Z D R A V S T V O
Poredak ljubavi
Kako zavoleti sebe
P
oredak ljubavi ili Porodični raspored je svojevrsni terapeutski pristup, koji na mnogim primjerima dokazano rješava probleme međuljudskih odnosa i zdravstvenih tegoba, a učesnici ga opisuju riječima: „Promijenio mi je život“. Zasnovan je na shvatanju da na naš današnji život utiču energije naših predaka te ukoliko je došlo do bilo kakvog energetskog zastoja u prošlosti našeg porodičnog stabla, to se danas ispoljava kroz konflikt sa članovima porodice, bolest, strah, anksioznost itd. Ako je nekad u prošlosti došlo do enegetskog „zakrčenja“ usljed abortusa, ubistava, zanemarivanja bilo kojeg člana porodice, kome je time oduzeta pripadnost, to se danas odražava na Vas, Vaše zdravlje, odgoj, stavove. Riječ je o metodi koja efikasnim iscjeliteljskim dejstvom prevazilazi okvire klasičnog verbalnog terapeutskog rada, omogućavajući nam da se sagleda kako naša lična i porodična prošlost, gubici i isključenja članova porodice, nerazriješeni konflikti, umreženost u porodičnu dinamiku i neosvješteni energetski “čvorovi” kroz generacije otežavaju, pa i blokiraju odnose sa važnim osobama (djecom, partnerom, roditeljima, prijateljima, kolegama na poslu), a često utiču i na zdravlje i profesionalnu uspješnost. Prihvatiti sebe Prihvatanje sebe je suština odbrane fizičkog tela. U osnovi svega je neprihvatanje i odbijanje samog sebe, jer stvarnost ne udovaljava našim visokim zahtevima. Voleti sebe jedan je od najtežih zadataka. Svako ko misli da voli sebe i da se sebi dopada, sasvim sigurno ,,sebe“ brka sa svojim malim egom. Da sebe voli uglavnom misli samo onaj ko sebe uopšte ne poznaje. Budući da ne volimo sebe kao celinu, uključujući i svoju senku, stalno pokušavamo da promenimo i oblikujemo svoju spoljnu sliku. Šta se dešava u duši kad iz bilo kojeg razloga odbacujemo oca ili majku? Kada majci ili ocu nešto zameramo, kada smo ljuti na njih? Na koga smo zapravo ljuti? Ljuti smo na same sebe. Hteli mi to 36
Vlado Ilić, profesor, pedagog, psihološki savetnik i porodični terapeut
ili ne, i ono što nam se u ocu ili majci najmanje sviđa – boravi u nama. I što se više trudili da te nemile osobine i obrasce ponašanja potisnemo i odbacimo, oni sve više i snažnije izbijaju na površinu u nama samima. Dakle, ljuti smo na onaj deo oca ili majke koji nam se ne dopada u nama samima. Odbacujući njih – odbacujemo sebe. I tako se u našoj duši s vremenom stvaraju „slepe mrlje“ koje ne volimo, koje odbacujemo, s kojima ni slučajno ne želimo da se suočimo i iz dana u dan sebe sve manje volimo, tragajući za idealnim partnerom u nadi da će nas on zavoleti bezuslovno – a sami sebe ne volimo! Apsurdno, zar ne? U stvari, ponašamo se kao malo dete i od partnera očekujemo da nas voli na isti način kako nas voli mama – bezuslovno. Osnova našeg postojanja, ono što nam je svima zajedničko, jeste da svi imamo oca i majku. Glavni izvor naše snage je energija života koja od naših predaka, preko naših roditelja, teče ka nama i njen središnji deo – naša porodica. S majkom i ocem povezani smo, dakle, tim osnovnim izvorom naše snage, ali istovremeno i s onim što baš ne želimo, što nam se baš i ne dopada. I ako biste sada upitali sebe šta je to šta vam se ne sviđa u vašoj primarnoj porodici, šta je to šta vam se ne sviđa kod vaših očeva, šta je to što ne želite da bude tako, zašto želite da bude drugačije – šta biste rekli? Koja osobina vam se uopšte ne sviđa, koje su to osobine koje organski ne podnosite kod svog oca? Šta je to što nikako ne valja kod očeva? Šta je to za šta ste još kao mali znali: „Kad porastem, nikad neću biti takav ili takva!“ Najčešći odgovori koje na to pitanje dobijam jeste da su očevi: ...Teški, lažovi, strogi, suzdržani, hladni, nema ih, nisu prisutni, materijalisti, egoisti, sebični, alkoholičari, grubi, agresivni, nasilni, stalno nervozni, ne pružaju ljubav i toplinu, egocentrični, apsolutisti, drže se po strani, bez empatije, sebični itd. A kako je s mamama? Šta je to što vam se nimalo ne dopada kod mame, što kod nje nikako – ili još dublje, organski – ne podnosite? Šta je to što ste
još kao mali znali: „Kad porastem, nikad neću biti takav ili takva!“? Najčešći odgovori koje na to pitanje dobijam, jeste da su majke: ...Kontrolorke, egoistične, stroge, posesivne, pametuju, hladne, kukavice, besne, nema ih, nisu prisutne, svi su joj preči sem nje same, ne misli na sebe, nepoverljiva, emocionalno smrznuta, preosetljiva, vidi sebe kao žrtvu, podređena, više misli o novcu nego o deci, više misli o deci nego o sebi, hoće sve da zna, slaba, prezauzeta, hladna, uvek u pravu, misli da sve zna najbolje..… To su samo neke od osobina koje vam se ne sviđaju kod vaših roditelja, neke od onih koje ne biste želeli da se ispolje u vama. Neke od njih ponekad su toliko izražene da ne samo što vam se ne dopadaju, nego ih organski ne podnosite. Šta nam zapravo govori ta poznata sintagma našeg starog narodnog jezičkog blaga? Kad nešto organski ne podnosite, znači da ste određenu osobinu svoje majke ili oca toliko potisnuli da ona iz dubine nesvesnog ponovo pronalazi put ka površini – tako što nalazi utočište u nekom organu: na primer, u jetri, žuči, štitnoj žlezdi, bubrezima, želucu itd. itd. To s vremenom dovodi do disfunkcije i obolevanja organa. Ponekad uzrok leži u dalekoj transgeneracijskoj prošlosti... Klijentkinja Nada V. došla je na seminar zbog obolele štitne žlezde. U toku seminara izašlo je na videlo da je u ratu njen pradeda klao nezaštićene i da je za to kasnije čak dobio odlikovanja. O tome se u porodici nije pričalo, jer pradeda je i u porodici imao vrlo ugledno mesto kao heroj: tek nekoliko nedelja posle seminara – „sasvim slučajno“ – Nada na tetkinom pogrebu saznaje i pojedinosti te nemile porodične tajne. Suočavanje s tom porodičnom traumom i priznavanje toga takvim kakvo jeste, s poštovanjem i ljubavlju prema pradedi ubici i svim njegovim žrtvama, dovodi do mobilisanja isceljujuće snage i ponovne normalizacije funkcije štitne žlezde. To je samo jedan od mnogih primera i govori nam da su simptomi tu da
Z D R A V S T V O
„Voleti sebe“ Želimo da budemo uspešni, srećni, da nas ljudi prihvataju i vole. Ali jesmo li barem jednom oslušnuli sebe: dozvoljavamo li to sebi svim srcem? Ophođenje ispunjeno ljubavlju prema nama samima izvor je naše snage i životne radosti i predstavlja odlučujući preduslov za to da i iz spoljašnjeg sveta do nas dopru poštovanje, poverenje i ljubav. nam ukažu da je neko isključen i da je neophodno raditi na njegovoj integraciji. U slučaju štitne žlezde, kao što nam govori i samo ime tog organa, radi se najčešće o temi nezaštićenosti – kada je neko ostao bez zaštite, preterano mu proradi štitna žlezda... Primeri iz prakse pokazuju da na poremećen rad štitne žlezda može da utiče i odvajanje deteta od majke nakon porođaja, ili nedostatak prvog podoja, tog eliksira u vidu majčinog mleka koji štiti dete, u kojem se nalaze najbitnije supstance za zaštitu i formiranje imuniteta. To može da bude i prekinuta energija života abortiranog deteta, ili ako je neko rano ostao bez majke, ili je u detinjstvu bio odvojen od nje, ili mu nedostaje majčina ljubav, ili je neko odrastao sa samohranom majkom pa je ljut na nju jer je krivi za nedostatak oca i očeve ljubavi, itd. itd. Samohrane majke često umesto zahvalnosti za svu požrtvovanost, trud i odricanja dobijaju na poklon gnev deteta. Na površini izgleda čudno, ali tek kad dublje pogledamo vidimo zašto je tako. Kada se majka raziđe s ocem deteta, uglavnom se raziđe ne baš u ljubavi i ne želi da ima nikakve veze s bivšim. I deca u pravilu ostaju s jednim roditeljem. Taj roditelj ne mora ni da govori ni da radi ništa ružno u odnosu na drugog roditelja, dovoljno je da oseća. Dete isto tako oseća i udružuje se s majkom – protiv oca. Zašto? Koji je najveći detetov strah? Da će izgubiti i jednog i drugog roditelja, da će ostati bez zaštite. I zato što mu je ostao samo jedan roditelj, najčešće majka, ono radi sve da bi toj majci udovoljilo. A istovremeno se rađa dubok otpor i nesvesna veza s ocem, što dovodi do snažne lojalnosti isključenom roditelju – u svim sferama, pa i u onim crtama koje majka ne podnosi u svom bivšem partneru. Dete oseća da to nije voljeno u njemu i tako se nesvesno još dublje spaja s ocem, što kasnije uzrokuje ljutnju prema
majci jer mu je „uzela“ oca. Rešenje je u tome da se uvek odvoje te dve ravni – ravan roditeljstva i ravan partnerstva. U ravni roditeljstva sebe uvek treba dovesti na mesto ljubavi i s tog nivoa voleti oca, odnosno majku u detetu. A u ravni partnerstva ne dozvoliti deci da se u to mešaju – jer to je stvar odraslih. Kada neku osobinu ne podnosite – sve to što ne podnosite kod svog oca, na primer – šta radite s tim? Suočavate li se s tim, po načelu: „Tata, dođi da se suočim s tom temom – npr. agresije, ljutnje, besa ili lažljivosti, da vidim zašto si ti toliko besan ili zašto si lažov, šta je to što uzrokuje lažova u tebi.“ Naravno da to ne činite, a i kako biste – jer to je onaj najteži, najbolniji deo... I zato pribegavamo drugim strategijama. Na primer, kažemo: „To nema veze sa mnom“ i umesto da se s tom temom suočite, vi je potiskujete duboko, duboko u sebe, duboko do zaborava. Dok potpuno ne zaboravite, na primer, očevu ljutnju i bes, tako da potiskujete u sebi konflikte i svakodnevne situacije u kojima osećate da su drugi prema vama nepravedni, ne ispoljavajući pritom ni bes ni ljutnju, sve dok vam jednog dana zbog toga ne oboli žuč. Ili se, na primer, zareknete: „Ja nikad neću biti takav lažov kao moj otac!“, pa učinite sve da održite sebi dato obećanje – i zaista ne budete lažov, postanete najiskrenija osoba na svetu, ali iz vašeg nesvesnog duboko u vama raste crv lažova koji kao magnet privlači lažove, pa nađete partnera koji će vas lagati na svakom koraku, gde god stigne... Ali dok ste zaljubljeni, to ne vidite. Opijeni hormonima sreće, u zaljubljenosti ne samo što to ne vidite, nego se ljutite na svakoga ko vam na to ukazuje. Kad prestane zaljubljenost, te laži postaju i vama vidljive: prvo ste potpuno van sebe od takvog otkrića, onda pokušavate da pomognete partneru da ne bude takav, pa kritikujete i svađate se zbog toga, sve dok ne počnete organski da mrzite partnera, ili ga u najmanju ruku ne podnosite, želeći da se što pre raziđete. Ali u ovom slučaju to neće mnogo pomoći, jer duboko iz sfere nesvesnog privukli ste onu temu koju ne želite da vidite u svom ocu i zato ste je potisnuli. Vaš partner u ljubavi praktično preuzima vašu temu i laže umesto vas. Možete naći i drugog partnera, ali on će biti još veći lažov i tako redom... sve dok se konačno ne suočite s temom koju ste potisnuli. Sve ono što vam se u vašem ocu i majci ne sviđa, sve ono što ste duboko potisnuli, pretvara se u vama u slepe, ta-
Međunarodni letnji seminari Poredak ljubavi
„Ljubav koja ima budućnost“ KRSTARENJE JADRANOM na brodu Emanuel, od 8. do 15. avgusta 2015.
Na ostrvu IŽ, Hotel Korinjak, Hrvatska, od 15. do 22. avgusta 2015.
Na ostrvu ZLARIN Hotel Koralj, Hrvatska, od 22. do 29. avgusta 2015.
mne mrlje i tokom vremena tako postajete nalik leopardu – puni slepih, tj. tamnih mrlja. Tamne mrlje stoje za osobine ili strukture ponašanja koje ne podnosimo i s njima ne želimo da se suočimo. To je ono što ne volimo u ocu i majci koji borave u nama, to je ono što ne volimo u sebi, a kad bolje razmislimo – gotovo uopšte ne volimo sebe, još gore, organski se ne podnosimo... Ali, budući da smo svesna bića, obdareni smo mogućnošću da uvek imamo „džokera u rukavu“ pa u svakoj situaciji, tako i ovoj, brzo nalazimo rezervnu varijantu. Ako ne volite sebe, sebe organski ne podnoste, a istovremeno čeznete za ispunjenjem u ljubavi, uglavnom uspeva37
Z D R A V S T V O
te da nađete neku „budalu“ da vas voli. Zar nije tako? Kada takvoj vezi dođe kraj i nastupi razočaranje, najčešće ostaje široka lepeza epiteta koje upućujete osobi koju ste do juče toliko voleli: „Budalo, kretenu, idiote...“ itd. Ali još na samom početku trebalo je da bude jasno da to može da bude samo neka „budala“, da ne može da bude niko normalan! Jer ne volite sebe, a od druge osobe očekujete da mora da vas voli, i to bezuslovno! To je vrlo rasprostranjena, sveprisutna ideja o velikoj, idealnoj ljubavi. I skrivena kratkovida nada u izlazak iz situacije neljubavi... Idealna ljubav Ukoliko se od drugog zahteva bezuslovna ljubav, ili jedno od partnera hoće da zadrži drugog govoreći mu da bez njega ne može da živi, to je jasan signal da je došlo do zamene i projekcije, da se prema partneru neko odnosi kao malo dete prema majci, koje bez nje teško može da preživi. Za onog drugog to je previše, ne može da izdrži i povući će se iz takve veze, jer oseća da se od njega zahteva nešto što nije u stanju da dâ, ili će se onaj prvi razočarati i naljutiti što od voljene osobe nije dobio to što je očekivao. Da ne biste stalno nalazili „budale“ da vas vole, mnogo je jednostavnije zavoleti sebe. Koji je to prvi korak koji moramo da napravimo da bismo bili spremni za ljubav, za ljubav koja ima budućnost. Dakle, reći majci i ocu: „Volim te. Volim te upravo takvu kakva jesi, upravo takvog kakav jesi“, u stvari, reći samome sebi: VOLIM TE (VOLIM SEBE)! I onda se osećamo potpunim. Osećamo se spremnim za sledeći korak. Ono što su još do pre nekoliko generacija naši dedovi, pradedovi, babe, prababe imali mogućnost da nauče u svojim porodicama, u tim velikim porodicama u kojima je zajedno živelo po nekoliko generacija, danas je, nažalost, sve manje moguće: gde naučiti kad porodice gotovo da više i nema? Vrlo delotvornu mogućnost da naknadno spoznamo i naučimo bitne zakonitosti života pruža nam poredak ljubavi. Dakle, kako zavoleti sebe, kako van svih tih mrlja i ideja zavoleti sebe? Tako što ćete pogledati svog oca, ili – ako je to za početak preteško, ili ako otac više nije živ pa vam je teško zamisliti takvu situaciju – doći na seminar poretka ljubavi i odabrati predstavnika za oca i pogledati ga onakvog kakav jeste, sa svim tim što ga sačinjava, i onda mu reći: „Tata, ja te volim, ja te volim takvog kakav jesi.“ 38
Sve je povezano sa svima. Hildegard von Bingen
Kada ste to poslednji put rekli svome ocu? Jeste li mu to ikada rekli? Kada to kažete svome ocu, istovremeno ste izrekli i ocu koji živi u vama, rekli ste i sebi. I na takav način doprinosite da sve te tamne mrlje nestanu sa vas, a svom ocu vraćate sve njegovo što ste preuzeli od njega, sav taj teret koji ste tako dugo nosili na sebi, ujedno mu vraćajući i dostojanstvo da se sam nosi sa svojim bremenom. A tako – tom jednostavnom rečenicom: „Tata, ja te volim takvog kakav jesi“ – u vama nestaje i mehanizam privlačenja upravo onoga što najviše ne podnosite. To, naravno, mora da bude izrečeno iskreno, iz dubine duše. A onda treba reći i mami: „Mama, ja te volim takvu kakva jesi.“ Na takav način zavolećete sebe, a onda osećate da ste i sami zaista voljeni, kada volite sve u sebi – i ono što vam se do maločas nije sviđalo. Tek tada u vama se pokreće nova mogućnost onoga što vi jeste. Dokle god ste u otporu prema bilo čemu što je vezano za vašeg oca ili vašu majku, vaša podsvest, vaše nesvesno, dovodi vas u situaciju da takav sadržaj ponavljate i on postaje sudbinski. Zašto? Jer to što je odbačeno ponavljaćete toliko puta dok ne naučite da ga integrišete. Tek kada ga integrišete, na pravom ste putu ljubavi prema sebi, spremni za pravu ljubav, tek onda privući ćete prave osobe koje su upravo tu za vas, kao što ste vi tu za njih.
Pritom vam mogu pomoći i meditacije – one stimulišu vašu desnu, žensku moždanu hemisferu, a muzika u pozadini doprinosi spajanju i integrisanju vaše leve i desne hemisfere, muškog i ženskog načela u vama, vašeg oca i vaše majke u vama. Na primer, vođena meditacija „Izvor života“, koja svakodnevnim slušanjem može da vam pomogne da u sebi pokrenete snagu i osećanje podrške predaka, a nakon nje vođena meditacija Ridigera Dalkea „Voleti sebe“, koja će vam pomoći da oslušnete sebe i to sebi dozvolite punim srcem: Ophođenje ispunjeno ljubavlju prema nama samima izvor je naše snage i životne radosti i predstavlja odlučujući preduslov za to da i iz spoljašnjeg sveta do nas dopru poštovanje, poverenje i ljubav. A to je onaj doprinos koji zavisi samo od nas. Ljubav prema sebi ne može se uvežbati razumom. Ali možemo je pronaći u sebi i razvijati. Ova meditacija idealan je put ka tome. Porodični raspored sa Vladom Ilićem kao terapeutom u Banjaluci postoji već pune tri godine. Radionice je završilo stotinu polaznika iz cijele Bosne i Hercegovine a iskustva su veoma pozitivna. Sve informacije o metodi mogu se saznati na www.orderoflove.com a o radionicama na poredakljubavi.bl@gmail. com i/ili FB stranici poredak ljubavi Banjaluka.