Časopis Priča broj 4

Pri~a, prvi i jedini ~asopis za pri~u i pri~e o pri~ama Beograd, septembar 2008. godina II broj 4 Izdava~: Kwi`evno dru{tvo „Sveti Sava” Beograd, ulica Gandijeva 167-177 Osniva~ Slobodan Stojadinovi} Za Izdava~a Neboj{a ]osi} Glavni urednik Slobodan Stojadinovi} Odgovorni urednik Slavoqub Markovi} ^asopis Pri~a izlazi ~etiri puta godi{we Rukopise slati na adresu sirrecyu@yahoo.com

Tira`: 300 [tampa „Sven” – Ni{ Na naslovnoj strani Slobodan Stojadinovi}: Prva slika, uqe na platnu, 36x48cm, 1979 g.

Na zadwoj strani korica Crte` Dobrija Stojanovi}a

PPPPPP P P P P P P P P P P

RRRRRRR R R RRRRRRR R R R

I I I II I I I I I I II I I I

^ ^ ^ ^ ^^^^^^ ^ ^ ^

A A A A A A A AAAAAAA A A A

PRI^A ^asopis za pri~u i pri~e o pri~ama Beograd, septembar 2008. godina II broj 4

Sadr`aj Qubi{a Jeremi}, Samozvanci Vidosav Stevanovi}, Ulica koja }e nositi moje ime Slavko Lebedinski, Ku~e iz Blindengasse Aleksandra Grubor, Rock ’n’ roll nigger Sowa Atanasijevi}, Moje savr{eno jutro Qubica Mrkaq, Kako je nestala sviwa na ki{i Milo{ Latinovi}, Stid Milijana Milanovi}, Te{ko je danas biti `iv Tawa Stevanovi}, Tri porodi~ne slike

7 25 39 48 51 55 57 61 84

Iz Somadevine zbirke 87 Mario Benedeti, Jednakokraki trougao 95 Gabriele Romawoli, Zeleno i plavo 99 Sofija Andruhovi~, Gospo|a Dorota 103 Stanislav Beran, Da`devwak 110 Vang Meng, Treperava lampica telefonskog zvona 115 Zekerija Tamir, Posledwi iblisov dan 123 Volfgang Borhert, Hleb 128 Nikolaj Agafonov, [aqapinov unuk 131 Sne`ana Bo`i}, Pri~e Mirjane Pavlovi} Marija Golubovi}, Pri~e Qiqane \ur|i}

138 147

Slobodan Stojadinovi}, Kada po~iwe pri~a da lebdi 154

5

Qubi{a Jeremi}

SAMOZVANCI (Jedna nenormalna predmodernisti~ka pri~a)

^itava istorija sa Pileti}em, wegovom JelanijomJeqom, i mojim nenormalnim nastojawima (istorija tako }udqivo zapo~eta u onoj strmoj i isko{enoj uli~ici, takore}i sokaku koji je tih veselih sedamdesetih pro{loga veka brzo ulazio u modu u na{em prestonom gradu, i ni{ta mawe uvrnuto okon~ana u ovoj smrdqivoj sobi za samce, ili ovde uz Dunav, gde glib uzdi{e i ugiba se pod na{im telesima) ~itava ova `ivahna istorija osta}e pomalo nedore~ena po{to nikako ne umem da rasvetlim mnoge va`ne stvari iz toga dana kada sam, iznenada, ponesen qubavqu i samilo{}u, pao u neku zami{qenost ali i neverovatnu preduzimqivost.

Sedeo sam ~vrsto stegnut u moj ~uveni kaput od kamiqe dlake na jednoj od klupa oko {arenog betonskog cve}waka kojim su bili zatvoreni kolski prilazi uli~ici. Raznobojne elektri~ne svetiqke nisu se tih veselih dana nikako gasile, qudske prilike promicale su klate}i se kroz ukr{tenu nemirnu svetlost reklama, ili su se u`urbano prodevale nagore i nadole, sa raznih strana probijali su zvuci pesme i vaqda neke muzike. Nebo se jednako krilo u nemirnoj izmaglici povrh opusto{enih drvoreda i ovde dole u `u}kastoj i modroj svetlosti mogla je biti i zora i suton, i pozna jesen i rano prole}e.

Sedeo sam dugo, naposletku sam osetio glad, pa`qivo razgrnuo moj ~uveni kaput i dohvatio se paketi}a iz unutra{weg xepa.

7

Na obli`woj klupi sedeli su devojka i mladi}, tesno i nemirno zagrqeni; od wih nisam zazirao. Uostalom, neka se i to zna, patio sam tih dana od provaqenih zuba, ali mi to nije smetalo da u`ivam u hrani, mada sam morao pa`qivo da `va}em svoje ~varke i sitne komade miri{qave lepiwe.

Ipak, a bi}e i zbog tih zuba, u jedan mah osetih da mi mladi} i devojka sa klupe nekako smetaju, grlili su se uz slabe mi{je krike, ali ipak re~ite, pa bi se onda pu{tali i kao o~arani zurili niz isko{eni sokak, prema rasvetqenim niskim ku}ercima i kioscima od {arenih plo~a i prema oki}enim nastre{icama starinskih bircuza, pa bi se ponovo i `e{}e hvatali u zagrqaj. Veseli prizor izgleda da je podsticao wihovu qubav.

I tada, odjednom, bio sam potresen, sve mi se jasno prikazalo i razjasnilo, ostao sam otvorenih usta usred napornog pa`qivog `vakawa. Sakupio sam ostatke ~varaka i izmrvqene lepiwe, potrpao ih u unutra{wi xep, ustao, stegao se u svoj kaput od kamiqe dlake, i krenuo isko{enom kaldrmom niz ulicu.

U trenutku kada sam opazio svog ~oveka rekao bih da je ceo sokak nekako zapusteo, kao kada se na pozori{noj sceni mewa dekor. A sve je bilo isto, ~ak se ispred jedne niske kafanice zate~e neka visoka `ena u ispranom modrom mantilu oslowena o dr{ku velike ra{~upane metle.

Moj ~ovek, u okra}oj ali upadqivoj bundici, stajao je posred ulice, obgrliv{i ne{to {to se dr`alo na izdu`enom niklovanom trono{cu. Wegova bundica i taj sijuckaju}i trono`ac nekako su me|usobno pristajali.

Zaustavio sam se. Tu je ne{to otpo~iwalo. Da vidimo.

Iza otvorenih vratnica starinskog bircuza pru`ala se niska tamna prostorija s mno{tvom stolica izvrnutih po stolovima; `ena u ispranom modrom mantilu pokrete se i stade nekako ~vr{}e na razmaknute noge, onda odbaci metlu vratima u dno i gledaju}i ne8

kud preko ogoqenog drve}a iska{qa se i otpqunu sna`no preko ulice. Dvaput.

Nisam vi{e imao strpqewa za premi{qawe, i dok mi je sva snaga podrhtavala od radosnih predose}awa, po|oh pravo ~oveku.

Na kaldrmi je bio name{ten maju{an zelenkast instrument na tim duga~kim krhkim kracima, i moj ~ovek je naizmeni~no zurio kroz wega kao kroz durbin, i ne{to `urno i zaneseno bele`io po raznobojnim blokovima koje je vadio iz kupolaste kutije polo`ene uz te nogare. Pri{ao sam mu s le|a i tada opazih da je wegov instrument upravqen prema jednoj `enskoj prilici koja je desetinu metara ni`e stajala uz visok oronuo zid dr`e}i obema rukama neku crvenobelu motku. ^ovek je poka{to rukom davao znake nekud ustranu, i crvenobela motka se hitro pomerala. @enino pona{awe sa motkom odavalo je punu predanost poslu. Tako je izgledalo. E, ba{ da vidimo!

Rekoh – Ja sam iz gradske inspekcije za javne radove.

Glas mi samom ispade nekako neo~ekivano zvonak u ovom isko{enom sokaku, kao u praznoj kutiji. ^ovek mi, ne okrenuv{i se, odgovori – Eduard Pileti} iz Zavoda za rekonstrukciju, radimo na obnavqawu starina, vaqda i sami vidite.

Po}utah, pa mu odsekoh – Tako ne}e mo}i. Mora}e{ da me poslu{a{. Zna~i, izvolite pokupiti svoje stvari i dr`ite se daqih uputstava. ^ovek se polako i mrzovoqno ispravi u svojoj pristaloj bundici, oprezno zate`e nekoliko navrtaja na svom instrumentu, pa se okrete prema meni.

Gledalo me je jedno otvoreno, pomalo bledo lice sa sitnom bradicom ispod usta, koje je me|utim mrzovoqno govorilo da }e ovo biti samo neki dosadan i obostrano {tetan nesporazum. U~inilo mi se da svu {tetu bez kolebawa pripisuje mojoj neupu}enosti. Kao da je u meni video nekog pacera i {trebera s kojim }e ipak mo}i da iza|e na kraj.

9

Ali bio sam za glavu vi{i od wega i energi~no, s nekom rado{}u prionuh da ga ubedim. „Pileti}u, va{a je du`nost – zaustih, i hitro iz unutra{weg xepa izvukoh nekakvu crvenu karticu s gotovo izbrisanim zlatnim slovima koju mu nakratko zadr`ah pred o~ima; okretoh mu i pole|inu gde je izme|u smazanih re~i mogao opaziti krupnija slova PUNUOMO]JE GRADSKOG... i veliki okrugli rub nekog starog pe~ata. Ovo je obavezno palilo tih davnih sedamdesetih.

Dosetka je uspela! Shvatao me je sada ozbiqnije, mada se wegova mrzovoqa samo poja~avala. Sa izrazom ~oveka koji je re{en da se, ako i malo nade ima, suprotstavqa glupom a neminovnom propisu, Pileti} sad promumla ne{to kao „Jeqo, ajde sad” i mahnu prema `eni niz ulicu.

Crvenobela motka se kratko zaquqa, zatim klonu, i ja videh kako `ena tromo zakora~a ka nama, dr`e}i tu motku obema rukama uz desni bok.

Jelanija, – predstavi mi Eduard `enu, zatim woj re~e „Ovaj je iz gradske inspekcije’’. Gledao je ustranu, dok sam ja u`ivao u neo~ekivano mekom `eninom pogledu i qupkim pokretima kojima je name{tala dvobojnu motku prema nastre{ici bircuza. Za trenutak kao da sam zaboravio na zube koji su me jo{ od onih ~varaka jednako ti{tali.

Jelanija je mirno primala znake moje ulizi~ke naklonosti, a ja ~ak glupo po`eleh da joj ponudim svoje ~varke i ostatke lepiwe. Ba{ su me dirnule Jeqine modre o~i na izmr{alom, ali ~istom licu!

Pileti} u dve re~i prenese `eni moje zahteve, ona me nekako ispod oka pogleda, a on se obrati meni sve isto ogor~en mojim nerazumevawem. Obra}ao mi se u nekoj ~udnoj mno`ini – on nas ne mo`e da razume – i ja se lecnuh kada opazih da on moje sasvim izuzetne naume stavqa u isti red sa nastojawima nekog „vi{eg gradskog foruma za rekonstrukciju’’ sa kojim se on odavno spori. Govorio mi je da mi moramo ve} jednom shvatiti 10

zna~aj wegova posla, zna~aj rekonstrukcija u duhu evropskih zakona, pogotovo u na{e haoti~no vreme; evocirao je nekada{wi sjaj ovoga kraja po kojem su, me{aju}i se sa narodom, u nadahnu}u posrtali velikani, sada ve} slavni stvaraoci, narodne vo|e, dr`avnici. Sva{ta je Eduard tu nadrobio, i ni{ta nije shvatao.

Ali, odnekud, obra}ao mi se kao zaostalom i glupqem ro|aku iz provincije, koji bi mo`da mogao da mu se pridru`i ako bi se odrekao svoje zadrtosti. ]utao sam ne skidaju}i o~iju s wegove bradice koja se sve upadqivije tresla, dok najposle on ne otpo~e povi{enim glasom i pomiwu}i usput s prezirom moju beslovesnu poslu{ni~ku odanost, da me opomiwe pred save{}u ove stare prestonice nad dvema rekama, pred jednom slobodarskom istorijom.

Pored nas po~e{e da promi~u vesele prilike, pevu{e}i i osvr}u}i se za bezbrojnim ukrasnim svetiqkama iznad ove kaldrme. ^ini mi se da opazih i ono dvoje sa klupe – sada su sa zanosom jeli neka nafilovana testa.

Jelanija, pak, kao da se prema meni ne{to odlu~ila, pristupi sasvim uz Pileti}a i obema rukama se dohvati za wegovu mi{icu.

E, ovo sam ve} morao da prekinem. Rekoh im da slabo marim za wegovu pri~u i da su mu razlozi skroz proma{eni. Ovde prosto nije re~ o wegovoj rekonstrukciji nego je nu`no da se radovi nastave na drugom mestu i u drugom smislu. Dakle, neka se ostave pri~e i neka sklapaju instrumente.

Pileti} je jo{ ne{to drobio i razlagao, ali sam ja, ravnodu{an prema tome, ushi}eno udisao hranqivi vazduh ove uli~ice u kojoj dani i godi{wa doba niti po~iwu niti se smewuju, iz koje se, tako|e, sasvim dole, opa`aju torwevi i visoka drveta i ne{to svetliji vazduh iznad Dunava.

11

Kao da mu se sve odjednom izbistrilo – a nije, stojim dobar za to – on tr`e ruku iz Jeqinog zagraqaja pa se uhvati za zelenkasti instrument, stade ne{to odvrtati i pomicati i naposletku ga obema rukama podi`e s postoqa, i paze}i na svoju skupocenu bundicu dade znak Jelaniji koja se hitro sa`e i pripremi kupolastu kutiju u kojoj se ubrzo uz ritmi~no {kqocawe taj durbin izgubi. Izdu`ene i `u}kaste no`ice krhkog postoqa sklapao je jo{ marqivije. Pa po{to su se gvozdeni krajevi no`ica tako|e {kqocnuv{i fino priqubili, Pileti} ih po sredini opasa ganc novim `utim kai{em koji zatim pa`qivo proturi i kroz tri gajke.

Kao za sebe zausti ne{to o izgubqenom vremenu, i jo{ re~e „ja }u se `aliti, ozbiqno’’. Ma nemoj! Ipak on uprti postoqe na rame i podi`e kutiju. Taj vam je i pored svega tvrdo verovao u neki poredak.

Jelaniju pozvah da ponese motku za mnom u dvori{te niske kafane, gde sam je naumio ostaviti za neko vreme, kako i u~inismo, pra}eni odsutnim pogledom `ene u ispranoj modroj ode}i, koja je sad, tresu}i metlom pod mlazom vode iz dvori{ne ~esme, odbijala dimove iz duga~ke ko{tane mu{tikle.

Tako se ova stvar stala nepredvidivo zaplitati.

Mogao sam ih, mo`da, odmah povesti nadole, niz ulicu ka Dunavu, ka onim mestima gde se izme|u glomaznih lu~kih objekata u izgradwi, ili ve} dovr{enih, jo{ uvek pronalaze {iroki pojasevi {ipra`ja i ve~ito `ivog re~nog muqa u kojem ~ovek mo`e uvek iznova da ostavqa svoj trag i odmah jasno da opa`a kako se brzo wegov trag gubi.

Poveo sam ih gore, preko {arenog betonskog cve}waka, put onih gradskih ~etvrti u kojima su ku}e visoke, potamnele i kao stegnute gvozdenim rubovima u sivom i `u}kastom vazduhu.

Po{li smo ispod golih drvoreda [ilpertove ulice; prolaznike smo ovde retko susretali, ku}ne 12

kapije su naj~e{}e bile glomazne, te{ke i prqave, i jama~no dobro zabravqene, i tek ako je poneko prizemno okno svetlelo. U nekoliko navrata podse}ao sam Pileti}a na moja punomo}ja, ina~e smo }utali, a Jelanija, dr`e}i se po strani, kad {to je pogledala u mene s izvesnim zanimawem.

Nisam im spremao nikakvo zlo, niti sam `eleo da im {to god napakostim, samo sam strepeo da sve ovo uop{te ne shvataju, a do mene je da ih uputim. [ta }u kud }u, pozvah ih da u|emo u neki bife i da u miru prezalogajimo neko kuvano jaje, neku sardinu, mo`da pr{ute, salamu, {ta im god drago, i naravno, ne{to da popijemo. O ~varcima sam pre}utao, kao da jo{ nije bilo vreme za to, kao da sam i sam bo uhva}en u nekoj misli o budu}nosti!

Wihov je odgovor bio odlu~an, ~ak pun neke indignacije – taman posla, imaju oni svoje obaveze, a i na hranu paze mnogo vi{e nego {to ja to mogu da zamislim.

Tako reko{e. Dobro. Bi}e da je do{lo vreme da ih malo prodrmam.

U jedan mah, kad opazih kako Pileti} mr{te}i se uga|a boqe mesto onom postoqu na svom ramenu, sagoh mu se na uvo i rekoh da samo on ~uje – daj, mo`e{ te stvari i ostaviti, negde }emo ih ve} u ovim kapijetinama sakriti.

Kao da brza senka straha prelete preko wegovog lica kad zausti jedno „{ta!’’, ali se odmah pribra i samo {to zamoli Jelaniju da mu pomogne dok premesti te instrumente s ruke na ruku.

Zaustavio sam ih kad smo ve} pro{li gradski trg na vrhu i kad je iza nas ostala bu~na gomila sveta koji se tih veselih dana neobi~no jagmio oko velikih bqe{tavih prodavnica, supermarketa i robnih ku}a.

Pred nama se otvorio prostor, ni ulica ni trg, Bulevara Oslobo|ewa, ome|en krivudavim nizovima surih pra{wavih zgrada i ogromnim travwakom bez ijednog stabla ili grma, iznad kojeg je ovaj sivi vazduh postajao jo{ tamniji i te`i. Ra{trkana svetle}a slova 13

po tamnim zidovima zgrada poja~avala su prete}i utisak praznine ovog mesta.

Svoje provaqene zube nisam vi{e ose}ao.

Opazih pomalo razo~aran kako Eduard i wegova Jeqa privijena uz wegovu pristalu bundicu s olak{awem i ~ak s nekom nadom pogledaju prema udaqenoj prilici naoru`anog policajca ispred sasvim crnih stakala jedne dr`avne zgrade. Odmah zatim radosno su se sa{aptavali pokazuju}i prema omawoj skupini qudi koji su uz slabu svetlost s nekakvih fewera ne{to kopali kod same ivice travwaka.

Ne osvr}u}i se na mene Pileti} pre|e na travwak, spusti postoqe i stade pa`qivo rastvarati `ute krhke no`ice koje {kqocnu{e sasvim glasno. Jelanija je iz kupolaste kutije ve} dohvatala instrument. Pri|oh im, zainteresovan. Radili su spretno i obu~eno, u ti{ini koju je tek izretka naru{avalo zujawe velikih teretnih kamiona koji su napu{tali grad. Qudi kod ivice travwaka uzmahivali su i spu{tali udarce u meku zemqu, kad {to se ~ulo ne{to kao pqeskwe vode.

Pileti} je bio spreman za posao.

Okrenuo se, u svojoj kratkoj bundici, sme{io se, i taj osmeh iznad wegove bradice bio je gotovo drugarski, kad je rekao da sad ve} sve vidi i sam, ovo je mesto planirano za magistralu, ~uo je on ve} o tome, treba}e cele blokove ku}a ru{iti i pomerati, izvesno je da }e ovde uskoro biti ~itava vojska qudi iz gradskog komunalnog, pa ovaj grad, ipak, le`i na starinama...

Wegova Jeqa osmehivala se prema meni sau~esni~ki.

I ona!

Presekao sam to – Nema nikakvog plana, ni{ta vi ne znate. Pribirajte te stvar~ice, ako vam toliko zna~e, s smesta za mnom!

Ov je bilo precizno: kao o{amu}eni, wih dvoje se rastreseno nasmeja{e i stado{e se osvrtati oko sebe.

Eduard ~ak ne{to pokaza prema policajcu i qudima pod fewerom.

14

Brzo – rekoh o{trije – nemojte da vas ja... „Ma {ta on...’’, zausti Pileti}, ali ja mu se uneh u lice, a zatim iz sve snage odgurnuh krhke `ute nogare, tako da instrument odlete i {qapnu na travwak podaleko od wih. Rekoh mu, dok su mu obrazi postajali sve izdu`eniji i ble|i, – vidi{, nisi umro! Ipak kad ~uh kako Jelanija ispu{ta ~udne i gotovo bolne krike, bi mi ih nekako i `ao.

S bradicom koja je sad gotovo {tr~ala iznad te skupocene bundice, Pileti} bez re~i i energi~no otkora~a do poni`enog instrumenta, pa`qivo ga podi`e i ja videh kako sabla`wen i sa strepwom tra`i po wemu neku {tetu. Vratio se polako, skidaju}i prstima zemqu sa zelenkastog tela{ca.

Dosta je bilo. Poveo sam ih preko ulice, du` sivih jednolikih ku}a. I{li su }utke za mnom, uz mene, pogleda zabodena u prqavi plo~nik. Zagledao sam okna i kapije, najzad ih zaustavh kod ulaza koji beja{e sasvim bez vratnica. U dnu neosvetqenog hodnika video sam svetlost po rubovima vrata moje sobe. Tako je i trebalo da bude.

Po{li su ispred mene, verovatno zahvaquju}i autoritetu onoga {to su jo{ uvek o meni pretpostavqali. ^ak i u ovoj sobi bez prozora, s tek malim prorezima za vazduh ispod visokih tavanica, bez ijednog udobnog komada name{taja, bez i~ega osim gole stolice i sasvim ulubqenog kreveta sa starim }ebetom, i zar|ale vodovodne {koqke na jednom zidu, Pileti} je, rekao bih, i daqe verovao da se sve, ipak, mora odvijati po nekom planu.

U stvari, u sobu sam ih gurnuo gotovo grubo, tresnuo sam vratima za sobom i bu~no okrenuo kqu~. Wih dvoje pogleda{e oko sebe, zatim u mene, kao qudi koji su blizu da shvate bespredmetnost nekog de{avawa ali se jo{ uvek, mada bez voqe, prepu{taju izvr{iteqima. U tom trenutku oboje su mi se dopadali.

15

– Odavde vam nema izlaza, rekoh im ozbiqno. Oni se tome nasmeja{e kao {ali, mo`da neumesnoj, ali ja ostadoh ozbiqan i produ`ih – neka se ni~emu ne nadaju, ni od kakve koristi im nije da dozivaju bilo koga, bilo kako da poku{aju mene da prevare.

Eduard se kao malo strese, zauze neku pozu i stade me prizivati pameti i podse}ati na du`nosti, ~ak pomenu „op{ti poredak stvari’’.

Nije mi bilo voqa da mu obja{wavam, samo naglasih obra}aju}i se oboma – ova soba im je sav prostor, ti sivi i `u}kasti zidovi, ta bu|ava {koqka na zidu, ta stolica, otrcano }ebe, i najzad, ja sam. I oni sami, dabogme!

– Stolicu }u, pri tome, ja uzeti, dodadoh.

Sedeo sam neko vreme mirno i posmatrao ih. Bili su najpre blago unezvereni, pa utu~eni, jedva ako su napravili neki pokret po sobi. Pa da, pribirali su se.

Kri{om su bacali poglede jedno prema drugom, kao da tra`e pomo} od koje unapred odustaju. Onda Pileti} pri|e Jelaniji i wih dvoje, glava uz glavu, odmako{e u najudaqeniji kut ove sobe. Ne{to su dokonavali.

Jelanija se okrete prema meni sasvim promewena u licu i glasom odlu~nim i ~ak pone{to nestrpqivim upita me da li mo`e dobiti sapun za umivawe i pe{kir.

Ne! – rekoh.

Mogli su o meni misliti {ta im drago, od toga da sam opasan i podani~ki slep izvr{ilac ne~ije mu~ne namere ~iju svrhu i opravdanost nikako ne razumeju, do toga da sam definitivno i opasno pomerio pame}u.

Neka biraju, ne bi mi ni ina~e verovali.

Ali odista me obuze neko pakosno veseqe kada se Pileti}, ne svla~e}i svoju skupu bundicu, ma{i za instrument: najpre je pa`qivo rastavio i o~istio krhke `ute no`ice postoqa krpom koju dohvati iz kupolaste kutije, potom promeni krpu i po~e sasvim polako i ne`no da trqa zelenkasto tela{ce svog dur16

bina. Kada je instrument opet bezbedno {kqocnuo u kutiji i kutija bila postavqena uza zid naspram vodovodne {koqke, on pritisnu no`ice dok i one ne {kqocnu{e, pa poku{a da ih uspravqene tako|e stavi uza zid; pod je, me|utim, bio od plo~ica ravnih i glatkih, gvozdeni {iqci trono{ca nisu se hteli dr`ati na jednom mestu, Pileti} se osvrtao svuda po sobi dok ne uhvati te `u}kaste letve i ne polo`i ih po podu, nasred sobe.

Jelanija se nagiwala nad ulubqeni krevet i vrhovima prstiju dodirivala oliwalo lice }ebeta. Sede na sam rub kreveta, pa pozva Pileti}a da joj se pridru`i.

On uz diskretno {kqocawe rastvori niklovane bravice koje su kao dugmad dr`ale wegovu bundu, zatim tu bundu svu~e, presavi je dvaput i polo`i preko kupolaste kutije, najposle se spusti do Jelanije. Sada su gledali pravo u mene s jasnim pitawem na licima – i {ta sad?

Polegajte – rekoh im – polegajte i `ivite, morate znati da vam je to sve. Vreme odmi~e bez {kqocawa. Na mene se ne obazirete. Mo`emo biti prijateqi. I pomislite da se ipak ~ovek jednom sru{i i ne bude vi{e ni svoj ni ni~iji.

Ovoga puta protestovala je Jelanija.

Dobro, – re~e – mo`e ona i prespavati u ovom odvratnom }umezu, ali {ta zna~e te idiotske natuknice, ti nagove{taji? Vreme odmi~e! Kakve gluposti!

I „to vam je sve’’! Ili mo`da pretim sa tim ru{ewem?

Pa da li ja uop{te znam kako se `ivi u ovo doba, kako se jedino mo`e pristojno `iveti u ovom kiberneti~kom veku, i kako ona `eli da `ivi?

Eduard je }utke gledao u pod.

Ne – rekoh – ali }e me zabavqati da ~ujem, a ona mo`e zamisliti da su je poplava, zemqotres, po`ar, epidemija, rat, li{ili svega toga. @ena sad kao da se ba{ naqutila, modre o~i na wenom izmr{alom licu gotovo pobele{e, i ona mi o{tro 17

odvrati da ja „sebi ni{ta ne umi{qam’’. I kao da je re{ila da me vi{e ne prime}uje, ona svu~e gorwu ode}u, pa isturiv{i jednu za drugom lepu punu nogu, otkop~a ~arape sa pojasa, smota ih i slo`i u cipele pored kreveta. Pileti}u, koji je pogrbqen sedeo i zurio u vodovodnu {koqku, samo re~e „hajde sad, skidaj se’’.

Legli su preko }ebeta, Jelanija sa xemperom preko okra}e svilene bluzice, Eduard u xemperu i somotskim pantalonama. Le`ali su }utke, sve dok ih nisam opomenuo da }e im uskoro biti hladno, da se soba slabo greje i da moraju na}i svoj na~in da sa tim iza|u na kraj.

Okrenuli su se jedno prema drugom, a na tom ulubqenom starom le`aju wihova telesa i bez wihove voqe nalegala su jedno na drugo. @enine lepe pune noge kao da su poku{avale da obgrle Pileti}a, ali je on le`ao nepokretan i mlitav. Ona mu je ne{to {aputala.

Spo~etka nisam mogao ~uti o ~emu pri~aju, onda kao da se zaboravqaju progovori{e glasnije, Jelanija je pri~ala o nekoj poseti koja se ne da zaobi}i, Pileti} je govorio o svojoj majci, izuzetno obrazovanoj i finoj `eni (wegove neumesne re~i!), koja izgleda nije odobravala ni wegovu vezu sa Jelanijom, ni wihove zajedni~ke prijateqe. Pileti} je tra`io razumevawa za tu staru i iscrpqenu `enu koja je, in ultima linea, uvek znala na kojoj je strani dobro, a na kojoj zlo. Pomiwali su i neko sutra, ili „ovih dana’’, kada }e i}i da nabavqaju izvesne stvari bez kojih kao da nisu umeli da zamisle svoj budu}i `ivot.

Sedeo sam nepomi~no, poti{ten, samo {to sam raskop~ao moj kamilhar. Pileti} se tromo di`e.

Dohvati svoju bundicu sa one kutije, opet se uvali u udubqen krevet i bundom prekri Jequ i sebe preko nogu. ]utali su greju}i se, onda Pileti} po~e da mudruje, najpre glasno pa sve ti{e, o perspektivama u svom poslu (o ~emu se `ena veoma precizno raspitivala).

Ovaj grad on zacelo nije uop{te poznavao, ali je znao 18

mnogo o wegovoj pro{losti i umi{qao da zna sve o wegovoj budu}nosti; `udeo je za tim da ne{to rekonstrui{e, da mewa, sru{i, uveze iz inostranstva.

Odjednom je po~eo da brine za neposrednu budu}nost, sada opasno ugro`enu. Glas mu se poravna i iza|e nekako be`ivotan. „Ne, nema izlaza’’ – progrca.

S onom bundicom koja ih je hvatala samo do pojasa Jelanija se odjednom pridi`e i ne`no dr`e}i Eduardovu glavu sa sitnom bradicom me|u svojim {akama prekrete se na wega celom du`inom. On je plakao, izgubqen ispod laganih pokreta wenog gipkog tela.

Gledao sam wihovo milovawe i ve} me je opet obuzimalo blago ose}awe radosti i prijateqstva prema wima, kad Pileti} u jedan mah sna`no posko~i u tom trulom krevetu i `eni koja svaliv{i se na grudi sakri lice u moje }ebe prosikta „kako mo`e{, u ovim uslovima’’.

Ustao je, bez pantalona, i svojim `u}kastim izdu`enim no`icama otkora~ao do {koqke na zidu, pustio mlaz vode, umio se i protrqao vla`nim dlanovima po trbuhu i butinama. Vratio se do kreveta i navukao pantalone `ustrim pokretima koji su o~ito hteli ne{to da zna~e. Spustio se na krevet ne diraju}i u onu bundu.

Le`ali su tako, dugo, wihovo o~ajawe kao da se {irilo po ~itavoj smrdqivoj sobi, i nezadr`ivo je navaqivalo na mene samog.

Bio sam potresen, i odjednom sve, sve sam znao; dreknuh – Di`ite se sad, na noge, da se jede!

Nisu se micali. Ja dohvatih iz xepa mog famoznog kaputa paketi} sa ~varcima i lepiwom, ustadoh a stolicu pomerih bli`e krevetu, pa se spustih uz wu na pod.

Razvio sam hartiju i mrki, slepqeni, tek malo u`egli ~varci toplo zamirisa{e po ovoj prohladnoj sobi. @vakao sam, i mada su me opet uzmu~ili provaqeni zubi, nisam prestajao preko zalogaja da pozivam moje qude na ~ast.

Jedite bre! – uzvikivao sam, – `ivite!

19

„Ma, {ta da `ivimo’’, urliknu Pileti} i zamahnu rukom prema stolici s jasnom namerom da s we zbri{e moju hranu; ruka je samo o{tro, tu`no zveknula o masivnu ivicu stolice, i on zastewa.

Tako je stvar, za jedno vreme, okrenula naopako.

Nisam uspevao ni u {ta da ih uverim. Le`ali su ne dodiruju}i se, zure}i u tavanicu ili uvla~e}i lice u {ake. Ustajali su do vodovodne {koqke, s razli~itim potrebama, a Pileti} se jednom di`e i da pomeri `u}kasti sklopqen trono`ac sa sredine sobe do u kraj kreveta. Jelanija je zapo~iwala razgovor o tome kako ona ve} vidi wih dvoje okru`ene udobnim stvarima koje }e nabaviti, slikama dalmatinskih gradova i alpskih gora, u toplom svom stanu, u spokojstvu svog i poznatog poretka zbivawa, prema jasnom sutra koje sami spremaju. Ali Eduard je samo odmahivao prema pustim zidovima ove sobe, a wegova sitna bradica pomerala se, kao da ka`e – vidi i on to, ali vidi i da je sve po{lo natra{ke.

Uzalud sam ga prizivao pameti, ukazivao mu na to da mora realno da vidi svoje stawe, jer on je smatrao da je to s moje strane ~ist cinizam i tome se `estoko opirao: ne mo`e ~ovek da `ivi tako, mora da se bori i te`i, da predvi|a. Nije mogao da zamisli da se bori ovde, nije mogao da se oslobodi pore|ewa. [ta da se radi, unesre}ava nas paradiz, ne pakao.

Tako sam bio prinu|en na najte`i korak. Odlu~io sam da ih zadr`im u toj sobi tako dugo dok.... ....~ini mi se da su prolazili ~asovi, dani, sve u istoj nepomi~nosti i o~ekivawu, u istoj sivoj i `utoj svetlosti sobice. Nisu gotovo ni{ta jeli, a moja zaliha ~varaka se smawivala. Nisu ni vodu kako vaqa pili, po{to im je voda u ~esmi na zidu bila jednako mlaka i ustajala, a toplota joj se nije mogla mewati. Pileti} se brijao po obrazima `iletima koji su se na{li u kupolastoj kutiji, ali je sve to ~inio nepa`qivo i najposle 20

su mu obrazi postali modri i izbrazdani posekotinama. Rekao bih da je i Jelanija, qupko to kriju}i, progurala jednu svoju mese~nu nepriliku.

Samo je instrument u redovnim razmacima rasklapan, ~i{}en, proveravan. Bodro {kqocawe prilikom svakog uspe{nog spajawa i zavrtawa wegovih delova kao da je unosilo ~ilost u ovu tu`nu sobicu.

Hodali smo po sobi bez re~i, sudaraju}i se poka{to kao beslovesna telesa u prostoru. Bili su najzad spremni da me bezuslovno prate.

I tako, kad je ve} zapretila opasnost da i sam padnem u jadno stawe oja|enosti i bezvoqnosti, prekretoh kqu~ u bravi i otvorih im vrata sobice. Gledali su me, dabogme, prenera`eno, ali su po{li za mnom tamnim hodnikom na ~ijem se kraju nazirao ne{to svetliji vazduh ulice.

Bilo je kao da smo samo koji ~as pre napustili ovaj {roki prostor Bulevara Oslobo|ewa. Ista siva i `u}kasta svetlost, tamnija i te`a povrh pustog ogromnog travwaka, ista izgubqena svetle}a slova na jednolikim potamnelim zgradama.

Policajac se kretao ispred crnih okana, na ivici travwaka qudi su kopali raskva{enu podatnu zemqu, samo {to ih je sada osvetqavao snop jake svetlosti s nekakvog reflektora. Vazduh se ose}ao mek{i i topliji, kao da je prole}e na pragu, ili se jesen prevarno pritajila.

Opet smo kora~ali prqavim plo~nikom, ja i moji qudi, on u kratkoj pristaloj bundici i s instrumentima u rukama, ona, malo kao pobelelih o~iju. Poveo sam ih opet preko gradskog trga na vrhu gde gu`ve oko velikih izloga nisu jewavale. Spu{tali smo se zatim [ilpertovom. Nije me se ticalo {ta misle i ose}aju, smatrao sam da sada znam {ta im je potrebno. Spustili smo se do jedne sporedne `elezni~ke stanice, tu sam ih uveo u bife za koji sam znao da je uvek otvoren i uvek pun polusveta.

21

Pili smo rakiju, najpre samo ja i Eduard, posle i Jeqa; onda se dohvatismo kuvanih jaja, pr{ute i sira koji se odnekud na{ao mlad, so~an i kao melem za na{a suva usta. Oko nas galamio je svet u ode}i `elezni~ara, u starim i prqavim kaputima, podbuo od pi}a i s onim naro~itim pogledom u o~ima, koji ne tra`i i ne obe}ava nikakvo po{tovawe unapred; svet oran da tone u kafanskoj izmaglici; psovke i pogrdne po{alice pqu{tale su na sve strane, neko je ~ak poku{ao Jelaniju da zadirkuje, ali mu se ona podsmehnu i re~e ne{to tako o{tro da onaj samo buknu u obrazima.

Pileti} je sasvim razgrnuo svoju skupocenu bundicu a instrument, koji je isprva dr`ao u krilu, spustio je iza stolice. Sad je sedeo zavaqen, o~i su mu svetlucale i lepo se videlo kako s ~asa na ~as raste wegovo raspolo`ewe. Ipak je pomiwao kako bi morao sa nekim oko ne~ega da se dogovara, ali bi se sigurno ovde vratio!

Onda je po~eo da pri~a o zgodama iz detiwstva. Kako je, poslat na letovawe negde na selo, sa tamo{wom de~urlijom i{ao u kra|u bostana! Kako je tu prvi put i curu prevrnuo (da, ba{ tako re~e, prevrnuo); setio se i nekog nare~ja (umesto sad ka`u sg, umesto govore – vreve) za koje re~e da je s jugoistoka Srbije, odakle mu je jedan roditeq, dok je drugi... O samoj gospo|i majci sad je govorio s nekom jetko{}u; po~e da grdi i svoj posao, a naro~ito bestidno ispsova sve rekonstrukcije.

U jednu re~, po~eo je da mi dosa|uje. Sad – sg, govore – vreve, molim vas!

Zajapuren, s bradicom koja se ve} od pi}a bila ulepila, raspravqao se okolo s qudima koji su ga ve} po~eli uzimati podsme{qivo, ali bogami i qutito, poneko ~ak oran da se s wim odlu~nije raspravi, naro~ito kad je napao jednoga koji je tvrdio da je u Srbiji najlep{a planina Jelica. „Ti da mi dira{ Jelicu’’ vikao je taj, a moj Eduard mu odvra}ao „...ti Jelicu’’.

Nisam to trpeo, jo{ mawe ono {to je usledilo.

Pileti} je odjednom po~eo da zahteva od mene – kao da 22

sam mu ikad ne{to takvo obe}avao – da mu odmah na|em mesto gde }e mo}i da vodi qubav sa Jelanijom. Zar se na to sve svodilo!

Morali smo {to pre da napustimo ovaj bife, i pored toga {to sam se sasvim lepo ose}ao pored duga~kog {anka i prsate {ankerke s nemogu}om frizurom, i veoma slikovite reklame znamenitog pi}a toga doba istra bitera.

Iza{li smo u istu sivkastu svetlost, instrumenti su ostali u bifeu, Pileti} o wima nije `eleo ni{ta da ~uje. Jelanija je tr~ala za nama, toliko smo `urili.

Dunav je bio blizu, ose}alo se to po vazduhu sve hladnijem, sve svetlijem. Vodio sam ih mimo ogromnih javnih zgrada i stovari{ta, pored ribqih restorana i niskih bifea. Pileti} kao da se povremeno `estoko borio u sebi. Ne{to ga, re~e, vu~e da u svaki kutak zaviri, eto u to betonsko skladi{te, a imao je i da prona|e neke stare a zanemarene prijateqe; zaustavqao je prolaznike, sre}om retke u tim ulicama, i uzvikivao „divne propalice’’! Jelanija ga je sustizala i hvatala obema rukama za mi{icu, sti{avaju}i ga i ne{to mu ne`no {apu}u}i. Onda bi zastajali i gledali me s nekom gladnom pse}om `udwom. Hteli su, izvesno, po svaku cenu i {to pre da budu sami, da se dohvate, i morao sam im to u~initi.

E pa, neka im, dunavski pesak bio im je lo`nica: ne muq, ne senoviti zakloni {ipra`ja, nego otpaci i izlu~evine stotine kilometara napu~ene dunavske obale, stotine gadnih gradova, miliona qudskih telesa. Odveo sam ih na mesto koje je u to vreme, mo`e se znati, ostalo pusto, sasvim peskovito, opkoqeno kaqavim zamr{enim {ipra`jem i `ivim glibom. U vazduhu, gore, razbijali su se dimovi iz ra{trkanih gradskih torweva. Ostavio sam ih pijane, sumanute, kidali su ode}u jedno s drugog poznatim pateti~nim pokretima, dok je Pileti} grcaju}i tra`io od Jelanije 23

da mu se sva preda, sva rastvori. Iza wih narastalo je mo}no svetlucavo telo reke.

Oti{ao sam ponovo do onog stani~nog bifea, uzeo Pileti}ev instrument, sklopqene nogare uprtio na rame i vratio se na obalu. Kri{om, bez `eqe da posmatram banalan prizor, ostavih krhke stvar~ice do nekog `buna Pileti}u na vidiku. Glib se rastvarao pod mojim stopama i opet brzo sklapao, i niko nikada ne bi poznao...

A onda sam se opet na{ao tu. Izgleda da sam se opet uspeo do isko{enog starinskog sokaka koji je tih veslih dana bio jako u modi. ^ak sam, mora biti, usput opet kupio ~varaka i divno pe~enu mirisnu lepiwu.

Klatio sam se na kaldrmi ispod ukrasnih svetiqki, iznova ponesen qubavqu i milo{}u. Izgleda da sam nenormalno dugo stajao zami{qen i stegnuta kaputa u dvori{tu niske kafanice, gde se opet zate~e visoka `ena u ispranom modrom mantilu kako cedi veliku prqavu krpu u olupano vedro. Gledala je nekud preko mene, kao da zazire od ne~ega, a opet kao i da pita – i, gde su ti tvoji qudi sad, a? I {ta }emo sa onom {arenom motkom?

24

Vidosav Stevanovi}

ULICA KOJA ]E NOSITI MOJE IME

Sunce se pojavqivalo kad sam je ugledao. Bila je to najdu`a ulica koju sam video. Po~iwala je na izlasku iz `elezni~ke stanice gde nas je gurala gomila radnika koji su si{li s jutarweg voza. Prekora~iv{i dva stepenika na{ao sam se na ulici, pred wom: prostirala se unedogled, gubila se u daqini, pra}ena jablanovima koji su se, odmi~u}i prema ivici vidika, smawivali kao na {kolskom crte`u.

Da li na tim jablanovima ima ptica? I odgovorio sam neumornom sagovorniku u sebi: ni vrapci ne}e na jablanove. Ovde sade jablanove zato {to nema ptica.

Ovde nema ptica zato {to ima previ{e qudi. Stisnuo sam ruku onoga koji me je doveo i zakora~io. Na kraju ulice po~iwe veliki grad, svetlost no}u, ono {to sam sawao u vru}ici bolesti, sve lepo, stra{no i neodoqivo, ono {to sam zami{qao i ono {to nisam mogao izre}i.

Ali trebalo je kora~ati, tr~ati ako se mo`e, hodati ~etvrono{ke, puzati ako se mora, sti}i do kraja ove ulice, najdu`e na svetu, du`e od mog `ivota kome se odavde ne mo`e sagledati konac. Bio sam besmrtan, neko mi je to do{apnuo izme|u jave i sna, zato ~aroliju nisam smeo nikome otkriti.

Ko je najstariji ~ovek na svetu?

Nema vi{e starih qudi. Prvi ~ovek je `iveo hiqadu godina, wegovi potomci bezmalo toliko. To je bilo davno. {ta se posle desilo?

Bili smo proterani iz raja. I od tada svako koleno `ivi kra}e nego prethodno. Snaga se smawuje, potoma25

ka je sve mawe. Jednom }e qudski vek biti kao u vilinog kowica: ujutro po~ne, uve~e se zavr{ava.

Ti ne}e{ nikada umreti?

Ho}u, ali ti to ne}e{ primetiti. Bi}e{ veliki, ve}i od mene i ne}e{ videti nikoga osim sebe.

Uvek }u misliti na tebe.

Nemoj nikada prestati da misli{ na sebe.

Ja ne}u umreti, obe}avam ti.

Dobro. Kad mene vi{e ne bude, seti se {ta si mi obe}ao.

Isko~ili su iz rupa u ogradi, trojica de~aka u iscepanim odelima, ble{tavo belih beowa~a na garavim licima. Kao da su ~ekali mene koji do sino} nisam znao da }u do}i u grad, to mi je saop{teno pred spavawe, nisam bio siguran da li sawam ili sam budan, neko je pre zore do{ao da me probudi i stavio mi ruku na ~elo.

Nisam se iznenadio {to me wih trojica posmatraju prete}i, u snu se sva{ta zbiva, kazna sledi nagradu.

Wih trojica mi ni{ta ne mogu, mo}na prilika onoga koji me je doveo je pored mene. I, nagiwu}i se na tu stranu kao da }u pasti, shvatio sam da nema toga koji me je doveo, bio je i nije ga bilo. Vrtoglavica me je dr`ala na mestu, nisam mogao napred ni nazad. Izlaze}e sunce je obasjavalo blato ulice, prqav{tinu pome{anu sa gare`om dimwaka, prozori ku}a odbijali su odsjaje svetlosti poput nao~ara na licima slepaca.

Mangupi su prilazili, wihove o~i su rasle, usne se prezrivo skupqale, izme|u wih je izbijalo pakosno {i{tawe kao da prete mr{avoj ma~ki, sateranoj u }o{ak. Pre nego {to me napadnu, pomislio sam, moram ja napasti, nasrnuti na jednoga od wih, ostali }e se upla{iti i pobe}i. Znao sam {ta treba uraditi ali to nisam uradio. {ta je grad?

To je mesto gde previ{e qudi `ivi na premalo prostora.

Koliko hiqada qudi ima u ovom gradu?

26

Mnogo ih je, bi}e ih jo{ vi{e. Tesno je svima, bi}e im jo{ te{we. Tek {to oni {to su ju~e do{li na|u ne{to malo mesta, pojavquju se novi, guraju se, guraju ih. Svi te`e prema centru. {ta ih dr`i zajedno?

Novac, glupost, strah da ne budu sami, neznawe.

Sve velike {kole su u gradovima, zar ne?

Ali u wima se ne u~i mudrost. Izu~avaju se druge stvari, koliki je obim zemqe, kakva je brzina svetlosti, jedino ne kako `iveti pametno i qudski.

Odlu~io sam, `ive}u u ovom gradu.

Ru`an je, opasan, perverzan, samoubila~ki, nestvarala~ki. U wemu se vi{e umire nego {to se ra|a. Kad sve sabere{, to je samo ogromna ma{ina za ubijawe u koju se sam baca{.

I sredstvo za stvarawe lepota sveta, tako|e. Ko osvoji grad, mo`e pobediti bilo koga i bilo {ta.

Sa druge strane ulice stajala je devoj~ica, glava joj je dopirala do gvozdene kvake na drvenoj kapiji. Bila je crnokosa, crnooka, beloko`a, imala je plavu haqinu, crvene ~arape i bele cipele, dve guste kike su joj padale na ramena, bila je sve`a, rumena i okupana, u~inilo mi se da preko ulice dopire opojan miris. Nisam ga nikada osetio. Kada }u ga ponovo osetiti?

Devoj~ice koje sam poznavao nisu imale haqine ve} porodi~ne drowke, bile su prqave kao de~aci, oguqenih kolena, o{trih noktiju i kose su im zaudarale na petrolej. Bio sam siguran da nije jedina, da se negde niz ulicu nalazi mno{tvo takvih devoj~ica koje miri{u i mame, to je ono ~ega sam se bojao i {to moram otkriti i osvojiti, ako ho}u da `ivim. Jer ako se upla{im i vratim se i poku{am na}i voz, ne}u znati koji da uzmem, iz kog pravca sam do{ao, kojim da po|em, prema istoku ili prema zapadu, osta}u sam, gladova}u, o`edne}u i umre}u, niko ne}e saznati {ta mi se desilo, onoga koji me je doveo nema da me vrati na mesto po~etka.

27

Devoj~ica je krupwala, zaobqavala se, dojke su joj poigravale pod haqinom, bedra su se {irila, usna pupila, pogled je postao lukav, zavodqiv i razvratan, od we se {irio miris koji me je zapahwivao, parfem ~uda. Tada sam shvatio da vi{e ne}u mo}i bez we: ja }u ostati isti, ona }e se mewati, neprekidno }e se mewati. I mewa se, evo, dok ovo zapisujem, posledwi put.

U toj kwizi je pisalo: qubav je jaka kao smrt.

Za mene je ja~a od smrti. Ne dozvoqava mi da umrem, nemam vremena, previ{e je `ena oko mene. Da nije wih, ostala bi mi samo smrt.

I one umiru, zar ne?

Ja u tom trenutku gledam u one koje stasaju, a one, kroz mene ili preko mene, gledaju mladi}e.

To je obmana i muka duhu, prolazna lepota i trajno ga|ewe.

Polunesvest qubavi prija mi vi{e nego polusvest vere, dovoqno sam pribran da shvatim koliko mogu i gde su moje granice, dovoqno odsutan da se ne osetim pora`enim.

Ti ne vidi{ stvarne `ene, izmi{qa{ ih, sebe radi, posle toga ih mrzi{, wih radi.

Volim ih zato {to me vole, zato {to su pune mana kao i ja, {to su razli~ite i nerazumqive. Kako ka`e pesnik: nepouzdane su, strpqive i verne Nikad ne}e{ na}i onu koju tra`i{.

Znam. Zato tra`im. {ta bih radio kad ne bih tragao?

Jutarwa se ulica pretvorila u mraviwak, ispuwen qudima i bukom. Naglo je postala tesna. @ene s kratkim kosama, mu{karci s brkovima, devojke u zvonastim sukwama, mladi}i sa kosama zalizanim briqantinom, de~aci o{i{ani do glava, devoj~ice sa tragovima ru`a na usnama, sve se to me{alo bez reda, tvrde su cipele trupkale po kaldrmi.

Sve o~i behu okrenute prema balkonu na ru`noj zgradi koja se dizala tamo gde se ulica pretvarala u 28

polukrug trga, prema grupi mu{karaca koja je stajala na wemu, stiskaju}i izme|u sebe i jednu `enu sa nao~arima na nosu. S vremena na vreme izdvojio bi se neki mu{karac u sivom odelu i sa crvenom kravatom, pri{ao bi ivici balkona, zavitlao pesnicama i povikao „...eella...keeella...keellaaa...elaa. Gomila je odgovarala vikom, pretwama, urlicima, govornik bi ustupio mesto slede}em koji bi ponovio one odlomke re~i, novi talas galame i pretwi pre{ao bi preko mase kao vetar koji uzburka povr{inu vode.

Bio sam sre}an {to niko ne obra}a pa`wu na mene. [ta ako neko primeti da ne vi~em, da ne ponavqam ono {to svi zavijaju prema nebu i prema govornicima na balkonu? Zato sam otvarao usta, pu{tao glas bez smisla, neartikulisani krik mr`we mada nisam ose}ao ni{ta osim straha, ne onog od natprirodnog i zaumnog na koji sam gotovo navikao, ve} nekog drugog, straha od drugih u gomili. Neki tamo negde su predaleko, ovi ovde su preblizu. Gde je onaj koji me je doveo u grad?

Qudi su jednaki. Qudi nisu jednaki.

I jedno i drugo je ta~no, a ne mo`e biti ta~no, protivi se logici i stvarnosti.

I jedno i drugo ne mo`e biti ta~no.

Ra|aju se jednaki, umiru nejednaki i nejednako.

Negde se izgube sli~nosti, pojave se razlike: u tome je su{tina pravde.

Zato se quqa{ka na kojoj se nalazimo kre}e od jedne do druge krajwe ta~ke. Taman dostignemo jednu ta~ku, odmah se po~nemo pribli`avati drugoj.

I dok se udaqavamo od te ta~ke, bli`imo se vremenu kad }emo joj se ponovo po~eti vra}ati i pribli`avati.

Ako jedan ~ovek ne sawa, onda je prosto ni{ta. Zato sawam i na javi, otvorenih o~iju i dok s tobom razgovaram.

Snovi nisu stvarnost, jedino lo{i, pokvareni i bolesni snovi ponekad postaju stvarnost.

29

Ako mnogo qudi sawa isto, onda je to utopija, ubistvena monomanija~ka ideja, nasiqe, masovna smrt.

Koliko se takvih snova ostvarilo samo u pro{lom veku, koliko }e u ovom?

Ostavili su za sobom nekoliko stotina miliona mrtvih.

Zar su ostali pre`iveli?

Ti ne zna{ {ta ja sawam. Ja ne znam {ta ti sawa{.

Tako smo za{ti}eni, ne mo`emo po~initi zajedni~ki zlo~in.

Sve se dogodilo naglo kao na filmu posle reza.

Gomila je nestala, ulica se ispraznila, na trotoarima su le`ale zga`ene novine, opu{ci cigareta, |on s ne~ije cipele, okrvavqeni ulo`ak vate, prolaznici su nestali, s wima i `ene {to su na prozorima prostirale ve{. U nebu je kru`ilo jato vrana, ali nije imalo gde sleteti, kestenovi i kedrovi zamenili su jablanove, sekira i testera pro{li su ovuda pre mene, stabla behu gola, `alosna poput trupova bez udova.

Pitao sam se gde se izgubio onaj koji me je doveo u grad, za{to nema ro|aka, vr{waka i suseda, kako }u na}i ku}u u kojoj me ~ekaju krevet, jelo, toplo odelo, zaklon od zime i vetrova, kwiga koja }e me uspavati.

Plakao sam i suze su, umesto niz obraze, tekle negde u grudima, to se me{alo sa ose}awem sre}e, da bi se ponovo pretvorilo u patwu na granici u`ivawa. Kolena su mi drhtala, nastojao sam da gazim meko kako me niko ne bi ~uo, ali sam kora~ao, znao sam da moram sti}i do kraja ulice, ne smem ni oklevati ni `uriti, zato sam ovde, zbog toga ne mogu biti drugde, izme|u mene i obiqa sveta stoji ova ulica.

Ku}e pored kojih sam prolazio bile su zapu{tene, ni~ija ruka nije popravqala ono {to samo propada, kao da su stanari ravnodu{ni prema svojoj okolini i sebi samima. Tu su ali kao da nisu tu, odvojeni su jedni od drugih kao ostrvca u nekom izgubqenom arhipelagu, ~as se pridru`uju drugima, ~as tonu u svoju samo}u.

30

Moj `ivot je kao sve}a koju je neko malopre upalio, bilo ~iji dah }e je uskoro ugasiti. [ta je br`e od svetlosti, ~ove~e?

Bog, ako ga ima. Ako ga nema, opet bog.

Ko je bog? Ili, boqe, re}i {ta je bog?

Ne znam, niko ne zna, osim boga, ako postoji.

S bogom je te{ko, bez boga je gotovo nemogu}e.

Izabrao sam slobodu, zato sam se odrekao boga. I nisam hteo wegovog antipoda za saputnika. Obojica postoje jedino ako ih izaberem.

Ide{ li u crkvu?

Crkve su organizacije koje, paradoksalno, nemaju nikakve veze sa verom, kao {to qubav nema veze sa prodajom qubavi ili posredovawem u qubavi.

Ako je tako, gde nalazi{ utehu?

Ne tra`im je. @ivim u svom o~ajawu koje me tera da postojim i da se borim. Ako se po~nem nadati, preda}u se.

Kako ka`e pesnik: nau~i da se ne nada{.

Zastao sam da oslu{nem. Neko je nekoga ne{to nagovarao, neko je s nekim o ne~emu pregovaro, re~i mu{karaca i `ena me{ale su se kao i moja ose}awa, suprotstavqale se i potirale, morao sam se napregnuti da ubedim sebe da je to istina.

Bile su to re~i qubavi koje izgovaraju mu{karac i `ena kad se na|u nasamo, o tome sam znao samo ono {to su mi drugi ispri~ali, ~ude}i se mojoj radoznalosti, govore}i tek da me zadovoqe i mo`da la`u}i zbog sebi~nosti. Re~i koje sam na~uo razlikovale od re~i koje sam nalazio u kwigama i ~uo u bioskopskim salama, koje sam nosio u sebi i ~ekao priliku da ih nekom ka`em kao svoje, koje moraju znati svi na svetu i ponavqati ih kao molitve bogovima {to upravqaju na{im `ivotima do najsitnijih pojedinosti, poznaju svaku na{u misao i nepogre{ivo ispuwavaju na{e `eqe.

Bile su to niske re~i, nedostojne onoga {to sam o~ekivao i {to me privla~ilo, izazivale su mu~ninu, ali glasovi koji su ih izgovarali behu ozbiqni i ravno31

du{ni kao da su navikli na to, kao da je to sama wihova su{tina, tako je, tako je uvek bilo i bi}e, ni{ta se ne}e promeniti u vekovima koji dolaze, niz ulicu me ~ekaju odlomci istih razgovora, jednom }u ih sam voditi i ne}u se ~uditi {to sam zaboravio one druge, ne}u ni mo}i jer }e zaborav biti potpun i kona~an.

Koliko godina smo zajedno?

Mnogo. Previ{e.

Bilo koja zatvorska kazna bi do sada istekla.

Ovo sve vi{e li~i na do`ivotni zatvor. Ali ko su stra`ari?

Nas dvoje smo stra`ari, zatvorenici, mu~iteqi i mu~eni.

Ima jedan na~in da se oslobodimo: zajedni~ko samoubistvo.

Neko }e pomisliti da smo to uradili iz qubavi i vernosti.

Ti si htela moj novac, moju snagu, moj ugled u dru{tvu. Ja sam hteo tvoje telo.

Prodavala sam ti ga dok si imao ~ime pla}ati.

Sad sam bez novca, bez imena i ugleda, bez priznawa, bez uspeha, ti si ru`na i stara.

Oboje smo izgubili. Tebi bi bez mene bilo jo{ gore, meni tako|e. Ako uop{te mo`e biti gore. A na{a deca? @ive daleko od nas, be`e od nas i `ive kao mi.

Imam jednu utehu: wihova }e deca biti gora od wih.

Mrzim te. Upropastio si mi `ivot.

Ti si meni upropastila sve, i `ivot i smrt, i ono posle smrti.

Kako ose}a{ mr`wu: kao bol ili kao radost?

Ne ose}am ni{ta.

Ulica je postala strma i svakim je korakom bivala strmija kao da se pewe prema vrhu koji se odavde ne mo`e videti, na tom putu nema vodi~a ni saputnika, treba se navi}i na sebe i razgovarati jedino sa sobom, {aputati, prepirati se, sva|ati se, urazumqivati nerazumnog koji je ti sam.

32

Kuda ide{, de~ko? Ne znam. Da znam, ne bih i{ao, ne bih tro{io snagu, ne bih ulagao ostatke posledwih zabluda da sebe ubedim, napred, i daqe napred. {ta te gore ~eka, mladi}u? Ne vidi se odavde, ne mo`e se na}i u kwigama i se}awima dugih putnika, svako to mora sam otkriti. Za{to ne stane{? Bojim se da }e me sti}i nakaze koje sawam, ~udovi{ta koja ~ekaju iza ivica stvarnosti, samo {to mi se nisu obru{ila na le|a, stra{nija nego u snu. Mo`e{ skrenuti, ~ove~e? Ne mogu, postoji samo ova ulica, ulazi u druge ulice su la`ni, mame u }orsokake i la`ne prolaze, ko skrene vrati}e se umorniji i bez nade, spreman da legne na zemqu i da se nikada ne digne. [ta se dogodilo onima koji su ovuda pro{li pre tebe? To mogu ~uti od wih ako ih stignem, ako na|em re~i koje }e oni razumeti i ako oni upotrebe re~i koje }u ja razumeti, hiqade je jezika na svetu i mogu}e su jo{ hiqade hiqada u samim tim jezicima, razli~iti smo, ne mo`emo biti isti, spadamo u istu vrstu, to je ono {to nas povezuje, ova ulica bi mo`da mogla ispri~ati pone{to o tome, jedino {to nema kome, mrtva je, bez du{e je, a mi tra`imo svoje du{e, ja du{u jo{ nisam na{ao niti znam gde da je tra`im.

Samo me jedna stvar zaista zanima. Da li sam besmrtan?

Ako ima{ du{u, mo`da si besmrtan. Oni bez du{e svakako nisu, jer i ne o~ekuju da budu.

Osim ako wihov boravak ovde me|u nama ne posmatra{ kao besmrtnost predmeta.

Mnogi misle da du{a ne postoji. Nema gde da se smesti, a i lak{e je bez we.

U pravu su. Nematerijalna je du{a, a te{ka poput hiqadu kamenoloma. Spre~ava kretawe uvis, zgrtawe novca i uspeh, ponekad onemogu}ava pre`ivqavawe.

Mo`da treba postati svetac, boraviti u pustiwi, daleko od isku{ewa i razuzdane gomile.

33

Ili gre{nik koji ru{i pravila, poni{tava zakone, vre|a ose}awa.

Ni to, kao ni sve drugo, nema veze s besmrtno{}u koja ne mo`e biti pretpostavka ni zakqu~ak.

Spoznaja besmrtnosti je u stvari spoznaja smrti, kraja, ve~nosti, beskona~nosti.

Pomislio sam da }u klonuti od umora, pasti na plo~nik i ostati pored slivnika. Osetio sam ravno tle pod nogama, digao sam glavu, pogledao gde sam i obradovao se, upitao se {ta se to doga|a. Bila je to ista ulica, i bila je to sasvim druga ulica. Kolovoz be{e pravilan, kaldrma je zamewena glatkim crnim asfaltom, poklopci {ahtova behu blistavi, kestenovi za{ti}eni metalnim re{etkama, svuda se ose}ala briga za predmete, zagu{qivi prah ugodnosti vejao je odasvuda.

Sa obe strane ulice nizali su se izlozi, zauzimali su pro~eqa ku}a, pokrivali su svaki santimetar prostora. U tim izlozima se nalazilo sve ono {to sam ikada ~uo, pro~itao, video na filmu ili sawao, {to je moglo biti ponu|eno samo meni, nikom drugom, pogotovo ne svakom ko nai|e, zato {to tuda slu~ajno prolazi ili {to ima sre}e da stanuje negde u blizini. I{ao sam od izloga do izloga, zbuwen obiqem, raznovrsno{}u i preteranostima onoga {to se nudilo, nove su stvari potiskivale one {to sam opazio pre nekoliko trenutaka, neke su se ponavqale, druge su izgledale kao da ne{to nagove{tavaju, one tamo su se pona{ale kao da im je svejedno, one onamo radosno kao da su mene ~ekale, one tre}e...

Kora~ao sam, zastajao, ponovo `urio, `udeo da mogu ostati, nisam mogao o~i odvojiti od onoga {to vidim i od onoga {to se krije iza toga, povremeno o~ajan, jer sam, prolaze}i pored izloga sa ove strane, istovremeno znao kako propu{tam izloge na drugoj strani ulice, ti su mo`da raznovrsniji, u wima se nalaze one stvari bez kojih ne mogu i bez kojih tek ne}u mo}i kad ih budem otkrio. Ako pre|em na onu stranu, onda }u izgubiti 34

ovu, bi}u nesre}niji nego {to jesam, bolno }u `eleti da se vratim kao {to sada `udim da pre|em tamo i uverim se u svoj pogre{an izbor.

Imao sam sve, gotovo sve. Sad ni{ta nemam.

To je kao da ima{ sve, a da nisi svestan toga. Mada ni onda nisi imao sve, samo si uobra`avao, lagao sebe i druge.

Ako kupi{ jednu stvar, svestan si da stotine drugih ne mo`e{ kupiti. Ako kupi{ i wih, sve ostale ne}e{ uspeti. Ne{to }e uvek ostati izvan mo}i tvoje pohlepe.

Kako }u prikriti svoju slabost i svoje neznawe?

Ima i mnogo drugih sredstava, osim novca. I sva su la`na, ne donose ni{ta zaista i ne poma`u dok se umire.

Ho}u li ikada imati ono {to drugi imaju?

Ima{ ono {to oni nemaju?

Moram li biti siroma{an?

Ne mora{. Ali bi}e{ ako misli{ o tome.

Korak-dva daqe izlozi postado{e skromniji, roba u wima o~igledno dugo nije mewana, o{tro oko moglo je opaziti pra{inu na predmetima, lutke-manekeni behu polugole, opsceno iskrivqene, izbor se smawio, svuda su se ponavqale iste stvari.

Ali je na ulici postalo `ivahnije, kao da po~iwe praznik, odavno zakazana proslava, va{ar, miting ili karneval. Prolaznici, kupci i trgovci su se gurali na sve strane. Pojavili su se prodavci novina, prvo nekoliko, zatim stotinu, bilo ih je vi{e nego kupaca novina, nadirali su odasvuda, vi~u}i, kre{te}i, kukaju}i, pevaju}i, ogla{avaju}i se tranzistorkim radijima koje su nosili na grudima, pi{taqkama, trubama, frulama, klarinetima, „ine... iiinne... ineee... obbbo... obooodoo. Gurali su se, izgledalo je da }e se potu}i, ali je me|u wima vladala sloga kao da su, pored istog posla, i sli~nih namera.

Bili su svaki za sebe i bili su zajedno. Privu~eni tom snagom dru`ewa, prolaznici su im prilazili i 35

prikqu~ivali se, stalno su pristizali novi iz sporednih ulica, ulaza i ku}a, gomila je rasla, zgu{wavala se, ispuwavala je moju ulicu, u woj nije bilo mesta za mene i nisam imao kuda pro}i.

Sve `ivotiwe druge ubijaju da bi opstale. One druge su ubijene opstanka radi.

Sve slu`i jednom ciqu, opstanku vrste. ^ovek je `ivotiwa koja ponekad ubija bez smisla i razloga. Koja ubija ubijawa radi. ^ovek nije `ivotiwa, usavr{ena ili pervertovana nad`ivotiwa, udaqena od boga koliko i od prirodnog stawa.

To je razdra`uje, to je ~ini velikom i nemilosrdnom.

Ubistvo spada u `ivotiwsku prirodu koja ga nije svesna, zlo~in je deo qudske priroda koja je toga povremeno svesna.

Da li je zlo~in i rat protiv zlo~inaca?

Jeste. Svi ratovi po~iwu s tim izgovorom, zavr{avaju se kad se nema {ta pqa~kati. Ostalo su re~i.

Nijedan se zlo~in nije mogao izbe}i, time bi se izbegavawem jedino zapo~eo novi i nama nepoznati lanac zlo~ina.

Zvuci su posledice doga|aja, ali kod mene su svi ti zvuci – urlawe sirena, grmqavina bombi koje eksplodiraju, {tektawe mitraqeza, lajawe pu{aka, fijuk metaka, tresak zgrada koje se ru{e, zapomagawe rawenih i hropac umiru}ih – stigli pre doga|aja, jo{ sam hodao ulicom u kojoj se ni{ta nije doga|alo, svako je i{ao za svojim poslom, prodavci su nudili robu, kupci su tumarali u tom haosu nepotrebnih stvari, neki pijanac je pevao, tre{tao je radio, kroz prozore su dopirali odlomci dijaloga iz neke televizijske serije.

Nekoliko koraka daqe sve se promenilo. Ulica je postala paklenski kotao, ku}e su gubile krovove, prozore i zidove, topovi su grmeli, qudi su be`ali, suda36

rali se, vrteli se oko sebe, zapomagali, prekliwali, psovali, padali, neki su ostajali le`ati, neki drugi su puzali prema rupama podruma {to su zjapile na mestu nekada{wih ponosnih gra|evina, neki su pru`ali okrvavqene ruke prema meni, spasavaj, pomozi, reci neku pravu re~ umesto nas, otvaraj usta svoja za nijemoga i za stvar svijeh namijewenijeh smrti. Poku{ao sam savladati strah i zapisati {ta se de{ava, upravo sam video stvarnost do dna, na hartiju }u baciti samo istinu, to }e nekako sti}i do nekih drugih qudi, neke poruke ipak stignu, mumificirane vremenom, kripti~ne i nerazumqive, neko otkriva tajnu koja za one mnogo pre wega be{e prosta ~iwenica, toliko svakodnevna da je mogla biti zaboravqena.

Ubrzavao sam korak, nisam se osvrtao na one {to su ostajali iza mene, kasno je, ne mogu nikom pomo}i, sebe sklawam samo privremeno, nekoliko metara daqe ~eka moja sudbina, stra{nija od wihove zato {to nikoga ne}e biti da je ispri~a sebi i svetu.

I tvoj deda je imao svoga oca, zar ne?

I moj pradeda i moj ~ukundeda. Uvek je neko bio pre nekog i neko opet posle nekog. I tako unedogled i do vremena koje vi{e niko ne pamti, osim istori~ara i pesnika.

Ja }u upamtiti one koje su drugi zaboravili.

Jednom }e{ re}i: pamtim samo ono {to nisam zaboravio. U svakom slu~aju zaboravi}e{ vi{e nego {to }e{ zapamtiti.

Ko }e mene pamtiti?

Oni koji }e do}i posle tebe. Ako te ne zaborave, ako... Hiqadu puta ako.

Mnogo vi{e od zaborava, bojim se toga {to }u odjednom ostati bez svesti i bez uspomena. To se zove umirawe.

Kad se to dogodi bi}e{ bez svesti.

Kako }e{ u nesvesti znati da si izgubio svest?

Bi}e{ nesvestan svoje nesvesti, to je sve.

37

Ne}e te biti i ne}e{ znati da te nema i da si ikada bio.

Zar to nije stra{no?

Ima li i{ta lep{e od toga?

Vi{e nisam mogao podneti umor i bolove u nogama, okrenuo sam se da po|em natrag, ne ti~e me se dobro koliko ni r|avo, sve iza|e na isto, mrtvom lavu i lipsalom psu isto biva. Hteo sam da stignem do stanice i da sa~ekam voz koji vodi bilo gde, samo da nije ovaj grad ili da, mo`da, nije ovaj svet. Svaki drugi bi mi vi{e odgovarao i vi{e bi mi pripadao. I opet: ovaj ne bih mewao ni za koji drugi i ni za {ta.

Dok se sunce spu{talo, crveno poput vra~arine kugle koja }e nestati u okeanu tame, u magnovewu sagledah celu ulicu, jedinu koja }e nositi moje ime. Bila je to najkra}a ulica koju sam ikada video, pusta kao da nikada nije upoznala `ivu du{u, bez ikakvih tragova moga ili bilo ~ijeg boravka u woj i mogla se pre}i u nekoliko koraka. Ali moje ih noge nisu vi{e mogle na~initi.

Pred ulazom u `elezni~ku stanicu stajao je onaj koji me je doveo u grad. Prepoznao sam ga mada ga odavno nisam pogledao u lice, bezmalo sam zaboravio sjaj wegovih o~iju. U blesku radosti i tuge shvatio sam da vi{e ne moram hodati.

38

Slavko Lebedinski

KU^E IZ BLINDENGASSE

[ta je imao od `ivota moj ~estiti kom{ija Slobislav, koji sad boravi u Be~u, u ulici Blindengasse, a pre|e je radio kao prvi zamenik skretni~ara u Tramvajskim {upama na Dor}olu, sa stalnom adresom u Ulici Cara Uro{a?

Duplo golo i crnu zemqicu pod noktima. [evi}ev sunovrat je po~eo, a da nije znao, pre nego {to se okliznuo na ku~e}u kaku ispred Westbanhofa(l) i zamal se nije prostro koliko je dug i krakat. U desnoj ruci je dr`ao samsonit kofer, a u drugoj, ispod mi{ke, ~upavog pekineza. Do ju~e je verovao daje savladao ama sve peripetije i okuke koje mu je `ivot huqa nakarikao. Nabio mu je taj `ivot drkaxija {erpu na glavu i poterao ga u beli svet.

Dor}ol je bio pun rixveja kano oko {kolovanih, sa crvenim karanfilom, u partijskoj kwi`ici, i protekcijom. Sitne buranije, kao {to su bili lezilebi i pomo}nici na skretnici, ima na svakom }o{ku u Skenderbegovoj ulici, tri puta vi{e od tri, i to sa redovno odslu`enim vojnim rokom u kasarni „Mar{al Tito� u Pri{tini, i jo{ pride prijavqenih na berzi za nezasposlene u Jevrejskoj ulici.

I kakav ti je to sladak `ivot kad ti socijalna pomo} gun|a i {i{ti iz praznog lonca pasuqa. A ven~ana `ena ronxa i du{u ti vadi pincetom i sisaqkom, pa je na komade rastavqa i u tur{iju stavqa.

Mrdni, veli sebi [evi}, guzicom, dok ti deca ne pokrepavaju od malokrvnosti i bezobrazluka. Okreni se oko sebe, {owo i Galileju: svi drpaju i muvaju, samo ti lovi{ muvu na tu|em grobu.

39

Pre tri leta pre{ao je [evi} sa porodicom u Wienu. Radio je jednu gadnu godinicu na bau{telu(2), a sad ima dobar posao u Fabrici za preradu kostiju u 21. becirku. Wegova sviloguza Magdalena dobila je u aprilu mesto, na crno, u frizerskom salonu „Ema”, kod frau [muc. Deca idu u folk{ule(3): k}erka Marka u ~etvrti razred, sin Miran u prvi. Stan im jeste tesan, ali samo za one koji su galamantni i besni.

A wegova porodica je terala bes do besa, u Be~u.

Hranio je [evi} ~etvoro gladnih usta, i pojio, no ni to im nije bilo dosta. Glavu su mu probili, ne daju mu ni da otkuwa posle {ihte.

Ho}e kucova!

Svaka {u{a u Wieni ima ku~ka, samo su oni, [evi}i, goli kao pu{iprst. [ta su oni Bogu zgre{ili da nemaju wu{kova. Toliko mo`e da u~ini, ako drugo ne mo`e da im u~ini i pru`i.

Jo{ mu je samo to falilo, pa da se besi o luster u dnevnoj sobi. A, ne! @ena ga ujeda, sin pizdi, k}era je naduvena od pla~a.

– Zar o}e{ Markici srce da polomi{? Popustila je u {koli. Miran ima stalnu prolivaciju. I sve, sve zbog ~ega, da prosti tvoja ~upava glava – dr`i mu vakela svaki dan i za vreme vikenda Magdalena. – Mar{ u Beograd dok nije kasno i donesi jedno cakano xukel~e, qubim te!

Svaki dan mu Magdalena histeri{e.

Ne treba ti ve}eg du{mana od vlastite `ene, ako si `ewet.

Ta ujeda, grebe i decu na put izvodi. No}u re`i, a dawu rezili. Nema{ kud, moj [evi}u, uzbili su te uza zid, pa jo{ i prikucali. Ne daju mu da dahne du{om, ni da sabere pamet, koji imade. Osipaju paqbu i podbrcavaju ga. Nema mu `ivota dok ne donese na tacni pasova.

Sede pater familijas u voz i, eto ga kod snajke, ovla{}ene babice Debore, {to stanuje blizu Ruskog doma u ulici Narodnog fronta. Snajka Debora telefonira 40

ven~anom kumu Torbici na posao. Onom {to radi u likvidaturi Gradske kafilerije.

Kad je gosn Torbica ~uo o ~emu je re~i komu je do{ao u mu{terije, re~e hroptavim glasom: – Na pravu si se adresu obratio, bratac. Puna nam je ustanova xukela.Osiroma{io pravoslavni narod, pa izgoni pse na ulicu. Ono do|i kod mene sutra sabajle, na posao. ]u da ti uradim plezir.

– Ode izrana u Kafileriju. Kum @ivorad, bata @i}a Torbica sru~i u kantini gajbu zidarskog piva u burag. Ala je imao cug taj. Kao dor}olski palir.

– Idemo, brale, pa si biraj pa{~e. Svaki je lep u ustanovi kao upisan. Gledi onog sortiranog {arplaninca. Lep je kao mar{al, Bog da mu du{u izede. Samo mu kai{ sa zvezdicama fali. Mogo bi da poslu`i, ha! – hvali svoje {ti}enike vo|a smene u Kafileriji kucamaher Torbica. Sjajna wu{ka i zatreskani pivxija.

Uvede ga Torbica u kavezarnicu. Do~eka ih lajava xeva. Ku~ad zavijaju kao da im ko`u deru.

Mora da su ga zamenili za baxu strvodera. Ski~e i ripaju, a o~i im tu`ne, samo {to ne suze.

– Nema {ta da biram – re~e [evi} prepadnuto. – Uberi mi male~ko. Najmawe.

Zaglednu ga Torbica, ba{ je jolpaz taj [evi}, neka mu bude, kad ho}e, }e mu zabere, dohvati {tap sa `i~anom om~om i {ta }e, ukrene ga i – ap.

Uhvati {tenca. Pudlaca. Kudravo jastu~e {to hoda.

Dobar izbor, braco. Ni ja ne bih boqi napravio.

Sve`a roba.

Prekju~e smo imali pse}u raciju na Dediwu. Skupa pudla, iz visoke familije ali ti je dajem, za brat bratu, ajdejade, za pedest marona. Nema cenke. Razrezao sam ti po dowoj tarifi. Ajde da zalijemo pazar. Zabre|ao sam kao bunarxija.

U kantini naru~i barene kolenice i kriglu piva, da plakne groce.

41

Kakvi smo mi pravoslavci? Nikakve du{e. Zvali su nas iz Tolstojeve. Alo, {interi? [ta radite? Vatate zjala i delite vi{kove. Dediwem se vija ~opor podivqalih xuxa. Kao da sam im ja kriv. Puste ku~e na ulicu, pa nas zovu. Lepa xukelka. Mala, a vredna. Kao perla. Do|e mi da je obustavim. Al ne}u svoju da poreknem.

Ima i Slobislav svoju rezonaciju i ra~unaqku.

Mala usta, malo jedu. Nema {ta mnogo da se galantira!

Turi mu ogrizine u ~an~e, i mir u ku}i. Ponekad mo`e i cipelke da otre pre nego {to krene na arbajt. A i ku}ni fuzbal se ne iskqu~uje kad nema prenosa na teve.

Mo`e mu se. Samo da ga ne vide deca. I ona wegova a`daja.

Spakuje se [evi} i pravce u Avala ekspres za Wienu.

U kupeu je bio sa Ma|aronom. Lajo{ je testerisao jednu gredu celu no}, hrke hrk. Slobislav je pudlu uvio garantovano u vuneni sviter, i preneo preko obe grane, bez a i veterinarskih pe~ata.

Joj, oj, jaoj {to je bilo cike, radosti kad je banuo slavodobitno tata [evi} u Blindenggasse. @ena obustavila artiqeriju, prede svilenturovima.

– Takvog te volim. Ba{ je cakan. Bombonica, a ne ku~e.

– Gledaj kako se umiqava.

– Kako da ga zovemo?

– Xukela se zove xukela – ka`e svoju mu{ku, Slobislav.

– Nemo da ga vre|a{. To je `ivi stvor i ima da ima svoje kr{teno ime -razmi{qa na glas Magdalena.

Miran re~e: – Gledi ga kakav je cakan. Male~ak je i lep kao upisan. On je, bre, pravi Coba. Ba{ lepo-lepo. Boca, Coba.

Majka mu je Kosara tepala: Slobislave, sine. Boco.

Kad o}e Coba, neka im bude.

Ajde da bude Coba kad im se dopada, slo`i se [evi}.

Markana ga qubi, Miran ga `valavi.

Sutradan su ku~e odveli u Salon ku~e}e galanterije u Taborgasse i ponovili ga po gospodskoj tarifi: ogrli42

ca, povovodac sa gospodskim obvezom, sa kalemom i vo|icom od deset metara. Koska velika kaotelac, naparfimisana ~istim Diorom i puna gric obe}awa.

Kucan se veseli, sve se u noge upli}e. Kad su ga izveli u {trapac, me|u gizdeline i dalmatince, u Turskom parku, vrti repom kao propelerom, }uli u{i; prilazi i wu{i mrgudne boksere i ruske hrtove. Shvati: do{ao je u ku~e}i raj. Obe}anu zemqu o kojem su mu pri~ali striteri, pija~na muvala i mudraci.

U ku}i su Cobu okru`ili pa`wom i praskavom ne`no{}u. A i doma}inu turili politrovku gromova~e. Da se ne oseti zapostavqen.

O}e [evi} da nahrani Cobu iz svog tawira. Taj ni da lizne. Samo {to ga ne gricne za list, od quti{. Nije mu on avlijaner. Ne}e ni da pipne ogrizine iz tawira. [ta mu je?

Po~eli da mu kupuju specijal pse}e konzerve. „Cesar�, papreno skupe. Coba to spucka, i jo{ lap}e. [evi} ga capnu po wu{ci da mu ne izvodi, a ovaj mu isplazi jezik. Uzela ga na zub kapitalac wegova Magdalena i samo riga i podriguje. – Rasna pudla, kineska pasmina, mandarinska krv joj te~e u arterijama, a ti woj otpatke balega{ u tawir.

Spla~ine! Sam to `deri kad si posledwa stoka. Ne ide, more! Vi{ kako je izbirqiva! Ne mari ni tvoje ~varke.

Odredili su ku~ku gde }e da spava u kuhiwi, na jastu~etu. Ne}e! Navadio se, svio se u bra~nom krevetu, izme|u Slobislava i Magde. Tamo je Cobi ponajmilije. I toplo.

Tera je tata Slobo, ali ne vredi. Wegova se re~ ne uva`ava. [uta Cobu kad niko ne vidi. Ali, pametan je psi}.

Razlaje se da ga ofira.

Inteligetno psetance. Za list ho}e da ga ~api, nek gleda gde pu{ta papke. Magdalena Bocu uzela na svoje rende, jezik. Ima da ga {upiraju iz ro|ene ku}e, ako se vlada kao gea~ina. Ku~e je tu da se voli. Otkad je do{lo, on se i`ivqava na wemu.

43

– Coba je car – u~i ga pod stare dane Miran. Markana ga ne ispu{ta iz naru~ja.

Jednog dana Slobislav na na|organom ~ar{avu spazi re{crvene fleke, od krvi. Flekoni kao okca Crvenog mora.

– [to ne pazi{, Magdo, kad ima{ mese~nicu?

A `ena mu je bila ne`nija od oluje, no sade dere kao grom i quti pakao.

Nije to od we, ve} od kujice. Odavno je ona primetila da to nije pekinez, ve} `enskica. Pekinezica. Od fine mandarinske sorte. Treba joj kupiti bindu i tampone.

Lele, Bo{ke! Jo{ i taj belaj i stro{ak – dreknu [evi} i za}uta kao zaliven. Zamisli se kao marokanski mudrac na klozet {oqi.

Zamisli se i padne kano pro{tac na krevet. Klini~ka smrt u{la u wega i odmah iza{la. Samo ga za`arene klempe i tik na desnom obrazu odaje: nikako da se primiri.

Ima da se kurtali{e xukele, donese [eva otac solomonovsku odluku. Ima da mu otkine glavu. Sve po ladu da ga ne poznadu. Pusti sa povoca: pusti Cobu sa uzice na drugom kraju Be~a, u Wienerwaldu, a on uhvati tutaw i prevoz, i kvit.

Uradi tako. A Coba sti`e pre wega ku}i i jo{ ga do~ekuje radosnim lajem. Gde si, doma}ine?

Marka ucaklila o~ima, Magda natenane ~upka obrve i ne romori. Miris uragana i stampeda u vazduhu.

Odneo |avo {alu na krka~ama, a Magdalenin Vezuv samo {to nije proradio.

– Ili ja, ili on! – ripne tata [evi}, iz sve snage.

– Tiii! – ponavqaju uku}ani u glas.

On, Slobislav [evi}! Hinaus! Vanka! Idi i ne vra}aj se.

On }e da rmba u Fabrici za preradu kostiju i istresa svoje pare, a oni }e da ga nipoda{tavaju. I da ga izjuruju iz ku}e 44

Zapire svoj jad i {i{a svoju muku u kafani „Burg”.

Savetuje se sa Slavenkom Munovi}em, }elavim maklerom sa rezede kravatom.

Ho}e Slavenku da pokloni pekinesca za ro|endan.

Samo daqe od wegove ku}e.

Jokete, burazeru! A ne, znam za jadac – kaze Munovi}.

– Ne hvatam se ja u teko~i je! Trebalo je pre misliti.

Hvala lijepo!

Provali iz [evi}a jad i ubila~ki poriv. Davi rukama stolwak. ^a{e cangrqaju kao slu|ena zvonarija.

– Ma daj. [ta si se raspomamio kao mazga u liftu!

– Pomagaj, zemqak, pomagaj Mune, ima ku~e da utepam golim rukama!

– Samo probaj – odgovara Mune i vozdi`e desnu mudru obrvu.

– Pa tu postoji ku~e}a policija. Recimo, naprimerke: na|u ku~e}i le{ u pasa`u, podignu pripravnost nadrugi stepen i odmah prona|u u kompjuteru vlasnika psa.

– Kako, more?! – unezvereno pita [evi}. – Ne mo` biti. Uneo sam ga u puloveru,na crno. Imam da ga koknem neprijavqeno.

– Ajesi mu sve kupio uprodavnicu?

– Ma i vi{e nego {to potrebuje.

– Oni su ga i prosledili na nadle`ni spisak. U evidenciju. Kad Cobu ture u kompjuter ono ima da postoji u brojnom stawu. Ti ga samoinicijativno bu}ne{ u kanal, a oni hop!

Gde te na|u?

Kod ku}e. Na legalu. Imaju svoje razra|ene metode!

– odgovara pripremqeno makler i otresa nevidqive mrve sa dlana – Naprave autopsiju u labaratoriji i ustanove: nasilna smrt. Ti si po~inilac. Smrt davqewem. I nagraisao si kao Pe|a Korzikanac. Odeti arbajtdozvola i jo{ te proteraju iz dr`ave Austrije na deset godina. Nema curik.

45

– Vidi! Gle, bogati! O tome nisam mislio!– ~udi se [eva i drmnu lozu. Ipak se nije predavao. Takav mu je bio dor}olski karakter.

U subotu on povede ku}nog qubimca na izlet na Kalenberg, omiqeno izleti{te Be~lija. Procuwa sa Cobom po {umi da osmotri gde je najpustije, pa kad prione prvi mra~ak, pa se sjuri gusti mrak, on Cobu bogobojazno ve`e za debeqka, hrast. Lupi jo{ alpinisti~ki ~vor. Mesto pe~ata zalepi `vaku.

Stu{ti se niz padinu, mimo utrvene staze. Coba laje, a on, hop, u autobus, barut pod noge, pa ku}i.

Gde je? [evi} napravi `alosno lice. Prepolovio se od tuge, ne mo` da ga prepozna{.

Otrgla se, al ima da do|e sama. Inteligenta je na{a Coba.

I sve kiti pri~u kako se Cop~e zaulao za nekom dvospratnom dogom. Nije mogao da je stigne, a taman je pustio sa poveza. Izgubila se, jer je priroda poterala.

Cuwao, tra`io i zvi`dao. Gde ga sve nije tra`io. Zagubio se. Al ima da do|e.

I do{la je.

Nije do{la sama, ve} u pratwi dvoje Tirolaca. Sa planinarskim ruksacima. Herr i Frau Postischek. Na{li Cobu na Kalenbergu, vezanu.

Magda re`e pogledom i se~e na froncle [evu.

Poslu`ili su Herra i Frau qudskom kafom sa ratlukom. Herr Franc se nije usprotivio da popije serbi{e {naps.

Samo se [evi} skuwio i pomawio. Bi}e belaja kad odu.

Bilo je oluje i rigawa lave. Leteli su bokali i {emizeti, ma ~eg se dohvatila Magda. Saksija je fijuknula. Prohujala je kraj uva. – Monstrume. Da nisi takao Cobu. Serijski ubico!A psi} samo cok}e. Cok cok.

Minu godinu dana u miru i barut sva|ama.

46

Pudlicu izvodi, po kazni, doma}in, da vide da li se popravio. Tako re}i ga zavoleo.

Al se Coba ne hvata na taj lepak. Obilazi Slobislava i ski~i ~im mu se taj primakne.

Ono kad je pro{la godinica, na Svetog Arhangela, putovao [eva da obi|e i poseti u bolnici na Be`anijskoj kosi obolelu babicu Deboru.

Ode tajom u Kinolo{ko dru{tvo Srbije, u Nu{i}evoj ulici, da se raspita koliki je vek toj pekine{koj pasmini.

Kad, je li, mo`e da o~ekuje smrtni slu~aj u porodici. Bez primene nasiqa.

Rekli su mu kinolozi, progutao je knedlu, zgu`vao ka~ket, i zahvalio se.

I eno ga sada kako {trapacira Cobu na Dunauinselu, ako nije drugde.

1) Westbahnhof – jedna od `elezni~kih stanica u Be~u 2) Baustelle – gradili{te 3) Volkschule – osnovna {kola 4) Hinaus –napoqe 47

Aleksandra Grubor

ROCK ’N’ ROLL NIGGER

„Jimi Hendrix was a nigger Jesus Christ and grandma too.

Jackson Pollock was a nigger Nigger, nigger, nigger”.

Pati Smith

Hallo Xeksone, pravi si crwa. A i Bernet Wumen mi je sumwiv. Stra{no mi je {to ho}ete da me progutate sa zida, vas dvojica. [ta zna~i „drip”, {ta zna~i „slikarstvo bojenog poqa”? Zna~i svoj impakt. Mislila sam, ne, ose}ala sam ja, stoje}i u muzeju Stedelijk, u Amsterdamu, ranih osamdesetih, okrenuta ka slici Ko se boji `utog, plavog i crvenog. Bernetovoj. Ja se bojim Bernete. I ja. I mene usisavaju Plave bandere. I tebe, Xeksone, koji si se u wih, na kraju, zakucao. I mene.

Ka`e{: u~io si od Navaho Indijanaca. U~ila sam i ja.

Geometrija wihovih simbola, totemizam, jungijanska psihoanaliza i alkohol. Mnogo alkohola. Li Krazner je bila strpqiva sa tobom. Ja se ne se}am kada je neko posledwi put bio strpqiv sa mnom. Ali ja nisam ova pri~a. Ti si to, Xeksone, Bernet, posleratna Amerika, putevi bez kraja, jedna te{ka no} {to navodi na nasilnost, eksploziju besa, ili radosti. Izaziva katarzu…

Dok Bernet, vi{e filozof nego umetnik, ra~una na „udar na ~ula”. S pravom. Bernet, ti i ja znamo: onaj posetilac muzeja {to je tvoju stra{nu, {to je tvoju zastra{uju}u, sasvim bespredmetnu sliku, isekao ma~etom, istinski se upla{io. I to ne jednom. U{ao je, iza{ao, ponovo u{ao, ali sa oru`jem. Pojela ga je ta `uta, 48

plava, crvena… Bila je to borba na `ivot i smrt. U muzeju, tom nevinom, po definiciji neutralnom, gotovo sterilnom mestu. I ne vredi re}i da je bio labilan.

Ne, bio je kao svi mi. [to naivno mislimo da velika bojena povr{ina ne ume da nam vri{ti u lice. E pa ume.

Samo oslu{nimo Xeksona. On je pionir, ne, on je veteran te bitke.

A ja, koja sam samo tihi obo`avalac, sedim jednog jutra u restoranu pompeznog imena: Opera. U centru Beograda. Koji nije Big Apple. Martovsko jutro mnogo obe}ava. Naru~ujem makijato. Re{ena da ga popijem u savr{enom miru, uz zvuke operskih arija. Za~udo dobro odabranih. Za susednim stolom sede dva mu{karca koja gotovo da nisu vredna nikakve pa`we. Razme}u se, prime}ujem jednim okom. Pona{aju se pomalo bahato.

Po~iwu da pri~aju o umetnosti, {to i nije sasvim neo~ekivano. Ovde svi pri~aju o umetnosti. Posebno oni koji o woj ne znaju ni{ta. Moj makijato je, sre}om, dobar. Naoru`avam se nequdskim strpqewem, jer sam primorana da ih slu{am. I tu, Xeksone, umalo da mi pozli: oni govore o tebi! Prvi je „kolekcionar”, a drugi „trgovac umetni~kim predmetima”. Ose}am da }e{ biti izvre|an, dragi moj. I to i biva. U{ao si u reklame. „Slikari koji su rekli ne ~etkici”. Stigao si na film. Onaj dokumentarni, i onaj igrani. Uselio si se u mozak Eda Harisa. Uzalud!

Do mene dopiru fragmenti jedne druge opere za koju bih volela da uzmognem da ka`em da je komi~na. Opera buffa.

Kolekcionar: „Da li ste ~uli da se te novije slike koje se sastoje samo od isprskane boje prodaju za milione dolara na aukcijama po celom svetu? Eto, ba{ gledam kod Sotbija…”

Trgovac umetninama: „Sve je mogu}e, ali ja znam da vi vi{e volite realizam, to i nije slikarstvo ako ni{ta nije prikazano. Na}i }u vam jednog Pe|u Milosavqevi}a iz najboqeg perioda…a onda, i u kontaktu 49

sam sa Qubom Popovi}em‌Vi imate one divne Gvozdenovi}e‌�

Ovo ve} do`ivqavam li~no. Kao uvredu. Suzdr`avam se da se ne ukqu~im u taj bizarni, u taj sme{ni razgovor. A ti mi u tome poma`e{, Xeksone, i poma`e mi Bernet. Se}am se sebe kako, u Berlinu, godine 2004, stojim pobo`no pred tvojim slikama na izlo`bi MOMA u Berlinu. Tada, kada sam ih videla u`ivo, posledwi put. Kako mi dolazi da upalim sve}u.

Gadi mi se, najednom, ovaj makijato. Ali, neko me posmatra iz izloga Grafi~kog kolektiva. Bi}e da to ipak jeste Ximi Hendriks, i ostale crwe. Nebo postaje purpurno. Purple Haze. A Hristos i daqe hoda po vodi. U mojoj ~a{i.

50

Sowa Atanasijevi}

MOJE SAVR[ENO JUTRO

Nikada ranije u turisti~kom mestu nisam videla gazdaricu na {tiklama. Moja gazdarica je, bogami, toga dana, kad sam tek stigla u malo ribarsko mesto, imala ne samo elegantne crne sandale na {tikle, ve} i haqinu od modroplave svile sa sitnim belim tufnama, na kop~awe, kakva se verovatno vi{e nigde ne prodaje.

Mo`e se na}i iskqu~ivo po ormarima sredove~nih `ena koji miri{u na lavandu. A ovde, na ovom egejskom ostrvcu, ima ba{ dosta lavande. Ovde mo`da ima i vi{e takvih ormara nego na kontinentu, takvih sa starinskim haqinama, jer vreme na ostrva sti`e sporije, kao i turisti. Ba{ kao da voda i wemu predstavqa prepreku.

Osim {to je imala {tikle i sve~anu haqinu, i belo lice kakvo uvek imaju me{tani na moru, imala je i puder preko lica, malo rumenila, ru` i sve`e onduliranu kosu. Do~ekala me je vedrog lica, nasmejana, ali prili~no u`urbana. Rekla je da je dobro da sam kona~no stigla, da se mnogo, mnogo izviwava {to odmah mora da krene. Ide na svadbu. O, to je divno! kazah joj. Dala mi je kqu~ od apartmana i jo{ jednom se izvinila.

Rekla sam, nema problema, samo vi idite, kqu~ mi je dovoqan. Otpratih je pogledom. Sitnim koracima, bockaju}i tankim {tiklama po vrelom betonu, sa crnom ta{nicom pod pazuhom, iza{la je iz dvori{ta zatvoriv{i malu metalnu kapiju, obojenu u belo.

U|oh u osun~an apartman koji je sav mirisao na oplemewiva~. Beleli su se ~ar{avi, pe{kiri, zavese, zidovi, ba{ kao da se nadme}u ko }e vi{e. Nekoliko dana kasnije, kada mi bude donela novu posteqinu i 51

pe{kire, moja gazdarica }e pri}i zavesi i, podi`u}i jedan kraj, pokaza}e mi malu sme|u fleku, na pola metra od poda koju dotad uop{te ne}u primetiti. Objasni}e mi, na skromnom engleskom, potpoma`u}i se rukama i mimikom, kako je ta mrqa ostala od nekog nevremena, od pre nekoliko godina. Nivo mora je bio dotle? upita}u zapaweno, na {ta }e ona odmahivati glavom i pokazivati ka nebu i ka planinama sa unutra{wosti ostrva. Stra{no, rekoh. Stra{no, ponovi ona i ostavi me zbuwenu. Iz perspektive tog pitomog, mirnog jutra, to je zvu~alo kao fantastika. Li~na fantastika moje gazdarice koja je brinula da ne zamerim zbog fleke.

Iza|oh na terasu sa koje se pru`ao pogled na uvalu, na tirkizno more udaqeno svega dvadesetak metara od moje vile. Raspakovah se i skuvah kafu. Onda ugledah, na stazi uz more, mladu u duga~koj beloj ven~anici i mlado`ewu u sedefastozelenom odelu. Na pozadini koju im je obezbe|ivalo to kristalno ~isto more i vedro nebo, izgledali su nestvarno lepo. Jedna osa uporno je zujala oko cveta lijandera koji mi je pod terasom, pomalo zaklawao vidik, te istegoh vrat da ih {to du`e otpratim pogledom.

Malo kasnije iza|oh da pro{etam i kupim ne{to u supermarketu, te u strmom dvori{tu jedne ku}e – ovde su, zapravo, sva dvori{ta strma – ugledah svatove kako igraju. Wih svega desetak. I moju gazdaricu kako sedi za ba{tenskim stolom i pqeska rukama. Kada sam se vratila iz prodavnice, vi{e nikoga nije bilo. Kao da je neko izbrisao scenu.

Probudih se dosta rano, tog prvog jutra. Ali naspavana. Skuvah kafu, pripremih tost sa malo sira i maslinki, sipah u ~a{u malo soka od naranxi, sve to slo`ih na poslu`avnik i iza|oh na terasu. Malo ribarsko mesto tek se budilo. Na pla`i jo{ uvek nije bilo nikoga. Devojke su ~istile restorane. Zastave raznih zemaqa, na~i~kane du` staze uz more, spokojno 52

su visile. I listovi palminog i smokvinog drve}a, tako|e. Ni da{ka vetra. More potpuno mirno. Moje savr{eno jutro, pomislih. Dva galeba, usagla{enog leta, prelete{e nisko iznad vode i vinu{e se ka nebu, a zatim jedan za wima spusti se jo{ ni`e, do same povr{ine vode, protrese glavom i uzvinu se i on ka nebu, ali sa ribom u kqunu. Naranxasti leptir prolete mi kroz vidokrug i slete na purpurni cvet neke gazdari~ine biqke, u malenoj ba{ti, ispod mog balkona. Jedna strija `ena i dva mu{karca pribli`nih godina izlaze iz pekare. Mladi}i ~ija se slaboumnost oslikava na licima, urawaju glave u kese sa pecivom. Podno svetionika, na rtu, stotinak metara od pla`e, jo{ jedna qudska prilika. Pecaro{ zabacuje udicu u vodu. Svako po svoj plen. Galeb, leptir, mladi}i, pecaro{.

Odjednom za~uh neki krik, negde iz vode, tako mi se u~inilo. Zatim jo{ jedan, mnogo glasniji zaori se ~itavom uvalom. Potom nastade muk. I spazih jednu glavu u vodi, na metar dva od doka. Kupa~ koga do tog ~asa nisam primetila. Da li je on ispu{tao te krike?

Najednom po~e da mlatara glavom levo-desno i, {irom otvorenih usta, urawaju}i lice u vodu ispusti jo{ nekoliko `ivotiwskih krikova. Jedna `ena u crnini pro|e {etali{tem uz pla`u i prekrsti se.

Mogao je to biti krik pukog zadovoqstva, po~eh da razmi{qam u i{~ekivawu novog. Poku{aj imitirawa zveri. Kako je ~oveku malo potrebno za sre}u! Mirno jutro, ~isto more, plavo nebo. Ukoliko je to uop{te bila sre}a. Jo{ jedan urlik protrese ~itavu uvalu.

Nekoga }e taj zvuk sigurno uznemiriti, onog naranxastog leptira, sigurno, zatreperi}e krilcima br`e i sna`nije. Neko }e se prome{koqiti u posteqi, mo`da par preplanulih nogu devojke, i dota}i }e no`nim palcem stopalo svog mu`jaka. I on }e se prome{koqiti, uz sme{ak, i ne otvaraju}i o~i, potra`i}e rukama weno telo, smatraju}i da je onaj dodir palcem bio zapravo zov.

53

Mo`da je samo pijan, pa se tako trezni, razmi{qala sam posmatraju}i to ovalno, tamnoputo lice ~oveka koji i ne pliva, ve} pluta, pogleda neprekidno uprtog u vodu. Po~e{e da pristi`u prvi turisti na pla`u.

Neki par sa dvoje dece. ^ovek u vodi ponovo zamlati glavom levo-desno, ba{ kao da je tu|a, kao da `eli da je otkine od trupa i ostavi u vodi da potone, i onda bezglav ispliva na dok. Mo`da ne mo`e da podnese svoje misli. Ili `eli da se utopi, ali se telo opire. Ponovo se ~u krik. Qudi sa pla`e, svi do jednog, pritr~a{e ivici vode, gledaju}i u wegovom pravcu. Deca po~e{e da se smeju. Lud je – ~uh ispod svoje terase nekog prolaznika. ^ovek kona~no zapliva do zida doka i, uhvativ{i se rukama za ivicu, izdi`e telo i uzvera se, opet kao zver, ve{to. Sigurno je me{tanin, pomislih. Sede i zagleda se u vodu. Shvatih da nije ni pijan, ni lud, pogotovu ne – sre}an. Naprotiv. U~ini mi se da osetih wegov o~aj, mada sam mu lice sada mogla videti samo iz profila.

Ali, telo mu je bilo potpuno omlitavelo, noge visile niz zid doka, be`ivotno. Glave uvu~ene u ramena, zurio je u vodu, kao da joj zamera na ne~emu. Kao da je onim kricima ne{to poku{avao da postigne, ali uzalud.

Istog popodneva sretoh, u hodniku, gazdaricu. Vi{e nije imala {tikle. Pitah je kako se provela na svadbi.

Izvanredno! re~e ona, kroz osmeh. Onda je upitah za ~oveka koji je rikao. Ko je on, da li ga poznaje. Oh, da, re~e ona, kroz uzdah, mre{kaju}i ~elo. To je na{ nesre}ni Nikolas. Umrla mu je `ena pre nedequ dana, otad to radi, samo u|e u more i ri~e. Stra{no! dodade ona i, vrte}i glavom, okrenu mi le|a. Stra{no, ponovih za wom gledaju}i je kako gega niz hodnik, wi{u}i {irokom zadwicom. Moja slatka, patkasta gazdarica.

54

Qubica Mrkaq

KAKO JE NESTALA SVIWA NA KI[I

Sumoran, hladan dan. Ja sedim u niskoj ni{i kuhiwskog prozora odakle pokatkad nadgledam mre`u sa~iwenu od spojeva podnih plo~ica u hodniku i levak svetla koji su vrata otvorena u dvori{te propustila da se prospe po wima. Moja je majka iza{la, a ja ne treba da „mrdam“. Vi{e ni ne `elim. U prvom poku{aju bekstva vratili su me memqivi i hladni prsti umorne jeseni {tipnuv{i me za obraze. Nije mi dosadno. Odnedavno, udeqeni su mi patrqci olovaka i neki islu`eni, nepotrebni papiri. S lica wihovo {arenilo u sveukupnim slojevima, isprepletanim kao kakav vrt sa svim svojim oblicima `ivota vrveo je ~ine}i ovaj svet od ta~kica, krugova, krivudavih linija, sudaraju}i se i me{aju}i.

Papiri puni znakova koje }u u narednim godinama mo}i razaznati kao geografske karte, a potom i sricati mnoge znane mi nazive unaka`ene goticom. Ali, to }e se zbivati kasnije, dok sada, ti raspareni listovi starog atlasa, tako gusto napuweni zna~ewem nisu, sem za lutawe mog pogleda, bili podatni za neku intrervenciju niti za bilo kakvo dodavawe novih zna~ewa. Nekoliko poku{aja je ostalo potpuno nevidqivo; nepovratno izgubqeni, potonuli su u mutqagu zna~ewa. Zato sada, po{to sam upoznala teren, moj pogled brzo izrawa iz tog {arenila da bi na ~istoj, netaknutoj pole|ini, po`uteloj od starosti, tra`io, ne{to {to ne o~ekujem, a mo`da pri`eqkujem, ili umi{qam da vidim... Ho}u ne{to sme{no i ~udno... Ho}u da opet vidim w u! Kao letos u susednom dvori{tu, kod dece s kojom se igram po nekad pred ku}om, ho}u da vidim kako po letwem pqusku ogromna krma~a provaliv{i iz obora sre}no grok}e i gaca po 55

ki{i, dok krupni mehuri s odsjajima duginih boja poskakuju po ispranim ciglama kojima je poplo~ano predwe dvori{te daju}i `ivotiwskom kaskawu skoro paradni ton. Taj doga|aj sam htela da prizovem. Zato sam uzela olovke i krenula u akciju. Sviwa se odmah na{la u prvom planu. Vidim wenu lepu, rumenu gubicu razvu~enu u osmeh i ~ujem je dok nas izazovno gleda svojim `ivim, crnim o~ima s belim trepavicama, mene i ostalu decu, kao da nas prekoreva {to smo se upla{ili... ki{e?... we?...i sklonili se pod strehu, dva stepenika vi{e...

Primetih da se levak svetlosti u hodniku suzio – neko je dolazio... Silueta mog starijeg brata. Bejah zavr{ila sviwu, ali ki{a nije prestajala: udarcima olovke u ritmu pquska nastavila je da pada po sviwi u crte`u. Prava provala oblaka! Umesto grmqavine za~uh glas moga brata koji je neprimetno pri{ao i nagnuo se nada mnom: „[ta to radi{?“ „Crtam“ „[ta crta{“ „Sviwu na ki{i.“ „Ma nemoj! Sviwu...? Pa zar ne vidi{ da su to {krabotine?“ Nikada do tada ne ~uh da postoje {krabotine. Samo, {to sam po boji bratovqevog glasa osetila podsmeh... i silnog li u`asa, prvi put sam ih i ugledala! Behu ru`nije od svih utvara koje sam do tada videla.

Moja mo} evokacije prostora, `ivotiwe, ki{e, ostvarena je ~inom za koji sam verovla da je crtawe. U tim tragovima na papiru nisam do tada nikada ni{ta tra`ila niti nudila, ostajali su kao svedo~anstvo ritualnog plesa, ostatak transa, ili magi~ni kqu~ za moju viziju koju nisam umela da otvorim i drugima. Eto, i u trenu bih prinu|ena da vidim kako drugi ne vide ono {to ja vidim. Ugledala sam {krabotine. Kao ki{na kap koja se be{e pretvorila u {areni mehur, magija se rasprsla: tako je nestala moja sviwa na ki{i.

56

Milo{ Latinovi}

STID

Gadne dane – jutarwu prepirku hidrauli~ne bu{ilice sa ~eki}em i dletom, tegove mamurluka, iznenadni kovitlac toplog vetra, pesak me|’ zubima, vrele prste leta na obrazima, glavoboqu, blitz-krieg nalete monsuna {to rasturaju ples podnevnih zvona, razmi{qawa o samoubistvu, znoj, mastan i neprijatnog mirisa, {to natapa i poput plakata lepi ko{uqu za le|a i ramena, gorak ukus pod jezikom, nenajavqenu isporuku leda u suton, crne rupe i `ute minute, {apat hladne no}ne ki{e, prqavu krv semaforskog svetla na vla`nom asfaltu, dosadne vesti iz neproverenih izvora i bombasta iznena|ewa saop{tena javno – volim gristi sam... ...mewaju}i ritam javnog `ivota za blagotvornu ti{inu neugledne kwi`are na uglu, kakofoniju novog dana za osamu tro{ne klupe zaboravqene pod ki{obranom kestenove kro{we, koja skriva tajnu {ifara re~i spalih sa usana u qubavnoj ekstazi i sinkope wenih koraka...

– Gde sam danas ?

– Koji je dan ?

Sam, kamen – belutak u pli}aku, u brzaku, odre|en da, nalik verglu, stvara uvek isti ritam muzike vode.

Plavi ~ovek u moru `ita.

Sam. Sebi nepoznat.

Tu| za druge...

Bez mogu}nosti za bekstvo, bez voqe za odluku.

57

Postoje, ipak, neka mesta (poput Hotela iz Markesovog romana Qubav u doba kolere, ~ije su zagu{qive, male sobe bile azil }udqivom i nedoku~ivom pesniku i violinisti Florentinu Arisi ili ona zadimqena i mra~na, puna senki, ~aj~inica i pu{ionica ha{i{a u filmu Bilo jednom u Americi, u kojoj se skrivao Nudls, kojeg je igrao Robert de Niro) gde mo`e{ da se sakrije{ i prona|e{ spas u toplom moru oniri~kih svetova. @ivot je san.

Ali, samo u drugima je spas, makar samo}a prijala kao opijum.

Nalik senki, tada, u predve~erje, u onaj te{ko uhvatqiv deli}, gram vremena, kada sve iznenada umre na tren, dovukao bi se, tiho, prebijen pas i ogavni `bir, lep}i tragove vowa svog po zidovima usnulih ku}a, u uzdahe, nerazja{wene i bolne, ucrtavaju}i korake, dok u daqini padaju borove {i{arke, sve do mle~ne tame kafea u kojem mi znaju ime, i }ud, i hir voqe mi lako prepoznaju, i marku pi}a odre|enu za taj dan, u kojem me tada ne gledaju, ne pitaju za zdravqe, hirove vremena i rezultat ju~era{weg derbija... u kojem me – tada, u taj dan, pu{taju da sa mojim demonima brojanicu tuge vrtim, svestan da niko nije kadar da bdi nad svojom usamqeno{}u ako ne ume da bude mrzak drugima.

I sedim tako – satima, danima, decenijama tutwe, vozovi leta, ki{e, snegovi, la|e prole}a, ro|ewa, ratovi smrti, igre, sati, dani, decenije, 58

to vreme meru nema.

– Koji je...

Skriven ramenima, maskom podo~waka, kragnom ko{uqe, dimom cigarete, ~a{om crnog vina, stubom drvenim {to pridr`ava nebo {anka...

Se}am se...

– Koji je dan ? – pita lik u ogledalu.

– Jedan od onih kada se boje raspadnu, a `ivot posivi – odgovaram mu tiho i vra}am se hitro, posti|en u grotlo ti{ine nalik toreadoru {to se povla~i u mir kontemplacije pre no {to se isprsi pred rogovima.

Izme|u napu{tenih ~a{a i gluve muzike, kapale su re~i.

Tamo u dubini prostorije. Kao s’ radija, istrgnuti iz neke radio novele, koje su davnih godina, dok jo{ nije ustoli~eno carstvo televizije, u subotwe kasno popodne, op~iwavale moje tetke i kom{inice. Tih razgovor, ispovest i izviwewe, opro{taj i odlazak, dvoje, `ena i mu{karac, dvoje za{lih u prostor izme|u mladosti i zrelog doba, izme|u ludila `eqe i iskusta opreza.

Oboje ih poznajem.

I barmen, umoran i snen, neveseo, neobrijan, takav, i on ih zna – bambus i pivo, i grad ovaj, zna ih, memqiv i siv, a no}, crna i gadna, ne ume da ih sakrije...

Koliko qubavi i rastanaka.

Dugi spisak imena – drugova i poznanika, beskrajni popis zamerki, uvreda, neostvarenih snova i neispuwenih `eqa, prah zakletvi i mermer kletvi, kufer la`i i izneverena o~ekivawa, gadne re~i i psovke...

Na posletku...

Iskustva mojih prijateqa, iskustvo moje, iskustvo weno – }utawe, bekstvo, telefonsko odlagawe susreta, 59

izvini ne mogu danas, ne mogu vi{e, gde si ti, {to se ne javi{, nisam stigao, ~ekala sam, za{to pita{, pa tu sam, {ta jo{, {ta sve, strpqewe pretvoreno u razo~arawe...

Zar su sada imena va`na...

Sowa, Jadranka, Irina, Beba, Peca, Sa{a, Bane...

Toliko?

Toliko.

– Koji je dan? – pitao sam.

Odgovora nije bilo.

– Obojicu vas volim.

Tebe volim vi{e, a wega du`e.

Ti si boqi od bilo koga u trenutku, u intenzitetu On je deo mog `ivota.

Ti i ja nemamo budu}nost, imamo samo ~udesna privi|ewa izvan vremena. Trenutke. Mogu da nestanu i da se vrate...

Video sam kako se biser suza odvaquje s’ wenog obraza i pada na glatku povr{inu mermernog stola. I nestaje... Deo leda odvaqen od gle~era, {to u more urawa, i nestaje...

Ali, talas {to potapa neumitno se di`e...

Onda je ustala i oti{la.

Zagwurena u kragnu {irokog kaputa, pod kro{wom {arenog kineskog ki{obrana, hitrim korakom, kroz barice, kroz li{}e – ne biraju}i put, kao kad se od ne~ega be`i.

On je sedeo jo{ neko vreme, bambus i pivo, a onda je ustao, spustio nekoliko nov~anica na sto i iza{ao.

Osatao sam sam u kafeu...

Kamen u vodi...

Jo{ jednom ista melodija i stid zbog ovog tajnog razgovora, kojeg sam jedini svedok bio...

60

Milijana Milanovi}

TE[KO JE DANAS BITI @IV

Te{ko je danas biti `iv. Mnogo je lak{e umreti ili da nikako nisam ni ro|ena. Ovako, izdr`avam roditeqe, gledam brata kako svakodnevno jurca po lekove, snimam nezgodne `ene za deset evra dnevno. Sve to ne bi mi se desilo da sam anti~ka Grkiwa. Onda bih se samo igrala i jela hleba.

Radim za tog gazdu, Stojana, sve mu radim: i snimawe, i monta`u, i titlovawe na engleski. Nenada pozovem u proseku jednom nedeqno, znam da mu treba lova i da }e na svaku sviwariju da pristane. A sviwarije su sve ve}e stvarno; vaqda zato {to ima sve te`ih perverzwaka tamo, na tom Zapadu, gde {aqemo materijal, ka~imo ga na neke nema~ke sajtove i to.

Bato, sada izbaci `ilu! Bato sada po~ni da krkqa{! Uhvati je za sisu, kao ho}e{ da je ukloni{!

Sada se bori{ sa wom, Nenade!

Na seanse su dolazile raznorazne devojke: radoznale tinejxerke, sredove~ne avanturistkiwe, studentkiwe bez xeparca... U pri~i bi bivale sva{ta: pla~ne sestre, pohotne mame, stroge vaspita~ice, u~iteqice klavira... Za mu{ke uloge uglavnom bih zvala Nenada i jo{ nekog tip~i}a kog mi je gazda na{ao. Scenario sam radila tako|e po gazdinoj direktivi: davqewe, {ibawe stopala, ga`ewe, grebawe lica... Kako Stojan nalo`i.

Tog dana do{ao je da mi ka`e da }e jedna starija `ena do}i da snima.

Zovi Nenada, on }e biti unuk, a Tereza, dolazi u pet, ona }e biti baba. Scenario koji ste ve} radili.

Gledaj da pravi{ krupne kadrove, {to vi{e krupnih i pazi: scena kad baba drobi babanu, gledaj da wom fini61

{ira{ film. Neka joj curi izme|u prstiju. Ma zna{ ve}!

Spremala sam kameru, pode{avala blendu, kucala taj mr{avi scenario o pijanom unuku kog gu{i revoltirana baba.

Bila sam pri kraju kada je neko pozvonio. Otklizala sam do {pijunke sa starom, uvek {okiraju}om tremom u trbuhu (s druge strane brave uvek je mogla biti policija); kroz providnu plastiku gledala su u mene o{tro dva velika crna oka, napadno oivi~ena debelim slojem krejona. To je, zna~i, ta Tereza, pomislila sam.

Vrata nisam do kraja od{krinula, a ona je ve} bila na pragu. Nagla{eno qubazno, mo`da previ{e glasno, predstavila se, zbrzala izve{ta~eno: Smem li? i odmah potom i hrupila u stan. Imala je crne helanke od laste-ksa, kosu ofarbanu u plavo, bila je mnogo debela i mnogo na{minkana, a kad bi se pomerila zvecnulo bi zlato. Ili bi`uterija, ne znam.

Nenad je trebalo da stigne za pola sata-sat i ja sam Terezu ponudila ~ajem, pru`ila joj garderobu za snimawe i pripremila crveni lak za nokte (uvidela sam ubrzo da nema potrebe – weni nokti bili su `ive rane – crveni lak prelazio je granicu, farbao meso i skupa sa `bunom nakita bratski sjao s Terezine {ake).

Pa kako si, draga moja? Kako se zabavqa{? pitala je sugestivno, opet glasno, sva udobno zavaqena u pletenu stolicu. Izgledala je zadovoqna {to je tu, u Stojanovoj tajnoj jazbini, {upi za perspektivne porno – starove, kao da je to {to sada radi, {to sedi i ugodno }aska, svetli rezime sre}no obavqenog poslovnog pothvata, a ne mr{ava uvertira u akciju svepro`diru}e babe – ubice.

Rekla sam joj da sam dobro, da je sve u redu, da, eto, radimo. [ta drugo sam i mogla da joj odgovorim? Prvi put sam je videla u `ivotu, trebale smo da odradimo snimak i to je to. Boqe da nije do{la ranije.

Iz velike ta{ne na {qokice izvadila je pqosku i linula malo rakije u ~aj.

62

Ti ne pije{?

Ne. Je l’ se {minka{, draga?

Ne. Nikad?!

Ne. Tako si lepa. Ima{ lepe ruke. Hm,da... i gledala me je tromo na tren, kao da ho}e da me pro~ita. Kao luda ~ita~ica. Ili gruba ~ita~ica.

Ni ja nisam pila kada sam bila tvojih godina. Kada sam bila tvojih godina, bila sam uspe{ni biznismen, draga. Htela sam da imam sve, ali sam shvatila da ovde, na ovome lepom svetu mo`e{ da ima{ samo ni{ta, i da si i ti sam samo ni{ta, draga, dahnula je iznenada i o~i su joj igrale hitro. Duge ve{ta~ke trepke letele su joj levo, i desno, i svuda i bila je kao neka ki~asta dobra vila.

Ne znam za{to je to rekla, to za biznis i `ivot, i ne znam za{to je posle ispri~ala sve {to je ispri~ala, ali pri~ala je, sve, sve bitno, ne o prognozi vremena ili kremi protiv bora, ve} o `ivotu, svom `ivotu.

Wena otvorenost je paralisala.

Ranije, do pre sedam godina, sam `ivela u Beogradu.

Za stvar koju sam ja izvela, povoqna je bila jedino prestonica. Jesi ~ula za seksi {opove, draga? Naravno da jesi. Sada ih ima svuda, i u najgorem selu tra`i}e ti ~okoladni vibrator. Ha! Pre 17 godina to je bio {ok, ali kao i svaka nova stvar, u po~etku ~udovi{na, a kasnije bez we ne mo`e{. Radila sam dugo godina u Italiji kao kurva. Eskort– pratwa, kako se to lepo ka`e. Qudi za koje sam radila, otpustili su me posle sedam godina. Rekli su da sa 25 ne trebam vi{e, da sam starica, a to poslovnim qudima nije interesantno.

Imaju to kod ku}e. Ipak, bila sam dobra. Mnogi su hteli samo sa mnom. U tom gradi}u, Riminiju, gde je cela Italija provodila avgust, za mene je uvek bilo posla. Nije uvek bilo prijatno, pala bi i poneka 63

modrica zavisi sve od ukusa, {ta ko voli. Ali, ra~unala sam, ako ne boli, onda i ne voli. Mo`da sam najspokojnija bila ba{ sa tim manijacima koji su me {amarali i tra`ili od mene isto. Kada sada pogledam moj `ivot, {ta je to malo grubosti spram radosti {to ima{ nekog sa kim mo`e{ da bude{ grub! Ja nemam.

I onda je ponovo sipala rakiju u ~aj, zapalila cigaru, udahnula dim gr~evito. Stomak joj je bio pqosnat i velik, kao neka mrtva korwa~a. Pomislila sam kako je lepo maziti taj stomak, spustiti obraz na wega. Upla{ila sam se svoje misli.

Sa 25, zna~i, karijera mi je bila pri kraju. Dobila sam ne{to malo love, si}e, za hranu i put. Tu ti, draga moja, nema penzije i osigurawa i takvih stvari. Sre}om, nisam glupa. Mislim se sve: britka pamet mi je od babe s mamine strane. A jesam bila pametna, draga, veruj, jer ne bih pre`ivela 7 godina u Italiji. Kad si me|u zverkama, lukavstvo i prevrtqivost jedino mogu da te spasu. I qubak osmeh, naravno. Novca vi{e nisam mogla da dobijem, to sam znala, ali sam imala svoje kanale, draga. To su bile specijalne usluge. Ali ne specijalne usluge na koje si ti sigurno sada pomislila mila, ve} ne{to mnogo va`nije. Poga|a{? Ne? Pri~a, draga! To je bila qudska pri~a, najobi~nije razumevawe koje sam pru`ala. Deqewe svoje muke sa nepoznatom kurvom, otvarawe neznancu – zar ima ve}eg olak{awa?!

Eto, {ta ja sada radim s tobom, mila? Tako, ti stranci, ugla|ena, nervozna gospoda, ulovqeni u sopstveni uspeh, voleli su da do|u da im popu{im, pa da pri~amo. A nekad i obrnutim redom. I eto tu, tu je bilo dodatnog novca. To je bilo ono {to me je spaslo, obezbedilo daqi `ivot. Poklone – nakit i garderobu, sam prodala u Firenci, u luksuznom komisionu, u strogom centru, tik do palate Medi~i. Ve} tada znala sam {ta ho}u: @elela sam da otvorim seksi-{op.

Ovih butika vi|ala sam dosta po Italiji i htela sam da u svoju zemqu unesem ne{to novo. A znala sam da 64

}e biti novo. Bila sam ube|ena da toga kod nas jo{ nema. Da nas novo zlo sa trulog zapada, tako ka`u politi~ari, je l’ draga, jo{ nije napalo. Sre}om, po mene i moj obrt novca!

Moj butik otvorila sam u Knez Mihailovoj – to je ipak morao da bude najstro`i centar. Da bi u centar pogodio iz centra mora{ i da po|e{, je l’ tako?! Pre toga, naravno, obavila sam sto dosadnih posli}a: uzela pravnika, natezala se sa gradom, bilo je tu obaveza, ali ja sam imala 7 godina da nau~im kako treba da se pona{am da bih dobila ono {to ho}u. A butik, draga, bio je divan! Sipaj mi jo{ ~aja, pliz! – svojom crvenom kanxom Tereza je dolila rakije. U wega sam stvarno ulo`ila sav svoj ukus i znawe. Opremila sam ga te{kim crvenim i crnim zavesama. Od pli{a, naravno. Sve to da li~i na razvratne bogate sobe, sve to da podse}a na po`udu, na kraqevsko pu{ewe, draga. U finim ormari}ima posebno sam rasporedila: vibratore, analne dildoe, za one koji vole zguza, kuglice za dame, dodatke za penise, u jednom delu imala sam na desetine vrsta igra~kica za `ene, i one druge za de~ake.

Milina je bilo videti uredno raspore|ene, delfine, lastfinger naprstke, handsome ap pumpe. Je l’ zna{ {ta je handsome up pumpa, mila? To ti je pumpa za moma~ku erekciju, kada im se digne da nema {anse da se spusti. Za tim je u mome {opu bila navala, prodavala sam handsome up pumpe i {panske mu{ice kao }eten – alvu! A kad smo ve} kod {panske mu{ice, zna{ li da se moj seksi-{op zvao [panija? Da, ba{ tako, [panija!

Ta zemqa me je najvi{e podse}ala na seks, ba{ seks; zna{ za te latinske qubavnike sigurno. Pa to je, eto, za mene [panija. Nisam mogla na}i ukusnije ime za moj lokal. A on je, vremenom, sticao sve ve}i broj mu{terija. To nije kao danas kada i devoj~ica od 14 u|e u {op i razmetqivo se zanima za bakqu, karner i karneval vibrator! Ne mila! Onda je odlazak u seksi-{op bio avantura, i za onog ko ulazi, i za mene koja posmatram.

65

U celom doga|aju bilo je ba{ stida. U|u, recimo, pa mucaju ne{to o ga}ama od {e}erne pene ili doz spreju, a deluju kao da su se zbunili, oma{ili slu~ajno lokal.

A ba{ su hteli u apoteku! Ali to, taj stid i spetqancija, to je naprosto bio deo kupovine, draga, i zato je ona bila tako dobra. Sa takvim mu{terijama, stidnim, a `eqnim, bilo je milina sara|ivati. Otvoreni za svaki moj savet, bili su spremni da kupe {ta god da ponudim, kao da je taj wihov stid pro`dirao artikle u radwi. Mislim da je to bio deo izviwewa: izvinite, gospo|o, mi smo zapravo hteli u apoteku, ali po{to smo vas uznemirili kupi}emo tri vibratora, x-10 kuglice i klito pumpu! Milina, jedna `iva!

Draga, da li imate neki toalet?

Posmatrala sam wenu masivnu rasplinutu zadwicu utegnutu u crni lasteks. Nisam znala {ta me sna{lo sa tom Terezom! Pri~a o Italiji, [paniji, devoj~icama i vibratorima prosula se po meni ko ba~eno sme}e. Tereza me je o~igledno izabrala da joj budem slu{alac, ali iskreno nisam znala za{to. Wena pri~a bila je {arena i rasko{na stvarno kao neka gomila |ubreta, a wen stomak dok je pri~ala, dizao se i spu{tao u ujedna~enom ritmu, pihtijao se i drhturio i ja sam jo{ uvek htela da zaronim u wega. Pogledala sam na sat: bilo je 15 do {est. Nisam znala da li }e Nenad po obi~aju da kasni, nisam znala da li je ona zaboravila za{to je do{la.

A onda, kako se broj mojih gostiju pove}avao, jo{ u hodu nastavila je Tereza svoju pri~u, tako sam i ja rasla i uskoro si u mojoj radwi mogao da vidi{ nove kozmeti~ke proizvode, komplete od ko`e, setove za brzu stimulaciju. Prosto, {irila sam se! Imala sam i od ~ega – moj je butik jo{ uvek bio jedini takve vrste u gradu, a samim tim i u celoj zemqi. Jednom me je novinar~i} nekog gradskog lista oblatio. Mo’{ misliti, draga, da me je nazvao razvratnom zarazom!

Nisam se osvrtala, psi laju, al’ karavan prolazi. Moja 66

ma{ina bila se zahuktala i ko joj je {ta mogao! Vremenom, naravno, niklo je jo{ nekoliko seksi-{opova, ne samo u Beogradu, nego i Novom Sadu, i da, jedan u Subotici. Taj mali provincijski grad, sitan, a napredan, nikad mi se nije dopadao. Ne ide malo i veliko, je l’ tako draga?! Ej, bre seksi-{op, pa u taj nalickani zaselak! Ali, {ta }e{, vaqda i tamo vole da im je tvrd i dignut celu no}! I na kraju, milo mi je bilo, uspela sam da pokrenem stvari, ne?! Kamo sre}e da nikada nisam, jer svi ti amateri i danas rade, a moja radwa je oti{la do |avola! Zanima te kako je to bilo? Sigurno! Sve je po~elo od Indije! A znala sam da treba da se dr`im starog, bludnog Zapada. [ta mi je falilo! Jednom, pozvao me je moj dobavqa~ iz Ma|arske. Ushi}en, raspri~ao se o izvesnim seksi nao~arima poznatim kao Slepa~ke nao~are. Rekao mi je da mogu da se nabave samo u Indiji za sada, da su posledwe ~udo tehnike, ali i medicine i da je stimulacija koja se posti`e {panskom mu{icom ili doz sprejom, najbla`e re~eno mlaka naspram ovih nao~ara. U pitawu su bile obi~ne plasti~ne ~voke. Na potiqku su se vezivale trakom. S unutra{we strane, u delu koji nale`e na nos, postojala je za{titna traka. Kada se stavqaju, ona se skloni, ispod je sun|erasta materija. I tada, ko`a nosa upija to hemijsko jediwewe koje se nalazi u sun|eru, u unutra{woj strani. I onda, kad u|e u nos, to jediwewe pravi dar-mar: u toku seksa hormoni sre}e osloba|aju se nekoliko puta br`e nego {to je uobi~ajeno. Prskala bi kao mlazwak s tim nao~arima na nosu! Ne razumem se u medicinu, ali bilo je to ~udo ravno pronalasku leka za rak. Me|utim, u ne~em drugom bila je kvaka, draga. Stavqene na lice, te bi nao~are, uradile ne{to mozgu i mu{terija bi tokom seksa postajala ludo zaqubqena. Staviv{i slepa~ke nao~are ti bi se zaqubio u osobu, a da je nisi po{teno ni pogledao! Zato su se i zvale Slepa~ke – korisnik bi oslepeo od qubavi! ispila je ostatak ~aja 67

krupnim, brzim gutqajem. U trenu sam pomislila da je sve ovo moja halucinacija, da sam ja samo izma{tala Terezu. To je vrlo mogu}e, ako mnogo radi{, a malo spava{, a meni se de{avao ba{ takav jedan period. Kad boqe razmislim, period nespavawa i jurwave za parama kod mene traje tako dugo da sam zaboravila vreme kad je po~eo. Tereza, daleko od mene, uvijena u slojeve svoje luckaste pri~e, zami{qeno je gledala negde ispred. ^ekala sam kao dete da ~ujem {ta je bilo daqe.

I tako, mila, ja sam se hitrom hitrinom, preko mog partnera iz Ma|arske, povezala sa tom firmom iz Indije. Otkupiti pravo na prodaju nije bilo lako, ni jeftino, ali ja sam ga dobila i prva isporuka nao~ara stigla je ve} posle dve nedeqe. U ugovoru sam uslovila, naravno za dobru sumu, da budem jedina u zemqi koja ima pravo na prodaju Slepa~kih nao~ara. Prodaja je, priznajem, u po~etku i{la sporije, nije svako verovao u pri~u, ali posle odre|enog vremena proizvod je sam sebi postao reklama. Qudi su dolazili i davali dobru paru za moje ~oke; za taj trenutak zaqubqenosti, mila, zapravo, kada si sa nekim prakti~no jedno. Tako, pomerili smo kriterijume u poslovawu seksi– igra~kama, sada smo se pro{irili i na novo poqe – poqe qubavi, a to je ve} zna~ilo da smo dotakli samo ~udo!

Koliko je to dejstvo trajalo? nisam izdr`ala da ne pitam, iako me ose}aj da sam sve izma{tala i daqe nije napu{tao.

Ah! Pa kratko, naravno. Samo u vreme vo|ewa qubavi, ali i to je bilo mnogo vremena za ve}inu qudi. Ja ne znam nijednu osobu koja je u svom `ivotu imala qubav i tih nekoliko sati! To jeste bio uspeh!, Tereza je srknula zdu{no ~aj. Ali, napravila sam gre{ku. Jednu, ali dovoqnu. Elem, mila, postala sam pohlepna. Prosto, htela sam jo{. Za{to, ne znam. Ali znam da bi mi krv br`e jurnula, kad god bih stavqala u fioku taj novac, ba{ taj, zara|en prodajom Slepa~kih nao~ara.

Htela sam ga jo{, jo{ tog novca; bila sam mo`da malo 68

i odlepila, draga. Jer, to jeste bilo nenormalno, ta moja pomama. I tako, re{ila sam da poradim na marketingu; da se za wih jo{ daqe ~uje. Anga`ovala sam jednog perspektivnog mladi}a, `urnalistu, ali pre svega bio je to ~ovek koji se bavi advre..., reklamama, draga.

Rekla sam mu da mi treba slogan, objasnila mu o kakvom se proizvodu radi i kakav utisak `elim da izazovem.

Tip mi je rekao da je pravqewe reklama psihologija i da moramo da budemo eksplozivni i drski i da je danas ba{ te{ko biti sve` jer su apetiti sve ve}i, sve je te`e pokrenuti potro{a~ki nerv. Da, ba{ tako je reko, potro{a~ki nerv. I reko je da, pa..., da mo`emo da budemo i malo zlo~esti, jer svaki proizvod ima samo jedan ciq: da privu~e masu, a sve ostalo je kolateralna {teta. To je reko: kolateralna {teta. Sa svime sam se slo`ila i imala sam samo da ~ekam da de~ko obavi poso. Nakon par dana dao mi je svoje re{ewe.

Trebalo je napraviti vesele `ute plakate. Ne{to {to podse}a na sunce, na vedrinu, rekao je de~ko, rekla je Tereza. Na dowem delu nalazila bi se zgodna `enska, potpuno naga, na sebi bi imala jedino na{e nao~are.

Sme{ila bi se tajanstveno, a na plakatu bi joj se videlo sve sem ribe. Iznad we, tamnoroze slovima stajo bi slogan: Slepo i lepo spojite, I sre}no qubav vodite Da do|ete do bo`anske ta~ke Kupite na{e nao~are slepa~ke!

Polepili smo plakate po gradu, jedna mala je podelila flajere i ja sam imala samo da ~ekam. Bila sam uzu|ena kao nikad pre, ose}ala sam da }e reklama napraviti novi, jo{ `e{}i prodor mojih nao~ara.

Slutila sam pravu, malu revoluciju. I, |avo da me nosi, nisam se pre{la, bilo je `estoko, ali po mojoj grbi! Nekoliko dana kasnije na vrata butika zakuco mi je nepoznat ~ovek u sakou i kravati. Bez mnogo pri~e tutno mi je sudski poziv u {ake. Mo’{ verovati da 69

me je udru`ewe slepih i slabovidih tu`ilo za diskriminaciju! Tvrdili su da ih moj slogan poni`ava i tra`ili nov~anu nadoknadu! I to ba{ moma~ku! Tako, sudski proces nije trajao dugo, ali sam imala mnogo napada u medijima, pa je i javnost saznala za pri~u. Svi su me dr`ali za prqavu i bestidnu. Mogu ti re}i da sam do`ivela ~ak i nekoliko napada na ulici. Uznemirene gospo|e bi doviknule za mnom ili ~ak pqunule.

Butik sam morala posle kratkog vremena da zatvorim. Taj mali skandal ko{to me je mu{terija. Tek kasnije, mnogo kasnije, kad je sve leglo, doznala sam da se samo to udru`ewe nikad ne bi setilo da me tu`i da nije bilo mojih konkurenata. Ti nesposobni zavidqivci napujdali su slepce na mene! Vre|a va{e dostojanstvo! Tu`ite je! Mo’{ misliti te{ka stvar! Da sam slepa, bila bih ponosna {to se jedan tako sjajan proizvod zove po mojoj boqki. Sada tih nao~ara vi{e kod nas nema, pa ti vidi ko je stvarno na gubitku: ja ili vi, svi, tako sami, bez qubavi i dobrog seksa. Na sve strane vidim samo sive, oliwale face i mislim da ne preterujem kad ka`em da bi moje nao~are mogle da spasu svet. Posle dobrog svr{avawa ba{ ti i nije do toga da bude{ zlo~est, nisam li u pravu, draga? A u sre}nije doba qudi su mi dolazili i plakali, molili za ~oke vi{e. Qubav koju su tada osetili ostajala je u tragovima na wihovom licu i pokretima, kao sre}a. To je ta~no moglo da se vidi. Kao da su ulovili tajnu, napecali nekakvu mistiku, je l’?

Da li ste ih probali?

Probala? Da, jesam. Sa svojom devojkom. Zaboravila sam da ti priznam draga da sam ja sa mu{karcima u strogo poslovnom odnosu, a da `ene volim. I tako, probala sam slepa~ke nao~are sa svojom devojkom.

Mislim, tu je do{lo vi{e do ~isto fizi~kog poboq{awa, ali emocija je emocija i kada nekoga voli{ mislim da to tako ostaje – da ga ne voli{ vi{e ili mawe sa mojim ~okama na nosu. Ali dobro svr{i{. Eto! To 70

ti je moje iskustvo! Ali, i ono nije mnogo korisno, jer je ona oti{la, mislim umrla je, od alkohola, ja sam butik zatvorila, odselila u jevtiniji grad. Sada, ovde snimam porni}e za lokalnu televiziju, Tv Jaram.

Ne znam da li si ~ula, to ti je ta va{a, novosadska televizija. Ne mogu da se `alim, tra`e me, radi se ne{to, kotrqa se. Sre}om, jo{ su i najmawe popularne mr{ave, plave droce sa izbu{enim pupkovima i ~udima. Znaju qudi {ta je dobro, vole oni kada quqa!

Draga, sipaj mi jo{ malo ~aja, pa da lijnem rakijice!

Sipala sam joj ~aj kada je zazvonilo zvonce. Moj brat, sre|en i miran, stajao je na vratima. Nisam `elela da pitam koliko je dugo hajka na trodone trajala.

Nisam `elela ~ak ni da je do{ao. U stanu je jo{ uvek bilo kao u bajci, mutnoj, ludoj bajci bez hepi-enda.

Dala sam Nenadu ga}e koje }e da nosi, oti{la do Tereze i zatekla je ve} preobu~enu – ta `ena je stvarno bila profi.

Par trenutaka kasnije, kroz okular super osmice gledala sam wene pune, prelepe ruke kako drobe bananu, prekorevaju unuka: za nesta{luke, pijanstva, neodgovornost. Gu{ila je poro~nog unuka, a on je krkqao, crveneo...

Nenade, izbaci `ilu!

Drob banane lepio se unuku za vrat. Baba je dahtala, puhtala svojim nakarminisanim ustima. Razliveni krejon drhtao je po wenom usredsre|enom licu.

Nenade, sada po~ni da se opu{ta{. Jo{ malo pa kraj!

Bila je dobra baba, jo{ boqa glumica, vaqala se, ustajala, ~u~ala, zamakala {ake u lavor pun uqa, jecaju}i pohotno davila grozno unu~e. Kosa joj je pala po licu, muqala se u znoju, kratka keceqa lepila joj se za butke. Posledwim trzajem, kao jecajem, zavrnula je vrat bludnog unuka – i on se stropo{tao ponizno i tromo.

Posledwim kadrom, napu{taju}i pihtijaste grudi i upaqen vrat, uhvatila sam omlitavelu koru banane.

71

Nekoliko meseci je pro{lo od tada. Da nije bilo honorara i znojave keceqe, ne bih verovala da sam ikada upoznala Terezu. Verovala bih da sam umislila, odsawala sve. Snimawe se okon~alo nekako naglo, brzim, vratolomnim razila`ewem i kamermana i glumaca; kao da smo se spasavali od po`ara, be`ali od havarije. Nenad je imao svoje razloge, ali moji i weni, ose}ala sam, bili su zajedni~ki: mislim da je to bio neki stid {to je sve pro{lo, {to smo bile u pri~i, a onda naglo, previ{e naglo, isko~ile iz we. Kako je hrupila u stan, tako se i iskobeqala iz wega: histeri~no, uz izve{ta~en i sme{an naklon; kao zmija koja svla~i ko{uqu, tako je i ona svukla svoj kostim za scenu.

Nisam stigla ni da sredim sobu i kujnu, a we ve} nije bilo.

Posle snimawa, mislila sam da }u da je sretnem, ali to se nije desilo. I ~esto sam uve~e htela da prebacim na tv Jaram ali, nekako, nije mi se dalo. Bio me je strah.

I stid. Oboje, zapravo. Kao pquvawe po nekoj svetiwi, mislim da bi mi tako bilo da je gledam dok ima seks sa neznancima, u smrdqivim sobama, sa lo{im osvetqewem i snimateqem amaterom. Pustila sam samo da me greje, kao ona wena kombinacija rakije i ~aja, pri~a o Slepa~kim nao~arima i seks-industriji. I grejala me je, stvarno, ostala duboko u meni; nekako bi isplivala uvek kada bi mi bilo te{ko i kao neki lud napitak ~inila onda da se trgnem, iza|em, pro{etam, da budem bistra, svoja i, nekako, ose}ala sam to, i wena, Terezina. Ulovila me je, iako je nigde nije bilo, iako nigde nisam uspela da je na|em, ulovila me je.

Nenadu nije mnogo trebalo da pre|e na heroin, a potom i da prvi put overi. I onda, naravno, psihijatrija. To ono kao: iver ne pada daleko od klade. Ako bude ba{ skroz na na{eg oca, po`ive}e dobrih sto godina.

U svakom slu~aju, trebalo je sada i}i svaki dan u bolnicu, nositi Nenadu hranu, dowi ve{... Mama se razbolela, pa nije mogla da ga pose}uje. Ili nije `elela da 72

ga pose}uje, pa se razbolela, vi{e ne znam. Tata i ja smo i{li. Wih dvojica bi dugo i nervozno razgovarali, plakali u gr~evitom zagrqaju, jedan drugom se zakliwali na ve~no spu{tawe, sigurnu metadonsku terapiju i sli~ne stvari. Nenad je, naravno, zaboravqao da je tata 20 godina stariji, da nema {anse da }e uspeti i da nema {anse da }e uspeti i on, Nenad. Na kraju, na{ otac u kraju je bio poznat kao Deda – deda svih mladih narkomana, zavisnika u nastajawu. Veliki pedagog, master, guru! Gadilo mi se to {uwawe po kvartu, ta potraga za heroinom, kao da tra`i{ zakopano blago. Gadio mi se wegov ponos: Ja sam prvi hipik u staroj SFRJ, prvi sam se pobunio protiv sistema. To mu se vratilo kroz Nenada; znala sam dugo ve} da }e tako da bude, sve mora da do|e na svoje, sve se plati, al’ s kamatom. Nema ni{ta za xabe.

Tih nedeqa jela sam predivnu hranu. Mama je, onako slaba, ipak ustajala na par sati da skuva ne{to. I to bi onda bile mo}ne stvari: sarmice, piletina, {ampiwoni. Mislim da je verovala da }e kroz hranu mo}i da o~isti Nenada i iskupi se za sve te godine tatinog drogirawa i za svoju slabost – svoju zaqubqenost u Dedu.

Mrzela je sebe zbog te qubavi koja se nije gasila ni posle dve i po decenije zajedni~kog, gadnog `ivota. Ja je nisam mrzela. Ja je nisam ni{ta... Mo`da malo `alila samo, jer me je to sve podse}alo na glupost, a ako ne{to mrzim onda je to glupost.

Nakon prvih nekoliko dana intenzivne infuzije, karbapina, lorazepana i ~ega li ve} ~ime su ga kqukali, Nenad je pre{ao u zajedni~ke sobe. Tamo bi ih u jednoj bilo po 3-4 ~oveka. Svi na tom odeqewu bili su le~eni alkoholi~ari ili narkomani. U tom delu bolnice posete su bile ~e{}e i opu{tenije. Odlazila sam svakodnevno.

Stajala sam na autobuskoj sa novim paketom ga}a i hrane za Nenada. Znala sam, ga}e }e zaboraviti negde, hranu }e razdeliti po sobi. I zato sam ga volela. Zbog 73

wegove rasipnosti i zbog toga {to je jo{ uvek bio takvo dete. I uop{te, zvu~a}e ~udno, ali radovala sam se svakom odlasku na psihijatriju. Ono {to sam obo`avala bila je jedna sobica koju su zvali Kafi} uzdravqe.

U woj su se bolesnici dru`ili, dolazili da piju kafu, pro~itaju novine. Imali su i mali tranzistor. Nekad bi tu primali i posete – par puta sam videla tablu lekova koja ima noge, ili {etaju}u fla{icu rakije, ili {uwaju}e pivo. To su bile specijalne posete specijalnih prijateqa. Otkrila sam zapravo da je „kafi}“ jedino mesto na kome se ose}am sigurno. ^itala sam novine, pri~ala, pila ~aj, sve ono {to se radi svuda.

Ipak, miris te sobe zna~io mi je mnogo. Miris bolesnika zna~io mi je mnogo. U po~etku tvrdi, nepoverqivi, ru{ili su svoje tamne poglede po meni, ali posle par dana otvorili su se lako. Lako se otvaraju samo zavisnici, mislim. Mislim, to ima veze sa lakoverno{}u, lako se navuku na supstancu, {to ne bi i na ~oveka. Shvatila sam da }utawe u toj sobi, }utawe na plasti~noj izgri`enoj stolici za mene zna~i utehu; moja }utwa i wihova pri~a bili su ~udan lek: Milan je hteo da dam dobrovoqno krv. I hteo sam, za{to da ne? Samo, pitam ja vas: kako da dozvolim da se moja krv sme{a sa krvqu potpunog neznanca?!

Posmatrajte slike Edgara Dega i zna}ete o ~emu vam govorim. Govorim o qudskosti, o dostojanstvu na{eg `ivota i na{e smrti. I o pivu kao uistinu naj~arobnijem soku na svetu. Bogu treba dati medaqu jer ga je izmislio. Pitam se, kojoj krvnoj grupi pripada Jelen?

Lotrek je gre{io; kad je pio apsint – pravio je ozbiqnu gre{ku. Ali {ta su uostalom i znali zalu|enici fin de siecle-a, osim da budu epigoni velikog Dega!

Ne znam da li }e Ana do}i. Mora}e, treba mi kantica.

Imao sam terarijum. Napravio sam ga u nekom malom sanduku, stavio u wega ne{to zemqe, kamewa, trave, napravio poto~i}, i ubacio malu korwa~u da {eta. I 74

brate, zamisli, uzmem Amora iz wegove boce i prebacim ga u terarijum. Kontam, brate, neka se malo sprda po prirodi. I skontaj, ustanem jedno jutro, a odmah ispod kreveta mi je terarijum. Pogledam, vidim Amor ne{to gricka. Brate, pribli`im se, kad ono brate, Amor jede korwa~u! I to je tebra gricka za nogu, kao neku veliku poga~u uzeo ju je u kanxe, tebra, i po~eo da joj `va}e stopalo! Brate, kad sam ga izvadio! E sad }u ti jebati mamu! Zviznuo sam Metodiju i Haralampiju i pustio ga na beton. Za minut su ga }apili. Mamu mu jebem, on }e meni da jede korwa~e!

Ana je blesava ako ti ne donese ne{to ja~e.

Popili smo po ekser, a onda sam se sagnuo i polizao joj pi~kicu. ^ove~e, kakav veseo klitoris! Raspao sam se! U tome je lepota ekstazija. Svaki je klit veseo. [ta }e meni dop?! Brate, nikad vi{e!

Dega je imao ose}aj za meru, snagu da umetnost zakqu~a u kulu koju i zaslu`uje, daleko od tupih pogleda ruqe. Ah! Sa dana{wom demokratijom izgubili smo svako pravo na umetnost! Ostaje samo mudra smrt, i tu ja i ponovo biram pivo!

Dobro je dok je veseo!

Ne, treba ba{ kanticu da donese! Ba{ tigrovinu!

Par sipawa da se osve`im loma.

Dobro je dok je klitoris!

Padala sam u toj sobi, bez straha, kao da padam u oblak, padala u jedan me|uprostor gde je sve prestajalo da postoji u uobi~ajenim koordinatama, zaboravqala na xinovsku kameru koja nas odnekle sve snima, znam.

Oslobo|ena sistema, normalnih qudi, postajala sam slobodna, i ostajala ~ista, kao preklopqena ka{om od koje se regeneri{e ko`a i ispod we cela ja. Taj ose}aj nije mogao ni sa ~im da se meri, to lebdewe ili kla}ewe izme|u dve obale, a ni na jednoj nisi, nisi nigde ustvari, jer sve {to jesi je zguqeno i ostaje{ samo ti, da se klati{ me|u obalama. Ponekad bih se ose}ala kao smrdqivi krpeq koji je do{ao da se zaka~i, posi{e 75

krv, ali bila sam tihi, poslu{ni krpeq i bolesnici su se navikli.

Po~ela sam da patim {to }e do}i kraj i tome, kao i svemu {to do|e kraj. [to }e Nenad da odle`i svoje i vrati se na ulicu, a time }e nestati i moje pokri}e za dolazak u sobu.

Na stanici autobus se jo{ nije pojavqivao. Qudi u mantilima, hlebovima, novinama, qudi sa mobilnim telefonima srebrne boje, sa modernim frizurama, sa torbama koje su iste, sa istim licima, zgr~eno su ~ekali. ^ekala je i Sandra. Imala je i daqe ogromnu {ugu na vratu, i novu krastu kod wu{ke, i bila, generalno, jo{ vi{e oliwala. Pomislila sam, postoji vi{e na~ina da se bude normalan i mislim, svi su lo{i, kao {to postoji i mnogo na~ina da se bude lud, i svi su dobri.

Uski bolni~ki hodnik podse}ao je na pup~anu vrpcu –taknem je i ve} sam u materici. I taj put, ponovo me je isti ose}aj terao da po`urim. Jo{ malo pa ka{a i obale, mislila sam. Sa moje desne strane, u {irokom holu koji vodi za gorwe prostorije pro{la je u`urbano lekarska grupa; na nosilima vukla je ne{to krupno i belo, ne{to {to se posledwem deli}u moga mozga u~inilo poznatim. Kao privu~ena magnetom, pri{la sam grupi. Na nosilima je le`ala Tereza. Ne znam koji je ose}aj pro{ao kroz mene, znam da mi je obraze zarobila utrnulost, da nisam ni{ta znala tad, to znam. Pratila sam ih kroz zguqene hodnike, izme|u mrkih sobnih vrata – otrovnih `drela spremnih na pakost. Ili ne{to pakosti sli~no. Moje pitawe: [ta se desilo? za~epio je tvdri glas jure}eg stru~waka: Alkoholi~arski delirijum. Lekari su `urili daqe kroz nove hodnike ka novim memqivim sobama. Tr~ala sam kao sumanuta za wima, ali sam znala da je sve besmisleno, da }e mi nestati, brzi i tihi. Posledwe {to sam videla kroz ot{krinuta posledwe sobe na posledwem spratu bio je wen stomak ispao iz spava}ice dok su je preme{tali na krevet. Delovao je kao ostareli, zduvani balon, kao balon na samrti.

76

Kod ku}e sa~ekao me je sveti roditeqski gnev: bila sam zaboravila da ostavim paket Nenadu; zapravo, majka nije ni verovala da sam bila na psihijatriji. I ti }e{ po~eti! Znam! Znam! Mo`da si ve} po~ela! Mene niko ne voli! Ne volite me! Koliko sam se `rtvovala za vas, za moja govna! Zatvorila sam vrata i smesta pustila Tul. Drhtala sam svom du`inom, obrazi su mi i daqe brideli: Tereza, sa lepim o~ima, sa stomakom u koji sam htela da u|em! Tu no} sam, posle milion godina zaplakala. Plakala sam kao jednom u obdani{tu, kada me je najlep{a devoj~ica grunula u le|a pred svima. Ista bol, ista otu|enost, ista kiselost u ustima.

Plakala sam kao da su mi sve la|e potonule, kao da sam izgubila posledwi oslonac u mom smrdqivom `ivotu.

Ujutru, nije mi bilo boqe, a `ene `edne brze zarade ~ekale su da budu uslikane i ja sam morala na posao.

Tog popodneva kao nepoznati pejza`i promicali su pred kamerom goli guzovi, sise, lanci, {ake i {tikle.

Radila sam kao hipnotisana, sva svedena na ~istu {qaku; ne znam kako, ali uspelo mi je da pre`ivim prepodne.

Popodne sam re{ila: oti}i }u da je vidim. Svratila sam ku}i, uzela hranu za Nenada, za Terezu kupila vo}e i sok. Da bih se smirila, i{la sam pe{ke. Stari dobri hod. Nikad ne}u razumeti qude koji `ivce le~e bensedinima, bromazepanima i to. Do samog ulaza na psihijatriju pratila me je Sandra. Ona {uga kao da joj se za nekoliko sati udvostru~ila.

Popela sam se na odeqewe na drugom spratu. Sestri sam se predstavila kao Terezina daqa ro|aka i zamolila za lekara. U belim klompama do{etao je i on. Rekao mi je: Alkoholi~arski delirijum. Ponovo sam ~ula te re~i koje zvu~e kao diluvijalno ili druge re~i ~ije zna~ewe nisam znala. Rekao mi je: Slabo srce, iskidani nervi, izgoreo ih alkohol. Srce mo`da ne}e izdr`ati.

Telo odbija infuziju, rekao je.

77

Odveli su me do sobe. Bila je to sasvim mala prostorija, okre~ena svetlozeleno, sa masnim kratkim re{etkama na prozorima.

Kada me je ugledala, Tereza se iskrivila kao da je videla duha. Wene krupne crne o~i, sad bez kreona i bez onog damsko – podsme{qivog izraza, delovale su kao u`egli ugqevi dok mi je drhtavo pru`ala ruku.

Kako si me prona{la?, glas joj je treptao.

Rekla sam joj onda za brata, kako se to sve naglo desilo, kako sam tu ve} par nedeqa svaki dan i kako sam slu~ajno videla da je odvode.

Sedi ovde, an|ele, pogledala me je svojim leptir – o~ima i za}utala naglo kao da joj se ne{to zaglavilo u grlu; weno telo bilo je tvrdo pod ~ar{avom: jo{ uvek krupno, ali sad zastra{uju}e mr{avo; wena velika usta bez {minke tonula su pod gu`vom gr~a. Na momente, ta gu`va bi zaigrala za kratko, pa se opet smirila. Gledala sam veliku Terezu, a ona je i daqe }utala i ~inila da se osetim kao pod lupom.

Sad, ne mogu da ti pri~am o mom seksi-{opu. Umorim se. Brane mi.

Rekla sam joj da odmara, na natkasnu kraj kreveta spustila joj vo}e i sok. Prelep, lepqivi osmeh, provalio je naglo kada je videla banane: Da l’ treba da izdrobim neku, an|ele? I wen pqosnati trbuh u smehu je ispomerao ~ar{av. Nismo pri~ale. Bez razloga i {uma smejale smo se u wenoj zgodnoj sobi. Bilo mi je dovoqno {to sam sa wom. Sve vreme mi je dr`ala ruku.

Onda su do{li da joj daju infuziju: Ne pri’vata mi telo, a oni se trude. Dirqivo, ne, mila?!

Poseta se zavr{ila i ja sam joj obe}ala da }u do}i i sutra. Nisam ni morala. Obe smo znale da ho}u. I da }u dolaziti redovno.

Sad, mislim da je to bio najsmisleniji period mog `ivota. Zvu~im kao pla~qivica, ali je stvarno tako.

To je bio moj period idile i ritma. Dan posle rada vi{e nije bio muzika u sobi i ve~ite pri~e s druge 78

strane zida; posle snimawa odlazila sam da budem sa Terezom. Svakim danom delovala mi je sve sve`ije: bila je duhovita, {armantna kao neka ma~ka i koliko je mogu}e pri~qiva. Isto sam znala da je sve to privid, da se ona zapravo gasi; da i daqe ima kolutove oko o~iju, mlohave obraze i srce koje odbija lekove. Htela je da joj pri~am o sebi, mojim planovima, `eqama, o mom poslu.

Tu nije imalo mnogo da se ka`e, ali je, kada je shvatila da volim fotografiju, tra`ila da joj donesem moje omiqene slike. Donela sam joj fotke napravqene u periodima kada sam mawe snimala, a vi{e samo gluvarila. Bile su to fotografije buba. Volela sam insekte. Najvi{e sobne paukove, zbog marqivosti i elegancije. Za razliku od muva, paukove nisam ubijala. Isto, poklonila sam joj dva pse}a albuma. Mislim, uglavnom sam volela da fotografi{em `ivotiwe. Sliku Boleta sa prebijenom zadwom nogom volela je najvi{e. Iz ugla iz kog sam je uhvatila delovala je kao `elezni~ka pruga, ali prqavocrvena. Potpuno ludo! Onda je po~ela da me moli da joj fotografi{em grad.

Uslikaj mi grad, mila. Ho}u svaki dan neke lepe gradske slike.

Svakodnevno sam joj donosila fotke ulica, pekara, qudi. Svega onoga {to sama nikad ne bih uslikala.

Nikad me nisu zanimali prizori qudskosti, gu`ve, porodi~ne scene ispred marketa, pijace. To nisam nikada radila. Do tada. Radovala se tim slikama, bila je ushi}ena. Smejala se svojim upalim obrazima, i nekad bih mogla da vidim divqewe i jo{ ne{to u wima i onda mi je u stomaku bivalo vrelo. Govorila mi je da sam talentovana, od tih wenih re~i mi se vrtelo u glavi.

Jednom je tra`ila slike iz vrti}a, htela je da gleda decu kako se igraju. Oti{la sam do obdani{ta iza moje zgrade i napravila nekih dvadeset fotki. Uglavnom, to su bila deca oko tobogana ili na klackalici. Sa malim nogama koje se veru, sa crvenim licima koja lete. Htela sam ustvari da uhvatim taj wihov vrisak dok su gore, 79

dok vise na dasci quqa{ke. Bilo je nekoliko slika sa devoj~icama kako igraju lasti{. U belim ~arapama, sa belom gumom oko ~lanaka, delovale su svezano i spremno. Na let. Pad do dole. Jedna je imala samo jedan gorwi zub. Vaqda su joj bili ispali mle~ni. To je bilo lepo; taj {upqi osmeh te devoj~ice bio je lep.

Donela sam fotografije, a sestra pred sobom rekla mi je da ne ostajem dugo, da joj se stawe znatno pogor{alo i da joj je srce jo{ slabije.

U{la sam kod Tereze, i nekako nisam mogla da primetim promene. Fizi~ki mi je delovala isto, ali verovala sam lekarima kad ka`u da joj je gore. Zbog toga mi se stegnulo u grudima. Pri{la sam joj i pru`ila slike.

Radovala se bu~no, kao i svaki put. Po~ela je uzbu|eno da lista fotke iz obdani{ta.

Pogledaj, mila, kako su lepi! Pogledaj koliko nevinosti i naivnosti, koliko radosti u tim mali{anima! An|ele, oni imaju toliko qubavi! Wima nikada ne bi trebale Slepa~ke nao~are da bi nekog voleli. Ta de~ica su qubav! ^ista qubav! ]utala sam i dodavala joj fotografije. Nisam imala srca da joj ka`em da se ne sla`em, da su i oni podmukli, zavidni i prevrtqivi, samo imaju sitnije organe i su`eno poqe delovawa. Nisam htela da je razuveravam, wene o~i bile su previ{e tople, previ{e lepe dok je gledala ono {to sam za wu uslikala. I moj stomak ponovo je bio vreo. Tereza je i daqe pregledala slike, a jedini zvuk koji je punio sobu bilo je {u{tawe foto hartije.

Imala sam plan, mila, probila je ti{inu naglo, a glas joj je bio dubok i grub i ja sam videla kako joj se mrda ona gu`va bora kod gorwe usne. Dobar plan. Da pobegnem iz ove ludare i negde se zapijem dobro. Pila bih dok ne umrem, rakiju, pivo, daj {ta da{, podigla je o~i i prosto me probila wihovim crnilom. Ali si ti do{la. Omela si me u planovima, an|ele. Zaustavila se naglo. Znala sam, glas joj je bio pukao. Istovremeno, 80

puklo je ne{to u meni, otkinulo se kao pad u oblak ili ka{u koja ~isti. Stavila sam svoju {aku na wenu, pomazila joj prste. Mlako, prividno ute{no, neodlu~no zapravo. Nikad nisam bila neka te{iteqka. Nisam smela da podignem pogled, vrelina u stomaku se ra{irila po celom mom telu. Vla`no, tvrdo, kao da zapoveda i moli istovremeno, {apnula je: Draga, budi sa mnom kao da imamo moje nao~are na nosu. Znam da ho}e{ to, draga. Kao sa ~arkama za slepce. [aka kojom me je preklopila bila je sama voda. Pogledala sam je, ili negde iza we. Re{etke na staklima bile su debqe nego ikad.

Kako sam iza{la iz bolnice, ne se}am se. Kako sam bila zbuwena i blokirana i upla{ena u toj maloj Terezinoj sobi – se}am se. I wene {ake koja me je gladila po glavi i wenog pogleda koji se izviwava. Du` ki~me danima su mi tr~ali mravi nelagode. Istina je da nisam znala da ispunim Terezinu `equ. Nisam smela da pomi{qam na situacije koje za razlog i uzrok imaju Nao~are za slepe. I zato me je Tereza dr`ala za ruku. I zato nisam mogla da se setim odlaska iz wene sobe; i be`awa ku}i, na ulicu.

U stanu, roditeqi su me pitali za Nenada. Nenad, mislim, bio je ve} odmaglio. Kod Vawe, mislim, ali nisam ga tra`ila. Rekla sam mami da mu je boqe, da je odu{evqen wenim karfiolom.

Beg u sobu zna~io je samo muziku. Pustila sam Tul i slu{ala ga dok se nisam pretvorila u {raf u ra~unaru.

Kao da mi se sve ono {to sam `ivela i radila vratilo da mi ka`e da ne vaqa, da moram ponovo. Tereza, za{to sam je srela, kada sam bila mirna pre we. Pre svega toga imala sam mir, tupav, dosadan, ali mir ipak. Tereza je do{la kao sme}e na glavu, kao no` pod grlo, kao kad sam prvi put povra}ala. Sada, nisam znala {ta sa wom. Da sam mogla izvadila bih joj srce i pqunula `ivot u wega. Da sam mogla vratila bih se u vreme kada je nisam poznavala, oti{la bih u taj Rimini i odvela je. Da sam sve to mogla da znam sve bi bilo druga~ije, 81

moj mir nikada ne bi bio tup, sve {to je moje i sve {to je weno ne bi bilo tromo i ve} unapred izgubqeno. U glavi mi je blesnula meka, topla Terezina {aka. Miris topao i poro|ajni, pora|a dobrotu. Ta mekota kao kada je glumac u nekom filmu oderao bika, crnog i sjajnog, i zderanu ko`u uvio u tubu. Kao unutra{wost oderane ko`e – ru`i~asta, glatka, unutra{wost u koju ho}u da se uvijem, da ne iza|em iz wene ko`e nikada.

Ujutru me je isekao zvuk mobilnog. I pre nego {to sam se javila znala sam da je psihijatrija.

Vi ste Jelena ^onka{? Tereza Andri} ho}e da vas vidi, lo{e joj je, po`urite.

Dok sam tr~ala ka stanici, ponovo sam osetila kako mi trnu obrazi; jurila sam kroz gradski smog, kroz qude samo sa jednim `alosnim ciqem: da pustim jedinu osobu koja me je razumela. Tr~ala sam ka autobusu i znala da je to tr~awe, priprema za kona~no razila`ewe sa jedinom `enom koja je znala stvari.

Utr~ala sam u bolnicu, a sve mi je delovalo kao da prvi put vidim. Kao da su se sva odeqewa zgusnula u zlobni mozaik, neprohodan, nere{iv za mene. Dobauqala sam do wene sobe, na vratima ve} mogla sam da ~ujem smrt. To mi je ispravilo ki~mu. Po krevetu, sva rasprostrta, le`ala je Tereza; kao siva, bezobli~na masa, kao gomila pepela nakon stra{nog po`ara.

Draga, jedva je otvorila o~i. Stavila je svoju ruku na moju. Sestra koja je bila uz wu dala mi je znak glavom i iza{la.

Zabrawujem ti {minku i cugu. To ti zabrawujem.

Proveri}u, u redu?

U redu.

A sad, stavi mi {aku dole, an|ele. Imam pravo na malo razonode.

Poslu{ala sam je – uradila sam tako. U memqivoj sobi, pod sivim ~ar{avom moja {aka je bila {pijun.

Nisam znala {ta treba da radim, pustila sam da moj mehani~ki pokret bude odvojen, da `ivi sam za sebe, da 82

za Terezu radi sam. A ona se quqala pod mojom {akom kao veliko, ludo more, kao xinovski balon na izdisaju, i wena skliskost i wen odlazak punili su bolni~ki le`aj. Kada se kao stisak zmije weno meso zgr~ilo, znala sam da je ve} oti{la. Oti{la, ali ne kao u Italiju ili Ma|arsku, ve} kao u {umu, crnu, punu `ivotiwa, bez ijednog ~oveka, jednostavnu zbog qubavi.

Pozvala sam sestru. Evo. Umrla je, kao da je na~inila nekakav podvig pohvalila sam Terezu devojci u belom. U sobi je odjednom postalo sparno i previ{e svetlo. Nisam videla smisao u ostajawu u pra{wavoj sobi, kraj velikog samog tela. Posledwe {to sam videla bila je pqosnatost Terezinog jo{ uvek toplog, jo{ uvek mokrog, sada ve} biv{eg, stomaka.

Kao batina do~ekao me je pred bolnicom dan. Do tre}e smene imala sam jo{ sat. Dovoqno za jogurt i kiflu u parku kod {tajge. Duboki xep Nenadovog duksa radio je posao: tamo je mirno, kao mrtva ptica, mogla da le`i moja {aka.

Jedan prosjak tra`io je me|u sme}em obli`weg kontejnera ve} ono {to wemu treba; kada se sklonio, preda mnom se stvorila Sandra. Od{etale smo zajedno do super–marketa. Uzela sam joj 200 grama najjevtinije salame.

83

Tawa Stevanovi}

TRI PORODI^NE SLIKE DEDINA SLIKA

[esnaest godina u daqini ostavqena, nebrojeno puta odsawana, ve} na putu da bude pre`aqena, dedina slika vra}a se na svoje mesto. * * * Dalmacija. Rano letwe jutro. Velike kamene stepenice blago zavijaju pewu}i se uvis. Duboka hladovina isprepletanih lijandera, starih smokava i poneke mawe palme, na sporednom ulazu u staru tvr|avu, u koju }e se uskoro uliti jutarwe {arenilo poodmaklog leta.

Visok, zgodan mladi}, lakog, samouverenog hoda, `uri gore. Nosi, jo{ sino} obu~ene lake, crne pantalone i belu, bqe{tavu, sada potpuno raskop~anu ko{uqu. Kvasi isuvi{e rumene, poqupcima izgri`ene usne, gleda za`arenim pogledom.

Od sino} zna. Odlu~io je. Hita da to ka`e i devojci.

Devojka tanka, bleda, lomqivo lepa. Na woj romanti~na, starinska, zrelom kajsijom obojena haqina neuhvatqivo sen~i wene brze korake u skupim, crnim sandalama. Pewe se istim stepeni{tem.

Nesigurnost boji devoj~ine pokrete koji se lome izme|u `urbe i kolebqivog zastajkivawa, izraz na wenom licu treperi od radosti i spokoja, do gr~a slutwe i straha.

Sa polovine stepenica ve} vidi uspravnu figuru mladi}a koji se nestrpqivo osvr}e i i{~ekuje.

Usporila je hod, i jedva ~ujno jauknula.

Sada i ona zna. Pewe se starim kamenim stepeni84

{tem ka u{}u qubavne veze kojom je bila potpuno zarobqena.

Weni koraci, iako neznatno sporiji, pune se novom re{eno{}u, lice joj se smiruje, odaje oticawe ose}awa i priliv spoznaje koja osloba|a.

Sti`e do posledweg stepenika koji vodi na kamenom poplo~ano pro{irewe na ulazu u staro gradsko jezgro, i naslawa se na ogradu. Mladi} joj prilazi i brzo izgovara neke uobi~ajene, od upotrebe pohabane re~ence, prejako gestikulira i pokretima ~isti preostale krhotine wenih iluzija.

Ne na{av{i na devoj~inom licu `eqeni odraz svog nastupa, nervozno sle`e ramenima i silazi istim stepeni{tem.

Devojka polako uzdahne, naslawa se na kamenu ogradu stepeni{ta, spu{ta glavu na ruke i pla~e godinama, na slici moga dede.

BAKINA SLIKA br. 1 Ovogodi{wa carica tek dorasle varo{i, preko zime stasala nemogu}a, svojeglava, prelepa devoj~ica, ve~eras `uri ku}i pre ostalih.

Jo{ nesigurna u kretwama koje zahteva ve~erwa garderoba odraslih, zapli}e se u nabore rasko{ne, bele duga~ke haqine, a wena gusta i sjajna, crna, ravno podse~ena kosa joj smeta, zamr{ena i slepqena po licu i o~ima.

Iz o~iju joj sevaju muwe qutwe i besa i spre~avaju jedva primetne iskre nemo}i da se probiju.

Kroz ba{tensku kapiju i zeleno predvorje bri`qivo negovane starinske vile ule}e u prostrani salon u prizemqu, koji, u svojoj dubini, na krajwem levom kraju, pored ogromnog prozora koji ~esto mami wen pogled ka tami unutra{weg dvor{ta, ~uva za wu, veliki, crni, koncertni klavir.

85

Sa uzdahom olak{awa, i vragolastim osmehom koji na~as prelete}e wenim licem, spu{ta se na zlatno `utu tapaciranu klavirsku stolicu, i rukama miluje meke, hladne dirke koje se ugibaju pod wenim osetqivim prstijma.

Spa{ena u Larghetto-u, Drugog Chopin-ovog klavirskog koncerta, u{u{kava se, za{ti}ena sporim, razvu~enim, senzualnim tonovima, sklowena sa vetrometine izlo`enosti, neo~ekivanih nijansi procewivawa i zavisti, nehoti~nih pogre{nih tuma~ewa, zagrqena ve~nim, poznatim i savr{enim.

U naru~ju beskraja, devojka se polako opu{ta, i prsti je sve sigurnije vode u ~arobne muzi~ke prostore, u koje se`u samo posebni.

Ponovo svoja, spu{ta glavu na ruke koje grle obo`avani instrument, i pla~e godinma, na slici moje bake.

BAKINA SLIKA br. 2 Ve} sazrela, u punoj rasko{i procvetala devojka, sa sve`im, ranojesewim planinskim proplankom sro|ena, stoji nasloqena na drvenu ogradu seoskog imawa i udi{e mudrost, koju sa vazduhom, iz prirode, ne zatra`eno dobija.

Razmi{qa i se}a se. Pred prvom velikom `ivotnom odlukom ne `uri. ^eka. ^eka da se svi zatureni deli}i wene stvarnosti vrate na svoja mesta i poka`u joj se.

Zagrqena spokojem, ~eka i sme{i se godinama, na slici moje bake. jul 2007. god.

86

Somadeva1)

KAKO JE KA@WENA KURTIZANA

Postoji na ovom svetu jedan veliki i bogat grad ^itrakuta. U wemu je nekada `iveo jedan bogati trgovac po imenu Ratnavarman. Bio je veliki poklonik boga [ive I{vare te je i svoga sina krstio po wemu – I{varavarman. Kada je sin u cvatu svoje mladosti stekao ve} i obrazovawe, onda Ratnavarman pomisli u sebi: „Bog je stvorio i pokvarene lepotice zvane kurtizane da bogate mu{karce zaslepquju mlado{}u i lepotom i da im uzimaju pare i `ivote. Zato }u svog sina da poverim nekoj iskusnoj `eni koja bi ga upoznala sa svim lukavstvima prostitutki, da nijedna ne bi mogla da ga prevari.”

Sa tom namerom je krenuo zajedno sa svojim sinom I{varavarmanom ka ku}i jedne kuplerke po imenu Jamaxihva. Kad je stigao tamo zatekao je kuplerku sa velikim ~equstima, dugim zubima i krivim nosom kako u~i svoju }erku: „Svakoga, k}eri moja, uva`avaju prema wegovom imovinskom stawu. Kad se ~ovek zaqubi, nije sposoban ni za {ta. Tako je isto i kod kurtizana. Zato pazi da se nikad ne zaqubi{. Rumenilo na licu kurtizane ozna~ava da je ona zaqubqena i predskazuje wen kraj, isto kao {to rumenilo na licu zapadnog obzorja ozna~ava sumrak, kraj dana. Prostitutka treba samo da se pravi da je zaqubqena. Prvo treba da o~ara mu{karca da bi izvukla sve {to on ima od imetka. Kada vi{e ni{ta nema, treba da ga ostavi, a kada ovaj opet ne{to sekne, neka dozvoli da joj se vrati. Prostitutka, isto kao i jogin koji `ivi duhovnim `ivotom, posti`e svoj ciq jedino ako je ravnodu{na. Treba da joj je sve jedno ko joj dolazi – mlad ili star, lep ili ru`an.”

Ratnavarman pri|e kuplerki dok je ova tako govori87

la svojoj k}eri, i po{to ga ona lepo primi, re~e joj: „Obu~avaj ovog mog sina u ume}u kurtizana, po{tovana gospo|o! Neka stekne wihovu sposobnost u pona{awu.

Plati}u ti zato hiqadu dinara.”

Kuplerka dade saglasnost, ovaj joj isplati hiqadu dinara, ostavi joj sina i ode svojoj ku}i.

Celu godinu je I{varavarman u~io kurtizansko ume}e u domu Jamaxihve, a onda se vratio o~evoj ku}i.

Kad mu je bilo {esnaest godina re~e ocu: „Od imovine poti~e sva na{a vera i qubav. Imawe nam daje po{tovawe i uva`avawe.” Otac se obradova ovakvim re~ima, slo`i se s wim te mu dade robu u vrednosti od pedeset miliona. Trgov~ev sin I{varavarman uze robu i kad je do{ao sre}an dan da postane trgovac, krenu s karavanom prema ostrvu Suvarnadvipa.

Put ga je doveo do mesta Kan~apura. Kad je stigao blizu, ulogorio se u vo}waku isred grada. Tu je odmorio, okupao se i namazao mirisnim uqima, a onda u{ao u grad. Prvo je oti{ao u hram da pogleda predstavu iz `ivota bogova. Video je tamo i plesa~icu po imenu Sundari, koja je plesala kao more lepote, koje je ustalasao vetar mladosti. Wegovo srce vi{e nije znalo ni{ta vi{e od one nauke koju je stekao kod kuplerke. Kao da se sva ta nauka na wega naqutila i okrenula mu le|a.

Posle plesa je poslao svog druga da u wegovo ime razgovara sa wom. Ova je dala saglasnost re~ima: „Ja sam po~a{}ena.”

I{varavarman je u svom logoru postavio sna`ne stra`are i oti{ao u ku}u lepotice Sundari, gde ga je lepo do~ekala wena majka Makarakati. Kad je pala no}, u{ao je sa Sundari u wenu sobu u kojoj su bile posteqe ukra{ene sjajnim draguqima, legao je sa ovom lepoticom koja je poznavala razne plesne i qubavne ve{tine.

Videv{i da ona ispoqava veliku qubav i ne odvaja se od wega, nije mogao da je ostavi ~ak ni drugog dana.

Mladi trgovac joj je za ta dva dana dao zlata i draguqa u vrednosti od dva ipo miliona. „Para imam dosta, ali niko nije bio tako dobar kao 88

{to si ti. [ta }e mi sada drugo bogatstvo kada sam na{la tebe?” rekla je Sundari prave}i se da je veoma zaqubqena u wega. Poklone je ipak primila tek po{to je tobo`e majka Makarakati nagovorila, kao da je I{varavarman wen prvi mu{karac: „Sve {to tu imamo sada je i wegovo. [ta smeta ako primimo i ono {to on daje. Sve je to na{e.”

Glupak I{varavarman je mislio da ga Sundari zaista voli.

Tako je kod we proveo dva meseca dive}i se i raduju}i se wenoj lepoti i wenom ume}u plesa, pevawa i vo|ewa qubavi. Za to vreme je dao ovoj prostitutki dvadeset miliona. U me|uvremenu se tu pojavio i wegov prijateq Arthadatta i kad je sve to video rekao mu je: „[ta ti vredi svo ono obrazovawe kod kuplerke, prijatequ, kada si zaboravio i oru`jem da rukuje{, koje bi ti vredelo u slu~aju opasnosti? Zar zaista misli{ da prostitutka mo`e da bude karakterna? To ti je kao da u pustiwi tra`i{ vodu. Be`imo odavde dok ti ne ode sav imetak. Kad bi o ovome saznao tvoj otac, nebi ti oprostio.”

I{varavarman onda odgovori svom prijatequ: „Prostitutkama se zaista ne mo`e verovati, ali Sundari nije takva. Umrla bi samo da me jedan trnutak nema pored we. Ako ve} moramo da odemo, po`uri, ali ti joj sve objasni.”

Oda je Arthadatta rekao Sundari pred wenom majkom: „Pokazuje{ veliku qubav prema I{varavarmanu, ali on sada radi posla mora da ide na Suvarnadvipu.

Tamo }e zaraditi mnogo novaca, pa kad se vrati mo}i }e{ s wim i daqe sre}no da `ivi{. Zto mu sada dozvoli da ode.”

Sundari je o~ima punim suza pogledala I{varavarmana glume}i da je zbog toga nesre}na: „Vi to boqe znate. [ta ja imam da ka`em. Ko kome mo`e da veruje kad se nezna {ta }e sutra biti. Neka bude kako ho}e sudbina. Ono {to je re~eno, ja ne mogu da promenim.”

89

Onda je wena majka rekla: „Nemoj da pla~e{, k}eri, ve} budi strpqiva. Kad tvoj dragi uspe ono {to je naumio, opet }e se vratiti i vi{e nikada ne}e da te ostavi.”

Tako je te{ila k}er, ali ustvari tajno se s wom dogovorila da u jednom bunaru kraj puta razapnu mre`u.

I{varavarman je bio uzbu|en i nesre}an, a Sundari je glume}i da je tu`na, jela vrlo malo, pravila se da joj nije ni do igre ni do pesme. On je te{io i na razne na~ine ispoqavao svoju qubav.

Na dan koji je odredio wegov prijateq, spremio se I{varavarman na put i krenuo iz ku}e Sundarine.

Dobio je zato i i wen blagoslov. Pratile su ga pla~u}i Sundari i wena majka. I{le su sa wim sve do mesta na kome je bio onaj bunar. Tu su se rastali, po{to je ona rekla da daqe ide sam. Samo {to je oti{ao, ona je sko~ila u bunar u kome je bila razapeta mre`a. „Ah, moja nesre}na k}eri!” po~ela je da zapoma`e majka te je poslala sluge da poru~e I{varavarmanu da se vrati. Kada je saznao da je wegova draga sko~ila u bunar, bio je izgubqen. Onda je Makarakati tu`no pla~u}i naredila slugama, koji su za to bili unapred pripemqeni, da izvade k}er.

Sluge su si{le u bunar pomo}u u`adi te izvukle Sundari uzvikuju}i: „Hvala bogu, `iva je!” Sundari je glumila da je polumrtva i tiho uz pla~ je dozivala I{varavarmana, koje se ve} bio vratiio. Tako se trgov~ev sin radostan vratio zajedno sa svojom pratwom u ku}u voqene `ene. Te{io je i dokazivao svoju veliku qubav. Samo wu je smatrao smislom i ciqem svog `ivota. Napustio je svaku pomisao na posao i putovawe.

Ostao je tamo, ali opet ga je opomiwao Arthadatta: „Za{to sebe uni{tava{ tako, prijatequ? Nemoj verovati u Sundarinu qubav samo zato {to je bila u bunaru.

Lukavstvo kuplerke je nezamislivo, ni bog ne bi mogao tu da se sna|e. [ta }e{ re}i ocu i kuda }e{ posle, kad sav novac pro}erda{? Be`i odavde jo{ danas, ukoliko `eli{ sebi dobro.”

90

Trgov~ev sin ipak nije poklawao pa`wu re~ima svog prijateqa i za jedan mesec je pro}erdao svih trideset miliona. Kada je ostao bez prebijene pare, kuplerka Makarakati ga je izbacila iz svoje ku}e.

Arthadatta i svi ostali su se ubrzo vratili u svoj grad i ispri~ali wegovom ocu {ta se dogodilo. Otac Ratnavarman je bio vrlo tu`an zbog toga te je oti{ao kod kuplerke Jamaxihve te joj rekao: „Dobila si velike pare da nau~i{ mog sina svim lukavstvima, a ipak je ga je Makarakati sasvim lako o~erupala!” Onda joj je ispri~ao o svemu {to se desilo wegovom sinu, a Jamaxihva mu odgovori: „Dovedi mi svog sina, a ja }u se potruditi da od Makarakati sav svoj novac dobije nazad.”

Posle tog obe}awa Jamaxihve, Ratnavarman je prijatequ svog sina Arthadatovi, koji je bio dobronameran i veran drug, dao pare da ide i dovede ku}i I{varavarmana. Ovaj je oti{ao u Kan~apur, preneo je I{varavarmanu o~evu poruku i dodao: „Nisi verovao, prijatequ, mojim re~ima i sada si se sam uveriio kakav je karakter prostitutke. Izbacile su te po{to su dobile pedeset miliona. Koji pametan ~ovek bi tra`io u pesku masti i kod kurve qubav? [ta sada re}i, kada vidi{ da je to zaista tako? Mu{karac je pametan, hrabar i dobar sve dok se ne uhvati u klopku `ene. Sada po`uri ocu da smiri{ wegov gnev.”

Tim re~ima je Arthadatta ohrabrivao I{varavarmana i ubrzo ga je doveo ocu. Otac se sa sinom pomirio, jer je svog jedinca veoma voleo. Opet ga je odveo kod kuplerke Jamaxihve. Mladi} joj je ispri~ao sve {to mu se desilo. Ispri~ao je i o tome kako je Sundari sko~ila u bunar u kome je bila razapeta mre`a.

Jamaxihva mu na to re~e: „To je moja gre{ka {to sam zaboravila da te upozorim na to lukavstvo. Makarakati je naredila da se u bunar stavi mre`a koja bi spasla Sundari kad u bunar sko~i. Ima tu jo{ jedno sredstvo.”

91

Onda je ova svojoj slu`avki naredila da joj donese wenog uve`banog majmuna po imenu Ala. Stavila je pred majmuna hiqadu dinara i naradila mu da ih proguta. Majmun je to i uradio. Onda je naredila: „Ovome daj dvadeset, ovom dvadeset i pet, ovom {ezdeset, ovom sto.” Majmun je novac povratio iz stomaka i svakome dao onoliko koliko je gazdarica rekla.

Po{to mu je Jamaxihva predala Alu, rekla je: „Uzmi ovo mladun~e i idi u ku}u te prostitutke Sundari i svaki dan tra`i da ti ono daje dinare, koje mu prethodno u tajnosti da{ da proguta. Kada Sundari vidi Alu, pomisli}e da je vredan kao ~arobni kamen ^intamani.

Vrati}e ti sav novac samo da dobije Alu. Svoj novac uzmi i ostavi joj majmuna. Neka on proguta ne{to para koje }e biti dovoqne za dva dana i onda bez odlagawa be`i otuda.”

Onda je dala Jamaxihva I{varavarmanu majmuna a otac mu je poverio robu u vrednosti od dva miliona.

Ovaj je sve to uzeo i otputovao u Kan~apur, javio se preko svog ~oveka prostitutki Sundari te se tako opet na{ao u wenom domu. Sundari ga je lepo primila, kao da je tobo`e on oli~ewe upornosti, kojom se sve posti`e. Zagrlila ga je i po~ela da mu laska. Kada je I{varavarman opet dobio weno poverewe, obratio se svom prijatequ Arthadatti, koji je bio tu s wim, re~ima: „Donesi Alu.” Prijateq ga je poslu{ao te doneo mladun~e, koje je prethodno progutalo hiqadu dinara.

I{varavarman mu je onda naredio: „Daj mi, dete, trista dinara za jela i pi}a, sto za betel za `vakawe i druga zadovoqstva, sto daj gospo|i Makarakati, sto za brahmane, a {to ostane do hiqadu, to daj Sundari!”

Majmun~e je postepeno povratilo iz sebe sve te pare kako mu je bilo re~eno.

Dva dana je tako Ala davao I{varavarmanu toliko dinara za tro{kove, koliko je on tra`io. Onda su Makarakati i Sundari pomislile: „Pa to je zaista kao ~arobni kamen ^intamani u vidu majmuna koji mu sva92

kog dana daje po hiqadu dinara! Kad bi nekako mogle da dobijemo majmuna, sve na{e `eqe bi se ispunile.”

Posavetovala se Sundari sa svojom majkom te je onda I{varavarmanu, koji je zadovoqno odmarao posle jela, rekla: „Ako me zaista voli{, daj mi Alu.” I{varavarman joj je na to odgovorio veoma odre~no: „I kad bi mi nudila sve {to ima{, ceo ovaj grad, nebih ti dao majmun~e, ~ak ni za milione.”

Sundari je onda ponudila da }e mu dati sve {to ima samo da joj da majmuna: „Ako ga ne dobijem, mama }e se na mene naqutiti.”

Onda je zagrlila I{varavarmanove noge, a Arthadatta i drugi drugovi su ga nagovarali: „Daj joj to majmun~e pa neka se desi bilo {ta.” Obe}ao je I{varavarman da }e joj dati majmuna te je tako s wom proveo ceo dan. Ujutru je majmuna predao kurtizani, po{to ga je ova opet molila. Pre toga je majmun progutao dve hiqade dinara. Od Sundari je uzeo sav novac koji su imale u ku}i i u`urbano je oti{ao na Suvarnadvipu radi trgovine.

Od Ale su dva dana dobile po hiqadu dinara, po{to bi je zamolile, ali ve} ter}eg dana nisu mogle da dobiju ni{ta, mada su tra`ile, molile, mazile. Onda je Sundari udarila Alu pesnicom i zauzvrat je majmun ogrebao po licu i ugrizao. Isto se to desilo i wenoj majci.

Po{to je majci na licu potekao potok krvi, ova se naqutila te je nekakvom toqagom tako jako udarila Alu da je ovaj izdahnuo. Kada su Sundari i wena majka videle da je majmun~e mrtvo i da su izgubile sav imetak i novac, od besa su se odlu~ile da oduzmu sebi `ivot.

Qudi su saznali {ta se desilo i smejali su im se: „Makarakati mu je uzela pare uz pomo} mre`e u bunaru, a on joj je za celo weno bogatstvo podmetnuo majmun~e!

Svoju klopku je ve{to pripremila, ali se uhvatila u wegovoj.”

Onda su Sundari i wenu majku, po{to su sve izgubile, a dobile samo ogrebotine na licu, ro|aci jedva 93

nekako uspeli da nagovore da odustanu od smrti. I{varavarman se posle nekog vremena, po{to je na Suvarnadvipu zaradio mnogo novaca, vratio o~evom domu u ^itrakuti. Kako je Ratnavarman spazio svog sina, koji se vratio sa neizmernim bogatstvom, ispo{tovao je kuplerku Jamaxihvu dav{i joj dosta para. Svi su to zajedno proslavili. I{varavarman, koji je upoznao veliko lukavstvo prostitutki, nije vi{e nikada za`eleo da se sastaje s wima, ve} se o`enio i ostao sre}no da `ivi u o~evoj ku}i.

Prevod sa sanskrta Svetislav Kosti}

1) Ova pri~a prevedena je sa sanskrta i nalazi se u ~uvenoj zbirci staroindijskih pri~a Kathasaritsagara (Okean napuwen bujicom pripovedawa), koju je u 11. v. n.e. sastavio ~uveni Somadeva. Delo se oslawa na ka{mirsku verziju poznatog dela staroindijskog narodnog pripoveda{tva Brhatkatha (Veliko pripovedawe). Kao i sva ostala dela staroindijske kwi`evnosti, i ovo delo je uglavnom u stihu zvanom {loka, koji se sastoji od 2 x 16 slogova sa cezurom posle svakog osmog sloga.

Zbirka se sastoji od 18 kwiga, odn. 124 poglavqa ili 21.000 {loka.

94

Mario Benedeti

JEDNAKOKRAKI TROUGAO

Advokat Arsenio Portales i biv{a glumica Fani Araluse u braku su dvanaest mirnih godina. Od samog po~etka on je zahtevao od Fani da napusti scenu. Na izgled nije bio tako slobodnih shvatawa da bi dopustio da drugi iz no}i u no} grle i qube wegovu lepu `enu.

Nije joj bilo lako da prihvati ovaj zahtev koji joj se ~inio besmislenim, tipi~no mu{kim i potpuno neprofesionalnim. „S druge strane”, dodao je kao naknadno opravdawe, „ne verujem da ispuwava{ uslove neophodne za postizawe uspeha u pozori{tu. Previ{e si prozirna. U svakom tvom liku uvek si ti, upravo tamo gde bi trebalo da se nalazi lik. Suvi{e prozirno. Pravi glumac treba da bude neprozirno bi}e. Samo tako mo`e{ biti neko drugi, pretvoriti se u drugu osobu. Iako se preru{ava{ u Ofeliju, Elektru ili Marijanu Pinedu, uvek }e{ biti Fani Araluse. Ne pori~em da ima{ temperament umetnika, ali boqe bi bilo da ga usmeri{ ka slikawu ili pisawu. Odnosno ka prakti~noj strani neke umetnosti u kojoj prozirnost predstavqa vrlinu, a ne manu.“ Fani mu je dopustila da iznese svoju teoriju, ali zapravo je nikada nije uverio. Ako bi se odrekla gluma~kog poziva, bilo bi to iskqu~ivo iz qubavi. Me|utim, on to nije tako shvatao i vrednovao. Pored toga, u svakodnevnom, privatnom `ivotu Fani je bila smerna i suzdr`ana, skoro savr{ena doma}ica.

Verovatno isuvi{e savr{ena za advokata Portalesa. Posledwe dve godine on je imao drugu vezu, koliko tajnu toliko i stabilnu, sa strastvenom, ~ulnom, kon95

tradiktornom i, kao da to nije dovoqno, veoma atraktivnom `enom.

Portales je kao odgovaraju}e mesto za ove sastanke iznajmio stan samo osam blokova udaqen od wegove ku}e. Do tan~ina je razradio naivni izgovor: iz nejasnih poslovnih razloga morao je jednom sedmi~no da putuje u Buenos Ajres. Po{to je bio odsutan samo utorkom uve~e, savetovao je Fani da ga ne zove telefonom, ali joj je za svaki slu~aj, dao broj kolege iz Buenos Ajresa koji je imao precizna uputstva: „Aresenio? On je sastanku koji }e sigurno dugo potrajati.” Fani nikada nije zvala.

Budu}i da je poznavala potrebe i hirove svog supruga boqe od ikoga drugog, preuzela je na sebe du`nost pakovawa omaweg kofera i pozivawa taksija. Portales bi odlazio osam blokova daqe, peo se u skroviti stan, raskomotio, pripremio pi}e, ukqu~io televizor i ~ekao Rakel koja je, s obzirom da je tako|e bila u braku, morala da pri~eka da wen mu` krene u sedmi~nu kontrolu imawa. U stvari, vi|ali su se utorkom zbog Rakel, jer je taj dan zemqoposednik izabrao za obilazak svojih wiva. „A nama oslobodio wivu“, {alio se Arsenio.

Kada bi Rakel kona~no do{la, ve~erali su u stanu jer nisu smeli da rizikuju da ih qudi vide zajedno u restoranu ili bioskopu. Zatim su vodili qubav nesta{no, mladala~ki, veselo, skoro kao dva tinejxera. Svakog utorka Portales se ose}ao kao da je ponovo ro|en.

Svake srede bilo mu je potrebno malo vremena da se vrati starim navikama zakonitog, pravog doma sa utvr|enim pravilima.

Pri povratku, ni sâm nije znao za{to, preduzimao je posebne mere opreza. Zvao je taksi koji ga je vozio na aerodrom Karasko, a zatim uzimao drugi taksi za povratak ku}i. U ovu rutinu je spadalo i Fanino pitawe o tome kako je bilo na putu, te wegov bri`no smi{qeni odgovor sa detaqima dosadnih poslovnih sasta96

naka s klijentima iz Buenos Ajresa, uz obaveznu konstataciju da je lepo vratiti se ku}i.

Kona~no je do{ao i utorak kada se navr{avala druga godi{wica tajne i podsticajne veze sa Rakel, pa je Portales kupio ogrlicu sa malim firentinskim mozaicima. Ogrlicu je naru~io od klijenta iz Italije, ovog puta pravog, koji mu je bio du`an uslugu. Sme{ten u svom lepom i udobnom qubavnom gnezdu, Portales je stavio {ampawac u led, pripremio ~a{e, zavalio se u stolicu za quqawe i, nestrpqiviji nego ina~e, ~ekao Rakel.

Do{la je malo kasnije nego obi~no. Ka{wewe je bilo opravdano, po{to je i ona, povodom potajne godi{wice, oti{la da mu kupi poklon – sivu svilenu kravatu sa plavim prugama. Tada joj je Arsenio Portales dao kutiju sa ogrlicom. Bila je o~arana. „Idem na tren do kupatila da vidim kako mi stoji”, rekla je, i kao uvod u druge izraze zahvalnosti, ne`no i vatreno ga je poqubila. Po{to je bila prirodna, ovaj poqubac je smatrao predskazawem nezaboravne no}i.

Rakel se zadr`ala u kupatilu i to ga je zabrinulo.

Ustao je, pribli`io se zatvorenim vratima i upitao: „[ta radi{? Jesi li dobro?“ „Odli~no“, re~e ona. „Odmah dolazim.“ Mawe zabrinut, ali jednako nervozan zbog i{~ekivawa, Portales se vratio u stolicu za quqawe. Za pet minuta vrata kupatila su se otvorila, ali na iznena|ewe nestrpqivog ~oveka, nije se pojavila Rakel, ve} Fani Araluse, wegova supruga, na kojoj je blistala firentinska ogrlica.

Zaprepa{}eni Portales uspeo je samo da vikne: „Fani! [ta radi{ ovde?“ „Ovde?“, naglasila je ona. „Kao i svakog utorka, dragi. Do{la sam da te vidim, spavam sa tobom, da te volim i budem voqena.“ Po{to su mu usta i daqe bila otvorena, Fani je nastavila: „Arsenio, ja sam Fani, ali sam i Rakel. Kod 97

ku}e sam tvoja `ena, Fani Araluse de Portales, a ovde glumica Fani Araluse. Ili sam mo`da kod ku}e prozirna, a ovde ne, potpomognuta {minkom, perikom i, naravno, dobrim libretom.“ „Rakel“, mucao je Antonio Portales. „Da, Rakel. Shvata{? Prevario si me sa mnom. Sada, posle dve godine dvostrukog `ivota, mora}e{ da se odlu~i{. Ili }e{ se razvesti od mene ili }e{ se o`eniti sa mnom. Ne mogu vi{e da podnesem ovu dvosmislicu. I jo{ ne{to: nakon ovog dramskog uspeha, posle dve godine ove predstave na repertoaru, sve~ano izjavqujem da se vra}am u pozori{te.“ „Tvoj glas“, promrmqao je Arsenio. „Bilo je ne~eg ~udnog u tvom glasu. ^ak ni boja tvojih o~iju nije ista.“ „Naravno da nije. ^emu slu`e zelena kontaktna so~iva? Stalno si govorio da te privla~e crnke sa zelenim o~ima.“ „Tvoja ko`a. I tvoja ko`a je druga~ija.“ „Ah dragi, nije, `ao mi je {to moram da te razo~aram. I tamo i ovde moja ko`a uvek je bila ista. Samo su tvoje ruke bile druga~ije. One su je u~inile druga~ijom. Na kraju ni ja sama ne znam koja je moja prava ko`a: Fani ili Rakel. Odgovor je u tvojim rukama.“ Portales je stisnuo pesnice, vi{e zbuwen nego qut, vi{e utu~en nego besan. „Prevarila si me“, re~e promuklo. „Naravno“, re~e Fani/Rakel.

Prevod Izabela Beqi}

98

Gabriele Romawoli

Zeleno i plavo (1)

„Imate li ne{to protiv zelene boje?” upitao me je mladi} iz agencije za nekretnine dok smo se vozili ka jednom stanu za iznajmqivawe u Karakasu. Moj odgovor se nije ~uo zbog toga {to je on u tom trenutku dodao gas kako bi skrenuo sa puta koji je vodio uz more i krenuo uz brdo. Karakas prema kom smo se vozili nije bio u Venecueli, nego u Libanu, u zapadnom i muslimanskom delu Bejruta. Zelena boja je sveta boja Islama, boja koju je najvi{e voleo Muhamed. Da li imam ne{to protiv?

Ne, {ta vi{e, to mi je zabavno. Stvar je u tome {to tada mislim na pripadnike italijanske Lege kako se deru u wihovim zelenim ko{uqama protestuju}i protiv Islama. Zami{qam ih u povorci sa zastavama i duva~kim orkestrima prema nekoj xamiji u Lombardiji i mujezina koji sa minareta ogla{ava dolazak velikog broja vernika. Zbog zelene boje ne}u nikada poludeti, zbog stana u Karakasu sam to mogao. Sa terase se mogao videti svetionik, naravno, ali u stanu je bilo kao da se nalazi{ na igrali{tu za golf. Itison je li~io vi{e na jednu gustu, nego mekanu travu na livadi. Name{taj je imao jednu bla`u nijansu zelene, drveni ramovi ogledala su vukli vi{e na maslinastosivu boju, a u wima se videlo zeleno na zelenoj boji. Vlasnica stana je bila prijatna. Bilo joj je stalo da nam ponudi kafu i da pro}aska sa nama. Rekla je da bi mogla da izvr{i neke izmene u stanu. „I onda bi bio previ{e zelen” rekoh. „A koja je Va{a omiqen boja?” upitala me je. „Plava” odgovorih skoro instinktivno zaboraviv{i na Davidovu zvezdu na sredini izraelske zastave.

99

„Razumem” rekla je i zatim pokupila {oqice sa neispijenom kafom. Izabrao sam pogre{nu boju.

Zeleno i plavo (2) Setio sam se tog doga|aja nekoliko meseci kasnije kada sam putuju}i kroz Maroko stigao u jedno bajkovito selo sa imenom [ef{aouen me|u planinama Rif. Tu je sve (ili skoro sve) plavo. Zidovi kamenih ku}a su ofarbani u plavu boju, vrata su plava, kerami~ke plo~ice su plave. Kada se ulica zavr{ava posledwi zid je obojen u zaslepquju}u plavu boju. Pri~a se da su se Muslimani i Jevreji zajedno naselili ovde nakon {to su ih Hri{}ani proterali iz Granade 1494. @iveli su zajedno ujediweni strahom od zajedni~kog neprijateqa kome su zabranili ulaz u grad smrtnom kaznom. Zajedno su gradili svoje ku}e sa terasama, krovovima i dvori{tima sa drvetom na sredini. Muslimani su sve obojili u zeleno. Jevreji su strpqivo ~ekali {pansku okupaciju po~etkom dvadesetog veka i tridesetih godina su sve prefarbali plavom bojom. Zatim je usledila nezavisnost Maroka 1956. I nova promena nije izazvala ponovnu upotrebu boje. Sada se ima utisak da u plavom moru plutaju zeleni splavovi: {kola za veronauku, male xamije, po koja tunika, fewer, gvozdene ograde nagri`ene vremenom, {alovi na pijaci. Ispred jedne xamije sam upitao starca koji je sedeo na stepenicama u nekakvoj zelenoj kalu|erskoj ode}i i malenoj kapici na glavi, da li pamti kada je selo bilo prefarbano.

Odgovorio mi je da je tada bio ro|en i da se slabo se}a, ali da to nije imalo uticaja na wega ni tada, ni sada. „Bog je svetlost,” dodade „a ne boja.”

Lokalni mujezin je imao tako prodoran glas da su se ujutro u pet pootvarali prozori soba gde su odseli stranci. Iza{li smo na na{e terase. Jedna Italo-amerikanka mi re~e „Kako bi bilo lepo kada bih mogla da 100

verujem.� I zavaravati se da plavo i zeleno mogu da zajedno `ive. Slede}eg dana sam bio ve} u Kazablanci i na Bi-Bi-Si-ju sam video slike iz Gaze. Palestinca koga su ubili Izraelci su wegovi sunarodnici nosili na ramenima u zelenom kov~egu.

Zeleno i plavo (3) Bili smo na aerodromu Fiumi}ino u Rimu i trebali smo da se ukrcamo na let kompanije El Al za Tel Aviv.

Ali to nije obi~no ukrcavawe jer mu prethodi jedno dugo ispitivawe. Bili smo ve} umorni i pre puta. Kao {to se desi u mnogim vezama prijateqska qubav je zamenila strast. Nismo bili u stawu da to ka`emo jedno drugom. Mislim da smo poku{ali, ali nam je glas ostao blokiran u grlu, kako meni, tako i woj. I sada smo trebali da idemo na ovaj put, da krenemo iz po~etka ili da izgubimo sve. Ili bi nam uspelo da upalimo vatru me|u ru{evinama Jerihona ili bismo izgovorili formulu ne-qubavi na Via Dolorosa. Pre toga je me|utim trebalo da se ukrcamo.

Slu`benici izraelske avio kompanije su nam postavili gomilu pitawa o razlozima na{eg putovawa, o mestima koje }emo posetiti, o poznanstvima koja tamo imamo. Zatim su nas odvojeno ispitivali kako bi mogli da uporede na{e odgovore. Ona je nestala sa jednom mladom slu`benicom u uniformi iza staklenih vrata.

Ja sam ostao gde smo bili i sa sigurno{}u odgovarao kada smo se i gde upoznali, gde `ivimo, kako je name{tena na{a spava}a soba, {ta smo jeli prethodne ve~eri, kako se zove wena najboqa drugarica i, na kraju svega, koja je moja omiqena boja. Na to sam odgovorio sa sme{kom i strpqivo. Na kraju sam ustao i podigao moj prtqag jer sam bio siguran da }emo se sad ukrcati. Moj ispitiva~ se udaqio ka slu`benici u uniformi iza stakla. Moja devojka se me|utim nije pojavila. Wih 101

dvoje slu`benika su bili razmenili poglede, on se okrenuo prema meni, rekao ne{to slu`benici u uniformi i zatim se vratio do mene.

Upita me: „Va{a omiqena boja je plava?” „Naravno.”

Imao sam plavo odelo na sebi, plavu ko{uqu, plavi kofer. „Vi ne mo`ete da putujete.”

Dok je on izgovarao tu re~enicu video sam je kako prolazi kroz metal detektor ne okrenuv{i se. „Za{to? [ta imate protiv plave boje?” „Ni{ta, ~ak naprotiv. Samo {to je va{a biv{a saputnica rekla da vam je omiqena boja zelena.”

Preveo sa italijanskog Oto Horvat

102

Sofija Andruhovi~

GOSPO\A DOROTA

Brava {kqocnu i gospo|a Dorota u|e u ku}u.

Opet te razbacane bro{ure, ti sve`wevi s priru~nicima i programima, koliko li ih je ovde – hiqade i hiqade le`e na podu, potpuno nepotrebni, ovim glatkim finskim papirom ne mo`e se ni zadwica obrisati, a koliko je drve}a uni{teno, a koliko je ptica s tog drve}a oterano, a koliko qudi se preznojilo dok je seklo to drve}e, jo{ je dobro ako nije bilo nesre}nih slu~ajeva – eno koliko ih je na svakom koraku: dvojicu sedamnaestogodi{wih mladi}a upucali policajci, i ne samo upucali – skroz izbu{ili, nisu im se mogla prepoznati lica, a za{to? zato {to nisu priko~ili kad su im naredili da stanu – ali kog |avola su morali da stanu ako su one `ivotiwe bile u civilu i nije im na ~elu pisalo „policija“.

Gospo|a Dorota ste`e tek kupqene novine „Fakt“ pod mi{kom i gura nogom u stranu sve`weve s bro{urama.

Uostalom, koliko se kwiga moglo od{tampati za taj novac, na ovom papiru, ovom bojom. Da se ~udom na~udi{: ~ime li ti qudi razmi{qaju? Uostalom, mogli su da od{tampaju sve te budala{tine na nekom jeftinijem papiru, ali ne – sve mora biti najvi{eg kvaliteta.

Kako samo miri{e – da ti se zavrti u glavi!

Gospo|a Dorota usput grabi nekoliko listova i punim plu}ima udi{e miris sve`e {tampe. U ku}i je tiho. Gospo|a Dorota ulazi u kuhiwu.

Sve je jasno, par iz zapadnog je ve} doru~kovao, sudovi su oprani i obrisani, ali koliko puta treba da im ponovi da sve ostavqaju u fijoke – poostavqali sve na stolu, pored samog {poreta, jo{ }e, sa~uvaj Bo`e, i 103

po`ar da izazovu.

Mada, kakav po`ar sa ovom superosetqivom signalizacijom. Umalo da crkne od smeha kad su, dok je onaj simpati~ni ~ovek iz severnog pr`io luk, iznenada po~ele da zavijaju sirene. Sijalice trep}u, alarm zavija, jadni Pjotrus dotr~ao sa aparatom za ga{ewe – a ovaj stoji nasred kuhiwe s tigawem u jednoj, ka{ikom u drugoj ruci i cigaretom u zubima i jo{ nekako uspeva da nam se izviwava.

Pootvarala sam prozore, ukqu~ila aspirator i smejem se. Ka`em mu: dobro je da jo{ nije potekla voda na tebe. Kod nas su pro{le godine `ivele dve devojke i jedno ve~e sedele su ovde za stolom i pu{ile kad je odjednom {iknula voda sa plafona, pa jo{ alarm, sijalice – jedna se ~ak rasplakala.

Gospo|a Dorota uredno sla`e papirne kesice sa za~inima i fla{ice sa sosevima uza zid. Stavqa aparat za kafu na mesto elektri~nog ~ajnika. Bri{e sto.

Dobro je da se setila da skloni stolwak. Odmah se otarasila gomile briga. Kako li su samo uspevali da ga tako nemilosrdno uma`u svako ve~e. ^ak joj je bilo zanimqivo da poga|a: na kojim mestima i od ~ega }e morati da ispira mrqe slede}eg dana.

Na podu neizga`ene gusenice pepela. Zna~i, mu{karac iz jedanaeste „a“ je ve} pio kafu. Dok se jo{ probudi wegova susetka iz jedanaeste „b“ i oni zajedno u|u da doru~kuju, mo}i }e mirno da popije kafu.

Gospo|a Dorota zakuvava kafu, vadi iz kesice zemi~ku s makom i seda za sto. Otvara novine. Sting ne mo`e da produ`i seksualni odnos do sedam sati? Ja sam mislila da mo`e. Asja se stidi sopstvene majke, jer je ova radi votke spremna na sve. Kakva ku~ka. Opet te fotografije sa i`ivqavawem na zarobqenim Ira~anima – kolko li su samo u stawu da `va}u jedno te isto!..

Gospo|a Dorota pere {oqicu i po~iwe da riba sve povr{ine.

104

Nikad nije mogla da spava toliko kasno. A devojka iz jedanaeste „b“ izgleda ~ak malo neispavano kad dolazi na doru~ak. ^esto ~ak nakon {to par iz desete „b“ zavr{ava ru~ak.

Kako im je ~udan `ivot – kao u akvarijumu. Plivaju tamo-amo, doplivaju ~as do jednog staklenog zida, ~as do drugog, vire, posmatraju, tako spori ujedna~eni pokreti, tako iznemogli, ili stalno uznemireni, ili izgubqeni izrazi lica. Kako i da se ne izgube ovde: `ivi tri meseca i ne razmi{qaj ni o ~emu. Ima para, ima hrane, imaju gde da `ive, sve uslove, ~iste za tobom, sve ima{ – a ti radi {ta ho}e{, bez ikakvih obaveza, samo budi pristojan i pi{i ako mo`e{. I samo s vremena na vreme do akvarijuma dovode grupice radoznalih. Ovi gledaju u zamu}enu vodu, alge koje se wi{u, izgubqene o~i ribica. Shvatam ja to – sve zanima za{to se one koprcaju u ovoj toploj vodi, grabe}i prozirnim usnama isitwene mu{ice ba~ene odnekud odozgo, za{to i kako ispu{taju mehuri}e tupo gledaju}i jedno drugo poku{avaju}i da razaznaju konture drve}a, qudi, oslu{kuju}i ciku ptica u ~etiri ujutru. Ali voda raspliwava konture i priglu{uje zvuke. Za{to oni sede u akvarijumu, za{to ne iza|u odatle, ne pogledaju ovaj svet normalnim o~ima, a ne kroz vodu, a ne kroz alge, a ne kroz staklo. ^ini im se da oni i tako vide i shvataju sve najboqe, kako se to ka`e – „unutra{wim vidom“? Ali meni ih je `ao. Ja bih zabranila te ekskurzije, dala bih svakom od wih veliku kofu sa sapunicom i krpe i rekla da operu sve podove dok ne zablistaju, a onda, ako ho}e da pi{u o tome – neka pi{u, molim lepo, ja i sama volim da ~itam.

Jer kad samo zamislim kako sede tamo, svako u svojoj sobi, u ~etiri zida s pogledom na park, isto~ni, severni i zapadni apartman, sede za stolovima, ispred ukqu~enih kompjutera, sede i mu~e se, i razmi{qaju o ~emu i kako, jer tako treba, jer im bacaju isitwena krilca mu{ica i oni nekako moraju da uzvrate, pa ~ak i ako ne moraju, treba bar ne{to da rade, mora postojati neki 105

smisao u svemu ovome da ne bi poludeli od jednoli~nog wihawa, od mlitave dosade – kad ih zamislim, tako usamqene, tako otrgnute, tako otu|ene, srce mi se cepa.

Izgledaju mi kao mala poluprovidna bi}a li{ena svetlosti, toplote, qubavi. Htela bih da zagrejem wihove ruke toplinom sapunice u kofama i da ih velikim krpama istrqam dok ne pocrvene.

Gospo|a Dorota te{ko uzdi{e i la}a se usisiva~a.

Treba da usisa svaki stepenik, svako }o{e, jer Lucina jo{ nije nau~ila, ona se previ{e unosi u ovaj posao, previ{e brine – zato i lo{e izvr{ava svoje du`nosti.

Simpati~ni mu{karac iz jedanaeste „a“ nije mogao da joj ispri~a o ~emu pi{e. Rekao je da i on i devojka stalno rade, ali nijedno ne zna ta~no na ~emu. Da ih i same zanima kako }e ispasti na kraju. Ja sam samo slegla ramenima. Tako prijatan, veliki ~ovek, a pri~a teko de~je stvari. Ja se vi{e ne ~udim. Za ove godine uspela sam da naviknem. Ali ranije su svi uglavnom znali na ~emu rade i kako }e sve zavr{iti. Mo`da su ove neke nacionalne specifi~nosti.

Gospo|a Dorota pomisli da je mo`da tako i boqe – ne znati kraj. Eto, wen mu` je uvek znao kako }e se zavr{iti wegove budalaste mahinacije s kra|ama u magacinu du{eka i jastuka – i bio je u pravu, i oti{ao je u zatvor, a ona je morala da mu nosi boraniju na bretanski na~in i zape~ene rezance jer su mu to omiqena jela, a onda se pojavio usred no}i, bos i gotovo go, i rekao je da je pobegao, a ona ga nije ni pitala kako je uspeo i gde je izgubio ostatak svog mozga, samo ga je odvezla u vilu, i tamo je `iveo dve nedeqe, no}u izlazio da jede, lutao hodnicima pale}i i gase}i svetlo, ~ak je jednom upla{io devojku – a onda je sam re{io da se vrati i sada ponovo mora da sprema zape~ene rezance svake nedeqe.

Gospo|a Dorota isprati pogledom par koji zagrqen pro|e pored prozora. On je, onako k’o od brega odvaqen, gotovo nosio nad zemqom. Po wenoj maloj figuri se videlo koliko napora ula`e da bi se dr`ala uz wega 106

{to bli`e i {to mawe ometala wegove pokrete. Sada mo`e mirno da sredi wihovu sobu.

Dok se pela uz stepenice, gospo|a Dorota se uhvati kako razmi{qa da mo`da i nije tako lo{e `iveti ovako, skoro zarobqen, izolovan od odstatka sveta. Verovatno ne{to sli~no sada ose}a wen mu`. Kada je svaki dan isti kao prethodni, a prethodni isti kao slede}i i ne de{ava se apsolutno ni{ta – ni sva|e, ni tu~e, ni saobra}ajne nesre}e, ne treba da razmi{qa kako da do|e do novca, {ta sutra da kuva deci, onda verovatno obi~no kuvawe ~aja postaje neverovatan doga|aj. Da ne pri~amo o protivpo`arnoj signalizaciji.

Gospo|a Dorota stoji na pragu desete „b“ i posmatra sobu. Kao i uvek, izuzteno je ~isto. Kao i uvek, miri{e na sapun i osve`iva~. Kao i uvek, kwige su pore|ane u uredne gomile. Da nije pra{ine, mogla bi da pomisli da samo {to je pospremila ovde, osmehnu se sama sebi gospo|a Dorota.

Ovde se to retko de{ava. Po pravilu sobe nedequ dana nakon pospremawa izgledaju kao da je u wima `ivelo krdo nilskih kowa koji su, kad su se vratili sa kupawa u blatu, pootresali ovde sasu{ene grude prqav{tine, prevr}u}i pri tom ormare i foteqe svojim velikim oblim bokovima.

Zbog ove sterilne ~isto}e par nije naro~ito simptai~an gospo|i Doroti – barem ne onako kao ostali.

Jer sa ostalima je sve u redu: simpati~ni mu{karac iz jedanaeste „a“ gotovo da nema stavri pa zato nema ni kr{a, ali je zato ceo pod gusto posut izga`enim pepelom i duvanom, a posteqina i zavese tako smrde, da se prosto upla{i za svoja plu}a: pasivnim pu{a~ima, ~ini se, preti ve}a opasnost nego aktivnim; stalno otvoren prozor nimalo ne poma`e.

Devoj~ica se veoma trudi. Ali to joj ne polazi naro~ito za rukom. Ona zgr}e kwige i papire na jednu nezgrapnu gomilu koja se raspada na sve strane i gura je na dowu policu klupskog stola. Na wenom radnom sto107

lu uvek je desetak novik peteqki od jabuka, zatvara~i od kisele vode, muzi~ki diskovi razbacani po raznim }o{kovima. Na naslonima foteqa je ode}a. Ta{na na podu. Telefon pod krevetom. Na sve strane – izuvijani cvetovi jorgovana. A ode}a u ormaru – ja nikad ne virim u tu|e ormare, ali devojka jednom nije zatvorila – le`i nabacana, u gomili.

Sli~no je i sa ostalima, samo sa malim varijacijama: rasuti keks, kwige na sve strane, komadi papira sa sme{nim karakukama, mrqe od hrane na zavesama.

Mogla bih da ispri~am {to-{ta o svakome od wih, ~ak i da ih nijednom nisam videla. Dovoqni su mi ovi dirqivi prqavi tragovi na podu, ove ~arape i ga}e na radijatorima, ovi papiri od bombona, kutije i fla{e u kantama za |ubre, {amponi, dezodoransi, zubne paste na staklenoj polici u tu{-kabini, dovoqno je da pogledam kako sla`u rolne toalet-papira, kako ka~e pe{kire, gde dr`e obu}u, dovoqno je samo da udahnem mirise wihovih soba – i ve} znam wihove navike, wihove slabosti, wihove strahove, wihove zanose, znam kako se bude, kako se kupaju, kako se obla~e, znam koji su im prvi pokreti ujutru, kako tonu u san, na kom boku spavaju, gde vole dawu da sede, gde naj~e{}e usmeravaju pogled, {ta rade kad ne znaju {ta da rade, znam gotovo sve wihove tajne, mogu ~ak da ka`em imaju li porodicu ili ne, {ta rade kod svoje ku}e, o ~emu sawaju – ja to znam i bez pri~qivog i `ivahnog mom~i}a (a kako druk~ije da ga nazovem?) iz dvanaeste „a“, koji mi svakog dana pri~a najnovije detaqe o svakome. Ponekad ose}am neizdr`ivo isku{ewe da simpati~nom mu{karcz iu jedanaeste „a“ otkrijem o ~emu pi{e i ~ime }e se zavr{iti wegova kwiga. Ali }u za sada da }utim. ]uta}u dok ne vidim da je to zaista neophodno.

Gospo|a Dorota oka~i ~iste pe{kire, ostavi ~etiri rolne toalet-papira i nekoliko sapuna, onda se pogleda u ogledalu i iza|e u hodnik. Si|e do sobe ispod stepeni{ta i sede u fotequ.

108

Ba{ me zanima da li je ona `ena {to je pre dve godine `ivela ovde zavr{ila svoju kwigu, seti se gospo|a Dorota. Htela bih da je pro~itam. Ona se toliko trudila da mi prepri~a si`e i najva`nije trenutke, ali gotovo nije znala moj jezik, a ja uop{te nisam znala wen – sporazumevale smo se uglavnom pomo}u gestova.

Ba{ je ~udno da se kwiga mo`e prepri~ati pomo}u gestova. ^ini mi se da se u woj radilo o razli~itim poznatim piscima koji su odavno poumirali ali su tobo` nekako vaskrsli i do{li ovamo. Balzak, Tolstoj, Hemingvej, Virxinija Vulf, Remark, Markes. Do{li su da pi{u kwige. Pla}aju ih, pospremaju im sobe, oni sami sebi kuvaju, sre}u se u kuhiwi, idu u {etwe, ali uglavnom sede u svojim sobama, usmaqeni, ozbiqni, otu|eni, tu`ni.

Verovatno sam pogre{no razumela. Mo`da sam sama izmislila – jer kako se to mo`e prepri~ati gestovima?

Ali dosta s tim. Ve} je vreme da idem ku}i.

Gospo|a Dorota ulazi u kuhiwu, uzima svoju ta{nu i baca posledwi pogled na svoju teritoriju.

To je naravno duhovito i zanimqivo – pisati o poznatim kwi`evnicima, sme{no ih je zamisliti – tako razli~ite i tako znamenite kako moraju sami sebi da kuvaju, da peru ~arape, da poma`u jedan drugom i kako uve~e, pri~aju}i jedan drugom ne{to, prosipaju vino na stolwak.

Ali mogla bi se napisati ni{ta gora kwiga o ovim sada{wim jadnicima. Ja bih mogla da je napi{em mirne du{e.

Prolaze}i pored paketa s bro{urama i programima, gospo|a Dorota uzima nekoliko listova, prinosi ih licu i glasno udi{e wihov miris.

Zatim otvara vrata i izlazi. Vrata se, {kqocnuv{i, zatvaraju.

Prevela Milena Ivanovi} 109

Stanislav Beran

DA@DEVWAK

Po belom bolni~kom plafonu {etala se muva. Kako zapravo da prepoznam da li se {eta ili `uri? pomislio je. Slika insekta koji je iza{ao u {etwu i ide tamo-amo po ravnom plafonu izmamila mu je osmeh na lice. „Po belom bolesni~kom plafonu {etala se muva“, ponovio je poluglasno i nasmejao se. Kako to glupo zvu~i kada se izgovori. Muva se no`icama po~e{kala po krilima i preletela na prozor.

Zavrtelo mu se u glavi, spustio se nazad na krevet.

Kad su ga ovde smestili, iznad glave mu je visilo raspe}e. Nakon par dana zamolio je medicinsku sestru da ga negde skloni. „Ja, ja ne mislim ni{ta lo{e“, zamuckivao je tada. „Samo mi smeta {to mu virim pod sukwu“, pokazuju}i na Hrista. Sestra ga je pogledala pomalo qutito, ali je raspe}e odnela i umesto wega oka~ila nekakvu sliku koju nije mogao da vidi. Bio je slab, samo ponekad tokom dana uspevao je da podigne glavu i da pogleda kroz prozor. Doneli su ga u leto, u vreme najve}ih vru}ina; sada je bila jesen, prelepa topla jesen puna jutarwih magli u parku i osun~anih drvenih klupa pored staza. Radovao se trenutku kada }e na jednu od wih mo}i da sedne i u miru posmatra tiho kretawe svuda unaokolo.

Oja~ao je od tada i bilo je dana koje je uspevao da presedi, le|ima oslowen o zid, zure}i kroz staklo i zavide}i starcima u ku}nim mantilima, koji su se vukli do kantine na pivo i cigarete. Sestre to nisu volele. No}u bi, nakon takvog dana, bio uko~en kao mumija i jaukao u snu. ^inilo mu se da za wega svi znaju, za nemo}nog ~oveka koji le`i negde iza zavese, i svi 110

ti qudi napoqu pokazuju svoje zdravqe, mnogo ne brinu}i, ba{ pod wegovim prozorom. Kako je vreme prolazilo, po~eo je da mrzi pse i veliku decu. Zavide}i smi{qao je bolesti koje bi svakom tipu psa ili ~oveka odgovarale. Plavu{anima psorijaza, Cigan~i}ima ov~ije bogiwe, jazavi~aru kupirawe u{iju i repa, labradoru gubitak dlake. „Vidite kako Vam lepo stoji kada se smejete“, govorile su sestre dok su ga presvla~ile. Cerekao se jo{ vi{e, radostan zbog savr{ene maske koju mu je uspelo, onako nemo}nom, nabaciti na lice. Poslu{no je gutao beskona~ne ka{ike bolesni~kog bu}kuri{a koji su mu sre}ne sestre gurale u usta. „Danas je napoqu prelepo, kada bih mogao, pozvao bih Vas na sastanak, sestro,“ ~eperio se. „Eh, kada ne biste govorili, gospodine Hala“, smejale bi se starije sestre i pqusnule bi ga preko jorgana po butinama. Mla|e sestre pravile su se da ga ne ~uju ili bi se samo ovla{ nasmejale i brzo izlazile iz sobe.

Sa hodnika bi onda ~uo tih prigu{en smeh. Bile su u pravu. [ta }e one s wim? Po godinama nedgovaraju}i, nikakav lepotan, onemo}ao. Radije se onda vra}ao u svoj svet bogaqa, qudskih i `ivotiwskih prognanika.

Kada je u wegovu sobu do{ao mladi} otpale kose nakon zra~ewa, gotovo da je poludeo. Blebetavi sportista sa nepodno{qivom `eqom za `ivotom i stalno naoru`an daqinskim upravqa~em za prenosni televizor, mrzeo je ti{inu i svaki put bi je pokretom iz struka odstrelio tom crnom plo~icom, kao {tetnu `ivotiwu. „Pri~aj sa mnom, ~ini mi se kao da le`im pored mrtvaca“, brecnuo se na Halu posle nekoliko dana. „U pravu si,“ uzvratio je, „Na istom smo, samo ti gleda{ u televizor, a ja kroz prozor. Isto smo mrtvi, samo meni to vi{e ne smeta. Ti si se usrao od straha. U tome je razlika izme|u nas.“ Mladi} je ugasio televizor, uvukao slinu i ustao iz kreveta.

111

„Kada ti ovo po|e za rukom, tek onda mo`e{ da mi ka`e{ da smo na istom. Izgleda{ kao prega`eni da`devwak koji je zaboravio da umre. Trune{ na putu, besan jer si toga svestan. Samo sam poku{avao da budem prijatan“, zavr{io je i iza{ao iz sobe.

Uvre|en, Hala se zagledao u zid. Derle jedno, {ta on mo`e da zna. I jo{ je bezobrazan. Ako ne bude imao sre}e, zavr{i}e pre nego li stigne i da zine. Takvi poput wega nemaju ba{ dobru prognozu. Dovoqan je trenutak i gotovo. Sestre }e promeniti posteqinu i za par dana do}i }e drugi o~ajnik.

Zastao je. Kako to da je ba{ on sam tako siguran u svoj `ivot? Da mu sestre ne donesu gusku, ne mo`e ni da se ispi{a kako treba. Prekju~e i ju~e mu je bilo lo{e, a danas mu nije gore. I {ta, danas mu nije gore? Mo`e da bude gore. Taj mladi} }e mo`da umreti, mo`da i ne}e, ali ako odavde ode, oti}i }e na svojim nogama, sa svojim glupim televizorom i fudbalom. Bi}e sre}an {to je pre`iveo. [irom otvorenih o~iju gledao je u plafon; tra`io je pokret, opet neku muvu koja bi mu svojim `ivotom pokazala da i on sam jo{ uvek `ivi. Da mo`e da je vidi, da na wu mo`e da misli, da mo`e da ga iznervira pokretom koji sam nije u stawu da napravi.

Stisnuo je zvono i posle nekoliko trenutaka u{la je sestra. „Sestro, mo`ete li, molim Vas, da mi otvorite na trenutak prozor?“ upitao je krotko. „Izgleda mi kao da je napoqu jo{ uvek toplo.“ „Toplo?“ nasmejala se. „Pa skoro da je mraz napoqu, verujte mi ne biste voleli da otvorim prozor.“ „Bar na trenutak, puno biste mi u~inili.“ „Dobro, ako }e Vas to razveseliti. Ali samo na tren, moramo da {tedimo grejawe, znate i sami.“ Stisnula je kvaku prozora, u prostoriju je uleteo talas ledenog vazduha. Sestra se umotala u xemper. „Pozovite me kad Vam bude hladno.“ „Hvala“, osmehnuo se Hala. Okrenuo se na bok i gle112

dao u praznu ba{tu. Izme|u gomilica skupqenog li{}a letela je najlonska kesa. Iskidana granama okretala se u vrtlogu vazduha koji ju je za tren poneo uvis i ponovo zarobio u grawu. Ni ne pomera se, pomislio je. To joj je kraj. Izme|u zgrada povremeno bi protr~ala osoba u belom. Zamotana u xemper ili kaput, brzo bi proskakutala dremqivim parkom i nestala iza vrata. Posete jo{ nisu po~ele da dolaze. Bilo mu je drago, nije hteo da mu pogled naru`e slike kojih ve} dugo nije uspeo da se oslobodi. „Psi,“ govorio je. „Obavezno psi.“ Jo{ malo i sve }e nestati. Li{}e }e neko odneti a park }e se zamrznuti. „Jesi li poludeo, ~ove~e, ili {ta?“ upao je u prostoriju mladi} i zalupio prozor tako da se staklo zatreslo. „Nisi tu sam, ne zaboravi to.“ Namrgo|en opru`io se na krevetu. „Ne podnosim zimu.“ Opa, opa, pomislio je Hala. Bar ne{to ne voli, ne{to mu smeta. Mr{av je, providan, boji se prehlade.

Neka se boji, neka zna kako je to kada ima{ svoj strah ispred sebe u najobi~nijem obliku, a i wemu po|e za rukom da te prepla{i. Ne{to tako normalno kao pokret i hladno}a. „Dobro, de! Nemoj da se quti{, nisam tako mislio“, prozborio je smireno. „Toliko dugo tamo nisam bio, hteo sam da deo tog spoqnog sveta pustim unutra. Nisam znao da }e da ti smeta.“ „Zebe mi glava,“ odgovorio je. „Pre nego {to sam se razboleo, imao sam duga~ku kosu. Trofejnu, kao jelen rogove. A onda me je upecao ovaj gad, verovatno ju je oka~io u hodnik ili iznad vrata od dnevnog boravka na nekakvu drvenu da{~icu, sa mojim imenom i datumom osvajawa. Izlo`beni primerak. Nisam znao kako to izgleda. Hladno toliko da te bole i u{i i zubi. Zima je grozna.“ „Ponovo }e da ti poraste, vrati}e se sve na normalu.

Mlad si, telo }e se s tim izboriti. A zima }e pro}i, to je bar sigurno.“ 113

„I opet do}i, ako je do`ivim. To ve} nije sigurno, zar ne? Zamisli da je ovo moglo da bude moje posledwe leto. Te `ene koje su mi ukradene zbog ove gadosti.

Nemoj da misli{ da nisam umeo sa `enama.“ „Kako nisi umeo, vaqda ume{, je l tako?“ rekao je Hala i pomislio – ovome nikakvo bogaqewe ne moram da izmi{qam, ovo {to ima u potpunosti mu odgovara.

Rawen na najosetqivijem mestu, stideo bi se da ovakav izlazi me|u qude. Ja za to ne moram da brinem, shvatio je gorko. Ja ni u vece ne mogu da odem. „Hteo bih da pogledam kako je napoqu“, rekao je naglas. „Hteo bih da osetim kako je tamo. Potrebna mi je pomo} od tebe, razume{?“ Mladi} je zavrteo glavom. „Pa, trebalo bi da me prebaci{ tamo. Samo par koraka daqe, tu ispod prozora.“ „Ti si poludeo? Slab sam ko muva, kako da te do tamo odnesem?“ „Na kolicima, ne boj se. Pomo}i }u ti, ruke me jo{ dobro slu`e.“ Neodlu~an je, ne}e mu se, to je o~igledno. „Obu}i }e{ se da ti ne bude zima, vide}e{, uspe}e.“ Pristani, de~ko, pristani! „Dobro, ali pozajmi}e{ mi xemper i kapu, jasno?

Bez kape nema {ansi.“ Hala je radosno klimnuo.

Stajali su napoqu ispod prozora svoje sobe, jedan zimogro`qivo rastresen, drugi nag u mantilu, nasmejan i spokojan. Listovi, terani vetrom po zemqi, izgledali su kao male zaigrane `ivotiwe. Pogledali su kroz prozor u unutra{wost sobe. Prazna prostorija izgledala je kao da joj niko nije potreban.

Prevod sa ~e{kog Sandra Vlaini}

114

Vang Meng

TREPERAVA LAMPICA TELEFONSKOG ZVONA

Moje pisawe ~esto remeti zvowava telefona. Kada su mi tek prikqu~ili telefon, bio sam lud od sre}e.

Nikada vi{e ne}u morati nervozno da ~ekam pred javnim govornicama uz trqawe dlanova i pocupkivawe, da bih okrenuo neki va`an broj u nekom va`nom mestu.

Neki dosadno brbqiv momak ili devojka koketnog glasa pre mene dograbe slu{alicu i svaka wihova re~ naklapawa, gluposti, {ale, dosadnih ponavqawa, pa wihove zamorne i bespotrebne uzre~ice i uzvici, kao kad zubar svojom bu{ilicom brusi zub kidaju mi `ivce.

A kad se ja do~epam slu{alice – ~esto mi se desi da moram odjednom da obavim ~etiri-pet, telefonskih razgovora – vidim iza sebe qude koji ~ekaju u redu. U tom trenutku ose}am da nije humano moje uzastopno okretawe svih tih telefonskih brojeva. Pogotovo kad deset puta okrenete broj~anik telefona a od toga devet puta ne dobijete vezu. Jo{ gore je kad okrene{ {est brojeva a u u{ima ne ~uje{ nikakav signal, kao da je telefonska centrala upravo bombardovana.

Zbog moje potrebe za telefonirawem, `eni sam stvorio beskrajne muke i doneo joj nevi|eno optere}ewe. U dosada{wem `ivotu, moj uspeh u dono{ewu nevoqa `eni daleko prevazilazi uspeh koji sam postigao na poqu pisawa proze i poezije. Pre nego {to ona krene na posao, dam joj jedan papir, i ~im ga pogleda, ona povisi glas. I ja povisim glas – zar ne mo`e{ tako malo da u~ini{ za mene, zar ni tu mrvicu lojalnosti prema meni ne pokazuje{, nisi ni blizu Sung ]ianga1. Ako i ove telefonske pozive ja sam moram da obavim, nije li 115

to uludo tra}ewe posledwih kapi moje poetske inspiracije?! Na papiru je pisalo: 338888,446666,779999...

Brojevi od 0 do 9 koje su qudi izmislili dovoqni su da nas izmaltretiraju kako u ovom tako i u svim budu}im `ivotima. Jo{ nisam dobio honorar, naruxbenici za name{taj ve} je pre devet meseci istekao rok. Za{to jo{ nema nikakvih vesti o tome, izvinite, ne mogu da ru~am s ovim Francuzom, ve} je kupqena lekovita voda za otklawawe neprijatnih mirisa nogu koja se proizvodi u mestu Fo{an u Guandungu, on sti`e u ~etvrtak u dvadeset tri ~asa i pedeset devet minuta ... ^im su mi prikqu~ili telefon, okrenuo sam broj 117. ^etiri sata i pedeset dva minuta. ^etiri sata, pedeset dva minuta i trideset sekundi... ~etiri sata i pedeset ~etiri minuta. Onda okrenem 123... Ja~ina vetra dva, tri do ~etiri, pet stepeni, pravac duvawa vetra ka istoku, zapadu, jugu i severu. Onda okrenem 113, me|ugradski poziv?! Ne}u. Malo je falilo da obrnem 119 i da prijavim po`ar kod nas! 110, da prijavim pqa~ku!

Da li je to pesnik ^ao? Da li je to profesor ^ao? Da li je to gospodin ^ao? Da li je to drug Ku}iu? Ne zna{ ko je? E pa, jebi ga, sad si {ef odeqewa, pa ~ak ni moj glas ne mo`e{ da prepozna{ ?! Alo, alo, alo, gde si? Je li to fabrika za obradu `ice? Ma, ti si u{e}ereni jam!2 Da li je to prodavnica Tiawuan kineske tur{ije i sos!

Da li je to restoran Dunglai{un? Agencija Sisi za sklapawe brakova? Restoran ^ang~eng? Kompanija i prodavnica za klima ure|aje? Halo, halo ... ^ak i u zoru, pre nego {to si ustao iz kreveta, uve~e, kada si zaspao, u podne, tek {to si sklopio o~i da malo dremne{, ~uje se zvowava telefona. Nema{ mira. Poezija te je napustila.

Pona{awe onoga ko je pogre{io broj je bezobraznije od onoga ko je ta~no okrenuo broj. On uop{te ne dopu{ta mogu}nost da je to pogre{an telefonski broj, on ne dozvoqava da mu ka`e{ „pogre{ili ste�. On ne dopu{ta da ti nisi onaj ra~unovo|a ^ang, nabavqa~ Li, {ef odseka Vang, koje on tra`i, ne dopu{ta da si to ti – poeta.

116

Zbog poezije sam telefon prekrio jorganom. [titim wenu uzvi{enost i lepotu hrizanteme. Pokriveni telefon tako je ru`an, kao pokrov na be`ivotnom telu vanbra~nog deteta. Telefon je zazvonio. Taj zvuk ti se jo{ vi{e useca u bubne opne. Prodro je u tvoje a priori neprijateqstvo. Pro{ao je sve prepreke, i {aqe ti nepoznate vesti. On se ne povija pred tvojim, iskonski utemeqenim, metodama mu~ewa. Nevin je i neuprqan, nema potrebe da na kolenima kle~i pred tvojom poezijom i jorganom. Udara na tvoju savest i moral. Izaziva ti radoznalost. Mo`da je vrlo va`an? Veoma hitan?

Mo`da ga prvi put ~uje{? Mo`da je vrlo interesantan? Veoma koristan? Zvuk kao da mu se promenio?

Mo`da je me|ugradski ili mo`da me|unarodni sa – Ju`nog pola? Zar nisam upravo napisao pesmu za istra`iva~e Ju`nog pola? Odjednom me obuzme ose}awe da je to {to je pokriveno jorganom, u stvari, jedna nagazna mina ru~ne izrade ~iji fitiq dogoreva uz zvuk sssssss, kao palacawe jezika zmije otrovnice...

Pro{lo je mnogo vremena. Nau~io sam da primam telefonske pozive, da primam one pogre{ne i one najdosadnije. Nau~io sam da se, uprkos `eqi, unutarwom snagom oduprem wegovom pozivu, da odbijem da primim poziv koji sam najvi{e o~ekivao. Posle dobijam zamerke od rodbine i prijateqa, i sam sebe mu~im kajawem.

Nau~io sam da kad `elim, primim, a kad ne `elim ne primim, ili da zainat ne primim kad `elim i primim kad ne `elim. Ali na kraju, ipak sam primao sve pozive, jer pi{em poeziju koja je tanana i meka kao kadifa.

Srce pesnika je meko. A meko srce ne mo`e da izdr`i da uvek bude jako. Neka zamisle da nisam tu. Neka bude da nisam tu. Na primer, sada se ba{ nalazim – na ostrvima Si{a ili u pivnici u prizemqu. Da li }u zbog zvowewa telefona osetiti bol ili kajawe?

Ali ja sam, kristalno jasno, tu. I upravo kroz zvowavu telefona sti~em svest o sopstvenom postojawu, kroz wegovo zvowewe i telefonske `ice ose}am posto117

jawe drugog i wegovu `equ za komunikacijom. A ta `eqa za komunikacijom treba da je sveta. Iz telefonske slu{alice izlazi telefonski govor a ne neutronska bomba. Ba{ dirqivo, skoro da raspla~e ~oveka. Ne mogu da odbijem telefonski poziv, kao {to ne mogu da odbijem i ispru`enu ruku ~oveka. Savladao me je ... Na kraju krajeva, nau~io sam da `ivim pored telefona, da `ivim pored smetwi i izazova telefonskog poziva, u nadi i besu, izme|u suza i smeha koje je telefon uneo u moj `ivot. Uprkos tome, pi{em poeziju, opisujem Ju`ni pol, ostrva Si{a, pivnicu, qubav, i uz to i – vreme provedeno pored telefona.

Opet je pro{lo mnogo vremena. Napisao sam dosta pesama za koje qudi ka`u da su uspele, a u stvari su lo{e. Zamenili su mi telefonski aparat. Na tom novom nalazilo se jedno dugmence koje kada pritisnete, telefon vi{e ne zvoni, samo se vidi treperava svetlost lampice zvona.

Nisam uop{te koristio taj moderni ure|aj. Pre sam se prepu{tao slu{awu vesti i du`nom po{tovawu gospodina telefona. Modernizacija je dosta surovija od pokrivawa jorganom. Pre{ao sam ve} pedesetu, i ne mogu sebe da pretvorim u surovog ~oveka. Neka posle mog `ivota realizuju modernizaciju antitelefona i bez-telefonije. Jedan stranac (iz moderne, razvijene zemqe) rekao mi je da wegov telefon ima ugra|en multifunkcionalni kompjuter. Kada se on ukqu~i, sam „prima� telefonske pozive. Kada se to desi, on aktivira snimqenu kasetu i ka`e: gospodin X koga tra`ite, trenutno nije kod ku}e. Molim vas ostavite va{e ime i prezime i telefon. Gospodin X }e vas kasnije pozvati.

Onaj sa druge strane `ice se predstavi, a kompjuter snima wegov glas. Kakv sjajan kompjuter! To gospodina X dovodi u situaciju da on preuzme inicijativu, da pozove samo one koje sam odabere i za koje ceni da su pogodni za razgovor. Kada se zamori od ~itawa i pisawa tekstova, kada ostane umoran i bez daha od silnog 118

pri~awa i promi{qawa problema koji mu umrtve mozak, on tada pusti tonski zapis „sekretarice”.

Zatim odabere one kojima treba da odgovori i one koji su interesantniji za razgovor. Odabere one kojima nije nu`no i kojima ne `eli da odgovori, kao i one koji mu, ako im i odgovori, nisu interesantni. Wih ostavi bez odgovora. Zar to ne spada u domen qudskih prava? Ko bi znao. Desi se da se i onaj s druge strane `ice oslawa na „sekretaricu” u kontroli telefonskih poziva. Kad gospodin X odgovori (na primer) qubqenoj gospo|i Y, i on u slu{alici ~uje nasnimqeni tonski zapis: molim vas ostavite va{ telefon ... tada ne dolazi do dirqivih i srceparaju}ih dijaloga me|u qudima ... Jedino {to je preostalo, to je monotoni i smireni „razgovor” kompjutera.

Kona~no je stigao i taj dan. @iveo sam vi{e od pola veka, toliko sam hrane svario, toliko lekova popio, toliko ~arapa pocepao, a, u stvari, sve je to bilo samo zbog tog dana. Postao sam pravi pesnik. I ja, kao i poezija, kipimo od preobiqa. Spreman sam da reskiram sve, gospodo. Pi{em nove epske zapise. Pi{em o onome modernom, o rudarima, o kosmonautima, o ratu u kojem @uti car pobe|uje ^ijana, o uspehu samoukog polagawa prijemnog ispita za fakultet, o me{ovitom ulagawu u tai|i}uan3, o pobedi dvora belog labuda nad kubanskim odbojka{icama, o profesionalnim, privatnim odgajiva~ima riba, o ose}awu usamqenosti po dobijawu titule Doma lordova. Pi{em o boingu 767 koji je uzleteo do visokog mesta zamenika ministra, o fantomskim agencijama koje sre|uju paso{e za samofinansiraju}e studente u inostranstvu, o tome kako su se zbog ograni~ewa uvoza tekstila qudi promenili, i sada piju napitak od polena za ulep{avawe, o specijalitetu, kuvanoj ov~ijoj glavi iz muslimanskog restorana gospodina Lija fantasti~nom realizmu, o motoru marke „}ialin” otkrivenom novom elementu, o ~orbi s paradajzom i mesom kuvanoj s novelama ne treba EFC4. Zaboravio sam 119

na sve, veli~ao sam istoriju, realizam, `ivot, prilike u zemqi i inostranstvu. Veli~ao sam ovaj na{ haos.

Pi{em pod jakom zvowavom elektronskog zvona telefona. Verujem da se svako ono tu-tu-tu zbog mene uzbu|uje i da ba{ mene zove. Ukqu~io sam onaj ure|aj na telefonu i nastavio da pi{em. Pisao sam o dijalektu ~anglin ume{ao se tre}i i stvorio trougao nezakonito pokrao autorska prava. Pisao sam o ~udnoj klimi `ivotnoj buci snabdevawu namirnicama kao da kola~i s neba padaju. Zaboravio sam da telefon uop{te postoji. Pisao sam o pekin{koj patki u pe}i solo sawa romansu. O pe~enom prasetu iz restorana Dasawuan u Helsinkiju peva ariju „moja ledena ru~ica�. O socrealizmu i toku svesti tu`nom rastanku posle beznade`ne qubavi nisu dobili re{ewe za stan. O doktoru sva{taru s tezom o tome da je voda neophodna za ~oveka nezaustavqivo pobe|uje suparnika u raspravi uzastopno osvaja {ampionsku titulu sudije na svakoj Olimpijadi i doma}em takmi~ewu. Jednom privatniku koji na kratkim relacijama liferuje hulahopke popio supu od vaqu{aka Jao Vewuana.5 O sporazumu za smawewe naoru`awa kojim se propisuje da hidrogenske bombe kojima je istekao rok poklone de~acima i devoj~icama koji su jedini u majke. O hlep~i}ima na pari koji izazivaju kancer, a hleb mo`e da te dopisno nau~i kucawe na {panskom jeziku. O tome da je glavni komandant opijumskih ratova qubavnica He Dunggea. O tome kako je Su San6 u sudnici igrala disko i posle su|ewa postala manekenka. O slu~aju kada je po pucawu brane poznata zvezda japanske maratonske TV serije ka`wena s jednom mese~nom premijom. Zovem na `ivot! @ivot zove mene! Telefon vi{e ne zvoni, ali zeleno svetlo pozivnog signala samo treperi.I daqe, i daqe treperi. Nem je. Treperavih o~iju. On je na mu~nom ~ekawu. Ali ne, ne mogu, ve} sam odleteo sa svojom bogiwom poezije. On nastavqa da treperi, treperi pet minuta, pa jo{ pet minuta. Izvukao sam glas iz wega.

120

Bespomo}an je, kao nem ~ovek koji bezglasno o~ekuje moju pa`wu. Mo`da dolazi od starca koji je dugo godina lutao, od wegovih vidovitih o~iju, u mojim bednim pesmama otkrio je ne{to {to ga je privuklo da komunicira sa mnom. Mo`da je to {to on prenosi vrsta poziva, zove me da idem na zeleni travwak. Pla{im se.

Mo`da je to jedan protest protiv vulgarnosti, protiv sitnica, kukavi~luka, razlike izme|u imena i stvarnosti. Mo`da je to zov jedne usamqene du{e, jedan poziv koji je bez odgovora. Pla~e{? Mo`da je to predskazawe, mo`da kletva, mo`da {pijunski izve{taj qudske du{e, mo`da ~arobne re~i „sezame, otvori se�, mo`da je kr{tewe prosvetqewa. Mo`da je do{lo iz druge sobe, iz pakla, mo`da je lekar sanli7 iz mesta Disian i dr`ave ^hu. A jo{ je verovatnije samo pustiwa, sne`ni bre`uqak, samo ledena reka, samo usamqena pustopoqina dalekog, ute{nog, dubokog ose}awa. To je ta dugotrajnost koja nedostaje u mojoj poeziji i mom `ivotu.

On ima mnogo toga da mi ka`e. On }e mi re}i pravu poeziju. Govori}e mi i o prijateqstvu. Ve} sam ~uo zvuk u treperavom signalu, samo se pla{im da kad podignem slu{alicu ne}u razumeti wegov jezik. Ali ve} je kasno, ve} nema pomo}i, poezija budu}eg `ivota stvar je budu}eg `ivota. Ja sam dobar u osmehu, umem da budem sre}an, ne pokazujem radost i bes. On jo{ treperi, jo{ ~eka. Nisam znao da mu je strpqewe od ~elika, da mu je srda~nost vatrena. On mi donosi dubok bol.

Znam da }e se, ako prihvatim ovaj telefonski poziv, moja zgrada sru{iti, gas }e iscureti, ku}na pomo}nica }e dati otkaz, sve zbirke poezije izgore}e u plamenim jezi~cima vatre. Nastavqam da pi{em o sagorevawu `ivota, ne samo {to ima cepanica od trideset {est nogu i kratkih spojeva u ku}nim aparatima, ve} si i ti tu. Ne znam s koliko olovaka da pi{em. Ne znam ni {ta sam napisao. Ne znam da li }e mi stariji brat ovog puta oprostiti. Ali jasno vidim onu zelenu lampicu koja istrajno treperi. Brine se o meni. Nudi mi savet, 121

ne`nost i zahtev, otmenost i tugu. To je svetlucawe suza. Nemoj me kriviti. Mi smo ose}ali istu tugu. Poezija mu~i `ivot a telefon poeziju. Tako lijem suze kao ki{u, verujem da }e poezija uvek imati svoje ~itaoce.

Bogiwa poezije ve~no postoji, weno srce nosi u sebi nepresu{nu toplinu, iako kwi`ara ne `eli da je otkupi.

Prevod Radosav Pu{i}

1 Junak iz klasi~nog kineskog spisa Shuihu zhuan. (Prim. prev.)

2 Igra re~ima, fabrika za obradu `ice i u{e}ereni jam se isto izgovaraju. (Prim. prev.)

3 Meka forma kineske borila~ke ve{tine. (Prim. prev.)

4 Novac koji se jedno vreme u Kini koristio kao jedina valuta u koju su se mewale devize. (Prim. prev).

5 Jedan od ~lanova tzv. „~etvoro~lane bande�. (Prim. prev.)

6 Lik iz kineske opere. (Prim. prev.)

7 Naziv za carskog slu`benika. (Prim. prev.)

122

Zekerija Tamir (Sirija):

POSLEDWI IBLISOV DAN

Iblisa su uhapsili oko sedam ujutru, dok se spremao da u|e u prigradski autobus za industrijsku zonu. Bio je preru{en – uzeo je na sebe obli~je umornog, siroma{nog radnika izno{ene ode}e, grubih, ispucalih ruku i izboranog lica.

U policijskoj stanici Iblis je poku{ao da obmane islednike i izmami wihovu samilost. Tvrdio je da je on ~ovek siromah, hranilac brojne ~eqadi, da radi u jednoj fabrici i da ga brine {to kasni na posao. Pokazao je isprave, dokazuju}i da je zaista zaposlen u fabrici.

Ipak, nijedan od tih poku{aja da ih zavede nije mu ni{ta vredeo. Svak zna da je Iblis u stawu da u~ini sve `ivo, a falsifikovawe isprava, pa i onih glavnih, za wega je samo de~ja igra. ^im je policajcima stiglo odobrewe da prekinu da se zamajavaju s Iblisom i slu{aju wegove lagarije koje vre|aju razum, baci{e se na wega, radosni zbog nagrade koju }e zaslu`iti kod Boga. Dobra dela bri{u r|ava, a kako stranice u wihovim dosijeima vrve od r|avih dela, to svi do jednoga `ele da ih izbri{u. Na kraju krajeva, tu}i Iblisa velika je zasluga s kojom se nijedno drugo dobro delo ne mo`e meriti.

I tako su po Iblisu pqu{tali udarci, okrutni i bolni, sve dok nije po~eo da urla. Molio je i obe}avao da }e govoriti istinu, da }e biti pokoran i pona{ati se kako dolikuje, a da }e se okaniti lukavqewa, la`i i prevara. Policajci su tada prestali da ga tuku, a on je – bez ikakvog pritiska i prinude – izjavio da su sve optu`be protiv wega istinite i priznao sve zlo~ine koji su mu stavqeni na teret.

123

Potom je Iblis, u skladu s postupkom predvi|enim va`e}im zakonima i propisima, izveden pred sud. Dan kada se wemu sudilo bio je veliki i nezaboravan dan.

Sudija je bio ~ovek besprekornog po{tewa i ugleda i zanimale su ga samo istina i pravda (i ni{ta drugo osim istine i pravde). Saslu{ao je brojne svedoke, koji su se takmi~ili da u svojim iskazima {to preciznije opi{u odvratna zlodela {to ih je Iblis izazvao ili na koja ih je naveo.

Prvi svedok: Nisam imao `equ da ubijam, ali me je Iblis uporno i napasno progonio. Sladio mi je ubijawe govore}i da je to odli~no sredstvo da se ~ovek oslobodi svega {to mu je odvratno i {to mrzi, sve dok me nije naveo da na one koji mi dodijavaju u `ivotu gledam kao na ovce koje je bogougodno klati.

Drugi svedok: Kad sam je video kako ide ulicom, pomislio sam samo da je to jedna lepa i privla~na `ena.

Zadovoqavao sam se time da je pratim i gledam u wu, nevino i smerno, zami{qaju}i kako bi lepo bilo da je moja. Ali, Iblis se razqutio, po~eo je da mi se ruga i prebacio mi da sam kukavica, pa me je na kraju naveo da sko~im na wu i silujem je javno, pred o~ima sveta, kao da sam `ivotiwa, a ne qudsko bi}e koje se ve} pri pogledu na ro|enu majku zastidi i pocrveni.

Tre}i svedok: Celoga svog `ivota qubio sam istinu a mrzeo la`. Ali, Iblis mi se u{uwao u glavu na neki na~in koji mi je dan-danas neshvatqiv, nastanio se tu i nije hteo da ode dok nisam postao la`ov nad la`ovima. ^etvrti svedok: Mrzeo sam politi~ke partije, kako javne tako i tajne, ali se onda pojavio Iblis, prilepio se uza me i nije me ostavio na miru dokle god nisam pristupio jednoj opozicionoj, zabrawenoj partiji.

Peti svedok: Bila je `ena moga brata i bila je toliko ru`na da je ni pas ne bi takao, a ja sam bio svestan i da je bratova `ena i da je ru`na, ali mi je Iblis onda stao {aputati svoje podmukle re~i1, sve dok me nije doveo dotle da u woj vidim najve}u lepoticu i da zabora124

vim na to da mi je to snaha. I onda sam joj se uvla~io u krevet kad god mi brat nije bio kod ku}e. [esti svedok: Bio sam zatvorski stra`ar, mu~io sam qude i sam sam se mu~io zbog toga. Onda mi je Iblis spopao du{u, po~eo sam se smejati dok mu~im, i otada sam se ja neizmerno radovao, a samo oni su patili.

Sedmi svedok: Bio sam zadovoqan {to sam se rodio siroma{an, {to `ivim kao siromah i {to }u umreti kao siromah. Ali, Iblis me je stalno mamio, sve dok nisam popustio i po~eo da zavidim svakom ko nije siroma{an, da ih se gnu{am i da ih mrzim, pa sam po`eleo da svi zajedno pomru.

Osmi svedok: Uvek sam bila `ena pokorna svome mu`u i, da mi je naredio da poginem, poginula bih za wega. Ali, Iblis mi se rugao sve dok se nisam pretvorila u `enu visoko uzdignute glave. Postala sam gorda i po~ela da mislim da posedujem svoju vlastitu nezavisnost i pravo da sama odlu~ujem.

Deveti svedok: Moja je porodica, otkad postoji, poznata po tome {to po{tuje i podr`ava svaku vladu, u dobru i u zlu. Samo sam ja druk~iji: svaku vladu kritikujem, kritikujem i dawu i no}u, kritikujem je i kad sedim, i kad stojim, i dok hodam, kritikujem i kad spavam.

A za to je kriv samo Iblis, ~ija su nedela grozomorna.

Deseti svedok: Mene je moja `ena volela i gledala me kao da su svi mu{karci na svetu pomrli a da sam jedino ja ostao na licu zemqe. Iblis je zbog toga bio qubomoran, pa nam se ume{ao u `ivot i naveo mi `enu da se zaqubi u mog {ofera. Kad sam otkrio wihovu vezu zahtevao sam od `ene da se opredeli, na {ta mi je odgovorila s drsko{}u koju joj je mogao uliti samo Iblis.

Rekla mi je „Zar misli{ da }u da biram izme|u magarca i gazel~i}a!?“ Potom me je napustila da bi s mojim {oferom `ivela u sobici za koju kirija nije ve}a od cene jedne cigare, mislim – od sorte koju ja pu{im.

Jedanaesti svedok: Meni se podsmevaju svi moji poznanici govore}i da sam ponizan i da u `ivotu nikad 125

nisam dr`ao glavu uspravno, a zaboravqaju da je pravi krivac Iblis. Jer, kakva je krivica u~enika kog je u~iteq pogre{no pou~io i zabludeo ga!?

Dvanaesti svedok: Ja bih poludeo kad bih samo video vrapca da kquca jabuku na drvetu bez dozvole vlasnika i smatrao sam da je to {to on radi kra|a koja zaslu`uje najstro`u kaznu. No, Iblis je uspeo da mi promeni narav, pa sam do{ao dotle da, dok kradem reku, sawam kako kradem more.

Trinaesti svedok: Od malena sam mrzeo dvoli~nost i dvoli~wake. ^ak i onoga ~asa kada me je mati rodila i kad sam za~uo babicu kako joj ~estita govore}i joj da je rodila najlep{eg de~aka, zavri{tao sam na wu u znak prekora i povikao „Ne budi licemerna! Reci joj po{teno da je rodila najru`nijeg de~aka!“ Takav sam bio uvek, najve}i neprijateq licemerja. Ali, Iblis me je jednog crnog dana zaposeo i pretvorio me u licemera, specijalistu za dodvoravawe nitkovima, prezrenima, huqama, kukavicama i prostacima. ^etrnaesti svedok: U stawu sam da navedem imena hiqadu i vi{e qudi koji }e posvedo~iti da sam bio bogoqubiv i smeran, da sam provodio vreme u molitvama i bio ponizan Bogu. Ali, otkako je mnome ovladao Iblis, postao sam ogavni i bludni idolopoklonik.

Petnaesti svedok: Ja volim da pijem jedino vodu, a Iblis mi je na lukav na~in sugerisao da je pijewe alkohola korisno za zdravqe. Bio sam mlad i zelen pa sam mu poverovao i postao sam zavisnik. Sada u mojim venama te~e ne{to za {ta se vi{e i ne mo`e re}i da je krv. [esnaesti svedok: S Iblisom sam se sreo jednoga dana kada je uzeo na sebe obli~je deteta. To dete me je zamolilo da ga uhvatim za ruku i prevedem preko ulice.

Ne znam {ta se tada dogodilo, ali od toga ~asa mrzim svako dete, pa makar to bilo moje jedin~e i makar znao da celoga `ivota ne}u imati druge dece.

Saslu{av{i svedo~ewa o groznim zlo~inima koje je Iblis po~inio, sudija naredi ovome da klekne. Iblis 126

po`uri da ga poslu{a, misle}i da }e mu to, {to }e kleknuti, doneti spas. Ali, sudija tada progovori drhtavim glasom i izre~e smrtnu presudu.

Niko ni danas ne zna kako je Iblis pogubqen. Neki ka`u da je obe{en jednog jutra u ranu zoru, drugi vele da je spaqen i da mu je pepeo prosut u more. Tre}i tvrde da je iseckan no`em u sitne komadi}e i zakopan na mestu za koje niko ne zna, a neki, opet, da je streqan iz vi{e stotina pu{aka i da mu je telo posle toga bilo izbu{eno kao re{eto. Raznoraznim pri~ama o tome ne zna se broja, a nema dvoje qudi koji bi vam izneli istu verziju. No, zlo se posle toga nije vi{e pojavqivalo na zemqi, qudi su prestali da ~ine grehe i na le|ima su im iznikla bela krila ~iju tajnu lekari i nau~nici bezuspe{no nastoje da odgonetnu.

Srpko Le{tari} Beograd, jula 2008.

1) Prema Kuranu (114:4) podmukli {apat je metafori~no ime za Iblisa (Sotonu), koji nastoji da se neopa`eno useli u srca Adamovim sinovima i k}erima i navede ih na zlo. – Prim. prev.

127

Volfgang Borhert

HLEB

Odjednom se probudila. Bilo je pola tri. Razmi{qala je, za{to se probudila. Ah, da! Neko je u kuhiwi udario o stolicu. Oslu{nula je zvuke u kuhiwi. Ti{ina. Bilo je isuvi{e tiho i kada je rukom pre{la preko kreveta pored sebe, primetila je, da je prazan. Zbog toga se ~inilo da je toliko tiho: nedostajalo je wegovo disawe. Ustala je i tapkala kroz mra~an stan sve do kuhiwe. Na{li su se u kuhiwi. Na satu pola tri. Videla je da ne{to belo stoji pored ormara u kuhiwi. Upalila je svetlo. Stajali su u pixamama jedno naspram drugog. No}u. Oko pola tri. U kuhiwi.

Na kuhiwskom stolu nalazila se tacna za hleb. Videla je da je on sebi nasekao hleb. No` je jo{ uvek bio pored tacne. A na ~ar{avu – mrvice od hleba. Uve~e kada krenu na spavawe, uvek je o~istila stolwak. Svake ve~eri. Ali sada su bile mrvice na stolwaku. I video se no`. Osetila je kako se zima sa plo~ica di`e uz wu.

Skrenula je pogled sa tawira. „Mislio sam, da ovde ima ne~eg“, re~e on i pogledom se vrteo kroz kuhiwu. „I ja sam ne{to ~ula“, re~e ona kada je primetila da mu se no}u, u pixami vide, ipak, godine. Godina, koliko mu je. [ezdesetitri. Dawu se ~inilo ponekad da je mla|i. Ve} se prime}uje da je starija, mislio je u sebi. U pixami je prili~no stara. Ali mo`da je to zbog kose.

Tokom no}i `enama se to uvek vidi po kosi. Najednom, ona ih u~ini starijima. „Trebalo je da obuje{ cipele. Bosa po hladnim plo~icama. Jo{ }e{ se prehladiti.“ Nije ga ni pogledala, jer nije podnosila da je la`e.

Da je la`e nakon {to su tridesetidevet godina u braku.

128

„Mislio sam da ovde ima ne~ega“, rekao je jo{ jednom i bacao je poglede, opet, bez nekog smisla, iz jednog }o{ka u drugi, „~uh ovde ne{to. Pomislih, ovde ima ne~eg.“ „I ja sam ~ula ne{to. Ali to sigurno nije bilo ni{ta.“ Sklonila je tacnu sa stola i zamahom stresla mrvice sa stolwaka. „Ne, ne be{e to vaqda ni{ta“, odjekivao je nesigurni glas.

Pritekla mu je u pomo}: „‘Ajde. To je verovatno bilo napoqu. ‘Ajde ~ove~e u krevet. Prehladi}e{ se.

Hladne su plo~ice.“ Gledao je kroz prozor. „Da, to je bilo vaqda napoqu.

Mislih, da je to bilo ovde.“ Podigla je ruku do prekida~a. Moram da ugasim svetlo, ina~e }u morati da pogledam u tawir, pomislila je. A ne smem da gledam u tawir. „‘Ajde ~ove~e“, re~e ona i ugasi svetlo. „Vaqda je to bilo napoqu. Na vetru se uvek ~uje oluk kako lupa o zid. Sigurno je to bio oluk. Trese se uvek na vetru.“ Po mra~nom hodniku tapkali su oboje do spava}e sobe. ^ule su se wihova gola stopala po podu. „Vetar duva“, re~e on. „Vetar duva tokom cele no}i.“ Kada su legli u krevet rekla je: „Da, vetar je cele no}i. Verovatno je to bio oluk.“ „Da, a ja sam mislio da je to u kuhiwi. Vaqda je to oluk.“ Re~e on, u polusnu.

Ali ona je primetila koliko mu je glas nestvaran, kada la`e. „Hladno je“, re~e ona i tiho je zevala, „podvu}i }u se pod jorgan. Laku no}.“ „No}“, odgovori on i doda: „da, hladno je, prili~no.“ Onda nastade ti{ina. Pro|o{e minute kada je ~ula kako tiho i oprezno `va}e. Disala je namerno duboko i ravnomerno, da on ne bi primetio da je jo{ uvek budna.

No, wegovo `vakawe bilo je toliko ujedna~eno, da je od toga polako zaspala.

129

Kada je slede}e ve~eri stigao ku}i, dodala mu je ~etri par~eta hleba. Ina~e je uvek jeo samo tri. „Mo`e{ slobodno da pojede{ ~etri“, re~e ona i sklonila se sa svetla. „Ne prija mi ovaj hleb ba{ najboqe. Mo`e{, pojedi jedan vi{e. Ne prija mi ba{ najboqe.“ Videla je kako se savio duboko preko tawira. Nije podigao pogled. U tom trenutku ga je jo{ `alila. „Ne mo`e{ da pojede{ samo dva par~eta“, re~e on, gledaju}i u svoj tawir. „Mogu. Uve~e mi ne prija hleb u toj meri. Jedi.

Jedi.“ Tek posle nekog vremena sela je pod svetlo, za sto.

Prevod s nema~kog Miodrag Vuk~evi}

130

Nikolaj Agafonov

[AQAPINOV UNUK

Sun~eve pege odra`avale su se u sitnim talasima velike ruske reke Volge kao tisu}e zlatnih nov~i}a.

Dan se klonio k ve~eri, ali letwe sunce, bez obzira na svoje primetno pomerawe ka zapadu, nastavqalo je prqiti svojim `arom spokojne vode mo}ne reke i pristani{te, i bele motorwake privezane za wega. Samo do qudi, koji su sedeli u restoran~i}u re~nog pristani{ta, sme{tenog na terasi, kraj same vode, ono nije moglo dose}i. Terasa je bila prekrivena ogromnom tendom. Ba{ zato niko od onih {to su sedeli za stolovima nije `urio da napusti to blagosno uto~i{te. Sedeli su lewo pote`u}i pivce, vodili lagane i tihe razgovore.

Za jednim stolom bilo je `ivqe i bu~nije nego za ostalima, prosto re~eno – veselo. Za veselim stolom sedeli su wih ~etvorica. Mu{karac od oko pedeset-pedeset pet godina, guste i {iroke, ri|e, prosede brade, u svetlom, lakom, lanenom odelu i slamnatom {e{iru {irokog oboda, i wegovi satrpeznici: tri mladi}a u tamnim pantalonama i belim ko{uqama s posuvra}enim okovratnicima i kratkim rukavima. Mladi}i su pili pivo, a pokraj bradowe, osim piva, stajala je mala kristalna bo~ica s votkom. On je ne{to `ivo pri~ao, gestikuliraju}i rukama. Pritom je mimika wegovog lica, stalno se mewaju}i, izra`avala jo{ vi{e negoli ruke. Sad je prete}i kola~io o~i i kostre{io brkove, sad je wegovo lice izra`avalo poniznost, sad lukavstvo, sad pla{wu, a sad nedoumicu. Mladi}i su ga gledali sa prili~nim odu{evqewem, trude}i se da ni{ta ne propuste, i na svaka dva-tri minuta po~iwali da se kiko}u. Dok su se oni smejali, on je otpijao gutqaj votke, zalivao ga dvama-trima gutqajima piva, i nastavqao 131

svoj govor. Bradowa je bio arhijerejski proto|akon Vasilij [ahov, poznat u celom Povolo`ju po svom neponovqivom, silnom baritonu.

Krasna boja wegovoga glasa zaista je izazivala ushi}ewe – u crkvenim krugovima nazivali su ga drugim [aqapinom. Proto|akon je to primao kao zaslu`eno, govore}i: „Ja sam rodom iz Pqesa, u Kostromskoj guberniji, a tamo je Fjodor [aqapin bio kupio imawe, moja baba mu je bila slu`avka“. „Slu{aj – {alio se s wim skladi{tar eparhije Nikolaj Zanikin – zacelo je [aqapin zgre{io s tvojom babom, pa je unuk nasledio dedin dar“. „[ta }e{ – prihvatao bi {alu otac Vasilij – sva{ta mo`e biti, jedan je Bog bez greha“. Tako da su ga neki u {ali po~eli nazivati [aqapinovim unukom.

Ti mladi}i koji sede{e s wim behu vaspitanicima Duhovne seminarije, i za letwih raspusta prislu`ivahu arhijereju kao ipo|akoni. U grad N., gde je bila druga katedra arhijereja, stigli su zajedno na crkvenu slavu hrama. Posle slu`be i gozbe arhijerej je kolima otputovao zbog patrijar{ijskih poslova pravo u Moskvu, a ipo|akonima nalo`io da kupe vozne karte, kako bi se vratili ku}i. Proto|akon je uzeo brodnu kartu, izraziv mi{qewe da iz ta~ke A u ta~ku B samo budale putuju leti vozom, pod uslovom da te dve ta~ke stoje na Volgi. Momcima je voz i{ao kasno uve~e, a motorwak oca Vasilija polazio je malo ranije, pa su po{li da ga isprate. ^ekaju}i ukrcavawe na motorwak, proto|akon, {iroka du{a, izveo je semeni{tarce u restoran. Otac Vasilij bio je izvrstan pripoveda~, a ve} pri~a i zgoda na crkvene teme on je znao toliko, da ga se nije moglo naslu{ati. Wegove {ale, dosetke i anegdote prepri~avali su jedan drugom po nekoliko puta. Ako je otac Vasilij davao nekom nadimak, on se na wega lepio namrtvo. Na primer, crkvewaka saborne crkve, tihog i krotkog Valerija Pokrovskog, on je nazvao „Drhtavom Ko{utom“ – i svi su ga tako po~eli nazivati (ne u o~i, naravno, nego iza le|a). Arhijereja 132

je nazvao „Papa“, i svi su ga me|u sobom nazivali Papa.

Gromoglasnu crkvewakovu `enu Jefrosiniju [}epinu nazvao je „Jerihonskom Trubom“, i za sve je ona postala samo Jerihonska Truba. Ovaj spisak se mo`e nastaviti na sve radnike eparhijske uprave i slu`benike saborne crkve. Jedared se nastojateq saborne crkve pohvalio da je magistarski rad branio iz starojevrejskog jezika i smesta je dobio nadimak „Knez Judejski“. Proto|akon je to ~inio dobro}udno i bez ikakve zluradosti, u prostoti srca, zato se na wega niko nije qutio. Primetiv{i da je otac Vasilij dopio votku, jedan od seminarista odmah mu uslu`no doli iz bo~ice, govore}i pritom: Hajde-te, o~e proto|akone, drugu.

– Ma, ~emu vas tamo, u seminariji, u~e? – zabrunda otac Vasilij. Nikada, ~ujete, nikada ne govorite „drugu“, „tre}u“. Ina~e }ete zapasti u nepriliku, kao jedan ba}u{ka onomad.

– Kako treba govoriti, i u kakvu nepriliku je zapao ba}u{ka? – trgo{e se seminaristi.

– Onda slu{ajte. Vama, kao budu}im sve{tenicima, to vaqa znati, a svima ostalima – on obuhvati salu o~ima – tako|e ne bi smetalo. Jedan ba}u{ka slu`io je u jednom dalekom od oblasnog centra selu, kuda nijedan arhijerej nikada nije navra}ao. Re~ju, zaboravili su da taj ba}u{ka postoji. No, on je re{io da sam na sebe podseti, do{ao u eparhijalnu upravu. Pristupi arhijereju pod blagoslov, predstavi se. Vladika se stade raspitivati o wegovom `ivovawu. Ba}u{ka odgovara: „Sva slava Bogu, `ivimo, ne `alimo se, Va{im svetim molitvama“. Potom re~e: „Meni je, Vladiko, nezgodno nuditi, ali imam kod sebe jednu fla{icu votke, hajde da popijemo za susret“. Vladiki se dopala otvorenost i nepritvornost ba}u{ke, posadi ga za sto, zapovedi kelejniku da donese zakusku. Ba}u{ka razlije po ~a{icama, pa ka`e: „Haj-te, Vladiko, po jednu za susret“. Ispi{e, zamezi{e. Ba}u{ka razli jo{: „Haj-te, Vladiko, po jednu za Va{e zdravqe“. Ispi{e, zamezi{e. Potom su po jednu ispili za „blagorastvorenije vozduhov“, pa za 133

„izobiqe plodova zemnih“. Tako isprazni{e celu fla{u. Vladika se podobrio, pa upita: „A koja ti je posledwa nagrada?“ – „Ta nikakve ja nagrade nemam, najve}a nagrada za mene je {to slu`im kod Prestola Bo`ijeg“.

Namr{ti se arhijerej, pa veli: „Neporedak, nagra|ujemo koga stignemo, a tako dobrog ba}u{ku zaboravili.

Ali, sad }emo to da ispravimo“. Pritisnu dugme na sto~i}u, ulete sekretar: „[ta izvoqevate, Vladiko?“ – „Pi{i ukaz: odlikovati ovog ba}u{ku kamilavkom i zlatnim naprsnim krstom“. Ode obdareni ba}u{ka u svoju parohiju. Slu`i liturgiju, glavu mu krasi kamilavka, na grudima blista pozla}eni krst. Vidi to susedni nastojateq, pa pita: „Kako ti zaradi take nagrade, ja s tobom jednako dvadeset godina slu`im, a jo{ nijednu nemam?“ „Pa ni ja sam ne znam za{to, postavih Vladiki fla{u – a on mene odlikova“.

Nu, misli sused, nisam ja taki bukvan, ja }u Vladiki najskupqi prekomorski kowak da odnesem, i iz prve mitru dobijem kao nagradu. Ode kod arhijereja, pa }e ve} s praga: „Ja sam, Vladiko, za Vas tako redak i skup kowak doneo, kakav samo Va{emu visokom sinu mo`e prili~iti“. „No, sedi, ba}u{ka – re~e Vladika – da zajedno probamo tvoj prekomorski kowak“. Razlije ba}u{ka kowak po ~a{icama, pa ka`e: „Hajde-te, Vladiko, prvu za susret“. Ispi{e, zamezi{e. „E, pa pri~aj, kako `ivi{“ – ka`e Vladika. „Ma, kako `ivim, – odgovara ovaj – evo, ve} dvadeset godina slu`im, a nikakvu nagradu nemam.

Haj-te drugu za Va{e dragoceno zdravqe“. Vladika se namr{ti. Popi{e, zakusi{e. „Haj-te, Vladiko, po tre}u za ,blagorastvorenije vozduhov‘“. Tu ti Vladika tresnu pesnicom po stolu: „Ti si, je li – veli Vladika, – do{ao da broji{ arhijereju, koliko }u popiti?“ I ode ba}u{ka praznih {aka. Dakle, bratijo, samo po jednu – zakqu~i proto|akon i, namignuv nasmejanim seminaristima, osu{i ~a{icu.

Spikerka objavi ukrcavawe na motorwak, i bratija 134

isprati oca Vasilija do trapa. Zatim su stajali kraj pristajali{ta, posmatraju}i otiskivawe la|e i ma{u}i rukama proto|akonu. Ovaj im je zauzvrat, stoje}i na drugoj palubi, pomahivao {e{irom.

Smestiv{i stvari u kajutu, otac Vasilij je krenuo u restoran motorwaka, da utoli `e| i popije ~a{icu, drugu. No, pretra`iv{i xepove, otkrio je da para vi{e nema. Du{a mu se odmah rastu`ila. Nalaktio se na ogradu palube i stao gledati u vodu. Da zlovoqa bude ve}a, osetio je kako sve`i vetri} nad re~nim prostranstvom rashla|uje prijatno, opojno ose}awe praznika u wemu.

Re~ju, osetio je da se po~eo trezniti. Zbog toga je postao jo{ setniji; neo~ekivano i za sebe samog, otegao je poluglasno: „Ima na Volgi hridina, sva u divqoj mahovini...“ Otac Vasilij je pevao, i ose}ao se ba{ kao ta usamqena hrid na Volgi. Pesma ga je krepila. Qudi, koji su se {etali palubom, zaustavi{e se i po~e{e ga slu{ati. Do kraja izvo|ewa pesme sigurno polovina putnika motorwaka skupilo se oko oca Vasilija. Kada je zavr{io, svi zapqeska{e. Proto|akon se teatralno poklonio. Pri{ao mu je stariji sedi mu{karac i, predstaviv{i se kao umirovqeni general, ose}ajno stegao ruku: – Zaista od srca, ogromno Vam hvala, tronuli ste nas. Vi ste, svakako, umetnik, u kom teatru pevate?

– Nisam umetnik, – skromno priznade otac Vasilij, – ja sam prosto – [aqapinov unuk.

– Kako? Ba{ onog?! – uskliknu general.

Proto|akon se isprsi, dva prsta dlana metnu izme|u prvog i drugog puceta sakoa i visoko di`e glavu: Da, ba{ onog – Fjodora Ivanovi}a, – ve} glasnije re~e on.

General u radosnom uzbu|ewu rupcem otra znoj sa ~ela.

Eto {ta biva, ispade unuk samog [aqapina.

Pri|e drugi mu{karac, upita oca Vasilija za ime i ot~estvo, a ovaj se predstavi kao Vasilije Andrejevi}.

Mu{karac ga stade pozivati u restoran, da ga upozna sa porodicom, da zajedno ve~eraju, i ve} ga uze za lakat, spremaju}i se da ga povede sa sobom. No, general, dose135

tiv{i se, dreknu: – Ostav! – ali, shvativ{i da nije u vojsci, odmah se izvadi u~tivim izviwewem i odvu~e oca Vasilija sa sobom.

Sprovode}i proto|akona ka stolu, predstavi ga svojoj `eni i prijateqima. Ocu Vasiliju ponudi{e bokal {ampawca, predlo`iv da ga ispiju za wegovog velikog dedu. Ali on, pozivaju}i se na to da {ampawac lo{e uti~e na glasne `ice, dozvoli da ga ugoste jermenskim kowakom. Do tada slobodni stolovi smesta su zauzeti, a putnici koji ne na|o{e mesto razmesti{e se na palubi pored restorana, nestrpqivo o~ekuju}i kada }e zapevati otac Vasilij. Proto|akon, dobro znaju}i [aqapinov `ivotopis, diple}i kowa~e, pri~ao je o svom dedi kao iz kwige, kite}i pri~u samo wemu poznatim umetni~kim podrobnostima. Kada je u svom pripovedawu do{ao do wi`egorodskog perioda `ivota „dede“, ustade i sa svom stra{}u otpeva „Dubinu{ku“.

Uskoro se opasno zagrejao, ve} ni sam ne sumwaju}i da je on pravi [aqapinov unuk, i otpevao „Za ostrvom na brzaku“. Kod re~i „grli Persijanke stas...“ obuhvati konobaricu koja je prolazila oko struka. Ova, obamrla od sre}e, ve} je bila spremna da podeli sudbinu nesre}ne knegiwice, ali proto|akon ne krenu da je baci sa broda. Za stolom mu je postalo tesno i on iza|e na palubu, okru`en gomilom poklonika. Svako je hteo da bude pored wega, da ga ponudi ~a{icom. U stopu za wim nosili su poslu`avnik sa zakuskom i pi}em. Nije proto|akon zaboravio ni crkvene pesme, koje je izvodio [aqapin. On je s takvim ~uvstvom izveo sugubu jekteniju da su neki po~eli da se krste. Ali kada je sa svom stra{}u otpevao kuplete Mefista iz opere „Faust“, wega su bukvalno na rukama poneli od krme do pramca broda. Tamo, na pramcu broda, do{ao je u `ivotopisu do smrti [aqapina. Pri~ao je kako su sahrawivali „dedu“, kako je ceo Pariz iza{ao da se oprosti s velikim ruskim peva~em, kako se pri opra{tawu sa [aqapinom slu{ao snimak „Niwe otpu{taje{i raba Tvoje136

go Vladiko...“ – Besmrtni glas velikog peva~a razlegao se nad wegovim smrtnim telom i svako, ko je stajao pored odra, shvatao je: `ivot je kratak, a umetnost ve~na – dokonav{i tim re~ima pri~u, proto|akon po~e pevati „Niwe otpu{taje{i“.

U to pjenije on je ulo`io svu svoju du{u. A dopevav{i, kao poko{en se svalio na palubu i zaspao. ^ak ni wegov mo}an, istreniran za terevenke organizam, nije izdr`ao tu narodnu qubav prema [aqapinu, koja se izlila na wegovog „unuka“ te tople letwe ve~eri.

Kako niko nije znao u kojoj kajuti proto|akon boravi wega, po odluci kapetana motorwaka, pa`qivo odneso{e u slobodnu luksuznu kabinu.

Kada je ujutru motorwak uplovio u grad, kapetan je telefonom uspostavio vezu s taksi slu`bom i vozilo se dovezlo do trapa. Proto|akon je stajao na palubi i opra{tao se s putnicima, kada je pri{la konobarica, ona kojoj je dopala uloga „persijske knegiwe“, i donela na poslu`avniku ~a{icu ohla|ene votke i marinirani krastav~i}. Otac Vasilij po husarski iskapi ~a{icu, graknu od zadovoqstva i, zalo`iv se krastav~i}em, cmoknu zvonko u obraz porumenelu konobaricu.

Kola krenu{e, a {ofer se okrenu i za~u|eno upita: – Slu{aj, o~e Vasilije, da ti nisi promenio prezime? Toliko te naroda ispratilo da sam ne{to pomislio kako je neki general [aqapin doputovao, ili sekretar obkoma.

– Eh ti, zvekane jedan – nasme{i se proto|akon. – To je moje prezime po dedi, a ispra}ali su me generali.

Wih je mnogo, a [aqapin je jedan. Shvata{?

– [ta tu imam da shvatim, po meni voq` ti [aqapin, voq` ti [qapin, samo da broja~ otkucava i da stranke ne {krtare s napojnicom.

Volgograd, decembar 2001.

Sa ruskog preveo Dragan Bunarxi} 137

Sne`ana Bo`i}

Pri~e Mirjane Pavlovi}: o individualno i kolektivno tragi~nom

Svoju prvu zbirku pri~a, Zajedni~ki imeniteq, Mirjana Pavlovi} (1943, Majdanpek) objavila je 1976. godine. Danas wen stvarala~ki opus ~ini ukupno pet proznih zbirki. U jednom intervjuu kao li~na oznaka Mirjane Pavlovi} istaknuto je da „malo pi{e jer joj tako odgovara”.1 Ostavqamo sada po strani to {to i ovaj iskaz otkriva ne{to o li~nosti i odnosu spisateqice prema stvarawu, kao i prema ~itaocima, da bismo istakli slede}e: u toku i nakon ~itawa wenih kwiga nekako se, sama po sebi, nametne misao da to „malo’’ predstavqa, u esteti~ko-kvalitativnom smislu, veliki doprinos srpskoj kwi`evnosti s kraja 20. i po~etka 21. veka. Doma}a kwi`evna kritika je, ~ini se, na vreme i dobro uo~ila visoku umetni~ku vrednost proze Mirjane Pavlovi}. Pored „klasi~nih’’ kriti~kih ~itawa koja su pratila objavqivawe pojedinih wenih kwiga, posebno je zanimqiv i za razmi{qawe podsticajan kontekst u kome pri~e Mirjane Pavlovi} tuma~i Vladislava Gordi}-Petkovi}. Bave}i se srpskom `enskom prozom devedesetih godina 20. veka, ova autorka isti~e da su se, bez obzira na prisutne poeti~ke razlike, srpske spisateqice, u su{tini, bavile istim: „mogu}no{}u bekstva iz zadatog stawa nevidqivosti uz pomo} strategija potvr|ivawa `enskih pripovednih modela’’. To bekstvo realizuje se na razli~ite na~ine, pa, izme|u ostalog, mo`e biti izvedeno i „bri`qivim bru{ewem tehnike i poetike’’ s ciqem da se problematizuju utvr|eni pripovedni modeli. Mirjana Pavlovi} pripada heterogenoj grupi „neorealistkiwa’’ (zajedno 138

sa Milicom Mi}i} Dimovskom, Qiqanom \ur|i}, Qubicom Arsi}, Jelenom Lengold i Qiqanom Joki} Kaspar), koje „svaka na svoj na~in, preispituju i preispisuju realnost, katkad pisawe utemequju}i kao elitisti~ki vid eskapizma, a ponekad ga objavquju}i kao strategiju ~itawa politi~kih i socijalnih `ivotnih distorzija.’’2 Uspe{no „bekstvo od nevidqivosti’’ (koje su{tinski ozna~ava afirmaciju `enskosti, pa samim tim i kwi`evnosti koju stvaraju `ene), Mirjana Pavlovi} posti`e pribegavaju}i i jednom (`enskom?) „lukavstvu’’: veliki broj wenih pri~a ostvaren je kao naracija u prvom licu mu{kog roda. Jagwe u vu~joj ko`i? Ipak ne. Uz (o~ekivano) prisustvo kazivawa u `enskom rodu, kao i iz perspektive sveznaju}eg pripoveda~a, takvim postupkom (naracijom u mu{kom rodu) u wenim pri~ama zapravo se potire, prevazilazi zna~aj rodnih distinkcija. Mirjanu Pavlovi} prvenstveno interesuje qudsko bi}e kao takvo i wegov/wen su{tinski nesre}an zemaqski usud.3 Umetni~ka transpozicija univerzalnog egzistencijalnog iskustva koja, pritom, dose`e visoke esteti~ke domete, na najboqi na~in afirmi{e i tzv. `ensku kwi`evnost.

Ve~iti problem qudske egzistencije – wena neodvojivost od smrti – aktualizovan je zbirkom pri~a ^ekaonica (1980). Nije slu~ajno metafora ~ovekovog `ivota, istaknuta naslovom, ~ekaonica (i to zubarska!): `iveti zapravo zna~i boraviti u ~ekaonici smrti, a ~ekawe /vreme na{eg `ivota/ ispuweno je bolom, u najboqem slu~aju nizom najraznovrsnijih neprijatnosti. Zbirka se zavr{ava gorko-ironi~nom tvrdwom da }e „onoga ko provodi `ivot ~ekaju}i da umre, Bog garantovano kazniti – smr}u!’’ Kazni}e, me|utim, i one koji tog ~ekawa nisu svesni, ili jesu ali ne `ele da o wemu razmi{qaju.

Dru{tvena /kolektivna/ realnost, transponovana diskretno ali sugestivno, samo je naizgled stabilna 139

pozadina individualnih narativno posredovanih nespokoja i li~nih drama likova ove zbirke: ve} su vidqive pukotine kroz koje }e, u nizu godina koje slede, iscureti svaki, pa i `ivotni smisao. Me|utim, iako ^ekaonicom dominiraju bol, sivilo, obezli~enost i besmisao, otu|ewe, gor~ina, dosada i nerazumevawe, ima u ovoj zbirci, ipak, neke ~udne energije, koja se mo`da ne mo`e ozna~iti kao vedrina i `ivotni optimizam, ali svakako je u pitawu neka snaga, koja se odupire kona~noj (u dvadestak pri~a samo potvr|enoj) spoznaji prolaznosti, alijenacije i besmisla. Mo`da ta snaga zra~i upravo iz samog ~ina i na~ina pisawa, pri ~emu ironija, gorki humor, groteska i satira, prisutni kao izra`ajna sredstva, zapravo (paradoksalno?) predstavqaju i sredstva afirmacije `ivota/qudskog duha?

U svakom slu~aju, pri~e ove zbirke ~itaoca nikako ne ostavqaju ravnodu{nim. Neke naizgled obi~ne, ~ak banalne `ivotne situacije transponovane su tako da, poput rendgenskog snimka, pred wegovim o~ima otkrivaju sr`, samu su{tinu (`ivota, me|uqudskih /porodi~nih, prijateqskih, qubavni~kih, poslovnih, kolegijalnih.../ odnosa). To {to je spoznaja onespokojavaju}a od sekundarne je va`nosti. Ako ste uznemireni, podstaknuti da razmi{qate – dobro je, `ivi ste! (Kao ilustrativni primer izdvaja se, recimo, pri~a „^i{}ewe magistralnog puta’’, u kojoj se pogibija i nestajawe psa mogu ~itati u alegorijskom kqu~u, gde bi mesto psa zauzeo ~ovek. Poenta je, u oba slu~aja, potresna.)

Narednih nekoliko godina stvarala~ka misao Mirjane Pavlovi} o~igledno se u potpunosti koncentrisala oko pojave koja je do tada, u prve dve zbirke, slu}ena kao su{tinska. Bilo je logi~no da se iz ~ekaonice pre|e u odaje smrti. Taj prelazak (bez obzira na prethodno i{~ekivawe) prihvatqiv je (uslovno re~eno, jer se zapravo ne prihvata, onaj kome se de{ava nema drugu mogu}nost) jedino kao – neo~ekivan! Zato je ~ovek 140

u trenutku smrti uvek nalik `ivotiwi koja je, nehotice, upala u dobro prikrivenu zamku, prevaren i prestra{en, bespomo}an, jadan. Otud Smrtolovka (1986), tre}a zbirka pri~a Mirjane Pavlovi} i wen lucidno izabran naslov (zamka smrti, olovkom o smrti...).

Nepredvidivost trenutka smrti s jedne i weno neprestano sveprisustvo s druge strane, poslu`ili su kao dinami~na tematska okosnica, lajtmotiv koji objediwuje deset pri~a u jedinstvenu celinu. ^iwenica da se u wima smrt ne de{ava onome ko joj se iz bilo kog razloga nada (naj~e{}e zbog svesti o naru{enom psihofizi~kom stawu), nego onome u wegovoj blizini ko se ~ini kao pravi gospodar `ivota, bez ikakve primisli o smrti i zato (naizgled) nad wom nadmo}an, proizvodi sna`an efekat izneverenog o~ekivawa. Taj ironi~ni sudbinski preokret do koga dolazi u gotovo svim pri~ama ove zbirke uvek je dobro motivisan, pa`qivo i ve{to pripremqen i ostvaren. Tako|e, svojevrsni katalog smrti koji zbirka nudi sasvim je originalan (uzmimo, kao primer, ideju o „kolektivnom samoubistvu iz individualnih pobuda’’ udru`ewa PUS /Privremeno udru`ewe samoubica/ ~iji ~lanovi u nameri da se ubiju bivaju osuje}eni – sopstvenom `eqom za `ivotom, koju im je vratila iznenadna smrt `ivahnog starca, igrom slu~aja zate~enog u wihovom dru{tvu).

U ve}ini ovih pri~a realnost je prisutna kao nu`an okvir tj. pozadina opisivanih zbivawa, i to je, uz tri pri~e u kojima je „socijalni bekgraund’’ nagla{eniji, dovoqno da se, zahvaquju}i sugestivnosti i preciznosti izraza, do~ara ambijent sna`nog dru{tvenog „iskoraka u potro{a~ku civilizaciju’’ i, istovremeno, postepenog ali nezaustavqivog uru{avawa socijalisti~ke radni~ke utopije sredinom 80-ih godina 20. veka. Moralna i materijalna kriza, rasprodaja i kona~no odustajawe od proklamovanih ideala, op{ti ali prikrivani defetizam, rastu}a nezaposlenost, male penzije, te{ko 141

zara|ivawe, samo su neka obele`ja tog perioda, indirektno ali upe~atqivo predo~ena u ovoj prozi („Kako povu}i za rep kusog |avola’’, „PUS’’, „Hvala Libiji!’’, „Dru`ina Pepeqaste `ene’’, „Senica u vrtu tronogog kau~a’’ i dr.). U qudima ~ija je „du{a meka’’, koji boluju od „nedostatka emocionalnog imuniteta’’, bujaju ose}awa besmisla, mu~nine, straha i teskobe, indukuju}i razmi{qawa o smrti (kao su{tinskom osloba|awu) ili `equ za samoubistvom. Po{to se smrt uvek desi „u susedstvu’’ a ne wima, preostaje im jedino ponovno (definitivno?) suo~avawe sa ve} spoznatim `ivotnim apsurdima.

Pa ipak, vrhunac svakovrsnih apsurda bi}e, individualno i kolektivno, dostignut tek devedestih, i wih }e Mirjana Pavlovi} poku{ati da izrazi zbirkom pri~a Sumoreske (1995) i, nekoliko godina kasnije, zbirkom Zrno zrnu (2002).

Ako je humoreska duhovita i {aqiva pri~a, sumoreska bi mogla da bude wena druga, tamna strana, na kojoj {aqivo postaje groteskno (sumorne groteske?). Prete`no fragmentarna struktura pri~a, intenzivnije prisustvo dijaloga (uvek na granici konflikta ili nerazumevawa), dramati~nost i dinamika posredovani ~e{}im promenama pripoveda~kih perpektiva – neki su od stvarala~kih postupaka kojima je u Sumoreskama predo~eno rastakawe dru{tva i individue, odsustvo tolerancije, egoizam, bezna|e, usamqenost, otupelost i ravnodu{nost u me|uqudskim odnosima, agresivnost u komunikaciji, reakcije traumiranih (razdra`enih ili utrnulih) `ivaca na kontinuirane neprijatne spoqa{we podsticaje... Sveop{te sivilo i apatiju, uzaludne i apsurdne poku{aje bekstva (u alkohol, u ludilo) posebno umetni~ki efektno do~aravaju pojedine pri~e iz prvog dela zbirke (npr. „Rezanci klize i kroz stisnuto grlo’’, „Va{ari u tunelima’’, „Pri~e o spornom ludilu’’). Pripovedni kontekst zbirke pro{iruje se problematizacijom odnosa prema /partizan142

skoj/ pro{losti („Na no}nom radu’’, „Nizlet’’) i dovo|ewem u vezu tragi~nog jugoslovenskog komunisti~kog/socijalisti~kog pada u tamni ponor rata, izolacije i bede, sa sli~nim (pa ipak ne tako drasti~nim) padovima Rumunije, Rusije, Poqske... („^uvari praznih kasa’’, „Sanke ruskog pukovnika’’), dok je svojevrsna groteskno-sarkasti~na poenta zbirke pri~a o Makazi}ima, koji su toliko od sebe odsecali (u vremenu i prostoru) da im nije ostalo ni{ta osim – imena.

I po{to je, dakle, sve izgubqeno, da li je pri~a sa~uvala svoj smisao? Nije li se, u op{tem besmislu, i taj smisao izgubio? Ili, naprotiv, tek re-uspostavqawe pri~e, ja~awe wenog integriteta, obe}ava i povratak sveukupnog smisla? Ovo su samo neka od pitawa koja ~ine idejnu osnovu zbirke Zrno zrnu.

Ono {to se nalazi u stawu raspadawa, {to je deformisano, haoti~no, razbijeno, mogu}e je popraviti/izle~iti jedino nekakvim fiksirawem, u~vr{}ivawem. Da bi „sirovi `ivot’’ koji je devedesetih godina otprilike (ili ba{) tako izgledao ipak smestila u pri~u i time ga „izle~ila’’, Mirjana Pavlovi} upotrebila je tradicionalne (stabilne, ~vrste) kwi`evne oblike, pa tri celine wene zbirke ~ine: „Mirnodopske mirakule i moraliteti’’, „Qubavne bajke’’, „Ratne basne’’, a na kraju se nalazi „Oda Zrnu’’. Zahvaquju}i sadr`ini koja je u wih sme{tena, ovi izabrani modeli dobili su novu i u kontekstu zbirke jedino bitnu dimenziju – ironi~nu. Takva modifikacija stabilnih kwi`evnih struktura predstavqa jedan aspekt (i domet) proznog eksperimenta Mirjane Pavlovi}.

Drugi aspekt ticao bi se autorskih komentara, koji zbirku Zrno zrnu ~ine sasvim osobenom. Uglavnom ironi~an ili autoironi~an osvrt autorke kojim se, na kraju svake pri~e u prve dve celine zbirke, odre|eni deo wenog sadr`aja ili zna~ewa produbquje, dodatno eksplicira ili zaokru`uje ({to, povremeno, otvara esejisti~ku ali i didakti~ku dimenziju teksta), potom 143

odsustvo komentara u tre}em delu i, kona~no, zavr{ni komentar, poenta celokupne zbirke pod naslovom „Oda Zrnu’’, te{ko se mo`e uzeti samo kao potvrda sklonosti Mirjane Pavlovi} ka eksperimentu na planu pripovedne forme. Koje bi bilo dubqe poeti~ko opravdawe ovakvog stvarala~kog postupawa?

Ako je `ivot od po~etka do kraja devedestih godina pro{log veka bio „do te mere neverovatan da se nije mogao prera|ivati i oneobi~avati pisawem’’4, mo`e se re}i (naravno uslovno) da je on na neki na~in preuzeo ulogu pisca,5 kome u tako izmewenim (tj. obrnutim) okolnostima nije preostalo ni{ta drugo nego da pri~u pozajmqenu iz (od!) `ivota – komentari{e. Funkcija autorskog komentarisawa `ivotnih neobi~nosti (nenormalnosti, neverovatnosti, deformacija), koje ~ine sadr`inu ispri~anih pri~a, bila bi wihovo uobi~avawe, vra}awe (tokova pri~e/`ivota) u okvire realnog, normalnog, moralno ispravnog, qudskog...

Iako, zaista, ostaje otvoreno pitawe koliko je postojawe ovih autorskih komentara uticalo na umetni~ku vrednost pojedinih pri~a u zbirci,6 oni svakako predstavqaju prethodno dobro promi{qen na~in za postizawe `eqenog stvarala~kog ciqa, pa je, u tom smislu, wihovo prisustvo opravdano. Usmereni su ka ~itaocu, wemu upu}eni (to Zrno govori Zrnu!). „Sirovi `ivot’’, u ovoj kao i u prethodnim kwigama Mirjane Pavlovi}, predo~en je na na~in koji (ponovo) aktualizuje pitawa otu|enosti, usamqenosti, qudske ravnodu{nosti, egoizma, bezose}ajnosti i sli~nih negativnih pojava u u`em i {irem ~ovekovom dru{tvenom okru`ewu, ali su te pojave, na tamnoj pozadini rata, ekonomske iscrpqenosti, medijskog zaglupqivawa, demonstracija, bombardovawa i realne `ivotne ugro`enosti, dobile zastra{uju}e dimenzije. Wihovo kro}ewe, razobli~avawe i depatetizacija postignuti su velikim koli~inama ironije i groteske, kako u tekstovima pri~a tako i u komentarima.

144

* Nekom se mo`e u~initi da je proza Mirjane Pavlovi} odve} siva i sumorna. Naprotiv, ona je sjajna: inteligentna, duhovita, puna emocionalnog naboja, stilski i jezi~ki izbru{ena i ugla~ana, komunikativna na svim nivoima; siv je i sumoran `ivot koji predo~ava.

1 U pitawu je intervju „Ume}e dnevnog pre`ivqavawa’’, koji je s Mirjanom Pavlovi} za Blic (11. 3. 2003) uradila Tatjana We`i}. Preuzeto sa sajta www.kwizara.com.

2 Videti: Vladislava Gordi}-Petkovi}, „Motivi i modeli `enskosti: Srpska `enska proza devedestih’’, u: Na `enskom kontinentu, Dnevnik – novine i ~asopisi, Novi Sad, 2007, str. 77, 78.

3 Ovo zapa`we indirektno potvr|uje i slede}i citat iz wene posledwe zbirke: „Ko sam ja? Pa ve} sam napisao: neko zatrpan mno{tvom. [...] Mogao bih re}i i da sam ‘zatrpana’ mno{tvom. Svejedno mi je koga sam pola, ne zato {to u starosti te razlike nema, ve} iz istog razloga iz kog bih mogao re}i da sam ‘ne{to’ a ne ‘neko’ – zato {to sam Zrno.’’ („Oda Zrnu’’, str. 137) 4 Deo iskaza Mirjane Pavlovi} u navedenom intervjuu.

5 U ~inu umetni~kog stvarawa pisci „oneobi~avaju’’ uobi~ajene `ivotne situacije i pojave; ako su one ve} (unapred) neverovatne i oneobi~ene do krajwih granica, {ta ostaje piscu? Da bi wegovo delo bilo umetni~ki vredno, on gra|u koja mu je na raspolagawu mora da promeni tj. da je obradi na originalan na~in, {to bi u datom slu~aju zna~ilo da, primenom adekvatnih umetni~kih sredstava (npr. irono-

145

je i groteske), izdvojenu „neobi~nost’’ demontira, raskrinka i u~ini je – obi~nom!

6 Kriti~ari su o ovom stvarala~kom postupku Mirjane Pavlovi} iznosili razli~ita mi{qewa. Adrijana Mar~eti} (NIN, 24. 10. 2002) smatra da „iako je poigravawe s konvencijom poente glavno sredstvo eksperimenta u kwizi Mirjane Pavlovi}”, ono „samo u jednom slu~aju daje umetni~ki vredan rezultat. Re~ je o pri~i ‘TV visoke rezolucije’ [...]. U drugim slu~ajevima ove zavr{ne poente ili ‘glose’ ne samo da osnovnu pri~u ne ~ine zanimqivijom, nego ~esto nepotrebno ekspliciraju zna~ewe koje je ve} potpuno iskazano, a ponegde kvare pri~u su`avaju}i wen asocijativni okvir i imaginativni potencijal.’’ Ova kriti~arka isti~e da „sklonost ka eksperimentu radi eksperimenta i formalnim inovacijama bez dubqeg pokri}a’’ ~ini da su „mnoge pri~e tek polovi~no uspele, {to neminovno odre|uje i op{ti utisak o kwizi.’’/ Nenad [apowa (Politika, 31. 5.

2003) komentare Mirjane Pavlovi} vidi „kao jo{ jedan okvir kroz koji ispri~ano mo`e da komunicira sa konvencionalnom realno{}u. Na ovaj na~in, izme{taju}i nose}u pripovednu ta~ku iz same fabule, ona poja~ava zna~ewsku nestabilnost ispripovedanog i {iri tekstualni uvid izvan doslovnosti pri~e’’. / Isti~u}i kao posebno uspelu pri~u „Svi moji potomci zva}e se Mom~ilo’’, Qubica Pupezin (Glas javnosti, 26. 8. 2003) zapa`a: „^ak je i dodatak posle pri~e (tehnika kojom se M. P. slu`i) ovde odli~no upasovan jer pro{iruje zna~ewe i razbija o~ekivanost (za razliku, recimo, od „Tri poznate slike nepoznatih majstora kojoj dodatak samo smeta, jer se pokazuje kao racionalizacija, semati~ko razvodwavawe dobre pri~e.”) Svi navodi preuzeti su sa sajta www.kwizara.com./ Doda}emo i mi{qewe Vladislave Gordi}-Petkovi}, koja smatra da „potreba za takvim naknadnim razmi{qawem poti~e svakako i od onespokojavaju}eg saznawa da pri~a vi{e ne mo`e adekvatno posredovati svet koji se opire tuma~ewima i istinu fikcije koja vi{e nema nijednu validnu verziju.’’(Videti: Vladislava Gordi}-Petkovi}, „Svet kao zrno’’ u: Virtuelna kwi`evnost, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004, str. 36)

146

Marija Golubovi}

Pri~e o qudima neobi~nih sudbina

Qiqana \ur|i} veoma dugo postoji i stvara na srpskoj kwi`evnoj sceni. Ro|ena je 1946. godine u Beogradu. Wen kwi`evni rad veoma je raznovrstan i obiman. Objavila je tri kwige poezije [vedska gimnastika 1977., Ogled dalmatinskog biqa i drugi predeli 1980. i Preobiqe / Nula 1991. Veoma je zna~ajan i wen prpoveda~ki rad: kwige pripovedaka Kako sam qubila Franca Kaspara 1986., Slike iz prethodnog `ivota 1997., Stadijum ogledala 2005., kao i rad u esejistici ( Beograd by my mind 1995., Udri kravicu 2001., Presvla~ewe 51020000 2003., Fool memories 2005.). Bavi se i kwi`evnom kritikom, prevodila~kim radom, pisawem kolumni za ~asopise, a urednica je i jedna od osniva~ica ~asopisa za `ensku kwi`evnost i kulturu ProFemina. Za prevod izabranih pesama Silvije Plat Rani odlazak 1998. godine, dobila je BIGZ-ovu nagradu.

Zastupqena je u vi{e doma}ih i stranih antologija. ^itaju}i neka od dela Qiqane \ur|i} stekla sam utisak da ona kao pisac pokazuje dva potpuno razli~ita lica. Jedno se ogleda u pripovetkama, a drugo u esejima.

Pripovetke Qiqane \ur|i} sakupqene u dve kwige Kako sam qubila Franca Kaspara i Slike iz prethodnog `ivota, pokazuju ~itaocu onu `ensku, ne`niju, suptilniju stranu autorkine li~nosti. Zbirka Kako sam qubila Franca Kaspara sastoji se iz sedam pripovedaka (Kako sam qubila Franca Kaspara, Dama na prestolu, ^itavu no} gori svetlo kod suseda Pavla, Slike iz prethodnog `ivota, Ne zovi me imenom zemaqskim, Moja mama me voli, ^ovek koji je voleo ropstvo). Svih sedam pre{tampano je u zbirci Slike 147

iz prethodnog `ivota i dodato je jo{ pet novih (Posle dvadeset godina: border-line, Senka tvog osmeha, Put Firula 20, Kratka povest o sviwi, Mesni doru~ak), kao i kratka uvodna pri~a u kojoj autorka veoma originalno i zanimqivo govori o wihovom mogu}em povezivawu sa wom samom, ali i sa svim qudima, jer su sve qudske sudbine u su{tini sli~ne.

Pripovetke Qiqane \ur|i} su tople, intimisti~ke pri~e o neobi~nim qudima i wihovim sudbinama.

To je ono {to objediwuje sve pripovetke u ove dve zbirke. Razli~iti su motivi, teme koje ona obra|uje i o kojima razmi{qa.

Autorka se pojavquje kao u~esnik u pri~i na taj na~in {to se se}a svojih ro|aka (Filip Andreji} u pripoveci Ne zovi me imenom zemaqskim, predratna beogradska usedelica Natalija Stanisavqev u pripoveci Slike iz prethodnog `ivota), ili je hroni~ar prona|enih zapisa svog pokojnog prijateqa (Arsenije Nikolin u pripoveci ^ovek koji je voleo ropstvo.)

Preovla|uje pripovedawe u prvom licu, u ispovednom tonu.

U nekoliko pripovedaka Qiqana \ur|i} deli sa ~itaocima svoja se}awa na detiwstvo, porodicu, ro|ake. (Put Firula 20, Ne zovi me imenom zemaqskim, Slike iz prethodnog `ivota.) Ove pripovetke su najdirqivije, ~itqive, prijem~ive, namewene su, pre svega, potencijalnim ~itateqkama.

Iz ove grupe izdvaja se Put Firula 20, jedna od najupe~atqivijih i sigurno najli~nijih pripovedaka u ove dve zbirke. Autorka ovde najiskrenije progovara o svom prelepom detiwstvu, provedenom na moru, u Splitu, na Firulama.

Dopadqivi, `ivopisni opisi primorske flore i faune prepli}u se sa se}awima na qude i mesta koja su obele`ila weno detiwstvo. Neki od likova su veoma upe~atqivi (teta Juga) i zasigurno su stvoreni da ostanu dugo upam}eni u svesti ~italaca.

148

Pripovedawe je jednostavno, te~no, a kroz ~itav tok pri~e ose}a se nostalgija i neskrivena tuga za prohujalim bezbri`nim vremenima. Ta su vremena nepovratno nestala, odraslo se, a Firule su ostale u magli, pod bombama, da `ive jo{ samo u naratorkinom se}awu i snovima.

U pripoveci Slike iz prethodnog `ivota, kroz pripovedawe u prvom licu, Qiqana \ur|i} se se}a svoje neobi~ne ro|ake, beogradske usedelice, gospo|ice Natalije Stanisavqev. ^uvena beogradska lepotica koju su svi prosili, a ona se nikada nije udala, bila je uvek intrigantna i zanimqiva za devoj~icu koja pri~a pri~u. Autorka ovde istovremeno govori i o svojoj majci, prisnim porodi~nim odnosima, i na taj na~in ~ini pri~u jo{ uverqivijom i bli`om ~itaocima.

Mnogo }e ~itateqki ba{ u ovoj pripoveci prepoznati sebe i svoje detiwstvo.

Dve pripovetke povezuje mnogo puta obra|ivana, ali neprolazna i nezaobilazna tema qubavi izme|u mu{karca i `ene (Kako sam qubila Franca Kaspara, Senka tvog osmeha). U obe, autorka obra|uje ovu temu na vrlo specifi~an i originalan na~in. I kada govori o svojoj qubavnoj avanturi (Kako sam qubila Franca Kaspara) i kada pri~a qubavnu pri~u mlade Beogra|anke Mitre, jedne od junakiwa, (Senka tvog osmeha), mu{karci o kojima govori veoma su neobi~ni. To nikako nisu mladi qubavnici, lepi, ugla|eni i {armantni „prin~evi na belim kowima’’ koje smo toliko puta upoznali u bajkama, qubavnim romanima i sli~noj literaturi.

Franc Kaspar je ~udni, }utqivi gorostas, crn i krupan, koga je naratorka srela negde u Nema~koj, u radni~kom pansionu. Tu se rodila neobi~na, strasna, ~ulna qubav, bez mnogo re~i. Ose}ali su ogromnu `equ jedno za drugim, i uprkos svim me|usobnim razlikama, dugo su se kri{om sastajali po ostavama pansiona. Na kraju, ona se vratila ku}i, a on dospeo u azil za umobolne. Nimalo romanti~an, niti uobi~ajen kraj qubavne pri~e.

149

Mlada Mitra, u pripoveci Senka tvog osmeha, ostvaruje svoju qubavnu pri~u sa Grkom Jakobom koji, iako polulud, zadovoqava wenu potrebu za ne`no{}u, ali i `equ za kretawem, promenama, avanturom. Ona napu{ta vrednog, pouzdanog Napuma i odlu~uje se za wegovog brata, ekscentrika, ali dobro}udnog Jakoba, jer wih vezuje ista qubav prema umetnosti i putovawima. Kroz lik Mitre, Qiqana \ur|i}, izme|u sigurnosti i ideala nedvosmisleno se opredequje za ideale.

Doga|aji u ovim pripovetkama nisu detaqno opisani, ve} su vi{e dati u nagove{tajima i asocijacijama.

Autorka na taj na~in prepu{ta ~itaocima da sami nadograde pri~u i odrede wen tok. Qiqana \ur|i} ovde poku{ava da staru i ~esto prozai~nu i istro{enu temu qubavne avanture uzdigne na vi{i nivo i u~ini je novom i interesantnom.

Pripovedaju}i o svojim neobi~nim junacima, wihovim sudbinama, nedoumicama i ~esto proma{enim `ivotima, autorka spontano i nenametqivo izra`ava svoje neslagawe sa sada{wim surovim svetom, svetom stradawa, patwe i pogibije, profita i ra~una u kojem se nije u potpunosti sna{la.

U grupu pripovedaka na ovu temu spada i jedna sa veoma interesantnim naslovom Kratka povest o sviwi. Autorka se se}a jednog od svojih letovawa i nekih qudi koje je tamo sretala. Upe~atqivo je dat lik ~oveka koga naratorka naziva sviwom. To je grub, samozadovoqan ~ovek, `eqan sva~ije pa`we, jedan od onih „te{kih’’ qudi koji nikome ne odgovaraju, ali im se svi dodvoravaju. Na kraju pri~e, on ipak biva `rtva drugih qudi koji su jedva do~ekali da ga okrive za nesre}u koja se u letovali{tu dogodila. Slika koja je data u ovoj pripoveci {iri se sa konkretnog na op{ti plan, tj. autorka izla`u}i svoja li~na se}awa govori o `ivotu uop{te, o qudskoj prirodi, nenametqivo izra`avaju}i jednu od velikih `ivotnih istina da su qudi uvek spremni da drugima napakoste i u~ine zlo, ali je ~esto raz150

lika izme|u zlo~inca i `rtve vrlo mala i oni lako mogu zameniti `ivotne uloge.

Kroz ispovest bolesne starice u pripoveci ^itavu no} gori svetlo kod suseda Pavla, Qiqana \ur|i} prosto vapi za bezbri`nim, naivnim pro{lim vremenima u kojima se jednostavnije i mirnije `ivelo. Ona pri`eqkuje izlaz iz sveop{teg mraka, ali tog izlaza nema. Starica u pri~i vidi kako gori svetlo u sobi suseda Pavla, ali to je tako samo u wenim mislima.

Izlaza u ovim pripovetkama ipak ima. Vidi ga Qiqana \ur|i} u porodici ili qubavi, jedinim pravim i neprolaznim vrednostima, koje se ni u najsurovijim ratnim vremenima ne mogu u potpunosti uni{titi.

Jezik ovih pripovedaka je razumqiv i ~itqiv, a wihova najve}a vrednost jeste u wihovoj jednostavnosti. Na takav na~in, one afirmi{u najve}e vrednosti u qudskom `ivotu, a to su qubav i porodica. Zbog toga mislim da su mnogo bli`e `enskoj ~itala~koj publici.

U nekim pripovetkama kao naratori pojavquju se sami junaci (Dama na prestolu, Moja mama me voli), koji govore o svojim neobi~nim, ~esto proma{enim `ivotima. Kroz likove Marka Lasice i Aksentija Ivanovi~a u dvema navedenim pripovetkama, Qiqana \ur|i} razvija dva motiva koji su u srpskoj kwi`evnosti uvek va`ili za tabu teme: incestuozna qubav izme|u brata i sestre i preterana i bolesna qubav sina prema majci, poznata u Frojdovoj psihoanalizi kao Edipov kompleks.

Marko Lasica, junak iz pripovetke Dama na prestolu, smisao svog `ivota vidi u gre{noj qubavi prema Vidi, svojoj sestri po ocu. Ona je ru`na, neugledna, mu~ila ga je godinama svojim postupcima i pona{awem, ali za wega je postala opsesija, ne{to bez ~ega se nikako ne mo`e `iveti. Sa wenim odlaskom, wegov `ivot gubi svaki smisao.

O sli~noj opsednutosti govori Qiqana \ur|i} kroz lik Aksentija Ivanovi~a u pripoveci Moja mama me voli. Wegova opsednutost majkom je tolika, da to 151

postaje wegova jedina stvarnost. On `ivi nesvestan stvari oko sebe, u svojim snovima, u kojima je jedini junak majka koju obo`ava.

U pripoveci Mesni doru~ak sredove~ni mu{karac u ratnim 90-im poistove}uje meso zaklanog vola na svom kuhiwskom stolu sa raskomadanim qudskim telima koja svakodnevno gleda na televiziji. On ne razlikuje stvarnost od slika koje se smewuju na TV-ekranu i jedino {to ose}a to je sveop{te ga|ewe. Pripovetka se zavr{ava efektnom, donekle morbidnom slikom zakopavawa vola u ba{ti jer junak ose}a da na taj na~in odaje po~ast svim mrtvima u bezumnom ratu koji prati na televiziji.

U ovim trima pripovetkama teme su potpuno nove, originalne i vrlo retko obra|ivane u na{oj kwi`evnosti. Neobi~ni motivi oko kojih se razvijaju pri~e u wima, dokazuju da Qiqana \ur|i} podjednako dobro zna da se kwi`evno izrazi i u postmodernisti~kom, kao i u stilu koji je mnogo bli`i klasi~nom, ili ~ak romanti~nom (kao u pripovetkama Put Firula 20, Kako sam qubila Franca Kaspara).

Autorka je u navedenim pripovetkama ve{to istupila iz dotada{weg kruga svojih motiva, veoma smelo progovorila o „{kakqivim’’ temama, i na taj na~in nesumwivo pro{irila krug potencijalnih ~italaca, `eqnih svega {to je novo i neuobi~ajeno.

Pripovetke Qiqane \ur|i} su jednostavne. Bez previ{e ukrasa i „te{kih’’ re~i, Qiqana \ur|i} govori o razli~itim qudima u razli~itim `ivotnim situacijama. Kroz `ivotne pri~e svojih junaka ili ~esto kroz svoja li~na se}awa, ona izra`ava svoje mi{qewe o savremenom svetu i `ivotu. Savremeni svet za wu je surov i nemilosrdan. Svuda oko we `ive qudi koji nikada nisu i ne}e ostvariti svoje snove, a prinu|eni su da igraju odre|ene `ivotne uloge. Savremeno, „civilizovano’’ dru{tvo ne {tedi nikoga, iole osetqivijeg, pa ni wu samu.

152

Mada posredno, Qiqana \ur|i} se ne boji da izrazi ovakav svoj stav. Weni eseji nam to i direktno pokazuju. Svo nezadovoqstvo sada{wo{}u, qudima i svetom u kome `ivi, koje nagove{tava u pripovetkama, ova hrabra `ena otvoreno izra`ava u svojim zbirkama eseja. U wima je ona o{tra, neumoqiva, direktna i beskompromisna. Tu ona govori ne okoli{u}i, zadire u samu sr` problema, sve stvari i pojave oko sebe naziva pravim imenom. U tom novom izrazu i temama iz aktuelnog kulturnog i politi~kog `ivota, naziru se mo`da teme za neke nove, druga~ije pripovetke koje }e pisati u budu}nosti.

Ono {to karakteri{e Qiqanu \ur|i} kao pisca, (a verovatno i kao osobu), u kojoj god formi da pi{e, jeste da ona govori glasno svoju istinu, bez obzira na posledice. I zbog toga je treba ceniti i uvek se ponovo vra}ati wenim delima.

153

Slobodan Stojadinovi}

KADA PO^IWE PRI^A DA LEBDI

Sedimo, klatimo se na svojim stolicama istovremeno, naizmeni~no i nalak}eni za duplim stolom u bifeu „Obrenovac". Uz rakiju slavimo rukopolo`ewe Stoi}evi}a za voza~a B kategorije.Pihtije nas odmi~u od rakije a kupus na~i~kan ordewem od tucane crvene paprike ne da da skrenemo sa puta za samozaborav.

Slu`i nas stari kelner, demobilisan sa ovoga sveta a havarisan u nekom od ka`weni~kih rajeva i na onom svetu. Da li ima sto godina ili dvesto nemamo snage da se i oko toga prepiremo jer nam jo{ nije stalo da sklapamo saveze sa gostima za drugim stolovima koji uglavnom piju kafu. ^ini nam se da kelner odvi{e podse}a na nobelovca ali i slutimo svako za sebe da nam rakija duva u ta jedra. Pijemo i diferencijalno, rekao bi Nikola Milo{evi}, jure}i u~inke pi}a i po filozofiji pi}a i po filozofiji pijanstva ili ako je to {to pijemo danak navikama, onda pijemo rasejano kao {to i pri~amo o koje~emu bez te`ine.

– Ne vre|ate se neravnopravno, re~e kelner koji li~i na Andri}a, i kao da vam se vi{e ne pije.

Izmewasmo poglede iznena|ewa, zaprepa{}enosti, kucnusmo se, prekrstismo se, viknusmo i `iveli i hvala ali se kelner ne pomeri od na{eg stola kao da ~eka ne{to obe}ano.

– Od koga se ti krije{ ovde, kada Srbija i sve wene biv{e kolonije znaju da si umro.

– Krijem se od kwi`evnosti, odgovori ovaj {apatom i stavi za tren ka`iprst na usta.

– Krije{ li se od ~italaca ili samo od novinara i policije?

154

– Maskiram se ovim poslom jer jo{ nisam dovr{io neke svoje pesme.

– A jeste li po~eli piti, upitah ga tek da i ja ne{to pitam.

– Malo i retko gde mo`e se na}i moje pi}e. Na kraju i ja sam na po~etku...

– Slu{ate li poruxbine?

Stari kelner se nije odmicao od na{eg stola. Micao je usnama i re~i koje je govorio nisu dopirale do nas nego su se slivale niz wegovo grlo ko zna gde. To je ono retko pi}e koje se te{ko nalazi, pomislih pomalo upla{en {to ja mnogo vi{e nisam upla{en tom pomi{qu.

Stoji}evi} uze cigaretu iz moje kutije i prelomi je na nekoliko delova. Pomirisa svako par~e cigarete i nabaca ih u pepeqaru. Uze ~a{u i iskapi je i gledaju}i u kelnera ~ije se lice naglo podmla|ivalo. Izdra se na sav glas: - Donesi nam svoja sabrana dela i muwevito ga {utnu u desnu nogu. Iz noge bqesnu nekoliko desetina varnica.

– Od kada kelneri rade na struju? upita Stoji}evi}.

– Oduvek, odgovori ovaj i veselo se teturaju}i odstupi prema kuhiwi.

Nismo stigli ni da se ~estito zapitamo {ta bi malo~as a kelner je re|ao po stolu tawiri}e tawire i tawir~ine iz kojih su nam namigivali i kezili se proja, bob, {vargle, kavurma, krastav~i}i, sir, crne i zelene maslinke, crni luk, papri~ice u uqu sa belim lukom, kisele paprike, prebranac i dok je spu{tao na sto ka~amak koji se pu{io kelner se izbe~i i lupiv{i jednom cipelom o drugu re~e – Jedite kao {to pijete, bez reda. Red nije za nezare|ene, koliko mogu da procenim, re~e teatralno ali dosta podsme{qivo i nekoliko puta nam se nakloni krste}i se.

– Za{to radi{ kada si umro, upita sasvim besan Stoji}evl}.

– Ja sam se davno, gospodo, sporio o ka~amaku sa Gavrilom. Ne znam vi{e koliko je on a koliko ja ta 155

bajka. Kolomba} vam je, piskarala, mogu}nost za alkohol prvog reda, osnova za preobra`aje ~oveka ako ne umete druga~ije da se odmaknete od sebe da bi se sebi nepravedno nepoznatom pribli`ili... – Mnogo se zamagqeno udaquje{ dok nam fali rakija, rekoh re{en da mu skinem sve maske osim kelnerske. – Znam {ta ho}ete, pored pi}a iako sve usred pi}a pravi vrtloge iz kojih se te{ko izbavqa onaj koji nije i sam vrtlog kao ja. A kelneraj je uvek bio moj glavni posao samo skoro niko to nije mogao osetiti i ta moja prednost nad boqima i gorima od mene ime mi je ra{irila toliko da sam ga mnogo puta morao tesniti i kratiti da bi moglo da puti izdanke kada mi je to bilo neophodno. [ta bi Princip napisao da sam umesto wega ja pucao u Ferdinanda, eto to vas zanima. To vam je rakijica do{apnula! Po{teno re~eno i ja ne mislim ni o ~emu drugom poodavno i naro~ito od kako sam za skoro sve qude na takozvanom svetu umro.

Svitalo je i hladan vazduh sa Save bacao je no`eve prema meni sporo i poga|ali su me uglavnom u cevanice, u rebra, po ramenima a meni je trebao pogodak u glavu zagrejanu isuvi{e pri~om koja se odmetnula.

Onog koji mi je posle svega sipao hladno pivo u ~a{u pitao sam – Gde se izgubio Andri}? Ko zna gde je on van svojih kwiga. Verovatno ga sada boli glava kao tebe, re~e Stoji}evi}.

156

BELE[KA O PISCIMA I PREVODIOCIMA:

Protojerej Nikolaj Agafonov ro|en je 1955. godine na Uralu, u in`ewerskoj porodici. Zavr{io je Moskovsku Duhovnu seminariju i Sankt-Peterbur{ku Duhovnu akademiju, posle koje je imenovan za rektora ponovo otvorene Saratovske Duhovne seminarije. Od 1997. godine vodio je misionarski odsek u Volgogradskoj eparhiji i izgradio dve plove}e misionarske crkve, za {ta je od strane Patrijarha Aleksija II udostojen ordena Svetiteqa Ino}entija 3. stepena.

Danas predaje osnove bogoslovqa u Samarskoj Duhovnoj seminariji. O`ewen je, otac petoro dece.

Pripovetka je prevedena iz drugog izdawa wegove zbirke pripovedaka Pobeda nad smert??

Sowa Atanasijevi} je ro|ena 1962. godine u Lebanu. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Objavila kwigu pri~a, Krilata tuga.

Mario Bedendeti je ro|en 1924. u Urugvaju. Kwige pri~a: Montevideanos, Aquí se respira bien, Los pocillos, Acaso irreparable, Escrito en Überlingen, El reino de los cielos, Miss Amnesia, Una carta de amor Izabela Beqi}, prevodilac, ro|ena je 1972. Diplomirala 2001. godine na grupi za {panski jezik i hispanske kwi`evnosti Filolo{kog fakulteta u Beogradu.

Objavqeni prevodi: Dva zlo~ina, Horhe Ibarguengoitija.

Re{ewa za detoksikaciju, Helen Foster.

Stanislav Beran je ro|en 1977. godine u ^e{koj. Zavr{io studije ~e{kog jezika i istorije u mestu Usti nad Labem.

Pri~a je iz zbirke prvenca Kada bude{ stara, niko ne}e hteti da te uhvati za grudi.

Volfgang Borhert ro|en je 1921. u Hamburgu. Trgovac kwigama, potom glumio u Lineburgu. 1941. vojnik. Te{ko rawen, oboleo. Zbog izjava „opasnih po dr`avu“ 8 meseci proveo u vojnom zatvoru. Smrtna kazna: „uprkos osvedo~avawa“ poslat na isto~ni front. Otpu{ten zbog bolesti. U Hambur{kom

157

kabareu recitovao pesme: Zatvor u Berlinskom Moabitu.

1945. se vra}a u Hamburg smrtno bolestan. Prijateqi omogu}ili bawsko le~ewe u [vajcarskoj. Preminuo u Bazelu 1947..

Objavio: „Pse}i cvet“, 1947. „Ovog utorka“, 1947. „Napoqu pred vratima“, 1947. 1947. (snimqen kao film: „Qubav 47.“ – Volfgang Libenajner) Prevodio sa [vedskog, engleskog, francuskog, japanskog, finskog.

Miodrag Vuk~evi} (1971) je stekao svoje osnovno i sredwe obrazovawe u Nema~koj, studirao je 1991/92. na Rur Univerzitetu u Bohumu, na Filolo{kom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Radi na Filolo{kom fakultetu Univerziteta u Beogradu Sandra Vlaini}, ro|ena u Beogradu. Diplomirala na Filolo{kom fakultetu na grupi za ~e{ki jezik i kwi`evnost.

Aleksandra Grubor je ro|ena u Beogradu, 1959. godine. Kwi`evni je prevodilac i istori~ar umetnosti. Objavila je dve kwige lirske proze: Olimpski soj i Sporim brodom za Kinu.

Milena Ivanovi} je ro|ena 1976. Osnovne studije na Filolo{kom fakultetu Univerziteta u Beogradu zavr{ila {kolske 1998/1999. godine. Prevodi sa ukrajinskog i ruskog.

Qubi{a Jeremi} ro|en je Kwa`evcu. Profesor na Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Objavio je zbirku pri~a Jutro mudrije.

Milo{ Latinovi}, ro|en 1963 godine u Kikindi. Kwige pri~a: Kwiga kamewa i secanja, Gozba i druge price, Murali.

Slavko Lebedinski rodio se u Moskvi, 1939. godine. U Beogradu diplomirao na grupi za op{tu kwi`evnost sa teorijom kwi`evnosti. Objavio je zbirke pripovedaka Poznanik Isak Beq, Baldahin, Ko{uqa sa adresama i Slatka gugutka.

Milijana Milanovi} (1980, Novi Sad), diplomirala je srpsku kwi`evnost i jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Objavqivala u periodici. @ivi u Banatskom Karlovcu.

158

Vang Meng je ro|en 1934. godine, u Pekingu. Poznate su mu novele: Glas prole}a, Sled godi{wih doba.

Qubica Mrkaq je ro|ena u Oxacima. Diplomirala na Akademiji likovnih umetnosti sa postdiplomskim studijama. Pi{e poeziju i prozu.

Radosav Pu{i} profesor kineskog i prevodilac.

Gabriele Romagnoli je ro|ena 1954. Pri~a je prevedena iz zbirke „Solo i treni hanno la strada segnalata� (Mondadori, 2008.)

Vidosav Stevanovi} ro|en je 1942 godine u Cvetojevcu kod Kragujevca. Objavio je slede}e kwige pri~a: Refuz mrtvak, Periferijski zmajevi, Carski rez.

Tatjana Stevanovi} ro|ena je 1962. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu i gimnaziju zavr{ila je u istom gradu. Diplomirala je na Gra|evinskom fakultetu.

Delo Zekerije Tamira (Damask, 1931) predstavqa jedan od stubova savremene arapske proze, uprkos tome {to je pisac za pedeset godina kwi`evnog rada objavio samo ~etrnaest kwiga, me|u kojima nema nijednog romana. Na srpski je u proteklih deset godina prevedeno ~ak osam wegovih zbirki.

Zbirke pri~a: Wisak belca (1960), Jedno prole}e u pepelu (1963), Grmqavina (1970), Za{to je za}utala reka, pri~e za decu, (1973), Zapo`areni Damask (1973), Tigrovi, desetog dana (1977), Ru`a je rekla lasti, pri~e za decu, (1977), Slavni ste, Arapi, slavni! (1986), Nojev poziv (1994), Smeja}emo se (1998), Kiselo gro`|e (2000), Svi na kolena (2002), @rtvini epigrami ubici (2003) Oto Horvat je ro|en u Novom Sadu. Sudirao je hungarologiju, Noviju istoriju nema~ke kwi`evnosti, italo-romasnku filologiju i slavistiku. Prevodi sa ma|arskog, nema~kog i italijanskog.

159

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 821.163.41-1 PRI^A : ~asopis za pri~u i pri~e o pri~ama / glavni urednik Slobodan Stojadinovi} ; odgovorni urednik Slavoqub Markovi}. – god. I, br 1 (novembar 2007). – Beograd (Gandijeva 167-177) Kwi`evno dru{tvo “Sveti Sava”, 2007 (Ni{ : SVEN). 21 cm.

Tromese~no ISBN 1820-5909 = Pri~a COBISS.SR-ID 144590860 160