Časopis Priča broj 17

Pri~a, prvi i jedini ~asopis za pri~u i pri~e o pri~ama Beograd, decembar 2011, godina V, broj 17 Izdava~ Kwi`evno dru{tvo „Sveti Sava“ Beograd, ulica Gandijeva 167–177 Za izdava~a Neboj{a ]osi} Glavni urednik Slobodan Stojadinovi} Odgovorni urednik Slavoqub Markovi} Zastupnik Pri~e Dr Mali{a Stanojevi} Dizajn Dragan Coha

^asopis Pri~a izlazi ~etiri puta godi{we Tira` – 300 [tampa Gorapres – Beograd Na naslovnoj strani: Filimir Bojili{ta, uqe na platnu, 2009. godina Na pole|ini: Ana Mitrovi}, crte` iz serije, Katalog pega i mlade`a kombinovana 42.5x35 cm, 2011. godina

PPPPPP P P P P P P P P P P

RRRRRRR R R RRRRRRR R R R

I I I II I I I I I I II I I I

^ ^ ^ ^ ^^^^^^ ^ ^ ^

A A A A A A A AAAAAAA A A A

PRI^A ^asopis za pri~u i pri~e o pri~ama

Beograd, decembar 2011, godina V, broj 17

[tampawe ovog broja pomoglo je Ministarstvo kulture Srbije

Sadr`aj

Hajnrih Bel Samokritika 7 Hajnrih Bel Crne Ovce 9 Robert Volfgang [nel Herman 18 Rajnhard Letau Odbijawe 20 Anton Fian Qubav 38 21 Jakov Lind Putovawe kroz no} 23 Hans Jorg [najder Dobrodo{lica 29 Hans Kristof Buh Stihovi neizrecive lepote 31 Herbert Hekman ^ovek 32 Volfgang Hildeshajmer Velika nabavka 33 Ivan Buwin Prsluk pana Mihoqskog 35 Vi{nu Prabhakar Moja zemqa/Moja otaxbina/Moj dom 39 Laza Lazi} Nema vi{e pri~e 49 Refik Li~ina Kumrije 57 Milenko Stoji~i} Pri~a o piscu i pri~i 63 Boris Lazi} Pri~a puna ti{ine i sjaja 69 Aleksandra \uri~i} Kradqivac se}awa 73 Alen Johnny Alispahi} Pri~a o mornaru, `utom, bez zuba i papagaju wegovom koji mu je tu, na ramenu 76 Du{ko Mr|a Zlo u no}i 79 Du{an Vari}ak Ammagamma 83 Radivoje Miki} ^ovek koji ne uzima ono {to mu ne pripada 87 Mihajlo Panti} ^ude 92 Goran Maksimovi} Li~nost pro`eta poezijom 97 Pla{i{ li se o gospode Voda je racionalna Brojawe do jedan Deset zapovesti

102 103 105 106 5

Kamenica Nosim kamen Pquskovi ^egar Bo`e, ja pijem Srpski stil Jutrina Da nisam pisao pesme Tri fotografije ^u De

107 108 109 110 111 112 113 114 115 117

Radivoje Miki} Recenzija kwige stihova Temeqnik (1978) Slobodana Stojadinovi}a 121 Miodrag Peri{i} Recenzija kwige stihova Ponornik (1985) Slobodana Stojadinovi}a 122 Bogdan A. Popovi} Recenzija kwige stihova Danajski darovi (1987) Slobodana Stojadinovi}a 124 Mihajlo Panti} Iz pogovora kwige izabranih stihova Pesme (1996) Slobodana Stojadinovi}a 125

Hajnrih Bel

SAMOKRITIKA

Izjutra, ~im se probudim, ve} razmi{qam o tome koji problem je dovoqno prqav i blizak da bi bio stavqen na dnevni red. S istim razlogom s kojim mnogi pale miri{qave {tapi}e, ja zahtevam od mojih sinova da razbacaju ne{to pra{ine sa starih ru{evina po spava}oj sobi; to se ovako sprovodi: Po{to se ru{evine naj~e{}e sastoje od krupnijih komada, zamolim svoju `enu za neki ve} islu`eni pe{kir, odba~enu pelenu i po{aqem jednog od mojih sinova, prirodno da se to odvija po redu, tako da svaki od wih dolazi dva puta nedeqno na red, u podrum, gde uvek imam ve}u zalihu ru{evina u rezervi. U stvari, nasuprot onome {to ameri~ki turisti~ki biroi dovikuju svojim putnicima: Putujte u Evropu, jer ve} slede}ih godina ne}e biti ru{evina! u stvarnosti toga materijala ima dovoqno; ja imam i tajne izvore i nabavqa~a, koji mi je obe}ao da }e mi nabavqati delove ru{e vina i u doba nesta{ica, po umerenim crnoberzijanskim cenama.

Kada jedan od mojih sinova, koji je tog dana na redu, ukesi na{, porodi~ni `argon odgovaraju}u dnevnu porciju (oko dva do tri kilograma), onda dva druga sina moraju da udaraju kesom o zidove, plafone plakare, nakon ~ega se u kesi stvara fina, prijatno nihilisti~ka pra{ina; stimulans bez kojeg jednostavno ne bih mogao da radim; duboko udi{em taj puder uni{tewa, kao {to drugi halapqivo gutaju opijum, ha{i{, nakon ~ega zapadam u stawe omamqenosti, stawe u kojem sam jedino sposoban za pisawe.

Dok moji sinovi iznose iskori{}ene ostatke ru{evina u ba{tu (na taj na~in potajno uzdi`emo na{ po7

sed, jer mi `ivimo tako beznade`no nisko(c) na{a ku}na pomo}nica usisava pra{inu, koja se, na `alost, ne mo`e jo{ jednom iskoristiti za omamqivawe. Za to vreme doru~kujem, engleski i otmeno, brijem se i razmi{qam, dok se omamqenost pove}ava, kako treba da izgleda re~enica u kojoj bi se tri puta upotrebile dve ta~ke, moj najomiqeniji znak, ali pored interpunkcije i sadr`aj, svakako igra odre|enu ulogu; morao bi svakako da bude neute{an: ~itaocu ne bi smeo da ostavi nadu; otprilike ovako: Razbio joj je fla{u sir}eta o glavu: zelena sr~a zazve~a po podu, a kisela teku}ina se slivala niz wene grudi, vrat i noge: ko{tuwave, s pro{irenim venama: plavim izbo~inama koje su pretile da prsnu.

Napi{em li ovu prvu re~enicu vi{e nema zaustavqawa: osamdeset, devedeset do sto dvadeset kucanih listova, sve dok mi uve~e uko~eni prsti ne skliznu s dugmi}a pisa}e ma{ine; bauqam do kreveta, dok moji sinovi u spava}u sobu unose ve~erwu kesu; le`im polubudan i u polumraku ponekad mi kesa koja se wi{e izgleda kao kandilo.

8

Hajnrih Bel

CRNE OVCE

O~igledno sam predodre|en da se staram da lanac crnih ovaca ne bude prekinut u mojoj generaciji. Neko to mora da bude i upravo sam ja taj. Niko to od mene nije o~ekivao, ali se tu ni{ta vi{e ne mo`e izmeniti: taj sam. Pametniji ~lanovi na{e rodbine tvrde da uticaj koji je na mene imao stric Oto nije bio dobar.

Stric Oto je bio crna ovca pro{lih generacija i bio je moj kr{teni kum. Neko je to morao da bude i on je uprvao bio taj. Svakako da je izabran za moga kuma pre nego {to se ispostavilo da }e posrnuti, a i mene su uzeli za kuma jednog malog de~aka, koga sada, po{to me smatraju crnim, iz straha sklawaju od mene. U stvari bi trebalo da nam budu zahvalni, jer porodica koja nema crne ovce i nije karakteristi~na porodica.

Stric Oto je rano zapo~eo. Dolazio je ~esto kod nas, donosio uvek vnmb i{e slatki{a nego {to je moj otac smatrao za potrebno, pri~ao, pri~ao i na kraju poku{ao da uzajmi ne{to novca. Stric Oto je znao puno toga; nije bilo teme o kojoj nije znao sve: sociologija, kwi`evnost, muzika, arhitektura, sve; i stvarno: znao je sve. ^ak i stru~waci su rado razgovarali sa wim, inteligentan, izuzetno prijatan, sve dok ih naknadni poku{aj pozajmqivawa ne bi otreznio, jer to je bilo u`asno: nije harao samo me|u rodbinom, ve} je postavqao svoje podle zamke svuda gde mu se ~inilo isplativim.

Svi su bili mi{qewa da bi on svoje znawe mogao da „pozlati“ – tako su to zvali u prethodnim generacijama, ali on ga nije pozlatio, pozla}ivao je samo nerve svojih ro|aka. Ostalo je tajna kako je uspevao da ostavi utisak da danas to ne}e poku{ati. Ali nije propu{tao 9

priliku. Nikada. Mislim da jednostavno nije mogao da se suzdr`i. Wegove pri~e su bile tako interesantne, tako `ivotne, pune duha, razaraju}e za wegove protivnike, uzvi{ene za wegove prijateqe, tako je lepo umeo da pri~a o svemu da ~ovek nije mogao ni da pomisli da }e...! Ali jeste. Znao je kako se gaje bebe, iako nikada nije imao dece, uvla~io je `ene u neverovatno zanimqive razgovore o dijetama prikladnim za odre|ene bolesti, preporu~ivao pudere, pisao recepte raznih masti na ceduqice, odre|ivao kvantitet i kvalitet wihovih pi}a, da znao je kako treba sa wima: rasplakano dete, povereno wemu, odmah bi se smirilo. U wemu je bilo ne~eg magi~nog.

Isto tako analizirao je Betovenovu Devetu sinfoniju, sastavqao `albe i predstavke, pomiwao brojeve paragrafa koji su dolazili u obzir...

Ali, o ~emu god da sa vodio razgovor, kada se pribli`avao kraju i neumitno se bli`io rastanak, naj~e{}e u hodniku, kada je vrata ve} do pola zatvorio, jo{ jednom bi kroz vrata proturio svoju bledu glavu sa `ivahnim, crnim o~ima i rekao, posred straha nestrpqivih ~lanova porodice, uvek se obra}aju}i glavi porodice: „Da li bi mogao da mi...?“ Sume koje je pozajmqivao kretale su se od jedne do pedeset maraka. Pedeset je bilo najvi{e, tokom decenija se uvre`ilo nepisano pravilo da vi{e nikako ne sme da tra`i. „Kratkoro~no“, dodavao bi. Kratkoro~no je bila wegova omiqena re~. Zatim bi se okrenuo, vratio {e{ir na ~iviluk, odmotao {al s vrata i po~eo da obja{wava za {ta mu je potreban novac. Nikada mu nije trebalo za wega, ve} uvek samo da bi svojoj egzistenciji napokon dao ~vrstu osnovu. Wegovi planovi su se kretali od poslasti~arnice, od koje je neprestano o~ekivao redovne prihode i osnivawa politi~ke partije, koja bi spasila Evropu od propasti.

Fraza „Mo`e{ li da mi...“, bi u redovima na{e rodbine izazivala neku vrstu u`asa, bilo je `ena, tetki, 10

sestri~ina ~ak, koje su, ~im bi ~ule te re}i, na tren bile sasvim blizu nesvesti.

Stric Oto – pretpostavqam da je bio potpuno sre}an kada bi se sjurio niz stepenice – oti{ao bi u najbli`u kafanu, kako bi na miru razmislio o svojim planovima. Vrteli bi mu se po glavi uz ~a{icu rakije ili fla{u vina, u zavisnosti od toga kolika je bila suma koju je uspeo da izmami.

Ne `elim vi{e da krijem da je pio. Pio je, ali ga niko nikada nije video pijanog. Osim toga, izgleda da je imao potrebu da pije sam. Ponuditi mu alkohol, da bi se izbegao wegov poku{aj pozajmqivawa, bilo je je sasvim iluzorno. Celo bure vina ga ne bi spre~ilo da prilikom odlaska, u posledwem trenutku, ne pomoli glavu kroz vrata i upita: „Mo`e{ li da mi kratkoro~no..?“ Ali, do sada sam pre}utao wegovu najgoru osobinu: ponekad je vra}ao novac. Izgleda da je ponekad, pone{to i zaradio, li~no mislim da je povremeno davao pravne savete. Onda bi dolazio, vadio nov~anicu iz xepa, ispravqao je s bolnom qubavqu i govorio: „Bio si tako dobar da mi pomogne{, evo ti tvoj petak!“ Onda bi ubrzo oti{ao da bi se vratio najkasnije za dva dana, tra`e}i na zajam sumu koja je uvek bila ne{to ve}a od one vra}ene. Ostalo je tajna kako mu je po{lo za rukom da pro`ivi skoro {est decenija bez onoga, {to obi~no nazivamo zaposlewem. I nije umro od neke bolesti koju je mogao da navu}e piju}i. Bio je zdrav kao dren, wegovo srce je radilo savr{eno, a san mu je bio sli~an snu zdravog odoj~eta, koje se upravo podojeno, ~iste savesti, prepustilo snu do narednog obeda. Ne, umro je sasvim iznenada: nesre}a je prekinula wegov `ivot i ono {to se zbilo posle wegove smrti ostaje najtajanstvenije na wemu.

Stric Oto je, kao {to rekoh, umro od posledica nesre}e. Pregazio ga je kamion sa tri prikolice, usred grada i prava je obavestio rodbinu. U wegovom xepu je 11

prona|en nov~anik u kojem je bila slika Majke Bo`ije, jedna karta za vi{e vo`wi, dvadeset i ~etiri hiqada maraka, kao i duplikat potvrde, koju mora da je potpisao u Lutriji i verovatno je u posedu novca bio tek minut ili ~ak i ne{to kra}e, jer ga je kamion pregazio na pedesetak metara od lutrijske filijale. Ono {to je sledilo bilo je pomalo sramno za rodbinu. U wegovoj sobi je vladalo siroma{tvo: sto, stolica, krevet i plakar, nekoliko kwiga i velika sveska za bele{ke i u tim bele{kama ta~an popis svih kojima je dugovao, ukqu~uju}i i pozajmicu od samo dan pre toga, koja mu je donela ~etiri marke. Osim toga, vrlo kratak testament, po kome sam ja bio iskqu~ivi naslednik.

Moj otac je, kao izvr{ilac wegove posledwe voqe, bio zadu`en da isplati du`nike. Lista onih kojima je bio du`an bila je duga~ka i sezala je do u doba kada je naglo prekinuo svoju tek zapo~etu karijeru sudskog slu`benika i okrenuo se drugim planovima, koji su ga ko{tali toliko vremena i novca. Wegovi dugovi su iznosili skoro petnaest hiqada maraka, a broj onih kojima je bio du`an skoro sedam stotina, ra~unaju}i i nekog konduktera, koji mu je pozajmio trideset fenunga za kartu, pa sve do mog oca, koji je nazad dobio ukupno dve hiqade maraka, po{to je od wega stric Oto, o~igledno, najlak{e izvla~io novac.

Na neki ~udan na~in, ja sam na sam dan wegove sahrane postao punoletan i bio u mogu}nosti da prihvatim nasledstvo od deset hiqada maraka, tako da sam odmah prekinuo zapo~ete studije, kako bih mogao da se posvetim drugim planovima. I pored suza mojih roditeqa, iselio sam se iz ku}e i pre{ao u stri~evu sobu. Ne{to me je vuklo i tu stanujem i dan danas iako je ve} i kosa po~ela da me napu{ta. Inventar se nije ni pove}ao, a ni smawio. Danas znam da sam mnogo toga pogre{nog zapo~eo. Bilo je besmisleno {to sam poku{avao da postanem muzi~ar, ~ak kompozitor, jer je o~igledno da sam nedovoqno talentovan za to. Danas to znam, ali sam 12

to iskustvo platio trogodi{wim, bezuspe{nim studirawem, a i celo nasledstvo sam potro{io, ali je to bilo davno.

Ne se}am se vi{e redosleda mojih planova, bilo ih je mnogo. Osim toga, vreme koje mi je bilo potrebno da shvatim wihovu besmislenost bivalo je sve kra}e. Na po~etku bi me neki plan intrigirao puna tri dana, `ivotni vek koji je ~ak i za planove bio isuvi{e kratak.

Vek mojih planova se rapidno skra}ivao, tako da su s vremenom postali kratke, trenutne misli, koje nisam stizao nikome ni da objasnim jer ni meni nisu bile jasne. Kada se samo setim da sam ~ak tri meseca poklonio izu~avawu fiziognomije, pa zatim da sam tokom samo jednog popodneva odlu~io da postanem slikar, ba{tovan, mehani~ar i mornar i da sam odlazio na spavawe ~vrsto uveren da sam ro|en da budem u~iteq, a da sam se budio s uverewem da je poziv carinika, upravo ono za {ta sam predodre|en... ?

Ukratko, ne posedujem ni qubaznost svog strica, ni wegovu relativnu upornost, nisam ni naro~ito dobar govornik, sedim nemo s qudima, uve}avaju}i wihovu dosadu, a svoje poku{aje da od wih izmamim novac, plasiram u sred }itawa, tako da zvu~e kao ucene. Samo s decom sa dobro snalazim, bar sam tu osobinu, kao ne{to pozitivno, nasledio od strica. Bebe postaju mirne ~im ih uzmem u ruke i kada me pogledaju odmah po~nu da se smeju, ako one to uop{te umeju, mada mnogi tvrde da moje lice pla{i qude. Zlobnici su mi predlagali da kao prvi mu{ki predstavnik u tom poslu, osnujem de~je jaslice i da moje neiscrpne planove okon~am realizacijom ovog plana. Ali to nisam u~inio. Mislim da znam razlog koji nam to onemogu}ava: na{e stvarne sposobnosti nikada ne mo`emo da pozlatimo – ili kako se to danas ka`e: ekonomski iskoristimo.

U svakom slu~aju jedno je sigurno: ako sam crna ovca – a ja nisam ba{ uveren u to – onda sam predstavnik neke druge sorte koja se razlikuje od one koju je predsta13

vqao stric Oto: ne posedujem wegovu lako}u, wegov {arm, a osim toga, moji dugovi su mi neprijatni, dok stric Oto nije ni hajao za wih. I u~inio sam ne{to u`asno: kapitulirao sam – tra`io sam zaposlewe. Molio sam sve u familiji da mi pomognu, da me negde uguraju, da potegnu svoje veze kako bih bar jednom imao sigurne prihode. I uspelo im je. Po{to sam sve i svakoga molio, svoje `eqe formulisao usmeno i pismeno, bio sam u`asnut kada sam shvatio da su moje molbe i prekliwawa shva}eni ozbiqno i ~ak realizovani, u~inio sam ono {to jo{ do sada nijedna crna ovca nije: nisam odustao, nisam ih izneverio, ve} sam prihvatio zaposlewe koje su mi prona{li. @rtvovao sam ono {to nikada nije trebalo da `rtvujem: svoju slobodu.

Svake ve~eri kada bih umoran dolazio ku}i bio sam besan {to je jo{ jedan dan mog `ivota pro{ao, donose}i mi samo umor, bes i upravo onoliko novaca koliko je dovoqno da nastavim sa radom: ako se taj posao mogao nazvati radom: sortirati prispele ra~une po azbu~nom redu i odlagati ih u registre, gde su bili prepu{teni strpqivom ~ekawu da nikad ne budu pla}eni: sastavqati reklamna pisma koja su bezuspe{no putovala po zemqi i bila samo nekorisni teret za po{tare; ponekad bih i sam napisao po neki ra~un koji tu i tamo ~ak bio i pla}en. Morao sam da vodim razgovore sa putuju}im trgovcima koji su bezuspe{no poku{avali da utrape nekome {kart koji je na{ {ef proizvodio. Na{ {ef, ta bezrepa stoka, koji je najplodonosnije ~asove dana tra~io na brbqawe – potpuno besmislena egzistencija – koji nije hteo da shvati visinu svojih dugova, koji se snalazio od blefa do blefa i koji podse}a na ma|ioni~ara koji jedan balon naduvava dok mu se dugi istog trenutka raspr{io: od svega ostaje samo odvratna gumena materija, koja je jo{ samo pre nekoliko sekundi blistala u punom sjaju, `ivotu i snazi.

Na{a kancelarija se nalazila u neposrednoj blizini fabrike, u kojoj je tuce radnika pravilo name{taj, 14

koji qudi kupuju da bi se celog svog `ivota kajali, ako se ve} posle tri dana nisu odlu~ili da ga iseckaju za potpalu: sto~i}i, malecke komode, umetni~ki oslikane male stolice, koje su se raspadale ve} pod te`inom trogodi{weg deteta, male police za saksije ili vaze, svakojake drangulije, koje bi trebalo da budu rezultat umetni~kog stolarskog rada, dok ih je u stvari, neki lo{ lakirer mazao farbom, za koju je na{ {ef tvrdio da je lak, trude}i se da je ulep{a i na neki na~in opravda wihovu cenu.

Tako sam tro{io dane, jedan za drugim, ukupno skoro ~etrnaest – u kancelariji tog neinteligentnog ~oveka, koji je samog sebe uzimao za ozbiqno, koji je, osim toga, sam sebe smatrao umetnikom, jer bi ponekad – desilo se to samo jednom dok sam ja bio tamo – stao za za crta~ki sto, petqaju}i ne{to po papiru i projektovao nekakav stalak za cve}e ili ku}ni bar, zbog kojeg }e se nervirati nekoliko generacija. Smrtonosna besmisao wegovih proizvoda mu izgleda nikako nije i{la u glavu. Kada bi projektovao takav proizvod – kao {to rekoh desilo se to samo jednom dok sam ja bio tamo – odjurio bi svojim kolima u nepoznatom pravcu i dao sebi stvarala~ku pauzu, koja bi se razvukla na vi{e od osam dana, dok je on stvarao samo ~etiri sata. Crte` bi bio ba~en pred majstore koji bi ga namr{tenog ~ela razgledali i pripremali gra|u za proizvodwu.

Danima posle toga sam kroz pra{wav prozor radionice – on je to zvao fabrikom – gledao kako se gomilaju nova dela: zidni stolovi ili police za radio aparate, koji gotovo da nisu bili vredni lepka koji je na wih ba~en.

Jedino su predmeti koje su radnici pravili bez znawa svog {efa, dok je ovaj po nekoliko dana bio odsutan: police za cipele i kutije za nakit, iznena|uju}e solidni i jednostavni; praunuci }e na wima jo{ jahati ili u wima ~uvati svoje drangulije. Tako je korisno stvarano ilegalno.

15

Ali stvarno imponiraju}a osoba koju sam susretao u pauzama mog rada – bio je konduktrer iz tramvaja, koji mi je svojim kqe{tima poni{tavao dan; uzimao je taj mali komad papira, moju nedeqnu kartu, gurnuo je u wu{ku svojih kqe{ta i mastilo bi poni{tilo dva santimetra karte – jedan dan `ivota, koji mi je doneo samo umor, bes i upravo onoliko novca, koliko je bilo dovoqno da nastavim sa ovim besmislenim poslom. Kao da je ~ovek u jednostavnoj uniformi posedovao ne{to sudbonosno, {to je svake ve~eri poni{tavalo dane hiqadama qudi. Jo{ i danas mi je krivo {to nisam dao otkaz, pre nego {to sam bio skoro prisiqen da to u~inim: jednog dana je moja gazdarica dovela u kancelariju nekog ~oveka, koji je tvrdio da je predstavnik lutrije i da sam ja vlasnik bogatstva od 50.000 maraka, u koliko sam ja stvarno taj i taj i ako je odre|eni loz u mom vlasni{tvu. I eto, ja sam bio taj i taj i loz je bio u mojim rukama. Odmah sam napustio radno mesto iako nisam dao otkaz, ostaviv{i nesre|ene novoprispele ra~une i ni{ta mi drugo nije preostalo nego da odem ku}i, podignem novac i preko po{tara obavestim rodbinu o novom stawu stvari.

Izgleda da se o~ekivalo da i ja uskoro umrem ili postanem `rtva neke nesre}e. Ali, ni jedan auto nije poku{ao da mi oduzme `ivot, a srce mi je u odli~nom stawu iako ni ja ne be`im od fla{e. Tako sam posle ispalte dugova postao vlasnik gotovo 30.000 maraka, oslobo|enih poreza, po{tovani stric, kome je opet bilo dozvoqeno da vi|a svoje kum~e. Uop{te, deca me vole, a sada smem da se igram s wima, da im kupujem lopte, da ih vodim na quqa{ke i ringi{pil.

Dok je moja sestra svom sinu, mom kum~etu, odmah kupila loz, ja se zabavqam razmi{qaju}i satima o tome ko }e iz tih generacija krenuti mojim stopama, ko }e od tih lepih, slatkih klinaca, koje su izra|ali moje sestre i bra}a, biti crna ovca slede}e generacije? Jer mi smo karakteristi~na porodica i to }emo i ostati. Ko 16

}e biti poslu{an i dobar sve do trenutka kada to prestane da bude? Ko }e se odjednom okrenuti drugim planovima, nepogre{ivim, boqim? @elim to da znam, `elim da ga upoznam, jer i mi imamo na{a iskustva, i na{ poziv ima svoja pravila, koja `elim da saop{tim nasledniku, koji je jo{ nepoznat, koji se kao vuk u jagwe}oj ko`i skriva u tu|em stadu... ^ini mi se da ne}u `iveti dovoqno dugo da ga uvedem u sve tajne, ali on }e se sigurno otkriti kada bude vreme za smenu; istupi}e pred svoje roditeqe i re}i da je sit svega i samo mogu potajno da se nadam da }e do tada preostati ne{to od mog novca, jer sam svoj testament ve} izmenio i ostatak mog novca }e pripasti onome koji prvi poka`e znake koji }e ga u~initi mojim naslednikom...

Samo je va`no da im ni{ta ne ostane du`an.

Hajnrih Bel, 1917-1985, poha|ao kwi`arsku {kolu.

Od 1938-1945 vojnik. Posle rata studirao vajarstvo.

Nobelovac.

17

Robert Volfgang [nel

HERMAN

Rado sam radio u kamenonlomu i uvek kad bih neku veliku gromadu utovario u kamion zadovoqno bih zvi`dukao.

Gvozdenu mo~ugu sam koristio i za druge stvari: stao bih na sred vrata {trajkbrehera, a mo~ugu bih samo naslonio na nogu i oni ne bi izlazili iz ku}e. Kasnije sam postao poznat: no}u dok smo lepili letke, prosuo sam punu kofu lepka nekom policajcu na glavu. Agitprop je to posle iskoristio i svi su se smejali i dovikivali mi Herman! A kako sam samo kasnije pun kofer letaka uneo u Kelnsku katedralu i ostavio na jednoj od klupa, odakle ga je uzeo neki ~ovek koga ni ja nisam poznavao, a napoqu me sa~ekala dva neznanca i ve} dva sata kasnije sam visio sa nogama vezanim za plafon i vi{e od sto puta su me udarili u levo oko. Kasnije, u tamnici sam u~io stolarski, sve dok me nisu prebacili u Buhenvald. Posle toga sam prebegao iz ~ete 999 u Crvenu Armiju i u~estvovao u osvajawu Danciga kao kuvar.

Kada sam, samo s pantalonama na na sebi nema~kim zatvorenicima preko `ice dobacio jedan hleb, uhvatili su me i strpali zajedno sa wima.

Posle tri godine su otkrili moj slu~aj, pustili me i trebalo je da postanem {ef policije u meni nepoznatom gradu, ali ja sam hteo ku}i, u moj kamenolom, a nisam znao da vi{e nikom ne treba kamewe i da svi gaje krompir i peku rakiju od wega. I ja sam to radio i imao uspeha, tako da sam postao glavni podrumar kod nekog vinskog trgovca. Ali ~im sam se o`enio jednom od wegovih prodava~ica, dao mi je otkaz. Sada sam portir i pazim na vodovod i zavirujem u radni~ke torbe, da ne odnesu neku sijalicu. I kad me moj {ef ujutru pita: 18

Pa, {ta }e biti? dam mu ta~an odgovor: Lo{e }e biti!

Za{to? pita, a ja ka`em: To sam shvatio iz svog iskustva.

Robert Volfgang [nel, ro|en 1916. u Barmenu (danas Vupertalu). Muzi~ka akademija, slikar.

19

Rajnhard Letau

ODBIJAWE

Gospodin prilazi Manigu. „Dopada li vam se ova ka{ika?“ pita. Manig odmahuje glavom. „Stvarno ne?“ pita gospodin. Zatim uzima Maniga za ruku. Prilaze nekom tunelu. Ulaze u tunel. Tu, u tami, gospodin zastaje, prilazi bli`e Manigu, pokazuje mu ka{iku i pita: „Ni u tunelu?“ „Ta ka{ika mi se ne dopada ni u tunelu“, odgovara Manig, po{to su mu se o~i privikle na mrak.

Sada obojca stoje na visoravni. Oko wih je vetar.

Stoje jedan pored drugog, ~etiri noge u istom redu. Gospodin podi`e ka{iku i okre}e glavu na desno, tako da je ona sada ta~no iznad wegovog ramena. O~i su uprte u ka{iku, zatim skre}u ka Manigu. „A sad?“ pita. „Ni ovde“, odgovara Manig. „A sa loptom uz wu?“ pita gospodin. Pokazuje loptu.

Pod wima kro{we okolnog drve}a, u daqini jezero. „NI tako“, ka`e Manig. „Nikad i nikako.“ Rajnhard Letau, ro|en 1929. u Erfurtu. Studirao germanistiku, filozofiju i ameri~ku kwi`evnost u Hajdelbergu i Harvardu. Neko vreme u Berlinu. Od 1967. profesor ameri~ke kwi~evnosti u San Dijegu / SAD.

20

Anton Fian

QUBAV 38

Naro~ito predve~e, jo{ i danas se gore, iznad W. u planinama Koru{ke na visokoj litici, koja se uzdi`e iznad mesta, mogu uo~iti dve upadqive fleke, dva bela oka u sumraku. Jo{ dok je Austrijom vladao [i{nik, sin nekog seqaka, ~iji posed je bio gore, visoko u brdima, zaqubio se u k}er bogatog kafexije u dolini, koji je i pored ilegalnosti, svima bio dobro znan kao nacist, koji je po zavr{etku rata bio dogurao do gradona~elnika.

U svom udvarawu, ismevan od okoline, a od oca udvara~e uporno odbijan, jer nije raspolagao sredstvima koja bi ga ~inila ozbiqnim kandidatom, seqa~ki sin je do{ao na ideju da umesto toga, kafexiji kao preporuku ponudi svoje desni~arsko ube|ewe, koje je mo`da stvarno bilo i wegovo, ali mo`da i samo prihva}eno radi postizawa ciqa. Jedne no}i, reskiraju}i `ivot, popeo se na sam vrh litice i ukrasio ga sa dva ogromna kukasta krsta bele boje, koja su se mogla uo~iti iz velike udaqenosti. Ni kafexija vi{e nije dugo razmi{qao, odobrio je ven~awe, odu{evqen i ube|en takvom odlu~no{}u i smelo{}u.

Bra~ni par nije proveo ni dve godine u miru i sre}i.

Svet se uskovitla, a kafexija se obrati svom zetu, upiru}i prstom na vrh litice i re~e da je do{lo vreme da u ime toga dobrovoqno i hrabro krene na front. [ta je drugo mlado`ewi preostalo?

Oki}en i uz divqewe, otpra}en je i rat, pisao je, tu i tamo, sa fronta, sawao o W., borio se {irom Evrope, poginuo u Normandiji i od tada se, bar se tako misli, nalazi na nekom od mnogih grobaqa blizu mora.

21

Za tugovawe nije bilo mnogo vremena, jer `ivot je u W. i u miru morao da ide daqe. Ponovo je kafexija svojoj k}erki dao blagoslov za udaju, ovog puta za jednog od onih momaka koji su u ono doba bili nezamenqivi, a koji je u brak doneo preko potrebne wive i koji je odmah po povratku iz rata, dokazao svoju vaqanost, pewu}i se na onu istu liticu, u dru{tvu dva engleska vojnika, kako bi uklonio izjavu qubavi, neprikladnu novim vremenima.

22

Jakov Lind

PUTOVAWE KROZ NO]

Kad pogledate u nazad, {ta vidite? Ni{ta. A kad pogledate napred? Tek onda ni{ta. Ta~no. Tako je to.

Bilo je tri sata no}u i padala je ki{a. Voz se nigde nije zaustavqao. Videla su se nekakva svetla, ali se nije moglo sa sigurno{}u tvrditi da li se radilo o ku}ama ili zvezdama. [ine su bile {ine – a za{to ih navodno nema na nebu?

Pariz je bio negde na kraju puta. Koji Pariz? Svetovni – s kafeima, zelenim autobusima, fontanama i prqavim zidovima?

Ili nebeski? Kupatila sa tepisima po podu i pogledom na Bois du Boulogne? Pod plavim svetlom saputnik je izgledao jo{ ble|e.

Wegov nos je bio prav, usne uske, zubi preterano sitni. Kosa ravno o~e{qana, kao morski pas. Nedostajali su mu brkovi. Mogao bi da dubi na nosu. Ispod ode}e je mokar. Za{to ne poka`e zube?

Posle onog „tako je to“, ni{ta nije rekao. Povukao je crtu ispod ra~una. Sad pu{i.

Ko`a je siva, to je jasno – i zategnuta, kad se ~e{e puca. U {ta gledati? on ima samo jedno lice i kofer. [ta nosi u koferu? Alat? Testeru? ~eki} i dleto?

Mo`da i burgiju? Za {ta mu treba burgija? Da bu{i lobawe? Iz wih pije pivo. Kad ih o~isti, ofarba ih. Ho}e li i moje lice ofarbati? Kojim bojama?

Vodenim ili uqanim? I za{to? Deca se za uskrs igraju quskama od {arenih jaja. Wegova s lobawama.

Dakle, re~e on neobavezno i ugasi cigaretu. Dakle, kako je bilo?

23

Ne znam, rekoh. Ne mogu da se odlu~im. Zar on ne razume {alu?

Ne{to ste mlitavi, re~e. Odlu~ite se sad, za pola sata }ete ionako spavati i onda }u mo}i da radim {ta ho}u.

No}as ne}u spavati, rekoh, upozorili ste me.

Opomena Vam ni{ta ne}e pomo}i, re~e on. Izme|u tri i ~etiri svako je u stawu prividne smrti. Vi ste obrazovan ~ovek, trebalo bi to da znate.

Znam, ali mogu da se suzdr`im.

Izme|u tri i ~etiri, re~e ~ovek, i pogladi brk, koji je tek trebalo da mu izraste, smo svi u plasti~noj kesi, ni{ta ne vidimo i ni{ta ne ~ujemo. Tad umiremo, svako.

Umirawe je odmor, posle ~etiri se budimo i teramo daqe. Ina~e qudi ne bi mogli toliko da izdr`e.

Ne verujem Vam ni re~, ne mo`ete me istesterisati.

Ne mogu Vas pojesti takvog, ka`e on. Moram da testeri{em. Prvo kolena, zatim ruke, pa glavu. Sve po redu. [ta radite sa o~ima?

Isisam ih.

Mo`e li se u{na {koqka svariti ili su i u woj kosti?

Kostiju nema, ali su `ilave. Ja ne jedem sve, mislite li da sam sviwa?

Morski pas, mislim.

Moglo bi se re}i. Zna~i priznao je. Morski pas.

Znao sam. On je morski pas. Za{to govori nema~ki?

Morski psi govore danski i niko ih ne razume.

Za{to ne govorite danski?

Ja sam ro|eni Sant Poltenerac, re~e on. Kod nas se ne govori danski. Izgovori, naravno da mu trebaju izgovori.

Mo`da je i iz Sant Poltnera, ima kod nas i takvih.

I `ivite u Francuskoj?

To bi trebalo da Vam bude svejedno, re~e. Za pola sata Vas vi{e ne}e biti. Znawe ima smisla ako ~ovek ima i budu}nost, ali u va{em polo`aju...

24

Svakako da je lud, ali {ta se mo`e. Kupe je zakqu~ao (odakle mu samo kqu~?), u Pariz nikad ne}e do}i. Izabrao je pravo vreme. Ni{ta se ne vidi i pada ki{a, naravno da me mo`e ubiti.

Ko se pla{i, mora da pri~a. Molim Vas opi{ite mi to jo{ jednom.

Molba }e prijati wegovoj sujeti. Ubice su bolesne, bolesni qudi su sujetni. Molba pali.

Dakle, prvo dolazi drveni ~eki} na red, re~e on, bilo je kao u {koli... Glupim u~enicima sve mora dvaput da se objasni.

Glupost je tako|e strah, u~iteqi dele {amare ili cifre.

Zatim, posle drvenog ~eki}a, dolazi brija~, krv mora napoqe, bar najve}i deo, ionako ~ovek uma`e usta od xigerice; a onda dolazi testera. Da li odsecate nogu kod kolena ili u kuku? Naj~e{}e u kuku, ponekad u kolenu. Kad imam vremena u kolenu.

A ruke?

Ruke nikad u laktu, uvek kod ramena.

Za{to?

Mo`da iz navike, ne pitajte me. Nadlaktica, uglavnom, ima malo mesa, kod Vas skoro ni malo, a i ru`no izgleda. Kako Vi jedete pile}u kolenicu. ^ovek je bio u pravu.

Qudo`deri ve} znaju kako se jedu qudi. Koristite li za~ine?

Samo so. Qudsko meso je slatko, to i Vi znate. Kome bi se dopalo slatko meso.

Otvara kofer. Ne, vi~em, jo{ ne spavam. Ne pla{ite se, ze~i}u, hteo sam samo da Vam poka`em da se ne {alim. Tra`io je ne{to po alatu. U koferu je stvarno bilo samo pet alatki, na gomili. Kofer je bio mali, takve nose i lekari, samo {to su wihovi instrumenti prika~eni za pli{ani poklopac. Ovde su le`ali na gomili. ^eki}, testera, dleto i kle{ta. Jednostavan stolarski alat. Bila je tu i neka krpica. U wu je bio 25

umotan slanik, kakve mo`ete videti na stolu svakog jeftinog restorana.

To je negde ukrao, ka`em sebi. On je lopov.

Poturio mi je slanik pod nos. U wemu je bila so.

Istresao je ne{to soli na moj dlan. Probajte, re~e, izvanredna stona so. Video je qutwu u mojim o~ima, ostao samo bez re~i.

Smejao se. Sitni zubi su mi bili odvratni.

Da, re~e i ponovo se nasmeja, kladim se da Vam je dra`e da budete `ivi nego mrtvi i pojedeni.

Zatvorio je kofer i zapalio novu cigaretu. Bilo je pola ~etiri. Voz nije i{ao, leteo, a i pored toga na kraju ne}e biti nikakav Pariz. Ni svetovni ni nebeski. Bio sam u klopci. Svako mora da umre. Zar je na~in toliko va`an? ^ovek mo`e biti prega`en, slu~ajno ustreqen, da ga zadesi sr~ani udar, da umre od starosti ili od raka plu}a, {to danas i nije tako redak slu~aj. ^ovek mora nekako da skon~a. Za{to ne biti pojeden od nekog ludaka u brzom vozu Nica-Pariz.

Sve sama sujeta, samo sujeta. Umreti se mora, samo niko to ne `eli. @iveti se ne mora, ali svi `ele da `ive. Samo ono najneophodnije je va`no. Velike ribe jedu male, slavuj jede crve i pored toga peva tako lepo, ma~ke jedu mi{eve i niko nije zbog toga ubio neku ma~ku – sve jede sve, da bi ostalo u `ivotu, qudi jedu ma~ke, {ta je tu neprirodno? Da li vi{e boli ako se ka`e „boli“? @ivotiwe ne pla~u, qudi pla~u, kad im umre neki ro|ak, ali prilikom sopstvene smrti, {ta tu vredi pla~? Zar toliko volimo sebe? Onda je to sujeta.

Prilikom sopstvene smrti ne mo`e da nam prepukne srce. Tako je to. Postalo mi je prijatno. Tu je neki ludak i `eli da me pojede. On bar `eli ne{to. A {ta ja `elim? Ne `elim nikog da pojedem, da li je to mo`da po{tewe? [ta preostaje ako se ne `eli ono {to bi trebalo da se ~ini?

Ako se ne ~ini ono {to je odvratno, {ta se de{ava sa odvratnim? Ostaje nam u pantalonama. ^oveku iz 26

Sant Poltena ni{ta ne ostaje u pantalonama. On sve guta.

Neki glas govori tiho, i zvu~i skoro ne`no: Eto, vidite, kako polako postajete pospani, to je od razmi{qawa. [ta o~ekujete od Pariza?

I Pariz je samo grad. Ko Vama treba i kome Vi trebate?

Idete u Pariz. Pa {ta? Od sno{aja i pijan~ewa ne}ete biti sre}niji. A od rada jo{ mawe. Od novca nemate ni{ta. Od `ivota samo srawe. Mo`ete mirno da zaspite. Ne}ete se probuditi, to Vam obe}avam.

Ali ja uop{te ne `elim da umrem, {apu}em. Jo{ ne. @elim u Pariz... da {etam. [etwa po Parizu? Velika stvar. Od toga }ete se samo umoriti. Ionako ima mnogo {eta~a koji gledaju izloge. Restorani su prepuni. Javne ku}e tako|e. Vi ste u Parizu suvi{ni. U~inite mi uslugu – zaspite. No} ne traje ve~no, i onda moram sve brzo da progutam, pa }e me jo{ i stomak boleti od Vas. Moram da Vas pojedem. Kao prvo, gladan sam, a kao drugo, dopadate mi se. Na samom po~etku sam Vam rekao da mi se dopadate, a Vi ste mislili da sam peder. Sada znate. Ja sam obi~an qudo`der. To nije poziv, to je nagon. ^ove~e, shvatite: sada imate razlog. Verujete da je to slu~ajno {to ste u{li u moj kupe. Ni{ta nije slu~ajno. Ne verujete? Posmatrao sam Vas kako ste u Nici {etali peronom. Zatim ste u{li u moj kupe. Zat {to sam lep? Ni govora. Da li je morski pas lep? Seli ste u moj kupe jer ste znali da }e ovde biti zanimqivo.

Tiho je otvorio svoj mali kofer. Izvadio je drveni ~eki} i ponovo zatvorio kofer~i}. Drveni ~eki} je ~vrsto dr`ao u ruci. Pa, ho}ete li? re~e.

Odmah, rekoh, odmah. Iznenada sam ustao. Bog zna kako, ali stajao sam na nogama i ispru`io ruku. Tanka `ica je pukla, plomba je pala, voz se tresao i cvileo. ^ula se vriska iz susednog kupea. ^ovek iz Sant Polt27

nera je `urno sakrio ~eki} u kofer, uzeo kaput i u trenu je bio na vratima. Otkqu~ao je vrata i osvrnuo se: @ao mi Vas je, re~e. Ova glupost }e Vas ko{tati deset hiqada franaka. Budalo, sada }ete morati pe{ke do Pariza.

Qudi se okupqaju oko kupea, pojavquju se i kondukter i policajac. Dva vojnika i neka trudna `ena mi prete pesnicama.

Morski pas iz Sant Poltena je ve} napoqu, ispod mog prozora. Ne{to vi~e. Otvaram prozor. Ala ste se izblamirali, dovikuje, za ceo `ivot. I takvi `ele da `ive. Pqucnuo je, slegao ramenima i sa koferom u desnoj ruci pa`qivo si{ao sa nasipa i izgubio se u mraku. Poput nekog lekara koji `uri na poro|aj.

Jakov Lind, ro|en 1927. u Be~u. Pre`iveo rat u Nema~koj s falsifikovanim dokumentima. Posle rata radio poslove {irom Evrope, @ivi u Londonu.

28

Hans Jorg [najder

DOBRODO[LICA

U|ite, u|ite, pogledajte sobu. Slobodno probajte krevet, oslu{nite kako {kripe federi. Moj mu`, prosto mu bilo, spavao je na wemu. Odavno pri`eqkujem samca kao {to ste Vi, tako jednog melanholi~nog mu{karca sa brkovima. Ovde se mo`ete umivati. Jednostavno sipate ne{to vode iz vaze u lavor, ali pazite na zlatne ribice; one moraju da ostanu u vazi, tako su navikle. Mo`ete da perete zube koliko ho}ete, samo nemojte da grgu}ete. Grgutawe, moj pas ne podnosi, do|i Fifi, pozdravi na{eg gosta. Ako Vas ujede, slobodno mi recite, osigurana sam.

Jednom nedeqno morate da pripazite na mog sokola.

Popodne ga pu{tam iz kaveza, on je suvi{e mali za wega. Samo nemojte da se unervozite, jer tada se on upla{i i mo`e da Vas {~epa za vrat.

Ostanite mirni i samo zvi`du}ite, to ga smiruje.

Ovde je orman u koji mo`ete smestiti svoje stvari. Samo pazite na stvari moga mu`a, koje tu vise, one jo{ tako lepo miri{u na wega. Da, to su bila vremena. Ali Vi ste jo{ mladi i sve`i. Meni i mojim vr{wacima nije jo{ mnogo ostalo od `ivota. Ako se ponekad napijem, imajte razumevawa. Tada se stvarno oraspolo`im. Morate me odneti do kreveta i golicati po stopalima, sve dok ne po~nem da se smejem. Smehom se mo`e sve prevazi}i. Da, a ovo je komoda. Zar nije lepa? Ovo je Lusi, koja je jo{ pre mnogo godina dolutala od onekud. Slatka je, zar ne? Trebalo je da je vidite dok je jo{ bila `iva, pravo zlato. Znate, kad ~ovek nema dece, onda se te{ko odvaja od takve jedne `ivotiwe. Ostavite tu fijoku zatvorenu, ako Vam smeta miris. [ta? treba Vam 29

ogledalo? @ao mi je gospodine, ali to je nemogu}e. Ja ne podnosim ogledala. Imala sam ranije jedno, ali ne podnosim svoj pogled i poku{ala sam da se obesim.

Sme{no, zar ne? Ovaj sat ovde je jako skupocen.

Nemojte ga dirati, nadam se da Vam je jasno. Svakih ~etvrt sata on svira melodiju „Näher mein Gott zu Dir“.

Vi ste u~en ~ovek i sigurno imate razumevawa za to. To je zaista bila tu`na sudbina, tako iznenada nestati u okeanu. Najvi{e mi je `ao kapetana. ^itala sam da se na kraju, od celog broda, mogla videti samo wegova glava sa crnom bradom, ali nadam se da Vi ne}ete pu{tati bradu, zar ne? Dovoqni su i brkovi, ja uvek ka`em da je poqubac bez brkova kao supa bez soli.

Hansjorg [najder ro|en 1938 u Arau ([vajcarska), studirao germanistiku, istoriju i psihologiju. Doktor filologije. Neko vreme radio kao asistent re`ije. ^lan grupe Olten. @ivi kao slobodan pisac u Bazelu.

Pi{e i pod pseudonimom Peter Fi{vanc

30

Hans Kristof Buh

STIHOVI NEIZRECIVE LEPOTE

Prilikom raspremawa pisa}eg stola, otkrio sam tajnu pregradu, o ~ijem postojawu nisam imao pojma.

Otvorila se be{umno, pomo}u skrivenog mehanizma: stolar koji ju je ugradio, mora da je bio majstor svoga zanata. U unutra{wosti pregrade, koja je bila oblo`ena tamnozelenom ~ojom, le`ala je otvorena sveska sa stihovima, plavo mastilo jo{ neosu{eno, kao da je pisac tek ustao od stola. Rukopis je bio vrlo sli~an mom, bez dvoumqewa, ja sam ispisao ovu svesku. Bili su to stihovi neizrecive lepote, kakve nikada pre nisam ~itao. Udaqio sam se tiho, na prstima, da ne bih ometao stvarala~ki proces. Slede}eg jutra, rastavio sam svoj pisa}i sto u delove, ali tajna pregrada je i daqe ostala zatvorena.

Hans Kri{tof Buh ro|en 1944. u Vatclaru. Studirao germanistiku i slavistiku. @ivi u Berlinu.

31

Herbert Hekman

^OVEK

Neki ~ovek boja`qive prirode, kome je i sama pomisao na opasnost uterivala strah u kosti, odlu~io je da se za{titi kako bi izbegao opasnosti koje vrebaju sa svih strana. Pobegao je od sveta i u pustom predelu, koji je naselio svojim snovima po~eo da se ogra|uje zidovima, koje je nameravao da spoji pri vrhu, tako da su ovi prerasli u oblik velikog kupastog zdawa.

Mu~io se sa kamewem koje je odasvud dovla~io. Iako se s velikom ozbiqno{}u bacio na posao, nije mogao da spre~i da se jednog dana za{tita obru{i na wega i sahrani ga. Po{to nikoga nije bilo u blizini, niko nije ni mogao da konstatuje kako takav obim za{tite ni u kom slu~aju ne garantuje sigurnost.

Herbert Hekman ro|en 1930 u Frankfurtu. Studirao kwi`evnost i filozofiju. @ivi u Frankfurtu.

32

Volfgang Hildeshajmer

VELIKA NABAVKA

Jedne ve~eri sedeo sam u seoskoj kr~mi, ispred ~a{a piva, kada je ~ovek obi~na izgleda seo za moj sto i upitao me, poverqivim glasom, da li bi hteo da kupim lokomotivu. Dobro, prili~no je lako meni ne{to prodati, ali pri ve}im nabavkama, ovakve vrste, ~inilo mi se da treba biti oprezan. Iako se slabo razumem u lokomotive, raspitao sam se za tip i godinu proizvodwe, da bih kod neznanca ostavio utisak eksperta za lokomotive, koji ne kupuje ma~ku u xaku, kako se to ve} ka`e.

On mi je dao op{irna obave{tewa i pokazao mi slike koje su prikazivale lokomotivu spreda i sa strane.

Izgledala je dobro i ja sam je naru~io, po{to smo se nagodili za cenu, imaju}i u vidu da se radi o polovnoj robi.

Ubrzo posle toga posetio me je brat od tetke. To je ~ovek koji prezire sve vrste {pekulacija, ispoqavawe ose}aja, ~ovek za kojeg samo ~iwenice imaju va`nost.

Ni{ta ga ne mo`e iznenaditi, taj sve zna, ~ak i pre nego {to mu ~ovek ne{to ispri~a, on zna boqe i ume da objasni. Ukratko – nepodno{qiv tip. Posle pozdrava, po~eh. „Kakav prijatan jesewi vazduh...“ „Pogoduje bujawu korova“, re~e on. Sipah sebi kowak, koji je on doneo na poklon. Imao je ukus sapunice, {to sam pokazao izrazom lica. On re~e da je kowak, kao {to mogu da vidim na etiketi, dobio nagrade na svetskim sajmovima u Barseloni i Parizu, pa je zbog toga odli~an. Po{to smo popili }utke nekoliko kowaka, odlu~io je da preno}i kod mene i oti{ao je da parkira auto. Nekoliko minuta posle toga vratio se i saop33

{tio mi drhtavim glasom, da u mojoj gara`i stoji lokomotiva. „Znam“, rekoh mirno i srknuh kowak, „pre kratkog vremena sam je nabavio.“ Na wegovo zajedqivo pitawe, da li se ~esto sa lokomotivom vozam, rekoh da je retko koristim, ali da sam jedne no}i vozio seqanku iz susedstva, koja je bila trudna, u grad, u bolnicu. Jo{ iste no}i je dobila dvojke, to svakako nema mnogo veze sa vo`wom lokomotivom. Svakako da je sve to bila la`, ali pri ovakvim prilikama, ~esto ne mogu da odolim isku{ewu. Da li je poverovao, ne znam, saslu{ao je pri~u i bilo je o~igledno da mu vi{e nije bilo prijatno kod mene. Postao je }utqiv, popio je jo{ jednu ~a{u kowaka, pozdravio se i oti{ao. Vi{e ga nisam video.

Kratko posle toga, kada sam u novinama pro~itao da je u Francuskoj dr`avnoj `eleznici nestala jedna lokomotiva (nestala je no}u sa ran`irne stanice) postalo mi je jasno da sam `rtva nedozvoqene transakcije. Zbog toga sam prema prodavcu, koga sam skoro sreo u seoskoj kr~mi, bio veoma hladan. Tom prilikom je hteo da mi proda kran, ali nisam vi{e `eleo da se upu{tam u poslove s wim, a osim toga, {ta da radim sa kranom?

Volfgang Hildeshajmer ro|en u Hamburgu. @iveo u Hamburgu, Holandiji, Mahnajmu, Engleskoj i Palestini. Studirao slikarstvo i grafiku u Londonu. Britanski oficir za vezu, simultani prevodilac, od 1952 slobodan pisac.

KRATKE PRI^E nema~kog jezika izabrao i preveo Nikola B. Cvetkovi}

34

Ivan Buwin

PRSLUK PANA MIHOQSKOG

Bilo je to u Kijevu, ~etrdesetih godina pro{log veka, mnogim Kijevqanima je ovu pri~u pri~ao sam pan Mihoqski, a nama je prepri~ao pisac Jasinski.

Pan Mihoqski je naumio da se `eni. Bio je tada jo{ uvek mlad, ali ve} dovoqno razuman, te`io je dru{tvu qudi pristalih i svetskih, izabrao je za sebe nevestu lepu{kastu i s mirazom, sve pripreme za svadbu obavio je temeqno, kako vaqa. A kako se jedan od temeqa uredne pripreme za svadbu sastoji u vaqanoj snabdevenosti, to je pan Mihoqski odlu~io da, pred svadbu, doputuje, iz svog zabitog kraja, u Kijev, kako bi sebi sa{io pantalone, sakoe, frakove i prsluke po posledwoj modi.

Tako je i u~inio – doputovao je i snabdeo se slavno, koriste}i savete izvesnog grofa koji je poznavao i {titio mladog provincijalca. Pred odlazak iz Kijeva natrag, u svoj rodni grad, pan Mihoqski je iskoristio priliku da svrati kod grofa s namerom da prijatno provede ve~e i zatekao ga u velikim brigama prilikom pa`qivog odabira odela. Pan Mihoqski se zbunio i po~eo da se izviwava.

– Ah, oprostite, dragi grofe! Vi se, ~ini se, spremate nekuda...

– Da – re~e grof. – Idem kod Juzefovi~a, u Lipke.

Pozvao me u goste, a pritom je pozvao i jednu veoma va`nu li~nost.

– Kakva je to persona?

– Neki Gogoq, pisac.

– A, znam, ~itao sam wegove stvar~ice.

– A ja sam – re~e grof – samo slu{ao o wemu, da navodno pi{e, a nisam imao prilike da ga ~itam. Pi{e li dobro?

35

– Da, nije lo{ – odgovori pan Mihoqski. – Samo je bolesno svagda{wi: nema, znate, bajronovskog uzmaha.

– Pa, ipak, mora se i}i – re~e grof, uzdi{u}i. – Kao prvo, ne treba odbijati pozive takvog lica kao {to je Juzefovi~, a kao drugo, i sam taj Gogoq je u pitawu: ispostavqa se da je u velikoj milosti carevoj.

Pan Mihoqski se sav na~uqi: – Ma hajdete! Znate {ta, to sasvim mewa stvari. Ja i sam ne bih bio s raskida da bacim pogled na tako znamenitu li~nost.

– Ako vam je po voqi, za{to da ne bacite pogled?

Hajdete sa mnom u Lipke.

– Izvinite, ali ide li to? Neugodno mi je...

– Gluposti! Juzefovi~ je susretqiv doma}in. Predstavi}u vas. Hajdemo!

I evo, grof i pan Mihoqski su u Lipkama. A tamo je, ve}, ~itavo dru{tvo, tajna drhtavica, o~ekivawe visokoga gosta. Odavno spreman, ~aj ~eka na balkonu, skupqaju se, tiho razgovarajuu}i, ostali gosti – sve poznati profesori sa kijevskog universiteta, u najnovijim mundirima. Doma}in svakog ~asa tr~kara da proviri ne dolazi li Gogoq. Ali, prolazi jedan sat, prolazi drugi – Gogoqa nema pa nema. Napokon, utr~ava portir: do{ao je! Doma}in se baca u susret, profesori otresaju skutove, dovode se u red, uz ruke peglaju ivice rukava...

I evo, tu se, pribli`no ovako, doga|a ono o ~emu je, toliko puta kasnije, pripovedao pan Mihoqski: – Kako se sad se}am, taj Gogoq je i{ao ispred doma}ina koji je s po{tovawem kaskao za wim, ne `ure}i i gledaju}i pomalo iskosa, ispod ~ela. Imao je dug nos, dugu pravu kosu. Na wemu je bilo odelce od tamnog granata i tamno zeleni prslu~i}, po kojem su se crveneli mlade`i i okca, i dre~avo blistale `ute mrqe... Svi smo se pred wim nisko poklonili. On se odjednom zaustavio i, ne odgovaraju}i na naklone, po~eo da gleda direktno u mene. Doma}in preporu~uje: – Profesor, ovaj... Profesor onaj...

36

Ali on po~iwe lako da klima glavom, i mrmqa: – Veoma lepo... Drago mi je, u svakom smislu...

Zatim mu doma}in predla`e da sedne za sto i da ne{to prezalogaji. Ali, on uporno gleda u ~aj, pa u zakusku, mr{ti se od zalaze}eg sunca. Doma}in ~ini `urni znak nekom mladom ~oveku, ovaj jo{ `urnije tr~i prema ivici balkona i svojim telom skriva Gogoqa od sunca. Ali, Gogoq na to i ne obra}a pa`wu, za sto ne seda, nego sve nastavqa da gleda u mene, ta~nije re~eno, u moje grudi koje su tog dana ukra{ene jednim od mojih novih i najlep{ih prsluka: taj prslu~i} bio je, tako|e, veoma gizdav, samo je li~io ne na `abqu ko`u, kao kod prestoni~nog gosta, nego na ko`u kamelona.

– Meni se ~ini – prozbori on, napokon, `mire}i, – meni se ~ini da sam vas ve} negde video.

Ho}u da odgovorim da, ~ini se, nisam imao tu sre}u, ali doma}in mi tako srdito pripreti iza wegovih le|a prstom, da mi se jezik prilepio za nepca. A Gogoq nastavqa (i to ne bez otrova): – Da, negde sam vas video. Ne}u re}i da mi je va{a fizionomija ostala u `ivom se}awu, ali tim pre sam siguran da sam vas video. Video sam vas u nekakvoj kr~mi, tamo ste jeli supu od luka. [ta sam mogao da u~inim? To je ve} bilo uvredqivo, ali ja se, naravno, samo klawam i ni{ta ne odgovaram.

Gogoq opet zapada u }utwu, zami{qeno gledaju}i {are mog prsluka. Zatim, odjednom, pru`a doma}inu ruku, pravi zajedni~ki naklon svim ostalima i zapu}uje se prema vratima. Doma}in je zapawen da ne mo`e vi{e biti, ali da ga zadr`ava, razume se, ne sme. Gogoq odlazi, nekako neve{to pokre}u}i noge u uskim sivim pantalonama sa {irokim nogavicama, a doma}in izgubqeno jurca u korak za wim, i klawa mu se u le|a...

Tu bi se, pred kraj svoje pri~e, Pan Mihoqski uvek lukavo nasmejao.

– Recite mi sada – govorio je – kako obja{wavate sebi ovakvo Gogoqevo ~udno pona{awe u Lipkama? [ta se to dogodilo u wegovom pona{awu?

37

Na to su mu odgovarali: – Pa, ko mo`e da shvati prirodu takvog ~oveka? Mo`da mu se javila nekakva divna ideja, ili se u uobraziqi ocrtao o{tri lik...

Ali, pan Mihoqski bi odre~no vrteo glavom: – Ama ne! Ni jedno, ni drugo. Kov~e`i} se otvara jednostavno: Gogoq je pozavideo mom prsluku! Da, da ~asna re~! Da me grof nije poveo u Lipke, Gogoq bi i ~aj popio, i pobesedio sa svim ostalim gostima... Ali se dogodilo tako da sam mu ja, potpuno slu~ajno, svojim prslukom otrovao `ivot.

– Ali, molim vas: zar je to mogu}e?

– Da, tako je ispalo da je u potpunosti mogu}e, a za to imam i slede}e dokaze. Slede}eg jutra dole}e kod mene u hotel kroja~, Jevrej~i}, kod koga sam i naru~io to prslu~e, posledwe iz kompleta, jer svile s takvim ukrasima u gradu vi{e nema – samo {to mi ne pada pred noge.

– Za ime Boga miloga, dajte mi, pane, va{e prslu~e!

Ustupite mi ga, ne pitam, za cenu! Pa to je prava mora, da takav prsluk nigde u Kijevu vi{e ne mo`e{ da na|e{! Doputovao je jedan va`an gospodin, iz prestonice, i kupio kod Grosa prsluk, ali potom je video va{ i derwa se da mu neizostavno naprave u dlaku isti!

Shvatim ja u ~emu je stvar, pa ka`em: – A kakvo je ime doti~nog gospodina?

Kroja~ sle`e ramenima: – Otkud bih znao? I {ta }e vam wegovo ime?

A ja ve} jasno vidim: naravno, to je Gogoq! I neumoqivo odgovaram: – Ne, ne}u ti prodati prsluk ni za kakve pare! Neka je on po sto puta Gogoq, ali ovakav prsluk imati ne}e!

Ja, brate, svoj prsluk cenim vi{e od svih wegovih „Mrtvih du{a“.

1936.

Prevod sa ruskog Vladimir Jagli~i} 38

Vi{nu Prabhakar

Moja zemqa/Moja otaxbina/Moj dom *** Bio je odeven uobi~ajeno, oko bedara omotan dhoti1, na vratu {al. Bio je napet i povremeno se naglo trzao, kao da je u sebi povla~i neku ko~nicu. U wegovom koraku nije bilo ni~eg neobi~nog, neprekidno kora~ao napred.

Ono trzawe mu je oduzimalo snagu te je povremeno nesvesno po~iwao da se trese, ali to se nije odra`avalo u wegovom pona{awu. Za one koji su ga vi|ali, bio je samo jedna izgubqena osoba. ^esto su s wim zbijali {ale. Glasno bi mu se smejali ili dovikivali i psovali ga. ^im bi podigao pogled i oni spazili {ta se krije u wegovim nevinim, mirnim i {iroko otvorenim o~ima, obuzimao ih je strah. Eksplozija sipqivog smeha, koji je podse}ao na {um soda-vode, se sti{avala, a onaj pogled koji je u wihovim srcima sve spaqivao, opet je bivao oboren. Onda bi oni {aputali: „Sigurno nema nikoga, sve je izgubio .... vaqda su nestali svi wegovi ro|aci. ... ne, ne, .... ka`u da su mu kafiri2 pred o~ima pekli wegovu decu i da su je natakli na kopqa te okretali ukrug, sve dok se wihovo zapomagawe nije pretvorilo u mjaukawe i pisku mladih pti}a, tako da se najzad sasvim izgubio.“ „I sve to vidi stalno pred o~ima.“ „Da! To stalno vidi pred o~ima. Taj strah mu je ostao u o~ima i obuzeo ga celog do posledwe dla~ice. Toliko mu je u{ao u krv, da ~ak i pogled na wega izaziva u`asavawe.“ „Zar samo strah?“ dodali su neki. „U wegovim o~ima je slika smrti. Smrti koja lebdi nad ve{alima.“ Jednom je neki mu{terija u prolazu pitao prodavca na bazaru3 nebi li saznao ko je taj nesre}ni ~ovek. Ovaj mu je odgovorio: „To je ~ovek sa kojim se sudbina poigrala, gospodine! Nekada je `iveo u Amritsaru4. Neznabo{ci su mu uzeli sve, ~ak su mu `enu i decu `ive spalili.“ 39

„@ive!“ Za~udio se sagovornik. Prodavac se nasmejao: „Gospodine, gde to vi `ivite? Davno je pro{lo vreme kada su neznabo{ci palili le{eve. Sada spaquju `ive.“ Mu{terija je po~eo da psuje te neznabo{ce, nemuslimane: Onda mu je prodavac ponudio da malo sedne. Mada je `urio, ovaj je ipak seo govore}i: „Izgleda da je to neki va`an ~ovek.“ „Ba{ je tako! Bio je sudija, poznati sudija Vrhovnog suda. Tamo je ostavio imovinu vrednu stotine hiqada rupija.“ „Zar je mogu}e...“ „Gospodine, ~ovek ne poludi tek tako, iz ~ista mira.

Kad srce ne mo`e da izdr`i sve muke, onda puca. Kad jednom pukne, vi{e se ne oporavi. Danas sli~ne pri~e mo`ete ~uti svuda. Moj slu~aj je isti. Bez ku}e sam, ali tamo sam imao toliko robe da sam mogao da kupim tri ku}e.“ „Hm“, za~udi se prolaznik i doda sa sa`aqewem: „U pravu ste, ali bar ste izvukli otuda svoju porodicu.“ „Da, tako je! Hvala bogu. Wih sam poslao pre nego {to sam se ja sam izvukao. Ne pitajte {ta je bilo sa onima koji su tamo ostali. To je za plakawe. Bo`e, uni{ti Indiju.“ Mu{terija je ustao te okon~ao razgovor re~ima: „Vide}ete, jednog dana }e biti uni{tena. Bog sve vidi.“ Mu{terija je oti{ao svojim putem.

Onaj nesretni izbeglica je i daqe lutao ulicama, gomila qudi ga je gurala i gwe~ila, ali on to nije prime}ivao. Povremeno se osvrnuo na obli`we prodavnice, ali pogled su mu kao magnet privla~ile neme zgrade, od kojih su mnoge ve} bile u ru{evinama. Te zgrade su plenile wegovu misao, du{u i srce. Sva ta se}awa su ga probadala od glave do pete i zabadala se pravo u srce. Zato nije mogao da umre. U wegovom srcu su se samo kupili vapaji. U wima nije bilo re~i, nije bilo ni suza. Ti vapaji su ga samo postepeno ubijali.

Odjednom je pred sobom spazio svoju rodnu ku}u. Zidao je jo{ wegov deda. U gorwoj sobi je bio ro|en wegov otac.

U istoj sobi je i on prvi put ugledao svet, tu su prve sun~eve zrake spazila i wegova deca.

40

U svakom }o{ku te ku}e je zapisana istorija wegovog `ivota. Opet je po~eo da se prise}a mnogih doga|aja. Toliko se u wih udubio da nije ni prime}ivao {ta se u tom trenutku s wim doga|a. Mehani~ki je po~eo da se pewe uz stepenice i, kao i ranije, rukom pritisnuo zvono. Zvono bez du{e je zazvonilo i u tom trenutku kao de se iz sna probudio. Trgao se i osvrnuo na sve strane. Tu nisu bili oni qudi od ranije, ve} neki drugi. I nekako druga~ije su govorili. Ali u wima je bilo ne{to, {to ih je spajalo, a za wega me|u wima nije bilo mesta. Hteo je da ode otuda, ali u tom trenutku je nai{ao neki ~ovek, silazio je niz stepenice. Na sebi je imao {iroke pantalone i ko{uqu.

Spaziv{i posetioca, upita ga: „Koga tra`ite, gospodine?“ Bio je zbuwen: „Da, molim...“ „Koga tra`ite?“ „Hteo sam da pitam... da li je ova ku}a na prodaju?“ ^ovek u {irokim pantalonama ga je pa`qivo pogledao, kao da je ovaj bio neki lopov ili skitnica. Onda se namr{tio i qutito odgovorio: „Kupi se odavde i da te vi{e tu ne vidim, ina~e...“ Nije ~ekao da ~uje {ta }e ovaj jo{ re}i. U wemu kao da je po~ela da besni oluja. U glavi mu se uzburkalo, ali wegova misao je udarila u stenu obi~aja i razbila se u komade. Dok je do{ao sebi, ve} je prope{a~io celu ulicu od Anarkali do Mala5. Prevalio je dobar deo puta.

Kada je stigao tamo, sav se tresao. Ose}ao je jak bol.

Unutra ga je probadalo kao da je neko uvrtao klin u wegovu utrobu. Stigao je pred velelepno zdawe vrhovnog suda. Digao je pogled i po~eo da posmatra kupole. Zami{qao je da je na balkonu. Se}ao se kako je tamo sedeo, kako je bio obu~en. Onda je rukom dodirnuo svoju glavu..... i kao da je dotakao zmiju, odmah je povukao ruku. Varqivi san je ipak sa~uvao svu lepotu onog predivnog sveta. U tom trenutku je bio utonuo u onaj svet toliko, da je ovaj stvarni svet postao samo privi|ewe. Pa`qivo je gledao put pred nogama, gledao je bez prestanka. Svet pro{losti, taj predivni svet je bio tako `iv, kao da je posmatrao 41

sebe u nekom filmu. Ovim putevima je ranije stalno i{ao. Svi su ga tu pozdravqali sa „namaskar6“ i „selam7“. Qudi su stalno dolazili kod wega. Ostale sudije su rukovale s wim.

Misao mu je skakala kao Hanuman8, koji preskakao more. Sada je sko~ila pred sudnicu i vratila ga u ono vreme kada je obi~no po~iwao parnicu. U sudnici bi se razlegla ti{ina. ^uo se samo odjek wegovog glasa, ponavqale su se re~i „gospodine sudija“, a gospodin sudija je sedeo s perom u ruci. Svi su slu{ali wegove re~i...

Hanuman je opet sko~io. Sada je bio u prostorijama Udru`ewa sudija. Tu se gromoglasno smejao. Koliko puta je tu raspravqao o politici, do~ekivao va`ne li~nosti, u~estvovao u igri do~ekivawa i ispra}awa gostiju....

Sada je razmi{qao o fotqi na kojoj je obi~no sedeo.

Setio se kako su izgledali zidovi te prostrije, pa se setio ~ak i otira~a pred vratima. Kako ovakvi sitni detaqi mogu da smire ~oveka! Zar sveto nije zaboravio. Stalno se quqao napred-nazad. Odjednom je osetio o{tar bol.

Primetio je da trava na travwaku kao da je sabijena u zemqu. Putevi su bili zatvoreni. Jedino vojnici krvolo~nih pogleda sa pu{komitraqezima su stajali spremni da pucaju na svakoga ko se pribli`i. Video je i gardiste u zelenim uniformama. Znao je da Pa{tuni9 pucaju kad im se prohte. Pu{ku koriste kao prut, umesto opomene, i ne znaju ve}u zabludu nego {to je cena qudskog `ivota. Nije plakao zvog poru{enih zgrada. U wegovim o~ima je plamtela vatra. Onda se setio Khandavske10 {ume, na ~ije mesto je nekada izgra|en velelepan i divan grad Indraprastha11. Da li }e ikada na mestu ovog razarawa ni}i neka vredna gra|evina? Gra|evinsko ume}e Indraprasthe omogu}ilo je pojavu Mahabharate, koja je zauvek uni{tila ponosno, ali nezdravo vite{tvo ove jadne zemqe.

Da li }e se sada ponoviti ista pri~a? *

*

*

Jednom je govorio svom sinu ove re~i: „Nikada ne zna{ kako }e se `ivot poigrati tobom. Sudbina ima mno42

go likova. Stvarawe novog sveta ne traje dugo. Bog je stvorio ovu zemqu da je oboga}ujemo i oplemewujemo.“ Sin je bio prava slika svog oca. Ostavio je porodicu u jednom malom gradi}u i oti{ao je daqe. Hteo je da ponovo izgradi svoj opusto{eni svet. Jednom je dobio telegram od svog mla|eg brata. U telegramu je stajalo: „Otac je oti{ao od ku}e i nije se vratio.“ Kada je stariji brat pro~itao telegram, upla{io se.

Odmah se vratio ku}i i po~eo da tra`i oca. Savetovao se sa prijateqima, slao je oglase radio stanici i novinskim redakcijama. Sve je u~inio, ali nikako nije mogao da shvati kuda je otac oti{ao. Ostao je unezveren, sve dok se jednog dana u ranu zoru otac sam nije vratio, potpuno miran i zadovoqan. „Gde si bio?“ pitao ga je tek po{to je pro{ao prvi talas uzbu|ewa.

Otac je smireno odgovorio: „Bio sam u Lahoru12.“ „U Lahoru;“ za~u|eno je ponovio sin, „Ti si bio u Lahoru?“ „Da.“ „Kako si oti{ao tamo?“ „Tamo sam oti{ao vozom, i isto tako sam se vratio vozom.“ „A za{to si i{ao tamo?“ Kao da se tek sada probudio iz sna sin. Otac je mirno odgovorio: „I{ao sam samo tako, da vidim kako je tamo.“ A onda, da bi izbegao pitawa, ustao je i oti{ao. Kasnije je ~ak odbio da odgovara na sli~na pitawa.

Sinovi su primetili da se otac dosta promenio, ali nisu bili sposobni niti da ga shvate, niti da se qute na wega. Pona{ao se uobi~ajeno i ni{ta ga nije ometalo da brine o sebi. Kada se govorilo o Panxabu13, samo bi sa uzdahom izgovorio: „Panxab vi{e ne postoji. Gde je danas Panxab....“ Sinovi su se vratili svom poslu, a otac je vodio brigu o doma}instvu. U me|uvremenu je opet napustio ku}u i oti{ao u Lahor, ali vratio se pre nego {to su sinovi stigli da primete nestanak. Supruga ga je pitala: 43

„[ta to radi{?“ „Ni{ta.“ „Kako ni{ta? Zato stalno ide{ tamo?“ ]utao je nekoliko trenutaka, a onda rekao: „A za{to da ne idem tamo? Tamo je moj dom. Tamo sam se rodio. U prahu te zemqe je tajna mog `ivota, u tamo{wem vazduhu je zapisana moja sudbina.“ @eni su navirile suze na o~i: „Ali {ta je tamo sada?

Sada je sve nestalo.“ „Da, nema vi{e ni~ega, znam da se ni{ta ne mo`e promeniti, ali ne znam {ta se to de{ava sa mnom. Kako se setim rodnog praga, zaboravqam na sebe i dom me vu~e nazad kao magnet.“ Supruga kao da je tek sada razumela svoga mu`a. Neko vreme je sedela }ute}i, a onda je rekla: „Mora{ da trpi{, jer tuga za onim {to je pro{lo traja}e ve~ito, do kraja `ivota. Takva nam je sudbina. Za{to da se borimo protiv we i da se izla`emo opasnosti?“ „Da, sada treba lepo sa~uvati to {to nam je ostalo i i}i napred,“ rekao je `eni i bacio se na novi posao sa punim elanom. Opet je obukao sudijsku odoru. Wegovo ime je po~elo opet da se pomiwe u udru`ewu sudija. Ulo`io je sav napor da zaboravi svoj pre|a{wi `ivot. Brzo se uklopio u posao i bio je vrlo uspe{an. Svi u okolini su sa ~u|ewem govorili: „Koliko snage imaju ovi qudi?

Ceo wihov svet, koji su preci gradili vekovima bio je u pepelu i ru{evinama, ali oni bez suza i o~ajawa `ele da stvore novi svet, boqi od onoga.“ I s pravom su se ~udili! U blizini {atora, daleko od puteva, na mestima gde borave duhovi, u napu{tenim selima, u mo~varama i gudurama, tamo gde niko nije hteo ni mogao, dolazili su ovi qudi i kao ~udo bo`ije mewali pakao u raj. Kao da su se zakleli da}e pobediti svaku silu i prolaznost. Ne znaju za razo~arewe.

Upravo onda kada se stariji sin spremao da zapo~ne novi posao, opet je dobio telegram od mla|eg brata: „Otac je opet nekuda oti{ao.“ Telegram ga je razqutio, pa ga je pro~itav{i odmah 44

pocepao na komadi}e i bacio. Qutito je rekao: „Kad nikoga ne slu{a, neka ga stigne ono {to je zaslu`io. Verovatno je oti{ao u Lahor.“ *

*

*

Wegova pretpostavka se pokazala stvarna. Dok je on kod ku}e bio u brizi, jedan prodavac u Lahoru je spazio nekog zbuwenog ~oveka sa {alom oko glave i dhoti omotanim oko bedara, koji je sa razroga~enim o~ima gledao oko sebe. Prodavac je uzviknuo: „Gospodenine [eh, ~ujete li me? Dugo vas nisam video. Gde ste bili?“ Taj zbuweni ~ovek mu je odgovorio umornim glasom: „Bio sam u Amritsaru.“ „[ta?“ za~u|eno je iskola~io o~i prodavac, „u Amritsaru?“ „Da, bio sam tamo. U Amritsaru je moj dom.“ Prodavcu su od besa zasijale o~i: „Znam da je u Amritsaru ranije `ivelo preko sto pedeset hiqada muslimana, ali danas nema ni jednoga.“ „Da“, rekao je, „danas tamo ne `ivi nijedan musliman.

Kafiri su ih sve proterali, ali ni mi im nismo ostali du`ni. Danas u Lahoru vi{e ne `ivi nijedan hinduista, nijedan sikh14, i nikada ih ovde ne}e biti, nikada.“ Nasmejao se a o~i su mu zasjale. Bila je u wima neka posebna boja i on se smejao.... „domovina, dom, rodoqubqe, qubav....kako je sve to bezna~ajno... najve}a je veroispovest, vera, vera u Boga. Moja domovina je ona zemqa, u kojoj `ivi Bog, gde se slavi bo`je ime. To je moj dom i moja qubav.“ Prodavac je {aputao jednom svom sagovorniku: „Kako mudro govori ~ovek koji je izgubio pamet.“ Sagovornik je odgovorio: „Gospodine, kroz wegova usta progovara Bog.“ „Svakako,“ rekao je, a onda se okrenuo prema izgubqenom ~oveku: „Gospodine [eh, gde ste tamo stanovali?“ „Moja ku}a je svuda.“ 45

Prodavac se nasmejao: „Ali, gospodine [eh, sednite malo. Zar vas u Amritsaru niko nije prepoznao?“ Grohotom se nasmejao: „Tri meseca sam tamo proveo u zatvoru.“ „Stvarno?“ „Da“, zakolutao je o~ima. „Ti si hrabar ~ovek!“ Onda mu je zadovoqan prodavac ponudio hleb i kabab15.

Ovaj ga je kri{om umotao u kraj dhotija i `va}u}i zalogaj produ`io svojim putem.

Prodavac je rekao: „^udan ti je to ~ovek. Nekada je bio milioner, a sada je niko i ni{ta.“ „Bog svoje sluge stalno ku{a,“ dodao je sabesednik. „Samo tako ~ovek mo`e da zaslu`i raj.“ „Ipak, ovaj ima dosta sre}e. Svesno se izla`e opasnosti.“ „Takve su to uspomene na rodni dom,“ rekao je sabesednik, koji je bio poreklom iz Delhija. „Kad se setim Delhija, do|e mi te{ko oko srca.“ Ma koliko te{ko bilo zamisliti muke kojima je pro{ao neko drugi, ipak sli~na iskustva vode tome da se ose}awa dva razli~ita ~oveka sretnu u jednoj ta~ki i tako sjedine.“ *

*

*

Produ`io je daqe. Gu`va na pijaci se zgu{wavala.

Sem qudi, bilo je i mnogo automobila. Kao i ranije, ovde na pijaci su se mogle videti strankiwe, Angloindijke i hri{}anke, ali ipak mu se ~inilo da to nije ta pijaca, koju je znao od ranije. Wegov fizi~ki izgled se nije mnogo promenio, ali u du{i je bio drugi ~ovek. Mo`da se varao. Qudi oko wega nisu nimalo brinuli o du{i.

Odjednom se okrenuo. Nije morao da pita koji putem da nastavi. Sve mu je bilo poznato. Noge su ga same nosile i ve} se na{ao pred zgradom univerziteta. Video je napis, pro{ao pored biste Vulnera16 i u{ao unutra. Niko ga nije zaustavio. Sad je stajao pred Pravnim Fakultetom. U 46

tom trenutku wegovo srce moglo je da pukne od bola. Tu je nekada studiaro... Zateturao se. Setio se da je na tom fakultetu nekada i predavao... Opet se zawihao. Opet je osetio o{tar bol. O~i su mu bile pune suza. Okrenuo se.

Pred wim je bio put koji vodi ka Dajanandinoj17 visokoj {koli. Nekada se ona zvala Panxapski Univerzitet. Pored wega je pro{la gomila qudi. Skoro sve same izbeglice. Bez doma i bez korena. Kad ih je ugledao, u srcu nije osetio sa`aqewe, ve} gor~inu. Po~eo je da psuje. U tom trenutku dva ~oveka, koji su prolazili pored wega, spazili su ga i zanemeli od iznena|ewa. Jedan je zastao, zagledao se i pogledi su im se sreli. Zawihao se. Bilo je dosta hladno, a na sebi je imao malo ode}e. Po`urio je nebi li {to pre stigao do Univerzitetskog areala. Jedan od one dvojice je {apnuo svom drugu: „Znam ko je to.“ „Pa reci, ko je to.“ „Hinduista.“ Drug je bio zbuwen: „Hinduiasta?“ „Da, to je hinduista. Jedan, ranije vrlo poznati sudija.“ Dok je ovo saop{tavao, izvukao je ispod mantila revolver i krenuo napred govore}i: „Sigurno je do{ao da {pijunira.“ Onda je zafijukao metak i nastalo je jedno slaba{no uznemirewe u skoro mirnoj gu`vi. Jedno qudsko telo se u pokretu zalelujalo i palo na zemqu. Policija je to primetila, mada se pravila da ni{ta ne vidi, ali mnogo qudi se iz radoznalosti nagnulo nad wim. Jedan od qudi ga je prepoznao. Od iznena|ewa je stajao uko~en i ponavqao: „Puri, {ta ti radi{ ovde...“ Gospodin Puri je otvorio o~i, lice mu je bilo bledo, nad wim je lebdela senka smrti. Pogledao je u tam pravcu i poznao ~oveka koji mu se obra}a. Tiho je izustio: „Hasane...“ O~i su mu se opet sklopile. Prenera`eni Hasan je po~eo da vi~e na vojnika: „Po`uri, odmah zovi taksi. Moramo s wim hotno u Glavnu bolnicu...“ Gomila je rasla i postajala je sve gu{}a. Svuda oko wih bila je vojska, policija i gardisti. Hasan je bio we47

gov kolega. Zajedno su studirali, kasnije zajedno na istoj ili suprotnoj strani stajali za vreme sudskih parnica.

Taj isti Hasan ga je sada posmatrao o~ima punim suza.

Jo{ jednom ga je pitao: „Puri, za{to si se vratio?“ Gospodin Puri je s naporom otvorio o~i i pro{aputao: „Za{to sam se vratio? Kuda bih ja mogao da odem odavde? Ovo je moj dom, Hasane. Moj dom, moja domovina.“ Tako su okon~ane wegove muke.

1 dhoti, mu{ka ode}a od jednog komada tankog pladna koje se omotava oko pasa. Nosi se umesto pantalona.

2 kafir, neznabo`ac, pogrdan naziv za nemuslimana (|aur).

3 bazar, pijaca, ulica.

4 Amritsar, glavni grad indijske savezne dr`ave Panxab.

5 Anarkali i Mal, nazivi gradskih ~etvrti.

6 namaskar, hinduisti~ki pozdrav.

7 selam, muslimanski pozdrav.

8 Hanuman, legendarni kraq majmuna, koji je u epu Ramajana Ramin saveznik protiv kraqa Ravane. Velikom skokom je mogao da sko~i sa indijskog kopna na ostrvo Lanku (danas [ri Lanka) 9 Pa{tun, pripadnik jednog Avganistanskog plemena, iz kojeg su ~esto regrutovani vojnici osvaja~kih sila, po~ev od Turaka i Mongola pa sve do Engleza.

10 Khandavska {uma, legendarna {uma u blizini dana{weg Delhija. Ovu {umu prvi prokr~io junak iz Mahabharate da bi mogla tu da nastanu qudska stani{ta.

11 Indraprastha, legendarni grad iz Mahabharate, koji je stajao na mestu dana{weg Delhija.

12 Lahor, glavni grad zapadnog dela podeqenog Panxaba, danas najve}e provincije Pakistana.

13 Panxab, najplodnija oblast Indijskoj potkontinenta, koja se nalazi u slivu pet reka, oblast u kojoj je nastala indijska civilizacija. Posle podele Indije 1947, i Panxab je podeqen na dva dela – indijski sa glavnim gradom Amritsarom i pakistanski sa Lahorom.

14 sikh, pripadnik verske zajednice, koja je najra{irenija u Panxabu, u Indiji.

15 kabab, }evap.

16 Vulner, Alfred Woolner (1878-1936), poznati indolog, rektor Univerziteta u Lahoru, pre podele Indije (1928-1936) 17 Dajananda Sarasvati (1824-1883), hinduisti~ki u~ewak i reformator.

48

Laza LAZI]

NEMA VI[E PRI^E

Svaki govorni i pisani jezik trpi promene, velike transmutacije, uticaje i pritiske drugih bliskih i dalekih jezika, torturu i zahtev nekwi`evnih idioma, izmenu leksike, morfologije i fonetike, osavremewivawe, prilago|avawe, kvarewe. Tokom vremena, br`e ili sporije, pre svega i na`alost, jezik trpi promenu svog izvornog karaktera, za nekoliko stole}a on izgubi svoju korenitu prirodu, snagu, specifi~nost, ne samo boju i zvuk (naglasak i dikciju), nego i na~in, dakle ~ar i mo} izra`avawa... U nesre}nom slu~aju odre|eni jezik se i izgubi sasvim, {to ne stoji u zakonitom odnosu sa nestajawem naroda koji je tim jezikom govorio, mada od toga najpre zavisi. Filologija uglavnom prati kretawe promena u jeziku i miri se. S vremena na vreme ona konstatuje nov duh i sa~iwava, oportunisti~ki, pravila, novu gramatiku, pregled leksike i pravopis.

Dobijamo opet zvani~ni jezik, druga~iji, naoko oboga}en, u su{tini osiroma{en. Istorija jezika, indoevropskih jezika, velikih evropskih jezika, koja nam je poznata, to o~igledno pokazuje. To se slu`beno i preuzme kao prihvatqivo. Danas postoji starogr~ki, starofrancuski, starogermanski, a imamo i starosrpski zacelo, nauka to prihvata, to su kao neki arhai~ni govori, i to je kao u redu, ali na taj na~in nauka, normativna gramatika i javnost uop{te, a i pisci s wima, ne samo da ostaju pasivni prema pojavi novogovora, nego ga i ohrabruju. Iz ovoga se vidi duboko sau~esni{tvo na zvani~noj listi prvih jezikobraniteqa u kvarewu i upropa{}ivawu jezika, en gĂŠnĂŠral. Jezici, veliki i mali, vriju danas u vavilonskom kotlu pometenija jazi49

kov, i to je zapravo produ`etak biblijskog pometewa.

Uzroke ostavqamo po strani. Bitno je da jezik, kakav je da je, dobija danas ozvani~ewe svoje stihijnosti, dok mi, kada toleri{emo i komentari{emo promene, svakako ne odobravamo stihiju i ne sla`emo se s wom. ^ovek je stvor uma i stvor sposobnosti, odbira, konstruktivno bi}e, i ~oveku su date sve mo}i da se odupre mete`u, koji je, naj~e{}e, ni{ta drugo do zapu{tenost, indolentnost svesti i morala: nebriga iza koje, svuda i svakad, stoji bezobzirnost. Jasno je da, u svim ovim procesima, na prirodne promene jezika koje su genetskog tipa, razumqive i opravdane, u izmenama koje se ti~u boga}ewa jezika i usavr{avawa wegove prakti~ne snage i izra`ajnosti – s druge strane presudno uti~u socijalne promene, velike turbulencije dru{tava i naroda, ratovi, genocid, seqewa, progoni, ve{ta~ki in`ewering s masama i drugo; ali je mawe jasno i vidqivo da siroma{an, iskvaren, zapu{ten i omalova`en jezik dovodi do primarnih {tetâ u kulturi kao takvoj, op{toj i nacionalnoj kulturi, do siroma{ewa i nedostataka u obrazovawu pojedinaca; a ve}, polupismeni i slabi, nametnuti qudi, nedope~eni znalci i ignoranti, bivaju po~esto, kako znamo, upravqa~i i gospodari vlasti, za~etnici velikih poteza i namisli, te usled li~ne kulturne minornosti uzroci katastrofa, ne samo socijalnih. Jasno je dakle, premda u mawoj meri, da pokvaren, bled, mukli i oskudan jezik neposredno ozle|uje op{te dobro i polo`aj naroda i ~ove~anstva, kao {to i jezik ispravan, bogat, nau~no standardizovan i slobodan, lekovito deluje na kulturu, na blagodat naroda i pojedinca, i to u meri daleko ve}oj nego {to se pretpostavqa.

Jednoj simptomati~noj, ~udnoj i neprou~enoj pojavi u savremenom, dana{wem srpskom jeziku (u nizu katastrofalnih pomerawa u jeziku u posledwih sto godina) moramo ovde posvetiti pa`wu. U govornom i pisanim jeziku, u elektronskim medijima naro~ito, ~ak i u delima pisaca, a u kolokvijalnom govoru nagla{eno, za50

pa`a se, kod izvesnih pojmova, gotovo po pravilu, upotreba samo jedne jedine, iste re~i, i uvek te re~i, u, ~esto rasko{nom buketu sinonima – uprkos {irokoj mogu}nosti izbora oznake za odre|eni pojam, ime ili radwu. Ovo va`i i za neke sintagme.* To je osiroma{ewe.

U upotrebi je sve mawe re~i na{eg jezika! Moglo bi se nau~nom metodom izra~unati koliko prose~an gra|anin u nas, obrazovan, neobrazovan, |ak, ~inovnik, radnik, doma}ica, omladinac ili bilo ko, upotrebqava re~i. Rezultat bi bio porazan, s tendencijom daqeg pada. Sinonimi nisu vi{e potrebni, dovoqno je jedna re~ i ona u govoru pokriva celo poqe ozna~ewa. [ta }e nam kerefeke! Nisu nam potrebna vi{e ni obja{wewa, eksplikacija. ^emu? Obja{wava, opisuje, docira samo smor. Predavawa su nam dosadila, nametawa, pridike, govorancije, ispirawa mozga. Mladi qudi su svakojaka obrazlo`ewa odbacili kao izli{na, kao nametawe.

Oni prilikom upu}ivawa sagovornika na predmet konverzacije jednostavno (da se ne bi zamarali jezikom koji tra`i preciznost i bogatstvo, (valer) sasvim svedeno ka`u: „Zna{ – ono!“ Prva velika `rtva ovog fenomena je glagol pri~ati. On je ostao sam samcit izdvojen iz cele palete svojih sinonima, razume se sa distinkcijama zna~ewa, ali to je ba{ nestalo: osetqivost za nijansu! Nijanse ne bi postojale da nisu potrebne, jezik ima vi{e dimenzija nego dowi svet kvarkova! Jezik je muzika komponovana za violinu, za orguqe, a ne za def, za gajde i za gusle.

Govor je slika du{e. Pesni{tvo je paradigma snage jezika, krezovsko bogatstvo izraza. Bez nijansi, upro{}ena tupo{}u, slika se odaje kao gruba, jednoli~na, nedostaju joj dubina i perspektiva, osun~anost i sen~ewe, obi~no ne samo da zamagquje predstavu, nego je ~ini neadekvatnom, `alosnom i pogre{nom.

Pri~ati je zamenilo glagole: govoriti, re}i, kazati, zboriti, besediti, razgovarati, saop{titi, pripovedati, veliti (glagol velim), divaniti, tolkovati, 51

raspravqati, }askati... Sve je to na{em neobrazovanom ~oveku i neu~enoj sredini isto. Pa {to onda da se zamaramo i da mozgamo! Mali{an, neodlu~an, ulazi u prodavnicu, prodavac mu ka`e: „Pri~aj!“ Islednik se obra}a osumwi~enom: „Pri~aj!“ Na ~asu matematike profesor po~iwe usmeni ispit polaznika: „Pri~aj!“ Preduze}e za telekomunikacije ogla{ava nove tipove pokretnih telefona s povoqnim cenama: „Vi{e pri~e!“. Voditeqka na kraju emisije ka`e: „^uli smo kako su me|usobno pri~ale na{e go{}e.“ Novinar pi{e: „Sve nam ovo pri~a kako je `ivot postao skupqi.“ Tako|e je i imenica pri~a stradala u op{tem nemaru govornika i pisaca. Ona isto tako sada zamewuje sinonime, odnosno mnoge pojmove, re~i umesto kojih se javqa neumereno svud gde treba i ne treba, i to ne kao metafora, {ala, nego zaozbiqno. „Gde je sad na{ interes u celoj toj pri~i?“ pita se preduzetnik, misle}i, naravno, ne na kwi`evnost, nego na privredni polo`aj svog preduze}a. „Cela pri~a dospela je pred sud“, ka`e izve{ta~, on misli, razume se, ne na autorsko pravo, nego na neki sudski slu~aj o kojem pi{e. „Ne pri~aj sva{ta!“ opomiwu ~oveka koji je izneo zlu sumwu. „Pri~ala sam ti sto puta“, ka`e majka detetu, „da ne dira{ stakleni servis!“ Na{ narod je, izgleda, kona~no izgubio svoja epska obele`ja, i nastavqa da gubi se}awe na svoju ba{tinu...

Re~i pri~a i pri~ati, odnose se na rane oblike pripovedawa, na drevnu usmenu kwi`evnost. Duh je, bez obzira na sredstva, odvajkada uobli~avao forme lepog, ma{tovitog, spirituelnog, pou~nog i mudrog. Tako je i u jezicima mnogih naroda nastala i cvetala esteti~ka forma predawa i fantazije nazvana kasnije narodna pri~a. Po nastanku pisane kwi`evnosti, zabele`ene su i umno`avane mitske i fikcijske pripovetke formirane stotinama godina, a i daqe su deci i nepismenim qudima pri~ane pri~e slobodno, ~itane iz kwiga, ili govorene naizust i po se}awu. Bajke, uspavanke, 52

umiruju}e epske i lirske dogodov{tine i danas se ~esto pri~aju slu{aocima. I to je pravo zna~ewe ovog glagola, te{ko da se on mo`e ispravno upotrebiti u svim slu~ajevima u kojima se danas pogre{no rabi. Re~i pri~a, pri~ati i pri~awe, zapravo i nemaju doslovne sinonime u grupama re~i koje ozna~avaju fizi~ki, fiziolo{ki, mehani~ki pojam govorewa. Pojam pri~a i pri~awe trebalo bi nekako za{tititi, samo kad bi se to ikako moglo, ina~e danas re~i dobijaju druk~ije zna~ewe, fal{, gube su{tinu, jezik se relativizuje, kvari, po~iwe da klam}e.** U ovoj fazi nalaze se mnogi jezici, i na{, evo ba{ u ove na{e teku}e dane... Umetni~ka kwi`evnost nije posustala, korektna kwi`evnost nije u krizi, naprotiv, moderna literatura, i to visokih vrednosti, a ne samo {und, ki~ i ve{ta~ki bestseleri (kwi`evni biznis), uprkos novim tehni~kim sredstvima komunikacije, konzervacije i produkcije teksta, kao i izvikivawa vrednosti, u na{em veku produ`ava da se stvara i {iri. Kwigâ je sve vi{e, zapravo nikada ih nije bilo toliko. Ali pitawe je u ovome: koliko se kwi`evnost kao umetnost, mudrost i svedo~anstvo rasprostire, koliko ~ita, prima, konsumira, u kojoj meri dopire i kako dospeva do ~itaoca (i za{to je tako) i kako uti~e na qude u smislu svoje biti, dakle u smislu prosve}ivawa, oplemewivawa i esteti~kog dejstva, dakle kona~no humanog oboga}ivawa qudi. Pitawe jezika je tako jednim delom i apstrahovano od same kwi`evnosti kao esteti~kog fenomena, odnosno: nu`nost dobrog jezika nadilazi specifi~nost jezika kwi`evnosti Jezika tajna se nalazi i u me|uqudskom `ivom saobra}awu i u pisawu i ~itawu, ali sam jezik nije materijal, gra|a, izvor, stovari{te nekakve artificijelne, pogotovo ne vanduhovne strukture, artefakt na tr`i{tu, nikakva stvar za upotrebiti, da bi se onda pretvarao u energiju ostvarewa kakvog koncipiranog i projektovanog ciqa. Paradoksalno je mo`da da ~ovek koji jezikom raspola`e u 53

celini ? nema jezik u svojini, kao {to nema ni druga dobra duha u svojem posedu. Jezik sa svojim dubinama postoji, on se razvija i mewa i pohrawen je u trezorima apsoluta: jezik se mo`e samo usled neznawa, nekulture, drskosti, nemawa talenta ni ose}awa za nadlepo i naddobro – pogre{no i oskudno, traqavo i bezdarno upotrebqavati u svrhu kvazistvarnosti, simulakruma kulture, napretka, i vansmislenih utilitarnih gradwi uop{te, naravno i namerno, ali i nesvesno i u zabludama. Te, ako ka`emo da se jezik kvari i da to ide nau{trb ukupnih dobara koja su u na{em `ivotu ina~e te{ko pristupa~na, voqom pogre{nih i {tetnih ure|ewa dru{tava, onda samo pozivamo da se oni koji se jezikom slu`e dubqe zagwure u zlatna vrela, dijamantske pe}ine i skrovi{ta gde jezik u svoj svojoj blistavosti postoji i gde se stalno bogati, te da iz wih zahvataju svesnije i odgovornije i da se po~nu kloniti svega ru`nog i rogobatnog, povr{no i pustopa{no kori{}enog.

Generacije koje su u svojem svakodnevnom verbalnom i pismenom saobra}awu pojmu pri~a i pri~ati dale zna~ewe govor i govoriti, {to je preovladalo, nisu dobro nau~ile gradivo svojih zavr{enih {kola, ili gradivo tih {kola nije bilo dobro. Nisam ~uo da se iko u {kolama aktivno i beskompromisno postarao da se jezik ne osimroma{uje. Ne mo`ete dobro shvatiti lekcije iz svetske, a naro~ito ne iz doma}e kwi`evnosti, da ne pomiwem semantiku, a da ne znate kad pri~ate, a kad govorite. Morate znati kada je ~ovek mrtav, a kad se upokojio, kad je umro, a kad je poginuo. Ne mo`e ceo va{ zapetqani `ivotni slu~aj da se nazove pri~om, sem metafori~ki. Sve to naravno mo`e, {ta ko mari, pogotovo je to neva`no onom ko nema sluha, kome je neva`no sve i ko vazda `uri. Gde ste dospeli `ure}i? [kole nisu nau~ile svoje |ake da ~itaju. Teku}a lektira u {kolama r|avog dru{tva naro~ito je bila r|ava i odbila je |ake od ~itawa. Svr{eni |aci retko znaju naglas da ~i54

taju obi~ne tekstove bez te{ko}a i s pravilnom akcentuacijom i dikcijom. Generacije su prozrele da je glupo to {to ih teraju da u~e napamet pesme ideolo{kih pesnika i pesnika po protekciji, jer je dobar deo toga odista glup, a ko zna i kakva su sve bila obja{wewa, obrade i sugestije odgovora? Nije va`no, ka`u |aci, furaj, sve je to „zna{ – ono!“ Razume se da ni{ta niste pozitivno re{ili, kad vam ni{ta nije va`no.

Otkud to da smatrate da ne treba posve}ivati pa`we nijansama, a u generalnom nemate uspeha?... Sva ova stra{na pri~a o nekoliko na{ih generacija, izaziva nestrpqewe i frustraciju gde god i kad god o tome pri~am... Ali meni to nije na prvom mestu. Ovde mi je na umu pri~a kao pripovetka i umetnost, ve{tina pri~awa u literaturi, i u `ivotu, umetnost pri~e! A kad su stvari u tolikoj meri zanemarene da se i osnovni pojmovi me{aju (slu{aju}i teku}i jezik mladog sveta, imaju}i u vidu ~ime se sve umesto pri~awa i ~itawa qudi bave, i jo{ kad sam zavirio u teorije moderne kwi`evnosti koje tvrde da sve klasi~no treba odbaciti), usudio sam se da pomislim da je uskoro i s pri~om gotovo. *Na primer: sada se uvek ka`e: mrtav, samo tako, a ne, ve} prema prilici, umro, prestavio se, preminuo, poginuo... itd.

Ka`e se, uvek: vodosnabdevawe, a nikad snabdevawe vodom, priliv vode, dotok vode, slu`ba vodovoda... isl. Ka`e se: nenadano, a skoro nikad iznenadno, neo~ekivano, odjednom, napre~ac... isl. Ka`e se uvek: znati`eqan, a sve re|e radoznao, qubopitqiv... Ve{, ve~ito, a nikad rubqe, preobuka, presvlaka... isl. Iskorak, a nikad korak napred, napredak, napredovawe ili sl. uvek pomak a nikad odmaknu}e, pomerawe...

Pored drugih neda}a koje more na{ jezik, pored novogovora i neologizama, danas je u na{em govoru, u medijima, kwigama i periodici, sve vi{e novijih kroatizama, verovatno zahvaquju}i izbeglicama koji su doneli dah nekada{wih {uvarica. Govori se na primer krema, nepo}udnost i sl. Treba da se razumemo: u najve}oj meri po{tujem hrvatski jezik, ja sâm ko-

55

ristim zapadne varijante na{ih jezika ~esto i bez ustru~avawa. [to se ti~e normativa, hrvatska administracija, prosveta, i svi oni koji su tamo za jezik nadle`ni, uredili su standardni svoj jezik i upristojili ga daleko boqe nego srpska dr`ava, srpske ustanove i srpski pisci svoj! U Hrvatskoj se jednostavno zna reda i svi govore i pi{u onako kako je jezik zvani~no i stru~no ure|en i propisan. Daleko je iza nas podsmevawe hrvatskim slo`enicama, danas mnoge re~i hrvatskog koje su smi{qene kovanice (~ak nastale na za to raspisanom konkursu!) zvu~e odli~no, na~iwene su sa mnogo smisla i apsolutno su dobre i funkcionalne! Razume se, ja nisam nikakav jugonostalgi~ar, raspad na{e biv{e dr`ave osu|em jednostavno zbog nepotrebnih qudskih `rtava, zbog rata i razarawa, ali kao pisac i neko ko je studirao jugoslovenske jezike i kwi`evnost, a najzad, kad to ve} moram re}i, i po mojem li~nom mi{qewu, i naj~vr{}em uverewu: srpski i hrvatski su jedan jezik! [teta je, i razlozi su tome prvenstveno politi~ki, {to je do razdvajawa mo}nog, jedinstvenog, prelepog i prebogatog srpskohrvatskog jezika do{lo.

Po ozbiqnoj i nezavisnoj nauci to se ne bi dogodilo nikada. ** Klam}ati se ka`e u Ba~koj. Re~nik MS navodi kalamitati i kalamikati – labavo stajati, klimati se, klimatati, lupkati, zveckati. (Re~nik MS, kw. 2 str. 721/ a)

56

Refik Li~ina

KUMRIJE

1.

Svitawe se vuklo prema u{}u niz golu glinenu strminu, pritegnutu, tu i tamo, stara~kim {akama gloga i {ipurka. S wene lijeve strane rijedio se i slijegao dim, plamiwala zapaqena guma, zamirali pucwi i lave`i u prigradskim lijevcima. Mogao se vidjeti deponij, sabirna zgrada izbjegli~kog logora i, daleko iza, [i{-mahala, pro{arana rujnim bqeskovima. S druge strane, sve do rje~ne obale, valovite naplavine muqa su{ile su svoje krastave trbuhe. Vowao je truhli korov i pacovi, kao `ilet usijani, parili se, cijukali na svojim svadbama. To bi cijukawe Hamijasa najzad uspavalo.

Po izlasku sunca, budili su ga golubovi. Slijetali su na terasu, uz suh prasak, prqaju}i perjem i izmetom vrata i prozore.

Mamurluk je popu{tao i kajawe, vje{to ko starinar, po svijesti mu ~eprkalo. Poku{ao je da se sjeti je li ikog, osim Ide, sino} uvrijedio. Nisam, bodrio je sebe, nikog nisam uvrijedio. Sino} nije nikud izlazio. Spustio se samo do @itnoga trga, da napravi snimak stare Vaser-vage koju su pri prolasku kroz grad rezervisti rasturili. Vratio se u kuhiwu, pristavio kahvu. Dok je ~ekao da voda uzavri, jo{ jednom je pro~itao ceduqicu («budi ispred zgrade dispanzera. oko devet, ne kasnije. dognali su fri{ku djecu iz F. Ida.»), a zatim je dugo me| prstima uvijao i gu`vao.

2.

– Bo`e blagi, bo`e blagi – mrmqala je Ida podi`u}i kao haqine u radwi djecu iznad glave i zagledaju}i 57

ih sa svih strana. – Da uzmemo ovo dvoje. Mora da su brat i sestra. Ili onog ki}u tamo. Uh kako me gleda, kao |avo!

Bilo mu je svejedno. Mamurluk ga je lomio, wihale ga nesvjestice, ~inilo mu se da se zraka u ka{u pretvara i da mu se jedwak osipa plamenom.

– Upi{i nam {ta god ho}e{. ^eka}u te u kolima.

Nije je, me|utim, sa~ekao. Vozio je, sporo, ka Jermi{u. Vedrilo mu je u glavi, mra~ilo se u `elucu, premda mu se vi{e nije povra}alo. Maloprije, uz ruine Plave bogomoqe, isprao je, uz urlike, talog iz utrobe. Pro~eqa zgrada, koridori i izlozi, bili su izlijepqena plakatima Radikalne stranke. Zarasli u duge, zamr{ene brade, qudi sa plakata imali su kao i on krvqu podlivene o~i. «U pobjedu ili smrt» pisalo je po sredini crno-crvenih ko{uqa. Ili za mnom u Fontanu, re~e naglas. Jedino onde fri`ideri rade i pivo je ko smrt hladno.

Krenuo je pje{ke niz kej. Rijeka Aja na stidni je pamuk odisala, znojile se johe u bunilu i svla~ila jara, poput ga}a, sa kubeta i krovova. Spustio se do Fontane.

Odgurnuo, ~elom, u`arena vrata.

– Dobi}emo dijete, – {apnu boci piva. – Nau~i}emo ga da laje i da stoji na predwim nogama.

3.

– To je kao sa psom – tvrdila je Ida. – Prvo }e se izdaleka uvijati oko tebe, pa }e prilaziti sve bli`e i bli`e a onda }e jednog dana uhvatiti ritam sa tvojim korakom.

– Ne}e Colu, ne}e pomfrit, neki mra~wak, a?

– Ne znam, vidje}emo. Vidi ovo. Vidi ovo. Slu{aj ~im se vojska brani! Slu{aj ~ime pravdaju tenkove!?

Zijevaj, zijevaj idiote. Okreni se tamo, bazdi{ na alkohol!

– De, ne seri. Malome sam ranu ispirao.

Dje~ak se doista posjekao. Listao je neku kwigu i 58

ivica lista zasjekla mu je jagodice na prstima. Ta bolesna we`nost dje~akove ko`e Hamijasa je rastu`ila.

– [ala, maskara – mrmqao je, petqaju}i sa zavojem i kriju}i pogled od dje~ijeg pogleda. – Eto, tako. A sad klopa, pa spavawe.

Negdje iza osam, ponovo je u{ao u sobu. Dje~ak je nesmirno spavao. Pod pramewem kose i nad nausnicom, caklile su se gra{ke znoja. Hamijas ih je dlanom obrisao.

4.

Provodio je sa dje~akom jutra i ve~eri. Obi~no su sjedeli u radnoj sobici. Dok bi Hamijas drijemao, dje~ak bi skidao kwige sa polica, sortirao ih po azbu~nom redu i vra}ao. ^esto bi se s nekom od wih zamajao i tako zaspao. U po~etku, Hamijas ga je prenosio u kuhiwu, a docnije bi ga samo polo`io na sofu i ne~im pokrio.

Za lijepa dana, {etali bi oko rijeke, odgrtali iz plavina gnijezda barskih ptica i nosili ih nas ~istinu. U tome je dje~ak bio naro~ito vrijedan. Nekoliko puta Aja ih je darivala iznenadnim blagom; jednom su prona{li razboj bicikla-kontra{a, drugi put korpu sa troje ma~adi. Bila su bijela, otvorenih wu{ki, kao da su lipsala od smijeha.

Po~etkom avgusta zarijedi{e guste ki{e i nije se moglo daqe od terase. Sjedeli bi onde i gledali kako pun|e ru`a pewa~ica {araju pozni, slinasti pupoqci.

Poput ovih pupoqaka, dje~ak mu se sporo otvarao.

Septembar ih sprva obradova mirom i vedrinom, ali tamo, od sredine, guste su im magle radost i{tetile.

Izjutra bi, na ~as, pri`mirilo sunce a onda bi gusto zapu{ilo sa @itnoga trga i dim bi se, kao lava, zgomilao u avlije. Ni{ta se `ivo nije ~ulo, osim golubova.

Gnijezdili su se ispod streha, svadqivo i bu~no.

– Voli{ li, ma~ak, golubove?

– Ne znam – re~e dje~ak. – Nisam o wima razmi{qao.

59

– Pogledaj, lopu`a, kako su se ugojili. Ko zna, mo`da to i nije lo{e. Ako bude gladi.

– U{ao je neko. Ima neko u hodniku.

Neko je kucao, sitno i uporno.

– To je Ida. Reci - on se brije! Ima, ima. Jedno desetak komada. Disketa je u kuhiwi.

Ida je u{la u kuhiwu. Uplakana, i plakawem, kao lijepkom, do obrva umazana.

Nije `eleo vratiti dje~aka.

– ^ime }e{ ga hraniti? – vikala je Ida. – Oni ne daju nikakvu pomo}. To je samo propaganda, nasjeli smo.

Putova}e vani, uz pomo} vjerske zajednice. Barem }e jesti tri puta dnevno.

– A ne, on ne voli putovawa. On je, poput mene, sobna biqka.

– A {ta }ete jesti, idiote.

– Golubove, – odgovori Hamijas mirno. – I pacove.

Plaho se pare u ovoj godini.

Ida se grozno nasmijala.

– Ju~e sam bio kod majstora Viga. Skoro da je gotov sa biciklom.

– O budale. Qudi ginu na gomile, a on brine o biciklu. Ubi}e vas, obojicu. ^uje{ li ti mene?

– ^ujem, ~ujem. Ubi}e nas obojicu.

Ida je `urno krenula vani pa zastala i jo{ jednom ih pogledala. Lice joj bilo blijedo, i damari, poput glista, preko wega gamizali.

5.

I Do maloprije smo ~eputali i {urili golubove.

O{ureni, imaju malinastu boju, kao pesnice onih beba koje se ra|aju u bolnici. Ju~e me je Ida onamo vodila.

Pravila je reporta`u o `utici koja se u porodili{tu pojavila. Jeli smo rano, prije devet. Poslije je Hamijas telefonirao i telefonirao, a ja sam uz rije60

ku {etao. Rijeka se odmrzla, ali mu~no te~e. Po obalnom `buwu ima mnogo rubqa. Vidjeo sam, tako, kaput onog starca, golubara iz Kalije, kojega su zvali Mursel Melek. Jedan rukav dr`ao se za korijewe vrbe, a drugi je klepetao. Ta~no u dva sata poslije podne, Melekov je kaput potonuo. Uve~e smo opet jeli. Kuhali smo suho li{}e nekog rje~nog zeqa, ali nije bilo soli. I pili smo vru}u vodu.«Stari, vjeruje{ li ti u Boga?» pitao me Hamijas dok smo spremali postequ. Ne znam, rekoh.

«Ba{ ni malo?» Ne znam. «Jazuk, vala. Lak{e bi spavao.»

II Jutros smo smo pokupili lovne mre`e. U wima je bilo sedam golubova. Pustili smo dvije ptice koje su na vratovima imale crne ogrlice. Ti su golubovi, ka`e Hamijas, jednom spasili Proroka u pustiwi. On je umirao od `e|i i kada su to ptice opazile, preletjele su pustiwu, prona{li izvor u nekoj oazi, napunili vode u kofice, obesili ih o vratove i Proroka napojile. Dok su letjele, vrijesla tih kofica su se u`arila i izgorjela im vratno perje. Bog ih je onda nagradio novim, crnim perjem. «Kod pustiwskih naroda, crno je boja adamluka i radosti. I te ptice sa bo`jim znamewem svi po{tuju. Nazivaju se kumrije. Ili spasioci, na na{em jeziku.» A ko }e nas spasiti? «E, pa, stari, ti me zabriwava{. Sto puta sam ti ve} rekao da }emo se za to pobrinuti sami.» Dok je bilo bra{na, nekako je sa tim i{lo. A onda se bra{no zabranili. «Jebalo ih nebo sa svim tim svecima», gun|ao je Hamijas.

«E, pa {ta }e{. Ostaje nam samo Ida. Mr{ava je, al je slatka. Najboqe }e biti da je `ivu pojedemo.» A {ta }emo onda kad i Idu pojedemo? «O tome }emo poslije razmi{qati.» Nismo stigli da je pojedemo. Kad smo i{li da je potra`imo, Ide nije bilo. Zatekli smo samo wenu `utu kabanicu o koju je Hamijas, kad se rasplakao, prilsonio glavu i s oba rukava obraze brisao.

61

6. ^itav dan se traktori povla~e iz wiva. U {irokim, vru}im tragovima, lije`u jata ptica i krve se. Magla se gru{a uz ivice `buwa. Hamijas stoji uz prisilnu baraku nu`nika, prisloniv{i obraz uz hladni dlan lopate. ÂŤPlitko sam ga pokopao, plitko sam ga pokopaoÂť, {ap}e neprestano. Poku{ava da prepozna ptice; broji, me|u gustim navalama vrana, rijetke golubove. Poku{ava da zamisli wihove crvenkaste o~i i modre kqunove.

Plitko sam ga pokopao, {ap}e.

Jedna `ena sijeda blizu wega. Obgrliv{i noge rukama i kosom, po~iwe da pla~e.

Otima se ki{a, kap po kap.

Gasne `amor u logoru, pr{te iskre uz opkope. Pa zaje~e trube ve~erwa~e. * Malo po ve~eri, vodili su ih na {i{awe. Prije no bi napustili spavaonu, dijelili su im te{ke, skva{ene nanule. Mirisale su na li{ajnu skramu neosvjetqene, mrtve zemqe. Su{io ih je ubrusom, primicao se prozoru i pod slabim novembarskim svjetlom strugao noktima ugla~ani masni talog koji se skupqao pod ivicom kai{eva i rubovima nagazne podloge. Podloga je bila plava i debela. Dr`ao se desne strane niz hodnike jer mu se ta strana ~inila spretnijom. Nije dodirivao rukama zidove, nije se klizao, wegove nanule, prosu{ene, nosile su ga mirno, odgovorno, poput brdskih kowa. Bojao se visokih, crvenkastih hodni~kih `aruqa. Bojao se tu|eg znoja, iznenadnog ka{qa ili vriska, bojao se novih, zapawenih lica na kontrolnim }elijama. Nije se usu|ivao da za`muri, premda je zavidjeo onim koji su se tome spasonosnom triku svikli. Bilo ih je trojica u wegovoj turi. On se, u tom stawu, potpuno gubio.

I usta je otvarao, lijewo i {iroko, ko dremovan kreten pri zijevawu.

62

Milenko Stoji~i}

PRI^A O PISCU I PRI^I

Dezertirao je u mlin iz hladne, pra{wave, memqive i pau~inaste biblioteke, zvjeriwaka moqaca, roqaca, pauka, stonoga i drugih neznanih gmazova nako}enih u wedrima neprovjetrenih kwiga. U zagu{qivoj biblioteci „navukao“ je bronhitis, bla`i oblik psorijaze na vr{cima prstiju i jalovost olovke dijagnosticiranu kao su{ica lijepe kwi`evnosti!

Pred-pri~u, za~iwenu bra{nom i soqu mistike, „mijesi“ i osniva mlinar, Pi{~ev ro|ak, u mlinu koji proti~e jalovom vodom i u kojem sipqivo ka{quca mlinski to~ak, kameno srce davno ispri~anih i u sedru pam}ewa zbijenih pri~anki i pri~ki. U jednoj od wih („nevjernici“ ma{te zovu je „{arenom la`om“) Vila za kaznu obqubquje omamqenog mlinara {to je razvezao jezik, zakleo se da svojim o~ima v i d j e kako gavran kqunom Vili ra{~e{qa kose a ona smijehom nagoni vodu i ubrzava mlinski to~ak. U mlinarevoj „{arenoj la`i pri~ke“ Vila prosijava bra{no u so i so u bra{no, mokre nagosti ple{e na kamenom to~ku zahukom zakucavaju}i eksere u {imlu mlinskog krova...

Pri~anka i wena sjena, „{arena la`a pri~ke“, nad`ivje{e mlinara. Iz vilinskog per~ina u iznutrici mlina izrasli ladole` i divqa loza. Mlinarevi nasqednici u nadpri~avawu zamrsili se u ku~ine pri~ke do kletve; ko se smjedne zasladiti ladole`om i divqom lozom, Vila }e mu se prikazati no}u u svoj svojoj nagosti, strasti i qepoti. Ako je drevna pri~anka nad`ivjela mlinara, prvog pripovjeda~a, i ova pred-pri~a nad`ivje}e Pisca, koji je sa jezika predaka~ke pripovijedi sletio u mlin...

63

Pisac je na jalovi list privio melem, zasladio se listom vinove loze i ladole`a i zaspao uquqkan {umom minske vode i klepetawem to~ka. (U snu je jeo ladole` i lozu prijesnih re~enica svoje budu}e pri~e.) U trenu sqepqivawa kapaka i trepavica Ona mu se ukazala svileno-{u{tavo-{aputavim glasom. (Ako ~ita~ piqi u pi{~eve kapke i su~e niti wegove primisli, – eto `ive Vile! Pisac poru~uje ~ita~u – te`ak je trnov vijenac od upitnika na ru`i pri~awa i pisawa!

Jo{ se, sre}om, nije rodio onaj koji je sretno uzdu` i poprijeko rasjekao dlaku pri~e i pri~awa!)

Elem – zaustile bi stare pri~alice – u m e | u v r e m e n u, kad Hipnos u liku leptira {kakqi Pi{~eve kapke i trepavice, mlin se zaquqao od {apata Wenoga ukazawa! Pisca pro`eo Wen priglas: „Ja sam Pri~a, Pri~anka i Pri~ka! Pri~ine Pri~e Pri~a! Dobra Vila @anra! [ta te ti{ti? Dovi|am gavrana kwi`evnosti – krilima ~ara-bara nad tvojim listom, kqunom ore bjelinu tupe}i ti pero. @elim da ti pomognem.“ Pisac je od straha zanijemio. Grlo mu se osu{ilo i su`ilo u slam~icu, jezik i usne utrnuli. Na usta straha je promucao: „Dobra... vila... `anra...“ „Izabrala sam te“, rekla Jedna i Jedina, „jer posti{ u mlinu. Dogrlili su mi pisci prejedeni memlom i pau~inom biblioteke.“ „Dobra Vilo Pri~e, poka`i mi lice!“ „Glas je moje lice! Majka sam svih pisaca, pri~a, likova i ~ita~a. Zbroji wihove godine – toliko sam mlada u starosti. Ima pisaca pomu}enih u biblioteci koji ludost svoje dokolice lije~e pogre{nim zbrajawem mojih godina. Jedni mi pri{ivaju stotine, drugi hiqade godina. Zaludan ra~un.“ „Napisao bih pri~u, ro|endansku ~estitku za vas!“ rekao Pisac, zapleten u ku~ine Pri~ine pri~anke i Pri~ke.

64

„Iskren si u neznawu, nevin u pitawima. Izabrala sam te, povjeri}u ti se, ali, neka nijedna ptica mojih rije~i ne odleti sa tvojih usana. Prvi ro|endan proslavila sam u Bagdadu, u ~ije su temeqe ugra|ene lijepe pri~e protiv smrti. U Bagdadu, prijestolnici pri~a, [eherezada, najstarija k}erka, milo{tila mi pri~e kao ro|endanski dar.“ Pisca oma|ija za~udnost Viline pri~e: „Starija sam i mla|a od svoje djece. I od tebe sam i starija i mla|a. Daruje{ mi mladost mlado{}u svoje pri~e.“ „Majka djecom ro|ena! Svojatate li i ~itaoce?“ „Bez ~italaca ~amila bih u grobnici biblioteke, gu{ila se jedu}i gorka olovna slova. ^itaoci su moji iskreni vjernici u Kwizi, Svetoj Ku}i. Volim svijet wihovim srcima, milujem ga wihovim o~ima. @ivim wihovim uzdasima.“ „Pri~a o Va{im poro|ajima i ro|ewima podsje}a na drevnu...“ Prekinula je krhku stabqiku pitawa, zasladi se mo`danom sr~ikom wegovih asocijacija: „Okani se pre{e}erenih pri~a o pelikanima, feniksima, albatrosima i `unama. Puna su ih gnijezda u mojim grudima. Eto, sve sam ti rekla o mladosti moje starosti i o starosti moje mladosti, o krvi moje krvi.“ Nije bilo kraja Pi{~evoj gladnoj znati`eqi: „O Vama se pri~a...“ „Nikada ne}e presu{iti pri~e iza mojih le|a. Naklapaju da sam ro|ena iz maternice Svete Kwige; da mi je kolijevka spletena od psalama i ajeta; da je Troruki Pisac moj prvi pisac (Isus-Muhamed-Buda) a, apostoli plod ~reva mojega. To su bogohulna ogovarawa u kojima u`ivaju jalovi pisci.“ Vila pri~e je iznenada okrenula tok razgovora: „Pi{e{ lijepu pri~u, ali nikako da je dovede{ do zrelosti!“ „Koju pri~u?!“ 65

„Isku{ava{ me? Kakva bih Pri~a-Majka bila kad ne bih prozrela svoju djecu?! Gavranu kwi`evnosti je u kqunu nepogre{ivo ~ulo lijepog pisawa! Kru`i oko glave violinistkiwe Faustine, junakiwe tvoje neukrotive pri~e! Pazi da se ne preigra{ – gavran voli da kquca sjeme znakova i zna~ewa.“ „Nikako pri~u da u{ijem u papir! Godinama se kopircam u mre`i bjeline!“ Vila je lagano zauzimala srce tajne wegove budu}e literarne pr}ije: „Najsla|a je, najzavodqivija nenapisana pri~a. Najqep{i osje}aj – pisac pri~e u nastajawu... Ako sam dobro z a ~ i t a l a u tvojoj pri~i rije~ je o muzama i topovima. Znam vi, t a m o, naratovali ste se preko svake mjere i protiv svih obi~aja ratovawa. Dosadile su mi pri~e koje se raspadaju od metaka, u kojima padaju glave i ru{e se ku}e! Jo{ mi samo treba i va{a pucaju}a pri~a!“ „Ali, mi smo Pripovjeda~ka Zemqa Koja Je Ne{to Tre}e!“ „Jeste li ratovali za neku novu pri~u?“ „To, n a { e, ni u jednu pri~u ne mo`e stati! To majka pri~e ne ra|a!“ Osjetila je da piscu zastaju kosti rije~i u grlu, pa ga je „bocnula“ u srce wegove budu}e pri~e: „Faustina?!“ Lagano je u ustima krckao sedreno jezgro pripovijedi: „Ako mi gavran kqunom ne zamuti i ne popije mo`dano mastilo Faustina }e biti moja [eherezada! Iz wene violine prsnu}e muzi~ka svjetlost, a ~ita~i }e disati ~isti vazduh wene muzike!“ „Ne zate`i sve niti budu}e pri~e. Zanimaju me samo mrtvouzice pripovijedi na koje voli da slije}e gavran kwi`evnosti.“ Pisac je iscijedio kap iz svoje drenove olovke: „Zategnu}u pletenicu pri~e kada u mehanu u|u Fau66

stina i pijan ratnik! On }e pu{ku prisloniti uz Faustininu violinu! Mutnim pogledom pr`i}e Faustinino krvavo koqeno!“ „Krvavo koqeno?! „Na probi je pala i rasjekla koqeno na `icu violine!“ Vila je provjeravala sr`, su{t pri~e: „Slije}e li gavran na Faustinino krvavo koqeno?

Pi{e{ li kao da tka{ pri~u?“ On je rastvorio orah poetike, jezgro literarne gra|evine: „Faustinina rasjeklina na koqenu ima}e oblik violinijskog kqu~a! Pijani ratnik }e u jednom trenutku pucati u violinu! Metak }e se, u riko{etu, odbiti od zida i pogoditi ga u dlan desne ruke!“ Darovala ga je domi{qajem u vo|ewu pri~e: „Ha, gavran kqucnuo u okida~ i kqunom zavezao prekinutu `icu na violini. Teci pri~om kao {to te~e{ mlinskom vodom!“ „U pri~i }e krilima zalupetati jo{ jedan gavran i kqunom se okresati sa gavranom kwi`evnosti!“ „Jedna pri~a, dva gavrana! Da je me|u kqunovima ne rastrgaju! O ~emu }e graktati drugi gavran?“ „Unajmi}u ga od Edgara Alana Poa! Na wegovim krilima u pri~u }e doletjeti lijepa Anabel Li, kojoj je, pjevaju}i u horu, od muzi~ke strasti prsla tanka vena na vratu! Anabel i Faustina bi}e u krvnoj vezi pripovijedi! Sestre po muzici i krvi!“ Dobra Vila Pri~e do~ita wegovu pri~u u nastajawu: „U mastinicu kani po kap Anabeline i Faustinine krvi. Svi|a mi se u pri~i utkana misao o krvi muzike wih dvije. Po`uri, gavran kwi`evnosti je gladan. Pozoba}e ti najsla|a zrna, sigurnosne ta~ke pri~e. Zavr{avaj pri~u a od olovke napravi stra{ilo!“ „Ta~ka svih ta~aka pri~e bi}e mlade` na Faustininom vratu!“ rekao Pisac, uhvativ{i daleki znak opomene.

67

„Faustinin mlade`, poeti~ki mlade` pri~e?“ „Mlade` je u pri~i Faustinin glavni ‘muzi~ki organ’, srce inspiracije kojega miluje prije koncerta!

Mlade`, weno magi~no muzi~ko oko!“ „Lascivni mlade`?!“ „Qubio sam u snu Faustinin mlade`!“ Vila ga je ~arkala: „Pri~a sawa, ~ita~ ~itaju}i sawa kako ti sawa{ da pri~a sawa! Sve je usnulo u pri~i koja se ~ita! Nastavi, malo ti je vremena ostalo.“ „Kad sam liznuo mlade`, vru} poput bradavice na dojci u snu sna, violina se ‘raza{ila’ i iz we je iza{la naga Faustina sa ranom na koqenu u obliku violinijskog kqu~a! Iz mlade`a je, kao da sam taknuo tipku instrumenta, odjeknuo veli~anstven ton! Nad nama, spletenim u zagrqaju, stra`ario onaj ratnik visoko podignute desne ruke na kojoj je, umjesto rane, svijetlio mlade`!“ „Po~ni da pi{e{! Sre{}emo se u zreloj pri~i pod gavranovim krilima.“ Dobra Vila Pri~e, Pri~a Pri~ki i Pri~anki, posula Pi{~eve kapke i trepavice kapima hladne mlinske vode. Prisawen, na trenut, nije znao je li u mlinu ili u ku}i ro|ene pri~e, jesu mu usta puna ladole`a i divqe loze ili re~enica sa klupka budu}e pri~e? Pri~uo je kqucawe gavrana lijepog pisawa na krovu mlina?!

MILENKO STOJI^I] (1956), pjesnik, prozni pisac, esejista, kriti~ar, antologi~ar.

KWIGE PRIPOVJEDAKA: Kwiga od `ivog mesa, Slatki{ za Varlama Tihonovi~a, Ministru svjetske kwi`evnosti, Andri}ev pismar, Pri~ar, Sentimentalna istorija kwi`evnosti, Kratke pri~e u duge no}i.

68

Boris Lazi}

PRI^A PUNA TI[INE I SJAJA

Neboj{i ]osi}u To je ~itav jedan megalopolis koji je utonuo, uru{io se, stropo{tao u mrak. To su prelivi kotlina i bre`uqaka, uzvisina i rtova slivnika jedva razaznatqivih obrisa kroz koje se probijaju kohorte ne~ujnih no}nih hoda~a. Taj gusti metropolitanski mrak gdekad prekida tanki prosjaj kakvog `utog periferijskog lampadera. Sva ve{tina prolaznika sastoji se u tome da, dok hoda, uz {to mawi napor preska~e otvorene, zjape}e {ahte, rupe, razvaline, da se uhodanim, a ipak `ustrim korakom gradskog lika stapa sa tlom, izbegavaju}i neravnine i nezgrapnosti trotoara, zadr`avaju}i istovetni tempo. Beogradski {eta~ je hoda~ sviknut na svoje par~e asfalta, na svoj deo ambijentalnog, gradskog ko{mara. On se, takore}i, srastao s wim i, u toku hoda, on sam biva wegov izraz.

Beograd pod snegom iskri tajanstvima. Duge zimske no}i grada koji je obgrlio dve reke vrede najvi{e po tom, takvom, tek napalom, sve`em nanosu snega, vrede po toj, takvoj, proose}anoj, vejavici, kada se treba iskrasti iz stana i uputiti prema Kalemegdanu, prema Top~ideru, prema ma kom otvorenom prostoru, u no}nom ~asu, da nas zapqusne tmolo, gradsko, belilo no}i.

Tada je svaki uli~ni predmet i svaki objekat tek obris onoga {to jest, tada no} sve natapa, sve preliva, tada no} zaodeva grad qeskawem modrih i krupnih pahuqica {to opta~u samo}u aurom sakralnog. Zavejano, prekriveno, preodenuto – sve tad ho}e re}i: ovo je ~as predaha, ovo je ~as zaborava, u wemu odahni, wemu se podaj. Ne 69

mari {to, kao za ja~ih, olujnih i ki{nih dana, zatim stane sve: i saobra}aj, i pe{a~ka vreva, i poslovi~na u`urbanost beogra|ana. Ne{to od tajne dra`i grada zable{ti ba{ u tom ~asu i dugo posle, kada ve} sve ra{ije bquzgavica, tiwa u nama. Jer tada, sve se de{ava unutar, u tebi. Ti si popri{te svih izvedbi. Ima li ti{ine u tebi, progovori}e. I vredi znati da se bar negde nekad ne{to zabeli. I belilom, sve, potopi.

Tih godina je, s jeseni pa sve do prole}a, gradom vladao mrak. Beograd je, za prestonicu, bio nesvakida{we mra~an, neosvetqen, neproziran, grad. A fizi~ka neprozirnost bila je, zar ne, obele`je ratne pozadine.

Mrko belilo natapa grad, potapa ku}e, skriva nas. Na Kanarevom brdu, s vrha stepeni{ta koje od ulice Pere Velimirovi}a vodi do wene mansarde, sneg, kao kakvo bledo, nestvarno, ~isto velo, prekrio je secesiju portala, goti~ka potkrovqa, kapije od kovanog gvo`|a. Ku}e stoje, kao i mi, na osami. Sada svetle vlastitom, unutra{wom, svetlosti. Svetlosti kojom ih je darovao sneg.

Svaka je vejavica potirawe no}i. Svaka zapretana staza koja blesne pod nogama nesviklim na sneg, negacija mraka. Jedina je sigurna svetlost tih no}i ova, jedino jasno upori{te za oko, za pogled {to `e|i za wom, to modro tkawe, to bledo, pono}no, svitawe. Mi kro~imo kroz vejavicu i zato, jer tada, u~ini se, da sve otopli. I grad nam se u~ini ti{i, i ti{e, i prisnije sve.

To jeste varka, ali hranimo se, u nedostatku ~ega drugoga, i wom. U tome i jeste wena svrhovitost. Natapa nas.

Zgreva. Dariva svetlost zbog koje bismo ~ak i da probdimo no}.

U daqini {pripa tramvajskih {ina. Trojka se pomaqa, iz tmine, kroz vejavicu, `uti sjaj {to izbija iz vagona odska~e od ~iste igre svoda i no}i. Skoro da remeti harmoniju prirodnih tonova. Putnici, nepomi~ni, odsutni, s pogledima uprtim kroz prozore, umrqane, u mrak, umotani u krupne, tamne, kapute, qeskaju se, tako, 70

stoje}i, kao talasi, kao pahuqe. Po stupawu na kej otvaraju {iroke, crne ili {arene, prugaste, ki{obrane, wima se probijaju kroz vejavicu, kroz sneg, i gaze, preko ulice, u pravcu naseqa.

Znali smo da ostanemo pri telefonskom razgovoru, a taj bi potrajao i po nekoliko sati, tako da bi nam wen brat, s kojim je stanovala, govorio da bi bilo boqe da je ona do{la do mene ili da sam ja do{ao do we, svejedno, u ~emu je neosporno bilo istine, ali se deo dra`i, za mene, nalazio u slu{awu wenog glasa, wegove zamamnosti, puno}e, zvonkosti, bilo je ne~ega sve`eg i ~arobnog i sasvim novog u tome za me, ne~ega {to se nije pomaqalo pri samim susretima, ne~ega od slu{awa stihova iza sklopqenih ve|a, ovde je vredeo glas sam, ceo jedan svet utkan u wega, ovde je vredeo wen svet, wena stvarnost, sve {to mi je darivala, kroz glas, ukivala u wegov iskri~avi odsjaj, elektri~ni odraz, ne{to od ~arolije tih razgovora se, bar za me, nalazilo u samom slu{awu, a to besprestano tepawe {to mi ga je upu}ivao wen, takore}i, detiwi, glas, vredelo je sate prikovane uz telefon. Vredelo je `rtvovati ~ak i no}, i ti{inu, potpunu, koju je za sobom ostavqao snet.

Spu{tawe niz zavejano, sklisko, u jedan mah ~ak i strmo stepeni{te, hodawe dugom ulicom gde prestaje naseqe kraj top~iderskog potoka, dugo ~ekawe na trojku, zatim quqawe prigradskog tramvaja kroz opusteli park, te izbijawe na podno`je Sewaka i Gospodarsku mehanu, hvatawe pedeset{estice, putovawe uz zaglu{ni zvuk motora i redovni smrad izduvnih gasova i sabijenost uz ostale putnike, uz pogled, ulevo, na {e}eranu, udesno, na marinu, na izbledelu petokraku kaja~kog kluba „Crvena zvezda“, na gola stabla, na sivi, neprozirni, vazduh, na visoki, kosi, uski nadvo`wak pod kojim je do`ivela udes kada se autobus koji je dolazio iz pravca Srem~ice zabio u zadwi deo dvadesettrojke, izbacio je iz sedi{ta, a sitno napuklo staklo joj se o{tro, naglo zarilo u ~elo, i ta svest o tome koliko lako mo`e{ da 71

izgubi{ ono {to voli{, zaseca u se}awe kao {ilo, dok iza svega ostaju upam}eni pokreti tela {to zri, usecawe i srastawe vlastitog tela u jedan prostor i jedno vreme, koji su pro{li.

Boris Lazi}, 1967 (Pariz) pesnik, pripoveda~ i prevodilac.

72

Aleksandra \uri~i}

KRADQIVAC SE]AWA

Prvi put mi se to desilo na jednom stra{no dosadnom zimovawu na moru. [etao sam stazom pored obale sa rukama na le|ima kao ve}ina usamqenika. I razmi{qao. Se}ao se va`nih, lepih i ru`nih trenutaka iz svog `ivota sve dok mi sve te pri~e nisu postale izlizane, dosadne i oskudne. Pri{ao sam jednoj devojci koja je sama sedela na klupi (duvala je bura i skupqala je mantil ~vr{}e uz bokove) i pitao je – Se}ate li se... ali me je ona samo qutito pogledala i udaqila se `urnim korakom. Vetar mi je doneo odjek re~i manijak ali se nisam uvredio. Tra`io sam slede}eg sagovornika. Bila je to jedna starija `ena ~ije je unu~e ~eprkalo po travi pored staze. Ona je gledala prema horizontu.

Pri{ao sam i ovog puta zavr{io re~enicu: – Se}ate li se vremena kada se ovde moglo do}i u julu ili avgustu i ceo mesec provesti sa jednom platom?

– O, da! ozarila se. Wegova mama – pokaza na dete – bila je kao on sada i volela kolut za plivawe u obliku labuda. Kupali smo se tamo, u onoj maloj uvali, bilo je tako lepo... i setno okrenu glavu da ne primetim suze. A ja sam prvi put osetio da upijam tu|e se}awe, da me ispuwava iako nije bilo moje.

Naravno, bilo je i proma{aja. Jednom sam u redu za mleko u prodavnici ispred ku}e oslovio jednog starijeg gospodina iz ~iste dosade. Vremena su bila te{ka, zimu nisam mogao da provedem na moru, pa htedoh da razgovorom prekratim ~ekawe. Ali kad rekoh ono uobi~ajeno ...se}ate li se... on me prekinu gotovo krikom 73

– Kako da ne!

I nastavi da govori op{irno i dosadno. Ispostavi se da je bio veoma netrpeqiv prema svojim politi~kim protivnicima u pro{losti, pa ukoliko nije mogao da ih ubedi re~ima, ~inio je to metkom i to ne bez ponosa.

Takva sam se}awa odmah brisao iz svoje zbirke. ^uvao sam samo prijatna, udobna, dovoqno prijem~iva da bi mogla biti moja sopstvena.

A kako su vremena postajala sivqa i moj `ivot sve monotoniji, to sam ve}u potrebu imao da pro{irujem kolekciju. Ako mi pri ruci nije bio odgovaraju}i sagovornik, odlazio sam u pro{lost. Fotografije i kwige pru`ale su mi obiqe tu|ih se}awa. Se}awa ~lanova moje porodice, `ivih ili ve} umrlih, smatrao sam na neki na~in svojim sopstvenim, samim tim ne mnogo interesantnim. Ali zato sam biografije prosto gutao – bio sam sa toliko slavnih li~nosti da bi se svi odreda za~udili – otkud jedan tako obi~an ~ovek sa tako obi~nim `ivotom u wihovom dru{tvu? Uspe{no sam ih demantovao, sede}i za istim stolom sa ^er~ilom i Staqinom na Jalti ili pro`ivqavaju}i sa Napoleonom wegove posledwe dane na Ostrvu zaborava. Najlep{e mi je bilo kada sam mogao da prikupqam se}awa sa putovawa.

Ona su mi najvi{e nedostajala, a {to sam bivao stariji sve mi je jasnije bilo da postoji toliko mesta na planeti koje nikada ne}u videti. Toliko mnogo da je bolelo. Zato sam u~inio sve da na jednom otvarawu slikarske izlo`be upoznam autora koji je `iveo u Parizu; sa povr{ine wegovih platna pokupio sam mirise Sene i tvrdo}u stepenica kojima se pewe do crkve Sakr Ker, svetlost i boju svega {to vidi kroz prozore svog ateqea. Pored wega je, sa ~a{om u ruci, stajao svetski putnik, vlasnik turisti~ke agencije koji je nekoliko puta obi{ao svet. I{ao sam i na predavawa sa projekcijama i skupqao, kao leptire, se}awa za svoju kolekciju – o himalajskim dr`avicama, Hilandaru i Svetoj gori, In74

diji i Kini... sve sam to pa`qivo slagao, prisvajaju}i bez zazora kao svaki strasni kolekcionar.

Onda sam se jednog dana upla{io – a ko }e preuzeti moja se}awa? [ta }u ja jednog dana imati da ponudim nekom pasioniranom sakupqa~u? Ili mo`da sebi samom, ako do`ivim, ne daj Bo`e, sudbinu tu`ne gospo|e Silvine Okampo iz Buenos Airesa koja je svoje stara~ke dane provodila ~itaju}i sopstvene tekstove kao da ih vidi prvi put? To nisam smeo da dozvolim. U glatkim, jednakim danima nedoga|awa, stoje}i naizmeni~no u redovima i sa qudima koji su mi odavno sve ispri~ali, do{ao sam na ideju koja mi se u~inila spasonosnom.

Uzeo sam drvenu kutiju sa intarzijom, porodi~nu kutiju za fotografije koja je i sama ve} mnogo pamtila (pomislio sam na pam}ewe stvari, ali ne, to bi zaista bilo suvi{e). Dakle, poklopac kutije bio je ukra{en klasi~nom intarzijom, pastir i pastirica u svojim baroknim odelima, nakin|ureni i u neprekidnom razgovoru s bogovima koji prate svaki wihov korak. Motiv dobar za po~etak, poklopac odgovaraju}i da se ispod wega ~uvaju najinteresantnija se}awa. Po~eo sam sa onim zimskim danom i gospo|om koja je tako dirqivo `elela da joj se vrati wena }erka sa pojasom za plivawe u obliku labuda. A onda sam slagao daqe, najuzbudqivija ili najdirqivija se}awa drugih. Na kraju sam ostavio malo mesta i za jedno svoje, ako jo{ malo po`ivim i uspem da se domognem ne~eg dostojnog da bude sme{teno u kutiju.

Mo`da }e i moj `ivot postati lep, uzbudqiv, svetao. A jednog dana, ako podignete poklopac sa intarzijom i prona|ete ne{to svoje, ne qutite se.

I pazite {ta pri~ate drugima.

Aleksandra \uri~i} (Beograd, 1963.) je objavqivala u ~asopisima.

75

Alen Johnny Alispahi}

PRI^A O MORNARU, @UTOM, BEZ ZUBA I PAPAGAJU WEGOVOM KOJI MU JE TU, NA RAMENU

Mornar je stajao tu na palubi, pod wim je pramac razbijao talase, kao da su dugo znala se ta dva, reklo bi se, probisveta – mornar i brod. Papagaj je stajao na bezbdnom mornarovom ramenu i zbog wega je taj mornar i izgledao tako dostojanstveno i mirno…. kao {to je brod izgledao veli~anstveno i elegantno, zbog poze tog mornara na toj palubi…

Nije brod bio neka vitka la|a kao {to je mornar bio `ut, bez zuba… ali su bili odva`ni moreplovci… Papagaj je, prebacuju}i se s noge na nogu, stajao i gledao za pogledom svog moreplovca i ta~no se moglo osetiti kako onako prostodu{no uzdi{u… Ovaj drugi bi povremeno stavqao ruke na bokove a onaj prvi bi tek s vremena na vreme onako rastegnuo krila... Mo`da su se se}ali obala, ali vi{e od toga: u ovoj idili~noj i dirqivoj slici otkriva se najlep{a qubav… Papagajevo je nebo, mornareva je voda, i on lebdi na toj vodi i ptica plovi u tom talasawu vazduha i perja, i obojica sada, na toj palubi, gledaju prema kopnu, prema onoj tankoj liniji za koju ih ve`u ponekad ~e`wa i poneka uspomena… Zar mo`emo a ne ose}ati ozarenost i divqewe i ponos zbog slike wih dvojice, u isto vreme, zanesenih wome; ne ose}ati i te zrake sunca i taj prijatni vetar i tu odanost, poverewe i predanost jedno drugom, i onako prosto uzdisati i mirisati te mirise…

Mornar je mogao tu pticu staviti u kavez, i izgubiti, iznova se nadaju}i da ta ptica ne}e onako instinktivno poleteti i odlepr{ati ~im joj otvori vrata ka76

veza... U woj je instinkt slobode i ona ga ne zaboravqa, to je u svakoj wenoj }eliji, u citoplazmi, to je u wenom refleksu… Ako nije poznavao qubav kada je prvi put sreo svog papagaja, mornar je poznavao slobodu i wenu vrednost… poznavao je plemenitost koju su negovali talasi mora i vazduha… Dobro je poznavao sebe, pa zar je plivao tim morima druga~ije od tog slavqewa postojawa i `ivota samog? Papagaj je mogao na}i bilo koje drugo mesto kad je prvi put sleteo, umoran, na mornarevo rame… ali i on je znao i prona{ao ba{ wegovo rame i to je posle ponovio, pa ponovio jo{ koji put… On, iako bi svaki put odleteo u nebo, svaki put bi se i vra}ao, i mogao ga je na}i u bilo kojem poslu a to wegovo rame je predstavqalo bezbdnost i uto~i{te…

Mornar je taj prvi put bio sedeo, odsutan, zami{qen, gotovo iscrpqen, `ut, bez zuba, kada mu je papagaj sleteo na rame, i on je to primio prirodno, kao da se oduvek znaju, malo se povratio, trznuo blago, postao ga svestan, lagano okrenuo glavu, i jednom ne`no ga pogledao, i opet utonuo u svoje misli ovaj put sa papagajem na ramenu, pri~aju}i mu tiho, iz du{e… I on je stajao tu i slu{ao, i to je bila dobra atmosfera harmonije i sloge… Drugi i tre}i put je ve} bilo kao po prirodi stvari, da stvri su nastavile da teku po svom, i nad wima se izvio lepr{avi luk koji ih je vezao, prijateqstvo koje ih je krasilo, jedinstvo kojim su se isprepletali… Svaki je opet radio svoje, papagaj leteo, mornar brinuo o svom brodu i plovio, ali sada nije plovio sam, sada je i ptica plovila s wim, i wih dvoje zajedno plovili su i vazduhom i vodom. Papagaj mu je donosio sa svojih letova melodi~na strujawa oblaka, mirise isparavawa neke obli`we zemqe, neke sve`ine… Ta ptica je pred mornarem {irila krila kao da se {epuri a zapravo se udvarala wima, isticala svoje odnegovano perje i name{tala se tako da sunce da najboqi sjaj wenim bojama, i tako bi ne{to i graktala i cvrkutala slatko… A mornar je woj pri~ao o brodu, o wegovom ritmu, 77

o bilu vode, i da je to put na kojem je sre}an… Naravno bilo je i nevremena i oluja i potopa, ali wih dvojica su sve to podnosili… Mornar bi se sklawao u unutra{wost svoje kabine dok bi se na palubi borili podivqali vetar i voda… Papagaj bi posle wega krepio tim ose}ajem svojih `ivih no`ica na wegovom ramenu… ti trenuci su bili vi{e od svega i obojica su na wima bili zahvalni, ti trenuci su bili ~arobni, i stapali su se u odnos kopaju}i mu dubinu i daju}i mu ~vrstinu, nenametqivo, ~ak i bez neke naro~ite svesti o tome, onako impulsivno, pu{taju}i da to traje, onako intimno i intuitivno, istinski… Oni su imali jedno drugo ali bez posesivnih postupaka i pokreta, bez onog: „To je moje!”, „To meni pripada!”. Tu stvari idu same po sebi, tako se to odvija neoptere}eno, bez nametawa normi i obaveza i pravila, iako postoje neka o~ekivawa, naravno… oni su ta o~ekivawa dali naslutiti ali nikako tra`iti…

Mornar je voleo da gleda let svog papagaja, wegov krilati ples, virtuoznost, graciju, i da je zauvek odleteo ne bi ga krivio; ta imao je toliko radosti i rasko{nih trenutaka sa wim, saose}ajnosti i dobre vere… ali toj ptici nije bilo ni na kraj pameti da naneko drugo mesto odleti, ta volela je gledati mornarevo herojstvo, wegovo poznavawe stvari, odlu~nost, wegovo znala~ko pona{awe prema brodu, ~uvstvenost i neku neopisivu mudrost wegovog puta… Ona je volela da se ose}a kao an|eo na wegovom desnom ramenu, wegova pratiqa, smisao… Oni su se nadopuwavali, bivstvovali onako u istoj sudbini i voleli se beskrajno… zato je ta slika wih dvoje na palubi tako dirqiva i zato je ova pri~a tako setna i draga, a oni jo{ dugo gledaju zaneseni tamo negde… I more je krotko i nebo je plavo…

78

Du{ko Mr|a

ZLO U NO]I

Dan se svodi na skup rije~i: Dobro jutro! – Kako za koga. [ta ima? – [ta ti treba?

Kako je? – Ko? \e si? – Ovdje. ]ao! – Bog ti dao.

Ponekad je dan oboga}en za~inima: Zdrav se bolesnome `ali.

Bogat siroma{nome kuka.

Neznalica pri~a, pametan {uti.

Lopov po{tenome o moralu zbori.

Kulise dana su raznovrsne: Kolektivni smje{taj zaklowen je prostrano{}u hotela.

Prevrtawe po kontejneru ne ~uje se od muzi~kog festivala.

Jauk bolesnog i gladnog ubjedqivo je nadja~an brundawem ma{ina koje renoviraju ulice.

Dan hoda na ~etiri noge: Televizor je jeftiniji od fri`idera.

Manifestacija je u~estalija od ve~ere.

Glupost je na cijeni, zato {to je zabavna.

Dobar za druge – lo{ za sebe; i obratno.

O danu se mo`e pisati mnogo, me|utim za dan se mo`e uraditi malo. A ima dana. U ovom slu~aju, pisac je ograni~en ne samo samim sobom, nego i prostorom na zgu`vanom novinskom papiru, pa se opra{ta od slu~ajnog ~itaoca uobi~ajenim pozdravom: „Dobar dan i laku no}!“.

79

KAD SE O^I NAVIKNU NA MRAK

Ipak se ne vidi se ni put pred nogama, pogotovu kad je obasjan uli~nom svjetiqkom, tada se i ne gleda u tom pravcu, pogled bje`i po mra~nim uglovima, tra`i jedva ~ujne zvuke, dok se noge spoti~u i kli`u o izbquvke i tragove pre|a{wih prolazaka, a uporno vuku naprijed polu`iv oklop od kostiju i mesa koji postepeno uobli~ava biografiju osvijetqenu samom sobom, a ipak se ne vidi, od suvi{e svjetla, kad se o~i naviknu na mrak.

Kroz sopstvene re~enice, nepa`wom izgovorene, plovi ~ovjek, hote}i da se utvrdi u oluji zaboravqenih dana, progowen sobom progoni druge i stoji kao svjetionik {to prejakim snopom svjetlosti zasqepquje i ne upozorava na hridi.

Jer nakratko oslijepqen od dnevnoga svjetla ne biva vi{e, ve} hroni~no zamu}enog pogleda hodi onaj ~ije o~i su navikle na mrak.

MRAK I KRU@EWE Mikan sjedi u mraku i oslu{kuje. Da bar ~uje otkucaje sata. Mikan se napre`e: kao da ~uje `ubor vode. „To mo`e biti samo podzemna voda“, {ap}e Mikan i oslu{kuje zamirawe svoga glasa preko rogobatnih ma{ina.

Tvorni~ka hala za koju je zadu`en je ogromna. Mikan be~i o~i bore}i se protiv sna, poku{ava da nazre kraj prostorije, ali mrak je suvi{e gust. Mikan pogleda gore – ne vidi ni plafon. ^ini mu se kao da vidi zvijezde kroz plafon, kad se potrudi da ih zamisli.

Mikan oslu{kuje otkucaje svoga srca, poku{ava da ih broji. U brojawu ga zaustavqa o{tar, nervozan zvuk zasijecawa vazduha. „[i{mi{“, pro{aputa Mikan.

Mikan oslu{kuje svoja prazna crijeva, taj zvuk ga 80

podsje}a na brborewe vode niz cijevi u zgradi. ^uje {u{tawe pored nogu. „Mi{“, pro{aputa Mikan.

Mikan sjedi u mraku i oslu{kuje kru`ewe slijepog mi{a. „Jo{ nekoliko godina“, {ap}e Mikan i oslu{kuje zamirawe svoga glasa preko rogobatnih ma{ina.

SVADBA Konobar je zakasnio na pripreme svadbe tek ne{to vi{e od pola sata {to je dalo suncu vremena da sko~i na brdo, a ve} ga je ~ekao nagomilan posao pa mu, nakon {to je iznio stolice iz predvorja restorana da bi gosti mogli nesmetano prolaziti, reko{e da se presvu~e i pridru`i ostalima u postavqawu stolova, jer na sebi je imao crvene patike, jedine nepoderane farmerke i majicu kratkih rukava, a kad je razgledao oko sebe i razmislio {ta je od toga u stawu da presvu~e sjetio se da je donio bijelu ko{uqu koju mu je otac dao, ali ona mu bija{e kratka i uska u ramenima, zato po|e sa jednim od radnih kolega na tavan u potrazi za majicom na kojoj je bilo ispisano ime restorana u kome je bila dogovorena svadba no, po{to ne na|o{e ~istu majicu, a on nije htio obu}i prqavu iako ga je radni kolega nagovarao na to, bio je prinu|en da obu~e tijesnu i kratku ko{uqu koja mu se odmah po~ela izvla~iti iz hla~a kao da bje`i nekud, a mo`da je i trebao pobje}i sa te svadbe odrekav{i se dnevnice, ali naravno, nije mogao, niti smio pobje}i pa je nastavio da postavqa ka{ike, viqu{ke i no`eve, ali ne tim redoslijedom, nego onim propisanim koji se u~i u ugostiteqskoj {koli, kao {to se u~e i neke druge stvari, naprimjer uvrtawe salvete u `eqeni oblik, {to mu je pokazala u~enica pomenute {kole koja bija{e jedino `ensko od devet konobara zadu`enih za odra|ivawe svadbe koja samo {to nije po~ela; gosti ulaze a pripreme jo{ nisu zavr{ene pa poslovo|a `urno obilazi salu mlataraju}i rukama, 81

strijeqaju}i konobare pogledom i kore}i ih zatomwenim glasom, a kuvar proviruje iz kuhiwe zlurado se osmjehuju}i jer on je svoj posao zavr{io na vrijeme, dodu{e, ~eka ga jo{ mnogo posla, onog sitnijeg, bez kuvawa i pe~ewa, ali ne}e mu {koditi da malo u`iva u tu|oj muci kad je ve} dobio priliku kao {to je i ^iv~e dobio priliku da zaradi dnevnicu pa obilazi stolove (~a{e, tawiri plitki, tawiri duboki, tawiri}i za dezert, ka{ike, viqu{ke, no`evi, salvete, sokovi, `esta, pivo, tacna, jo{ pi}a, jawetina, prasetina, jo{ mesa, kola~, opet i jo{ vi{e, prqavi tawiri i prqave ~a{e posta}e ~isti, ~a{e, tawiri, `derawe, lokawe, skakawe, iznova i jo{ br`e, opet i opet dok je prilika), sada ve} skoro ispuwene sale tra`e}i pogledom prazna mjesta na koja bi mogao ubaciti jo{ poneku fla{u koja }e pred zoru postati prazna ili razbijena kao i oni koji su je nosali ili pili iz we, pa se nemo}no razi{li goweni svaki svojom naredbom.

82

Du{an Vari}ak

AMMAGAMMA Te no}i san me neprekidno zaobilazio. U{ao sam u kupatilo i zgranuo se. Na zidu je stajala najve}a buba{vaba koju sam u `ivotu video. Po`eleh da je ubijem ali me upla{i{e weni dugi, kao ve~nost mirni pipci.

Lagano sam iza{ao i za sobom ostavio tamu. U{ao sam u svoju sobu, seo za sto i zapisao: „Te no}i san me neprekidno zaobilazio...“ SMRT Jednom mi neka devojka re~e: „ Svaki put kad vodimo qubav, ti to radi{ sa takvim `arom kao da ti je prvi put u `ivotu.“ Nisam ni{ta odgovorio, ali pomislih: „Ne, draga moja. Svaki put kad vodimo qubav, ja to radim kao da mi je posledwi put u `ivotu.“ Isto tako, kada napi{em neku pesmu, imam utisak da nijednu vi{e nikada ne}u napisati.

LU^A Na{a pro{lost je kao svetlost zvezda koje su se ugasile. Stoji{ tako na Zemqi, u zvezdanoj no}i, i vidi{ Lu~u ne~ega {to ne postoji ve} milionima godina, vidi{ ono ~ega odavno vi{e nema. Zvezda je ugasnula, nestala, transformisala se u Crnu rupu, svejedno, ali wena svetlost je jo{ uvek tu, putuje kroz Prostor i Vreme dostupna tvom oku. Mo`e{ li se pretvarati da ne vidi{ ono {to vidi{, da ne postoji ono {to jo{ postoji?

83

U zvezdanoj no}i, svetlost davno umrlih zvezda poma`e nam da se orijenti{emo u tami, svetlost davno mrtvih zvezda odre|uje na{ put.

Odbacimo, dakle, sujetu svoju i pomirimo se sa tim.

RUKOPIS Listao je bele`nicu u kojoj su bili upisani utisci sa Hodo~a{}a. Mar{uta, jelovnik i prose~an dan jednog kalu|era, adrese i nemu{ti portreti. U jednom trenutku nai{ao je na pesmu koju je, tre{ten pijan, napisao inspirisan An|elom iz Mile{eva.

Na licu mesta.

Ni posle mnogo napora nije uspeo ni{ta od svega napisanog da odgonetne, izuzev posledwa tri stiha: Mrak Rukopis Kraj Kaza samo: „Sve je bilo zalud, moj An|ele!“ KASARNA Le`ala je na vojni~kom du{eku, poku{avaju}i da se probudi. Vladao je stra{an nered, svuda okolo prqave ~a{e, tawiri, pau~ina i zmijske ko{uqice. Shvativ{i da sam u Kasarni, `urno po~eh da pravim Red po sobi, pre nego {to do|e Oficir.

U{ao je bez najave i po~eo da vi~e. Nije imao lica.

Ja sam stajao zbuwen, sa tawirima u rukama, zmijskim ko{uqicama oko vrata i pau~inom na o~ima. Nije je zapazio, bilo zato {to je jo{ spavala ili zato {to to nije `eleo. Tada Ona ustade i po~e da radi joga – ve`be.

Oficir se izbezumio i izleteo napoqe urlaju}i: „@ena u Kasarni! @ena u Kasarni! “ Gledala ga je ravnodu{no.

Kada je kona~no iza{ao Kraqica mi re~e: „To je bio tvoj pokojni Otac.“ Kako to da ga nisam prepoznao?

84

IN MEMORIAM Slobodan Stojadinovi} (1948-2011)

Radivoje Miki}

^OVEK KOJI NE UZIMA ONO [TO MU NE PRIPADA

Slobodana Stojadinovi}a sam upoznao jo{ daleke 1965. godine kao u~enik prvog razreda gimnazije „Stevan Sremac“ u Ni{u. On je tada bio u tre}em razredu i ve} je, kao i Sa{a Haxi Tan~i}, po~eo da objavquje pesme u periodici. Gimnazija „Stevan Sremac“ je bila ne samo mesto za sticawe znawa ve} i neka vrsta kwi`evnog inkubatora, po{to smo svi mi znali da su iz we iza{li Branko Miqkovi}, Gordana Todorovi} i Radoslav Vojvodi}, ali i niz ni{kih pesnika i pripoveda~a (Dobrivoje Jevti}, Dimitrije Milenkovi}, Vidosav Petrovi}, izme|u ostalih) i da su svi oni igrali va`ne uloge u gimnazijskom kwi`evnom dru{tvu „Wego{“. Oni koji su Slobodana Stojadinovi}a sreli kasnije i znali ga kao ~oveka pomalo nemarnog pa i boemski zapu{tenog u odevawu iznenadili bi se kad bi saznali da je on u gimnaziju dolazio u odelu i sa obaveznom kravatom ( odela su bila, po pravilu, svetlosiva, re|e i potpuno crna, a kravate su bile jarkih boja ). Voleo je da bude u sredi{tu pa`we, posebno za vreme velikog odmora kada bi se formirale velike grupe u prostranom dvori{tu. U najve}oj grupi bi bili oni koje privla~i sport i koji su sa velikom pa`wom gledali kako ulicom prolaze fudbaleri Dragan Holcer, Mikroslav Vardi}, ne{to kasnije i Nenad Cvetkovi} ili bokseri Dragi{a Stankovi} ^elik i tek, vaqda iz Slovenije, dovedeni gorostasni te{ka{ Bogdan Pivk, dok smo u znatno mawoj grupi bili mi koje je opsedala kwi`evnost.

Me|u nama je najva`nija uloga bila rezervisana za Slobodana Stojadinovi}a koji je tada uz svoje ime doda87

vao i ^egarski (^egar je brdo iznad Stojadinovi}evog rodnog mesta Kamenice i wegovom tada uglavnom anarhisti~kom duhu je odgovaralo da se vezuje za jedan istorijski simbol koji nije ba{ preterano istican). ^egarski (a mnogi tada i u gimnaziji i u Ni{u nisu ni znali wegovo pravo ime, a i oni koji su znali oslovqavali su ga samo pseudonimom na kome je on i sam insistirao) je ve} imao neku vrstu kwi`evne slave, bio je od svih nas slobodniji i skloniji provokacijama, pa i otvorenom naru{avawu ustaqene {kolske discipline, i otuda i nije bilo nimalo ~udno {to je on, verovatno i u `eqi da nas mla|e impresionira, opisivao razli~ite svoje incidente i u {koli i van we. Po{to je ve} zalazio u kafane (a jedna od wih, „Zlatibor“, nalazila se i blizu same gimnazije), ^egarski je u na{e sku~ene svetove uvodio i imena poznatih ni{kih boema i avanturista, od kojih smo i mi neke poznavali (primera radi, Avda Zeki}a, molera koji je bio poznat kao „{panski glumac“, ali i kao glavni junak velikog broja anegdota ili pak [iqu, najneobi~nijeg prodavca tada popularnih lutrijskih lozova, koji je i zimi i leti nosio na glavi limeni {lem a opasivao se konopqanom vrpcom kao neki anti~ki mislilac ili pripadnik nekog od asketskih redova u okviru katoli~ke crkve i koji je spavao po haustorima zgrada u centru Ni{a). Preko ^egarskog smo saznavali i neke va`ne pojedinosti iz sveta srpske kwi`evne boemije, posebno one me|uratne. Posebnu naklonost prema tom svetu ^egarski je ovaplotio u obo`avawe Rada Drainca. Tada je „Prosveta“, u biblioteci „Brazde“, u izboru i sa predgovorom Stevana Rai~kovi}a, objavila pesme ovog pesnika i to je podstaklo ^egarskog da krene u veliku akciju popularizacije svog omiqenog pesnika.

Ali, nisu samo pesnici privla~ili pa`wu Slobodana Stojadinovi}a ^egarskog (uz Drainca, on je bio i veliki po{tovalac poezije Vladimira Majakovskog, ~ije je pesme recitovao u svim mogu}im prilikama, i ~ini 88

mi se da ga ove dve mladala~ke qubavi nikad nisu napustile). On je u gimnazijskim danima voleo da govori i o \ilasu i wegovim otpadni~kim ~lancima (zbog ~ega je, koliko se se}am, bilo velikih problema oko wegovog ostanka u {koli) a voleo je da, kad god mu se pru`i prilika, ka`e ne{to i o ~etnicima i o nekom wihovom vojvodi. To mu je obezbedilo glas slobodnog i nekonvencionalnog mladog ~oveka, ali je ba{ to i u~inilo da neki od vr{waka po~nu da ga izbegavaju, smi{qaju}i razli~ite izgovore. Po{to je u to vreme svaka qubav bila jaka, a qubav prema kwi`evnosti se grani~ila sa fanatizmom, i Slobodanu Stojadinovi}u ^egarskom i nama ostalima iz tog kruga je dvori{te gimnazije bilo malo kao forum sa koga smo se ogla{avali pa smo, vrlo brzo, otkrili kwi`evno dru{tvo „Nestor @u~ni“ koje je delovalo u prostorijama biblioteke „Stevan Sremac“ i, kao po nekoj komandi, smo se svi preselili u wega. Tamo smo se okupqali jednom nedeqno. Dru{tvo je bilo {aroliko (me|u nama su bili: jedan penzionisani oficir kraqevske vojske, najpoznatiji ni{ki antikvar, profesor grupe pravnih predmeta u nekoj vi{oj {koli, gradska lepotica koja je odnekud volela kwi`evnost, budu}i lingvista-dijalektolog, mla|i ~ovek koji nikad ni{ta nije pisao ali je voleo da bude sa nama i sl. ). Oni ni{ki pisci koji su ve} stekli kakvu-takvu afirmaciju i stalni posao u nekoj od tada retkih kulturnih ustanova nisu voleli da zalaze me|u nas, svako iz svojih razloga. Jedni su smatrali da na tim sastancima nema prave atmosfere, da je to suvi{e neozbiqno, da glavnu ulogu ima kwi`evni polusvet koji samo `eli da ih ospori. Drugi su se opet pla{ili mogu}nosti da do|e do neke politi~ke provokacije, koju su naro~ito o~ekivali od Slobodana Stojadinovi}a ili od na{eg povremenog gosta Dragoslava Petrovi}a koji je u kwi`evnosti delovao pod imenom Tom Lah. Mi nismo marili {to nas neki ni{ki pisci zaobilaze ili gledaju sa visine. Trudili smo se da na{u qu89

bav prema kwi`evnosti ni{ta ne pomuti. Svi odreda skromnih znawa, u stalnom previrawu i mewawu, kao da smo bili dovoqni sami sebi. Pisali smo i ~itali na sastancima ne{to od napisanog, vodili pretenciozne diskusije, bili u svemu tome verovatno jako sme{ni, ali smo se ose}ali kao jedna ~udna porodica u kojoj ne vladaju ~vrsta pravila. Takvom utisku je svakako najvi{e doprinosio Slobodan Stojadinovi} ^egarski, koji je, kao pravi poklonik kwi`evne boemije, i na te susrete dolazio po~esto pravo iz kafane i sa `eqom da u~ini ne{to o ~emu }e se, barem neko vreme, pri~ati.

Da bi to postigao, on je one me|u nama koji su se stalno pozivali na svoja dostignu}a umeo da ismeje ili da ih prekine usred izlagawa i da zapo~ne pri~u o Hlebwikovu i wegovom kwi`evnom i `ivotnom ~uda{tvu. Dodu{e, on to nikad nije ~inio grubo, po{to ga je od mladosti do kraja `ivota odlikovala jedna retka vrsta smernosti koju je on, ~esto, `eleo da prikrije, da, hotimi~no, ostavi utisak grubog ~oveka. Sam Stojadinovi} je najve}e nevoqe imao sa onom lepoticom iz na{ih redova koja nije krila naklonost prema wemu, ali se on trudio da tu naklonost ne primeti, kao da nije znao {ta da u~ini sa tom naklono{}u. Ako je za nas Stojadinovi} bio suvi{e va`an da bismo uop{te ocewivali wegove postupke i pona{awe, to nije bio slu~aj sa tada{wom upravom biblioteke „Stevan Sremac“. Na ~elu je bio tzv. ratni kadar, ~ovek koji je nosio verovatno partizanski nadimak „U~a“ i koji je u nama video potencijalni izvor nevoqa po sebe i svoj polo`aj, pa je pribegavao razli~itim smicalicama ( ostavqao nas ispred zakqu~anog ulaza, izmi{qao programe zbog kojih su prostorije navodno zauzete, a verovatno je o svemu obave{tavao i neke slu`be).

U me|uvremenu se i na{a situacija mewala. Najpre je Slobodan Stojadinovi} ^egarski oti{ao na studije u Beograd. Sve nas je iznenadio odlukom da upi{e Fakultet politi~kih nauka a ne kwi`evnost. Kao da je ta90

da, mo`da i za trenutak, u wemu odnela prevagu ona strast sa kojom je govorio o \ilasovim ~lancima i ~etni~kim vojvodama. Kad je posle prvih mesec-dva studentskog `ivota do{ao me|u nas sve nas je zapawio pri~ama o tome kako se upoznao sa visokim partijskim rukovodiocem Milentijem Popovi}em, kako je od wega tra`io barem neko odelo i cipele. To nam je bilo ~udno, po{to je Stojadinovi} bio iz dobrostoje}e porodice koja je o wemu uvek vodila brigu, ali smo u tome videli wegovu `equ da u~ini ne{to ekscentri~no. Ono {to nas je vi{e od poznanstva sa Milentijem Popovi}em privuklo su bile Stojadinovi}eve pri~e o beogradskim pesnicima, posebno o Branislavu Petrovi}u i Bo`idaru [ujici, koji su postali wegovi idoli me|u `ivim srpskim pesnicima. Posle par godina i sam sam postao student i oni dani iz gimnazije i kwi`evnih okupqawa su se polako selili u uspomene. Kad sam kao vojnik do{ao iz Pri{tine u Ni{ i kad sam, rade}i u redakciji „Vojni~kih novina“, do{ao u najbli`i kom{iluk gimnazije „Stevan Sremac“ video sam da ni{ta vi{e nema onu auru koju je imalo u drugoj polovini {ezdesetih godina pro{log veka.

Kasnije smo se Slobodan Stojadinovi} i ja sreli mnogo puta, kwi`evni putevi su nam se ukr{tali i mimoilazili, ja sam recenzirao neke od wegovih kwiga, pisao o wima, ali je verovatno to {to se nisam kretao u onim krugovima kojima je pripadao Slobodan Stojadinovi}, koji je u me|uvremenu postao ^u De, umawilo na{u bliskost. On se nikad nije znatnije mewao. Dok je sa Branislavom Petrovi}em ure|ivao „Srpski kwi`evni glasnik“, odlazio sam u wihovu redakciju. On bi se uvek povla~io pred Branom, ostavqao da ovaj bude glavni u svemu, naro~ito u redakcijskim kalamburima.

U tome sam video `ivo lice onog Slobodana Stojadinovi}a iz dvori{ta ni{ke gimnazije, lice de~aka koji strasno voli kwi`evnost i sve {to se okre}e oko we ali koji ne `eli da uzme ono {to mu ne pripada.

91

Mihajlo Panti}

^UDE

Negde po~etkom 80-ih godina davnog veka pro~itao sam u Kwi`evnoj re~i, koja je tada, u onoj davnoj zemqi, bila najva`nije kwi`evno glasilo, pesmu „Voda je racionalna� Slobodana Stojadinovi}a. To ime mi ni{ta nije govorilo, mada sam ve} uveliko pratio aktuelnu proznu i pesni~ku scenu, ali, bila je to jedna od onih pesama koje vas presretnu, i za koje, u ~asu dok ih ~itate, mislite da su samo i jedino za vas napisane. Nekoliko godina kasnije, kada sam ve} uveliko poznavao pesnika, i pro~itao nekoliko wegovih ranih kwiga, uvrstio sam, uz saglasnost koautora Vase Pavkovi}a, nare~enu pesmu u poetsku hrestomatiju [um Vavilona. Ta hrestomatija, sada se, iz daqine, to i lepo i lako vidi, kondenzovala je sve ono najboqe {to su onda mladi srpski pesnici pisali u godinama kada se ~inilo da rata vi{e nikada ne}e biti i da }emo svi odreda poumirati u poznoj, dosadnoj starosti, nadneti nad listom papira, kao ubeskraj multiplikovani Borhesi, misle}i jedino i samo o tome {ta bismo jo{ mogli napisati, a da pre nas to nekom nije palo na pamet, {to je naravno nemogu}e, ali bez ~ega je (da razjasnim: bez te iluzije da svaki put kada govorimo, govorimo kao da govorimo prvi put) pisawe nezamislivo.

To je mladi Slobodan Stojadinovi}, koga niko nikada nije zvao imenom i prezimenom, nego jedino i samo – ^ude ili ^u-De, znao ve} nekako od po~etka, ostaju}i do kraja dosledan opredeqewu da kada govori, i kada pi{e, nikada onaj koji ga slu{a ili ~ita nije siguran da li se to ^ude igra, ironizuje, {ega~i ili misli ozbiqno, najozbiqnije, sa pokri}em iskustva nekog mu92

draca koji se, pro{av{i sve, i videv{i sve, pred starost povla~i u svoj vinograd, da prati promene godi{wih doba, i da gleda lozu kako ovaplo}uje ceo onaj bo`anstveni proces, od prvih proletwih lastara do prvih poznojesewih, mladih, neodstajalih vinskih kapi.

A da je znao i mislio o tome da se ne mo`e pisati bez uverewa kako je svaka re~, ma koliko puta re~ena, u stvari neponovqiva, samo ako sa~eka svoj ~as, i ako se iskupi u ne~emu ili zbog ne~ega, svedo~i i citat iz nekog dela Gi de Mopasana, kojim je ^ude zapo~eo svoju drugu po redu kwigu pesama Temeqnik (1978). Veli Mopsan, a ja u tim re~ima odmah nekako vidim Slobodana Stojadinovi}a: „Treba zaista biti vrlo lud, vrlo smeo, vrlo preduzimqiv ili vrlo glup, pa da ~ovek jo{ uvek pi{e! Posle tolikih majstora tako razli~itih vrsta, tako mnogostrukih genija, {ta jo{ preostaje a da nije bilo u~iweno, {ta jo{ preostaje a da nije bilo re~eno? Ko se me|u nama mo`e pohvaliti da je napisao jednu stranicu ili jednu re~enicu koja se ve} ne bi nalazila negde, otprilike ista takva?�

I ^ude je nastavqao da pi{e, nesmawenim tempom i sa neugaslom stvarala~kom vatrom u svim narednim godinama, ne obaziru}i se ni na {ta drugo nego na sam ~in pisawa, i posve}uju}i mu se bez ostatka, i bez obzira na to {to su nam se svima, pa i wemu, `ivoti iz korena promenili, radom sila na koje nikako nismo mogli uticati, ma {ta se danas o tome govorilo, i ma ko da to govori...

Onda je, odjednom, do{ao kraj, po~etak laganog osipawa, razilazak. I pre nego {to sam na to mogao i pomisliti iz [uma Vavilona oti{li su, a da u wemu zauvek ostanu, najpre Novica Tadi}, ubrzo zatim i Slobodan Stojadinovi}. Nije, ~ini mi se, u me|uvremenu, bilo godine, a da uredno, po{tom, negde iz okoline Ni{a, nisam dobijao, sa obaveznom ekscentri~nom posvetom, neku novu kwigu stihova i pri~a ili izbor pesama Slo93

bodana Stojadinovi}a. I mada smo se, minulih desetak godina, vi|ali vi{e nego retko, jednom u dve-tri godine, uvek smo ostajali na vezi, zbog ovoga ili onoga, na priliku kad bih ja, kwi`evnim poslovima, potegao u Ni{, ili kad bi me on zvao zbog priloga za Pri~u, ~asopis koji je pokrenuo i ure|ivao sa zajedni~kim nam prijateqem i saputnikom Slavoqubom Markovi}em.

Tokom 80-ih bilo je sasvim druk~ije. ^ude je, vi{e nego redovno, katkad u pi}u, katkad zbog pi}a, a naj~e{}e zarad kwi`evnog dru`ewa i razgovora, vrlo ~esto dolazio u redakciju Kwi`evnih novina koje su postepeno preuzimale primat od Kwi`evne re~i (dakako, zbog politi~ke subverzivnosti, a ne zbog poezije). U tu redakciju su navra}ali, odreda, maltene svi pisci iz Beograda i svih drugih krajeva davne zemqe kad bi se u wemu zatekli, od Toma{a [alamuna do Borislava Peki}a, Abdulaha Sidrana, Marka Ve{ovi}a, Velimira Viskovi}a, Slobodana [najdera, Matije Be}kovi}a, Slobodana Seleni}a, ]amila Sijari}a, Desanke Maksimovi}, Davida Albaharija, Du{ana Prelevi}a, Mihiza, Du{ana Kova~evi}a, @ivojina Pavlovi}a, Radovana Pavlovskog... ko bi ih sada mogao sve pobrojati... ~inim to proizvoqno, namah, onako kako mi dolaze u se}awe, jer sam vi{e od deset godina bio urednik u tom listu koji je vodio Miodrag Peri{i}, moj prijateq koji je tako|e pro{ao... ^ude nije podnosio autoritete, stvarne ili la`ne, ni veli~ine, iste takve. Gajio je neskriveni odijum prema svakom ko pre svega `eli da se etablira, da se domogne javnog priznawa, ugleda ili slave, a ne da pi{e.

On je od samog starta, se}aju}i se Mopasanovih re~i, odabrao marginu, i bio je, i ostao, zajedno sa Branislavom Petrovi}em, Milisavom Krsmanovi}em i Aleksandrom Sekuli}em, te posebno sa Jakovom Grobarovim, koji je dr`ava za sebe, jedan od posledwih, autenti~nih beogradskih boema, ~ovek koji je, kako sam jednom ve} napisao, `iveo u duhu svog nadimka, a ne svog 94

imena, `ele}i da se i tako razlikuje i odmakne od uskome{ane kwi`evni~ke gomile u kojoj svi vi~u na sav glas, a da pri tom niko nikog ne slu{a, o ~emu je, dabogme, pre mene i to stoput boqe pisao Mihail Afanasievi~.

Razgovori sa ^udeom nisu mogli da pro|u bez nekog o~u|enog komentara, bez butade, kako je govorio Vinaver, a uvek u rasponu od crne, duboke mrzovoqe do eufori~ne vedrine.

Recimo, ulazi on na vrata redakcije Kwi`evnih novina, osvr}e se, ako osim urednika-dva, nikog nema, seda, raskomo}uje se i po~iwe: – Vidim, radi se.

– Upravo tako. A kod tebe?

– Zavr{io sam teorijsku pripremu. Ulo`io sam godine rada. I sad, ni{ta...

Recimo da pitam ja: – Kakvu pripremu?

– Smislio sam na~in za obarawe re`ima. Sve razra|eno do u tan~ine. Samo, nedostaje mi...

– [ta ti nedostaje?

– Dvesta hiqada qudi da to sprovedem. Mislim se, kud }u da pokre}em prakti~nu primenu, i di`em bunu, kad nemam s kim.

– Pa, strpi se malo.

– Dosadilo mi (je) da ~ekam.

– Onda pi{i pesme.

– Upravo to i ~inim. Evo, doneo sam ne{to, pa vi objavite, ako vam se ho}e. Ako vam se ne}e, ne mari, podru~je teorijskih razrada ostaje otvoreno.

A kad je u redakciji, {to je bilo ~e{}e, vladala gu`va, nalazio je sebi mesta, }utao i gledao sa strane, retko kada uzimaju}i re~. Posedeo bi malo, mahnuo rukom i nestao.

Neko vreme i on je kao urednik radio u raznim izdava~kim ku}ama. Posebno se se}am da je u jednoj od wih, pod imenom „Panpublik”, zajedno sa Vladimirom An95

|elkovi}em, pokrenuo ure|ivawe biblioteke o tada alternativnim dru{tvenim i muzi~kim pravcima, i daqe imam negde te kwige o hipicima, bitnicima, pankerima... neke od wih sam recenzirao.

Onda se, ne znam ta~no kada, vratio u zavi~aj, i tamo `iveo po slobodnoj voqi, o svom tro{ku, pi{u}i pesme i pri~e, i ure|uju}i ~asopise. Sada, dok gledam u tu gomilu kwiga koje je napisao i uredio, nimalo ne o~ajavam zbog toga {to ga kwi`evna javnost nikada do kraja nije uzela za ozbiqno, jer, on sam je tako hteo, da broji do jedan i nazad. Opisao je svoj zemaqski krug, i pisawem se oslobodio tereta sa kojim je do{ao na ovaj svet, da s wega ode lak u du{i i bez duga bilo kome, i da se tamo gde }emo jednom svi, prepusti beskona~nosti svojih pesni~kih ispada i neostvarqivih teorijskih razmatrawa. Jer, teorija koja se ne da praksi, zapravo je su{ta poezija.

To sam nau~io od ^udea.

96

Goran Maksimovi}

LI^NOST PRO@ETA POEZIJOM (O Slobodanu Stojadinovi}u kao ~ovjeku)

Upoznao sam ga najprije kao pjesnika, jo{ dok sam u studentskim sarajevskim danima imao priliku da ~itam wegove pjesni~ke zbirke neobi~nih naslova i jo{ neobi~nijih stihova i ideja (Vremenik, Temeqnik, Danajski darovi), a kao ~ovjeka prvi put sam ga susreo u junu 1989. godine u beogradskom Sava-centru u prostorijama tada{weg „Panpublika“ u kojem je bio jedan od urednika. Tada sam prvi put saznao i za wegov neobi~ni kwi`evni nadimak ^U-DE. Ubrzo iza toga, u ranu jesen 1989. godine po~eo sam da radim i `ivim u wegovom rodnom gradu Ni{u, u koji je ~esto dolazio, uglavnom da bi posje}ivao svoje roditeqe i rodnu ku}u u obli`woj Kamenici, pokraj istorijskog i legendarnog visa ^egra na kojem je 1809. godine vojvoda Stevan Sin|eli} ispisao neke od najpotresnijih i najblistavijih stranica na{e nacionalne povijesti. Tu je u ~asnoj i imu}noj srpskoj porodici Vojislava Stojadinovi}a ro|en i odrastao, tu je stekao temeqne svjetonazore, nepoquqanu nacionalnu svijest i moralnu ~vrstinu, koja mu je pomogla da prolazi kroz burni i varqivi `ivot sa sna`nim samopo{tovawem i nepokolebqivim idejama. Iskreno je volio ^egar i cijenio Sin|eli}ev istorijski podvig, a svoj dug prema naju`em zavi~aju opravdao je sastavqawem antologije ^egarski venac (prvo izdawe iza{lo je 1996. a drugo 2009. godine) Sve do 1992. godine vi|ali smo se sporadi~no, a zatim smo zapo~eli intenzivniju kwi`evnu saradwu u vrijeme dok je bio jedan od urednika u obnovqenom Srp97

skom kwi`evnom glasniku (na ~elu sa pjesnikom Branislavom Petrovi}em), u kojem sam upravo na wegove podsticaje objavio vi{e kwi`evnokriti~kih tekstova o tada aktuelnim kwigama savremene srpske kwi`evnosti (@ivojin Pavlovi}, Slobodan Seleni}, Antonije Isakovi}, Radoslav Petkovi} i sl.).

Kao ~ovjeka rasko{nog mentalnog sklopa i li~nosti pro`ete razli~itim umjetni~kim talentima, upoznao sam ga tek od 2002. godine kada se vratio u Kamenicu i kada smo u Ni{u zajedni~ki pokrenuli (ili, boqe re~eno, obnovili) kwi`evni ~asopis Slava, koji je prethodno predstavqao prvi kwi`evni ~asopis osnovan na jugu tada oslobo|ene „Nove“ Srbije, u Ni{u davne 1886. godine. Iako sam to ve} bio uo~io dok smo sara|ivali u Srpskom kwi`evnom glasniku, tek u radu na ure|ivawu Slave (2002-2004), shvatio sam da se iza prividno razbaru{ene, u biti boemske i pjesni~ke prirode Slobodana Stojadinovi}a, skrivala li~nost izuzetne erudicije, kao i radne discipline i odgovornosti.

Bilo je pravo zadovoqstvo posmatrati ga i slu{ati dok je pedantno ~itao i komentarisao tekstove koje smo pripremali za objavqivawe u Slavi, a pogotovo kako ih je nepogre{ivo kriti~ki vrednovao. Odli~no je poznavao srpsku poeziju, kao i brojne klasike svjetske kwi`evnosti. Me|u srpskim piscima najbli`i mu je po senzibilitetu bio Rade Drainac, a odu`io mu se sastavqawem lijepe antologije pod naslovom Drain~eva spomenica (1999). Me|u savremenicima neizmjerno je volio i cijenio Branu Petrovi}a, a odu`io mu se sastavqawem antologije Spomenica Branislava Petrovi}a (2010). Me|u klasicima svjetske kwi`evnosti bez premca je cijenio Fjodora Mihailovi~a, kojem je i posvetio antologiju Venac za Dostojevskog (2005). Me|u filozofima uvijek je izdvajao Nikolaja Ber|ajeva.

U to vrijeme imao sam privilegiju da ga ~esto posje}ujem u Kamenici, da sjedimo ispred ~uvenog vinskog podruma koji su sagradili wegovi preci, pradjedovi, 98

djedovi, sve do wegovog oca i do wega samog, kao jedinog mu{kog potomka te loze koja se je neko stoqe}e ranije doselila u ju`nu Srbiju negdje sa prostora dana{we Crne Gore, a negda{we Stare Hercegovine. Sa neizbje`nom dimenzijom wemu karakteristi~nog sarkazma znao je ~esto da karikira predawe o porijeklu svoje porodice: „Tragao sam kroz pro{lost da otkrijem korijene Stojadinovi}a u Kamenici, a kad sam video da vode u Crnu Goru, odlu~io sam da odustanem. Bilo bi to previ{e i za nas Stojadinovi}e, a i za Crnogorce!“ Imao sam priliku da poma`em u berbi gro`|a u wegovim porodi~nim vinogradima, da budem radoznali posmatra~ i u~esnik tih divnih ranojesewih berbanskih dana na obroncima Kamenice, Vinika, ^egra i Matejevca, te da upoznajem pjesnikove ro|ake, kom{ije i prijateqe. ^udeova qubav prema Kamenici i vinogradima bila je velika, orgomna, neizmjerqiva, ba{ kao {to je bila i wegova qubav prema zemqi, porodici, prema poeziji i umjetnosti uop{te. Bilo je u toj wegovoj qubavi i, uop{te, u tom wegovom odnosu prema tradiciji, ne~ega iskonskog, autenti~nog i pomalo paganskog. Redovnom sam to prepoznavao u na~inu na koji je obiqe`avao i slavio kult Svetog Trifuna, za{titnika vina i vinogradara, ali i qubiteqa dobroga pi}a i kafana.

Tih godina ~esto smo zajedno putovali na kwi`evne promocije (Jagodina, Kru{evac, ]uprija, Varvarin, Bor, Vrawe, Para}in, Pirot, Kraqevo, Trstenik), a svakako jedna od najuzbudqivijih bila je ona iz Negotina u kasnu jesen 2003. godine. Bila je organizovana povodom pojave zbirke Mo`danik, ali se ^ude potrudio da to postane pravo autorsko ve~e u kojem je predstavio brojne svoje stihove iz kwiga, kao {to su: Kararuka, ^udeova pevawa, Policijski ~as, Brojawe do jedan, Uninije. Tada je ~itao, pjevao, govorio stihove, sa takvom energijom kakvu veoma rijetko mo`ete vidjeti na jednom kwi`evnom nastupu, a publiku je toliko bio op99

~inio, zbunio, zapawio, da su svi sjedili potpuno skameweni. Bez rije~i je bio ostao i na{ dobri doma}in, glasoviti negotinski pjesnik i ^udeov istinski prijateq i po{tivalac, Vlasta Mladenovi}.

U vi{e navrata sam pisao o ^udeovoj poeziji, sa velikim po{tovawem sam se odnosio prema wegovoj prozi, koju je kasnije objavio u zbirkama pri~a Krotiteqi vazduha i Neve~erwi dan, pa`qivo sam ~itao i cijenio sam wegove likovne kritike, kao i wegova slikarska platna, a me|u wima pogotovo akvarele, sa nestrpqewem sam o~ekivao wegove uredni~ke poduhvate u ~asopisu Pri~a, koji je pokrenuo 2007. godine, ali sam bio posebno po~astvovan kada mi je povjerio da napravim izbor iz wegove cjelokupne poezije i napi{em pogovor za tu kwigu, koja je objedinila stihove od prve zbirke Vremenik (1973), do tada neposredno objavqenih pjesni~kih kwiga Raspasana komanda (2006) i Kr~anov blok (2009). Ka`em po~astvovan, jer sam znao koliko je bio kriti~an i neuvijen (on to druga~ije nije ni znao), kada je govorio o neukosti i neiskrenosti savremenih kriti~ara, kada je o{tro i oporo govorio o savremenim kwi`evnim la`ima, o salonskim piscima, wihovim sterilnim djelima i vajnim nagradama.

Tom „mom izboru“, prethodila su jo{ dva lijepa izdawa Stojadinovi}eve izabrane poezije: Pesme (Ni{, 1996. godine u redakciji M. Panti}a) i Rasprodaja straha (Beograd, 1998. godine u redakciji G. Anti}a); ali se ovo izdawe pojavilo neposredno pred pjesnikovu smrt, zaokru`ilo je sve {to je za `ivota u poeziji objavio, tako da je mo`da ba{ i u tome posebna wegova bibliofilska vrijednost (Brojawe do jedan, Beograd, 2010).

Bio je to nepotkupqivi ~ovjek u jednom burnom i te{kom vremenu, u kojem su bile ~esto izgubqene ili potisnute minimalne granice samopo{tovawa i morala.

Bio je po svemu originalna i neobi~na li~nost, u kojoj su bratski stolovali opori cinik i we`ni liri~ar, vje~iti agnostik i iskonski hedonista, odani qubav100

nik i strasni zavodnik, pa`qivi sin i we`ni otac.

Iza wegovog krupnog glasa i stasa, iza razorne ironije, skrivala se rawiva du{a mudraca i pjesnika, metafizi~ara i zanesewaka. Skrivala se jedna ogromna tajna.

Kada sam saznao da je te{ko bolestan, a pogotovo kada je stigla vijest o wegovoj smrti (ipak preranoj, a za mene i sasvim neo~ekivanoj i nagloj, jer sam odnekud vjerovao da }e `ivjeti bar stotinu godina), zauvijek sam ponio u sebi osje}awe da je iz srpske kwi`evnosti i na{ih `ivota oti{ao jedan predragocjen ~ovjek, kakav se jednom ili mo`da nijednom ra|a u vijeku. ^ovjek koga je vaqalo znati i pored koga je bila privilegija postojati. Bila je istinska radost upoznati makar djeli} wegovog univerzuma i beskrajne pjesni~ke du{e.

101

PLA[I[ LI SE O GOSPODE 1.

Do}i }e zrele oluje, vazduh }e o~vrsnuti, A mi ne}emo mo}i ni{ta. Ni svoju nemo} Ne}emo mo}i da sagledamo. Zlo najbr`e Ulazi u ~oveka a najte`e iz wega izlazi.

Samo zlo koje sawam ne}e nikada iza}i Iz ~oveka, jer ~oveka ne}e biti da iz Wega iza|e. Samo nam Zelena zvezda mo`e Pomo}i, sine. Ali gde na}i tu zvezdu?

2.

Do}i }e svetlost bez o~iju po na{e o~i Gospode kako da ih sa~uvamo ne mo`emo Na Sudwi dan pred Tobom bez o~iju Do}i }e tama bez srca po na{a srca Gospode pomozi nam da qubav prema Tebi sa~uvamo Do}i }e tamna svetlost i svetla tama Po nas Gospode ho}e{ li do}i da nas vidi{ Ili se mo`da i Ti Gospode pla{i{ Svetlosti bez o~iju i tame bez srca

102

VODA JE RACIONALNA

U kupa}im ga}ama kad je pola `ivota pro{lo Pred pono} pi{em pesmu o savr{enstvu bola: S kolena na koleno odavno se u mom narodu Ne prenosi vi{e pesma nego nekretnine i mo} A `e| da naru{im makar na tren spokoj Malogra|anima zaraslim u sinteti~ko salo Ne da mi da pesmu li{im praznina: Budan sam Da mi se tragovi ne obaziru kada me izgube A ne da u mrtvo more bacam udice Kako mi do{aptavaju srpski strukturalisti Otima se mir iz hartije a pero kao crv Otvara lagume ispod lakejske tvr|ave: Ni vreme vi{e nema zuba ve} kao osa Zuji oko na{ih glava i preti ubodom Koji je najpre wegov harakiri Gadno sam zamislio da opi{em poraz U kupa}im ga}ama za kuhiwskim stolom Ali moja `ena spava tvrdim snom Rakije je sve mawe voda je racionalna Nimalo mi ne poma`e da ovaj udes udesim Ni ~upkawe brkova ni pogled kroz prozor Ni to {to kwige Dostojevskog vidim Na pola metra od mene u ormanu sawive Ova bi pesma mogla da se zavr{i Pre nego {to je po~ela a ne bi joj smetalo Ni da podignem ton pre nego postanem Ponornica i to ba{ u trenu kad se ~ini (~itaocu obu~enom za ~itawe na ~asovima 103

Kod impresionista) da izme|u redova ne duva Poruka ve} wen odjek Stigao sam re~i: u pauzi izme|u wih Zapalilo je vatru golo zna~ewe Epigonske vatre zaledile se jo{ nisu A pola `ivota pro|e kroz krevetsku maglu A druga polovina prolazi u kupa}im ga}ama Kroz hartiju i od smisla uzima Samo wegove korake u stranu i skok uvis: Oni koji su otvarili svoje snove Nisu sawali

104

BROJAWE DO JEDAN

[ta se dobija ~itawem pesama Ne mo`e{ izbrojati iako je Dovoqno brojawe do jedan Brojao je Aristotel do jedan Nekoliko godina i umorio se Brojao je Dante do jedan nedeqama A Helderlin i Gete po nekoliko sati I zamori{e se od ose}ajnosti Venclovi} je imao savr{en lakat Gogoq samorazaraju}u ra~unaqku A Bodler sve uslove da niko Ne sazna ni kako se zove I izbroja{e li oni do jedan Vi{e od nekolio puta Koliko dozvoqava brojawe do jedan Pisawe je stid onoga {to postoji Pred onim {to ne postoji

105

DESET ZAPOVESTI

1. Ne nagiwi se nad vodom da bi lice svoje Ugledao kako se trese od zadovoqstva {to Put je putevima.

2. Ne krij se u vatri i ne ogr}i se wenim Potomstvom:ono {to je tvoje ne nalazi se U re~ima no izme|u wih.

3. Ne ogra|uj zemqu od qudskih stopala, ^etvorono`aca i ptica, nego bacaj u wu Seme `ivota da bi ti se dani i no}i qubili Kao blizanci svetlosti:svitawe i sumrak.

4. Ne di{i kao da si sam na svetu, jer i da si Svet me|u svetovima, a nisi, stiglo bi te ono [to sti`e sve da pojednostavi:qubav.

5. Ne pi{i pesme po poruxbini, na zahtev, Da bi se dodvorio, stekao kakvu platu ili Izmamio osmeh, ve} se nad ponorom nagni Kada si siguran da ima{ {ta re}i Gospodu, Ali nikako vernik, nego }utawe nad }utawima A ponekad i ta{tina }utawa: ti{ina.

6. Ne posve}uj pesme nikome, jer onaj koji je Sve, nema ime, a i ako ga ima toliko slova Nijedna kwiga ne izdr`a, i po{to je posveta Onome koji je sve nemogu}a ostale su izli{ne.

7. Ne pi{i romane du`e od tri stranice.

8. Ne skupqaj ~lanske karte:idi za sobom Kada ti nije su|eno da ide{ ispred sebe.

9. ^itaj.

10. Ne pi{i i ne bacaj pesak u o~i sestrama I bra}i svojoj. Amen!

106

KAMENICA

Oti}i }u u selo da nau~im Za{to sam dizao ustanke Upita}u prvi proplanak Gde je nestao opanak U kr~mi ~asti}u {pijune Doznam li {to o sebi Obradova}e mi se majka I zapeva}e ako se ne napijem I mo`da }e sa ocem zaigrati Ka`em li da sam do{ao Sa `enom da ustanak podignem Sa decom da ustanak ugu{im Velika je umetnost koje se mo`e{ Odre}i bez preke potrebe Jo{ je pone{to veliko Kada su stihovi osredwi ^as je da te izqubim A ve~nost da te izgubim U selu jednom na grobqu Osvanu}emo srditi [to grobovi nam se na kre}u Brzinom koja nam je potrebna

107

NOSIM KAMEN

Nosim kamen gde god naredi. Za planove Ne pitam. S mojih le|a ne silazi ni kad Spava. Nosim ga samog i u dru{tvu. Ima i Stranaca s wim:kotrqaju se po meni.

Pred jedan praznik uzdahnuh.

Ti kamen nosi{ zar ne ose}a{?

Moje je da nosim a ne da ose}am.

Ispravno bi}e{ i ti jednom kamen.

Nosim kamen bez roptawa. Znam da nije Daleko onakav kakav sam ja nekad bio.

108

PQUSKOVI

Zovem biv{e `ene: ne prepoznajem Pejsa` kroz koji letim.

Zovem budu}e `ene:moj dnevnik Pi{e nepoznata ruka.

Zovem majku:izba~enom iz detiwstva Smrt je milosnica.

Zovem k}erku:na wenom ramenu Ve} ~u~i soko i zobqe posledwe moje Razumne re~i.

Ka`e se za sunce: neobi~an prosjak.

Evo, i pouke me mere.

109

^EGAR

Da li sam tu sreo sebe Ili izgubio san Priroda sumraka zna A dete koje sam bio Uzalud ska~e po obroncima Na kojima cvile vinogradi Od ~ijeg gro`|a malo ko je Spravio vino za radost Ali o vinu iz mukline Re}i }e se sve A o `e|i koja je ispred wega Vodila kolone tek pone{to Da li sam zaista tu izgubio Samo sebe otkrivaju}i onog Za kojim po senci idem A koja se uve}ava Koliko se on smawuje

110

BO@E, JA PIJEM

Pijem da mi du{a ne luta A lutam da se ne opijem Oprosti Gospode [to pijem svoje pi}e Tvoje ime pomiwem Da sam ne pijem

111

SRPSKI STIL

Iz manastira ne iza|e prorok bez neba Pod tabanima: kome se slu~i da presko~i Trideseto leto van ilova~e uvode ga u Pesmu slepci ali ko ima gospodstvenijih I lep{ih izdajnika od nas. Malo se kom Golemom junaku zna ime sa svih strana a Otpadnicima klup~e rodoslovno motaju I razmotavaju deca jo{ u dubku.

Divota: sedim na grobu ispod kog Le`im i pravim raspored ~asova i za Gore i za dole. ...

No} je jo{ na grobqu: pobija krstove.

I Gospod je sa krsta govorio malo.

O nikom ne govore krstovi no ono U {ta su pobodeni.

112

JUTRINA

Iz autobuskog rova ni{ani se najboqe Na krivinama pri naglom ko~ewu Svi psuju naglas ili u sebi Nema ~asa za deqewe qubavnog letka Svako je svakom kriv {to se poznaju I robuju u istom pokretnom logoru Ne o~ekuje se od razgovora izbavqewe Ni od sumanutog }utawa ustanak Novi putnik ubrzava te da stigne{ Gde ti se ne ide prqavih cipela Cvile parfemi razlivaju se kreoni Opkoqeni eskadronima znoja plemi}kog Samo {to se nisu pome{ale bele I crvene pene a ti ni{ani{ u provaliju Promi~u preti~u}i autobuski dim i prah Trube}i kowanici quti namirisani Retko kom je guja za pojasom Puca se sa svih strana i ko pre`ivi Na semaforu zapevaju mu na parkingu Isporu~io bih ti jutro trapavije Ali svetog Ilije je nepomeriv dan I nije uputno uspavqivati ikoga Uspaqivawem niti buditi rasparena Ose}awa van pesme rimovane:zalizaka Povetar~evih se ~uvaj a udvaraj se Sebi sakato zaparlo`eno oboreno Stoje}i i pevaju}i na dugmetu Ni{, 2. 8. 2002.

113

DA NISAM PISAO PESME

Da nisam pisao pesme Verovatno bi me danas tra`ili Po jazbinama Pisawe pesama spasilo me Da ne postanem vojnik Na bojnom poqu umire se jednom A u pesminom kamenolomu stalno Pravi se vojnik predaje otaxbini I samo woj slu`i do kraja A pesnik se daje svakoj pesmi Veruju}i da je posledwa Razliku izme|u vojnika i pesnika Najboqe zna pesma koju pesnik Ne}e napisati a koju bi Vojnik mo`da najpre ~itao Gde god da su general i pesnik Ne mogu ne biti zajedno a ko ih u pesmi Tra`i samo tamo na}i }e ih bez odbrane

114

TRI FOTOGRAFIJE

Imam tri fotografije iz osnovne {kole: na prvoj Sam o{i{an i nasmejan, na drugoj namr{ten, iskrivqen Sa stisnutim pesnicama, a na tre}oj sa oficirskom [ajka~om na glavi.

Uvek su nas fotografisali pri kraju {kolske Godine, sredinom juna i zato nikada na fotografiji Nije ceo razred. Ko je znao da }e ponavqati nije mu Padalo napamet da se fotografi{e.

Mnogi od onih kojih nema na tim fotografijama Nisu ponavqali razred ali su im sumwe sa~uvale Iluzije.

Fotografija na kojoj sam o{i{an i nasmejan ne budi Ni{ta u meni jer na woj ne prepoznajem sebe; ispod tek Zasa|enog cveta ne nalazi se hlad.

Fotografija na kojoj sa stisnutim pesnica ma gledam Preda se ne da mi mira jer je samo kopija poze sa prve Fotografije mog druga Novice Dini}a, ali se ve} na toj Crno-beloj zamci mo`e zapaziti da se udaqavam od izvora: Ne savijam se nad budu}no{}u svojom nego nad tu|om Pro{lo{}u, a takav iskorak iz sudbine i ako zgu{wava San ne ubrzava wegovo raspadawe.

Tre}a fotografija na kojoj sam u {ajka~i moja je prva Pobuna: {ajka~u sam tra`io od oca a po{to mi je nije dao, Uzeo sam je sutradan kradom. Kada sam ocu pokazao fotografiju Nije rekao ni{ta, a time kao da je rekao sve.

Ne znam ko sve osim mene ima ove tri fotografije, a znam Da ih moja {kolska drugarica Nikoleta Koda Urubiska nema 115

(onako kako ih imaju ostali) u svom ve} dve i po decemije mladom Grobu na Poqanici u Kamenici. @ivot nije ni fotografija ni pesma, `ivot je }utawe A smrt slu{awe tog }utawa, takmi~ewe sa slu~ajem.

1984.

116

^U DE

Upao si u klopku. ^uje{ li lupu ~eki}a U oku? Ve~eras }e{ na sve~anoj tribini Govoriti o zna~aju postave za kape.

Ho}e li se izliti @uta reka Iz ~izama tvojih?

– Kajao si se generale {to si bio Samo mladunac.

– U~enik sam va{. Ne dajte mi da jo{ Ikom budem.

– Ve{to na kolenima kle~i{. Uspravi}emo Te da zalazak sunca ni sunce ne prizna.

– Nisu pesme o meni pevane zato {to sam @iveo `ivot svoj. To mi je `ao mladi}i.

– I nama je `ao: zato ti ispod kolena Podme}emo zastavu a ne staklo.

– Ne dadoste mi da se ogledam u mrtvom ^asu u krvi svojoj.

– Ne dajemo parastos idejama nego kapi O ~ijoj }e{ postavi da govori{. Uramite krv: Neka na{ vo|a ne `udi za pesmom.

Vru}ina je kontrola.

U mojim ga}ama drugovi jo{ poneka Dinastija ~eka na pirina~!

Ta~no je ono {to je kvasac.

Sve kape koje je predlo`io pesnik Isprobali smo.

On je i{ao gologlav.

Moje postave u kapama hlade...

To je on zami{qao da mi ka`e Kad god je sawao.

Ali ja bez mitraqeza nisam 117

Odlazio na igranke.

Pra{tajte sve.

Ni{ta kao nedisciplina ne uspavquje Neprijateqa.

Ko mi je poverovao u mojoj Luli jo{ se pu{i.

Ja sam naredio da se nose ka~keti: Revolucija kojoj sunce udara direktno U o~i brzo oslepi.

Od pesnika sa~uvale su me pesme.

Toplota je spomenik.

Zima je spomenik.

(Za ono izme|u wih ni pesnik ni ja Nismo imali vaqane crte`e. ) U revoluciju ko u|e nag zaista je Spreman da vodi wene pse.

Protiv mojih nare|ewa da je se iko Borio kao ja O postavi u kapama znao bi sve I mnogo raniji ~as.

Car je moj ba{tovan bio, ali niko kao on Ne zna kakvim smo o~ima opleli korpu Za ^anga. ^ang je, tako|e, pisao pesme: Nevoqa wegova ne be{e mu mati.

Zapisuje se sve, a ostaje samo zapisano Na pesku koji }e svi jesti o imendan individue.

Na jednom uli~nom plakatu sutradan pisalo je: Zahtevamo da se general ^u De po{aqe kao Redov u Vijetnam.

Za tu mu radost niko nikada ne re~e.

U pesnikovim pismima nikakvog traga.

Ni u baletu ^iang ^in. Ni u kitajskim turistima.

1985.

118

Izbor iz kritike

Radivoje Miki}

RECENZIJA KWIGE STIHOVA TEMEQNIK (1978) SLOBODANA STOJADINOVI]A Dok ve}ina savremenih pesnika poeziju sagledava bez nekih atributa wene u tradiciji ve} davno potvr|ene funkcije, Slobodan Stojadinovi} ka`e: „U pesmi se {kolu vremena� i time upu}uje na obnavqawe vere u poeziju i weno mesto i funkciju u kulturi.

Poezija Slobodana Stojadinovi}a iz kwi`evne tradicije prihvata rimu i metri~ko-stopne komponente, kao elemente koji od pesnika zahtevaju disciplinu i poeziji name}u strogost u po{tovawu nekih obrazaca.

No, istovremeno, poezija Slobodana Stojadinovi}a ide po strani od onih pesni~kih nastojawa koja kao primarni element za gra|ewe zna~ewa i poruke pesme koriste asocijacije na odre|eni kulturno-istorijski kontekst.

Posebnu vrednost te poezije predstavqa pesnikova inventivnost u sintagmatskim sklopovima koji stvaraju nove i ponekad neobi~ne slike, slike realizovane u nadrealisti~kom maniru. Pesni~ka kwiga Temeqnik Slobodana Stojadinovi}a tako mo`e da se sagleda i kao poku{aj da se iz kwi`evne tradicije iskoriste ona oblikovna sredstva i postupci koji ne vuku nazad u tradiciju, ve} omogu}avaju nove prodore savremenog pesni{tva, ali prodore potpomognute tradicijom.

121

Miodrag Peri{i}

RECENZIJA KWIGE STIHOVA PONORNIK (1985) SLOBODANA STOJADINOVI]A

Ponornik Slobodana Stojadinovi}a znatno se razlikuje od teku}e pesni~ke proizvodwe. Ako je ta~no mi{qewe Gotfrida Bena da je u poeziji osredwost nedopustiva, onda mo`emo da ka`emo da Slobodan Stojadinovi} sebi osredwost ne dopu{ta. Iako povremeno be`i u antipoetska re{ewa (narativnost), taj pesnik ni u jednom stihu ne pokazuje da bi mogao da se prikloni onom mlakom pevawu o svakodnevici, o „malim stvarima”, koje je u velikoj meri obele`avalo srpsku pesni~ku proizvodwu minulih decenija.

Jedna od osnovnih karakteristika poezije Slobodana Stojadinovi}a je neuobi~ajena me{avina pateti~nog i humornog tona, gde se oni uspostavqaju kao mera i granica jedan drugom: kad god zapreti opasnost od preterane patetizacije pojavquju se iskre humora kojima se patetika relativizuje, ali se, na drugoj strani, humor oplemewuje pateti~nim tonom ili „metafizi~kim” iskazima. Ta relacija ponekad se uspostavqa unutar pojedina~nih pesama, ali je neuporedivo va`nija kao odnos me|u pesmama, na planu celine.

Sasvim sigurno, Slobodan Stojadinovi} ne `eli da se dopadne svojim stihovima; on `eli da anga`yje ~itaoca, da ga uvu~e u razgovor, pa, za{to da ne, i da uvredi sagovornika. Po tome, on podse}a na jednog od posledwih „egzistencijalista”. Pevaju}i „pod sisom bombe”, Stojadinovi} estetizuje `ivotne ponore, a detronizuje uobi~ajene `ivotne vrednosti. Na egzistencijaliste podse}a i po tome {to slobodu uzdi`e na rang egzistencijala, iako je u ovom svetu i vremenu ne nalazi – 122

izme|u `ivota i slobode ne postoji identitet („ja se ne udaqavam od `ivota/ ako se ne osvrnem za slobodom�).

U tom pogledu Stojadinovi}eva poezija je poezija nemirewa, nepristajawa; wom se provocira (pesma o Sizifu) da bi se doveo u pitawe va`e}i poredak vrednosti.

U tom smislu, Stojadinovi}eva pesma ima}e svoje sagovornike upravo u onima koji tragaju za ne~im novim u srpskoj poeziji.

123

Bogdan A. Popovi}

RECENZIJA KWIGE STIHOVA DANAJSKI DAROVI (1987) SLOBODANA STOJADINOVI]A

Stojadinovi}eva zbirka pesama u prozi Danajski darovi izra`ava jedan, prevashodno ironi~an odnos koliko prema herojskim mitskim modelima, prema poeziji koja ih uznosi, toliko i prema ~ovekovoj zaludnosti, sudbinskim dramama uprkos. A sudbinske drame o kojima je re~ proizlaze (i deluju) iz sklopa elemenata koji se u Stojadinovi}evim poetskim tekstovima sjediwuju po jednom, naoko dosta nekomunikativnom, poeti~kom kqu~u. Stojadinovi}eva je pesma, naime, kao verbalna struktura, a i na tematskom nivou, sinteza prividno nepovezanih i, {tavi{e, nepovezivih elemenata, asocijacija koje u ~itao~evu svest prizivaju razli~ite oblasti mi{qewa i `ivqewa. Pri tom se ~itavi blokovi pesama do`ivqavaju kao me|usobno suprotstavqeni paralelizmi.

Pa`qivije ~itawe, me|utim, rezultira uverewem da ti razli~iti elementi i nisu me|usobno tako udaqeni, da funkcioni{u po zakonima me|usobne uslovqenosti svega {to se zbiva u ~oveku, qudskoj zajednici i istorijskoj epohi. Posredi je, bez sumwe, jedna autenti~na poetska slika na{eg doba korozije duha, obezvre|enih standarda i nerazre{ivih raskola.

124

Mihajlo Panti}

IZ POGOVORA KWIGE IZABRANIH STIHOVA PESME (1996) SLOBODANA STOJADINOVI]A

Kwiga Stojadinovi}evih izabranih pesama (izbor je izvr{io sam autor), pru`a nam dobru priliku za novo ~itawe, za formirawe rekapitulativnog pogleda na sve ono {to je taj pesnik do sada napisao, pa, sledstveno tome, otvara i mogu}nost poeti~ke rekonstrukcije pre|enog puta. Vi|en iscela – a u izabranim pesmama predstavqen najvrednijim i za pesnika najkarakteristi~nijim ostvarewima – poetski opus Slobodana Stojadinovi}a pokazuje, u vrlo koncentrovanom vidu, da su dve kqu~ne osobine, i opusa i pesnika (jer je opus ogledalo pesnikove du{e) raznolikost i razli~itost.

Razume se, raznolikost ispoqavawa pesni~kog glasa, iz pesme u pesmu, iz kwige u kwigu, i razli~itost u odnosu na druge, ali, nimalo paradoksalno, i u odnosu na sebe. Samosvojsnost pesnika nije ni u ~emu drugom nego u neprestanom protivre~ewu samom sebi.

Tu je, ~ini se, mera Stojadinovi}eve razlike: on je samo pisao (po diktatu promenqivosti unutra{wih stvarala~kih naloga), radio je na poeziji, ali nije „radio” oko poezije. Oda{iqao je pesme u svet i prepu{tao im da se same snalaze. U tom vrlo hotimi~nom insistirawu na neizvesnosti i (za)~udnosti sopstvene pozicije, pesnik Slobodan Stojadinovi}, ~iji je nadimak ^u De, vremenom je i sam, zajedno sa vlastitom poezijom, do`iveo metamorfozu – nadimak, a ne ime, postao je ku}i{te wegovog poeti~kog stava i heraldi~ki znak wegovog pesni~kog bi}a. Drugim re~ima, Stojadinovi} je pesnik koji ne pristaje na stabilnost i defi125

nitivnu ure|enost bilo kakvih i bilo kojih odnosa me|u qudima i stvarima (osim, mo`da, „bo`anske vertikale”), a takvo stanovi{te (koje je integralni deo wegove poetike, onog unutra{weg „principa” nastanka pesme, podjednako koliko i `ivotnog stava), ne mo`e se ispovedati „u centru”, ve} sa produktivne margine, koja omogu}uje neobi~nost perspektive i paradoksalnu „disciplinu neobaveznosti”. Stojadinovi} je, nadaqe, jedan od onih pesnika koji ~esto peva reakcijom, otporom, nesmireno{}u, ironijom, razla`u}i „uobi~ajenu”, „objektivnu” sliku svega onoga {to predstavqa predmet, odnosno, temu wegove pesme.

U svim pesni~kim kwigama Slobodana Stojadinovi}a, sa gotovo nesmawenim intenzitetom, vodi se ironi~na, samoiskupquju}a rasprava o pitawima literature, o farisejstvu koje vlada u kwi`evnosti i, jo{ vi{e, oko kwi`evnosti, o iluzijama i la`nim, neautenti~nim nadama koje nam umetnost pru`a ili koje, naprosto, prema onoma ~uvenom Ni~eovom diktumu, `elimo, po svaku cenu, u woj da vidimo...

126

821.163.41-1 PRI^A : ~asopis za pri~u i pri~e o pri~ama / glavni urednik Slobodan Stojadinovi} ; odgovorni urednik Slavoqub Markovi}. – god. I, br 1 (novembar 2007). – Beograd (Gandijeva 167-177) Kwi`evno dru{tvo „Sveti Sava“, 2007 (Beograd : GORAPRES). 21 cm.

Tromese~no ISSN 1820-5909 = Pri~a COBISS.SR-ID 144590860