SLAVICA SAVIČIĆ, DRŽAVNA SEKRETARKA MINISTARSTVA FINANSIJA
U potpunosti smo posvećeni dobrobiti privrede i građana Mislim da smo uspeli da ublažimo posledice pandemije i očuvamo našu privredu i zaposlenost, ali i zdravlje i živote naših građana. Ponosna sam što sam bila deo ekonomskog kriznog štaba Vlade Srbije koji je učestvovao u ovim procesima
S
lavica Savičić, državna sekretarka u Ministarstvu finansija, dobitnica je NALED-ovog godišnjeg Priznanja za izuzetan doprinos unapređenju regulatornog okvira za poslovanje i sprovođenju ekonomskih mera za podršku privredi tokom pandemije virusa COVID-19. Naša sagovornica imala je važnu ulogu i u sprovođenju nekih od ključnih preporuka NALED-a usmerenih na suzbijanje sive ekonomije, među kojima je priprema zakonskog okvira za digitalnu fiskalizaciju i uvođenje elektronskih faktura. Koja je bila Vaša uloga u pripremi paketa pomoći za očuvanje ekonomije i radnih mesta?
22 | CorD | NALED | AGENDA 2021
Prošla godina bila je veoma izazovna za Ministarstvo finansija, budući da smo se suočili sa ozbiljnom zdravstvenom i ekonomskom krizom koja je donela čitav niz nepoznanica. Mislim da smo u tim trenucima, kada se malo znalo o tome šta nas čeka, veoma brzo i efikasno preduzeli sve da ublažimo posledice pandemije virusa korona. Sada shvatam da sam kao deo ekonomskog kriznog štaba bila u prilici da učestvujem u procesu u kome su se brzo i efikasno donosile odluke, koje su uspele da sačuvaju vitalnost srpske privrede, zdravlje naših građana i zaposlenost. Moja uloga bila je da sve odluke koje su donete operativno formalizujem, odnosno, da sa saradnicima pripremim pravni okvir na
osnovu koga će se mere sprovoditi. Dodatni izazov bilo je osmišljavanje postupka realizacije tih mera. Moram istaći da sve vreme trajanja pandemije imamo veoma dobru saradnju na nivou svih resora, tako da smo zajedno radili na svim merama pomoći, kako ovim opštim, tako i sektorskim. Takođe, napominjem da su tokom pandemije Vlada Republike Srbije i sve insititucije bile aspolutno posvećene da svi procesi donošenja mera budu uspešni. Najveći izazov predstavljalo je osmišljavanje kako da sve mere pomoći budu brzo i efikasno realizovane, kako bi privreda i građani što lakše podneli teret pandemije, ali i kako bi korisnici pomoći bili što manje izloženi epidemiološkim rizicima.
