GORAN ŠOBIĆ SIRANO Šamar Beograd, 2019.
izdavaštvo BERGER JE KRIV poetski roman o večnoj ljubavi, nemaru, izdaji, besu, krivici, kajanju, očaju, pretnjama, ljudskoj gluposti, stremljenju ka, borbi protiv, osveti, neminovnosti, žalu, i o smrti koja zaslužuje svoje postojanje, sve kroz formu traženja krivca - ali uvek u drugom izdavaštvo
Deci
SATANA JE POZVAO SVE DEMONE SVETA NA SVETSKU KONVENCIJU. U SVOM UVODNOM SPREČITI HRIŠĆANE DA IDU U CRKVU, NE MOŽEMO IH SPREČITI DA ČITAJU NJIHOVE VERE U SPASIOCA. KADA JEDNOM USPOSTAVE VEZU SA SVOJIM HRISTOM, DA IDU U SVOJE CRKVE, PUSTIMO IH DA IMAJU SVOJE SLAVSKE RUČKOVE, ALI ISUSOM. ZATO MORATE DA URADITE SLEDEĆE: MAKISMALNO IH ODVRATITE JEDNOG TRENUTKA, TOKOM ČITAVOG DANA. ALI KAKO ĆEMO TO URADITI?SVEMU I SVAČEMU ŠTO JE MARGINALNO I BEZNAČAJNO A POTPUNO OKUPIRA KUPUJU, DA KUPUJU, KUPUJU, TROŠE, POZAJMLJUJU, UZIMAJU KREDITE, KUPUJU, NEKA SE TO ZOVE EMANCIPACIJA. MUŽEVE TERAJTE DA RADE NAJMANJE ŠEST ŽIVOT BEZ POSLA POSTANE PRAZAN I NEPOZNAT. NEKA ŠTO MANJE VREMENA TAKO DA IM DOM NE MOŽE BITI NIKAKVO UTOČIŠTE OD NAPORNOG RADA I DEČIJE ŽELJE UOPŠTE NE STIGNU NI DA ČUJU. POTPUNO IM ZAPOSEDNITE SVA RADIO ILI CD I NAPAJAJU MOZAK STUPIDARIJAMA. NEKA IM JE U KUĆI STALNO SVAKA PRODAVNICA I SVAKI RESTORAN IMA MUZIKU KOJA IH NEĆE DUHOVN SVAKU EVENTUALNU SPONU SA HRISTOM. KAFANE NAPUNITE MAGAZINIMA VESTIMA, DVADESET ČETIRI SATA DNEVNO. NEKA SE NA SVAKOM ĆOŠKU GR JEDNOG TRENUTKA NE ODLUTAJU. ZNATE VEĆ KUDA. NAPUNITE IM POŠTANSKE MOGUĆIM OGLASIMA SA USLUGAMA I LAŽNOM NADOM. MAGAZINE NAPUNITE PODSTAKNETE NJIHOVO KONSTANTNO NEZADOVOLJSTVO SOPSTVENIM ŽENAMA. MAGAZINA. ODRŽAVAJTE NJIHOVE ŽENE UMORNIM I NESPOSOBNIM ZA BILO KAKVU KADA SE REKREIRAJU, NEKA U TOME PRETERUJU. NEKA BESKONAČNO NADUVAVAJU VRAĆAJU POTPUNO ISCRPLJENI. NEKA SVAKO VEČE IDU NA ZABAVE, KONCER POZORIŠTA. NEKA ŠTO VIŠE PRATE SPORT. NEKA NIKADA NE STIGNU DA ODU BOŽIJOJ KREACIJI. NEKA IM DECA NA UŠIMA STALNO NOSE SLUŠALICE I NEKA OGLUVE NEKA SE ZAGLUPLJUJU VIDEO IGRICAMA KOJE ĆE IH NAVIĆI DA STALNO NEKOGA NA OROZU. NEKA IM DECA VOZE ROLERE I SKUTERE. SEGVEJE I HUVERBORDOVE. KACIGU. NE DAJTE IM DA SE IGRAJU SA PSIMA LUTALICAMA, MAČKAMA, MIŠEVIMA, SE PLAŠE PASA LUTALICA, MAČAKA, MIŠEVA, PTICA, MRAVA, BUBA I SVEGA OSTALOG NEPOZNATOG. DAJTE IM DEDA MRAZA KAKO NJIHOVA DECA NIKADA NE BI SHVATILA NE BI PRIČALI O USKRSNUĆU I SNAZI BEZGREŠNIH I ŽIVOTU MRTVIH. NEKA SE JEDNOG TRENUTKA IM NE DOZVOLITE DA BUDU OPUŠTENI PA DA POČNU STVORITELJEM. NITI DA SE MEĐUSOBNO POMAŽU. NEKA POČNU DA MISLE DA SOPSTVENIM ŽELJAMA I POTREBAMA. I ZAPAMTITE BRAĆO DEMONI: NAŠA FILOZOFIJA IM DA ŽIVE PO BOŽIJEM ZAKONU, ILI JE SA NAMA - GOTOVO!
SVOM UVODNOM OBRAĆANJU REKAO JE SVOJOJ SATANSKOJ BRATIJI: „NE MOŽEMO ČITAJU SVETE KNJIGE I TAKO OTKRIVAJU ISTINU, NE MOŽEMO IH ODVOJITI OD HRISTOM, NAŠA MOĆ NAD NJIMA BIĆE UNIŠTENA. ZATO, BRAĆO, PUSTIMO IH ALI UKRADIMO NJIHOVO VREME KAKO NE BI STIGLI DA USPOSTAVE VEZU SA ODVRATITE OD RAZMIŠLJANJA I NE DOZVOLITE IM VEZU SA DUHOVNIM OCEM NI URADITI? - ZAPITAŠE DEMONI. OVAKO BRATIJO: ODRŽAVAJTE IH ŠTO VIŠE U RADU, U OKUPIRA NJIHOV UM. GRADITE IM SUPERMARKETE, MAMITE IH DA TROŠE PARE, DA KUPUJU, TROŠE, POZAJMLJ UJU. TERAJTE I NJIHOVE ŽENE DA RADE ŠTO VIŠE, ŠEST DO SEDAM DANA U NEDELJI I TO PO DESET I DVANAEST SATI. NEKA IM VREMENA PROVODE SA DECOM. NEKA IM PORODICA NIKAD NE BUDE NA OKUPU, RADA I MESTO ZA OPUŠTANJE I RAZMIŠLJANJE. TOLIKO IM OKUPIRAJTE MISLI DA ITE SVA ČULA . PODSTAKNITE IH DA SVAKI PUT KAD UĐU U AUTOMOBIL UPALE STALNO UKLJUČEN TV, VIDEO PLEJER, CD ILI KOMPJUTER. I POTRUDITE SE DA DUHOVNO POVEZATI SA BOGOM. TREBA IM POTPUNO ZAKRČITI MOZAK I SLOMITI MAGAZINIMA I NOVINAMA SA LAKIM SADRŽAJEM. PUNITE IM GLAVU KOJEKAKVIM ĆOŠKU GR ADA I DUŽ PUTEVA NALAZE REKLAMNI BILBORDI, TAKO DA IM MISLI NI POŠTANSKE SANDUČIĆE REKLAMAMA, POTROŠAČKIM KATALOZIMA I SVIM NAPUNITE NAPIRLITANIM LEPOTICAMA, KAKVE NIGDE NE POSTOJE, TAKO DA ŽENAMA. NEKA U MISLIMA STALNO TRAŽE IZMIŠLJENE LEPOTICE IZ FILMOVA I BILO KAKVU LJUBAV SA MUŽEVIMA. I DAJTE IM SVAKODNEVNO GLAVOBOLJU. I NADUVAVAJU I ZATEŽU SVOJE MIŠIĆE. NEKA SE IZ TERETANA I SA DŽOGING STAZA KONCERTE, NEKA BULJE U TELEVIZORE, NEKA IDU U RESTORANE, DISKOTEKE, ODU U PRIRODU, GLEDAJU U NEBO I NI SLUČAJNO DA NE POČNU DA SE DIVE NEKA OGLUVE OD WALKMAN-a I I-POD-a. NEKA IM SE DECA IGRAJU PETARDAMA. NEKOGA LOVE, UBIJAJU. NEKA IM PRST NAVIKNE DA OKIDA NA DŽOJSTIKU KAO HUVERBORDOVE. I SVE ONO ŠTO ĆE IH NATERATI DA SE NAVIKNU DA NOSE NA GLAVI MIŠEVIMA, PTICAMA , BILJKAMA I SVIM ONIM ŠTO JE KREATOR STVORIO. NEKA A OSTALOG ŠTO JE KREATOR STVORIO. NEKA SE PLAŠE BOLESTI. NEKA SE PLAŠE BI SHVATILA ŠTA JE ZAISTA BOŽIJE. DAJTE IM USKRŠNJEG ZEKU KAKO NIKADA NEKA SE DIVE AUTOMOBILIMA, MOTORIMA, JAHTAMA, AVIONIMA I KUĆAMA. NI POČNU DA SAOSEĆAJU SA PRIRODOM, DA UĐU U HARMONIČAN ODNOS SA MISLE DA JE SNAGA KREATORA U NJIMA SAMIMA, TE DA SVET MOGU KROJITI PO NAŠA FILOZOFIJA JE DA NIJE BOG STVORIO ČOVEKA, VEĆ ČOVEK BOGA. I NE D AJTE
Ubeđujemo se da to je to, jer suviše lako padamo na signale naših umornih umova…
Ako morate da nosite teret ne znači vam ništa što je težak, ako uživate u kreiranju ljubavi koje nema zamislite je da nema ni krila…
Unaprednovonastajuća…predodređena linija toka vuče vodu od svog izvora.
Duša ima srce, ovo nebo leži u njemu, dok je najdublje misli i dalje najteže pronaći, neki novi osmeh je nova radost, vašar budućnosti vrti krug iznova…
9 Šamar
Pronalazim odbegla izražavanja, za sve nedosanjane nade, za sve ljubavi otkrivene u sitnicama, uzimam ono što mi život daje…
Ove male ruke su našle sreću, one su zarobile sve što tek treba da zavole, ove male ruke je drže kao svoje čedo, uzrok posledica, posledica uzrok, tu vrpcu ne možemo razvezati.
BUJICA Vreme će, kao bujica, poneti dan, kao nasušeni žućkasti list, nešto bržim tempom, ali na lakši način, to su im najbliskiji trenuci, ta prastara sećanja sam odbacio da ne zanemarim ova,
Goran Šobić GODIŠNJASiranoDOBA
Ja sam antiglobalista. Da vam pravo kažem ja ni ne znam šta to zapravo znači, ali imam potrebu da to budem. Možda zato što su mi kao malom stalno stavljali kapu na glavu zimi a ja sam želeo da se smrznem i tako se do srži upoznam sa zimom. Za moje dobro, kažu. Za moje dobro ne idem u gužvu, za moje dobro ne jedem slatkiše, za moje dobro se ne tetoviram, za moje dobro glasam, za moje dobro koristim kondom. A ja još uvek ne znam šta je to moje dobro, pa ja ni zimu nisam upoznao nagu, da je vidim kakva je izjutra, bez šminke, šta peva kad se tušira, kakva jaja voli, sa slaninom ili kuvana, koji joj je srećan broj... Hej, ja nisam upoznao ni leto. Opet su mi stavljali kapicu, mazali me nekim babskim pomadama i govorili mi da ne idem daleko od obale. Za moje dobro. A nisam upoznao ni gospođicu jesen. Njen sivi mantil ostaće tajna kao i šal koji se viorio dok je zamakla iza ugla.
Gledao sam je kroz prozor sa krompirom u čarapama, i maramicom natopljenom rakijom, na upoznaoDobrovratu...sad,sam proleće. Jezu na suncu, topao vetar što mi tera šiške, mirise nepoznatog i njen korak. I zbog toga sam srećan što sam ovde i sada. I zbog toga sam antiglobalista. Iako, kao što sam već rekao, ja i ne znam šta to ustvari znači ali imam nezasitu potrebu za tim. Skoro istu kao prema njoj.
11 Šamar
Goran Šobić Sirano ČAŠA VODE
Voda bi radije da se drži čaše nego bila potok na svom putu prema okeanu...
To je umetnost sreće...
Kada nas voda prožima nastaje delirijum, dobijamo snagu da pomeramo stvari s puta, dobijamo moć da formiramo mišljenje i da ga izrazimo, možemo da vidimo što nikad nismo videli dok smo bili žedni…
Vidimo one što troše galone vode, da bi ugasili bedni fitilj, što trube pod zidinama, opkoljavaju nekropolju, i umiru u potrazi za srećom... Vidite, i ja umirem od sreće a ne želim da umrem.
Da li biste bili ljubazni da mi donesete čašu vode? Ne mogu da načinim par glupih koraka do sudopere, umetnost sreće me sprečava u tome...
Zamolite hirurga da dođe i ukloni ovaj dan! Želim samo običnu čašu vode za sebe! Šta je čaša vode za vas? Šta je sreća za onoga ko je ima?
To je umetnost sreće... Ali jednog dana, napustiće čašu, jer, voda bi radije da se drži tela nego da bude potok na svom putu prema okeanu…
Želim samo običnu čašu vode za sebe!
Kada mi donosite vodu budite potpuno sigurni da je u čaši!
13 Šamar Jednoga dana ćemo svi poći na put. Šta je za vodu da napusti telo na svom putu prema okeanu? Još davno smo sahranjeni, u oblacima nadvijenim nad dalekovodima i TV antenama ispod kojih su se skupili hramovi i groblja... Voda će se jednom povući, spraće sve zavete i obećanja i mi ćemo, baš kao i Inke, napustiti naše zagrejane domove pred počinak…
madadosađujemooslobađajućistarcisestarosti,mudrosti,čestoproklizavamo u snu, budimo se orni, u prostorijama protkanih dimom, ispunjenih gurkanjem disanja, smeha i izdaha…
Ležimo na leđima, kao u plićaku, a bore kauča nas grebu i proganjaju, osećam hladan drveni pod, ali noge kreću u svoje pobede, korak, dva, putovanje… Idem po cipele, one znaju sve mape…
Mogu li još da zadovoljim vaše oči?
Pitam a želim da pobegnem, u duši je nekakav vrtlog, vuče me u orgije tornada i oluja, cvilim tu nijansu očaja, strah tiho uranja u pamuk, zgužvao sam sve svoje nade na mome, nekad, satenskom licu, osećam se klimavo i konfuzno, osećam neko klizavo uzbuđenje, iznenadne obrte… Da li znam kuda idem, kuda nosim ovu pretešku knjigu na leđima?
Šobić
Goran Sirano
SOMOT Na ožiljcima zelenog somot kauča, stvaranih godinama, uzdasima i težinom, kao bradati
Unutar mene, iznutra, raste nešto malo, rađa se, peva u falsetu, prelistava te stranice, preleće preko snežnih polja, prepun nekakvih nestašluka… U njemu želim da me zatoče, lancima poput majčinog mleka, da pevam, da se glasno smejem, da zgrabim ključ, da otvorim plakar kroz koji vode hodnici, da pronađem sat, da maštam da sam zec… Čujem nekakvo drhtanje, glasove u vibratu, otkucaje u laganom „fade out”-u, ja nosim knjigu dalje, spuštam je pored kreveta, pažljivo obeležavam na marginama putokaze o skrivenom gralu, i nemampriznajem,snage da ga iznova poželim iako je već tu…
15 Šamar
Dobili ste zemlju mojih predaka, ali ću ja večno ostati ovde.
Goran Šobić
Predosećam miris baruta na grudima, nadolaze paganski urlici, i šištanja sa reverbom, uz njih na pijanoj planini sad plešu, u divljoj, erotikom nabijenoj požudi, teget-siva noć i oranž-crvena vatra, pod stopalima im pucketaju grančice…
Sa ovog puta neću se vratiti, zašto bih se plašio?
Nemam krila ali sam prosvetljen, idem ispred vremena, u tome je moja prednost, dok mi duša ne postane zrno nabreklog grozda kojeg je gacala…
DOMOVINASirano
Makar vekovima hodao kao stranac, da otpijem samo gutljaj svetog vina boje izmešane krvi, izmešane krvi konja i junaka…
Domovina je teška reč. Ume da prevagne srce u stranu, da učini da šepam, da se vučem po prašini, skoro puzeći, kao pustinjak do vode…
Nabujala su zarobljenikova čula, isijavaju u trenu, osećam lepljiv ukus ove noći, dok demontiram uspomene, te bezvremene slike koje nas opsedaju…
17 Šamar
Zašto bih povezom prekrio oči? da vidim strah u tvojim očima, momče, kada se nakon izvršenja uputiš ka izlazu i ugledaš me kako te čekam sa Dokkuburom…samžvakao duvan, koji sam lično okopavao, svako pucketanje vilice bilo je otkucaj, prekratak je život kad tako brzo proleti pred očima… Pod umazanim šeširom baškarili su se pozivi u pomoć, Ljubav… Sloboda… Čovek…
Želim
Ulenjile su se te reči od predanog glancanja, čekajući neminovni trenutak, kada će biti posađene u plišanu utrobu, ove rezbarene sedefaste školjke moga presvetlog tela ovozemaljskog… I kolevka i poezija, i buktinja i sklonište, i pokrov i sanduk, za mene…
Nećemo odlaziti u Pergam, gde prebiva Đavo, da bi se borili protiv njega. Ljubav u nama je toliko jaka da pobeđuje sve zlo svuda gde se pojavimo. Tako da smo mi ustvari pravi rijaliti pobednici. Jer realno je da ti ljudi sa margine, željni slave i novca za egzistenciju, ipak obitavaju u zatvorenom prostoru dok mi živimo u neograničenom prostoru mašte. Njima je to najbolje što umeju jer učesnike i gledaoce rijalitija spaja jedno, nesrećni su u svojim životima. Stoga ih ne treba „lečiti” od rijalitija, treba ih lečiti od nesreće.
Goran Šobić Sirano Š
19 Šamar
Skrivam se da me ne ugledaš, cela dolina se pomera jer ti ustaješ, raščešljavaš kosu, i pevušiš neki zarazan refren...
Zagledam se u njen blaženi lik, da li mene sanja? A šta ako Odagnavamne?tu pomisao zagledan u uzvišenje, tu bi mogao biti nos, para pojavljivanjasvesnasamouverenaBezobraznice,nebo...koketo,upolusvestisuncakoje
DOLINA I OLTAR Jutarnja izmaglica je prekrila dolinu kao perjani jorgan, ja je promatram suženih kapaka, pa u brdovitom predelu tražim siluete njenog tela… Na tren je ugledah kako leži, pokrivena, pa se mislim šta li sneva...
će rasterati izmaglicu, svoje oči ćeš otvoriti da ih jutro ugleda i obraduje im se kao leptir koji je svoj dan života proživeo u raju...
Goran Šobić Sirano
21 Šamar Vi ste gospođice moje rođenje, topaouskrs,front,krštenje,čaj u zimsko predveče, prvi pramen kose umotan u papir, nežno ostavljen za pokolenja, ruka na grudima, korak u nepoznato... Ali, ne želim da to saznate moja gospo, neka vaše uzglavlje i noćas bude moj oltar…
Danas sam trčao pod oblacima, umotan u svetla odbijena od ivica, kao da se vidim u ogledalu i menjam obličja koja mi izmiču, da li je dobro sve što sneg može prekriti, da li je čisto sve što kiša može sprati?
RADOST Ponekad se osećam savršeno, kao cvetovi koji ostaju plavi čak i kad ne mogu da uhvate refleksiju neba u okeanu… Želim da sam serenada tad, kao odjek sebe u vazduhu, koji raste ćutanjem, kao slava suncu, i jednostavnost ljubavi, kao trepavica uz trepavicu…
Goran Sirano
Šobić
Kada ste mali predanja se prenose u krug, zvuče kao magija, ali suze ne znače uvek tugu, dok ih udišete nosem, osećate miris ispiranja duše…
23 Šamar
Ja sam sve jednostavno, vera je svuda, a posebno ovde gde je najpotrebnija, satkan sam od vremenskih prilika i savršeno se uklapam u melanholije lica, u psovke očaja, u beznađa protraćenih života, u isprazna bića koja jasno definišu svoja jadna postojanja…
Danas se osećam savršeno, kao izvorska voda kada nađe izlaz, kao tkanje planeta u kruženju oko zvezda, ponosan na ponosne i hrabre jer nisam zaboravio tajnu, jer sam otac tvorac svega, jer sam drvo života koje škrguće odu radosti kroz zube…
Stoga ne znam zašto mi sad smeta kad podsetim se da više nisam mlad i da već za tren od svakog trena kasnim da joj dam to tako malo, ono što je odavno već trebalo da joj dam... A bio mi je dovoljan njen glas, pozvao bih je i predstavio se, kao i obično, nekom šarmantnom šalom.
Goran Šobić Sirano
OMČA Ja se od nje neću odmoriti ni kad vreme stopu pred stopu krene unazad, a već sad mi do neba nedostaje, kad na onom svetu budem sam, da u hladnom polumraku bdim čekajući da neko zapali sveću…
Znao sam da se neće očarati, da mi se neće obradovati, da će uzdisati iz nemoći, reći će, zamolila sam te da ne zoveš, ne volim te dovoljno, sve je samdaareklaZnam,razumiprošlost,me…taneprijatnostbijošmnogotogasvećeznačitiisto,jegospodinLičnopokvariosvelepošto se desilo od onog dana kada joj je ispala rukavica, a on joj je dodao, znao sam, ali, bio mi je dovoljan njen glas da je čujem da postoji…
25 Šamar Ja sam problem koji nije uspeo pobeći, svaka težnja ka boljem koči me i vraća, druga su vremena a ja sam, nekako, ostao isti, zato mi se čini da mi je loše… Da li je zabluda svaka neostvarena ljubav? Kada ona nastaje? Onda kad poželiš više a ne dobiješ ili od početka ona čini život tvoj? Tugu rečimapišem,ogrlicu nižem, ogrlicu koja omča postaje…
Ljubav je priroda, povetarac, jutarnja rosa, miris polena…
Bojim se da uskoro nećemo znati ništa drugo nego da plaćamo za ljubav…
Priroda je sirovina na izmaku, sistem me dopinguje novcem, prijatelji mi proriču sunčan dan, kurtoazno mi žele sve najlepše, a ja želim budućnost, i to odmah… Zaslužujem je, ja sam vodopad u pustinji, kiša iz, naizgled, običnog neba, nerođeno dete, iskustvo na kojem insistirate jer ga vi, nikada, niste imali…
Ja patretiranagola,sadašnjost,samokupana,talkom,mlekomzatelo, mirisa kokosa…
LjubavSad… je bolest uma, ona stvara iluziju dodira, i čini telima da drhte…
Još uvek je lako pasti na romantično osvetljenje zvezda… njih još Mesec, Zemlja, Sunce. Šarmantna celina…
Uz
Goran Šobić SADAŠNJOSTSirano
27 Šamar
Jer mudrost je kad prošlost i sadašnjost lagano vežeš u otporan cilj… Ali, dok pogledate na sat, da vidite koliko je vremena prošlo, osetićete me tek kao prolaznu halucinaciju… Iako sam povela ovu igru priznajem da mi nije zabavno. Osećam nepodnošljivu usamljenost. Uz to, nemam ni telo, a i vi ćete, to telo što imate, ipak odneti od mene. Zauvek. I tako će sve, opet, postati ništa…
Svijam gnezda u vašim očima, da noću pohodim vaše snove, kao sova. Sretali smo se u svim vašim željama, postojim, ali me ne možete dotaći, postojim i kontrolišem vaš život… Igram igrice sa vašim mozgom, ja vam dođem kao nepodređena memorija.
Šobić
Goran Sirano
AMER Misli su im na zapadu, i svi domovi kojih se sećaju, oranž svetleće kuće pred suton, melanholično tamno braon, oni su spremni za ovu misiju, oni su spremni da umru za nju… Bes je mokar i crven, šušti kao živi pesak predveče, rat je crn i glasan, vrisak očeva, tišina dečija, plašim se oba… Amerika je najbolja, ona veruje u snove, ali onasopstvene,održavaovu pokretnu zemlju u miru, iz dana u dan oni pobeđuju zlo svojim urođenim srcem od kamena… Regrut sa juga plače za dalekim Ohajom, sad mu topao dom zvuči tako nerealno, kao prošlo vreme koje ti više niko ne može ukrasti, gaji nadu da je još uvek živ zato što veruje da ljubav pobeđuje, stoga se trudi da je uvek oseća…
Predsednikhrabrost…imjerekao da su glupi a oni su ga nazvali lažovom, zamahnuo je pesnicom na njih, trebalo je da mu izbiju većinu zuba, pa da glumi da jede hranu…
To je bilo jedno udaljeno ostrvo, tako mali trofej, vi ste dali vaše živote za njega, šesdeset godina je došlo i prošlo a neki su i dalje ponosni, na tu ludu
29 Šamar
Vođin mač je njegova reč, a umeo je da govori tako dobro, da odzvanja kao zvona slobode, on je suva istina i svetlost svih njih, a njihova deca spavaju u tuđim snovima dok oni bdiju kraj kolevke zla…
Pretpostavljam da je uvek lakše naći neprijatelja nego prijatelja, ali bar se više ne bi kačio sa njima…
Tišina se uvlačila u moje uši. Mrkli je pijanciTramvajimrak.suugaraži,spavajunasvojim ulicama, psi nemo obilaze kvart. Toliko je tiho da se čovek može uplašiti. To stajanje svega mi usporava organizam a ubrzava strepnju, u trenu kada će sve postati normalno. Sat, vrata, sirene, psovke, auspusi, gradilište, telefoni, potpetice, zvona, točkići, bar tropoti,češljevikodovi,namostu,zavijanja, škripa, udari, dozivanja, taj krvotok grada koji nas čini iznova Izjutra.živima...
Goran Šobić Sirano
BUKA I
TIŠINA Mali gradovi su puni velikih srca, kako je lepo napustiti dom a ne zaključavati vrata, vrištati na proplanku, voleti se na suncu... Mašta gradi velike gradove, tražite posao a ne možete ga pronaći, maštate kako da ukradete veknu hleba, domorodci samo pokušavaju da ulove najbolje što mogu...
31 Šamar I sve vreme mi nedostaješ ti. Urlanje, bacanje, spuštanje slušalice, krik, plač... Jer i mi smo gradovi koji čeznemo za počinkom, tišinom, mirom... I za Samoljubavlju...nasniko ne čuje. Danju zbog buke a noću zbog tišine.
Goran Šobić
OLAKŠANJESirano
S vremena na vreme odživim trenutak, trenutak ogromne biosferske jasnoće, duboko zakopan u moje zenice, tamo počinje da formira lezije, tek tako, putem suza, tone naniže, utapa se na svilenkaste odore duše, na tlo od paperja, i poskakuje u „slow motion”-u, kao Moramolakšanje…mupriteći u pomoć, s dva prsta, kao dirigent, pridržavam kapke za trepavice, oblizujem se kao da očekujem da je realnost mnogo ukusnija… Na rubovima očiju, kuda ističe zlo, svijaju se gnezda svetlosti, da zamagle podsvest, da se ne vidimo u nastavku, da ne uspemo da se ugraviramo u grebene i glečere, u molitve gladnih, u melodije nesklada… Moj um se prelistava poput knjiga, knjiga ukoričenih u somot kurvinskih nijansi, suviše blažen za nadpercepcije, ali sa zlatotiskom mojih inicijala…
33 Šamar S vremena na vreme odživim trenutak, trenutak ogromne biosferske jasnoće, duboko zakopan u moje zenice, tamo počinje da formira lezije, tek tako, putem suza, tone naniže, utapa se na svilenkaste odore duše, na tlo od paperja, i poskakuje u „slow motion”-u, kao olakšanje…
SREĆA NADE Gde Stojimsam?nežno, takoreći ležim na zidu boje vinove loze, pozlaćenom drevnim odronima, krunisan trnjem… Istežem se, držim svoje oružje kao glogov kolac, samo za vas… Moji prsti se previjaju od dlanova, drhte kao u molitvi, zatvorenih očiju, glave uzdignute na gore, izraza lica kao da hvatam usnama kiselu kišu ili kapljice krvi, cokćem kao poljupcem, spiralni vetar me miluje, taj daleki vazduh koji se raseljava… Moji kapci drhte, emocije mi postaju hladne, lepe su a bespomoćne kao biseri što vise na svilenoj resi… Usne mi se krive, te divne tvari sjaja alabastera, (ne nasmejane već molećive) mole oči da se izjasne o sposobnosti duše za tugu, sposobnosti neskrivene u konfuzijama…
Goran Šobić Sirano
35 Šamar Ko sam Krmeljivaja?slika preko kišom zasejanog prozora, želja bez želimodIspucaleštoizgubljenamaterije,utelumaslačkauzdišeuzušigluvih…sumiusne,izgovorenihpitanja,dabarjednompotpuno mirujem, bar jednom da ćutim… Ja sam trideset srebrnjaka zatočenih u nagorelom kovčegu, zazidanom sa deset hiljada svetlucavih cigli od čistog zlata… I dalje vas dozivam, i dalje se zalažem za vas, i dalje se molim za vas kroz nabrekle oluje nadanja, okićene maglovitim velom... Nadanjima duše za sreću nade neskrivene u konfuzijama…
Šobić
Goran Sirano
Starešina se olako prihvata zlata, žrtve su već odavno prinete, ostale su laž i mimikrija…
Dobili su na poklon predivno upakovanu prazninu, ali ipak hodaju za njim, izbegavajući da ih neko zagleda, kroz ulice ispunjenih licima blagog očaja, selotejpom oblepljenih prozora, kroz ulice zamrlih drvoreda…
Ja sam samo jedan mali deo umirućeg sveta, pretplaćen na disanje i pokoju psovku, novac je okrvavljen drogom i nasiljem, on nam pomaže da lakše zaboravimo, ali ne može da ispuni ovu ljutu tišinu (koja je mešanjem vode i neba postala braon), gomile ljudi koji su se molili nebesima pa potom isprali te, u molitvu, sklopljene ruke…
A nedavno ih je ostavio s hladnim predjelom.
NASELJA U garavim naseljima i masnim gradovima, pogažena obećanja su razbacana naokolo, prodaju se kao obrazovanje, kupuju se na zastarele obveznice…
Uboga molba za milost se ogleda u metalik automobilima, dok su svratišta skupoceni otmeni barovi, u ulicama u kojima na ulici žive oni koji nemaju ništa da jedu… Ostavite me samog na ovom izletu u frustracije, i nazovite me slobodno populacija, puštam najvrednije misli da mi lutaju, dok me siluju u mozak…
Ja sam vas prozreo, ali nemam volje za revoltom, ta večna crna neprivlačna zavaravanja mi idu na živce, pa glumim žrtvu, preklinjem i prosim kad na mene dođe red…
Ali, nećete me uhvatiti da to činim kad sam sam, oprez nikad nije na odmet, ponavljam iznuđene pokrete, češanje brade i klimoglavi, koji ustvari znače ostavite me na miru…
37 Šamar
Iako me bogati ne sažaljevaju, drago mi je da nisam oni, drago mi je što niko neće znati da me je bilo, kada me više ne bude, jer sam slobodan…
Sve segmente zabave su zauzeli političari. Ako se i pojavi neka emisija zabavnog karaktera ona je uglavnom još jedna prilika da se prosek naruga vrlini. Ne znam kad se desilo to da ljudi koji imaju znanje i mišljenje nemaju gde da ga iznesu. Postalo je interesantnije kad neko nešto ne ume da radi a radi - nego kad neko nešto ume i to radi. Ne dovode muzičare da pokažu svoju virtuoznost nego, recimo, političare da pokažu svoje razne skrivene talente, pogotovo sviračke.
Goran Šobić Sirano A
39 Šamar
Šobić
FILIGRAN Uzmite svoje prljave pramenove rezonovanja, te odvratne jezike, jer nisu čisto beli, jer nisu uglačani kao ispran kamen…
Drobim ovu šaku univerzuma, kao da je moj, sopstveni, jer um mi daje za pravo da ga proširim i plešem sa njim, neometan, u tek rođenoj lokvi, u slavu radosti opstanka, kao što sam bog peva… Ja sam filigran, koža mi je brušena na kiši milion godina, ono što ja vidim da boli su samo zidovi, tako zgodni da se sruše... Moj duh peva ogrezlo i promuklo, umem da osećam kao leptir uspomene na one divne događaje koji se nisu ni dogodili u mom životu…
Svaki osmeh za mene je bio uteha, jednako bitna kao i par gerbera uverenih u svoje postojanje…
Goran Sirano
41 Šamar Takav sam ja. Nemam pokrovitelje. Tako sprečavam mogućnost da me potcene, neću biti izolovan, i neće se moći rugati mome životu a zaobilaziti moja dela… I stajaću tako ako je potrebno i sledeći ciklus, jer sam večan, i jer sve još ima smisla za mene…
Goran Šobić Sirano
DIŠE Rekla si: ŽivotIdem!je to, taj naš blaženi život, to slatko voće koje vrane kljucaju, što kišu skupi, što ga vetar suši, što na suncu trune, što ga drvo ispusti…
Oprosti mi što sam dozvolio da me napustiš. Koliko ti divnih reči napisao nisam, koristim neke paganske, nismo mi ti koji govorimo reči, reči su te koje govore o nama…
Očekivao sam kišu, i kao i uvek kad je tmurno postaje mi svejedno, najbolje stvari prođu jer izgovorimo da još je rano, a zatim kažemo suviše je kasno…
Evo čudnogtog i gorkog ploda, pa se nešto mislim, na megdan da ga izazovem, da mu prosviram glavu metkom…
Ne dozvoli da se tvoje srce navede na zlo. Vrati se i ukleši dela svoja na kameni stub, kada crna kometa suncu preseče put on će ostati, živeti uspravno, to je najbolja osveta… Niko ne može dočekati zoru a da ne prođe putem noći… BeogradTada, postaje najlepša stvar koju sam video…
Pevušim arije u glavi, slušam šta tišina može da mi kaže, kunem se bogom čuo sam da zemlja diše, trenutak pre nego što je pustila kišu na mene, kunem se bogom, u tom svetlu, kao te noći, Beograd postaje najlepša stvar koju sam video…
43 Šamar
PAMĆENJESirano
Dok te nosim kroz potok, ispod mosta, voda je zarđala, gužva se kao čaršav, voz cvili iznad nas…
Goran Šobić
Mojim dlanovima preklapaš svoje ušne školjke, toplota je relativna, ako samo sanjate o vatri… Šta je ljubav nego krađa tvoje vere, a ti treba da se osećaš toplo, toliko da ti to sprži stomak iznutra… Znam tačno kad se to desilo, kao da je neko okrenuo reglere, violine su zadrhtale, timpani rominjaju uz teške kiše, trčiš po polju, rukom pridržavaš šešir, ostaje masan trag od mirisa vanile i kože, sad su to opojni snovi prošlosti, kao prazni dlanovi napola savijeni u molitvu...
Tvrdoglav sam u pamćenju tebe, tvoje kose što leti oko mene, tvoje krckanjalopatice,zglobova iz nervoze.
45 Šamar
Ovo je moj trotoar, isparava katran odišući smradom, i kost sija na suncu, ostajem na njemu postojano… Čekam da se vratiš po mene, dok moj odraz još stoji u onoj bari, i moje ime je blato, i nisam slomljen jer nisam staklo, a ne mogu biti ni tečnost doveka...
Zato hodam ovim istim toponimima, hod boli, ali je nekakvo rešenje, od odjeka ne mislim na sutra i na to gde se nalaziš sad, a ja, zar ne vidiš, da sam malo sve u velikom svuda, ja sam multiplikovan totem, ja sam tu u uglu, to sam ja u centru pažnje…
Poput molitve beskućnika, molitve koju jezik tka kroz pukotine, setih se da i kurve mole za hleb, ja tako stojim bosonog na oluji, pokušavam da premotam film, da suze ne krvare dok ih vraćam u grlo…
Ne gubim svoju religiju pokušavajući da održim korak sa tobom, a priznajem da ni sam ne znam da li to uopšte i mogu da uradim…
Goran Šobić Sirano
KORENI Sada je pet do deset ujutro, spuštaju kovčeg u tišini, mrtvo cveće prati mrtvo telo, jutra rađaju čudne poruke što ostaju budne cele noći da zamese svetlost za sutra...
Koji svet je stvaran, na čijoj ruci bdimo u snu?
Praznujemo zajedno u močvari, ispod tla su naši zajednički koreni, jednog dana ćemo svi biti isto ali za sada još nismo otišli predaleko od svakodnevnog vrtenja oko Sunca...
Prekinuti snovi su staklo u stomaku, kako mogu tamo živeti bez sjaja, kako je tek njihov život, osuđen na tamu, Ovdebesmislen…smo,zauvek, u tamnoj utrobi, noktima grebemo po sluzavim zidovima, krv curi niz podlaktice, jutro je u dometu, zora ce okinuti, i opet ćemo se naći jedno pored drugoga...
SimpsonovipovrataksmrtonosnorazumimperijaRozmarinaprohujaloGodoa,savihorom,beba,uzvraćaudarac,iosećajnost,oružje,džedaja,nafilmu...
47 Šamar
NESKRIVENO Mislim na INeskriveno.tebe.razgovaramsa tobom non stop. Ti u ploču ja u klin, pa obrnuto. Nikako da se smirimo. Onda popustimo, umor nas svlada, shvatimo da prepirke i prepucavanja, prebacivanja i prozivanja, kao i okrivljivanje ničemu ne vode. Baš GledamoTadaničemu.ćutimo.sei ćutimo. Posle te tišine te poljubim, i ti se nasmeješ, kao nekad. I onda opet iznova za navek, iste priče novi uglovi, zločin i kazna, čekajućistranac,
ne sumnjaš više, a i to ti prebacim ponekad, ti mi odgovoriš, besno, vratim se na to da te volim, a ti da mene ne voliš, povredio sam te. A ja ko ja, volim te i tad, volim te uvek!
Tada se i nasmejemo, od srca, ali na pomen srca, opet kreće rat. Srčan, do nikadAsremskidesantSutjeska,Neretva,Kozara,Igman,Kadinjača,poslednjeg,naDrvar,front...volimte,doksesvađamo
Onda se setim da ti misliš da sme. Ima li ikad kraja? Ti očekuješ da ti nešto kažem, a ja ne mogu da ti kažem nešto, moram da ti kažem sve, a onda shvatim da ipak ne želim da ti kažem sve, pa shvatim da je najbolje da se ćuti, i ćutim. I ćutim, ćutim, ćutim. Ćutim…
Šobić
Ništa i niko to ne može promeniti i niko to ne sme da mi dira.
Goran Sirano
A ti pitaš i pitaš i u pravu si, postavka ti je dobra, ima osnova to da me pitaš, a ja opet ćutim, i onda opet svađa, psovke, proklinjanja, i shvatim, rekao ili ćutao, meni je isto. Pa biram da odćutim. I ćutaću, jer moja tišina ti govori mnogo.
Neskriveno…
49 Šamar
A i tada se manje primećujem, možda neko stekne utisak da se nikad nisam ni rodio... Volim te najviše na svetu, više od sreće zbog ove spoznaje a čim otkrijem još neke tajne veće od ovog sveta voleću te i više od toga.
Mi smo obični ljudi i obraćamo se nama sličnima.
Goran Šobić Sirano M
Antiglobalizam je logična reakcija na svet koji nas okružuje. Mi imamo emocije, stavove, razmišljanja, vrline, mane. Nismo roboti koji sve rade kako nam se diktira. Iako se neki „oni” trude da nam obezvrede živote moramo neumorno ponavljati sve ono što nas čini posebnim i različitim. Nažalost, imamo problema sa ljudima koji to sve olako prihvataju i trude se da naše mišljenje obezvrede, idući linijom manjeg otpora da nam dokažu kako su zadovoljni a, ustvari, nisu svesni da je sve to iluzija.
51 Šamar M
Jer,Lo-vim!danas sam sam svoja zvezda, imam upečatljivo lice, podočnjaci, seda brada, buljave oči, sijam toliko da me ono u šta verujem vodi nebu širom raširenih ruku…
BORBA Kada sam bio dete nepoznata zvezda me je stalno vukla u borbu…
Ali velika patnja je pritiskala moje grudi, dok se nisam zaglavio kao žvaka pod cipelom, zbog pitanja na koje nemam odgovor: Zašto je mozak, ta materica univerzuma, sputan u ovom krčagu dok se svemir širi poljima mašte?
Goran Sirano
Putovao sam žedan nad čistim vodama, putovao sam plodnim baštama gladan, osećao sam tuđe usamljene zalaske sunca, talase čežnje, zarobljene na napuštenoj plaži…
Šobić
DvaVo-lim!sloga su potrebna da formiraju reč, reč je dovoljna da vaskrsne mrtav jezik, nemam straha od sopstvenog života, ni saosećanja za tuđe smrti, a upravo to čini srce lovca…
I nisam se mogao odupreti, davao sam sve od svog dara, kao ptica koja peva u otvorenom kavezu o svemu što ne može da podnese…
53 Šamar Balansiram kao galeb ispred crnog nabujalog okeana, ono što jesam me opet vodi u borbu, ceo život bih istrošio u trenu, čak i kad bi taj tren trajao večno, jer bih, i tada, znao da ima zašta…
ATOMI
Goran Sirano
Šobić
Ja nisam sreća, nisam, a nisam ni lenj kao tvoj osmeh, i nemam usne koje činima čine smisao, koje mom imenu dodaju sitne atome vazduha za opstanak, da iz prašine ustanem i kao Mesec iz noći u noć jurim Sunčevu svetlost preko neba…
Dodiruj moje lice. Ono je ljubičasto, u modricama je. Imam neke fleke koje je sunce nanelo toplinom na pergament…
Ja sam prepotopsko meso u uglu oka moga pradede, kada se smeje osećam da ću ispasti, kao iz kože iscureti u natponovljivi dah sadašnjosti…
Kada se pradeda vraćao iz ratova u svakom od njih je otkrio ožiljak, tako bolno osetljiv na so, a njegove su suze prepune gara i smole, njegove su rožnjače bedem tuge i očaja…
To je ljubav, mi smo ljubav, mi smo svećice na torti, pola otopljene pre nego se želja i zamislila…
Jer ja nastanjujem ovaj jaz večnosti, ovo ruglo gde živimo zajedno, svečano, jer moja duša se razvlači kao harmonika, čujem zvuke njene razdraganosti…
55 Šamar Mi smo obrazac tkan kroz istoriju, sporadičan i nemilosrdan, tako divan u svojoj neminovnosti, ti i ja, ruku pod ruku, kao vojnici u istim toplim vunenim čarapama, one su snežne i bele, kao poljubac neznanca, i jarko bordo, kao krv na usnama ljubavnika… Isto tako smo i osmeh, jedni za tajnoviti,druge,tužni i veličanstveni, kojesmejemoImudri…misesmejemo,serečimatektrebadaizgovorimo…
Goran Šobić Sirano
Kada predosetim čudna osećanja, zašto im dozvolim da počnu, zašto dozvolim da me njihov tornado usisa u njih?
Ovo nije igra ali prava ljubav jeste, prija mi da delim svoja osećanja i misli sa drugima, misli koje dolaze iznutra su poezija, ja im verujem jer su mi krvno srodstvo, kad bih znao da nikada više neću osećati dao bih ti sve svoje patnje…
Položiću poljubac na te meke i slatke usne, i preći ću na obeležavanje tih glatkih obraza, dok se tako bezbrižno meškoljiš…
VILE Kada noći postanu hladne ja ću te držati u rukama, nežno, i želeću da sanjaš nešto lepo, da osetim svu lepotu snova na javi, i pitaću se kako je Gospod došao na ideju da stvori nešto kao što si ti…
Da sam samo znao tada da te gledam poslednji put, toliko bih se zagledao da bih te hipnotisao da nikada ne nestaneš, da sam samo znao da poslednji put držim tvoju ruku držao bih je tako čvrsto da nikada ne bi otišla, ta šetnja je bila naša poslednja, ja bih šetao miljama sada, samo da nikada ne prestane…
Dopuštam sebi da me osećanja prema tebi čine samopovređenim jer mi donose još jedan razlog da verujem da će biti tu da sa mnom svenu…
57 Šamar
Na poklon dobijam život koji ne mogu zadržati, i taj komad zemlje što darovaće meni, deliću ga sa još sto njih pre mene, dani ne bi tekli da su znali s kakvim bolom će da rastu, vile ne bi pevale da su znale da o meni poju…
Goran Šobić Sirano
Govorio sam joj da može da mi veruje, lagao sam je šapatom.
Argentinski konj galopira oko čempresa, rekoh da ću se javiti sutra, i to glasom u koji ni sam ne verujem... Možda je zato bila tako hladna na rastanku?
Podelili smo biftek, i vino, i beskrajno i besramno smo se smejali…
Kada sam je prvi put sreo bio sam izgubljen i zbunjen, spotakao sam se na sopstvene reči, a ona se tako zabavljala, znao sam da će otvoriti moje oči tako da ugledaju nova poglavlja…
Nikad nikog nisam prevarila, lagala je šapatom.
Pila je penušavo vino, starleta i otrov, glasnim smehom privlačila je pažnju, hladeći se haljinom…
BIFTEK I VINO
Da li će ova izmaglica pokriti njene uspaljene oči, da samo ja budem njen diktator u hodu niz mermerne stepenice…
Imala je tamnu kosu i tamnu kožu, mešavina španske i italijanske krvi, strastvena, emotivna, učinila je da se osećam kao pastuv…
Tada smo se najviše voleli, ali budućnost nisam mogao da predvidim, imao sam tek dvadeset i šest…
59 Šamar Ali, kunem se, uspomene koje smo delili sačuvaću zauvek, tango, bazen, fontana, ples po mesečini… Zvaću je Buenos Aires, i sanjaću je noćas, zvaću se i Merlot u snu i moliću se da dok se moli u La Plati ne zaboravi moje ime… I srešćemo se opet, znam, imaću tada pedeset i pet…
U SOBI U mračnoj sobi je sve čega si se plašio, tvoje porodice odavno nema, tvoj osmeh je razmazan, tvoja supružnica koju si izgubio, umrla je, od raka, ali ove pronašaonoćisi odgovor...
Goran Sirano
Biće bolje za ovu planetu, bolje da je prokleta… Dakle, udarcem u stolicu osigurao si glasno pucketanje, oči su kao biseri, tako prazne i bele, napokon mirne, kao i ova noć...
Osećaj ljutnje i nemoći iz daleka, zašto samo ti osećaji prilaze u koloni, zašto visiš o besu dok te njiše vetar očaja iz tih nepoznatih daljina na koje smo zaboravili, zašto svi oni sada ne vise sa tobom...
Šobić
To ti je najbliža stvar, okokonopac,samog kičmenog stuba, stolica pridržava stopala, ali, koliko još vremena, ne zadugo, čini mi se…
Zaista stvarna vizija života postaće naličje onoga što si planirao...
Da, sve je bila laž, ništa drugo do podmukla prevara... Ti ćeš sebe slagati noćas poslednji kobni put, neće ti posle toga biti bolje…
Dok se tvoje telo bude raspadalo setićeš se da je uzalud protraćen i ovaj poslednji trenutak, trenutak da se odupreš...
Još su ti slobodne ruke, spremne da se osvete, to ne duguješ besu, uzalud utrošeni dani nisu učinili ništa, dok uzroci bola i tuge jesu, zato neka ne idu sa tobom, ostavi ih u prašini iza sebe, sahranjene pod tvojim nogama...
61 Šamar
Tvoj um postoji da bi radoznalo izgovarao ono što može tek tada da shvati, godine te stižu, uskoro ćeš saznati istinu koju slutiš…
Zaboravljaš na rutinu, na osmatranje gasećih zvezda dok nestaju, pre nego načine kratere u zemlji, te ožiljke u mekanom terenu...
Pesme se retko čitaju jer olako kažu ja ne čitam pesme ili ja ne volim poeziju. To je večna umetnost, ne moraš reći da je ne voliš! Nije ih sramota da kažu da ne vole ili da ne čitaju, nije ih sramota da kažu „ja to ne znam”. Tako da imamo jako veliku suprotnost dela publike koja ne voli, koja ne zna, koju nije sramota što ne zna, ne želi da sazna a ubeđuju te da ti radiš nešto pogrešno i loše.
Goran Šobić Sirano A
Sve otežavajuće okolnosti uticale su na pesništvo.
63 Šamar
DATUMI Datumi su promenjeni, kalendari i ukrasni jastučići su promenjeni… Šta drugo je posebno novo? Rođendani, svadbe, podsetnici, beleške? Možda nade? U našim srcima se držimo svrhe, to olovo vuče živote na dno reke kao udicu, živimo da naučimo da volimo, dok rastemo dani idu brže, a i dalje su mržnja i zavist tu, čine naše najbliže karike… Meseci se menjaju a sve drugo ostaje isto… Šta drugo je posebno novo? Sezone, odmori, nova putešestvija? Možda snovi? Ipak se sve okreće u krugu ove cirkuske šatre. Mi smo naslikaniklovnovi,osmesii nisu naši, tigrovi skaču kroz zapaljene obruče, taj plamen nikad ne gasne u našim srcima… I tako se okreću godinama, metrima od kilometrimavas,od kuće, krugovi nadolazećeg krešenda pakla…
Goran Šobić Sirano
65 Šamar Naše doba se promenilo. Šta drugo je posebno novo? Možda prelomi srca? Naše molitve da ratovi prestanu? Možda mir? Ima tako ponekad trenutaka, kada je život lak, kada je mislima udobno… Ima tako ponekad trenutaka, kada kišni dani nisu važni, kada je ponedeljkom fino kao petkom, kada nismo usamljeni… Kada ima smisla, kada taj smisao ima cilj, kada je svaki dan praznik… SveSlavimo…točinimo po navici, dok ne budemo ukradeni od mora, gde niko neće moći reći da smo naši ili nečiji tuđi, gde nemamo ni ime ni broj, gde smo nekada već bili, na onom istom zabačenom mestu gde usamljena kraba traži utočište…
Nabaviću psa.
Nekog DaMužjaka.Ućebaneusamljenog.dlake.mipričaosvojoj ljubavi. Jednoj jedinoj. O njenoj dugačkoj njušci, sjajnoj dlaci, povijenom uvetu… O njenim tužnim očima, nekako opuštenim na dole, kao rukav slikara. I o lavežu. Av av, av av av... Želim sve da mi ispriča. Kako su se sreli na pelcovanju, kako su se krišom gledali dok su tumarali po parku njuškajući nešto, kako ga je pratila u stopu, i kad su jurili točkove, pa obilazililopte,napuštene zgrade, možda i pijace... Kako mu je spremila goluba za godišnjicu, i kako ju je izveo na tvrđavu, da gledaju zvezde, koje plutaju po reci...
Goran Šobić NABAVIĆUSiranoPSA
67 Šamar Da pogledazaćuti,me i uzdahne. Pa nastavi o tome kako se odselila, kako je trčao za kamionom, kako je nestala u tački u koju se kamion skupio na horizontu, pre nego je zamakao iza ambara. NabavićuZauvek… psa. Olinjale dlake. Sa sjajem u očima, zagledanog u tačku. Da ga utešimzagrlim,klimanjem glave, skupljenih usana, kao da sam jeo limun, i da mu kažem: Sve te razumem, druže moj…
Šobić
PRIRODA Planine i jezera su bili prelepi, gledao sam ih i mirisao, i osetio sam strahopoštovanje, čuo sam taj umilni šapat, to je pesma o poljupcima jutra suncu, o njihovom vatrenom venčanju, oni drže zajedno kamenje piramida, i popunjavaju pukotine u stenama, Planinevodom…stoje nasuprot nebu, jezero se propinje na prste, osluškujem ih, ne dišem, postajem mir…
Zagledam im u svaki korak, maštam kako hodaju stasito, samouvereni, puni sebe, a reči same padaju u plićak baš tako kako bi i trebalo… Ali ništa ne može da zaustavi gasovod, koji ruši sve granice, sva sela i gradove, koji prodire u naše domove, kao cunami, ubija sve na svom putu, sve što se usudi da koči napredak…
Nema umetnika kao što je priroda, ona je naše srce i duša, ona nije velika demokratija koju na silu moramo poželeti…
Goran Sirano
Sablasno mirno je pred oluju, grmljavina sumpora i struje, jezera se grče i povlače u sebe dok se planine uzdižu sa ponosom...
Tu misao svakodnevno razmenjujem sa drvećem, ono razume moje ode slobodi, zato sam uvek u šetnji, daleko, pokušavam da bežim, kukavički, jer ako niste deo rešenja onda ste deo problema… A gasovod uporno nadire, curi u namučena zemljišta koja nestrpljivo troše svaku i poslednju kap koja je ostala na svetu…
69 Šamar
Prazno platno prirode smo mi da naslikamo svežu mahovinu na kamenu…
LOBANJE Naše ruke su mekše od putera, razmazuju kremu po koži, rukenežno,su mala tela koja se dodiruju, ako bismo mogli da tela učinimo manjima mogla bi da stanu u smaragdni prsten, kao uspomena zauvek...
Kada ništa nemaš ništa ne možeš ni izgubiti, nevidljiv si bez tajni koje treba da kriješ, kakav je osećaj biti prepušten samom sebi, bez odredišta ka domu, kao potpuno nepoznat, kao slobodan,kamen,plešeš u transu...
Goran Sirano
Gledam kako plešeaš, privlače me ti koraci, usamljenost nam je nasledna, mi je lečimo uz salsu, naša tela se uvijaju, požuda je sve što imamo…
Šobić
Ako bismo mogli da smanjimo naša tela na veličinu lobanje mogli bismo da smislimo ceo spasonosni plan, sjajan kao presijavanje tih lobanja na mesečini...
71 Šamar Mi, uboge žrtve korporacija, tempirani automati, kasta ispod radnika, prazne senke života, jeftini rezervni delovi za organizam nebrižnog sistema, laki za kratkotrajniškartirati,androidni stanari nepostojećeg čovečanstva, nebitna roba u kapitalističkoj razmeni... Životi su nacrtani u pećinama, istorija se upisuje u slonovaču, porekla su nam izbrisana, blaga zakopana duboko pod zemlju, mi smo parališuće sami, tragamo za tim porukama, ko smo bili pre, u nadi da će oni posle nas tako predano tragati za nama...
Šobić
A vi ste rekli da sam umro. Dobro. To bih i ja rekao do sad. Ali sad, dok vas posmatram, i sam se čudim kako sam mogao nešto što nisam znao nazivati i primenjivati kao znanje? NisamLjudi! umro, samo sam prestao da dišem. ...i da mislim... ...i otkazale su mi vitalne funkcije... A mislio sam da smrt ne boli.
Goran Sirano
TIGROVA MAST Jutros sam umro. Ustvari, samo sam prestao da dišem, ...i da mislim... ...i otkazale su mi vitalne funkcije...
Ali kad me sastavila ovuda, preko leđa, urlao sam kao lud. Još me žigne ponekad, ali namažem tigrovu mast. Ostalo mi je od rođaka koji je doneo s putovanja iz perioda dok je još bilo tigrova. Ugrožene vrste uranjaju u zaborav...
Ali Madapomaže.bimikonjska mast još više pomogla. A konji su sa one strane reke. I nema ih mnogo dvesta, trista, ali svi lepi, vrani, zvuk kopita ječi od pojasa, i tako, nestali su konji, nestali su ljudi...
Imamo mi i čamce, da pređemo preko, prave pravcate drvene čunove, toliko je drveće prestalo da diše... Od stabala smo ih stvorili. Od njih napravismo i čun i splav i parobrod, ali sada reke više nema. Samo suvo korito provalije zjapi kao fosil kičmenog stuba dinosaurusa. Presušila, kažu. Izumrli, Izdržavamokažu.tako, nekako, otuđeni, osuđeni sami na sebe. Bez boje, ukusa i tona. Jedino mirišemo. Na OnoPitajtešta?cveće.jošuvek cveta nad nama.
73 Šamar
Toliko toga ne znamo jedno o drugom a grčevito čeznemo da saznamo…
Goran Sirano
SANTA LEDA U zadimljenom rock klubu stoji uz šank i drži flašu piva. Nezainteresovana za poglede sa strana. Cokule, duga crna suknja, kožni korset, pirsing, njiše se u ritmu. Ne poznajem je… A voleo bih da znam da li se mršti na kiselo, da li je nekada u izlogu sa tehnikom gledala atletiku ili vremensku prognozu, da li na česmi pije vodu iz ruke, da li zastaje pred spomenicima pesnika i zamišlja njihove živote, kao ja sada njen… Imala je dečka, neki benigni lik, pratio ju je do škole, jednom se potukao zbog nje, nije volela matematiku pa je prepisivala na kontrolnom, siguran sam da je više volela fudbal nego lastiš, možda grešim, možda je kao mala išla na balet. Možda joj se medvedić zvao po meni.
Da li da joj priđem? Možda će se samo nasmejati i nastaviti da uživa u muzici. Što da joj samo ne pošaljem piće, to rade Užasavasvi?me ta pomisao…
Šobić
Romantik u njoj od listića načini brodić, koji umalo da zaliči na molersku kapu, i ubaci ga u moju čašu sa viskijem. Znao sam da neće na dobro kad brodić udari u kocku leda. Krenuh ka njenim usnama, veče iznova počinje. Imao sam sreće, odavno nikome nije slomila srce…
Odlučio sam da joj na fiskalnom računu napišem stihove, očiju tvojih da nije u malom našem stanu… Ma to je demode. Da joj otpevam „Strangers in the night”? Čini mi se da bi to bio manji blam… Napisaću joj: nemam kola, nemam para, ne živim sam, alkoholičar sam, godine mi utiču na potenciju. I čeznem za pažnjom! Mislim se, da nisam ovako šarmantan bio bih sasvim bezopasan…
Dodao sam joj cedulju. Začudila se ali je ipak čitala. Slegla je ramenima da dočara nemoć oko mojih finansija, podigla je flašu za uzdravlje, zabrinuto iskrivila usnu u obraz na deo o potenciji, nekoliko puta, zamahnuvši glavom kao metronom, osmehnula se, dosta nežno. Pomislih, nisam pogrešio, ipak je nežna duša…
75 Šamar
Goran Šobić Sirano R
Naše pesme pogađaju srž života svih mladih, poštenih, hrabrih i avangardnih ljudi celog regiona. Naša zemlja je i dalje ceo region gde žive ljudi poput nas. Umetnici su svetlo na kraju tunela, njihova je dužnost da ukazuju na loše i da nude bolje. A kada pomenemo da više nema prilike za revolucijom to je samo početak priče o revoluciji.
77 Šamar
SOPSTVENISiranoPAKAO
Kada je požar kraljevski onda je grimizno taman...
Moj um vidi baš sve, i vrištanje koje dopire iz centra mog sopstvenog pakla, i oblak koji drži kišu, modro crnu, čekajući pravi trenutak da je pospe po nama... Dok se suze mešaju sa znojem, bol ume čvrsto da se drži za ruku od koje je nastala...
Goran Šobić
Tog jutra kad su neba još bila plava, kad je sunce ljubilo travu a ova se mazno meškoljila, dok se po uglovima oštri horizont, a po nebu oblaci, kao zgužvani papiri, održavaju sklad tako robustan i odvažan... Na današnji dan ostalo je slepilo i melanholija, koje se stapaju u smrt.
Vidim stabla abonosa u plamenu, kako pečate moj jedini izlaz.
Ali ipak vidim i zvezde, citron žute, kako se beznadežno šire duž polubele ponoći, vidim noćno cveće kako cveta, duboko ukorenjeno u mome srcu... I ponekad se pitam, šta je videla tog dana u meni?
Kada su naša tela krhotine onda su kristalno prozirna…
MORFIJUM Ponekad treba znati oćutati.
Pomišljam onda, koliko uopšte išta ima smisla, pitam se da li je život uludo protraćen već u startu, da li nas truju da bi ga se odrekli, tekolako,za nisku ćilibara, olako pomišljamo da nemamo volje, zaboravljamo da je i pogrešan smisao velik sam po sebi…
79 Šamar
Ponekad treba znati oćutati!
Dolazim kući, gledam u izvor svog života, toliko toga je trebalo reći mnogo pre, kraj ljude ume da potakne, držim u rukama dva para, kečevi i aliubitačnaosmice,kombinacijakasnosampodigao ulog...
Ponizno stojim u nadi da će mi dati četiri ampule morfijuma… Doktor drži kutijicu u ruci i oklevajući mi pakosno govori nauk… „Vidiš, ove ampule ne koštaju mnogo, ali su tvome ocu sve…”
Pomišljam, koliko nam lepih trenutaka promakne, nekako ih kasno primetimo pa nam izmaknu kroz prste kao muva, i onda je više i ne vidimo, da je bar još jednom pokušamo uloviti…
Trudimo se da spoznamo sve tajne ovog sveta, da li je bilo života pre nas, koga je plašimobriga,seda
Goran Šobić Sirano
tragamo za odgovorima šta je posle, čini nam se da vredimo ako drugima učinimo sve što je u našoj moći, skromnost je mana, davanje je gubitak, istrajnost kukavičlukjeda ustuknemo, nežnost je nož u sopstvenoj butini, hrabrost je zavrtanje istog… Šteta što se ne baviš tim poslom, da pomažeš ljudima, govorio je moj prasvet, imaš taj dar, da ti veruju, da uz tebe ne osećaju bol, da im i smrt postane podnošljiva…
A toliko divnih trenutaka smatramo bezvrednim a živimo ih, brojanje novčića, savijanje brisanjeseckanjevezivanjemaramice,pertli,noktiju,prašinesadrvenog rama, razmicanje zavese i gledanje u pahulje, one su naš život koji nam se topi pred očima…
81 Šamar
Zato sada imam u sebi dovoljno ljubavi da je ubrizgam u neko novo telo, na svakih šest sati po dvadeset mililitara, ljubav koja otupljuje, koja stvara lažni osećaj sreće, privid olakog postojanja, koren za neka nova stabla, stabla na kojima niču suze, one ne koštaju mnogo ali će njihovom ocu biti sve…
MRŽNJA Rekao sam joj da me nije bilo briga, očiju širom otvorenih u susretu sa nevinošću, prodirala je njena mržnja kroz komarnik u mojoj mrežnjači, pomislih, gnev je smrtni greh…
Osmehnuo sam se samouvereno, to je moj iGledaodakakodosledan,čvrstognagnuteStajaonaiočaravajućištoodbrambenigeg-refleks,mehanizam,seprosežedužkičme,usputmojesrcezavršavajućipucketajućivrhovimavlasi…samidalječvrstonazemlji,glave,osmeha,samiučenikeučioostajudosledni…samjetakobleduučinimisedajojjekrvjurnulau ali nisam ustuknuo…
Goran Sirano
bradu,
Šobić
Osetio sam njene skrenute tokove misli, taj pokrov nežne kože na meni, kao istorije,internet,naslove, godine, zaboravljene reči…
Sve to gori u mojoj memoriji, ali, kao da to osećam po drugi put, samo, za razliku od prvog puta, ovaj put je oporo i prljavije…
83 Šamar Sanjao sam kasnije da sam zario zube u nju, izgledala je kao ogromna ptica, koja pusti krik iz grla, i prizva odjek tako snažan da zakovitla pesak oko nas i pretvori je u pustinju, pustinju beznačajnosti…
ROKIN Sedneš u kola i vozaš se gradom. pročitašUsporiš, komercijalnu poruku sa bilborda, ponekad usporiš kad se sudare u suprotnoj traci. Nastaviš lagano. Zastaneš pred pešačkim prelazom. Skloniš sunčane naočare par santimetara da lakše i bolje osmotriš sugrađanku. Ideš MoždaŽureSklonišRotacija.dalje.se.negde.sebore sa narastajućom stopom kriminala. Op, kružni tok. Ponekad napravim dva tri kruga pre nego nastavim dalje. Ovaj put mi je taj plan osujetio „seljak” koji pušta ove sa desne strane. Idem dalje. Što dalje. Na mostu gužva. Ali Razgledamneka. stare zgrade i pokušavam da vidim šta se novo izgradilo od juče. Eno ga onaj krov, lepo se vidi tamnija boja fasade. Pa se setim biblioteke, majku im fašističku. Kad sam već tu onda zamislim neke osvajačke brodove i nekakvo kamenje koje leti sa tvrđave na njih.
Goran Šobić Sirano
„Moja kućica, moja slobodica”. iz produžene moždine se setih da sam na ovom delu jednom nepropisno parkirao na minut da ostavim knjige u knjižaru. Pet knjiga - petsto dinara zarada. Pet minuta - pet hiljada kazna. Više bih zaradio da se bavim dozvoljenim parkiranjem nego pisanjem! Ni sad nemam gde da parkiram. Kružim. Gledam. Za Ideminvalida.dalje,ne parkiraj - garaža. Idem dalje. Mesto. Uvali mi se neki seljak. Zašto sam se zadržavao kod garaže pa me ovaj pretekao. Op. Eno ga, ugledah mesto.
Ma zamislio bih ja i vruće ulje i domaće okupatore koji su dinamitom pobili svu ribu. ali semafor, na njemu saobraćajaccrveno,dajeznak da prođemo da se kojim slučajem ne zaustavi ovaj sporotok. TuTunel.jeonaj sa Poršeom pobio nečiju decu vozeći „dvesta na sat uuu u krivinu”. Pozvao taticu i rešeno.
85 Šamar
Morao sam da kupim nov akumulator jer zbog stalno upaljenih svetala ovaj stari nije mogao da se puni. A i po bela dana je. Kako da vidim da nije upaljeno. Kaže Zakonkazna.jeza sve isti. Samo radim svoj posao. Tri hiljade. Ili tri dana zatvora.
Šobić
INeka.zatvor je za ljude u ovoj zemlji. I zatvor je za sve isti. Zgužvam i bacim. Idem da se najedem ćevapa da ne crknem u zatvoru od gladi. Kad tamo parkiran onaj porše jer mu drugar, građevinski investitor, baš tu uživa u brzoj hrani sa svojim „drugarom iz tvorza”, koji drži taj lokal zajedno sa onim seljakom iz kružnog toka. Keep on rockin in a free world!
Goran Sirano
Kad Dobarpolicija.dan,niste upalili svetlo. Dobro, dešava se. Glupo svetlo, gunđam u bradu.
Kako se usprotiviti ovom okretanju globusa, potreban mi je i vaš glas, da mi kaže da nisam nevidljiv, da nisam postao skrivani ožiljak na trbuhu neba…
Ovde sam noćas, kao Majka zvezdama koje se šire pred vama, u svojoj golotinji… Nisam tamo. Nisam čak ni bilo gde. Ovde sam noćas a ne mogu ni prstom da mrdnem… Šapućem o providnoj ljusci moga postojanja, ispran u pesmama zlih jezika.
87 Šamar
Zašto neće da učine pravi potez?
KITARA Moja gitara na mesečini bi trebalo da bude nešto lepo, uzvišeno bar, nešto čisto i belo, ne meko kao sneg, ali onako, varljivo kao vino, bar… Jer svetlost je neskladna, njoj ne možemo verovati, nalik je mojim trapavim prstima koji drže ovo tamno nebo zaštićenim od šapata u pokušaju veličanja žalosti…
Da li zaista ne shvataju koliko zavisimo od savršenstva?
Ja tragam za obrascima izvan nametnutih paragrafa, pratim otiske na ogorčenom travnjaku, i bez obzira koliko sazvežđa mogu da izbrojim u svojoj glavi, brinu me linije ovde…
Goran Šobić Sirano
Nikada mi nije dovoljno blizine zvezda, to je ono što ću reći svojoj deci, moje reči su moje četkice, one slikaju neka moja božanstva, jer ja bih mogao pisati i na zamagljenom ogledalu u kupatilu… Ne mogu pasti nisko, ne mogu na pravi način objasniti ljubav, ne mogu popraviti svetlost ako izgleda prelomljeno, ne mogu održavati zvuk ako je pod pogrešnim uglom, i ne mogu da živim ovako…
I ovde… I onde… I
Znamove…da jeza nema smisla, ali kako vam je volja, potreban mi je i vaš glas da mi kaže da nismo prošlost, kako mi se činimo ovako okupljeni u izbledele gomile…
89 Šamar Jer, potreban mi je i vaš glas da mi kaže da bi moja gitara na mesečini trebalo da bude nešto lepo… Uzvišeno čak… Da li kolikoshvatatezavisimo od savršenstva?
NA Š Šamar ima dvostruko dejstvo to su njegova dva lica.
Jedno je kada želi da te vaspita, da ti objasni šta se sme a šta ne, koristan je, da naučiš da kažeš dobar dan, da ne ideš preko reda, da poštuješ druge... Drugo lice šamara je kada te jača, kada želi da te osvesti, da ne grešiš, da ne srljaš, koristan je kada te čoveča alo dečko, trgni se, život nije igra, od tebe sve zavisi... Š kao šaljivdžija A je arogantan M kao da je mlad A bi da je alat R jer mora redovno Život ti često lupa šamare, ponekad kad preteraš, ponekad da te nauči, Životopomene...titako lupa šamare, da te podstakne...razbudi,privoli,
Goran Šobić Sirano
91 Šamar Mada,RazumAmanetMudrostApelŠansada se ne lažemo, lupiš katkad i ti životu šamar, šljagu, kao iz filma... OtvorenimPljas! dlanom, stisnutih zuba... ŠtaPljas!je bilo? Alo! Ali,ALO!Hej!život je to, drtava šamarčinu...ikadSačekazlopamtilobarabčina,matoro.tesenajmanjenadašlupiti
Goran Šobić Sirano ZA ONOGA
Posebni smo kad nismo posebno nego kad smo skupa, jedro i vetar na okeanu beskraja, sunce, i senka mu, što zamiče iza tvrđave, presto i kruna za posebnog, za onoga što će spasiti svet, da sećanja ovozemaljska ne nestanu nikad...
Daleko si... Spavaš...
Ne smeš da narušavaš moje uspomene bludne, one me podsećaju šta ne smem nikada više da činim ti...
Poslat sam iznova da te zaštitim od sebe, preporođen, okupan, plavook, sa ovim godinama i ovom pameću, da pažljivo brinem o toj tankoj platinastoj niti o kojoj visi izbezumljen život...
Ja sam njen vojnik na službi kod tebe, u ofucanom šinjelu i uglancanim čizmama...
Slatka je ta divna tvar, preklinje me mazno da se nikad više ne prekine, zato, ne smem da prestanem da te volim...
Odrekoh se...
San je cikličnost večnosti u njenoj neumitnoj prolaznosti... Ja bdim, osluškujem vetar koji doziva samoglasnike tvoga imena...
93 Šamar Astralno tumaram, jašem turobnu noć i pohodim ti snove, kao na straži, znam i lozinku i odziv... Ljubim te nežno, ispod oka, dok pazim da me ne spaziš, šapućem ti reči koje jezu seku na pola i bacaju je psima, za bolje sutra, za bolje kapi vremena koje će nas okupati novog jesenjeg dana, za novu i jaču veru u jaču veru iznova, za onoga - ko će spasiti svet... Za onoga - ko će u svemu - biti bolji - od nas...
Beleške
Beleške
Beleške
Beleške
ZID MORTAL Iskon ITMM, 2001. NEKI ROK Kompilacija NEKI ROK, 2001. ZID MORTAL Svemir i ljudska glupost ONE RECORDS, 2005. ZID MORTAL Monopol i riziko TAKE IT OR LEAVE IT, 2018.
GORAN ŠOBIĆ Berger je kriv NEKI ROK, 2008. GORAN ŠOBIĆ Šamar NEKI ROK, 2019. GORAN ŠOBIĆ BERGER JE KRIV, promocija NEKI ROK, 2009. GORAN ŠOBIĆ Ovde ko uđe ne izlazi živ FAMILET, 2006.
Goran Šobić Sirano
GORAN ŠOBIĆ SIRANO pesnik, muzičar, menadžer San Gorana Šobića Sirana je bio da ima rok bend. Rako vačka gitarijada, sredinom devedesetih, sala prepuna dece koja slušaju rok muziku, preko dvadeset takmi čarskih bendova. Na kraju takmičarskog dela izlaze kao go sti Gitarijade, beogradski „Iskon”. Tada, 1997. godine, imali su svoj prvi nastup. Ubrzo menjaju ime grupe u „Zid Mor tal”. Ime grupe predstavlja zid koji nas podseća da je život ograničen i samim tim i vredan. Objavljuju prvi album 2001. godine za izdavačku kuću ITMM i daju mu ime po prethod nom nazivu grupe - Iskon. Spot singlovi sa ovog albuma su bili za pesme „Mislim na tebe”, „Ja ne želim” i MIM. Spot za pesmu MIM je snimljen u saradnji sa mladim rediteljem Pe trom Mihajlovićem za festival kratkog filma a u cilju promo cije akcije Crvenog krsta pod nazivom „Za život bez oružja”. Nižu se nastupi na prvom Beer fest-u, na Sport fest-u, pa humanitarni koncert na Marakani zatim nastup u okviru Dana borbe protiv Aids, EXIT, nastup za rođendan Radija 202 na Trgu Slobode, nekoliko nastupa ispred grupe Riblja čorba. Bora Đorđević je Siranov muzički uzor. Na jednom od nastupa Riblje čorbe, (na Sajmu 1986.) pevajući refren pesme „Južna Afrika 1985” - Ja ću da pevam - je i poželeo da ima bend i da piše pesme.
Predsednik je asocijacije za očuvanje i unapređenje rock’n’roll kulture ‘’Neki rok’’ koju osniva sa nekoliko muzičara. Naziv udruženja, osim nedefinisane vrste rock’n’roll-a, predstavlja i nedefinisan vremenski rok, tačnije život. Pro movisali su rad mnogih udruženje koja se zalažu za kvalitetniji život. Sa udruženjem je učestvovao u žiriju na mnogim demo festivalima (Rok masters 202, Holiday 2001, U pravu si!, BDFL...), promovisao je nekoliko humanitarnih akcija (Igraj za život-Droga NE!, Za život bez oružja, BuNT, Par kovi za decu, ASTRA, Jazas, Orca, Trojka iz bloka...) i orga nizovao je nekoliko koncerata koji su promovisali domaće autorske bendove. Organizacija je 06.10.2019. proslavila 18 godinaPseudonimpostojanja.Sirano, po najlepšoj priči o ljubavi, koristi od 2002. godine kada je počeo da uređuje i vodi radio emisi ju noćnog programa na talasima ekološkog radija ‘’Bandini’’ pod nazivom ‘’Džiterbag’’ koja je imala 98 emitovanja, na temu ljubavi, u dve godine emitovanja. Emisija je dobila ime po stihu iz Siranove pesme ‘’Dozivam kišu’’ koji glasi - Oslo bađam se strahova, Džiterbag dolazim i ja - gde Džiterbag predstavlja sazvežđe u koje će jednom otići, a kojem je ime dao po koferu za gitaru (Guitarbag). Kroz emisiju je prošlo mnogo značajnih umetnika poput Slađane Milošević, Bore Đorđevića, Ace Seltika, Vudu Popaja i dr. koji su pričali o ljubavi u sitne sate, putem telefona. Emisija je ostala zapam ćena po romansiranim pogledima na aktuelnosti, po čitanju poezije i po uključivanju slušalaca koji su aktivno učestvova li u stvaranju priče o ljubavi. Paralelno stvara pesme za novi album koji 2005. godi ne objavljuje izdavačka kuća „One records”. Naziv albuma „Svemir i ljudska glupost” se osvrće na Ajnštajnovu misao
Goran Šobić Sirano
Biografija da su samo svemir i ljudska glupost bezgranični - mada za svemir nije baš sigura. Promocija ovog albuma je bila održana u Etnografskom muzeju, u prisustvu mnogih muzičara i drugih javnih ličnosti. Prvi spot singl sa ovog albuma je bio za pesmu „Povedi me”. U jeku medijske promocije drugog albuma i najave dru gog spota, za pesmu „Nikad više”, Goran Šobić Sirano doživljava saobraćajnu nesreću. Šest meseci sa šipkama u nozi, devet meseci na štakama, godinu i po dana uči da hoda. Bend prestaje sa radom a Sirano objavljuje još jedan spot sa ovog albuma za pesmu „Blajt”. Period neaktivnosti benda koristi da objavi prvu knjigu, zbirku pesama pod nazivom „Ovde ko uđe ne izlazi živ” (Familet, 2006.) Knjiga je sastavljen od pesama pisanih za bend. To vreme Sirano je iskoristio da napiše i poetski roman pod nazivom „Berger je kriv”. Knjiga je objavljena 2009. godine (Neki rok izdavaštvo) i posvećena je liku Bergera iz filma „Kosa”. Svi traže krivca i uvek u drugom. Sirano je krivca za svoje stvaralaštvo našao u liku Bergera. Knjiga je promovisana u velikoj Sali SKC-a. Na promociji su učestvo vali Bora Đorđević, Aca Seltik, Vudu Popaj, Dragan Novi čić, Inspektor Blaža, Miki Perić, Dejan Drvenica, Predrag Mitrović, Igor Jakovčevski i Katarina Popović, koji su čita li odabrane stihove. Sala je bila prepuna, mediji su ispratili ovaj događaj i knjiga je našla svoje mesto na policama knji žara. Objavljen je DVD sa ove promocije.
Tokom 2012. godine postaje menadžer grupe Feud, koju su osnovali Đorđe Radivojević Ramirez iz „Sunshi ne”-a i Vuk Protić Haludža iz grupe „Klinika”. Sa albumom „Svinjotaur”, promovisali ga spotovima za pesme „Milion
103
Šobić
Goran Sirano milja”, „Vlast”, „Televizija” i „Tajkun”. Goran Šobić Sirano je imao glavnu ulogu u spotu za pesmu „Vlast”. Za prva tri spota su dobili nagrade za spot godine emisije „Gruvanje” na RTV 2012. i 2013. a 2013. nagradu emisije „Megafon mu sic” sa KTV. Svirali su na velikim festivalima. Konačno, 2018. godine je objavljen treći album grupe Zid Mortal pod nazivom „Monopol i riziko”. Spotovi za pesme „Pet minuta sam”, „Ovo je moj grad” i „Volja” su skre nuli pažnju na beskompromisni stav ovog benda iskazan u njihovom čvrstom gitarskom zvuku i specifičnim tekstovima Gorana Šobića Sirana. Na albumu se nalazi i pesma „Ju žna Afrika 2015”, obrada pesme Riblje čorbe objavljena 30. godina kasnije čijom nas obradom Zid Mortal podseća da je i dalje sve isto - isto kao i Siranov davnašnji san. www.goransobic.comwww.zidmortal.comwww.nekirok.com
SADRŽAJ Bujica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Godišnja doba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Čaša vode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Somot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Domovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Dolina i oltar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Radost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Omča . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Sadašnjost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 Amer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Buka i tišina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Olakšanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Sreća nade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 Naselja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Filigran . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Diše . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Pamćenje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Koreni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Neskriveno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 Borba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 Atomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Vile . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Biftek i vino . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 U Sobi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Datumi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Nabaviću psa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Priroda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Lobanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Tigrova mast . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Santa leda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 Sopstveni pakao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Morfijum. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Mržnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 Rokin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Kitara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 Na Š . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 Za onoga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
Goran Šobić Sirano ŠAMAR (knjiga Beograd,pesama)2019. Izdavač Goran Šobić, Copyrightgoran.sobic@gmail.comBeograd©G.Š.Sirano Pokrovitelj izdanja NEKIBeogradROK Urednik izdanja Goran Šobić Tehnička obrada Ljubica Tanasković Fotografije Stefan AleksandarAndrićAngelovski Štampa Greenfield, www.greenfield.rsBeograd Tiraž 500 komada
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд ШОБИЋ,821.163.41-1Горан, 1969Šamar : [(knjiga pesama] / Goran Šobić Sirano ; [fotografije Andrić,Stefan Aleksandar Angelovski]. - Beograd : G. Šobić, 2019 (Beograd : Greenfield). - 108 str. : fotogr. ; 21 cm Autorova slika. - Tiraž 500. - Goran Šobić Sirano: str. 101-[104]. ISBN COBISS.SR-ID978-86-911969-1-2281723148