^ITANKA za tre}i razred osnovne {kole
Uputstvo Svaka strana kwige ove do`ivqaje nudi nove.
Vodi~ zadatak seti se {ta smo nau~ili
Dok pesme i pri~e ~ita{, ti zami{qa{ i u`iva{. Potom tra`i re~i va`ne, poruke i slike sna`ne. A onda ih prepri~avaj, {ta sve zna~e ‥ obja{wavaj. Najva`nije: sad ti smi{qaj novi naslov, drugi kraj, pesmu kao pri~u kazuj, odglumi je, recituj.
glumimo pi{emo gramatika kwi`evnost govorna ve`ba re{avamo istra`ujemo
Neka dobre re~i tvoje obraduju srce moje.
doma}i zadatak smisli, ispri~aj i napi{i razmisli
re~nik
2
1.
NIGDE NIJE KÔ KOD KU]E
^ITAMO • pri~e i pesme o domu i porodici U^IMO I VE@BAMO • vrste re~i (imenice i glagoli) • vrste re~enica (obave{tajne, upitne, zapovedne i uzvi~ne) • potvrdne i odri~ne re~enice • vi{ezna~nost re~i • upravni i neupravni govor • gra|ewe re~i • vlastite i zajedni~ke imenice • pisawe velikog slova TVOJ ZADATAK ]E BITI • da od zadatih re~i sastavi{ poslovice • da napi{e{ kratak dramski tekst • da sa`eto prepri~a{ basnu • da napi{e{ kratku autobiografiju
3
Objasni {ta je to dom. Za{to je tebi dom va`an? Navedi tri razloga.
@eqa devoj~ice Da mogu kao p~elica leteti s cveta na cvet tra`e}i kapqe medene, celi bih obi{la svet.
ilustracija
Ma kuda stigla daleko, u srcu ose}am svom, da bih se, kao p~elica, vratila u svoj dom. Branko Halusa Za{to devoj~ica `eli da bude kao p~elica?
Dopuni. Ovo je ima
. Ona
pesma/pri~a
strofe. Svaka strofa ima stiha. Pesmu je napisao pesnik .
[ta devoj~ica ose}a kada je daleko od svog doma? Podvuci u pesmi re~i koje se rimuju. Od zadatih re~i sastavi poslovice o domu. Napi{i koje su dve tvoje velike `eqe. u
ali mu do
qe jbao a n
mu
svu
|i po
je dobro
do|i
do svuda
4
d
Vrste re~i Seti se vrsta re~i i dopuni slede}e re~enice.
Re~i koje imenuju bi}a, predmete i pojave nazivaju se Re~i koje ozna~avaju radwu su
.
.
Slede}e re~i iz pesme rasporedi po vrstama: `eqa, devoj~ica, p~elica, leteti, cvet, tra`iti, kapqa, obi}i, svet, sti}i, srce, dom, vratiti se. Imenice: Glagoli:
Re{i rebus.
Uz imenicu p~ela dodaj niz glagola.
zuji
ilustracija
Doma}i zadatak Na kraju ~itanke nalaze se pravila za izra`ajno recitovawe. Pro~itaj ih i znacima odredi kako treba recitovati pesmu „@eqa devoj~ice“. Nau~i pesmu napamet. 5
Kako se do~ekuju gosti u tvojoj ku}i? Kako se pona{a{ kada ti drugovi do|u u goste?
Stigô vrapcu cewen gost Stigô vrapcu cewen gost, s dugog puta drugar kos.
So~no li{}e sa livade i crvi}e sitne, mlade.
Tr~ka vrabac, stresa rosu, da pripremi ru~ak kosu.
Kos dremucka i cvrku}e: ‡ Nigde nije kô kod ku}e. Rusomir Arsi}
U re~niku na kraju ~itanke prona|i {ta zna~e re~i: cewen, tr~kati, dremuckati.
Kako vrabac do~ekuje kosa?
Podvuci u pesmi re~i koje se rimuju. Na osnovu ove pesme smisli kratak tekst za glumu ‡ dramski tekst. Napi{i {ta }e da govore lica ‡ vrabac i kos.
Objasni {ta zna~i cewen gost. Pogledaj u re~niku na kraju kwige.
Vrabac:
Kos: [ta zna~i re~ dremuckati? Vrabac: Za{to je kos rekao: Nigde nije kô kod ku}e? Kos: 6
Vrste re~enica Seti se {ta smo u~ili o re~enicama i dopi{i odgovor. Re~enice kojima se ne{to saop{tava nazivaju se . Na kraju ovih re~enica stavqa se Re~enice kojima se ne{to pita nazivaju se Na kraju ovih re~enica stavqa se Re~enice kojima se iskazuje zapovest nazivaju se Na kraju ovih re~enica stavqa se
. . . . .
Uzvi~ne re~enice Pro~itaj slede}e re~enice: Ba{ ti je so~no li{}e! Tako se do~ekuju gosti! Ala si ti dobar doma}in!
Razmisli o tome {ta ove re~enice kazuju. Koji se znak nalazi na kraju ovih re~enica? Kakvim ih tonom izgovara{?
Sigurno si zapazio da ovakve i sli~ne re~enice izgovara{ kada si uzbu|en, zadivqen ili za~u|en. Takve re~enice nazivaju se uzvi~ne re~enice. Uzvi~ne re~enice su one re~enice kojima se iskazuju jaka ose}awa: divqewe, radost, uzbu|ewe, zaprepa{}ewe i sl. Na kraj uzvi~nih re~enica stavqa se uzvi~nik. Odredi vrste re~enica: ‡ Ura, idu gosti! ‡ Ko nam dolazi? ‡ Sti`u tetka, te~a i poklon~i} za mene. ‡ Po`uri, otvori im vrata! 7
Koje doba dana nazivamo predve~erjem? Razmisli o tome {ta se doga|a u prirodi pred ve~e. [ta prime}uje{?
Laku no} Jednog predve~erja, pre nego {to }e se sakriti za breg, Sunce re~e: ‡ Danas mnogo proputovah i izmorih se. Ve} je vreme da legnem. Spava mi se. Laku no}! ^ula ga roda u vrbovom gnezdu, pa re~e svojim malima: ‡ Sunce odlazi na spavawe. I `abe se skrivaju u barama. I nama je, deco, vreme da legnemo. Laku no}! Na livadi je kosio kosac. Kad je ~uo posledwe rodine re~i, ostavio je kosu, iskopao rupu u sve`em senu i rekao: ‡ Livado, danas sam mnogo kosio i umorio se. Sunce za|e. Rode se sabra{e po gnezdima. Ve} je vreme da i ja legnem. Laku no}! Na kraju livade grickao je travu zec. Kad je video da je kosac legao u seno, na}ulio je u{i i rekao: ‡ Lepo sam se najeo mlade deteline. Eno, kosac ne kosi. Sunce za|e. Rode se sakupi{e u gnezdima. Vreme je da i ja legnem. Laku no}! Kad je to ~ula jarebica, brzo je pod svoja krila sakupila jarebi}e i rekla: ‡ Eno, na{ sused zec ode na spavawe. Sunce za|e. Kosac vi{e ne kosi. Rode se prikupi{e u gnezdima. Vreme je i nama da legnemo. Laku no}! Ostao je samo laki vetri} da wi{e jo{ nepoko{enu travu na livadi i da svim zaspalim stanovnicima poqa {apu}e snene pri~e. A mese~ina, kao kakva dobra majka, pokri celo poqe svojim srebrnim pokriva~em.
ilustracija
Vidoe Podgorec predve~erje, kosac, kosa, sabrati se, na}uliti, snen
Napi{i kojim redom su odlazili na spavawe likovi iz ove pri~e. 1.
4.
2.
5.
3. 8
Podvuci deo teksta u kojem se govori o vetri}u. Opi{i kako zami{qa{ tu scenu.
Podvuci u tekstu re~i kojima se opisuje mese~ina. Opi{i poqe pod mese~inom.
Prepri~aj ovu pri~u u samo dve re~enice.
Pro~itajte u razredu ovu pri~u po ulogama.
Potvrdne i odri~ne re~enice Dopuni re~enice.
Re~enice kojima se ne{to tvrdi nazivaju se
re~enice.
Re~enice kojima se ne{to odri~e nazivaju se
re~enice.
U slede}oj tabeli odri~ne re~enice pretvori u potvrdne, a potvrdne u odri~ne. DA
tvrdwa
NE
odricawe
Sunce odlazi na spavawe. Rode nisu zaspale. Zec je na}ulio u{i. Ne}u da spavam. Laki vetri} wihao je travu. 9
Kojim se bojama opisuje rana jesen?
eptembar U `utom autu do|e jesen, donese gro`|e.
Sa grane lasta veli: „Skoro }u da se selim“.
I li{}e mog jablana pozlati jesen rana.
U klupi |a~e pi{e: „Brzo }e magle, ki{e“.
Pro|o{e dani vreli, miri{u plodovi zreli.
„Pozna me jesen quti“, veli septembar `uti.
Jesen je, jesen rana od bakra sva istkana.
Jesen se, jesen rana prostrla preko grana.
U `utom autu sti`e i `uto li{}e ni`e... pozlatiti istkati pozan
Du{an Kosti}
Svaka strofa ove pesme je pesni~ka . Slikovito izra`avawe, naj~e{}e u stihu, naziva se poezija. Podvuci i objasni dve slike koje ti se najvi{e svi|aju. Objasni stihove: Jesen je, jesen rana od bakra sva istkana.
O ~emu razmi{qa lasta iz pesme? Za{to?
Za{to se quti septembar?
Doma}i zadatak Posmatraj omiqeno drvo u jesen. Kako ono izgleda? Napi{i sastav o tome. 10
Vi{ezna~nost re~i Mnoge re~i u na{em jeziku imaju vi{e zna~ewa. Osnovno zna~ewe re~i glava je: deo tela ~oveka ili `ivotiwe, ali ova re~ mo`e da ima i druga zna~ewa. glava
um, pamet: Tvoja pametna glava brzo }e re{iti zadatak.
glava
`ivot: Evo vukova, spasavajte glavu!
glava
osoba, pojedinac: U selu je pedeset mu{kih glava.
glava
li~nost koja rukovodi, vo|a: glava porodice, glava dr`ave.
glava
predwi deo ne~ega: Glava kolone odmakla je daleko.
glava
zaokrugqeni, loptasti deo nekih biqaka: glava (glavica) kupusa, glava (glavica) luka, glava (glavica) keqa.
glava
zaobqeni i zadebqali kraj ili deo predmeta: glava eksera, glava gusala.
glava
poglavqe u kwizi: glava romana.
Objasni koja sve zna~ewa ima re~ srce u slede}im re~enicama: Srce mu je ubrzano kucalo. Ti si moje srce. Imao je srca da prepliva nabujalu reku.
U srcu Srbije nalazi se Beograd. Najsla|e je srce lubenice. Pravili smo srca i zvezdice od papira. 11
Seti se {ta je to basna. Koje si basne ~itao?
Gradski i poqski mi{ Gradski i poqski mi{ su bili dobri prijateqi, ali su se retko vi|ali, jer je jedan `iveo u gradu, a drugi u poqu. Jednog dana do|e gradski mi{ onom poqskom u goste. Ovaj ga lepo primi i radosno do~eka. Ku}ica je bila mala, ali bezbedno skrivena usred poqa, a poqe je mirisalo na sve`u travu i cve}e. Gost se divio lepoti prirode i radovao susretu s prijateqem. Dugo su dva mi{a pri~ala, a onda je doma}in pozvao gosta za sto. Soba je bila skromno name{tena, a na stolu samo jedno jelo ‡ kukuruz. ‡ Odavno nisam jeo kukuruz ‡ re~e gost ‡ i priznajem da je sladak, ali ti treba da do|e{ kod mene i vidi{ kako gospodska trpeza izgleda. Poqski mi{, naravno, obe}a da }e do}i i isprati gosta. Kad je obavio sve poslove u poqu, prebaci zave`qaj preko ramena i krenu u grad da poseti prijateqa. Veselo je zvi`dukao gaze}i mekom travicom i u`ivao u toplom suncu. Za wim ostado{e poqa i seoski krovovi, a pred wim iskrsnu grad, veliki i pun zastra{uju}e galame. Kad je stigao do ku}e svoga prijateqa, poqski mi{ zakuca na vrata. Gradski mi{ mu otvori oprezno i pozva ga da brzo u|e. ‡ Tiho! ‡ opomenu ga odmah {apatom. ‡ Pro|i brzo kroz hodnik i gledaj dobro da te ne opaze! U|o{e u odaju zaista rasko{no name{tenu. U toj ku}i sve je blistalo od bogatstva i udobnosti, pa se poqski mi{ postide svoje skromne ku}ice u poqu. Pogled mu tada pade na veliku kri{ku `utog sira i htede da je dohvati, ali ga doma}in zgrabi za {apu i povu~e. ‡ Ne dodiruj! ‡ {apnu prestra{eno. ‡ To je mi{olovka! Ako se u wu uhvati{, gotov si! Kad je do{ao sebi od straha, poqski mi{ se na|e pred najbogatijom trpezom koju ni u snu nije mogao zamisliti. ^ega tu sve nije bilo! I sira, i pile}eg pe~ewa, i mleka, i {unke, i raznovrsnog vo}a! Trebalo je samo da pru`i {apu i izabere. Poqski mi{ to i u~ini, ali u tom ~asu ... oseti iza sebe neku drugu, ogromnu, prete}u {apu s kanxama, pa {mugnu u ugao. Bio je to ku}ni ma~or koga je privukao neo~ekivani plen. Ovo je bila posledwa kap! Poqski mi{ tiho otvori vrata i ute~e natrag u poqe, {apnuv{i svome prijatequ: ‡ Hvala ti za rasko{, bogatstvo i izobiqe! Meni je, ipak, va`nija zdrava glava na ramenu i moj mir u prirodi. Lafonten
ilustracija
rasko{no, {mugnuti, ute}i
12
Prepi{i re~i kojima se opisuje ku}a poqskog mi{a.
Napi{i {ta je za tebe pouka ove basne.
Prepi{i re~i koje opisuju sobu i trpezu poqskog mi{a.
Smisli druga~iji naslov za ovu basnu.
Od zadatih re~i sastavi poslovicu.
Podvuci re~enice koje opisuju ku}u i trpezu gradskog mi{a. Kako wih zami{qa{?
Prona|i i prepi{i re~enicu kojom se opisuje kako se poqski mi{ ose}ao kada je i{ao poqem u posetu gradskom mi{u.
kao
bez riba
bez vode ~ovek slobode
Objasni {ta zna~i re~ glava u posledwoj re~enici basne. Doma}i zadatak Ovu basnu mo`emo podeliti na tri dela.
Prona|i i prepi{i re~enicu u kojoj je poqski mi{ iskazao {ta mu je najva`nije.
1. u gostima kod poqskog mi{a 2. poqski mi{ putuje u grad 3. u gostima kod gradskog mi{a Prepri~aj svaki deo sa`eto (kratko), u {to mawe re~enica. 13
Upravni govor
Izvoli, poslu`i se.
Hvala! Odavno nisam jeo kukuruz.
Re~i koje navodimo ta~no onako kako ih je neko izgovorio nazivaju se upravni govor. Wih stavqamo pod znake navoda ili ih izdvajamo crticama. Znaci navoda mogu izgledati ovako: „ “ ili ›› ‹‹. Re~i kojima se u re~enici obja{wava ko govori nazivaju se pi{~eve re~i. 7. Upravni govor mo`emo pisati na tri na~ina: 1. 1. Poqski mi{ je rekao :
2.
„Izvoli, poslu`i se“.
3. 2. „Izvoli, poslu`i se“,
rekao je poqski mi{.
4. 5.
‡ Izvoli, poslu`i se ‡
3. „Izvoli“, 14
rekao je poqski mi{.
rekao je poqski mi{, „poslu`i se.“
6. 1. Re~i koje ozna~avaju imena su... 2. Re~i koje ozna~avaju radwu, stawe i zbivawe su... 3. Na kraju zapovednih re~enica stavqa se... 4. Dva ili vi{e stiha u pesmi ~ine... 5. Re~enice kojima se ne{to odri~e zovu se... 6. Na kraju obave{tajnih re~enica stavqa se... 7. Upravni govor se stavqa pod znake...
Neupravni govor Razgovor izme|u dva mi{a mo`e se preneti i na ovaj na~in. Poqski mi{ je rekao gostu da se poslu`i. Gradski mi{ se zahvalio i rekao da odavno nije jeo kukuruz. Ovo je primer neupravnog govora, jer re~i poqskog i gradskog mi{a nisu navedene ta~no onako kako su izgovorene. Napi{i pravilno slede}e re~enice. Meni je najlep{a moja ku}a re~e poqski mi{.
Meni je re~e poqski mi{ najlep{a moja ku}a.
Slede}u re~enicu prebaci u neupravni govor. „Ako se uhvati{ u mi{olovku, gotov si!“, opomenu ga mi{ {apatom.
Narednu re~enicu prebaci u upravni govor.
Pro~itaj slede}u re~enicu. Ba{ sam se najeo kukuruza, pa odlazim svojoj ku}i re~e gradski mi{. 1. stavi znake za upravni govor
2. prebaci re~enicu u neupravni govor
Doma}in je upozorio gosta da je to mi{olovka.
15
Kako sve mogu da se dru`e roditeqi i wihova deca? Porazgovaraj o tome s drugom iz klupe.
Generale silo quta Generale silo quta Kad ti bude dosta rata Svrati ku}i dva minuta Da svom sinu bude{ tata
Direktore lepi stvore Okani se referata Hajde ku}i pod prozore Budi svojoj deci tata
Oj frizerko ve{ta zverko Znam da kosa nije slama Ipak idi {etaj s k}erkom Ceo dan joj budi mama
Svet }e malo da pri~eka I s frizurom i sa ratom Dok se jedna sre}na k}erka Naigra sa svojim tatom Qubivoje R{umovi}
general, zverka, referat
Objasni kako razume{ stihove: Svrati ku}i dva minuta da svom sinu bude{ tata.
Ceo dan joj budi mama
Napi{i koja je poruka ove pesme.
16
Izmisli drugi naslov za ovu pesmu.
Smisli i napi{i jo{ jednu novu strofu za ovu pesmu. Neka roditeq iz tvoje strofe ima neko drugo zanimawe. Neka bude: u~iteqica, pekar, lekar...
Gra|ewe re~i Od imenice glava nastala je ~itava porodica re~i. Objasni {ta zna~e neke od wih. glavowa izglaviti glavica poglavica zaglaviti podglaviti glavat glava{ glavni uglaviti glavoboqa {upqoglav beloglav glavurda
Od imenice glas izvedene su mnoge re~i, kao {to su imenice: oglas, glasa~, razglas i druge, i glagoli: oglasiti se, glasati, naglasiti, razglasiti. Napi{i nekoliko imenica i glagola dobijenih od imenice RAD. imenice:
glagoli:
Napi{i nekoliko imenica i glagola izvedenih od imenice LIST. imenice:
glagoli:
Doma}i zadatak Prona|i na kraju ~itanke pravila za izra`ajno recitovawe. Pesmu Generale silo quta obele`i znacima. Nau~i je napamet. Kad je budete recitovali u odeqewu, neka svako kazuje po jednu strofu, a dodajte i stihove koje ste sami smislili. 17
Da li zna{ {ta je autobiografija? Prona|i u re~niku na kraju kwige zna~ewe te re~i.
Moje detiwstvo Ja sam ro|en u selu i otkad znam za sebe ‥ radio sam. Ocu i majci, verovatno, moja pomo} nije mnogo zna~ila, ali ja sam uz wih i kopao, i `eo, i plastio seno, i ~uvao stoku, i tresao i kupio {qive, i to sve bez gun|awa, ~ak sa velikom dozom ponosa. I slu{ao sam roditeqe, sve {to bi mi dali u zadatak trudio sam se da uradim. Od mene se nije moglo ~uti NE]U ili NE MOGU! Nisam bio posebno nagra|ivan za taj rad. Bilo je, naprosto, prirodno da radim, jer su i moji roditeqi radili, jer su i na{e kom{ije radile. Kad bi se posao zavr{io, odrasli bi na{li na~in da se odmore, a ja bih sa drugarima ili samo s bratom nastavio da se igram. Odrasli su imali svoje igre za odmor, a mi deca svoje. Kad bi do{lo vreme za novi posao, igra bi se privela kraju, nastavqalo se s poslom. U tu `ivotnu vrte{ku, u jednom trenutku, ukqu~ila se {kola. Bio je to novi posao za mene. Otaqavao sam ga {to sam boqe mogao. Ali, pre {kole i posle {kole, onaj put do {kole, dug {est, i onaj iz {kole, dug osam kilometara, to je bila igra. I {to sam stariji, sve vi{e se se}am puta u {kolu i iz {kole, a sve mawe same {kole. Voleo sam da idem sam u {kolu. Onda sam se predavao ma{tarijama. Tako sam izmislio i nacrtao ~udesni tobogan, kojim bi se deca iz Gorweg Qubi{a vozila do {kole i natrag. Bila je to sjajno zami{qena sprava, pravi perpetuum mobile. Start bi bio ispod Nevoqe, i zbog prirodnog pada ne bi bila potrebna nikakva pogonska sila. Istovar dece u {kolskom dvori{tu. I dok bismo mi bili na ~asovima, {kolski poslu`iteq bi, uz pomo} milicije, podigao mehanizam tobogana na odre|enu visinu, sa koje bi se deca slobodnim padom i inercijom vozila nazad. (^inilo mi se tada da bi to morao biti posao poslu`iteqa, a milicija je po ceo dan {etkala besposlena, pa mi je to dobrodo{lo da ih, bar u ma{ti, nekako zaposlim!) 18
Qubivoje R{umovi} je ro|en 1939. godine u selu Qubi{u na planini Zlatibor. Napisao je mnoge kwige za decu, kao {to su: Ma {ta mi re~e, Jo{ nam samo ale fale, Nevidqiva ptica, Hajde da rastemo i druge.
Nismo imali satove, pa se ~esto doga|alo da zakasnimo u {kolu. Kako to re{iti? Nije mi ni palo na pamet da molim oca da mi kupi sat. Nije ga ni on imao. Muka me je naterala da jednog jutra zabele`im na steni iznad puta crtu, tamo gde pada senka. Deda Stevan Brwo, koji je imao sat, bio je tog dana kod nas i znao sam da }u sti}i u {kolu na vreme. Zato sam i napravio onaj sun~ani sat na steni, da sutra, kad deda ne bude kod nas, kad odnese svoj sat u Gostiqe, znam po senci da li }u na vreme sti}i u {kolu, ili }u zakasniti. To su prihvatili i drugi |aci i uskoro je svako imao svoj sun~ani sat i, naravno, zaka{wavawe na ~asove se svelo na minimum. To ose}awe olak{awa i lagodnosti, to {to smo odmah znali na ~emu smo i koliko vremena mo`emo da provedemo u igri, to je bila nagrada za moj izumiteqski trud. Qubivoj R{umovi}
`eti, plastiti, doza, otaqavati, perpetuum mobile, prirodni pad, slobodni pad (pod pad), pogonska sila, poslu`iteq, inercija, mehanizam, sun~ani sat
Odgovori na pitawa. Kako se zove pisac koji je ispri~ao pri~u o svom detiwstvu? U kom selu je on ro|en? Kakvu spravu je pisac izmislio kad je bio de~ak? Kako se zove deda iz pri~e? Koji je naziv sela u kojem je `iveo deda? [ta je Qubivoje izumeo da bi znao da li }e na vreme sti}i u {kolu? Doma}i zadatak Ovo je deo iz autobiografije pesnika Qubivoja R{umovi}a. Napi{i i ti kratku autobiografiju. Navedi o sebi {to vi{e va`nih podataka: ime, prezime, datum i mesto ro|ewa, imena roditeqa, mesto u kojem si proveo rano detiwstvo, va`ne doga|aje kojih se rado se}a{, zanimqivosti iz {kolovawa i drugo. 19
Imenice Re~i koje imenuju bi}a, predmete i pojave nazivaju se imenice. Imenice vlastite Ozna~avaju li~na (vlastita) imena. Pi{u se velikim po~etnim slovom. a) imena qudi Filip, Ivana, Dijana b) imena `ivotiwa [arac (kow), Xeki (pas), Cica (ma~ka) v) imena zemaqa, sela, gradova, reka, planina, stanovnika, pripadnika naroda Engleska, Ru{aw, Wujork, Morava, Tara, Beogra|anin, [ve|anin, Indijanac
zajedni~ke Ozna~avaju imena bi}a, predmeta i pojava sa zajedni~kim osobinama. Pi{u se malim slovom. Na primer, ku}a mo`e biti velika, mala, od cigala, od betona, od slame, ali sve ku}e imaju zajedni~ku osobinu ‥ da u wima `ive qudi.
g) imena nebeskih tela Zemqa, Jupiter, Saturn
Slede}e zajedni~ke imenice iz pesme „Generale silo quta“ rasporedi u tabeli po vrstama: rat, prozor, }erka, ku}a, tata, dan, minut, kosa, dete, sila, slama, sin. zajedni~ke imenice koje imenuju bi}a: predmete: pojave: 20
Pisawe velikog slova Velikim po~etnim slovima pi{u se (dodaj nove primere): • imena, prezimena i nadimci qudi: Jovan Jovanovi} Zmaj, • imena naroda: Srbin, Ma|ar, Francuskiwa, • nazivi reka, planina, jezera i mora: Crna reka, Stara planina, Pali}ko jezero, • nazivi dr`ava, pokrajina, gradova i sela: Republika Srbija, Vojvodina, Velika Plana, Ba~ko Petrovo Selo, • nazivi praznika: Nova godina, Bo`i}, Uskrs, • vlastita imena `ivotiwa: @u}a, Fifi, • nazivi ulica i trgova: Trg slobode, Cvetna ulica, ulica ^ika Qubina, • naslovi kwiga, novina, pri~a, pesama: Je`eva ku}ica, [kolarac, Crvenkapa,
21
Da li zna{ {ta je poema? U re~niku na kraju kwige na}i }e{ zna~ewe te re~i.
Qutito me~e Mesec obuo ~izmice `ute, oblaci obukli plave kapute, pa cele no}i nebom jezde. Dole, u {umi, jedno me~e zami{qeno, ve} tre}e ve~e, gleda u zvezde. Me~e se quti ve} tre}i dan {to ga teraju u zimski san i zami{qeno stalno }uti. Tata se quti, mama se quti i svi mu vele: „Otkad postoje med i p~ele, otkad postoje sunce i ve~e nismo videli takvo me~e“. „[ta }e{ da radi{“, mama ga pita, „kad li{}e sasvim, sasvim po`uti i sneg napada iznad rita?“ A me~e }uti. „[ta }e{ da radi{“, baka mu veli, „kad svet od snega sasvim pobeli?“ Tata se quti, mama se quti, a me~e }uti. Odjednom, me~e qutito reklo {ta ga je peklo: „Ne}u da spavam, ne}u, i ta~ka. Za{to ne spavaju zec i ma~ka? I ptica iznad na{ih glava za{to ne spava?“ 22
A onda tiho, tiho re~e: „Ba{ mi je krivo {to sam me~e“. Sad mama }uti i tata }uti i svi su stra{no zabrinuti. Me~e se quti: „Uze}u“, ka`e, „trotinet, idem me|’ decu, me|u svet. Ne}u da spavam. Ne}u, i ta~ka. [to ne spavaju zec i ma~ka?“ Mesec obuo ~izmice `ute, oblaci obukli plave kapute, pa cele no}i nebom jezde. A jedno me~e ve} tre}e ve~e ne}e da spava. Gleda u zvezde. Branislav Crn~evi} Podvuci u poemi one stihove koji ti se najvi{e dopadaju. Objasni wihovo zna~ewe.
jezditi, poema
Napi{i {ta je me~e `elelo da radi.
Objasni za{to se me~e qutilo.
Zamisli da si me~etu mama ili tata. Kako bi mu pomogao? Objasni {ta zna~i kada se ka`e: Ne{to me pe~e u du{i.
Recitujte ovu poemu po ulogama ili je odglumite. 23
24
2.
DRUG ]E DRUGU DA UBLA@I TUGU ^ITAMO • pesme i pri~e o prijateqstvu U^IMO I VE@BAMO • prosta re~enica ‡ subjekat i predikat • zna~ewe izraza • rod i broj imenica TVOJ ZADATAK ]E BITI • da odglumi{ jedan lik iz basne • da napi{e{ sastav o drugu ili drugarici • da nastavi{ pri~u • da prepri~a{ pri~u
25
[ta je za tebe dobar drug? Razmeni mi{ljenje o tome s drugom iz klupe.
U samo}i U samo}i Sre}a nam se ruga Nema ni{ta Bez najboljeg druga Drug }e drugu Da ubla`i tugu Drug drugove U svatove zove Ljubivoje R{umovi}
[ta po tvom mi{ljenju zna~e stihovi: U samo}i / Sre}a nam se ruga?
[ta zna~e stihovi: Drug }e drugu / Da ubla`i tugu?
Podvuci re~i koje ozna~avaju pojmove va`ne za drugarstvo: po{tovanje, pomo}, ljubomora, iskrenost, prevara, ljubav, poverenje. 26
Smisli i napi{i kako }e{ da se zahvali{ drugu za ne{to {to je u~inio za tebe.
Napi{i kako }e{ drugu da se izvini{ zato {to si mu rekao ne{to ru`no.
Kako }e{ druga da ute{i{ kad dobije slabu ocenu?
Za lisicu se ka`e da je lukava, a {ta se ka`e za mrava? [ta zna{ o cvr~ku? Jesi li ga nekada video ili ~uo?
Cvr~ak i mravi Jedne zime do|e cvr~ak mravima i re~e: ‡ Molim vas, dajte mi malo `ita da ne umrem od gladi! Mravi ga zapitaju: ‡ A {ta si letos radio? ‡ Svirao sam. ‡ Kad si letos svirao, a ti sad igraj da ti glad pro|e! ‡ reko{e mravi i istera{e cvr~ka napolje. Lafonten [ta misli{, da li je pravedno to {to su mravi isterali cvr~ka? Obrazlo`i svoje mi{ljenje.
O ~emu je cvr~ak razmi{ljao kada su ga mravi oterali gladnog s praga? Smisli drugi naslov za ovu basnu.
Odglumite likove iz ove basne. Podelite uloge i pro{irite razgovor.
Kako je izgledao cvr~ak leti, kad je svirao?
Podvuci jednom bojom subjekat, a drugom bojom predikat u re~enici: Mravi rade. Ka`i kakva je to re~enica. Objasni {ta ozna~ava subjekat, a {ta predikat.
Kako je cvr~ak izgledao zimi, dok je molio mrave da mu pomognu?
Prosta re~enica se sastoji samo od subjekta i predikata.
Cvr~ak svira. subjekat
predikat
27
Kako se ose}a{ kada te neko maltretira? Kako se tada pona{a{? Porazgovaraj o tome s drugom ili drugaricom iz klupe.
U~ionica bez nasilni{tva [ta bi trebalo da uradi{ kada te neko maltretira Kada te neko maltretira, trebalo bi: 1. da se raspla~e{ Najboqi odgovor: NE Nasilnici mnogo vole kada imaju mo} nad drugima. U`ivaju kada druge nateraju da pla~u. Kada pla~e{, pru`a{ im ono {to `ele. S druge strane, mo`da si toliko uznemiren da ne mo`e{ da ne pla~e{. Ako se to dogodi, pobegni {to pre mo`e{. Na|i prijateqa ili nekog starijeg ko }e te saslu{ati i podr`ati. 2. da ka`e{ drugu Najboqi odgovor: DA Postaraj se da to bude drug koji }e te saslu{ati, podr`ati i braniti. I nemoj da ka`e{ samo drugu. Ka`i i nekom odraslom. 3. da ka`e{ wegovim roditeqima Najboqi odgovor: NE Neka deca postaju nasilnici zato {to su roditeqi nasilni prema wima. Takvi roditeqi }e pre verovati svom detetu nego tebi. U poku{aju da se odbrane mogli bi da okrive tebe. 4. da pobegne{ Najboqi odgovor: NE ZNAM Ako oseti{ da si u ozbiqnoj opasnosti ‥ na primer, suo~en si sa grupom nasilnika ‥ 28
pobegni {to pre mo`e{ na neko bezbedno mesto. U drugim situacijama mo`e biti boqe da ne popu{ta{, ve} i da se brani{. Sledi svoje instinkte! 5. da poku{a{ da se obra~una{ Najboqi odgovor: NE Nasilnik bi mogao da se naquti i ponovo krene za tobom. A osveta i tebe ~ini nasilnikom. 6. da ka`e{ nastavniku Najboqi odgovor: DA Posebno ako se nasilni{tvo de{ava u {koli. Ve}ina takvih slu~ajeva se odigrava na mestima na kojima nema odraslih koji bi to mogli da vide ili ~uju. Nastavnik ti ne mo`e pomo}i ako mu ne ka`e{ (ili ako mu neko drugi ne ka`e).
7. da ne dolazi{ u {kolu Najboqi odgovor: NE Osim ako misli{ da si u ozbiqnoj opasnosti, nikada ne bi trebalo da izostane{ iz {kole da bi izbegao nasilnika. Seti se da nasilnici obo`avaju mo}. Zamisli koliko se mo}no ose}aju kada nekoga uspeju da zapla{e toliko da ne do|e u {kolu! A nedolazak u {kolu ometa i tvoje u~ewe i {teti ti jo{ vi{e.
9. da se ispravi{, pogleda{ nasilnika u o~i i ~vrstim, sigurnim glasom ka`e{: „Ostavi me na miru!“ Najboqi odgovor: DA Nasilnici ne o~ekuju da im se drugi suprotstave. Naj~e{}e maltretiraju one koji deluju kao da ne mogu da se brane, tako da se iznenade kada se neko pona{a kao da je siguran i sna`an, a ne upla{en i slab. Ovo bi moglo biti dovoqno da ih zaustavi.
8. da udari{, gurne{ ili {utne{ nasilnika Najboqi odgovor: NE Po{to su nasilnici naj~e{}e ve}i i ja~i od onih koje maltretiraju, najverovatnije bi ti bio povre|en. A mogao bi i da upadne{ u nevoqu zbog tu~e.
10. da se poguri{, spusti{ glavu i poku{a{ da deluje{ tako sitno da te nasilnik ne primeti Najboqi odgovor: NE To bi nasilniku pru`ilo ono {to `eli ‡ nekoga ko deluje jo{ upla{enije i slabije. 11. da se smeje{ i pona{a{ kao da te nije briga Najboqi odgovor: NE ZNAM Neki nasilnici odustanu kada qudi ne reaguju na maltretirawe. Ali neki drugi onda po~nu da maltretiraju jo{ vi{e da bi dobili reakciju kakvu `ele. 12. da se ispravi{, pogleda{ nasilnika u o~i i ~vrstim, sigurnim glasom ka`e{: „Prestani! To mi se ne dopada!“ Najboqi odgovor: DA Pogledaj odgovor broj 9. 13. da ka`e{ svojim roditeqima Najboqi odgovor: DA Reci im {ta se de{ava i zatra`i wihovu pomo}. 29
14. da zapreti{ nasilniku Najboqi odgovor: NE Nasilnik bi mogao da se naquti i po~ne da te maltretira jo{ vi{e. 15. da ostane{ miran i ode{ odatle Najboqi odgovor: DA Posebno ako mo`e{ da ode{ negde gde ima puno qudi ili do svojih drugova. 16. da uvredi{ nasilnika Najboqi odgovor: NE To bi ga samo razqutilo ‥ lo{e po tebe. 17. da se {to glasnije prodere{: „Prekini!“ Najboqi odgovor: DA To bi moglo da iznenadi nasilnika i da ti da {ansu da pobegne{. Tako|e, ako te ~uju drugi, mo`da }e se okrenuti da bi videli {ta se de{ava, {to bi nasilniku dovelo publiku koju ne `eli. 18. da ignori{e{ nasilnika Najboqi odgovor: NE Nasilnici `ele da izazovu reakciju kod osoba koje maltretiraju. Ignorisawe bi moglo da dovede do ve}eg i goreg maltretirawa. 19. da ispri~a{ vic ili ka`e{ ne{to sme{no Najboqi odgovor: NE ZNAM Humor nekada mo`e da smiri napetu situaciju. Pazi da se ne na{ali{ na ra~un nasilnika ili da ga ne ismeva{. 30
20. da se prikqu~i{ nekim qudima, ako ih ima u blizini, da ne bi bio sam Najboqi odgovor: DA Nasilnici u principu ne maltretiraju one koji su u grupama. Ne vole da budu brojno nadja~ani. Alan L. Bin, U~ionica bez nasilni{tva, Kreativni centar, 2004 nasilni{tvo, maltretirati, podr`ati, instinkt, reagovati, reakcija, ignorisati
Ciq ovog teksta je (zaokru`i odgovor za koji misli{ da je ta~an): a) da te podstakne na to da se nasilno pona{a{ b) da ti pomogne da se ose}a{ bezbedno, sigurno, prihva}eno i ceweno v) da te podstakne na to da ka`wava{ one koji se nasilno pona{aju Da li te je u {koli nekada neko maltretirao (nasilno se pona{ao prema tebi)? Ako jeste, opi{i kako si se tada ose}ao. Ako nije, kako bi se pona{ao u sli~noj situaciji?
Napi{i sastav o svom drugu ili drugarici. Na str. 159 nalaze se pravila za dobro pisawe. Bilo bi korisno da ih koristi{. Neka ti u pisawu pomognu i uputstva sa ove strane.
e P i{ mo sa stav
Moj drug (drugarica) Kako izgleda tvoj drug (drugarica)? Napi{i koliko je visok(a), koje boje su mu (joj) o~i i kosa, kako se obla~i i dr. Navedi wegove (wene) lo{e i dobre osobine. Napi{i {ta ti se u wegovom (wenom) pona{awu dopada, a {ta ti se ne dopada.
31
[ta zna~i re~ samo}a? Kada ti samo}a prija? Kada ti samo}a ne prija? Razgovaraj o tome s drugom iz klupe.
Samo}a Nikad nisam video tako malu pticu. U~inilo mi se: list. Jedan prosu{eni list koji ukoso pada s grane. Ali, kad se o{trije zagledah ‡ ptica! U stvari ‡ malo repa, malo perja i {iqati kqun koji je, prosto, ravnote`a repu. Da nije tog izdu`enog kquna, ptica bi bila nestabilna. Uzalud bi se do~ekivala na male no`ice. Pretegnuo bi rep. Boja? Kao prosu{eno li{}e. Malena. Skoro nevidqiva ptica. Glas ‡ kao kad se u vreli zejtin stavi u{tipak ‡ cvrkne. Nisam ni slutio da me poznaje. Ne boji se. Svakog dana ~eka u ogradskoj `ivici. ^eka da istresem mrve koje ostaju posle ru~ka. Uveren sam: u po~etku se pla{ila. I ko zna koliko je to trajalo. A sada? Ne boji se mog pokreta. Kad sa obe ruke iznosim trpezarijski ~ar{av. I tresem mrve. Prou~ila je, dakle, svaki moj pokret. Ona poleti. Let je kratak. Nizak. Ni dva metra visine. Sle}e sa `ivice. Sa najni`ih gran~ica. Dole}e iz prizemqa. I kquca mrve. Koliko li se dugo prikradala? Proveravala? Koliko li je dugo trebalo da se uveri da }e kroz prozor ‡ kad se otvori ‡ leteti samo mrve? 32
Danas sam je prvi put ugledao. Zaista, ne boji se! Crno oko. Kao ~iodica. Kao glavica ~iode. I malo sivog perja. I u tom perju malo rujevine. Na jednoj strani rep, na drugoj ‡ kqun. Zbog klackalice i ravnote`e. Siva ptica. I u tom vrtkawu, u~ini se: prosine malo rujnog perja. Malo rujevine na prsima. Sad i ja wu poznajem. Stojim kraj prozora. Gledamo se. Ptica se klati. Klati. Nakqucala se mrvica. Propr{orila perjem. Proteglila jedno krilce, proteglila drugo krilce. Skakutala. U grmi}, pa u `ivicu, pa natrag, u tri poleta i tri skoka, pod prozor. Upoznali smo se. Dobro. Vaqalo bi da proslavimo poznanstvo. Okre}em se i prilazim stolu. Uzimam suv kola~ koji stoji na okruglom poslu`avniku. Vanilica. To je vanilica sa orasima. Izabrao sam vanilicu. Nisam uzeo {tanglicu sa ledom. Sa belim, kao led, {e}ernim prelivom. Izabrao sam suv kola~ bez fila. Jer ima vanilica filovanih pekmezom. U stvari, dve vanilice, jedna na drugoj, spojene su premazom od pekmeza. Pekmez od kajsija je zlatast. Pekmez od {qiva je crno`ut. Uzimam, dakle, vanilicu. Mrvim je u {aci. Prilazim prozoru. I laganim pokretom ruke raspr{ujem obla~i} mrvica
cvrknuti, `ivica, ~ioda, rujevina, vrtkati se, prosinuti, rujan, propr{oriti, {tanglica, zlatast, poletnuti, vaistinu, vrzina, `buwi~wak, bokvica, vodopija, uobra`ewe
koji miri{e na vanilu. Ptica se nije ni pomerila. Toliko je poverqiva. Pitoma. A ja o tome nisam imao pojma! Ptica nije ni poletnula. Dozvolila je da je po{e}erim mrvicama slatkog kola~a. Da, sad i ptica miri{e na vanilu. ‡ Ne znam kako se zove ptica ‡ pri~am sa planincem, ~ovekom koji `ivi u planini i poznaje ptice. ‡ Grmu{a! @ivi u grmu. Nisko pole}e. Ne}e u visinu. ‡ Ne, nije grmu{a ‡ osmehnu se planinac. ‡ Znam dobro tu pticu. Zove se cari}! ‡ Cari}! Siguran si da je to ptica cari}? ‡ Siguran? Pita{. To ti je kao {to tebe gledam. U planini nema mawe ptice od cari}a. Car nije. A cari}, vaistinu, jeste. Carstvo mu je veliko kao bagremov hlad.
Ogra|eno je vrzinom. Na wemu `bun leskova pru}a. U tom prostoru raste `buwi~wak bokvice, dva stru~ka plave vodopije. Vetar naveje lawsko li{}e. To je cari}evo carstvo. Ponekad, dugo u no}, stojim pored osvetqenog prozora. Napoqu mrak. Ali svetlost koja pada s prozora obasjava kuti} `ive ograde u kojoj `ivi ptica. Svetlost prodire kroz zavese i pada kao mre`a na ogradicu i `buwe. Ne mogu da vidim pticu. Ali otud, iz `ivice, ose}am da me neko gleda. Ili je to uobra`ewe. Ili, stvarno, mala ptica, potpuno sama, opomiwe kako ni ja vi{e nisam usamqen, kao {to ni ona nije sama kad sam ja tu, kraj prozora, pored we. Branko V. Radi~evi} 33
Prona|i u pri~i i razli~itim bojama podvuci re~enice kojima se opisuju: ‡ izgled ptice ‡ glas ptice ‡ pokreti ptice ‡ cari}evo carstvo.
Po ~emu se vidi da pisac i ptica vi{e nisu usamqeni?
Napi{i kako zami{qa{ pticu iz pri~e.
Pro~itaj jo{ jednom posledwe pasuse iz ove pri~e koji opisuju no}. Koja ose}awa u tebi izaziva ta slika?
Podeli pri~u na tri dela i svakom delu daj naslov. 1. 2. 3.
Rod i broj imenica Imenice mogu biti mu{kog, `enskog i sredweg roda: ma~ak, ma~ka, ma~e. Mogu da budu u jednini i u mno`ini: ma~ka ‡ ma~ke.
U tabelu rasporedi slede}e imenice po rodu i broju: mrve, oko, cari}, pera, grana, kola~i. mu{ki rod jednina mno`ina
34
`enski rod
sredwi rod
Pro~itaj ovu vest objavqenu u {kolskim novinama.
Novi frizerski salon Beograd, 11. decembar Zbog velikog interesovawa pokazanog za novogodi{we frizure, maske za maskenbal i sli~no, u~enica III razreda Vawa ]iri} otvorila u svom stanu frizerski salon. U wemu }e zainteresovani mo}i da se isfriziraju po povoqnoj ceni i da kupe maske za predstoje}e praznike. U otvarawu salona pomogle su joj drugarice iz odeqewa. Prva mu{terija bila je wena sestra od tetke. Ona je po`elela da na novogodi{woj sve~anosti izgleda kao Pipi Duga ^arapa. Q. Popovi}
foto: N. Markovi}
Odgovori na slede}a pitawa u vezi sa objavqenom ve{}u. Kako glasi naslov vesti? [ta se dogodilo? Ko su u~esnici doga|aja? Kada se to dogodilo? Gde se dogodilo? [ta je izazvalo doga|aj? Ko je autor fotografije? Po ~emu fotografija odgovara vesti? Ko je autor ove vesti? 35
[ta je to vodenica? Kako ona izgleda? Ko su bili hajduci? Ako ne zna{ zna~ewe ovih re~i, prona|i ih u re~niku na kraju kwige.
Ma~ak oti{ao u hajduke Bruji veselo vodeni~ki to~ak, glas mu putuje sun~anim poqima i gubi se u staroj bukovoj {umi, punoj ti{ine i vla`nih sjenki. U vodenici drijema mlinar Tri{a, star i dobro}udan ~i~ica. Pokraj wega sjedi wegov debeli ma~ak, i on tako|e drijema. ‡ Djeda-Tri{o ‡ javi se ma~ak pospan i lijen ‡ djeda-Tri{o, ~uje{, ulovi mi jednog mi{a. ‡ Mi{a! Kakvog mi{a, ro|eni? ‡ za~udi se djeda. ‡ Nikad nisam lovio mi{eve. A, hvala bogu, ima ih dosta u na{oj vodenici, jo{ }e ti brkove odgristi kako uvijek spava{... Ne}u, lovi sam! ‡ Onda mi ispeci poga~u. ‡ Ne}u ni to. ‡ Ne}e{! Onda, brate, idem ja u hajduke. Ovako se vi{e ne da `ivjeti. Mrzi me da za mi{evima jurim. A hajduci, ~ujem, samo dembeli{u u {umskoj hladovini. ‡ Hm! Ne bih rekao. Hajduk mora biti spreman sti}i i ute}i, a ti?... Uostalom, mo`da }e te hajduci opametiti, pa }e{ biti vredniji. ‡ I ba{ ne}e{ da mi pe~e{ poga~u? ‡ Ne}u; ko bi qen~inu uvijek hranio. Idi pa lovi. ‡ Dobro, djeda-Tri{o, onda zbogom. Pra{taj so i hqeb koji zajedno pojedosmo, ja odoh u goru zelenu. I nemoj mnogo da tuguje{ za mnom. Ode ma~ak na vrata, a starac ostav{i sam po~e{a se po bra{wavoj kosi i obori glavu. 36
A ma~ak pre|e uskim brvnom preko potoka, provu~e se kroz {u{tav zreo kukuruz i zaputi se u pust sumra~ni bukvik. ‡ Pazi, otkud ovaj hajduk? ‡ za~udi se jedan kos i `urno odlijete ispod tiha zelena svoda. ‡ Oho-ho, ve} se na prvom koraku vidi ko je pravi hajduk ‡ obradova se ma~ak i oholo podi`e brk. ‡ Idem da potra`im kakvu hajdu~ku dru`inu, mo`da im je potreban haramba{a. U golu kamewaru, punom jazbina, ma~ak nabasa na debela prugasta jazavca. Qe{kario je jazo pred ulazom u svoju jamu, sun~ao se i po svoj prilici smi{qao nekakav lopovluk. ‡ Dobar dan, {areni {umski stanovni~e, ne zna{ li mo`da gdje se ovdje nalaze hajduci? Stupio bih u wihovu slu`bu. ‡ Hajduci? Pa gdje }e biti hajduci, ako ne ovdje ‡ uskliknu veseli jazo. ‡ Ba{ si do{ao na pravo mjesto. Mi jazavci najve}i smo hajduci pod nebeskom kapom. Grde nas qudi na dva dana hoda uokolo, zovu nas i razbojnicima, {teto~inama i lopovima. Kako vidi{, mi smo ti vrlo znamenit i ~uven narod. ^uveniji smo od mudre lisice, a i medvjedu smo slavu pomra~ili. ‡ Gle, gle, od srca se radujem. Vaqda }ete i mene primiti u svoje juna~ko dru{tvo? ‡ Ta kako i ne bismo tako brkata hajduka! Nego, ovaj, kako da ka`em, da ti nisi kakav ro|ak psima?
‡ Psima? [ta govori{! Nema qu}ih neprijateqa nego {to smo mi i psi. ‡ Dobro, onda }e{ ve~eras s nama u kukuruz. Vidje}emo koliko vrijedi{. Ubrzo sunce utonu za visoku planinsku kosu, kroz li{}e za{ume hladan vjetri} i modar sumrak u|e u {umu. Ma~ak se sjeti djeda-Tri{e i do|e mu tu`no: ‡ Eh, sada moj djeda sjedi sam na pragu vodenice, a mene tamo nema. Kad se prva sova di`e i ne~ujno poletje ispod grana, jazavci krenu{e u kra|u. Ma~ak se sjeti kako bi sad divno bilo spavati uz huk vodeni~kog to~ka, bi mu `ao {to nije poslu{ao djedu i tu`an po|e s wima. Kad izi|o{e iz {ume, ugleda{e na jednom kraju wive nalo`enu vatru. To je gazda wive lo`io da upla{i {teto~ine. Najstariji jazavac prima~e se ma~ku i sa strahom upita: ‡ Boji{ li se ti onog crvenog sun~eva ro|aka {to jede suve grane tamo u }o{ku wive?
‡ Koga? ‡ za~udi se ma~ak. ‡ Aha, to ti misli{ na vatru. Pa to je moj najboqi drug za hladnu no}. ‡ Tvoj drug! ‡ prestra{i se jazavac. ‡ A, zato li se tebi o~i sijaju u mraku... E, onda ti prvi idi u kukuruz, mi }emo za tobom. Ali tek {to za|o{e u wivu i po~e{e da {u{te lome}i suve stabqike, psi od vatre nadado{e stra{an lave` i jurnu{e put kradqivaca. Gazda se prenu iz polusna, zgrabi pu{ku i opali u no}. Prestra{eni jazavci jurnu{e put {ume, a ma~ak se od straha pomete i dade se u bijeg prema potoku. Za wim se nadade krupna ~upava psina, bijesno lome}i kukuruz. Bje`e}i pred wim kao slijep, ma~ak jedva pogodi preko brvna na potoku, dotr~a do vodenice i zagrebe uz brvna pod krov. ‡ Jao, jao, otvaraj, dragi djeda-Tri{o! ‡ Ko je to? ‡ ~u se iznutra star~ev glas. ‡ Ja, tvoj ma~ak. ‡ Ne primam hajduke. Idi pa tra`i drugog jataka. 37
‥ Otvaraj, premili djeda, pusti me samo unutra, nikad mi vi{e hajdu~ija ne}e pasti na um. Provrijedni}u se, polovi}u sve mi{eve... Jao, evo psa! Otvori, slatki ~i~ice! Odobrovoqen, ~i~a Tri{a otvori vrata, otjera psa i pusti ma~ka unutra.
I ma~ak je zaista odr`ao svoju rije~. Pitajte samo mi{eve koji `ive u okolini ~i~a-Tri{ine vodenice. Pitajte, ako ima jo{ kojeg u `ivotu. Branko ]opi}
hajduk, vodenica, dembelisati, biti spreman sti}i i ute}i, ute}i, pra{taj, brvno, bukvik, svod, haramba{a, pomesti se, zagrepsti, jatak
Ova pri~a se mo`e podeliti na ~etiri celine. Ozna~i te celine u tekstu. 1. U vodenici 2. S jazavcima 3. U kra|i 4. Povratak
[ta je ma~ak nameravao da uradi?
Kakva su wegova shvatawa?
Prepri~aj ukratko svaki deo prema datim naslovima. Navedi sve likove iz pri~e.
[ta misli{ o ma~ku? Koje su osobine ma~ka? Obrazlo`i.
[ta misli{ o deda-Tri{i?
38
Kako je deda Tri{a postupao prema ma~ku?
Objasni zna~ewe re~enica: • Najve}i smo hajduci pod nebeskom kapom.
Podvuci one delove teksta iz kojih mo`e{ da zakqu~i{ da ma~ak voli deda-Tri{u.
• Grde nas qudi na dva dana hoda uokolo.
Objasni za{to je deda Tri{a pustio ma~ka da se vrati u vodenicu. [ta misli{ o tom deda-Tri{inom postupku? Da li se sla`e{ s wim?
Prona|i lepe opise u pri~i i podvuci ih: opis vodenice, ma~kov put do {ume, opis jazavca ispred jame, zalazak sunca u {umi, opis no}i. Ispri~aj kako zami{qa{ slike iz ovih opisa. Napi{i pravilno re~enicu: su ma~ak prijateqi deda bili i Tri{a
• Medvedu smo slavu pomra~ili.
Podelite ovu pri~u po ulogama: deda Tri{a, ma~ak, jazavac, pisac. Ve`bajte izra`ajno ~itawe. Doma}i zadatak Smisli i napi{i jo{ jedan doga|aj iz `ivota deda-Tri{e i wegovog ma~ka.
Re{i rebus.
39
Seti se kako se ose}a{ kada nekome ne{to `eli{ da ispri~a{, a on te ne slu{a. Po ~emu zakqu~uje{ da te ne slu{a? Porazgovaraj o tome s drugom ili drugaricom iz klupe.
Umemo li da slu{amo sagovornika Sada }emo da ti postavimo jedno veoma ozbiqno pitawe: Koliko slu{a{ druge qude kada govore? Da li ih uop{te prime}uje{ kada poku{avaju ne{to da ti saop{te? ^esto je na{e slu{awe drugih qudi samo tobo`we slu{awe. Gledamo u wih rasejano i samo vrebamo priliku da usko~imo sa svojim idejama. Nestrpqivi smo da {to pre zavr{e. U stvari, najzabavnije je slu{ati samog sebe. Kada smo u konfliktu to jo{ ~e{}e ~inimo, a ba{ tada je veoma va`no slu{ati. Za{to je to va`no? Prvo, slu{ati nekoga zna~i pokazati mu da ga po{tuje{. Drugo, slu{ati nekoga zna~i saznati ne{to o wemu, ko je i {ta ho}e. Tre}e, slu{ati nekoga zna~i dobiti mogu}nost da i sam bude{ saslu{an. Kako pokazujemo da slu{amo Mo`emo pokazati da slu{amo tako {to }emo povremeno komentarisati: ‡ Ma nemoj?!, ‡ Ma {ali{ se?! ‡ Stvarno?! ‡ Zanimqivo! ‡ Ma {ta ka`e{?! itd. Mo`emo da budemo i op{irniji: ‡ A {ta ti ka`e{ na to?, ‡ Ispri~aj mi sve ispo~etka!, ‡ Je li tebi to bilo va`no? itd. Zapitkivawe Prisutnost duha i zainteresovanost za ono {to drugi govore mo`emo pokazati tra`ewem dodatnih obja{wewa, raspi40
tivawem za detaqe, podsticawem pri~e pitawima kao: ‡ I {ta je bilo onda? Veoma je dobro da povremeno proveravamo da li smo dobro razumeli govornika. Na primer, mo`emo pitati ovako: ‡ Da li sam dobro razumeo, ti si se osetila izigranom zato {to je on...? ili: ‡ Ispravi me ako gre{im, ali ja sam shvatio da ste vi..., ili: ‡ ^ini mi se da si izgubila kontrolu nad celom stvari... Sa zapitkivawem ne treba preterivati, jer onda po~iwe da ometa govornika. U~estalo zapitkivawe mo`e biti shva}eno i kao po`urivawe, kao znak nervoze slu{aoca. Preo{tro raspitivawe mo`e po~eti da li~i na saslu{avawe, unakrsno ispitivawe i sl. Dakle, raspituj se s merom!
]utawe [ta se de{ava ako mi samo }utimo dok drugi govori? Da li uvek }utimo na isti na~in? Va`no je da dok }utimo pokazujemo da smo tu, da pratimo govornika. Gledamo ga, potvr|ujemo glavom, okrenuti smo ka wemu, strpqivi smo. ]utawe je zlato! Ponekad zaista jeste. Ako }utimo prijateqski i sa pa`wom, mo`emo da ~ujemo i ne{to {to nikakvim zapitkivawem ne bismo saznali. Neki qudi su prosto nervozni kada je ti{ina, kada u razgovoru nastupe pauze. Ose}aju potrebu da popune tu ti{inu i onda pri~aju li, pri~aju... Drugi su, opet, zahvalni {to kona~no neko ho}e da ih saslu{a. ]utawe mo`e da bude i prete}e. Nemoj tako da }uti{!
Ciq ovog teksta je (zaokru`i odgovor za koji misli{ da je ta~an): a) da te ubedi da bude{ pozitivan b) da ti pomogne da neguje{ boqe odnose s qudima v) da te ubedi da slu{a{ samo svoje mi{qewe (sebe) (svoje roditeqe) Ovde opi{i kako si se ose}ao u nekoj prilici kada te sagovornik nije slu{ao.
Iz kwige Konflikti i {ta s wima, Dijana Plut i Qiqana Marinkovi} rasejano, konflikt, unakrsno ispitivaawe
Ovde opi{i kako si se ose}ao u nekoj prilici kada te je sagovornik pa`qivo slu{ao dok si govorio.
41
Marko Kraqevi} je veliki junak, za{titnik slabih i branilac pravde. O wemu su ispevane mnoge pesme i napisane pri~e. Da li zna{ neku od wih? Razgovaraj o tome s drugom iz klupe.
Marko Kraqevi} i beg Kostadin Kowe ja{u do dva pobratima, beg Kostadin i Kraqevi} Marko; beg Kostadin besedio Marku: „Pobratime, Kraqevi}u Marko, da ti meni o jeseni do|e{, o jeseni, o Dmitrovu danku, a o mome krsnome imenu, pa da vidi{ ~asti i po{tewa, a i lepa, brate, do~ekawa i gospodske |akonije redom“. Al’ besedi Kraqevi}u Marko: „Ne hvali se, be`e, do~ekawem! Kad ja tra`ih brata Andrija{a, ja se desih u dvoru tvojemu o jeseni, o Dmitrovu danku, a o tvome krsnome imenu, video sam tvoje do~ekawe, i videh ti do tri ne~ove{tva“. Al’ besedi be`e Kostadine: „Pobratime, Kraqevi}u Marko, ta kakva mi ne~ove{tva ka`e{?“ Veli wemu Kraqevi}u Marko: „Prvo ti je, brate, ne~ove{tvo: do|o{e ti do dve sirotice da j’ nahrani{ hleba bijeloga i napoji{ vina crvenoga; a ti veli{ dvema sirotama: „Id’ odatle, jedan qudski gade! Ne gad’te mi pred gospodom vina!“ A meni je `ao, be`e, bilo, `ao bilo dveju sirotica, pa ja uzeh do dve sirotice, odvedoh ih dole na ~ar{iju, 42
nahranih ih hleba bijeloga i napojih vina crvenoga, pa pokrojih na wih ~isti skerlet, ~isti skerlet i zelenu svilu, pa ih onda poslah dvoru tvome, a ja, be`e, gledam iz prikrajka kako }e{ ih onda do~ekati; a ti uze jedno siro~adi, uze wega za lijevu ruku, drugo uze za desnicu ruku, odnese ih u dvore za stole: „Jed’te, pijte, gospodski sinovi!“ Drugo ti je, be`e, ne~ove{tvo: {to su bili stari gospodari,
pa su svoju haznu izgubili, i na wima stari skerlet be{e, one me}e{ u dowu trpezu; a koji su novi gospodari i odskora haznu zametnuli i na wima novi skerlet be{e, one me}e{ u gorwu trpezu, pred wih nosi{ vino i rakiju i gospodsku |akoniju redom. Tre}e ti je, be`e, ne~ove{tvo: ti imade{ i oca i majku, nijednoga u astala nema da ti piju prvu ~a{u vina“. Narodna epska pesma krsno ime, do~ekawe, ne~ove{tvo, pokrojiti, skerlet, hazna, zametnuti, astal
Objasni za{to je beg Kostadin drugi put siroticama rekao: Jed’te, pijte, gospodski sinovi!
Kako se beg Kostadin odnosio prema gospodi za trpezom? Kako se odnosio prema roditeqima?
Epske ili juna~ke pesme govore o va`nim doga|ajima i junacima.
Ozna~i u pesmi prvo, drugo i tre}e ne~ove{tvo bega Kostadina.
Napi{i koje osobine Marka Kraqevi}a dolaze do izra`aja u ovoj pesmi.
Napi{i za{to je beg Kostadin siroticama prvi put rekao: Id’ odatle, jedan qudski gade! Ne gad’te mi pred gospodom vina!
Koje sve osobine i postupke u `ivotu smatra{ ~ove~nim? 43
Razmisli zbog ~ega je va`no imati prijateqa.
Svitac tra`i prijateqe Jedne letwe ve~eri izlete svitac iz trave, podi`e svoj plavi~asti fewer i po~e da leti tamo-amo. „[ta li to tra`i?“ „Prijateqa on tra`i!“ Jer, svi imaju ponekog, imaju mnogo prijateqa, a on ni jednog jedinog. A kakva je sre}a imati prijateqa i igrati se s wim! Tako je po`eleo da i on ima jednog prijateqa i po|e da ga potra`i. Leteo je, tako, leteo kad ~u u travi neko {u{tawe. Izdi`e fewer da pogleda {ta je i spazi skakavca kako uzbu|eno `uri nekud. „Skakav~i}u, skakav~i}u“, pozva ga svitac. „[ta ho}e{?“, odazva se ovaj. „@eli{ li da mi postane{ prijateq?“ „@elim.“ „E pa, onda, hajde da se igramo“, obradova se svitac. „Dobro“, saglasi se skakavac, „ali malo kasnije, moram sada da potra`im svog brati}a. Vrlo je nesta{an. Negde se izgubio, a ve} je mrak. Jo{ se nije vratio ku}i, pa je majka vrlo zabrinuta. Poslala me je da ga prona|em. A ti si ba{ stigao u pravi ~as. Hajde, osvetli mi put i pomozi da ga na|em.“ „E, ne mogu da ti svetlim“, odgovori svitac, „moram da idem da tra`im prijateqa.“ Di`u}i svoj plavi~asti fewer~i} svitac odlete daqe. Opet je leteo tako okolo kad ~u u travi neki {um. Podi`e fewer~i} da vidi {ta je to, kad ugleda jednog mrava koji je grabio napred, nose}i veliki tovar. „Hej, ti!“, pozva ga svitac. Mrav se odazva. „Ho}e{ li da mi bude{ prijateq?“ „Ho}u“, odgovori mrav. „Onda po|i sa mnom da se igramo.“ 44
„Dobro“, saglasi se mrav, „samo pri~ekaj da odnesem ku}i ovaj tovar. Ba{ si dobrodo{ao, jer sam zalutao. Hajde, pomozi mi da na|em put.“ Ali svitac re~e: „Ne mogu da ti pomognem, jer moram da tra`im prijateqa.“ Sa tim re~ima izdi`e svoj fewer~i} i ode. Jedne letwe ve~eri svitac je opet leteo tamo-amo sa svojim uzdignutim, plavi~astim fewer~i}em. [ta li to on opet tra`i? „Jo{ tra`i prijateqa.“ „Pa zar ga ve} nije na{ao?“ „Nije.“ Draga deco, vi svi znate kako se mo`e ste}i prijateq; nau~ite i svica, jer on stalno leti unaokolo tra`e}i ga. Kako je samo umoran! Sun Ju \in
Vreme radwe ove pri~e je:
Mesto radwe ove pri~e je: Za {ta je skakavac molio svica? Posavetuj svica! Reci mu kako da na|e prijateqa. Prona|i u pri~i i podvuci one re~enice zbog kojih je svitac izgubio prijateqe. Glavni lik ove pri~e je:
Ostali likovi u ovoj pri~i su:
[ta ka`e{ kad `eli{ da se sprijateqi{ s nekim? Doma}i zadatak Prepri~aj ukratko ovu pri~u po slede}em planu: 1. Svitac polazi da tra`i prijateqa 2. Susret sa skakavcem 3. Susret s mravom 4. Svitac i daqe tra`i prijateqa. 45
46
3. LEPA RE^ I GVOZDENA VRATA OTVARA ^ITAMO • pri~e i pesme o tome {ta se sve mo`e posti}i lepim re~ima U^IMO I VE@BAMO • re~i koje imaju razli~ite oblike, a isto ili sli~no zna~ewe • re~i koje imaju isti oblik, a razli~ito zna~ewe • zna~ewe glagola (radwa, stawe, zbivawe) • zapovedne re~enice • glagolska lica • pro{lo, sada{we i budu}e vreme
TVOJ ZADATAK ]E BITI • da napi{e{ pri~u • da re{i{ glagolske ukr{tenice • da ilustruje{ jednu pesmu • da napi{e{ vest • da sa drugovima dramatizuje{ i odglumi{ pri~u • da napi{e{ ~estitku • da napi{e{ bajku
47
[ta zna~i re~ po{tovawe? [ta je nepo{tovawe? Seti se neke prilike u kojoj neko nekoga nije po{tovao.
Tra`im po{tovawe Tra`im puno po{tovawe Za gra|ane rastom mawe Nek odrasli dobro ~uju Odsad da me svi po{tuju Vi{e niko ni u {ali Da me nije zvao mali Odrasli su vaqda vlast [to imaju ve}i rast Nek ozbiqno shvate mene I nek po~nu da me cene
Vi{e niko ni u {ali Da me nije zvao mali Tra`im puno po{tovawe Za gra|ane rastom mawe Mu}nuo sam i ja glavom Ravnopravnost tra`im s pravom Vi{e niko ni u {ali Da me nije zvao mali Vladimir Andri}
po{tovawe, vlast, ceniti, ravnopravnost
Zbog ~ega je de~ak iz ove pesme nezadovoqan?
Koja bi pravila za boqe odnose predlo`io odraslima i deci? 1. 2.
[ta sve de~ak tra`i od odraslih? Prona|i i podvuci stihove u kojima se o tome govori i objasni ih.
48
Ispravi nepravilno napisana velika i mala slova u re~enici. Devoj~ica jana iz novog Sada {aqe pismo drugarici ani u Selo brze}e na kopaoniku.
Re~i koje imaju razli~ite oblike, a isto ili sli~no zna~ewe Po dva imena VIKA ili DREKA
VEWA ili KLEKA
]EBE ili DEKA
ZE^I] ili ZEKA
SESTRA ili SEKA
SMR^A ili SMREKA
MRQA ili FLEKA
DEDA ili DEKA
SVESKA ili TEKA
ODJEK ili JEKA
Re~i mogu da imaju razli~ite oblike, a isto ili sli~no zna~ewe. Na primer: tama/mrak, u~enik/|ak, hrabar/smeo, radostan/veseo.
Du{an Radovi} Od re~i navedenih u okviru izdvoj one re~i sa istim ili sli~nim zna~ewem koje najvi{e odgovaraju slede}im re~ima i ispi{i ih. povetarac zgodan oluja qubiti kikotati se izmi{qotina krasan
vihor brod osmehivati se neistina divan obo`avati sme{kati se
lep ‡ la|a ‡ vetar ‡ voleti ‡ sme{iti se ‡ la` ‡
Smisli re~i koje imaju razli~it oblik, a isto ili sli~no zna~ewe kao slede}e re~i: brdo ‡
gledati ‡
ku}a ‡
plakati ‡
trapav ‡
pri~ati ‡
hodati ‡
ta{na ‡ 49
Kad pomisli{ na zimu, {ta ti prvo padne na pamet? Razmeni mi{qewe s drugom iz klupe.
Zima Sva je priroda obukla belo: pitome doline i gordi breg; i jedna grlica mala u svom gnezdu zadrhtala. Pao je prvi sneg.
[umica, {to se dizala gordo i nebo htela dosti}i pre ‥ spu{tenih stoji sada glava; a sneg, kô zastor zaborava pao je preko we.
I divqe zveri pognute glave polaze u svoj spremqeni zbeg, a zemqa umorno drema. Nigde sada `ivota nema, jer pade prvi sneg.
Glasovi zvona daleko bruje i odjek tiho odbija breg. I kao nebeske tice, krupne, svilene pahuqice padaju. Veje sneg. Du{an Vasiqev
zbeg,zastor, brujati
Prona|i u pesmi i ispi{i lepe re~i kojima pesnik slika:
Po{to zna{ da se grlice krajem leta sele na jug, {ta misli{ da se dogodilo s grlicom iz pesme?
1. prirodu 2. grlicu
3. divqe zveri 4. {umicu 5. zvuk zvona 6. pahuqice Opi{i jednu od tih slika. 50
Doma}i zadatak Napi{i pri~u u kojoj }e{ koristiti re~i: vrabac, grana, mrvice hleba, sneg, ma~ka.
Re~i istog oblika, a razli~itog zna~ewa Dve re~i mogu da imaj isti oblik, a da zna~e razli~ito. Na primer: Moja drugarica se zove Kosa, a kosa joj je plava. Deda je nao{trio kosu i iza{ao na planinsku kosu. Kad pro~ita{ prethodne re~enice, shvati}e{ {ta sve kosa mo`e da zna~i. Ispi{i na linijama zna~ewa imenica kosa. Kosa ‡ `ensko ime
kosa ‡ _____________________________________________________________
kosa ‡ _______________________________________
kosa ‡ _____________________________________
Prona|i u re~niku i objasni razli~ita zna~ewa imenica: grad ‡ _____________________________________
grad ‡ _______________________________________
luk ‡ ________________________________________ luk ‡ _______________________________________
Glagoli Napoqu veje, a ja sedim u sobi i ~itam. Glagol veje ozna~ava zbivawe u prirodi. Glagol sedim ozna~ava stawe. Glagol ~itam ozna~ava radwu. Glagoli su re~i koje kazuju radwu, stawe i zbivawe. radwa Pogledaj sliku i dopuni re~enice glagolima koji ozna~avaju radwu i stawe .
stawe
De~ak _______________ .
Pas _______________.
Ptica _______________.
Ki{obran _________.
zbivawe Celoga dana ki{i i duva.
Ma~ka ______________. Devoj~ica ___________. 51
Zna{ li kako se kuva ~orba? Razmeni mi{qewe s drugom iz klupe.
Klin-~orba U{ao neki putnik u jednu ku}u i tamo zatekao babu. On je zamoli: ‥ Bako, molim te, ima{ li mi {ta za jelo? ‥ Nemam ni{ta ‥ obrecnu se baba. ‥ A ti mi daj lonac, jedan ve}i klin i malo vode, da napravim klin-~orbu. Baba, `ele}i da vidi kako se od klina pravi ~orba, brzo mu sve donese. Putnik metne klin u lonac, naspe vode i sve stavi na vatru. Kad se voda ugrejala, on zai{te od babe malo soli. Baba mu donese i on posoli ~orbu. Kad voda provre, on zai{te malo bra{na. Baba mu i to dade, samo da vidi od ~uda kakva }e to biti klin-~orba. On bra{no stavi u vodu i zamuti, pa zai{te i jedno jaje. Kad je i wega razbio u ~orbu, zai{te malo masti da je pomasti. Zatim skine ~orbu s vatre, klin izvadi i baci, a ~orbu pojede. Narodna pri~a obrecnuti se, klin, zaiskati
Za{to je putnik od babe tra`io klin? Za{to je baba donosila putniku sve {to je tra`io za ~orbu? Koje osobine ima baba iz pri~e? Iz kojih wenih postupaka se to vidi?
52
Koje osobine ima putnik iz pri~e? Iz kojih wegovih postupaka to zakqu~uje{?
Svrstaj glagole prema tome {ta ozna~avaju: svanuti, raditi, spavati, venuti, pevati, pisati, disati, grmeti, sevati.
Na osnovu pri~e napi{i recept za klin-~orbu.
radwa: __________, _____________, ___________. stawe: __________, ____________, ____________. zbivawe: _______, _____________, ___________. Odglumite ovu pri~u u odeqewu, ali tek po{to je dopunite. Na primer: putnik je jo{ ne{to tra`io od babe, baba je imala unuka itd.
Doma}i zadatak Opi{i neki do`ivqaj u kojem si pokazao snala`qivost.
Odredi koje su vrste slede}e re~enice. ‡ Ima{ li {ta za jelo?
‡ Donesi klin i malo vode!
‡ Nema ni~ega za jelo.
‡ Ba{ ti je dobra ~orba!
Napi{i upitne re~enice za slede}e odgovore. Nemam. Imam samo jednu. U devet sati. Posmatraj ovu sliku i o woj napi{i po jednu od sve ~etiri vrste re~enica po zna~ewu.
53
Kako se ose}a{ kada je prema tebi neko dobar? Kako se tada pona{a{? Kako se ose}a{ i kako se pona{a{ kada te neko napada?
Vetar i Sunce Jednom su se Sunce i svirepi Severac prepirali oko toga ko je od wih ja~i. Dugo su se tako prepirali i najzad odlu~ili da isprobaju svoju snagu na putniku koji je u to vreme jahao velikim drumom. ‡ Pazi ‡ rekao je Severac ‡ kad se sru~im na wega, odmah }u mu skinuti ogrta~! ^im je to izgovorio, odmah po~e duvati iz sve snage. Ali, {to je vi{e duvao Severac, to se putnik ja~e uvijao u svoj ogrta~: on je prokliwao nevreme, ali je ipak jahao sve daqe i daqe. Severac se qutio, besneo, bacao na jadnog putnika i sneg i ki{u. Prokliwu}i Severac, putnik je obukao svoj ogrta~ i ~vr{}e zategnuo pojas. Onda se i sam Severac uverio da ne mo`e skinuti ogrta~ s putnika. Sunce, videv{i nemo} svog protivnika, nasme{ilo se, izvirilo iza oblaka, ogrejalo i osu{ilo zemqu i jadnog polusmrznutog putnika. Osetiv{i toplotu Sun~evih zrakova, putnik je sam skinuo svoj ogrta~, umotao ga i privezao za sedlo. ‡ Vidi{ ‡ reklo je onda Sunce svirepom Severcu. ‡ Milo{}u i dobrotom mo`e se mnogo vi{e uraditi nego qutwom. Narodna pripovetka
svirep, severac, sru~iti se, milost
Kako je vetar isprobao svoju snagu na putniku?
Oko ~ega su se prepirali Sunce i vetar?
[ta je Sunce uradilo za putnika? Kako se putnik tada pona{ao? 54
Zamisli da ti je putnik ispri~ao {ta mu se dogodilo. Napi{i wegovu pri~u u tri re~enice.
Za{to je Sunce pobedilo?
Podvuci u pri~i re~enicu za koju misli{ da je poruka ovog teksta i objasni je.
Slede}e glagole svrstaj u ukr{tenice na glagole radwe, stawa i zbivawa. seva kuva sadi drema
grmi sklawa igra veje
stoji ose}a sawa ~ita
spava mrzne svawiva svi}e
Z B R
S
I
A
T
V
D
A
A
W
W
W
A
E
E 55
Sveti Sava je bio veliki srpski prosvetiteq. @iveo je pre osam vekova. Putovao je po narodu i u~io ga dobru i napretku. [ta jo{ zna{ o Svetom Savi?
Sveti Sava poma`e ~oveku da se sna|e Putuju}i po svetu, sveti Sava nai|e na nekog ~oveka gde stoji kraj nabujala potoka i jau~e. ‡ [to kuka{, ~ove~e? ‡ upita ga. ‡ Svetitequ, tu je bilo brvno, a sada ga nema. Ne mogu da pre|em preko. Sveti Sava mu re~e: ‡ Za pametna ~oveka postoji uvek mnogo na~ina da ide napred, a za glupaka samo jedan. Kad svetiteq ode, ~ovek pomisli kako mo`da ima drugih prelaza nizvodno ili uzvodno, a i mogao bi i sam da postavi novo brvno ili kakvo kamewe, pa da pre|e potok. ‡ Hvala, svetitequ ‡ poradova se ~ovek, pa prionu na posao. Simeon Marinkovi} prosvetiteq, svetiteq, prionuti
Objasni za{to je ~ovek kukao.
[ta je ~ovek odlu~io da uradi po{to je sveti Sava oti{ao?
Podvuci u pri~i ono {to je ~oveku poru~io sveti Sava. Objasni poruku svetog Save.
Smisli tri na~ina na koje bi mogao da se popne{ na neko brdo: 1. 2. 3.
56
Smisli i napi{i {ta bi pitao ~oveka iz ove pri~e.
Napi{i {ta bi pitao svetoga Savu.
Rasporedi slede}e re~i u zadatu tabelu: zahvalnost, izvini, `eqa, ~estitam, hvala, izviwewe, sve najboqe, molba, ~estitka, dobar dan, molim, pozdrav. qubazne re~i hvala
{ta izra`avamo wima? zahvalnost
re~i kojima se izra`ava nequbaznost zameni qubaznim re~ima koje imaju isto ili sli~no zna~ewe
buqiti ‡ lupetati ‡ cerekati se ‡ bubati ‡ cmizdriti ‡ blejati ‡
Pove`i izraze i wihova zna~ewa kao {to je zapo~eto. Biti kao bez glave. Imati glavu u torbi. Di}i ku}u na glavu. Popeti se nekome na glavu. Motati se po glavi. Biti zamazan od glave do pete. Pamet u glavu!
Napraviti veliki nered. Misliti o nekome, ne~emu. Dosaditi nekome. Biti potpuno uprqan. Raditi ne{to bez razmi{qawa. Pazi {ta radi{! Biti u velikoj opasnosti. 57
[ta zna~i biti sebi~an? Kako se pona{a onaj koji je nesebi~an?
Sebi~ni xin Svako popodne, vra}aju}i se iz {kole, deca su odlazila u xinovu ba{tu i igrala se. Bila je to velika prekrasna ba{ta, puna meke zelene trave, iz koje je tu i tamo virio pokoji cvet, lep kao zvezda. A u Prole}e bi procvetalo dvanaest breskvinih drveta i rasulo se u cveti}e sli~ne ru`i~astim biserima, i tako bi ba{ta blistala u {arenilu koje bi smenila tek jesen bogata plodovima. Pti~ice su skakutale po granama i pevale tako umilno da su deca prestajala da se igraju i zaneseno slu{ala wihov poj. ‡ Kako smo sre}ni ovde! ‡ uzvikivala su deca razdragano. Jednoga dana xin se vratio. Sedam dugih godina bio je u poseti kod svog prijateqa kornvolskog xina, i kad je ispri~ao sve {to je imao, a imao je malo, jer su xinovi }utqivi, odlu~io je da se vrati u svoj zamak. Kad je stigao, video je svoju ba{tu punu dece. ‡ [ta radite vi ovde? ‡ uzviknuo je srdito, a deca, ~uv{i to, upla{i{e se i razbe`a{e. ‡ Moja ba{ta je samo moja, i ni~ija vi{e. Ne}u nikome dopustiti da se u woj igra i u`iva. Onda je podigao svuda unaokolo visok zid i stavio tablu s natpisom: Ulaz strogo zabrawen. On je zaista bio veoma sebi~an xin. Sirota de~ica nisu imala vi{e gde da se igraju. Ostao im je samo put, ali pun pra{ine i o{troga kamewa. Odmah posle {kole otr~ala bi pred visoki zid i `alosno obi58
lazila oko wega, razgovaraju}i samo o ba{ti u kojoj im sebi~ni xin nije vi{e dozvoqavao da se igraju. ‡ Kako smo sre}ni bili tamo! ‡ jadala su se deca. Onda je do{lo Prole}e, priroda se probudila i okitila zemqu cve}em, a ptice su pevale. Jedino je u ba{ti sebi~nog xina jo{ vladala zima. Pticama se vi{e nije
pevalo u pustoj ba{ti, a i drve}e je zaboravilo da procveta. Samo jednom je jedan divan cvetak podigao glavu i provirio iz trave, ali kad je video tablu s natpisom, toliko se ra`alostio zbog sirote de~ice da je ponovo kliznuo u travu i nastavio da spava. Zadovoqni behu samo Sneg i Mraz i radosno su uzvikivali: ‡ Prole}e je zaboravilo ovu ba{tu i mi }emo carevati ovde cele godine. Sneg je pokrio travu, a Mraz je drve}e uvio u srebro. Onda su pozvali u dru{tvo Severni Vetar, koji je doleteo uvijen u krzno i, urlaju}i kroz ba{tu, okretao po ceo dan petlove na dimwacima. ‡ Ovo je divno mesto! ‡ uzviknuo je Severni Vetar razdragano. ‡ Bilo bi {teta da ne pozovemo i Grad u posetu. I Grad, ledenog daha, obu~en u sivo, do{ao je i tri dana neprekidno bubwao po krovu zamka, dok nije porazbijao skoro sve crepove, a onda je po~eo da juri po ba{ti {to je br`e mogao. ‡ Ne mogu da razumem za{to je Prole}e toliko zakasnilo ‡ govorio je xin sede}i pored prozora i gledaju}i u svoju belu hladnu ba{tu. ‡ Ipak se nadam da }e se vreme promeniti. Ali Prole}e nikako nije dolazilo, a ni Leto. Jesen je svim ba{tama donela svoje zlatne plodove, ali u xinovu ba{tu nije svratila, niti joj je poklonila i jedan jedini plod. ‡ On je suvi{e sebi~an ‡ rekla je Jesen. Tako je tamo vladala Zima, a Severni
Vetar, Grad, Mraz i Sneg kovitlali su se oko drve}a. Jednog jutra, le`e}i budan u krevetu, xin je ~uo toliko qupku i prijatnu muziku da je pomislio: to moraju biti kraqevi svira~i, sigurno prolaze pored zamka. U stvari, to je bio mali vrap~i}, koji je pevao pored prozora. Ali pro{lo je tako mnogo vremena otkako je xin slu{ao ptice u svom vrtu, da mu je cvrkut vrap~i}a sada zvu~ao kao najlep{a muzika. Grad, koji je dotad stalno igrao iznad wegove glave odjednom prestade, a Severni Vetar prekide svoj stra{ni fijuk i umiri se. Kroz otvoreno krilo prozora ulazio je neki ugodan miris. ‡ Izgleda da je Prole}e najzad stiglo! ‡ povika xin sko~iv{i s kreveta i pogleda napoqe. [ta li je ugledao? Video je ~aroban prizor: kroz malu rupu na zidu deca su se provukla u ba{tu i sedela na granama drve}a. Na svakom drvetu koje je mogao videti kroz prozor sedelo je po jedno dete. Od radosti {to su se deca vratila, drve}e je opet procvetalo i blago wihalo granama iznad de~jih glava. Ptice su letele po ba{ti i razdragano cvrkutale, a cve}e je provirivalo kroz zelenu travu i zadovoqno se sme{ilo. Bio je to divan prizor. Samo u jednom, najdaqem kutu ba{te, Zima je jo{ vladala. Tamo je stajao jedan de~a~i}, toliko malen da nije mogao da dohvati grane drveta, i obilazio je oko wega gorko pla~u}i. Siroto drvo bilo je 59
jo{ pokriveno Mrazom i Snegom, a Severni Vetar je besno fijukao oko wega. ‡ Popni se, mali de~a~e ‡ reklo je drvo saviv{i svoje grane {to je moglo ni`e. Ali, de~a~i} je bio premalen. Kad je to video xin, srce mu je omek{alo i ispunilo se ne`no{}u. ‡ Kako sam bio sebi~an! ‡ uzviknuo je. ‡ Sad znam za{to Prole}e nije do{lo u moju ba{tu. Stavi}u ovog de~a~i}a na vrh drveta, sru{i}u zid i moja ba{ta posta}e mesto na kojem }e se deca ve~ito igrati. ‡ Uistinu, bio je vrlo tu`an zbog svoje ranije sebi~nosti. Polako se spustio niz stepenice, pa`qivo otvorio vrata i u{ao u ba{tu. Ali, ~im su ga ugledala, deca su se
upla{ila i razbe`ala se, a u ba{ti je opet zavladala Zima. Samo mali de~ak nije pobegao. Wegove su o~i bile pune suza, pa nije video kad se xin pojavio. Xin se prikrao iza wegovih le|a, uzeo ga blago u ruke i stavio na drvo. U taj mah drvo je procvetalo, pti~ice su doletele na wegove grane i zacvrkutale, a mali de~ak je zagrlio xina i poqubio ga. Ostala deca, videv{i da xin vi{e nije zao, potr~ala su u ba{tu, a sa wima je do{lo i Prole}e. ‡ Ovo je odsad va{a ba{ta, de~ice ‡ re~e xin, pa uze veliku sekiru i sru{i zid. U podne, kad su se qudi vra}ali iz grada, ugledali su xina kako se igra s decom u najlep{oj ba{ti koju su ikada videli.
sebi~an, nesebi~an, srdito, jadati se, kovitlati se, fijukati, prikrasti se, u taj mah
60
Oskar Vajld
Izdvoj (obele`i) u pri~i slede}e opise i ka`i kako ih do`ivqava{: ‡ opis rascvetale xinove ba{te ‡ opis xinove ba{te zimi ‡ ~aroban prizor koji je xin video kroz rupu na zidu.
‡ xinovu nesebi~nost i dobrotu
Prona|i i podvuci re~enice koje govore o tome kako su se deca ose}ala.
Kako se priroda pobunila protiv xina?
Kako, po tvom mi{qewu, xin u istoj pri~i mo`e biti i sebi~an i nesebi~an?
Objasni u kom trenutku je srce sebi~nog xina omek{alo.
Navedi re~i i postupke koji pokazuju:
Objasni po ~emu su deca prepoznala da xin vi{e nije zao.
‡ xinovu sebi~nost
61
Kako izgleda priroda kad padne sneg? Kako se ti tada ose}a{?
Prvi sneg U osvitku zore, kroz sumra~ak tavni, pokrivene snegom po~ivaju ravni. A studeni lahor kroz doline mirne preko pustih poqa kad-i-kada pirne ‥ i s vihorom lakim seoca se hvata, pa zasipqe snegom i strehe i vrata. A u selu jo{te u prozorje milo no}, vedra i hladna, ne podi`e krilo. Iz daqine samo lisica se krade, pa koko{i vreba i pili}e mlade ‥ i od wenih {apa i tuna i tamo u prvome snegu trag se vidi samo... Vojislav Ili} sumra~ak, tavan, ravan, pirnuti, streha, krasti se, tuna
5. Zamisli da svaku strofu ove pesme treba da naslika{. Opi{i kako bi svaku pesni~ku sliku pojedina~no naslikao. Koje bi detaqe istakao? Koje bi boje upotrebio? Daj naslov svakoj slici. 1. 2. 3. 4. 62
6. Objasni {ta zna~i stih: Pokrivene snegom po~ivaju ravni.
Smisli i dopi{i jo{ neke re~i koje se rimuju sa zadatim re~ima:
Izaberi dve strofe iz pesme koje ti se najvi{e svi|aju. Prepi{i ih ovde latinicom.
mirne, pirne hvata, vrata milo, krilo krade, mlade
Moj dnevnik Zamisli da vodi{ dnevnik. Ovde opi{i jedan svoj zimski do`ivqaj.
Popuni prazna mesta odgovaraju}im re~ima: .
Zima je bila Vetar je
, a
pahuqe padale su kao
. 63
Zamisli da treba da se brine{ o nekome ko je mla|i od tebe. [ta bi mu rekao, kako da se ~uva od raznih opasnosti?
Vrap~i} @iveo je tako `utokquni vrabac. Zvao se Pudik. @iveo je iznad jednog prozor~eta, ispod strehe, u toplom gnezdu od ku~ine, mahovine i drugog materijala. Da leti ‡ jo{ nije probao, ali krilima je ve} mahao i stalno je izvirivao iz gnezda: hteo je {to pre da sazna kakav je ovaj beli svet i ho}e li mu se svideti. ‡ [ta je, {ta? ‡ pitala je vrabica mama. On bi stresao krilima i cvrkutao, gledaju}i na zemqu: ‡ Crna je, precrna! Doleteo je otac, donosio bubice Pudiku i hvalio se: ‡ Xiv, xiv! A Pudik je gutao bubice i mislio: „Na {ta li su ponosni?! Dali mi crva s no`icama, velika stvar!“ I sve je izvirivao iz gnezda, razgledao sve. ‡ ^edo, ~edo! ‡ sekirala se majka. ‡ Pazi, strmoglavi}e{ se. ‡ ^im, ~im? ‡ pitao se Pudik. ‡ Ma kako ~im? Pa{}e{ na zemqu, ma~ka ‡ hop! I proguta te! ‡ obja{wavao je otac odlaze}i u lov. Tako je to bilo, a krila se nisu `urila da porastu. Jednom po~e da duva vetar, a Pudik upita: ‡ [ta je, {ta je to? ‡ Fiju, dunu}e vetar i baci}e te na zemqu ‡ ma~ki ‡ obja{wavala je majka. To se Pudiku ne dopada, pa }e: 64
‡ A za{to se quqa drve}e? Neka prestane, pa }e vetar stati. Majka je poku{avala da mu objasni da to nije tako, ali on nije poverovao. Voleo je da sve obja{wava na svoj na~in. Prolazi kraj wih seqak, razmahao se rukama. ‡ Mora da mu je krila o~upala ma~ka ‡ re~e Pudik ‡ samo su mu ko{~ice ostale! ‡ Pa to je ~ovek, svi su oni bez krila! ‡ ka`e mu vrabica. ‡ A za{to? ‡ Kod wih ti je tako, oni `ive bez krila.
Uvek su na nogama, ska~u, razume{? ‡ A zbog ~ega? ‡ Kad bi imali krila, oni bi nas lovili, kao {to tata i ja lovimo mu{ice... ‡ Grozota ‡ re~e Pudik ‡ grozota, glupavo! Svi moraju imati krila. Pa na zemqi je gore nego u vazduhu!... Kad ja odrastem, ve} }u udesiti da svi lete. Pudik nije verovao mami. On jo{ nije znao da oni koji mami ne veruju r|avo prolaze. Sedeo je na samoj ivici gnezda i iz sveg glasa pevao. Pevao je on, pevao i ‡ preturio se iz gnezda. Vrabica brzo za wim, a ma~ka, ri|a, zelenih o~iju ‡ odmah se tu stvori. Upla{io se Pudik. Raskrilio se, klatio se na sivim no`icama i cvrku}e: ‡ ^ast mi je, ~ast mi je... A vrabica ga gura u stranu. Sva se nakostre{ila ‡ stra{na, hrabra. Kqun je
otvorila i ciqa ma~ki u oko. ‡ Daqe, daqe. Leti, Pudik, leti na prozor, leti... Strah podi`e sa zemqe vrap~i}a. On posko~i, zamaha krilima i ‡ jedan, dva! Evo ga na prozoru! Tada je i mama doletela ‡ bez repa, ali presre}na. Sela je kraj wega, kqucnula ga u zatiqak i ka`e mu: ‡ [ta sam ti govorila, {ta? ‡ Pa {ta }e{ ‡ ka`e Pudik. ‡ Ne mo`e{ se svemu odjednom nau~iti! A ma~ka sedi na zemqi, ~isti {ape od perja, gleda ih ‡ ri|a, zelenih o~iju ‡ i `alosno mjau~e: ‡ Me-e-kan, tako me-e-kan vrap~i}, kao mi-i-{i}... Mijau-u... ‡ I, ako zaboravimo da je mama ostala bez repa, sve se dobro svr{ilo... Maksim Gorki
streha, ku~ina, strmoglaviti se, grozota, raskriliti se, zatiqak
Podvuci sva pitawa u tekstu koja je Pudik postavqao roditeqima. Drugom bojom podvuci savete koje su mu davali majka i otac. Napi{i kako je majka vrabica branila Pudika od ma~ke.
65
Za{to je mama ostala bez repa?
Kakav savet bi ti dao Pudiku?
Navedi sve likove iz ove pri~e. U re~enici: Vrabac leti podvuci subjekat crvenom bojom, a predikat plavom. Objasni {ta ozna~ava subjekat, a {ta predikat. Koje su osobine vrap~i}a Pudika iz ove pri~e? Po ~emu to zakqu~uje{?
Koje su osobine majke vrabice? Po ~emu to zakqu~uje{?
66
Smisli druga~iji naslov za ovu pri~u.
Dramatizujte ovu pri~u i odglumite je u odeqewu. Zamisli da vrap~i} Pudik slavi prvi ro|endan. Napi{i mu ~estitku. Ne zaboravi da je adresira{. Smisli i napi{i kako se preziva i koja mu je adresa.
Glagolska lica Glagoli se mewaju po licima. Glagol mo`e biti u prvom, drugom i tre}em licu jednine ili mno`ine. jednina 1. prvo lice ‡ ja pi{em 2. drugo lice ‡ ti pi{e{ 3. tre}e lice ‡ on, ona, ono pi{e
mno`ina 1. prvo lice ‡ mi pi{emo 2. drugo lice ‡ vi pi{ete 3. tre}e lice ‡ oni, one, ona pi{u
Glagolska vremena ‡ pro{lo, sada{we i budu}e vreme Glagoli ozna~avaju radwu (stawe, zbivawe) koja se doga|a • u trenutku govora ‡ u sada{wem vremenu • radwu koja je vr{ena u pro{losti ‡ u pro{lom vremenu i • radwu koja }e se dogoditi u budu}nosti ‡ u budu}em vremenu.
Pro~itaj slede}i razgovor. — Kom{ija, jesi li video u parku mog sina Vladu? — Da, tr~i, tr~ao je i tr~a}e za loptom. — Kako to, kom{ija? — Tako, lepo. Ako je jo{ tamo gde sam ga video, on tr~i za loptom. Ako je sa drugovima oti{ao da se pewe na drvo, onda je tr~ao. Sve dok ga ti ne pozove{ ku}i, on }e tr~ati za loptom. Popuni slede}u tabelu:
mno`ina
jednina
glagolska lica 1. JA 2. TI 3. ON 1. MI 2. VI 3. ONI
sada{we vreme tr~im
pro{lo vreme sam tr~ao si tr~ao
budu}e vreme }u tr~ati
tr~i }emo tr~ati ste tr~ali tr~e 67
[ta je to ~ardak? Ako ne zna{ zna~ewe te re~i, prona|i ga u re~niku na kraju ~itanke. Kako izgleda ~ardak ni na nebu ni na zemqi?
^ardak ni na nebu ni na zemqi
Bio car, pa imao tri sina i jednu k}er, koju je ~uvao kao o~i u glavi. Kad djevojka odraste, jedno ve~e zamoli se ocu svome da joj dopusti da izi|e s bra}om malo pred dvore u {etwu; i otac joj dopusti. Ali tek {to izi|e pred dvor, u jedan mah doleti iz neba zmaj, {~epa djevojku izme|u bra}e i odnese je u oblake. Bra}a otr~e br`e-boqe ocu i ka`u mu {ta je bilo, i reknu mu da bi oni rado svoju sestru potra`ili. Otac im dopusti da idu da je tra`e, i da im svakome po kowa i ostalo {to treba za put; i tako oni otidu. Po dugome putovawu nai|u na jedan ~ardak koji niti je na nebu niti na zemqi. Pomisle da ne}e u onome ~ardaku biti wihova sestra, pa se odmah stanu dogovarati kako bi se na w popeli. I poslije dugoga promi{qawa i dogovarawa dogovore se da jedan od wih svoga kowa zakoqe 68
i od kowske ko`e da skroje oputu, pa pritvrdiv{i jedan kraj od we za strijelu, da puste odozdo strijelu iz luka da se dobro za ~ardak prihvati kako bi se uz wu popeti mogli. Mla|a dva brata reknu starijemu da on svoga kowa zakoqe, ali on ne htjede. Onda najmla|i zakoqe svoga; od ko`e wegove skroji oputu, jedan kraj od we ve`e za strijelu, pak je pusti iz luka u ~ardak. Kad do|e da se pewe uz oputu, opet najstariji i sredwi ne htjednu se peti, nego se popne najmla|i. Popev{i se gore, stane i}i iz jedne sobe u drugu. I tako nai|e na jednu sobu u kojoj vide svoju sestru gdje sjedi, a zmaj joj metnuo svoju glavu u krilo i spava. Ona, kad vide brata svojeg, upla{i se i po~ne ga tiho moliti da bje`i dok se nije zmaj probudio.
Ali on ne htjedne, ve} uzme buzdovan, pa razmahnu wime i udari zmaja u glavu. A zmaj se iza sna ma{i rukom na ono mjesto gdje ga je on udario pa re~e djevojci: ‥ A, ovdje me ne{to ujede. Kad ona opet rekne, a carev ga sin jo{ jednom udari u glavu, zmaj opet re~e djevojci: ‥ Opet me ne{to ovdje ujede. Kad on tre}i put zamahne da ga udari, onda mu sestra poka`e da udari u srce, i on udari onamo. I kako ga udari, zmaj ostane na mjestu mrtav, a careva ga k}i sturi s krila, pa potr~i bratu svome te se s wime poqubi. Pa uzev{i ga za ruku, stane ga voditi kroz sve sobe. Najpre ga uvede u jednu sobu u kojoj je bio krilatast vranac za jaslima privezan s cijelim takumom od ~istoga srebra. Potom ga odvede u drugu sobu u kojoj je za jaslima stajao krilatast |ogat s takumom od suhoga zlata. Najposlije ga odvede u tre}u sobu gdje
je za jaslima bio krilatast kula{ i na wemu takum dragim kamewem oki}en. Kad pro|e te sobe, onda ga sestra odvede u jednu sobu u kojoj je djevojka jedna sjedila za zlatnim |er|efom i zlatnom `icom vezla. Iz te sobe odvede ga u drugu u kojoj je druga djevojka zlatne `ice ispredala. A najposlije uvede ga u jednu sobu u kojoj je tre}a djevojka biser nizala, a pred wom na zlatnoj tepsiji od zlata kvo~ka s pili}ima biser kqucala. Sve ovo obi{av{i i vidjev{i vrati se natrag u onu sobu gdje je mrtav zmaj le`ao, pa ga izvu~e napoqe i baci na zemqu. A bra}a, kad ga vide, umalo ih groznica ne uhvati. Potom najmla|i brat spusti najprije sestru svoju bra}i, pa onda sve tri djevojke, jednu za drugom. Spu{taju}i djevojke bra}i, svaku je namjewivao ~ija }e koja biti. A kad spusti tre}u, on wu za sebe namijeni. Bra}a wegova, zavide}i mu {to je on bio junak, te je sestru na{ao i izbavio, presijeku oputu da on ne bi mogao si}i. Onda na|u u poqu jedno ~oban~e kod ovaca, preobuku ga i mjesto brata svoga ocu povedu, a sestri svojoj i djevojkama o{tro zaprijete da nikomu ne kazuju {ta su oni u~inili. Poslije nekoga vremena dozna najmla|i brat na ~ardaku da se bra}a wegova i ono ~oban~e onijem djevojkama `ene. Onaj isti dan u koji se najstariji brat vjen~ao, on uzja{e na vranca; pa, ba{ kad su svatovi iz dvora izlazili, doleti me|u wih, te svoga brata mlado`ewu udari buzdovanom da se odmah s kowa premetnuo. Onda odleti opet u ~ardak. 69
Kad dozna da mu se sredwi brat `eni, a on u ono isto vrijeme kad su svatovi iz dvora i{li doleti na |ogatu, te i sredwega brata udari tako da se dvaput premetnuo; pa izme|u svatova opet odleti. Naposqetku doznav{i da se ~oban~e wegovom djevojkom `eni, uzja{e na kula{a i odleti u svatove. Ba{ kad su iz dvora izlazili, mlado`ewu udari buzdovanom da se triput premetnuo.
A svatovi |ipe da ga uhvate, ali on ne htjedne ni bje`ati, nego se poka`e da je on najmla|i carev sin i da su ga bra}a od zavisti ostavila na onome ~ardaku u kojemu je on sestru na{ao i zmaja ubio. A to sve zasvjedo~i i sestra i one djevojke. Kad to car ~uje, on se naquti na svoja dva sina i otjera ih odmah od sebe, a wega o`eni djevojkom koju je sam izabrao i ostavi ga nakon sebe da caruje. Srpska narodna bajka
u jedan mah, oputa, pritvrditi, buzdovan, sturiti, stati, krilatast, vranac, jasle, takum, |ogat, kula{, |er|ef, premetnuti se, |ipiti
Prepri~aj i objasni deo iz bajke za koji misli{ da je najuzbudqiviji. Prona|i i podvuci opise kowa sa ~ardaka. Kojim re~ima su opisani? Drugom bojom podvuci opise soba u kojima su bile devojke na ~ardaku. Ispri~aj kako zami{qa{ ove sobe. Nabroj likove iz bajke.
Glavni lik iz bajke je Wegove osobine su:
Ovo je srpska narodna bajka. Wen autor nije poznat. Nastala je u narodu i prenosila se s kolena na koleno usmenim putem, pri~awem. Autori nekih bajki su poznati pisci. Zbog toga ih zovemo autorskim bajkama. Podeli ovu bajku na 8 delova prema slede}im naslovima. Svaki deo odvoj linijom i obele`i brojem. 1. Zmaj otima devojku od bra}e. 2. Bra}a sti`u do ~ardaka. 3. Najmla|i brat se pewe na ~ardak. 4. Najmla|i brat ubija zmaja na ~ardaku. 5. Obilazak soba na ~ardaku. 6. Bra}a izdaju najmla|eg. 7. Osveta najmla|eg brata. 8. Car saznaje istinu. Prepri~aj ukratko bajku prema ovim naslovima.
70
e P i{ mo sa stav Smisli i napi{i bajku u kojoj }e glavni likovi biti: krilati kow, vitez koji ima ~udotvorni ma~ i za~arana princeza, pretvorena u vranu. (Pogledaj na str. 159 uputstvo za pravilno pisawe pismenih sastava.)
71
Da si pronalaza~ ‥ nau~nik i da radi{ na pronala`enju neke ~udesne naprave, {ta bi to bilo?
Vesti
NEVIDLJIVA PTICA To{a Baj, Sremac pred{kolskog uzrasta iz Beo~ina, javlja nam da je iznad Fru{ke gore video nevidljivu pticu. Po njegovim re~ima, nevidljiva ptica je ista kao i vidljiva, s tom razlikom {to je nevidljiva.
NEVI\EN PRONALAZAK Danica Vasi} iz Kraljeva bavi se pronalaza~kim radom. Nedavno je prona{la nevidljivi papir. Javno prikazivanje svog pronalaska izvr{ila je na ~asu matematike, kada je nastavnik tra`io doma}e zadatke. Danica je izjavila da je ona u stvari napisala doma}i zadatak, ali na nevidljivoj hartiji. Nastavnik je bio odu{evljen, me|utim, interesovali su ga detalji. Pitao je Danicu za{to se bar brojke ne vide, hartija nije ni va`na u doma}em zadatku, a Danica mu je rekla da je ona verovatno usput prona{la i nevidljivo mastilo, tako da je to samo uve}alo njenu slavu u {koli. Ljubivoje R{umovi} 72
Podvuci u tekstovima re~enice kojima su opisani ~udni de~ji pronalasci. Napi{i {ta ti misli{ o tim pronalascima.
Zamisli da si novinar. Smisli i napi{i vest o tome kako je neko prona{ao ne{to neobi~no ili sme{no. Neka ti slede}a pitanja pomognu u pisanju. Naslov vesti [ta se dogodilo? Ko su u~esnici u doga|aju? Kada se doga|aj iz vesti odigrao? Gde se to dogodilo? Kako se odvijao doga|aj?
Autor vesti Iseci iz novina i ovde zalepi neke zanimljive vesti.
73
74
4.
KO SE VOLI TAJ SE PI[E
^ITAMO • pri~e i pesme o qubavi U^IMO I VE@BAMO • pridevi (opisni i prisvojni) • kwi`evne i nekwi`evne re~i • narodne umotvorine (zagonetke) • rod i broj prideva TVOJ ZADATAK ]E BITI • da odgovori{ na pismo • da napravi{ mali re~nik nekwi`evnih re~i • da smisli{ zagonetke • da re{i{ rebuse • da od pesme napravi{ pri~u
75
[ta o~ekuje{ da pro~ita{ u qubavnoj pesmi?
Qubavna pesma Bio jednom jedan masla~ak. I bio na nebu beli obla~ak.
I kad god je bilo potrebe, obla~ak dava{e sve od sebe.
Obla~ak gore, masla~ak dole. Glede}i se, po~e{e da se vole.
Od blagorodne, tople ki{e masla~ak rastao sve vi{e, vi{e,
Do|o{e vru}ine ne~uvene i masla~ak po~e da vene.
i{ao sve daqe od ovog sveta, nadrastao je sva drveta,
Obla~ak pritr~a brzo u pomo}: ki{a je lila sve do u pono}.
i jednoga je dana masla~ak ne`no dotakao beli obla~ak. Milovan Danojli}
glediti se, ne~uven, nadrasti
Kako su po~eli da se vole obla~ak i masla~ak?
U kakvoj nevoqi je bio masla~ak?
Kako mu je pomogao obla~ak?
Objasni {ta zna~i stih: Obla~ak dava{e sve od sebe.
Objasni po ~emu se vidi da se obla~ak i masla~ak vole. Doma}i zadatak Zamisli da je obla~ak dobio ovakvo kratko pismo. Cvetna livada, u prole}e Dragi moj obla~ku, Danima ve} nema ki{e. Zemqa je suva, a ja sam mnogo `edan. Sawam te kako dolazi{. Molim te, pomozi mi! Voli te Tvoj masla~ak Smisli i napi{i pismo, odgovor obla~ka.
76
Pridevi Kapa Ova kapa je `uta, a ja bih volela da je crvena. Ona je velika, a ja bih volela da je mala. Debela je, a ja bih da je tanka. Kapa je sestrina, a ja bih volela da je Janina, jer ja sam Jana. Odgovori na slede}a pitawa: Kakva je kapa? ____________________________ Kakva bi trebalo da bude? _______________________ ^ija je kapa? _______________________________ ^ija bi trebalo da bude?_______________________ Pridevi su re~i koje stoje uz imenice i bli`e ih odre|uju po osobini ili pripadawu. Opisni pridevi ozna~avaju kakvo je ne{to.
Smisli i napi{i na linijama jo{ neke opisne i prisvojne prideve o kapi.
Prisvojni pridevi ozna~avaju pripadawe, to jest ~ije je ne{to.
Kakva je?
^ija je?
(opisni pridevi) `uta,
(prisvojni pridevi) sestrina,
Kwi`evne i nekwi`evne re~i U kwi`evnom jeziku postoje pravila kojih se treba pridr`avati da bi se govorilo ispravno. Jezik kojim su pisane pri~e, pesme i romani nazivamo kwi`evnim. Veoma je va`no mnogo ~itati, usvajati nove re~i i tako negovati kwi`evni jezik. Uo~i gre{ke u ovoj {aqivoj pesmi. Gde je gre{ka ‥ Slonovi ne volu da ih noge bolu. Kad se samo setu i oni poletu da ne idu pe{ke.
I tu nema gre{ke. Gde je gre{ka? ‥ Ne ka`e se volu nego vole, i ne mo`e bolu nego bole,
I ne ide setu nego sete i ne vaqa letu nego lete! Du{an Radovi} 77
Na {ta pomisli{ kada ~uje{ re~ ‥ majka? Koje druge re~i dobro idu uz tu re~?
[ta je najve}e Nebo je ne{to sasvim, sasvim {iroko, pa ipak mo`e da stane u svako oko, jer oko je ve}e, i jo{ ve}e, i najve}e od svega, ve}e od grada, od brega, ve}e od moga tate... U wega mo`e da stane sto miliona zvezda. U wega ptice dolete. U wega putevi svrate. U wega uplove brodovi. Dogegaju se ku}e i trgovi. U wega dojure autobusi i dotr~e svi moji drugovi.
Jer oko je kao stotinu mora i jo{ jedanput toliko. Wega nikada nije prope{a~io niko, ni oplovio niko, ni obleteo niko. Jedino ako mama u moje oko do{eta, tad nema mesta za nebo, za ptice i mora {iroka, jer mama je ve}a od neba i ve}a od celog sveta, i ve}a od oba oka. Miroslav Anti}
Za{to je oko u ovoj pesmi ve}e od svega?
Za{to je detetu mama ve}a od celog sveta i ve}a od oba oka? Objasni stih u kojem dete za oko ka`e: U wega dotr~e svi moji drugovi.
Pogledaj uputstvo za izra`ajno recitovawe sa strane 159 i ozna~i kako bi ovu pesmu trebalo izra`ajno ~itati ili recitovati. 78
Zagonetke Crveno, maleno, cara s kowa skinulo. (
)
Mlada sam i zelena, lepa i malena; ko me takne, kune me. (
)
Crven jarac po ko{ari ska~e. ( Prona|i re{ewa zagonetki i upi{i ih. Pore|aj ih po te`ini: 1. lake, 2. te{ke i 3. najte`e za re{avawe.
) (adogaj, kizej, avirpok)
Podvuci sve prideve u ovim zagonetkama. Napi{i prideve za opis Sunca i za opis lopte. Pridevi koji opisuju Sunce.
Pridevi koji opisuju loptu.
Smisli zagonetku za Sunce, koriste}i neke prideve koje si naveo.
Smisli zagonetku za loptu. Koristi neke prideve koje si napisao.
(Sunce)
(lopta)
Doma}i zadatak Prona|i u zbirci narodnih umotvorina jo{ neke zagonetke i prepi{i ih. Pore|aj ih po te`ini: 1. lake, 2. te{ke i 3. najte`e za re{avawe. 79
[ta misli{, kako se ose}a neko ko je zaljubljen?
Prva ljubav Ima jedna neobi~na Uredna i fina Nevi|ena nikom sli~na Zove se Marina
Saznao sam preko Sime Koliko je stara Na{ao sam njeno ime Na spisku stanara
Sreli smo se jutros rano U liftu a sami Na nju mislim neprestano Sve sam rekĂ´ mami
Stanuje na tre}em spratu ^esto ide dole Ima brata mamu tatu Iz iste smo {kole Deda ka`e to je ljubav Sla`em se potajno Ose}am se kao gubav Ali mi je sjajno
gubav
Dragomir \or|evi}
Prona|i i podvuci re~i koje opisuju Marinu. Kako ti zami{lja{ Marinu?
Objasni {ta zna~e stihovi: Ose}am se kao gubav Ali mi je sjajno.
Smisli i napi{i {ta bi o pona{anju de~aka kazala Marina.
Objasni kako se pona{a zaljubljen de~ak iz pesme. Kako bi se pona{ao ti da si zaljubljen? 80
Rod i broj prideva Pridevi se sla`u sa imenicom uz koju stoje i zbog toga imaju oblike za mu{ki, `enski i sredwi rod. Tako|e, kao i imenice, imaju oblike za jedninu i mno`inu. jednina
mno`ina
mu{ki rod
UREDAN de~ak
UREDNI de~aci
`enski rod
UREDNA devoj~ica
UREDNE devoj~ice
sredwi rod
UREDNO dete
UREDNA deca
U tabelu upi{i prideve u odgovaraju}em rodu i broju koji se sla`u sa imenicama de~ak, devoj~ica i dete. jednina mu{ki rod
`enski rod
lep
mno`ina sredwi rod
mu{ki rod
lepo
`enski rod
sredwi rod
lepe
vesela
vesele
visok
visoki srame`qiva
visoka srame`qiva
hrabro
hrabri
Prona|i i napi{i prideve koji imaju suprotno zna~ewe: ne`an ‡ grub
sebi~an ‡
pametan ‡
govorqiv ‡
visok ‡
vredan ‡
Napi{i prideve na osnovu slede}ih obja{wewa. Odredi opisne O i prisvojne P prideve. koji pripada Marku: koji ima malu du`inu: pun snage:
koji nikom ne ~ini zlo: koji pripada u~iteqici: koji pripada {koli: 81
Da li zna{ kako se u fabrikama izra|uju predmeti od stakla? Ko su duva~i stakla?
Staklareva qubav Sav zanesen, de~ak je posmatrao kako se nadimaju o~eve grudi, a bezobli~na u`arena masa, na vrhu duge staklarske cevi, pretvara u staklenu zdelu za vo}e i kola~e. ‡ Kad porastem i ja }u postati staklar! ‡ re~e mali{an jednoga dana, a otac ga, odlo`iv{i posao, zbuweno pogleda. ‡ Za staklare su potrebna jaka plu}a, a ti jedva uspeva{ da ugasi{ ro|endansku sve}u. Nije to posao za tebe, sinko! Be`i od staklarske pe}i kao od kuge dok ti nije spr`ila lice i du{u... ‡ staklar za}uta i s tugom se zagleda u de~akove modre o~i. Takve u porodici nikada niko nije imao, niti je iko bio tako providan i tanak. ‡ Idi, igraj se, dete... ‡ otac uzdahnu. ‡ I ne dolazi vi{e ovamo! Ali, de~ak nije bio u stawu da poslu{a wegov savet. Sjaj i prozirnost stakla privla~ili su ga vi{e od bilo ~ega na svetu. U blesku rose video ga je, u bojama duge, u snu. ^ak mu je i potok li~io na neko te~no staklo koje skaku}e preko kamewa i koje se negde u daqini pretvara u stakleno jezero naseqeno prozra~nim jezerskim vilama. Je li ~udo {to kradomice nastavi da odlazi u staklaru? [to zanemari i san i igru? Ali, bez obzira na to koliko se trudio, grudva na vrhu duvaqke nije se pretvarala u pehar ili zdelu. Mrtva i mutna, visila je neko vreme, zatim se otkidala i padala na tlo kao neka nakazna vo}ka. 82
Br`e od suvog li{}a niz planinsku reku, oticali su dani, meseci, godine. Ali, de~ak nije odustajao. Delimi~no zbog tvrdoglavosti, delimi~no zbog pri~a starih staklara da u ruda~i `ivi ~arobwak koji se pojavquje jednom u sto godina, onome ko ga ugleda daruju}i sposobnost da od stakla na~ini sve {to `eli: od staklenog cveta do ptice. ‡ Kad bi mi se, makar na trenutak, ukazao! ‡ sawario je mali{an i iz sve snage duvao u cev sve dok staklena masa nije po~ela da se {iri kao mehur. Ali, da od mehura napravi zdelu nije mu polazilo za rukom, i on se zare~e da vi{e ne}e odlaziti u staklaru. Pa ipak, ve} sutra tamo ode kao da ga noge same nose. Ponekad mu se ~inilo da u staklu vidi ne~ije lice kako se sme{i, ali to nije trajalo du`e od trenutka, i sme{ak se gasio kao da ga nije ni bilo. No, i pored neuspeha, de~ak je u staklaru odlazio sve ~e{}e i ostajao sve du`e. Jedne no}i on vide kako provejava krupan i vla`an sneg i zatrpava kro{we drve}a i plo~nike. „Ne na~inim li no}as stakleni cvet prozra~niji od mehura sapunice, vi{e nikada ne}u kro~iti u staklaru!“, promrmqa de~ak u sebi i zamo~i cev u vrelu, `itku masu. Ve} su ga grudi bolele od naprezawa, a grudva nikako da se po~ne {iriti. Tek pred zoru on vide kako se staklena masa
uvija i preobra`ava u stakleni cvet kakav nikada niko nije video. Van sebe od radosti on savi dugu svetlucavu dr{ku, napravi za wu postoqe i odlo`i cvet na policu. Zatim uze drugu grudvu i za~udi se. Kao da je od pene bilo na~iweno, staklo se po~e tawiti i pretvarati u pticu dugog repa u kome su se prelivale najne`nije i najblistavije dugine boje. „Da napravim jo{ jednu pre nego {to majstori u|u u staklaru...“, pomisli. Ali, kada se stakleni mehur ra{iri, on vide kako se, umesto u pticu, tmasta i bezobli~na grudva preobra`ava u devoj~icu tako prozra~nu i blistavu da su ga od sjaja wenog lica o~i bolele. Kao op~iwen stajao je neko vreme i zurio u wu. ‡ Aj, kad bi progovorila ili koraknula... ‡ uzdahnu i istovremeno se naruga samom sebi: ko je jo{ video staklo koje kora~a ili govori? Samo budala mo`e po`eleti ne{to {to ne biva... ‡ Ko to ka`e? ‡ staklena devoj~ica se zakikota, posko~i i malim hladnim prstom
dota~e de~akov obraz, pa po~e da raste. Bila je ve} skoro de~akove visine, kad mali staklar ~u korake radnika koji su dolazili na posao. ‡ E, sva{ta! ‡ progun|a de~ak. ‡ Ve} je po~elo da mi se privi|a staklo koje raste i govori! ‡ mali{an nadlanicom protrqa o~i, uveren da sawa, ali devoj~ica je i daqe stajala kraj wega i prekorno ga posmatrala. ‡ A {to ne bi govorilo? ‡ re~e qutito. ‡ Zato {to je to nemogu}e! ‡ odvrati de~ak. ‡ Pa, ti veruj da je nemogu}e, ako ti se to svi|a! ‡ svojom malenom {akom ona dota~e de~akovo rame i osmehnu se. ‡ A sad me vodi tvojoj ku}i, jer uskoro }e radionica biti puna qudi. ‡ [ta da ka`em roditeqima? ‡ zabrinu se mali{an. ‡ Zapawi}e se kad te vide... ‡ Ne}e me videti! ‡ odvrati devoj~ica. ‡ Ja }u biti vidqiva samo za tebe... ‡ ne~ujno, ona po|e za de~akom i isto tako ne~ujno u|e u wegovu ku}u. 83
Od toga dana de~akova majka nije mogla sopstvenim o~ima da poveruje. Je li taj nasmejani de~ak, koji sve br`e izrasta u mladi}a, weno slaba~ko, smrknuto dete? [ta se to s wim doga|a? S kim on to u mraku razgovara? Poku{avala je da sazna. Ali, na sva wena pitawa sin je }utao i rastao, o~iju punih nekog tihog, radosnog sjaja. Zajedno s wim rasla je i devoj~ica, ne`na i prozirna kao da ju je vodena vila rodila, i bila stalno uz de~aka: u ku}i, u {koli, na javi i u snu. Majstori iz staklare ~inili su sve da doku~e ko mu to u radu poma`e. Takve staklene cvetove, ptice i pehare 84
nikada niko nije uspeo da napravi. Da nije ~arobwak iz ruda~e tu ume{ao svoje prste? Od koga je mom~i} sve to nau~io? Uzalud su se trudili da prokquve wegovu tajnu. Mali staklar je }utao, a dani su se kao cvetovi ru`e otvarali. Kraj reke, dok je posmatrao oblake kako se ogledaju u vodi, on pomisli kako od wega nema sre}nijeg momka na svetu i istog trena oseti kako mu kroz grudi promile jeza. [ta ako Svetlooka ode kao {to je i do{la? Ako, jednostavno, i{~ezne? ‡ Bi}e{ uvek sa mnom? ‡ pro{aputa boja`qivo. ‡ I vole}e{ me ve~no? ‡ Dok me ne udari{ ili ne gurne{, zapamti! Qubav je krhkija od stakla. Za wu je potrebno mnogo strpqewa, mnogo ne`nosti... Lepotica od stakla se osmehnu, a mladi} ubrzo zaboravi i svoju strepwu i wenu opomenu. Letele su nedeqe i meseci kao zlatne strelice i on poverova da }e uvek tako biti. Pod wegovim prstima staklo se savijalo u gran~ice, u svetlucave vlati trave, cvetove puzavica i wegova slava je rasla. Qudi su iz daleka dolazili da vide wegove tvorevine od stakla, da im se dive. ‡ Od ove grudve napravi}u pau~inu s kapima rose. Na dnevnom svetlu blista}e kao biseri... ‡ re~e mali staklar jedne no}i, ali mu posao ne po|e za rukom i Svetlooka se, nehotice, nasmeja. ‡ Ta ti pau~ina li~i na rezance... ‡ re~e, a on je, u qutini, ne razmi{qaju}i, gurnu. Istoga ~asa ~u se neki reski zvuk kao da
se staklo lomi i on, sav o~ajan, vide kako se devojka pretvara u gomilicu staklenog praha i u struji vazduha izle}e kroz prozor. ‥ Oprosti mi, vrati se! ‥ povika mladi} van sebe od tuge i zaprepa{}ewa i potr~a za staklenim prahom koji se sve br`e osipao, i na kraju nestao... Uzalud ju je zvao, uzalud za wom tr~ao. Ni u san mu nije svra}ala, a dani su se kao sne`ne pahuqe kovitlali. Jedino mu se,
s vremena na vreme, ~inilo da je u sjaju stakla vidi, a onda i to prestade i on poverova da je sve bio samo san. Polako po~e da je zaboravqa, o`eni se, izrodi decu. Ve} mu i belina kosu na ~elu pokri, kad jedne no}i opazi kako se wegov najmla|i sin iskrada i odlazi u staklaru. Zatim ugleda wegov prvi stakleni cvet i tihi, radosni sjaj u o~ima i ne pitaju}i ni{ta shvati da pri~a ne prestaje da se ponavqa. Grozdana Oluji}
staklar, staklara, staklarev, staklarski, staklast, staklen, kradomice, ruda~a, `idak, tmast, prokquviti, tvorevina, rezak
Jednom bojom podvuci re~i koje je otac govorio de~aku.
Opi{i devoj~icu od stakla. Objasni dve posledwe re~enice iz bajke. Prona|i u pri~i i prepi{i najlep{e re~enice o qubavi.
Drugom bojom podvuci re~enice koje govore o tome {ta je de~ak `eleo i video u svojim snovima. Kojim re~ima je opisana ptica od stakla koju je napravio de~ak? 85
Zamisli la|u na olujnom moru. Kakva ose}awa izaziva u tebi ta slika?
Zamislite Zamislite, deco, jedno veliko more, i u tom moru jednu veliku la|u, i na la|i okrugle prozore, i na jednom prozoru ‡ princezu Na|u. Zamislite sad, deco, to isto more, i u tom moru istu veliku la|u, i na la|i iste okrugle prozore, i na drugom prozoru ‡ razbojnika Ka|u. Zamislite onda: bura ide, vetrova fijuk i talasi, i jedan talas princezu skide i po~e mladi `ivot da gasi. Zamislite, deco, sto talasa, ve}ih sto puta od svake princeze, mo`e i ajkula svakoga ~asa na modrom talasu da se doveze. Strahom i bolom obuzet, pojavi se otac princezin i re~e: ‡ Onaj bi}e mi zet, ko spase mladi `ivot wezin! Zamislite, deco, puna la|a, sve oficiri, prin~evi, admirali... I svi }ute, svi drhte, samo Ka|a sko~i ‡ i more ga zali. Ka|a izvali stra{nu psovku na ra~un vetra, na adresu `ivota, na ime mora, razbojnik, modar, zet, admiral, val, non{alantno
86
izbe`e smrti mi{olovku i spase princezu iz valova. Zamislite sad: otac taj, kraq sigurno, a car verovatno, podi`e Ka|u u zagrqaj i poqubi ga non{alantno. ‡ Ovo je k}er moja, a `ena va{a ‡ princeza mila Na|a! ‡ A ja sam, s dopu{tewem, izvinite na smetwi, razbojnik Ka|a! Umiri se more, zataji vetar, stade la|a... Puni straha, puni stida, prepuni jeze ‡ svi gledahu u pravcu princeze. ‡ Hrabri Ka|a ‡ re~e bleda princeza ‡ ja sam va{a Na|a... Izvinite, tata, na ovom svetu sva{ta se doga|a! Du{an Radovi}
Koji je za tebe najuzbudqiviji trenutak u ovoj poemi?
Za{to?
Kako do`ivqava{ slede}i opis: Umiri se more, zataji vetar, stade la|a...?
Ispri~aj kako se pona{ao princezin otac po{to ju je Ka|a spasao. Za{to su svi gledali u pravcu princeze?
Podvuci u poemi i objasni stih kojim se opisuje pona{awe oficira s la|e dok se princeza davila u moru. Zatim podvuci stih koji do~arava izgled oficira u trenutku kada je princeza spasena.
Napi{i kako se spasena princeza ose}ala. O ~emu je sve razmi{qala?
Drugom bojom podvuci stihove kojima se prikazuje lik razbojnika Ka|e. Napi{i osobine razbojnika Ka|e.
Re{i rebuse.
Da li ti je neki deo poeme bio sme{an? Za{to? Doma}i zadatak Ovu poemu pretvori u kratku pri~u. Daj pri~i druga~iji naslov. 87
Da li si ~itao kwigu, gledao film ili televizijsku seriju o devoj~ici po imenu Pipi Duga ^arapa? Kako je zami{qa{?
Pipi zabavqa tetka Lauru Jednog popodneva Pipi iza|e u vrt o~ekuju}i Tomija i Aniku. Ali po{to se ni Tomi ni Anika ne pojavi{e, Pipi odlu~i da ode i vidi {ta je s wima. Na|e ih u wihovom vrtu, u seniku. Ali, nisu bili sami. Sedeli su sa mamom ‡ gospo|om Setergren ‡ i jednom veoma prijatnom starom tetkom koja im be{e do{la u posetu. Wih dve su pile kafu, a deca sok. Tomi i Anika pohita{e u susret Pipi. ‡ Do{la nam je tetka Laura ‡ re~e Tomi. ‡ Zato nismo do{li k tebi. ‡ Izgleda prijatno ‡ re~e Pipi i proviri kroz lisnate grane. ‡ Moram da porazgovaram s wom. Volim stare dobre tetke. Anika se malo uznemiri: ‡ Mo ... mo`da je ... boqe da ne govori{ mnogo ‡ re~e ona. Anika se setila kako je Pipi jednom do{la k wima na kafu i kako je toliko mnogo pri~ala da se Anikina mama sasvim ozlovoqila zbog toga. A Anika nikako nije `elela da iko bude zle voqe zbog Pipi, koju je toliko volela. ‡ Da ne razgovaram s wom? ‡ re~e Pipi za~u|eno. ‡ Mo`e{ biti sigurna da }u razgovarati. Ta zar ne treba da budemo qubazni prema gostima? Kada bih samo sedela i }utala kao zalivena, `ena bi mogla pomisliti da imam ne{to protiv we. ‡ Ali, jesi li sigurna da zna{ kako se razgovara s tetkama? ‡ upita Anika upla{eno. ‡ Treba ih zabaviti, razveseliti, eto tako se s tetkama razgovara ‡ odgovori Pipi
88
nakon kratkog razmi{qawa. ‡ Upravo to nameravam sad da u~inim. Pipi u|e u senik. Najpre se pokloni gospo|i Setergren, a onda pogleda staru gospo|u podigav{i obrve. ‡ O, koga to vidim! Pa to je tetka Laura! ‡ re~e ona. ‡ I to lep{a nego ikad ranije! Mogu li da dobijem malo soka da mi se ne osu{i grlo u slu~aju da mo`da povedemo razgovor?
Ovo posledwe re~e Tomijevoj i Anikinoj mami. Gospo|a Setergren joj pru`i ~a{u soka i re~e: ‡ Mala deca treba da se vide, ali da se ne ~uju! ‡ Uh ‡ re~e Pipi ‡ nadam se da qudi imaju i o~i i u{i. Pa, iako volim da gledam oko sebe, treba, vaqda, i u{i ne{to da rade. Ali, ima i takvih koji misle da u{i postoje samo zato da se wima mrda. Gospo|a Setergren ne obrati pa`wu na Pipine re~i: okrenu se staroj gospo|i. ‡ Kako se ose}a na{a mala tetka Laura? ‡ upita gospo|a Setergren srda~no. Tetka Laura je izgledala zabrinuto. ‡ Ne vaqa, ni{ta ne vaqa ‡ odgovori ona. ‡ Stalno sam ne{to uznemirena i nervozna. ‡ Ba{ kao i moja baba ‡ re~e Pipi i umo~i biskvit u sok. ‡ Nervirala se i uzrujavala za najmawu sitnicu. Ako bi, na primer, i{la ulicom, pa bi joj, recimo, pala cigla na glavu, toliko bi skakala, jaukala i galamila da bi ~ovek mogao pomisliti da se desila neka nesre}a. Ili, zamislite, jednom je tako bila sa tatom na balu, igrali su rokenrol. Tata je, znate, vrlo sna`an ~ovek, pa kad je zavitlao babu, ona je preletela preko cele sobe i na{la se nasred basa. Tada je po~ela opet da vri{ti i galami. Tata ju je zgrabio za ruku, prebacio preko prozora napoqe i dr`ao je neko vreme tako da visi, sa ~etvrtog sprata, ne bi li se malo smirila. Ali, nikad ne verujte da to poma`e! „Pusti me, pusti me da padnem!“, vriskala je baba. I tata je, naravno, tako i u~inio. Ali,
zamislite, ni to nije pomoglo! Tata ka`e da nikad nije video `enu koja se toliko nervirala za najobi~niju sitnicu. Uh, te{ko je to kad neko ima slabe nerve ‡ zavr{i Pipi sa izrazom sau~e{}a i zamo~i drugi keks u sok. Tomi i Anika se zabrinuto uzvrpoqi{e u svojim stolicama. Tetka Laura zbuweno po~e da vrti glavom, a gospo|a Setergren po`uri da ka`e: ‡ Nadamo se da }e tetka Lauri ubrzo biti boqe. ‡ Svakako, svakako ‡ re~e Pipi ute{no. ‡ I mojoj babi je bilo boqe. Posle je bila zdrava kô dren; uzela je sredstvo za smirewe. ‡ Kakvo sredstvo? ‡ zainteresova se tetka Laura. ‡ Lisi~ji otrov ‡ odgovori Pipi. ‡ Uzela je jednu ka{iku lisi~jeg otrova. Mislim da je ba{ to re{ilo stvar. Od trenutka kad je popila taj lek, pet dana je sedela nepomi~no i nije prozborila ni jednu jedinu re~. Bila je nepomi~na kao ... kao kiselo mleko! A posle, ka`em vam, zdrava kô dren! Od tada vi{e nikakve vriske niti skakawa! Kad bi joj posle ponovo padale cigle na glavu, i to jedna za drugom, ona bi samo mirno sedela i od sveg srca se smejala. Zato verujem da i tetka Laura mo`e da ozdravi. Jer, kao {to rekoh, moja baba je ozdravila. Tomi se do{uwa do tetka Laure i {apnu joj na uho: ‡ Ne obra}ajte pa`wu na wenu pri~u, tetka Laura. Ona sve to izmi{qa! Uop{te nema baku.
89
Stara gospo|a klimnu glavom u znak razumevawa. Ali, Pipi je imala dobre u{i i ~ula je {ta je Tomi {apnuo tetka Lauri. ‡ Tomi je potpuno u pravu ‡ re~e Pipi. ‡ Nemam ja nikakvu babu. Ona, jednostavno, ne postoji. A za{to bi i postojala kad je tako nervozna? Tetka Laura se okrenu gospo|i Setergren: ‡ Zna{, ju~e mi se desilo ne{to vrlo neobi~no... ‡ Ali, to sigurno nije tako neobi~no kao ono {to se meni prekju~e dogodilo ‡ uveravala je Pipi tetka Lauru. ‡ Po{la sam vozom na izlet. Voz je ve} bio u punoj brzini kad ‡ kroz otvoren prozor ulete u moj kupe jedna krava sa putni~kom torbom oka~enom o rep. Namesti se na sedi{tu naspram mene i po~e da prelistava red vo`we da vidi kad }emo sti}i u Videnburg. Upravo sam jela sendvi~ ‡ bila sam ponela masu sendvi~a s ribom i kobasicama ‡ a onda mi pade na um da je mo`da i ona gladna, te joj ponudih jedan. Ona uze sendvi~ s ribom i promuka ne{to za sebe. ‡ To je bilo zaista neobi~no ‡ re~e tetka Laura prijateqski. ‡ Da, zaista, vrlo ~udna neka krava ‡ re~e Pipi. ‡ Zamislite, da uzme sendvi~ s ribom kraj tolikih sendvi~a sa kobasicama! Gospo|a Setergren i tetka Laura nastavi{e da piju kafu, a deca sok. ‡ Da, da ... {ta sam ono htela da ispri~am kad me je prekinula na{a mala prijateqica? ‡ re~e tetka Laura ... a, da, o jednom ~udnom doga|aju od ju~e...
90
‡ Kad ve} govorimo o neobi~nim doga|ajima ‡ opet }e Pipi ‡ sigurno }ete se smejati kad budete ~uli o Agapiju i To{i. Jedanput kad je tatin brod uplovio u luku Singapur, morali smo da uzmemo jo{ jednog mornara. Odlu~ili smo se za Agapija. Agapije je bio visok dva i po metra i tako mr{av da su mu kosti zve~ale kao rep neke qutite zmije zve~arke. Crna gusta kosa dopirala mu je do pojasa, a u ustima je imao samo jedan `alac, to jest zub. Ali je zato `alac bio toliko duga~ak da je visio preko brade. Tata je smatrao da je Agapije u`asno ru`an i najpre nije hteo da ga primi na brod, ali posle se predomislio i rekao da bi, najzad, moglo biti i dobro da Agapija imamo na brodu ‡ ako ustreba da se zapla{e kowi. I tako ti mi stignemo do Hong Konga. Tamo smo morali da primimo jo{ jednog mornara. Tu smo uzeli To{u. I on je bio visok dva i po metra, imao je crnu gustu kosu koja mu je dopirala do pojasa i jedan jedini veliki `alac u ustima. Agapije i To{a su, u stvari, veoma, veoma mnogo li~ili. Naro~ito To{a. Bili su sli~ni kao blizanci. ‡ Ba{ je to ~udno! ‡ izjavi tetka Laura. ‡ ^udno? ‡ upita Pipi. ‡ [ta je tu ~udno? ‡ Pa, to da su bili toliko sli~ni ‡ odgovori tetka Laura. ‡ To je zaista ~udno. ‡ Ama, ne ‡ uzvrati Pipi. ‡ Tu nije bilo ba{ ni~eg ~udnog. Jer oni i jesu bili blizanci. Obojica. I to od samog ro|ewa. Pipi gotovo prekorno pogleda tetka Lauru i produ`i:
‡ Ne razumem kako ti to misli{, mala moja tetkice Laura. Zar je lepo da se tu prepire{ i i{~u|ava{ {to su dva sirota blizanca slu~ajno malo sli~na? Nisu oni za to krivi. Ne misli{, vaqda, tetkice, da bi neko dobrovoqno izgledao kao Agapije. Ili kao To{a, ako ti se to vi{e svi|a. ‡ Ali, za{to onda pomiwe{ ~udne do`ivqaje? ‡ Eh, kad bih ja na ovom poslu mogla bar za trenutak da do|em do re~i ‡ re~e Pipi ‡ imali biste vi {ta da ~ujete o ~udnim do`ivqajima. Eto, zamislite, na primer, ovo: i Agapije i To{a su hodali sa ukr{tenim palcima na nogama. Ne{to vrlo neprirodno. Pri svakom koraku desni palac bi im se sudario s levim. Pa de, reci, zar to nije bio ~udan do`ivqaj? Palci su smatrali da jeste. Pipi uze jo{ jedan biskvit. Tetka Laura ustade da ide. ‡ Ali, tetka Laura je trebalo da nam ispri~a o svom ~udnom ju~era{wem do`ivqaju ‡ re~e gospo|a Setergren. ‡ Mislim da }u to ostaviti za drugi put ‡ re~e tetka Laura. ‡ Uostalom, kad malo boqe razmislim o celoj stvari, mo`da to i nije bilo tako ~udno. Ona se oprosti sa Tomijem i Anikom. Zatim pomilova Pipi po ri|oj glavi. ‡ Do vi|ewa, mala moja prijateqice ‡ re~e tetka Laura. ‡ Ti si u pravu. ^ini mi se da se ve} ose}am boqe. Vi{e uop{te nisam nervozna. ‡ O, kako mi je milo zbog toga ‡ re~e Pipi i bu~no poqubi tetka Lauru. ‡ Zna{, mala tetka Laurice, tata je bio vrlo zadovoqan kad smo dobili To{u u Hong Kongu. Jer smo uz pomo} wih dvojice, rekao je tata, mogli da popla{imo dvostruki broj kowa.
senik, zdrav kô dren, `alac
Astrid Lindgren 91
Prona|i u tekstu i podvuci re~enicu iz koje saznaje{ {ta Pipi ose}a prema tetkama. Prona|i i podvuci Pipino mi{qewe o tome kako treba razgovarati s tetkama. Prona|i u tekstu re~enice koje ukazuju na to kako se tetka Laura ose}ala na po~etku razgovora s Pipi i podvuci ih. Kako se Pipi obra}a tetka Lauri na po~etku razgovora?
Kako se tetka Laura ose}ala na kraju susreta s Pipi?
Napi{i ukratko o ~emu je sve Pipi pri~ala tetka Lauri.
Podvuci drugom bojom delove pri~e koji pokazuju da je Pipi duhovita. Objasni iz kojih Pipinih postupaka mo`e{ da zakqu~i{ da Pipi ima dobro srce. Objasni po ~emu se vidi da se Pipi ose}a slobodno i sigurno u opho|ewu s odraslim osobama. Objasni za{to Anika i Tom obo`avaju Pipi. Smisli i napi{i naslov za svaku pri~u koju je Pipi ispri~ala tetka Lauri.
[ta ti se najvi{e svi|a kod Pipi Duge ^arape? Objasni za{to.
Pro~itajte u odeqewu ovaj tekst po ulogama.
Prona|i ona mesta u pri~i koja svedo~e o tome da je Pipi ma{tovita devoj~ica i ozna~i ih jednom bojom.
92
Doma}i zadatak Prona|i u biblioteci kwige o Pipi Dugoj ^arapi: Pipi Duga ^arapa i Pipi Duga ^arapa na obalama Ju`nog mora. Nadamo se da }e{ u`ivati!
Zamisli da ima{ krila. Kuda bi `eleo da odleti{? Pitaj druga iz klupe {ta bi on `eleo.
Deca mogu da polete Deca mogu da polete Treba samo da se sete Treba samo da po`ele Da zamahnu da se vinu Kao ptice ne`ne bele Ka zvezdama u visinu Da zamisle Da se sete Kuda `ele Da polete... Qubivoje R{umovi} vinuti se
[ta misli{, {ta bi moglo da spre~i ostvarewe te `eqe?
Podvuci u pesmi sve re~i koje govore o tome {ta treba deca da urade da bi poletela. Napi{i ~ime ~ovek mo`e zaista da poleti.
Navedi dva na~ina na koje mo`e{ da ostvari{ svoju `equ: 1.
Ovde zapi{i jednu svoju veliku `equ. 2. 93
94
5.
TAJNE SVETA
^ITAMO • pri~e i pesme o qudima i svetu koji nas okru`uje U^IMO I VE@BAMO • ritam • pisawe re~ce NE uz glagole, imenice i prideve • pisawe re~ce LI • re~i s umawenim i uve}anim zna~ewem • pisawe skra}enica • narodne umotvorine • obi~ajne pesme TVOJ ZADATAK ]E BITI • da jednu pri~u ispri~a{ na tri na~ina • da prepri~a{ pri~u • da zamisli{ nastavak pri~e • da napi{e{ tekst za strip kojim je ilustrovana basna • da napi{e{ basnu koriste}i zadate re~i
95
Kad se seti{ prole}a, na koje re~i pomisli{? Razgovaraj o tome s drugom iz klupe.
Prole}nica P~elica zujka, Vetri} lahori, Potok u gori Glasno `ubori; Loza se vije, U rosi mije, Pti~ice poje Pesmice svoje; [umica ista Pomalo lista, Sve se ponavqa: Prole}e s’ javqa. A `arko sunce Zlati vrhunce Fru{ke nam gore Osvetkom zore; Zirne{ li kud, Lepota svud. Sve se ponavqa: Prole}e s’ javqa. zujkati, lahoriti, viti se, miti, osvetak, zirnuti, narav, {ar
Tamo u travi Zumbul se plavi: Tu u zabavi Vredni su mravi; I cvr~ak cvr~i, Travicom tr~i, Te tako slavi @ivot naravi; Leptirak {ari Cve}em letari; I sve {to gmi`e @ivqe se di`e; Sve se ponavqa: Prole}e s’ javqa. Gle, dece male Gde se u gaju U zagrqaju Qube i {ale! Blago toj deci ‡ ‡ To je prole}e Bla`ene sre}e. Jovan Jovanovi} Zmaj
Ova pesma je slika prole}a koja se sastoji iz 4 dela. Prona|i u pesmi i podvuci stihove koji do~aravaju: sliku {ume u prole}e • sliku sunca • sliku livade • sliku de~je radosti. 96
Objasni slede}e detaqe iz pesme: A `arko sunce zlati vrhunce
Leptirak {ari cve}em letari.
Doka`i stihovima iz pesme da se u prole}e sve `ivqe kre}e.
U ovoj pesmi se javqa refren. To su stihovi koji se ponavqaju, obi~no na kraju svake strofe. Refrenom se nagla{ava odre|ena misao. U ovoj pesmi refren glasi: Sve se ponavqa: Prole}e s’ javqa.
Ritam je ravnomerno ponavqawe stihova i rima u pesmi, zahvaquju}i ~emu pesma lepo zvu~i. Ova pesma po ritmu podse}a na neku veselu igru u prirodi: na skakutawe, tr~karawe, letuckawe, }arlijawe. ^itaj pesmu naglas i pokretima ruke prati wen ritam. Uporedi ritam ove pesme s ritmom poeme Zamislite. Sigurno zapa`a{ da se ritmovi razlikuju. Poema Zamislite je napisana u laganom ritmu bajkovitog pripovedawa. ^itaj uporedo obe pesme i upore|uj strofe jedne, pa druge pesme i iznesi zapa`awa o wihovom ritmu.
Pisawe re~ce NE uz glagole, imenice i prideve i pisawe re~ce LI Kad se pita...
Uz glagole
Uz glagole
Uz imenice i prideve
Li se pi{e odvojeno kad se pita: Da li? Je li? Jesi li?
Ne se pi{e odvojeno kada neko ne{to: ne radi, ne peva, ne zna, ne ume.
Izuzetka ~etiri znam: ne}u, nemoj, nemam, nisam.
Re~ca ne se uvek pi{e sastavqeno sa imenicama i pridevima: nevoqa, neznawe, nemiran, neraspolo`en, neprijateq, nered, nepismen, nepoznat.
Napi{i pravilno ove re~ice: Janeznamdaliho}uiline}u. Nemogudaiza|emjernemamvremena. Gdejeneradtujenered. 97
[ta zna{ o ptici rodi? Da li si ~itao neku pri~u ili pesmu o woj?
Pri~a o dobroj rodi Bila jedna bistra, plava i velika bara. Po celoj bari rasla je trska, samo u sredini nije. Usred bare bilo je pravo vodeno ogledalo. A u gustoj {umi trske imala je roda gnezdo. No}u je spavala u gnezdu, a dawu je stajala na jednoj nozi usred vodenog ogledala i kqunom ‡ {arala po vodi! Svi koji slu{aju ovu pri~u sad }e re}i: znamo za{to je roda {arala kqunom po vodi! Tra`ila je `abu da je ulovi! Ali ‡ nije tako. Jer, ovo nije pri~a o takvoj rodi. Roda, o kojoj je ova pri~a, CRTALA je po vodenom ogledalu! Crtala je najlep{e leptire koji postoje na svetu! Mo`da je crtala i neke koji pre nisu postojali, ali POSTALI SU kad ih je roda nacrtala. Roda je crtala po vodenom ogledalu, po povr{ini vode. I slika se odmah GUBILA. Naslikan leptir brisao se sa vode br`e nego {to bi pravi leptir mogao da odleti! A kad roda nacrta leptira i on nestane, otplovi, potone ili odleti, roda ka`e: Sre}an ti put! I crta novog leptira. Jo{ lep{eg. A KAD je lovila `abe? Ova roda ‡ nije lovila `abe! A {ta je onda ru~ala? Ni{ta nije ru~ala. Od ranog jutra pa sve dok se dan beli, roda je crtala leptire. A uve~e, kad potamni dan, potamni i vodeno ogledalo. Tada roda nije mogla da 98
crta, i mogla je da lovi `abe, ali `abe se no}u sakriju ‡ ne mo`e{ ih uloviti. Zato je roda ve~erala ono {to ima: malo vodene trave i poneki trskin list. I bila je sre}na i zadovoqna u svom gnezdu, misle}i na nov dan i leptire koje }e crtati. Volela je roda kad pored we proleti neki odistinski leptir. O, zadivqeno je gledala za wim i {aputala: Veliki svet je lep zato {to na wemu ima malih leptira! Jednoga dana ‡ dok je roda crtala leptira kqunom po vodenom ogledalu ‡ proleti tim putem pravi leptir. Roda je {aputala za wim: Kako je svet lep! Ali, i `aba je videla leptira. I `aba je gledala za wim. Ali, `aba je sko~ila i leptira uhvatila. Dr`i `aba leptira za oba krila, a roda vi~e: ‡ Pusti leptira! ‡ ali `aba nije htela i spremala se da ga proguta. A roda u dva skoka dohvati `abu! E, sad je `aba bila u rodinom kqunu! Ukqe{tena kao orah u krckalici! Samo joj je virila glava. I jo{ je uvek dr`ala leptira za oba krila. @aba je htela da moli rodu da je pusti, ali nije mogla da govori, jer bi joj leptir odleteo! I roda je htela da ka`e `abi da pusti leptira, ali nije mogla da govori, jer bi joj `aba pobegla. Samo leptir, kome je `aba dr`ala krila, mogao je da govori i rekao je:
‡ Dobra rodo! Ho}e{ li pustiti `abu ako `aba pusti mene? A dobra roda klimnula je glavom da ho}e. Samo, {ta vredi, `aba je bila glupa i ni{ta nije razumela. @aba tu nije videla KORIST za sebe; mislila je: ako ja pustim leptira, a roda pusti mene ‡ svi }e ostati gladni! Boqe je da ja progutam leptira i da se naru~am, a roda neka proguta mene, pa neka se naru~a! Glupa `aba! Nije se setila da joj ne vredi ru~ak u stomaku kad je neko proguta! ‡ Glupa `abo! Zini, da ja odletim! Onda tebe roda ne}e pojesti! ‡ qutito je povikao leptir. @aba nije htela da zine, ali je morala ne{to da pita, jer ni{ta nije razumela.
Ali, ~im je otvorila usta ‡ leptir odlete. A dobra roda pusti `abu i zapreti joj svojim lepim crvenim kqunom da drugi put leptire ne dira. Ali, ko bi znao da nam ka`e da li je `aba to razumela!... Mi znamo da je pobegla, a ‡ gde, to ne znamo. Mo`da da pita nekoga ono {to ne zna. A mo`da da pri~a `abama kako postoji roda koja ne lovi `abe! I da ih pozove da gledaju tu rodu. Onako, izdaleka. Za svaki slu~aj. Stojanka Grozdanov Davidovi}
{arati
99
[ta je roda radila dawu?
Prepri~aj ukratko ovu pri~u na 3 na~ina: kao da je pri~a roda, kao da je pri~a `aba i kao da je pri~a leptir.
[ta je roda radila no}u? Rodina pri~a
U ~emu je roda najvi{e u`ivala? Podvuci u pri~i re~enice koje govore o tome. Objasni po ~emu se jo{ ova roda razlikovala od drugih roda.
Kako se `aba na{la u rodinom kqunu? @abina pri~a
Za{to je leptir rekao `abi da je glupa?
Navedi re~i i re~enice iz pri~e kojima }e{ dokazati da je ova roda dobra.
100
Leptirova pri~a
Re~i sa umawenim zna~ewem ‥ umawenice ZUB I ZUBI] Mawi zubi} nego zub. Tawi pruti} nego prut. Ni`i stubi} nego stub. U`i puti} nego put. Kra}i klin~i} nego klin. Mla|i sin~i} nego sin. Du{an Radovi}
Napi{i umawenice od slede}ih re~i: Mala `aba je Mala roda je Mali leptir je Mali medved je Malo selo je Malo }ebe je Kada je pomalo `ut, tada je `u}kast. Kada je pomalo siv, tada je Kada pomalo grizem ja tada grickam. Kad pomalo pevam ja tada
Re~i sa umawenim zna~ewem, koje ozna~avaju da je neki pojam umawen, nazivaju se umawenice. Umawenice su imenice, a umaweno zna~ewe mogu imati i neki glagoli i pridevi. 101
[ta je to domovina? Kako se zove tvoja domovina?
Domovina se brani lepotom Domovina se brani rekom I ribom u vodi I visokom tankom smrekom [to raste u slobodi! Domovina se brani cvetom I p~elom na cvetu Makom i suncokretom I pticom u letu. Domovina se brani kwigom I pesmom o nebu Sestrinom suzom, maj~inom brigom I onim bra{nom u hlebu. Domovina se brani lepotom I ~a{}u i znawem Domovina se brani `ivotom I lepim vaspitawem. smreka, ~ast, vaspitawe
Qubivoje R{umovi} Od kojih opasnosti domovina treba da se brani? Objasni i dopi{i svoje mi{qewe. Od neprijateqa, siroma{tva, nasiqa, kra|e, nerada, sva|e, nesloge, zaga|enosti, nekulture, nepravde,
102
Ova pesma je rodoqubiva. Rodoqubive pesme su one u kojima se govori o qubavi prema domovini i svom narodu. Objasni zna~ewe stiha: Domovina se brani rekom.
[ta zna~i stih: Domovina se brani kwigom?
Za{to se pesma zove Domovina se brani lepotom?
Re~i sa uve}anim zna~ewem ‥ uve}anice Napi{i umawenice i uve}anice od zadatih re~i: imenica
umawenica
uve}anica
ku}a
ku}ica
ku}etina
kapa ptica
Re~i sa uve}anim, a ponekad i pogrdnim zna~ewem, koje ozna~avaju da je neki pojam uve}an su ‥ uve}anice. Re{i rebuse.
pti~urina
zgrada voda glava
glavurda
noga momak zec medved buba komad 103
Zamisli pri~u s naslovom Zaqubqene cipele. [ta o~ekuje{ da }e se u woj doga|ati?
Zaqubqene cipele
Bio jednom jedan par cipela, mu` i `ena. Desna cipela, koja je bila gospodin, zvala se Nikola, a leva, wegova gospo|a, zvala se Tina. @ivele su u jednoj lepoj kartonskoj kutiji, umotane u svileni papir. Bile su veoma sre}ne i nadale se da }e tako `iveti zauvek. Kad, jednog lepog dana, prodava~ica ih uze iz kutije i dade jednoj gospo|i da ih proba. Ova ih je obula, pro{etala nekoliko koraka u wima i, videv{i da joj savr{eno pristaju, re~e: ‡ Kupujem ih! ‡ Da Vam ih spakujem? ‡ upitala je prodava~ica. ‡ Nema potrebe ‡ odgovorila je gospo|a ‡ zadr`a}u ih na nogama. Platila je i iza{la u svojim novim cipelama. I tako su Nikola i Tina ceo dan proveli hodaju}i, a da se nijednom nisu videli. Na{li su se tek uve~e u nekom mra~nom plakaru. 104
‡ Tina, jesi li to ti? ‡ Ja sam, Nikola! ‡ Sva sre}a! Ve} sam se upla{io da sam te izgubio! ‡ I ja isto. Gde si bio celog dana? ‡ Ja? Na desnoj nozi. ‡ A ja sam sve vreme bila na levoj. ‡ Sad mi je sve jasno ‡ re~e Nikola. ‡ Svaki put kad si ti bila napred, ja sam bio pozadi, i obrnuto, kad si ti bila pozadi, ja sam bio napred. Zato se celog dana nismo videli. ‡ Zar }emo sad stalno tako `iveti? ‡ upla{i se Tina. ‡ Bojim se da je tako! ‡ U`asno! Celog dana da te ne vidim, mili moj Nikola! Nikad se s tim ne}u pomiriti! ‡ Slu{aj ‡ re~e Nikola ‡ imam ideju: po{to sam ja uvek na desnoj, a ti uvek na levoj nozi, svaki put kad budem krenuo napred, ja }u malo skrenuti ka tebi. Tako }emo se pozdravqati. Va`i? ‡ Va`i!
Sutradan, tokom celog dana, Nikola je ~inio kako je obe}ao Tini. Gospo|a koja je nosila cipele nije mogla da napravi ni tri koraka, a da wena desna noga ne zaka~i levu petu i ‡ tras! ‡ svaki put bi se na{la na zemqi. Veoma zabrinuta, istoga dana oti{la je do doktora. ‡ Doktore, ne znam {ta mi je. Sapli}em samu sebe. ‡ Sami sebe sapli}ete? ‡ Da, doktore! Pri skoro svakom koraku desna noga mi zaka~i levu petu, sapletem se i padnem. ‡ Vrlo ozbiqna stvar ‡ re~e doktor. ‡ Ako se nastavi, mora}emo da Vam odse~emo desno stopalo. Izvolite recepte za lekove: ko{ta}e Vas deset hiqada franaka. Meni za pregled dugujete dve hiqade franaka i sutra do|ite na kontrolu. Uve~e, u plakaru, Tina je upitala Nikolu: ‡ Jesi li ~uo {ta je kazao doktor? ‡ Jesam, ~uo sam. ‡ U`asno! Ako gospo|i odseku desno stopalo, ona }e te baciti i bi}emo zauvek razdvojeni! Moramo ne{to da preduzmemo! ‡ Da, ali {ta? ‡ Slu{aj, imam ideju: po{to sam ja na levoj nozi, sutra }u ja skretati ka tebi svaki put kad budem krenula napred! Va`i? ‡ Va`i! Tina odr`a obe}awe, tako da je tokom celog sutra{weg dana leva noga udarala u desnu petu i ‡ tras! ‡ gospo|a bi se na{la na zemqi. Jo{ zabrinutija, ponovo ode kod doktora. ‡ Doktore, sve mi je lo{ije. Sad mi leva noga udara u desnu petu!
‡ Stawe se pogor{ava ‡ re~e doktor. ‡ Ako se nastavi, mora}emo da Vam odse~emo oba stopala! Izvolite recept za lekove. Ko{ta}e Vas dvadeset hiqada franaka. Meni dugujete tri hiqade za pregled i obavezno mi se sutra javite. Uve~e je Nikola upitao Tinu: ‡ Jesi li ~ula? ‡ ^ula sam. ‡ [ta }e biti s nama ako gospo|i odseku oba stopala? ‡ Ne smem ni da pomislim! ‡ Tina, tako te volim! ‡ I ja tebe, Nikola! ‡ Nikad te ne}u napustiti! ‡ Ni ja tebe, Nikola! I tako su wih dvoje u mraku razgovarali ni ne slute}i da gospo|a koja ih je kupila {eta ne~ujno hodnikom u papu~ama, jer od brige nije mogla da zaspi. Prolaze}i pored plakara ~ula je ceo wihov razgovor, a kako je bila veoma pametna odmah je sve shvatila. ‡ Tako dakle ‡ pomisli ona. ‡ Nisam ja bolesna, ve} se moje dve cipele vole! Kako su slatke! Uzela je tada lekove koje je platila trideset hiqada franaka, sve pobacala u kantu za |ubre, a sutradan rekla svojoj ku}noj pomo}nici: ‡ Zapamtite ovaj par cipela! Ja ih vi{e ne}u obuvati, ali svakako `elim da ih sa~uvam. Dobro ih o~istite, nama`ite, pazite da uvek budu uglancane i nemojte ih slu~ajno odvajati jednu od druge! Kad je ostala sama, ku}na pomo}nica pomisli: „Gospo|a mora da je poludela kad ho}e da ~uva cipele koje vi{e nikad ne}e obuvati! 105
Za jedno petnaestak dana, kad ih gospo|a bude zaboravila, ja }u ih ukrasti!“ Petnaestak dana kasnije ona ih je, kradom, uzela i obula. Ali, ~im ih je obula i ona stade samu sebe saplitati. Jedne ve~eri, dok je silazila pomo}nim stepeni{tem da baci |ubre, Nikola i Tina po`ele{e da se poqube i ‡ bum! tras! cangr! ‡ ku}na pomo}nica se zaustavila na odmori{tu, kose pune otpadaka iz |ubreta, dok joj se niz ~elo, kao lokna, spiralno spu{tala kora od jabuke. „Ove cipele su za~arane“, pomisli ona. „Nikad ih vi{e ne}u obuti. Da}u ih mojoj hromoj ro|aki!“ Tako je i uradila. Ro|aka, koja je bila hroma, gotovo ceo dan je provodila sede}i na stolici, skupqenih stopala. Kad bi negde i krenula, bilo je to tako laganim korakom da nikako nije mogla da se saplete. A cipele su bile veoma sre}ne, jer su sad, ~ak i dawu, bile jedna pored druge. Vreme je prolazilo. Na`alost, po{to je bila hroma, ro|aka je jednu cipelu kvarila mnogo br`e nego drugu. Jedne ve~eri Tina re~e Nikoli: ‡ Ose}am kako mi |on postaje tanak, sasvim tanak! Uskoro }u se probu{iti! ‡ Ne, to ne sme{ da dozvoli{! ‡ re~e Nikola. ‡ Ako nas bace, opet }emo biti razdvojeni! ‡ Znam ja to vrlo dobro ‡ re~e Tina ‡ ali {ta da radim? Starewe ne mogu da izbegnem!
I zaista, osam dana kasnije, Tinin |on se probu{io. Hroma devojka kupila je nove cipele, a Nikolu i Tinu bacila u |ubre. ‡ [ta }e sad biti s nama? ‡ upita Nikola. ‡ Ne znam ‡ uzvrati Tina. ‡ Kad bih samo bila sigurna da se ne}emo razdvojiti! ‡ Pri|i bli`e ‡ re~e Nikola ‡ i ve`i moju pertlu za tvoju. Tako nas nikad ne}e razdvojiti. I Nikola i Tina sveza{e svoje pertle. Zajedno su ih izbacili u kantu za sme}e na ulici, zajedno ih je kamion za |ubre odvezao i ostavio na nekom pustom zemqi{tu. @iveli su tu zajedno sve do dana kad su ih jedan de~ak i jedna devoj~ica prona{li. ‡ Jao, pogledaj! Cipele koje se dr`e podruku! ‡ Mora da su mu` i `ena ‡ re~e devoj~ica. ‡ Po{to su bra~ni par ‡ re~e de~ak ‡ sad }emo ih poslati na svadbeni put! De~ak uze cipele, prikuca ih, jednu pored druge, za jednu dasku, odnese ih do obale reke i spusti ih u vodu, koja ih ponese ka moru. Dok su se cipele udaqavale, devoj~ica im je mahala maramicom dovikuju}i: ‡ Zbogom cipele, i sre}an put! Tako su Nikola i Tina, koji nisu vi{e ni{ta o~ekivali od `ivota, otputovali na divan svadbeni put. Pjer Gripari zaqubiti se, pristajati, pomiriti se, stati, spiralno, hrom
106
Prepri~aj ovu pri~u. Za prepri~avawe koristi slede}i podsetnik:
Kako cipele pokazuju jedna drugoj svoju qubav?
• cipele u kutiji • gospo|a kupuje cipele • prvi dan na nogama • u plakaru • prvi dogovor • drugi dogovor • gospo|a saznaje tajnu • kra|a • kod ro|ake • na |ubri{tu • svadbeni put Podvuci i objasni one re~enice iz pri~e iz kojih mo`e{ da zakqu~i{ da su cipele zaqubqene.
Doma}i zadatak Smisli i ukratko napi{i {ta se daqe dogodilo sa zaqubqenim cipelama.
Skra}enice Neke re~i skra}ujemo pri pisawu. Obi~no su to one re~i koje ~esto upotrebqavamo. Skra}ujemo ih po odre|enim pravilima. Neke re~i skra}ujemo tako {to pi{emo samo prvo slovo, bez ta~ke, ili prvo slovo i neki suglasnik iz re~i, tako|e bez ta~ke. Takve su, na primer, skra}enice za re~i kojima se ozna~avaju mere. One se mogu pisati i }irilicom i latinicom. m (m) metar, cm (cm) santimetar i centimetar, mm (mm) milimetar, l (l) litar, kg (kg) kilogram, g (g) gram Bez ta~ke se pi{u i slede}e skra}enice koje se ~esto sre}u: dr (doktor), g|a (gospo|a), a sastoje se od prvog slova i kraja skra}ene re~i. Neke re~i skra}ujemo tako {to pi{emo samo prvo slovo ili nekoliko slova skra}ene re~i i iza wih stavqamo ta~ku: g. (gospodin i godina), r. (razred), str. (strana), br. (broj).
Skra}enice se prave i od nekoliko re~i ili od izraza, s ta~kom na kraju: tj. (to jest), i dr. (i drugi), npr. (na primer). Neke skra}enice su sastavqene od po~etnih slova naziva i pi{u se velikim slovima, bez ta~aka i razmaka: O[ (osnovna {kola). 107
Seti se {ta su basne. Po ~emu prepoznaje{ basne?
Vuk i jagnje Jednom ogladni vuk i nigde nije mogao za sebe uloviti ru~ka nego se privu~e k jednoj avliji u kojoj su bila zatvorena jagnjad. Ali nikako nije mogao da usko~i nego ih je zvao: ‥ O, jagnji}i, moji mladun~i}i! Tako nam lijepe na{e ljubavi, neka do|e jedan od vas da mi izvadi jednu kost {to mi je zapala u grlo. Odgovore mu jagnjad: ‥ Mi bismo drage volje da je avlija otvorena, nego idemo zvati ~obane da otvore, i oni }e ti najbolje i najve{tije kost izvaditi. Narodna basna
avlija
Ispri~aj kako zami{lja{ gladnog vuka.
Smisli i napi{i pouku ove basne.
Kako zami{lja{ jagnjad? Objasni vukove namere.
Napi{i {ta misli{ o odgovoru jagnjadi.
108
Smisli i napi{i {ta su jo{ jaganjci mogli da ka`u vuku.
Navedi zbog ~ega je ova pri~a basna. 1. 2. 3.
Smisli i napi{i latinicom basnu u kojoj }e{ upotrebiti slede}e re~i: medved, veverica, vuk, kru{ka, drvo, grana, le{nik, {apa. Daj basni naslov.
109
[ta zna~e izrazi: bori se kao lav, sna`an kao lav, lavqe srce?
Lav i ~ovek Stara lavica othranila je nasred pustiwe sina, mladog lava. Usadila mu je u grudi mr`wu prema ~oveku, koji mu je ubio oca i dva brata. Kada je mladi lav dorastao i osetio da mu je snaga golema, oprosti se s materom, obe}av{i da ne}e imati mira dok ne na|e i ne uni{ti svoga najve}eg neprijateqa, ~oveka. Dugo je putovao, neprestano tra`e}i ono za ~im je po{ao. Jednom na pu~ini pe{~anog mora susrete veliku `ivotiwu duga savijena vrata, obraslu mrkom dlakom, a sa dve grbe na le|ima. Odmah je srdito zapita: ‡ Ti si ~ovek, je li? Kamila uzdahnu i mirno mu odgovori: ‡ Ne ja, ~ovek je druk~iji. Ti nalazi{ da sam ja sna`an stvor. I jesam. Niko ne mo`e tako dugo izdr`ati glad i `e| kao ja. Niko me ne mo`e sti}i kad se zaputim ovom pe{~anom pustiwom. Ali ja sam ipak ~ovekov rob, ja pred wim kleknem kad ho}e da me uzja{e. On upravqa svom mojom snagom na svoju korist, a zato mi dopu{ta da se mogu hraniti bodqikavim ~kaqem. A posle moje smrti ~ovek mi odere ko`u, od koje napravi sebi {ator da se zakloni od sunca i zla vremena. Lavi} se zamisli, pa ode daqe. Sad nai|e na neku ~udnovatu `ivotiwu. Na ~elu je imala dva roga. Vrat joj je bio debeo i jak. Kad joj se lav pribli`i, ona sna`no lupi nogom o zemqu. „To }e biti ~ovek“, pomisli lav. Pa odmah upita: 110
‡ Jesi li ti ~ovek? ‡ Ja ~ovek? Quto se vara{, dragi moj. Ja sam sluga wegov, a on gospodari nad svima nama. Natakne mi jaram na vrat, pa mu moram orati i najve}e terete vu}i. Meso mi pojede, a od ko`e pravi sebi opanke. Lav se namr{ti i ode daqe. Idu}i tako za~uje neki topot. Zemqa kao da se potresla i, evo, dotr~a stasita, ponosita, plemenita `ivotiwa. Sve joj odskakuje duga griva na vratu, a ostrag joj se previja dugi rep. ‡ Ha, ti si ~ovek! ‡ re~e lav. Kow r`u}i zastade, pa tu`no re~e: ‡ Nisam, ja sam sluga ~ovekov. ‡ Zar ti wegov sluga?! A kako si ponosit! ‡ Takav sam kad sam sam. Ali kad sam u blizini ~oveka, onda nemam ponosa. On mi turi `vale u usta, zauzda me i uzja{e, a ja ga moram nositi kud god je wemu drago. U ~oveka je mo}, a mi smo svi ni{tavni prema wemu. Sad se lav od{uwa u neku {umu. ^uo je udarce kao da neko drva cepa. Pribli`i se tamo da vidi {ta je. Tu vide nekog omaweg, prema sebi neznatnog stvora. Sad je ba{ oborio gorostasnu jelu, samo je ostao dowi deo stabla, dva pedqa visok nad zemqom. Lav upita tog neznanca da li je gde video ~oveka.
‡ Ti ~oveka tra`i{? ‡ odgovori ~ovek. ‡ [ta bi s wim? ‡ Ubio mi je oca i dva brata, pa ho}u da mu se osvetim. ‡ Pa lepo je to od tebe, zaista lepo. Ta je pohvala lavu godila. I on ispri~a sve {to je ~uo o svome ocu i svojoj bra}i. Jo{ zamoli ~oveka neka samo nastavi svoj rad. ^ovek je ba{ zasekao u paw, pa zamoli lava da mu pomogne. A lav upita kako }e mu pomo}i. ‡ Nemam klina da ga metnem u ovaj rascep, nego budi dobar, pa turi svoju {apu unutra. ‡ Ho}u, drage voqe. ^im lav turi {apu u procep, ~ovek izvu~e sekiru, a lavova {apa se ukle{ti u pukotini. Lav je bio uhva}en. Tad mu tek ~ovek re~e da je on ~ovek. ‡ Vidim ja ve} {ta je ‡ uzdahnu lav. ‡ Da je to po snazi, ti ne bi bio tako stra{an, ali to ~ini tvoja pamet. A sad }e{ me ubiti, je li? ‡ Ne}u te ubiti. Pusti}u te da ode{, pa da pri~a{ kako je ~ovekova pamet ja~a od najja~ih sila, ali da katkada ima i milostivo srce. Jer ina~e ne bi bio ~ovek. Arapska narodna pri~a
~kaq, jaram, opanak, stasit, ostrag, turiti, `vala, zauzdati, ni{tavan, gorostasan, pedaq
111
Za{to je lav mrzeo ~oveka i hteo da mu se osveti?
Prona|i u pri~i i podvuci re~enice kojima se opisuju `ivotiwe koje je lav sreo na putu.
[ta zna~i imati milostivo srce?
Ka`e se da je ~ovek najja~i na planeti Zemqi. Objasni ~ovekovu odgovornost za `ivot na Zemqi.
Podvuci drugom bojom {ta su `ivotiwe pri~ale o ~oveku. Kako je ~ovek dokazao da je ja~i od lava?
Izaberi poslovicu koja najvi{e odgovara ovoj pri~i i objasni weno zna~ewe. • Ko brzo sudi, brzo se i kaje. • Um caruje, snaga klade vaqa. • Ko lako veruje, lako se i prevari.
Narodne umotvorine Pitalice Pitali Kraqevi}a Marka: ‡ [ta bi ti ~inio kada bi se na{ao ja~i junak od tebe? ‡ Onda bih ja bio jo{ ja~i. Pitali mi{a: ‡ U kojem selu najboqe `ivi{? ‡ U onome gde ma~aka nema. Smisli i ovde napi{i jednu pitalicu.
112
Brzalice Le`i kuja `uta ukraj `uta puta... ^etiri ~av~i}a na ~an~i}u ~u~e}i ciju~u... Crn jarac, crn trn ‡ crn brsti trn... Devet puta reci benevreci... Smisli i ovde napi{i dve brzalice u kojima ima glasova | i x.
Obi~ajne pesme Obi~ajne narodne pesme opevaju doga|aje iz svakodnevnog `ivota i obi~aje povezane s wima. Pevale su se na svadbama, slavama, pri uspavqivawu deteta, na poqu, prilikom setve i `etve. U wih spadaju i zdravice i tu`balice. Obi~ajne pesme izra`avaju razna ose}awa: radost, qubav, ne`nost, tugu. Najpoznatije obi~ajne pesme su svatovske. Nekada su svatovi na kowima i{li po mladu, a mlado`ewi, nevesti, kumovima i deveru svatovi su pevali pesme. Tri se snega na brdu beqahu, jedan lawski, a drugi polawski, a tre}i je od ove godine. Tu mi raste perunika bela. Tu prolaze ki}eni svatovi. Svi svatovi peruniku beru. Ne bere je Pavle mlado`ewa, ve} on igra kowa do neveste. lawski, polawski, perunika, ki}en, igrati (kowa)
Kako izgleda brdo pored kojeg prolaze svatovi?
Kako zami{qa{ mlado`ewu, a kako nevestu?
Za{to mlado`ewa Pavle nije zastao da bere peruniku?
Navedi koja ose}awa u tebi izaziva ova pesma. 113
[ta tebe ~ini sre}nim? Kako se tada ose}a{? Razgovaraj o tome s drugom iz klupe.
Sveti Sava i seqak bez sre}e Bio neki bogat seqak bez sre}e, pa po{ao u svet da je potra`i. Na putu sretne jednog starca sede brade do pojasa, pa upita: „Zna{ li, starino, da mi ka`e{ gde je moja sre}a?“ ‡ U radu, odgovori mu starac. Seqak se ne zadovoqi ovim odgovorom, ve} po|e daqe. Opet sretne na putu drugog starca sede brade do pojasa, pa ga upita: „Zna{ li, starino, da mi ka`e{, gde je moja sre}a?“ ‡ U redu, odgovori mu starac. Seqak se ne zadovoqi ni ovim odgovorom, ve} po|e daqe. Malo zatim sretne na putu tre}eg starca sede brade do pojasa, pa i wega upita, gde mu je sre}a. A on mu odgovori da je ona u po{tewu. Vrdne seqak glavom, pa se namrgodi i po|e daqe. Nije bio odmakao ni za jedan pu{komet, a on opet sretne jednog starca sede brade, pa i wega upita za sre}u; a on mu odgovori, da je ona u dobrom zdravqu. Ne zadovoqi se seqak ni ovakvim odgovorom, ve} nastavi put. Zamalo, pa opet sretne jednog starca, te i wega upita za sre}u, a ovaj mu rekne da je sre}a u mirnom, lepom i zadovoqnom `ivotu. Seqak je o~ekivao da mu ovi starci poka`u mesto gde se wegova sre}a nalazi, a oni mu odgovaraju ne{to sasvim deseto. Zato naumi da produ`i put daqe. Putuju}i tako sretne opet jednog starca, sede kose i brade, pa ga upita za sre}u, a on mu odgovori da se ona nalazi u umerenosti i ~istoti. Ovaj ni za to nije hteo da ~uje, ve} 114
po|e daqe. Najzad sretne jednog kalu|era, s velikom sedom kosom i bradom i svetiteqskim licem (a to je bio sveti Sava), te i wega upita: „^asni o~e, ja sam ~ovek bez sre}e, pa evo gde po|oh u svet da je potra`im, no te molim da mi poka`e{ gde je mogu na}i“. ‡ Na}i }e{ je u sebi samom ‡ odgovori mu sedi kalu|er (sveti Sava). „Ako si pametan, ti si sre}an, a ako si lud, ti si i bez sre}e. Ako si pametan, ti }e{ slu{ati savete, opomene i poruke pametnih starih qudi, koji su mnogo koje{ta preturili preko glave; a ako si bez pameti, ne}e{ nikoga slu{ati i bi}e{ bez sre}e.“ U kalu|era je seqak imao veliku nadu da }e mu bar on re}i gde mu je sre}a. Ali kad mu i on ovako odgovori, odlu~i da daqe ne putuje, nego da se vrati ku}i, pa da poslu{a savete ovoga kalu|era i onih staraca, koji mu odgovarahu gde mu je sre}a. Kad je do{ao ku}i, on je u woj uveo rad, red, po{tewe, dobro zdravqe, miran, lep i zadovoqan `ivot i umerenost i ~istotu. Posle ovoga sve mu se okrenulo naboqe. Ku}a mu je propevala. ^eqad mu je bila vesela, stoka napredna, imawe rodno, on zadovoqan i sre}an. Zato je vi{e puta govorio: „E, qudi, ko bi to mislio, ko bi se tome nadao, ko bi to verovao da je sre}a bila u meni (u mojoj pameti i mojim rukama)? A ja po{ao po svetu, kao mahnit, da je tra`im, od nemila do nedraga, i da je na|em. Hvala onome duhovniku {to me pou~i i vrati. Da ne be{e wega, ja bih propao tra`e}i sre}u, i nikad je i nigde ne bih na{ao izvan sebe“. Narodna pri~a Prona|i u pri~i i podvuci sve odgovore mudrih staraca na pitawe bogatog seqaka.
starina, vrdnuti, pu{komet, ~istota, otac, mahnit, nedrag, i}i od nemila do nedraga
Napi{i i objasni {ta je seqak poru~ivao drugim qudima.
Podvuci i objasni poruke svetog Save. Drugom bojom podvuci re~i koje govore o tome {ta se dogodilo kada je seqak poslu{ao savete. 115
Pomisli na cvet koji voli{. Napravi spisak re~i koje bi upotrebio da ga opi{e{.
Pesma o cvetu Jedan maleni cvet jo{ ni progovorio nije a ve} je znao sve tajne Sunca i sve {to zemqa krije. Jedan maleni cvet jo{ nije ni prohodô a ve} je umeo sam da se hrani svetlo{}u, vazduhom i vodom. Jedan maleni cvet ne zna da ~ita i pi{e, al’ zna {ta je `ivot, {ta je svet, i miri{e, miri{e. Branko Miqkovi}
Prona|i i podvuci stihove koji kazuju {ta je znao i {ta je umeo maleni cvet. Razmisli i ka`i {ta sve dete treba da nau~i dok raste. Objasni {ta ose}a{ prema malom cvetu. Zbog ~ega?
116
Napi{i venac prideva uz imenicu cvet.
Narodne umotvorine Razbrajalice
Napi{i jednu razbrajalicu koju koristi{ u nekoj igri.
Bumbar delipar seo car na kantar, `aripan, pelivan, merili ga po vas dan, pade, pa se skqusi i re~e mu ‥ tu si.
Poslovice
delipar, `aripan, pelivan, skqusiti se
Pro~itaj i objasni {ta zna~e slede}e poslovice: Ko je lud, ne budi mu drug.
Bez muke nema nauke.
Ispeci, pa reci.
117
[ta zna~i narodna izreka: Svetu se ne mo`e ugoditi? Kako bi je protuma~io? Razgovaraj o tome s drugom iz klupe.
Svijetu se ne mo`e ugoditi Jedan ~ovjek, idu}i iz varo{i ku}i, jahao na magarcu, a wegov sin, mom~i} od desetak-petnaest godina, i{ao pored wega pje{ice. Sretne ih jedan ~ovjek i rekne: „To nije pravo, brate, da ti ja{i{, a dijete da ide pje{ice; tvoje su noge ja~e od wegovih“. Onda otac sja{e s magarca i posadi sina na w. Malo daqe sretne ih drugi ~ovjek, pak re~e: „To nije lijepo, mom~e, da ti ja{i{, a otac da ti ide pje{ice; tvoje su noge mla|e“. Onda uzja{u obojica i po|u malo tako, ali ih sretne tre}i ~ovjek, pak re~e: „Kakva je to budala{tina: dva matora magarca na jednoj slaboj `ivotiwi! Pravo bi bilo da ~ovjek uzme batinu, pa da vas obojicu {}era“. Onda sja{u obojica i po|u pje{ice, otac s jedne strane, sin s druge, a magarac u srijedi. Sretne ih ~etvrti ~ovjek, pak re~e: „Ala ste vi ~udna tri druga! Zar nije dosta da dvojica idu pje{ice? Ne bi li lak{e bilo da jedan od vas ja{i?“ Onda otac re~e sinu: „Mi smo obojica svakojako jahali na magarcu, sad vaqa da magarac ja{i na nama“. Pak onda obale magarca na zemqu, te mu jedan sve`e predwe noge, a drugi stra`we, pa ga onda uzmu na kolac me|u se i tako ga ponesu. A kad se qudi koji su ih sretali i stizali stanu sad jo{ ve}ma smijati i ~uditi, onda otac, ujedanput, baciv{i magarca na zemqu i po~ev{i ga drije{iti, povi~e: „Ta onaj je svaki ~ovjek lu|i od ovoga magarca koji ’o}e svemu svijetu da ugodi. Ja }u s mojim magarcem da ~inim kako sam i najprije po mojoj voqi ~inio, a qudi neka govore {ta im drago“. Pa onda uzja{i na magarca, a sin pored wega pje{ice, i tako oti|u ku}i. Narodna pripovetka
varo{, posaditi, {}erati, srijeda, obaliti, stra`wi, kolac, ve}ma, drije{iti
118
Doma}i zadatak Zamisli da si de~ak iz pri~e. Ispri~aj i napi{i ovu pri~u u prvom licu, kao da se dogodila tebi.
Prona|i u pri~i i podvuci primedbe koje su qudi davali ~oveku i wegovom sinu. [ta misli{, kako se ~ovek ose}ao kada su mu drugi govorili: To nije pravo, brate, da ti ja{i{, a dijete da ide pje{ice; tvoje su noge ja~e od wegovih?
Kako se sin ose}ao kad su mu rekli: To nije lijepo, mom~e, da ti ja{i{, a otac da ti ide pje{ice; tvoje su noge mla|e?
Za{to je ~ovek rekao: Ta onaj je svaki ~ovjek lu|i od ovoga magarca koji ’o}e svemu svijetu da ugodi.
119
120
6.
[TA JE SME[NO ^ITAMO • {aqive pri~e i pesme U^IMO I VE@BAMO • dramska radwa (po~etak zapleta, rasplet) • glagolske odredbe za vreme, mesto i na~in vr{ewa radwe TVOJ ZADATAK ]E BITI • da smisli{ i napi{e{ {aqiv dijalog • da napi{e{ kratku „izokrenutu“ pri~u • da od {aqive pesme napravi{ sme{nu pri~u • da odredi{ poruke jedne pri~e • da sa svojim drugarima napravi{ pozori{nu predstavu • da re{i{ ukr{tenicu • da od pri~e napravi{ strip
121
Kako roditeqi treba da se odnose prema tebi? [ta ti se ne dopada u wihovom pona{awu?
[ta je otac Molim vas, recite otac {ta je. Da li je otac tata ili ‡ sudija za prekr{aje? Mene otac stalno ispituje i `eli ovo i ono da ~uje. I kad sam u {kolu po{la i kad sam iz {kole do{la, i za{to je ovo ovako i za{to je ono onako, i za{to je ovo ovde ‡ za{to ono nije onde, i kako sam smela ovo i kako sam smela ono, i znam li ja da sam ve} velika i znam li ja da vi{e nisam mala, znam li ja {ta je „karakter tvr|i od ~elika“ i znam li ja po{to je {nala? I za{to nisam mislila i kako nisam pazila i {ta sam opet zgazila i kako, kako, i za{to, za{to, i smem li, smem li, i znam li, znam li? Pa zato pitam otac {ta je. Da li je otac tata ili ‡ sudija za prekr{aje? karakter
122
Dragan Luki}
Zbog ~ega se devoj~ica quti na svog oca?
Koje su wene `eqe?
[ta tata zamera }erki?
[ta otac `eli?
Objasni {ta je to karakter tvr|i od ~elika.
[ta bi ti savetovao devoj~ici?
Za{to se devoj~ica pita: Da li je otac tata ili sudija za prekr{aje?
Koji savet bi dao wenom ocu?
Smisli {aqiv razgovor izme|u oca i }erke. Otac: ]erka: Otac: ]erka:
123
Kako glasi tvoje ime kad ga izgovori{ naopako? Izokreni re~i u re~enici: \aci su seli u klupe.
Izokrenuta pri~a (Ova je pri~a pretrpela zemqotres, pa je u woj sve ispreturano. Poku{ajte da svaku re~ vratite na weno pravo mesto.) Tek je brdo izi{lo iza sunca, a krevet sko~i iz prostranog ~i~e, navu~e noge na opanke, stavi glavu na kapu i otvori ku}u na vratima. ‡ Gle, no}as je zemqa dobro pokvasila ki{u! ‡ za~u|eno progun|a brk su~u}i ~i~u, pa brzim dvori{tem po`uri niz korake, istjera {talu iz krave i re~e: ‡ Rogata livado, idi pasi u zelenoj kravi, a ja }u noge pod put, pa }u po}i u drva da donesem {ume. ‡ ^i~a stavi rame na sjekiru i namignu babom na svoje oko. ‡ Bako, skuvaj u jajetu ~etiri lonca dok se posao vrati s ~i~e. Danas }e ru~ak slatko pojesti starca. Put raspali niz ~i~u, di`u}i svojom {irokom pra{inom oblake opanaka. Od toga se upla{i{e neka kola, pa u trku izvrnu{e kowe, a uzda ispusti ko~ija{a i bubnu ledinom o le|a. Doga|aj se upla{i od ovog neobi~nog ~i~e i opru`i poqe preko nogu jure}i br`e nego brdo preko zeca. Najzad, kad je bacio sebe ispred pogleda, od zuba mu zacvokota strah i glava mu se di`e na kosi: iz obli`weg vuka virila je krvolo~na {uma! 124
‡ Au, sad je bostan obrao ~i~u! ‡ Obuzet ludim starcem, na{ ti strah presko~i preko ~ak{ira i podera trn, pa br`e od poqa potr~a preko zasijane zvijezde. Pred ku}nom babom do~eka ga vjerni prag. ‡ Tako mi vuka, eno o~iju u {umi! ‡ viknu glasina hrapavim ~i~om. Ku}a se prepade, usko~i u babu i zabravi kqu~ vratima, a siroto drvo pope se na ~i~u i gore se uhvati granom za ruke o~ekuju}i dvori{te da dojuri u vuka. sukati, raspaliti, bubnuti, ledina
Branko ]opi}
Podvuci re~enice koje su ti najsme{nije u ovoj pri~i. Smisli kratku izokrenutu pri~u o nekom svom do`ivqaju.
Doma}i zadatak Izokreni izokrenutu pri~u. Prepi{i ovu pri~u tako {to }e{ svaku re~ vratiti na weno pravo mesto. Daj pri~i drugi naslov. 125
Da li si nekada bio na svadbi? [ta ti je tamo bilo zanimqivo?
@enidba vrapca Podunavca Kad se `eni vrabac Podunavac, zaprosio Sjenicu djevojku, tri dni hoda preko poqa ravna, a ~etiri preko gore ~arne ‡ zaprosio i isprosio je; pa on kupi gospodu svatove: kuma {vraku duga~koga repa, a prikumka ’ticu {evrqugu, starog svata iz osoja `uwu, a devera ’ticu lastavicu. Zdravo svati do{li do djevojke i zdravo se natrag povratili. Kad su bili na Kosovu ravnom progovara Sjenica djevojka: „Tiho ja{’te, gospodo svatovi! Tiho ja{’te, tiho besjedite; doleti}e kobac avanica, odvesti }e Sjenicu djevojku“. Jo{ su oni u rije~i bili, zale}e se kobac avanica i odvede Sjenicu djevojku; svi svatovi u trn pobjego{e, |uvegija u prosenu slamu, a kum {vraka na vrh trna ~u~i. [aqiva narodna pesma Podvuci stihove kojima se opisuju svatovi. Ispri~aj kako zami{qa{ vrapca Podunavca. Ispri~aj kako zami{qa{ Sjenicu djevojku. 126
~aran, prikumak, {evrquga, stari svat, osoj, `uwa, dever, avanica, trn, |uvegija, prosen
Po ovoj pesmi napi{i sme{nu pri~u. Neka ti pomogne podsetnik.
e P i{ mo sa stav
Vrabac Podunavac prosi Sjenicu devojku.
Sakupqawe svatova.
Odlazak svatova po devojku.
Povratak svatova.
Doletawe kopca razbojnika.
Re{i rebus.
(cavanudop cabarv)
127
Seti se nekog svog lepog sna. Razgovaraj o tome s drugom iz klupe.
Cic Al’ se nebo osme’iva al’ se reka plavi, a ribar~e u ~un sniva jasno kô na javi.
Rudi riba ‡ jo{te malo ‡ sad mu je pe~ena, srce mu je zaigralo: „Amo sad, milena!
On hitnuo udi~icu, ribicu je stekô, metnuo na `eravicu, pa je tako pekô.
Dole }emo jako sesti, al’ }e da se sladi! Morô bi’ te, ribo, jesti i da nije gladi!“
„@eravico, de se trudi, nemoj tako sporo!“ Ribica mu ve}e rudi, gotova je skoro.
Pa je uze, pa wom br`e da primakne k usti... ^un se quqnu... On se tr`e. Ode sanak pusti! Branko Radi~evi}
cic, hitnuti, ~un, java, `eravica, rudeti, jo{te, milena, jako, sanak, pust
Navedi lepe re~i kojima pesnik opisuje tri glavne slike iz ove pesme: 1. Sliku neba i reke 3. Bu|ewe iz sna
2. Ribar~etov san
128
Kako do`ivqava{ stihove: Al’ se nebo osme’iva?
Podvuci pet kqu~nih re~i iz ove pesme.
Ova pesma ima __________ strofa. Svaka strofa ima po _________ stiha. Srce mu je zaigralo.
Autor pesme je pesnik ________________ _____________________________________.
Prepi{i pravilno slede}e re~enice. Pazi na veliko slovo. Pesmu cic sam prvi put ~uo na stra`ilovu. To brdo se nalazi pored reke dunav i grada koji se zove sremski karlovci. pesnik branko radi~evi} mnogo je voleo sremske karlovce i stra`ilovo.
Odredi koji od navedenih glagola ozna~avaju radwu, a koji stawe: prima}i, snevati, sedeti, ruditi, plaviti se, hitnuti, metnuti, uzeti. radwa: stawe: Re{i rebuse.
129
Seti se basne o gavranu i lisici. Kako se basna zavr{ila?
Pri~a o gavranu i lisici @iveli u jednoj planini gavran Gavrilo i lisica Lukacija. Pardon, lisica Lukacija i gavran Gavrilo, jer Lukacija je u svakom slu~aju dama, pa makar i lisi~ja, i mora do}i na prvo mesto... @iveli oni tako, ali ‡ neslo`no. Lisica Lukacija je bila zavidqiva osoba, pa mada i gavran Gavrilo nije bio cve}e, ipak je Lukacija bila poznata {irom [ume i Planine kao spletka{ica i nikakav karakter. Gavran Gavrilo, po{to je bio ptica, leteo je vrlo visoko, tako da je u svako doba dana i no}i bio iznad Lukacije, koja je zbog toga pucala od muke. Jednog jutra, umesto doru~ka, Lukacija donese odluku da se osveti Gavrilu za sva poni`ewa koja je trpela. Gavrilo je ba{ sedeo na svom omiqenom jasenu, sa povelikim komadom sira u kqunu. Taj sir Gavrilo je po{teno ukrao od ~obanina Obrada, i unapred se oblizivao i radovao dobrom doru~ku. Lukacija nai|e kroz paprat i obrati se gavranu Gavrilu medenim glasom: ‡ Dobro jutro, slatki Gavrilo. Kako si no}as spavao? ‡ [ta se to tebe ti~e?! ‡ odbrusi Gavrilo preko zalogaja. ‡ Ne{to si nervozan, slatki Gavrilo. Da te nisu no}as pecale buve? Da nisi spavao na levoj nozi, a ustao na levo rame? ‡ [ta se to tebe ti~e?! ‡ U`elela sam se tvoje divne pesme, slatki Gavrilo! Da nisi nervozan, mogao bi malo da mi peva{!... Ali, Gavrilo je iz nekih ranijih basni znao da lisica Lukacija ho}e da mu uzme komad sira, i zato non{alantno pritisnu kqunom dugme magnetofona. Za~u se pesma koju je Gavrilo snimio ju~e, uz jednu obilnu gozbu na Obradovom proplanku. Lukacija podvi rep i izgubi se u paprati, mrmqaju}i sebi u nedra da }e se ona ve} dosetiti kako da napakosti gavranu Gavrilu. 130
Gavrilo, me|utim, videv{i da je nadmudrio Lukaciju, udari u grohotan smeh. Taj smeh je bio toliko grohotan da se Gavrilo vaqao po grani jasena ‡ tako da mu je sir ispao iz kquna i pao u paprat. Tada je ba{ prolazio je` ^edomir sa `enom i decom, pa im je sir kao s neba pao za u`inu... ‡ Tenk ju! ‡ rekao je je` ^edomir sa `enom i decom, jer je`evi, kao {to je poznato, uvek govore po dva strana jezika, naro~ito onaj koji im prvo padne na pamet. Qubivoje R{umovi}
spletka{ica
Uporedi narodnu basnu Gavran i lisica sa ovom basnom. [ta je u wima sli~no? [ta je razli~ito?
Kako zami{qa{ gavrana Gavrila?
Ozna~i najsme{niji deo u ovoj basni. Objasni za{to je sme{an. Koji ti se lik iz basne vi{e dopada? Za{to?
Objasni {ta zna~e re~i i izrazi: spletka{ica ‡
nikakav karakter ‡ Kako zami{qa{ lisicu Lukaciju?
pucati od muke ‡
ustati na levu nogu ‡
Podvuci u tekstu re~enice koje ukazuju na to kakva je lisica.
Smisli i napi{i poruku ove basne. 131
Kako se ose}a{ kada te drug ne~im povredi? [ta je dobro da tada u~ini{?
A za{to on ve`ba Lica: Mile Rista (Scena je bez ikakvog dekora i rekvizita. Na sredini, okrenut publici ‡ Mile.) Mile (ve`ba ‡ podi`e i spu{ta ruke, skaku}e u mestu kao da tr~i, ~u~ne pa ustane i to ponovi nekoliko puta; kao za sebe): Je’n-dva! Je’n-dva! Je’n-dva-tri-~etiri! Rista (nailazi s leve strane i radoznalo posmatra). Mile (pogleda ga pa nastavi sa ve`bawem). Rista: Mile, {ta to radi{? Mile (ne prestaju}i da ve`ba): Radim... Vidi{ vaqda {ta radim?! Rista: Vidim, samo ne razumem... Mile: Ve`bam! ... Je’n-dva! Je’n-dva! Rista: A za{to ve`ba{? Mile: Ve`bam da oja~am! Rista: A {to da oja~a{? Mile: Nije va`no... Ja znam za{to... Je’n-dva! Je’n-dva! Rista: Pa, dobro, reci mi... Mile (stalno ve`ba dok govori): A {to ba{ tebi da ka`em? Rista: Pa onako, {to si takav? Mile (za trenutak prestane): Ho}u da bijem @ileta! (Nastavqa da ve`ba.) Rista: Kog @ileta? 132
Mile: Onoga do pekare... Ho}u da ga bijem i sad se svakoga dana spremam... Rista: A {to da ga bije{? Mile: Zna on za{to... Napisao na plotu kredom: „Mile ne zna zemqopis“... Upamti}e on mene... Rista (iznena|eno): A zato!... (Pauza, dok Mile stalno ve`ba): Pa je l’ misli{ da to ne{to poma`e? Mile: Sigurno da poma`e! ... Da ne poma`e ‡ ne bih ve`bao! Je’n-dva! Je’n-dva! Rista (pa`qivo posmatra Mileta kako ve`ba, {eta nervozno oko wega): Mile! Mile (ve`ba i ne obra}a pa`wu na wega). Rista: Mile! Mile (ne prestaju}i da ve`ba): [ta je? Rista: Je l’ va`i da i ja ve`bam s tobom? Mile: [to da ve`ba{? Rista: Onako... Mile: Ne va`i! Rista (tra`i ne{to po xepovima): Mile! ... Je l’ va`i da ti dam jednu marku, pa da ve`bamo zajedno? Mile (ve`ba, samo okre}e glavu prema Risti): Kakva je? Rista: Portoriko, fina marka... Mile (prestaje da ve`ba): Dobro, daj! I stani ovde pored mene... (Uzme marku i nastavi da ve`ba.) Rista (stane pored Mileta prema publici i ve`ba, gledaju}i {ta Mile radi): Je li dobro ovako?... Mile: Dobro je! ... Je’n-dva! Je’n-dva! ... A sad malo ovo... (promeni ve`bu).
Rista (sve radi za wim). Mile (prestane): Dobro, dosta je... Rista: A {to? (prestane). Hajde jo{ malo... Mile (po~iwe da se obla~i, zakop~ava se, kao posle gotove ve`be): Pa {ta bi ti hteo? Za jednu marku ‡ pa ceo dan? Rista: Nije va`no... Da}u ti jo{ jednu marku... Venecuela... Mile: Daj da vidim... Rista (vadi iz xepa i pru`a Miletu): Evo, pi{e Venecuela! Mile: Dobro onda... Hajde jo{ malo! (Raskop~ava se i nastavqa s ve`bom). Rista (ve`ba gledaju}i u Mileta). Mile (ve`ba, pa se odjednom trgne): Dobro, a {to si ti toliko zapeo? Rista (ne prestaju}i da ve`ba): [to sam zapeo? Mile: Stvarno, {to si ti toliko zapeo da ve`ba{? Rista (polako prestaje da ve`ba): Onako ... treba mi... Mile: [ta mo`e tebi da treba? Rista (zakop~avaju}i se, oprezno gledaju}i u Mileta): Mo`e da mi treba... Ono na plotu nije napisao @ile nego ‡ ja! ZAVESA Du{an Radovi} dekor, rekvizit, zemqopis
Ovo je tekst za glumu ili dramski tekst. 133
Ko su likovi iz ovog dramskog teksta?
Smisli i napi{i {ta je Rista pomislio kad je saznao zbog ~ega Mile ve`ba.
Kako je pisac upoznao ~itaoce sa izgledom scene, scenskim prostorom, u kojem se odvija drama?
Prona|i u tekstu i podvuci re~enice iz kojih saznaje{ za{to Mile ve`ba. [ta misli{, kako se Mile ose}ao kada je video da na plotu pi{e ,,Mile ne zna zemqopis“?
Mesto u tekstu na kojem dramska radwa postaje zamr{ena i napeta naziva se zaplet. U ovom tekstu prona|i i ozna~i zaplet. Zavr{ni deo radwe, mesto u tekstu na kojem se radwa razre{ava, raspli}e naziva se rasplet.
Smisli i napi{i {ta Mile u sebi govori dok ve`ba.
134
U ovom dramskom tekstu prona|i i ozna~i rasplet. Podelite tekst po ulogama i ~itajte ga. Od ovog dramskog teksta napravite pozori{nu predstavu u u~ionici.
Glagol leteti promeni po licima i vremenima. sada{we vreme
pro{lo vreme
budu}e vreme
ja ti on, ona, ono mi vi oni, one, ona
9
Re{i ukr{tenicu: 1. vrsta imenica 2. jedno glagolsko vreme 3. re~ koja ima sli~no zna~ewe kao re~ stomak 4. vrsta imenica 5. re~ koja ima suprotno zna~ewe od re~i blizu 6. re~ koja ozna~ava {ta radi subjekat je... 7. re~i koje ozna~avaju radwu su... 8. dva stiha ili vi{e stihova u pesmi 9. re~ u re~enici koja kazuje ko vr{i radwu ili o kome ili o ~emu se govori
1 2 3 4 5 6 7 8
Re{i rebuse.
135
Seti se {ta je autobiografija. Razmisli koji sme{an doga|aj bi naveo u autobiografiji?
Jedna sme{na pesma U mojoj porodici `ivelo se strogo i ozbiqno... Takvi su mi bili roditeqi, pre svega otac... Jedna od stvari koje sam voleo, kao i mnoga deca, bila je da nam do|u gosti... Jer gosti su unosili neko drugo raspolo`ewe u ku}u, i neke druge odnose mojih roditeqa prema meni... Mnogo sam voleo kad nam do|u gosti... A to je bilo vreme kad su gosti ~e{}e dolazili nego danas... Naravno, mnogo sam voleo da se igram, i to naro~ito uve~e, kad je trebalo da budem kod ku}e. To je verovatno iskustvo sve dece, da moraju
da se vra}aju ku}i onda kad je najlep{e... Nisam imao drugih zadovoqstava sem onih koja sam mogao da delim sa drugom decom, prema tome, mnogo sam voleo decu, i sve ono {to se sa decom moglo raditi... Najvi{e smo igrali fudbal, ali smo radili i neke druge stvari... I kad sam imao devet godina, ja sam napisao jednu kratku, sme{nu, glupu pesmu, koja glasi ovako: Moj tata je nadzornik, a ina~e ~inovnik, a radi u direkciji, i to s ~ika \okom. Kad ga majka izgrdi ‥ namiguje okom.
Napi{i podatke u vezi s tekstom Jedna sme{na pesma: Ime pesnika koji pri~a o svom detiwstvu: Naziv grada u kojem je pesnik ro|en: Naziv jedne wegove poznate kwige: [ta je voleo pisac kada je bio mali? Koju igru je naj~e{}e igrao s decom? Koliko je imao godina kada je napisao sme{nu pesmu o svom tati? 136
Du{an Radovi} je ro|en 1922. godine u Ni{u. Ure|ivao je de~ji ~asopis Poletarac i napisao vi{e kwiga za decu: Po{tovana deco, Sme{ne re~i, Pri~am ti pri~u, Kapetan Xon Piplfoks i druge.
nadzornik, direkcija
Prosta (nepro{irena) re~enica Prosta (nepro{irena) re~enica ima samo subjekat i predikat.
Potok te~e. subjekat
predikat
Subjekat u ovoj re~enici je imenica potok, jer ozna~ava ko vr{i radwu (ili o kome, o ~emu se govori). Predikat je te~e. Taj glagol ozna~ava {ta radi subjekat (potok).
Prosta pro{irena re~enica Prosta pro{irena re~enica pored subjekta i predikata ima i druge re~eni~ne delove. To su re~i koje bli`e odre|uju glagole po vremenu, mestu i na~inu vr{ewa radwe.
No}as potok kroz poqe ne~ujno te~e. Koju slu`bu imaju ostale re~i u ovoj re~enici? Ostale re~i bli`e odre|uju glagol te~e.
Re~i koje odre|uju vreme, mesto i na~in vr{ewa radwe Postoje re~i koje stoje uz glagole i bli`e ih odre|uju po vremenu, mestu i na~inu vr{ewa radwe. za vreme: Kada potok te~e? no}as za mesto: Kuda (gde) potok te~e? kroz poqe za na~in: Kako potok te~e? ne~ujno Odredi slu`bu re~i (subjekat, predikat i odredbe za vreme, mesto i na~in).
Radoznalo se ogledao jelen jutros na potoku. 137
Uporedi korwa~u i zeca. Po ~emu se oni razlikuju? A koje su wihove zajedni~ke osobine?
Korwa~a i zec Korwa~a i zec takmi~ili su se u brzini. Tako utvrde oni rok i mesto, te krenu na put. Znaju}i da je ro|eni trka~, zec se nije toliko brinuo za trku nego le`e kraj puta i zadrema. A korwa~a, znaju}i svoju sporost, tr~ala je bez predaha. Tako ona prestigne zeca, koji je spavao, i dobije pobedni~ku nagradu. Ezop
138
Navedi koje osobine ima korwa~a iz ove basne.
Za{to je ova pri~a basna?
Koje osobine ima zec iz ove basne?
Podvuci pouku koja najvi{e odgovara ovoj basni: 1. Dogovor ku}u gradi. 2. Ko je lud, ne budi mu drug. 3. Ko se trudi, taj i uspe. 4. Triput meri, jednom seci.
Napravi od ove pri~e strip u ~etiri slike. Ispi{i u stripu {ta govore korwa~a i zec .
139
SETI SE {ta smo nau~ili... Gramatika odredbe
+
subjekat
+
za vreme
+
za na~in
odredba
+
predikat
+
za mesto
Vesela veverica od jutros `ivahno skaku}e po {umi. pridev
imenica
opisni
zajedni~ka
prosta pro{irena re~enica obave{tajna potvrdna
glagol
kazuje radwu
rod – `enski
rod – `enski
sada{we vreme
broj – jednina
broj – jednina
3. lice broj – jednina
Kwi`evnost
=
slu`bu prideva u re~enici, kao i nove vrste re~i i wihove oblike, u~i}ete u slede}em razredu
dramski tekst namewen je scenskom izvo|ewu tekst je napisan u vidu dijaloga i podeqen po ulogama
dramska radwa ima zaplet i rasplet
140
pi{e se i u stihu i u prozi
glumci izvode pozori{nu predstavu izgovaraju}i tekst koji prate pokreti
7.
SVE [TO RASTE HTELO BI DA RASTE ^ITAMO • pesme i pri~e o `ivotiwama i prirodi U^IMO • narodne porodi~ne pesme • pisawe suglasnika j • pisawe datuma • pisawe brojeva slovima TVOJ ZADATAK ]E BITI • da po planu prepri~a{ pri~u • da nastavi{ zapo~etu pri~u • da napi{e{ pri~u po jednoj pesmi • da nastavi{ pesmu
141
Da li si nekada u prirodi posmatrao bistru vodu jezera ili reke? [ta se sve ogleda u woj?
Kakve je boje potok Potoku koji {umom te~e oprezno pri|e jedan jelen i napiv{i se vode re~e: ‡ potok je kao {uma zelen. Kraj stijewa potok daqe te~e o kamena se lome} rebra, skaku}u}i zeko re~e: ‡ potok je ovaj sav od srebra. Kroz poqe potok daqe te~e pod vedro nebo iza{av, a lastavica ozgo re~e: ‡ potok je kao nebo plav. I potok daqe te~e, te~e, nad wim bijeli oblaci stoje, lebde}i bijeli leptir re~e: ‡ potok je ovaj bijele boje.
Objasni za{to svaka `ivotiwa druga~ije vidi boju potoka.
S mno{tvom zvijezda do|e ve~e, ugasi svoje boje dan, pla{qiva srna tiho re~e: ‡ gle, sav je potok ozvjezdan. Grigor Vitez ozvezditi se
Navedi kojim re~ima je u pesmi opisana srna.
Svaka strofa u ovoj pesmi je jedna pesni~ka slika. Prona|i re~i kojim pesnik opisuje svaku od ovih slika: 1. potok u {umi 2. potok kraj stewa 3. potok u poqu 4. potok u ravnici 5. potok uve~e 142
Podvuci u pesmi i objasni re~i kojima pesnik slika i druge `ivotiwe koje dolaze na potok.
Kakva je razlika izme|u re~i: sestra i seja; brat i braca; majka i mama; otac i tata?
Dvije seje brata ne imale Dvije seje brata ne imale, pa ga viju od bijele svile, od bijele i jo{ od crvene; struk mu me}u drvo {im{irovo, crne o~i dva draga kamena, obrvice morske pijavice, sitne zube dva niza bisera; zala`u ga medom i {e}erom: „To nam jedi, pa nam probjesedi!“ Narodna pesma
Koje ose}awe zapa`a{ u ovoj pesmi?
viti, zalagati
dva draga kamena: morske pijavice:
Prona|i u pesmi i iz re~nika prepi{i zna~ewe glagola viti.
dva niza bisera:
med i {e}er: Objasni za {ta sestrama treba: bela i crvena svila:
Ova pesma pripada grupi narodnih porodi~nih pesama, jer se u woj govori o odnosima u porodici. Seti se i napi{i kojoj grupi pesama pripada narodna pesma:
drvo {im{irovo:
@enidba vrapca Podunavca Tri se snega u planini bele 143
Da li zna{ ne{to o divqim kowima? Kako oni `ive?
Bajka o belom kowu Imao neki brkati Ciganin kowa, koji je nekada bio i mlad i prav i beo. Ali se vremenom, od teretna `ivota, razbole. Postade bangav i {aren. Mogla su mu se izbrojati rebra, a bogami i dani. Ali jedne no}i dunu iznenada vetar i od{krinu vrata na {tali. Do mra~noga ugla, u kome je tavorio kow, prostrla se kroz pukotinu traka mese~ine. Li~ila je na usku belu stazu, koja je zasewivala o~i i mamila da se po woj krene. I kow se kleckavim korakom uputi iz svoga ugla, odgurnu jo{ malo vrata i zauvek napusti mra~nu {talu i brkatog Ciganina. I{ao je cele no}i po stazama i proplancima obasjanim mese~inom. Ose}ao se neobi~no: prvi put je mogao da zakora~i kud ho}e, na ovu ili na onu stranu, ulevo ili udesno. Umesto bi~a koji je slu{ao celoga `ivota, sada bi mu tek s vremena na vreme oko u{iju zazvi`dao vetar. Tako je sve to izgledalo dok je potrajala no}. Kad granu sunce, kow se ba{ zate~e na stazi koja je vodila kroz neku malu naseobinu. Prvo se jedna baba hitnu busenom na wega. U~inilo joj se da je kow bolestan i `elela je da ga {to pre otera od svog plota. I kod slede}ih ku}a se ponavqala ista pri~a. Letelo je preko plotova busewe, poneka krupnija cepka, pa i kamen. Kad pro|e posledwi plot, kow zama~e u {umu. Dr`ao se otada preko dana {to daqe od naseobina, a no}u je grabio stazama i proplancima, sve ja~e obasjanim mesecom, koji je rastao. Kad se jedne no}i pojavi na nebu pun mesec i kao usred dana osvetli proplanak, kow oseti u nozdrvama opojan miris nekog nepoznatog biqa rasutog po obroncima. Pasao je cele no}i, a pred zoru nai|e i na izvor, skriven izme|u tri sasvim 144
blizu grabova stabla. Napoji se neobi~ne a pitke vode, pa u|e duboko u obli`wu {umu. I slede}e no}i dolazio je na isti proplanak, pasao nepoznate trave i napajao se na izvoru izme|u tri graba. Preko dana, u senovitoj {umi pro{aranoj suncem, ose}ao je kako mu se snaga sve vi{e vra}a, kako mu telo postaje oblo, a noge gipkije. Kad se jedne no}i otisnuo do prve reke, u mirnom ogledalu vode, svetlucavom od tanke mese~ine, primetio je da mu se dlaka ponovo belasa kao snegovi. Od te no}i nije ga vi{e dr`alo samo jedno mesto. Galopirao je po bregovima i dolinama, provla~io se izme|u visokih stabala u {umi, belasao se u no}i po beskrajnim, tamnim ravnicama. Otkrivao je nepoznate trave i zaturene izvore, na kojima je pasao i pio. Neki qudi iz naseobina su ga i videli. Ubrzo je krenula i pri~a o belom kowu, koji obasjan mese~inom luta po prirodi i otkriva biqe i izvore koji le~e. Dado{e se i qudi za lekovitom travom i vodom. U neko doba sti`e re~ o svemu tome i do uha brkatog Ciganina, te i ovaj krenu u potragu za svojim odbeglim kowem, koga je bio ve} o`alio. Otisnuo se brkajlija sa `enom na jednu stranu, sinovi i k}eri na drugu, a kom{iluk im se rasu kud koji... Beli kow jezdi jo{ uvek proplancima i rubovima {ume. Neki ga i opaze, ali mu niko ne mo`e pri}i, jer je brz kao muwa i neuhvatqiv kao oblak. Qudi iz naseobina jo{ uvek tragaju za lekovitom travom i vodom. Ponekad ih i na|u. 145
Ostanu onda na tom mestu samo toliko dok se izle~e ili se sasvim nastane uz neki lekoviti izvor i stvore novu naseobinu.
I Cigani odonda lutaju, nikako da se skrase. Jo{ nisu prona{li kowa. Zaboravili su ve} i {ta tra`e. Stevan Rai~kovi}
teretan, bangav, tavoriti, zate}i se, naseobina, hitnuti se, cepka, zamaknuti (zama}i), grabiti, grab, pitak, belasati se, galopirati, skrasiti se
Podvuci i prepi{i re~enice kojima pisac opisuje kowa
[ta se pri~alo o ~udnom belom kowu?
kad je bio mlad:
kad je bio izmoren i bolestan:
Zbog ~ega su qudi i{li u potragu za belim kowem?
po{to je ozdravio:
Prona|i u tekstu opis belog kowa za koji misli{ da je najlep{i i podvuci ga. Objasni kako se kow ose}ao kad je `iveo kod qudi. Kako se kow ose}ao dok je lutao prirodom slobodan ? 146
Podvuci i objasni re~enicu kojom se opisuje kako se kow ogleda u mirnoj vodi reke.
Prona|i u ovoj pri~i jo{ dva lepa pore|ewa : brz kao muwa,
Objasni po ~emu ova pri~a podse}a na bajku.
Pisawe suglasnika j Suglasnik j se ne pi{e izme|u samoglasnika i i o.
bio
u~io
radio
Suglasnik j se pi{e izme|u samoglasnika o i i.
koji
bojica
krojiti
Zaokru`i pravilno napisane re~i: avion ‡ avijon bojiti ‡ boiti spre~io ‡ spre~ijo
radionica ‡ radijonica fijoka ‡ fioka Violeta ‡ Vijoleta
u~ijonica ‡ u~ionica moji ‡ moi spojiti ‡ spoiti 147
Da li si nekada slu{ao pesmu slavuja? Razgovaraj o tome s drugom iz klupe.
Slavuj i sunce U kosi gaja slavuj se javqa. Sunce izrawa iz plave bare. @ubore poto~i}i de~jeg zdravqa kroz rascvetane jabu~are... Slavuj iz gaja sunce pozdravqa. U gaju predu sun~eve preqe: svileni kon~i}i vise sa grana. Vodeni~ica jutra jo{ meqe zvezde za zlatnu poga~u dana. Slavuj, sin gaja gde jelen pase, peva, zaqubqen, o ru`i sunca. A sunce slu{a ... i `eli da se pretvori u tog slatkokqunca. I dok u kqunu slavuja svi}e pesma prole}a ‥ sunce sa cera daruje jasike, breze, ceri}e min|u{ama od bisera... A sneg mirisnih latica pada i kquca, kquca detli} tvog bila. Plavo nebo i bela stada... Zamisli za tren da ima{ krila ‥ i polete}e{ iznad livada! jabu~ar, slatkokqunac, cer, bilo
Dobrica Eri} sunce Prona|i u pesmi i prepi{i stihove kojima pesnik slika: slavuja
148
jutro
odnos izme|u slavuja i sunca
Objasni stihove: U gaju predu sun~eve preqe: / svileni kon~i}i vise sa grana.
Koja ose}awa u tebi pobu|uje ova pesma?
Koje bi pitawe postavio slavuju iz pesme?
Uporedi pesmu Slavuj i sunce Dobrice Eri}a sa Prole}nicom Jovana Jovanovi}a Zmaja. Objasni {ta zapa`a{.
Pisawe datuma Datumi se pi{u ovako: dan, mesec, godina Napi{i na tri na~ina datum svog ro|ewa:
Zaokru`i ispravno napisane datume: 21. IV. 2006. 26. VIII 2006. 11 3. 2007. 17. II 2007 1. 7. 2007.
1. mart 2006. 1. III 2006. 1. 3. 2006.
Pisawe brojeva slovima Brojevi se pi{u sastavqeno 12 17 200 600 900
dvanaest sedamnaest dvesta {eststo devetsto
i rastavqeno 500 287 33 460 422 71 2000
pet stotina dvesta osamdeset sedam trideset tri ~etiri stotine {ezdeset ~etiristo dvadeset dva sedamdeset jedan dve hiqade 149
Zamisli neku ~udesno lepu haqinu ili odelo za maskenbal. Kako izgleda?
Pri~a o Raku Kroja~u @iveo pod velikim belutkom u reci Rak Kroja~. On je nadaleko bio ~uven po svom zanatu. Sve bube, leptiri i ribice iz okoline {ili su kod wega svoje odelo. O vredno}i wegovoj svugde se pri~alo; govorilo se da nikad iz ruke ne ispu{ta svoje rumenkaste, o{tre makaze. U poslu su mu pomagali mali rakovi, wegovi sinovi. Oni su po dnu re~nom prikupqali materijal, od koga je posle Rak Kroja~ pravio divna odela. Jednom u velikom viru, blizu belutka gde je stanovao Rak Kroja~, ribice re{e da prirede zabavu, te sve potr~e wemu, da im sa{ije novo odelo. ‡ No}as }e biti zabava u viru na mese~ini, pa te molim da mi sa{ije{ haqinu, lep{u nego ijednu {to si do sada {io ‡ re~e {tuka Raku Kroja~u, presecaju}i hitro vodu. ‡ Sa{i}u ti sivozelenu haqinu od {qokica, zaki}enu sedefastim lepezama ‡ odgovori Rak Kroja~ i uze joj meru. Za {tukom do|e ka}iperka pastrmka i stade se umiqavati Raku Kroja~u: ‡ Dragi Ra~i}u, sa{ij mi haqinu da bude lep{a nego u ostalih riba. A Rak Kroja~ se zamisli i re~e: ‡ Sa{i}u ti {arenu haqinu, punu `utih, crvenih, belih i plavih ta~kica. Bi}e{ najlep{a na celoj zabavi. Posle we izroni iz trske grge~ mole}i: ‡ Ra~i}u, molim te da mi sa{ije{ novo odelo za zabavu, pa }u ti platiti koliko god zatra`i{. ‡ Sa{i}u ti `u}kastozeleno odelo, i{arano crnim prugama. Ti jedini bi}e{ tako odeven. Kad ribice odo{e, navali Rak Kroja~ na posao. 150
belutak, rumenkast, vir, {qokica, sedef, sedefast, ka}iperka, lika, preneraziti se, tu`iti, okretna igra
Posla ra~i}e da nabave materijal potreban za ribqe haqine: re~nog bisera, sedefa, {arenog sitnog peska. A ~im se oni vrati{e, po~e da pravi nova odela, ni`u}i biser i sedef na duga vlakna like, koja je potom upredao sa re~nim srebrom. A za to vreme su ribice spremale vir za zabavu. Prvo su o~istile dno od muqa i posule ga rumenkastim belutkom i mahovinom; posle su pokosile visoku obalsku travu, da bi mesec {to boqe osvetlio vir. Najzad su oti{le do `abqe svira~ke dru`ine zvane „Kreketu{a“ i pogodile se da im svira na zabavi. ^ak predve~e se upute Raku Kroja~u da vide {ta je s haqinama. Kad tamo stignu, a veliki belutak gde je Rak Kroja~ stanovao le`i odvaqen u stranu i ra~i}i po mutnoj vodi lutaju i pla~u. ‡ [ta je to, pobogu?! Gde je Rak Kroja~? ‡ povi~u prenera`ene ribe, slute}i neku nesre}u. ‡ Odnela ga u torbi neka deca koja su ovuda lovila rakove ‡ odgovore ra~i}i kroz pla~. ‡ Sad ne}emo nikad vi{e videti svog dragog oca, Raka Kroja~a. Onda i pastrmka i grge~ i {tuka udare u pla~, bilo im je `ao {to je siroti rak nastradao, a jo{ vi{e {to im nije haqinice za zabavu sa{io. Mali{ani, videv{i kako ribe `ale wihovog oca, jo{ vi{e se rastu`e: ‡ Taman smo mu doneli bisera, sedefa, re~nog srebra i {arenog peska i on po~eo
da ih ni`e na vlakna, a nevaqala deca nam ga zauvek odneso{e. ^uv{i pla~ ra~i}a i riba, dotr~e i `abe i re~ne zmije i svi drugi stanovnici reke da vide {ta je, i tako nastane op{ta `alost. Ba{ je sunce zalazilo za breg kad se to de{avalo. Voda u viru se rumenela kao da je neko u wu sasuo vina. Ve~erwi vetar je lutao kroz trsku. A stanovnici reke su i daqe kraj belutka tu`ili. Najednom {tuka presta plakati i viknu: ‡ Evo, dolazi niz reku Rak Kroja~, poznajem ga po rumenkastim makazama {to ih nosi u ruci. Svi se obazru na tu stranu i ugledaju ga zbiqa kako se oprezno provla~i izme|u kamewa, hitaju}i ku}i. Stigav{i na svoj prag re~e: ‡ Sre}a moja {to sam sobom poneo makaze, te sam, ~im su se deca malo zagovorila, rasekao torbu i pobegao, ina~e me ne biste nikad vi{e videli. Kakav drugi len rak bi posle ovog do`ivqaja prvo legao da se odmori, a Rak Kroja~ prvo uze da dovr{i zapo~ete ribqe haqine. [io ih je dok se mesec nije javio, a onda su ve} bile gotove i prelivale su se kao duga u bezbroj boja. Kad su {tuka, pastrmka i grge~ stigli u novim haqinama, zabava u viru je ve} bila otpo~ela, `abe su svirale, ribice su igrale okretne igre, a Rak Kroja~ je ispod belutka za to vreme pri~ao svojoj deci {ta je sve pretrpeo dok nije pobegao iz torbe. Desanka Maksimovi} 151
Podvuci jednom bojom i objasni re~enice iz pri~e koje ukazuju na to kako je Rak Kroja~ bio vredan. Drugom bojom podvuci opise haqina za ribe i materijala od kojih su napravqene. Podvuci u pri~i i opis pripremawa vira za zabavu. Objasni kako su se ose}ale ribe dok su se pripremale za zabavu. O ~emu su tada razmi{qale?
Prepri~aj ovu pri~u u {est re~enica. Neka ti pomognu slede}e kqu~ne re~i: priprema
naru~ivawe
nabavka
nesre}a
povratak raka
zabava
Smisli i napi{i druga~iji naslov za ovu pri~u.
152
Prona|i odgovaraju}a zna~ewa za izraze i upi{i ih. imati uspeha • biti veoma strog • zavisiti od nekoga • biti nekome glavni pomaga~ • napustiti nekoga kao nepopravqivog • biti vrlo ve{t • biti vrlo zauzet • brzo, `ure}i imati pune ruke posla ‡ biti desna ruka nekome ‡ vladati gvozdenom rukom ‡ raditi na brzu ruku ‡ biti sre}ne ruke ‡ imati zlatne ruke ‡ di}i ruke od nekoga ‡ biti vezanih ruku ‡ Prona|i u re~niku na kraju kwige zna~ewa re~i iz porodice re~i ruka. Upi{i wihova zna~ewa. rukav ‡
rukovoditi ‡
rukavica ‡
rukovati se ‡
rukopis ‡
uru~iti ‡
rukomet ‡
ru~ni ‡
Nastavi zapo~etu pri~u koriste}i re~i i izraze iz porodice re~i ruka. Toga dana sam bio sre}ne ruke. Igrali smo rukomet.
153
Da li si se nekada vozio kolima seoskim putem? Kakav je to bio do`ivljaj?
Vo`nja Vozimo se. Pokraj puta razasuta sela le`e. KĂ´ potoci posle bure konji jure, lete, be`e.
Gle, po~inju i svetlaci, leta znaci, da se pale, i iz magle trepte sive kao `ive, zvezde male.
Vrh potoka i {ipraga topla, blaga ve~er pada. Vozimo se. Sanja cve}e; miris sle}e sa livada.
Po beskrajno ne`nom, mekom i dalekom nebu plavu nasmejani mesec bludi, {to na ljudi li~i glavu.
Gle, seoske ku}e bele kao strele tek prolete. Pored puta stabla vita {iblje, `ita, lete, lete.
Vozimo se. Pokraj puta razasuta sela le`e. KĂ´ potoci posle bure konji jure, lete, be`e. Desanka Maksimovi}
Prona|i i napi{i najlep{e re~i kojima pesnik slika sela i ku}e kraj puta:
svice:
nebo:
zapregu u kojoj se vozi: ve~e koje pada: 154
razasut, {iprag, vit, svetlac
Objasni zna~enje pesni~ke slike: Vozimo se. Sanja cve}e; miris sle}e sa livada.
Podvuci u pesmi re~i koje se rimuju. [ta zapa`a{?
^itaj pa`ljivo ovu pesmu. Oslu{kuj ritam kojim se ni`u stihovi i strofe. Kako zvu~e? Na kakvo kretanje te podse}aju?
Uporedi ritam ove pesme s ritmom pesme Prole}nica Jovana Jovanovi}a Zmaja i ritmom poeme Zamislite Du{ana Radovi}a.
Zamisli da se vozi{ kolima koja vuku konji. Opi{i taj do`ivljaj: {ta te najvi{e zabavlja dok se vozi{, koje zvukove ~uje{, {ta vidi{, da li se ne~ega pla{i{, ko upravlja konjima i sl.
155
Zna{ li {ta je zdravica? Kada se izgovara zdravica? Kako bi ti nazdravio drugu na proslavi wegovog ro|endana?
Zdravica Sve {to raste htelo bi da raste... ‡ Neka raste, i treba da raste! Sve {to cveta htelo bi da cveta... ‡ Neka cveta, i treba da cveta! Neka gleda sve {to ima oko, svako krilo nek leti visoko! Leteti, leteti, lepo je leteti! @iveti, `iveti, lepo je `iveti! Sve {to leti htelo bi da leti... ‡ Neka leti, i treba da leti! Sve {to peva htelo bi da peva... ‡ Neka peva, i treba da peva! Neka ska~e sve {to ima nogu, neka tr~e svi koji to mogu! Skakati, skakati, lepo je skakati! @iveti, `iveti, lepo je `iveti! Du{an Radovi} 156
zdravica
Podvuci u ovoj pesmi stihove koji ti se najvi{e svi|aju. Za{to ti se svi|aju?
Smisli i napi{i u jednoj re~enici poruku ove pesme.
Objasni zna~ewe prve strofe u ovoj pesmi.
Podvuci sve glagole iz pesme Zdravica.
Nastavi ovu pesmu.
Objasni kome pesnik nazdravqa u ovoj pesmi.
Navedi sve pesnikove `eqe iz ove zdravice.
Nau~i pesmu napamet. Ako zna{ melodiju, otpevaj ovu pesmu. 157
158
Pravila za izra`ajno ~itawe i recitovawe • Dok ~ita{ ili recituje{ trebalo bi da se u`ivi{ u sadr`aj teksta, odnosno da zamisli{ ono o ~emu se u tekstu govori. • Trudi se da jasno izgovara{ svaku re~ i da se svi glasovi u svakoj re~i dobro ~uju. • ^itawe i recitovawe ne treba da bude jednoli~no i dosadno, ve} neke delove treba da izgovara{ ti{e, a neke glasnije, neke br`e, a neke sporije, u zavisnosti od sadr`aja teksta i ose}awa koja tekst u tebi pobu|uje. • Va`no je da po{tuje{ ta~ke, zareze, uzvi~nike, upitnike i druge pravopisne znake. Kod svakog znaka treba zastati, napraviti kra}u ili du`u pauzu. Pauze su veoma va`ne, jer daju mo} re~ima. • Prilikom recitovawa pokreti ruku i gestovi treba da budu odmereni, u skladu sa onim o ~emu se govori u pesmi i sa raspolo`ewem koje postoji u woj. • Va`no je da ~itawe i recitovawe budu prirodni, nalik na svakodnevni govor. • Radi lak{eg pripremawa za ~itawe i recitovawe, tekst ozna~i na slede}i na~in: ———— | ||
ovako ozna~ene delove teksta ~itaj ili recituj ti{e ovako ozna~ene delove teksta ~itaj ili recituj glasnije na ovako ozna~enom mestu u tekstu napravi kra}u pauzu na ovako ozna~enom mestu u tekstu napravi du`u pauzu.
Pravila za dobro pisawe • Razmisli o tome {ta sve zna{ o temi o kojoj treba da pi{e{. • Zabele`i {ta sve treba da pomene{ u svom sastavu. • Potrudi se da smisli{ odgovaraju}i naslov. • Misli o tome ko }e ~itati tvoj rad. • Tvoj sastav treba da ima po~etak, sredinu i kraj. • Unesi ose}awa u svoj rad (tugu, radost, qutwu, uzbu|ewe, iznena|ewe). • Na kraju re~enice stavi ta~ku, upitnik ili uzvi~nik. • Po~ni svaku re~enicu velikim slovom. Imena mesta i qudi tako|e pi{i velikim po~etnim slovom. • Re~enice ne po~iwi na isti na~in (seti se re~i sa sli~nim zna~ewem). • Pro~itaj svoj rad i ispravi gre{ke koje zapazi{. 159
Re~nik A avanica (arapski) ‡ nevaqalac, nitkov, nasilnik avlija (turski) ‡ ogra|en prostor oko ku}e, dvori{te admiral (nema~ki) ‡ najvi{i oficirski ~in u ratnoj mornarici astal (turski) ‡ sto autobiografija (gr~ki) ‡ opis vlastitog `ivota, `ivotopis koji pisac pi{e o samom sebi B bangav ‡ koji te{ko hoda zbog kvrgastih izraslina na stopalima ili kopitama; uporedi: hrom belasati se ‡ malo se beleti, isprekidano se beleti belutak ‡ obli i glatki beli kamen bilo ‡ ujedna~eno kucawe srca koje se ose}a pod prstima kad se prislone uz arteriju, puls biti spreman sti}i i ute}i ‡ zna~i: biti vrlo sposoban i snala`qiv bokvica ‡ biqka koja se koristi u narodnom lekarstvu brvno ‡ stablo koje slu`i da se premosti neki potok ili re~ica; balvan, trupac, greda brujati ‡ proizvoditi zvuk, potmuo, dubok sliveni {um, zujawe bubnuti ‡ pasti s potmulim treskom, tresnuti, qosnuti buzdovan (turski) ‡ sredwovekovno oru`je koje se sastoji od gvozdenih pera i dr{ke, podesno za udarawe ili bacawe na protivnika bukvik ‡ bukova {uma V vaistinu ‡ zaista, doista, odista, zapravo, u stvari
160
val ‡ talas varo{ (ma|arski) ‡ ve}e naseqe, grad vaspitawe ‡ uqudno pona{awe, uqudnost, vaspitanost; obrazovanost ve}ma ‡ u ve}oj meri, vi{e vinuti se ‡ dignuti se u vazduh vir ‡ duboko mesto u potoku, reci ili jezeru vit ‡ vitak, visok viti ‡ ovde zna~i: praviti ne{to, stvarati viti se ‡ ovde zna~i: obavijati se, obmotavati se vlast ‡ ovde zna~i: mo} pot~iwavawa nekoga svojoj voqi, autoritet vodenica ‡ mlin koji pokre}e voda, mlin uop{te vodeni~ar ‡ mlinar koji radi u vodenici vodopija ‡ korovska biqka s plavom cvetnom glavicom vranac ‡ kow crne dlake, vran kow vrdnuti ‡ brzo poma}i, pokrenuti, mrdnuti vrzina ‡ ograda od `ivog ili pose~enog trwa ili grawa vrtkati se ‡ nemirno se pokretati, micati se levo-desno G galopirati ‡ tr~ati galopom, najbr`im kowskim trkom (u skokovima) general ‡ oficir sa jednim od najvi{ih ~inova u vojsci glediti se ‡ gledati se, pogledivati se gorostasan ‡ koji je veoma velik, visok, ogroman grab ‡ listopadno drvo iz familije breza grabiti ‡ ovde zna~i: i}i brzim, dugim koracima, tr~ati, hitati grozota ‡ u`as, strahota gubav ‡ koji je oboleo od gube, lepre, bolestan od gube; uop{te bolestan
D dever ‡ mu`evqev brat, a ovde ozna~ava onog koji vodi mladu na ven~awe dekor ‡ ovde ozna~ava kulise, name{taj i predmete kojima se na pozornici do~aravaju mesto i vreme radwe komada delipar (turski) ‡ juna~ina, delija; krupan, mo}an ~ovek dembelisati ‡ ne raditi ni{ta, izle`avati se, len~ariti direkcija (latinski) ‡ upravna slu`ba nekog preduze}a; zgrada u kojoj se to preduze}e nalazi doza (gr~ki) ‡ odre|ena koli~ina ne~ega do~ekawe ‡ do~ekivawe, primawe nekoga ko dolazi u posetu (obi~no lepo, srda~no i sve~ano) dremuckati ‡ spavati lakim snom, dremati ~esto se bude}i, imati isprekidan san drije{iti (dre{iti) ‡ razvezivati duhovnik ‡ sve{teno, duhovno lice \ |er|ef (turski) ‡ obi~no drveni okvir na koji se razapne tkanina po kojoj se veze |ipiti ‡ naglo sko~iti |ogat (turski) ‡ kow bele dlake, belac |uvegija (turski) ‡ momak za `enidbu; mlado`ewa @ `alac ‡ ovde ozna~ava {iqati i o{tri zub `aripan ‡ re~ bez posebnog zna~ewa, samo u razbrajalici `buwi~wak ‡ zemqi{te na kojem raste `buwe, zasad vi{e vrsta `bunova `vala (obi~no u mn.) ‡ ovde ozna~ava metalni deo uzde koji se stavqa kowu u usta, |em
`eravica ‡ u`areni ostaci izgorelog drveta ili ugqa, `ar `eti ‡ srpom, kosom ili `etelicom kositi zrelo `ito `ivica ‡ `iva ograda od {ibqa, grmqa i ukrasnog biqa `idak ‡ koji je mawe gustine, redak, razre|en `uwa ‡ ptica srodna detli}u, `una Z zagrepsti ‡ ovde zna~i: pobe}i brzo tr~e}i, strugnuti zaiskati ‡ zamoliti, zatra`iti zalagati ‡ ovde zna~i: stavqati nekome u usta zalogaj po zalogaj, hraniti zaqubiti se ‡ osetiti, do`iveti qubav, zavoleti nekoga zamaknuti ‡ u}i u ne{to, skloniti se zama}i ‡ vidi: zamaknuti zametnuti ‡ ovde zna~i: namno`iti, prikupiti, ste}i zaplaviti ‡ u~initi plavim, obojiti u plavo zastor ‡ zaklon, obi~no od platna, zavesa zate}i se ‡ zadesiti se, na}i se negde u odre|enom trenutku zatiqak ‡ zadwi deo glave, potiqak zauzdati ‡ staviti kowu uzde zbeg ‡ mesto na koje se sklawaju oni koji su prinu|eni da be`e od neke opasnosti, uto~i{te zverka ‡ u prenosnom zna~ewu: poznata i uticajna osoba, mo}na li~nost zdravica ‡ re~i koje se govore pri nazdravqawu zdrav kô dren (izr.) ‡ potpuno zdrav, jak, sna`an zemqopis ‡ nauka koja se bavi opisivawem zemqe, geografija zet ‡ }erkin ili sestrin mu` zirnuti ‡ baciti pogled, pogledati zlatast ‡ koji je poput zlata, nalik na zlato zujkati ‡ isprekidano zujati
161
I ignorisati ‡ prelaziti preko ne~ega s prezrewem, kao da ne postoji igrati (kowa) ‡ terati kowa u trk, galop inercija (latinski) ‡ te`wa nekog tela da zadr`i stawe mirovawa ili pravolinijskog kretawa, sve dok ga neka sila u tome ne spre~i instinkt ‡ nesvesna te`wa, pobuda, nagon; predose}aj istkati ‡ tkaju}i izraditi, izatkati; u prenosnom zna~ewu: na~initi, stvoriti J jabu~ar ‡ jabukov vo}wak, jabu~wak java ‡ budno stawe, zbiqa jadati se ‡ `aliti se, tu`iti se jako ‡ ovde zna~i: u ovom trenutku, odmah, sada jaram ‡ drvena naprava, okvir oko vrata tegle}e `ivotiwe u koji se ona upre`e jasle ‡ duga~ak sanduk (ili korito), obi~no od drveta, pri~vr{}en uza zid, u koji se stavqa hrana za stoku jatak (turski) ‡ onaj koji skriva, ~uva hajduke i odmetnike od vlasti i poma`e im jezditi ‡ juriti, i}i, brzo promicati, hitati, ploviti jo{te ‡ jo{ (ovde kazuje da }e ne{to potrajati)
klin ‡ komad gvo`|a koji zakucan slu`i za ka~ewe, ve{awe, ekser kovitlati se ‡ vrteti se brzo tamo-ovamo, okretati se kolac ‡ ovde ozna~ava tanku motku koja slu`i za oka~iwawe i no{ewe ne~ega konflikt ‡ o{tro suprotstavqawe, sukob kosa ‡ poqoprivredna alatka s duga~kim, lu~no povijenim se~ivom na kraju duge dr{ke, kojom se se~e, kosi trava kosac ‡ ~ovek koji kosi travu, detelinu ili `ito kradomice ‡ kri{om, potajno, kradom krasti se ‡ dolaziti kri{om, prilaziti tiho, ne~ujno, prikradati se krilatast ‡ koji ima krila, krilat krsno ime (izr.) ‡ crkveni i porodi~ni praznik, uglavnom kod pravoslavnih Srba, slava kula{ (turski) ‡ kow mi{je, `u}kastosive boje ku~ina ‡ grubo kratko vlakno koje ostaje kao otpadak pri preradi konopqe ili lana L lawski ‡ koji se desio pro{le godine, pro{logodi{wi lahoriti ‡ polako, lagano duvati, piriti, pirkati (o vetri}u) ledina ‡ dugo neorana zemqa lika ‡ tanki sloj drveta ispod kore koji se upotrebqava za pletewe korpi
K M karakter (gr~ki) ‡ ovde ozna~ava moralnu ~vrstinu, jaku voqu, postojanost, ~estitost, po{tewe ka}iperka ‡ ona koja voli da se kiti i napadno odeva, pomodarka ki}en (uz imenicu svatovi) ‡ lepo odeven, oki}en, ude{en, bogato ukra{en
162
maltretirati ‡ r|avo ohpostupati prema nekome, kiwiti ga, mu~iti, zlostavqati mahnit ‡ umno poreme}en, umobolan, lud mehanizam (gr~ki) ‡ sklop uzajamno uskla|enih delova neke sprave ili ma{ine milen ‡ drag, mio
milost ‡ ovde ozna~ava dobro, plemenito delo miti ‡ prati, umivati modar ‡ zagasitoplav N nadzornik ‡ onaj koji vr{i nadzor, koji nadgleda, nadglednik, kontrolor nadrasti ‡ rastom, visinom prete}i, nadma{iti (nekoga, ne{to) narav ‡ ovde zna~i: priroda naseobina ‡ mesto (obi~no mawe) na kojem se neko naselio, nastanio, naseqe nasilni{tvo ‡ primena sile, surovo, okrutno pona{awe prema nekome, tiranija, nasiqe na}uliti ‡ nadi}i, podi}i u{i da bi se boqe ~uo zvuk (o `ivotiwama) nedrag ‡ koji nekome nije drag. Izr. i}i od nemila do nedraga ‡ i}i na sve strane bezuspe{no tra`e}i pomo} ili savet nesebi~an ‡ koji ne vodi ra~una samo o sebi, koji je spreman da se `rtvuje i da poma`e drugima, po`rtvovan ne~ove{tvo ‡ ne~ove~an, bezdu{an postupak, zao ~in, nedelo, ne~ove~nost ne~uven ‡ za koji se nije ~ulo, nezapam}en, nevi|en, ~udan ni{tavan ‡ ovde zna~i: bezna~ajan non{alantno (francuski)‡ prirodno, neusiqeno, opu{teno O obaliti ‡ oboriti, sru{iti obrecnuti se ‡ qutito, osorno re}i ne{to nekome, viknuti na nekoga, izdrati se, brecnuti se ozvezditi se ‡ posuti se zvezdama (ovde: o potoku)
okretna igra ‡ vrsta plesa, igre, koja se igra okretawem ukrug (valcer, tango) opanak ‡ laka obu}a od ko`e koja se vezuje za nogu ko`nim kai{evima; uporedi: oputa oputa ‡ traka iskrojena od ko`e koja je obi~no slu`ila za pletewe opanaka i vezivawe opanaka za nogu osvetak ‡ svanu}e, svitawe, po~etak jutra pred izlazak sunca, osvit, osvitak osoj ‡ senovito mesto, severna padina i podno`je nekog uzvi{ewa ostrag ‡ sa stra`we strane, odostrag, pozadi otaqavati ‡ s mukom obavqati neki posao otac ‡ ovde: sve{teno, duhovno lice (sve{tenik, kalu|er) P pad ‡ kretawe tela prouzrokovano silom Zemqine te`e. Izr. prirodni pad ‡ nagib zemqi{ta, strmina; slobodni pad ‡ vertikalno padawe tela pod uticajem Zemqine te`e pedaq ‡ mera za du`inu, du`ina, razmak izme|u vrha palca i malog prsta kada se prsti ra{ire pelivan (turski) ‡ 1. borac, rva~ 2. cirkuski akrobata na konopcu 3. junak, vitez perpetuum mobile (latinski) ‡ zami{qena ma{ina koja bi radila bez kori{}ewa energije, „ve~ni motor“ perunika ‡ biqka sa sabqastim listovima i velikim cvetovima qubi~aste, crvene ili bele boje pirnuti ‡ lagano dunuti pitak ‡ koji se mo`e piti, koji je dobar za pi}e: pitka voda plastiti ‡ slagati seno u plastove pogonska sila ‡ energija koja mo`e da pokrene neko telo
163
podr`ati ‡ dati, pru`iti podr{ku, pomo} poema ‡ du`a pesma, obi~no u stihu, ponekad i u prozi pozan ‡ koji je na kraju vremena u kojem se ne{to zbiva, kasan pozlatiti ‡ prevu}i tankim slojem zlata; u prenosnom zna~ewu: u~initi da bude kao zlato, ulep{ati pokrojiti ‡ skrojiti, sa{iti polawski ‡ koji je bio pretpro{le godine, pre dve godine, preklawski poletnuti ‡ nakratko zamahnuti krilima pomesti se ‡ do}i u stawe zbuwenosti, zbuniti se, zapetqati se, spetqati se pomiriti se (s ne~im) ‡ nevoqno pristati na ne{to, ne protiviti mu se vi{e, priviknuti se na to posaditi ‡ ovde zna~i: staviti nekoga da sedne, smestiti nekoga, posesti poslu`iteq ‡ osoba koja u nekoj ustanovi obavqa uslu`ne poslove, domar po{tovawe ‡ dobro mi{qewe o nekome, o wegovim sposobnostima, po{tewu, vrednostima, uva`avawe pra{taj! ‡ ovde upotrebqeno pri rastanku, kao izraz `aqewa i izviwewa predve~erje ‡ deo dana pre sumraka, vreme na kraju dana, pre nego {to padne ve~e premetnuti se ‡ prevrnuti se, prebaciti se preneraziti se ‡ veoma se za~uditi, zaprepastiti se prikrasti se ‡ pri}i {uwaju}i se, do}i tiho, kradom, neopa`eno prikumak ‡ kumov pomo}nik pri ven~awu prionuti ‡ navaliti na neki posao, latiti se ne~ega pristajati ‡ lepo stajati, odgovarati (ovde: o cipelama) pritvrditi ‡ u~initi da se ne{to ~vrsto dr`i, u~vrstiti, pri~vrstiti
164
prokquviti ‡ shvatiti ono {to se skriva, prozreti, otkriti ne{to propr{oriti ‡ zatreperiti, prome{koqiti, protresti prosvetiteq ‡ onaj koji {iri znawe, prosve}enost, koji prosve}uje, uzdi`e {ire}i kulturu prosen ‡ koji se odnosi na proso, koji je od prosa prosinuti ‡ sinuti, zasjati, zablistati pust ‡ ovde zna~i: neostvarqiv, varqiv, la`an pu{komet ‡ udaqenost od pu{ke do mesta do kojeg mo`e da se dobaci metak, domet R ravan ‡ ovde zna~i: ravnica, nizija ravnopravnost ‡ stawe onoga koji je ravnopravan, koji je po pravima izjedna~en s drugima, koji ima ista prava kao drugi razasut ‡ svuda razbacan, raspr{en na sve strane razbojnik ‡ onaj koji pqa~ka, pqa~ka{ rasejano ‡ na rasejan na~in, rastreseno, neusredsre|eno rasko{no ‡ na rasko{an na~in, luksuzno, bogato raskriliti se ‡ ra{iriti krila (o pticama) raspaliti ‡ ovde zna~i: po~eti ne{to `ivo, brzo, `urno raditi reagovati ‡ odgovoriti, odgovarati, odazvati se na spoqne podsticaje, suprotstavqati se ne~emu reakcija ‡ uzvratno delovawe, protivdelovawe, odgovor na akciju, otpor, uzvra}awe na pritisak rezak ‡ koji re`e, o{tar rekvizit (latinski) ‡ predmet koji je potreban za pozori{nu predstavu, za snimawe filma ili TV serije referat (latinski) ‡ pismeni ili usmeni slu`beni izve{taj
ruda~a ‡ ruda, mineral, mineralna sirovina koja se vadi iz zemqe i prera|uje u fabrikama rudeti ‡ postajati rud, crvenkast, ri|, crveneti, dobijati crvenu boju rujan ‡ rumenkast, `u}kastocrvene, crvenkaste boje rujevina ‡ rumenilo, `u}kastocrvena boja rukav ‡ deo odevnog predmeta u koji se uvla~i ruka rukavica ‡ odevni predmet za {ake i prste koji {titi od hladno}e ili prqav{tine rukovati se ‡ pru`iti, pru`ati nekome ruku i stegnuti je u znak pozdrava rukovoditi (nekim, ne~im) ‡ biti na ~elu, predvoditi nekoga ili ne{to, upravqati ne~im rukomet ‡ vrsta igre izme|u dva tima u kojoj se lopta dodaje rukom i ubacuje u protivni~ki gol rukopis ‡ 1. na~in pisawa slova rukom 2. autorov tekst pre {tampawa u kwizi rumenkast ‡ koji je blago rumen, crvenkast ru~ni ‡ 1. koji se odnosi na ruku, koji pripada ruci: ru~ni zglob 2. koji se nosi na ruci: ru~ni sat 3. koji se obavqa rukom: ru~ni rad ru~no ‡ rukom, pomo}u ruke S sabrati se ‡ ovde zna~i: skupiti se, do}i na neko mesto samo}a ‡ stawe onoga koji je sam sanak ‡ san, sawawe, snivawe svetiteq ‡ ~ovek pun vrlina, koga je crkva proglasila svetim svetlac ‡ vidi: svitac svirep ‡ nemilosrdan, okrutan, surov, bezdu{an
svod ‡ re~ ovde ozna~ava sastavqene kro{we drve}a sebi~an ‡ koji misli samo na sebe, koji nastoji da ostvari sopstveni interes na {tetu drugih severac ‡ severni vetar sedef (turski) ‡ unutra{wi sloj qu{ture nekih {koqki i pu`eva, koji se preliva u duginim bojama sedefast ‡ koji je poput sedefa senik ‡ vrtna, ba{tenska ku}ica bez zidova, sa krovom na stubovima, koja slu`i za odmor i kao zaklon od ki{e i sunca, senica skerlet (turski) ‡ tkanina qubi~astocrvene boje koja se upotrebqavala za izradu skupocene ode}e; ode}a od te tkanine skqusiti se ‡ pasti, sru{iti se (o kqusetu, kowu); skqokati se skrasiti se ‡ zadr`ati se, smiriti se na jednom mestu slatkokqunac ‡ onaj koji ima divan glas, koji lepo peva (o slavuju) smreka ‡ visoko drvo iz familije borova sna}i se ‡ umeti iskoristiti priliku, umeti izvu}i se iz te{ko}a snen ‡ sawiv, pospan; ovde zna~i: koji izaziva san, uspavqiv, tih i monoton spiralno (gr~ki) ‡ na spiralan na~in, kao spirala, zavojito, vijugavo spletka{ica ‡ ona koja pravi spletke, koja podvaquje, smutqivica srdito ‡ qutito, gnevno, na srdit na~in srijeda (sreda) ‡ mesto podjednako udaqeno od krajeva, sredina sru~iti se ‡ naglo se spustiti, navaliti, sru{iti se na nekoga staklar ‡ onaj koji izra|uje predmete od stakla staklara ‡ radionica u kojoj se izra|uje staklo, stakleni predmeti staklarev ‡ koji pripada staklaru staklarski ‡ koji se odnosi na staklare
165
staklast ‡ 1.a. koji je sav ili ve}im delom od stakla b. koji kao da je od stakla, krhak 2. bezizra`ajan, tup, uko~en (o pogledu) staklen ‡ koji je sav od stakla starina ‡ star ~ovek, starac stari svat ‡ drugi svedok na ven~awu (pored kuma), koji se smatra stare{inom svatova stasit ‡ koji ima skladno i lepo gra|eno telo, visok, dobro razvijen stati ‡ zna~i: zaustaviti se, prestati, ali ovde zna~i upravo suprotno: po~eti stra`wi ‡ koji se nalazi pozadi, odostrag; suprotno: predwi streha ‡ kraj krova koji prelazi spoqne zidove ku}e, nastre{nica strmoglaviti se ‡ pasti glavom nadole, survati se strmoglavce sturiti ‡ gurnuti, odgurnuti, zbaciti sukati (brkove) ‡ vrte}i doterivati, uvijati zavr}u}i prema gore sumra~ak ‡ re~ sa umawenim zna~ewem koja ovde ozna~ava vreme ja~awa Sun~eve svetlosti, sumrak pre ra|awa dana sun~ani sat ‡ naprava koja meri vreme po sun~anom danu prema polo`aju Sunca, pomerawem senke koju baca {tap zaboden u zemqu na broj~anik sa ~asovnim oznakama ispisanim na tlu T távan ‡ koji je bez svetlosti, mra~an, taman tavoriti ‡ `iveti te{ko, zlopatiti se, `ivotariti takum (turski) ‡ oprema za jaha}e kowe koja se sastoji od uzde, uzengije i sedla tvorevina ‡ ono {to je stvoreno, delo, proizvod teretan ‡ ovde zna~i: naporan, mu~an, te`ak tmast ‡ crn, mrk, zagasit
166
trn ‡ ovde: niski bodqikavi grm tr~kati ‡ i}i brzo tamo-amo, tr~karati, odlaziti na razna mesta radi zavr{avawa poslova tu`iti ‡ ovde zna~i: iskazivati tugu, tugovati tuna ‡ tu, na tom mestu turiti ‡ polo`iti na neko mesto, metnuti, staviti, smestiti U u jedan mah, u taj mah ‡ u tom trenutku unakrsno ispitivawe ‡ na~in ispitivawa osumwi~enih tokom kojeg advokati tu`be i odbrane naizmeni~no postavqaju pitawa optu`enom uobra`ewe ‡ zami{qawe ne~ega {to ne postoji uru~iti ‡ predati u ruke ili preneti po{iqku ili poruku: uru~iti telegram, uru~iti pozdrave ute}i ‡ tr~e}i pobe}i, umaknuti, tr~e}i odjuriti; uporedi: {mugnuti F fijukati ‡ proizvoditi visok, o{tar zvuk, fijuk, zvi`dati H hazna (turski) ‡ blago, bogatstvo hajduk (turski) ‡ ovde: razbojnik, pqa~ka{; tako|e i borac protiv Turaka haramba{a (turski) ‡ vo|a hajdu~ke dru`ine hitnuti ‡ baciti; hitnuti se ‡ baciti se ne~im na nekoga hrom ‡ koji ima povre|enu ili kra}u nogu, pa zbog toga hramqe, te{ko hoda; uporedi: bangav
C cvrknuti ‡ 1. oglasiti se cvr~awem, zacvr~ati 2. zacvrkutati ceniti ‡ po{tovati nekoga, imati dobro mi{qewe o nekome cewen ‡ po{tovan, koji se po{tuje cepka ‡ tanki komad drveta dobijen cepawem ve}eg komada drveta cer ‡ vrsta hrasta cic ‡ re~ca kojom se nekome poru~uje, ka`e da ne}e dobiti ono ~emu se nada
{}erati ‡ 1. naterati nekoga da ode, oterati, sterati 2. ukloniti, spustiti s uzdignutog mesta nani`e 3. si}i s kowa, sjahati
^ ~aran ‡ ovde zna~i: crn ~ardak (turski) ‡ ovde zna~i: dvorac ~ast ‡ moralan odnos prema qudima, po{tewe, ~estitost ~ioda ‡ igla s glavicom, pribada~a, {penadla ~istota ‡ po{tewe, nevinost, ~estitost ~kaq ‡ korovska biqka, ~i~ak ~un ‡ mali ~amac, plitak i ravnog dna [ {ar ‡ {aren, raznobojan {arati ‡ 1. povla~iti crte, linije po ne~emu 2. leteti tamo-amo, vrzmati se {evrquga ‡ mala poqska ptica peva~ica, {eva {iprag ‡ {ikara, gusti{, grmqe, {ipra`je {qokica ‡ metalna, plasti~na ili staklena svetlucava plo~ica koja se na{iva na ode}u kao ukras {mugnuti ‡ brzo i neopa`eno pobe}i, otr~ati, umaknuti; uporedi: ute}i {tanglica (nema~ki) ‡ vrsta sitnog kola~a od oraha u obliku male {tangle, poluge (ovde sa {e}ernim prelivom)
167
Sadr`aj UPUTSTVO VODI^
2 2
NIGDE NIJE KÔ KOD KU]E
3
@EQA DEVOJ^ICE, Branko Halusa VRSTE RE^I STIGÔ VRAPCU CEWEN GOST, Rusomir Arsi} VRSTE RE^ENICA UZVI^NE RE^ENICE LAKU NO], Vidoe Podgorec POTVRDNE I ODRI^NE RE^ENICE SEPTEMBAR, Du{an Kosti} VI[EZNA^NOST RE^I GRADSKI I POQSKI MI[, Lafonten UPRAVNI GOVOR NEUPRAVNI GOVOR GENERALE SILO QUTA, Qubivoje R{umovi} GRA\EWE RE^I MOJE DETIWSTVO, Qubivoje R{umovi} IMENICE PISAWE VELIKOG SLOVA QUTITO ME^E, Branislav Crn~evi}
Seti se {ta smo nau~ili
24
DRUG ]E DRUGU DA UBLA@I TUGU
25
U SAMO]I, Ljubivoje R{umovi} CVR^AK I MRAVI, Lafonten U^IONICA BEZ NASILNI[TVA, Alan L. Bin PI[EMO SASTAV SAMO]A, Branko V. Radi~evi} ROD I BROJ IMENICA 168
4 5 6 7 7 8 9 10 11 12 14 15 16 17 18‡19 20 21 22‡23
26 27 28‡29 31 32‡33 34
NOVI FRIZERSKI SALON MA^AK OTI[AO U HAJDUKE, Branko ]opi} UMEMO LI DA SLU[AMO SAGOVORNIKA MARKO KRAQEVI] I BEG KOSTADIN, narodna pesma SVITAC TRA@I PRIJATEQE, Sun Ju \in
35 36‡38 40 42‡43 44‡45
Seti se {ta smo nau~ili
46
LEPA RE^ I GVOZDENA VRATA OTVARA
47
TRA@IM PO[TOVAWE, Vladimir Andri} 48 RE^I KOJE IMAJU RAZLI^ITE OBLIKE, A ISTO ILI SLI^NO ZNA^EWE 49 ZIMA, Du{an Vasiqev 50 RE^I ISTOG OBLIKA, A RAZLI^ITOG ZNA^EWA 51 GLAGOLI 51 KLIN-^ORBA, narodna pri~a 52 VETAR I SUNCE, narodna pripovetka 54 SVETI SAVA POMA@E ^OVEKU DA SE SNA\E, Simeon Marinkovi} 56 SEBI^NI XIN, Oskar Vajld 58‡60 PRVI SNEG, Vojislav Ili} 62 MOJ DNEVNIK 63 VRAP^I], Maksim Gorki 64‡65 GLAGOLSKA LICA 67 GLAGOLSKA VREMENA ‡ PRO[LO, SADA[WE I BUDU]E VREME 67 ^ARDAK NI NA NEBU NI NA ZEMQI, srpska narodna bajka 68‡70 PI[EMO SASTAV 71 VESTI, Ljubivoje R{umovi} 72
Seti se {ta smo nau~ili
74
KO SE VOLI TAJ SE PI[E
75
QUBAVNA PESMA, Milovan Danojli} PRIDEVI KWI@EVNE I NEKWI@EVNE RE^I
76 77 77 169
[TA JE NAJVE]E, Miroslav Anti} ZAGONETKE PRVA LJUBAV, Dragomir \or|evi} ROD I BROJ PRIDEVA STAKLAREVA QUBAV, Grozdana Oluji} ZAMISLITE, Du{an Radovi} PIPI ZABAVQA TETKA LAURU, Astrid Lindgren DECA MOGU DA POLETE, Qubivoje R{umovi}
170
78 79 80 81 82‡85 86 88‡91 93
Seti se {ta smo nau~ili
94
TAJNE SVETA
95
PROLE]NICA, Jovan Jovanovi} Zmaj PISAWE RE^CE NE UZ GLAGOLE, IMENICE I PRIDEVE I PISAWE RE^CE LI PRI^A O DOBROJ RODI, Stojanka Grozdanov Davidovi} RE^I SA UMAWENIM ZNA^EWEM ‡ UMAWENICE DOMOVINA SE BRANI LEPOTOM, Qubivoje R{umovi} RE^I SA UVE]ANIM ZNA^EWEM ‡ UVE]ANICE ZAQUBQENE CIPELE, Pjer Gripari SKRA]ENICE VUK I JAGNJE, narodna basna PI[EMO SASTAV LAV I ^OVEK, arapska narodna pri~a NARODNE UMOTVORINE SVETI SAVA I SEQAK BEZ SRE]E, narodna pri~a PESMA O CVETU, Branko Miqkovi} NARODNE UMOTVORINE SVIJETU SE NE MO@E UGODITI, narodna pripovetka
96 97 98‡99 101 102 103 104‡106 107 108 109 110‡111 112‡113 114‡115 116 117 118
Seti se {ta smo nau~ili
120
[TA JE SME[NO
121
[TA JE OTAC, Dragan Luki}
122
IZOKRENUTA PRI^A, Branko ]opi} 124‡125 @ENIDBA VRAPCA PODUNAVCA, {aqiva narodna pesma 126 PI[EMO SASTAV 127 CIC, Branko Radi~evi} 128 PRI^A O GAVRANU I LISICI, Qubivoje R{umovi} 130‡131 A ZA[TO ON VE@BA, Du{an Radovi} 132‡133 JEDNA SME[NA PESMA, Du{an Radovi} 136 PROSTA (NEPRO[IRENA) RE^ENICA 137 PROSTA PRO[IRENA RE^ENICA 137 RE^I KOJE ODRE\UJU VREME, MESTO I NA^IN VR[EWA RADWE 137 KORWA^A I ZEC, Ezop 138
Seti se {ta smo nau~ili
140
SVE [TO RASTE HTELO BI DA RASTE
141
KAKVE JE BOJE POTOK, Grigor Vitez DVIJE SEJE BRATA NE IMALE, narodna pesma BAJKA O BELOM KOWU, Stevan Rai~kovi} PISAWE SUGLASNIKA j SLAVUJ I SUNCE, Dobrica Eri} PISAWE DATUMA PISAWE BROJEVA SLOVIMA PRI^A O RAKU KROJA^U, Desanka Maksimovi} VO@NJA, Desanka Maksimovi} PI[EMO SASTAV ZDRAVICA, Du{an Radovi}
Seti se {ta smo nau~ili PRAVILA ZA DOBRO RECITOVAWE PRAVILA ZA DOBRO PISAWE RE^NIK SADR@AJ TEMATSKI SADR@AJ
142 143 144‡146 147 148 149 149 150‡151 154 155 156 158 159 159 160‡167 168‡171 172
171
Tematski sadr`aj KWI@EVNOST dramski tekst 6, 132‡134 poezija 10 pesni~ke slike 10, 50, 62, 96, 116, 128, 142, 148, 155 basna 12‡13, 27, 108‡109, 130‡131, 138‡139 poslovica 4, 13 autobiografija 18‡19, 136 poema 22, 28, 86 pri~a 32‡34, 36‡39, 44‡45, 54, 56, 64‡66, 98‡99, 104‡106, 110‡112, 144‡147, 150‡152 napi{i naslov za svaki deo pri~e 34 pro~itaj vest 35, 72 likovi iz pri~e, drame ‡ osobine 38, 52, 66, 70, 87, 100, 131, 134, 138 epske pesme 42‡43 glavni lik pri~e, ostali likovi, mesto i vreme radwe 38, 45, 70 bajka 58‡61, 68‡70, 82‡85, 147 re~i koje se rimuju 4, 6, 63, 155 srpska narodna bajka 68‡70 autorska bajka 70, 144 qubavna pesma 76, 80 {ta je najve}e 78 zagonetke 79 pipi duga ~arapa 88‡92 refren 97 ritam 97, 155 rodoqubiva pesma 102 pitalice, brzalice 112 obi~ajne narodne pesme 113 narodna pri~a, pripovetka 52, 54, 114‡115, 118‡119 razbrajalice, poslovice 117 {aqiva pri~a 124‡125 {aqiva narodna pesma 126 stih, strofa 4, 129 zaplet, rasplet 134 narodne porodi~ne pesme 143 pore|ewa 147 GRAMATIKA vrste re~i 5 vrste re~enica 7, 53 potvrdne i odri~ne re~enice 9 vi{ezna~nost re~i 11, 57, 112
172
upravni govor 14 neupravni govor 15 gra|ewe re~i 17 imenice 20 pisawe velikog slova 20, 21, 30, 48, 129 prosta re~enica 27 rod i broj (jednina i mno`ina) imenica 34 napi{i pravilno 39 re~i koje imaju razli~ite oblike, a isto ili sli~no zna~ewe 49, 57 re~i istog oblika, a razli~itog zna~ewa 51 glagoli 5, 51, 53, 55, 129, 135, 157 uzvi~ne re~enice 7 upitne re~enice 53 subjekat i predikat 27, 66 glagolska lica 67, 135 glagolska vremena: pro{lo sada{we i budu}e vreme 67, 135 pridevi: opisni, prisvojni 77, 79, 81, 116 kwi`evne i nekwi`evne re~i 77 rod i broj prideva 81 pisawe re~ce ne i re~ce li 97 re~i sa umawenim zna~ewem ‥ umawenice 101, 103 re~i sa uve}anim zna~ewem ‥ uve}anice 103 skra}enice 107 objasni zna~ewe re~i i izraza 11, 30, 39, 57, 112, 131, 143, 153 odredbe za vreme, mesto i na~in 137 prosta (nepro{irena) re~enica 27, 137 prosta pro{irena re~enica 137 pisawe suglasnika j 147 pisawe datuma 149 pisawe brojeva slovima 149 PI[EMO dve tvoje velike `eqe 4 laku no} 8 zna~ewa re~i 11, 23, 153 gradski i poqski mi{ 13 pouka basne 13, 138 opi{i mravqi grad 29 opi{i svoja ose}awa 30, 41 moj drug (drugarica) 31 ose}awa izazvana opisom no}i 34 osobine lika 38, 43, 52, 87, 138
173
opi{i pesni~ke slike 154, 155 zna~ewe stihova 10, 16, 23, 26, 43, 48, 62, 76, 78, 80, 87, 102‡103, 129, 149, 155, 157 recept za klin-~orbu 53 putnikova pri~a 55 {ta bi pitao svetog savu 57 o xinovoj sebi~nosti i nesebi~nosti 61 prepi{i latinicom omiqene strofe 63 moj dnevnik 63 ro|endanska ~estitka vrapcu 66 bajka 71 mi{qewe o de~jim pronalascima 73 prepi{i re~enice o qubavi 85 {ta ti se svi|a kod pipi 92 prepri~aj pri~u 100‡101, 152 kako cipele pokazuju qubav 107 basna 109 ~ovekova odgovornost za `ivot na zemqi 112 objasni poruku pri~e 56, 115, 119 sme{na pri~a 127 strip 139 nastavi zapo~etu pri~u 153 opi{i do`ivqaj 155 nastavi pesmu 157 GLUMIMO stigô vrapcu cewen gost 6 laku no} 9 qutito me~e 23 cvr~ak i mravi 27 ma~ak oti{ao u hajduke 39 klin-~orba 53 vrap~i} 66 pipi duga ~arapa 92 a za{to on ve`ba 134 GOVORNA VE@BA objasni zna~ewe re~i 13 qutito me~e 22‡23 cvr~ak i mravi 27 prepri~aj pri~u 38‡39, 70, 107 ve`baj izra`ajno ~itawe 36‡39, 78
174
objasni zna~ewe stihova 23, 43, 76, 87, 96 posavetuj svica 45 kako zami{qa{ pesni~ke slike 50, 142 klin-~orba 52 vetar i sunce 54‥55 sebi~ni xin 58‥61 prepri~aj bajku 70 prva qubav 80 opi{i devoj~icu od stakla 85 pipi duga ~arapa 92 iznesi zapa`awa o ritmu pesama 97 kako zami{qa{ gladnog vuka i jagwad 108 objasni zna~ewe poslovice 112 {ta sve dete treba da nau~i dok raste 116 kako zami{qa{ vrapca podunavca i sjenicu djevojku 126 za{to je basna sme{na 131 bajka o kowu 146 nau~i pesmu napamet 5, 157
RE[AVAMO rebuse 5, 39, 87, 103, 127, 129, 135 ukr{tenice 14, 55, 135 zagonetke 79
ISTRA@UJEMO prona|i vest u novinama 73 DOMA]I ZADATAK nau~i pesmu napamet 5, 17, 23 napi{i sastav o drvetu u jesen 10 prepri~aj basnu 13 napi{i autobiografiju 19 jo{ jedan doga|aj iz `ivota deda-tri{e i wegovog ma~ka 39 prepri~aj ukratko pri~u 45 napi{i pri~u o zimi 50 bio sam snala`qiv 53 napi{i pismo 76
175
prona|i zagonetke 79 pretvori poemu u pri~u 87 prona|i u biblioteci kwige o pipi 92 {ta se daqe dogodilo 107 napi{i pri~u u prvom licu 119 izokreni izokrenutu pri~u 125 SETI SE [TA SMO NAU^ILI
strana
strana
strana
strana
strana
strana
176
24
1. gramatika: vrste re~i, vrste re~enica pravopis: pisawe velikog slova re~i; pisawe velikog slova re~enica; pisawe re~ce ne; pisawe . ? !; pisawe re~ce li; pisawe „ “ ‡ kwi`evnost: poezija, proza, dramski tekst, narodne umotvorine
46
2. gramatika: vrsta re~i ‡ imenice; analiza re~enice (prosta re~enica; obave{tajna, potvrdna) kwi`evnost: poezija
74
3. gramatika: vrsta re~i ‡ glagoli; analiza re~enice (prosta re~enica; obave{tajna, potvrdna) {ta znam o re~ima
94
4. gramatika: vrsta re~i ‡ pridevi; analiza re~enice (prosta pro{irena re~enica; obave{tajna, potvrdna) kwi`evnost: proza
120
5. gramatika: {ta znam o re~ima pravopis: pisawe re~ce ne, pisawe re~ce li kwi`evnost: poezija
140
6. gramatika: analiza re~enice (prosta pro{irena re~enica; obave{tajna, potvrdna), vreme, mesto, na~in vr{ewa radwe kwi`evnost: dramski tekst
strana
158
7. pravopis: pisawe glasa j, pisawe datuma kwi`evnost: poezija
SMISLI I NAPI[I stigĂ´ vrapcu cewen gost dramski tekst 6 prepri~aj pri~u 9 generale silo quta nova strofa 16 drugarstvo 26 kako da se popne{ na brdo 56 kako bi naslikao pesni~ke slike 62 napi{i vest o neobi~nom pronalasku 73 prva qubav 80 naslov za pipine pri~e 92 pouka basne 108 basna 109 pitalice, brzalice 112 zbog ~ega se divimo cvetu 116 razbrajalica 117 {aqiv razgovor izme|u oca i }erke 123 izokrenuta pri~a 125 poruka basne, pesme 16, 131, 157 dramski tekst 134 druga~iji naslov za basnu, pri~u, pesmu 13, 16, 27, 66, 87, 152
177
Indeks autora
Andri}, Vladimir 48 Anti}, Miroslav 78 Arsi}, Rusomir 6 Bin, Alan L. 28‡30 Vajld, Oskar 58-60 Vasiqev, Du{an 50 Vitez, Grigor 142 Gorki, Maksim 64‡65 Gripari, Pjer 104‡106 Grozdanov-Davidovi}, Stojanka 98‡99 Danojli}, Milovan 76 \in, Sun Ju 44‡45 \or|evi}, Dragomir 80
178
Ezop 138 Eri}, Dobrica 148 Ili}, Vojislav 62 Jovanovi}, Jovan Zmaj 96 Kosti}, Du{an 10 Lafonten 12, 27 Lindgren, Astrid 88‡91 Luki}, Dragan 122 Maksimovi}, Desanka 155‡151, 154 Marinkovi}, Qiqana 40‡41 Marinkovi}, Simeon 56 Miqkovi}, Branko 116 Oluji}, Grozdana 82‡85 Plut, Dijana 40‡41 Podgorec, Vidoje 8 Radi~evi}, Branko 128 Radi~evi}, Branko V. 32‡33 Radovi}, Du{an 86, 132‡133, 136, 156 Rai~kovi}, Stevan 144‡146 R{umovi}, Qubivoje 16, 18‡19, 26, 72, 93, 102, 130‡131 ]opi}, Branko 36‡38, 124‡125 Halusa, Branko 4 Crn~evi}, Branislav 22‡23
179
^ITANKA za tre}i razred osnovne {kole drugo izdawe
autori
ilustrovao re~nik izradila recenzenti
lektor grafi~ko oblikovawe izdava~
urednik
Dr Simeon Marinkovi} Slavica Markovi} Nikola Vitkovi} Violeta Babi} Prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet u Beogradu Ana Milosavqevi}, nastavnik razredne nastave, O[ „Veqko Dugo{evi}“ u Beogradu Mr Sla|ana Ili} Violeta Babi} Milorad Miti}, Du{an Pavli} Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd
Violeta Babi} 37.016:811.163.41+821(075.2)
za izdava~a {tampa tira` copyright
Dejan Begovi} Publikum 20.000 Ÿ Kreativni centar, 2006
^ITANKA : za tre}i razred osnovne {kole / [autori Simeon Marinkovi}, Slavica Markovi} ; ilustrovao Nikola Vitkovi} ; re~nik izradila Violeta Babi}]. ‡ 2. izd. ‡ Beograd : Kreativni centar, 2006 (Beograd : Publikum). ‡ 178 str. : ilustr. ; 22 h 24sm Tekst }ir. i lat. - Podaci o autorima preuzeti iz kolofona. - Tira` 20.000. ‡ Re~nik: str. 160-167. ISBN 86-7781-368-3 ISBN 978-86-7781-368-0 1. Marinkovi}, Simeon COBISS.SR-ID 130308876
Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u tre}em razredu osnovne {kole re{ewem broj 6-00-00185/2005-06 i produ`io va`ewe re{ewa za {kolsku 2006/07. re{ewem broj 6-00-2/2006-06 od 4. januara 2006. godine.
180