13 jezicke skolice 1 by Daliborka Popovic

JEZI^KE [KOLICE 1 RADNI LISTOVI ZA SRPSKI JEZIK SA ZADACIMA RAZLI^ITIH NIVOA TE@INE

JEZI^KE [KOLICE

SADR@AJ UVOD ............................................................................................................................................................. 3–6 RADNI LISTOVI 1. U tvojoj okolini ..................................................................................................................... 7–16 2. U svetu ìvotiwa .............................................................................................................. 17–42 3. U dru{tvu sli~nih i druga~ijih ............................................................................ 43–50 4. U slobodno vreme .............................................................................................................. 51–56 5. U {koli ..................................................................................................................................... 57–70 O REŠEWIMA .......................................................................................................................................... 71 REŠEWA (SA OPISOM ZNAWA I UME]A ZA SVAKI ZAHTEV) 1. U tvojoj okolini .................................................................................................................. 72–76 2. U svetu ìvotiwa ............................................................................................................ 76–88 3. U dru{tvu sli~nih i druga~ijih ............................................................................ 89–92 4. U slobodno vreme ............................................................................................................. 92–94 5. U {koli .................................................................................................................................. 95–100 TABELE S RASPOREDOM ZADATAKA, PO OPISIMA ZNAWA I UME]A, U SVAKOJ CELINI I SVAKOM RADNOM LISTU 1. U tvojoj okolini ........................................................................................................................ 101 2. U svetu ìvotiwa ......................................................................................................... 102–103 3. U dru{tvu sli~nih i druga~ijih .................................................................................. 104 4. U slobodno vreme ................................................................................................................... 105 5. U {koli .......................................................................................................................................... 106 KORI[]ENI TEKSTOVI ....................................................................................107

UVOD

* Nacionalno testirawe obrazovnih postignu}a u~enika tre}eg razreda osnovne škole; Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa, Beograd, www.ceo.edu.yu

JEZI^KE [KOLICE

JEZI^KE ŠKOLICE su zbirka radnih listova namewenih uve`bavawu i proveri ~itala~ke sposobnosti, odnosno razumevawa pro~itanog. To je jedna od najsloènijih sposobnosti i vezana je ne samo za ~itawe kwièvnih tekstova ve} i drugih vrsta tekstova s kojima se u~enik sre}e u svojoj okolini i u {koli – na ulazu u školu, školskoj oglasnoj tabli, tabli u u~ionici, zidovima u~ionice, školskoj ogradi, uli~nim reklamama, televiziji, u prevoznim sredstvima, u novinama itd. Ovladavawe ~itala~kom sposobno{}u ne vodi samo ka uspehu u predmetu Srpski jezik i kwièvnost ve} otvara vrata razumevawu pojmova, pojava i wihovih odnosa u svim drugim nastavnim predmetima. Kako bude rasla u~enikova ~itala~ka sposobnost, on }e u svakodnevnom ìvotu mo}i spremnije da se suo~i s najrazli~itijim informacijama, da ih razume i da na wih adekvatno odgovori. Najzad, zahvaquju}i toj sposobnosti, u~enik otvara najlepše stranice naše i svetske kwièvnosti, koje oblikuju wegovo estetsko i moralno bi}e. Zato je veoma va`no da od prvih susreta s pisanim tekstom bilo koje vrste u~enik bude pravilno vo|en, da nau~i kako da se kre}e po tekstu, da prepoznaje wegovu svrhu, da razlikuje bitno od nebitnog, da prona|e u wemu odgovore koje traì, da proceni razli~ite kvalitete teksta, da izvede zakqu~ak u vezi sa sadrìnom i drugim elementima teksta, da formira i iskaè svoj stav. Naravno, pri ovakvom uvo|ewu u~enika u svet pisane re~i, kao i u razli~ite ~itala~ke situacije – od jednostavnih do sloènijih, uvek treba imati na umu uzrast i mogu}nosti karakteristi~ne za taj uzrast. Zbirka sadrì 57 radnih listova koji su raspore|eni u pet celina prema temi tekstova na kojima se uve`bava u~enikova ~itala~ka sposobnost: 1. U tvojoj okolini; 2. U svetu ìvotiwa; 3. U dru{tvu sli~nih i druga~ijih; 4. U slobodno vreme; 5. U {koli. U radnim listovima se nalazi pribli`no jednak broj kwièvnih i informativnih tekstova, koji su dati u linearnom (kontinuiranom) obliku, kao što su: razli~ite vrste kwièvnih dela, poruke, pisma, obaveštewa i sl., ili u nelinearnom (nekontinuiranom) obliku, kao što su: rasporedi, vremenske prognoze, dijagrami, tabele itd. Svaki radni list ima nekoliko zahteva koji su u vezi s jednim ili više kra}ih tekstova iz tog radnog lista. Zahtevima se ispituju u~enikova znawa i ume}a iz tri oblasti: ~itawa, gramatike i pisawa. îtawe je, zbog iznetih razloga, oblast koja se najviše ispituje. Zadataka iz gramatike i pisawa ima mawe i odnose se, uglavnom, na zahteve koji su u direktnoj vezi s tekstom, odnosno olak{avaju razumevawe teksta. Svi zahtevi su uskla|eni s aktuelnim nastavnim planom i programom. Za svaku od tri navedene oblasti definisano je šta i na kom nivou u~enik ume da uradi u ovom uzrastu. Ume}a i nivoi su definisani na osnovu projekata Ministarstva prosvete i sporta i Zavoda za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa,* kao i na osnovu internacionalnih

JEZI^KE [KOLICE

ispitivawa u~eni~kih postignu}a na odre|enom uzrastu (PIRLS, PISA).** Drugim re~ima, u ovu zbirku ugra|ena je savremena praksa ispitivawa ~itala~ke sposobnosti u~enika. Opisi znawa i ume}a definisani su za sve tri oblasti na tri nivoa teìne. Nivoi su obeleèni simbolima , koji se nalaze pored svakog zahteva. Teìna zahteva izraàva vrstu i sloènost kognitivnih aktivnosti koje su potrebne za odgovor. Prema ovako odre|enoj teìni birani su tekstovi i pisani su zadaci. Najvi{e zadataka u zbirci posve}eno je ispitivawu znawa i veština sa prvog i drugog nivoa. Mawe je zadataka kojima se ispituju sloène sposobnosti u~enika, jer smatramo da skoro svi u~enici u ovom uzrastu treba da steknu bazi~nu ~itala~ku pismenost.

U oblasti ÎTAWE u~enik/u~enica: • prepoznaje vrste kwièvnih i nekwièvnih tekstova i wihove osnovne odlike • pronalazi informacije koje su direktno date u tekstu, prema zadatom kriterijumu • uo~ava delove teksta i kwige: ime autora, naslov, podnaslov, osnovni tekst, pasus, stih, strofu, sadràj, re~nik, vodi~ za rad • ~ita jednostavne slike, tabele, grafikone; ume da nacrta sliku ili da popuni tabelu na osnovu linearnog teksta, prema zadatom kriterijumu • pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one koje se ~itaju izme|u redova) i povezuje ih; razume razli~ite odnose u tekstu (tema, ideja, likovi; bitno – nebitno; glavno – sporedno; uzrok – posledica; ciq – sredstvo; odre|uje vremenski sled doga|aja u tekstu); izvodi zakqu~ke u vezi sa sadrìnom i drugim elementima teksta (na osnovu teksta i/ili svog iskustva) • prepoznaje razli~ite oblike izlagawa (pripovedawe, opisivawe, dijalog...) • koristi delove teksta i kwige (sadràj, re~nik, vodi~ za rad) • rekonstruiše redosled doga|aja u tekstu; razume logi~ku organizaciju teksta (kada su re~enice ili pasusi ispremetani ili izostavqeni) • formuliše i argumentuje svoj stav o razli~itim elementima teksta (temi, ideji, junacima, stavu autora i sl.)

** PIRLS, me|unarodno testirawe – Progress in International Reading Literacy Study, www.pirls.org PISA, me|unarodno testirawe petnaestogodišwaka – Programme for International Student Assessment (OECD), www.pisa.oecd.org.

U oblasti GRAMATIKA u~enik/u~enica:

• razlikuje i upotrebqava re~i u osnovnom i prenesenom zna~ewu (u svakodnevnim situacijama, kao i u školskim tekstovima) • gradi re~i i wihove oblike prema zadatom kriterijumu (umawenice, uve}anice; jednina, mnoìna...) U oblasti PISAWE u~enik/u~enica • poznaje i piše sva slova azbuke (mala, velika, štampana, pisana) • pravilno piše re~i • sastavqa jasnu, logi~nu, gramati~ki ispravnu i stilski korektnu re~enicu • poznaje i primewuje pravopisnu normu (do nivoa do kojeg se ona obra|uje u prvom razredu) • sastavqa jednostavan kra}i narativni i deskriptivni tekst i dijalog • sastavqa tekstove koji pripadaju osnovnim ànrovima pisane komunikacije (poruku, obaveštewe, pozivnicu, kratko pismo...) Posebne delove ove zbirke ~ine RE[EWA i TABELE. U RE[EWIMA je svaki zahtev propra}en opisom znawa i ve{tine koji se tim zahtevom ispituju. Iz TABELA se za svaki zadatak vidi koja znawa i ume}a taj zadatak ispituje, kao i koji je nivo teìne zadatka. Tako|e se vidi i kako su zadaci raspore|eni po celinama i radnim listovima. Oslawaju}i se na sadràj i teìnu zahteva u radnim listovima, u~iteq u drugom polugodi{tu, kada su u~enici nau~ili da ~itaju, moè da izabere i kombinuje zadatke za rad na ~asu i kod ku}e, prema potrebama odeqewa u celini, grupe u~enika ili svakog u~enika posebno. Da bi u~enici uspe{no odgovorili na zahteve, ponekad je potrebno da ih u~iteq usmeno vodi kroz tekst, dok dovoqno ne ovladaju tehnikom ~itawa. Nadamo se da }e zbirka radnih listova JEZI^KE ŠKOLICE biti korisna i u~iteqima i roditeqima, kao i u~enicima, kojima je prvenstveno namewena. U~iteqi mogu da je koriste da bi obogatili rad na ~asu, roditeqi – da bi lakše pratili napredovawe svog deteta, a u~enici – da bi proverili kako polako ali sigurno raste wihova ~itala~ka sposobnost. U tome }e biti wihovo i naše zadovoqstvo.

JEZI^KE [KOLICE

• prepoznaje vrste re~i – imenice i glagole • razlikuje re~enice po obliku i komunikativnoj funkciji (potvrdne, odri~ne; obaveštajne, upitne, zapovedne...) • poznaje zna~ewa re~i i frazeologizama koji se upotrebqavaju u svakodnevnoj komunikaciji (u ku}i, školi i sl.), kao i onih koji se javqaju u školskim tekstovima (u uxbenicima, kwigama iz lektire i sl.) • poznaje osnovne leksi~ke odnose – sinonimiju i antonimiju

JEZI^KE [KOLICE

Dragi ~itaoci, Nau~ili ste najva`nije – nau~ili ste sva slova, mala i velika, štampana i pisana. I još mnogo više – nau~ili ste da u povezanim slovima otkrijete re~, u povezanim re~ima – re~enicu, u povezanim re~enicama – pesmu i pri~u. Sad moète sami da odaberete pri~u i kwigu, da slobodnije u|ete u svet kwiga i da krenete u avanturu koja se zove – ~itawe. Moète da postanete pravi istraìva~i. U tom istraìvawu otkri}ete mnoge nove stvari koje se kriju u svetu oko vas, ali i u svetu u vama. Treba da budete strpqivi i pa`qivi jer posao istraìva~a nije lak. Na putu ka blagu do kojeg vas ~itawe vodi va`no je imati i dobru mapu da ne biste zalutali. Radni listovi koji su pred vama jesu neka vrsta mape. Oni vam pokazuju razli~ite na~ine na koje moète do}i do traènog blaga, a ono se krije u tekstovima koje smo odabrali. Tekstovi su uzeti iz pesama, pri~a, bajki, ali tu su i druga~iji tekstovi, koji se nalaze svuda oko vas – na ulazu u školu, na tabli, na panoima, na ulici, u novinama, na televiziji, na stadionu, u cirkusu, bioskopu, pozorištu... Moète ih ~itati sami, zajedno sa drugovima, uz pomo} u~iteqa ili roditeqa. Svaki tekst koji ~itate, ma gde se on nalazio, jeste susret – s poznatim svetom, s nepoznatim svetom, s vama samima, sa onima koji su vam sli~ni i sa onima koji su druga~iji. Slobodno krenite u taj susret. Posta}ete bogatiji za jedno novo iskustvo. Posta}ete veštiji i sigurniji nego što ste bili. Posta}ete spremniji za nove izazove i istraìvawa koja vas u narednim godinama o~ekuju. Autori zbirke

1. U TVOJOJ OKOLINI

JEZI^KE [KOLICE

• ìvi Duwa sa svojom porodicom • deca idu u obdani{te i {kolu • susedi pomaù jedni drugima • bake prave slatke medewake • majstori popravqaju kvarove • prodavci prodaju mleko i sladoled • novine objavquju vremensku prognozu • godi{wa doba stiù na vreme

JEZI^KE [KOLICE

Devoj~ica Duwa `ivi s mamom, tatom i tri brata. To je porodica od šest ~lanova. Duwa je tre}e dete. Ona ima dva starija i jednog mla|eg brata. Wen najmla|i brat zove se Janko.

Koliko bra}e ima Duwa?

Koliko bra}e ima Janko?

Šta saznajemo iz ovog teksta? Zaokru`i DA ili NE

Iz teksta saznajemo:

kako se zove Duwin najmla|i brat

koliko godina ima Duwa

koliko godina ima Janko

koliko ~lanova ima Duwina porodica

Smisli i napiši imena za Duwinu bra}u. Janko,

Smisli i napiši ime mesta u kom `ivi Duwina porodica.

Napiši tri re~enice o svojoj porodici.

SPRAT

BROJ STANA

STEFANOVI]

BO@I]

@IVKOVI]

PETKOVI]

\OR\EVI]

HAXI]

JOVI]

TOMI]

Gde mo`eš da vidiš ovakav spisak? a) u školskom dnevniku b) u telefonskom imeniku v) u stambenoj zgradi g) na planu grada Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Duwa se preziva \or|evi}. Na kom spratu ona `ivi?

Koje porodice `ive na ~etvrtom spratu? i

Duwini kumovi prezivaju se Haxi}. Koji je broj wihovog stana?

Duwa treba da odnese novine porodici @ivkovi}. Da li Duwa treba da si|e ili da se popne?

JEZI^KE [KOLICE

PORODICA

JEZI^KE [KOLICE

Ja sam nekad majstor bio u dalekom gradu, imao sam nao~are, brkove i bradu.

Docrtaj ono ĹĄto nedostaje na majstorovom licu, prema ovoj pesmi.

Tri ~oveka su videla lopova koji je ukrao kwigu iz prodavnice. Prvi ~ovek je video da lopov ima brkove. Drugi ~ovek je video da lopov nosi nao~are, a tre}i ~ovek je video da je lopov pro}elav. 2.

Prona|i lopova na slikama. Zaokru`i slovo ispod slike lopova.

V 10

4 Pro~itaj re~enice. U prazno poqe upiši šta je svaka od ovih re~enica (poruka, uputstvo, oglas, molba).

Prodajem nov bicikl; javite se na telefon 23-334.

Mama, otišao sam do Duwe, odmah se vra}am. Dušan

Prvo dobro promu}kaj jogurt, pa ga onda otvori.

Molim Vas, u~iteqice, da mom sinu Dušanu Simi}u opravdate izostanke. Hvala! Dušanova mama

U prodavnicama se pojavilo novo mleko. Dovr{i pisawe reklame za taj proizvod.

Ja sam Mle~ko

JEZI^KE [KOLICE

uputstvo

JEZI^KE [KOLICE

BAKINI MEDEWACI Umutiti jedno jaje i tri kašike meda. Dodati sto grama še}era i pola kilograma brašna. Umesiti testo s malo vode i masti. Staviti testo u pleh. Ispe}i kola~.

Ovaj tekst je: a) recept b) reklama v) jelovnik Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Probajte novi sladoled ^OKO, napravqen od ~okolade s komadi}ima keksa!

Ovaj tekst je: a) reklama b) pozivnica v) pismo Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Podvuci u ovom tekstu re~ koja ozna~ava nešto umaweno.

U kru`i}e upiši brojeve od 1 do 4, prema redu kojim se pravi vo}na salata. Stavi u fri`ider da se ohladi.

1 Dobro operi vo}e. Pore|aj iseckano vo}e u ~iniju. Iseci vo}e na mawe komade.

6 1.

Šta se nalazi na jelovniku jednog restorana? a) imena gostiju b) nazivi jela JEZI^KE [KOLICE

v) ime kuvara g) pribor za jelo Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

JELOVNIK U JANKOVOM OBDANI[TU za sredu OBROK

VREME

ŠTA JEDEM

DORU^AK

8 SATI

SOK OD POMORANXE @ITARICE S JOGURTOM

U@INA

11 SATI

JABUKA

2 SATA PO PODNE

^ORBA SALATA RIBA S KROMPIROM HLEB

RU^AK

Koliko obroka ima Janko u toku dana?

Za koji obrok Janko pije sok?

Šta Janko jede za u`inu?

Koji sok pije Janko? Nacrtaj u wemu slam~icu.

B 13

JEZI^KE [KOLICE

Janko i wegova starija sestra Duwa bili su na Zlatiboru za vreme zimskog raspusta. Pogledaj kartu i put koji vodi od Beograda do Zlatibora.

Kroz koja su mesta prošli Janko i Duwa na ovom putu?

Ovako izgleda Duwina putna karta. Pogledaj kartu i odgovori na pitawa.

• Na kom sedištu sedi Duwa? • Kojim prevoznim sredstvom Duwa putuje? • Koliko košta karta?

8 1.

Zaokru`i slovo ispod slike koja odgovara stihovima iz pesme Nov {e{ir. Jutros je naš krov dobio šešir nov. JEZI^KE [KOLICE

Ko izgovara slede}e re~enice? Zaokru`i ta~an odgovor. Ja sam beo i hladan. Ne volim sunce. Deca mi ponekad pozajme šal. Ko sam ja?

BELI MEDVED BELI OBLAK

SNEŠKO BELI] DEDA MRAZ

Pove`i linijom upozorewe s mestom na kojem se to upozorewe nalazi.

Ne palite vatru!

voz

Ne hrani `ivotiwe!

{uma

Iskqu~ite mobilne telefone!

zoološki vrt

Ne nagiwi se kroz prozor!

pozori{te

9 Pro~itaj vremensku prognozu.

JEZI^KE [KOLICE

U ponedeqak i petak bi}e obla~no s padavinama, a od utorka do ~etvrtka sun~ano i toplo. 1.

Kojim danima }e ti biti potreban kiĹĄobran?

Kakvo }e vreme biti u sredu?

Nacrtaj sliku prema slede}oj re~enici: Leptir je sleteo na cvet.

Prema kojoj re~enici je nacrtan crte`? a) U prole}e olista drve}e. b) U jesen li{}e opada. v) Zimi su grane ogolele. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Dopuni tekst jednom re~enicom. Leptir je leteo iznad cvetova. Tra`io je najmirisniji cvet. NaĹĄao ga je i sleteo na wega. . Mahnuo je krilima i odleteo. 16

2. U SVETU @IVOTIWA

• mi{a koji se `eni • lukavog pacova Racu • psa @u}u s repom punim buva • jednog upornog mrava • jednog u~tivog mrava • `abu koja zna da ~ita • medveda koji ne zna da ~ita • slona koji pere zube...

JEZI^KE [KOLICE

Upozna}eš:

RADOZNALA PESMA

JEZI^KE [KOLICE

Šta to radi pripijena za dno mora škoqka plava? – Spava. Šta jeèvi morski rade kad ih gleda neko dete? – Prete. Šta ribice male rade kad ribari bace mreè? – Beè. A kad ja sa stene sko~im, šta to kaè more plavo? – Bravo!

Gde je škoqka iz ove pesme?

Šta radi škoqka iz ove pesme?

Šta radi dete iz ove pesme?

Kad ribice be`e?

Napiši šta je u ovoj pesmi plavo.

Podvuci u pesmi re~ kojom nekoga pohvaqujemo.

Prepiši iz pesme jednu re~ koja ozna~ava nešto umaweno.

Ko je radoznao? a) onaj koji ho}e sve da vidi i sazna b) onaj koji se raduje {to sve zna v) onaj koji zna sve da radi Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. 18

POZIV

JEZI^KE [KOLICE

Ro|ena kuco, vrati se ku}i, ne}u te viĹĄe nikada tu}i. Moli te, kumi, tu`noga lika, Vrebalov Ika iz Erdevika. 1.

Ko doziva kucu u ovim stihovima?

^ija je kuca iz ove pesme?

Odakle je kucin vlasnik?

Ĺ ta de~ak obe}ava kuci?

Podvuci u pesmi re~i iz kojih se vidi kako se de~ak ose}a.

Ovo je odlomak iz pri~e Branka ]opi}a U pse}em selu. Bilo je u`areno podne toplog julskog dana. @u}a, stari ov~arski pas sa ~upavom repinom punom ~i~aka i ne bez buva, dremuckao je u debeloj hladovini ispod velikog hrasta. 6.

Popuni tabelu tako da saznamo: ko je glavni junak

mesto radwe

Kakav je @u}in rep u ovom tekstu? a) pun ~i~aka i buva b) pun ~i~aka, ali nema buva v) bez ~i~aka, ali pun buva Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Ĺ ta je repina? a) pse}i rep b) veliki rep v) lep rep Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. 19

vreme radwe

JEZI^KE [KOLICE

MA^AK DELIJA Naš ma~ak jak je delija, kroz grmqe pti~ice vija! O, gde li je lija da wega povija? 1.

Jedan lik u ovoj pesmi je ma~ak. Ko su ostali likovi?

Za koga ka`emo da je delija? a) za onog koji je hrabar b) za onog koji je veliki v) za onog koji je zao Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

[ta ti misli{: da li je ma~ak stvarno delija? Napi{i za{to tako misli{.

PACOV RACA Pacov zvani Raca kobasice voli, ukusne su, fine, ko }e da odoli! Pa ~im ma~ka Daca makne se sa stra`e, Raca hitro jurne, kobasicu sma`e. 4.

Smisli i napiši druga imena za pacova i ma~ku. • pacov

• ma~ka

Ma~ka Daca je bila na stra`i zato što je: a) ~uvala kobasicu b) pojela kobasicu v) ukrala kobasicu Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Napiši ~emu ti ne mo`eš da odoliš.

13 1.

Nacrtaj `ivotiwu koja je opisana u ovim stihovima:

JEZI^KE [KOLICE

Imam repi} vrlo dug, Malen sam kõ ta~ka. Volim mnogo slaninu, A plašim se ma~ka.

MA^AK IDE MIŠU U SVATOVE @enio se mladi miš u selu Šalali; vodili su devojku, ma~ka nisu zvali.

Ovo je odlomak iz: a) pesme b) basne v) pri~e Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Ko su likovi u ovom odlomku? a) mi{, devojka, ma~ak b) mi{, svatovi, ma~ak v) mi{, svatovi, devojka Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Ko je devojka u ovom odlomku?

Zašto ma~ka nisu zvali na svadbu? a) Zaboravili su da ga pozovu. b) Nije bilo mesta za wega. v) Svatovi ga se boje. Zaokru`i slovo ispred odgovora za koji misli{ da je ta~an. 21

JEZI^KE [KOLICE

LISICA I MIŠ Razgovarali miš i lisica preko potoka: – Miši}u, miši}u, zašto ti je tako prqav nosi}? – Kopao sam zemqu – ka`e miš. – A zašto si kopao zemqu? – Pravio sam rupu. – A zašto si pravio rupu? – pita lisica. – Da se sakrijem od tebe – odgovori miš. 1.

Podvuci u tekstu re~i koje pokazuju šta je radio miš.

Koliko ima upitnih re~enica u tekstu?

Pretvori potvrdnu re~enicu u odri~nu i odri~nu u potvrdnu. • Pravio sam rupu. • Lisica i miši} nisu razgovarali.

Nastavi kao {to je zapo~eto. mali miš je – miši} mali nos je – mali potok je – 22

DVA JARCA

Ovaj tekst je: a) šala b) bajka v) basna Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Gde su se srela dva jarca? a) na brvnu b) pored brvna v) pored potoka Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Kako su se ponašali jarci iz ove pri~e? a) Jedan jarac se sklonio i drugi je prešao preko brvna. b) Nijedan jarac nije hteo da se skloni sa brvna. v) Oba jarca su se okrenula i vratila odakle su došla. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Po ~emu se vidi da su jarci iz ove pri~e tvrdoglavi? a) Jarci imaju velike tvrde rogove. b) Jarci tvrde da su jaki i nepobedivi. v) Jarci ne}e da popuste jedan drugom. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. 23

JEZI^KE [KOLICE

Preko dubokog potoka namestili qudi brvno. Srela se na brvnu dva jarca. – Skloni se! – viknu jedan. – Skloni se ti, ja ne}u! – re~e drugi. – E da vidimo ko }e se skloniti! Grunuše rogovima jedan drugoga i oba padoše u vodu.

JEZI^KE [KOLICE

DVE KOZE Srele se dve koze na uzanoj stazi. Iznad staze beše stena, uspravna kao zid. Ispod wih duboka provalija. Zamisliše se koze: šta sad da rade? Nisu se mogle okrenuti da bi se vratile odakle su krenule. Zato jedna koza leè i opruì se po zemqi, a druga pa`qivo pre|e preko we. Tako obe odoše ìve i zdrave svojim putem.

Napiši gde su se koze srele.

Podvuci deo teksta u kom se opisuje kako su koze rešile problem.

Zaokru`i naslov pri~e.

U kom pasusu je napisano gde su se koze srele?

Kakve su koze iz ove pri~e? a) tvrdoglave b) snala`qive v) umorne Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Pretvori ovu obaveštajnu re~enicu u upitnu: Dve koze su se srele na uzanoj stazi.

Pretvori ovu odri~nu re~enicu u potvrdnu: Koze nisu mogle da se okrenu.

Za podvu~ene re~i napiši re~i sa suprotnim zna~ewem: uzana staza pa`qivo prelazi zdrave koze

GOZBA

Koliko je gostiju koza pozvala?

Podvuci stih koji pokazuje da su gosti lepo vaspitani.

Ko se najboqe proveo na gozbi? a) koza b) ma~ka v) pas g) kvo~ka d) prasci Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Po ~emu se vidi da su gosti iz ovo pesme jadni? a) Bili su bolesni. b) Ostali su gladni. v) Nisu lepo obu~eni. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Napiši imena za psa i ma~ku.

Upiši zareze gde je potrebno. Koza je pozvala na gozbu: prasce kvo~ku psa i ma~ku.

JEZI^KE [KOLICE

Bio kozi ro|endan, pa je goste zvala, ma~ku, psa i kvo~ku i dva prasca mala, i u tawir svakome mladog liš}a dala. Gosti rekli jadni: Hvala, nismo gladni.

UPORNI MRAV

JEZI^KE [KOLICE

Tr~ao maleni, crni mrav. @urio je ku}i. Nosio je makovo zrnce svojim mravi}ima. Odjednom ugleda: na putu le`i semenka od bundeve, golema, slatka, mirisava. Mrav je stavio na stranu makovo zrnce. Natovario je na le|a semenku od bundeve, ali nije mogao da je odr`i. Pala mu je s le|a. Mrav ju je ponovo uprtio, ali ona je opet pala. Tako je on pridizao semenku više puta...

Podvuci u pri~i re~i koje govore o izgledu mrava.

Prepiši iz pri~e re~i kojima se opisuje semenka bundeve.

Zašto je mrav `urio ku}i? a) Zato što su ga ~ekala deca. b) Zato što ga je neko jurio. v) Zato što je bio gladan. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Zašto je mrav ostavio makovo zrnce i uzeo semenku od bundeve?

Zašto se pri~a zove UPORNI MRAV?

Prepiši iz pri~e dve re~i koje ozna~avaju nešto umaweno.

Golema semenka je: a) velika semenka b) `uta semenka v) suva semenka Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

OGLAS MRAVA

Ko je dao oglas?

Ko je mrava sakrio?

Podvuci u pesmi re~i kojima se opisuje mrav.

Zašto se mrav sakrio?

Šta o mravu kazuje stih: Zato mu javno odajem hvalu?

JEZI^KE [KOLICE

Pred kišom, ju~e, pod svojim listom sakri me cveti} plav. Zato mu javno odajem hvalu. U~tiv, maleni Mrav.

a) Mrav je lepo vaspitan. b) Mrav je hvalisav. v) Mravu se svi|a cveti} plav. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Poveì linijom ime ìvotiwe sa re~enicom koju ta ìvotiwa izgovara. Volim kada mi promene vodu u akvarijumu.

mrav

@ivim u najlep{em mraviwaku.

ribica

Napravi}u gnezdo na najvi{em oxaku.

pu`

Samo ja nosim ku}icu na le|ima.

roda

20 Na drvetu u šumi nalazi se oglas:

TRA@IM [ARGAREPU JEZI^KE [KOLICE

Tra`im šargarepu, veliku i lepu, crvenu i slatku i ne mnogo kratku. Ko na|e ovakvu, neka je donese na kraj šume, kod ze~ice Dese.

Ko je napisao ovaj oglas? a) vu~ica b) lavica v) ze~ica g) veverica Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Kakva se šargarepa tra`i? a) crvena i kratka b) slatka i kratka v) crvena i velika Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Popuni tabelu. kratka šargarepa

duga~ka šargarepa

gorka šargarepa

šargarepa

mala šargarepa

šargarepa

Stavi odgovaraju}i znak

? !

• Ko tra`i šargarepu • Donesi brzo šargarepu • Šargarepa je crvena 28

na kraj re~enica.

SRE]NI ZEKA Lija sti`e s brda, preko, i donese toplo mleko.

Video ga prikan je`, pa doneo kupus sve`.

Iz `buna se slavuj javi: – Mora zeka da ozdravi.

Vuk ga spazi, pa se sjuri, salate mu xak doturi.

A zeka se smeška, mazi, sre}an što ga društvo pazi.

JEZI^KE [KOLICE

Usred šume zeka seo, zbog bolesti nije jeo.

Napiši redom ko su zekini prijateqi.

Podvuci re~ koja pokazuje kako se zeka ose}ao posle posete prijateqa.

Ko zeki u pesmi nije ništa doneo?

Prepi{i iz tre}e strofe: re~i koje imenuju bi}a i predmete re~i koje pokazuju {ta bi}a rade

Za podvu~ene re~i napiši re~i suprotnog zna~ewa: bolestan zeka toplo mleko sre}an zeka

Smisli i napiši imena za zekine prijateqe.

ZEC SA GOVORNOM MANOM

JEZI^KE [KOLICE

Doziveo sam strasnu traumu Kad su u nasu sumu Dosli lovci da love Nas sirote zecove. Zalajase kerovi strasno I grmnu lovceva puska I vidite rezultat: Poceo sam da suskam. Odlucih zato da se lecim, Da pravilno govorim reci, Da mi se ne smeju zeci I ceo rod pseci.

Kada je zec po~eo da šuška dok govori? a) Kad su mu ispali zubi. b) Kad su zalajali lova~ki psi. v) Kad su mu se ze~evi podsmevali. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Zec iz ove pesme se boji da mu se ne smeju: a) lovci i psi b) lovci i ze~evi v) psi i ze~evi Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Napiši pravilno drugu strofu.

23 Kratkonoge ptice se kre}u tako što uglavnom skaku}u, a dugonoge ptice naj~eš}e hodaju. Na primer, sojke skaku}u, dok vrane i rode kora~aju. Neke vrste, kao gavrani i kosovi, kre}u se na oba na~ina. JEZI^KE [KOLICE

Popuni tabelu. PTICE

NA^IN KRETAWA

sojke vrane rode

kora~aju

gavrani kosovi

U Maloj enciklopediji piše: Ševe, porodica ptica trka~ica; gnezdo grade na zemqi i prilago|ene su `ivotu na zemqi bojom perja i sposobnoš}u da odli~no tr~e. Kod nas je najpoznatija poqska ševa, koja `ivi po wivama i pašwacima. 2.

Šta o ševi mo`emo da saznamo iz ovog teksta?

Mo`emo da saznamo:

Zaokru`i DA ili NE

gde `ivi ševa

kakva je trka~ica

kako peva ševa

kakva joj je boja perja

Napiši pitawa za slede}e odgovore: Pitawa

Odgovori

U Maloj enciklopediji.

Po wivama i pašwacima.

JEZI^KE [KOLICE

O kojoj `ivotiwi se govori u ovim stihovima? Dopuni stih. Sad sam na zemqi, Sad sam na grani, Sad sam na vrhu. Nisam ~ovek, nisam ptica Ja se zovem

Na šta li~e ovi stihovi? a) na šaqivu pri~u b) na poslovicu v) na zagonetku Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Veverica `ivi u šumama i parkovima. Ona je brza i vesela `ivotiwa. Lako se pewe i ska~e po drve}u. Omiqena hrana su joj orasi i lešnici.

Podvuci u tekstu dve re~i koje pokazuju kakva je veverica.

Prepiši iz teksta re~i koje pokazuju šta radi veverica.

Kakve su re~enice u tekstu o veverici? a) uzvi~ne b) obaveštajne v) upitne Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Orasi i lešnici su veverici omiqena hrana zato što ih ona: a) najbr`e jede b) najviše voli v) najlakše nalazi Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

25 Pro~itaj stihove: Sluša ovo teta lija, pa joj nekako ne prija:

– Ko je, ko je lepotica? Zna se, zna se: veverica!

– Ha, ha, ha, veverica misli da je kõ glumica.

Ta se uvek doteruje, šapicama lice mije.

Ali cela šuma zna: najlepša sam samo ja!

Niko nema takav rep, niko nije tako lep.

Ko govori u ovoj pesmi? a) lisica i veverica b) ptica i lisica v) ptica i veverica Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Ko u ovoj pesmi izgovara re~i: ... najlepša sam samo ja? a) ptica b) veverica v) lisica Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Ko je hvalisav u ovoj pesmi? a) lisica b) ptica v) veverica Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Zaokruì re~i koje ozna~avaju nešto umaweno. Mi smo jednu zaokruìli, ti zaokruì jo{ dve. šumica

glumica

šapica

gran~ica

lepotica

veverica

JEZI^KE [KOLICE

Jedna ptica u šumici cvrkutala na gran~ici:

@ABA ^ITA NOVINE

JEZI^KE [KOLICE

Sedi àba sama Na listu lokvawa, Od àrkoga sunca [titom se zaklawa. Da novine ~ita, To vam slika kaè, Al’ ne mo`’ da na|e [to joj o~i traè. Znate ve} o ~emu @abe brigu vode: Ho}e li se skoro Odseliti rode.

Ovaj tekst je: a) bajka b) basna v) pesma Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Gde sedi `aba iz ovog teksta?

Podvuci u tekstu re~i kojima se opisuje kakvo je vreme.

Po ~emu je ova `aba neobi~na?

Zašto `aba vodi brigu o dolasku roda?

Prepiši iz pesme tri kqu~ne (najva`nije) re~i.

Prepiši iz teksta po dve re~i koje pokazuju šta su radile `aba i muva. @aba je:

Muva je:

Zašto je `aba bila nevidqiva? a) Zato što je bila zelena. b) Zato što je bila mala. v) Zato što je bila tiha. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Gde je `aba uhvatila muvu? a) u vodi b) na zemqi v) u vazduhu Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Podvuci naslov koji najviše odgovara ovom tekstu. a) @ABA NA LISTU b) @ABA U BARI v) @ABA I MUVA

Re~enica: @aba je muvu pojela halapqivo, zna~i: a) @aba je muvu brzo pojela. b) @aba je muvu polako jela. v) @aba je muvu jedva pojela. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

JEZI^KE [KOLICE

@aba je krenula u obli`wu baru. Sela je na list. Bila je veoma tiha. Wena zelena boja ~inila ju je skoro nevidqivom. U daqini se ~ula muva. Doletela je do àbe i dosadno zujala. U jednom momentu àba je sko~ila – hop! Uhvatila je muvu. Pojela ju je halapqivo. Zatim je nastavila mirno da sedi. êkala je slede}u muvu.

RODA I @ABA

JEZI^KE [KOLICE

Raspravqale se roda i àba pored bare koja je od wih dve lepša. – Ja – rekla je roda. – Pogledaj kakve lepe noge imam! – Zato ih ja imam ~etiri, a ti samo dve – prkosila je àba. – A ja umem da kreke}em, a ti ne! – A ja letim, dok ti samo ska~eš! – Letiš, ali ne umeš da roniš! – Zato ja imam kqun! – Ih, kqun! Zašto ti je on potreban? – Evo zašto! – naquti se roda i … proguta àbu! 1.

Gde su se raspravqale roda i `aba?

Ko je po~eo prvi da se hvali?

Kojih re~enica ima najviše u pri~i? a) obaveštajnih b) upitnih v) uzvi~nih Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Napiši na linijama re~enice koje nedostaju. Potvrdna re~enica:

Odri~na re~enica:

JA UMEM DA SKA^EM.

JA NE UMEM DA SKA^EM.

JA MOGU DA RONIM. JA NEMAM KRATKE NOGE.

Zašto su roda i `aba hvalisave? a) Zahvaquju se jedna drugoj. b) Hvale jedna drugu. v) Hvale same sebe. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. 36

LISICA I RODA

Ovaj tekst je: a) bajka b) basna v) šaqiva pri~a Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Šta je TA^NO, a šta NETA^NO prema ovom tekstu? Zaokru`i odgovor. Roda je ostala gladna na ru~ku kod lisice.

TA^NO

NETA^NO

Lisici je bilo `ao rode.

TA^NO

NETA^NO

Roda je poslu`ila ru~ak u dubokim }upovima.

TA^NO

NETA^NO

Lisica se naqutila na rodu.

TA^NO

NETA^NO

Koliko dana traju doga|aji koji su opisani u ovom tekstu? a) jedan dan b) dva dana v) tri dana Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Zašto lisica ka`e da joj je roda vratila milo za drago?

JEZI^KE [KOLICE

Lisica je odlu~ila da se našali sa svojom prijateqicom rodom. Pozvala ju je na ru~ak i iznela pred wu supu u plitkom tawiru. Takav ru~ak se mogao samo polizati, a roda nije mogla ni kap da uhvati kqunom. Lisica se pretvarala da joj je jako ào što se rodi nije dopao ru~ak. Roda se gladna vratila ku}i. Slede}eg dana lisica je bila rodin gost. Zadovoqna i nestrpqiva, poùrila je rodinoj ku}i jer je bila gladna. Ali tamo je sa uàsom primetila da je ru~ak posluèn u dubokim }upovima, sa vrlo tesnim grli}em, iz kojih je roda vrlo lako jela. Lisica nije dohvatila ni mrvicu ukusnog jela i otišla je ku}i gladna. A onda je rekla sama sebi: „Zapravo, nemam pravo da se àlim. Roda mi je samo vratila milo za drago...”

30 1.

Podvuci re~enicu koja ne pripada ovom tekstu:

JEZI^KE [KOLICE

Afri~ka divqa ma~ka ima duge noge i sme|e krzno na pruge. Teška je izme|u tri i šest kilograma. Ova ma~ka `ivi u šumi. Ma~ak u ~izmama je jedan od najpoznatijih junaka u bajkama. Kao i ostale divqe ma~ke, mo`e da se ukopa u mestu i da ~eka satima.

SLON Da slon pere zube pastom kao mi, svaki dan bi tube potrošio tri.

Podvuci u pesmi re~ koja se rimuje s re~ju zube.

Ko bi još potrošio tri tube? a) veverica b) nilski kow v) lova~ki pas Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

LAV I MIŠ 4.

Upiši u kru`i}e brojeve (1, 2, 3, 4, 5) prema redosledu doga|aja i sastavi pri~u. Mi smo zapo~eli, ti nastavi.

Dok je lav spavao, pretr~i preko wega miš. Lav se nasmeja i pusti miša. Lav se probudi, uhvati miša i htede da ga pojede. „Molim te, poštedi me, a ja }u ti se kad-tad odu`iti.” Miš zacvile i re~e lavu:

LAV

Zašto `ivotiwe poštuju lava?

Koje se `ivotiwe ne boje lava?

Kako lav najavquje po~etak lova?

Smisli i napi{i jo{ jedan naslov za ovaj tekst.

Prepi{i iz teksta o lavu: dve re~i koje imenuju bi}a dve re~i koje pokazuju {ta bi}a rade

Zašto se za nosoroga i slona u pri~i ka`e da su xinovi?

Napiši pitawa za slede}e odgovore. PITAWA:

ODGOVORI:

Šta je lav?

Car svih `ivotiwa.

Lew i oprezan.

U sumrak i no}u.

JEZI^KE [KOLICE

Lav je zaista car svih ìvotiwa. Zbog wegove velike snage sve mu ìvotiwe ukazuju duboko poštovawe. Jedino ga se xinovi – slon i nosorog – uopšte ne boje. Dawu je lav lew i sawiv. Lovi samo u sumrak i no}u. Tada wegova strašna rika objavquje po~etak lova. To je za krda mnogih ìvotiwa znak da treba da budu spremna na beg. @ivotiwe na pojilima prestaju da piju. Ako lav do|e da pije vode, sve ìvotiwe }e pobe}i. Vrati}e se tek kad on ode.

JEZI^KE [KOLICE

VINI PU Sova je `ivela u kestenovoj šumi, u jednoj vrlo lepoj starinskoj ku}ici, koja je bila udobnija od bilo koje druge ili je bar tako izgledalo Medvedu, jer je imala i alku za kucawe i konopac za zvono. Ispod alke za kucawe stajalo je slede}e obaveštewe: MOLM ZVONI AKO@ELIŠ ODGOVR

Zašto je Medvedu Sovina ku}a izgledala udobno? a) Bila je velika i stara. b) Bila je u kestenovoj šumi. v) Gosti su mogli da pozvone. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Podvuci re~i koje su nepravilno napisane ispod alke za kucawe. Zatim ih napiši pravilno.

Prasac Praslin je `iveo u veoma udobnoj ku}i u sredini jedne bukve, a bukva je bila u sredini šume, i tako se Praslin, u sredini svoje ku}e, nalazio u samoj sredini šume.

Nacrtaj gde `ivi Praslin. Crte` treba da odgovara ovom opisu.

32 Sova je po~ela da piše ... i napisala je slede}e: SR]AN SREAN R\ENDAN RO\NDN

Šta je Sova napisala? a) pismo b) ~estitku v) pozivnicu Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Vini Pu je ispevao pesmu bez naslova. Baš je vrlo ~udno, spopada me jed, imao sam lep }up na kome je bilo MED.

Bio je pun puncat, ne znam gde je sad, kuda mi se deo – spopada me jad.

Smisli i napiši naslov za ovu pesmu.

Kad Vini Pu u pesmi kaè: … spopada me jad, to zna~i da je on: a) tuàn b) qut v) uplašen Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Pravilno pore|aj re~i i sastavi re~enicu. šumi u Sova `ivela je velikoj

JEZI^KE [KOLICE

Medved Pu je zadivqeno gledao kako Sova piše. – Napisala sam jednostavno Sre}an ro|endan – rekla je Sova nemarno. – Mnogo je lepo, a ima i prili~no mnogo slova – rekao je Pu, oduševqen Sovinim znawem. – Znaš, u stvari, dabome, napisala sam Vrlo sre}an ro|endan i sve najboqe `eli Pu.

JEZI^KE [KOLICE

Napiši znake

? !

na kraju svake re~enice.

• Vini, upomo} • Šta ti je, Prasline • Video sam Slongega

Upiši zareze gde je potrebno. U kwizi o Viniju Puu opisane su razne `ivotiwe: pitome divqe male i velike.

Zec Zekhop, magarac Iar i slon Slongeg su prijateqi medveda Vinija Pua. Šta smo o wima saznali iz wihovih prezimena? Zec Zekhop

Magarac Iar

Slon Slongeg

Napiši tri re~enice o `ivotiwi koju voliš. Napiši kako izgleda, šta radi, zašto je voliš.

3. U DRU[TVU SLI^NIH I DRUGA^IJIH JEZI^KE [KOLICE

Sreš}eš: • qutitu Mašu • sre}nog malog de~aka • tu`nog osnovca • radosnog Pericu • radoznalog \uru • bri`nu mamu • raspolo`enog tatu...

DVA DRUGA

JEZI^KE [KOLICE

Išla šumom dva druga, a pred wih isko~i medved. Jedan se dade u bekstvo, uspuza se uz drvo, a drugi ostade na putu. Ništa mu drugo ne ostade – baci se na zemqu i pretvaraše se da je mrtav. Medved pri|e i po~e da ga wuši, a ovaj prestade da diše. Medved mu owuši lice, pomisli da je mrtav, pa ode. Kad se medved udaqio, onaj drug si|e s drveta, pa upita: – Šta ti je medved šapnuo?

Koliko likova ima u pri~i?

Gde se dešava radwa ove pri~e?

3ašto se jedan drug popeo na drvo? a) Mnogo se uplašio medveda. b) Hteo je boqe da vidi medveda. v) Da bi uplašio medveda. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Šta zna~i poslovica: Prijateq se u nevoqi poznaje? Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

B. Tek kad ti treba pomo}, vide}eš ko ti je prijateq.

Kad ti je prijateq drag, sazna}eš da je u nevoqi.

V. Dobri prijateqi izbegavaju nevoqu.

JEZI^KE [KOLICE

TU@IBABA TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on mi je uzeo gumu! UÎTEQICA: Dobro, dobro, vrati}e ti je… Sedi! DEÂK (ismeva tuìbabu šapatom): Molim, u~iteqice, molim, u~iteqice… TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on me ismeva… UÎTEQICA: Nemoj, Popovi}u, da ga ismevaš… TU@IBABA (kezi se): Eeeee! DEÂK: Tuìbabo! 1.

Ovaj tekst je: a) opis u~ionice b) razgovor u u~ionici v) pri~a o u~iteqici Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Ko su likovi u ovom tekstu? a) de~ak, devoj~ica i u~iteqica b) dva de~aka i devoj~ica v) dva de~aka i u~iteqica Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

U ovom tekstu govori se o tri lika. îje smo prezime saznali? a) prezime TU@IBABE b) prezime DEÂKA v) prezime UÎTEQICE Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Prepi{i iz teksta jednu uzvi~nu re~enicu.

MALI DIV

JEZI^KE [KOLICE

Ja sam sada najve}i U svoj okolini; Svi ste moja de~ica, Tako mi se ~ini. Ima qudi visokih, Al’ ovakvih nema: I moj otac sad bi mi Bio do kolena.

Koliko stihova ima odlomak iz ove pesme?

Koliko strofa ima odlomak iz ove pesme?

Napiši zašto se de~ak iz ove pesme pravi va`an.

Ko u ovoj pesmi za de~aka ka`e da je mali div? a) wegov tata b) ostala deca v) pesnik Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Napiši re~i:

sa istim zna~ewem

sa suprotnim zna~ewem

div

visok

otac

najve}i

MAŠA I VUK

Gde razgovaraju Maša i vuk?

Kako se Maša ose}ala kada je videla vuka? a) Bila je quta. b) Bila je uplašena. v) Bila je tu`na. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Zašto Maša misli da je vuk pojeo Crvenkapu? a) Vuku se naduo stomak. b) Vuk je podvio rep. v) Vuk je to uradio u jednoj bajci. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Kad Maša ka`e vuku da je zlo~est, to zna~i da je on: a) strašan b) zao v) qut Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

JEZI^KE [KOLICE

Mašu su poveli u zoološki vrt. Do|u do kaveza sa vukom. Maša ga je odmah prepoznala: – A zašto si ti pojeo Crvenkapu? Vuk }uti. – A zašto si tri praseta napao? – opet qutito pita Maša. Vuk podvi rep. – Onda sedi u zatvoru, zlo~esti sivi vu~e! Vuk se okrene. Zna~i, stidi se. Zna~i, ne}e više.

38 Ovo je odlomak iz bajke o Crvenkapi:

JEZI^KE [KOLICE

Kada je Crvenkapa krenula kod bake, mama joj je rekla: „Idi pravo putem do bake. Nemoj ulaziti u šumu i nemoj razgovarati s nepoznatim osobama!”

Zašto je mama dala ovakav savet Crvenkapi? a) Šuma moè biti opasna. b) Put kroz šumu je duì. v) Put kroz šumu je mra~an. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Šta iskazuje Crvenkapina mama ovim savetom? a) qubav i ne`nost b) qubav i brigu v) qubav i radost Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

SVAKOGA DANA Svakoga dana kad s posla do|e moj tata meni kosu ~upne moj tata mene šakom lupne i ka`e: „Jak si kao gvo`|e!” Svakoga dana, kad pere ruke, on nasapuni sestri lice i prska vodom kanarince i s našom ma~kom igra `murke.

Podvuci u pesmi re~ koja pokazuje da tatu opisuje de~ak, a ne devoj~ica.

Kakav je tata u ovoj pesmi? a) neraspoloèn i tu~e dete b) raspoloèn za igru u ku}i v) umoran i sve mu smeta Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

39 Ovo su stihovi iz pesme Au, {to je {kola zgodna: Kad nisam u svojoj školi Mene moja duša boli.

U~enik iz ove pesme je: a) bolestan i nije otišao u školu b) zaboravan i nije otišao u školu v) tu`an kada ne ide u školu Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Pro~itaj stihove iz pesme Petica. Hita ku}i Perica: u svesci mu petica. Ne znaš da li Perica nosi ku}i peticu, ili mo`da petica nosi danas Pericu... 2.

Zašto Perica hita (ùri) ku}i? a) Radostan je i ùri ku}i da se pohvali. b) Gladan je i ùri ku}i da ru~a. v) Dosadno mu je u školi i ùri da se igra. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Ovo su stihovi iz pesme Poklon iz škole. Danas je sin iz škole doneo jedinicu. Dobro, rekoh, iz škole treba uvek doneti ponešto.

Kakav je de~akov roditeq u ovoj pesmi? a) Roditeq se raduje poklonu koji je de~ak doneo iz škole. b) Roditeq je qut zbog poklona koji je de~ak doneo iz škole. v) Roditeq prihvata da se i takvi pokloni mogu doneti iz škole. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. 49

JEZI^KE [KOLICE

JELOVNIK

JEZI^KE [KOLICE

\ura je obukao belu majicu, sive pantalone i seo da doru~kuje. Doru~kovao je pr`ena jaja, xem od jagoda i ~okoladno mleko. Posle doru~ka \ura je istr~ao u park da se igra. Video ga je poštar i rekao mu: – \uro, ho}eš da ti ka`em šta si doru~kovao? Doru~kovao si jaja, xem od jagoda i ~okoladno mleko! – Kako znate?! – za~udio se \ura. – Pro~itao sam u jelovniku koji si napisao na svojoj majici! – odgovori poštar.

Šta je \ura radio pre nego što je otišao u park? i.

U koje doba dana se dešava radwa ove pri~e?

Nacrtaj kako je izgledala \urina majica pre i posle doru~ka.

PRE DORU^KA

POSLE DORU^KA

Podvuci u tekstu re~ iz koje vidiš da je \ura jedva do~ekao da ode da se igra.

4. U SLOBODNO VREME

JEZI^KE [KOLICE

• igraš školice • ideš u park • ideš u cirkus • gledaš crtane filmove • ideš na ro|endane • igraš košarku, odbojku, hokej...

JEZI^KE [KOLICE

ŠKOLICE Sva deca znaju za igru ŠKOLICE. Ona se igra na ulici i u dvorištu. Za igru je potrebno dvoje ili više dece, jedna plo~ica i jedna kreda. Kredom se nacrtaju poqa po kojima se skaku}e. Plo~ica se ubacuje u odre|eno poqe. Igra~ ne sme da stane na liniju dok skaku}e ka tom poqu. Najveštiji u skakutawu je pobednik toga dana. 1.

Šta saznajemo iz ovog teksta? Iz teksta saznajemo:

Zaokru`i DA ili NE

Za ŠKOLICE je potrebno najmawe dvoje.

ŠKOLICE se igraju samo u školskom dvorištu.

Pobednik ume dobro da baca kamen i da vešto skaku}e.

Kreda za crtawe poqa mora da bude u boji.

KLACKALICA Jednog popodneva deca su u parku pronašla veliku dasku. Stavila su je preko jednog velikog kamena i tako napravila klackalicu. U po~etku se sa svake strane klackalo po jedno dete. Po{to je u redu bilo mnogo dece, sva su istovremeno posedala na klackalicu. Daska je pukla, a deca su se našla na zemqi. Sada više nisu imala klackalicu. 2.

U koje doba dana su deca bila u parku?

Zaokru`i naslov pri~e.

Podvuci prvu re~enicu u drugom pasusu.

Zašto su svi istovremeno posedali na klackalicu?

Nastavi kao {to smo zapo~eli: • Velika daska je daš~etina. • Veliki kamen je

• Mala daska je

• Mali kamen je

. 52

KLOVNOVI

Otkrij na kojoj se slici nalazi klovn iz teksta. Zaokru`i slovo ispod te slike.

Prepiši prve dve re~enice iz teksta o klovnu pisanim slovima.

Pove`i linijom pitawe sa odgovorom koji se nalazi na plakatu. gradu U Zelen . juna, 30 o d . va od 21 20 ~aso ~eri u e v e k a sv

Kako se zove cirkus?

Ko su izvo|a~i?

Kolika je cena karte?

Kada po~iwe predstava? U~estvuju:• klovnovi • dresirane `ivotiwe • akrobate • ma|ioni~ari

ca ni n. z a Ul 0 di 20

JEZI^KE [KOLICE

Ja sam klovn Mi}a. Deca me vole jer sam uvek nasmejan. Imam okrugao nos. Nosim prugasto odelo sa tri velika dugmeta. Ispod šešira mi viri kovrxava crna kosa. U desnoj ruci dr`im balon.

JEZI^KE [KOLICE

8.00 8.30 9.00 9.30 10.00

Fifi Ma~ker Sun|er Bob Nodi Supermen

Do koliko sati treba da se probudiš da bi gledao Ma~kera?

Koji se crtani film prikazuje u 9.30? a) Fifi b) Ma~ker v) Nodi Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

U koliko sati po~iwe Supermen?

Zašto su u TV programu sve re~i napisane velikim po~etnim slovima? a) To su nazivi filmova. b) To je po~etak re~enice. v) To su osobine likova. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Napiši još dva imena junaka crtanih filmova.

Koji ti se junak crtanog filma najviše dopada? Napiši tri re~enice o tom junaku: šta obi~no radi, kako izgleda, zašto ti se dopada.

RO\ENDAN Danas je poseban dan za Violetu. Pozvala je svoje drugove i drugarice. Oni su joj doneli poklone. Violeta je radosna. Svi nestrpqivo ~ekaju tortu. Torta je od ~okolade. Violeta je odjednom ugasila svih sedam sve}ica. JEZI^KE [KOLICE

Podvuci u tekstu re~enicu iz koje vidiš da Violeta slavi ro|endan.

Violeta je napisala spisak zadu`ewa za svoje uku}ane: MAMA: Napravi tortu! TATA: Nabavi sokove! SESTRA: Oka~i balone! BRAT: Skloni igra~ke! Pove`i ~lanove porodice i predmete sa spiska.

Nastavi pri~u o Violeti tako što }eš dopisati još dve re~enice.

JEZI^KE [KOLICE

Pogledaj pobedni~ko postoqe i odgovori na pitawa. • Ko je osvojio prvo mesto? • Koje mesto je osvojio Boban? • Ko je bio boqi – Mirko ili Boban?

Pove`i linijom sportsku igru sa odgovaraju}om sli~icom.

U hokeju igra~i imaju klizaqke i duge palice kojima udaraju gumenu plo~icu.

Vaterpolo je igra loptom u vodi.

U odbojci lopta se prebacuje preko mre`e u protivni~ko poqe.

U košarci je ciq da se lopta ubaci u protivni~ki koš.

Pro~itao si opise igara u prethodnom zadatku. Napiši u kojoj igri igra~i ne koriste loptu.

5. U [KOLI

JEZI^KE [KOLICE

• u~iš • igraš se • u`inaš • dobijaš raspored ~asova • u~estvuješ na priredbi • ure|uješ školsko dvorište • dobijaš |a~ku kwi`icu • dobijaš pohvalnicu…

46 1.

Napi{i pravilno re~enice:

JEZI^KE [KOLICE

• U^EWEJEZANIMQIVOPUTOVAWE • U^IONICAJESVUDAOKONAS

Zaokru`i ~etiri re~i koje se odnose na školu. nastavnik

torta sanke

u~ionica ocene

Zaokru`i dve re~i koje se odnose samo na školu. u`ina

veliki odmor pri~e

u~enica

u~iteq znawe

Pa`qivo pogledaj tabelu i odgovori na pitawa. Maja

Stanko

obdanište prvi razred drugi razred tre}i razred ~etvrti razred

• Koje dete ne ide u školu? • Ko je u~enik tre}eg razreda?

Nikola

• U koji razred ide Maja? • Ko je |ak prvak? • Ko je najstariji od ove dece?

Irena

Zoran

Nikola

47 Ovo je raspored ~asova I2 u jednoj osnovnoj školi. Pa`qivo ga pogledaj i odgovori na pitawa. RASPORED ^ASOVA I2 UTORAK

SREDA

^ETVRTAK

PETAK

Matematika

Srpski jezik

Matematika

Srpski jezik

Fizi~ko vaspitawe

Srpski jezik

Svet oko nas

Veronauka

Matematika

Engleski jezik

Fizi~ko vaspitawe

Matematika

Fizi~ko vaspitawe

Likovna kultura

Srpski jezik

Muzi~ka kultura

Gra|ansko vaspitawe

Srpski jezik

Svet oko nas

Matematika

Koliko ~asova ima I2 u jednoj nedeqi?

Zaokru`i ono {to, osim uxbenika, u~enici I2 nose za ~asove ~etvrtkom.

Šta je TA^NO, a šta NETA^NO prema rasporedu? Zaokru`i odgovor. Sredom I2 ima Matematiku.

TA^NO

NETA^NO

Petkom I2 ima tri ~asa.

TA^NO

NETA^NO

Ponedeqkom I2 ima drugog ~asa Srpski jezik.

TA^NO

NETA^NO

Petkom I2 ima posledweg ~asa Matematiku.

TA^NO

NETA^NO

JEZI^KE [KOLICE

PONEDEQAK

48 1.

Re{i ukr{tenicu. Kad je re{i{, otkri}e{ jo{ jednu re~.

JEZI^KE [KOLICE

1. grafitna ili hemijska 2. oštri olovku

1. 2.

3. u wemu crtamo

4. briše kada pogrešimo

5. iz we ~itamo pri~e

6. u woj pišemo slova

MIŠA BAKSUZ Miša se jutros uspavao. – Kakav maler! – pomisli Miša. Brzo se obukao, popio ~ašu mleka, zgrabio školsku torbu i otr~ao. – Sre}om, znam pre~icu. Mo`da }u ipak sti}i na vreme u školu. U tom trenutku se sapleo i pao. U`ina, kwige, sveske – sve je le`alo rasuto po ulici. – Baš sam baksuz! – uzdahnu Miša.

Upiši u kru`i}e brojeve od 1 do 4, prema redosledu doga|aja u pri~i: Miša je pao. Miša je popio mleko. Miša je otr~ao. Miša se obukao.

Napiši tri re~enice o tome kada si ti bio baksuz.

49 1.

Sutra u 12 ~asova bi}e odr`ana priredba povodom Dana zdrave hrane u holu škole!

MOLBA

Poštovani direktore, Pozivamo Vas da sutra u 12 sati prisustvujete proslavi Dana zdrave hrane!

REKLAMA

HRANITE SE ZDRAVO – TO JE ONO PRAVO!

OBAVEŠTEWE

Poštovani u~iteqi, Molimo Vas da ovih dana odr`ite sa svojim u~enicima ~as na temu Zdrava hrana.

POZIVNICA

Ti i tvoji drugari rešili ste da o~istite školsko dvorište. Potrebna vam je pomo} i ostalih u~enika. Napiši tri re~enice kojima }eš obavestiti ostale u~enike o ovoj akciji. Iz obaveštewa treba da se vidi za{to se ta akcija organizuje, kada }e se odr`ati i koliko }e trajati. OBAVEŠTEWE

JEZI^KE [KOLICE

Pove`i levu i desnu stranu, kao što je zapo~eto.

JEZI^KE [KOLICE

Kad u îtanci treba da potraìš Re~nik? a) kad ne znaš šta zna~i neka re~ u tekstu b) kad ti u~iteq kaè da prona|eš neki tekst v) kad ho}eš da ponoviš sve što ste u~ili Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Kako su re~i pore|ane u Re~niku? a) po du`ini re~i b) po azbu~nom redu v) bez nekog reda Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Prona|i i prepiši re~ koja dolazi posle re~i dukat.

Prona|i i prepiši šta zna~i re~ zvrk.

51 Pogledaj pa`qivo ovu stranicu ^itanke.

JEZI^KE [KOLICE

Kako se zove ovaj deo îtanke? a) Uputstvo b) Sadràj v) Vodi~ Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Šta mo`eš da saznaš na ovoj stranici?

Na ovoj stranici mogu da saznam:

Zaokru`i DA ili NE

da li je neki tekst pesma, bajka ili pri~a

na kojoj stranici se nalazi neki tekst

koje pesme i pri~e moji drugovi vole

naslov nekog teksta i ime pisca tog teksta

JEZI^KE [KOLICE

Bio jedan car, pa imao tri sina i jednu k}er, koju je ~uvao kao o~i u glavi.

Šta po~iwe ovom re~enicom? a) uspavanka b) pesma v) šala g) bajka Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Kraqevi} je uze za `enu jer je sad znao da uzima pravu pravcatu princezu. 2.

Ova re~enica je: a) naslov jedne bajke b) po~etak jedne bajke v) kraj jedne bajke Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Basne su pri~e u kojima su glavni likovi: a) vile b) zmajevi v) biqke g) `ivotiwe Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Napiši re~i pravilnim redosledom, tako da dobiješ re~enicu. qudi u basnama osobine imaju `ivotiwe

BOLESNA PRINCEZA

Ovaj tekst je: a) šala b) recept v) bajka Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Kako je princeza u ovoj pri~i ozdravila? a) Dobro se obukla. b) Mnogo se smejala. v) Zaqubila se u princa. g) Popila je ~aj. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Pro~itaj tekst i napiši šta iz teksta nije nacrtano na slici. Princ s krunom na glavi kleknuo je ispred Pepequge. Obuo joj je staklenu cipelicu. To su posmatrala ~etiri bela goluba.

Nije nacrtano:

JEZI^KE [KOLICE

Sreli su se princ i princeza. Princ je rekao: – Ti si, princezo, sigurno nazebla. Pogrešno si se obukla. Stavi ~arape na ruke, rukavice na noge, ~aj prospi, i ozdravi}eš. Princeza se smejala, smejala, i ... ozdravila.

JEZI^KE [KOLICE

Pove`i linijama, kao što je zapo~eto: Ku}ica u gorici na jednoj no`ici. (pe~urka)

POSLOVICA

^isto}a je pola zdravqa.

BRZALICA

Riba ribi grize rep.

RAZBRAJALICA

Eci, peci, pec, ja sam mali zec, ti si mala prepelica, eci, peci, pec.

ZAGONETKA

Podvuci tri poslovice u ovom tekstu.

SOVA MUDROLIJA Svake ve~eri, ~im se smra~i, u Marinkovu sobu doleti sova Mudrolija i po~ne da izgovara mudre re~i. – Ko radi, ne boji se gladi! Marinko samo }uti i ~ita. Onda sova nastavi: – Kwiga je ~oveku najboqi drug! A onda se Marinko okrene sovi: – A znaš li ti, Mudrolijo, da bez muke nema nauke?

NINAJ, NINAJ, DRAGO MOJE Ninaj, ninaj, drago moje! Ninaj, ninaj, da spavamo, da ujutru podranimo, da cvije}a naberemo, naše dvore okitimo. 3.

Ovo je: a) razbrajalica b) zagonetka v) uspavanka g) re|alica Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

55 1.

Neke re~i u ovom tekstu o Zmaju treba napisati velikim slovom. Podvuci te re~i.

Pove`i linijama pasuse ove pri~e o pesniku Zmaju sa odgovaraju}im podnaslovima.

ZMAJEVO DETIWSTVO

Wegova ku}a je bila u ulici Zlatna greda. Imala je veliko ogwište sa gomilom drva. Pored ogwišta `ivela je ma~ka sa ma~i}ima, a tu je i kuja Bela oštenila svoje psi}e.

Kwige u ku}i

Morao je da iza|e na ulicu obu~en kao gospodi~i}, u rukavicama i sa slamnim šeširom. Ali on je više voleo gacawe po barama bosih nogu, tr~awe, rvawe, pesme i igre sa decom iz ulice. Zato se ~esto vra}ao ku}i kaqav.

Zmajeva ku}a

U~ili su ga da ~ita još pre polaska u školu. Tetka Mika mu je ~itala zanimqive pri~e. U ku}i je imao biblioteku izabranih kwiga.

Zmajev izgled

U posledwem pasusu o Zmajevom detiwstvu sve re~enice su potvrdne. Prebaci ih u odri~an oblik.

JEZI^KE [KOLICE

jovan jovanovi} Zmaj je ro|en u novom sadu 1833. godine. napisao je mnogo lepih pesama za decu i izdavao je de~ji ~asopis. zbog toga danas neke ulice i škole nose wegovo ime. svake godine u novom sadu se odr`avaju Zmajeve de~je igre.

56 Sad, kad si uspešno završio/završila prvi i najva`niji razred, dobi}eš |a~ku kwi`icu. Popuni sam/sama prvu stranicu. Ne zaboravi šta si u~io/u~ila o upotrebi velikog slova.

JEZI^KE [KOLICE

\A^KA KWI@ICA (ime i prezime u~enika/u~enice)

upisan/upisana je u

odeqewe

Osnovne škole (ime škole) u (mesto)

(tvoj potpis)

Popuni POHVALNICU koju bi ti dao/dala nekom svom drugu ili drugarici na kraju školske godine. Vodi ra~una o velikom slovu.

POHVAQUJEM

(ime i prezime) za

U (ko pohvaquje)

29. juna 2008. god.

57 Kada su u~enici jednog odeqewa došli da prime |a~ke kwi`ice, na tabli je bilo napisano:

Prešli ste dug put od slova A do slova Š. Bili ste pa`qivi i vredni. Radujem se s vama lepom uspehu koji ste postigli. Vaša u~iteqica 1.

Šta je u~iteqica napisala na tabli? a) pozivnicu b) pismo v) ~estitku g) obaveštewe Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Pro~itaj pozivnicu i odgovori na pitawa.

• Ko pravi ùrku? • Za koga je pozivnica? • Kog dana u nedeqi je ùrka? • Kog datuma je ùrka? 3.

Kog podatka nema na pozivnici?

JEZI^KE [KOLICE

Draga moja dobra deco,

JEZI^KE [KOLICE

O REŠEWIMA

Koji odgovor priznati kao ta~an? U REŠEWIMA su ta~ni odgovori dati na na~in koji je naveden i u instrukciji – da se nešto nacrta, zaokruì, podvu~e, poveè, prepiše. Me|utim, u~enikov odgovor moè na odre|en na~in da odstupi od odgovora navedenog u rešewu. Na primer: • u~enik nije odgovorio na traèni na~in (tekst je podvukao, a trebalo je da ga prepi{e; zaokruìo je tekst, a trebalo je da ga precrta) • dao je druga~iji odgovor od navedenog, ali ta~an i smislen • u~enikov odgovor nije napisan potpunom re~enicom, ve} jednom re~ju ili sintagmom, ali je ta~an i direktan odgovor na postavqeno pitawe. U svim tim slu~ajevima odgovore u~enika treba prihvatiti kao ta~ne. Kroz zadatke u kojima se od u~enika traì da napiše šta misli o postupku nekog junaka ili o stavu pisca, odnosno autora teksta i da obrazloì zašto tako misli, ve`ba se veština da se formuliše i argumentuje sopstveni stav. Kod takvih pitawa ne ocewuje se sadràj u~enikovog odgovora. Va`no je da u~iteq poštuje mišqewe i stav deteta i da pokaè da uvaàva wegov pokušaj da iskaè i obrazloì svoj stav. Preciznije re~eno, neta~an odgovor je samo onaj odgovor u kom nema u~enikovog stava ili obrazloèwa tog stava. Pri procewivawu ta~nosti, odnosno neta~nosti odgovora, u~iteq stalno treba da ima na umu to da se jednim zahtevom ispituje samo jedna sposobnost. Na taj na~in u~iteq, u~enik i roditeq mogu da vide u ~emu je dete dobro, a u ~emu je slabije. Na primer, ako se traì pronalaèwe odre|ene informacije, uo~avawe nekih odnosa u tekstu ili izvo|ewe zakqu~aka i ako u~enik ta~no odgovori, ali u odgovoru napravi jezi~ke i pravopisne greške, onda se zbog nepoznavawa i nepoštovawa pravopisnih pravila ne sme umawiti vrednost wegovog odgovora. Rešewa nisu pra}ena bodovawem koje bi automatski vodilo ka odre|enoj oceni jer izme|u nivoa znawa, na jednoj strani, i ocene, na drugoj, ne stoji znak jednakosti. Ciq autora je bio da ova zbirka sluì proveri kvaliteta u~eni~kih postignu}a, a ne vrednovawu postignu}a u kategoriji {kolskih ocena. Ipak, prema proceni mogu}nosti odeqewa u celini, kao i pojedinih u~enika, u~iteqi mogu sami da odrede broj poena potrebnih za odre|enu ocenu, pri ~emu bi trebalo da vode ra~una o nivou na kojem se odre|eni zadatak nalazi, odnosno o teìni zahteva u zadatku.

JEZI^KE [KOLICE

Poseban deo ove zbirke ~ine REŠEWA. Radni listovi su preslikani da bi se u~enik lakše snašao, s tom razlikom što se pored svakog zahteva, osim oznake wegove te`ine, odnosno nivoa, nalazi i opis znawa i ume}a koja se tim zahtevom ispituju. Zahvaquju}i tome, u~enik i wegov roditeq mo}i }e da provere u kojoj je meri ovladano znawem i tra`enim veštinama.

JEZI^KE [KOLICE

NE NE NE

DA DA DA

koliko godina ima Duwa

koliko godina ima Janko

koliko ~lanova ima Duwina porodica

Na primer: Moja porodica `ivi u Zemunu. Ja imam malu sestru. Ona se zove Qiqa. ili: Ja imam tatu i mamu. Nemam brata i sestru. @ivimo u Vaqevu.

6. Napiši tri re~enice o svojoj porodici.

Umeš da napišeš kratak tekst na zadatu temu.

Ime (bilo koje) treba da bude napisano velikim po~etnim slovom.

5. Smisli i napiši ime mesta u kom `ivi Duwina porodica.

Upotrebqavaš veliko slovo kad pišeš imena mesta.

Na primer: Janko, Bojan, Luka Imena (bilo koja) treba da budu napisana velikim po~etnim slovom.

4. Smisli i napiši imena za Duwinu bra}u.

Upotrebqavaš veliko slovo kad pišeš imena qudi.

Zaokru`i DA ili NE

kako se zove Duwin najmla|i brat

Iz teksta saznajemo:

3. Šta saznajemo iz ovog teksta?

Umeš da odgovoriš na pitawa o Duwinoj porodici na osnovu pro~itanog teksta.

Dva brata.

2. Koliko bra}e ima Janko?

Umeš da odgovoriš na pitawa o Duwinoj porodici na osnovu pro~itanog teksta.

Tri brata.

1. Koliko bra}e ima Duwa?

Umeš da odgovoriš na pitawa o Duwinoj porodici na osnovu pro~itanog teksta.

Devoj~ica Duwa `ivi s mamom, tatom i tri brata. To je porodica od šest ~lanova. Duwa je tre}e dete. Ona ima dva starija i jednog mla|eg brata. Wen najmla|i brat zove se Janko.

PORODICA

PETKOVI] \OR\EVI]

3. 2.

TOMI]

JOVI]

BROJ STANA

Stefanovi}

Treba da se popne. 9

5. Duwa treba da odnese novine porodici @ivkovi}. Da li Duwa treba da si|e ili da se popne?

Umeš da zakqu~iš na osnovu slike gde se nalazi Duwin stan u odnosu na stanove drugih porodica.

4. Duwini kumovi prezivaju se Haxi}. Koji je broj wihovog stana?

Umeš da pro~itaš na spisku gde ko `ivi, da pove`eš ime porodice i broj stana.

Bo`i}

3. Koje porodice `ive na ~etvrtom spratu?

Umeš da pro~itaš na spisku gde ko `ivi, da pove`eš ime porodice i broj sprata.

Na drugom spratu.

2. Duwa se preziva \or|evi}. Na kom spratu ona `ivi?

Umeš da pro~itaš na spisku gde ko `ivi, da pove`eš ime porodice i broj sprata.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

g) na planu grada

v) u stambenoj zgradi

b) u telefonskom imeniku

a) u školskom dnevniku

1. Gde mo`eš da vidiš ovakav spisak?

Umeš da prepoznaš gde se nalazi ovaj spisak.

HAXI]

@IVKOVI]

BO@I]

STEFANOVI]

SPRAT

JEZI^KE [KOLICE

2. Prona|i lopova na slikama. Zaokru`i slovo ispod slike lopova.

Umeš na crte`u da prona|eš pravi lik lopova na osnovu teksta.

Tri ~oveka su videla lopova koji je ukrao kwigu iz prodavnice. Prvi ~ovek je video da lopov ima brkove. Drugi ~ovek je video da lopov nosi nao~are, a tre}i ~ovek je video da je lopov pro}elav.

1. Docrtaj ono što nedostaje na majstorovom licu, prema ovoj pesmi.

Umeš da dovršiš lik majstora na osnovu teksta: da nacrtaš nao~are, brkove i bradu.

Ja sam nekad majstor bio u dalekom gradu, imao sam nao~are, brkove i bradu.

Na primer:

Beo sam i sladak; uz mene br`e raste{.

Ja sam Mle~ko

5. U prodavnicama se pojavilo novo mleko. Dovr{i pisawe reklame za taj proizvod.

Umeš nešto da napišeš o novom proizvodu i da ga reklamiraš.

4. Molim Vas, u~iteqice, da mom sinu Dušanu Simi}u opravdate izostanke. Hvala! Dušanova mama

3. Prvo dobro promu}kaj jogurt, pa ga onda otvori.

2. Mama, otišao sam do Duwe, odmah se vra}am. Dušan

1. Prodajem nov bicikl; javite se na telefon 23-334.

Umeš da prepoznaš vrstu teksta.

molba

uputstvo

poruka

oglas

Pro~itaj re~enice. U prazno poqe upiši šta je svaka od ovih re~enica (poruka, uputstvo, oglas, molba).

JEZI^KE [KOLICE

74 komadi}ima

2 Iseci vo}e na mawe komade.

3 Pore|aj iseckano vo}e u ~iniju.

1 Dobro operi vo}e.

4 Stavi u fri`ider da se ohladi.

4. U kru`i}e upiši brojeve od 1 do 4, prema redu kojim se pravi vo}na salata.

Umeš da odrediš redosled: šta prvo treba da uradiš, šta drugo, tre}e, ~etvrto.

3. Podvuci u ovom tekstu re~ koja ozna~ava nešto umaweno.

Prepoznaješ umawenice u tekstu.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) pismo

b) pozivnica

a) reklama

2. Ovaj tekst je:

Prepoznaješ vrstu teksta.

Probajte novi sladoled ^OKO, napravqen od ~okolade s komadi}ima keksa!

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) jelovnik

b) reklama

a) recept

1. Ovaj tekst je:

Prepoznaješ vrstu teksta.

BAKINI MEDEWACI

Umutiti jedno jaje i tri kašike meda. Dodati sto grama še}era i pola kilograma brašna. Umesiti testo s malo vode i masti. Staviti testo u pleh. Ispe}i kola~.

11 SATI

U@INA

^ORBA SALATA RIBA S KROMPIROM HLEB

JABUKA

ŠTA JEDEM SOK OD POMORANXE @ITARICE S JOGURTOM

Tri (3).

Za doru~ak.

Jabuku.

5. Koji sok pije Janko? Nacrtaj u wemu slam~icu.

Umeš u tekstu da prona|eš odgovore na postavqena pitawa.

4. Šta Janko jede za u`inu?

Umeš u tekstu da prona|eš odgovore na postavqena pitawa.

3. Za koji obrok Janko pije sok?

Umeš u tekstu da prona|eš odgovore na postavqena pitawa.

2. Koliko obroka ima Janko u toku dana?

Umeš u tekstu da prona|eš odgovore na postavqena pitawa.

2 SATA PO PODNE

8 SATI

DORU^AK

RU^AK

VREME

OBROK

za sredu

JELOVNIK U JANKOVOM OBDANI[TU

1. Šta se nalazi na jelovniku jednog restorana? a) imena gostiju b) nazivi jela v) ime kuvara g) pribor za jelo Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Umeš na crte`u da prona|eš odgovor na postavqeno pitawe.

JEZI^KE [KOLICE

• Koliko košta karta?

490 (din.)

• Kojim prevoznim sredstvom Duwa putuje?

• Na kom sedištu sedi Duwa?

Autobusom.

2. Ovako izgleda Duwina putna karta. Pogledaj kartu i odgovori na pitawa.

Umeš da prona|eš podatke na putnoj karti.

^a~ak, U`ice

1. Kroz koja su mesta prošli Janko i Duwa na ovom putu?

Umeš da pro~itaš mapu.

Janko i wegova starija sestra Duwa bili su na Zlatiboru za vreme zimskog raspusta. Pogledaj kartu i put koji vodi od Beograda do Zlatibora.

DEDA MRAZ

SNEŠKO BELI]

Ne nagiwi se kroz prozor!

Iskqu~ite mobilne telefone!

Ne hrani `ivotiwe!

Ne palite vatru!

pozori{te

zoološki vrt

{uma

voz

3. Pove`i linijom upozorewe s mestom na kojem se to upozorewe nalazi.

Umeš da prepoznaš na kom se mestu nalaze razli~ita upozorewa.

BELI OBLAK

BELI MEDVED

Ja sam beo i hladan. Ne volim sunce. Deca mi ponekad pozajme šal. Ko sam ja?

2. Ko izgovara slede}e re~enice? Zaokru`i ta~an odgovor.

Umeš da prona|eš i pove`eš informacije iz teksta.

dobio šešir nov.

Jutros je naš krov

1. Zaokru`i slovo ispod slike koja odgovara stihovima iz pesme Nov {e{ir.

Razumeš tekst i umeš da ga pove`eš sa odgovaraju}im crte`om.

JEZI^KE [KOLICE

Mahnuo je krilima i odleteo.

Ta~na je svaka re~enica koja povezuje ostale i koja govori o tome zašto je leptir odleteo, npr.: Uplašio se; pomirisao je cvet...

Našao ga je i sleteo na wega.

Tra`io je najmirisniji cvet.

Leptir je leteo iznad cvetova.

5. Dopuni tekst jednom re~enicom.

Razumeš tekst i umeš da dopišeš deo koji nedostaje.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) Zimi su grane ogolele.

b) U jesen li{}e opada.

[koqka; more.

Bravo!

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) onaj koji zna sve da radi

b) onaj koji se raduje {to sve zna

a) onaj koji ho}e sve da vidi i sazna

8. Ko je radoznao?

Razumeš zna~ewe odre|ene re~i u tekstu.

7. Prepiši iz pesme jednu re~ koja ozna~ava nešto umaweno.

Prepoznaješ umawenice.

6. Podvuci u pesmi re~ kojom nekoga pohvaqujemo.

Razumeš zna~ewe odre|ene re~i i kada se ona upotrebqava.

5. Napiši šta je u ovoj pesmi plavo.

a) U prole}e olista drve}e.

4. Prema kojoj re~enici je nacrtan crte`?

Gleda.

Spava.

Kad ribari bace mre`e.

3. Šta radi dete u ovoj pesmi?

2. Šta radi škoqka u ovoj pesmi?

ribice

Na dnu mora; pripijena za dno mora.

4. Kad ribice be`e?

Leptir treba da bude nacrtan na cvetu.

1. Gde je škoqka iz ove pesme?

Umeš u pesmi da prona|eš tra`ene informacije.

RADOZNALA PESMA

Prepoznaješ po kojoj re~enici je nacrtan crte`.

Leptir je sleteo na cvet.

3. Nacrtaj sliku prema slede}oj re~enici:

Razumeš tekst i umeš da ga predstaviš crte`om.

Sun~ano i toplo.

2. Kakvo }e vreme biti u sredu?

Ume{ da izvede{ xskqu~ak na osnovu datih informacija.

U ponedeqak i petak.

1. Kojim danima }e ti biti potreban kišobran?

Umeš u tekstu da prona|eš tra`ene informacije.

U ponedeqak i petak bi}e obla~no s padavinama, a od utorka do ~etvrtka sun~ano i toplo.

Pro~itaj vremensku prognozu.

JEZI^KE [KOLICE

Iz Erdevika.

Da je ne}e više tu}i.

3. Odakle je kucin vlasnik?

4. Šta de~ak obe}ava kuci?

tu`noga lika

ispod (velikog) hrasta; u debeloj hladovini ispod hrasta

mesto radwe

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) lep rep

b) veliki rep

a) pse}i rep

8. Šta je repina?

Razume{ zna~ewe re~i u tekstu.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) bez ~i~aka, ali pun buva

b) pun ~i~aka, ali nema buva

a) pun ~i~aka i buva

7. Kakav je @u}in rep u ovom tekstu?

Umeš u tekstu da prona|eš odre|ene informacije.

@u}a; pas; stari pas; stari ov~arski pas

ko je glavni junak

6. Popuni tabelu tako da saznamo:

Umeš u tekstu da prona|eš odre|ene informacije.

podne; jul; julsko podne; toplo julsko podne...

vreme radwe

Bilo je u`areno podne toplog julskog dana. @u}a, stari ov~arski pas sa ~upavom repinom punom ~i~aka i ne bez buva, dremuckao je u debeloj hladovini ispod velikog hrasta.

Ovo je odlomak iz pri~e Branka ]opi}a U pse}em selu.

5. Podvuci u pesmi re~i iz kojih se vidi kako se de~ak ose}a.

Ikina.

2. ^ija je kuca iz ove pesme?

1. Ko doziva kucu u ovim stihovima? De~ak; Ika Vrebalov.

Umeš u tekstu da prona|eš tra`ene informacije.

Ro|ena kuco, vrati se ku}i, ne}u te više nikada tu}i. Moli te, kumi, tu`noga lika, Vrebalov Ika iz Erdevika.

POZIV

JEZI^KE [KOLICE

Pa ~im ma~ka Daca makne se sa stra`e, Raca hitro jurne, kobasicu sma`e.

Na primer: Moj brat je dobio nov bicikl. Odmah sam ga provozao. Mama je pravila tortu za moj ro|endan. Gurnuo sam prst u ~okoladni fil. Ispod jelke su bili pokloni. Nikog nije bilo u sobi. Zavirio sam u najve}u kutiju.

6. Napiši ~emu ti ne mo`eš da odoliš.

Razumeš zna~ewe re~i u tekstu i to pokazuješ napisanim primerom.

5. Ma~ka Daca je bila na stra`i zato što je: a) ~uvala kobasicu b) pojela kobasicu v) ukrala kobasicu Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Razumeš zna~ewe re~i na osnovu pesme.

Na primer: Zoki, Koki, Raka, Daka, Pera, \era...

4. Smisli i napiši druga imena za pacova i ma~ku.

Upotrebqavaš veliko slovo kad pišeš imena `ivotiwa.

Pacov zvani Raca kobasice voli, ukusne su, fine, ko }e da odoli!

PACOV RACA

Va`no je da uo~i{ da nije hrabar onaj koji maltretira slabijeg od sebe.

3. [ta misli{: da li je ma~ak stvarno delija? Napi{i za{to tako misli{.

Umeš da zakqu~iš kakav je lik u pesmi na osnovu wegovog postupka i da to objasni{.

2. Za koga ka`emo da je delija? a) za onog koji je hrabar b) za onog koji je veliki v) za onog koji je zao Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Razume{ zna~ewe re~i.

pti~ice

1. Jedan lik u ovoj pesmi je ma~ak. Ko su ostali likovi?

Umeš u tekstu da prona|eš likove.

Naš ma~ak jak je delija, kroz grmqe pti~ice vija! O, gde li je lija da wega povija?

MA^AK DELIJA

a) Zaboravili su da ga pozovu. b) Nije bilo mesta za wega. v) Svatovi ga se boje. Zaokru`i slovo ispred odgovora za koji misli{ da je ta~an.

5. Zašto ma~ka nisu zvali na svadbu?

Umeš da zakqu~iš kakvi su odnosi izme|u likova u pesmi.

Mišica, mlada, nevesta

mali nos je –

nosi} mali potok je – poto~i}

mali miš je – miši}

4. Nastavi kao {to je zapo~eto.

Umeš da gradiš umawenice.

Nisam pravio rupu.

Pravio sam rupu.

Lisica i miši} su razgovarali.

Lisica i miši} nisu razgovarali.

3. Pretvori potvrdnu re~enicu u odri~nu i odri~nu u potvrdnu.

Tri (3).

4. Ko je devojka u ovom odlomku?

2. Koliko ima upitnih re~enica u tekstu?

Prepoznaješ vrstu re~enice po wenom zna~ewu i znaku na wenom kraju.

Kopao sam, pravio sam, (razgovarali)

1. Podvuci u tekstu re~i koje pokazuju šta je radio miš.

Umeš u tekstu da prona|eš re~ koja pokazuje šta radi lik.

Razgovarali miš i lisica preko potoka: – Miši}u, miši}u, zašto ti je tako prqav nosi}? – Kopao sam zemqu – ka`e miš. – A zašto si kopao zemqu? – Pravio sam rupu. – A zašto si pravio rupu? – pita lisica. – Da se sakrijem od tebe – odgovori miš.

LISICA I MIŠ

Umeš da pretvoriš potvrdnu re~enicu u odri~nu, i obratno.

Treba da bude nacrtan mi{. JEZI^KE [KOLICE

Umeš da zakqu~iš o kom je liku u pesmi re~.

a) mi{, devojka, ma~ak b) mi{, svatovi, ma~ak v) mi{, svatovi, devojka Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

3. Ko su likovi u ovom odlomku?

Umeš da prona|eš likove u pesmi.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) pri~e

b) basne

a) pesme

2. Ovo je odlomak iz:

Prepoznaješ vrstu teksta po wegovom obliku.

@enio se mladi miš u selu Šalali; vodili su devojku, ma~ka nisu zvali.

MA^AK IDE MIŠU U SVATOVE

Imam repi} vrlo dug, Malen sam kõ ta~ka. Volim mnogo slaninu, A plašim se ma~ka.

1. Nacrtaj `ivotiwu koja je opisana u ovim stihovima:

Razumeš stihove i prema wima crtaš lik.

JEZI^KE [KOLICE

Na uzanoj stazi.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) Jarci ne}e da popuste jedan drugom.

b) Jarci tvrde da su jaki i nepobedivi.

a) Jarci imaju velike tvrde rogove.

4. Po ~emu se vidi da su jarci iz ove pri~e tvrdoglavi?

Razumeš šta zna~e re~i u tekstu.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) Oba jarca su se okrenula i vratila odakle su došla.

b) Nijedan jarac nije hteo da se skloni sa brvna.

a) Jedan jarac se sklonio i drugi je prešao preko brvna.

3. Kako su se ponašali jarci iz ove pri~e?

Pronalaziš u tekstu odgovor na postavqeno pitawe.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) pored potoka

b) pored brvna

a) na brvnu

2. Gde su se srela dva jarca?

Umeš u tekstu da prona|eš mesto radwe.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) basna

b) bajka

U prvom.

pa`qivo prelazi

uzana staza

široka (staza) nepa`qivo (prelazi) zdrave koze bolesne (koze)

8. Za podvu~ene re~i napiši re~i sa suprotnim zna~ewem:

Znaš re~i sa suprotnim zna~ewem.

Koze nisu mogle da se okrenu. Koze su mogle da se okrenu.

7. Pretvori ovu odri~nu re~enicu u potvrdnu.

Umeš da pretvoriš re~enicu iz jednog oblika u drugi.

Da li su se dve koze srele na uzanoj stazi?, ili: Gde su se srele dve koze?, ili: Na kakvoj stazi su se srele koze?

6. Pretvori ovu obaveštajnu re~enicu u upitnu: Dve koze su se srele na uzanoj stazi.

Razlikuješ re~enice po zna~ewu. Umeš da pretvoriš obaveštajnu re~enicu u upitnu.

5. Kakve su koze iz ove pri~e? a) tvrdoglave b) snala`qive v) umorne Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Umeš da odrediš osobine likova u tekstu.

4. U kom pasusu je napisano gde su se koze srele?

Koristiš delove teksta.

3. Zaokru`i naslov pri~e.

Prepoznaješ delove teksta.

a) šala

2. Podvuci deo teksta u kom se opisuje kako su koze rešile problem.

Umeš u pri~i da prona|eš re~enicu kao odgovor na postavqeno pitawe.

1. Napiši gde su se koze srele.

Umeš u tekstu da prona}eš mesto radwe.

Srele se dve koze na uzanoj stazi. Iznad staze beše stena, uspravna kao zid. Ispod wih duboka provalija. Zamisliše se koze: šta sad da rade? Nisu se mogle okrenuti da bi se vratile odakle su krenule. Zato jedna koza leè i opruì se po zemqi, a druga pa`qivo pre|e preko we. Tako obe odoše ìve i zdrave svojim putem.

DVE KOZE

1. Ovaj tekst je:

JEZI^KE [KOLICE

Prepoznaješ vrstu teksta na osnovu wegove sadr`ine.

DVA JARCA

JEZI^KE [KOLICE

Pet (gostiju); petoro.

Koza je pozvala na gozbu: prasce, kvo~ku, psa i ma~ku.

6. Upiši zareze gde je potrebno.

Upotrebqavaš zareze u nabrajawu.

Na primer: Toša, @u}a, Marfi, Lesi...

5. Napiši imena za psa i ma~ku.

Upotrebqavaš veliko slovo kad pišeš imena `ivotiwa.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) Nisu lepo obu~eni.

b) Ostali su gladni.

a) Bili su bolesni.

4. Po ~emu se vidi da su gosti iz ove pesme jadni?

Razumeš šta zna~e re~i u tekstu.

3. Ko se najboqe proveo na gozbi? a) koza b) ma~ka v) pas g) kvo~ka d) prasci Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Umeš da doneseš zakqu~ak o likovima u tekstu.

2. Podvuci stih koji pokazuje da su gosti lepo vaspitani.

Umeš da prona|eš re~i koje opisuju ponašawe likova u tekstu.

1. Koliko je gostiju koza pozvala?

GOZBA

Bio kozi ro|endan, pa je goste zvala, ma~ku, psa i kvo~ku i dva prasca mala, i u tawir svakome mladog liš}a dala. Gosti rekli jadni: Hvala, nismo gladni.

Umeš da prona|eš koliko likova ima u tekstu.

JEZI^KE [KOLICE

slatka

mirisava

7. Golema semenka je: a) velika semenka b) `uta semenka v) suva semenka Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Razumeš zna~ewe re~i u tekstu.

zrnce

mravi}i

6. Prepiši iz pri~e dve re~i koje ozna~avaju nešto umaweno.

Prepoznaješ umawenice.

U odgovoru treba navesti to da mrav, iako mu je bilo teško, nije odustao od toga da ponese semenku od bundeve.

5. Zašto se pri~a zove UPORNI MRAV?

Umeš da objasniš naslov pri~e.

Zato što je bila ve}a; mravi}i su mogli da se najedu...

4. Zašto je mrav ostavio makovo zrnce i uzeo semenku od bundeve?

Razumeš ponašawe lika u pri~i.

3. Zašto je mrav `urio ku}i? a) Zato što su ga ~ekala deca. b) Zato što ga je neko jurio. v) Zato što je bio gladan. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Umeš da prona|eš odgovor koji nije direktno dat u pri~i.

golema

2. Prepiši iz pri~e re~i kojima se opisuje semenka bundeve.

Umeš u pri~i da prona|eš re~i kojima se opisuje predmet.

1. Podvuci u pri~i re~i koje govore o izgledu mrava.

Umeš u pri~i da prona|eš re~i kojima se opisuje izgled lika.

UPORNI MRAV

OGLAS MRAVA

Mrav.

Cveti}.

(u~tiv), maleni

Padala je kiša; da ne bi pokisao...

81 pu` roda

Napravi}u gnezdo na najvi{em oxaku.

Samo ja nosim ku}icu na le|ima.

ribica

mrav

@ivim u najlep{em mraviwaku.

Volim kada mi promene vodu u akvarijumu.

6. Poveì linijom ime ìvotiwe sa re~enicom koju ta ìvotiwa izgovara.

Prepoznaješ lik na osnovu wegovog ponašawa ili osobina.

5. Šta o mravu kazuje stih: Zato mu javno odajem hvalu? a) Mrav je lepo vaspitan. b) Mrav je hvalisav. v) Mravu se svi|a cveti} plav. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Razumeš zna~ewe re~i u tekstu.

4. Zašto se mrav sakrio?

Umeš da objasniš ponašawe lika u tekstu.

3. Podvuci u pesmi re~i kojima se opisuje mrav.

Umeš u tekstu da prona|eš odgovore na pitawa.

2. Ko je mrava sakrio?

Umeš u tekstu da prona|eš odgovore na pitawa.

1. Ko je dao oglas?

Umeš u tekstu da prona|eš odgovore na pitawa.

Pred kišom, ju~e, pod svojim listom sakri me cveti} plav. Zato mu javno odajem hvalu. U~tiv, maleni Mrav.

JEZI^KE [KOLICE

velika

slatka

šargarepa

duga~ka šargarepa

? • Šargarepa je crvena

• Donesi brzo šargarepu

• Ko tra`i šargarepu

4. Stavi odgovaraju}i znak

na kraj re~enica.

Prepoznaješ vrstu re~enice po zna~ewu i znaš koji znak treba da staviš na wen kraj.

mala šargarepa

gorka šargarepa

kratka šargarepa

3. Popuni tabelu.

Znaš re~i sa suprotnim zna~ewem.

2. Kakva se šargarepa tra`i? a) crvena i kratka b) slatka i kratka v) crvena i velika Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Umeš u tekstu da prona|eš odgovor na pitawe.

1. Ko je napisao ovaj oglas? a) vu~ica b) lavica v) ze~ica g) veverica Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Umeš u tekstu da prona|eš odgovor na pitawe.

Tra`im šargarepu, veliku i lepu, crvenu i slatku i ne mnogo kratku. Ko na|e ovakvu, neka je donese na kraj šume, kod ze~ice Dese.

TRA@IM [ARGAREPU

Na drvetu u šumi oka~en je oglas:

Iz `buna se slavuj javi: – Mora zeka da ozdravi.

A zeka se smeška, mazi, sre}an što ga društvo pazi.

Video ga prikan je`, pa doneo kupus sve`.

Vuk ga spazi, pa se sjuri, salate mu xak doturi.

vuk

lija

slavuj

Slavuj.

salata

sjuri

doturi

xak

zdrav (zeka) hladno (mleko) nesre}an ili tu`an (zeka)

Na primer: Joca,

Vuja,

6. Smisli i napiši imena za zekine prijateqe.

Liki,

Znaš da se imena `ivotiwa pišu velikim slovom.

sre}an zeka

toplo mleko

bolestan zeka

5. Za podvu~ene re~i napi{i re~i suprotnog zna~ewa.

Znaš re~i sa suprotnim zna~ewem.

spazi

re~i koje pokazuju {ta bi}a rade

vuk

re~i koje imenuju bi}a i predmete

4. Prepi{i iz tre}e strofe:

Prepoznaje{ vrste re~i – imenice i glagole.

3. Ko zeki u pesmi nije ništa doneo?

Pa`qivo ~itaš tekst i pronalaziš u wemu tra`ene pojedinosti.

sre}an

Slavko...

2. Podvuci re~ koja pokazuje kako se zeka ose}ao posle posete prijateqa.

Umeš u tekstu da prona|eš re~ koja kazuje kako se lik ose}a.

je`

1. Napiši redom ko su zekini prijateqi.

Pa`qivo ~itaš tekst i pratiš doga|aje u wemu.

Lija sti`e s brda, preko, i donese toplo mleko.

SRE]NI ZEKA

Usred šume zeka seo, zbog bolesti nije jeo.

JEZI^KE [KOLICE

Zalaja{e kerovi stra{no I grmnu lov~eva pu{ka I vidite rezultat: Po~eo sam da {u{kam.

3. Napiši pravilno drugu strofu.

Umeš pravilno da pišeš re~i.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) psi i ze~evi

b) lovci i ze~evi

a) lovci i psi

2. Zec iz ove pesme se boji da mu se ne smeju:

Umeš u tekstu da prona|eš odgovor na postavqeno pitawe.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) Kad su mu se podsmevali ze~evi.

b) Kad su zalajali lova~ki psi.

a) Kad su mu ispali zubi.

1. Kada je zec po~eo da šuška dok govori?

Umeš u tekstu da prona|eš odgovor na postavqeno pitawe.

Odlucih zato da se lecim, Da pravilno govorim reci, Da mi se ne smeju zeci I ceo rod pseci.

Zalajase kerovi strasno I grmnu lovceva puska I vidite rezultat: Poceo sam da suskam.

Doziveo sam strasnu traumu Kad su u nasu sumu Dosli lovci da love Nas sirote zecove.

ZEC SA GOVORNOM MANOM

skaku}u

kora~aju

skaku}u i kora~aju

sojke

vrane

rode

gavrani

kosovi

83 NE

DA DA

kako peva ševa

kakva joj je boja perja

U Maloj enciklopediji. Po wivama i pašwacima.

Odgovori

Pitawa

Gde mo`eš da pro~itaš nešto o ševi ? Gde `ivi (poqska) ševa ?

3. Napiši pitawa za slede}e odgovore:

Umeš da postaviš pravo pitawe za odgovor koji ti je dat.

kakva je trka~ica

Zaokru`i DA ili NE

gde `ivi ševa

Mo`emo da saznamo:

2. Šta mo`emo o ševi da saznamo iz ovog teksta?

Razumeš tekst i umeš da izvede{ zakqu~ke u vezi s wegovom sadr`inom.

NA^IN KRETAWA

PTICE

1. Popuni tabelu.

Umeš u tekstu da prona|eš kako se ponašaju likovi.

Kratkonoge ptice kre}u se tako što uglavnom skaku}u, a dugonoge ptice naj~eš}e hodaju. Na primer, sojke skaku}u, dok vrane i rode kora~aju. Neke vrste, kao gavrani i kosovi, kre}u se na oba na~ina.

JEZI^KE [KOLICE

brza, vesela

ska~e

6. Orasi i lešnici su veverici omiqena hrana zato što ih ona: a) najbr`e jede b) najviše voli v) najlakše nalazi Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Razumeš zna~ewe re~i u tekstu.

5. Kakve su re~enice u tekstu o veverici? a) uzvi~ne b) obaveštajne v) upitne Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Prepoznaješ vrstu re~enice.

pewe se

4. Prepiši iz teksta re~i koje pokazuju šta radi veverica.

Umeš u tekstu da prona|eš re~i kojima se opisuje ponašawe lika.

3. Podvuci u tekstu dve re~i koje pokazuju kakva je veverica.

Umeš u tekstu da prona|eš re~i kojima se opisuje lik.

Veverica `ivi u šumama i parkovima. Ona je brza i vesela `ivotiwa. Lako se pewe i ska~e po drve}u. Omiqena hrana su joj orasi i lešnici.

2. Na šta li~e ovi stihovi? a) na šaqivu pri~u b) na poslovicu v) na zagonetku Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Umeš da izvedeš zakqu~ak o sli~nosti tekstova na osnovu sadr`ine i forme.

Nisam ~ovek, nisam ptica Ja se zovem veverica.

Sad sam na zemqi, Sad sam na grani, Sad sam na vrhu.

1. O kojoj `ivotiwi se govori u ovim stihovima? Dopuni stih.

Umeš da prepoznaš lik na osnovu wegovog ponašawa.

– Ha, ha, ha, veverica misli da je kõ glumica.

Ali cela šuma zna: najlepša sam samo ja!

– Ko je, ko je lepotica? Zna se, zna se: veverica!

Ta se uvek doteruje, šapicama lice mije.

lepotica

gran~ica

glumica

šumica veverica

šapica

4. Zaokruì re~i koje ozna~avaju nešto umaweno. Mi smo jednu zaokruìli, ti zaokruì jo{ dve.

Prepoznaješ umawenice kada su okru`ene re~ima koje su im sli~ne po obliku.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) veverica

b) ptica

a) lisica

3. Ko je hvalisav u ovoj pesmi?

Razumeš zna~ewe re~i u tekstu.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) lisica

b) veverica

a) ptica

2. Ko u ovoj pesmi izgovara re~i: … najlepša sam samo ja?

Umeš da pove`eš lik s re~ima u tekstu koje taj lik izgovara.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) ptica i veverica

b) ptica i lisica

a) lisica i veverica

1. Ko govori u ovoj pesmi?

Pa`qivo ~itaš tekst i umeš da odgovoriš na pitawa o wemu.

Niko nema takav rep, niko nije tako lep.

Sluša ovo teta lija, pa joj nekako ne prija:

Jedna ptica u šumici cvrkutala na gran~ici:

Pro~itaj stihove.

JEZI^KE [KOLICE

`abe (`aba)

novine

6. Prepiši iz pesme tri kqu~ne (najva`nije) re~i.

Prepoznaješ u tekstu najva`nije re~i.

rode (roda)

Zato što se plaši roda; zato što rode jedu `abe.

5. Zašto `aba vodi brigu o dolasku roda?

Umeš da objasniš ponašawe lika.

Zato što ume da ~ita; zato što razmišqa; zato što brine...

4. Po ~emu je ova `aba neobi~na?

Umeš da zakqu~iš kakav je lik po wegovom ponašawu.

3. Podvuci u pesmi re~i kojima se opisuje kakvo je vreme. Od `arkoga sunca

Umeš da odrediš vreme radwe u tekstu.

Na listu lokvawa.

2. Gde sedi `aba iz ovog teksta?

Umeš da odrediš mesto radwe u tekstu.

Znate ve} o ~emu @abe brigu vode: Ho}e li se skoro Odseliti rode.

Da novine ~ita, To vam slika ka`e, Al’ ne mo`’ da na|e [to joj o~i tra`e.

Sedi `aba sama Na listu lokvawa. Od `arkoga sunca [titom se zaklawa.

@ABA ^ITA NOVINE

1. Ovaj tekst je: a) bajka b) basna v) pesma Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Prepoznaješ vrstu teksta.

zujala doletela

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) @aba je muvu jedva pojela.

b) @aba je muvu polako jela.

a) @aba je muvu brzo pojela.

5. Re~enica: @aba je muvu pojela halapqivo, zna~i:

Razumeš zna~ewe re~i u tekstu.

v) @ABA I MUVA

b) @ABA U BARI

a) @ABA NA LISTU

4. Podvuci naslov koji najviše odgovara ovom tekstu.

Razumeš šta je najva`nije u tekstu.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) u vazduhu

b) na zemqi

a) u vodi

3. Gde je `aba uhvatila muvu?

Umeš da odredi{ mesto radwe na osnovu ponašawa junaka.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) Zato što je bila tiha.

b) Zato što je bila mala.

a) Zato što je bila zelena.

2. Zašto je `aba bila nevidqiva?

Umeš da pove`eš lik s wegovom okolinom.

Muva je:

@aba je:

krenula, sela, sko~ila uhvatila, pojela

1. Prepiši iz teksta po dve re~i koje pokazuju šta su radile `aba i muva.

Umeš u tekstu da prona|eš re~i koje pokazuju šta likovi rade.

JEZI^KE [KOLICE

Pored bare.

Roda.

JA NEMAM KRATKE NOGE.

5. Zašto su roda i `aba hvalisave? a) Zahvaquju se jedna drugoj. b) Hvale jedna drugu. v) Hvale same sebe. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Razumeš zna~ewe re~i u tekstu.

JA NE MOGU DA RONIM. JA IMAM KRATKE NOGE.

Odri~na re~enica: JA NE UMEM DA SKA^EM.

JA UMEM DA SKA^EM. JA MOGU DA RONIM.

Potvrdna re~enica:

4. Napiši na linijama re~enice koje nedostaju.

Razlikuješ re~enice po obliku.

3. Kojih re~enica ima najviše u pri~i? a) obaveštajnih b) upitnih v) uzvi~nih Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Prepoznaješ vrste re~enica po znaku na kraju.

2. Ko je po~eo prvi da se hvali?

Pa`qivo ~itaš tekst i pronalaziš u wemu odgovore na pitawa.

1. Gde su se raspravqale roda i `aba?

Pa`qivo ~itaš tekst i pronalaziš u wemu odgovore na pitawa.

RODA I @ABA

86 TA^NO

Zato što je i ona ostala gladna kod rode, kao što je roda ostala gladna kod we.

4. Zašto lisica ka`e da joj je roda vratila milo za drago?

Razumeš zna~ewe izraza u tekstu.

3. Koliko dana traju doga|aji koji su opisani u ovom tekstu? a) jedan dan b) dva dana v) tri dana Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Pa`qivo ~itaš i umeš da odrediš koliko traje radwa pri~e.

NETA^NO

TA^NO

Roda je poslu`ila ru~ak u dubokim }upovima.

Lisica se naqutila na rodu. NETA^NO

NETA^NO

TA^NO

Lisici je bilo `ao rode.

NETA^NO

TA^NO

Roda je ostala gladna na ru~ku kod lisice.

2. Šta je TA^NO, a šta NETA^NO prema ovoj pri~i? Zaokru`i odgovor.

Pa`qivo ~itaš i razumeš pri~u.

1. Ovaj tekst je: a) bajka b) basna v) šaqiva pri~a Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Prepoznaješ vrstu teksta.

LISICA I RODA

JEZI^KE [KOLICE

tube

3 Miš zacvile i re~e lavu: 38

4 „Molim te, poštedi me, a ja }u ti se kad-tad odu`iti.”

2 Lav se probudi, uhvati miša i htede da ga pojede.

5 Lav se nasmeja i pusti miša.

1 Dok je lav spavao, pretr~i preko wega miš.

4. Upiši u kru`i}e brojeve (1, 2, 3, 4, 5) prema redosledu doga|aja i sastavi pri~u. Mi smo zapo~eli, ti nastavi.

Umeš da odrediš redosled doga|aja u pri~i kada su re~enice ispremetane.

LAV I MIŠ

3. Ko bi još potrošio tri tube? a) veverica b) nilski kow v) lova~ki pas Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Razumeš kakav je lik u pesmi.

2. Podvuci u pesmi re~ koja se rimuje s re~ju zube.

Zna{ šta je rima.

Da slon pere zube pastom kao mi, svaki dan bi tube potrošio tri.

SLON

1. Podvuci re~enicu koja ne pripada ovom tekstu.

Razumeš o ~emu se govori u ovom tekstu i umeš u wemu da prona|eš re~enicu iz nekog druga~ijeg teksta.

87 ukazuju, boje, lovi, objavquje...

U sumrak i no}u.

Kad lav lovi

Lew i oprezan.

Car svih `ivotiwa.

Šta je lav?

Kakav je lav

ODGOVORI:

PITAWA:

7. Napiši pitawa za slede}e odgovore.

Umeš da postaviš pravo pitawe za dati odgovor.

Zato što su veliki (ogromni).

6. Zašto se za nosoroga i slona u pri~i ka`e da su xinovi?

Razumeš zna~ewe re~i u tekstu.

lava...

lav, `ivotiwa, slon, nosorog

dve re~i koje pokazuju {ta bi}a rade

5. Prepi{i iz teksta: dve re~i koje imenuju bi}a

Prepoznaje{ vrste re~i – imenice i glagole.

4. Smisli i napi{i jo{ jedan naslov za ovaj tekst. Na primer: Sna`ni lav, Mo}ni lav, Strah od

Umeš da uo~iš šta je najva`nije u tekstu.

Rikom; tako što ri~e.

3. Kako lav najavquje po~etak lova?

Umeš u tekstu da prona|eš odgovore na postavqena pitawa.

Slon i nosorog.

2. Koje se `ivotiwe ne boje lava?

Umeš u tekstu da prona|eš odgovore na postavqena pitawa.

Zbog wegove velike snage; zato što je sna`an; najja~i od svih `ivotiwa...

1. Zašto `ivotiwe poštuju lava?

Umeš u tekstu da prona|eš odgovore na postavqena pitawa.

LAV

JEZI^KE [KOLICE

Na crte`u treba da se vide prostorni odnosi – Praslin u sredini ku}e, ku}a u sredini bukve, bukva u sredini šume. Crte` mo`e da bude i u obliku koncentri~nih krugova.

3. Nacrtaj gde `ivi Praslin. Crte` treba da odgovara ovom opisu.

Razumeš tekst i umeš da ga predstaviš crte`om.

Prasac Praslin je `iveo u veoma udobnoj ku}i u sredini jedne bukve, a bukva je bila u sredini šume, i tako se Praslin, u sredini svoje ku}e, nalazio u samoj sredini šume.

molim ako `eliš odgovor

2. Podvuci re~i koje su nepravilno napisane ispod alke za kucawe. Zatim ih napiši pravilno.

Pravilno pišeš re~i.

1. Zašto je Medvedu Sovina ku}a izgledala udobno? a) Bila je velika i stara. b) Bila je u kestenovoj šumi. v) Gosti su mogli da pozvone. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Umeš u tekstu da prona|eš direktan odgovor na postavqeno pitawe.

MOLM ZVONI AKO@ELIŠ ODGOVR

Sova je `ivela u kestenovoj šumi, u jednoj vrlo lepoj starinskoj ku}ici, koja je bila udobnija od bilo koje druge ili je bar tako izgledalo Medvedu, jer je imala i alku za kucawe i konopac za zvono. Ispod alke za kucawe stajalo je slede}e obaveštewe:

VINI PU

Bio je pun puncat, ne znam gde je sad, kuda mi se deo – spopada me jad.

medved, Izgubqen }up, Med...

Sova je `ivela u velikoj šumi.

šumi u Sova `ivela je velikoj

7. Pravilno pore|aj re~i i sastavi re~enicu.

Razumeš odnose izme|u re~i u tekstu.

6. Kad Vini Pu u pesmi kaè: … spopada me jad, to zna~i da je on: a) tuàn b) qut v) uplašen Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Razumeš zna~ewe re~i u tekstu.

5. Smisli i napiši naslov za ovu pesmu. Na primer: Tu`ni medved, Qutiti

Razumeš šta je najva`nije u tekstu.

Baš je vrlo ~udno, spopada me jed, imao sam lep }up na kome je bilo MED.

Vini Pu je ispevao pesmu bez naslova.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) pozivnicu

b) ~estitku

a) pismo

4. Šta je Sova napisala?

Prepoznaješ vrstu teksta.

Medved Pu je zadivqeno gledao kako Sova piše. – Napisala sam jednostavno Sre}an ro|endan – rekla je Sova nemarno. – Mnogo je lepo, a ima i prili~no mnogo slova – rekao je Pu, oduševqen Sovinim znawem. Znaš, u stvari, dabome, napisala sam Vrlo sre}an ro|endan i sve najboqe `eli Pu.

SR]AN SREAN R\ENDAN RO\NDN

Sova je po~ela da piše ... i napisala je slede}e:

JEZI^KE [KOLICE

na kraju svake re~enice.

4. Napiši tri re~enice o `ivotiwi koju voliš. Napiši kako izgleda, šta radi, zašto je voliš.

Umeš da napišeš kra}i tekst na zadatu temu.

Zec Zekhop

ska~e. Magarac Iar wa~e. Slon Slongeg se gega.

Šta smo o wima saznali iz wihovih prezimena?

3. Zec Zekhop, magarac Iar i slon Slongeg su prijateqi medveda Vinija Pua.

Uo~avaš sli~nost izme|u imena i ponašawa likova.

U kwizi o Viniju Puu opisane su razne `ivotiwe: pitome, divqe, male i velike.

2. Upiši zareze gde je potrebno.

Znaš da se pri nabrajawu re~i stavqaju zarezi.

razumeo/razumela da je Praslin to izgovorio uplašeno.

. Nije pogrešno ni ako je ovde napisan znak uzvika ! jer si onda

• Video sam Slongega

• Šta ti je, Prasline

• Vini, upomo}

1. Napiši znake

Umeš da upotrebiš znake interpunkcije na kraju re~enice.

JEZI^KE [KOLICE

Dva ili tri lika.

U šumi.

Dobri prijateqi izbegavaju nevoqu.

Kad ti je prijateq drag, sazna}eš da je u nevoqi.

B. Tek kad ti treba pomo}, vide}eš ko ti je prijateq.

4. Šta zna~i poslovica: Prijateq se u nevoqi poznaje? Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Razumeš zna~ewe poslovice.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) Da bi uplašio medveda.

b) Hteo je boqe da vidi medveda.

a) Mnogo se uplašio medveda.

3. 3ašto se jedan drug popeo na drvo?

Umeš da pove`eš ponašawe junaka s tim kako se taj junak ose}a.

2. Gde se dešava radwa ove pri~e?

Umeš u pri~i da prona|eš mesto radwe.

1. Koliko likova ima u pri~i?

Umeš u pri~i da prona|eš likove.

DVA DRUGA

Molim, u~iteqice, on mi je uzeo gumu!, ili: Eeee!

4. Prepi{i iz teksta jednu uzvi~nu re~enicu.

Prepoznaješ uzvi~nu re~enicu.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) prezime U^ITEQICE

b) prezime DE^AKA

a) prezime TU@IBABE

3. U ovom tekstu postoje tri lika. ^ije smo prezime saznali?

Prepoznaješ likove na osnovu onoga što govore.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) dva de~aka i u~iteqica

b) dva de~aka i devoj~ica

a) de~ak, devoj~ica i u~iteqica

2. Ko su likovi u ovom tekstu?

Prepoznaješ likove na osnovu onoga što govore.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) pri~a o u~iteqici

b) razgovor u u~ionici

a) opis u~ionice

1. Ovaj tekst je:

Razlikuješ pripovedawe, opis i razgovor.

TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on mi je uzeo gumu! UÎTEQICA: Dobro, dobro, vrati}e ti je… Sedi! DEÂK (ismeva tuìbabu šapatom): Molim, u~iteqice, molim, u~iteqice… TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on me ismeva… UÎTEQICA: Nemoj, Popovi}u, da ga ismevaš… TU@IBABA (kezi se): Eeeee! DEÂK: Tuìbabo!

TU@IBABA

JEZI^KE [KOLICE

U zoološkom vrtu; ispred kaveza.

nizak najve}i najmawi visok

xin otac tata

div

sa suprotnim zna~ewem

sa istim zna~ewem

5. Napiši re~i:

Znaš re~i sa istim ili suprotnim zna~ewem.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) pesnik

v) Vuk je to uradio u jednoj bajci.

b) ostala deca

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) qut

b) zao

a) strašan

4. Kad Maša ka`e vuku da je zlo~est, to zna~i da je on:

Razumeš zna~ewe re~i u tekstu.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

b) Vuk je podvio rep.

a) Vuku se naduo stomak.

3. Zašto Maša misli da je vuk pojeo Crvenkapu?

Umeš da pove`eš lik i re~i koje taj lik izgovara.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) Bila je tu`na.

b) Bila je uplašena.

a) Bila je quta.

2. Kako se Maša ose}ala kada je videla vuka?

Razume{ ose}awa lika iz pesme.

1. Gde razgovaraju Maša i vuk?

Umeš da odrediš mesto radwe u tekstu.

MAŠA I VUK

a) wegov tata

4. Ko u ovoj pesmi za de~aka ka`e da je mali div?

Razlikuješ re~i pisca od re~i junaka.

Zato što je najve}i; zato što misli da je najve}i; ve}i je od svog tate...

3. Napiši zašto se de~ak iz ove pesme pravi va`an.

Razumeš ponašawe i ose}awa lika iz pesme.

Dve (2).

2. Koliko strofa ima odlomak iz ove pesme?

Prepoznaješ delove pesme.

Osam (8).

1. Koliko stihova ima odlomak iz ove pesme?

Prepoznaješ delove pesme.

Ima qudi visokih, Al’ ovakvih nema: I moj otac sad bi mi Bio do kolena.

Ja sam sada najve}i U svoj okolini; Svi ste moja de~ica, Tako mi se ~ini.

MALI DIV

JEZI^KE [KOLICE

v) Roditeq prihvata da se i takvi pokloni mogu doneti iz škole.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

b) Roditeq je qut zbog poklona koji je de~ak doneo iz škole.

v) umoran i sve mu smeta

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

a) Roditeq se raduje poklonu koji je de~ak doneo iz škole.

b) raspolo`en za igru u ku}i

3. Kakav je de~akov roditeq u ovoj pesmi?

4. Kakav je tata u ovoj pesmi?

a) neraspolo`en i tu~e dete

Razumeš kako se ose}a i ponaša lik u pesmi.

Dobro, rekoh, iz škole treba uvek doneti ponešto.

Danas je sin iz škole doneo jedinicu.

Ovo su stihovi iz pesme Poklon iz škole.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) Dosadno mu je u školi i `uri da se igra.

b) Gladan je i `uri ku}i da ru~a.

a) Radostan je i `uri ku}i da se pohvali.

2. Zašto Perica hita (`uri) ku}i?

Razumeš kako se ose}a lik u pesmi.

Hita ku}i Perica: u svesci mu petica. Ne znaš da li Perica nosi ku}i peticu, ili mo`da petica nosi danas Pericu...

Pro~itaj stihove iz pesme Petica.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) tu`an kada ne ide u školu

b) zaboravan i nije otišao u školu

a) bolestan i nije otišao u školu

1. U~enik iz ove pesme je:

Razumeš kako se ose}a lik u pesmi.

Kad nisam u svojoj školi Mene moja duša boli.

Ovo su stihovi iz pesme Au, {to je {kola zgodna:

Razumeš kakav je lik u pesmi na osnovu wegovog ponašawa.

3. Podvuci re~ u pesmi koja pokazuje da tatu opisuje de~ak, a ne devoj~ica.

Umeš da izvedeš zakqu~ak na osnovu oblika re~i. (Prepoznaješ oblik re~i koji se odnosi na de~aka.)

Svakoga dana, kad pere ruke, on nasapuni sestri lice i prska vodom kanarince i s našom ma~kom igra `murke.

Svakoga dana kad s posla do|e moj tata meni kosu ~upne moj tata mene šakom lupne i ka`e: „Jak si kao gvo`|e!”

SVAKOGA DANA

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) qubav i radost

b) qubav i brigu

a) qubav i ne`nost

2. Šta Crvenkapina mama iskazuje ovim savetom?

Razumeš ose}awa lika u tekstu.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) Put kroz šumu je mra~an.

b) Put kroz šumu je du`i.

a) Šuma mo`e biti opasna.

1. Zašto je mama dala ovakav savet Crvenkapi?

Razumeš zašto lik u pri~i izgovara baš te re~i.

Kada je Crvenkapa krenula kod bake, mama joj je rekla: „Idi pravo putem do bake. Nemoj ulaziti u šumu i nemoj razgovarati s nepoznatim osobama!”

Ovo je odlomak iz bajke o Crvenkapi:

JEZI^KE [KOLICE

doru~kovao

\urina majica ima tri fleke: `utu, braon, crvenu.

POSLE DORU^KA

(je) istr~ao

4. Podvuci u tekstu re~ iz koje vidiš da je \ura jedva do~ekao da ode da se igra.

Razumeš zna~ewe re~i u tekstu.

\urina majica je bela i ~ista.

PRE DORU^KA

3. Nacrtaj kako je izgledala \urina majica pre i posle doru~ka?

Razumeo si pri~u i to pokazuješ crte`om.

Pre podne; ujutru.

2. U koje doba dana se dešava radwa ove pri~e?

Umeš da odrediš kad se dešava radwa u pri~i.

Obukao se

1. Šta je \ura radio pre nego što je otišao u park?

Umeš u tekstu da prona|eš odgovor na postavqeno pitawe.

JELOVNIK

JEZI^KE [KOLICE

Kreda za crtawe poqa mora da bude u boji.

• Veliki kamen je

kamen~ina, kamen~uga.

• Velika daska je daš~etina.

6. Nastavi kao {to smo zapo~eli:

Znaš da gradiš umawenice i uve}anice.

• Mali kamen je

• Mala daska je

Zato što im je dosadilo da ~ekaju red.

daš~ica kamen~i}, kami~ak.

Po podne (jednog popodneva).

5. Zašto su svi istovremeno posedali na klackalicu?

Umeš da objasniš ponašawe likova.

4. Podvuci prvu re~enicu u drugom pasusu.

Prepoznaješ delove pri~e.

3. Zaokru`i naslov pri~e.

Prepoznaješ delove pri~e.

2. U koje doba dana su deca bila u parku?

Umeš u tekstu da prona|eš odgovore na postavqena pitawa.

Jednog popodneva deca su u parku pronašla veliku dasku. Stavila su je preko jednog velikog kamena i tako napravila klackalicu. U po~etku se sa svake strane klackalo po jedno dete. Po{to je u redu bilo mnogo dece, sva su istovremeno posedala na klackalicu. Daska je pukla, a deca su se našla na zemqi. Sada više nisu imala klackalicu.

KLACKALICA

ŠKOLICE se igraju samo u školskom dvorištu. Pobednik ume dobro da baca kamen i da vešto skaku}e.

Zaokru`i DA ili NE

Za ŠKOLICE je potrebno najmawe dvoje.

Iz teksta saznajemo:

1. Šta saznajemo iz ovog teksta?

Umeš da izvedeš zakqu~ak o sadr`ini teksta.

Sva deca znaju za igru ŠKOLICE. Ona se igra na ulici i u dvorištu. Za igru je potrebno dvoje ili više dece, jedana plo~ica i jedna kreda. Kredom se nacrtaju poqa po kojima se skaku}e. Plo~ica se ubacuje u odre|eno poqe. Igra~ ne sme da stane na liniju dok skaku}e ka tom poqu. Najveštiji u skakutawu je pobednik toga dana.

ŠKOLICE

B V

Kada po~iwe predstava?

Kolika je cena karte?

Ko su izvo|a~i?

Kako se zove cirkus?

3. Pove`i linijom pitawe sa odgovorom koji se nalazi na plakatu.

ca zni . Ula 0 din 20

radu U Zeleng . juna, 30 od 21. do u 20 ~asova ri ~e ve svake

U~estvuju: • klovnovi • dresirane `ivotiwe • akrobate • ma|ioni~ari

Umeš na plakatu da prona|eš odgovore na postavqena pitawa.

Ja sam klovn Mi}a. Deca me vole jer sam uvek nasmejan.

2. Prepiši prve dve re~enice iz teksta o klovnu pisanim slovima.

Poznaješ sva pisana slova.

1. Otkrij na kojoj se slici nalazi klovn iz teksta. Zaokru`i slovo ispod te slike.

Umeš da pove`eš tekt sa crte`om.

Ja sam klovn Mi}a. Deca me vole jer sam uvek nasmejan. Imam okrugao nos. Nosim prugasto odelo sa tri velika dugmeta. Ispod šešira mi viri kovrxava crna kosa. U desnoj ruci dr`im balon.

KLOVNOVI

JEZI^KE [KOLICE

Fifi Ma~ker Sun|er Bob Nodi Supermen

U 10.00.

6. Koji ti se junak crtanog filma najviše dopada? Napiši tri re~enice o tom junaku: šta obi~no radi, kako izgleda, zašto ti se dopada.

Umeš da napišeš kra}i tekst o nekom liku.

Imena treba da budu napisana velikim po~etnim slovom.

5. Napiši još dva imena junaka crtanih filmova.

Znaš da se imena likova pišu velikim slovom.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) To su osobine likova.

b) To je po~etak re~enice.

a) To su nazivi filmova.

4. Zašto su u TV programu sve re~i napisane velikim po~etnim slovima?

Znaš da se imena filmova pišu velikim slovom.

3. U koliko sati po~iwe Supermen?

Umeš na crte`u da prona|eš odgovore na postavqena pitawa.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) Nodi

b) Ma~ker

a) Fifi

2. Koji se crtani film prikazuje u 9.30?

Umeš na crte`u da prona|eš odgovore na postavqena pitawa.

Do 8.30.

1. Do koliko sati treba da se probudiš da bi gledao Ma~kera?

Umeš na crte`u da prona|eš odgovore na postavqena pitawa.

8. 00 8. 30 9. 00 9. 30 10. 00

Na primer:

Deca su zapevala ro|endansku pesmu; nastavila su da se igraju; otišla su sa `urke zadovoqna...

3. Nastavi pri~u o Violeti tako što }eš dopisati još dve re~enice.

Umeš da dopuni{ tekst.

Pove`i ~lanove porodice i predmete sa spiska.

MAMA: Napravi tortu! TATA: Nabavi sokove! SESTRA: Oka~i balone! BRAT: Skloni igra~ke!

2. Violeta je napisala spisak zadu`ewa za svoje uku}ane:

Umeš da pove`e{ tekst i crte`.

Violeta je odjednom ugasila svih sedam sve}ica.

1. Podvuci u tekstu re~enicu iz koje vidiš da Violeta slavi ro|endan.

Umeš da pove`eš ono što lik iz teksta radi s razlogom zbog kojeg to radi.

Danas je poseban dan za Violetu. Pozvala je svoje drugove i drugarice. Oni su joj doneli poklone. Violeta je radosna. Svi nestrpqivo ~ekaju tortu. Torta je od ~okolade. Violeta je odjednom ugasila svih sedam sve}ica.

RO\ENDAN

JEZI^KE [KOLICE

U hokeju. 56

3. Pro~itao si opise igara u prethodnom zadatku. Napiši u kojoj igri igra~i ne koriste loptu.

Umeš u tekstu da prona|eš odgovor na postavqeno pitawe.

U košarci je ciq da se lopta ubaci u protivni~ki koš.

U odbojci lopta se prebacuje preko mre`e u protivni~ko poqe.

Vaterpolo je igra loptom u vodi.

U hokeju igra~i imaju klizaqke i duge palice kojima udaraju gumenu plo~icu.

2. Pove`i linijom sportsku igru sa odgovaraju}om sli~icom.

Umeš da odredi{ koja slika odgovara kom tekstu.

• Koje mesto je osvojio Boban?

• Ko je osvojio prvo mesto?

Dejan. Drugo. • Ko je bio boqi – Mirko ili Boban? Boban.

1. Pogledaj pobedni~ko postoqe i odgovori na pitawa.

Umeš na crte`u da prona|eš odgovore na postavqena pitawa.

JEZI^KE [KOLICE

pri~e

veliki odmor

znawe

Nikola.

• U koji razred ide Maja?

U drugi. Stanko. • Ko je |ak prvak? • Ko je najstariji od ove dece? Zoran.

Irena.

Stanko

• Ko je u~enik tre}eg razreda?

Maja

• Koje dete ne ide u školu?

~etvrti razred

tre}i razred

drugi razred

prvi razred

obdanište

Irena

u~iteq

4. Pa`qivo pogledaj tabelu i odgovori na pitawa.

Umeš na pro~ita{ tabelu.

u`ina

Zoran Nikola

Muzi~ka kultura

Gra|ansko vaspitawe

TA^NO

Petkom I2 ima posledweg ~asa Matematiku.

TA^NO

Ponedeqkom I2 ima drugog ~asa Srpski jezik.

Petkom I2 ima tri ~asa.

Sredom I2 ima Matematiku.

3. Šta je TA^NO, a šta NETA^NO prema rasporedu? Zaokru`i odgovor.

Umeš da pro~ita{ tabelu.

NETA^NO

2. Zaokru`i ono {to, osim uxbenika, u~enici I2 nose za ~asove ~etvrtkom.

Umeš da prona|eš odgovore na crte`u.

Srpski jezik

Engleski jezik

Fizi~ko vaspitawe

PETAK

Svet oko nas Matematika

Likovna kultura

Matematika

Srpski jezik

^ETVRTAK

20 ~asova.

Srpski jezik

1. Koliko ~asova ima I2 u jednoj nedeqi?

u~enica

Fizi~ko vaspitawe

3. Zaokru`i dve re~i koje se odnose samo na školu.

ocene

u~ionica

Matematika

Veronauka

Matematika

Umeš da pro~ita{ tabelu.

sanke

torta

Fizi~ko vaspitawe

Svet oko nas

Srpski jezik

2. 3.

Srpski jezik

Matematika

SREDA

RASPORED ^ASOVA I2 UTORAK

PONEDEQAK

Ovo je raspored ~asova I2 u jednoj osnovnoj školi. Pa`qivo ga pogledaj i odgovori na pitawa.

Umeš da odrediš šta je va`no, a šta neva`no.

nastavnik

2. Zaokru`i ~etiri re~i koje se odnose na školu.

Umeš da odrediš šta je va`no, a šta neva`no.

U~ionica je svuda oko nas.

• U^IONICAJESVUDAOKONAS

U~ewe je zanimqivo putovawe.

• U^EWEJEZANIMQIVOPUTOVAWE

1. Napi{i pravilno re~enice:

Umeš pravilno da pišeš re~enice.

JEZI^KE [KOLICE

MIŠA BAKSUZ

o l o v k a 2. r e z 3. b 4. g u 5. k 6. s v e s k a a l m w

~ o k i c a i g a

Re~enice treba da opišu neku karakteristi~nu situaciju. Na primer: kako si prosuo sok na doma}i zadatak, kako ti se ispumpala guma na biciklu, pa si pao, kako nisi otišao na ro|endan jer si se razboleo...

3. Napiši tri re~enice o tome kada si ti bio baksuz.

Razumeš zna~ewe re~i u tekstu i umeš da napišeš kra}i tekst u vezi s tom re~ju.

1 Miša se obukao.

3 Miša je otr~ao.

2 Miša je popio mleko.

4 Miša je pao.

2. Upiši u kru`i}e brojeve od 1 do 4 prema redosledu doga|aja u pri~i:

Razumeš redosled doga|aja: šta je moralo prvo da se desi, šta posle toga, šta je bilo na kraju.

Miša se jutros uspavao. – Kakav maler! – pomisli Miša. Brzo se obukao, popio ~ašu mleka, zgrabio školsku torbu i otr~ao. – Sre}om, znam pre~icu. Mo`da }u ipak sti}i na vreme u školu. U tom trenutku se sapleo i pao. U`ina, kwige, sveske – sve je le`alo rasuto po ulici. – Baš sam baksuz! – uzdahnu Miša.

6. u woj pišemo slova

5. iz we ~itamo pri~e

4. briše kada pogrešimo

3. u wemu crtamo

2. oštri olovku

POZIVNICA

OBAVEŠTEWE

REKLAMA

MOLBA

OBAVEŠTEWE

2. Ti i tvoji drugari rešili ste da o~istite školsko dvorište. Potrebna vam je pomo} i ostalih u~enika. Napiši tri re~enice kojima }eš obavestiti ostale u~enike o ovoj akciji. Iz obaveštewa treba da se vidi za{to se ta akcija organizuje, kada }e se odr`ati i koliko }e trajati.

Umeš da napišeš kra}i tekst prema uputstvu.

Poštovani u~iteqi, Molimo Vas da ovih dana odr`ite sa svojim u~enicima ~as na temu Zdrava hrana.

HRANITE SE ZDRAVO – TO JE ONO PRAVO!

Poštovani direktore, Pozivamo Vas da sutra u 12 sati prisustvujete proslavi Dana zdrave hrane!

Sutra u 12 ~asova bi}e odr`ana priredba povodom Dana zdrave hrane u holu škole!

1. Pove`i levu i desnu stranu, kao što je zapo~eto.

1. Re{i ukr{tenicu. Kad je re{i{, otkri}e{ jo{ jednu re~.

1. grafitna ili hemijska

Prepoznaješ vrste tekstova: kad se koji tekst piše.

Umeš da prepoznaš predmet na osnovu wegovih karakteristika.

JEZI^KE [KOLICE

~igra, de~ja igra~ka koja se obr}e, vrti

4. Prona|i i prepiši šta zna~i re~ zvrk.

Umeš da koristiš ovaj deo ~itanke.

naslov nekog teksta i ime pisca tog teksta

koje pesme i pri~e moji drugovi vole

na kojoj stranici se nalazi neki tekst

3. Prona|i i prepiši re~ koja dolazi posle re~i dukat.

`aketi}

da li je neki tekst pesma, bajka ili pri~a

Na ovoj stranici mogu da saznam:

2. Šta mo`eš da saznaš na ovoj stranici?

Znaš šta sadr`i ovaj deo ~itanke.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) Vodi~

b) Sadr`aj

a) Uputstvo

1. Kako se zove ovaj deo ~itanke?

Umeš da prepoznaš delove ~itanke.

Pogledaj pa`qivo ovu stranicu jedne ~itanke.

Umeš da koristiš ovaj deo ~itanke.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) bez nekog reda

b) po azbu~nom redu

a) po du`ini re~i

2. Kako su re~i pore|ane u Re~niku?

Znaš kako se sastavqa re~nik.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) kad ho}eš da ponoviš sve što ste u~ili

b) kad ti u~iteq ka`e da prona|eš neki tekst

a) kad ne znaš šta zna~i neka re~ u tekstu

1. Kad u ^itanci treba da potra`iš Re~nik?

Znaš kad se koriste odre|eni delovi ~itanke.

Zaokru`i DA ili NE

JEZI^KE [KOLICE

BOLESNA PRINCEZA

v) kraj jedne bajke

U basnama `ivotiwe imaju osobine qudi. ili: @ivotiwe u basnama imaju osobine qudi.

qudi u basnama osobine imaju `ivotiwe

4. Napiši re~i pravilnim redosledom tako da dobiješ re~enicu.

Razumeš odnose re~i u tekstu.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

g) `ivotiwe

v) biqke

b) zmajevi

a) vile

3. Basne su pri~e u kojima su glavni likovi:

Poznaješ odlike basni.

Kruna i jedan golub.

Nije nacrtano:

Princ sa krunom na glavi kleknuo je ispred Pepequge. Obuo joj je staklenu cipelicu. To su posmatrala ~etiri bela goluba.

3. Pro~itaj tekst i napiši šta iz teksta nije nacrtano na slici.

Umeš na crte`u da prona|eš odgovor na postavqeno pitawe.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) Zaqubila se u princa. g) Popila je ~aj.

b) Mnogo se smejala.

a) Dobro se obukla.

2. Kako je princeza u ovoj pri~i ozdravila?

Umeš u tekstu da prona|eš odgovor na postavqeno pitawe.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

v) bajka

b) recept

a) šala

1. Ovaj tekst je:

Prepoznaješ vrstu teksta.

b) po~etak jedne bajke

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

a) naslov jedne bajke

2. Ova re~enica je:

Prepoznaje{ zavr{etak bajke.

Kraqevi} je uze za `enu jer je sad znao da uzima pravu pravcatu princezu.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

g) bajka

v) šala

b) pesma

a) uspavanka

1. Šta po~iwe ovom re~enicom?

Umeš da prepoznaš vrstu teksta po wegovom po~etku.

Bio jedan car, pa imao tri sina i jednu k}er, koju je ~uvao kao o~i u glavi.

JEZI^KE [KOLICE

ZAGONETKA

RAZBRAJALICA

BRZALICA

POSLOVICA

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

g) re|alica

v) uspavanka

b) zagonetka

a) razbrajalica

3. Ovo je:

Prepoznaješ vrstu teksta.

Ninaj, ninaj, drago moje! Ninaj, ninaj, da spavamo, da ujutru podranimo, da cvije}a naberemo, naše dvore okitimo.

NINAJ, NINAJ, DRAGO MOJE

– Ko radi, ne boji se gladi! Marinko samo }uti i ~ita. Onda sova nastavi: – Kwiga je ~oveku najboqi drug! A onda se Marinko okrene sovi: – A znaš li ti, Mudrolijo, da bez muke nema nauke?

Svake ve~eri, ~im se smra~i, u Marinkovu sobu doleti sova Mudrolija i po~ne da izgovara mudre re~i.

SOVA MUDROLIJA

2. Podvuci tri poslovice u ovom tekstu.

Prepoznaješ vrstu teksta.

Eci, peci, pec, ja sam mali zec, ti si mala prepelica, eci, peci, pec.

Riba ribi grize rep.

^isto}a je pola zdravqa.

Ku}ica u gorici na jednoj no`ici. (pe~urka)

1. Pove`i linijama, kao što je zapo~eto:

Prepoznaješ vrstu teksta.

Zmajev izgled

Zmajeva ku}a

Kwige u ku}i

Nisu ga u~ili da ~ita pre polaska u školu. Tetka Mika mu nije ~itala zanimqive pri~e. U ku}i nije imao biblioteku izabranih kwiga.

3. U posledwem pasusu o Zmajevom detiwstvu sve re~enice su potvrdne. Prebaci ih u odri~an oblik.

Umeš da sastavi{ odri~ne re~enice.

U~ili su ga da ~ita još pre polaska u školu. Tetka Mika mu je ~itala zanimqive pri~e. U ku}i je imao biblioteku izabranih kwiga.

Wegova ku}a je bila u ulici Zlatna greda. Imala je veliko ogwište sa gomilom drva. Pored ogwišta `ivela je ma~ka sa ma~i}ima, a tu je i kuja Bela oštenila svoje psi}e.

ZMAJEVO DETIWSTVO

2. Pove`i pasuse ove pri~e o pesniku Zmaju sa odgovaraju}im podnaslovima.

Umeš da odrediš podnaslov, najva`niju re~ za odlomke iz teksta.

1. Neke re~i u ovom tekstu o Zmaju treba napisati velikim slovom. Podvuci te re~i.

Znaš da se velikim slovom pišu po~etak re~enice, imena qudi, imena mesta.

JEZI^KE [KOLICE

100

(mesto)

Kragujevcu (tvoj potpis)

J. Beli}

(ime škole)

Kragujevcu

drugarstvo

29. juna 2008. god.

(ko pohvaquje)

Jovana, drugarica iz odeqewa

(ime i prezime)

Janka Andri}a

POHVAQUJEM

Na primer:

2. Popuni POHVALNICU koju bi ti dao/dala nekom svom drugu ili drugarici na kraju školske godine. Vodi ra~una o velikom slovu.

Umeš da popuni{ pohvalnicu. Znaš da se velikim slovom pišu imena.

odeqewe

#Dositej Obradovi}"

Osnovne škole

upisan/upisana je u

(ime i prezime u~enika/u~enice)

Jovana Beli}

\A^KA KWI@ICA

Na primer:

1. Sad, kad si uspešno završio/završila prvi i najva`niji razred, dobi}eš |a~ku kwi`icu. Popuni sam/sama prvu stranicu. Ne zaboravi šta si u~io/u~ila o upotrebi velikog slova.

Znaš da se velikim slovom pišu imena i prezimena qudi, imena škola, imena mesta.

Jovan; Jovan Stankovi} Za Nataliju; za Nataliju Duwi}. • Kog dana u nedeqi je `urka? U subotu. • Kog datuma je `urka? 29. juna.

Nema podatka o tome gde je `urka.

3. Kog podatka nema na pozivnici?

Znaš šta sve (koje podatke) pozivnica treba da sadr`i.

• Za koga je pozivnica?

• Ko pravi `urku?

2. Pro~itaj pozivnicu i odgovori na pitawa.

Umeš u tekstu da prona|eš odgovore na postavqena pitawa.

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

g) obaveštewe

v) ~estitku

b) pismo

a) pozivnicu

1. Šta je u~iteqica napisala na tabli?

Umeš da prepoznaš vrstu teksta.

Vaša u~iteqica

Prešli ste dug put od slova A do slova Š. Bili ste pa`qivi i vredni. Radujem se s vama lepom uspehu koji ste postigli.

Draga moja dobra deco,

Kada su u~enici jednog odeqewa došli da prime |a~ke kwi`ice, na tabli je bilo napisano:

JEZI^KE [KOLICE

Oblast

^ITAWE

GRAMATIKA

PISAWE

101

Nivo Opis znawa i ume}a u~enik/u~enica:

• sastavqa tekstove koji pripadaju osnovnim `anrovima pisane komunikacije (poruku, obaveštewe, pozivnicu, kratko pismo...)

• sastavqa jednostavan, kra}i narativni i deskriptivni tekst i dijalog

• poznaje i primewuje pravopisnu normu (do nivoa do kojeg se ona obra|uje u prvom razredu)

• pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one koje se ~itaju izme|u redova) i povezuje ih; razume razli~ite odnose u tekstu (tema, ideja, likovi; bitno – nebitno; glavno – sporedno; uzrok – posledica; ciq – sredstvo; odre|uje vremenski sled doga|aja u tekstu); izvodi zakqu~ke u vezi sa sadr`inom i drugim elementima teksta (na osnovu teksta i/ili svog iskustva) • rekonstruiše redosled doga|aja u tekstu; razume logi~ku organizaciju teksta (kada su re~enice ili pasusi ispremetani ili izostavqeni) • poznaje zna~ewe re~i i frazeologizama koji se upotrebqavaju u svakodnevnoj komunikaciji (u ku}i, {koli i sl.), kao i onih koji se javqaju u {kolskim tekstovima (u uxbenicima, kwigama iz lektire i sl.)

• ~ita jednostavne slike, tabele, grafikone; ume da nacrta sliku ili da popuni tabelu na osnovu linearnog teksta, prema zadatom kriterijumu

• pronalazi informacije koje su direktno date u tekstu, prema zadatom kriterijumu

• prepoznaje vrste kwi`evnih i nekwi`evnih tekstova i wihove osnovne odlike

1. U TVOJOJ OKOLINI Radni list

1. 1. 2. 2. 3. 4. 5.

2. 2.

1. 1.

1. 1. 1. 2. 2. 2. 3. 3. 4. 4. 5.

1 2 3 4 5 6 7 8 9

TABELE S RASPOREDOM ZADATAKA, PO OPISIMA ZNAWA I UME]A, U SVAKOJ CELINI I SVAKOM RADNOM LISTU

102

Oblast

^ITAWE

Nivo

formuli{e i argumentuje svoj stav o razli~itim elementima teksta (temi, ideji, junacima, stavu autora i sl.)

• rekonstruiše redosled doga|aja u tekstu; razume logi~ku organizaciju teksta (kada su re~enice ili pasusi ispremetani ili izostavqeni)

• koristi delove teksta i kwige (sadr`aj, re~nik, vodi~)

• ~ita jednostavne slike, tabele, grafikone, mape; ume da nacrta sliku ili da popuni tabelu na osnovu linearnog teksta, prema zadatom kriterijumu

• uo~ava delove teksta i kwige: ime autora, naslov, podnaslov, osnovni tekst, pasus, stih, strofu, sadr`aj, re~nik, vodi~ za rad

• pronalazi informacije koje su direktno date u tekstu, prema zadatom kriterijumu

• prepoznaje vrste kwi`evnih i nekwi`evnih tekstova i wihove osnovne odlike

Opis znawa i ume}a u~enik/u~enica:

2. U SVETU @IVOTIWA

5. 5.

4. 4.

3. 3.

4. 4.

3. 3.

2. 2. 2. 2. 2. 3.

2. 2.

1. 1. 1. 1. 1. 1. 1. 1. 2. 2.

2. 2.

1. 1. 1.

2. 1.

5. 6.

2. 2.

1. 1.

4. 4.

2. 2.

1. 1.

10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33

Radni list

103

Oblast

GRAMATIKA

PISAWE

Nivo

• sastavqa jednostavan, kra}i narativni i deskriptivni tekst i dijalog

• poznaje i primewuje pravopisnu normu (do nivoa do kojeg se ona obra|uje u prvom razredu)

• sastavqa jasnu, logi~nu, gramati~ki ispravnu i stilski korektnu re~enicu

• pravilno piše re~i

• gradi re~i i wihove oblike prema zadatom kriterijumu (umawenice, uve}anice; jednina, mno`ina)

• razlikuje i upotrebqava re~i u osnovnom i prenesenom zna~ewu (u svakodnevnim situacijama, kao i u {kolskim tekstovima)

• poznaje osnovne leksi~ke odnose – sinonimiju i antonimiju

Radni list

8. 8.

4. 6.

3. 5.

3. 3.

4. 6.

4. 5. 5.

3. 5.

2. 6.

10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33

• poznaje zna~ewa re~i i frazeologizama koji se upotrebqavaju u svakodnevnoj komunikaciji (u ku}i, školi i sl.), kao i onih koji se javqaju u školskim tekstovima (u uxbenicima, kwigama iz lektire i sl.) 6.

• prepoznaje i sastavqa re~enice razli~ite po obliku i komunikativnoj funkciji (potvrdne, odri~ne, obaveštajne, upitne i zapovedne)

• prepoznaje vrste re~i – imenice i glagole

Opis znawa i ume}a u~enik/u~enica:

104

Oblast

^ITAWE

GRAMATIKA

Nivo

• razlikuje i upotrebqava re~i u osnovnom i prenesenom zna~ewu (u svakodnevnim situacijama, kao i u školskim tekstovima)

• poznaje osnovne leksi~ke odnose – sinonimiju i antonimiju

• prepoznaje i sastavqa re~enice razli~ite po obliku i komunikativnoj funkciji (potvrdne, odri~ne; obave{tajne, upitne, zapovedne)

• razlikuje oblike izlagawa (pripovedawe, opisivawe, dijalog...)

• ~ita jednostavne slike, tabele, grafikone, mape; ume da nacrta sliku ili da popuni tabelu na osnovu linearnog teksta, prema zadatom kriterijumu

• uo~ava delove teksta i kwige: ime autora, naslov, podnaslov, osnovni tekst, pasus, stih, strofu, sadr`aj, re~nik, vodi~ za rad

• pronalazi informacije koje su direktno date u tekstu, prema zadatom kriterijumu

Opis znawa i ume}a u~enik/u~enica:

3. U DRU[TVU SLI^NIH I DRUGA^IJIH

2. 2.

1. 1.

3. 3. 3. 3. 3. 3.

2. 1.

1. 2.

34 35 36 37 38 39 40

Radni list

Oblast

Nivo

Opis znawa i ume}a u~enik/u~enica:

• sastavqa jednostavan, kra}i narativni i deskriptivni tekst i dijalog

• poznaje i primewuje pravopisnu normu (do nivoa do kojeg se ona obra|uje u prvom razredu)

• poznaje i piše sva slova azbuke (mala, velika, štampana, pisana)

• gradi re~i i wihove oblike prema zadatom kriterijumu (umawenice, uve}anice; jednina, mno`ina)

• rekonstrui{e redosled doga|aja u tekstu; razume logi~ku organizaciju teksta (kada su re~enice ili pasusi ispremetani ili izostavqeni)

• ~ita jednostavne slike, tabele, grafikone, mape; ume da nacrta sliku ili da popuni tabelu na osnovu linearnog teksta, prema zadatom kriterijumu

• pronalazi informacije koje su direktno date u tekstu, prema zadatom kriterijumu

4. U SLOBODNO VREME

^ITAWE

GRAMATIKA

PISAWE

105

3. 3.

2. 2. 2.

1. 1.

41 42 43 44 45

Radni list

Oblast

Nivo

Opis znawa i ume}a u~enik/u~enica:

• sastavqa tekstove koji pripadaju osnovnim `anrovima pisane komunikacije (poruku, obaveštewe, pozivnicu, kratko pismo...)

• sastavqa jednostavan kra}i narativni, deskriptivni tekst i dijalog

• poznaje i primewuje pravopisnu normu (do nivoa do kojeg se ona obra|uje u prvom razredu)

• pravilno pi{e re~i

• prepoznaje i sastavqa re~enice razli~ite po obliku i komunikativnoj funkciji (potvrdne, odri~ne, obaveštajne, upitne i zapovedne)

• koristi delove teksta i kwige (sadr`aj, re~nik, vodi~ za rad)

Radni list

4. 3.

2. 2.

3. 2.

1. 1. 1.

1. 1.

2. 3.

46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57

• ~ita jednostavne slike, tabele, grafikone, mape; ume da nacrta sliku ili da popuni tabelu na osnovu linearnog teksta, prema zadatom kriterijumu

• uo~ava delove teksta i kwige: ime autora, naslov, podnaslov, osnovni tekst, pasus, stih, strofu, sadr`aj, re~nik, vodi~ za rad

• pronalazi informacije koje su direktno date u tekstu, prema zadatom kriterijumu

• prepoznaje vrste kwi`evnih i nekwi`evnih tekstova i wihove osnovne odlike

5. U [KOLI

^ITAWE

GRAMATIKA

PISAWE

106

KORI[]ENI TEKSTOVI Ova zbirka radnih listova, kao što je u uvodu re~eno, namewena je uve`bavawu i proveri jedne od osnovnih sposobnosti, koja je vrlo sloèna – to je ~itala~ka sposobnost, odnosno razumevawe pro~itanog. îtaju}i razli~ite tekstove i odgovaraju}i na zahteve razli~itih nivoa teìne, u~enik/u~enica postepeno se osposobqava za samostalno ~itawe i istraìvawe teksta, wegovih površinskih, ali i dubqih slojeva, kao i za iskazivawe sopstvenog stava u vezi s razli~itim elementima teksta. Radni listovi i rešewa zahteva u wima omogu}uju u~itequ i roditequ da prate napredovawe deteta, da otkriju i razumeju wegove slabosti u ovom procesu i da mu pomognu da ih savlada. Imaju}i na umu takvu namenu zbirke, u radnim listovima koristili smo tekstove razli~itih autora i iz razli~itih izvora, i to u izvornom obliku, kao i u obliku prilago|enom ovoj nameni. Navodimo ih po brojevima radnih listova u kojima se javqaju. Pored toga, koristili smo i narodne umotvorine, kao i tekstove iz raznih enciklopedija, ~asopisa, sa Interneta i iz drugih izvora. 8 Stevan Rai~kovi}, Nov {e{ir 10 Dragan Luki}, Radoznala pesma 11 Branko ]opi}, Poziv Branko ]opi}, U pse}em selu 13 Jovan Jovanovi} Zmaj, Ma~ak ide mi{u u svatove 16 Dositej Obradovi}, Dve koze 17 Miroslav Anti}, Gozba 18 Momir Sekuli}, Uporni mrav 19 Branko ]opi}, Oglas mrava 21 Radomir Andri}, Sre}ni zeka 22 Miodrag Stanisavqevi}, Zec sa govornom manom 24 Jovan Jovanovi} Zmaj, Veverica 25 Jovan Jovanovi} Zmaj, Lepotica 26 Jovan Jovanovi} Zmaj, @aba ~ita novne 29 Lafonten, Lisica i roda 30 Gvido Tartaqa, Slon 32 Aleksander A. Miln, Vini Pu 34 Lav Tolstoj, Dva druga 35 Du{an Radovi}, Tuìbaba 36 Jovan Jovanovi} Zmaj, Mali div 37 Jakov Tajc, Ma{a i vuk 38 Dragan Luki}, Svakoga dana 39 Qubivoje R{umovi}, Au, {to je {kola zgodna Gvido Tartaqa, Petica Rade Obrenovi}, Poklon iz {kole 40 Boìdar Timotijevi}, Jelovnik 107

JEZI^KE [KOLICE 1 RADNI LISTOVI ZA SRPSKI JEZIK SA ZADACIMA RAZLI^ITIH NIVOA TE@INE drugo izdawe

autori

Aleksandra Stefanovi} Sandra Radovanovi} mr Aleksandra Stani} mr Sa{a Glamo~ak

ilustrovao

Aleksandar Stoj{i}

recenzenti

dr Dragica Pavlovi}-Babi}, Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu doc. dr Vesna Lompar, Filolo{ki fakultet, Beograd Jovan Mici}, profesor razredne nastave, O[ Josif Pan~i}, Beograd Mirjana Sloboda, profesor razredne nastave, O[ Skadarlija, Beograd

urednik

mr Aleksandra Stani}

lektor

mr Aleksandra Markovi}

likovni urednik grafi~ko oblikovawe izdava~

za izdava~a {tampa tira` copyright

Neda Doki} Dragica Din~i} Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs mr Qiqana Marinkovi} Grafiprof, Beograd 3.000

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

37.016:003-028.31(075.2)(076) JEZI^KE {kolice 1 : radni listovi za srpski jezik : sa zadacima razli~itih nivoa te`ine / [autori Aleksandra Stefanovi} … [i dr.] ; ilustrovao Aleksandar Stoj{i}]. – 2. izd. – Beograd : Kreativni centar, 2008 (Beograd : Grafiprof). – 107. str. : ilustr. ; 29 cm Tira` 3.000.

Министар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу овe радне свеске као другог наставног средства за српски језик у првом разреду основне школе решењем број 650-02-00179/2008-06 од 19.06.2008. године.

ISBN 978-86-7781-581-3 1. Stefanovi}, Aleksandra COBISS.SR-ID 151373580