Časopis Priča broj 2-3

Pri~a, prvi i jedini ~asopis za pri~u i pri~e o pri~ama Beograd, mart/jun 2008. godina II broj 2/3 Izdava~: Kwi`evno dru{tvo „Sveti Sava” Beograd, ulica Gandijeva 167-177 Osniva~ Slobodan Stojadinovi} Za Izdava~a Neboj{a ]osi} Glavni urednik Slobodan Stojadinovi} Odgovorni urednik Slavoqub Markovi} ^asopis Pri~a izlazi ~etiri puta godi{we Rukopise slati na adresu sirrecyu@yahoo.com

Tira`: 300 [tampa „Sven” – Ni{ Na naslovnoj strani Slobodan Stojadinovi}: Nesta{ni gost, uqe na platnu, 41x39cm, 1996g.

Fotografija na zadwoj strani korica Urednici „Pri~e” analiziraju prvi broj na radnoj ve~eri u „Kolarcu” 7. 12. 2007.

PPPPPP P P P P P P P P P P

RRRRRRR R R RRRRRRR R R R

I I I II I I I I I I II I I I

^ ^ ^ ^ ^^^^^^ ^ ^ ^

A A A A A A A AAAAAAA A A A

PRI^A ^asopis za pri~u i pri~e o pri~ama Beograd, mart/jun 2008. godina II broj 2/3

RASSKAZ

Sadr`aj Jovica A}in, Drvo \or|e Pisarev, U suton Iqf trt, a Petrov mrt!

Dragi{a Kalezi}, Timonova smokva Neboj{a ]osi}, Zaquqani bog Divna Vuksanovi} Digitalni rez Zoran M. Bundalo, Pri~e sa druma Mira Popovi}, Slu{am te Mali{a Stanojevi}, Kle{ta Mensur ]ati}, U snu Zoran Pe{i}, Pateti~ni igra~i Mihajlo Spasojevi}, Sladoled Jana Rastegorac, Isak Ferid Muhi}, Car ptica

7 11 17 23 30 34 42 46 53 56 63 72 78

Prem~and, Igra~i {aha 89 Abdusetar Nasir, Kafexinica „Kod H Axemija“ 102 Ana Gavalda, Male prakti~ne ve`be 113 Arkadij Aver~enko, Viktor Polikarpovi~ 123 Martin Armstrong, Pesnici i doma}ica 128 Ginter Zojren, Druga~iji koraci 131 Gustav H Gruiwski, Sveska Vilijama Moldinga 135 Vasilis Ziogas, Svetac na putu 157 Kan Kiku}i, Pojava 162 Ahmet Altan, Eleni i nova mlada 165 Vasa Pavkovi}, Pri~a ni na nebu ni na zemqi Mihajlo Panti}, Jedan pogled

169 172

Slobodan Stojadinovi}, Pri~a o pri~i Biografije

182 186

5

Jovica A}in

DRVO To je drvo. Za pri~u. Sa wim, i pri~a koja nije pri~a ostaje pri~a. Mo`e ono bez nas, ali bez pri~e – ne.

Svaki put kad idem da kupim hleb, prolaze}i pored Sportskog centra, zastajem ispred wega, okrenut mu le|ima, i gledam u drvo koje se su{i. Odajem mu po{tu.

I tako godinama.

A onda se doga|a ne{to ~udno. Iz godine u godinu na wemu je sve mawe li{}a, dabome najpre tamo gde je najbli`e nebu. Gubi ga po~ev{i od vrha kro{we. To ogoqavawe po~elo je, ili sam ga ja tek tada primetio, pre {est ili sedam godina. Pro{log leta, ma ve} usred prole}a, izgubilo je posledwi list. Stajao sam tad kod wega ceo sat. Suvo drvo pod blagim suncem. Oko wega `buwe i drugo drve}e, sve u najlep{em zelenilu. Nije to drvo platan, nije ni jasen ili topola. Pre bih ga nazvao divqi roga~; jo{ vidim wegove crne, {iroke, ro`nate mahune, duge po pedaq i po. Kad je po~elo wegovo odumirawe, najpre mu se ime rasto~ilo. Preko no}i je postalo samo drvo, drvo na ki{i, drvo u snegu, drvo usred vetra, drvo kad je dan obla~an, drvo koje sam izabrao ili drvo koje mi se nemo obra}a, ali to obra}awe je kao nekome ko ne postoji.

Ose}ao sam ga veoma bliskim sebi. Mo`da bih mogao da ka`em da li~im na wega. I ja se ogoqavam. Kosa mi sve vi{e i br`e opada. Srce mi sve sporije tu~e. Svakog dana ko`a mi je suvqa i sa sve vi{e velikih pega nego prethodnog, i sve lak{e i ~e{}e puca. Iznutra sam tako|e pust, sa sve mawe misli i strasti. Na ulici se nalazim sam usred devojaka i mladi}a u punom cvatu. Za wih moga drveta nema, pa ni senke nema u wihovim o~ima.

7

Prestao sam da po hleb idem tim putem. Zaobilazim ga. Be`im od sebe. Ne mogu vi{e da se suo~im sa golim drvetom. Bezimenim. Ne mogu da podnesem ono {to bi mi reklo, onako bezglasno i zaglu{uju}e. Vidim li ga samo jo{ jednom, znam, umre}u na mestu.

Jutros, u presvetli majski dan, zami{qen ni nad ~im, ni oko ~ega, pravim kobnu gre{ku. Nehotice kre}em u pekaru starim putem. I kad di`em pogled, umalo mi srce nije potpuno stalo. Vidim svoje drvo. Potpuno je zeleno. Nije wegova kro{wa neka bogata kro{wa, ali svaka grana je puna li{}a. ^ak je i stablo u li{}u.

Ne mogu da verujem. Krv je u meni, od tog ~arobnog prizora, naglo prostrujala `ivqe. Mladala~kim korakom sam se brzo pribli`avao drvetu. Ima Boga, rekoh u sebi, nije sve izgubqeno, sve se mo`e vratiti, sva~iji `ivot mo`e svakog trena, kad smo ve} li{eni svake nade, iznova da krene i olista. Istina, ovo li{}e je nekako zagasitije, i nekako tvr|e, pro{arano bledim `ilicama, ali bez ikakve sumwe pravo li{}e. Ne mogu da se suzdr`im, pa pritr~avam drvetu, milujem li{}e, qubim ga, poku{avam i da obgrlim stablo, pribijam se uz wega, oh, drvce moje najboqe, moje drvce neuni{tivo, izbavilo si me, ne damo se ti i ja. I u taj mah jasno vidim, na vrhuncu svog uzbu|ewa, da je drvo zapravo bez svog li{}a, da je naprosto obraslo br{qanom koji nije propustio da se ne rasprostre svuda, po svakom pedqu kore ve} trule goleti ne~ega {to je do ju~e bilo drvo, ma i ostarilo i sasu{eno.

Kad sam se pribrao od tog saznawa, ipak u tra~ku svesti shvatam da je moje biv{e drvo, ako je ve} niza{ta, jo{ dovoqno dobro da bude skelet drugom, puzavi~astom `ivotu. To me mo`da ubija, a mo`da budi, krepi, jer sad vi{e ne znam ko sam. A opet, kao da to ikad znamo.

8

Istog dana, po drugi put nisam znao {ta da mislim.

Otkinuo sam list tog br{qana, prona{ao ga u botani~kom albumu i utvrdio da je u pitawu izuzetno otrovna vrsta. Dovoqno je da ga malo `va}ete i ve} vas hvata mahnitost. Ako }u razgoli}en da nadaqe nosim na ple}ima svoj br{qanski ogrta~, hteo sam da odmah oprobam to ludilo kojim zapo~iwe kraj, i zagrizao sam u listi}. ___________________

9

\or|e Pisarev

U SUTON IQF TRT, A PETROV MRT! U redakciji ~asopisa za kulturu i umetnost „Sun~eve pege”, koji je izlazio svakog meseca, ose}alo se da nema umetni~kih dela koja bi mogla privu}i pa`wu mladih ~italaca.

Pojavile bi se neke tvorevine, ali sve to nije bilo ono pravo. U wima je i suvi{e bilo meku{ne ozbiqnosti. Istinu govore}i, ta dela nisu osvajala omladinu, ve} mutila vedrinu wene du{e. A urednik je hteo upravo da osvaja.

Naposletku su odlu~ili da naru~e delo u nastavcima.

Redakcijska sekretarica, naprasno prenuta iz svoje letargije, otr~ala je s pisamcem piscima Iqfu-Trtu i Petrovu-Mrtu, i ve} sutradan Iqf-Trt i Petrov-Mrt su sedeli u urednikovom kabinetu, na divanu kakav se nekad vi|ao u trgova~kim ku}ama.

– Shvatate li – obja{wavao je urednik – to treba da bude zanimqivo, novo, puno interesantnih zbivawa.

Uop{te, trebalo bi da to bude srpski Roman, tako da se ~italac ne mo`e odvojiti od kwige.

– Roman? To mo`e – kratko reko{e pisci.

– Ali ne obi~an Roman, nego srpski.

– A da kakav bi mogao biti? Ne}e vaqda slovena~ki!

– Upravo zato, ne bi bilo lo{e da se u wemu pojavi ne{to „srpsko”, na primer, lupetam sada – a urednik je ina~e uvek lupetao – neka srpska... koza!

Pisci nisu bili odvi{e blagoglagoqivi. Odmah se videlo da su to preduzetni duhovi.

I doista, Roman je bio gotov na vreme. Pisci se nisu previ{e udaqavali od osnovnog modela. Kad ho}ete 10

srpski Roman o kozi, eto vam ga! I dade se urednik vredni na ~itawe: O BABI, KOZI, KOWU XEREMAJI I JO[ PONE^EM...

U suton, posledwi od sredwih vozova, vatrenih `dera~a rudarske muke, ode prema Gorwim zemqama da sadi papriku. @elezni~ari otpo~e{e beskrajnu partiju {aha, nosa~i lego{e na beton, biv{i putnici posta{e pivopije i krkaro{i kowakova i viwakova.

Sve se ba{ lepo ra{~istilo. Rampa, `utog nosa okrenutog prema nebu, mirno je mirovala.

Sve je bilo tiho.

U suton.

– Zanimqiv po~etak – hrabro je rekao urednik – ali gde je tu koza?

Pisci su se nadmo}no pogledali: – Pa, ovo je tek uvod, bi}e, bi}e...

– Ajde dobro – rekao je urednik – nadam se da }e se na kraju pojaviti...

Na {irokom prelazu preko ta~no osam koloseka, i jo{ tri metra za bebu-kolosek~i}, koja se uskoro trebala roditi, tu i tamo bi pone{to i pre{lo (na prelazu se prelazi!). U`asni, crni i mo`da beli pakleni {oferi bez brkova, sa bradom na kosi guraju uspaqene kamione, trocikle, avione i jo{ poneka lepa prevozna sredstva u ispravnom stawu.

U suton, svi koriste priliku.

Dok, kao u lo{im filmovima, ne nai|e nekakav usrani voz i sve pokvari: izbezumqena, nekad pospana rampa sunovrati se prema zemqi, napravi ~vorugu na glavi, ali zatvori zatvor prelaza, uhva}eni su prelaza~i sa obeju strana nedodirqivih pruga beskraja ~a|avog dima, sa obeju strana ve~nosti ~eli~nih to~kova.

U suton.

11

– Pa dobro – posko~i urednik posmatraju}i IqfaTrt i Petrova-Mrt – gde vam je ve} jednom ta koza? Ako se ne pojavi odmah, kako }e posle biti glavna? Dragi moji, to vam je kao sa onom pu{kom {to na kraju drame upuca glavnog junaka: ako se ne pojavi u prvom ~inu, kako }e onda opaliti na kraju?

– Strpqewa, strpqewa – rekli su ve} pomalo iznervirani pisci – ~itajte daqe...

Prvi se zaustavio nekakav motorciklista, sa motorom a bez bicikla, definitivno. Malo se ispsovao, {utnuo rampu nogom, a zatim se smirio i, sede}i i daqe na uga{enom motoru (ko ka`e da je motor goreo, vatrogasci, vatrogasci!) skinuo je kacigu, zadr`av{i je u desnoj ruci, {to je vrlo zna~ajno za daqi sled doga|aja. Odmah iza wega, dodiruju}i ga (skoro) nozdrvama, ukopao se ~uveni kow Xeremaja, na`alost po sopstvenu slobodu, upregnut u obi~na drndava kola sa arwevima, na kojima sedi kauboj Ximi ({to ja{e na sviwi).

Rz, Rz Ba{ je lep ovaj svet Rz, Rz Ovde pruga Onde cvet.

Xeremaja je, ina~e, obo`avao dve stvari u `ivotu: dobru pesmu i lepo, mirisno cve}e.

U suton.

– Pa dobro – rekao je sada potpuno iznervirani urednik – ubacili ste kowa umesto koze; ~ak i sviwu! A gde je prokleta koza?

Pisci nisu ni{ta rekli. Bili su tako jako strpqivi...

Iza Xeremaje, wegovog kauboja i wegovih kola, ka{qucavo se, sav sretan, zaustavio limunoplavi fi}a, sa {oferom ili bez, svejedno, jer izgleda da voza~ 12

fi}e nije bitan za daqi tok doga|aja u ovoj pri~i o nastajawu romana. Iza fi}e se uvalio kombi PIK [ida, pun jabuka i jaja. (Normalno, kada po~ne ono dramati~no, jaja }e se razbiti, pa o wima vi{e ne}emo ni{ta pri~ati.)

Nervozno i{~ekuju podizawe rampe. Ali voza nema pa nema.

U suton.

Svi su nervozni, eh kako su samo nervozni.

Xeremaja je privi, izvinite, hteli smo re}i prvi, izgubio `ivce – ko }e ih sada na}i? Xeremaja, veli~anstveno Zevalo Zazjavalo Zijalo Zuvalo Zgrizlo Ajme majko, kako li je samo zagrizao, jadni motorciklista bez bicikla nije ni tako jako jauknuo (ko se to dere, pitao je ~inovnik na Aqasci, {te je to bilo, pitao se jedan Wujor~anim kome se `vaka zalepila za |on na preterano usijanoj Petoj aveniji, grauuuuugh, odgovorio je gorila iz centralne Afrike) ni propi{tao ni prokme~ao. No pa {ta, taj glupavi kow pojeo mu je samo pola ruke!

U suton.

Motorciklista sjaha sa ukletog sedala jamamahehondahoe, odlu~no pri|e kowu Xeremaji i razvali mu takvu {amar~inu da je ovaj odmah pao sa sve ~etiri noge (izgleda da je rep ostao ~vrst i nepokolebqiv).

Nije motor-men ni stigao da se zadovoqno naceri, a ve} su kola kolska, pomerena unazad strahovitim padom Xeremaje, kole~kom razvalila fi}u po wokalici. Zatim se fi}a pomerio i udario u kombi PIK [ida.

I sve to u suton.

13

Urednik vi{e nije mogao da se kontroli{e. Tako je gnevno zgu`vao rukopis da je on zakrckao, za{u{tao, zazvonio i zapi{tao, a zatim ga je gnevno bacio prema korpi za otpatke, naravno proma{io, i on je upao u cipelu redakcijske sekretarice koja je tu cipelu skinula jer ju je `uqala.

Zatim se urednik uhvatio za glavu: – Pa gde je ta prokleta koza?!

Definitivno strpqivi pisci nisu gubili `ivce.

Iqf-Trt je iz }o{ka pokupio prazne pivske fla{e i stu{tio se prema prvom du}anu, a Petrov-Mrt je, sve na ~etiri, izvadio rukopis iz prqave korpe, otresao pepeo i brisao tu|u pquva~ku. Uskoro je urednik cev~io pivce, dok ga je sekretarica hladila ma{u}i mu oko glave posledwim brojem „Sun~evih pega” koji je dobio lepe kritike me|u vrlim stru~wacima. Rukopis, tek malo zgu`van, opet je bio u wegovim rukama. Dajte kozu, kukao je, pa da nas Bog vidi...

Najva`nije od svega je bio udarac kojim je kauboj Xim osvetio svog kowa Xeremaju. Dok se motor-men vaqao po pra{ini, ba{ nokautiran, Xeremaja se sva|ao sa {oferom fi}e, a onaj iz kombija se poku{avao izvu}i iz kajgane.

U suton!

U suton, sve je to posmatrala baba koja je na uzici vodila jednu ba{ pravu, onako srpsku, kozu.

Da se sve zavr{ilo mirno, mesne novine bi zasigurno objavile kratku vest: „Danas je prugu u na{em gradu pre{lo ta~no jedanaest kamiona, tri bicikla, jedan kow, jedan kauboj, motorciklista bez bicikla, jedna baba i jedna koza”. Ali, nije bilo tako su|eno.

Baba i koza su prve pri{le milicionaru, da mu objasne {ta se sve to zbilo (baba, a ne koza).

U suton.

Baba milicionaru odmah utrapi povodac od koze, da bi lak{e pri~ala, jer su joj ruke bile potrebne: 14

bila je, naime, nema. Mahala ona, mahala i mahala. Te kow zapalio cigaretu, te fi}a pojeo pola kile zobi, jaja se popela na nebo pa se smeju; Xeremaja uzjahao Ximija, motorciklista prvak sveta u boksu i tome sli~no. A milicionara sramota da dr`i kozu pa je povodac privezao za rampu.

U suton obi~no nailaze vozovi. I – ide voz.

Tu tu tuu Tu tu tuu Tu tu tuu I ide i ide i nikako da pro|e. (Najzad je pro{ao.) A baba jo{ pri~a, a milicionar slu{a, a Xeremaja cvrku}e, poeti~na du{ica, @dimi, odnosno Ximi... uostalom, nije ni va`no {ta on radi. Uglavnom, pro{ao voz, putuj igumane, i rampa se di`e i di`e i di`e. Sve se smirilo, prolaz je slobodan.

U suton.

Svi se izqubi{e, izmewa{e adrese i odo{e. Ostala je samo baba, kukala joj majka, ~ekaju}i neki novi voz (koji, bar u ovoj pri~i o jednom Romanu, nikada ne}e sti}i) da bi se rampa ponovo spustila, da opet dobije kozu koja je tako krasno visila, obe{ena povocem o vrh rampe...

– Vrlo dobro – veli urednik – a ono o kajgani i jajima je, jednom re~ju, divno. Potpuno aktuelno. Samo, znate, osnovna misao dela nije mi sasvim jasna.

– Borba koze za `ivot – odse~e po svom obi~aju Iqf-Trt. – Da, ali nema ni~eg savremenog, nema ni~eg srpskog, nema ni pravog Romana...

– A rampa i neizvesnost dolaska voza? Pa ona ovde zamewuje vlak bez voznog reda i tipi~no je ovda{wa – ubaci se smelo Petrov-Mrt. – A tek baba, ne vredi tro{iti re~i!

– Rampa... to je dobro. A ni ono sa kombijem PIK [ida nije lo{e. Ali ne ose}a se duh naroda. Gde su, na 15

primer, partizani i narodnooslobodila~ka borba? Gde je tu slobodarski duh, `rtva i stradalni{tvo?

Iqf-Trt i Petrov-Mrt se odjednom uzbudi{e. ^im su osetili da bi roman mogao biti odbijen, wihova govorqivost se poja~ala.

– Kakvi partizani? Pa mi smo pisali o kozi i savremenom dru{tvu! (Nikad se ne}e saznati da li je to rekao Iqf-Trt ili Petrov-Mrt.) – Da, sasvim ta~no – rekao je urednik. – Pa ipak, slobodarski duh mora postojati i veza sa pro{lo{}u je uvek za to idealna. Kao srpski element.

Iqf-Trt i Petrov-Mrt slu~ajno pogleda{e urednika u o~i i odmah stado{e: te o~i bile su jo{ tako proletne, u wima se videla takva martovska praznina i takvo plavetnilo da odlu~i{e pristati na kompromis.

– Imate pravo – re~e Petrov-Mrt podi`u}i prst. – Uistinu! Kako nam to odmah nije palo na pamet! Otac motorcikliste je bio rodoqub koji je stradao od okupatorskih i zlo~ina~kih ruku nema~kih i hrvatskih agresora, a zatim i od NATO bombi, a sa wim je stradala i koza od koje vodi poreklo ova sa rampe, babina, srpska; kako se sve samo povezalo!

– A ne bi bilo lo{e i da, radi simbolike, ubacite i kraqevsku dinastiju, onu {to je izneverila narod, kao i Milo{evi}a, op{tu po{tapalicu demonskog zla.

– Joj! -Pisnu{e i Iqf-Trt i Petrov-Mrt. – A radi uverqivosti, neka se pojavi i majka, znate ono, Edip i Frojd – uzviknu zaneti urednik.

– Kakav sad Frojd? – upita Iqf-Trt – Kakav sad Edip? – upita Petrov-Mrt. – Pa, znate ih – odgovori urednik – ni trt ni mrt!

16

Dragi{a Kalezi}

TIMONOVA SMOKVA Kad neko okon~a `ivot samoubistvom, to se nikad izri~ito ne pomiwe u novinskim vestima, nego se saznaje izokola... Ka`e se diskretno da je doti~ni tragi~no preminuo. Kao da je taj akt qudske (ne)voqe ne{to opsceno i treba ga podaqe dr`ati od javnosti, podobno te{kom bludu ili pqa~ki dr`avne imovine.

Vi{e puta sam se pitao o razlozima tog prikrivawa i posvuda tragao za odgovorima. To {to je „Bog doneo zakon svoj protiv ubistva sebe“ nisam smetao s uma, kao hri{}anin, ali moram priznati da nije zadovoqavalo moju radoznalost. Ako smo u ovom svetu po kazni, onda bi se samoubistvo moglo oceniti kao bekstvo iz svetatamnice, ali nije tako. Poenta je u tome {to na taj prestupni~ki akt Crkva gleda kao na formu nezakonitog izbavqewa, jer red nala`e da se kazna izdr`i do kraja.

Zar ap. Pavle ne ka`e jasno: „A ko si ti, o ~ove~e, da protivno odgovara{ Bogu, e da li rukotvorina pita majstora za{to si me takvom stvorio.“ Svako je, dakle, obavezan da `ivi dok ga Bog ne pozove k sebi, jer Wegova je vlast nad `ivotom i smr}u. U redu, ali me|u nama ima i onih kojima se zbog ne~eg `uri, pa im treba progledati kroz prste.

U klasi~nim tekstovima, kwi`evnim i filozofskim, ne nai|oh ni na kakvo bli`e obrazlo`ewe, tamo se o samoubistvu govori kao i o svakoj temi dostojnoj ozbiqnog razgovora. U to }e vas uveriti, slikovito, pomalo ~uda~ki ~in Timona Atiwanina, Ehekratidovog sina, ~oveka koji je, prema nekim sumwivim izvorima – prepun gorkog iskustva s qudima, {to ga je stalo znatnog dela imetka i du{evnog mira – omrznuo qudski rod.

17

Timon je `iveo sam u lepoj ku}i u selu Kaliti, nedaleko od Atine. U svom dvori{tu imao je veliku i silno razgranatu smokvu, koju Ehekratid u mladosti be{e posadio. Ova smokva je ostala u pam}ewu potomstva iskqu~ivo po tome {to se nekoliko Atiwana, kad im `ivot omrznu, o wu obesilo. (Nije, nadam se, neumesno da ovde izdvojimo neobi~an podatak. Jedan od samoubica, Tibija po imenu, bio je toliko siroma{an da nije mogao ni u`e da nabavi, pa je zamolio Timona da mu posudi dva rastegqaja konopca da obavi {to je namerio.

Ovaj mu je, ne dvoume}i se, iza{ao u susret.)

Elem, Timon je jednog svetlog dana iz samo wemu znanih razloga odlu~io da smokvu pose~e, ali kao ~astan ~ovek i dokazani pobornik slobode voqe, smatrao je svojom du`no{}u da o toj nameri obavesti gra|ane atinske. Oti{ao je na trg i objavio da ako neko `eli da se obesi o wegovo drvo neka to u~ini u toku dana, zarano, jer je namerio da o zalasku sunca prinese `rtvu qevanicu Zevsu, a ve} sutradan, rano izjutra, pose}i }e smokvu! I neka se svako pobrine za konopac, on nema konopaca za iznajmqivawe, a i neozbiqno je nemati konopac u domu svome. Mnogi pohvali{e takav Timonov gest, Sokrat po prvi put zavrte glavom ne izgovoriv{i nijedne re~i, a Aristofan protutoli nagone}i kroz nos: „Zameri}e{ se Prijapu, o ~udni Timone, jer je jedino listom s tvoje slavne smokve mogao da prekrije svoj falus dok bi prolazio pored hrama device Artemide.“ Timon je uvukao vrat u ramena kao da ga se to ne ti~e.

Rekoh da sam se o toj mu~noj stvari vi{e puta pitao, pone{to sam i zabele`io, ali u odgovorima nisam daqe oti{ao od toga da razliku treba tra`iti u shvatawu smrti izme|u klasi~nog i modernog ~oveka. Dok je prvi gledao na smrt trezveno, razborito kao na ~in koji vra}a ~oveka prirodi, ili kao na ta~ku na kraju re~enice, te samim tim svako mo`e da odlu~i koliko }e wegova re~enica biti duga, {to je uostalom pitawe stila, 18

~oveku na{eg doba je bli`i magijski odnos prema woj.

Smrt je maler koji se ~ak i opreznim i spretnim qudima, pa i najve}im zelena{ima, de{ava u op{toj jurwavi koja sve vi{e poprima neobi~ne, nezdrave, pa i nakaradne oblike i wom se nije preporu~ivo baviti. Ili je ne{to krajwe glupo, glupqe od trudno}e maloletnice, {to bi po{to-poto trebalo izbe}i. A ako to ve} nije mogu}e, mudro je }utati o woj. Onog nesre}nika kom se smrt desi vaqa zbrinuti po propisu i nastaviti trku kao da se ni{ta nije desilo. Po{to samoubice zbog ovog ili onog nisu spremne da ~ekaju da im se smrt desi, no joj sami hrle u susret, smelo, katkad i paradnim, teatralnim korakom, na wih se gleda kao na naru{ioce reda, na suludwake koji na drasti~an na~in dovode u pitawe samu trku i otvaraju rupu u tkawu `ivota u vreme kad je i samo pomiwawe smrti incident. Kao da od smrti ne{to imaju?! Verovali ili ne, ova dvoslo`na re~ unosi pravu paniku ba{ u redove onih kojima je takore}i na dohvat ruke sve {to se mo`e zamisliti.

Moli}u se za wih, s nadom da }e jednog dana biti prona|ena pilula protiv nesnosnog prizvuka koju re~ smrt izaziva u wihovim u{ima. Vi{e od toga ne mogu...

Oko {est vekova nakon {to je Timon posekao smokvu, prosve}eni rimski imperator Hadrijan doneo je uredbu po kojoj svaki punoletan, slobodan i ekonomski nezavisan gra|anin, mo`e u apoteci kupiti otrov i prekratiti nit svoga `ivota kad to na|e za shodno. Jer, ovaj zaqubqenik u gr~ku antiku dr`ao je da je svaki razborit ~ovek, pogotovo ako je filozof, merodavan da proceni da li wegov daqi `ivot ima smisla ili nema.

Vojnici nisu bili obuhva}eni ovom uredbom. Po{to vojska ~ini {tit jedne dr`ave, samim tim pitawe smisla i svrhe `ivota svakog vojnika spada u wenu nadle`nost. Mislim da su i `ene bile izuzete, ali nisam siguran.

19

^AJ – Neko je skuvao ~aj i ostavio ga u ~ajniku – re~e g|a R. Ona tek {to je do{la s pijace sa po dve kese u rukama, zadihana i besna, jer je morala da se popne na peti sprat pe{ice, lift nije radio ve} tri dana.

Dve odrasle k}erke i dvanaestogodi{wi sin gledali su reprizu neke engleske istorijske pri~e, nisu ni obratili pa`wu na maj~in dolazak. Ona je ne{to glasnije sa suvo}om u glasu ponovila: „Neko je od vas skuvao ~aj, a nije ga ni procedio... [ta da radim s tim?“ Niko ni re~i... Na ekranu je kraq ^arls I i ve} bio stigao na gubili{te, razgovarao je sa xelatom. Rano jutro je bilo tmurno i sve`e, ali to nije uticalo na prisutne da se toplije obuku, Englezi toga vremena voleli su da budu pomalo gladni i da im je pomalo hladno. Sam kraq ^arls je bio obukao dve ko{uqe, {to je verovatno pobudilo xelatovu radoznalost, pa ga je s ~u|ewem pogledao. „Jutro je prohladno, a ja sam ~ovek u godinama“, rekao je ^arls, „pa mi se mo`e desiti da zadrhtim od zime, a moji protivnici }e pomisliti da je to od straha. Zato sam se osigurao.“ Xelat je ponizno klimnuo glavom u znak po{tovawa prema svom vladaru i wegovom gestu, i odmah zatra`io opro{taj za ono {to }e po du`nosti morati da obavi. „Pomolite se Gospodu za svog slugu, moja du{a ne stoji iza ovoga“, rekao je pru`iv{i dlan desne ruke – da primi obol...

– Ve} tre}i put ponavqam ko je skuvao ~aj, a niko ne}e da me udostoji odgovora. Svaka ~ast i ^arlsu i Kromvelu, ne ulazim u wihov sukob, samo ho}u da znam 20

ko je skuvao ~aj i ostavio ga u ~ajniku da se hladi... Ko ga je skuvao neka ga i pije, ina~e }u ga prosuti. Ho}u da operem ~ajnik, sav je uma{}en i oblo`en kamencem...

– Za{to gleda{ u mene, nisam ja de`urni krivac? – obrecnula se starija k}erka. – Ma {ta da se desi u ovoj ku}i, ti se okomi{ na mene. Ba{ me briga {ta }e{ s wim da radi{... prospi ga.

– Nisi de`urni krivac, ali si ti skuvala ~aj, niko drugi; wih dvoje su uglas rekli da ne znaju. I mogla bi da skrati{ jezik. Daleko si doterala...

– Mama, ~aj je skuvao Oliver Kromvel za ^arlsa, ali je on odbio da ga pije i zato su mu malopre odsekli glavu. Ili, „odrubili“, kako bi rekao tata; on voli prajezik...

G-|a R. se nije obazrela na tu upadicu svoga sina, koji je o~igledno hteo da smiri duhove, ve} se povukla u kuhiwu da raspremi trgovinu i da potopi boraniju koju je, po `eqi mla|e k}eri, kupila za ru~ak.... Ali ne{to je `uqalo da nastavi razgovor o ~aju koji, ispada, niko nije skuvao, pa je krenula poizdaqe.

– To je film o Tomasu Moru, je l tako?

– Nije tako – re~e de~ak. Ali postoji film i o wemu.

– Pa, Moru su odsekli glavu...

– Sto godina ranije, a sad su to isto uradili ^arlsu I – re~e starija k}erka. – Idu, dakle, nekim redom...

– Kad bi se ti dr`ala bar malo nekog reda ovde u ku}i, meni bi bilo mnogo lak{e, a ni tebi ne bi ni{ta falilo. Ovako ti se ~aj kiseli u ~ajniku... Crn je kao mastilo, stavila si tri kesice... A {to se ti~e Mora i ^arlsa, ti nisi bila ni u planu kad sam ja o wima znala vi{e nego danas...

– O ~aju neka brine onaj ko ga je skuvao – re~e devojka.

Mama, pusti nas da odgledamo film i pripremaj boraniju, gladna sam kao pijavica – re~e mla|a k}er.

21

Idi, govedo, u {talu, je l tako? E pa, ako me je ve} Bog stvorio da perem i metem, pr`im u{tipke i pripremam boraniju, onda ho}u da znam i ko je skuvao ~aj.

To je moj resor.

– Ali od nas troje niko ne zna – re~e mla|a k}erka.

– Dobro, tvrdim samo za sebe da ga nisam skuvala. I ho}u da gledam film...

– O Tomasu Moru, ~oveku za sva vremena! – re~e starija. – Ko zna kad }e nam se ukazati slede}a prilika.

– [ta je bilo? – upita g-|a R. – Samo sam potvrdila da nisam kuvala nikakav ~aj danima, a ti se presaberi. U fri`ideru stoje {qive od septembra pro{le godine, a nove tek {to nisu stigle.

Posledwu re~enicu, na svoju sre}u, devojka je izgovorila sebi u bradu, tako da je majka nije ~ula…

Posle ru~ka, dok je prala sudove, g–|a R. se prisetila da je jutros rano, pre odlaska na pijacu, skuvala ~aj…

Prekinula je prawe i onako s vla`nim rukama, popadnutim penom od deterxenta, rekla je jasno i glasno: „Ja sam skuvala ~aj, a zaboravila sam da sam ga skuvala i za{to sam ga skuvala kad ~aj ne pijem ni zimi a ne leti… A vi sad u`ivajte {to ste me dovde doveli, idioti.“

22

NEBOJ[A ]OSI]

ZAQUQANI BOG 1 Ne, nema ni~eg.

Nema, ama ba{ ni~eg.

Stao je i mozak. [ta sa tvr|ewem nau~nika koji ka`u da se mozak kre}e zajedno sa telom, da pulsira u lobawi? Ni{ta.

Neka se kre}e i neka pulsira. U pravu su nau~nici, istra`iva~i, u pravu su profesori – prenosioci kao i u~enici koji ponavqaju, poneki doslovce, nau~eno.

Zaustavile se misli.

Nema svetle misli koja }e podi}i palog i dati mu snage, ako ne za ne{to vi{e, bar za disawe.

Da li nesre}nik, uop{te i `eli takvu misao?

Mo`da je `eli? Iz sveg srca vapi za wom! Jer, ona }e mu iznova ulan~ati `ivot i wegove motive. Pokazati da jaz koji ga deli od sveta nije nepremostiv. Ona }e u~initi da spozna gde je gre{io, i zato {to je svetla, odlu~no povesti prema ciqu. Voqa ne mora biti ~eli~na da bi se stiglo do ciqa, da bi se stiglo tamo.

Mudrost ipak dolazi da spre~i definitivnu katastrofu.

Mo`da je i posrnuli `eli!

Ali, avaj, od drugog donosioca!

Me|utim, wega nema.

Kada bi drugi stigao, prvi bi se odmah povukao. On je taj koga treba podi}i te ima pravo da bira svog spasioca. Pravo na izbor, daje pravo i na sebi~nost. Jedan spasilac za jednu du{u. Spasila~ki duet ve} je zbrka.

Kvartet, kvintet spasilaca, izrugivawe nad palim. Od dostojanstva, kakvog-takvog, ali dostojanstva u statusu 23

palog, do `rtve nad kojom kvartet/kvintet demonstrira i orkestrira svoje sposobnosti, put je kratak.

Svetla misao je svetla, bez obzira na donosioca koji je daruje.

Pali je toga svestan. Potiskuje razumqivu sebi~nost, ~e`wu za `eqenim spasiocem, i prima dar. @eli da se primeti wegova zahvalnost. Tako, uz napor, ne samo da di{e, ve} pri~a, ma{ta i planira.

O`ivqavawe palog ~ini donosioca ponosnim. Vredelo je. Wegovo znawe nije ostalo u qu{turi. Iskustvo, tako|e. Tamo su ionako, samo teret i za~etak boqke.

O, da! Pali nabraja, u zanosu govori: samo ti i ja to mo`emo, mo`e{ i sa drugim bogovima, ali ne}e biti uspe{no kao sa mnom. Mogu i ja sa drugima, ali izlazi na isto: ni pribli`no uspe{no kao sa tobom. Jedino se na{ dvojac pribli`ava idealnom: mi odre|ujemo meru idealnog i {to proglasimo idealnim, ono biva to.

Donosilac svetle misli pomalo je zate~en. Od zanosa palog ose}a kako se obrazi `are dok utrobu vrtlo`i vrelina. Prevazi|ena su i najsmelija o~ekivawa.

Po{lo se od minimuma. Palog prizvati prvo disawu, zatim diskretno sti}i do re~i utehe. Predo~iti mu, ako je zaboravio, da nada postoji. Ukoliko pali posumwa u tu ~iwenicu, smesta odustati da se sve ne bi vratilo na po~etak?

Donosilac svetle misli biva svestan da je umesto davaoca postao primalac. Nova svetlost zaslepquje, ne boli, ve} blagotvorno pro`ima sve udove. Kroz snopove primqene svetlosti vidi da pred wim vi{e nije pali, nego lik koji ispuwava rado{}u. [ta se dogodilo sa palim? Zar svetlu misao nije o~ekivao od drugog? Otkud toliko zanosa pred pogre{nim donosiocem? Da li je glumio zanos i zavodio ma{tawem?

Nije.

24

Zanos i ma{ta behu neglumqeni, zahvalnost za mudrost iskrena.

Donosilac mudrosti oti{ao je sre}an i ponosan na svoj uspeh. Okupan svetlo{}u, utrobe ispuwene vrelinom koja je nastavqala da vrtlo`i.

Pali je ostao onakav kakvog ga je zatekao donosilac.

U o~ekivawu pravog. Koji }e mu iznova povezati `ivot i wegove motive, premostiti jaz izme|u wega i oba sveta.

Naterati da obu~e ode}u pobe|enog.

2 Ne, ni~eg, zaista ni~ega nema.

Da ima, zar se pravi ne bi pojavio sa odelom pobe|enog?

Ho}e li pali odenuti haqine pobe|enog? ...

Jedan je junak obukao ratni~ku ode}u pobe|enog i u woj mo}no, pobedni~ki izgledao.

Ubrzo ga sti`e gnev pravog vlasnika ode}e.

Taj ga je gnev vukao oko zidina rodnog grada.

Pravi vlasnik pokazao je gra|anima da je neprikosnoven. Pobedio je wihovu uzdanicu.

Ko je ostao iza najboqeg?

Ostalo je jo{ mnogo velikih junaka. Me|u wima vlada pometwa. Najboqi, predvodnik kru`i kroz pra{inu oko gradskih bedema i poru~uje, neka vam ne klecaju kolena! Vi ste moji naslednici, ali ne morate zavr{iti kao ja. Mene je samo gnev pobedio. Ni{ta vi{e. Ni ve{tina. Ni snaga. Gnev sam oduvek smatrao osobinom bednika.

Zato me sada u besu vu~e oko grada.

25

Ciq mu je da sopstvenu ode}u upropasti. Vama da poru~i, nikome ne pozajmqujte svoje ratno odelo i oru`je, makar vam to bio i najboqi prijateq. Jer }ete pro}i kao wegov najboqi prijateq. Podu~ava da ne ponovite wegovu gre{ku. Poni`avawem mog mrtvog tela hrabri da iza|ete pred zidine.

Na{e gra|ane ne mu~e pitawa kao vas.

Dive se brzini i snazi pobednika. Toliko puta je optr~ao oko zidina i na wemu ni traga od umora. ^ini im se, veliki Grk bi mogao tr~ati dok se svima ne zavrti u glavi.

Na{im heroinama, pra{ina je koju ostavqaju moje telo i wegove stope, u boji. Prizor, ~ak divan. Di`u glave put nebesa. Preko plavog svoda, tamo tra`e dugu.

Ne veruju da dugu moje smrti vide pod sobom. Pitaju se, kako }e sada na{i junaci, kada im se najboqi pretvorio u obojenu pra{inu.

...

Ho}e li pali po{tovati odluku bogova pobedni~ke vojske i prikazati se u ode}i pobe|enih?

3 Ponovo sti`e donosilac mudrosti.

Vratio se topao i razdragan. Neobuzdano veseo. Iz o~iju mu iskre predlozi i planovi.

Umesto dvojca vidi ~itav brod, puna jedra, veliku vodu iza velike vode. Obalu za obalom i gradove sa plodnim zale|em. Nagnut nad palim donosilac pri~a, zanosi ga predlozima i svojim fascinacijama mudrosti.

Me|utim, nema odgovaraju}e reakcije.

Kao da palom nema povratka.

26

Pozivom na putovawe `eli da ga dozove olimpijskom duhu, bujicom svoje mudre re~itosti da ga uveri u vrednost svetlosti `ivqewa.

Sada, kao da uvi|a da je suvi{an. Wegova misao palom nije nije svetlost spasewa. Oblaci na wegovom nebu ~ine se jo{ neprozirniji.

O~igledno je da odbija ponu|eno osloba|awe.

A sve mu je blizu. Nadohvat ti je ruke, Delfski. Ti, ne pomera{ ruku.

Neka bude, kako on ho}e. Na raspolagawu mu je. Sada, sutra. Kad po`eli pali brat. Poveren mu je svaki kutak.

4 Pali smatra da nije kriv zbog svojih moralnih nazora.

Ne `eli su~eqavawe identi~nih snopova misli.

Sukob ravnopravnih snaga.

Mudrost – niko mu nije doveo. Ni podmetnuo. Put do wega sama je prona{la.

Wegov izbor daleko je od stawa palosti. Ali, ne `eli ni ulogu sudije koji presudom poni{tava ravnopravnost jedne snage.

Ne `eli da bude izvor ko{mara mudroj misli i pravom donosiocu. Mogu}nost nasla|ivawa u eventualnom ko{maru ostavqa wima.

Kod wega nema pravog ni kontemplativnog revolta.

U stawu je da jednog donosioca odbaci, drugog prigrli i sa wim produ`i svoj vek.

Eruditski re~eno, pravom da ka`e, do|i, drugom ne `eli re}i, ne vra}aj se, ve}: putova}emo, ima vremena, vide}emo gradove sa plodnim zale|em i osvojiti dubine Azije, jer je vremena na pretek, sestro i bogiwo.

Iz sukoba ravnopravnih snaga oduvek nastaju suprotne sile. Pali je svestan da prepu{tawe tim 27

silama i pored mogu}e naslade u ko{marnoj mre`i wegov integritet vodi u propast.

Suprotstavqawe je nalog.

Suprotstavqa se izborom.

On je svetlost klasi~ne lepote.

Bog simetrije, lire i zdravqa.

5 Prema Aristotelu svaka prava tragi~ka patwa ujedno je i nezaslu`ena patwa. To je zaboravqeno. Ili svesno previ|ano.

Donosilac sofijskog polako shvata kompleks problema palog. ...

Donosilac koga je pali o~ekivao pojavio se bez ode}e pobe|enog.

Umesto ode}e doneo je kwigu povijenu u ko`u svojih suparnica. Doneo je i pregr{t svakodnevnih predmeta. [lem, kopqe, {tit. Ogledala i ~e{qeve, boju za lice.

Razboj, }ilibarsku lampu. Bojni brod.

Osna`eni bog je u znak zahvalnosti proterao sve bolesti sa rodnog Delosa, okamenio jednog izrazito nedarovitog pastira i pred zadivqenim donosiocem kwige ubio vi{eglavog zmaja Pitona.

Kada se anonimna Grkiwa ponovo vratila, ostavqenoj svakodnevici pridru`ila je nova ogledala, svetlost nakita, zavese i pro{ireno shvatawe tawira, nektara, kolevke i Azije.

Pali je stanovni{tvu Delosa poslao zlatni pehar.

Zatim je ujedna~io visine surih planinskih venaca i dubine namr{tenih klanaca pretvaraju}i velike delove tih pejza`a u `itni tepih ravnice.

28

Sre}a je da s po~etka nisu prelazili preko mostova.

Ubrzo im je i obi~na staza postala ekstati~an prelazak preko mosta.

...

Pali je shvatio da je umesto unaka`ene ode}e pobe|enog –pobednika – pobe|enog, va`na kwiga u kojoj je opisan gnev koji je zauvek raselio sve stanovnike jednog grada.

I gra|ane i ratnike.

A sem staraca kojima je ostavqeno da u`ivaju u predsmrtnim pejza`ima {estog – sedmog pevawa, svi su bili ratnici.

29

Divna Vuksanovi}

DIGITALNI REZ Ruke su ga povremeno napu{tale. I kada su se pru`ale kroz kovano gvo`}e prozora, debele, mesnate i ne odvi{e sna`nog stiska, `ude}i za dodirom krznene kragne koja se presavijala od vrata ka grudima wenog uskog kaputi}a, uvek su poga|ale ciq – srce koje je ubrzano otkucavalo na podnevnom suncu. Taj ukradeni dodir, obavqen za vreme uobi~ajene pauze za ru~ak, {to se otegla na ~itavo popodne provedeno na obalama Atlantika ili u {etwi kamere kraj znamenitog Rick’s kafea, produ`io se u mlak, ali prepredeni stisak koji se re~ito uvla~io ispod wene sukwe.

Kapu}ino se hladio na stolu. U isto vreme, plavi~asto-zelena xamija lebdela je u objektivu wenog digitalnog fotoaparata. ^ega sve tu nije bilo: sve`ih listova mente u zamagqenim staklenim ~a{ama, ostataka rimskih gradova poprskanih travama i decentnim cvetovima asfodela, {umskih potoka i kedrovine pod kupicama snega, rastegnutih ko`a {to su se su{ile na pustiwskom vetru, gove|ih papaka pore|anih po retkim pija~nim tezgama zajedno sa usoqenom ribom prekrivenom suvim vo}em, rasejanih turista koji su se bosi okupqali ispred soba za meditaciju, ispisanih najre|om kaligrafijom...

Na dvadesetak metara od mu{kog toaleta, u koji su se bili sakrili od ostalih gostiju i radoznalog pogleda recepcionara, me{aju}i boje ko`e sa sve`im laticama ru`a, sakupqenim u male, plitke ~inije od zemqe, u beduinskom {atoru sa~iwenom od ~vrste tkanine, {tite}i posetioce strahovitih naleta peska, odvijala se imaginarna borba kultura. Svetlost i tama naizmeni~no 30

su se sudarale u ovom prokopu vremena, {to je sobom ostavqalo civilizacijski beleg me{awa krvi, rasa i opijata. Svuda unaokolo, iz ku}a boje crvenih re~nih tokova, {irio se slatkasti miris {i{e, proizvode}i najrazli~itija isparewa koja su se neo~ekivano vra}ala u posrebrene ibrike i ukrasne kutije sa {afranom. Dan je bio podsticajan za plovidbe kuhiwskim ~ar{avima i lenstvovawe po zaba~enim }o{kovima ukra{enim mozaicima, kao i konzumirawe ribqih specijaliteta.

– Gledaj me u o~i – sugestivno je podsticao na ma`ewe, unose}i bademasto lice u bledo-ru`i~aste konture wene aure.

Nije ga slu{ala, trude}i se da on to ipak ne primeti. Uhvatio je za vrat i blago prodrmao, ponoviv{i re~enicu, koja je sada zvu~ala nekako druk~ije i mnogo senzualnije.

– Otvori svoj pogled i vide}e{ u wemu jednog natprose~no visokog Arapina koji te upravo qubi – kao da je izgovarala tamnoputa gromada naspram we, obujmiv{i je svojim dahom sa svih strana.

I sam je li~io na te{ku i stabilnu sredwovekovnu medresu, o kojoj je nestrpqivo govorio gostima, dok je, istovremeno, obezvre|ivao re~i {to su se namah pretvarale u groteskne stereotipe o kojima je ~itala u lokalnim bedekerima, odmaraju}i se od ~estih tumarawa ulicama pra{wavih kazbi i medina. Znala je da je odli~an pregovara~, pa mu je prepustila misli da lagano kru`e i obavijaju se oko wegovog profila.

– @ena je stvorena za u`ivawe, a mu{karac treba samo da je voli i pa`qivo postupa prema woj – odzvawale su neverovatne definicije, koje je podrugqivo ~ere~ila u sebi, nastaviv{i, na lo{em engleskom jeziku, da mu odgovara u istom tonu.

– Ali, devoja~ko srce je poput {koqke i ne otvara se tako lako – okretala se u nastupu ~ednosti, dok su joj mislima lelujali asfodeli poprskani poqem sa starorimskim ru{evinama.

31

Onda ga je lako, nalik hijeni, izbacila iz auratskog kruga svojih erotskih kovitlaca, simuliraju}i jeftinu ravnodu{nost. Zbuwen i istinski posramqen, vratio se na arhai~ni prag svoje kulture, ispijaju}i potiho miri{qavi ~aj, spravqen od tek ubrane mente.

Nekako u to vreme, davala je sebi odu{ka, bude}i se iz vi{egodi{weg sna koji su joj, poput zloslutnih vetrova, ispuwavali samoidenti~ni, bezbradi mladi}i krupnih, sjajnih o~iju, iz kojih je izbijala neka sasvim neuobi~ajena seta. Nemost je bila osnova ove komunikacije. Daleki de~aci, koncentrisani na karijeru i raspupeli svet materijalnih udobnosti, izbegavaju}i strah pred `enom i nasrtqivi vi{ak kilograma, {to bi ih podse}ao da gube detiwstvo maminog krila, izle`avahu se u wenim ustima, nalik zgaslim arapskim fontanama okru`enim cve}em. Poneki ovla{ni stisak, koji je, u isto vreme, i{~ezavao u nepovrat, li~io je na postepeno i oprezno otvarawe groba ili prstena u kome je prebivala oniksna tmina.

I tu, pored umivaonika posutog cve}em i refleksnim uzdasima strasti, visilo je, kao na razboju za ru~no tkawe same beskona~nosti, pitawe o sre}i – podbulo, nenakloweno preispitivawu, zaostalo od dalekih predaka, zabele`eno u kolektivnom se}awu neo~ekivane pigmentacije {to se besramno {irila po prenapregnutoj ko`i. Preda~ka mrqa bila je osnov za identifikaciju wenog tela, kako su mu kasnije objasnili u mrtva~nici, nakon detaqno izvr{ene obdukcije, i pre nego {to je postavio kqu~no pitawe ko je, zapravo, bila ta `ena. I odakle je uop{te do{la.

Psiholozi bi, verovatno, ovaj nestvarni doga|aj ili, polni ~in obavqen u predvorju mu{kog toaleta, pored umivaonika, nazvali se}awem tela, biolozi malom genetskom mutacijom, seksolozi simbolom inicijacije i u`ivawa, antropolozi tribalnim feti{izmom, esteti~ari otmenom dekoracijom, a futurolozi kadaveri~nim uspavqivawem misli. Bila je na istin32

skim mukama kako da iznova pri|e sebi, a ipak ostane zauvek u wemu. Iscrtavaju}i floralne oblike od egipatske kane, {to ih je `udno upijalo weno modrikasto truplo, ukazao joj se iznova skriveni trag na ko`i, u kome se skupqala sva telesna te~nost.

Dok je i{~itavala vlastiti In memoriam od{tampan u gradskim novinama, prstima je lupkala o ne{to tvrdo, {to joj je na trenutak ispunilo stomak, iako ga vi{e nije ose}ala. Na jednom mestu izbila je nova tamna mrqa, izdajni~ki progovoriv{i o me{awu boja ko`e, biqnih pigmenata i razli~itih vremena. Bio je to sunitski trag, ostavqen na wenom telu da stoji umesto kragne, koja je nekada obavijala si}u{ni torzo.

Sa `aqewem je primetila da je ova tamna pigmentacija onaj isti vremenski procep koji se pojavio izme|u fotografije hotelskog restorana i toaleta, spajaju}i Evropu s Afrikom, kolektivnu pro{lost s budu}no{}u, umrle sa sre}nima, beduinska plemena s guruom turizma i novog koncepta obrazovawa, {to je tvrdo bio i ostao u woj. – Kako si slatka – ponavqao je umotavaju}i je u svoj prugasti kaftan, uz ritualno ispijawe ~aja od mente i tapkawe po golom bedru.

Odgovor je blago curio iz devoj~ine utrobe. Zaraza nepoznatog porekla prenosila se s predaka na `ive, {ire}i se od wegovih nezgrapnih ruku do pa`qivo kaniranog `enskog tela, i natrag. Mo`da je u tom ciklusu prelaska sa aktivnih na mrtve kulture sve bilo podre|eno ovom turisti~kom do`ivqaju. I odrubqena kamiqa glava {to se groteskno wihala nad upaqenim bezdanom.

33

Zoran M. Bundalo

PRI^E SA DRUMA Drum kao drum. Ni cesta, ni autoput. Ni ovakav, ni onakav. Svakojak. A nikad isti. I nikad druk~iji.

Drum kroz duhovne prostore. Drum zato {to je prastar, i zato {to se jo{ proseca, kr~i, a {ta ga tek ~eka ne da se ni naslutiti.

SUTEREN: BEZ VREMENA Bezdu{an, crn, nalik fosilnoj okamini, sa prostranog zatona stola, telefon zvrji. Prodoran, rezak zvon pro`me ti{inu natalo`enu povrh bri`qivih, nema{tovitih skica i crte`a.

Dignem slu{alicu. Kroz otvoren prozor usapuwan vazduh li`e. Taru}i papirnim ubrusom gole podlaktice, ~vrstih sisa uzgibanih pod lascivnim haqetkom, `enskica na visokim potpeticama, wi{u}i se u pasu, bokom me dotakne u prolazu i mine. Smetwe na vezama, {krgutawe, jedva razabirem glas sa druge strane `ice... ...Polazim!... jeknem, gu`vaju}i besno hartiju sa koje se kezila upravo zapo~eta `vrqotina, u gomuqicu kojom ga|am korpu za otpatke. Netom, uguran na pravdu boga, u gwecavu gomilu, autobusom GSP-a grabim na gradili{te. Sipka, lepqiva ki{a prokapquje, i po muzgavim oknima kapi se ukoso suqaju.

Pre nekih mesec dana, kad je razgrnuta zemqa mirisala na zametan plod, raskopavaju}i temeqni otkop, buldo`eri su natrapali – sre}om, ne ozle|uju}i – na pedesetak koraka od betonske vi{espratnice u gradwi, izme|u koturova zar|ale armature, izderanih i trulih cement34

nih vre}a, hrpa {qunka i komada da{~ane oplate, svega metar-dva ispod zemqine povr{ine, na bezimenu i nemu, bezdanu pro{lost. Zinulu iz tame, u svoj svojoj preostaloj razgoli}enosti. Vrapci su se kupili, kquckali po komadi}ima stvrdnutog cementa i `vrgoqili. ... finalni neolit. Podunavska varijanta vin~anske kulture; tri i po hiqade godina pre na{e ere, najmawe...

Koje vreme! Tu| glas u meni prozuckuje.

Stojim uz improvizovanu da{~anu ogradu. Razmi~u ceradu. Sa suprotne strane otkopa, radnik u izlizanim farmericma, zablenut u moju sagovornicu – sitnu `enicu u gumenim ~izmama, kratkih krivih nogu, napu}enog stoma~i}a i sniske patkaste stra`wice, sa bri`qivo ufr}kanim pramenovima kose na visokom ~elu – kretwama wenim se nasla|uje. Ki{a ne prestaje da sipi. Zurim u otkrivenu, razjapqenu nutrinu zemqe, tra`im neko vreme, zaveden pretpostavkom o arheolo{kom nalazi{tu. U {ta da gledam? U nepostoje}e. Ili tra`ewe zaista nigde kraja nema. Me|utim, tu, dole, na plitkom glinastom tlu, tka se pri~a koje vi{e nema. A nije ni pri~a, ve} otpaci ne~eg {to nije zavetno.

Zahvalan sam. Da odem bi. Dosta mi je.

I onda, blesak. Se~ivo u oko? Neizvesnost? Grcaj!

Iskupqewe!? ...ho}te da si|emo? Da pogledate...

Nebo se stu{tilo. I daqe sipi. ...imajte strpqewa.

Pro{lost uga|a samo dostojnima.

Gledam je. Sisice joj u{iqene ispod haqine. Dugo i odsutno trep}e. U dnu potcrtanog oka pakost; tren i{~ekivawa, omama, obe}awe. Tarem joj vlagu sa usana.

Prva silazi. Krhkog koraka, znalac, u sukwi. Natrula, skliska daska giba se, odskakuje. Pru`a mi ruku. Dohvatam je kao spas, umirewe. Mokri, si}u{ni, o{tronokti prsti urivaju mi se u dlan, znoje me, povode za izbirqivim {qapkawem wenih ~izama, za od{krinuto{}u wenih srkutavih, ceptavih usana, iz moje predstave. Komadi grn~arije, jelenski rogovi...

35

... ~etvorostrane, jednodelne ku}e. Stani{ta ili ritualna obredi{ta. Temeqi od ilova~e sa udubinama u koje su bili pobodeni drveni stupovi. Ne mo`e se re}i vi{e, no {to se vidi...

U jaruzi do ramena, zastajemo u uglu otkopa, strugnuv{i pod kraji~ak cerade sa koje se cede crvoto~ne kapi. Jesmo li u grobu, ili to pro{lost cenu svoju iskupquje? Stiska se uz mene, krpi. Trabuwa koje{ata.

Su{i~ave predpostavke?! Uobra`avam klecaje wenih kolena, predanost bedara.

Sagnem se. Sunem joj rukom pod sukwu, me| strpno ot{krinute butine. I tek za~eprkav{i po svilastoj pau~ini (otkud me sluzna vrelina sprqi), iz gline, skamewene, zvirnu{e moji vlastiti prsti. Otkri{e mi se, u ilova~i, otisci {aka koje su je oblikovale. Ali, to nije bilo provi|ewe, to se ne spoznaje bez hotimi~ne sludwe. Trgnem se. Ona me suludo povu~e u mrklinu svoje raskop~ane haqine.

Arheologija ne trpi hipoteze, ne podaje se iluziji.

Blesak bedara, sitne ri|e kovrxe, trepqe nutrine, mogli su biti i glina, ali ne bi sa~uvali ugrize. Zjakati u utrobu zemqe, ili u utrobu `ene, tek u nakani, isto je. Satvoren od ilova~e, zalud ne umire. Zgledamo se. Od blata ugrabqene, blato nas ovekove~uje. Qudski lik topi se, ne ostavqa tragove, ali prsti, otiskuju se u glini. Prazno se praznim ispuwuje. Ne `iveti, ve}, otiskivati se...

Odlazio sam, nasumice, tegle}i olovo u nogama, otresaju}i sa |onova, blatno gomoqe, preskakju}i lokve `itkog maltera, gomile izmrvwenih cigala i koma|e dasaka, vuku}i se kraj prazne, ulubqene, limene buradi, zure}i u sve`e obojene fasade i prozore ~ije senke presti`u kumulsne oblake. Pred ulazima, kiwe}i ofucanu fudbalsku loptu, cikala je de~urlija kojoj su iz nebeskih visina, na znojne, ~upave, huje}e glavice stropo{tavali se zapovedni~ki i neumoqivi roditeqski glasovi. Kroz polutamu stepeni{ta, gore-dole, liftovi se {e}u; o ni~emu je re~.

36

Nikada nisam pridavao va`nost ustaqenim pravilima. Slepo povo|ewe za receptima i diktatima, iz bri`qivo ustrojenih fijoka kqastog pokondirenog gra|anstva, primao sam kao nemo} wihovog ose}awa duha vremena. Sa`aqewe mi je bilo ravno omalova`avawu. Manipulisawu sirotim, izan|alim re~ima.

Spremnost na nemirewe sa javnim ~iwenicama zna~ila mi je vi{e od zanesewa~kog ispravqawa krivde, me}utim, svet postaje wih li{}a na mlitavom vetru ispred grmqavine. [ta bi u~inila policija kad bi u svojim kartotekama posedovala otiske prstiju koje sam malo~as smotrio kako dre`de u glini, hrupili na svetlo dana posle petipohiqadugodi{we podzemne ~amotiwe, grobnog bdewa; dok se bawi~ke padine zare u progledalom suncu posle ki{e.

PRIZEMQE: TRA]EWE VREMENA – Ustvari, sva nesre}a qudskog roda dolazi otud {to su zablude hitrije od istina. I trajnije. – ka`e hrapavim glasom, nami~u}i, va`no i bezpogovorno, dugim odnegovanim ko{~atim ka`iprstom cvikere masivnog crnog okvira, s vrha nosa u koren zboranog i smrknutog ~ela.

– Ti, zapravo, nema{ pri~u. Umesto fa{iranih {nicli, sa tigawa iz tvoje kuhiwe, cvr~i tvoja du{a.

Podvaquje{, ne sebi, ve} svome izboru, svojoj predodre|enosti. Ukoliko oni, naravno, jo{ imaju va`nost koju si im ozna~io.

– ...I vaqda stoga, {to `ivot sve nipoda{tava, iako, ve~ne, istine se malo koga ti~u. – ka`e zablenut u neupaqenu cigaretu koju ovla{ provla~i kroz prste, umek{ava je, tupka wome o nokat palca druge ruke.

Onda, s vrha, jezikom je oli`e i zabode u zube, `u}kasto-sive od nikotina i karijesa.

37

– Udesno od tebe, kraj prozora, ispod isherenog po~a|avelog bakropisa Terazija s po~etka veka, dve `enskice sr~u kafu i cere se, zveraju, oglabavaju minulu no}.

– ...Zablude su podatne. Kada su jo{ i javne, uslu`uju domi{qate. Dopu{taju da se prazan prostor, bez dvoumqewa, zaposedne; i otud, pod paskom op{teg gesla, rog za sve}u se prodaje. Re~ju, omogu}uju da se brlog potrebom dru{tvenom zaogrne, i obrnuto, dru{tvena potreba u brlog odene – ka`e, ~eprkaju}i po kutiji {ibica, vade}i palidrvce i kresnuv{i ga, prinose}i titravi plami~ak trunovima koji vire iz ovla`ene hartije. Povu~e dim. Otpuhne.

– Jedna je {trkqasta. Svesna svoga izgleda. O{tro podcrtanog, zaku~astog oka i kratko srezane kose.

Uska, nacrvewena usta{ca, ako ve} ne znaju, ne{to bi svakako mogla da natuknu o krutosti falusa. Poput praznih tasova apotekarske vage, ispod raskriqenog naprsnika, sisice joj nad stolom prse se. Sve {to bi pru`ila, mogla bi i da zatra`i. Zauzvrat. Ne premi{qaju}i se.

– ...Zato se `ivot, ne na istinama, ve} na zabludama gradi. Ako nema{ nikakvo mi{qewe, ne o svetu, ve} o sopstvenoj kosmogonijskoj ulozi, ili ako si se sveo na mrvu, tricu (ne na crva, on ti kad-tad doaka), onda te obezli~ene vaznose, ispuwuju rado{}u, zare.

Od tebe se tra`i da predano, svim srcem, pqeska{ rukama? Onako kako te je mater u~ila jo{ dok si bio za~etak sebe; da brine{ i brani{ ono {to su drugi, pre tebe i u tvoje ime, za sebe stekli. Pa nemao ni{ta. Tvoja pqeskawa, za tvoje dobro, potrebna su drugima. Ako ba{ `udi{ i ho}e{ i ti da zvirne{ i okusi{ od budu}nosti. – ka`e, nehajno odbacuju}i kutiju {ibica na musav, izgu`van i zapahom jestiva nadojen stoqwak, uzimaju}i iz usta cigaretu, prinose}i je staklenoj pepeqari i otresaju}i pepeo me| smradne ~ikove.

38

– Druga je drusla. Podhrawena. Ali sa vi{e `enstvenosti u nujnim bedrima, u lopatastim {akama skr{tenim u krilu. [iroka razjapqena ~equst, otkriva vrqast jezik i niske britkih zdravih zuba.

Puni obrazi, zarumeweni, podse}aju na jedre oble guzi~etine me| kojima zjapi drhturav spol. Treba imati smelosti i u taj bezizlaz zakora~ati, to bespu}e...

Su{ta milost za onog koji se ne libi.

– ...Pla~, ridawe, suze radosnice; sve je farsa, osim i{~ekivawa, osim tuge za propu{tenim. Iza neizmenqivih ~iwenica {ta ostaje? O~aj, ili ni{ta? ^iwenice ne moraju biti istina, ali pe~al se ne da osporiti. – ka`e, nedopu{enu cigaretu utrqavaju}i u dno pepeqare.

– Raskokodakao si se, kao da ti je sudwi dan za petama. A, da se osvrne{, udesno, preko ramena, i zvirne{ pod susedni sto, spazio bi kako vrhovi prstiju hladetinastog `enskog stopala vrtkaju zguqenu sandalu, i svojom gmazno{}u slamaju tvoju gor~inu.

– Znam, iako doma{uju predstavu o istini, moje re~i ne bivaju vi{e od obi~nih zabluda, niti ih mogu izbe}i. Ali, one samo meni pripadaju i nikoga wima ne zavodim. Od wih se ne daju sazdati ni kule od slonova~e, niti vise}i vrtovi. – ka`e, vade}i iz unutra{weg xepa ofucanog kariranog sakoa mali ro`nati ~e{aq s krwim zupcima uma{}enim quspama peruti i gomuqicama vlasi, i zagla|uju}i razbaru{ene zaliske.

– @drakaju me. ]u}ore. Vi`qasta oblizuje usne. ^ulnost i politika? U jednom se dose`u: u iluziji.

– ...Stvarna mo} ogleda se u ve{tini manipulisawa sobom i drugima. Razjeda nas `udwa za posedovawem; sarkom zasluga. Dok jedni riju za sopstvom, drugi su ve} izabrani. Ali, sve, sve je zabluda. I smrt. I vreme.

I `ivot sa druge strane zida. Postoje samo stepeni{ta. Pewawe i sila`ewe. Naizmeni~no. Gde si prvi put nogom otvarao vrata, gde se s pohotnom snishodqivo{}u pu{i cigareta, dok susedka, u prolazu, odi39

{e na kuvawe i pewoar joj se {iri. Stepei{te je ogledalo trajawa. Zalud su skupoceni name{taji po sobama, tepisi i lusteri. Zalud su sjajne odore, {minka i tajne obqube. Izubijani stepeni{ni zidovi oslawaju se na qudske du{e. – ka`e, ve{aju}i nas bezpogovorno, poput izno{enih drowaka, o prazne kuke drvenog izqu{tenog vi{ekrakog ~iviluka, kraj radijatora, i domahuju}i kelneru u znak da treba da naplati. Ma{a se za nov~anik. Iskapquje svoje pi}e. – Li~i{ na mesara dok tran`ira gove|e polutke. U svakom slu~aju, samo kona~an izbor osloba|a nas odgovornosti, ali ne iskqu~uje kajawe. Dvoumqewe tek nikud ne vodi. Ti bar `ivi{ u ube|ewu da ima{ sebe.

Iz zidnog ogledala u kome se odslikavaju kafanski stolovi zaposednuti pripitim sagovornicima, obuzetim `u~nim mlatarawem ruku i laprdawem odebqalih jezika, i huje}i kelneri u traqavim izbledelim crnim sakoima i sa podnadulim bu|elarima izviruckalim iz oklembesenih xepova, u znak naklona, kimnu mi vlastita glava. Zaustih da se zahvalim na razgovoru, ali, mawe-vi{e zblanut, bez diskrecije, samom sebi okrenuh le|a i, kroz izquspanim nalepnicama banaka u{trickana ostakqena vrata, izgwurah u razjapqeni dan osun~ane ulice.

TRE]I SPRAT: GEOPOETIKA Sa {irom otvorenog prozora na tre}em spratu vi{espratnice (...pesma je vi{e nego trusan oblik kazivawa, fluidno sazvu~je uritmovanog govora ...), nalak}ena me| strukove kr`qava cve}a, po prozorskom simsu rasa|enog u emajlne lonce (...pesma je pobuda slobode u glavi, ose}awe sticawa i istovremenog gubqewa ne~eg {to je u nama i {to se neda ni da zajazi, niti objasni...), pro}elava glava sitnog, partijskog kadrovika u penziji, odhukuju}i kabaste oblake duvanskog dima, 40

blagi naklon ~ini mi u znak pozdrava (... pesma je potraga za onostrano{}u ogledala u kojoj samo zdu{nost istrajava, iskup ogoli}ene qudskosti koja je ~eprkawe, rovarewe, isle|ivawe po natruncima wene odsutnosti iz ~ina postawa...).

Onda, uve`banim `ustrim pokretom zdepasti ~vornovati prsti, pikavac za`aren fiknu u provaliju dvori{ta, gde, guzata, drusna prilika, na stubastim nogama, sa ~vornovatim venoznim gle`wevima, prostiru}i ve{ iste`e se da rukom dosegne {trik razapet izme|u metalnog cevastog rama za tre{ewe tepehi i naspramnog stuba por|ale `i~ane ograde (... pesmu nije obavezno razumeti, da bi nas obeshrabrila, uspokojila...), i ka{aq jekne, hrakotina se isategne i o plo~nik betonski tresne, ispod prozora. Pre nego krkqawe zamre (...dovoqna je ta~na ti{ina...), moqivo izmjauka weno ime! (... jer od svih zabluda samo poetska nikad nije polagala pravo da bude nauka...), i u tamu nestane iza navu~ene prozorske zavese.

41

Mira Popovi}

SLU[AM TE Iza{la sam iz svoje sobe i zaputila se napoqe, u vrelo letwe jutro. Zastala sam pred velikim zidnim ogledalom u predsobqu. U tom trenutku, prodorno kao de~ji vrisak, zazvonio je telefon.

– Halo? Mogu li da govorim sa…

– Ja sam – odgovorio je moj lik iz ogledala i ostao priqubqen uz staklo, dok su mi se misli, duh, ~ak i telo, preme{tali u dobro poznat prostor jednog novobeogradskog potkrovqa.

Sela sam na svoje mesto u wegovom ateqeu: na oronulu fotequ pored prozora, odakle sam mogla da vidim Pavla kako se, sa telefonskom slu{alicom u ruci, ve{to kre}e izme|u komada name{taja pretrpanih kwigama (kwige su se nalazile posvuda, mimo polica biblioteke gde su bile slo`ene u tri reda); kako iskosa gleda sliku na kojoj trenutno radi; kako pretura po mapi sa svojim starim crte`ima; kako piqi u trag mrava koji su se odnekud pojavili i nastanili kod wega, na sedmom spratu. Prepustila sam se slu{awu wegovog ve~itog monologa o kwigama, besparici, polo`aju umetnika u dru{tvu…

Kada se prihvatio teme o kra|i ideja – on je tvrdio da stvari treba nazivati wihovim pravim imenom i nije priznavao nikakvu mogu}nost umetni~kog uticaja, bilo svesnog, bilo nesvesnog – po~ela sam da cepam haqinu. Prvo sam je pri dnu probu{ila cigaretom, pa sam na tom mestu napravila ve}u rupu u koju sam, potom, uvukla po dva prsta svake ruke. Sna`no sam razvukla {ake i za~ula ne{to kao nesuzdr`qivo, suvo ka{qucawe. Pod spretnim prstima, od onog {to je dotle bilo 42

ne`na letwa haqina, polako su postajale uske, lepr{ave trake, kra}e i du`e.

Izgledalo je kao da Pavle nikada ne}e prestati da govori.

Slu{ala sam ga. Umela sam da slu{am. Kao obi~no, povremeno sam poku{avala da ga prekinem. Htela sam ne{to da mu ka`em; nisam se sa svime slagala…

On je neumoqivo nastavqao da pri~a.

– Zar ne vidi{ da sam sva u ritama? – uspela sam da izustim.

Pavle je po~eo da se smeje.

Smejala sam se i ja. Glasno i dugo. Zatim sam plakala.

Pavle je }utao.

– Vru}ina je – dopre, najzad, do mene wegov glas iz telefonske slu{alice – i nije mi ni do ~ega. [ta ti radi{?

– Slu{am te – odgovorila sam i utonula dubqe u naslowa~u. Vi{e nikuda nisam `urila. Moj lik u tankoj letwoj haqini ~ekao me je na sigurnom mestu, u ramu jednog ogledala, daleko od potkrovqa, nezadovoqnog prijateqa, ~ak preko reke.

LEPOTICA JUTRA Bila je ru`na i imala je potrebu da to neprestano proverava. Promatrawe u ogledalu, dugo, pa`qivo, detaqno, postalo je wen svakodnevni ritual. I móra— ————. Gledala bi o~i, sitne, istina: `ive, ali previ{e male da bi bile izra`ajne; nos mesnat, kao pe~urka nabujao na ko{tuwavom licu; usne tanke i beskrvne: blede zavr{etke sluzoko`e usne dupqe, koji poni{tavaju svaku pomisao na ~ulnost… Kada bi uspela pogledom da izdvoji samo deo lica, dugo bi ga posmatrala. I, 43

~inilo joj se da i nije ru`an, onako sam za sebe. Setila bi se i nekog poznatog lica sa istim takvim nosom, na primer, lica za koje bi se ~ak usudila da ka`e: lepo je.

Kao da ni{ta posebice, ve} da je sve zajedno bilo ru`no. Svaki put kada bi, pora`ena, do{la na tu pomisao, kao magnetom privu~ena ostala bi da zuri u ogledalo, sve dok joj se ne bi u~inilo da se ne prepoznaje, da to vi{e nije ona. Tada se udaqavala od ogledala.

Tog jutra nije se zagledala u svoje lice. Probudila se kasno i odmah setila obaveze na udaqenom kraju grada. Nije `elela da zakasni, da na sebe ne bi skretala pa`wu. Sa lako}om li{enom svakog premi{qawa uvukla se u sukwu i bluzu koje je prethodne ve~eri skinula sa sebe. Umila se. Pre{la je nekoliko puta ~e{qem kroz kosu, svesna da joj to ne}e mnogo popraviti izgled: i posle ~e{qawa wena kosa bez sjaja, a bujna, li~ila je na hrpu sasu{enih vlati trave koje, mo`da, kriju neku svoju lepotu i omamu, ali za kojima }e retko ko posegnuti. I to je bila sva wena toaleta. Silom prilike uskratila je sebi mรณru pred ogledalom i osetila ~udnu radost: kao da je zbog toga bila mawe ru`na. I, slobodnija.

Kratko zatim obrela se u liftu. Letimi~an pogled u ogledalo zabio se u wen lik poput bolne `aoke: ona koja je pred tim ogledalom posle iscrpnog doterivawa obi~no vr{ila posledwu proveru pred izlazak u svet, priznala je sebi da ne vidi nikakvu promenu. Uprkos svom trudu, {minka nije ulep{avala weno lice. __________

Metro nije dugo dolazio. Putnici su strpqivo ~ekali sede}i na klupama du` zida. Uzrujana zbog ka{wewa voza, uputila se ivicom perona na wegov suprotan kraj.

Nameravala je da u|e u posledwi vagon, jer je izlaz iz stanice do koje je trebalo da putuje bio najbli`i mestu na kome se taj vagon zaustavqao. Mislila je da }e tako barem malo u{tedeti na vremenu.

44

Ispred we kora~ala je vitka, plava `ena u svilenom mantilu stegnutom u tankom struku. Wene visoke potpetice samouvereno su zvonile ritmom wenih koraka.

Ona, opet, u svojim gumenim mokasinama, kretala se za tom `enom ne~ujno, kao senka. Iznenada je primetila da je posmatra ~ovek kome se, klize}i, pribli`avala.

Nastavila je da hoda, mimoi{la ga, i nehotice pogledala ka qudima na klupama: na wihovim licima otkrila je osmeh i, vaqda prvi put u `ivotu, znati`equ i odobravawe. Zbuwena – jer je bila naviknuta da svugde i svakad prolazi nezapa`ena – nejasno je naslu}ivala da je taj za~u|uju}i doga|aj povezan sa `enom koja je hodala ispred we.

Voz je bu~no ujurio u stanicu i zaustavio se. Ubrzala je korak. Prestigav{i `enu u svilenom mantilu, pritr~ala je otvorenim vratima posledweg vagona.

Pre nego {to je zakora~ila unutra, osvrnula se da vidi kako je izgledala ona koja joj je velikodu{no prepu{tala poglede svih qudi tog jutra u metrou.

– Oh – ote joj se iz grla – oh!

45

Mali{a Stanojevi}

KLE[TA Ve~e se uvla~i u krevet nebeskog svoda, slika pro{log olujnog vremena gasi se na zapadnoj strani, najavquju}i sutra{wi dan, sun~an, plavoga neba. Duwa ispred ku}e polegla je na zemqu i svojom rodnom granom naslonila se na klupu. Ispod plodova duwa, zelenih i `utih, zatvara se vidik i navla~i pokriva~ mraka, wime obmotan, sa jakim bolovima u vilici, sedi ~ovek i dr`i stegnutim prstima zub, poku{avaju}i da ga izvadi, umiri glavoboqu i u smiraj dana uhvati san.

Pogureni ~ovek, razjapqenih ~equsti, sa senkom provla~i se kroz otvorena vrata ku}e, bez re~i, prstima i daqe dr`e}i zub. Bolovi uminu samo na tren, dok iz fla{e otima gutqaj rakije koja utrne desni i jezik.

Deca su u blizini savijenog stabla duwe. Igraju fudbal, izgovaraju re~enice dramskih tekstova, bez posebnih kostima koji su potrebni za ozbiqno postavqenu predstavu i dramsko prikazivawe. Ode}a im je seoska a drama koju igraju je gospodska.

Da~a ne ~uje tihu no}, koja kao od svile usporeno pada. Boli ga zub. Da~a legne, ustane, u|e u ku}u, iza|e iz ku}e. Rukom dr`i otekli obraz. Jo{ jednom se senka izmigoqi i u|e u ku}u, sada ne od sunca, ve} od svetla sijalice. Da~a gleda vojni~ki kufer kao neku tajanstvenu kutiju, kao da je u wemu mnogo du{a, kao da ~uva neku tajnu i poziva na put. Sedne tako i nasloni glavu, uhva}enu {akom ispod brade i laktom naslowenim na koleno, prosto utone u misao. Od daqine u koju ga vodi misao ponekad se umori, pa psuje sebe i naum da sedne na kufer, kao da je na putu, a ne tu u sobi u kojoj se slavi.

U gostinskoj sobi koja je lepo name{tena, sa ikonom 46

sveca koji ga stalno gleda, pa kad se upali kandilo i svetlost `u}kasto obojena otkriva zid, beo od kre~a, svetac kao da mu se javqa, nasme{i mu se. Sada ga je i on ostavio, sve mu se u jak bol pretvorilo i rakija ga je opila.

Okre}e se, ne{to tra`i, i otkqu~ava katanac kufera; otvori poklopac, a u wegovoj dubini uredno raspore|eni papiri, fotografije po`utele ostarelih likova i rodbine, bele, koje su bliske ovom vremenu, i one u boji, od skora. Me|u svim tim dokumentima i slikama `ivota, koji je pro{ao, ugleda kle{ta koja je doneo iz Austrije, gde je nekad radio kao armira~.

Kle{ta blesnu{e kao da se raduju {to vide wegove o~i, zakrvavqene od muke. Nekako lako usko~i{e u desnu ruku i Da~a ih dohvati, iza|e ispred ku}e, u mrak pod vedrim nebom. No} se ohladila, sve se smirilo.

Da~a i ne gleda kle{ta, poznaje ih, zna sve {ta se sa wima mo`e saviti, i{~upati, kako da ve`e paqenu `icu, kako da ih dr`i u razli~itim polo`ajima. Otvori usta i {~epa kle{tima zub, sve u nadi da }e meso da popusti i da }e da izbquje tu poganu kost i ostavi jamu kroz koju }e da promi~e hleb i meso; i da proti~e voda, vino, rakija. Hladno gvo`|e silovito se dohvati vrela mesa i zuba. Jak je koren, zna Da~a da je koren jak, ina~e bi ga lako izvadio i ostavio u kutiju, gde su svi oni drugi zubi koje je ranije vadio, ponekad i komi~no, vezuju}i svilenim koncem, pa trzajem, te mu je glava padala u prazno, kao da je prazna, kao da odleti, suludo, onako bez bola, vesela. Kle{ta se i daqe dr`e zuba, nikako da ga pomere. Da~a promrmqa, nerazgovetno, ustima u ranama i sa bolom u razjapqenim vilicama.

Izvadi kle{ta i opsova svoje meso i kost. U kle{tima je virio beli zub jakog korena, sa tri kraka, ~ist. ^im se uspavao, Mesec je upao u sobu, skoro nemilosrdno nameran da probudi Da~u. On je le`ao otimaju}i glavu od mese~eve svetlosti, kao da se smeje, jer ga mrak gleda kako krvari, kako se krv sliva u beli jastuk, u 47

belo perje, boje}i jastuk na kome je ne`nom, `enskom rukom izvezena jabuka, rumena. Tako je le`ao, okrenut prema zidu, mese~eva svetlost je ocrtala senku ~oveka koji le`i. Nije se pomerio do jutra, a onda je ustao, iza{ao iz ku}e, zahvatio ledenu vodu iz dubokog bunara, i kvasio usta i umivao rane i lice.

Kora~a Da~a putem, odva`an i sa osmehom, kao da no}i nije bilo, kao da se ni{ta nije dogodilo, u ruci dr`i kle{ta. Kad ga sretoh upitah ga o kle{tima. Da~a skide ka~ket od {arenog {tofa i sav va`an po~e da opisuje kle{ta i wihovu namenu kao da je to kakvo oru`je, kao da govori pred strojem vojnika. Ali on je znao da ispri~a zanimqivu pri~u. „Lepo govori{“, rekoh mu, „ali nismo te videli kako sa wima radi{.“ Pogleda me, zausti da mi ka`e da se ne {alim i da mu ona mnogo zna~e, jer je sa wima rade}i stekao i novac i znawe. Okrenuo se prema glavnom putu, i re~e: „Kad bude{ gradio ku}u, pokaza}u ti kako se ovim kle{tima vezuje gvo`|e.“ Bilo je leto, s vru}im vetrom i opalim {qivama.

Jablanovi u blizini gubili su li{}e koje je prvo `utelo, a onda ga je kidao i da{ak vetra. Tog leta, ve} u julu, bunari su presu{ili i nije bilo vode. Ku}a na brdu bila je izgra|ena u deset redova sa mnogo lasta koje su se uselile ispod malih betonskih terasa. Uvek bi se vra}ale i svoj let pretvarale u titravu lepezu koja se lepi za beton i sklapa pre no {to se uvu~e u oka~ena mala gnezda, od blata, trave i suvih gran~ica.

Cigle, blokovi, {oder, cement... ispisujem na papiru – koli~ine materijala koje mi naru~uju graditeqi ku}a. Gvo`|e razvla~imo kamionima. Graditeqi dolaze sa jednostavnim alatom, nose}i preko ramena lopate. Majstori dolaze sa mistrijama, kanapima, ~eki}ima i viskom, dok glavni majstor ispod mi{ice nosi libelu i u xepu metar. Stojimo tako i razgovaramo o gra|evini koja iz dana u dan dobija novi 48

izgled. Da~a se pojavquje na putu, vesela lica i glasnog govora, nosi du`u cev za ravnawe betona i u ruci kle{ta. Pristi`u i drugi da pomognu izgradwu: ima tu ~inovnika, profesora, stolara, radnika, seqaka...

Graditeqi se posve}uju poslu i za~as se sve preto~i u nekakav ~udni redosled radwi koje uspostavqa glavni majstor.

Dok se, uz zveket, lopatama baca {oder u ma{inu koja me{a beton, Da~a vezuje gvo`|e ve{tim rukama, ujedna~enog ritma i s vremena na vreme poziva glavnog majstora da proveri mere. Paqena `ica u ~equstima kle{ta sa lako}om se uvija.

Graditeqi nalivaju betonsku plo~u i u`urbano zavr{avaju radove. Kad se sve zavr{i, graditeqi sedo{e za duga~ki sto. Umorni, oni pripovedaju doga|aje o samoj gra|evini, ili o qudima i doga|ajima koji su ostali u pam}ewu. U tom razgovoru u~estvuju svi, sa zalogajem u ustima ili uz podignutu ~a{u. Da~a, vesela lica, najednom se smra~i, okre}e se tamo amo, nikako da izgovori neku, kako bi saznali {ta se sa wim doga|a.

Ustaje, odlazi nekud, vra}a se. Kada izgubi svaku nadu, on s nevericom pogleda sve i upita: „Gde su moja kle{ta, ko ih je posledwi video?“ Svi }ute, neki se i zasmeju, dobacuju mu, pozivaju ga da sedne i jede i da ne tra`i kle{ta, jer su ona negde tu, na}i }e se. On uveren da se neko sa wim na{alio i da ih je bacio u betonsku masu, {to je to ~est obi~aj, da se uzida kakva stvar, ponekad i majstorski metar, ili ~eki}, pa i sama mistrija. Da~a ustade, pogleda sve za stolom.

Tada nasta `agor, izdvaja se pri~a... kle{ta su verovatno ugra|ena u masu betona, te i da ih je i on sam zaboravio, vezuju}i gvo`|e. Velika ga je tuga spopala i neverica da je ostao bez alata, koji je dugo ~uvao. Sada se, kao i mnogo puta ranije, zabrinut na|e u qudskim kle{tima, mu~an, ne mo`e da i{~upa re~i od qudi koji piju i jedu. Da~a nema mira, ne jede, a i ne pije mu se.

49

Gleda veliki stakleni balon i u wemu jaku rakiju, ali mu se ne mili da otpije jo{ koji gutqaj, on bi da {to pre na|e svoja kle{ta. Gledaju}i ga kako gubi strpqewe i kako }e se naqutiti, pa se mo`e dogoditi i da ode, usta{e svi i po~e{e da tra`e kle{ta, sklawaju}i razbacane papirne xakove, ciglu, daske i sve {to je moglo da skrije alate. U tom tragawu na|o{e se i neki drugi alati koji su bili zagubqeni, ali kle{ta niko ne na|e.

Da~a se podbo~i i stade kao ukopan. S nevericom ispod ko{uqe dohvati se gvozda; bila su to kle{ta koja je tako bri`no ~uvao da ih je sjedinio sa svojim telom; kao {to se po navici na ruci nosi sat, ili zlatni lan~i} oko vrata. Prvo ga obli znoj, a onda se izviwava{e svima. Zami{qen sede i iz drvene klupe, dohvati glavu eksera i izvadi ga. Kada se zavr{i pri~a ustade i ode svojoj ku}i, nose}i na le|ima gvozdenu {ipku za ravnawe betona. Osta jo{ ki{a da natapa ve~e i posledwi glasovi da se uti{avaju.

I pro|e no}, dan, opet no} i jesen oboji li{}e, neka tromost dana, ne~ujno i sa melanholijom, i sve mirnije vreme, a na brdu koje se nadvilo nad udolinom, vijuga put po kome velikom brzinom prolaze automobili.

Da~a se sa velikim stadom kre}e seoskim putem. [tap od jove, duga~ak i malo savijen pri vrhu baca ~as na jednu, ~as na drugu stranu. Lepa jesen, a vo}e zri, sladi {e}erom koje izvla~i iz zemqe i sunca. Pejza`, plodovi, tren kome se ~ovek divi, pa sve nestane, i potro{i se, priroda se ogoli, te ni~ega nema pod nebom uskipelom u ovoj udolini. Da~a, od jakih bolova u nozi, koju ve} du`e vreme le~i travama, li{}em i korom lekovitog biqa, usporava hod, u harmoniji s jeseni koja je ukrotila vetar i ki{u i sunce i stado ovaca.

Iz ku}e izlaze `ene i nari~u. Jedna `ena stoji pored plota, druga pored bunara dr`e}i kofu vode u ruci. Da~ina majka sedi ispod duwe naslowena laktom 50

na duga~ki astal sa crvenim jabuka rasutim pored posude od stakla i jedne pletene korpe.

Prilazi mi ~ovek, se}a se `ivota koji je pro{ao. O bolesti mi kaza tek nekoliko re~enica. Sve su one li~ile na saop{tewe lekara koji je u~inio sve, ali leka nije bilo. Wegova pri~a, neobi~na, govori o istoriji jedne bolesti koje nije bilo, o naru{enom zdravqu u koje Da~a nije verovao, o upornosti ovog ~oveka da se sa svima pozdravi, da im nagovesti svoj `ivotni kraj. Svesku mi jednu pokaza i u woj ubele`ena imena qudi, koji su ga posetili kad je oglasio svoju bolest. Ispisani su datumi i vreme posete, pokoja bele{ka o onome ko je do{ao, sa svojom `enom i detetom. Imena su ispisana ~itko i pa`qivo, lepim rukopisom. Umetnute su i neke fotografije iz mladosti, na onim mestima gde su imena qudi kojima je te fotografije pokazivao. „Eto, `ivot je se}awe“ – tako je govorio, tako se laganim korakom udaqavao.

Drgi put smo se sreli na raskrsnici, na glavnom putu za Kragujevac. Vozio sam prili~no brzo, ali kad ga ugledah naglo zako~ih, otvorih prozor i pozdravih ga. On me pogleda, pru`i ruku i kao u kakvom pozori{nom komadu prozbori: Nisi me obi{ao i nisi me video u bolesti. Mnogi su do{li, neki i iz obli`wih sela. Wima se nisam nadao.

O~ekivao sam te i ~esto pitao kada }e{ da do|e{. ^uo sam da si rekao kako mi se ni{ta ne}e dogoditi i da pravim dramu, da sam zdrav i da mi ne veruje{ kad ka`em da je sa mnom gotovo. ^ujem da si napisao pri~u o meni. Ona moja kle{ta ~esto spomiwe{. Hvali{ moje ruke kojima sam savijao gvo`|e, snagu koja je dizala veliki teret, smeh opisuje{ zajedqivo, loptu onu malenu gumenu, tra`i{ mi koju sam pre pedeset godina {utnuo u trwak odakle se izvukosmo sa masnicama na licu, baterijsku lampu neku pamti{ koju smo otvarali i na jeziku proveravali koliko je jaka snaga baterije, 51

onu no} punu zvezda zaziva{ i opisuje{ tre{wu na brdu i mnogo zrelih plodova koji na mese~ini svetlucaju, belu ko{uqu sa malom kragnom i pocepanu u tu~i sa momcima oko one devojke u koju se zagledah pored ringi{pila na Svetog Iliju stavqa{ u pri~u, petak i ve~e kada sam posledwi put iza{ao iz poqa i krenuo sa stadom ku}i zavr{ava{ pri~u o meni, hodam ispred stada i vu~em nogu koja mi se od bola oduzima i vi{e je ne ose}am, sve se u trulo meso i zgru{anu krv pretvara, oslobodio sam se tog bola i kle{tima sam skidao meso prvo sa stopala, a zatim i ispod kolena, sve sam bacio u ono trwe gde nam je istrulila ona mala gumena lopta sa kojom smo se igrali, odlazio sam, a iza mojih le|a trwe je raslo i postajalo ogromno, i jedna vrba je izrasla od ~ijih sam mladica svirale pravio, a ona zemqa koju sam bacao na ono trulo meso ostala je ~ista, trave {to sam na ranu previjao i one su bujale, kle{ta sam ostavio u kuferu uvijena u belu ko{uqu...

52

Mensur ]ati}

U SNU Jutrom se Galib Hr{tica budio sa modricama na glavi,nalazio tamnoplave tragove na rukama i prsima.

Bilo je to doista ~udno u sobi bez namje{taja. Kao da je plavetnilo iz wegovih o~iju spr`eno nebom i pretvoreno u prah no}u padalo po wegovom tijelu i utrqavalo se u ko`u. U nekom drugom vremenu, na nekom drugom mjestu,neki drugi qudi u svakom slu~aju poku{ali bi istra`iti to. Uz pomo} bli`wih, uz pomo} qekara.

Galib je jedno jutro zakqu~io: Neko me bije u snu... kao da pravi biqe{ku u podsjetniku za odlazak u {oping.

Prestao je da spava i ~ekao.

NOGE OD MESINGA Okretalo se, okretalo i tako se okrenulo da je vlasnik mlina za proizvodwu sto~ne hrane izme|u ~etrdeset i sedam kwigovo|a odabrao Katu. Rekla mi je da ima Boga i nade za nas. U isto vrijeme, tvornica u kojoj sam radio raspala se poput bubre`nog mjehura. Rekla je o tome da se ne mo`e protiv sudbine, da je sve davno, davno zapisano u zvijezdama. Nije, dakle, bilo pretjerane potrebe da se sagiwem i pu`em pod snajperskom vatrom dok sam prelazio iz socijalizma u kapitalizam. – Kakva vatra, kakav socijalizam? upitala je. Jesi li ti {ta pio?

Koji, onda, kurac ja pi{em, pomislio sam kasnije sklup~an na krevetu i izvadio svesku sa svojim pjesmama stisnutu koqenima uz grudi. Izvukao sam je polako kao kovertu sa sre}kom. I otvorio: u ratu, Kata i ja jed53

nu smo k}er izgubili i jednu dobili. Ujutro sam odlu~io povesti i Hanu. Kata nas je na vratima poqubila – mene u obraz, Hanu u ~elo. Putem pomislih: u Katinim kretwama ima ne~eg sve~anog. U xepu sam imao sto i ~etiri marke: stotinu za elektri~ni {poret, polovan ali wema~ki, jednu Hani za kola~ u Fontani, jednu za i dvije u rezervi.

– U djeteta su cipele klizave, rekao sam kasnije Kati. Htjela je da je vu~em kroz ~ar{iju kao da ima skije.

– U po qeta !!! upitala je bijesna.

– Onda smo nai{li na jedan komad zemqe na kojem nije bilo snijega. Hana je zapela nogicama...

– Kad ono a u izlogu trotinet od osamdeset maraka! lupila je moja `ena {akom po stolu sa nogama od mesinga.

– Kako zna{? upitao sam hine}i ~u|ewe. A zna{ li {ta mi je rekla? htio sam re}i ali nisam. Slu{a}u te tata, dok sam `iva... I onda me je, to sam rekao, poqubila u obraz tako da bih za taj trotinet dao sve i bubreg i ku}u... Onda sam ja udario {akom po stolu i on je tako pukao da je zid popio dvije {oqice kafe odjednom.

Pristavio sam novu vodu za kafu. Na starom gorewu radila je samo jedna ringla a i ona je bila nagluha.

– Hana, ho}e{ isprobati trotinet? rekla je Kata gledaju}i me pravo u o~i.

Dijete je iza{lo iz ku}e vri{te}i. Kad smo se vratili iz spava}e sobe, voda iz lon~i}a bija{e isparila.

Pristavio sam vodu za kafu i upalio televizor. Ivkovi} je obranio penal Maradoni i negdje napoqu ~uo se strahovit tresak.

– Gdje nam je dijete?! povikala je Kata i istr~ala iz ku}e. Pojurio sam za wom. Hanu smo sustigli u ~etvrtoj ulici broje}i od na{e ku}e. Jurila je tako da smo je jedva uhvatili i vratili nazad. Voda iz lon~i}a bija{e isparila.

54

Pristavio sam vodu za kafu. Hana je sjela za stoli} sa nogama od mesinga, otvorila svesku i napisala Moja porodica.

– [ta }u o tome pisati?

– Napi{i kako se zovemo i {ta radimo, re~e Kata.

– Moja mama se zove Kata i svaki dan odlazi u mlin za pravqewe sto~ne hrane. Ona je kwigovo|a. Moj tata se zove Ensar, on ostaje kod ku}e i on je doma}ica... ~italo je dijete.

– Hana, ne ka`e se doma}ica nego doma}in, re~e Kata.

– Za{to me zove{ Hana? re~e Hana.

– Doma}in je ne{to drugo, rekoh.

– Pa {ta si onda ti ? ra{iri Kata ruke.

– [ta si onda ti, tata?

Pristavio sam vodu za kafu.

– [to sam ja, Kato? upitah.

Bija{e se okrenula prema velikom satu na zidu.

Sunce je prona{lo ugao da obasja tamnocrvene mrqe od kafe.

– Ta~no je pet, rekao sam drhte}i, sad Englezi piju ~aj.

– Ne{to nije u redu sa ovim vremenom, rekla je promuklim glasom. A onda se polako okrenula prema meni.

O~i joj bijahu krvave. Preko moga ramena pogledala je prema stolu sa mesinganim nogama.

55

Zoran Pe{i}

PATETI^NI IGRA^I Prvih dana jula sunce se pojavilo samo na trenutak, zatim su se na vedro nebo navukli neki oblaci tamno mrkih boja i leto je odjednom po~elo da se bli`i kraju.

Desilo se to vrtoglavom brzinom jer nisam stigao da vidim ni kako li{ce opada u jesen. Naprosto je pao prvi sneg i otopio se jo{ u vazduhu ne stigav{i da dotakne zemqu. Odavno me je mu~ila slutwa da se klima mewa, ali ne da je dogurala do tog stadijuma da se ne zna na koju stranu nagiwe; niti da pokazuje nagove{taje globalnog otopqavawa, niti da te`i ka Ledenom dobu.

U svakom slu~aju, od tog trenutka definitivno sam prestao da se zanimam za meteorologiju i po~eo sam temeqno da se bavim sitnicama i banalnim detaqima na koje niko ne obra}a pa`wu u kolektivnoj `urbi i pre}utnoj globalizaciji.

Na primer: Re{io sam da prestanem da pu{im – jer sam primetio da ovisnost o duvanu nije samo organske prirode; osetio sam da nisu samo }elije u organizmu naviknute na nikotin, ve} su i ruke stvorile potrebu za ponavqawem pokreta. Primetio sam da u stawu duboke rasejanosti hvatam sebe kako ustima prinosim spojene ka`iprst i sredwi prst, a da izme|u wih ne postoji cigareta. Tako|e sam du`im posmatrawem uo~io da se kre}em u nekim pravcima za koje prvobitno nije bio postavqen nikakav ciq, niti je to odredi{te postojalo u mojim doglednim planovima.

Nakon svih tih utisaka, oti{ao sam kod najboqeg prijateqa (ina~e strasnog pu{a~a) da razmenimo upe56

~atqenija o posledwoj utakmici Fenerbah~ea protiv (?) u kojoj je Fenerbah~e postigao 10 golova kao gost, dok su doma}ini dali jedva tri pogotka. Prijateq mi re~e da je na tu utakmicu opu{teno igrao dvojku, ali da se `estoko zajebao jer je kvota bila bedna za taj tip, mo`da svega 1.15, a na 7+ kvota je iznosila 11.00.

Isprva nisam znao o kom sportu je re~: da li se radi o basketu, rukometu ili vaterpolu? Ali kad mi on re~e da se radi o fudbalu, slegnuh ramenima i kazah mu da mi ta utakmica nije ni od kakve koristi jer sam na svom tiketu odigrao 16 parova me|u kojima nije postojao Fenerbah~e. Od tih 16 tekmi, oma{io sam ravno15 susreta, a zamalo da ubodem jo{ jednu utakmicu. Na toj jednoj, koja je bila na ivici da pro|e, igrao sam keca, me|utim do{lo je 0:0. Tada i moj prijateq otvori du{u te bez stida izjavi da ni on nije pro{ao tiket jer je od deset utakmica koje je igrao, pro{ao samo Fenerbah~e.

Dakle, razo~arewe nam je bilo obostrano.

A onda on zapali cigaretu.

Bio je to ameri~ki Marlboro 100’S, original, ali i da je bila obi~na krxa, na primer Drina original (koju ina~e konzumiram), isto bih se poneo.

Zna~i, napadno sam po~eo da ne obra}am pa`wu na ono {to on radi: skretao sam pogled jako ulevo, ili sam ga prebacivao naglo udesno, prave}i se da gledam u policu sa kwigama gde je ve}ina naslova bila ispisana vertikalno. Ustvari, samo je na nekoliko kwiga naslov bio zapisan vodoravno. Zbog tih naslova nisam morao da krivim vrat. Na primer: Haxi Murat i druge pripovetke, Izgubqene iluzije itd. Zatim sam naglo skretao pogled na drugu stranu i kroz otvoren prozor morao videti gde qudi postavqaju {iqke na dimwake kako se rode ne bi vratile. I sve to uzalud. Jer odvra}awem pogleda nisam uspevao da ne osetim duvanski dim koji mi je promicao ispod nozdrva i izazivao u meni `equ da razbijem ~a{u od obi~nog stakla. Naravno, nije mi tada padalo na pamet da razbijam ~a{e od kristala jer, 57

niti je moj prijateq posedovao takav materijal u ku}i, niti sam u tom trenutku su`ene svesti mogao da procewujem da li bi mi razbijawe skupqeg stakla donelo bogatiju satisfakciju. Jedino {to mi je tada bilo na umu je da: ako sada pokleknem pred prvim isku{ewem i dozvolim sebi da se srozam i pripalim cigaretu, zna~i nikada ne}u uspeti da ostavim duvan.

Ta mi je borba bila zaista unapred smaraju}a, pa sam i ja pripalio cigaretu.

Uostalom, moja apstinencija trajala je svega dva do tri sata. Ose}ao sam da stoga prekrs{aj nije bio veliki. Ostavio sam za slede}i put, kada se od pu{ewa budem uzdr`ao bar pet-{est sati, da donosim te{ke odluke.

Elem, u velelepnom oblaku duvana, nastavismo da, prijateq i ja, razmewujemo dojmove iz Kulture, Politike i Sporta. Pogotovo iz ovog posledweg.

Naime, po{to videsmo koliko je sati (a ~asovnik mog prijateqa bio je neta~an, by the way, svagda je `urio 15 minuta), re{ismo da odigramo jo{ po jedan tiket u sportskoj kladionici za to ve~e. Lista je bila tu; imalo je da se odigra jo{ samo nekoliko utakmica za taj ~etvrtak– recimo 7 ili osam, se}am se neta~no, ali nije ni bitno. Na satu {est mog prijateqa: {est i petnaest, a to }e re}i pola sedam, a prve, ili skoro sve utakmice po~iwu u osam. Malo vremena, a nemamo ni prebijene kinte za uplatu.

On predlo`i da iza|emo na ulicu i da `ickamo.

Rekoh, jebo te, ~ove~e, gde ti `ivi{. @ickawe para na ulici je bio fazon 80-ih, i eventualno 90-ih, ali sada vi{e niko `ivi ne `icka osim Cigan~ica i narkomana, jesi li ti normalan?

– Ma, nema veze – re~e – ni{ta nas ne ko{ta da poku{amo. Qudi su se odvikli, mo`da }e zbog toga sada da budu izda{niji.

– Dobro – rekoh – ali idi ti `ickaj dok ja prostudiram utakmice.

58

– Ne dolazi u obzir, idi ti. Otkida me glava od me{avine crnog i belog vina. Ali po`uri, nemamo puno vremena. Evo, sada je {est i dvadeset, i da dodamo jo{ 15, to je dva’es pet do sedam.

S te{kom mukom iza|oh na ulicu. Pripalih jo{ jednu cigaretu usput, ne ose}aju}i pritom ni najmawu gri`u savesti.

Na ulici – nije da nije bilo qudi, ali ose}alo se da vlada postprazni~no raspolo`ewe.

Narod spiskao pare na kojekakve gluposti (mahom na krkawe i na cirku), prosto ti frka da bilo koga pita{ za kintu u takvoj situaciji; svi te gledaju kao da si gre{kom ispao iz kamiona koji je ispao iz aviona. Me|utim, frka i nama za tikete. Navu~eni gore nego na dop.

Po~eli ~ak da u nedostatku fudbalskih me~eva igramo i hokej, samo da bismo i{~ekivali ne{to u vidu velikog snopa eura, ili da bismo naprosto buqili u teletext sa neodre|enom nadom u boqe sutra.

Bilo kako bilo, a tako je bilo i bi}e, odva`im se ja i stanem u jedan }o{ak pored kioska. Ra~unam, kiosk je to, tu qudi u~estalo dolaze da pazare, uvek ima kusura, novac se obr}e, vidqiv je, na otvorenom, nije zabijen duboko u xepove – bi}e vaqda neke vajdice.

Vidim ~oveka postarijeg, elegantno odevenog, sveze obrijanog i, {to je najva`nije: veselog i nasmejanog.

Kupuje Ronhil, Press i jedan DVD film, mislim Ocean 11, ili tako nesto. Gledam, daje nov~anicu od 1000 dinara (a sve to ga ne ko{ta vis{e od 300-400 dinara) i o~ekuje kusur.

Name{tam se nekako da to ne izgleda napadno i, u trenutku dok ~ovek preuzima kusur od trafikantkiwe, prilazim mu sa snishodqivo postsve~anim (to treba zamisliti) izrazom lica: – Izvinite gospodine, da li biste mogli da mi date neki dinar, treba mi da uplatim tiket u sportskoj kladionici?

– Molim?

59

– Ka`em, mo`ete li mi dati ne{to para? Frka mi je, znate, sad mi po~iwu utakmice za nepun sat, a nemam ni dinara da uplatim. Pa, ako biste bili qubazni... bar neki dinar, ~isto da odigram nekoliko prelaza, koliko mo`ete…

– More, mar{ u pizdu materinu!

Tako se zavr{ilo moje `ickawe, i odmah sam se vratio u gajbu kod prijateqa.

Ispri~ah mu potanko doga|aj, ali on se nimalo ne nasekira oko toga; keva mu se u me|uvremenu vratila s posla i on joj je nekako iznudio hiqadarku, navodno za popravku zuba. Iako je znala da ovaj la`e ~im zine, iako je znala za {ta mu trebaju pare, dala mu ih je odmah samo da bi ga {to pre otka~ila kako je ne bi vi{e davio, jer moj prijateq nije imao mere u navaqivawu.

Vr{io je pritisak sve dok ne ispuni svoj ciq. Redovno je ~itao Makijavelija i koristio je kojekakve podle i prqave trikove pro`ete ucenama samo da bi do{ao do para za tikete. Jednom je ~ak slagao da mu je umrla majka i da mu trebaju pare za sahranu, ali se ubrzo dosetio da ta `ena, wegova majka, upravo stoji pred wim, pa je smislio ne{to drugo, realnije.

Prionusmo na listu.

I, prakti~no, nismo jo{ ni uzeli hemijske za tipovawe, a on po~e da tvrdi kako }e Arsenal da sjebe Man~ester Junajted kao gost.

– Ma, jedi govna, ~ove~e, izvini {to ne koristim kwi`evni jezik, ali ti nema{ pojma o fudbalu. Ako ho}e{ da lupamo, hajde. Ali Arsenal nema nikakve {anse, ~ove~e. Se}a{ li se {ta je uradio pro{li put protiv onog kqakavog Fulama? Ispu{io je k’o…

– Ne seri. Ja ti ka`em da tu dolazi dvojka. Uostalom, igraj ti na tvom tiketu kako ho}e{, ali zajeba}e{ se… tu ne dolazi ni{ta osim dvojke.

– Ma, ne znam, jebo te, mo`da je najboqe da igramo 3+, to }e do}i pre nego sve drugo. Zar ne vidi{ da ih u posledwe vreme proseravaju golovi kao da nemaju gol60

mane. Ma, ja }u da igram tri plus. ^ak je i ve}a kvota nego za dvojku, a kec dolazi 100% iz iksa, pazi {ta ti ka`em.

– Hajde da se kladimo da kec ne}e do}i ni pod razno.

– Ma, ne}u da se kladim sa tobom, jebi ga… mada je mo`da jedini na~in da ne{to dobijemo ako se me|usobno kladimo. Na kraju krajeva, igraj {ta god ho}e{, boli me kurac. Nemoj posle da se kaje{ i da mi kuka{ kako sam bio u pravu: „Ih, {to te nisam poslu{ao!”

Reci mi samo kada je Man~ester u posledwih petnaest susreta izgubio na svom terenu?

– Pa, to ti i pri~am gluperdo. Sada je prilika za prekretnicu. Arsenal je sve boqi u posledwe vreme.

Sada je tajm za brejk.

– Kako ho}e{. Ja znam {ta }u da igram i to }u i da uradim.

Kada je bilo pola osam, zna~ilo je da je petnaest do osam, te na brzaka pokupih listi}e i lovu i trknuh do kladionice. Jedna utakmica nam je ve} bila po~ela, ali u onoj prepirci nismo ni obra}ali pa`wu na vremena po~etaka me~eva. No to nije vi{e ni bilo bitno.

Va`no je da ni prijateq ni ja od po sedam odigranih me~eva nismo pogodili ni jednu jedinu utakmicu. Na{i tiketi su zavr{ili na teletextu u Sportskoj kladionici Tas, kao najve}i proma{aji godine. Man~ester je protiv Arsenala igrao 1:1, a Ajaks je izgubio od posledwoplasirane ekipe kao doma}in. Ali ni to nije bilo od nekog naro~itog zna~aja jer je sutradan izlazila nova lista, debqa od prethodne, prepuna raznih mogu}nosti i slatkih i{~ekivawa.

Napoqu nije padala ki{a jer u kineskim radwama nije bilo dovoqno amrela da se pokrije tr`i{te po glavi stanovnika, ali je uveliko harao Rijanin hit Umbrella koji se opu{teno mogao slu{ati i po suvom vremenu. Ana Ivanovi} je, na veliko zadovoqstvo Verana uspela da u}e u Finale Austrelijen opena. Po zavr{etku napetog me~a sa Slovakiwom Danielom Hantu61

hovom, potpisivala se na lopticama i ostalim rekvizitima, a prijateq i ja smo nakon propalih tiketa dugo }eretali o tome da li }e oni pe{kiri, koje je Ana koristila tokom me~a i podelila mu{kom delu publike, biti odneti na prawe, ili }e wen znoj, natopqen u wima, biti sa~uvan i iskori{}en na neki nama nedoku~iv na~in.

62

Mihajlo Spasojevi}

SLADOLED Praznici su pro{li, ali zima i daqe nije davala znake `ivota. Nije bilo snega ni surove hladno}e uobi~ajene za ovo doba godine. Ni~ega nije bilo. Isprazni dani ulivali su se u jo{ ispraznije nedeqe. Nedeqe su nestajale u zastra{uju}oj ispraznosti godina.

Dani su bili kratki. No}i su bile kratke. Samo su periodi izme|u „starih” i „novih” epizoda omiqenih serija ponekad delovali nepodno{qivo dugi, dok ne do|e kraj najnovije sezone i ne zapo~nu beskrajne reprize.

Kao kroz pe{~ani sat, koji je umesto obi~nog, koristio `ivi pesak, vreme nije prolazilo: tonulo je i nestajalo.

Ne znam koliko dugo sam sedeo u foteqi.

Po~eo sam da ose}am bol u le|ima, bol u stra`wici.

To nije bio jedini bol koji sam ose}ao: boleo me je sto, bolela me je stolica, boleli su me zidovi, boleli su me pra{ina i polumrak...

Radio sam na tom poslu ve} toliko dugo da je sve postalo vi{e od rutine: mogao sam da dremam rade}i, da spavam i sawam. Uobi~ajeni strah od otkaza bio je daleka pro{lost: postao sam „opis radnog mesta”, deo inventara firme.

Dan nakog praznika pozvali su me na „kratak razgovor pre no {to odem ku}i”. „Zna{”, zapo~eo je jedan od pretpostavqenih, „posao ide prili~no lo{e”. „Pri~aj mi o tome”, odgovorio sam, uz osmeh i nekoliko {ala koje nisu imale uobi~ajeni efekat. Posla nije bilo toliko da su mi ve} dosadili i internet i 63

video igrice. Ali, sve je to bilo uobi~ajeno za ovo doba godine. Mesec ili dva i stvari }e se vratiti na uobi~ajeni nivo.

Onda je jedan od vlasnika napravio smrtno ozbiqan izraz lica i po~eo ne{to da mi obja{wava. Bio sam toliko pospan da mi je trebalo nekoliko trenutaka da shvatim {ta se de{ava. „@ao mi je�, dodao je drugi.

Pomislio sam kako se napokon dogodilo. Znao sam da bi bilo normalno da mi kolena zadrhte, o~i se napune suzama, ali se ni{ta od toga nije dogodilo.

Stajao sam ispred wih suvi{e lew da se pomerim.

Mislio sam o teleportu, kao i svaki put kada je trebalo negde da idem, a da nisam u sebi ose}ao voqu i energiju da se pomerim.

Prvi vlasnik je nastavio da pri~a, kao da su mu bila potrebna opravdawa.

Jedna uspe{na karijera prekinuta je na vrhuncu, pomislio sam i nasmejao se. Bilo mi je zabavno kako ni{ta nisam primetio, iako su znaci bili svuda oko mene. ^ak i kada sam video da su drugi po~eli da rade na poslovima nekih od mojih klijenata, ja sam mislio da je u pitawu samo trening, za slu~aj mog neplaniranog odsustva.

Rekli su sve {to su imali i po~eli su da nervozno pogledaju jedan drugog, jer se ja nisam pomerao. Bio sam hipnotisan picom koja se nepovratno hladila na stolu ispred wih. Barice naranxaste masno}e lagano su se kondenzovale.

Tako je sve zapo~elo.

Posao je verovatno jedan od najboqih izgovora. Za sve. Jedino rat ili ako vas ostavi qubavnik mogu da se porede. Toliko toga biste mogli, `eleli, o~ajni~ki `eleli, morali, toliko bi toga bilo mogu}e... samo da nije tog prokletog posla. Niko vam ne}e zameriti ako zakasnite, ili se ~ak uop{te ne pojavite na dogovore64

nom sastanku. Niko ne}e postaviti pitawe ako ne{to ne dovr{ite i uporno i beskona~no odla`ete. Niko vam ne}e nabijati na nos neostvarene ili ~ak odba~ene ambicije, gojaznost, nedostatak energije, strasti, voqe... Niko, ako je izgovor posao. Ako stvorite oko sebe auru nekoga ko je uhva}en u klopku karijere, neophodnosti da se stavi hrana na sto, pi}e, televizor, ipod... Uhva}en poput hr~ka {to besomu~no tr~i u svom to~ku.

Posao je poput specijalnog {tita iz „Ratova zvezda�.

Ali, kada se desi da taj {tit i{~ezne padnu sve maske i obmane i nestanu sva opravdawa.

Umesto da se mogu}nosti odjednom otvore, da se zapostavqene ambicije i `eqe razgoropade i vreme rastvori u svoj svojoj nepreglednosti i blagorodnosti, umesto da se sve ili bar ne{to od toga dogodi, ne dogodi se – ni{ta. I daqe si umoran, i daqe ni{ta i nigde ne sti`e{ i daqe ne ose}a{ `equ da bilo {ta uradi{.

Osim {to vi{e nema opravdawa ni izgovora. [ta uop{te zna~e ti izgovori? Ni jedan od wih ne zna~i da si zaista spre~en da ne{to uradi{. Sve su to samo racionalizacije za ne{to {to je u tebi samom, planina lewosti koju ne mo`e{ da savlada{.

Nikome od kolega nije bilo `ao zbog mog otkaza.

Umesto toga, svi su bili quti, puni zavisti i sa`aqewa, ali za sebe. Za{to se to wima nije desilo, pitali su se? Za{to sam ja bio takav jebeni sre}nik ko, kao oslobo|eni rob, mo`e sada da ide bilo kud i radi bilo {ta? A oni ostaju zakopani pod teretom opravdawa, rutina, porodica, naslaga koje, sa svakim danom, svakom godinom, svakom pauzom za ru~ak i popijenom kafom, postaju debqe i debqe.

65

[ta je zna~ila ta sloboda? Vozio sam se ku}i u polupraznom vozu. Nikada do sada nisam imao to iskustvo, rezervisano za turiste.

Sloboda je zna~ila povratak u mali, zagu{qivi stan na petom spratu.

Pra{ina je poput snega prekrivala sve u wemu, uz mestimi~ne tragove ^arlija, mi{a koji bi se iznenada pojavio, uporno tragaju}i za ne~im, hranom ili ramenom za plakawe.

Seo sam u fotequ koja je zacvilela podamnom. Nos mi je zaigrao zbog obla~i}a pra{ine koji se podigao, ali nisam kinuo.

Pogledao sam oko sebe, na obrise stvari {to su dremale u polumraku.

Negde u tom polumraku le`ale su moje bele`nice, kwige, pisma, sve stvari koje sam odbacio u nekom trenutku, pod pritiskom „`ivotnih okolnosti�. Sada sam ja bio odba~en i ~inilo mi se da ~ujem zadovoqni smeh iz polumraka.

Trebalo je samo ustati, napraviti nekoliko koraka, ispru`iti ruke...

Spustio sam pogled. Pro{lost je zra~ila radijacijom od koje me je spopala mu~nina. Napu{tene stvari su imale negativan naboj ostavqenih `ena. Vratiti se zna~ilo bi... Ne znam. Predaju? Glupost?

Trebalo je samo ustati. Ustati i koraknuti.

Posmatrao sam svoja kolena i butine. Samo jedan, makar i nesvesni impuls bi bio dovoqan da promeni sve. [ake su le`ale na butinama. Nokti su bili lepo oblikovani i ~isti. Besprekorni. Kona~no sam osetio impuls, varnicu u stomaku. @eleo sam da izbliza vidim svoje nokte. Jedina strast koja me nikada nije napustila bila je `eqa da uvek imam savr{ene nokte. Pre nego {to bih upoznao nekoga upoznao bih nokte te osobe.

Bilo kakav nedostatak, zanoktica, neravnina, izgreban lak a pogotovo izgri`enost bi ubili svaku `equ za daqim razgovorom.

66

Polo`io sam ruku na hrpu „Wujorkera” naslaganih pokraj foteqe. Stizali su, uporno i neumorno, svakog utorka, prepuni reklama i oglasa, uz mestimi~ne tekstove. Ja bih obi~no projurio kroz sadr`aj, zastaju}i samo da vidim bigrafsku bele{ku o autoru objavqene proze. Ako bi se desilo da je autor bio sli~nog godi{ta kao i ja i da je tek objavio prvu kwigu, kao {to sam i ja mogao, kao {to je bilo mogu}e, da je mogu}e... Pro~itao bih prvih nekoliko redova i odlutao, zami{qaju}i pismo urednika proze prepuno uzvi~nika, odu{evqewa i ~u|ewa nad ~iwenicom da sam toliko dugo uspeo da sakrijem tako neverovatan dar...

Osetio sam gr~ u mi{i}ima. [aka se skupila u pesnicu i mogao sam da osetim kakao je pritiskala „Wujorkere”, kao da je `elela da probije rupu u wima, crnu rupu koja bi progutala sve te stvari u uglovima, na policama i fiokama, stvari sa repovima {to su se poput br{qana pru`ali duboko i daleko u pro{lost, premre`uju}i i prekrivaju}i sve u woj. I kao u nekoj zaveri, sve su te stvari odjednom radile zajedno. U svakom uglu, u svakoj ~estici pra{ine mogao sam da osetim bes.

Zubi su mi za{kripali. Osetio sam pritisak u grudima.

Naglo sam ustao i oti{ao do prozora. Prozor je bio jedini izlaz iz ove zamke od stana.

Naslonio sam ~elo na staklo. @eleo sam da se rashladim. Prozor se zamaglio od mog daha.

Kroz tu izmaglicu sam je prvi put ugledao.

Bila je bezbri`na, laka i ne`na.

Bila je gola, mr{ava. I obrijana.

Koliko dugo mo`e{ da ide{, ako nema{ kud da ode{? Ako, u stvari, nigde ne `eli{ da ide{? Ako si digao ruke od svega i pustio da to~kovi sami na|u put?

Ako si pustio da sve ide u tri pi~ke lepe materine...

Eto, rekao sam, ali re~i nisu moje...

67

^ak ni one.

Samo sam deo toka nad kojim vi{e nemam mo}.

Pu{tam da sve te re~i, misli, pogledi, odrazi, odbqesci, sve te ~estice ni{tavila slobodno lete uokolo, poput pra{ine. Sve dok se ne odbiju, od zidova ovog stana, prozorskog okna, sve dok ne dosegnu granicu slobode. Dok se ne riko{etiraju unutra, ili se rasprsnu i raspu po nekom zaboravqenom predmetu, zaboravqenom mestu. „Do you realize that you have The most beuatiful face...

Do you realize that we’re Floatin’ in space...”

Muzika je treperila u glavi, stomaku, vrhovima prstiju, prstiju naslowenih na prozorsko okno.

U nekim momentima mi se ~inilo da su se vremenom formirala udubqewa na staklu, na mestima gde bih naj~e{}e polo`io ~elo ili {ake.

Vreme nije igralo nikakvu ulogu. Ono je ionako ve} odavno isteklo. @iveo sam neku vrstu zaustavnog `ivota. Sudija je mogao da osvira kraj u svakom trenutku.

Obrijana, mr{ava.

Kretala se nezgrapno. Kukovi nisu pravili luk, ve} bi klizali levo i desno, po pravoj liniji i suvi{e brzo.

Nije bila moj tip.

Ne znam da li sam uop{te imao tip. Bila je obrijana.

Nisam mogao da joj vidim lice. Uvek je bilo prekriveno senkom, poput vela. Ili je u pitawu bio moj dah, kondenzovan na staklu, koji bi joj uvek prekrio glavu.

Ili bezbrojni otisci prstiju, kroz koje pogled nije mogao da se probije. Mo`da bi se moj pogled, ako bi i uspeo da se probije, odbijao od wenih usana, wenih obraza i nosa, i skliznuo i rasuo se po wenim rameni68

ma, rukama, dlanovima, kolenima, hrpama kwiga {to su le`ale pred wom, na stolu...

Lice je ostalo neistra`eni prostor, ali mi nije bio potreban da ga vidim. Mo`da nisam znao oblik wenog nosa, ili boju o~iju, ali sam znao wihov izraz, wihov pogled. Znao sam tu neobuzdanu energiju i to kako su, vulkanskim `arom tragale i gutale stotine i stotine stranica, osvajaju}i ne samo slova i re~enice, ve} i ~itav prostor izme|u, u pukotinama i oblinama izme|u linija. Ili je barem ona tako mislila. Taj sme{ni optimizam! Verovawe da izme|u korica kwiga, izme|u izlazaka i zalazaka, zalazaka i izlazaka, izme|u poqubaca i sno{aja, zalogaja i ostataka hrane izme|u zuba, izme|u ovih zidova, wenih zidova, bilo kojih zidova i bilo ~ega postoji... Ne{to. Neka jebena sadr`ina. „Do you realize that you have...�

Setio sam se kako mi nije bilo te{ko da nau~im da vozim bicikl bez ruku. Digao bih ruke sa upravqa~a, ali bih nastavio da pedaliram. Spustio bih rame na levu ili desnu stranu, gurnuo bih kuk ovamo ili onamo i to~kovi bi poslu{ali. Kotrqali bi se upravo onako kako bih po`eleo. Bilo mi je dozvoqeno tada da odem samo do ugla, ili do velike, bele ku}e. Mogao sam jedino da zami{qam beskrajne ulice i zgrade iza tog ugla, koji je bio granica poznatog sveta, sve te ulice i puteve {to }e se otvoriti preda mnom kada za to do|e vreme. Ali, umesto da se otvore, putevi su se vremenom samo zatvarali i su`avali. Nijedan put nigde nije vodio. Sve ulice su bile slepe.

Kasnije sam mogao sam da odem po sladoled, voden i bezukusan, kako su ga nekada pravili, {to bi se istopio pre nego {to bih stigao da ga poli`em: izlio bi se kroz rupu na dnu korneta.

Onda su ubili poslasti~arevog sina. [esnaest uboda. Nisam tada mogao toliko da izbrojim. Ni poslasti~arev sin nije mogao. Verovatno je stao na deset. @ele69

li su novac, sve one zgu`vane i vla`ne nov~anice iz mog xepa, {to sam ih bacao na pult ispred wegovih roditeqa, nervozan da {to pre stavim svoje ruke oko korneta. Koliko sam sladoleda pojeo tokom godina?

Pedeset? Sto? [esnaest.

Jedan od ubica je imao ogrlicu od qudskih u{iju.

Doneo ju je sa sobom odande, sa one strane, preko reke, gde su se borili za na{u stvar. Odlazili su tamo autobusom, vikendom. Bili smo tada nedu`ni i nejaki, progoweni. Ogrlice od qudskih u{iju bile su za uspomenu.

Uzimali smo name{taj, tehniku, ~ak i utika~e i parket: `eleli smo da se se}amo. Nedu`ni. Nejaki. Poslasti~arevom sinu nisu odsekli u{i.

Wega su hteli da zaborave.

Do you realize that we’re floating...

Da li ona zna za posalti~arevog sina, nagnuta nad kwigama, nogu savijenih i podignutih na stolicu?

Da li ona zna koliko dugo mo`e{ da ide{, ako si digao ruke, i noge, i pogled i sve? Koliko glava je dvanaest u{iju? Koliko mogu}ih kombinacija? Da li bi ona posegla za biciklom kao metaforom, kao primerom, da mo`e{, bez ruku... Da mo`e{ da primi{ {esnaest uboda, iako zna{ da broji{ samo do deset. Da tvoje u{i niko ne}e odse}i, jer vi{e ne}emo `eleti da se se}amo, tebe, u{iju, nedu`nosti‌ Ali, {ta ako si digao ruke i umesto da se poigrava{ ramenima, kukovima i zemqinom te`om, ako umesto svega toga sedi{, nepomi~an, u rasklimanoj foteqi, ose}aju}i ustajali zadah sopstvenog me|uno`ja, pogleda zakovanog za musavo prozorsko okno? Bez bicikla, bez metafora. [ta ako ipak ne mo`e{? Ako ne `eli{ da mo`e{? [ta onda?

Do you realize that everyone, you know, someday...

Nisam `eleo da `ivim. Nisam `eleo da umrem.

Nisam `eleo ni{ta izme|u ovo dvoje.

70

Nisam `eleo da je posmatram, ali sam to ipak radio.

Satima. Danima.

Nisam `eleo da ka`em pi~ka, jebena materina.

Nisam `eleo da ka`em bilo {ta.

Nije mi bila potrebna devojka u stanu preko puta.

Ne `elim da znam odgovore na sva ta pitawa: koliko mo`e{ da ide{, ako digne{ ruke... Ne `elim da dignem ruke. Ne `elim da imam ruke.

Ali su ruke i daqe tu.

Tu je i musavo prozorsko okno i devojka preko puta.

Re~i. „...that everyone, you know, someday...”

Muzika.

Ona nije svesna muzike. ^ak ni kada povremeno podigne glavu i kada se ~ini da oslu{kuje. Kada se ~ini da su se dla~ice na wenim u{nim {koqkama nakostre{ile, spremne da prime vibracije.

Ali, poenta nije u vibracijama vazduha, muzici. ^ak ni u jeftinim, ki~ stihovima koji treba da te razne`e: „Do you realize that everyone, you know, Someday, will die...”

Poenta je u tome da }e svako koga poznajem, koga sam ikada znao, za koga sam ikada ~uo ili samo pomislio, zamislio...

Svi. Sve.

71

Jana Rastegorac

ISAK, ORAH KOJI SE PREDAO RAZMI[QAWU Herba nova Da poleti{, pesmo Nedostaje ti Umni potok U okeanu trbuha.

Poveravam vam Isaka, ro|enog iz ta~ke u trbuhu mog uma. Zapravo, moji su se um i trbuh toliko stopili, toliko ih je zanela srodnost wihove raznorodnosti, da su izleteli iz bezobli~nosti i zaokruglili se u Mene.

Osetih to, a odmah potom nekakav bol, ili te`ina, dade mi nagove{taj da sam trudna. A kako je Isak, moj ora{~i}, po svemu neobi~an, na{ao je na~in da sazri u broju devet, ne ~ekaju}i devet meseci: po{to je bio prva u povesti biqka ro|ena od `ene, sam je uveo pravilo da se takav plod nosi devet dana. Verujte, i tih mi je devet bilo previ{e! Jer, Isak je jo{ od za~e}a pokazivao nesavladivu `udwu za rastom.

Za vreme trudno}e, ~esto sam vodila dijalog s wim. ^inilo mi se da zna ne samo sve {to sam ikad u `ivotu pomislila, ve} i ono {to sam slutila ili sawala. A wegov glas prepoznavala sam po ritmu, po iskri~avoj te`wi ka stihu. Obave{tavao me je o svom stawu {aqu}i mi rebuse, koje sam s ganuto{}u tuma~ila.

Prvo {to sam ~ula bilo je: Pu`evima je hladno Nema nijednog da Zaobi|u mi ga stope.

72

I doista, zima je. Bi}e skupqeno u ta~ku spava zimskim snom. Ali ono ose}a, prepoznaje sopstveno bogatstvo. Stvoreno seme Isaka, ste{weno u utrobi, progledalo je kroz moje o~i, prohodalo mojim nogama.

No grobna usamqenost isuvi{e ga podse}a na blizinu smrti.

A dok Isak }uti, progoni me okrugli odjek iz nutrine: Gde izvire{, vodo tragawa?

Pupak, trag bunara mira, da kopam?

Antipoda, le~ili{te nemirnih da na|em? [ta da ulijem u okean lebde}ih oblika, u kolo planktona?

Zemqo bez potoka, Slana sam u tebi mo~vara.

Pitate se: za{to tu`aqka iz utrobe budu}e majke?

Da nije taj Isak neki bogaq? Ne... Te{ko mi je da vam objasnim, ali moj trbuh je pun i plodnosti i neplodnosti; naseqen je kojekakvim potencijalima bi}a, ustajalim i zagu{enim, koji ~ekaju mlaz ~iste misli.

Isak je jo{ bio ta~ka, ja sam jo{ bila haos. Rekli su mi da sam kroza san buncala neke nepovezane re~i: No}u, moja nutrina se razmili I ostavi prazan balast neplodne ploti.

Mese~e topli, belom usnom qubi{ mrak, Gleda{ kosmi~kom `udwom...

Posta}u Zora. Ne}e{ nestati.

Svetlost tvoja sjedini}e se s mojom u Dan, u bistrinu, Objasni}e stvari wima samima.

Slu~ajno{}u, ipak su ih zapisali, {to me je sutradan dovelo do neo~ekivanog susreta sa mojim „nesves73

nim“. Reklo bi se da sam upravo tih dana bila neobi~no opsednuta pronala`ewem mu{kog i `enskog principa u svim stvarima oko sebe, ~ime su se, uostalom, mnogi u istoriji ve} zanimali.

Ne{to je u meni raslo, a ja, jo{ slepa, mislila sam da je to tek – napetost moje praznine. Malenom stvorewu doga|alo se ne{to naj~udesnije – zadobijalo je `ivot, ta~ka se zaokrugqivala u maju{nu loptu, a mene su morile sve aveti onoga sveta. Moj oblik je bio sasvim mrtav jer sve dobro ili zlo {to sam imala u sebi, si{lo je dole da svojim truqewem potpomogne Isakov rast.

Gde je hram sa izvorom Potoka-silnika Da mu `rtvujem Pesmu iz stomaka?

Da zakoqem du{u svoju stoma~nu, Da razliju se planktoni Po kamenu, Neka prose~e ih `ustro!

I tako, dok sam se ja mahnito nudila ko zna kakvim sve paganskim vijugama svog hrama, udovi malog Isaka, `rtve roditeqske gre{nosti, osmelili su se da proklijaju. Iznenadno, vrlo jasno za~ula sam wegov glas: Ja – vest U povoju Otvaram odaje Svojih udova Otkqu~avaju}i Svoje rebuse 74

Obra}am se Vest po vest U svest Bila sam odu{evqena {to mi se ~edo ogla{ava tako proro~anskim vi|ewem povesti i maj~inska radost potpuno me je obuzela.

Korenov san o krugu Glave naj~e{}e prve izlaze iz utrobe. No, po{to je ve} obelodawena moja nesre}na hibridna priroda, prizna}u vam da nikada nisam uspeo da napustim maj~in trbuh. Tako, {ta god se doga|alo onom delu koji je imao sre}e da ugleda svetlost dana, ja ostajem izolovan, li{en ~ulne radosti. ^esto su me adolescentske krize dovodile do pomisli da je sirota majka krivac mom nezavidnom polo`aju.

Optu`ivao sam je kako pri poro|aju nije htela dovoqno da se napregne. I{ao sam ~ak dotle da umislim kako mo`da nije ni `elela da me donese na svet!

Da li je o ovim mojim nemirima ne{to znala, ne znam... Govorila mi je ponekad u tom periodu da smo izgubili onu rodnu vezu koju smo u „dobu ta~ke“ imali.

Zaista nisam umeo da protuma~im na {ta misli pod „dobom ta~ke“, a kako mi je bilo lak{e da pothrawujem svoje predrasude nego da ula`em napore u doku~ivawe wenih rebusa, nisam je daqe ispitivao.

U tom nesigurnom `ivotnom dobu kada moj jedini ud, moja kosa, jo{ nije rasprostro mnogo svojih vijuga po tami mog prebivali{ta, ispituju}i sebe, do{ao sam do nekih zakqu~aka. Shvatio sam, najpre, kako se ne mogu poma}i. To je bila veoma opasna misao za nejako bi}e poput mene. Dovodila me je u takvo stawe da mi jedina `eqa bude kretawe.

Posle takvih ko{mara, majka bi obi~no prime}i75

vala kako sam „porastao“. Gledala me je istovremeno sa ponosom i strahom. Mislio sam (sasvim pogre{no) da je to li~na uznemirenost, strepwa za sopstvenu sigurnost. Ustvari, bilo mi je potrebno ma {ta {to bi ohrabrilo moju `ivu te`wu da se granam. Imao sam maglovit utisak da svojim {irewem pobe|ujem zagonetnost te guste tmine, koja je pritiskala moje bi}e sna`nom tmolo{}u. Ne mogu re}i da je bila mrtva – po woj se svakodnevno ne{to migoqilo, ve~ito je ne{to zloslutno {u{kalo, ponekad bi nekakva ta~ka svetlosti zagonetno zatreperila i nestala br`e no {to bi se moja misao pojavila.

Koliko god iznutra bio pritegnut depresijom, imao sam potrebu da „istra`ujem“. Kakva god ta pomr~ina bila, ona je ipak moj dom – mislio sam. Doga|alo se ne{to veoma neobi~no: svaka misao koja bi u meni probudila interesovawe kr~ila je stvaran, opipqiv kanal kroz crnilo.

Mo`ete lako sebi predstaviti da je jedno bi}e poput mene, osu|eno na `ivot u utrobi, moralo nalaziti veliko u`ivawe ~ak i u takvim besmislenim aktovima.

Tako je posle mog saznawa da sam nepomi~an do{lo i novo: ipak postoji na~in da se kre}em. Nikoga ne}e za~uditi {to sam to nadaqe smatrao smislom `ivota.

Da li me `alite, vi koji ni „n“ od neposrednosti nemate u saznawu mojih nesre}nih stawa? Vi, koji mozgovima, kroz o~i, a one kroz slova, koja je olovkom napisala moja mati, koja je pak sve doznala kroz razgovor sa mnom, koji sam te{kom mukom sve to sro~io, mislite da se napajate autenti~nim tu|im iskustvima?

A opet, ni ne slutite koliko me u svima vama ima!

Kada biste malo si{li u svoje utrobe, na{li biste me zasigurno.

Ali ja sam sada ve} starac, a ovo {to ~itate je samrtni~ka ispovest. O, ne budite iznena|eni, nalo`io sam majci, najboqem ispovedniku, da obogati svet 76

mojim spoznajama, mojim gresima... I tako, umiru}i u woj, predajem se vama.

Vi ste krug o kome sam celog `ivota mislio, vi ste kru`nica kojom sam se kretao u beznade`nom poku{aju da je ispunim sobom samim.

Sada ulazim u predvorje semena. Ah, na to si, majko, mislila kad si rekla „doba ta~ke“! U ovom ne-prostoru, u ovom ne-dobu mora}u da zamuknem.

Grana raspevana Gle, dragi! Stigao si u raj! Smrt je samo jedan rt, iza tvari cvetaju sve ~ari!

Proleti kroz ta~ku semena i do|i! Do|i u moje li{}e jer si sok `ivotvorni. Hajde da rastemo ka onom tamo oblaku! Vidi{ li ga? Ha, ha, tako je okrugao, tako je loptast, kao samo sunce! Hodi, dragi, po`uri, zar ne vidi{ kako je blizu!

Do|i u moje cve}e jer si `ivota pun! Do|i i napuni ga svojim mirisom. A onda }emo kradom pratiti p~ele i vide}emo sve, sve {to ovo ludo zelenilo oko nas krije. Oh, dragi, kolika je livada! Svuda je unaokolo.

Zar ne `eli{ da je celu osmotri{? Hajde, mo`emo mi to. Mo`emo zajedno.

Do|i, kroz moje stablo poteci... [ta? Ne reci da to je smrt! @iva sam, `iva!

Tu-posa|ena i tu-nikla svikla jo{ nisam na ukopane sne.

Ti si putnik vetra, ti si najlaganija maju{nost, ti si svemogu}a ta~ka... Idi gore, leti, leti, izvan ovog kruga, idi do sunca!

Ne mo`e{? Vra}a{ mi se? Pada{ na moj cvet?

Odlazi, dragi, odlazi odakle si do{ao!

77

Ferid Muhi}

CAR PTICA Planine! [ta su Planine?

Pritisnuta sopstvenom bezmjernom te`inom, Zemqa bez predaha i odmora, poravnava sve svoje nabore.

Srubi ono {to {tr~i, obara i polo`i u horizontalu uspravqeno; obru{i zidove provalija, pa ih opli}a, ispuni uru{enim komadima sopstvene ko`e. Rubove procjepa spoji, poravna, ranu zatvori. Da{ li joj vremena, i o`iqke izbri{e.

Stabla stoqetna, mo}na, okrwi, na~ne. Potkopa im oslonac korijewu. Polegne ih. Svojim vaqkom pre|e preko cijelih pra{uma. One potonu duboko. Nad wima, visoko gore, kao plo~a nad grobnicom, ravna i zategnuta, skorena ledina.

Ni gradove tvrde ne po{tedi. Zidine podignute, kule ka visinama ustremqene, nanosima pijeska zatrpa, zemqom rahlom pokrije. Dubqe, sve dubqe ih spu{ta. U tamne slojeve ih povla~i, sve bli`e svom srcu, Zarobqeno u crnom sredi{tu, pritisnuto svime {to je nad wim, to bi srce da ono sve ~ime je okovano, u tu mra~nu ~auru, sopstvenu tamnicu! – ugura, natrpa, natisne. A ono, to isto srce prepuno muke, na svjetlo da izi|e! Nebo da ugleda. Neba da se nagleda!

Eto {ta su Planine!

Svaki planinski vrh, svaka uzvisina, jeste po jedno kube sinagoge, krov crkvenog torwa, {iqak vitke munare, zvonik i ~ardak, pagoda i tekija. Planine su svetili{ta i hramovi koje je Zemqa podigla da slavi Nebo. Planine su rije~i molitve koju Zemqa, od svog postawa, {ap}e danono}no, bez odmora, bez zastoja, da iz 78

mraka sopstvene utrobe put na|e, svjetla da se nagleda.

Planine su velike himne radosti, ispjevane beskrajno dugim tugovankama, bugarewem i lelekom. Planine su sje}awe na elegije zapo~ete kao hropac, koje su ~udesnom osmozom, onaj mukli uzdah prvog umrlog bi}a, kroz splet tajnovitih akusti~kih arterija i kapilara, pretvorili u pjev planinske {eve, drozda, i slavuja.

Velike muke podnijete su u svakoj iznikloj travci, i neizmjeran teret je podignut laticom svakog planinskog cvijeta, kao {to svaka istinski plemenita i utje{na rije~ izgovorena zablista, kao zrno zlata u situ kroz koje su prethodno pro{le tone muqa, gustog blata i jalovih nadawa. Samo takve rije~i, nastala u srcu koje na sebi nosi sav teret ovoga svijeta, mogu postati toliko rasko{ne i blistave, tako uzvi{ene i ekstati~ne, kakve su rije~i kojima izri~emo planine. Samo rije~i nado{le iz molitve oja|ene du{e i ~emernog srca, mogu postati Planine!

Od svih bi}a koja Zemqom hode, samo qudi mogu sagledati ovu istinu. Od qudi, to mogu samo nomadi koji su, ako i{ta, najprije sve{tenici Planina, tih velikih hramovnih zdawa kojima Zemqa slavi Nebo.

Od bi}a koja lete, to znaju ptice.

Ako su Planine hramovi kojima se zemqa moli Nebu, i ako su nomadi sve{tenici koji tu molitvu pretvaraju u qudske rije~i, onda su ptice bi}a nastala iz onih najqep{ih qudskih rije~i. Ptice i jesu te rije~i, i takve rije~i, prije ili kasnije, dobiju krila, polete, postanu ptice! Jata ptica, koja zorom i u sumrak, pokriju rumen neba, jesu nomadske molitve, poslane da nekada, nekome, negdje – tamo! – prenesu zanos i uznesenost.

Ali, izre~ena rije~, kada jednom poleti u pticu pretvorena, dobija dar da daqe sama tra`i uho i du{u onoga kome je upu}ena. Sve ptice koje lete, na kojem god drvetu, stijeni ili planinskom vrhu zastale da predahnu, hrle ka jednoj istoj ta~ki. Onome vrhu na kojem je ptica nad pticama, Car Ptica. Jer samo on mo`e prenije79

ti daqe, do samog Stvoriteqa, sve rije~i i svaku molitvu. Samo on zna kako da ispri~a pri~u o Zemqinom srcu, zarobqenom pod cijelim teretom ovoga svijeta, pri~u o Planinama, koje jesu svetili{ta, i o qudima sve{tenicima tih svetili{ta, i samo on umije saop{titi ono {to od `ivota i{tu re}i sve ikada izre~ene molitve, sva jata ptica {to su ikada poletjela i {to }e nekada poletiti.

I samo Car ptica zna put do Onoga kome su sve te molitve upu}ene.

I tako, moralo se i to desiti: odlu~e ptice da prona|u onu Planinu, na kojoj je onaj Vrh, na kojem je onaj dvorac, u kojem boravi wihov car. I ~eka da mu ptice prenesu sve molitve ikada izre~ene! Pti~ije, qudske, one od zvjeradi i one tihe, be{umne {to ih {ume {ap}u; i jo{ onu najte`u, {to iz ~amotiwe najte`e i ~emera najgor~eg bez predaha i odmora, {aqe zasu`weno tamno srce Zemqe.

Sastanu se, dakle, sve ptice svijeta i izme|u sebe izaberu jato. Ah, kakvo je to jato bilo! Sve {to je ikada bilo krilato, ono najboqe i najqep{e je od sebe za to jato izdvojilo, za taj ciq odabralo. Mo}ne kondore, lakokrile albatrose {to se jedva i vode doti~u jednom u mjesecu, orlove sure i bradane, divqe guske, te neumorne ~udesne leta~e.

Hrani{e ih, pa ih ugoji{e. Blista wihovo perje, sijevaju im o~i. Od snage im i ro`nati kqunovi sjakte, kao zlatne o{trice kinxala. Provjeri ih najstariji gavran. Odavno je tristotu pre{ao. Mudar gavran, sve ptice poznaje, sve planine, sve tajne letewa. Opomenu ih na opasnosti, pou~i ih, sre}u im po`eli. Svjetova ih kako da se od studi odbrane, u visinama do kojih prije wih, ni jedno pernato bi}e nije stiglo; i kako da tragaju i da na|u onaj dvorac koji ni jedna ptica nikada nije vidila. I kako tamo, u dvorcu, da se poklone Caru Ptica i da ga pozdrave. [ta da ka`u wemu koga nikada ni jedna ptica iz jajeta izvedena, nije su~elila, wemu koji 80

je svim pticama od pamtivijeka, zapovijedao i o sudbini svake ptice odlu~ivao, od vajkada.

Stotine hiqada ptica poletje{e zajedno sa izabranim jatom na ispra}aju, tako da se nebo zacrnilo. Od lepeta krila zamuknu huk planinskih rijeka i vjetar se di`e toliko jak da je stable iz korijena ~upao. Opro{taju}i se, dok su jo{ mogle pratiti wegovu brzinu, svaku sre}u po`eqe{e najboqem jatu koje je ikada bilo sakupqeno i zajedno, poletilo. A jato, sve leta~ do leta~a, brzo se uzdi`e u nijemu spiralu, nalik molitvenom osmjehu, {to blago titra dok se ne izbri{e, i onda postpeno izblijedi, dok u visinama ne i{~eznu: toliko visoko da ih ni one ptice sa najo{trijim vidom nisu vi{e mogle pratiti.

Poletilo jato, odletilo! Iznad svih planina preletilo. Mnogi novi pa{wak ugledalo, mnogu bistru vodu vidom doma{ilo; nomadima poruke poslalo, krikom, piskom i mo}nim krilima. Zahvalni, nomadi glas pronosili daqe; na vrletnom stijewu ostavqali, od debelog mesa ovnujskoga, da se hrane i osna`e ptice, da odmore izmorena krila, dah da vrate, du{u da saberu. Kako koja krilo salomila, lije~ile je medom i mehlemom; medom pjeva, mehlemom qubavi. Vidali im rane i lomove.

Jato je vidjelo {to ni jedno oko prije wih nije kroz zjenicu svoju propustilo. Dok vrhove, oblakom skrivane, tanke {iqke okom netaknute, ni jedna ih noga pohodila, ne ugleda. U travi se gustoj odmaralo, {to je nisu pasle divokoze, a kamoli stada od nomada.

Dugo su letile, predugo. Sve junak do junaka, sve leta~ do leta~a. Gavranove rije~i spomiwali. A od dvorca, ni traga ni glasa.

I po~e ono {to se nije moglo odgoditi! Najprije umrije, u sred leta, jedna. Jato zatreperi, zadrhta. Drug wihov, jedan zlatni orao, padao je, kao zapaqen kamen: perje `uto na plamen li~ilo. A poslije, to u~esta. Jedna po jedna ostajale su u nekoj vrleti, nemo}ne ponovo 81

da uzlete. Druge su, kao onaj orao, u buktiwe perja pretvorene, sunovratom tonule. Ka zemqi, ka tlu, kroz koje }e im kosti, polako propadati, dok ne stignu tamo do onih mra~nih dubina kojima }e mo}i predati poruku sve do srca Zemqe, da nisu stigle do Cara Ptica.

Jato se krwilo: od zamora, napora, od gladi, od studi, od vjetrova i vihorova, qutog grada i snije`nih me}ava.

One pre`ivjele letile su i letile. Dok do|o{e do jednog masiva koji nikada ni jedna od wih nije vidjela.

Mjesne ptice im reko{e da je vrh daleko, u nebu, da se ne mo`e ni za bistra dana okom dobaciti, i da nema tih krila koja bi do tamo mogla doletiti. Odmorilo se jato, predahnulo. Pa su zorom ptice uranile. Sada je svaka od wih svu mudrost i vje{tinu letewa znala boqe nego i jedna druga `iva ptica. ^askom su, kao u transu, preletile ple}a najvi{ih ridi{ta, snijegom oki}ene vrhunce dohvatili, pa preletili i kroz oblake probili obru~ vje~ne vedrine. Nad wima, onaj stra{ni granitni masiv, dizao se gore i gore, kao da tek po~iwe sa dna doline. Poslije mnogih dana i no}i bez odmora i sna, bez hrane i vode, one najja~e i najzdravije stigo{e: vrh posledwe, najvi{e stijene {tr~io je gol i sam, iznad svega, daleko od svih. Nad wim, samo nebeska bezdan, kao provalija posuta zvijezdama; pod wim, – sve!

Ali na toj najvi{oj, posledwoj stijeni svijeta ne bi ni~ega. Ni dvorca, ni wegovog uzvi{enog `iteqa, Cara Ptica. Ni traga od ikakvog zdawa, ili gnijezda. Ni~ega. NI-^E-GA! I sve te pripreme, ta nadawe, one mudrosti tristogodi{weg gavrana, i sve `rtve, i stradawa i muke, zar samo do te hude stijene vode?! I kuda to zaista hrle rije~i-jata, rije~i-molitve!? Kojem se to Caru Ptica obra}aju, od koga ~ekaju da ih usli{i? I za{to ih {ap}u nomadi, dok se zlopate, isposni~ki sve{teni~ki, po Planinama, hramovima u slavu Neba od Zemqe crne podignute!? I dok muklo je~i, svime pritisnuta, {ta jo{ 82

~eka Zemqa, u sredi{tu, na samom dnu svog crnog srca, u kojem ~uva svoju potisnutu tajnu, muku da izdr`i, da glas po{aqe, da svoju molitvu, barem u posledwoj kadenci, makar kao krkqawe i hropac, pred noge Cara Ptica polo`i!?!

Zgleda{e se ptice; jadni ostatci slavne eksadrile.

Nema ni jedne kojoj svako pero nije polomqeno. A kod mnogih, nekoliko puta. Mr{ave, propale, a tvrde, tvr|e nego {to je ikada i jedna rije~ bila. I takvo, slomqeno i pokidano pero, na svakoj od wih, znalo je i moglo vi{e nego {to je ta ista ptica znala i mogla prije nego je poletila! Vi{e od svih ptica {to su ostale doqe, nemo}ne da stignu do ovog skamewenog uha, koje evo, prazno i gluho kazuje da je tu kraj. Da ne osta ni{ta potra`iti, jer se drugo ne mo`e prona}i.

I prebroja{e se ptice. I na|o{e da ih ima jo{ trideset, koje su tu stigle. Od tri hiqade-tri stotine-trideset-i-tri, koliko ih je bilo kada su poletile, od mudrog gavrana tristogodi{weg svjetovane.

Tu je ova pri~a, koliko su je nomadi sa~uvali, zavr{ena. Oni samo znaju da ptice jesu stigle do najvi{eg vrha, ali da tamo nisu na{le ni{ta. Ni carskog dvorca, ni cara ptica. Neki od wih ovaj najvi{i zubac zemaqskih kopaqa smje{taju u Ala-Dag, neke u Kavkaz, druge opet, u Tjan-[an, u Altaj, Karakorum, u Pamir, a brojne su one koje tvrde da su ptice najzad stigle do vrha vrhova, u ogromnoj zoni Himalaja, [angri-la., Xomolungma, Sagermata. Sve drugo u ovoj legendi u osnovi je isto; a isti je, i to je zanimqivo, i broj ptica-rije~i. koje su do tog tajanstvenog vrha, kao desetkovana i poharana, ali nepora`ena vojska, stigle u ranama, u krpama izlomqenog perja, onakvo kakvo sti`e sve ono najboqe iz na{ih molitvi, jer samo to i takvo odoli najte`im isku{ewima, i jer je najdu`i put koji je tom najboqem u svakoj molitvi, dosu|en da pre|e. Ako smogne snage da stigne. I svi tvrde da je u tome i sav smisao smisao podviga: ono {to pretekne, ono {to se kroz we83

ga posledwe oglasi, kakvo god izgledalo, uvijek je ono najvrijednije i najboqe!

Neki mudraci, koji su propustili priliku da pri~u u~ine i pou~nom, (navika koja se kod malih pri~a mo`e i oprostiti, ali koja neizbje`no upropasti velike pri~e, jer je mo} wihovog muka, wihove suverene nijemosti, uvijek iznad glagoqive slabosti tuma~ewa), zavr{ili su ovu besprimjernu epopeju na svoj na~in. Budu}i da su se oslonili na lingvisti~ki korelat ~ija etimologija vu~e na centralno-azijske, altajske i turanske korijene, sva je prilika da su to bili oni koji za sam podvig opstanka u planini nisu bili sposobni, ali da su upravo iz te fizi~ke slabosti, razvili jasniji osje}aj divqewa za ono {to su, wihovi saplemenici, fizi~ki spremniji, jednostavno ~inili. Jer, veli~inu svega boqe ocjeni onaj koji o veli~ini samo ma{ta, nego onaj koji je ostvaruje. Zato i `ivote slavnih mu`eva uvijek boqe opjevaju oni u ~ijim `ivotima je podvig samo pri~a, nego oni ~iji `ivoti jesu podvig.

U~iweno zasiti, jer je sebe ispunilo; neu~iweno je korijen `udwe za besmrtno{}u. Slava je ono podru~je u kom se ova dva toliko razli~ita `ivota sretnu. I uzajamno se opravdaju.

Za te anonimne prenosioce i tuma~e ove pri~e, nesumwivo iza same nomade, ali i za romanti~are i pjesnike, pri~a, u vi{e od sedamnaest do sada sa~uvanih varijanti, zavr{ava ovako: „A kada su preostale ptice vidjele da na vrhu nema nikakvog dvorca, i nikoga `ivog osim wih, pogledale su se u o~i, svaka sa svakom i svaka sa svima, pa su, onako iznurene i slomqene, ali prekaqene i ponosite, odjednom uvidjele da ih je upravo preostalo jo{ samo trideset. I tada reko{e: Ako je ovo Vrh Vrhova, a jeste, i ako je onaj ko se nalazi na wemu, upravo sam Car Ptica, onda smo mi, nas trideset, taj Car! Jer, na na{em jeziku se za Cara Ptica ka`e Simorgh, a i za 30 ptica se jednako tako ka`e Si (30) Morgh (ptica).�

84

Neki savremeni tuma~i, koji nemaju snage ni da u~ine hodo~a{}e do podno`ja one veli~anstvene planine, iz svojih kabineta dubokoumno su zakqu~ili da je ova etimolo{ka podudarnost zapravo kqu~ za porijeklo svih osnovnih glasova (30!) iz kojih su stvorene sve rije~i, pa svakako, i posebno, prije svih drugih, rije~i svake molitve, posebno one molitvo koja najdaqe sti`e i koja posledwa zamre!

We`no, uzbudqivo, uzvi{eno, misti~no i vedro, onako kako i dolikuje poetskoj i misti~noj du{i. Jer ona bi uvijek da svoje razumijevawe podviga uzdigne iznad samog podviga. Ali, tu vaqa biti oprezan iz dva va`na razloga. Najprije, zato {to rije~i nikada nisu isto {to i ono koje bi one da ozna~e. Istra`ivawe rije~i jeste korisno i va`no, ali ne otkriva cjelinu na koju, kroz rije~, ho}e da uputi onaj koji rije~ kazuje.

Rije~i su, dakle, znaci, za ne{to od wih bitno razli~ito. I upravo zato znawe o stvarima ne treba ni izvoditi iz, ni svoditi na wihova imena, nego iz wih samih i na wih same.

A drugo, na ovoj opomeni zasnovano: ako je ponegdje rije~ samo djelomi~no zasnovana u onome {to ho}e da ozna~i, mora se pretpostaviti, da bi, pove}awem ove udaqenosti i smawewem wihove sli~nosti, ova zasnovanost morala sasvim prestati! Dakle, neke rije~i jednostavno upu}uju samo na rije~i i na ni{ta drugo. Mogu}e je da nikada nikakvog Cara Ptica nije ni bilo, ni wegovog Dvorca, ni Vrha Svih Vrhova. Sva bi se pri~a mogla svesti na didakti~ki trezvenu, ali negativnu lekciju: u pri~i se dogodilo ono {to se doga|a i u `ivotu. Da i najja~i, najistrajniji, oni koji izvr{e najve}i podvig svog `ivota, ne na|u ono za ~ime su `udili.

Podvig je onaj ~in, koji nas, kompletno ostvaren, neopozivo uvjeri u uzaludnost svakog podviga!

A mogu}e je i da Car Ptica zaista postoji. Jer, kako bi se ina~e mogla razumjeti tolika `udwa za ne~im, ako to ne{to ne bi nikako i nigdje postojalo. U tom 85

slu~aju, Car Ptica postoji, ali na nekom drugom mjestu do kog, eto, ni najsposobniji i najsmjeliji me|u leta~ima nisu uspjeli sti}i! Ime toga Cara Ptica, po istoj sasvim plauzibilnoj logici, moglo bi i da ne zna~i ni{ta {to bi se na wega odnosilo, a moglo bi i da zna~i ne{to na jeziku koji ni nomadi, ni ptice ne znaju, kao {to bi moglo zna~iti upravo to: i Car Ptica i 30 ptica, ali samo metafori~no, kao nekakva kona~na mjera koja skriva beskona~nost. Car Ptica, jak i je sposoban i vrijedi kao 30 ptica, ali onih najboqih, onih koje posledwe preostanu od jata koje je u hiqadama sabrano, poletilo i na kraju stiglo do ta~ke u kojoj se suo~ilo sa ~iwenicom da onaj koga su tra`ili, vrijedi kao sve ptice zajedno. I vi{e od wih, jer ga ni napor svih ptica nije dosegao.

A sve se, zaista, moglo i zbiti upravo onako kako je nomadska pri~a ispri~ala. Mo`da imamo pravo da vjerujemo da smo uvijek jednaki sami sebi kada od sebe saberemo i u djelo preto~imo sve najboqe u nama, da smo isto {to i onaj ciq za ~ije smo ostvarewe ulo`ili sve svoje snage, svu svoju strast, ~itavu svoju qubav! A mogu}e je da to zaista i postajemo! Ono {to tra`i{, na}i }e{. ako ga tra`i{ iz svega snage i bez ikakve sumwe.

Vjeruj da }e se planine pomjeriti, i planine }e se pomjeriti! Za koga!? Sasvim svejedno, ako je na spisku onaj koji je u to ~udo uvjeren. Ko `ivot posveti tra`ewu Cara Ptica, na}i }e ga, maker u sebi samom, mo`da ka`e ova pri~a, kao {to }e onaj koji tra`i Gospoda, do Wega i do}i, makar onako kako je do svog Cara Ptica stiglo onih 30 ptica. Tragaju}i za onim najboqim i najvrijednijim, na kraju smo nagra|eni ako utvrdimo da smo to na{li kod sebe, – eto jednog od uvida koje je zabiqe`ilo nekoliko pri~a iz slavne kwige Hiqadu no}i i no}, a koja je u Alhemi~aru svedena na minornu moralisti~ku pouku, uz ne sasvim bezna~ajnu kolateralnu narativnu {tetu.

86

Ipak, ni to se nikada ne desi prije nego {to ishodimo svoj put do kraja, i svoje blago zakopano u na{em dvori{tu ne na|emo prije nego {to minemo kroz sve radosti za koje smo bili kadri, i dok ne pretrpimo sva stradawa koja mo`emo podnijeti; ne prije nego {to nadletimo sve planinske prevoje i dok ne stignemo do onog Vrha koji nam je bio pred o~ima, jo{ od prvog koraka, kada smo na put i polazili.

Ne ispustimo iz vida i ~iwenicu, da za one koji sa pticama druguju, i kojima katkada, ptice poma`u da prona|u nove izvore i skrivene pa{wake, a koji, za uzvrat, ptice hrane i lije~e (nomadi nikada i nigdje direktno ne ubijaju ptice: ~ak i za sportski, a jo{ vi{e, filozofski ~in lova na ptice, koriste iskqu~ivo druge ptice. Balkanski nomadi smatraju velikim grijehom ubiti bilo koju pticu!), za one koji svoje {atore od kozje kostrijeti razapiwu po krovovima i balkonima onih hramova i svetili{ta kojima Zemqa slavi Nebo, ova pri~a ne zavr{ava nikakvom dilemom, nitu u otvorenim interpretativnim mogu}nostima. A pri~a je, podsjetimo se, wihova, dakle, izvorno nomadska pri~a!

Ne zavr{ava tako, zato {to, najvjerovatnije, upravo ovakva kakvu su je oni ispri~ali, wima kazuje vi{e i otkriva va`nije istine nego bilo kome drugom, vi{e nego {to wima iko drugi mo`e re}i. Jer im govori o onome na ~emu oni temeqe svoj izabrani `ivot.

U misteriju Dvorca u kojem boravi Si Morgh, car Ptica, mi mo`emo sumwati, ali je mogu}e da u taj doga|aj ne sumwaju onih 30 orlova, sokolova, `dralova, labudova, dvqih gusaka i divqih pataka, sve samih leta~a nad leta~ima, koji znaju da su stigli do Vrha Svih Vrhova, makar to bio i samo onaj vrh do kog ih je krijepila wihova snaga da stignu!

Oni koji su oti{li do kraja sopstvene snage, prona{li su svoj ciq. Samo tamo, u toj ta~ki, nema nikoga osim onoga koji je do te sopstvene posledwe granice stigao!

87

Car Ptica postoji. Iako nije odgonetnuto mjesto gdje on boravi. Najva`nije tajne u ovom `ivotu nisu odgonetnute, a vjerovatno, nisu ni odgonetqive. Ono {to se u ovom `ivotu mo`e rije{iti, ne vrijedi da mu se posveti ~itav `ivot. Koliko je bio visok taj vrh? Vrh ~iju visinu mo`e{ izmjeriti, nije vrijedan napora.

Za male tajne, `rtvuj mali dio `ivota; ~itav `ivot, samo za onu tajnu koja se ne mo`e rije{iti! Postoje dvije velike kletve qudskog `ivota: ne ostvariti svoj najve}i ciq, i ostvariti ga. Ovo drugo je mnogo gore.

Na}i ne{to ~emu si posvetio ~itav `ivot, gore je od najte`e kazne! To bi zna~ilo da si podcijenio svoje snage, da nisi ciqao dovoqno visoko! Samo je ona tvoja meta, do koje ne dose`e ni tvoja najboqe hitnuta strijela, i samo je takva strijela opravdano odapeta!

Tvrditi da su ptice na{le svoga istinskog Si Morgha, da su ga mogle uistinu na}i, isto je {to i rugati se i onoj ptici u nama, {to ne sklapa krila i kada mi zauvijek otpo~inemo, i onom qudskom u pticama, razlogu zbog one lete i kada jo{ toliko bezmjernog neba preostaje nad wihovim letom!

A ime Cara Ptica, na jezicima centralno azijskih nomada, u rasponu od slavnog gorja Ala-Dag, gdje, po juru~koj legendi, besmrtni `ive veliki qubavnici Halil i Xeren, do Kavkaza na kom je okovan za stijenu, svojom d`igericom orlu{ine hranio sam Prometej, preko ~udesnog jezera Isik-Kula; od Ararata gdje je Noe, Nuh, svoj korab kopnu doveo, do Damavanda, koji jo{ ispu{ta sumpor qutog bola Gilgame{ovog za izgubqenim prijateqstvom Enkidua; od Karakoruma, u tamnu tajnu zaodjenutog, do pustiwe Gobi, pod ~ijim pijeskom po~ivaju ru{evine slavnih gradova; ukratko, svuda gdje nomadi jo{ razapiwu svoje {atore, ime te ptice uistinu glasi Si Morgh.

I svugdje ista sintagma zna~i i 30 Ptica.

I to je sve {to je va`no.

88

PREM^AND

IGRA^I [AHA Bilo je to u vreme vladavine Vaxid Ali [aha2. U kne`evini Lakhnau se `ivelo rasko{no, i ~ak veoma raskala{no. Mali i veliki, siromasi i bogata{i, svi su bili ogrezli u rasko{. Neki su prire|ivali muzi~ke i plesne zabave a drugi su nalazili zadovoqstvo u pu{ewu opijuma. U svakoj oblasti `ivota je davana prednost zabavi i `ivotnim radostima. Zabava je zahvatila dr`avnu upravu, kwi`evnost, dru{tvene organizacije, umetnost i zanatstvo, oblast proizvodwe i trgovine i svakodnevni `ivot ~oveka. Dr`avni ~inovnici su bili ogrezli u ~ulnim u`ivawima, pesnici su se nadahwivali qubavqu i bolom koji donosi rastanak od voqene osobe, zanatlije su zara|ivale izradom zlatnih ukrasa i svilenih vezova, trgovci prodajom pudera i mirisa, pra{kova za zube i pomada. Svi su bili zaslepqeni rasko{nim `ivotom. Niko nije imao pojma {ta se doga|a u svetu. Negde su organizovani bojevi prepelica, na drugom mestu su se opet re|ali turniri u bojevima jarebica. Bila je omiqena igra bacawa kocke, gde se prilikom svakog pogotka moglo ~uti veselo uzvikivawe. Na nekim mestima su se odvijali ~ak i {ahovski turniri. U tom zanosu zabave su u`ivali svi po~ev od vladara pa sve do sirotiwe. ^ak su i prosjaci od milostiwe koju su isprosili po~eli umesto hleba da kupuju opijum ili vino. Od {aha i kartawa, tabli}a i ganzife3 navodno razum postaje bistriji, razvija se mo} mi{qewa i sti~e navika re{avawa slo`enih problema. Ti argumenti su onda bili dosta nagla{avani, ali ni danas nije te{ko na}i qude iz te {kole. Koji razuman ~ovek bi mogao imati ne{to protiv toga {to su Mirza Sazad Ali i Mir Rau{an Ali 89

provodili najve}i deo svoga vremena u izo{travawu uma? Obojica su nasledili velika imawa te nisu imali brige od ~ega }e `iveti. Zato su sedeli kod ku}e i nasla|ivali se `ivotom. [ta su na kraju krajeva mogli drugo da rade?

Ujutru bi obojica odmah posle doru~ka spremili {ahovsko poqe, razmestili figure, seli i po~eli da planiraju taktiku borbe. Potom nisu ni prime}ivali kako je do{lo i pro{lo podne, i celo popodne, i kad je nastalo ve~e! Kako je dolazilo vreme obroka, i kad bi jelo bilo ve} gotovo, iz unutra{wih prostorija ku}e bi ih samo pozvali da jedu. Odgovarali bi da odmah dolaze ~im sto bude postavqen, ali na kraju su se partije tako odu`ivale da je kuvar morao da im donosi jelo te bi obrok zavr{avali i ne prekidaju}i partiju.

U ku}i Mirze Sazad Alija nije bio niko stariji od wega te se zato igralo u wegovom salonu. Ali to ne zna~i da su wegovi uku}ani bili sasvim zadovoqni wegovim pona{awem. Ne samo uku}ani, nego i qudi iz susedstva, pa ~ak i ku}ne sluge i pomo}nici, po~eli su da ispoqavaju nezadovoqstvo i da stavqaju primedbe da je ta igra zlokobna i da }e ku}i doneti samo nesre}u.

Govorili su da je veliki greh kad neko ogrezne u taj porok. Takav je ~ovek posle ni za {ta, nije ni za ovaj ni za onaj svet, ni u ku}i ni u dru{tvu ni{ta ne vredi. To ti je opasna bolest. Stvar je do{la dotle da je ~ak i Mirzina `ena bila tako zamrzela {ah da je je jedva ~ekala da nai|e prilika da mu`u odbrusi. Prilika joj se ukazivala dosta retko, jer je prva partija po~iwala ujutro, dok jo{ nije bila ustala, a Mirza je dolazio na spavawe tek posle posledwe partije, kasno uve~e, kada je ona ve} spavala. Da, svoj bes je izlivala na posluzi.

Kada bi on poslao nekoga po betel4, onda bi negodovala: „[ta? Tra`i betel? Reci mu neka po wega do|e sam!

Zar nema vremena ni za ru~ak? Odnesi mu ovo jelo i baci mu ga na glavu. Neka jede, ili neka ga prospe psi90

ma, meni je sve jedno.” Sama nije imala hrabrosti da bilo {ta ka`e mu`u u o~i. Ustvari svom mu`u nije prebacivala, smatrala je da je za sve kriv Mir. Zato mu je nadenula ime Mir Kvarimir. Verovatno je Mirza pred `enom svu krivicu svaqivao na Mira i time opravdavao sebe.

Jednoga dana je gospo|u zabolela glava. Zato je naredila slu{kiwi da pozove Mirzu da ovaj donese neki lek od hakima5. Rekla joj je da brzo ode po wega. Devojka je odmah otr~ala i za tren se vratila s porukom da }e gazda odmah do}i.

Gospo|a se `estoko qutila: „Kakva drskost, mene boli glava, a gospodin jo{ igra {ah.” Zajapurila se u licu od besa i ponovo naredila devojci da mu ka`e da smesta do|e, ina~e }e lekaru oti}i sama.

Mirza je upravo igrao veoma zanimqivu partiju.

Jo{ dva poteza i Miru bi dao mat. Razdra`eno je rekao: „[ta, zar ve} ispu{ta du{u? Zar ne mo`e jo{ malo da se strpi?”

Gospodin Mir ga je smirivao: „Poslu{aj je i idi malo da vidi{ kako joj je. @ene su slabe i osetqive.”

Mirza je na to odgovorio: „Da, za{to ne bih i{ao.

Jo{ dva poteza i dobijate mat.” „Gospodine, u to se ne uzdajte. Smislio sam potez kojim }e sve va{e figure biti likvidirane, matira}u vas. Ali samo idite, vidite kako je gospo|i i vratite se. Za{to biste bez potrebe nanosili bol wenom srcu? „Idem odmah ~im vas matiram”, re~e Mirza. „Ja ne}u da igram. Idite da je vidite.” „More, prijatequ, ako odem posla}e me po doktora.

Ni malo je ne boli glava. To je samo izgovor da mo`e da me prekida.” „Neka je bilo {ta. Treba joj ispuniti `equ.” „Dobro, ali samo jo{ jedan potez”, saglasi se Mirza. „To nikako! Ako ne odete tamo da je vidite, ja ne}u da igram, ne}u vi{e ni taknuti figure.”

91

Tako je Mirza bio primoran da ode unutra. Gospo|a se namr{ti i skupi obrve i kroz pla~ re~e: „Toliko voli{ taj prokleti {ah da nebi ni pomislio da ustane{ ni kad bi neko umirao. Da sa~uva Bog svakoga od takvih kao {to si ti.” „[ta da ka`em, gospodin Mir ne}e ni da ~uje. Jedva sam uspeo da se izvu~em.” „Zar misli da je svako len{tina kao {to je on? Vaqda i on ima `enu i decu, ili je sve uni{tio?” „Te`ak je to ~ovek. Kad do|e, onda moram da igram s wim.” „A za{to ga ne izgrdi{ i ne otera{?” „Kako mogu? Vr{waci smo, samo u dru{tvu ima malo vi{i polo`aj od mene. ^ovek mora da ima neki obzir.” „Onda }u ja da ga izgrdim. Vaqda }e da se uvredi i da ode. Zar zavisimo od wega! @ena treba da se naquti da bi sa~uvala svoj porodi~ni mir. Hirijo, idi tamo napoqu je {ah, pokupi ga i donesi ovamo. Gospodinu Miru reci neka ide ku}i, Mirza vi{e ne}e da igra {ah.”

Mirza se tr`e: „Ej, stoj, nemoj da pravimo bruku!

Zar ho}e{ da uradi{ ne{to tako nepristojno? Hirijo, sa~ekaj. Kuda }e{?”

Supruga ga prekide: „Za{to joj ne da{ da ide? Krv }e{ mi popiti! Dobro, wu si vratio, hajde probaj da zadr`i{ mene, pa da vidi{ da }u oti}i.” Po{to to izusti, gospo|a se razbesne i po|e prema salonu za goste.

Jadnik Mirza preblede. Po~e da moli suprugu: „Zaboga, nemoj da ide{. Molim te i prokliwem mu~enikom Huseinom6. Samo preko mene mrtvoga mo`e neko da ode tamo.” Ali gospo|a nije htela ni da ~uje. Do{la je samo do vrata salona a onda pri pomisli da se radi o tu|em mu`u, noge se joj nekako sveza{e. Gvirnu unutra. U sobi nije bilo nikoga. Gospodin Mir je bio pore|ao nekoliko {ahovskih figura i iza{ao kako bi pokazao da je potpuno nevin. I evo {ta je bilo daqe. Gospo|a u|e unutra, besno prevrnu {ahovsku tablu, neke figure 92

baci pod sto, neke napoqe, zatvori se i iznutra zamandali vrata. Gospodin Mir je stajao pred vratima, video je kad je figure izbacila. Do u{iju mu je dopiralo zveckawe wenih staklenih narukvica. Vrata su bila zatvorena, ali on shvati da je gospo|a jako quta. Sada pri|e bli`e ku}i. ^u otuda Mirzin glas: „Sad si napravila pakao.” „Ako sad do|e taj tvoj Mir, smesta }u ga izbaciti.

Kada biste se tako posvetili Bogu, ve} bi od vas bili sveci. Vi stalno igrate {ah a ja se sekiram i rintam u kuhiwi! Ho}e{ li ve} jednom po doktora ili }e{ jo{ da razmi{qa{?”

Mirza iza|e iz ku}e i umesto da ide po doktora, smesta se uputi ka Mirovoj ku}i. ^im sti`e, ispri~a mu sve {to se desilo. Gospodin Mir re~e: „Kada sam video kako lete figure, onda sam shvatio kakva je stvar i odmah sam pobegao. Izgleda da je veoma uvredqiva, ali i ti si dozvolio da ti se popne na glavu. To nije pametno. [ta joj se ti~e {ta ti radi{ napoqu? Weno je da sre|uje stvari po ku}i, {ta ima da se me{a u druge stvari?” „Dobro, a gde }emo se odsada sastajati?”

Mir odgovori: „Za{to se za to brine{? Ova ku}a je velika, ovde }emo se sastajati.” „Ali kako da ubedim gospo|u? Dok sam sedeo kod ku}e, ona se qutila. Ako budemo sedeqke pravili ovde, ne}e nam dati da `ivimo.” „More pusti je, neka gun|a. Za nekoliko dana }e se smiriti. Ti treba malo da je pritegne{.”

2 @eni gospodina Mira je iz nekih razloga odgovaralo {to on provodi vreme van ku}e. Zato nikada nije kritikovala wegovu qubav prema {ahu, ve} bi ga samo opomiqala kada bi se du`e zadr`ao. Zato je Mir stekao neku varqivu predstavu da je wegova supruga previ93

{e poslu{na i ozbiqna. Ali kako je po~eo da u salonu postavqa {ahovsku tablu i da tu ostaje po ceo dan, gospo|a se ose}ala stra{no prite{wena. Wena sloboda je bila ograni~ena. Stalno je ~eznula da bar malo iza|e.

I sluge su po~ele da se do{aptavaju. Dosad su po ceo dan le`ali i ubijali muve, nije ih bilo briga ko dolazi u ku}u i ko iz we izlazi. Sada je po~elo da ih danono}no ne{to uznemirava. ^as je trebalo doneti betel za `vakawe, ~as neke slatki{e ili hukku7, koja je neprekidno gorela kao srce zaqubqenog ~oveka. Odlazili su kod gospodarice i jadikovali: „Gospo|o, gazdin {ah nam je do{ao do gu{e. Po ceo dan tr~karamo i slu`imo ga, ve} su nam noge pune plikova. Kakva mu je to igra? Kako sednu ujutru, tako sede neprekidno sve do uve~e. Za zabavu je vaqda dosta pola sata ili sat igre.

Ustvari mi se ne `alimo, va{e smo sluge, {to se naredi, mi }emo uraditi, ali ova igra je zlokobna. Onaj koji je igra, ne napreduje, ona donosi ku}i neku nesre}u. To je tako opasno da propadaju jedna za drugom cele ulice i ~etvrti. U na{oj mahali se samo o tome pri~a. Zavisimo od gazde i zato smo tu`ni kada ~ujemo tako lo{e pri~e o wemu. Ali {ta da radimo? Na to gazdarica odgovori da se ni woj te stvari ne svi|aju, ali on ne}e ni da ~uje. [ta da se radi?”

Par qudi starijeg kova, koji su `iveli u mahali, po~eli su me|u sobom da iznose zle slutwe ... „Sve je danas krenulo naopako. Kada su na{i plemi}i u takvoj situaciji, onda na{u zemqu mo`e da spasi jedino bog.

Ovu kne`evinu }e uni{titi {ah. To je lo{e znamewe.”

U zemqi se digla gu`va i kukwava. Qude su pqa~kali usred bela dana. Nije bilo nikoga da ~uje wihovo zapomagawe. Sva imovina se sa sela vukla u Lakhnau i tu se pro}erdala, koje na prostitutke, koje na komedijante i druge vrste raskala{nih zabava. Dugovawa navaba8 Kompaniji9 su rasla iz dana u dan. Dugovi su postajali sve ve}i i te`i, kao }ebe koje neprestano upija 94

vlagu. Zato {to se situacija u zemqi nije poboq{avala, ni godi{wi porez nije mogao da se ubire. Britanski namesnik je mnogo puta opomiwao i pretio, ali ovda{wi qudi su bili ogrezli u rasko{ i nisu ni za {ta marili.

Elem, pro{lo je dosta vremena od dana kad su po~eli da igraju {ah u Mirovom salonu. Re{avali su mnoge partije, razra|ivali nove taktike odbrane i strategije otvarawa. Ponekada je za vreme igre dolazilo i do sva|e, situacija se zao{travala i oni su se me|usobno okrivqivali, ali ubrzo bi se opet pomirivali. Ponekada bi i prekidali partiju i Mirza je uvre|en i qut odlazio ku}i. Mir je ostajao u svojoj ku}i i dugo nije izlazio. Ali zajedno sa no}nim snom se sti{avala i qutwa. Ujutro bi se oba drugara opet na{la u salonu.

Jednog dana su tako sedeli zaokupqeni igrom {aha, kad se tu odjednom pojavio na kowu oficir britanske kraqevske vojske, koji je tra`io gospodina Mira. Ovaj se potpuno izbezumio: „Koji im je sad |avo! Za{to mi nose poziv?” Slugama je rekao da ka`u da nije kod ku}e.

Kowanik onda upita: „A gde je onda, kad nije kod ku}e?” „To ja ne znam. A {ta treba?” re~e sluga.

Kowanik: „Zar tebi da ka`em o kakvoj se stvari radi? Poziv je za gospodina. Vaqda treba da da neke vojnike. Je li on plemi} ili misli da se mi samo {alimo. Nau~i}e on {ta treba da radi.”

Sluga se slo`i i re~e da }e ga obavestiti.

Kowanik ode. Mira to uznemiri te upita Mirzu: „Recite mi, prijatequ, {ta }e sad biti?” „Izgleda da je prigustilo. Samo da i mene ne pozovu.” „Baksuz. Re~e da }e se sutra opet da do|e.” „Katastrofa, nego {ta! Ako treba da se ide na front, to je sigurna smrt.” „Daj da smislimo kako da nas kod ku}e uop{te ne 95

na|u. Hajde da od sutra na|emo neko mesto na obali Gomati10. Ko bi mogao to da sazna? Gospodin }e da do|e i opet da ode, a nas nema.” „E vala, ba{ si se lepo setio! Nema nam drugog spasa.”

Supruga gospodina Mira je kowaniku rekla: „Odli~no si to smislio.”

A on joj odgovori: „Takve budale igraju kako ja sviram. [ah im je popio svu pamet i juna{tvo. Sada se ni slu~ajno ne}e vratiti ku}i.”

Slede}eg dana su po~eli da be`e od ku}e jo{ pre svitawa. Sa }ebetom pod mi{kom i sa kutijom punom gotovih smotuqaka betela za `vakawe su odlazili na obalu reke Gomati u jednu staru poru{enu xamiju, koju je sagradio mo`da jo{ navab Asaf Ud-Daula. Putem bi kupili duvan, ~ilam11 i neke |akonije. Kako bi u{li u xamiju, prostrli bi }ebe, napunili nargile i seli da igraju {ah. Nije ih bilo briga ni za `ive ni za mrtve.

Sem „{ah”, „mat” i jo{ par drugih re~i iz wihovih usta ni{ta vi{e nije moglo da se ~uje. Nijedan jogin za vreme samadhi12 nije mogao da bude tako usredsre|en kao {to su bili oni. U podne, kada bi osetili glad, oti{li bi u obli`wu pekaru, najeli bi se i po povratku popu{ili lulu, a onda opet zauzeli busije na svom bojnom poqu. De{avalo se ponekad da se jela i ne sete. Politi~ka situacija u zemqi je postajala sve stra{nija.

Vojska britanske Isto~noindijske kompanije se naglo pribli`avala gradu Lakhnau. U gradu je nastala gu`va.

Qudi su sa decom be`ali na selo. Na{e igra~e {aha ta situacija ni malo nije brinula. Od ku}e su pri dolasku ovamo prolazili uskim ulicama da ih niko nebi video.

Pla{ili su se da ih slu~ajno ne spazi i ne uhvati neki navabov sluga. Mogli bi da zarade kaznu prinudnog rada. Za imawe koje je davalo hiqade rupija prihoda godi{we morali bi da dadu neku naknadu.

96

Jednom su tako u ru{evinama xamije sedeli i igrali {ah. Mirza je bio ne{to slabiji te ga je Mir u svakoj partiji matirao. Pritom se odjednom pojavi{e vojnici Isto~noindijske kompanije. Vojska belih osvaja~a je dolazila da u~vrsti mo} u gradu Lakhnau.

Gospodin Mir onda re~e: „Britanski vojnici su se ve} pribli`ili, neka nas sada ~uva bog.”

Mirza mu odgovori hladnokrvno: „Neka ih, neka se pribli`avaju. Boqe pazite, evo dajem vam {ah.” „Pogledajte samo malo. Daj da se negde boqe sakrijemo.” „Samo pogledajte. [ta toliko `urite? Evo ponovo {ah.” „Imaju i topove. Bi}e ih oko pet hiqada. Sve mladi qudi. U licima ri|i kao majmuni! Samo kad ih pogleda ~ovek, strah da ga uhvati.” „^ove~e, ne tra`ite izgovore. Te trikove mo`ete prodavati nekom drugom. Evi vam opet {ah.!” „^udan ste mi vi neki ~ovek! Ovde se na{em gradu sprema velika nesre}a, a vi mislite samo na to kako }ete me matirati. [ire se vesti da je grad opsednut.

Kako }emo da odemo ku}i.?” „Kada do|e vreme da krenemo, onda }e se videti. Evo jo{ jednom {ah! A sada }ete dobiti mat!”

Vojska je pro{la. Bilo je ve} deset sati. Sada su po~eli novu partiju. Onda Mirza upita: „A {ta }e biti sa ru~kom?” „Ali danas je post! Zar ste toliko ogladneli?” „Pa i nisam. Ko zna {ta se doga|a u gradu!” „U gradu se ni{ta ne de{ava. Qudi su ve} jeli i prilegli da malo odspavaju. Gospodin navab je verovatno u haremu.”

Kako su obojica ponovo seli da igraju, nisu ni primetili da je ve} tri posle podne. U igri je mawe uspeha imao Mirza. Ve} su bila ~etiri sata, kada su se ~uli koraci vojnika, koji su se vra}ali. Navab Vaxid Ali je bio uhap{en i vojnici su ga vodili nekuda. U gradu nije 97

bilo nikakve gu`ve, nisu se vodile borbe, niti je prolivena kap krvi. Do tog vremena se vaqda nigde nije desilo da kraq neke nezavisne zemqe bude pora`en tako mirno, bez kapi krvi. Nije to bilo ono nenasiqe kome se raduju bogovi. Bio je to takav kukavi~luk, pred kojim i najve}e kukavice rone suze. Navaba velike zemqa Avadha su odvodili u zatvor, a grad Lakhnau je tonuo u raskala{nost. Bila je to politi~ka propast ove kne`evine.

Mirza re~e: „Gospodine, krvnici uhapsi{e navaba.”

Mir mu opet odgovori hladno: „To je mogu}e. [ah!” „Gospodine, sa~ekajte malo. Nije ovo vreme za to.

Nisam raspolo`en za igru. Jadnik navab sada roni krvave suze.” „To je mogu}e. Ne}e vi{e imati sre}e da `ivi tako rasko{no. Mat!” „Niko nije stalno jednako sre}an, ali malo koga zadesi ovako bolna sudbina!” „Da, da, tako je. Pogledajte, opet {ah. Ustvari i ovaj potez, i mat. Nemo`ete da se izvu~ete.” „Zaboga, vi ste veoma bezose}ajan ~ovek. Mada vidite kako velika nesre}a se sprema, vi uop{te ne ose}ate bol. Ah, jadnik Vaxid Ali [ah.” „Najpre treba da spasite svoga kraqa, a posle tugujte za navabom. [ah! Mat! Pru`ite mi ruku!”

Po{to su vojnici uhapsili kraqa, pro{li su tu pored wih. Kad su se udaqili Mirza opet otvori novu partiju. Bolest od poraza je vrlo jaka. Mirza je predlo`io da u navabovu ~ast otpevaju jednu marsiju13. Ali wegovo rodoqubqe je nekako nestalo sa izgubqenom partijom {aha. Zato je bio dosta uznemiren.

4.

Palo je ve~e. U ru{evinama xamije su po~eli da pi{te slepi mi{evi. Laste su doletale i pripijale se uz svoja gnezda. Samo su wih dvojica bili uporni u svojoj 98

borbi, kao dva quta ratnika na bojnom poqu. Mirza je izgubio jednu za drugom tri partije, a ni ~etrvrta, koje je bila u toku, nije izgledala dobro. Svaku igru je po~iwao sa ~vrstom odlukom da }e pobediti, te je igrao jako usredsre|eno, ali je uvek napravio neki pogre{an potez, koji je igru pokvario. Sa porazom je svaki put ose}aj osvete postajao jo{ qu}i. Tu je gospodin Mir u zanosu pevao gazale14, pucketao prstima kao da je na{ao neko skriveno blago. Kad je to ~uo Mirza, mr{tio se i qutio, i da bi sakrio stid zbog poraza, glasno je Mira hvalio i podsticao uzvicima. Kad mu igra nije i{la za rukom, gubio je strpqewe. Onda se na svakom koraku i za svaku sitnicu qutio: „Prijatequ, nemojte da mewate poteze. Ve} ste vukli i vi{e nema povratka nazad. Kad se vu~e potez, onda se to ~ini samo jednom. Za{to sada dr`ite ruku na figuri? Ostavite figuru. Ako ne znate kako da vu~ete, ne smete figuru ni da dodirujete. Svaki potez povla~ite po pola sata. To ne deluje ubedqivo. Ko povla~i jedan potez du`e od pet minuta, trebalo bi da se smatra da je izgubio partiju. Prvo ste vukli, a onda ste se predomislili. E, sada lepo ostavite tu figuru tamo gde je.”

Mirova kraqica je bila u bezizlaznoj situaciji. On upita: „Ko je sada na redu?” „Vi ste ve} povukli svoj potez. Zato ostavite tu figuru na weno poqe.” „[ta da stavim na to poqe? Zar sam je uop{te odvajao od ruke?” „Ako figuru ne spustite do sudweg dana, zna~i li da niste povukli potez? Kako videste da je va{a kraqica u opasnosti, nikako da se smirite. Qutwom niko ne mo`e da pobedi.” „Ali u ovoj partiji sam vas matirao.” „Kako bih mogao da budem matiran?” „Samo stavite figuru na ono poqe gde ste je prvi put spustili.” „Za{to bih je stavqao tamo? Ne}u da je stavim!” „Kako ne}ete da je stavite? Mora}ete da je stavite!”

99

Sva|a se nastavila. Obojica su se u~vrstili na svojim polo`ajima. Nijedan nije popu{tao. Neko vreme nisu ni{ta govorili, a onda Mirza prvi nastavi: „Onaj u ~ijoj ku}i se oduvek igrao {ah, taj vaqda zna pravila.

U va{oj ku}i se samo mlatila prazna slama, kako mo`ete vi da znate kako se igra {ah? Gospodstvo i plemenitost je jedna stvar, a bogatstvo je druga stvar. Ako neko dobije imawe, time ne postaje plemi}.” „[ta! Vaqda je va{ otac mlatio slamu! Ovde se {ah igra ve} mnogo generacija.” „Nosi se, bre, ti si kod Gai-ud-dina Hajdara ceo `ivot radio kao kuvar, a sada si odjednom plemi}!

Nema{ ti ni~eg plemi}kog.” „Za{to ocrwuje{ svoje pretke? I oni su vaqda bili kuvari. Mi smo ovde stalno ru~avali za kraqevskom trpezom.” „Ma idi, bedni~e! Nemoj da pukne{ od tog hvalisawa!” „Zave`i malo, ina~e }e biti lo{e. Nisam navikao da slu{am takve re~i. Pogleda{ li me samo lo{e, odmah }u ti iskopati o~i. Hajde ako sme{!” „Ho}e{ da vidi{ da li smem? Onda do|i. Danas }emo se obra~unati golim rukama. Ovde ili tamo?” „A kome ti {ta mo`e{?”

Oba druga izvuko{e ma~eve. Bilo je to vite{ko vreme. Svi no{ahu sabqe, ma~eve ili no`eve. Obojica su voleli rasko{, ali nisu bili kukavice. Ose}aj politi~ke savesti i rodoqubqa su, ipak, ve} bili izgubili.

Za{to da se bore za kraqa, za{to bi umirali za kraqa?

Imali su svoje dostojanstvo i mu{kost. Sada promeni{e polo`aje, zasija{e ma~evi, za~u se zveckawe, pado{e obojica na zemqu raweni i tu su se svijali dok nisu izdahnuli. Za svoga kraqa nisu pustili ni suzu, ali oba ova stvorewa dado{e `ivot za kraqa {ahovskog poqa.

Ve} je pao mrak. [ahovske figure su bile pore|ane.

Kraqevi kao da su sedeli na svojim tronovima i oplakivali smrt ovih junaka.

100

Svuda okolo {irila se ti{ina. Polomqeni mehrabi15, poru{eni zidovi i oboreni minaret kao da su posmatrali mrtve junake i `alili za wima.

Prevod sa hindi jezika: Svetislav Kosti} 1 Daliti („ugwetavani”), jedan od naziva najni`ih dru{tvenih slojeva, tzv. nedodirqivih.

2 Pri~a se odnosi na vreme pre po~etka ustanka protiv britanskih kolonijalnih vlasti (1857-1859) u kne`evini Avadha neposredno pre pada navaba Vaxid Ali [aha.

3 Ganzifa, stara karta{ka igra koja se sastoji od 96 karata u osam boja.

4 Betel ili pan, list biqke betel (Piper betle) savijen i puwen sme{om od ora{~i}a ke{u, nekih za~ina, premazan slatkom pastom i sa malo ga{enoh kre~a, koji se `va}e radi boqe probave posle jela.

5 Hakim, narodni lekar (v. srpski turcizam he}im).

6 Husein, sin Muhamedovog zeta Alija, koji je pao kao mu~enik na bojnom poqu kod Karbale. Praznok Muharam je dan kada se {iitski muslimani se}aju mu~eni~ke smrti ovog sveca.

7 Hukka, vodena lula, nargile.

8 Navab, severnoindijski muslimanski plemi} za vreme mugalskih (tursko-afganistanskih, mongolskih) osvaja~a.

9 Isto~noindijska kompanija (East India Company), osnovana od strane Britanske vlade 1600 god., a raspala se 1874. god. Wena uloga nije bila samo trgova~ka, ve} pre svega kolonijalna – politi~ka i vojna.

10 Gomati, reka koje se kod Benaresa uliva u Gang.

11 ^ilam, mala posuda za vodenu lulu u koju se stavqa duvan ili ha{i{.

12 Samadhi, meditacija, stawe duboke povu~enosti u sebe za vreme meditacije.

13 Marsija, kwi`evni `anr – elegija.

14 Gazal, lirska, obi~no qubavna pesma, u kojoj se prva dva stiha i svi parni stihovi rimuju.

15 Mehrab, mahrab, ni{a u xamiji, radi molitve okrenuta prema Meki.

101

Abdusetar Nasir (Irak)

KAFEXINICA „KOD HASANA AXEMIJA” Ulica Haruna el Ra{ida, suva zemqa i vreo beton uprkos hladnim mogulskim vremenima.1 U blizini bogomoqa nema `ena, pa sokaci tragaju za uspomenama usnulim iza vrludavog Hasan-pa{inog venca.2 Taj pa{a nije umeo da smisli ni{ta novo, nego se prikradao otpozadi i pao pravo u naru~je Rabahu Nuriju, koji je je jedini uspeo da umakne mogulskim vojskama.3 Na{ao je uto~i{te u toj kafexinici i odabrao sebi novo ime, da gardisti ne bi otkrili broj koji mu je utetoviran u desni i prijavili ga Jedinstvenome Vladaru.4 Od toga ~asa kafexinica nosi wegovo la`no i prkosno ime: Kod Hasana Axemija. * Bio je prisutan kad su se Jevreji u{uwavali posle tri hiqade godina i spaqivali Sveto pismo, prebacuju}i sav greh na muslimanske vojske.5 Igra, ali su oni iz we izvukli najboqu seobu u istoriji svoje drevne poslovice koja ka`e: Kome je do boqeg `ivota, neka ~uva svoju ba{tinu.

Rabah Nuri pak nije vi{e imao {ta da ~uva – morao je samo paziti da ne izgubi jo{ vi{e. Strahovao je da }e mu rodbinu sna}i sigurna i grozna smrt ako Jevreji zaiskaju dodatnu od{tetu za kra|u wihovih religija, uz argument da je onaj ko spaquje svetiwe mogao spaqivati i nevine. Ili, kako je Ezer Vajcman rekao u jednom svom govoru: „Mi najboqe znamo da je `ivot vic, ali ne}emo se smejati pre nego {to se ratosiqamo i posledweg mu102

slimana koji spava u zemqama [ama i Me|ure~ja.�

Od tih no}i Rabah Nuri stade otkrivati igru domina, ne bi li preko we uzmogao da zavara okupatore i ukrade im {togod vremena, dok }e, za to isto vreme, vojske wegove zemqe6 raditi na uobru~avawu nesre}a i odbrani od bankrotstva, {tite}i ostatak populacije od gladi, skitni~ewa i be`anije.

I tako, jednog novembra, u godini straha od kojeg se kameni,7 Rabah Nuri kupi tu kafexinicu i dade joj svoje novosmi{qeno, la`no ime, te se ona, dan po dan, svrsta me|u naj~uvenije na{e kafexinice. [tavi{e, u wu su stupali i visoki oficiri, najlep{e ~ita~ice iz dlana, kao i ludaci, osobito otkako je uvezao samovare iz dalekog Horam{ara i ukrasio joj zidove xinovskim ogledalima koja be{e digao iz ku}e maharaxe Naxije Burhumana.8 Indijski ~aj postade jedna od najzamamnijih dra`i Kod Hasana Axemija i, uprkos tome {to je jednu ~a{icu ~aja napla}ivao ~itavih pet filsa, klijentela mu nije prestajala dolaziti od zore pa do pono}i.

U kafexinicu su dolazile desetine vidovwaka, stotine peva~a, posetili su je jedan kraq i devet ministara. Od prvih wenih dana ka~ene su po wenim debelim zidovima slike znamenitih li~nosti,9 pa se tu mogla videti slika velikog alepskog pesnika Munzira el Sejida el Hura,10 pored blistavog i u~enog mudraca Halida el Mutlaga koji je pe{ke pre{ao put od obala reke Save do Ankare, a potom odatle sve do Bagdada11; pre{ao je tu razdaqinu za pola godine, i{~ekuju}i ~arobni trenutak u kojem }e kro~iti u kafexinicu {to je postala jedno od svetskih ~uda. Pa iako u~eni mudrac nije poimao razlog koji nagoni qude da mi~u plo~ice domina, ipak je zavoleo onu igra~ku viku i ciku koja podse}a na uspijawe ka}iperki.

Rabah Nuri se kre}e izme|u mu{terija poput zrna pasuqa, tako mr{av da na ovome svetu nema pantalona ~ija bi mu veli~ina odgovarala. Ali wega, ba{ kao ka103

kvog pa{u, svi po{tuju, boji ga se i genije i budala i za wegovu se naklonost otima i mlado i staro. Svi su u strahu od wegove sile: ako se ozbiqno naquti na koga, za toga vi{e nema nade da bi mogao dobiti slatki indijski ~aj {to prqi jezik.

Oko podneva kafexinica zapada u dreme`. Ovde srk, onde gubitak. To je vreme kada Hasan Axemi ulazi u tajne svojih gostiju. On `eli sve da zna o svakoj mu{teriji koja u|e u kafexinicu, s tim da on jedini svima ostane nepoznat. Kako su doznali za glad koja je trajala tri godine u doba proroka Davida? I jo{, odakle im za ulaz u ku}e greha koje su, na razdaqini od petsto metara od kafexinice, primale svoje goste u vreme kad je Mejdan bio jezero prepuno riba i ostrvo butina?12 Samo on, Rabah Nuri, ili, da ka`emo, Hasan Axemi – nema razlike – ulazi u tajne svih wih. On je mujezin ~iji glas, o pet dnevnih molitava, slu{aju sa xamije {to miruje nadomak kafexinice, on je isti taj koji prodaje cigarete na veliko i na malo kad se tome ne nadaju preprodavci iz Suk el Saraja i on je, tako|e – on i niko drugi – onaj koji je prevario mnoge asove te kafexinice (ili su oni prevarili wega) prodaju}i im svoje najlep{e stihove po ceni pra{ine, te su mnoge vrsne pesme ponele wihova imena, dok wegovo prvo ime13 putuje u procepu pro{losti da od wega ne ostane ni{ta doli bedna ko`a na bednim kostima. * Zver ima pet glava, a kraqevi samo po jedan ma~, dok Judi ne treba ni{ta osim poqupca u usta i za wega je pri~a svr{ena.14 No, Rabah Nuri je premerio kafexinicu – a ona wega premorila – la`nim poqupcima u usta. Od wega je, tako, Husein ibn Hasan nau~io da igra domine, a posle to pred wim li~no poricao.15 On je, uistinu, bio jedini profesor svima wima, a u celoj toj stvari sme{no je {to ta stvar i nije vi{e sme{na, ot104

kako je ~ak i Mansur ibn Abdel Naser stao vatreno micati drvca domina, ta~no onako kako ~ine wegovi ispisnici trgovci i prodavci skupocenih kwiga. Da, ~ak i ta krasna cicija koju iza le|a nazivaju qubavnikom cigareta!16 [ta je onda preostalo jednom nare~enom Persijancu (istom Hasanu Axemiju), koji je sav svoj `ivot stra}io e da bi skrio svoje pravo ime, u strahu od mogulskih armija i jevrejskih zavera?

Pri~a je, uistinu, promakla istoriografima i ime Rabaha Nurija zapretano je u debeloj pra{ini koja se skupqa podno stubova u El Ra{idovoj ulici. Ne bi vi{e bilo ni lako umawiti mu kaznu kad bi policija otkrila da vlasnik ove kafexinice nema nikakvih isprava.17 I jo{ gore – da nema ni li~ne karte s pe~atom mati~ara! A kako bi tek bilo da mu pajta{i otputuju i da se pesnik Kemal el Abdali18 re{i svakog duga prema wemu, ili da ruski u~ewak Maqkov el Mutelibi19 prestane piti indijski ~aj?! I {ta bi tek radio sa svim onim vi{kom bludnog vremena koje bi mu prolazilo bez klijentele, bez slavnih li~nosti, i ministara, i peva~a, i pesnika, i gatara {to gledaju u dlan, pa i bez makroa, onih koji mu potajno (za mito ne ve}e od dva dirhema) odaju posledwe tajne igre domina i kako bi tada uspevao ubiti gospodina Duplu dvojku20, a da mu ne zaigraju trepavice i da mu se brk ne osmehne u ~asu kad ga ubije – da mu neprijateqi ne bi prozreli {emu do kraja partije. * Onaj ~as kada je iz kafexinice namah nestalo Lepog Persijanca, kada je izgledalo da }e joj ostati samo wegovo ime, bio je, uistinu, ~as goleme `alosti. To je bio ~as kada je u kafexinicu hrupio Halileo Leo21, Visoki izaslanik Vlade Jedinstvenog Vladara, i s vrata, glasom promuklim i stra{nim, pokazuju}i svojim kqakavim kanxama na goste, povikao: 105

– Narode! Ko je do{ao u kafexinicu da pije indijski ~aj i pu{i nargile, taj mo`e ostati – neka mu je prijatno u svako doba. Ali, ko ho}e da se upropa{}uje s ovom rabotom koju zovu dominama, Jedinstveni Vladar, na{ zajedni~ki gospodar, naredio je da se takav osudi na ~etiri godine robije, i da sve vreme mora ~itati pesme pesnika Drndomudala, sve dok ne si|e s uma i ne ubije sam sebe, sopstvenim rukama. Mi ne qubimo politiku domina i zabrani}emo je i silom – ako zatreba, naravno!

Na se}ijama u kafexinici i nad `arom cigareta zavlada tajac. Muk be{e stegao sva grla i utegao sve di{da{e22, te se pola klijentele i{uwa napoqe hvale}i boga {to jo{ imaju vremena da se spasu. Pobe`e i ko nosi {wur i ko ga ostavqa, pobe`e i pesnik i pesni~i}, i unutra ne ostade ni `ive du{e. Samo su se slike slavnih faca glupavo osmehivale sudbini koja nije ni nalik na sudbinu i – opusteloj kafexinici. Izme|u ove i drugih kafexinica vi{e nije bilo nikakve razlike, osim u imenu.

Pobe`e rob, pobe`e i gospodar; ute~e i kraqevi}, i prosjak, kolona u muku vu~e se pokorno i bolno, svak pla}a svoj indijski ~aj i ne pita za kusur. Ode Amdi Mulif23 hlade}i lepezom svoju qupku }elu, za wim se iskrade gospodin Ordija24 po{to prestade da gleda u dlan, a da se nijedan od wih dvojice i ne osvrte za nargilama koje su se jo{ sjajuckale ukraj zida kafexinice.

I ne osta ni{ta, osim dima.

Ali se Rabah Nuri, sam samcijat, ispre~i pred Visokim izaslanikom, pogleda ga pravo u o~i i, pre nego {to }e ispru`iti prst da upozori Jedinstvenog Vladara – `ivopisanog na tigrovskoj ko`i – da }e ga pocepati u sitne par~i}e pred o~ima mase, re~e, glasom dubokim, plamenim i sna`nim, koji je sasvim odudarao od wegovog mr{avog tela: – Idi svome Jedinstvenom Gospodaru i reci mu {to }u ti ja sada re}i! Kafexinica – mislim, ova kafexinica – nema nikakve veze s tim {to neko dobija, a neko 106

gubi; ona je samo jedno malo mesto na kojem poku{avamo da `ivimo, po{to smo izgubili sve: porodicu, qubav, grad, kwi`evnost, reku, dinare. Reci mu, tako ti bog pomogao, da su nas Moguli ostavili u dobru, a isto tako i Jevreji. Ako mora da do|e li~no da nas vidi – dobro do{ao hiqadu puta! Ja ti obe}avam i kunem ti se da }e, bude li mislio da poigra domina sa mnom, „gospodin Dupla dvojka” (svi ste mi ovde svedoci!) poginuti pre no {to on trepne okom. Jo{ mu ka`i, Visoki izaslani~e, da mi tu igru volimo i da su je i mu{terije Parlamenta25 od pre vi{e stotina godina isto tako volele.

A on je, uprkos tome, zatvorio tu kafexinicu pred wihovim nevinim srcima. Obavesti ga jo{ ve~eras, pre no {to bude dockan (bog ti dobro dao!), da su domine, u stvari, samo prazni razgovori, ali su one jedini razgovor koji nam se uklapa u ove pogane dane, pa, prema tome – {ta tu ima da tra`i od nas tvoj Veliki Gospodar!? * Toga trenutka – ni u jedno drugo vreme do upravo toga ~udesnog deli}a vremena – ho}u re}i, vremena uhva}enog za jaku – ulica Haruna el Ra{ida zamirisala je na ozelenelu zemqu i rashla|en beton. Niko ne zna koliko je bilo `ena koje su izi{le iz ku}a i po{le prema kafexinici, ni kako, ni za{to, ni ko je prvi podigao mr{avog, vrlo mr{avog gospodina Rabaha Nurija na ramena stotina qudi koji ga izne{e iz nekog }o{ka kafexinice. Nose}i ga tako oni su hrlili preko bogomoqa i ku}a i sirotiwskih kioska {to prodaju stare kwige i, dok im se silna qubav me{ala s belim bra{nom {to je vejalo s ku}nih krovova, skandirali: Domine si nama spaso, O, Rabahu, stra{ni daso!

Ko li im je samo rekao da se taj ~ova, koji jo{ od mogulskih vremena nosi nadimak gospodin Hasan Axemi, zove, u stvari, Rabah Nuri?!

107

To i nije tako va`no, ve} je va`no ono {to se dogodilo dan kasnije, kada je Jedinstveni Vladar u{ao na vrata kafexinice i zapitao gde je vlasnik. Samo {to je ispru`io desnu ruku, ukra{enu dijamantima i prstewem, da se s wime rukuje, ve} je postao jedan od najznamenitijih gostiju, pa ~ak i prvi koji je insistirao da se „gospodin Dupla dvojka” ubija kod Rabaha Nurija.

Mo`da je najlep{e to {to je Jedinstveni Vladar po`eleo – jo{ pre mnogo stotina godina – da li~no zamoli da se i wegova slika obesi na zid kafexinice, izme|u znamenitih pisaca, i pesnika, i peva~a, i an|ela, i velikih dobitnika. A lep{e i od svega toga bilo je {to Rabah Nuri – s hrabro{}u dostojnom suza – to nikako nije ~inio. Nije, naime, pristao da postavi sliku Jedinstvenog Gospodara na zid kafexinice. Razlog tome bio je vrlo prost: on je igrao domine u tu odluku, imaju}i prema sebi Jedinstvenog Vladara li~no, i opkladiv{i se da, ako izgubi partiju, gubi `ivot, ili – da stavi sliku tamo gde to bude `eleo Jedinstveni Vladar; naravno, samo ako Vladar pobedi... *

Sa svega toga: Zbiqa je sramota da se danas ka`e (koliko god se neki trsili i koliko god bili obesni, glupi, lakomisleni i smeli) da je Rabah Nuri samo igra~ kao i svaki drugi, koji jednom gubi, a drugi put dobija; opklada u `ivot nije tek neka tamo igra! Velika je sramota pri~ati takve koje{tarije, jeste, tako mi boga, i Rabah Nuri bi, ako bi ko tako {togod rekao, mogao s punim pravom „ubiti gospodina Duplu dvojku” i vatreno udariti pesnicom o sto, a mo`da, bogme, i zaplakati. Mo`da bi stvarno i zaplakao – imao bi pravo da pla~e nad mogulskim vremenima – on, mr{avko, ~udesko, divni, gladni, 108

on, koji je pobedio sebe dvaput, a uprkos svojoj drskoj i bolnoj pobedi nije o tome nikome pri~ao.

Bagdad, 17. septembra 1995.

Prevod s arapskog: Srpko Le{tari}

1 Kao i stotine drugih pri~a u decenijama baasisti~ke diktature u Iraku, i ova je pri~a najpre javno ~itana u istoimenoj bagdadskoj kafexinici. Bilo je to u decembru 1995.

Scenska provera da li je neka pri~a ili pesma podobna ili nepodobna za objavqivawe bila je plod xentlmenskog dogovora pisaca i cenzure, jer u tim vremenima mrak ne bi pojeo samo autora nepo}udnog dela ve} i cenzora koji nije bio dovoqno budan da spre~i publikovawe. ^itawu su ovom prilikom prisustvovala ~ak dvojica dr`avnih cenzora, a zadovoqstvo podavawa ukupnom ugo|aju imao je i dolepotpisani prevodilac i autor ove i narednih razjasnica, kojih ima toliko da samu pri~u nije lako ~itati. Bez wih bi to bilo jo{ kudikamo te`e, ~ak nemogu}e, jer satiri~ne i humorne aluzije od kojih ona vrvi, listom po~ivaju na familijarizmima koje ne bi razumeo niko `iv, osim stalnih gostiju doti~ne kafexinice, sve samih prvaka bagdadske kulturne ~ar{ije. Zato se ova pri~a – a to je jedna verzija boja Davida i Golijata – sve do pred kraj gradi od naoko bezna~ajnih doga|aja, i zato su mnoga takva mesta slu{aoci {tedro nagra|ivali aplauzima i salvama smeha. A glas o onim najubojitijim strelicama u tekstu proleteo je gradom iste no}i poput vihora!

2 Izraz hladna mogulska vremena ~emerna je aluzija na 20. vek, vreme ratova, revolucija, pu~eva, progona, pogroma i prekih sudova, prema kojem je pokoq {to ga je po~inila Hulaguova vojska 1258. bio – hladan. Ovaj popularni bagdadski oksimoron smislio je glavni junak pri~e i vlasnik kafexinice, brkati Rabah Nuri.

3 Islamski zakon ne zabrawuje `enama pristup u bogomoqe, ali `ene tu uglavnom ne zalaze jer se ne smeju moliti zajedno s mu{karcima, dok im pristup u kafexinice, najsveti-

109

je hramove mu{kog mira, nije dozvoqen silom obi~aja. Kako se kafexinica Kod Hasana Axemija nalazi nadomak slavnih abasidskih xamija, usred kvarta punog ~ajxinica-kafexinica, to u wenoj okolini nema `ena. Ali, u kafexinicu Kod Hasana Axemija, prozvanu bogomoqom pesnika, slobodno su zalazile i `ene – novinarke, pesnikiwe i glumice, na o~igled zgro`enih ~uvalaca tradicije koji okapaju po okolnim lokalima! Dve su bile me|u bratijom i prilikom ~itawa ove pri~e i tirada koja zapo~iwe re~ima „u blizini bogomoqa nema `ena“ pokrenula je lavinu pobedni~kog smeha.

4 Gde nema `ena, tu su glavne uspomene u znaku obgrqavawa sa zadwe strane, po kojem je nekad bio poznat Hasan-pa{in venac iza Nurijeve kafexinice – splet drevnih sokaka gde su obitavali podvoda~i, mu{ke prostitutke i graditeqi lauta. U vreme na{e pri~e nekada{wa uzbudqiva zbivawa u tim sokacima jo{ pamti i prepri~ava samo Rabah Nuri.

5 Rabah Nuri rodio se u Palestini za turskog zemana, a u Bagdad je dospeo kao izbeglica, `rtva jednog od mnogih etni~kih ~i{}ewa na tlu Svete zemqe. Zahvaquju}i takvom statusu uspe{no je izbegao sve mobilizacije, ali se, uo~i izbijawa ira~ko-iranskog rata 1980, kada je Sadam Husein pokrenuo u Iraku masovnu deportaciju Persijanaca i wihovih potomaka do tre}eg kolena, proslavio dosetkom da }e se, budu li novi pretorijanci hteli da i wega {aqu na front (Nuri je tada imao blizu osamdeset godina), izvu}i tako {to }e im gurnuti prst u oko: izjavi}e da se wegova kafexinica zove po wemu, tj. da je wegovo pravo ime Hasan Axemi – Lepi Persijanac! A pod brojem utetoviranim u desni aludira se na staru britansku tehniku `igosawa tegle}e marve u vojnoj slu`bi.

6 Aluzija na masovno doseqavawe Jevreja u Palestinu posle Prvog svetskog rata, tokom borbi Arapa za oslobo|ewe od kolonizatora, kada su zava|eni ro|aci, Arapi i Jevreji, jedni drugima podmetali demonstrativna spaqivawa hri{}anske Svete kwige, u nastojawu da nahu{kaju na protivnika i time pridobiju za sebe javno mwewe na Zapadu.

7 Okupatorima Nuri naziva pesni~ke suklate koje ne izbijaju iz kafane a za ~iju se qubav on odaje dangubi; vojske wegove zemqe ozna~avaju wegove ro|ake-name{tenike, tako|e izbeglice.

110

8 Ciqa se na baasisti~ku „revoluciju” iz 1968. godine.

9 Pesnik Naxi Ibrahim naknadio je tim ogledalima Nuriju dug za ~ajeve koje je tokom godinu dana svakodnevno ispijao a nije pla}ao.

10 Kafexinica je sve do ameri~ke okupacije 2003. bila o~uvala svoj drevni izgled pa se tokom poznih devedesetih (posle objavqivawa ove pri~e) i prikazivala stranim gostima kao turisti~ka znamenitost. Protivno islamskoj tradiciji koja zabrawuje likovno predstavqawe `ivih bi}a, zidovi su ukra{eni ne samo mazarijama s motivima iz beduinskog `ivota, ve} i portretima pesnika, pa ~ak i – hri{}anskim ikonama. No, gle ~uda! – nedostaje slika ~ije je izlagawe na svakom javnom mestu propisano zakonom – ako se ne ra~una jedan nejasni (i skrajnuti) otpresak na bivoqoj ko`i.

11 Anarhi~ni pesnik koji je studirao u Alepu, a prezime mu zna~i slobodan.

12 Pesnik ~ije prezime zna~i oslobo|en. Vra}aju}i se iz Nema~ke gde je kratko studirao filozofiju, pokraden je u Beogradu, pa se ku}i vra}ao autostopom i u Ankari dopao pritvora.

13 Obli`wi trg, nekada gusto naseqen javnim ustanovama s crvenim fewerima.

14 Rabah – Zaradi{a, Sticateq; ali slavu sti~u oni koji wegove dosetke objavquju kao svoje stihove ili aforizme.

15 Zver, kraqevi, Juda, poqubac u usta – bagdadski termini u igri domina.

16 Ibn Hasan zna~i Hasanov sin, a pesnik i prevodilac El Husein Hasan (~iji se otac, kako mu se iz imena vidi, zove upravo Hasan) poznat je kao slab igra~, pa ga drugovi zadirkuju da je wegov „roditeq“ u igri domina Hasan Axemi, tj. da ga je kao igra~a rodio Nuri, od koga nema slabijeg igra~a.

17 Izdava~ i kwi`ar, nerazdvojni pratilac pesnika i pisaca, poznat i po tome {to uvek sklawa u xep svoje cigarete, a veliki po{tovalac nekada{weg egipatskog predsednika Gamala Abdel Nasera (otuda mu i nadimak Ibn Abdel Naser – Abdel Naserov sin).

18 Rabah Nuri nije nikad upisan u kwigu dr`avqana svo-

111

je nove domovine, kao {to nije imao ni palestinsko, ni sirijsko dr`avqanstvo, a ni rodni list iz Osmanske carevine, te bi se gotovo moglo re}i da taj i takav ~ovek nije ni postojao. Ali on je krajem devedesetih, u vreme prevo|ewa ove pri~e, jo{ bio `iv.

19 Pesnik koji ve~ito pozajmquje sitne iznose od vlasnika kafexinice Nurija, alias Hasana Axemija, po{to mu drugi vi{e ne daju.

20 Moskovski magistrant i kairski doktor kwi`evnosti, jedan od najuglednijih ira~kih kwi`evnih kriti~ara.

21 Neki potez u dominama, kojim igra~ poentira.

22 U vreme centralnog doga|aja ove pri~e zamenik {efa policijske stanice u Ra{idovoj ulici zvao se Halil el Esad (arap. Esad = Lav). Tom se prilikom Rabah Nuri suprotstavio naprasnoj odluci vlasti da zabrani male kockarske igre u kafexinicama, poru~uju}i stra{nom samodr{cu da on po toj naredbi ne}e postupiti i, mada se ina~e ne kocka, izazvao ga javno na domino-dvoboj, nude}i kao zalog partije svoj `ivot. Wegov hrabri protest izazvao je domino efekat po celoj prestonici i {ef dr`ave je priznao poraz – odluka o zabrani nije sprovedena.

23 Mu{ka duga haqina, tradicionalna arapska no{wa.

24 Akvarelista i pisac proznih minijatura Hamdi Muhlif u iranskom logoru je od skorbuta pogubio zube i stekao govornu manu pa i svoje ime izgovara pogre{no.

25 TV re`iser, koji svakodnevno gubi na dominama i u {e{-be{u, stekao nadimak Ordija jer tom turskom re~ju naziva drvene vojske koje predvodi.

26 Nekad slavna kafexinica pod imenom Parlament nalazila se na desetak metara od Nurijeve. U woj su se jo{ od sticawa nezavisnosti okupqali pesnici i umetnici, a krajem {ezdesetih, po nare|ewu najvi{e revolucionarne vlasti, bukvalno preko no}i, pretvorena je u neku vrstu ekspres-restorana. Narednog jutra umetni~ke mase zaposele su Nurijevu kafexinicu, koja }e se potom proslaviti pod svojim prkosnim imenom – Kod Hasana Axemija.

112

Ana GAVALDA

Male prakti~ne ve`be .... sen`ermenske Sen-@ermen-de-Pre!? ... Znam {ta }ete mi re}i: „Bo`e moj, to je obi~na stvar, draga moja; Sagan1 je to uradila mnogo pre tebe i to sjajno!�

Znam.

Ali, {ta ho}ete ... nisam ba{ sigurna da bi mi se sve to dogodilo na bulevaru Kli{i; tako je to. To je `ivot.

Ipak zadr`ite svoje mi{qewe za sebe i slu{ajte me jer moj mali prst mi ka`e da }e vas ova pri~a razonoditi.

Obo`avate male sentimentalne pri~e. Kada vam srce zagolicaju ve~eri pune obe}awa, qudi koji vas uveravaju da su neo`eweni i po malo nesre}ni.

Znam da obo`avate to. Normalno, niste od onih koji ~itaju romane biblioteke Harlekin2 dok sedite u kafeima Lip ili De-Magot3. O~igledno ne, to ne mo`ete ~initi.

Dakle, tog jutra sam na bulevaru Sen-@ermen srela jednog ~oveka.

Kretala sam se uz bulevar a on je i{ao niz. Bili smo na parnoj strani ulice, onoj interesantnijoj.

Opazila sam ga jo{ iz daqine kako se pribli`ava.

Ili mo`da wegov non{alantni hod ili wegov mantil koji se tako lagano lelujao oko wega, ne znam‌ Ukratko, bila sam na dvadeset metara od wega a ve} sam znala da mi ne}e izma}i.

Nisam proma{ila. Kada je ve} bio blizu mene, vidim da me gleda. Uputih mu jedan kratki vragolasti osmeh, tipa Kupidovove strele ali po malo rezervisan.

Uzvratio mi je osmeh.

Nastavqaju}i svoj put, i daqe sam se osmehivala, 113

misle}i na Bodlerovu Prolaznicu (uz ve} malo~as pomenutu Sagan, shvati da mi kwi`evnost, kako se ka`e, nije slaba strana!!!). Hodam sporije jer poku{avam da se setim... Visoka, vitka, u dubokoj `alosti ... a daqe se ne se}am ... daqe... Pro|e jedna `ena, elegantne ruke, podi`u}i lelujavo vezenu ~ipku i porub ... i na kraju ... / ti koju sam `eleo da volim, / ti koja si to znala.

Svaki put me to dotu~e.

A za to vreme, bo`anska ~estitosti, ose}am kako se pogled mog svetog Sebastijana4 ({to se ti~e strele, e! treba znati slediti moje misli, zar ne!?) zaustavqa na mojim le|ima. To mi tako slatko greje le|a me|u lopaticama ali }u pre crknuti nego da se okrenem; to bi pokvarilo poemu.

Zaustavila sam se u nivou ulice Sen-Per vrebaju}i reku automobila ne bih li pre{la ulicu.

Preciznije: Pari`anka koja po{tuje sebe nikada ne prelazi bele obele`ne linije na bulevaru Sen@ermen dok je na semaforu crveno svetlo za pe{ake.

Pari`anka koja po{tuje sebe vreba reku automobila i kre}e brzo znaju}i da je to vrlo rizi~no.

Umreti da bi se pogledao izlog Paule Ka. To je divno.

Tek {to se odlu~ih da krenem, kad me zaustavi jedan glas. Ne ka`em vam “glas topao i mu{ki� ne bih li vam pri~inila zadovoqstvo jer nije bio ni nalik tome. Ve} samo jedan obi~ni glas.

Pardon ...

Okrenuh se. Oh, ko je tu? ‌ moja lepa `rtva od malo~as.

Odmah da vam ka`em, od ovog trenutka, {to se Bodlera ti~e, on vi{e nema nikakve veze sa ovim {to se de{ava.

114

Pitao sam se da li biste prihvatili da iza|ete sa mnom na ve~eru ve~eras…

U glavi mi je misao: «Kako je to romanti~no…», ali odgovaram: Zar nije malo prebrzo?

A on mi, uveravam vas u verodostojnost wegovih re~i, smesta odgovori: Jeste brzo, sla`em se. Me|utim, gledaju}i vas kako se udaqujete, rekoh sebi: ba{ je glupo, evo `ene koju sre}em na ulici, nasme{im joj se, ona mi se osmehne, dodirnemo se u prolazu i posle se izgubimo… To je glupo, zar ne, zaista je apsurdno. … [ta mislite o tome? Smatrate li da je sasvim idiotski ovo {to vam ka`em?

Ne, ne, nikako.

Po~eh da se ose}am po malo nelagodno...

Pa? ... [ta ka`ete na to? Ovde, tamo, ve~eras, malo kasnije, u devet sati, na ovom istom mestu?

Saberi se devojko, ako krene{ da ve~eras sa svim mu{karcima koji ti se osmehnu, ne}e{ izlaziti iz kafane...

Dajte mi bar jedan vaqani razlog da prihvatim va{ poziv.

Jedan vaqani razlog... Bo`e moj... kako je to te{ko...

Gledam ga, i to me zabavqa.

I odjednom, bez najave, uze me za ruku: Mislim da sam na{ao odgovaraju}i razlog ...

Mojom rukom pre|e preko svog neobrijanog obraza.

Jedan jedini razlog. Evo: recite da, tako }u imati priliku da se obrijem... Iskreno, verujem da se mnogo boqe ose}am kada sam obrijan.

I onda mi pusti ruku.

Da, rekoh.

U pravi ~as! Pre|imo zajedno ulicu, ne bih `eleo da vas sada izgubim.

115

Ovog puta sam to ja koja ga prati pogledom dok odlazi u suprotnom pravcu; mora da sada trqa obraze kao neki de~ko veruju}i da je upravo napravio neki dobar posao...

Sigurna sam da je prezadovoqan samim sobom. U pravu je.

Krajem popodneva, moram to da priznam, malo sam nervozna.

Htela sam da se on ose}a kao poliveni ma~ak a polivam samu sebe. Ne znam kako da se obu~em. Shodno ovome, ki{ni mantil se sam name}e.

Pomalo sam nervozna, ba{ kao neka po~etnica koja zna da joj frizura nije uspela.

Pomalo nervozna kao na po~etku neke qubavne pri~e.

Radim, odgovaram na telefonske pozive, {aqem faksove, zavr{avam maketu naslovne strane za jednu ikonografiju (~ekajte, dakle neizostavno ... slatka i `ivahna devojka koja {aqe faksove iz bulevara Sen@ermen-de-Pre radi, neizostavno, u izdava~koj delatnosti ...)

Jagodice mojih prstiju su se ve} toliko sledile da vi{e ne znam {ta radim pa ponavqam ono {to mi ka`u.

Di{i, devojko, di{i ‌ U predve~erje bulevar se polako smiruje a automobili su upalili svoja mala svetla.

Unose stolove kafea, jedni ~ekaju nekoga na plo~niku ispred crkve, drugi stoje u redu ispred bioskopa Borgar da bi pogledali posledwi film Vudi Alena.

Jasno, ne mogu da stignem prva. Ne. ^ak }u malo i da kasnim. Neka me malo po`eli. Uze}u neko sredstva za brzo vra}awe u formu kako bi mi krv malo boqe procirkulisala u prstima.

Ne idem u De-Mago; po malo je seqa~ki i}i tamo uve~e, sve samo Amerikanci koji i{~ekuju da ulove duh 116

Simon d’Buvuar. I}i }u u ulicu Sen-Benoa. ^ikito }e sasvim odgovarati.

Samo {to sam otvorila vrata, zapqusnu me miris piva pome{an sa mirisom hladnog duvana, ding-ding buka flipera, gazdarica u uko~enoj pozi obojene kose i u sinteti~koj ko{uqi koja dopu{ta da joj se vidi prslu~e sa velikim poja~iva~ima, u dnu sale prenos ve~erwe trke iz Vensena koji dopire kroz buku, nekoliko zidara u svojim isflekanim radnim kombinezonima poku{avaju da jo{ malo izbegnu ~as kada }e se pridru`iti svojoj samo}i ili svojim `enama, a tu su i stalni gosti po`utelih prstiju koji gwave ceo svet sa svojim stanarinama jo{ iz 48 godine5. Kakva sre}a.

Oni za {ankom povremeno se okrenu prasnuv{i u smeh poput {kolaraca.

Smestila sam noge nekako, moje duge noge. Malo mesta a moja sukwa kratka. Vidim kako im se povijena le|a zatresu isprekidano od smeha.

Pu{im cigaretu duvaju}i dim daleko ispred sebe.

Pogled mi luta besciqno. Sada znam da je Beautiful Day doneo dobar ulog onom svakom desetom koji se kladio na wega.

Setih se da mi je u ta{ni ostao Kenedi i ja pa pomislih da je bilo mo`da boqe da ostanem ovde.

So~ivo sa barenom kolenicom i ~a{a piva ... Kako bi mi prijalo ...

Brzo se sabrah. Vi ste tu, iza mojih le|a nadaju}i se da }ete voditi qubav sa mnom (mawe? ili vise? ili ni malo?) i ne}u vas ostaviti samog sa gazdaricom ^ikite. To ne bi bilo prijatno.

Iza|oh zacrvenelih obraza a hladno}a me o{inu po nogama.

On stoji tamo, na uglu ulice Sen-Per, ~eka me, ugleda me, kre}e prema meni.

Upla{io sam se. Poverovao sam da ne}ete do}i.

Videv{i svoj lik na staklu jednog automobila, odu{evio sam se svojim glatkim obrazima i upla{io.

117

@ao mi je. ^ekala sam rezultate no}ne trke iz Vensena pa nisam obratila pa`wu na proteklo vreme.

Ko je pobedio?

Igrate?

Ne. Pobedio je Beautiful Day. O~igledno je trebalo da budem siguran u to, nasme{i se uzev{i me pod ruku.

Hodali smo }ute}i do ulice Sen-@ak. Povremeno bi me pogledao kri{om, posmatraju}i moj profil ali znam da se tog ~asa najpre pitao nosim li ~arape ili hulahopke.

Malo strpqewa, ~ove~e, strpqewa...

Odve{}u vas na jedno mesto koje volim.

Vidim ve} u kom je stilu ... sa konobarima opu{tenima ali ponizne u~tivosti koji mu se sme{e sau~esni~ki: „Dobro veee~e, gospodine ... (evo, dakle, posledwe ... gle, vi{e mi se dopala ona sme|okosa od pro{log puta) ... mali sto u dnu sale kao uvek, gospodine? ... moj naklon, (... gde li ih nalazi, sve te fufice?...) ... Ostavi}ete mi va{e kapute??? Dooobro.“ Pa, na ulici ih pokupi, glupa~o.

Ne, nikako.

Propustio me je da u|em prva dr`e}i vrata jednog malog bistroa specijalizovanog za dobra vina. Jedan konobar nezainteresovanim tonom nas samo upita da li pu{imo. I to bi sve.

Oka~io je na{e stvari o ~iviluk. U deli}u sekunde, dok je zaustavio pokret opaziv{i ~ari mog dekoltea, znala sam da mu nije bilo krivo {to je napravio posekotinu na bradi po{to su mu ruke zadrhtale dok se malo pre brijao.

Pili smo iz velikih bokastih vinskih ~a{a izvanredno dobro vino. Jeli smo fino pripremqena jela, specijalno prilago|ena tako da svojim ukusom ne pokvare utisak koje nam na{ nektar pru`a.

118

Jedna fla{a vina „kot-d-nui, @evre-Samberten”6 iz 1986. Pravi draguq u svojoj somotskoj kutijici. ^ovek koji sedi naspram mene zatvara o~i dok ispija vino.

Sada ga ve} boqe poznajem.

Nosi rolku od ka{mira. Jedna izno{ena rolka. Ima na{ivke na laktovima i malo pokidanu nit pored desnog ru~nog zgloba. Rekla bih da je to bio poklon za wegov dvadeseti ro|endan ... Wegova majka, uznemirena {to je napu}io usne po malo razo~aran, ka`e mu: „Ne}e{ za`aliti zbog wega, hajde ...“ i poqubi ga }u{nuv{i ga u le|a.

Jedan sako vrlo diskretnog dezena kao bilo koji sako od tvida ali, kako moje oko sokolovo sve opazi, vidim da je to sako skrojen po meri. U radwama „Stare Engleske“7 etikete su ve}e ako roba iza|e direktno iz radionica u ulici Kapusin8 a upravo sam videla etiketu kada se sagnuo da podigne svoju salvetu.

Salvetu je pustio namerno da padne kao bi mogao da razre{i dilemu oko ~arapa, pomislih.

Pri~ao mi je o raznim stvarima ali ni{ta o sebi.

Po malo izgubi nit svoje pri~e kad god svojom rukom lagano prelazim oko vrata. Kad god me pita: „A vi?“ ni ja mu ni{ta ne odgovorim.

Dok smo ~ekali desert, stopalom sam dodirnula wegovo.

Spustio je ruku na moju ali je iznenada povu~e jer su stigla na{a dva sorbea.9 Izgovorio je nekoliko re~i tako tiho da ih nisam ~ula.

Oboje smo uzbu|eni.

U`as. Wegov mobilni telefon je upravo zazvonio.

U istom ~asu svi pogledi su bili uprti u wega i on ga brzo ugasi. Koliko li je izuzetno dobrog vina sigurno pokvario! Koliko gutqaja koji su zastali u iritiranom grlu. Qudi su se zagrcnuli, prsti zgr~ili na dr{kama no`eva ili na prevojima u{tirkanih salveta.

119

Te proklete stvarcice, dovoqna je samo jedna, bilo gde, bilo kada.

Neotesanko.

Zbuwen je. Postalo mu je odjednom toplo u maminom ka{miru.

Pokretom glave se izviwavao ~as jednima ~as drugima. Pogledao me je blago opustiv{i ramena. @ao mi je… I daqe mi se osmehuje ali ne vi{e osmehom ratnika, rekla bih.

Odgovorih mu: – Nije stra{no. Nismo u bioskopu. Jednog dana }u ubiti nekoga. ^im neki ~ovek ili neka `ena u bioskopu budu odgovorili na telefonski poziv u vreme projekcije. I ako to pro~itate u rubrici „razne vesti”, zna}ete da sam to ja u~inila...

– Zna}u.

– ^itate tu rubriku?

– Ne. Ali }u po~eti kako bih imao priliku da vas tu prona|em.

Sorbe je bio, kako da ka`em … predivan.

Ponovo `ivnuv{i, moj {armantni princ se smestio kraj mene u ~asu kada je stigla kafa.

Toliko blizu da je sada mogao da bude sasvim siguran. Nosim ~arape. Osetio je malu kop~u na gorwem delu moje butine.

Znam da u tom ~asu nije vi{e znao ni gde stanuje.

Podi`e mi kosu i poqubi me u potiqak, u malo udubqewe pozadi. [apu}e mi ne`no na uvo kako obo`ava bulevar Sen@ermen, obo`ava burgundac10 i sorbe od crne ribizle.

Poqubih wegovu malu posekotinu. Toliko sam dugo ~ekala taj trenutak da sam se sva strasno predala tome.

Kafa, ra~un, napojnica, na{i kaputi, sve su to samo detaqi, detaqi, detaqi. Detaqi koji nas sve vi{e upetqavaju.

Sve se u nama uzburkalo.

Pridr`ava mi moj crni kaput i tada...

120

Divim se pravom umetniku. Skidam kapu. Tako diskretno, jedva primetno, tako dobro prora~unato i tako |avolski dobro izvedeno: spu{taju}i ga na moja gola ramena, koja se nude ne`na kao da su od svile, iskoristio je deli} sekunde da pod savr{enim uglom nagne glavu ka unutra{wem xepu svog sakoa kako bi bacio pogled na poruku na mobilnom telefonu.

Pribrah se. Odjednom.

Izdajnik.

Nezahvalnik. [ta tra`i{ ovde, nesre}nice!!!

Na {ta si mislio uz moja ramena tako zaobqena, tako topla, skoro me dodirnuv{i !?

Koji je to posao mogao da bude pre~i nego moje grudi koje su ti mamile pogled? ^emu si dopustio da te deran`ira dok sam ose}ala tvoj dah na mojim le|ima?

Nisi li mogao, dakle, da tu prokletu stvar~icu ~a~kas posle, po{to najpre vodi{ qubav sa mnom?

Zakop~avam kaput do grla.

Na ulici mi je hladno, umorna sam i muka mi je.

Molim ga da me isprati do prve taksi stanice.

O~ajan je.

Pozovi S.O.S., de~ko moj, dobio si {to si tra`io.

Ali ne. Mirno stoji.

Kao da se ni{ta nije dogodilo. Kao u stilu: pratim dobru drugaricu do taksija, trqam joj rukave ne bih li je zagrejao i }askam kakva je no} u Parizu.

Skoro do kraja na nivou, priznajem.

Pre nego {to u|oh u taksi, crni Mercedes registarske tablice Val-d-Marn, on mi re~e: – Ali ... vide}emo se, zar ne? Ne znam ~ak ni gde stanujete … Ostavite mi ne{to, adresu, broj telefona …

Otkinu par~e papira iz svog imenika i napisa na brzinu neke brojke.

– Evo, prvi broj je ku}ni, drugi je moj mobilni na kome me mo`ete uvek na}i ...

121

Shvatila sam.

– Nikako se ne ustru~avajte, u bilo koje vreme, u redu? … ^ekam vas poziv.

Zamolih voza~a da se zaustavi na kraju bulevara; potrebno mi je malo {etwe. [utnuh imaginarne konzerve.

Mrzim mobilne telefone, mrzim Fransoaz Sagan, mrzim Bodlera i sve te {arlatane.

Mrzim moj ponos.

Prevod s francuskog Mira Simi}

1 Fransoaz Sagan, pisac 2 Romani puni strasti, tajanstvenosti ili neizvesnosti 3 Lipp i Deux-Magots, cuveni restorani na bulevaru Sen@ermen-de-Pre (Saint-Germain-des-Prés) u Parizu 4 Sveti mu~enik Sebastian – rimski sveti mu~enik iz III veka, ubijen u progonu hri{}ana koji je organizovao imperator Dioklecijan. ^esto je predstavqen na slikama privezan za stub, tela probodenog strelama. Slavi se 31. decembra po novom kalendaru (18 dec. Po starom).

5 Prema jednom zakonu iz 48 visina stanarine se ne mewa slobodno, ostaje tokom vremena na istom nivou kao u vreme kada je stan iznajmqen 6 Côte-de-Nuits, Gevray-Chambertin 7 Old England 8 rue des Capucines, u Parizu 9 vrsta sladoleda 10 bourgogne

122

Arkadij AVER^ENKO

VIKTOR POLIKARPOVI^ U jedan grad doputova revizor... Revizor be{e surovo nekolebqiv, pravi~an ~ovek gromkog, zapovednog glasa, odlu~nih pokreta koji su okolini ulivali drhtavicu.

Revizor je nadzor otpo~eo ovako: pri{ao je stolu pretrpanom dokumentima i kwigama, nagnuo se, kamena lica, neumoqivog kao sama sudbina, nad nekakvim papiri}em koji je le`ao povrh gomile i zasekao ti{inu glasom o{trim poput se~iva giqotine: – Po~iwemo!

Sadr`aj prvog papiri}a je bio `alba gra|ana na policajca Dimbu koji je od wih nezakonito, i na drzak na~in, uzeo trista rubaqa redovnog prihoda, a zarad predmeta izgradwe pristani{ta.

– Kao prvo – pisali su gra|ani – mi uop{te i nemamo more... Najbli`e more je {est stotina kilometara, iza dve gubernije, i nikakva izgradwa pristani{ta nije nam potrebna. Kao drugo, nikakav zvani~an papir predvi|en za tu vrstu obaveze Dimba nam nije pokazao, a kad smo od wega zatra`ili dokumente – stisnuo je pesnicu {to, kao {to je poznato po gradskom statutu, ne mo`e da slu`i kao dokument kojim se potra`uju gradski porezi. I, kao tre}e, umesto potpisa o dobijawu ozna~ene sume, on, Dimba ostavio je par~e cigaretpapira koje ovim putem prila`emo.

Revizor je protrqao ruke i slasno se nasmejao. Ka`u da iznad svakog ~oveka stoji an|eo koji ga ~uva. Kada se revizor tako nasmejao, an|eo policajca Dimbe zaplaka.

– Pozovite Dimbu! – naredi revizor.

Pozva{e Dimbu.

– Svako dobro, va{e prevashodstvo!

123

– Ne derwaj se, brate – zloslutno otpo~e revizor. – Ima vremena, glasno }e{ pevati. Jesi li naplatio obveznice?

– Nisam, ne, nikako.

– Mislim na pare od poreza na pristani{nu ogradu?!

– Taman posla! Pa ja sam tra`io taj iznos po nare|ewu pretpostavqenog na~elstva. Vr{io sam, va{e prevashodstvo, svoju slu`bu. Wihovo visokoblagorodije su naredili.

Revizor protrqa ruke profesionalnim gestom najvi{ih dr`avnih ~inovnika i zali taj pokret tihim osmejkom.

– Izvanredno... Recite da wegovo visokoblagorodije smesta do|e ovamo. Nikiforove, napi{i nalog za hap{ewe policajca Dimbe, kao sau~esnika u kriminalnoj radwi.

Policajca odvedo{e. ^im ga odvedo{e, pojavi se wegovo visokorodije...

Tada su suze lila ve} dva an|ela: policaj~ev i wegovog visokoblagorodija.

– Izvoleli ste da pozovete?

– Jesam, itekako! Kako se vi ono, be{e, prezivate?

Paqcin? Recite vi meni, gospodine Paqcine, {ta zna~e ovih trista rubaqa za pristani{nu morsku ogradu? A? – Po nare|ewu Pavla Zahari~a – bodro odgovori Paqcin. – Naredili su mi.

– Aha! – o{amu}uju}om brzinom revizorovi dlanovi nastavi{e da trqaju jedan drugi. – Izvanredno. Ova stvar~ica po~iwe da se raspli}e. Broj u~esnika je, kako izgleda, bio poveliki... He, he. Nikiforove! Uru~uj ovome ovde nalog za hap{ewe. A Pavla Zahari~a, hitno, kod mene... Istog momenta!

– Do{ao je Pavel Zahari~.

Wegov an|eo je plakao tako tu`no i potresno, da je bio u stawu da trone ~ak i najhladnokrvnijeg an|ela, onog revizorevog.

124

– Pavle Zahari~u? Zdravo, zdravo... Mo`ete li vi, Pavle Zahari~u, da nam objasnite, {ta mu to do|e pristani{na ograda po predmetu izgradwe, na obali mora?

– Hm... to je nare|ewe, gospodine.

– Znam da je nare|ewe. Ali, kakvo?

– To je, gospodine... da bi se ispunila naredba wegovog prevashodstva.

– A-a-a... Kako to? Nikiforove! Nalog! Hapsiti!

Zamolite wegovo prevashodstvo da se nacrta ovde.

An|eo wegovog prevashodstva plakao je, me|utim, odmereno. Wegovo lice je bilo takvo da je, sa strane, bilo nemogu}e razabrati da li pla~e, ili se snishodqivo sme{i.

– Dozvolite da vam predlo`im stolicu... Sedite, va{e prevashodstvo.

– U redu, u redu. Zbog ~ega sam vam potreban?

– Sitnica. Da li ste upoznati kako se to, u va{em gradu, skupqaju pare za izgradwu pristani{ne ograde?

– Kako da razumem va{e pitawe? Stvar je veoma jednostavna.

– Pa ovde nema mora!

– Zaista? Hm... U stvari, izgleda da ga nema. Odista, nema.

– Pa kakva je to onda pristani{na ograda? I to bez dokumenata, bez papira?

– Kako, molim?

– Pitam jasno i glasno – otkud porez za pristani{nu ogradu?

– Ne derwajte se. Nisam gluv.

Za}uta{e. An|eo wegovog prevashodstva se u}utao i gledao na sve prisutne {iroko otvorenim o~ima, spokojno i nadmo}no.

– I? – [ta “i”?

– Kakvu ste ogradu izgradili za tih trista rubaqa?

– Nikakvu ogradu nismo izgradili. To se tako samo ka`e – pristani{na ograda, pa pristani{na ograda.

125

– Aha! A pare, gde su se dele pare?

– Pare su oti{le na rashode.

– Kakve ta~no rashode?

– Kako ste vi ~udan ~ovek! Kako da vam odgovorim, kad su oni tajni!

– Dakle tako, gospodine...

Revizor je sve u~estalije trqao dlanove.

– Tako dakle, gospodine. U tom slu~aju, va{e prevashodstvo, mora}ete da me izvinite... Slu`bene obaveze su takve... Prinu|en sam, kako se to ka`e, da vas uhapsim. Nikiforove!

Wegovo prevashodstvo se uvre|eno osmehnulo.

– Veoma ~udno: projekat pristani{nih ograda smo razra|ivali nas dvojica, a hapse samo mene.

Revizoreve ruke zabelasa{e se kao dva u`urbana bela mi{a.

– Aha, tako, tako... Zajedno ste ga razra|ivali? S kim?

Wegovo prevashodstvo se osmehnu.

– S jednim ~ovekom. Nije ovda{wi. Petrogradski ~inovnik.

– Da? Ko je taj ~ovek?

Wegovo prevashodstvo po}uta i, najpre usmeriv{i pogled u tavanicu, a potom za`miriv{i, jasno re~e: – Viktor Polikarpovi~.

Nastade ti{ina. Od sedam minuta.

Namr{tiv{i ve|e, revizor se sa zanimawem zagleda u svoje ruke.

I naru{i }utawe...

– Dakle tako... A koji je novac u pitawu? U zlatu, ili u obveznicama?

– Obveznice.

– Pa, ako su u pitawu obveznice – onda je to druga stvar. Izviwavam se za uznemiravawe, va{e prevashodstvo. Hm, hm...

126

An|eo wegovog prevashodstva se najne`nije osmehnu.

– Mogu li da idem?

Revizor uzdahnu: – [ta da se radi... Mo`ete da idete.

Zatim savi u trubicu nalog za hap{ewe i, skloniv{i trubicu negde gde se nije mogla videti, zagleda se u sto s dokumentima.

Pri|e Nikoforov: – [ta }e biti sa uhap{enima?

– Pustite ih... Uostalom, ne! Policajca Dimbu zadr`ite u apsu. Sedam dana pritvora zbog pu{ewa za vreme vr{ewa slu`bene du`nosti. Neka se ve} jednom nau~i pameti!

I sve se an|eli zasmeja{e, osim Dimbinog.

Preveo Vladimir Jagli~i}

127

Martin Armstrong

PESNICI I DOMA]ICA (Pripovest)

Nekada davno, jednog letweg dana, dva pesnika su, prekinuv{i pisawe, krenula u prirodu u potrazi za inspiracijom, jer su im zalihe ove robe bile prili~no iscrpqene.

Dobro su se pobrinuli da se odenu krajwe neprimereno za tu priliku: jedan je obukao crnu ko{uqu i karirane crno-bele pantalone, drugi je pak oko vrata vezao dre~avu kravatu skerletne boje, „jer“, mislili su (iako to nisu rekli), „moramo pristojno izgledati“.

Na glavama su im bili izgu`vani {e{iri {irokih oboda ispod kojih je virila kosa nalik na slamu koja {tr~i ispod strehe nekog ambara.

Dok su tako putovali, bockaju}i {tapovima zemqu kao da se u woj krije ona skupocena tvar za kojom su tragali, spremalo se `estoko nevreme.

Jednog momenta po~ela je da besni oluja pra}ena provalom oblaka, a pesnici su se, obustaviv{i tragawe za inspiracijom, pribili uz stablo glogovog drveta.

Li~ili su na dve ponosne, egzoti~ne ptice koje su doletele bog-zna otkud.

U blizini gloga nalazila se lovo~uvareva koliba.

Supruga lovo~uvara je provirila i, videv{i dvojicu pokislih pesnika, uzviknula: „Gospode, koga li jo{ to ki{a ne}e nagnati da do|e ovamo!“ Pqusak je bivao sve ja~i.

Nakon izvesnog vremena `ena je ponovo provirila a pesnici su izgledali ne{to izmeweni. Wihova lepa pojava je ozbiqno bila dovedena u pitawe jer im je kosa bila slepqena od ki{e, a skerletna kravata koju je jedan od wih nosio poprimila je, onako natopqena, neku tamno crvenu nijansu. Niz noge i ruke obojice 128

kwi`evnika obilato se cedila voda.

Lovo~uvareva supruga se sa`alila i doviknula im: „Mladi}i, zar ne}ete u}i? Za{to se juna~ite stoje}i tako `alosno u hladnoj vodi, kad vam se nudi prilika da budete kao laste {to radosno cvrku}u zaklowene strehom?“ Oni su, me|utim, uz u~tiv naklon odgovorili: „Najsrda~nije zahvaqujemo gospo|o, ali mi smo pesnici i nama se ovo dopada.“ Lovo~uvareva supruga se qutnula i podrugqivo rekla: „Mora da su popili neku vi{e“. Smireno se osmehuju}i, oni su odvratili: „Gospo|o, vama je prijatno na suvom.“ „A vama“, re~e ona „o~igledno prija {to ste mokri.“ @ena zalupi prozor i podi`e pogled ka nebu uzvikuju}i teatralno: „Ama da li je mogu}e?“ i „[ta je slede}e?“ Ki{a je pqu{tala svom snagom, a voda je nado{la za ~itavu stopu, natapaju}i sve na {ta bi nai{la.

Pro{lo je jo{ malo vremena nakon {to je lovo~uvareva supruga ponovo pogledala {ta se napoqu zbiva.

Dvojica pesnika su se jo{ vi{e pribila uz stablo gloga i li~ili su na dve vrane uzdignutih krila i spu{tenih kqunova. Bili su stra{no razbaru{eni.

Budu}i milosrdnog srca, `ena im se ponovo obratila: „O, gospodo moja jadna, u ime qudskosti i zdravog razuma, molim vas da u|ete u ku}u.“ Oni se, me|utim, nisu usudili da okrenu glave ka woj iz straha da im se voda ne izlije niz vratove. Tako, okrenuv{i se celim telom, uzvratili su: „Ponovo zahvaqujemo gospo|o, ali nama je veoma lepo po{to prikupqamo inspiraciju.“ Potom su se opet {}u}urili pod teretom prave pravcate poplave potpuno ube|eni u ispravnost svojih stavova.

Ali, lovo~uvareva supruga nije razumela zna~ewe re~i inspiracija i bila je iznena|ena preko svake mere. Ostala je bez re~i.

129

Istutwav{i se oluja se sti{ala a okolina je odisala divnim mirisima osve`enog li{}a. Slatki miris glogovine ispuwavao je vazduh. @ena je ~etvrti i posledwi put bacila pogled kroz prozor i videla pesnike kako upravo odlaze. Izgledali su toliko jadno da se to ne mo`e opisati. Jednom od pesnika kravata skerletne boje se potpuno uvukla ispod ko{uqe tako da je nalikovao ptici crvenda}u.

Obojica su bili mokri do gole ko`e.

Kada su se vratili ku}i jedan od pesnika je shvatio da je ostao bez ko{uqe, a drugi da je navukao prehladu.

Potom je prvi oti{ao da kupi novu ko{uqu za sedam {ilinga i pet penija, dok je drugi sebi kupio bo~icu kinina1 po ceni od jednog {ilinga, {to je bilo prili~no jeftino.

Prvi pesnik je napisao odu pod naslovom Letwa oluja, tako da je (sa odbitkom od ~etiri penija za po{tanske marke i sedam {ilinga i {est penija za ko{uqu) wegova ukupna zarada bila ~etiri funte, sedamnaest {ilinga i dva penija.

Drugi je uspeo da sastavi samo sonet naslovqen Ki{a me|u li{}em, vredan jednu gvineju2 tako da je (sa odbitkom od ~etiri penija za po{tanske marke i jednog {ilinga za kinin) wegova ukupna zarada bila devetnaest {ilinga i osam penija.

Na taj na~in su oba pesnika prikupila velike zalihe inspiracije (odista ve}e nego {to su o~ekivali) i ostvarili zaradu od pet funti, {esnaest {ilinga i dva penija.

Ali lovo~uvareva supruga ni{ta o tome nije znala, tako da jo{ uvek veruje, kao mnogi neobave{teni qudi, da su pesnici ni{ta drugo do beskorisne sawalice.

Sa engleskog preveo: Tomislav M. Pavlovi} 1kinin – Stari lek protiv prehlada i upala.

2gvineja – Nekada{wi engleski novac.

130

GINTER ZOJREN

DRUGA^IJI KORACI „Hodam natra{ke zato {to ne}u da kora~am napred”, re~e ~ovek. Bio je ne{to vi{i od sredweg rasta, bled od napora da se koncentri{e na ovakvo kora~awe, nos mu je bio crven od vetra. Duvao je neki zapadni vetar i wegovi kratki naleti, koje su ostali prolaznici ose}ali kao lak udar u le|a, poga|ali su ovog ~oveka u lice. I{ao je sporije od drugih, ali uvek unazad kao rak. „Jednoga dana”, nastavi ~ovek, „bio sam sasvim sam u jednom mirnom parku. Vreme je bilo tiho, bez vetra. ^uh kako kosovi ~eprkaju hranu u `buwu, ~uh kako se golubovi dozivaju – i obuze me neki ~udan mir. Vratih se par koraka nazad i sada znam: kad ~ovek ide samo napred, put se su`ava. Kad sam po~eo da idem natra{ke, video sam stvari koje do tada nisam prime}ivao, stvari koje sam previ|ao, ~ak sam ~uo i ono {to mi je ranije pored u{iju prolazilo. Oprosti}ete mi {to sve ovo ne umem ba{ sasvim da objasnim. Nemojte od mene tra`iti istinu, ono {to sam otkrio ne mo`e se izraziti re~ima. I nemojte misliti da sam ja nekakav naopak ~ova, ja se ne vra}am nazad, ja... “, ~ovek za}uta nekoliko sekundi i odlu~no pogleda pravo ispred sebe. „Za~udi}e vas... ali ja nisam sawalica.“ „[ta ste onda?“ upita pratilac, ~ovek koji je kora~ao uporedo sa wim, ali ne natra{ke. „Ne}ete sti}i daleko. Jednog dana ste zastali, mo`da ste hteli da slu{ate kako trava raste, krenuli ste nekoliko koraka nazad da smawite rastojawe. Jel’ tako bilo?” ^ovek koji se kretao natra{ke pogleda svog pratioca blagim pogledom. „Moj eksperiment jo{ nije zavr{en.”

131

„Zar verujete da }e va{ na~in kretawa imati uspeha?” zapita pratilac. „Te{ko je na to odgovoriti”, re~e ~ovek i zadr`a pogled usmeren u jednu ta~ku koju ovaj drugi ne razazna. „Uostalom, moja ideja nije nova. Kako sam se kasnije prisetio, i jedan stari, sada ve} nestali narod, morao je da re{ava sli~an problem. Do{li su bili do stadija kada je wihov opstanak bio ugro`en. I pomogli su sebi na jedan naizgled ~udan na~in, nazovite ga ako ho}ete „trikom”. Ratna razra~unavawa izme|u plemena po~ela su se od tada odigravati tako {to su se protivnici postavqali jedan naspram drugog okrenuti le|ima i zamahuju}i samo udarali po vazduhu, sve dotle dok se jedan za drugim iscrpqeni ne bi sru{ili na zemqu. ^itave vojske popadale bi u travu tako zadihano, potom bi imale zaslu`eni odmor. Bitke su trajale danima, ali bile su bez krvi. Jedina posledica bila je upala mi{i}a. [ta mislite o tome?” „Sla`em se, ventil kod prvobitnih naroda”, re~e pratilac, „ali nema tu ni~eg za nas. Za{to ste se, pobogu ~ove~e, zarekli da uvek hodate natra{ke?” „Ja se nadam”, re~e ~ovek, „da }u skrenuri pa`wu na sebe.” „To u svakom slu~aju i ~inite”, re~e pratilac. „A to posti`e i onaj {to neprestano svira klavir ili onaj {to pedeset kilometara hoda na rukama.” ^ovek koji je hodao unatra{ke nije se dao zbuniti takvim aluzijama. „Ja se nadam da }e me razumeti,” re~e on, „kad sam prvi put krenuo ovako, preporodio sam se. “ „Dobro”, nastavi pratilac, „niste prvi koji tako misli. Vi bar predla`ete ne{to prakti~no, samo sumwam da imate uspeha.” „Sa uspehom ili bez uspeha,” re~e ~ovek, „trebalo bismo svi da poku{amo.” „Izvinite”, re~e pratilac, „mislim na ~iwenice: zar vas nisu prijavqivali zbog reme}ewa javnog reda i 132

mira?” ^ovek prvi put pogleda svog pratioca pravo u lice: „Samo jednom”, re~e on sme{e}i se, „bilo je to na po~etku, dok sam jo{ bio nesiguran.” „I danas se vi{e ne sudarate ni sa kim?” „Nikako!” uzviknu ~ovek, jo{ uvek se sme{e}i. ]utali su. Elasti~nim koracima `urio je unatra{ke. Pratilac je imao muke da ga sustigne. Zatim je ~ovek koji je i{ao unatra{ke jo{ vi{e ubrzao korak. „Izvinite”, re~e, „na `alost moram da po`urim.

Imam jo{ neki sastanak. Dovi|ewa”. Onda i{~eze u gu`vi. Pratilac uspori svoj korak kao neko ko zastaje da udahne sve` vazduh.

Malo kasnije dogodilo se. Za~uo se krik sa vi{e strana, kao da je pukao asfalt. Qudi su zastali i gledali svi u istom pravcu. Najpre nekolicina, a onda sve vi{e wih prilazilo je tom mestu i obrazovalo krug koji se brzo {irio.

Kad pratilac najzad pri|e dotle da je mogao videti {ta je u tom krugu, on ugleda ~oveka koji je i{ao natra{ke kako, poput velike lutke pale s neba, le`i na asfaltu.

Neko iz gomile re~e: „Kola nisu kriva, mogu posvedo~iti.”

Drugi dodade: „Sigurno je bio pijan, i{ao je natra{ke.”

Pratilac se progura do sredine kruga i nagnu nad ~ovekom: „Mo`ete li me razumeti?” „Da”, re~e ovaj i ne pokrenu se. Levim obrazom bio je priqubqen uz asfalt te je re~i govorio u sivi, bezose}ajni asfalt: „Poku{ajte i vi jednom kad budete sasvim sami. Bilo gde. U nekom parku ili no}u na otvorenom prostoru. Nadam se da }e vam se dopasti. Gledajte da to ~inite boqe od mene.“ Policajci u|o{e u krug. „Mo`ete li nam dati podatke”, re~e pratiocu jedan od wih.

133

„Hteo je da ide natra{ke”, re~e pratilac. „On je danas ve} ~etvrti koji to poku{ava”, re~e policajac. „[ta li se to de{ava sa qudima?”

(Sa nema~kog: Dragan J. Risti})

134

GUSTAV HERLING GRU\IWSKI

SVESKA VILIJAMA MOLDINGA, PENZIONERA Obja{wewe kupca sveske Sve je ovde bilo pitawe obi~nog slu~aja. U junu pro{le, 1991. godine krenuo sam na put u London na mesec dana, pozvan od moje bliske, vreme{ne prijateqice L. Duboka. Privr`enost prema woj nije bila dovoqna da bih progutao tako veliku (boqe re~eno vremenski tako dugu) porciju Londona. Moj odnos prema tom gradu obele`en je, oprezno re~eno, akutnom alergijom. Alergijom bukvalnom, fizi~kom. Posle dve nedeqe boravka po~eo sam prekodan da patim od dosta ~estih bolova i vrtoglavica, a no}u su me spopadali tako te{ki napadi gu{ewa da sam se s mukom izvla~io iz svog kreveta u sobici na spratu, i kraj otvorenog prozora dre`dao – ponekad pola sata, ponekad ceo sat. Gledati uspavani Patni /u tom sam kvartu, naime, stanovao/ u gustom mraku s violetnim prelivom, apsolutno uko~en, skoro obamro, gotovo prometnut u veliko grobqe – ne, to je prema{ivalo moje snage. Napadima gu{ewa pridru`ila se neodre|ena zebwa, ~inilo mi se da se u ~am~i}u od quske ququ{kam na talasima sivo`utog okeana, {to ga i najslabiji povetarac me doti~e.

Iza mene su ve} bile dve nedeqe boravka, ostale su jo{ dve. Nastojao sam da ih prekratim posetama muzejima i slikarskim galerijama, {etwama po londonskim parkovima (jednom sam se ~ak uputio do Hempstid Hita, u kvart nekoliko mojih posleratnih godina), dva popodneva sam presedeo u praznom bioskopu Everyman, lociranom blizu ku}e L. Kad mi je ve} ponestalo koncepata, a trudio sam se da svoje stawe 135

prikrijem od toliko drage L., pozvao me je telefonom znanac iz ratnog i neposredno posleratnog perioda.

Dogovorili smo se da odemo na kafu u „poqski London”. Od posleratnog siroma{ka iza{ao je relativno imu}an ~ovek, a za ovu imu}nost imao je da zahvali „`ivotu u svetu licitacije”. Sam je to tako definisao, a stvar je bila jednostavno u tome {to je znao sve londonske licitacione lokale, kru`io je svakodnevno od jednog do drugog, de{avalo mu se katkad da za male pare kupi skupocenu stvar, koja donosi prihod od prodaje. „Oko znalca, oko znalca”, ponavqao je ponosno nasme{en. „Ne” – po`urio je da objasni – „nisu u pitawu ~uvene licitacije na Bond stritu, gde za slike velikih majstora ili skupoceni name{taj, te porodi~ne draguqe nabijaju astronomske cene, gde ovakvi kao {to sam ja ne smeju ni da zavire. Radi se o nevelikim licitacijskim da{~arama (upotrebio je tu re~) po raznim londonskim kvartovima (London je neproniknut – dodao je), u kojima se rasprodaju stvari skromnih pokojnika, koji – de{avalo se – nisu ni bili svesni vrednosti onoga {to poseduju. Po|i sa mnom sutra u Vilzden grin, profesionalni licitator iz tamo{we da{~are obavestio me je da se sprema mala senzacija.”

Poznavao sam Vilzden grin, tamo je blizu stanice metroa stanovao poqski lekar, kome sam bio „dodeqen”. Dok sam u ve~erwim satima odlazio kod wega na pregled ili po recept, i{ao sam nasumice, toliko su mra~ne bile ulice na slaboj, `u}kastoj svetlosti fewera. Sumornost je prekodan zacelo ustupala mesto obi~noj londonskoj dosadi i monotoniji ku}ica siroma{nih zelenilom, opustelih, reklo bi se, kao posle pohode zaraze.

Licitacijska „da{~ara”, Auction Hall, bila je uistinu da{~ara, mora da je svojedobno slu`ila kao stovari{te gra|evinskog alata, kao magacin veletrgovca ili rezervni vatrogasni depo. Qudi okupqeni na licitaciji, maksimum dvadeset osoba, staromodno odeveni, s 136

licima tako tu`nim kao da prisustvuju parastosu, stvarali su – na ~udan i meni neshvatqiv na~in, u pozadini starudije pokraj zidova – dikensovsku atmosferu. Jednako dikensovski, doslovno skinut sa gravira ~uvenog ilustratora Dikensovih romana, bio je i licitacioni ceremonijal-majstor: nizak, vrckast, koji je jednako skakutao i pocupkivao na podijumu, lupkao ~eki}em o sto bez ikakve trenutne potrebe. Na sto je donesen drveni sandu~i}. Moj znanac pretvorio se u uho.

Licitator je govorio brzo, neprestano zapquvavaju}i svoj otrcani kamizol; govorio je s gotovo neosetnom primesom koknija, ali na jedvite jade razumqivo. Pre godinu dana, u julu 1990, u osamdeset petoj godini `ivota umro je Dik Malberi, Mister Chief Hangman of England, glavni xelat Engleske, koji je penzionisan 1956. godine.

Kao penzioner iselio se u Patni, pod promewenim imenom i prezimenom Bil Molding. Do penzije, `iveo je s neudatom sestrom u Vilzden grinu. Posle wegove tragi~ne smrti, sestra je prodala ku}icu u Patniju i u Vilzden grin prenela sve {to je tamo ostavio. U ovom kofer~i}u – lupnuo je ~eki}em o drveni zaklopac – nalaze se tri dragocene stvari koje se danas daju na licitaciju. Pre nego {to je po~eo da nabraja i pokazuje, skicirao je neku vrstu xelatovog portreta re~ima koje „lede krv u `ilama”. Prva stvar bila je crna xelatska kapuqa~a sa otvorima za o~i, „kori{}ena od prve do posledwe egzekucije”. Cena od sto funti na prvi poziv do{la je do dvesta pedeset, moj znanac kupio ju je za tu sumu. Druga stvar bile su ko`ne, krute i gotovo zaro`nale rukavice u kojima je xelat „otvarao ispust na ve{alima i osu|enika odvodio u smrt”. Ponovo cena od sto funti na prvi poziv, ovog puta moj znanac je, nakon o{tre licitacije sa `enom u pli{anoj mantiqi i sa crnim velom, morao da plati ~etiristo sedamdeset funti. Nagnuo se prema meni i {apnuo mi: „Izvu}i }u na ovome minimum dve hiqade funti”. Pre nego {to je izvukao i pokazao tre}u stvar iz kofer~i}a, licitator 137

je, glasom sra~unatim na izazivawe `maraca jeze kod onih koji slu{aju, podsetio da je „Mister Chief Hangman of England, za prisutne u sali ~uveni Dik Malberi, tokom svog desetogodi{weg rada obesio ~etiri stotine trideset i tri mu{karca i sedamnaest `ena. Can you imagine that? I sve to zapisao je u svojoj svesci, Copy-Book of William Moulding, Pensioner, kako glasi natpis na zelenim koricama.” Nakon cene na prvi poziv zavladala je ti{ina, zatim su je tri osobe isforsirale na sto ~etrdeset funti, i opet je zavladala ti{ina.

Nagnuh se prema svom znancu: „@eleo bih da imam tu svesku.” Povikao je: „sto pedeset”, vi{e se niko nije odazvao, i sve tri stvari odlutale su u sandu~i}. Bio je ovde dovoqno poznat da bi formalnost ispisivawa ~eka potrajala tek ~asak: „Uzmi ovu svesku za uspomenu na mene. Najposle, zajedno smo bili u vojsci. Odu`i}e{ mi se po sopstvenom naho|ewu.” Sa sveskom MoldingaMalberija vratio sam se kod L., ne pomiwu}i ovaj poklon nijednom re~ju. Ostatak mog boravka protekao je u no}nom prelistavawu sveske, a preostali dani u gradu koji mi je (diskretno re~eno) neomiqen, od tada su br`e proticali u vi{e~asovnim razgovorima sa L., i bez uobi~ajenih prigovora na ra~un Londona.

Pred odlazak prona{ao sam ku}icu u kojoj je Molding-Malberi proveo godine u penziji (adresa se videla na koricama sveske): lepa ku}ica s povelikom ba{tom, u r|avo izgra|enoj ulici koja vodi na Putney Cemetery (na wemu se sada nalazio Bible Society). A na grobqu sam, uz pomo} nadzornika koji se dao ubediti napojnicom, mogao nakratko da se prepustim mislima ispred prona|enog groba, na kojem je stajao sve`, veliki krst sa ovalnom, emajliranom tablicom: William (Bill) Moulding, a Honest Godly Man, R.I.P., in Loving Sorrowfull Memory of His Sister Mabel Mulbery.

138

Copy book of William Moulding, Pensioner 1. Razume se da je reklamni, la`qivi potez bila licitatorova tvrdwa da je Mister Chief Hangman of England „sve to zapisao u svojoj svesci�, sve, to jest preko ~etiristo mu{kih i blizu dvadeset `enskih egzekucija.

Wegova sveska uop{te nije bila dnevnik aktivnosti ili xelatski registar, ve} nepovezana, zbrda-zdola skalupqena bele`nica (s obzirom na to, naziv Penzionerova sveska potpuno odgovara stvarnosti), ~iji motiv i razlog nastanka, uostalom, nisu bili naro~ito jasni. Na mnogim mestima Malberi-Molding ulepqivao je ise~ke iz novina, ne uzdaju}i se odve}, i s razlogom, u svoju pismenost.

Pisao je u`asno. Zavr{io je samo osnovnu {kolu, a kao xelat uzimao je pero u ruku iskqu~ivo u dva slu~aja: da potpi{e sertifikat egzekucije i podizawe plate.

Verovatno da je, kao mlad ~ovek, po{to se doselio u Londonu, piskarao pisma svojoj dragoj u Kardif, ali u wegovim malopodatqivim papirima nisu na|eni odgovori na ta pisma, pa bi u to, dakle, pre trebalo sumwati. Bio je, prakti~no, jedva pismen.

I bila je to nespretna, troma pismenost, koja verovatno odra`ava lewost wegovog mozga. Imao sam velikih te{ko}a da de{ifrujem i dovedem wegove re~enice u kakav-takav red, ne pomiwu}i pri tom celovite bele{ke, koje su bile haoti~nost manitog razmi{qawa, puna {upqina, nedore~enosti, izostanaka re~i koje su usput jednostavno progutane. Doslovne fragmente sveske }u, stoga, retko navoditi; izuze}u ona mesta na kojima je, nekim ~udom, uspeo da izgrca ne{to poput suvislog zapisa.

Kako je do{lo do toga da tu svesku od dvesta strana u tvrdom zelenom povezu kupi kod Smita i da ispod fabri~kog natpisa Copy-Book, dopi{e: of William Moulding, Pensioner? Veliku ulogu je, zacelo, odigrala dokoli139

ca penzionera koji pogotovo u osami i ne zna {ta bi u dugu danu radio. Mislim da je istinski pokreta~ ipak bilo ne{to drugo. U „London ilustrejtid wusu” iz oktobra hiqadu devetsto pedeset {este, ~iji je bio veran ~italac sve do prestanka izla`ewa lista, prona{ao je na debeloj satiniranoj hartiji svoju, savr{eno reprodukovanu fotografiju, s kratkom didaskalijom da je Chief Hangman Of England, Mr. Richard (Dick) Mulbery najzad, „posle deset godina primernog slu`ewa dr`avi i dru{tvu oti{ao u zaslu`enu penziju”. Ispod toga je uredni{tvo ovog veoma konzervativnog lista u ukrasni ram smestilo pohvalu xelatu: „@ozef de Mestr je pisao, da xelat ve{a i se~e glave na osnovu specijalnog dekreta Nebesja, da bez wega pravila ustupaju mesto haosu, padaju prestoli i dezorganizuje se dru{tvo.”

Malberi nije sa sigurno{}u znao ko je bio @ozef de Mestr, a ipak je (pretpostavqam) po`eleo da za uspomenu sa~uva {paltu „L. I. N.”, sa svojom fotografijom uz ~estitku nedeqnika. Nije iskqu~eno da je vo|en ovim ciqem odlu~io da kupi svesku kod Smita.

2. Mister Hangmen (odsad }u ga ovako nazivati, da bih izbegao izbor izme|u wegovog pravog i prisvojenog tu|eg prezimena) nosio se mi{qu da napi{e kratku autobiografiju, jer je prvi du`i zapis bio `ivotopis sve do ~asa prihvatawa „odgovornog polo`aja” (wegove sopstvene re~i) u Londonu. Ili tako|e, {to izgleda verovatnije, de{avalo mu se vi{e puta da, na zahtev pretpostavqenih pi{e slu`beni curriculum, te ga je tako dobrano utuvio u tvrdu glavu. Bilo kako bilo, iz `ivotopisa moglo se saznati da se rodio 1. maja hiqadu devetsto pete godine u Kardifu kao jedini sin rudara po imenu Xonatan. Mnogo mla|a od wega bila je sestra Mejbel. Wegova majka zvala se Margaret, iz porodice Pibodi. Otac je sa svojim (neo`ewenim) bratom Xonom radio u rudniku ugqa. Xon je stanovao kod wih, u sobi u potkrovqu. Svakoga dana posle ve~ere otac bi naglas ~itao odlomak Biblije, tada su svi morali biti za sto140

lom, ~ak i malena Mejbel. De~ak je navr{avao osamnaest godina, trebalo je uskoro prvi put da se spusti na dno rudarskog okna, jer su wegov otac i stric, po podno{ewu molbe, bili primqeni za ~uvare u londonskom zatvoru „Vormvud Skrabs”. Ostav{i u Kardifu s majkom i sestrom, radio je u rudniku. One godine kad mu je majka umrla od tuberkuloze, imao je trideset godina. Devojka Rouz Vilis bila mu je verenica. Posle maj~ine smrti otac ga je, zajedno sa sestrom, doveo u London. I upravo tada su otac i stric postali xelati, vr{e}i du`nost na smenu. Otac je bio ponosan {to izvr{ava presude bo`je pravde. Postepeno, otac je za svog nastavqa~a obu~avao sina, u to vreme tako|e zaposlenog u zatvoru. Veridba sa Rouz bila je raskinuta, budu}i Mister Hangmen prestao je da misli o zasnivawu vlastite porodice. Otac i stric poginuli su u bombardovawima Londona, neposredno pred kraj rata. Wihov naslednik prvu presudu izvr{io je hiqadu devetsto ~etrdeset {este godine. „Radio sam deset godina, u toj profesiji veoma dugo, otac i stric su poginuli nakon sedam godina ~asne (honorable) slu`be.”

Ispod `ivotopisa, Mister Hengmen je ulepio bele{ku pod nazivom Shame, ise~enu iz „Ivning standarda”. Autor bele{ke, gradski reporter londonskog ve~erweg lista, zaputio se u Vilzden grin s naumom da intervjui{e sve`e penzionisanog xelata. Gospo|a Mejbel Malberi, xelatova sestra, reportera je sa suzama u o~ima (no wonder!) obavestila da se wen brat odselio neznano gde i da je promenio prezime. Za{to? Dok je bio xelat, u kvartu su se svi prema wemu ophodili sa boja`qivim respektom. Kad je postao penzioner, svakodnevno se suo~avao sa uvredama u pabu, na ulici su od wega okretali glave, prestao je da odlazi na slu`be u kapelu metodista, videv{i da se qudi na klupi od wega odmi~u. Gde stanuje sada? Napustio je London?

Gospo|a Mejbel dugo je gledala reporteru u o~i, nakon ~ega je odvratila: „Ne znam, ~ak ni meni nije saop{tio adresu i novo prezime. Oh, what a shame!” Dolazi li 141

katkad sestri u posetu? Do{ao je jednom kasno u no}.

Sedela je naspram wega, gladio je po licu svojim velikim rukama. Ispod ise~ka koji je ulepio u svesku dopisao je: I am dead for my sister, I am dead for everybody on earth, but not for the Heaven’s Ruler. Upotrebio je ovaj izraz umesto re~i God, verovatno napamet nau~iv{i De Mestrovu sentencu o „specijalnom dekretu Nebesja” (De Mestra je u daqim partijama sveske nazivao this very wise French gentleman).

3. Dugo sam posmatrao fotografiju ise~enu iz „London ilustrejted wusa”. U pedesetoj godini `ivota, kako je datum iz ugla svedo~io, odista nije izgledao kao ~ovek na pragu penzije. Ali godine wegovog „specifi~nog” radnog sta`a brojale su se dvostruko, a mo`da i trostruko. „Specifi~nog” s obzirom na nervnu i emocionalnu napetost. Wegov stric Xon posle pet godina rada proveo je tri meseca u zavodu za nervno obolele. Poznat je bio, s po~etka dvadesetih godina, slu~aj xelata koji je na sebe digao ruku.

Wegovo lice s fotografskog portreta kao da je osporavalo ovu „specifi~nost”. Hladno, neugla|eno, niska ~ela i tvrda pogleda ispod gustih obrva, sa izba~enom dowom vilicom (oznaka odlu~nosti ili senka svireposti?), navelo bi ~oveka da pomisli da je to lice putnika ili eksploratera, da se tu ukr{taju snaga i hrabrost. @ena bi uzviknula: Bo`e, kako je nao~it!

Sveska je pre}utkivala temu wegovog sentimentalnog `ivota, premda je jedna nakaradna re~enica gotovo sugerisala da je Rouz Vilijams raskinula veridbu iz straha, i nije iskqu~eno da je to u~inila razabrav{i kuda smera wegov `ivotni put. Iskqu~ena iz teksta, na praznoj stranici izolovana, u pola re~i prekinuta, jo{ jedna re~enica mogla je pone{to da govori o wegovim erotskim sklonostima, koje su u penziji dozrevale. „Dragi su mi bili de~aci iz hora (zacelo crkvenog) i sa sportskih igrali{ta, but they were panicky (!), when i was trying to approach them.” I odmah 142

potom: „They misunderstood my intentions.” Sasvim mogu}no da su to bile potpuno nevine namere, plod nejasnih `eqa starog ne`ewe privu~enog mlado{}u.

Nepromenqiv, ~esto ponavqan razlog wegovoj slavi bila je slu`bena adnotacija na svih ~etiristo pedeset protokola izvr{ene kazne da se egzekucija odigrala without a hitch, {to se na kolokvijalni jezik mo`e prevesti „bez oma{ke”. Do te su ocene pretpostavqeni mnogo dr`ali. Mister Hengmen nije mogao da se li{i zadovoqstva detaqnog obja{wewa, koje je, naime, ulazilo u sastav jednog od najdu`ih i relativno najispravnijih formulacija zapisanih u svesci. Tom je zapisu ~ak dao naslov high efficiency, Visoka ume{nost.

Detaqne pripreme, pisao je, Meticulous Preparations, koje operaciji without a hitch treba da daju garanciju, treba pokrenuti na dan pred egzekuciju. Mister Hengmen i wegovo pomo}nik u rano jutro vr{e diskretno merewe visine i te`ine osu|enika, kako bi utvrdili visinu pada (prvobitni podaci u osu|enikovom dosijeu posle dugog boravka u zatvoru naj~e{}e postaju neaktuelni). „Diskretno” zna~i tako da to osu|enik ne primeti, te se tako obi~no iskrene reza od prozor~eta na vratima }elije. Ba{ na taj dan, kasno uve~e, vr{i se generalna proba s napuwenim xakom iste te`ine kao {to je zatvorenikova, kako bi bili sigurni da konopac preliminarane du`ine ne}e presporo daviti osu|enika, i da mu ne}e odrubiti glavu. Sutradan, dva-tri sata pred egzekuciju, Mister Hengmen ulazi u }eliju. Mora biti veoma u~tiv, ali bez izigravawa buji{ne srda~nosti.

To je psiholo{ki turning point, te`ak i, na`alost, ne uvek successful. Ukoliko osu|enik ste`e pru`enu mu ruku, mo`e se slobodno smatrati da je pedeset odsto sigurno da }e sve i}i glatko, according to the plans.

Ukoliko je odbija, treba ra~unati na neprijatne posledice. On je, uglavnom, on je ipak stegne, i to preterano usrdno, kao da podsvesno o~ekuje olak{awe ili pomo} od strane naklonog mu egzekutora. What a strange animal 143

(sic) a man is! „Kakva ~udna `ivotiwa je ~ovek!” – to je jedini filozofski usklik u Penzionerovoj svesci. U slu~aju stiska pru`ene mu ruke, osu|enik mo`e biti sklon igrawu partije domina i pu{ewu cigarete – stvar nadasve uputna. Va`no je da pred odre|eni sat osu|enik nakratko sedi le|ima okrenut vratima kroz koja }e u}i u pratwi slu`benika i duhovnika u}i xelat, po{to se (premda retko) de{avaju slu~ajevi otpora i tada namesto mirnog izlaska iz }elije nastupa izvla~ewe i vu~a svezanog osu|enika koji se batrga sve do mesta gde se vr{i egzekucija. Me|u osu|enicima koji se opiru na|u se mahnitala, koja svoj posledwi put obele`avaju bogohuqewem, psovkama, pquvawem. Kada osu|enik sedi zadwicom prema vratima }elije, procedura biva muwevita i sve ide kao podmazano: energi~no otvarawe vrata, svezivawe osu|enikovih ruku za le|a, gotovo sve~ana (almost solemn) procesija na e{afodu.

Odgovaraju}e mesto ispusta na ve{alima na vreme je obele`eno kredom. Osu|eniku se ve`u noge i nati~e mu se bela kapuqa~a, te om~a s pokretnim bakarnim prstenom. Mister Hengmen navla~i svoju crnu kapuqa~u i nati~e rukavice. Everything is fit and ready, zavr{ava se ovaj opis, ne bez hvalisavog prisenka u glasu.

4. Slede}i ise~ak bio je ulepqen bez navo|ewa izvora, naziva novina, tek sa datumom 1963: op{iran, nepotpisan ~lanak The Hanging of Edith Thompson, Forty Years Ago. Kompilatoru Penzionerove sveske nesumwivo poznat bio je taj, glasovit (ako se tako mo`e re}i) slu~aj u wegovom fahu, ~uo je za wega, verovatno mu je bio poznat iz pri~a oca i strica, koji, uostalom, u wemu nisu mogli u~estvovati direktno, budu}i da je svoj otisak u sudskim hronikama ostavio 1923. godine.

Edit Tompson bila je bole{qiva, ru`na `ena od oko trideset godina. Imala je mu`a, pokornog i poslu{nog, radnika u no}noj smeni, koji je ma{tao jedino o detetu, a prema `eni se ophodio s du`nim po{tovawem. Ne, nisu mogli da imaju dece, tako im je lekar rekao. Mu`, dota144

da{wi apstinent, propio se, postao je nasilan i agresivan, iako je prema `eni zadr`ao korektan odnos. U susednoj ku}i stanovao je usamqeni policajac koji je po~eo od udvarawa preko ba{tenskog plota, dok ubrzo nije postao Editin qubavnik. (Na su|ewu se zakliwala da je `elela makar i tu|e dete za svoga mu`a, kog je lekar dr`ao za sterilnog.) Jedne no}i mu` se vratio ku}i dva sata po izlasku; pozlilo mu je, u fabrici se onesvestio i imao je krvoliptawe. Qubavnike je zatekao u bra~nom krevetu. Iako malaksao, bacio se na policajca sa gvozdenom }uskijom. Od strane rivala ostao je trinaest puta izboden kuhiwskim no`em. Na procesu policajac je priznao da ga je Edit morila pozivima da joj ubije mu`a (slu{ala je ova priznawa, tiho se zaplakuju}i) i da je delovao u ciqu samoodbrane. Osu|en je na {est godina zatvora, dok je Edit, me|utim, bila osu|ena na kaznu smrti „za podsrekivawe qubavnika na ubistvo wenog mu`a” (prema sentenci presude). Za vreme egzekucije iz osu|enice drob je bukvalno ispala, pre nego {to je nestala u ispustu (her insides – pisao je autor ~lanka – fell out, before she vanished through the trap). Svi koji su u ovoj sceni u~estvovali platili su za to poreme}ajima nervnog sistema. Elisin xelat nekoliko nedeqa kasnije mu~io se poku{avaju}i da izvr{i samoubistvo.

Na~elnik zatvora Morton posle nekog vremena ovako je opisan od strane slu`benika u inspekciji: „Nikada u `ivotu nisam video osobu kome je psihi~ka patwa toliko izmenila izgled.” Zatvorski kapelan Mari ispri~ao je scenu egzekucije ovim re~ima: „Kad smo se okupili, izgledalo je potpuno neverovatno da smo se na{li tamo da bi... Moj Bo`e, refleks s kojim se bacila iz sve snage `ele}i da se spase bio je za mene skoro nezaustavqiv.” Zamenica na~elnika zatvora, Mis Kronin, po prirodi kruta i te{ko tronutqiva osoba, izrazila se o obe{enici ovako: „Mislim da je mogla postati veoma dobra `ena da je ostala pomilovana.”

Zakqu~ak autora ~lanka bio je kratak. Na primeru Edit 145

Tompson, ~etrdeset godina nakon wenog pogubqewa mo`e se videti kako je razborito, neizbe`no i q u d s k o (podvukao je) bilo podno{ewe smrtne kazne. Nije se slagao s time peznionisani Mister Hengmen. Prili~no nerazgovetno i mucavo izgovorenim re~ima, sro~enim o~igledno u stawu razdra`enosti, stavio je naglasak (i would like to stress) na dve ta~ke.

Kao prvo, ~lanak sugeri{e, a da to ne iznosi direktno, da je Edit Tompson mo`da bila nevina. „Hteo bih, eto, da ka`em jednom zasvagda da nema takvih slu~ajeva da onaj koji je osu|en na ve{awe po dekretu Nebesja (as this very wise French gentleman says) nevin dopada ruke xelata; ~im je osu|en, kriv je, absolutely guilty. Kao drugo, stari propis slu`be za egzekuciju kategori~ki zahteva da se `enama pre pogubqewa navuku tesne i nepromo~ive ga}e, kako bi se gore opisane neprilike bile izbegnute.” Ili je (~emu se treba ~uditi), Elisin xelat na to zaboravio, te se stoga pona{ao veoma non-professional, {to ga je mo`da kasnije i gurnulo u poku{aj da sebi prekrati `ivot. Ili, isto tako, 1923. godine „nepromo~ivost materijala od kog su {ivene specijalne ga}e za `ene koje su i{le na ve{awe jo{ nije dostigla perfekciju kakvu je za mog slu`bovawa posedovala”.

5. U posleratnim godinama ~esto sam pose}ivao svoje prijateqe na Patniju. Kad god sam se dovozio iz Hempstida metroom, morao sam da ~ekam na obli`woj autobuskoj stanici. Na suprotnoj strani ulice nalazio se Bible Society, u maloj, `estoko razorenoj, u daqoj budu}nosti zacelo predvi|enoj za otkup i ru{ewe od strane gra|evinskih preduzetnika ili okru`nog stambenog ureda. U popodnevnim i predve~erwim ~asovima posmatrao sam ulaznike. Prete`no usamqeni, doturali su se do svog duhovnog pristani{ta s mukom, koracima sporim od posustalosti, i ulazna vrata otvarali su gotovo s olak{awem. Jednom, dok sam tako str{ao na svojoj stanici po ci~i zimi i u magli, odlu~io sam da se na~as zagrejem u Bible Society. Da, 146

wegovi posetioci bili su ve}inom stari, sedeli su na klupama oko stolova }utke, s vremena na vreme sawivo spu{taju}i glavu na grudi. Na mladima je bilo da naglas ~itaju Bibliju, komentari{u je, odgovaraju na retka pitawa. Uza zidove stajali su zastakqeni ormari sa izlo`beno otvorenim primercima Biblije na raznim jezicima. Vladala je atmosfera sirovosti, izolacije, zaklona od bure. Biblija je bila svetlost u mraku, stanac-kamen, jemstvo Jedinog Puta – na znatno vi{em stupwu od crkvene liturgije.

Promatraju}i starce, mislio sam o pesmi Kavafisa (na engleskom), kojeg sam svojedobno sa stra{}u ~itao, o pesmi Stari qudi. „U uni{tenim telima le`e du{e starih qudi... Kako ih je izmu~io `ivot, {to ga tro{e.

I kako se boje da ga ne izgube, kako ga vole.” Druga Kavafisova pesma, Zidine, pala mi je na pamet kada sam (nepresretan ni od koga na pragu) obujmqivao pogledom celost biblijskog hrama, ili ta~nije pribe`i{ta. „Sagradi{e oko mene visoke zidine... Ne opazih kako me odseko{e od sveta.” Sami su se odsekli od sveta u bednoj ku}ici na Patniju, sa svih strana oblo`eni Biblijom, napregnuta sluha prate}i wene versete, veruju}i da se od sveta mo`e pobe}i pod za{titni~ko okriqe Najvi{eg (i Pravi~nog) Zakonodavca i Sudije.

Upravo ovde dolazio je gotovo svakodnevno penzionisani Mister Hengmen. Bilo mu je blizu. Mogao je nekoliko sati da zra~i ispuwen uspomenama iz detiwstva i de~a~kog doba, biblijskim ve~erima za porodi~nim stolom u Kardifu; mogao je, {to je va`nije, da sna`i svoje uverewe da je nekada izvr{avao svoje du`nosti u skladu s duhom Starog zaveta. Novi zavet je, nau~en tako od oca, dr`ao za „religiju slabih”, a religion of weaklings.

Malo-malo pa je upisivao u svesku posete u Bible Society. Re~ima koje uvek, istina, neve{to, ali izra`ajno svedo~e da su one za wega bile izvor predaha i snage.

147

Sve do 1970. godine. Pre nego {to }u, ipak, poku{ati da predstavim to {to je, naime, 1970. godine nastupilo u Penzionerovoj svesci, pokrenu}u temu koju sam dosad izbegavao, temu n i j a n s e u poslu {to ga je Mister Hengmen obavqao. Mada se trudio da je zatre, po meni nema nikakve sumwe u to da su takve nijanse postojale. Svoju desetogodi{wu slu`bu inaugurisao je ve{awam barona Hokinsa, engleskog aristokrate, koji je za vreme rata „lajao” na berlinskom hitlerovskom radiju. Sutradan, posle rata, pala je obilata `etva.

Desilo se da je u roku za mawe od dvadeset ~etiri sata pove{ao dvadeset i sedam ratnih zlo~inaca. I jedno i drugo pomiwao je sa euforijom, kao da je without a hitch ovde imao izuzetan prizvuk. Iz razloga {to je, kao {to mislim, bolno pre`iveo smrt oca i strica pod nema~kim bombama. Nije mogao da ne ose}a ukus odmazde.

Me|utim, koliko god da su primedbe o be{ewu Edit Tompson bile „profesionalne”, imune na milost – egzekucije `ena (koje je bez prigovora izvr{avao) nije podnosio najboqe. [ta je tome bio razlog, nije umeo ili nije hteo da obelodani u svojoj svesci. Tek, refleks zlovoqe, grimasa nestrpqewa na licu nije se mogla skriti u malobrojnim opaskama o egzekucijama `ena.

Nije se mogao skriti ni uzdah olak{awa kad je godinu dana pred penziju obesio Doris Norton, o kojoj se me|u pravnicima zuckalo da je posledwa `ena u Engleskoj osu|ena na smrt. Otrovala je `enu svog qubavnika.

Dokazi su bili slabi, vi{ezna~ni, ali krivicu je s nekom nepojmqivom i gorqivom pasijom, ve} u uvodnom delu su|ewa sama priznala. To je bilo i porotnicima i sudiji bilo dovoqno. U {tampi se svakoga dana poja~avala kampawa protiv smrtne kazne; presuda je objavqena i gotovo na brzinu izvr{ena. U slutwi da vi{e nijedna `ena od tada ne}e biti odvedena na e{afod.

Elem, 1970 godine, u zimu, a zimu su tada nazivali najsurovijom u Londonu za posledwih pola veka, u Bajbl sosajeti pojavila se nova osoba. Spadala je u krug 148

predava~a, lektora i interpretatora, godine joj je te{ko bilo odrediti, izme|u ~etrdeset i pedeset. Odmah je uo~io wenu sli~nost, uo~io je tako|e da za vreme ~itawa i tuma~ewa delova biblije ne skida o~i s wega. Doris Norton bila je jedina osoba od ~etiristo pedeset obe{enika ~ije je lice dobro upamtio, mo`da zato {to je, sude}i po glasinama, trebalo da bude posledwa na ve{alima. A novoprido{la je stvarala utisak wene postarele kopije. Uve~e, na izlasku, dok se, kao i obi~no, upisivao u svesku prisutnih, bacio je pogled na kolonu s prezimenima. Rut Norton. Mogla je biti samo Dorisina sestra, i to sestra koja je toliko na wu li~ila da bi ~ovek pomislio da su bliznakiwe. Vratio se tog dana ku}i nespokojan, uzrujan, I was terribly agitated. Za{to ga je posmatrala tako napadno? Znala je ko je on? U Bible Society istupao je kao Vilijam Molding, ali je ra~unao na to, da }e ga neko kad-tad prepoznati. Ono {to je uistinu bilo ~udno, what was really strange – na prvi pogled ispunila ga je prema woj ogromna simpatija, po`eleo je da najzad ima prijateqicu. Prijateqicu ne u onom smislu, navr{io je nedavno {ezdeset pet godina, one stvari obavqao je vrlo retko u burdequ u Fulamu, ve} jednostavno blisku osobu, s kojom bi mogao i}i u bioskop i u {etwe, koju bi mogao pozivati na afternoon tea i duge razgovore. Postao je najednom svestan dve stvari. Prva je bila okolnost da gotovo nikad nije razgovarao s nekim du`e od petnaest minuta. Wegova govorqivost zavr{ila se u Kardifu.

Boravak Rut Norton u Bible Society trajao je jedva mesec dana. Objavila je to pred odlazak, pred kraj ~itawa Biblije, dodaju}i, da je upu}ena za Birmingem. Oprostila se sa svima. Wega je gurnula u }o{ak i nasamo, kratko mu rekla: „Vi se ne zovete Vilijam Molding. Vi ste biv{i xelat Malberi. Obesili ste moju sestru Doris. Ho}u da znate da znam. Ostalo neka je vama na savest. Volela sam Doris.� Slede}eg dana nije do{ao u Bible Society. Niti ikada vi{e. Pomiwawe Rut na govorni~kom podijumu bilo je za wega unbearable, nepodno{qivo.

149

6. Druga stvar, koje je naglo postao svestan, bila je jo{ te`a, zapr`ila mu je dug period „o~ajni~ke konfuzije” (takvo stawe za wega je bilo ne{to potpuno novo, izazivalo je u wemu ose}awe pla{we i ponekad tako silovito lupawe srca da je nastojao da ga savlada nepomi~no le`e}i na krevetu i gledaju}i u plafon). Za mene, potpuno je nov i iznena|uju} bio izraz a desparate confusion ispod wegovog pera.

Shvatio je, naime, da se izuzev lica Doris Norton nije se}ao nijednog lica od ~etiristo pedeset osoba koje je otpravio na onaj svet. Sva su se zbila u crnu masu, u neku veliku crnu (neizostavno crnu) stenu, koja ga je prikivala za zemqu, iako se trudio da je rukama odgurne ili makar zaustavi. Taj mu se napor, mo`da i s razlogom, u~inio kao uzrok wegovim sr~anim tegobama.

Preko dana ni po jada, dawu se s tim ose}awem mogao boriti. Ali no}u! Wegov san bio je no}na mora, a nigtmare, ~as mu se ~inilo da zapa`a nekakve qudske obrise, otisnute na crnoj steni, obrise koji nisu povla~ili nijednu nit wegovog se}awa, bili su nemi, ~as opet ni{ta sem ~istog crnila, te~nog, ali lewog kao potok maziva koje doplivava do usta, nosa, o~iju. Budio se tada s krikom. Bogu hvala, `iveo je sam, pa wegov krik niko nije ~uo.

Zapisao je u svesci {tampanim slovima: „Ne mogu vi{e da podnesem ovaj pakao”. In extremis do{ao je na ideju, prividno razboritu. Uputio je poznatom slu`beniku Home Office pismo, u kojem je molio da mu stave na raspolagawe akta (ukqu~uju}i i fotografije) osoba koje je pogubio ve{awem u deceniji 1946-1956, motivi{u}i svoju molbu namerom da napi{e memoare kako bi svoju skromnu penziju mogao da zaokru`i; ovu ideju kao da mu je poturio profesionalni ghost-writer. Dobio je {tur odgovor u dve re~enice: radnike REGIAR WEGOVE SLU@BE (podvu~eno) obavezuje zabrana objavqivawa memoara (Special Activities Act 1903). Ta zabrana nije obavezivala, razume se, novinare, te je, stoga, ne zadugo 150

posle toga (kao na naruxbinu ~arobwaka) u Fulamu video kwi`aru ~iji je ceo izlog bio zasut primercima „The People Dick Mulbery Hanged” Xonsona i Mjuira. U centru izloga bio je sme{ten primerak otvoren na mestu sa ilustracijom koja je predstavqala fotografije {est osoba-zatvorenika, navedenih po prezimenu i u dowem natpisu definisanih kao a probable judiciary error. Wegova fotografija iz „London ilustrejtid wusa” pratila je naslovnu stranicu. Blagosiqao je onda{wu svoju odluku o preme{taju iz Vilzden grina i jo{ jednom zabranio sestri da bilo kome daje wegovu adresu u Patniju. Wegova ku}ica u Patniju, nadomak grobqa, bila je, na sre}u, izdvojena i takore}i neuo~qiva.

Pro~itao je Xonsonovu i Mjuirovu kwigu dvaput, s nemalim trudom, spoti~u}i se usput o nepoznate mu izraze i pravne termine. Isprva, gnevno je odbacivao pojam judiciary error, sudska gre{ka, ~ak s dodatkom probable.

Potom je posumwao u svoje samopouzdawe, pogotovo dok se satima zagledavao u fotografije obe{enih.

Autori kwige uspeli su da pribave (kako, to je wihova profesionalna tajna) ~etrdeset osam fotografija, osam ilustrovanih stranica, po {est fotografija zatvorenika na svakoj. ^iwenica da su odustali od toga da porodi~ne fotografije zatvorenika iznude ili kupe od wihovih ro|aka koji su jo{ u `ivotu – u na{e vreme budila je zaprepa{}ewe (i izvesno po{tovawe).

Te fotografije prikivale su wegovu pa`wu rastu}om snagom. Tekst – izve{taji o zlo~inima qudi koje je obesio i o wihovim su|ewima – budio je u wemu sve ve}u ravnodu{nost. Stalno se vra}ao na onih osam stranica u{ivenih u kwigu. Od ~etrdeset osam lica – pet `enskih – nije se se}ao niti jednog. De{avalo se u wemu ne{to zagonetno, {to nije mogao da pojmi i tim mawe izrazi. What happened to me, what is happening to me?

Vi{e puta ponovqeno pitawe izrawalo je iz nerazgovetnog mumlawa tog dela sveske, s tako dramati~nim i bespomo}nim naglaskom. Da bi povratio psihi~ku 151

ravnote`u, instinktivno se vratio na~elu „svi su bili krivi”, they were all guilty, all of them. Nije pomagalo. ^ak ga je i ona (po wemu) neosporna krivica ponovo gurala prema wima i istodobno izguravala iz sveta. Nekada ih je brisao s lica zemqe tim prostim without a hitch, sada je i{ao za wima korak po korak, ne ose}aju}i u sebi nikakvu krivicu, {ta god je ta re~ iz usta kao {to su Rutina mogla zna~iti. Milosr|e? U~esnik skupova i parimija u Bible Society nije razumevao taj pojam. Kroz wegovu smu}enu glavu proticali su tamni oblaci.

Ali s jednog stanovi{ta, lica sa~uvana od zaborava donela su mu nekakvo olak{awe. Druga~ije je sawao.

Nestao je crni, te{ki kamen, stao je potok crnog maziva, wihovo mesto zauzela su lica sa fotografija. Budio se sada ne s krikom, ve} s ka{qem, koji je wemu – nesviklom na prolivawe ma i jedne suze – nadome{tao suvi jecaj.

Mesto „o~ajni~ke konfuzije” zauzelo je „zajedni{tvo qudske nesre}e”, a community of human disgrace.Davala mu je ose}aj letimi~nog mira. Ponekad je na~as mislio da sebi oduzme `ivot, samo na~as, tek u tren oka – odgajan je u prezrewu prema samoubicama. Smrt je mogao da zada samo Najvi{i Sudija, ili sam, ili tu|om kaznenom rukom. U zamenu, stvorio je sebi taj surogat odlaska: na Putney Cemetery kupio je grobnu parcelu, ogradio je niskim plotom, dolazio je tamo kad god bi vremenski uslovi dozvoqavali, te je kao „u stajawu nad li~no ukopanim posmrtnim ostacima” pro`ivqavao trenutak naro~itog zadovoqstva, ako ne sre}e. Posledwi put, polovinom jula 1990, dok se vra}ao sa grobqa ku}i, obi~no praznom ulicom, sa suprotne strane pratila ga je na izvesnoj udaqenosti grupa momaka koji su svirali na gitari i pevali, visokostasi, nasmejani i {areno odeveni, obrijanih glava... I was almost happy, bio sam gotovo sre}an, glasile su posledwe re~i sveske.

7. Ostatak treba rekonstruisati. Tek sam letimi~no znao {ta se zbilo u no}i 18. jula 1990, samo letimi~no, u nadasve nejasnom dekoru, zasewenom povesmima 152

magle. Moj londonski znanac, koji mi je kupio Svesku Vilijama Moldinga i kome sam se po povratku iz Italije odu`io lepim akvarelom dosta poznatog napuqskog slikara, moj, dakle, znanac, izrazio je spremnost da mi pripremi i po{aqe „iscrpnu novinsku dokumentaciju”.

Bila je ona doista iscrpna, sastojala se od blizu sto novinskih ise~aka od desetog do dvadeset petog jula, koji pokrivaju celokupan period interesovawa javnosti za takozvanu „aferu xelata Malberija”.

Bilo je neizmerno te{ko utvrditi precizno tok doga|aja, po{to novinari nisu sebi uskra}ivali krparewe prevelikih i, izgleda, neobnovqivih {upqina materijom naga|awa i uobraziqe.

Iznena|ewe je bio stvarni identitet ubijenog.

Saznav{i u kakvom su stawu prona|eni posmrtni ostaci, wegova sestra nije nikako htela da je radi formalne identifikacije iz Vilzden grina dovezu u Patni, opravdavaju}i se sr~anim oboqewem, posvedo~enim od strane lekara; ipak, potpisom na slu`benom blanketu potvrdila je da se od 1960. godine wen brat, Chief Hangman Malberi, nastanio u Patniju pod pseudonimom Vilijam Molding; i da je, istina, ona znala wegovu adresu, ali je nikome nije obelodanila na „kategori~an i o{tar zahtev zainteresovanog”. Policija se, premda nerado, zadovoqila identifikacijom na daqinu.

U svim ~lancima prihvatano je za aksiom da je ve} nekoliko dana (verovatno od petnaestog jula) „grupa mladih krvo`ednika” iz Rojhemptona ili iz Vimbldona motrila usamqenog starca (osamdeset pet godina!) u Patniju, prate}i ga od grobqanske kapije do vratnica wegovog doma. Sve je ukazivalo na to da su se, iskori{}avaju}i wegovu (po svedo~ewu nadzornika grobqa) vedru }ud i, zacelo, odsustvo bilo kakve sumwe, sami pozvali kod wega na pi}e oko {est sati uve~e. Lekari su, nakon izvr{ene autopsije, pretpostavili da su torture po~ele oko osam i da su trajale do pono}i, do wegove smrti. Kakve su to torture bile (odmah su mu 153

za~epili usta) mo`e se zakqu~iti samo iz policijske zabrane wihovog opisivawa u novinama. Jedan od policajaca je, uporno gledaju}i u zemqu, izgrcao: absolutely indescribable. Na konferenciji za {tampu istra`ni inspektor je rekao: „Neverovatno je da ne{to sli~no qudi mogu da izmisle.” Napada~i (koji su najzad uhap{eni ~etvrtog decembra 1990; da nije bilo ukidawa smrtne kazne, cela petorka zavr{ila bi na ve{alima) nisu ni takli ku}u u Patniju, nisu ukrali niti pare (u fioci stola le`alo je trista funti), niti vrednije predmete, samo su namackali bele zidove natpisima, slu`e}i se krvqu mu~enog. Ni ti natpisi, na zahtev policije, nisu prodrli u novine. Wihova opscenost, zdru`ena sa bezinteresnom, spazmati~nom mr`wom, bila je navodno ne{to monstruozno, u svakom slu~aju nepodesno za izno{ewe u {tampu. [to je najbitnije, nijedan od natpisa nije sadr`avao aluziju na profesiju kojom se ubijeni bavio deset godina, pre wegovog odlaska u penziju. Krvnici i ubice uop{te nisu znali da su ~etiri sata zlostavqali biv{eg xelata. Wihov izbor bio je slu~ajan, podjednako dobro mogli su nekog drugog da umore iz zabave, for fun – u susednoj ulici ili u nekom drugom udaqenom kvartu Londona.

Povelik napor i nervnu izdr`qivost iziskivalo je okupqawe ispred kov~ega s posmrtnim ostacima Dika Malberija – Vilijama Moldinga. Na sahranu je, uz saglasnost lekara, ipak do{la i wegova sestra. Pokojnikovi patrqci (jer bi takvu, na`alost, definiciju trebalo upotrebiti) spaqeni su u krematorijumu na grobqu. Osim sestre, od urne s pepelom oprostili su se propovednik metodista, slu`benik Home Office i policijski oficir. U skrovi{tu Dika Malberija prona|en je testament: sve je prepisao sestri, pod uslovom da ku}u po niskoj ceni proda odelu Bible Society, preko puta metro-stanice Ist Patni.

154

Opro{taj od Londona I pored privr`enosti L., dozrevao je u meni zavet da vi{e nikad ne odem u London. Sporednu, ali va`nu ulogu u tom zavetu odigrao je moj kardiolog, koji me je odvra}ao od bilo kakvog du`eg putovawa. U ovom slu~aju „du`e” zna~ilo je u inostranstvo, izvan granica wegovog nadzora.

Ali de{avalo mi se – pogotovo po zavr{enom ~itawu Penzionerove sveske – da u svojoj uobraziqi satima bazam po Londonu, nadaju}i se, izme|u ostalog, da }u shvatiti otkuda dolazi moja „londonska alergija”.

Sasvim je sigurno da su wen lavovski deo predstavqala moja li~na iskustva tokom pet poratnih godina na obali Temze. Truizam je tvrdwa da voli{ ili da ti je barem drago mesto vedrih do`ivqaja, a da se mestu bolnih do`ivqaja odu`uje{ antipatijom. Ali u mom slu~aju i to pravilo va`i samo do izvesnog stepena, ~im pamtim da me je London odbacio tek {to sam se u wega naselio, rastere}enog od bilo kakvih iskustava u wemu, dok je moj londonski `ivot jo{ bio bela, neispisana stranica. Dakle? Kad bih shvatio za{to je sveska Vilijama Moldinga tako mnogo produbila moju averziju prema Londonu, do{ao bih mo`da do „jezgra tame”. Ali nisam shvatao, pot~iwavaju}i se jedino s vremena na vreme potrebi da u mislima tumaram londonskim ulicama. „Taj grad }e za mnom po}i”, govorio je Kavafis za Aleksandriju. Ne{to sli~no mogao sam re}i za nekoliko gradova u mom `ivotu, velikih i malih. Ne za London. Taj grad, trom i bolesno narastao, nikada ne}e po}i za mnom. I mo`da je u tome le`alo „jezgro mraka”, o kojem sam znao tek toliko, da do wega ni na koji na~in ne}u uspeti da doprem.

Moja imaginarna tumarawa, zanimqivo, izbegavala su mesta dobro mi znana iz petogodi{weg boravka 155

posle rata. Hteo sam da se klonim pogleda po diktatu traume. Moja trasa bila je „Moldingova trasa”: zatvor Holovej, u kojem je ve{ao `ene, ku}a na Vilzsden grinu, u kojoj je jedno vreme `iveo sa sestrom, ku}a blizu grobqa na Patniju, u kojoj je mu~en i ubijen. Do{lo je do toga da sam u ma{ti zavirio u sme{teno u wu sada Biblijsko dru{tvo. Jedna starija `ena (ko zna nije li to Rut Norton, ponovo poslata u London) ~itala je i komentarisala Kwigu Propovednikovu. S nasladom, dramati~nim glasom, podvla~ila je stalni motiv Propovednika – „ta{tina i lovqewe vetra”. Dvaput, sa suzama u o~ima, pro~itala je fragment: I na{ao sam da su mrtvi, Koji su ve} umrli, Sre}niji od `ivih, Koji jo{ `ive, I da je sre}niji i od jednih i od drugih Onaj koji jo{ nije postao, I koji nije video zla dela Koja se pod suncem ~ine.

Izlaze}i i upravqaju}i se prema grobqu, naglas sam, neznano za{to, ponovio Melvilov pokli~ u izmewenom liku: OH MULBERY OH HUMANITY. Jul-avgust 1992.

S POQSKOG PREVELA Milica Marki}

156

VASILIS ZIOGAS

SVETAC NA PUTU1 Jedna iznenadna oluja je primora da se sakrije u malu crkvu na padini brega po kome se {etala. I{la je pe{ice od Prosiqa do Paqohorja. Kao da joj je posledwa `eqa bila da luta tim mestima gde je nekada, kao mala, `ivela. Sede na kraj jedne stolice i udahnu. Do{av{i k sebi, baci pogled unaokolo i ugleda ikonu svetoga \or|a, odmah pored Carskih dveri. Lice joj se osvetli.

Eh, moj sveti \or|e! Ti, koji mene ~uva{, koliko se radujem {to sam u{la u Tvoj dom!

Podi`e stolicu i prinese je ispod ikone. Kandilo be{e upaqeno i sa puno uqa. Sede preko puta sveca i zagleda se u wegove o~i. Poku{a da uo~i bilo kakav trag `ivota na wegovom licu. Toliko se duboko utisnulo to lice u wu samu, da je osetila kao da je srela nekog svog bliskog, pa htede da zapodene razgovor sa wime.

Ja u svetiwe ne verujem, sprva mu se usprotivi.

Naprasno joj se pri~ini lagan pokret tela sveca, {to je natera da ustukne. Osmehnu mu se te promeni mi{qewe.

Be{e to period kada sam mnogo i sa stra{}u verovala. Moja prijateqica,koja se zvala gospo|a Zaharopulu, bila je ta koja me privolela i davala da ~itam samo `ivotopise svetaca. Tada sam verovala u to, jer sam i sama smatrala da je postojao u na{em svetu jedan drugi svet, sasvim razli~it. Uostalom, me|u 157

ne~istim qudima koji nas okru`uju postoje i izvesni dobri koji na svet gledaju s qubavqu. A wih je ipak tako malo da bi bili primer drugima. [ta bi drugo moglo da pogodi ~oveka napa}enog i izmu~enog kao {to sam ja?! Be{e to nada u spasewe. Jedan prozor koji se otvara i puni odaju svetlo{}u. Bila sam toliko ogor~ena na taj svet, da sam ozbiqno razmi{qala o odlasku u kalu|erice. Sre}om da to nisam uradila, zato {to sam se kasnije, kada sam boqe spoznala `ivot i videla kako se sve{tenici ophode, udaqila.

Odbqesak kandila se poigravao s ivicama kopqa i zabode se jo{ jednom u a`dajinu krvavu ranu. ^udom se za~udila!

Ali u svece i danas zaista verujem, nastavi. Mnogobrojni su razlozi, a ja imam i `ive dokaze o wihovoj ~udotvornosti. Jer kako da zaboravim ja trenutak da je mom detetu, dok sam se sva obeshrabrena molila Tebi, gledaju}i u Tvoju crkvicu na Likavitosu, onda kada mi je ono umiralo u De~ijoj bolnici, temperatura naglo spala i da mu je bilo ve} narednog dana sasvim dobro! Jedino su sveci blizu qudi i poma`u im, znaju wihove muke, jer i oni sami bejahu qudi. Za nas se Bog nalazi veoma daleko. Verovatno nas se ni ne se}a.

Ustade. Ubaci dvadeset drahmi u kutiju te uzede sve}u. Upali je o kandilo i smesti je u sve}wak. Ponovo sede na stolicu.

Govorila sam, dakle, o svecima, jer sam `elela da Te podsetim na celu pri~u, po~ev{i od sna u kome sam sve to videla one no}i kada sam zanela svoga sina, Ahileasa. Videla sam Tvog identi~nog imewaka, svetog \or|a novomu~enika, kako dr`i u naru~ju lepog de~ki}a i kako mi ga predaje. A kada mi se dete, potom, rodilo, bilo je nalik na ono koje mi je svetac doneo one no}i kada sam ga prihvatila.

158

Kasnije, kada je dete malo stasalo, otac ga odvede da upozna wegovu majku. Na putu ih uhvati stra{na me}ava, Bogu hvala pa pre`ive{e. I kowi su se klizali. I tada, dok su i{li kroz tamu, kow koga je jahao moj sin okliznu se te on pade u jarak. [to zbog straha, {to zbog jaja koju mu dade baba da bi ga razmazila – oni, ina~e, meso ne jedu, sem o Uskrsu – razbole se dete od `utice. Otac ga br`e-boqe vrati natrag. Dete pade u krevet te vrlo brzo jedna bolest je sledila drugu. Rekoh, samo {to je `ivo, gotovo je. Nije se po{teno izvuklo od `utice, a usledi ozbiqan pijelonefritis. Odvedosmo ga u De~iju bolnicu u Gudi gde ga je le~io odli~ni doktor Horemis. Ako `elite da vam dete ozdravi, donesite mu soka od mu{mula. Drugi lek ne postoji, kaza nam.

Ma kakve mu{mule u ovo doba godine?! Rat se spremao, crnoberzijanci sve behu sklonili. Samo kada je i wihovo pro{lo! Ali onaj ko ima dete zna {ta zna~i biti bolestan. Prvrnu}e i nebo i zemqu da bi ga spasao. Svaki bogovetni dan obletali smo Atinu i mu` i ja. I koliko god da smo mu{mula nalazili, kupovali smo ih, cedili da bi dete popilo soka, da mu se pro~iste bubrezi. Bolest je trajalo dve sedmice. A ja uz wegovo uzglavqe. Po{to sam drugo dete u potpunosti zanemarila, ~uvale su ga kom{ije. Noge mi otpale tra`e}i mu{mule dawu, a bdiju}i no}u nad wime. A sada da vidim mu{mule, ni `iva ne `elim da im pri|em.

Toliko me na sve to podse}aju.

No ovde nije kraj mojim mukama. ^im mu bi malo boqe, dobi bogiwe u bolnici. A sa wima iznova nevoqa – bubrezi mu ponovo obole{e. Temperatura ~etrdeset, neoboriva. Mokrio i krv i gnoj. Smesti{e ga u izolaciju, zajedno sa jednim detencetom na umoru.

Horemis samo vrteo glavom. U~inili smo sve {to smo mogli, gospo|o. Sada samo jo{ ~udo mo`e da ga spasi.

159

Briznuh u pla~, se}am se kao da je sada, je`im se.

Be{e jutro. Dete mi nit zborilo, nit romorilo.

Okice sklopqene, te{ko disawe. Gorelo je od temperature, preko ~etrdeset. Neprestano sam plakala.

Kroz prozor sam posmatrala Tvoju crkvicu na Likavitosu. Obeshrabrena, stadoh se moliti. Moj sveti \or|e, govorila sam, Ti, Ti, imewa~e i za{titni~e svetog \or|a novomu~enika, daj da mi dete ozdravi!

Ne znam kolike sam sate tako provela, mole}i se.

Bi}e da su mnogi pro{li, jer kada me osvesti wegov glasi}, be{e uvelike popodne: Malo vode, mama....’’

Oh, Bo`e moj, kako li do|e taj trenutak?! Stavqam usne na ~elo, vla`no. Zovem bolni~arku da mu izmeri temperaturu. Trideset {est sa {est. O, sveti \or|e, zahvaqujem Ti {to si mi spasio dete!

Uzviknuh Ti! Do|e i Horemis, trqa o~i. Kako se ovo desilo?!, upita.

– Moje moqewe svetome \or|u ga je spasilo, doktore!

– Nije to bila va{a molitva, gospo|o, ve} ga je va{a duhovna mo} spasila, kaza mi.

Ja sad ne znam da li je to bila moja duhovna mo} ili si to bio Ti, moj sveti \or|e, koji si ga jedini spasio.

No jedino {to znam jeste da je bilo potrebno da se obratim nekoj bo`anskoj mo}i da mi pomogne i da samo na taj na~in mogu uz pomo} vlastite molitve zaiskati {togod. Oprosti mi {to pla~em pred Tobom, ali to je ja~e od mene. Znam, sve to zajedno ide.

Ona potom obrisa rukom suze.

160

A potom drugi put, kada je popio viski moj sin i kada se survao automobilom od koga nije ostalo ni {rafa, a on ni ogrebotinu na sebi imao, zar nije tada oti{ao u Tvoju crkvicu na Likavitos, a Ti ba{ ispred svoje ikone postavio fla{u na kojoj je pisalo ime viskija koga je pio, CROWFORD’S, a u woj bilo uqe, samo da bi ga isku{ao?! Ti si ga i tada spasao!

Da, re}i }e{ mi – i sveci znaju za {alu. Pa ako vi ne znate za {alu, vi velikog srca, ko drugi da zna?! I znate za {alu, i smejete se sa nama, i pla~ete, i besnite, i ~inite {tagod vam voqa. [ala je velika stvar. Jer ja za {alu nikada nisam ni znala niti o~ekivala od nekog nevidqivog ~oveka, poput Tebe, kakvu pomo}. A ja sam Te prekliwala da posreduje{ radi spasewa svog imewaka po Pismu. Verovatno sam Te ja svojom prostodu{no{}u nasmejala i Ti si mi se zato smilovao.

Ili reci mi da se varam.

I najednom ki{a stade, oblaci se razi|o{e i ponovo zasija sunce. @ena se di`e, otvori vrata{ca, pogleda van i osmehnu se.

Preveo sa gr~kog Predrag Mutavxi} 1 Pri~a je prvi put objavqena u novinama TA NEA od 22. juna 1991. godine.

161

Kan Kiku}i

POJAVA [inbei Nakamura, general u slu`bi [insukea Macujame, gospodara zemqe Secuhan, be{e veliki ratnik, koji se pro~uo u Pet centralnih oblasti. Me|u qudima knezova, koji su u to doba vladali ovim pokrajinama, gospodara Cucuija, Macunage, Arakija, Vade i Be{joa, bio je poznat kao „Kopqe Nakamura„ i ne be{e nikoga ko za wega nije bio ~uo. Toliko je [inbei, ste`u}i u ruci te{ko kopqe, bio na ~elu ili pozadini, re|ao podvige jedan za drugim.

Kada je izlazio na bojno poqe, wegova pojava bila je kao divan cvet, ili kao ra{ireni papirni suncobran.

Imao je bujnu crvenu perjanicu od duge dlake, koja mu se, poput vatre na pa{waku, spu{tala niz ramena, krase}i mu ode}u, i nosio kitwasti, zlatom ukra{eni {lem. Ne be{e blistavije prilike ni me|u nama, ni kod neprijateqa. „Crvena perjanica! Zlatni {lem! „, prestra{eno su vikali neprijateqski ratnici, be`e}i od [inbeijevog kopqa.

Kada bi na{i bili nadvladani, stajao je ~vrsto, kao {to stena stoji prkose}i razbesnelim talasima, a navalu neprijateqske sile zadr`avala je tada crvena perjanica. Koliko to be{e ohrabrewe za nas!

Opet, kada kao oluja mi naletimo na neprijateqske redove, na ~elu je bio kitwasti zlatni {lem. Koliko to be{e stra{no za neprijateqa!

Tako su crvena perjanica i zlatni {lem „Kopqa Nakamure“, kao cvet na bojnom poqu, bili signal za opasnost neprijatequ, a za nas veliki znak ohrabrewa.

162

„Gospodine [inbei, imam veliku molbu.“ Pred [inbeijem je stajao mladi samuraj, koji tek {to je bio postao punoletan. „U ~emu je stvar? Kakva molba? Nisu tu potrebne nikakve ceremonije“. [inbei za{titni~ki pogleda sagovornika.

Taj mladi samuraj bio je sin konkubine [inbeijevog gospodara [insukea Macujame, a [inbei se o wemu brinuo od ranog detiwstva, kao o svome detetu. „Samo jedno bih hteo da molim. Sutra je moja prva borba i hteo bih da se istaknem. Molim Va{e gospodstvo da mi pozajmi ode}u sa crvenom perjanicom i zlatom opto~eni {lem. U tome bih da iza|em pred neprijateqa i zastra{im ga„. „Ha, ha, ha, ha, zna~i stvarno bezna~ajna stvar“, nasmeja se glasno [inbei. Godila mu je ova nevina detiwasta ambicija. „Dobro, slu{aj me! Ono odelo i onaj {lem, to je [inbei Nakamura. Ako obu~e{ te stvari, mo}i }e{ da nas predvodi{ i unese{ nam hrabrost!„ re~e [inbei i jo{ jedanput se glasno nasmeja.

Slede}eg dana, na jednom delu poqa Secu, snage Macujame ukrsti{e ma~eve sa pla}enicima Jamatoa.

Kao i uvek, dok se kitwasti zlatni {lem presijavao na suncu, gledaju}i postrance na neprijateqa i savla|uju}i kowa uzdama, blistavi ratnik u jednom dahu nalete na neprijateqske redove.

Kao kad se veje `ito, jedno neprijateqsko krilo se rasu. Samo {to je ratnik sa crvenom perjanicom jedanput udario kopqem, ve} trojica-~etvorica vojnika behu probodena, a on se, lagano ja{u}i, vrati u na{e redove.

U crnom prostom ko`nom oklopu, sa gvozdenim {lemom na glavi, [inbei Nakamura je sa izrazom zadovoqstva gledao za divnim ratnikom sa crvenom perjanicom.

Osetio je veliki ponos kad je video kakvu samo snagu u sebi nosi wegova pojava. @ele}i da se i sam ogleda, on se pope na kowa i zalete se na neprijateqa. Oni isti redovi, koji su se bili 163

uskolebali pred crvenom perjanicom, stajali su sada pred [inbeijem, spremni za borbu i bez ikakvog straha. [tavi{e, oni koje je crvena perjanica „Kopqa Nakamure“ naterivala u bekstvo, stajali su sad gnevni, sa `eqom da se za gorko ose}awe kukavi{tva osvete na ovom ratniku u prostom crnom ko`nom oklopu. [inbei oseti razliku izme|u wihovog sada{weg pona{awa i onog na koje je bio navikao. Neprijateqa je pred wim uvek obuzimao strah, kao kada se stado ovaca uko~i pred tigrom. Toliko bi svi bili uskome{ani i gubili kontrolu, da ih je bez truda probadao kopqem.

Toga dana, me|utim, hrabro su stajali, kao pravi borci, i svaki od wih se sa mnogo ve}om snagom suprotstavi [inbeiju. Nije mu bilo lako ni sa samo dvojicom-trojicom.

Neprijateqska kopqa su ve} uspela da ga okrznu, a [inbei je sve o~ajnije razmahivao ma~em. Ulo`io je dvostruko ve}u snagu nego obi~no, ali, i pored toga, uspeha nije bilo.

Samo za tren misao mu skrenu i u srcu oseti nejasno ne{to kao kajawe {to je dao {lem i perjanicu tako lako, kada ga u tom trenutku probode neprijateqsko kopqe.

Preveo s japanskog: Dragan Milenkovi}

164

Ahmet Altan

ELENI I NOVA MLADA1 Ovo {to }u vam ispri~ati je istinita pri~a. ^uo sam je od jedne devojke lepe kao san ~ije plave o~i nikada nisu zaplakale, na rubu tihe {ume u predve~erje kada nebo postaje purpurno i kada se drve}e osamquje u sopstvenoj senci.

Kada se rodila, otac joj je od silnog odu{evqewa dao ime Inxi2.

Inxino detiwstvo je proteklo me|u piscima, umetnicima i pesnicima, a mladost me|u gomilom mladi}a koji su se skupqali oko we. U dvadesetoj se udala za mladi}a iz stare osmanske porodice.

Wen svekar, poznati republi~ki odbornik, bio je tada u svojim osamdesetim. Bio je to ~ovek ~udnih navika i pomalo stran drugima; svake srede uve~e bi izlazio iz ku}e i sastajao se sa nekim nepoznatim qudima.

Otprilike dve godine nakon ven~awa, jednog dana zazvoni telefon. Svekar promuklim glasom re~e: „Nova mlada?„ „Ja sam u „Markizu” na Bejoglu3, mo`e{ li do}i ovamo?„ „Naravno gospodine.“ „Ali ne govori nikome da sam te zvao, ~ak ni svom mu`u.„ „Dobro gospodine.”

Spremi se i ode na Bejoglu.

Kada je stigla, svekar je sedeo u „Markizu„ za malim okruglim stolom koji se nalazio pored zida sa velikim slikama ~etiri godi{wa doba i pio kowak. Bio je veoma tu`an. Neko vreme su sedeli bez re~i. Gospo|a Inxi je napeto i{~ekivala {ta }e svekar da joj ka`e.

165

„Ovo {to }u vam re}i mora u potpunosti da ostane me|u nama.”

Gospo|a Inxi je klimnula glavom i svekar je po~eo da pri~a. U mladosti je voleo jednu Grkiwu, zvala se Eleni. I ona je wega jako volela. Voleli su se dugo, ali na kraju je do{lo do pritiska porodice koja nije htela da se wihov sin o`eni Grkiwom.

Nisu mogli da odole tom pritisku, pa su se rastali.

Svekar se o`enio drugom devojkom. Poku{ao je da zaboravi Eleni. Tako su pro{le godine. Jednog dana je kod wega na posao do{la jedna `ena, u{la u wegovu kancelariju i stala pred wega.

To je bila Eleni. Pogledali su se sa uzbu|ewem i kajawem, ponovo se prise}aju}i bola koji su se trudili da zaborave. „Udala sam se”, rekla je Eleni.

Svekar nije ni{ta rekao i Eleni je nastavila: „Ali nisam mogla da te zaboravim.”

Svekar nije znao {ta da ka`e. „Ne mogu da `ivim, a da te ne vi|am„, rekla je Eleni „Moram da te vi|am”.

Na ovom mestu u pri~i svekar je sebi poru~io jo{ jedan kowak ne gledaju}i u lice gospo|e Inxi, koju je zvao „nova mlada„. ^ekali su bez re~i. Kada je stigao kowak svekar je nastavio. „Od tada sam svake srede uve~e po~eo da odlazim u Eleninu ku}u. “ Eleni, wen mu` i svekar su svake srede uve~e sedeli zajedno i pili. ]askali su, ni{ta drugo nisu radili.

Jedanput su se ~ak i tajno sastali. Jedni drugima nisu smetali.

Samo su pri~ali, gledali jedno u drugo. Elenin mu`, koji je shvatio da wegova `ena ne mo`e `iveti a da ne vi|a ovog mu{karca, prihvatio je da bude svedok ove besmrtne qubavi, pa ~ak i wen pomo}nik. Svekar svojoj `eni nije ni{ta govorio. Samo je govorio da sredom uve~e ide da se na|e sa prijateqima i nije trpeo nika166

kve prigovore na tu temu. @iveli su qubav u dvoje i tajnu u troje.

Svekar, gledaju}i u ki{u koja je udarala u prozore „Markiza„, re~e: „Ju~e sam ponovo i{ao.”

Kod ku}e nije bilo nikoga, niko mi nije otvorio vrata.

Posle je tu`no dodao: „Eleni je umrla u ponedeqak.„ [uma je po~ela da tamni, na vrhovima drve}a samo su ostale blede pozla}ene niti sunca koje se povla~ilo. „I ja sam onda naru~ila jedan kowak”, re~e Inxi.

Posle je, gledaju}i u drve}e, dodala: „Plakala sam, mnogo sam plakala„.

Nakon ovoga je za}utala. Tiho se izgubila u plavetnilu koje se {irilo iz wenih o~iju. Pogledao sam u drve}e koje je polako tamnilo.

Donose}i nam samo}u, na {umu i na nas se spustila no}.

Sa turskog preveo: Brada{evi} Sa{a

1 U Turskoj, `ena najmla|eg sina nosi ime „nova mlada”(prim.prev.)

2 Biser 3 Kvart u Istanbulu (prim.prev.)

167

168

Vasa PAVKOVI]

PRI^A NI NA NEBU NI NA ZEMQI Polo`aj pri~e u savremenoj srpskoj kwi`evnosti mogao bi se odrediti pozajmicom iz naslova narodne pri~e: ni na nebu ni na zemqi.

Pri ovakvom odre|ivawu wenog mesta – nebo je rezervisano za poeziju, a zemqa za roman. Naime, i pored apsolutne recepcijske marginalizovanosti poezije, ona je i daqe cewena od dominantne kritike i globalne javnosti, o ~emu svedo~e nekolike presti`ne pesni~ke manifestacije i nagrade. Tako|e, ako je i{ta ~itano od strane aktuelne publike srpske kwi`evnosti, ~itan je roman! Ne samo roman posledweg dobitnika NIN-ove nagrade, nego i nekoliko romana iz u`eg izbora NIN-ovog `irija kritike, ali i nekoliko romana etabliranih pisaca i bestselerskih spisateqica.

Pri~a i pripovetka su dakle ni tu ni tamo.

Izdava~i je potiskuju, pisci se je odri~u, nagrade zaobilaze... Nekada je samo Politika donosila po tri pri~e nedeqno, sada u svim, mnogobrojnim dnevnim novinama Srbije iza|u samo dve pri~e nedeqno, jedna u Politici i druga u Ve~erwim novostima... ^ak je i kwi`evna periodika ne neguje, a nije retko da se u ~asopisima umesto pri~a pojavquju odlomci iz romana (u rukopisu ili radu).

Pa ko je onda odr`ava u `ivotu?

Rekao bih pre svega wena visoka tradicija u srpskoj beletristici, duga vek i po, a potom i prozni pisci, me|u wima na sre}u i mnogi poznati ili od ugleda, koji ne odustaju od stvarawa novih pri~a.

169

Me|u prozaistima koji su poznati romansijeri, ali i daqe neguju pri~u otkri}emo i imena Milorada Pavi}a, Voje ^olanovi}a i Dragoslava Mihailovi}a, Danila Nikoli}a i Mladena Markova, Filipa Davida i Miroslava Karaulca od starijih pisaca, ali i Radovana Belog Markovi}a, Jovicu A}ina, Davida Albaharija, Radoslava Petkovi}a, Svetislava Basaru, Milovana Mar~eti}a i Slavoquba Markovi}a, od pisaca sredwe generacije.

Pi{u je i spisateqice: Svetlana Velmar Jankovi} i Vida Ogwenovi}, ali i Eva Ras, Milica Mi}i} Dimovska, Olga Ostoji} Bel~a... Tako|e: Qubica Arsi}, Stana Dini} Sko~aji}, Gordana ]irjani} i Jelena Lengold... Tu su i ne{to mla|i: \or|e Pisarev, Mileta Prodanovi}, Nemawa Mitrovi} i Vladimir Pi{talo, koji paralelno pi{u i pri~e i romane. Jo{ mla|i, poput Gorana Petrovi}a, Vlade Matijevi}a, Zorana ]iri}a, Igora Marojevi}a, Vuleta @uri}a ili Marka Vidojkovi}a, rade sli~no.

Postoje ~ak, verovali ili ne, pisci koji su do sada, {to se proze ti~e, objavqivali iskqu~ivo pri~e.

Takva je Mirjana Pavlovi}, mo`da najinovativniji srpski pisac pri~a, ali i Branko An|i}, Mihajlo Panti}, Aleksandar Bjelogrli}.

Me|u najmla|im piscima, tako|e ima zagovornika pri~e. Pravi primer su Ivan Poti} i Enes Halilovi}...

Kada se sve ovako pove`e i katalogizuje, izgleda kao da ima puno pripoveda~a i mnogo kwiga. Situacija je me|utim, mnogo, mnogo siroma{nija. Kwiga pri~a ili pripovedaka je puno mawe i od romana i od pesni~kih kwiga! Recimo do sedam-osam godi{we. A ako tome dodamo i posvema{wu nezainteresovanost savremene srpske kwi`evne kritike da pomogne kwigama pri~a, eto belaja. (Tu nedavno Slobodan Vladu{i} u Politi170

ci napisa da pri~u u `ivotu odr`avaju novinari, reporteri!)

Pravi primer stawa je protekla godina, 2007!

Mada je objavqeno nekoliko natprose~nih pripoveda~kih kwiga, te{ko da }ete ih susresti na bilo kojoj kriti~arskoj ili bestselerskoj listi.

A podsetimo se: Nemawa Mitrovi} je objavio Bajke s Venere, Aleksandar Bjelogrli} Temeqnu opciju, a Branko An|i} kwigu s provokativnim naslovom Ovo je istinita pri~a. U pripoveda~ki krug se s puno uspeha ukqu~ile i Tatjana Simonovi} Ovaskainen kwigom Zgazi me ne`no, kao i kwiga pri~ha Mire Popovi}, Pariz Beograd i Stevana Sremac urbanom kwigom Re~ za opro{taj. Produ`avaju}i svoje sabrane pri~e Mihajlo Panti} je ponudio kwigu Ovoga puta o bolu, a Slavoqub Markovi} zbirku Biznis rat pornografija .

Ipak, samo jedna od presti`nijih nagrada pripala je novoj pripoveda~koj kwizi, zbirci Milete Prodanovi}a Agnec.

Mnogo ili malo?

Sa stanovi{ta postojawa pri~e u na{oj savremenoj kwi`evnosti – dovoqno, ali sa stanovni{ta wenog eha u javnosti: veoma malo. Nedovoqno.

Kako da pomognemo pri~i?

Za po~etak hajde da je ~itamo i upornije pi{emo o woj!

171

Mihajlo Panti}

JEDAN POGLED NA SAVREMENU SRPSKU PRIPOVETKU Gotovo dva veka srpske umetni~ke pripovetke, to je, uz poeziju, wen najjasniji kontinuitet, a u estetskom smislu i wena najve}a vrednost. Pesma i pri~a su osnov svake kwi`evnosti: ko to nema, nema otkuda da krene, niti ima ~emu da se vrati. Tradicijom je, dakle, ustanovqeno, a delom Ive Andri}a prakti~no potvr|eno da su pri~a, pripovetka i pripovedawe osnovno, identitetsko i karakterno pitawe srpske kwi`evnosti.

Izvori, boqe re}i, kqu~evi srpske pripoveda~ke umetnosti su, bez ikakve sumwe, u wenoj usmenoj tradiciji: ta umetnost u svom pam}ewu nema ni Servantesa, ni Boka~a, ni ^osera, ali ima usmenog narodnog genija. Po{av{i od svojih folklornih korena, pa postepeno, u XIX veku, i po~etkom XX, usvajaju}i poeti~ke osobine evropske novelistike i ukr{taju}i ih sa doma}im specifi~nostima, pri~a i pripovetka postale su ki~mena nit celokupne srpske kwi`evnosti.

Tako posmatrana, istorija srpske pripovetke zapravo je istorija smewivawa razli~itih poeti~kih predlo`aka i delovawa nadahnutih pojedinaca, sa nizom etapa koje mo`emo odrediti kao oblikovno, tipski bitne, a estetski reprezentativne. Prvo „zlatno doba” srpske pripovetke je epoha realizma, sa ostvarewima Laze K. Lazarevi}a, Sime Matavuqa i Stevana Sremca.

Potom je usledila moderna, sa Borom Stankovi}em kao najzna~ajnijim pripoveda~em, te „lirskim realistima” kao i Veqkom Petrovi}em, Isidorom Sekuli}, Stanislavom Vinaverom i drugima tada novim prozai172

stima. Prvi modernizam, posle Prvog svetskog rata, doneo je kapitalna pripoveda~ka dela „modernih klasika” Ive Andri}a, Milo{a Crwanskog, Dragi{e Vasi}a, Rastka Petrovi}a i Mom~ila Nastasijevi}a, a drugi modernizam zapo~eo je pripovetkama Vladana Desnice i Miodraga Bulatovi}a, da bi u docnijim decenijama do`iveo niz individualnih stvarala~kih promena, katkad sa obnovqenim realisti~kim predznakom (Antonije Isakovi}, Dragoslav Mihailovi}, @ivojin Pavlovi}), katkad sa oznakama visokog modernizma (Aleksandar Ti{ma, Borislav Peki}, Danilo Ki{, Milorad Pavi}), katkad na na~in verizma i neonaturalizma (Vidosav Stevanovi}, Milisav Savi}, rani Miroslav Josi} Vi{wi}).

Po~etkom 80-ih godina XX veka visoki modernizam postepeno dobija obrise postmodernisti~kih narativnih strategija (David Albahari, Svetislav Basara, Radoslav Petkovi}), da bi se tokom 90-ih, saglasno novim istorijskim trusnim pomerawima, u delima novopristiglih pripoveda~a ponovo promenila narativna matrica. Umesto komenatara tekstualnog predlo{ka, {to je svojstveno aleksandrijski raspolo`enim postmodernistima (koje delimi~no slede u me|uvremenu afirmisani Goran Petrovi}, Vladimir Tasi} i Vladan Matijevi}), iznova je otkrivena i komentarisana neposredna, opipqiva, morbidna stvarnost, u tolikoj meri, i sa takvim intenzitetom da bi se moglo re}i da je stvarnost prisilila pisce da promene temu, name}u}i im svojevrsnu „poetiku progovora”.

Kraj minulog veka i prve godine novog stole}a doneli su izvesno smirivawe, pa se sa dosta osnova mo`e zakqu~iti kako u savremenom sticaju srpskih pripovednih okolnosti zapravo i nema dominantnog stila, ve} je na delu me|usobno, latentno, a ponekad i otvoreno polemi~ko kome{awe ~esto i sasvim opre~nih poeti~kih pozicija od kojih svaka za sebe misli da je najvrednija i presudno va`na u aktuelnom kwi`evnom 173

kontekstu. Vlada vesela i mahom plodotvorna zbrka najrazli~itijih mogu}ih stvarala~kih koncepcija, orijentacija i usamqeni~kih kreativnih ~inova, s tim da se, osim prirodne borbe za presti` izme|u razli~itih tipova naracije, {to postoji otkada postoji i moderno pripovedawe, mo`e primetiti ponekad vrlo sna`na, ponekad pritajena, ali i daqe delatna, donekle i ideologemski oblikovana, kriptopoliti~ki podsticana polarizacija razli~itih pripovednih pogleda na svet.

U takvom rasporedu figura na kwi`evnoj {ahovskoj plo~i na jednoj strani stoje oni pisci i wima skloni kriti~ari koji se tematski i po primewenom narativnom tipu deklari{u kao „tradicionalisti”, do~im su na drugoj oni skloniji nagla{avawu veza sa evropskim i svetskim kwi`evnim kontekstom, pa je wima u `argonu kwi`evnog `ivota namewena oznaka „postmodernista”, istina, danas sa ne{to mawe negativne ostra{}enosti nego tokom 90-ih godina. Zlatna sredina je, po pravilu, ravnodu{na, jednostavno re~eno, svako gleda svoja posla. To, strogo uzev, nije nikakva posebnost dana{we srpske pripoveda~ke scene (samo se, zbog esktremnosti dru{tvene krize koja se, na sre}u, polako smiruje, to izrazitije vidi), ve} je nu`nost u preobra`ajima gotovo svih umetnosti u tranzitornim razdobqima, kada vidno opada nekada tako izra`ena, ideolo{ki promovisana i podsticana socijalna, dru{tvenokorektivna funkcija umetnosti, a do izra`aja dolaze tr`i{ni kriterijumi.

Sa uspostavqawem kakvog-takvog tr`i{ta kwi`evnosti radikalno se mewa i status srpske pripovetke.

Od nekada dominantne i reprezentativne forme ona, kao i gotovo sve druge kwi`evne vrste izuzev romana (i, delimi~no, drame), naprosto postaje mawe favorizovana i ogla{avana, ali, uprkos tome, zadr`ava kvalitet i osobine elitne kwi`evne vrste, sa nedvosmislenim umetni~kim ugledom. Tako srpsku pripovednu 174

savremenost obele`ava jedan o~igledan paradoks: ona, naime, uspeva da dobrim delom ostane na oblikovnom i estetskom nivou koji je ustanovqen i zadat tradicijom, a u najboqim momentima da tu tradiciju i unapredi, pomeri i uzdigne na jo{ suptilniji nivo, no ta pomerawa ni izdaleka ne prati interes publike i kritike kakav je postojao u ne tako davnoj pro{losti. Zahvaquju}i jednoj presti`noj nagradi, onoj sa imenom Ive Andri}a, koja je, kada govorimo o ostvarenim vrednostima, imala mawe oscilacija od najpresti`nije nagrade za roman (Ninova nagrada), ipak je u oblasti pripovetke sa~uvana relativno celovita predstava o temeqnim pripovednim postupcima i vrednosnim procenama.

Hronologiji te nagrade posve}ena je antologija Pri~a i pri~awe (2001) koju je priredila @aneta \uki} Peri{i}. Autoritet Andri}evog dela o~igledno i daqe sna`no uti~e ne toliko na poeti~ki lik srpske pripovetke, koliko je mera vrednosti u woj. Taj autoritet kao da name}e pripovedni standard u me|uvremenu dopuwen nizom zna~ajnih ostvarewa pisaca koji su, svi listom osim Borislava Peki}a, tu nagradu do sada dobili (Dragoslav Mihailovi}, Aleksandar Ti{ma, David Albahari, Danilo Ki{, Vidosav Stevanovi}, Radoslav Petkovi}, Miroslav Josi} Vi{wi} i drugi).

Iako vi{e ne dominira i mada, kao ni poezija, nije medijski povla{}ena (osim u trenutku dodele nagrada u slavu velikih pripoveda~kih imena: „Bora Stankovi}”, „Stevan Sremac”, „Veqkova Golubica – Veqko Petrovi}”), a tr`i{no je gotovo potpuno neatraktivna i zanemarena, pa bi se moglo re}i da opstaje u krugu posve}enika, {to samih pisaca, {to kriti~ara, {to entuzijasti~ne grupe ~italaca, dana{wa srpska pripovetka nije, kako bi se spoqa moglo o~ekivati, svedena na jednu ili dve oblikovne dimenzije, ve} je zadr`ala i dodatno pro{irila svoju obilnost, tako da je u woj mogu}e stalno razlikovawe mno{tva poeti~kih i individualnostvarala~kih likova. U woj su i daqe 175

vrlo aktivni pripoveda~i koji ba{tine i produ`avaju, uz male ili ve}e korekcije, tradiciju „dobrog starog” realisti~kog pripovedawa (Dragoslav Mihailovi}, Danilo Nikoli}, Mladen Markov, @arko Komanin, Momo Kapor, @ika Lazi}, Danko Popovi}, Petar Paji}, Milisav Savi}, Janko Vujinovi}, Radoslav Brati}, Jovan Radulovi}, Milorad Gruji}, Slavko Lebedinski, Tihomir Ne{i}, Sa{a Haxi Tan~i}, Branislav Stanojevi}, Bo`in Janevski, Radosav Stojanovi}, Ðuro Damjanovi}, Ranko Pavlovi}, Ranko Risojevi}, Milenko Stoji~i}, Slaven Radovanovi}, Du{an Prelevi}, Dragi Bugar~i}, Labud Dragi} i drugi) kao i oni koji su intenzivnije mewali svoju poetiku, katkad bli`e narativnom eksperimentu (Voja ^olanovi}, Pavle Ugrinov, Bora ]osi}, Mirko Kova~, Drago Kekanovi}), katkad nagla{eno lirskom i fantazmagori~nom pripovednom prosedeu (Miroslav Karaulac, Filip David, Jakov Grobarov, Svetozar Vlajkovi}, Marko Nedi}, Vojislav V. Jovanovi}, Miroslav Josi} Vi{wi}, Jovica A}in, Radovan Beli Markovi}). Nekada{wi, barem na prvi pogled relativno konzistentan korpus „stvarnosne proze” u me|uvremenu je raslojen (@ivojin Pavlovi}, Vidosav Stevanovi}, Milisav Savi}), a isti je slu~aj i sa postmodernisti~ki nastrojenom generacijom pisaca koja ih je smenila. Prvom korpusu koji je u smislu poeti~ke inicijacije obele`io razdobqe od 1968. do 1980. godine posve}ena je antologija Nova srpska pripovetka (1972) Qubi{e Jeremi}a, a woj je donekle bliska i Srpska pripovetka 1950–1982 (1983) Radivoja Miki}a. Korpusu postmodernisti~kog pripovedawa posve}ene su Antologija srpske proze postmodernog doba Aleksandra Jerkova (1992) i antologija Nova (postmoderna) srpska fantastika (1994, 2004) Save Damjanova. Uz pisce-navestiteqe pojave postmodernih narativnih strategija koje ukqu~uju krajwe ironi~an, demaskiraju}i odnos prema istoriji i stvarnosti, stalnu citatnu igru, relativi176

zaciju pripovednog govora, pa i dekompoziciju same pri~e shva}ene kao opis ili izve{taj o zbivawu sa jasnim karakterima, zapletom i prostornovremenskim koordinatama, Jerkov i Damjanov predstavqaju pri~e i pripovetke Dragana Stojanovi}a, Jovice A}ina, Davida Albaharija, Svetislava Basare, Radoslava Petkovi}a, Mihajla Panti}a, Milenka Paji}a, Dragana Veliki}a, \or|a Pisareva, Predraga Markovi}a, Miroslava Tohoqa, Save Damjanova, Milete Prodanovi}a, Vladimira Pi{tala, Nemawe Mitrovi}a, Sretena Ugri~i}a, Miodraga Vukovi}a, Velimira ]urgusa Kazimira, Qiqane Joki} Kaspar, Vase Pavkovi}a, Qubice Arsi}, Gorana Petrovi}a i Divne Vuksanovi}. U jo{ {irem informativnom pregledu wima treba dodati i pripoveda~ka ostvarewa Branka Andri}a, Slobodana Ti{me, Vladislava Bajca, Branka An|i}a, Slavoquba Markovi}a, Milo{a Latinovi}a, Neboj{e ]osi}a, Milena Alempijevi}a, Marka Vidojkovi}a i druga.

Ve}ina pobrojanih pisaca i danas je pripoveda~ki vrlo aktivna, s tim {to su neki od wih u me|uvremenu okrenuli i pisawu romana, a posebnu pa`wu treba obratiti na niz pesnika koji iskustvo pisawa poezije sve ~e{}e, sa zanimqivim rezultatima, zamewuju pisawem pri~a ili romana (ne{to ranije Miodrag Pavlovi} i Milorad \uri}, potom Vojislav Despotov i Milo{ Komadina, a danas Vasa Pavkovi}, Rajko Luka~, Milovan Mar~eti}, Ivan Negri{orac i drugi).

Korpusu savremenog `enskog pripovedawa, koji u posledwoj ~etvrtini XX veka do`ivqava vidan rast kao i odgovaraju}u reakciju kwi`evne kritike, ukqu~uju}i onu odre|enu metodolo{kom pozicijom rodnog tuma~ewa teksta, posve}en je @enski kontinent – antologija savremene srpske `enske pri~e (2004) koju je sa~inila Qiqana \ur|i}, i sama pripoveda~ica. Spisateqicama zastupqenim u toj antologiji (Judita [algo, Mirjana Pavlovi}, Elvira Rajkovi}, Milica Mi}i} Dimovska, Boba Blagojevi}, Qubica Arsi}, Sne177

`ana Bukal, Nina @ivan~evi}, Marija Ivani}, Jelena Lengold, Danica Vuki}evi}, Marija Kne`evi}, Divna Vuksanovi}) u ovom pregledu treba pridodati i Svetlanu Velmar-Jankovi}, Vidu Ogwenovi}, Biqanu Jovanovi} (koja je, iako prevashodno romansijer, za `ivota u periodici objavila i nekoliko prime}enih pri~a), Ivanku Kosani}, Radmilu Giki} Petrovi}, Maricu Josimi~evi}, Marinu Kosti}, Jasminu Te{anovi}, Qiqanu Joki} Kaspar, Stanu Dini} Sko~aji}, Gordanu ]irjani}, Ivanu Dimi}, Sne`anu Jakovqevi}, Emsuru Hamzi}, Mirjanu Mitrovi}, Emiliju Milovanovi}, Svetlanu Porovi} Mihajlovi}, Sowu Atanasijevi}, Lauru Barnu, Sawu Domazet, Biqanu T. Petrovi}… @enska pri~a i pripovetka danas predstavqa vrlo razu|eno stvarala~ko podru~je, unutar kog postoji niz izrazitih individualnosti, va`nih ne samo za ukupan utisak o izobiqu savremenog srpskog pripovedawa, nego i za ilustraciju korenskih poeti~kih promena, odnosno, usvajawa novih pripovednih modela.

Ako je u pro{losti, naro~ito u XIX, a prete`nim delom i u XX veku, pri~a bila prevashodno mu{ki posed, ukqu~uju}i i wen bazi~ni, istorijskohronikalni, autoritarni model ovladavawa istinom sveta, mahom iz „jake” perspektive, sa sporadi~nim `enskim iskoracima (Isidora Sekuli}, Danica Markovi}, Jelena Dimitrijevi}, Milica Jankovi}, Julka Hlapec \or|evi}, docnije i Jara Ribnikar, Frida Filipovi}, Julija Najman, Grozdana Oluji}, Vera Kolakovi} i druge) pripoveda~ice su tokom minulih tridesetak godina pokazale i ambiciju i nespornu ve{tinu „ovladavawa” pri~om, {to je donelo i niz izvrsnih pripovednih rezultata.

Najnoviji talas srpskih pripoveda~a koji su stasali u vremenima sumanute dru{tvene krize i potpuno izobli~ene politi~ke i ratne stvarnosti najpotpunije je, za sada, predstavqen u Antologiji mladih srpskih pripoveda~a – Tajno dru{tvo (1997) Vase Pavkovi}a i 178

Osloba|awu lektire – antologiji srpske kratke pri~e (2003) Igora Marojevi}a, a u kojima su, izme|u ostalih, zastupqene pri~e i pripovetke Sr|ana Vaqarevi}a, Narcisa Agati}a, Zorana ]iri}a, Vuleta @uri}a, Veselina Markovi}a, Nine Rabrenovi}, Jelene Rosi}, Vladimira Tasi}a, \or|a Jakova, Mikaila Bodiroge, Gorana Petrovi}a, Dejana Ili}a, Zorana Pe{i}a, Aleksandra Gatalice, Sa{e Obradovi}a, Sa{e Ili}a, Mirjane Novakovi}, Slobodana Vladu{i}a, Sr|ana V. Te{ina, Slobodana Ili}a, Nenada Jovanovi}a, Igora Marojevi}a i Mihajla Spasojevi}a.

Osim obilne pripoveda~ke i antologijske produkcije kojom se pokrivaju, predstavqaju i tuma~e gotovo svi tematsko-pripovedni modaliteti savremenosti i tradicije (kada je o tradiciji re~ posebno treba videti Antologiju srpskih pripoveda~a XIX i XX veka, 1999; Miroslava Josi}a Vi{wi}a; Pripovijetke srpskih pisaca iz Hrvatske – antologija, 2004; Du{ana Ivani}a i Antologiju srpske pripovetke I–III Mihajla Panti}a, 2005), neobi~na, pa donekle i ekscentri~na posebnost aktuelnog srpskog pripoveda~kog trenutka su i naro~ite kwige-projekti u kojima se, obi~no tehnikom pasti{a, ali i tematsko-asocijativnim pro{irivawem odabranog stilskog ili autorskog predlo{ka, odaje po~ast uticajnim, ikoni~nim piscima iz korpusa svetske kwi`evnosti (takvi su Projekat Singer, 2001; Projekat Kortasar, 2002; Projekat Bukovski, 2004) ili se, pak, u ironi~no-satiri~nom kqu~u preispituju zadati, okameweni, estetski neproduktivni narativni modeli, odnosno, obra|uju neobi~ne, nekonvencionalne teme (na primer: antologija Bizarnih pri~a, prire|iva~ice Tawe Rosi}, 2002; zbornik pripovednih reminiscencija Moj privatni Tito, 2003; kao i travestija narativnih obrazaca „stvarnosne proze” u kolekciji Nema toliko do Lajkovca, 2004).

U zakqu~ku ovog pregleda moglo bi se, sa mnogo razloga, i sa punim pokri}em u gotovo nedoglednom moru 179

savremenih srpskih pripovedaka i pripoveda~a, ustvrditi kako ne postoji nijedna, doslovno nijedna ta~ka, nijedan aspekt kolektivnog (i pojedina~nog) iskustva (dakako, fikcionalizovanog i doma{tanog) koji nisu tematizovani u savremenom srpskom pripovedawu, napose u pripoveci i u pri~i. Oblikovni i sadr`inski raspon srpskog pripovedawa u XX veku, a naro~ito u savremenosti, ukqu~uje sve mogu}e perspektive i sve ideologemske ta~ke gledi{ta, i objektivno posmatrano, prevazilazi granice bilo koje kwi`evnokriti~ke spekulacije. Oslawaju}i se na bogatu i obavezuju}u tradiciju, uspostavqenu tokom XIX i XX veka, savremeni srpski pripoveda~i obrazuju ceo jedan paralelni svet kwi`evne imaginacije, jedan prozni univerzum, koji se, na drugostepenom nivou, mo`e posmatrati i kao medijum simboli~kog razumevawa sveukupnog iskustva, bez obzira na wegov tip i prirodu. ^ini se da je kqu~ni kvalitet savremene srpske pripovetke u tome {to je, u ve}ini najzna~ajnijih primera i slu~ajeva, uspela da se rastereti od nametnutih pragmati~nih zahteva i funkcionalizacija razli~itih vrsta, {to je pre~esto bio slu~aj u pro{losti, i da ostane ono {to su{tinski jeste: umetnost ma{tawa i svedo~ewa, razumevawa i smisaonog pro{irivawa `ivota, ma {ta bi re~ `ivot u datom slu~aju imala da zna~i. Srpski pripoveda~i, optimalno koriste}i kreativne potencijale svoga jezika i duha svoje i evropske tradicije i kulture, a saglasno svom nemalom daru, invenciji i imaginativnoj snazi, kao i wihovi davni i neposredni preci, smi{qali su i smi{qaju, pisali su i pi{u pri~e koje }e, sigurno, ~itati i neki budu}i ~itaoci. Taj imaginarni univerzum wihovog pripovedawa uravnote`eniji je, harmoni~niji, pa u tom smislu i sre}niji od sveta istorijske i politi~ke stvarnosti.

I sasvim na kraju: pripadaju}i tipu kulture koja je, pre i posle svega, kultura pri~e (u ekstremu: i kultura epske raspri~anosti, kultura te`we da sve zavr{i u 180

pri~i) srpski pripoveda~i kad-tad opri~aju sve {to je vredno pri~e i pripovedawa. Nu`nost je to prvog reda, i wen je koren, setimo se opet Ive Andri}a, antropolo{ki. Pri~a uobli~ava na{e znawe o svetu. Izmi{qawem pri~a, fikcionalizacijom iskustva, prevazilazimo ograni~enost svakida{wice, iskupqujemo i wu i sebe, pribli`avamo se su{tini bez obzira na to {to nam ona i u pripovedawu stalno izmi~e.

Da, pripovedati je sinonim za `iveti.

181

Slobodan Stojadinovi}

PRI^A O PRI^I Dvanaestog aprila 1944. godine kod Devojkinog kamena poginuo je Du{an Taskovi} Sre}ko. Da ne bi pao nedi}evcima u ruke nesvr{eni student Fiolzofskog fakulteta, u Skopqu, neostvareni pesnik, pucao je u sebe.

Samoubica je, na wihove molbe, ubio dve partizanke. ^lana Okru`nog komiteta KPJ za Ni{ i ~lanice SK KPJ za Ni{ nedi}evci su obesili pred kameni~kom op{tinom o dudove grane.

Dok nisam postao pisac ve} sam znao tu pri~u. Crne dudiwe s tog duda jeo sam od malih nogu. Razmazivali smo dudiwe po licu kada bi se najeli u `eqi da li~imo na crnce. Devojkin kamen petnaestak godina po pogibiji partizana nazvan je Sre}kovo vrelo. Sa tog vrela sprovedena je voda za Kamenicu. Na Sre}kovom vrelu uz pesme poskoka i prepe~enicu ~itao sam prvi put i Cve}e zla i Zlo prole}e. Koliko puta sam bio na Sre}kovom vrelu toliko puta je nesre}ni Taskovi} poginuo.

Nikada mawe od desetak puta godi{we. A ponekad u julu i avgustu i dvaput na dan. Slu{ao sam da je pisao pesme ali imao sam prilike da pro~itam samo dve pesme. Devojkama s kojima sam dolazio na vrelo ~itao sam svoje pesme kao Sre}kove. U povratku recitovao sam im i svoje pesme kao svoje. Nekada tako upe~atqivo da su me pitale, jesam li i ja tada poginuo? Jednom je ovaj fenomen pesnik Jakov Grobarov razre{io pitawem: – Seti se ta~no kada si poludeo i sve }e biti lak{e.

Kako je Sre}ko okon~ao svoj `ivot gledali su iz pe}ine partizan Bane i jedna partizanka. [piqa je 182

bila toliko tesna da su u woj mogli ostati samo kao jedno telo. Dva dana i dve no}i na takvom rastojawu mnogo je za svakog.

– Je li {ta bilo? – pitao sam mnogo godina kasnije tog partizana nadaju}i se da on mo`e zapo~eti pri~u.

– Ti si bezobrazan, odgovarao mi je besne}i, ali taj bes izazivao je u wegovim skoro bezbojnim o~ima sjaj pred kojim se morao pogled skrenuti u stranu.

– Ali bili ste mladi i sami, nisam popu{tao.

– Jeste, bili smo mladi, ali ja se posle svega odavno ne se}am kakav sam bio kao mlad ~ovek...

– Mo`da si i zato bio na Golom otoku?

– Mo`da.

Kada sam po~eo da objavqujem pri~e po novinama najavqivao sam, uz pi}e u bifeu „^egar”, u Kamenici, rezervnom kapetanu Miletu Joci}u da }u jednom napisati qubavnu pri~u o Banetu i partizankama.

– Samo probaj i vide}e{ ko su partizani. Ali ja ti to ne bi savetovao, govorio mi je Joci} i naru~ivao novu turu.

Opomenu sam ozbiqno shvatio.

Davno je umro partizan Bane. Pet godina posle smrti kapetana Joci}a pi{em ovu pri~u. Koja ne li~i na pri~u, a i dobro je {to ne li~i. Pri~a kad nema pri~e ume nekad da se izlije iz `ala za wom. To {to zapqusne ~itaoca, ako je sklon slu{awu `uborewa muqa nekad je plodonosno.

Evo jednog dijaloga iz tog nanosa.

– Mo`e{ li da se ubije{ sama Rado?

– Ne mogu Sre}ko.

– Mo`e{ li da se ubije{ Jelo?

– Ne. – Mo`ete li same?

– Ne. – Ne. – Mo`e{ li da se ubije{ Sre}ko?

– Mogu. Mogu jer sam i pesnik.

183

Ako nisu ovako razgovarali partizan i partizanke te`e im je bilo nego {to mogu da zamislim. Ako su pribli`no ovako razgovarali mnogo su se voleli, mnogo vi{e nego {to pri~a mo`e da nosi. Ako je ovaj dijalog samo jedan od mogu}ih prevoda wihovog razgovora pogledima onda su partizanke vi{e od Taskovi}a volele wegovo partizansko ime Sre}ko.

Pri~a mrda u raznim pravcima.

Kako ti je istino?

Boli? Boli li?

184

BIOGRAFIJE AHMET ALTAN je ro|en 1950.godine. Poha|ao je osnovnu i sredwu {kolu na razli~itim mestima. Zavr{io studije ih na Ma{inskom fakultetu u Istanbulu. ^esto je bio napadan zbog svojih ~lanaka, pa je 1995.godine osu|en na godinu i po zatvora.

Wegov prvi roman Jesen od ~etiri godi{wa doba iza{ao je 1982.godine. Wegov drugi roman Trag na vodi objavqen 1985. zaplewen je i spaqen pod optu`bom da je opscen. Objavio je jo{ romane: Posebna istorija, Opsane bajke. Ahmet Altan je za roman Poput rane od ma~a 1999.godine dobio nagradu Junus Nadi. Roman Qubav u vreme pobune, koji je objavqen 2001.godine dostigao je tira` od 150000 primeraka, a posledwa zbirka pri~a Jedno mesto u nama dostigla je neverovatni tira` od milion primeraka.

ARKADIJ AVER^ENKO je jedan od vode}ih ruskih satiri~ara svog doba. Bio je glavni urednik ~asopisa „Satirikon” koji se smatra najboqim ~asopisom svoje vrste ikada {tampanim u Rusiji. Iako je me|u svoje brojne predrevolucionarne poklonike ubrajao i Lewina, nije prihvatio Oktobarsku revoluciju (dav{i izjavu koja }e, uskoro, u sovjetskoj dr`avi postati ozlogla{ena: „Revolucija me ne}e omesti da dovr{im svoj biftek a la cumberland”). ^asopis je, odmah po pobedi boq{evika, zabrawen, arhiva ~asopisa zaplewena i Aver~enko je emigrirao. Posle wegove smrti, (Prag, 1925), u Sovjetskom Savezu je 1927. {tampan jedan izbor wegovih „podobnih pri~a (u kojima karikira ~inovnike carske Rusije – neke od wih je, svojevremeno, hvalio Lewin) s predgovorom tada poznatog kwi`evnika koji po~iwe re~enicom: „Le{ neprijateqa uvek dobro miri{e”. Na slede}i izbor pri~a Aver~enko je morao da ~eka dvadesetak godina, da bi tek posle pada komunizma u svojoj otaxbini bio ponovo {iroko {tampan i primqen kao klasik ruske satiri~ne proze.

MARTIN ARMSTRONG je preminuo 1974. godine u dubokoj starosti. Poznat je kao autor brojnih romana i biografija ali ga ~itaoci, verovatno, najvi{e pamte po pripovetkama.

Pesnici i doma}ica je pripovetka karakteristi~na po tome {to je starinski na~in pripovedawa upotrebqen kako bi se obradila moderna tema. Spoqni izgled ~esto vara. Takav je slu~aj i sa jezikom. Ovo je na prvi pogled jezik minulih vremena (u pitawu je pripovest), ali on odista krije puno iznena|ewa.

185

JOVICA A]IN je esejista i pripoveda~. Ro|en 1946. godine u Zrewaninu. Me|u wegovim najnovijim kwigama su Pro~itano u tvojim o~ima, O zmajevima, avetima i trampazlinima, [etwa po krovu i Goli pripoveda~.

SA[A BRADA[EVI] je ro|en 1975.godine u U`icu. Diplomirao je na katedri za orijentalistiku Filolo{kog fakulteta u Beogradu. Na istoj katedri radi od 2003. godine kao asistent na grupi za savremeni turski jezik i kwi`evnost. 2007.godine je magistrirao na grupi Nauka o jeziku. Bavi se prevo|ewem dela savremenih turskih pisaca kao {to su Ahmet Altan i Ataol Behramoglu, najpoznatiji savremeni turski pesnik. Prevod wegove zbirke pesama Pred qubavqu, objavqen je 2007. godine u okviru biblioteke Meridijani. Brada{evi} Sa{a `ivi i radi u Beogradu.

ZORAN M. BUNDALO ro|en je 18.12.1947. u Sarajevu. @ivi u Zemunu u Beogradu. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Kwige pesama: Liv (1974.), Posledwi silazak (1983.), Na stazama svetla i tame (1995.)Sa vr{ka usana (2000.), Traktat o senci (2000.) Brankova nagrada (za kwigu Liv).

DIVNA VUKSANOVI] ro|ena je u Beogradu 1965. godine.

Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu (1988) i Filozofskom fakultetu u Beogradu (1992); magistrirala je iz oblasti teatrologije (1993), a doktorirala iz domena savremene filozofije i estetike (1998). Objavqene kwige iz beletristike: Madona dugog vrata, Opa`a~, opa`ena, Glava harfe (s D.J. Danilovom), @ivot s trolovima, Patolo{ke pri~e, [tipaqka u hulahopkama, Avanture sa stvarima, Lezi mi na le|a, trole!. Radi kao vanredni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na predmetima: Estetika, Teorija kulture i Filozofija medija.

ANA GAVALDA (Anna Gavalda) Ro|ena 1970, `ivi u pariskom okrugu. Za prvu zbirku pripovedaka, Volela bih da me neko negde ~eka (1999), dobija nagradu RTL-Lire. Slede romani Volela sam ga (2002), Zajedno, samo to (2004) po kome je 2007 snimqen istoimeni film sa Odri Tatu u glavnoj ulozi, zatim roman za mlade 35 kg nade (2002) i Za wihove dobre du{e (2005).

Zbirka novela Volela bih da me neko negde ~eka je izvanredna slika jednostavnosti, lepote i tragi~nosti svakodnevnice data kroz 12 pri~a ~iji su likovi, oli~ewa praznih nadawa ili

186

o~aja, ne poku{avaju da izmene svet jer nisu heroji ve} samo obi~na qudska bi}a. Susre}emo ih svuda a da nismo svesni koji emocionalni naboj nose u sebi. Dodirnuv{i ih svojim perom, Ana Gavalda dodiruje i nas same.

GUSTAV HERLING GRU\IWSKI ro|en je 1919. u Kjelcama, umro 5.jula 2000. u Italiji. Debitovao u me|uratnom periodu kao kwi`evni kriti~ar. Tokom rata bio je hap{en i zatvoren u gulagu na Arktiku. U armiji generala Andersa borio se kod Monte Kasina. Jedan je od osniva~a i prvih urednika „Kulture”(1947), tada {tampane u Rimu. Po preme{tawu sedi{ta ~asopisa u Pariz, Gru|iwski odlazi u London u kojem }e `iveti jedno vreme, a zatim se vra}a u Italiju, gde je `iveo od 1952. Dobitinik je nagrada: Kultura (1958), Ju`ikovski (1964), Ko{}elski (1966) i Vjadomo{}i (1981), kao i italijanske Premio Viareggio, me|unarodne Gutenbergove nagrade, i nagrade Francuskog PEN kluba.

Objavqene pri~e: Toraw i druge pri~e, 1990, ^as seni, 1991, [est medaqona i srebrna kutijica, 1994, Venecijanski portret, 1995, Blagoslovena, sveta, 1996, Don Ilderbrando, 1997, Vreli dah pustiwe, 1997, Razgovori u Dragoneji, 1997, Posmrtna zvona za zvonara, 1999, Bela no} qubavi, 1999, Dnevnik pisan no}u, Najkra}i vodi~ po samom sebi, 2000.

VASILIS ZIOGAS (1937-2001) Ro|en u Solunu, `iveo u Atini, osim za vreme nacisti~ke okupacije tokom 1941-43. Godine 1957. objavqena mu je zbirka pesama Dvadeset i jedna studija o malom stihu i roman Zizi.

Poznatiji je po pozori{nim delima.

GINTER ZOJREN (Günter Seuren) ro|en je 1932. u Rajnskoj oblasti, `ivi danas u Minhenu, pi{e poeziju, pri~e romane.

Zna~ajnija dela: Zimski klavri za pse, pesme, Re{etka, roman, Lebek, roman, Svetkovina kanibala, roman, Otvara~, roman.

DRAGI[A KALEZI] je ro|en 30. aprila 1938. u Danilovgradu. Osnovnu {kolu je u~io u rodnom mestu, gimnaziju u Sarajevu, a op{tu kwi`evnost sa teorijom u Beogradu. Objavio je slede}e kwige pripovedaka: Tolstoj i gu{ter, Qudi, senke. Priredio je Besede nobelovaca (izbor) u saradwi sa Zoranom Peri{i}em.

KAN KIKU]I (1888 - 1948), ro|en u gradu Takamacu, u oblasti Kagava u Japanu. Pravo ime mu je Hiro{i Kiku}i. Jedan

187

od najpoznatijih japanskih proznih pisaca. Osnovao je izdava~ku ku}u i kwi`evni mese~nik Bungei [undju. Osnovao je Japansko kwi`evno dru{tvo i uspostavio najpresti`nije kwi`evne nagrade „Akutagava” i „Naoki”. Dugo je bio na ~elu filmske kompanije „Daiei”. Pisao uglavnom na teme iz japanskog Sredweg veka. Kod nas su mu prevedene pripovetka Pojava i novela O pona{awu gospodara Tadanaoa.

SVETISLAV KOSTI], ro|. 1. novembra 1951 u Prisjanu kod Pirota. Gimnaziju je zavr{io u Pirotu a indologiju na Filozofskom Fakultetu Karlovog Univerziteta u Pragu. Na katedri za indologiju FF KU predaje indolo{ku grupu predmeta: sistematska gramatika sanskrta, morfologija i sintaksa hindi jezika, interpretacija sanskrtskih tekstova, interpretacija hindi tekstova, indijski jezi~ki areal, smerovi u kwi`evnosti na jeziku hindi. Pored pedago{kog rada tako|e publikuje lingvisti~ke oglede i studije. Ogledi mu izlaze u ~e{kim (Archív Orientální, Linguistica Brunensia i dr.) i stranim zbornicima i ~asopisima (Indian Linguistics, Nepalese Linguistics).

Bavi se indijskim glagolom, glagolskom sintagmatikom i etimologijom. Koautor je obimnijeg hindi-~e{kog re~nika (Hindsko~eský slovník) koji je zavr{en i {taman u saradwi sa Orijentalnim Institutom ^e{ke Akademije Nauka 1998 god.

Povremeno se bavi i prevodom kratke proze i poezije sa hindija na srpski i na ~e{ki i sa sanskrta (Bhagavadgita, prevod na ~e{ki).

SRPKO LE[TARI] ro|en je u Vrelu (Ub) 1949. Po svr{enim studijama orijentalistike u Beogradu proveo je niz godina u arapskim zemqama. Preveo je dvadesetak kwiga iz arapske autorske i autenti~ne narodne kwi`evnosti, a u na{oj, zapadnoj i arapskoj kwi`evnoj i nau~noj periodici i u pogovorima uz prevedene kwige objavquje i oglede iz arapske dijalektologije i traduktologije. @ivi u Beogradu i zaposlen je kao prevodilac u Jugoimport-SDPR-u.

DRAGAN MILENKOVI] (1948) Ro|en u Beogradu. Diplomirao Jugoslovensku i svetsku kwi`evnost na Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Studirao japanski jezik i kwi`evnost na Univerzitetu Vaseda u Tokiju. Preveo vi{e japanskih kwi`evnih dela – nekoliko romana, stotinak pripovedaka i vi{e desetina pesama. Osniva~ je Srpsko-japanskog dru{tva.

188

MILICA MARKI] (1966, Beograd). Diplomirala 1991. na katedri za polonistiku Filolo{kog fakulteta u Beogradu.

Kwi`evnim prevo|ewem bavi se od 1995. Prevode objavqivala najpre u publicistici; u „Nolitu� pored prevoda savremenih poqskih proznih pisaca (Olge Tokar~uk, Manuele Gretkovske) objavila nov prevod Sjenkjevi~evog romana U pustiwi i pra{umi. U izdava~koj ku}i Katoli~kog medija centra objavqen prevod Rimskog triptiha Jovana Pavla Drugog. U pripremi prevod kwige Se}awe i identitet, Jovana Pavla Drugog. ]ATI] MENSUR (1959, Doboj), po zanimawu pravnik. Ima rukopise dva romana, zbirku kratkih pri~a i tri zbirke pesama.

Dobitnik je druge nagrade za neobjavqenu zbirku poezije Slovo Gor~ina, 2007. godine u Stocu. Najve}i deo `ivota proveo u Oxaku. Sada `ivi u Visokom.

FERID MUHI] (1944) je profesor filozofije na Skopskom fakultetu ]irilo i Metodije. Objavqivao je kwige sa temana iz filozofije i eseje.

ABDUSETAR NASIR (Bagdad, 1947) najeminentnija je figura ira~ke kwi`evne scene u celoj posledwoj tre}ini pro{log veka. Zbog pri~e Na{ gospodar halifa proveo je 1975, bez suda i presude, deset meseci u samici, betonskoj }eliji ~ija je najdu`a dijagonala bila kra}a od wegovog stasa. Naredne tri decenije sazrevawa na vetrovima te{kih isku{ewa nisu ga promenile ni za dlaku: svojim pri~ama on i daqe uzburkava strasti publike, kritike i cenzure jer drsko dira u sve {to je zabraweno. Emigrirao je u Jordan 1999. i otada objavio preko dvadeset kwiga. U prevodu na srpski postoji ve}a zbirka Nasirovih kratkih proza (Najsre}niji ~ovek na svetu, Geopoetika 2004).

Va`nije zbirke: Zakasnela `eqa (Bagdad 1968), Kratak `ivotopis [erifa Nadira (Damask 1975), Qubav vatrenim hicima (Kairo 1985), Put u qubav (Bagdad 1988), Iz koje sam zemqe (Bagdad 1999), Po{to pro|e voz (Bejrut 2000), Grabqivac (Bejrut 2000), Kaziva~ (Damask 2006).

VASA PAVKOVI] ro|en je 1953. u Pan~evu.

Objavqene kwige pri~a: Monstrum i druge fikcije (1990), Ma~ije o~i (1994), Hipnotisan (1996), Posledwi {ti}enik no}i (2001, 2004), Moj `ivot na Marsu (2005).

189

MIHAJLO PANTI] (1957, Beograd), pripoveda~ i kwi`evni kriti~ar. Objavqene zbirke pri~a: Hronika sobe (1984), Vonder u Berlinu (1987), Pesnici, pisci & ostala mena`erija (1992), Ne mogu da se setim jedne re~enice (1993), Novobeogradske pri~e (1994), Sedmi dan ko{ave (1999), Jutro posle (2001), Ako je to qubav (2003), Najlep{e pri~e Mihajla Panti}a (2004), Sve pri~e Mihajla Panti}a 1-4 (2007), Ovoga puta o bolu (2007). @ivi u Beogradu.

ZORAN PE[I], ro|en je 1963. godine u Dolcu. Objavqene kwige: Nauravnote`ene pri~e i Mapa lawskog snega. \OR\E PISAREV ro|en je 11. 02. 1957, u Vizi}u. Objavqene kwige pri~a: Kwiga gospodara pri~a, Beograd 1985. Miki [epard: Stra{ne pri~e, Novi Sad 1990. Poslanice iz Novog Jerusalima, Beograd 1996. Besmrtnici, Novi Sad 2002.

MIRA POPOVI] je ro|ena u Beogradu, gde je diplomirala novinarstvo na Fakultetu politi~kih nauka. Studirala je komunikacije u oblasti kulture na postdiplomskim studijama u Beogradu i Parizu. Objavila je kwigu Beograd Pariz, Narodna kwiga, 2007. @ivi u Parizu.

TOMISLAV M. PAVLOVI] je ro|en 1960. godine u Kru{evcu gde je zavr{io osnovno i sredwe obrazovawe. Diplomirao je na Filolo{kom fakultetu u Beogradu (Odsek za engleski jezik i kwi`evnost). Na istom fakultetu je zavr{io specijalisti~ke i magistarske studije iz oblasti teorije kwi`evnosti. Radi na Filolo{ko-umetni~kom fakultetu u Kragujevcu i objavquje nau~ne radove o modernoj engleskoj kwi`evnosti, prikaze i prevode proze i poezije autora anglosaksonskog govornog podru~ja.

PREM^AND (1880-1936) Otac novoindijskog romana i pripovetke na hindi jeziku – Prem~and, ~ije je pravo ime Dhanpat Raj, u Indiji je ~esto zbog svoje veli~ine, obimnosti dela i jezi~kog bogatstva ozna~avan kao indijski Tolstoj. Ali u vreme kada wegov zemqak, bengalski pesnik Rabindranat Takur, poznatiji kod nas kao Tagore, sti~e svetsku slavu i 1913. dobija Nobelovu nagradu, o Prem~andu u svetu malo ko zna. U indijskoj kwi`evnosti je poznat od po~etka 20. veka.

190

U kwi`evnost ulazi 1901. godine romanom Qubav, a ubrzo izdaje i zbirku rodoqubive proze Napa}ena otaxbina, ~iji ceo tira` kolonijalne britanske vlasti konfiskuju.

Prem~and je bio prvi predsednik Saveza naprednih indijskih pisaca, pokreta~ Prevodila~kog kruga, izdava~ kwi`evnih ~asopisa Xagaran, Marjada, Hans i osniva~ {tamparije „Sarasvati Pres�.

MIRA SIMI] (1951) diplomirala francuski jezik na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, magistrirala na Sorboni u Parizu. Dugogodiswi profesor u Ugostiteqsko-turisti~koj {koli u Beogradu. Prevodila za mnoge kwi`evne ~asopise i za radio-Beograd. Prevodi na{e pisce koje `eli da predstavi francuskoj ~itala~koj publici. Pi{e tekstove za kratke pozori{ne predstave na francuskom jeziku koje se izvode svakog prole}a na me|unarodnom Pozori{nom festivalu frankofonih {kola u Beogradu. Ve} nekoliko godina `ivi u Parizu.

MIHAJLO SPASOJEVI] (1974). Sremac. @ivi u Wujorku. dr MALI[A STANOJEVI], ro|en je u Ra~i (kragujeva~koj) 1949. godine. Na Filolo{kom fakultetu u Beogradu diplomirao je i doktorirao na grupi za srpskohrvatski jezik i jugoslovenske kwi`evnosti. Objavio je alegorijsko-poetski roman Oseno drvo `ivota (1996, 1998), kwigu pesama Mesec u slamenom {e{iru (1999), Epohe i stilovi u srpskoj kwi`evnosti 19. i 20. veka (2002), Portret narodnoga kraqa (monografija), (2005), Tragom srpskoga Vo`da, (2007).

NEBOJ[A ]OSI] ro|en je 1958. u Ivawici.

Zavr{io je Filolo{ki fakultet u Beogradu, odsek za jugoslovensku i op{tu kwi`evnost.

Kwige pri~a: Pri~a o smrti, 1987. Tu|e nebo, 1991. Nesanica, 1993. Utopije i pijavice, 1994.

Deca velegrada, 2005.

191

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 821.163.41-1 PRI^A : ~asopis za pri~u i pri~e o pri~ama / glavni urednik Slobodan Stojadinovi} ; odgovorni urednik Slavoqub Markovi}. – god. I, br 1 (novembar 2007). – Beograd (Gandijeva 167-177) Kwi`evno dru{tvo “Sveti Sava”, 2007 (Ni{ : SVEN). 21 cm.

Tromese~no ISBN 1820-5909 = Pri~a COBISS.SR-ID 144590860

192