite: Da, kralu golem na{, kako kockaveda{! Na kockamatski: Kockastiot lekar: Gledaj pravo Kockastiot ~ovek: (gleda) Kockastiot lekar: Zboruvaj! Kockastiot ~ovek: Koc... Kocka! Kockastiot lekar: Smej se! Kockastiot ~ovek: (ne mrda) Kockastiot lekar: Misli! Kockastiot ~ovek: (ne misli) Kockastiot lekar: (na ispora~atelot) Dobar e. I bi taka dobra kocka. 80
Хотелски информации Во светот на соништата секој сон е збир од идеи, мисли, стравови и на сонувачот ставови. Кога сонувачот не спие сонот не постои, а другите соништа мислат дека тој сон спие.
И во таков свет има еден сон, кој се запраша за сопственикот свој. Кој е тој и зошто го создал таков каков што е, со променлива форма и со навика сред разговор да замине дома или на смешен филм од страв да се развика? „Како другите мои пријатели се само повремено непостојани, а јас постојано... а што ако јас сум сонувачот или што ако сонувачот не постои?...“ во облакот од мисли му се врткаа прашања сто и облак стана ова проблематично суштество. Сонувачот се разбуди и главата си ја разбистри. „Каков сон!“ помисли, а мислата му се разводни. „Претесна е материјата за мене,“ тој сон си кажа и високо се вивна. 81
суботвА Eden den g-din Kni`ule vo avtobus se ka~i, koga eden i drug i tret - so pogled go zaka~i. O~i vrz negovata glava svetkaat, misli{ vo sekoj mig i race }e po~nat da mavaat. A toj se stutka i vo mislite svoi - bri{ka. Stanica po stanica avtobusot minuva, no dru{tvo g-din Kni`ule ne dobiva. Narodot okolu nego se stiska i go pritiska, ne e niven - saka da go isturka. - Ako izlezam sega od strav, nema da bidam prav. Mora da se istrae, pa {to saka neka bide! - pomisluva toj, a okolu nego prazni pogledi roj, kiseli mirizbi, laf muabeti, kako muvi od glava na glava sletuvaat, u{ite gi polnat, a nikako glavite da gi napolnat. - Nezasiten e ~ove~kiot rod - g-din Kni`ule zaklu~i i na negovata stanica isko~i, koga ~udo - svetot se dvi`i, a toj stoi!
82
Петелчето што пелтечело Vo edno selo eden mal petel vikal, no glasot mu ripal. Sonceto se zbunilo, izgrealo, pa za{lo i taka nekolku pati, dodeka ne mu se slo{ilo i ve}e ne izgrealo. Lu|eto od seloto se za gri `i le, na logoped petelot go pratile, no koga toj ni{to ne napravil, na psihijatar go upatil. Tamu petel~eto doznalo deka dovolno samodoverba nemalo i zatoa se sramelo. Mnogu vreme minalo, dodeka eden den petel~eto ne si ka`alo: - Jas mo`am! - i zapealo bez sram, kako nikoga{ dotoga{. A, dali se doznalo zo{to toa se sramelo? [to e bitno, koga sonceto povtorno izgrealo!
83
Излечениот петел и едно куче Petelot: Kukurikuuu! Ku~eto (gledaj}i go petelot odozdola, ka~en na ograda): [to vreska{ be, petel~e! Petelot (odozgora-nadolu): Denot go najavuvam, Sonceto go pre~ekuvam. Ne vreskam, nitu vikam na sekoj, kako nekoj! Ku~eto (zbuneto, potoa odlu~no): Jas ku}a ~uvam, od merak ili dosada ne lajam! Petelot (cini~no): Ne li~i na kradec sekoj ~ovek, a site gi prati tvojot ek. Ku~eto: Li~i, mo`ebi ne, no, potencijalno e! Petelot: Kaj mene nema mo`nost, tuku si gurnost! Sonceto }e izgree znam, pa zatoa kreskam. Ku~eto: A, {to ako ne izgree? Koga toa go ~u, petelot se zamisli, pa se ispla{i i cela no} ne zatvori o~i, a nasabajle zapelte~i. Sonceto, koga toa go ~u, si napravi lak i zad rid se skri. Odime pak! 84
Содржи состојки од животинско потекло Си било едно теле кое во Португалија несреќно било, па во Бразил се упатило. Таму шарено го обоиле и на карневал го пратиле, а тоа се смеело, просто уживало!
Си било едно друго теле кое по мајка му патело, таа заминала, само го оставила. „Тоа е природниот начин,“ велела. И така телето во Русија заминало. „Таму најдобро се пати,“ слушнало. Следното теле визија имало и просветлено станало, но бидејќи во неговата земја за будалетинка го сметале, во Индија отишло и свето теле станало. Последното теле во Кина отишло, заради подобар живот заминало, и наскоро разгледница на другите три им пратило за да ги извести дека добро му било и дека наскоро ќе се сретнат, зашто големи работи ги чекаат!
Од Истотијата на паранормални појави во земјите од БРИК 85
Реалноста е сон е реалност е сон... Postoi eden svet obraten, kaj{to Sonceto zao|a denot koga doa|a, crnilo zna~i svetlo, a zelenoto divo e mrtvo sivo, ognot e laden, bogatiot - gladen, zborot - nem, ripa{, a tone{, zarem? Lu|eto tamu `iveat, a zo{to ne znaat, rabotat, a stojat, qubat, a mrazat i koga se smeat - pla~at. Sega{nosta e utre, idninata - v~era, tie sonuvaat, samo ne znaat. G-din Son, ~etirieset-godi{en ma`, `itel na svetot na{, eden den zaspal i vo ovoj svet se razbudil. Prvo pomislil deka ne e aren, no - samo go sonuvam svetov bizaren - brzo zaklu~il. - No, kako `itelite na ovoj svet `iveat, a deka sonuvaat ne znaat!? - se zapra{al i dodal - Moram da gi spasam, vistinata da im ja ka`am! Kade i da odel, g-din Son za vistinata propovedal, no zaludno, tie ne razbirale, od sebe go turkale i za lud go smetale. - Vistinata }e ja doznaete, no }e bide docna, jas }e se razbudam, a vas „fiuuu” }e ve snema. Zatoa, so mene dojdete i svetlinata }e ja vidite! G-din Son tolku se vozbudil {to vedna{ se razbudil i so `ivotot prodol`il, a ne znael deka samo {to zaspal. 86
Пацифистичка пушка Si bila edna pu{ka {to prezirala barut. Ne sakala da puka, za da ne se valka. Vojnikot v raka ja zema, a taa se proyeva, demek ja fati dremka. Toj se nervira, taa prokleta pu{ka go iritira. Kaj vodnikot toj se upati, pa mu se po`ali. Ovoj pu{kata ja pogledna, pa zaklu~i: - Slu~aj ve}e viden, ama lek tuka nema nieden, zdrava i prava, no da puka nema pu{ kata ovaa. Frli ja na otpad, de, za{to nema drugo ~are!
87
Пацифистичка пушка, втор дел Ete ja sega pu{kata na{a, na voen otpad dreme. - Barem ne seam zlo seme! Barem ne stavam kraj na ne~ie vreme! - Toa M40 vika, pred nasobrana od oru`je publika, pa i na{ata pu{ka se smesti i o~i v nego vperi. - Ne mo`e ve}e taka, ne, sredstvo na zloto nema da bideme! ]e se borime, |avolot da go uni{ ti me. No, kako!? Poslu{nost da se otka`e dovolno ne e. Treba ogan da se pluka, za kauzata da se prekine molk, da se puka! Dodeka ~ovek ima, mir }e nema. A, koga nego }e go snema, za nas raj }e ima! - na{ata pu{ka slu{a, pa se zamisli. Vo pravo e glasot, zaklu~i. No, ne{to ne {tima, nekade me|u kauza i delo kako da se gubi rima. - Kako taka, zar ne sme tuka zaradi mol~ewe? Kako sega naedna{, vo glas da se smenime!? - dovikna zbuneto taa. Voda~ot ja pogledna, pa na drugite im vikna: - Ete koj ne se gri`i za na{iot raj, slabak koj v ~ove~ka raka bi pukal. Ete vi za ve`bawe meta, nevernik na kogo ne mo`e da se smeta. Sega, site zaedno, pukaj, za da ima raj! 88
Заминувања - Да леташ, а крилја да немаш, колку неприродно и кон природата злобно! - ми рече еднаш одамна еден пријател, крилја развеа и во височините се одвеа.
Наскоро војната помеѓу нас и луѓето птици започна. Тие беа вешти, ние силни, тие непокорни, ние технолошки напредни. Многу жртви паднаа, но ние победивме, зашто тие беа деца на природата, а ние сме технолошки копилиња.
Денес луѓето птици ги има само во музеите, умртвени и препарирани, со крилја развеани и погледи кон високо насочени. И песни им пееме, за нивниот икаров лет раскажуваме. „Премногу се доближија до Сонцето,“ кажуваме, а секако на себе мислиме кога Сонце велиме. Но, тоа што на децата им го премолчевме е дека откако сè за летањето од нив научивме, веќе не нí требаа - па ги уништивме. - Следниот!? 89
Точка што талка Eden den vo svetot na topkite nastana edna to~ka. Si `ivee{e taa vo svojata top~esta ku}i~ka i nikade ne izleguva{e, za{to od svoite dimenzii se srame{e. Be{e son~ev den, koga taa preku prozorec gledaj}i vo svetlata topka na neboto, pomisli: Svetot e topka, a jas to~ka. Me smetaat za ne{to nebitno, nebare zarazno il’ valkano, kako da sum virus il’ mo~ka! No, ne e taka! Od {to nastanal svetot? Od to~ka! Tokmu taka! Dosta mi e ve}e da bidam nema. Od sega }e bidam glasna fonema! Taka }e bide, i to~ka! Toa to~kata go pomisli, pa od doma izleze i vo svetot se upati, da doka`e deka vredi. I od toga{ talka. I ako dobro pogledne{ }e ja vidi{ nasekade. Pogledni. Ete ja, sega!
90
Мав? Ova e prikazna za eden slon. Toj slon bil debel kako balon i tromav kako mav. Taka si odel i po pat vikal: Jas sum mav! Go presretnal glu{ecot i go pra{al: - [to e mav? Slonot zastanal, pa se zamislil. Mislel, mislel, no ne mu teknuvalo, pa ka`al: - Da go pra{ame pisatelot, toj mora da znae, za{to ovaa prikazna negova e. Taka zaedno trgnale i pisatelot pod edno drvo go na{le, kako sedi i vo ladovinata si mezi. - [to e mav? - go pra{ale vo eden glas, a pisatelot se nasmevnal, pa ka`al: - E, ajde de! Od kaj da znam pak jas!? Taka mi dojde, pa niz rakav na hartija otide! Slonot se nalutil, pa viknal: - Kako taka!? Koga ve}e moram da zboruvam, zarem gluposti da tropam! - I, tras! Go sma~kal pisatelot so noga i zaedno so glu{ecot si zaminale doma.
91
Еколошкo Како се чувствува едно дрво? Како денот си го минува и дали од стоење го болат корењата или за кората која му старее размислува? Дали за лисјата се грижи, каде ќе паднат и дали ќе ги газат, колкави овошки гранките ќе му родат и во чии раце ќе завршат? Дали дрвото сонува други дрвја или размислува за тоа како се чувствуваат луѓето?
Дали дрвото се чуди на човековата потреба за докажување, и над сите видови владеење? Дали ја презира надменоста негова која мисли дека сè знае за светот само ако го расцепи, под микроскоп го стави, го именува и во фиока го сочува?
Дали душата на дрвото може да се класифицира и смести во теолошки рамки и филозофски гранки? Дали дрвјата да беа пантеисти ќе веруваа дека Господ е во сите нешта, освен во луѓето, тие дечишта? 92
Африка рика, дамата од среќа цивка - Deka planetata Saturn e aristokratka znae i sekoja {atka. Kakvi prsteni na racete ima, da se ~udi{ i da & zaviduva{, ba{! No, eden den majka & po~inala, a tatko & se pre`enil za edna `ena bedna. Saturnica mlada vo taa ravenka stanala nepoznata, pa izbegala kaj baba & Kata. No, po pat se izgubila vo gradot, kade eden volk na ~oper ja zavel i `ivotot & go napravil vitel. Prstenite site do eden & gi zemal i na pazar gi prodal. No, za sre}a, eden den princot vo belo Ferari se pojavil. Negovite telohraniteli mu go rasporile stomakot na volkot i od nego ja izvadile baba Kata. Princot vedna{ & kupil novi prsteni na dama Saturnova, koja u{te pobleskava stanala. Babata ja smestile vo vila na Florida, a tie si kupile zamok, teniski tereni, jahti, parkovi zeleni i vikendi~ki na Tahiti. I sega otkako tie se zaedno, na neboto yvezdeno da ni svetat, mo`eme da im se voshituvame, kako niv da sme da posakame, pa so dijamantski prsteni da se ukrasime. - Xabe ti e koga pod niv afrikanska krv te~e! 93
Безбојно обојување Si be{e edna zelena zemja. Tamu be{e zeleno s$, pa duri i samite lu|e. No, naedna{ ne{to se smeni, {to site gi promeni. Eden den oblaci neboto go pokrija i tolku stra{no zagrme {to duri i sonceto zaneme. Temnica ja pokri zemjata, a zelenite lu|e od strav premrea. “Kako }e `iveeme bez sonce?” se pra{uvaa. Toga{ se pojavi bezbojniot ~ovek koj gi nau~i kako da opstanat bez sonce. I navistina taka be{e, duri ni temnicata ve}e ne im pre~e{e. Do`d sekoj den istura{e, a tatne` neboto go para{e, no nikoj ve}e toa ne go zabele`uva{e. Taka zelenite lu|e boja po~naa da gubat i eden po eden proyirni da stanuvaat. Nikoj nikogo ne gleda{e, no ni bitno ne im be{e, za{to sekoj svojot pat pred sebe si go vrve{e. I taka sekoj ~ovek stana osamen, vo svojot oblak bezboen. Samo koga spijat, zeleno sonuvaat. 94
Еден свет - Si bil eden svet nastanat od ni{to... - ili od s$ be{e, nejasno mi be{e, no prodol`iv na }erka mi da & raska`uvam, za{to vozrasen sum - mora da znam! Tuka mesto za somne` nema, ramenicite ne gi krevaj i glavata ne ja ~e{aj, tuku - ni dva, ni tri, so prikaznata prodol`i! - ... a bo`estvata koi go sozdale... - ili be{e od nego niknale, ni toa ba{ ne mi e jasno, no prodol`iv lesno, - tie se ispotepale, pa drugi zavladeale, s$ dodeka lu|eto ne gi sozdale, a tie na traen odmor se upatile. „Nie sozdadovme, a tie neka sfatat!” velele bo`estvata sebi~ni i na tron sednale da pou`ivaat na raat - no ne deka sakaat, tuku - zamisli! - moraat. Vsu{nost mislam deka ni tie ne znaat zo{to se tamu, a nie tuka... vo glavata mi bie u`asna buka. A }erka mi po ~eloto - bam! - Tato, ne me la`i, Dedo Mraz e preoble~en ~ovek, znam! - i lep~e so krem~e vo ustata - am! 95
Разгалени божества Vo stara Grcija eden den Zevs od zdodevnost so o~ite levodesno {aral, pa po zadnicata na sluginkata edna molwa & svetnal. Vedna{ dotr~ala Hera da go kara. - [to pravi{ bre, kako detence si malo, more! - A Zevs mo}en, na site bo`estva glaven stra{no se nalutil, no si premol~il. Podobro da si }utam, otkolku zboroven }otek od `ena da jadam! - Izlegol nadvor, pa s$ ne{to mu pre~i, sekoj zvuk go pecka i uvoto mu go recka. No, se smiril kone~no i jabolka od drvo si nabral, no koga ja griznal crv od nea izlegol i mu se nasmevnal. Zevs na zemja se frlil, so tupanici po nea mavnal i vikal - E, pa navistina od nepravda ne se bega, Zevs sum jas mo}en ili bedna {ega!? Na drugata strana od Zemjata bo`estvoto Brahma si sedelo i ni{to od ova ne go zasegalo, zo{to imal ispravena stava i ~ista glava. Koga - po glavata jabolko - tup! Ete ti go Wutn zakonite na Brahma da gi smenel, a ovoj ne mu dal, pa so Wutn se skaral, koj ne se raspraval, tuku ednostavno Brahma ne go priznal. I ete pri~ina - za Brahma pla~ka! Ete, deca, i bo`estvata imaat dilemi, no site edno znaat: jabolkata se zdravi za telesnite problemi! 96
ВРЕМЕ ЗА ПИШУВАЊЕ
ЕСЕН Едначење по звучност Kapki po olucite: tub-tup. ^asovnikot: tig-tik. Misli vo glavata: kry, krc. Penkalo po hartijata: {krd, {krt!
Танцот на ветрот Na prozor zastanuvam i gledam vetrot kako tenki drvja vitka. Kakva bitka! @olti lisja nasekade fr~at, granki krckaat, a tie tancuvaat, ne se davaat lesno. Neka duva besno!
100
ЗИМА Поема во зима Poetot ~ekori, no tragi vo snegot ne ostava. Tolpa se sobira i se ~udi. I tie sakaat nozete da ne im mrznat. No, }e mrznat!
Маката на глувчето Veter~e duvna. Grmu{kata {u{na i snegot od nea na zemja tresna. Gluv~eto se {trekna, a potoa zdivna. Si pomisli ma~ka bila, a toa vetre duvkalo, so gluv~eto si poigruvalo.
101
ПРОЛЕТ Васил над книга, а сонце го вика Voda toj pivna i sve`o izdivna. Cigara vdi{a i izdi{a. Se zagleda nadvor i vozdivna. - Nauka u~am, nevroni gr~am, namesto da tr~am i obrazi da pe~am. - si pomisli Vasil i se rasta`i.
Случка со еден пар во парк Den. Park. Klupa. Zaquben par. Starec skitnik pominuva i pari im bara. - [to }e ti se pari kleti, pokraj sonceto {to sveti!? - Starecot gore poglednuva i oblaci zdogleduva.
102
ЛЕТО Случка во ноќта @e{ka no}. Tap molk. ^ini{, spie s$, koga nekoj vika - Lu|e, pomagajte! - Nekoj drug od tuka minuva i u{i zatnuva. “Ni{to ne se slu{a,” pomisluva i ulica pominuva, kade kola go pregazuva. - Svirev, neli!?- voza~ot vika i zaslepen od zabite beli na asfaltot rastureni, o~ite gi zatvora i prodol`uva.
Гад од град Reka. Sonce pe~e. Cigan~iwata - {lap! Vo rekata - plas! Vikaat i se smeat na cel glas. - Lesno vi e vam! - minuva~ pomisluva. A Sonceto: Bum! Tras! Po negovata glava mava
103
Копнен транспорт „Животот е пат и река, процес кој не нè чека, врви тој без дозвола наша, нè меле во егзистенцијална каша. Во кревет мируваш и како се движи Земјата замислуваш. Ако така движењето го дефинираш, се лажеш. Над тебе и под тебе, околу тебе и во тебе, се движи сè!“ Г-дин Кој ја затвори книгата „Егзистенцијален прирачник за успех“ и се замисли над одвратноста на движењето. Атомите му се видоа како бубашваби упорни и дека кон опстанок и натпревар се стреми сè, му се причини. Како најмалото бебе кое неутешно вреска за цицка, така и дедото, речиси леш, со стап вешто ќе те сопне ако пат му пресечеш. „Каква упорност природна, опстанува по секоја цена,“ помисли тој и верба во добрината изгуби, зашто таа не е природна сила, туку само човечка утеха била.
104
Моето јас, јасно - Dali nekoga{ ima{ ~uvstvo deka ti ne si ti, tuku nekoj koj go `ivee `ivotot tvoj i se preprava deka ~uvstvuva, misli, raboti, jade, pie, sni{ta snie? - me pra{a moeto jas, na {to jas (ovoj jas) se nasmeav. - Sekako, toa si ti, mojata lu{pa i obvivka, za koja lebot e samo suva korka, vinoto e crvena te~nost, a remek-delo apstraktno e {lakanica na dete vrz platno - ka`av jas, onoj drugiot, ba{. - Ne karajte se xabe, koga tuka samo jas vistinata ja znam, be! @iveam so poln zdiv i sekoj mig za mene e kako prv! - ripna tretiot, a ~etvrtiot go smiri. - Ne, toa samo ti smrdi zdiv, od tebe true samoqubie, od vistinata nitu kapka za suvata du{i~ka da se napie. Vo me|uvreme moeto vistinsko jas seto ova go slu{a{e i ne mo`e{e da veruva, a koga }e poveruva }e doznae deka nekoj drug negovite misli gi misli, a toj negovite `elbi gi `ivee. Dodeka ne nau~i da `ivee, neka pi{uva. 105
Воден транспорт Патникот низ времето може каде сака да оди, кога и да посака, само време бира и фиууу, таму бива!
Еден таков патник еднаш на дивиот Запад се најде и шеширот го изгуби, па со дупка го пронајде, а друг пат диносаурусите ги посети и едвај се спаси. А кога во далечната иднина отиде не можеше да се изначуди што виде, но за себе тајната ја сочува. Многу му завидуваа, но тој несреќен беше, зашто од сите патувања низ времето минато и идно, многу заборавен стана, сметките му се натрупаа, камати на кредити растеа, не знаеше што јадел вчера и каде треба да оди утре.
И кога го прашуваа знаењето со нив да го сподели, им велеше: - Кога низ времето патуваш, сегашноста ја забораваш. Затоа, живеј денес, сега, веднаш! 106
1636-2012 Galileo za tatko na modernata fizika go smetaat, Sonceto e centar, a ne Zemjata, velel. - Toj se pravi ~atal! - narodot ka`al, pa Galileo dur da trepne vo zatvor se najde. Ama star i bolen bil, pa doma go zatvorile, neka tvori sam, nikoj da ne znae tamam. Na mir silexiite ne go ostavale kutriot starec koj nesonica go ma~ela, malku-malku nekoja grutka zemja niz prozorec }e mu letnela, a na nea poraka: „Bidi blagodaren {to Sonceto ne e centar, inaku ova }e be{e ogan!� Ah, na du{egri`nici nema kraj, polesno im e da mislat na drugite, otkolku na svoite. Sakaat da ka`at glasno, drugite da im se poklonat i da gi slu{aat lesno, inaku mavaat! Napredokot i naukata gi mrazat, umetnosta samo za pe{kiri ja biva velat, duhovnite vrednosti se ni{to`ni, bitno e {to ima{, a ne {to si - slu{a{ li!!? Zvukot na skr{enoto staklo odyvonuval dolgo vo taa studena no}, i se slu{al daleku, daleku, vo vremeto i prostorot odeknuva i duri i sega, ako o~i zatvori{ i naslu{ne{, ete go - kr{{{{!! 107
Може да се рециклира - Понекогаш ми се чини дека животот ми поминува во чекање. Чекам да се разбудам за да чекам да се ослободи тоалетот, за да чекам автобус и да чекам да се вклучи компјутерот, за да чекам пауза за јадење и да чекам да измине денот да одам дома и да чекам јадење, вести и време за спиење. Чекам на лекар, чекам во банка, чекам плата, чекам попуст, чекам распуст, чекам да се вратам на работа... - ми рече еден Чех, а јас му кажав: - Чек’ малку, не те слушнав, - по што тој се навреди и замина. Откако ми раскажаа зошто си заминал сфатив дека треба да си го преземе животот од рацете на часовникот. Да почекаше, ќе дознаеше.
108
Приказнава можеше да биде напишана*
... da imav ideja, druga, podobra, moja; da rabotev lesno, namesto da mislev te{ko; da mo`ev da pi{uvam poinaku sega, otkolku vaka - `iva beda; da bev drug... i taka vo krug! No, site prikazni se ve}e ka`ani, site momenti iz`iveani, prexvakani i isplukani. Kako {to majka domorotka xva~ka, pluka, a deteto {muka, taka i nie goltame od na{ite roditeli prexvakani zborovi, od na{ite pretci, op{testvo, mediumi - nie sme bezumni! Bez glas, li~nost i bez stav taka prikazna (ne) bi, no barem ima stas, sli~nost i oblik prav - sekoj da ja prepoznae i znamence da & zabie!
*
109
Ракувај со внимание „Денот ми е комси-комса, перспективата ни ваму, ни таму, се чувствувам за никаде, веднаш би заминал вамте-тамте,“ Лик Еден кажа, а Карактер Два се согласи: „А како поинаку, кога реалноста ни е чат-пат, а можностите држ-не дај?“
Така овие двајца зборуваа и наеднаш сè околу нив застана. Птиците во лет паднаа, автомобилите се судрија, вљубените со споени усни останаа, а скараните со намрштени веѓи се замрзнаа. Ветрот свитка едно дрво од бес, а тоа не можејќи да се врати назад, на пола трес! Се зачу силно чкрипење на Земјината топка. Само тишината остана.
110
Антипод - Baram zna~ewe! - re~e poetot, me|u zalak leb i meso se~ewe. No`ot i vilu{kata se namurtija, la`icata se proyevna, ~inijata krcna i se rasprsna. - Vkusna misla, ako ne zanesna! - Masata se zatrese, stolicata pukna i poetot na podot tresna. - Na pod! Po pod! Pod pod!? Podno dno? Misla antipodna! - poetot vikna, a vo nego bezdna.
111
Неприказна Pisatelot re{i prikazna da napi{e, no ni hartija ni penkalo ne najde. Bara po sobata toj, no vo nea nema ni{to, osven nego i drug nikoj. Taka odlu~uva so noktite vena da si ise~e, pa so krv po yidovi prikazna da napi{e. Toj se~e, ama krv ne te~e, nitu rakata go pe~e, za{to ja snema, a ni yid nikade nema, naokolu samo praznina. Go fati pisatelot dilema i taman glava da go zaboli, koga sfati deka ni{to na ramena ne mu te`i. Saka da vika, ama ne treperi ni glasna `ica. Pomisli da bega, ama kako, koga nozete mu gi nema. Taka ostana i prikazna stana.
112
Телефон Таа се јави во моите мисли без предупредување, без да ми остави број, само како наговестување, а потоа ме обзема цел, без можност за повлекување. И ако не � се предадам, мислам веќе нема да живеам, да, во мигов ќе исчезнам, а ако останам, бедно ќе биде постоењето мое, недостојно, просто и недолично, како лист кој паѓа од гранка, а потоа на друга застанува и тлото не го дочекува - и така виси и чека, се надева на ветре за да ја исполни суштината своја.
А таа ме гледа и чека, моите мисли не ја интересираат, само делата мои, движењето на моите раце, занесот и зависноста, да бидам нејзин роб, нејзин понизен слуга и за мене да нема друга. Да, сурова е таа приказна.
113
Место за фрлање ѓубре На масата најдов список за пазарење. Пишуваше:
Едни пелени и фластери за папок големи, шишенце, кашички, Далерон и ќебенце, седиште за кола, це-витамин по пола, патики, панталони и јакна за тригодишни, тротинет, ролери и велосипед со помошни, капче, шал и ракавици, витамини и антибиотици, санки и скии, тетратки, молив, гума и лектири, бои и фломастери, дигитрон и мобилен, кимоно за карате и трико за балет, шминка, пена за бричење и жилет, лаптоп и униформа за факултет, торба за на работа, карти за театар во сабота, автомобил половен и стан кредитен, костим за капење и лосион за сончање за пределите грчки, крема за брчки и врски политички, очила за блиску, деца и внуци на далеку, лек за гастроза, остеопороза и уште едни пелени.
114
24 секунди Saatot ~ukna. Ve~nost dopre.
Vremeto pukna. Saatot ~ukna.
Saatot sopre.
Migot {tukna.
Idnina blikna.
Saatot ~ukna.
Saatot ~ukna. Sega{no ripna.
Minato slikna.
Saatot ~ukna.
115
Повеќе информации „Кој сум јас,“ се запраша г-дин Огнен, а другиот во огледалото си го постави истото прашање.
Четворицата не знаеја за постоењето на другите четворица и така сите осум души се разминаа во шеснаесет насоки.
Тоа беше совршен ден за триесет и две прошетки во шеесет и четири непознати краишта на светов исполнети со неограничен број можности за нашите сто дваесет и осум јунаци.
116
Кап! И пак. Si bila edna kapka, {to imala strav od kapnuvawe. Eden den si ka`ala: - Da ne se kapne treba, da ne se bide kapnuva~ki mig. Da se bide stoik, stabilen lik, a ne samo promenliv oblik! - Dodeka taka si razmisluvala, od vozbuda se napregnala, pa nenadejno se otka~ila i nadolu trgnala. Vresnala i od pod se rasplesnala. Koga se svestila, ve}e isparila i pak kapka stanala. - Kakvo ~udo! Kakvo patuvawe ludo! Sakam pak! - viknala i kap!
117
Белешка за авторот и делото Бранко Прља е роден во Сараево во 1977 г. Во Македонија живее од 1990 г. Основач е на креативниот колектив Капка. Активно се занимава со графички дизајн и пишување и е основоположник на Електролит - првиот електронски конкурс за литература во Македонија. Ги има објавено следниве книги едукативна проза: Досие: Планета Икс (2009), Досие: Ѕвезда Немезис (2011), Досие: Универз Ум (2012), Атом и Ева (2012), збирките измислени вести: Вести во земјата на чудата (2005), Парите се отепувачка(2006), Вести од подрумот на баба ми (2007), Вест од Несвест (2010) и збирките експериментална проза: Азбука за нефизичари (2014) и Азбука на игранка (2014). Збиркава претставува избор од раскази од неговите збирки куси-куси раскази: За секого по нешто, за некого ништо (2003), Приказни обични за луѓе необични (2012) и Чадор без рака да го држи (2013).