среда, 26. децембар 201 8. година / број 136
НОВА ГОДИНА
M
A
D
E
N
O
V
A
^
K
I
Б Е С П Л А Т Н Е Н Е Д Е Љ Н Е Н О В И Н Е НН А ПИР О ДС А Ј УУ
Прође и трећа календарска година како излази ДНЕВНИК младеновачки, дружимо се већ 1 36. пут. Захваљујемо се верним читаоцима на подршци коју нам дају јер без њих сигурно не бисмо истрајали. Ви нам дајете наду и веру у боље сутра и ми знамо да има Младеновчана за које вреди да пишемо и издајемо новине. За разлику од вас ту је и локална власт која гледа на сваки начин да угаси један независни медиј. Осим што не желе да суфинансирају ДНЕВНИК парама свих грађана, прете нам и вређају нас на седници Скупштине и у холу Општине. Чак нам пишу и кривичне пријаве. Чујемо да причају како више не излазе наше и ваше новине, што је баби мило... Због оних грађана који то заслужују читаћемо се и догодине и свима
СРЕЋНА НОВА 201 9. ГОДИНА!
L
ДВОБРОЈ
Registarski broj u APR- u NV000813 ISSN 2466-336
DNEVNIK
МЕСТА ГДЕ МОЖЕТЕ ДА ПРЕУЗМЕТЕ БЕСПЛАТНЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ДНЕВНИК МЛАДЕНОВАЧКИ: ГАРДЕН НА ПИЈАЦИ И КОД АУТОБУСКЕ СТАНИЦЕ ЛАСТА, СТР МИМА КОД ПИЈАЦЕТЕ И КАФИЋ ТЦМ.
2
DNEVNIK
среда 26. децембар 201 8.
ДЕШАВАЊА
МЕДИЈИ-САДРЖАЈ
ЈАВНИ НОВАЦ З А Ј АВ Н И И Н Т Е Р Е С Б
СУФИНАНСИРАЊЕ
У
Младеновачки рекорди у кршењу закона: За три године четири нерегуларна конкурса
ахатост и иживљавање локалне власти према ДНЕВНИКУ младеновачком превазилази све границе, како законске тако и људске. Писали смо о нашим учешћима на конкурсима за суфинансирање медија које расписује локална управа. То што нашим пројектима не желе да доделе средства њихов је велики проблем. Пишемо на које све начине крше све могуће законе само да не разматрају наш пројекат. То су приметили и други али џаба писање и упозорења удружења новинара на кршења закона када нема то ко да види. Мисле победили су на изборима па могу да раде шта хоће. - Године праксе у кршењу закона током спровођења конкурса за пројектно суфинансирање медија у Младеновцу довеле су до тога да се општински већници законом више не оптерећују. Ове године им се није допала одлука комисије, па су је једноставно променили. Већницима Градске општине Младеновац није се допала одлука конкурсне комисије за суфинансирање медијских пројеката, а ни писање недељника Дневник младеновачки о свечаности обележавања стогодишњице Младеновца у Првом светском рату. Зато су одлучили да предлог комисије, супротно закону, преиначе и Дневнику младеновачком, који издаје предузеће Ева д.о.о., не доделе новац. У решењу о расподели средстава наводи се да је Веће Градске општине Младено-
О
вац разматрало предлог конкурсне комисије и једногласно одлучило да пројекат подносиоца Ева д.о.о. „не треба суфинансирати, јер овај штампани медиј не информише објективно и непристрасно грађане Младеновца о дешавањима у Градској општини Младеновац, што је недопустиво“. - овако пише Цензоловка и наставља коментаром о претходном конкурсу, - За текућу 201 8. годину Младеновац из буџета опредељује четири милиона динара за медијски конкурс који расписује у мају. Комисија одлучује да се кроз конкурс, са укупно 2,6 милиона динара, подржи пет медијских пројеката. Коалиција новинарских и медијских удружења поново реагује тражећи да се решење о расподели средстава поништи. „Из поменутог решења уочава се технички пропуст општинске службе која је проверавала документацију. Наиме, општинска служба је селективно, телефоном, обавестила пет медија о уоченим недостацима, док од преосталих седам то није захтевала, иако је према Закону о јавном информисању и медијима и Правилнику о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања то била дужна да учини“, наводи се у саопштењу Коалиције. Ни у овом, као ни у многим сличним случајевима, Министарство културе и
информисања, које је дужно да надзире спровођење Закона о јавном информисању и медијима, чији је део и пројектно суфинансирање, није се огласило. Тако је читав случај окончан са два саопштења и – „појео вук магарца“. Када се све узме у обзир, не чуди што су већници Градске општине Младеновац на последњем конкурсу решили да ствар узму у своје руке – да сами оцењују пројекте и новац додељују по свом нахођењу. - закључује Цензоловка. Ја бих још додао да је логично што после овако бахатог понашања оних који први морају да се придржавају закона следе претње и увреде према ДНЕВНИКУ. Када нико не санкционише кршење закона учесници у локалној власти сматрају да је нормално да прете смрћу и ломљењем кичме уреднику. Ни ту се не заустављају, него Миросавић Микан подноси кривичну пријаву против мене због неких слика и фотомонтажа са којима, обојица знамо, ја немам никакве везе. Држава демонстрира силу.
БЕЗ НАСЛОВА
Милан Јанковић
пштина Младеновац и даље спроводи политику дискриминације према нашем ДНЕВНИКУ младновачком. И овога пута наше новине нису позване да присуствују на три, за Младеновац важна догађаја. Прво, то је посета министра др Небојше Стефановића са шефом Мисије ОЕБС-а у Србији Андреом Орициом, затим потписивање Европске повеље о родној равноправности и на крају презентација споменика деспота Стефана Лазаревића. Да је господин Стефановић посетио Младеновац као један од челника СНС-а или приватно разумели бисмо, јер је то право сваког да донесе одлуку кога позива. Али у сва три наведена случаја, биле су званичне посете и потписи који су искључиво у директној вези са општином Младеновац, па је зато и била обавеза да на наведене догађаје буду позвани сви медији који извештавају са територије Младеновац, без дискриминације. То је обавеза пре свега према грађанима Младеновца који имају право да буду информисани а општина има обавезу да их информише. Нормално и преко медија.
прошлом броју смо се бавили математиком и буџетом медијских пројеката. Тада смо поново утврдили да неки учесници конкурса још увек не знају да попуне буџет, али да их је и за то брига јер имају неприкосновену подршку општинских челника, који су на последњем конкурсу узели себи за право и да вреднују пројекте. Очиглено да више знају од стручне Комисије коју су сами именовали. Исто је интересантно да та стручна Комисија коју чине новинари, не реагује ни на то што их чланови Веће потцењују а ни на опомињање њихових удружења Коалиција медијских удружења и новинара да по ко зна који пут општина Младеновац крши Закон о информисању и медијима. Локални новинари, тако се зову када пишу и наводе да су чланови Удружења а када Удружење саопшти да општина Младеновац крши Закон о информисању, шта онда? Тада је општина суфинансијер а новинари, што би рекао један Већник добри партнери. А где се изгуби новинарство?
О ПРОЈЕКТИМА
За сада ћемо о констатацији Већа да наш пројекат „не издваја конкретни пројекат“. Поред информисања о свим дешавањима у Младеновцу ДНЕВНИК младеновачки је предвидео пројектом и: издавање додатка (4 стране) о значајним дешавањима у 201 8. години у штампаном (пун колор) и електронском издању. Затим смо планирали наградни конкурс најбољи есеј о Младеновцу, едукативну трибину о слободи медија на локалу, повећање тиража на 2000 примерака, повећање дистрибутивних места и брендирање... А шта то издваја конкретне пројекте других учесника. Прво ћемо кренути од месечног часописа Булевара М, чији је пројекат Комисија одбацила јер није довољно прецизан а Веће га прогласило за најбољи. По њиховим речима часопис „преноси све оно што је позитивно што се догодило у Младеновцу“ и „визуелно изгледа лепо“. Верујте то је све. И како су оценили чланови Већа то је најквалитетнији пројекат. Интернет портал Инфо М каже да ће снимати, монтирати и пратити манифестације у Младеновцу, извештавати о догађајима. А набројани су интервјуи са председником општине, члановима Већа, директорима јавних предузећа, сервисне вести, турнир у малом фудбалу, снимање скупштине.
среда 26. децембар 201 8.
DNEVNIK
Недељне новине и огласи Младеновачки глас каже: „пратиће и објављивати теме који су од значаја за житеље општине Младеновац“. И мисли да „нема потребе посебно објашњавати велику документарну вредност коју имају штампани подаци“. Такође сматра да је „непотребно даље објашњавати намену пројекта, јер је самим називом све речено“ (Информисање у служби грађана) МФМ медија ће пројекат Очима младих реализовати преко Екстра ФМ радија Младеновачког говорити о вршњачком насиљу и малолетној деликвенцији. Иначе стручна комисија је закључила да се из пројекта не види на који ће начин и под којим условима да се реализује овај пројекат. Радио ИФМ БРАФ има пројекат са скоро идентичним садржајем као и радио ФМ са темом превенција вршњачког насиља. А ево шта је рекао ТВ МАГ за који је издвојено највише средстава из буџета општине Младеновац. „Испричаће важне приче“ о историји, о данашњим дешавањима и каква је перспектива Младеновца. Они истичу да „слика, у овом случају – телевизијски прилог, говоре више од речи“. Интернет портал „Младеновац уживо“ ће у оквиру пројекта допринети „рекапитулацији догађаја у завршници календарске године“ а кроз емитовање разговора и електронских вести грађанима ће да се „предоче предстојећа дешавања не би ли се сами укључили и дали свој допринос суживоту“. Изгледа да само ДНЕВНИК младеновачки мора да посебно објашњава оно што се код других подразумева. А у исто време информисање грађана о дешавањима у Младеновцу је посебан пројекат вредан пажње код свих учесника сем код нашег пројекта. Не само да то није довољно већ нису довољне ни наше додатне активности као што је едукација младих, доступност већем броју корисника, унапређење медијске писмености... И као што рекоше стручни аналитичари „Власт и опозиција представљају стожере демократског система у којима медији критикују, пропитују и траже одговор“. Очигледно је да челницима општине Младеновац не одговора ни демократија ни медији као што смо ми. Више им одговарају њихови гласноговорници, који пишу само позитивне вести. А сад сами процените да ли је ДНЕВНИК младеновачки дискриминисан. Д.М.
ПОСЕТА
П
отпредседник Владе Републике Србије и министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић је у Основној школи "Свети Сава",у Младеновцу, заједно са шефом
Мисије ОЕБС-а у Србији Андреом Орициом присуствовао часу на тему шта ради полиција и заједно против насиља који је одржан ђацима у оквиру предмета "Основи безбедности деце". Др Небојша Стефановић поручио је у Младеновцу да је за државу и друштво веома важно да сваки облик насиља увек наиђе на осуду, без обзира ко је насилник, јер је најважније заштитити жртву. "Важно је да наши малишани то схвате од првог разреда. Да схвате да не сме бити вршњачког насиља и да су различитости
ТРЕЋИ ПРОТЕСТ
П
ротест грађана против насиља „Један од пет милиона“ почео је у суботу око 1 8 часова код Филозофског факултета Универзитета у Београду. Испред Филозофског факултета окупљенима су се обратили карикатуриста Душан Петричић, новинар портала Жиг инфо Милан Јовановић и глумац Бранислав Трифуновић, а потом је уследила шетња централним улицама ка згради Радиотелевизије Србије (РТС). Са разгласа су емитовани делови информативног програма РТС и изјава председника Србије Александра Вучића, које су демонстранти испратили бурним негодовањем. Емитоване су и песме Ђорђа Балашевића, Гоблина, Рундека. - Моји утисци у вези најмасовнијег окупљања против режима у овој години су
П
следећи: одличан пример да на протесту могу да се сложе и националне и грађанске опције, студенти, јавне личности, а све у циљу боље и лепше Србије. Само без сујете и поделе, којима покушава да нас завади овај болесни антисрпски режим. Слушајући једног од говорника, Милана Јовановића из Гроцке, новинара којем је запаљено све што је годинама стицао, само зато што пише супротно вољи власти, ми (окупљени Младеновчани) смо се сетили поруке челника општине Младеновац "да је писање Дневника младеновачког недопустиво" и по ко зна који пут сами
СКУП Ш ТИ Н А одржане скупш- динар.
осле тине града Београда на којој је усвојен буџет града и опредељена средства за градске општине одржаће се и Скупштина општине Младеновац у седу 26.1 2.201 8. у 1 3 часова. Главна тема је буџет општине Младеновац који је ове године већи за 1 91 . 41 8. 1 32 динара тј нешто више од 32% него претходне године и износи 786. 076. 941
3
ДЕШАВАЊА
Међу осталим тачкама дневног реда је и предлог о сталним манифестацијама из области културе. Такође ће се расправљати о програмима јавних предузећа за 201 9. годину. Као и оснивању јавног комуналног предузећа за управљање јавним паркиралиштима "Паркинг сервис Младеновац" са предлогом вршиоца дужности директора и председни-
међу људима богатство, а не разлог да се прибегне било ком облику насиља", рекао је Стефановић и додао да оно не мора бити само физичко, већ да може имати разне облике и да оставља дубоке последице. Амбасадор ОЕБС-а у Србији Андреа Орицио истакао је да је ово је пример како заједно можемо да постигнемо нешто што је веома корисно. Он је навео да је приручник који је подељен ученицима преведен и на осам језика националних мањина, као и да је уведена и апликација коју могу да користе и одрасли. Извор: www.mup.gov.rs.
себи поновили да нема одустајања од борбе за враћање згаженог достојанства свих грађана ове измучене земље. - рекао нам је Младеновчанин Милан Станковић. Р.Д.М. ка и члана надзорног одбора. Реч ће бити и о подизању споменика деспоту Стефану Лазаревићу, са предлогом решења и образовању одбора за подизање споменика. Биће речи и о начину финансирања пројеката, активности или програма унапређења пољоприведе и програма од јавног интереса које реализују удружења средствима из буџета ГО Младеновац. Д.М.
4
DNEVNIK
ЈОШ ЈЕДАН СПОМЕНИК
У П АР К У
У
сали др Елси Инглис 21 .1 2.201 8. године представљено је идејно решење споменика деспота Стефана Лазаревића. Аутор идејног решења је вајар Велимир Каравелић. А о идејном решењу су говорили још др Јасмина Ћирић, историчар уметности, Душан Миловановић, историчар уметности и вајар мр Никола Вукосављевић, професор и бивши декан Факултета ликовних уметности у Београду. Наш ДНЕВНИК младеновачки није био позван на ову презентацију ни од стране општине ни од стране учесника презентације. Зато смо се писмом обратили аутору идејног решења господину Каравелићу. Желели смо да нам одговори на неколико питања која бисмо вероватно поставили да смо били присутни. Нисмо добили одговор до изласка овог броја. А желели смо да га питамо између осталог да ли сматра да би уметници заједно са урбанистима требало да дискутију о месту постављања споменика или још боље да ли је то требало да буде тема јавне расправе пре свега стручне а онада и шире јавности. У међувремену смо погледали извештај са презентације идејног решења на сајту општине. Споменик ће бити висок три метра и смештен на постамент висок два метра. Налазиће се у централном делу парка.
Гледаће у општину Младеновац и мало према Космају. У близини само десетак метара даље налази се спомен чесма, а преко пута споменик нашем песнику Милораду Петровићу Сељанчици. Затим двадесетпет метара даље смештен је Споменик палим ратницима 1 91 2-1 91 8 године који је израдио академски сликар и вајар Михајло Миловановић. Споменик је утврђен за споменик културе (Службени лист града Београда бр.1 6/87). Висок је око шест метара и састоји се од високог постамента и фигуре коју носи. Отварање споменика је било 1 926. године и по њему је Младеновац већ препознатљив. Значи, на површини не већој од 29 ари, колико има наш парк, боље рећи мало већи сквер, наћи ће се два веома значајна споменика. Један истина гледа према главној улици а други према општини. Ако то нешто уопште значи. За уређење града задужени су урбанисти, архитекте и пејзажне архитекте. Парк је пре неку годину реновиран и сигурно није предвиђен да буде галерија споменика већ да испуни праву намени да буде оаза зеленила. Друга веома битна ствар за
среда 26. децембар 201 8.
ДЕШАВАЊА
одрђивање места споменику је његова сагледивост, тј видљивост што верујем да је од великог значаја и за ауторе споменика. На презентацији је вајар Велимир Каравелић говорио само о изгледу споменика и његовом значењу а ко је уопште размишљао о месту где ће бити постављен споменик? У среду на Скупштини општине Младеновац ће се донети одлука о споменику деспоту Стефану Лазаревићу. У материјалу је образложен изглед споменика, и веза са Космајем а не са млађаним Младеновцем. Само да подсетим по просторном плану Авала-Космај путеви деспота Стефана Лазаревића иду баш преко Космаја, поред манастира Павловца који је ваздушном линијом удаљен пар километара од Црквина где се деспот опростио са душом. Да ли је неко о томе размишљао или бар дозволио да се пре доношења одлуке у Београду и пре презентације у петак и пре Скупштине продискутује стручно и аргументовано на ову тему. Не. Већ ће на Скупштини као и много пута до сада, без или са дискусијом бити усвојен предлог изгласавањем владајуће већине. И поново нам политика уређује град а не струка.
С
Веће
едници Већа општине Младеновац одржана је 1 9. децембра. Усвојен је нацрт одлуке о буџету општине Младеновац за 201 9. годину са кадровским планом и сагласности на програм пословања јавних предузећа. Такође је било речи и о оснивању јавног комуналног предузећа за управљање јавним паркиралиштима "Паркинг сервис" Младеновац. Реч је била и о члановима организационих одбора манифестација из области културе, као и о пројектима који ће се финансирати из буџета општине Младеновац у 201 9. години.
ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ
П
ред дочек Нове године продавци украса заузимали су простор испод Пијацете од продавнице Борова па све до Комерцијалне банке. Могло је ту да се нађе све што је потребно да се украси дом. Ове године само једна тезга испред апотеке, поред степеница. Чудно а остало је још пар дана до краја године. Питали смо продавца зашто је сам? - Реално гледано ова пијаца датира 40 и нешто година, колико знам. Сад је дошло време да ми не можемо да радимо овде, ми радимо сурово. Ми смо дошли и радимо нелегално. Конкурс је био сваке године и сваке године се нешто дозвољава или не. Поднели смо захтев да добијемо то неко место, нисмо га добили и дошли смо да радимо на црно. Ово би требало да буде традиционално, да буде 30 до 40 тезги. Ја се питам где смо ми? Од свих само смо ми овде и радимо нелегално. - рекао нам је једини продавац украса Кулић Миленко. И стварно, простор изгледа празно, као да није Нова година. Свечани дух празнику грађани Младеновца који уживају у мр Весна Јанковић, дају претпразничној еуфорији, продавци, купци и дипл.инж.пејзажне они који само гледају. Не само једна пахуља архитектуре на бандери. Милан Јанковић
ПРИВАТНА ПЕДИЈАТРИЈСКА ОРДИНАЦИЈА
Др Рушчуклић др Гордана Рушчуклић спец. педијатар
e-maill: ruscuklic52@gmail.com Краља Александра Обреновића 77/3 (бивша Милосава Влајића)
тел: 063/300 021 , 011 / 40 1 5 804
среда 26. децембар 201 8.
У
К А РА В А Н
суботу 22. децембра, Новогодишњи Гранд кафа караван стигао је у Младеновац испред ТЦМ, где су весели Деда Мразови донели праву празничну атмосферу, кроз богат програм за посетиоце свих узраста. Зимска магија донела је својеврсно расположење које чекамо читаве године! У празничном духу, посетиоци су учествовали у радионицама за прављење украса, фотографисали се са Деда Мразовима, добили поклоне, уживали уз свирање и певање новогодишњих песама, а цео програм увeличало је кићење јелке које је имало посебну чар. - Имамо Деда Мразове, они тамо свирају. Имамо радионицу за децу. Они праве украсе, честитке... Каче на ову јелку и ова јелка иде у Дневни боравак за децу са посебним потребама. - рекла нам је члан промо тима Гранд кафе Сара
DNEVNIK
ДЕШАВАЊА
5
Европска повеља о родној равноправности
П
Јовановић. На Новогодишњем каравану где се промовише кафа посетиоци ТЦМ су могли да се послуже кафом а уколико купе кафу у маркету добијали су и украсе. РДМ
О
Удружења
редседник градске општине Младеновац, Владан Глишић, потписао је Европску повељу о родној равноправности, документ који даје јасан преглед свих области рада локалне власти у којима је неопходно уважити принцип једнаких могућности за мушкарце и жене. Да би спроводили одредбе, градска општина Младеновац ће у наредном периоду припремити Локални акциони план који ће одредити приоритете и активности.
пштина Младеновац ИЗВЕШТАЈ МУП-а ће суфинансирати слa podru~ju GO Mlaедећа Удружења из denovac dogodile su se буџета градске општиtri saobra}ajne nezgode, не Младеновац до краја od kojih je jedna bila sa 201 8. године: Општинска povre|enim licima. организација инвалида рада Младеновац (21 0.000 динаСЕЋАЊЕ ра), Удружење - природа, пштински одбор УБНОР-а спорт и екологија Младеноположили су венце на вац (200.000 динара), ОпшСпоменик посвећен таотински савез удружења одцима са Бањице и из гајивача голубова српских високолетача Младеновац Младеновца стрељаним 1 942. за два пројекта (40.000 ди- године на месту "Позајмиште" које се налази у МЗ "Селетрс". нара и 50.000 динара).
Н
О
S E L T E R S
DO ^ E K NOVE GODINE
MUZIKA Ђ УР Ђ Е В ДАН
3.000 dinara
БЕН Д
kompletan meni ({vedski sto, neograni~ena konzumacija alkoholnih i bezalkoholnih pi}a)
201 9.
REPRIZA 01 .01 .201 9 .
MUZIKA D E M ARKO B AN D
1 .500 dinara
({vedski sto sa jednim besplatnim pi}em)
REZERVACIJA:
064/89-90-31 8 064/86-90-386 E-mail: seltersbanja.marketing@gmail.com
6
DNEVNIK
201 8. ИЗ НАШЕГ УГЛА
среда 26. децембар 201 8.
РЕАГОВАЊА
П РОТР Ч АЛ О
Завршава се 201 8. година. Док листамо новине које смо издали у току ове године чини нам се као да се све то десило јуче. Смењују се разни догађаји али оно што и ову годину карактерише су културна дешавања. Укупно смо објавили преко 550 страна текста у 46 бројева и преко 1 500 разних информација, текстова... Објавили смо и једно џепно издање ДНЕВНИКА младеновачког да бисмо подсетили наше грађане како би челници општине Младеновац волели да виде наше недељне бесплатне новине. изложба ћилима аутора МаИНФОРМАЦИЈЕ, гдалене Ивковић и изложба АКТУЕЛНОСТИ
Р
едовно смо пратили сва дешавања у општини Младеновац иако веома често општинске службе нас нису обавешатавале о догађајима. Имају они своје гласноговорнике. Али због грађана ми смо пренели све информације о путевима, дешавањима у општини, конкурсима, додељеним средствима из буџета, најављивали програме... Али и писали коментаре, сугестије, виђења... кроз текстове, репортаже, интервјуе... Ево овако:
П
ПОЛИТИКА
очетак године обележили су Београдски избори. Оно што је било интересантно за Младеновац, Бели се издвојио од покрета Само јако и самостално изашао на изборе. Писали смо и о „Најчешће постављеним питањима“ одборничке групе Само јако у младеновачкој скупштини а на које још увек немају одговоре. У нашим новинам су биле заступљене и све друге политичке партије, од СНС-а, преко СПС-а, до Покрета социјалиста, ДС-а, Савеза за Србију, Двери... Била су организована и два протеста, један запослених у ОШ „Момчило Живојиновић“ против најављене смена директорке а други протест против вежбе НАТО јединица у Младеновцу. Директорка је дала оставку а вежба је одржана. Крај године су обележили протести у Београду „Против крвавих кошуља“, „Један од пет милиона“ где су учешће узели и наши Младеновчани. Испратили смо свако заседање Скупштине општине Младеновац.
М
КУЛТУРА
ожда најзначајнији догађај је отварање реновираног Музеја Младеновца. А по друштвеним мрежама још увек се поставља питање о реалној цени ове инвестиције. До сада су постављене две изложбе,
"Младеновчани памте своје јунаке" аутора Велибора Катића. Младеновац је имао велики број кутурних дешавања ове године. Било је довољно и гостовања познатих уметника а и Младеновачки ствараоци су имали прилику да покажу своје умеће. Организовани су фолклорни фестивали "Балкански сусрети" у Ковачевцу, фестивал у Влашкој, Рабровачко прело, "Играле се делије" у Великој Иванчи. Културно уметничка друштва наступала су не само у свом Младеновцу већ и у земљи и иностранству. Годишњим концертима посебно су обрадовали Младеновачку публики. Коло се виорило од „Емоције“ и „Наше коло весело“ КУД-а „Војвода Јанко Катић 1 896“, преко „Старо друштво – нова енергија“ КУД-а „Славко Манојловић“, затим „38. рођендан“ КУД-а "Шумадија" Влашка до спектакла „Браво“ КУД-а „Љубомир Ивановић Геџа“. Поред позоришног фестивала "Од сна до јаве", ликовне колоније, КИДС феста, низа промоција књига и изложби слика Младеновац је у Центру за културу и туризам ове године добио и Дионис фестивал и Валтер фест. Обележено је и 1 00 година од ослобођења Младеновца у Првом светском рату под називом „Младеновчани памти своје јунаке“ а и Дани европске баштине. А посебно треба нагласити инспиративне духовне трибине које организује младеновачка црква. А ове године нас је нарочито обрадовало представљање књига из далеких светова под називом „Књига је цео свет у рукама“ које је организовала библиотека „Деспот Стефан Лазаревић“.
НАШ СЕЛТЕРС
И
нститут Селтерс је ове године добио Сертификат од Агенције за акредитацију здравствених установа. А оно што је посебно обрадовало Младеновчане а и госте је отворени базен који је ове године веома успешно почео са радом. Да се Институт развија у правом смеру показује и сарадња са Аустријским пензионим фондом. Представили смо и благодети Селтерса, лековите воде велнеса и спа програма.
П
УДРУЖЕЊА
рошле године смо писали о оснивању нових удружења и све већој активности постојећих. Оно што посебно радује је њихов наступ не само у Младеновцу већ и ван њега. Наступали су у Београду, Аранђеловцу. Сликари су гостовали на ликовним колонијама и ван Младеновца. Организоване су едукативне радионице, изложбе, промоције књига... И по други пут у организацији Удружења послодаваца Младеновцa и предузећа "Солидност" организована је манифестација „Бициклирајмо заједно“. Удружења су се укључила у хуманитарни рад заједно са општином па је успостављена услуга помоћ у кући старим и инвалидним особама кроз радно ангажовање геронтодомаћице и геронтодомаћина. Спроведена
је акција "Прекинимо тишину" поводом које је Младеновац посетила амбасадорка Аустралије. А Црвени крст Младеновца је наш редовни сарадник чије текстове са великим задовољством објављујемо.
П
СПОРТ
ратили смо и редовно извештавали о спортским успесима ритмичарки, рвача, шахиста, атлетичара, каратиста, стонотенисера, одбојкаша, кошаркаша, фудбалера, kwondo-а... Посебно је значајно што се поново у Младеновац вратио рвачки турнир „Љубомир Ивановић Геџа“. Затим велики успех фудбалера ОФК „Младеновац“ који су ушли у виши ранг такмичења и у јесењем делу заузели 1 . место у Београдској зони. Ништа мањи успех нису постигли ни одбојкаши ОК „Младеновац“ који су ове године такође ушли у виши ранг и такмиче се у Првој лиги Србије а тренутно су на 5. месту. Поменућемо и "Осмомартовски турнир" у ритмици, "Ноћ шампиона" каратиста, трибину "Спречити насиље у спорту" коју је организовао кошаркашки клуб ББ баскет, затим манифестацију "Базар спорта", "Улична трка"... Планинарски клуб „Гребен“ и ове године је Младеновчанима и другим планинарима из целе Србије показао лепоте Космаја. А сетили смо се и Слободана Спасића Спалета "Последњи изгубљени баскет".
среда 26. децембар 201 8.
И
МЛАДЕНОВАЦ И МЛАДЕНОВЧАНИ
з броја у број наш Слава Тодоровић прати дешавња, занимљивости у Младеновцу, прича нам о Младеновчанима, износи нам своја реаговања на друштвене појаве. Сећа се прошлих времена, преноси нам утиске садашње и пита се како ће нам у будућности бити. Нашле су се ту и приче о Драпшину, Минелу... Уживали смо и у путописима и занимљивим причама Жике Обрадовића. У 11 наставака пренели смо умеће и уметност ткања ћилима. А све је то приредила Магдалена Ивковић, музејски саветник Музеја града Београда, Музеј Младеновац.
П
Коментарисали смо постављање рекламних коцки испред Центра за културу и туризам а посебно и предлог уређења платоа испред овог Центра. Као и код коцки, без пројекта и стручњака, планира се уређења града. Не знам да ли је то горе или ангажовање Београда, где се по мишљењу наших општинских челника налази сва памет па нам они решавају
УРЕЂЕЊЕ ГРАДА
роблем паркиралишта у Младеновцу нас и даље прати и поред раскида уговора са „Метропаркингом“. На прошлој Скупштини усвојен је предлог формирања новог јавног предузећа задуженог за паркиралишта. Постављено је и питање да ли је морало ново предузеће или је могло у оквиру постојећег ЈКП „Младеновца“, ради уштеде не само у администрацији и стручним службама већ и у радној снази а тиме и у буџету општине. А преостала средства су могла да се преусмере на одржавање и уређење паркинга, тротоара, платоа, игралишта...
питање саобраћајница, код ОШ „Коста Ђукић“, код гробља у Рајковцу, паркинга у Младеновцу. Иначе нисмо добили одговор од председника општине да ли је урађен Пројекат паркиралишта које је средином године требало да заврши ЈП „Београд пут“. И како једном рекосмо ваљда ти Београђани долазе у Младеновац и петком по сир и кајмак а не само на заседање Комисије па да виде какав је саобраћај у Младеновцу. Порука за све садашње и будуће урбанисте од данског колеге Јана Гела „Улице су за људе, а не за машине“. А писали смо и о будућем споменику деспоту Стефану Лазаревићу. Како из Београда кажу споменик ће бити постављен у централном делу парка а како ће да изгледа представљено је у петак 21 . 1 2. у сали др Елси Инглис. Истина нисмо били позвани на ову презентацију, вероватно јер смо већ истакли свој став да таквом споменику није место у парку где већ постоји веома значајно знамење за Младеновац, Споменик палим борцима 1 91 21 91 8. подигнут 1 926. године.
7
РЕАГОВАЊА
дана да нам председник општине Владан Глишић одговори да ли жели и ако жели када да урадимо интервју за ДНЕВНИК младеновачки. Није нам одговорио. А када смо га подсетили (мејл и допис) крајем новембра 201 8. године написао нам је да прима захтеве за интервју само до 1 5. децембра. Само за нашу општину важи други календар, 1 5. децембар стиже пре 25. и 29. новембра. Слично смо прошли и са чланом Већа задуженим за културу и информисање Зораном Јоцићем, коме смо тражили интервју крајем новембра а тема је била информисање у Младеновцу. Од њега још нисмо ПИСАЛИ СМО И О... еновиране су и школе, добили одговор. опремљене су фискулНАЈЈАЧИ УТИСАК турне сале, низали су се У 201 8. успеси, наступи... А поа нас највећи утисак, себно бисмо истакли Музичку али негативан у овој гошколу „Стеван Христић“ која дини је кршење Закона већ традиционално организуо информисању и медије: Урбан поп рок фестивал, меморијал Аца Панић, Срп- јима. Општина Младеновац ска соло песма и Српска тра- је то учинила ове године два дицонална песма. А ове го- пута и освојила прво место у дине општина је организова- броју прекшаја што се тиче ла веома амбициозан и зани- информисања, како пише мљив програм Дани дечјег Цензоловка. Од 8 конкурса у 6 је прекшен Закон. Интерекултурног стваралаштва. Писали смо и о привред- сантно само на 2 конкурса је ницима, нажалост знатно ма- ДНЕВНИК младеновачки доње него што бисмо волели. био средства за суфинансиПосебно су нас обрадовали рање од општине Младеноуспеси предузећа „Огањ“, вац (у укупном износу од „Библи“, млекара „Границе“ а 59.000 динара) за три године. Увек се огласило и Удруписали смо и о проблемима произвођача јабука. Општина жења новинара, чије мишје такође организовала, пос- љење не цени ни општина а ле дужег времена и изложбу ни локални медији који су глуви на овакво упозорење. цвећа. Али зато када је потребно да се позову да су новинари РАЗГОВОР СА... осебно задовољство су увелико помињу своје чланам представљали ин- нске карте. А још јачи утисак, опет тервјуи. Водили смо интересантне разговоре негатван су претње и вреса младим будућим глумцем ђање упућене нашем одговоМилошем Симићем, потпред- рном уреднику Милану Јанседником општине Миканом ковићу у скупштинској сали и Миросавићем, затим бившим холи општине Младеновац председником општине Деја- од стране потпредседника ном Чокићем. Било је ту и општине Микана Миросавића возача аутобуса, пороизвођа- и Мечета. ча цвећа, уметника, управника зграде... Записали смо и ВИДИМО СЕ И У 201 9 сећања мајора Гајића а шта ВАШ се крије иза кулиса рекао ДНЕВНИК нам је Немања Радојковић. О младеновачки уметности, историји, другим РДМ. искуствима чули смо из угла др Јасмине Ћирић, др Огњена Калабе, Велибора Катића, Марије Гајић Цветичанин ... Чекали смо годину и више
Р
ВОДА ЗА ПИЋЕ
исаћемо о квалитету воде за пиће у младеновачком водоводу сигурно до 2021 . године када се предвиђа завршетак регионалног водовода МакишМладеновац. Тако смо и ове године редовно извештавали о лабораторијским анализама које објављује ЈКП „Младеновац“. И постављати питања зашто је термин „безбедан“ узорак воде толико заступљен понекад и више од 1 0 пута него што је оцена “одговара“. Ти узорци имају повећано присуство и гвожђа, мангана, нитрита, амонијака, електропроводљивости... али како кажу у Градском заводу за јавно здравље Београд немају утицај на здравље корисника. А ми ћемо поново рећи а кумулативно дејство, нагомилано дугогодишњим коришћењем овакве воде за пиће? Да ли неко то прати?
П
DNEVNIK
П
З
8
DNEVNIK
У СУСРЕТ ПРАЗНИЦИМА
среда 26. децембар 201 8.
Драги наши суграђани желимо вам срећну и успешну
201 9.
...нашим драгим сарадницима, који су својим текстовима обогатили наш ДНЕВНИК младеновачки... ...нашим партнерима који су препознали наш циљ и ентузијазам и подржали нас у његовој реализацији
ГИ М Н А З И Ј А М Л А ДЕ Н ОВАЦ О Ш С В Е ТИ САВА
ЦРВЕНИ КРСТ М Л А ДЕ Н ОВАЦ
MIRJANA Bovan
ТЕХНИЧКА ШКОЛА МЛАДЕНОВАЦ
MIMA
SELTERS
TRGOVINSKA RADWA
Слава Ж. Тодоровић Радован С. Живановић
јереј Марко Јефтић Весела Јевтић
Пера Станишић
Зоран Антонијевић
Зоран Младеновић, пчелар
EVA ŠTAMPARIJA 011 /8231 -708, 064/2549-1 32
d n evn e@g m ai l . com
Милан Јанковић
Весна Јанковић
среда 26. децембар 201 8.
DNEVNIK
У СУСРЕТ ПРАЗНИЦИМА
9
СРЕЋ АН БОЖИ Ћ
S E N A T E XT I L TRŽNI CENTAR PARK lokal 27
КУД ШУМАДИЈА ВЛАШКА КУД СЛАВКО МАНОЈЛОВИЋ
ОСНОВНА МУЗИЧКА ШКОЛА
СТЕВАН ХРИСТИЋ
ПРИВАТНА ПЕДИЈАТРИЈСКА ОРДИНАЦИЈА
Др Рушчуклић др Гордана Рушчуклић спец. педијатар
ОШ КОСТА ЂУКИЋ
... и још наших драгих сараднка: Сузана Филиповић, Јелена Кнежевић, Владан Нешић, Никола Костадиновић, Стефан Срећковић, Драгослав Жика Обрадовић, Милун Станојевић, Дејан Лазаревић, Нада Торбица, Марија Јовановић, Горица Ђорђевић, Валентина Вићовац, Бранислав Сјеран, Стеван Влајић, Владимир Трипковић, Теодора Јанковић, Слободан Сретеновић, Живка Сунчица Рајковић, Јелена Јаношевић, Мила Ђукановић, Чокић Александар, Биљана Цесарац, Мирјана Мартиновић, Горан Живковић, Наташа Василић, Јелена Бадрић, Весна Костић, Невена Марковић, Данило Гајић, Славица Вишњић, Катарина Ђурић Пешић, Немања Радојковић, Тамара Грујић, др Олга Лекић, Магдалена Ивковић, Милутин Недељковић, Светислав Јанић, др Радица Митровић, Весна Обрадовић, Виолета Величковић, Жељко Милојкић, Данијела Перишић, Сања Петровић, Марија Гајић Цвјетићанин...
КУД ВОЈВОДА ЈАНКО КАТИЋ 1 896
ОШ МОМЧИЛО ЖИВОЈИНОВИЋ
РВАЧКИ КЛУБ ЉУБОМИР ИВАНОВИЋ ГЕЏА ГЕРОНТОЛОШКИ ЦЕНТАР МЛАДЕНОВАЦ
10
DNEVNIK
ИСПРЕД СТАРЕ МЕХАНЕ Монодрама Дејана Лазаревића о Великом рату и краљу Александру Карађорђевићу.
Д
ејан Лазаревић је првог зимског дана у манастиру Тресије окупљенима причао сећања која почињу од дружења у “Старој механи”. Не, није он то негде читао или су му старији причали, био је тамо и све доживео. Сетио се како је седео у Механи крајем јула 1 924. године са друштвом и како су причали о позиву за војску од пре десет година некако у исто време. Војводе Степа и Мишић, Жућа како га он зове, водили су српске сељаке у победе на Церу и Колубари. Песник Дејан Лазаревић је опевао како гори Мачков камен. Када је царевина ударила још јаче са запада и севера Жућа је поставио одбрану од Варовница до Космаја иако је пао Београд. Тада почиње прича о страхотама рата који се водио на овој линији фронта. О томе сведочи костурница на врху Космаја, Касапско брдо на Варовницама, костурница на младеновачком гробљу... Кажу да је српске сељаке на фронту обилазио витез деспот Стефан Лазаревић који им је дао снагу да пробију фронт и протерају војску царевине преко Саве и Дунава. Када се придружила и друга царевина Немачка, српска војска се повлачи на југ. Дејан је кроз приповедање прешао Албанију пешке и сведочио о Голготи и страдању од мраза, глади, тифуса, арнаутског куршума... Када више није било места да се сахрањују умрли на Крфу, прелази се на острво Видо, па су на крају српски ратници сахрањивани у плавом мору. Сетио се песник Дејан Лазаервић својих колега Бојића, Ракића, Дучића, Илића, Диса. Док је
Славиша сетно развлачио хармонику стале су галије царске пред плавом гробницом, лађа француска је одвозила војнике у Бизерту док су певали тамо далеко. Када се опоравила војска је из Солуна, опет преко фронта, кренула кући. Када су савезници размишљали да одустану од пробоја фронта краљ Александар је повео Србе у пробој до њихових домова. Пробили су фронт и напредовали 50 километара дневно, пешке. Песник се такође присетио и 1 934. године када је седео са друштвом у Старој механи и чекао ковчег краља који је до Младеновца стигао железницом а после наставио запрегом до вечног коначишта у маузолеју у Тополи. Док су чекали воз и гледали споменик у парку евоцирали су упомене из Механе 1 926. године када је краљ Александар био на отварању споменика српском витезу у Младеновцу. Када је Дејан завршио приповедање, сликао се са свима и добио позиве да гостује у Лазаревцу и Крагујевцу, обратио се и мени. Надам се да те нисам удавио и драго ми је да ниси побегао. Рекао сам му да бих давно побегао али је ипак он мој друг. И Дејан и ја смо у том тренутку знали да сам ја више пута подизао сокоћало, не да сликам, него да сакријем емоције. На екрану таблета је забележено како монаси Тресија (један је као Владе Дивац) бришу сузу и крсте се. Дејан Лазаревић је тог дана дирнуо душу свим присутним слушаоцима и гледаоцима. Милан Јанковић
среда 26. децембар 201 8.
ЖЕ Љ Е
МЛАДИ/КУЛТУРА
П
redstava "Erikove `eqe" po romanu Terija Pra~eta u izvo|ewu polaznika mla|e grupe dramskog studija "Arlekino" iz Mladenovca odigrana je pred punom salom Centra za kulturu Mladenovac. Re~i i adapataciju teksta potpisuje Sawa Petrovi}, majstor tona i svetla Milan Varga. Publika je dugim aplauzom nagradila mlade glumce i sa punom pa`wom ispratila pri~u o glavnom junaku Eriku koji sve {to `eli jeste da mu se ispune tri `eqe. Da bude besmrtan, da vlada svetom i da se najlep{a `ena na svetu zaqubi u wega. Ali umesto poslu{nog duha, po{lo mu je za rukom da prizove Erikove `eqe Re`ija: Sawa Petrovi} Ton i svetlo: Milan Varga Igraju: Mawa Radovanovi} Zoran A}imovi} Uro{ Tanaskovi} Rada Milinovi} Mladen Mileti} Awa Martinovi} Ema [evo Luna [evo Mia Milinkovi}
ПРОГРАМ ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ И ТУРИЗАМ КИДС 05 среда 26. децембар
отварање у 1 8 часова кловнови, мађионичари, чоко-фонтана у 1 9 часова - Тијана Дапчевић, Леонтина и Деда Мраз у 20 часова - луткарска представа за децу "Тврдоглаво слонче"
Rinsvinda, verovatno najnesposobnijeg ~arobwaka u istoriji, kao i wegovu neposlu{nu `enu Teolu. Erikovo putovawe kroz prostor i vreme na duhovit na~in nam postavqa pitawe {ta je ono {to zapravo `elimo za sebe i druge i {ta je svrha `eqa o kojima ma{tamo. U utorak 25. decembra bila je premijera predstave "Lajawe na zvezde" po romanu Milana Vitezovi}a u izvo|ewu starije grupe dramskog studija "Arlekino". Sa ovim predstavama dramski studio Arlekino zavr{ava uspe{no proteklu godinu i raduje se po~etku nove pozori{ne sezone. Sawa Petrovi} Alisa Davidovi} Andrea Ru`i} Irina Peri{i} Nikolina Peri{i} Elena Sto{i} Lana Milijanovi} \ur|a Mili}evi} Andrea @ivojinovi} Jana Jovanovi} An|ela Milanovi} Kalina Vuksanovi} Marko Pavlovi} Una Luki} An|elina Milovanovi}
четвртак 27. децембар
од 1 8 часова - играни филм "Спајдермен - нови свет" од 20 часова - играни филм "Аквамен"
петак 28. децембар
од 1 6 часова - играни филм "Спајдермен - нови свет" од 1 8 часова - играни филм "Аквамен"
субота 29. децембар
од 1 4 часова - цртани филм "Гринч" од 1 8 и 20 часова - филм "Ралф раструра интернет"
среда 26. децембар 201 8.
БАЈКЕРИ У С Р Ц У
И
ове године бајкери су обрадовали децу из установе Центра за смештај и дневни боравак деце и омладине са посебним потребама у Младеновцу. Новогодишњи и Божићни празници се ближе па је време даривања. Уз звук мотора испред установе су стигли бајкери обучени у одела Деда Мраза. Људи великог и топлог срца деци су уручити новогодишње пакетиће а они су им узвратили искреним осмесима и песмом. Придружила су им се и деца из ОШ „Коста Ђукић“. На платоу испред Центра орила се песма, било је и игре, фотогра-
DNEVNIK
11
МЛАДИ
фисања на „љутим“ машинама и са Деда Мразовима... Снежана Живанић, директорка Центра захвалила се дародавцима и подсетила да је прва слична акција била организована од стране Црвеног крста Младеновац, пре двадесетак година. Очекујемо да се ова лепа традиција и даље настави на вели- ZAVR[AVAM ко задовољство и бајке- SREDWU [KOLU I ра и деце [TA DAQE? из Центра. Весна Јанковић
У
petak, 21. decembra 2018. godine, studenti pedagogije, predstavnici Kluba studenata pedagogije, odr`ali su dve radionice za maturante na{e {kole pod nazivom "Zavr{avam sredwu {kolu i {ta daqe?". Kroz niz aktivnosti, u~enici su se upoznavali sa putevima formalnog, neformalnog i informalnog obrazovawa, preispitivali svoja interesovawa, sposobnosti i vrednosti, kao i faktore koji uti~u na dono{ewe odluke o izboru fakulteta. Gimnazija
ДОСТИГНУЋА М Л А ДИ Х
21 .
1 2.201 8. године ученици Техничке школе Никола Мишић, Лазар Толић и Марко Јанићијевић учествовали су на регионалном такмичењу "Пословни изазов" у организацији националне организације "Достигнућа младих" у Србији, а под покровитељством Министарства просвете, Министарства финансија и Министарства за спорт и омладину Владе Србије. На такмичењу је учествовало 11 0 ученика средњих школа са територије града Београда. Ученик Марко Јанићијевић је са својим тимом осво-
јио треће место и изборио пласман на национално такмичење. Победници националног такмичења ће изборити пласман на такмичење земаља Западног Балкана, које ће се у мају месецу одржати у Подгорици. Честитке момцима за инвентивност и показано знање и пословно умеће, а Марку пуно среће на националном такмичењу! Техничка школа
12
DNEVNIK
ВАЖН И ТЕЛЕФОНИ Полиција..........................................1 92 Ватрогасци...................................... 1 93 Хитна помоћ...................................1 94 Тачно време....................................1 95 Предаја телеграма телефоном...1 961 Пријава међународни разговор.1 9011 Војна хитна помоћ........................1 976 Пријава телефонских сметњи...1 9771 Центар за обавештавање............1 985 АМСС помоћ на путу....................1 987 Бројеви телефона.......................11 811 Служба буђења...........................1 9811 Разна обавештења.....................1 981 2 Војна полиција............................1 9860 Метеролошки подаци..............1 9822/1 Важни телефони.........................11 811 Лото извештај..........................1 9822/2
Hitna sl`ba........8236-009, 8230-094 Bolnica za interne bolest Centrala.....................8231-988
Стоматолошка ординација др Калаба........................064/9960989 АПОТЕКЕ Апотека "Београд" ................8233-679 Апотека "Сана"..................... 8230-1 57
ОПШТИНА МЛАДЕНОВАЦ
Centrala......................8241-600 Услужни центар............8231 -260 8233-980, 8230-891
JAVNA KOMUNALNA PREDUZE]A
Javno komunalno preduze}e Mladenovac Centrala......................8231-422 KULTURA I TURIZAM Beogradske elektrane Mladenovac Centar za kulturu i turizam Pozivni centar...........8233-521 Gradsko grejawe..........8231-872 ................................................8231-230 Elektrodistribucija Mladenovac Muzej Mladenovca................8232-969 Centrala....8231-338, 8232-082 Biblioteka.............................8230-200 8232-130 Хотел "Селтерс" рецепција. .. 8241 -425 Dispe~er....8231-011, 8231-012 Кућа за смештај и одмор "Selters Sun" Telekom......................................19771 ..........................................064/2124464 Prijava kvarova..........8237-533 PUTOVAWA 8240- 640 Autobuska stanica................8231-455 @elezni~ka stanica (do 14h) Центар за социјални рад ..8231 - 01 4 .............................................. 8231-267 ОСИГУРАЊЕ ZDRAVSTVO Агенција за осигурање Dom zdravqa Mladenovac ..............060/31 2 03 1 2, 064/1 27 04 04, Centrala......8231-980,8241-980
......063/262-621
МАЈСТОРИ И ПОПРАВКЕ
- Elektronik "Dule"
- Servis mobilnih telefona
"Неша"....................... 063/806-6034 - Обућар "Васа" ...........064/000-5660
- Servis bele tehnike
"Dot mobi"................. 060/368-6624
среда 26. децембар 201 8.
ИНФО
Следеће недеље:
30. децембар - Материце 2. јануар - Свети Игњатије Богоносац – Игњатијевдан 6. јануар - Бадњи дан, Оци 7. јануар - Божић 8. јануар - Сабор Пресвете Богородице 9. јануар - Свети Архиђакон Стефан – Стевањдан
- Водоинсталатер AUTO MAJSTORI Петровић ...................... 063/289-81 5 - Auto servis "Pr}a"... 063/8084-752 - Електричар Марко .. 069/1 99-6030 - Мото-сервис "Неша" ...064/11 91 509 - Молер "Ицан" ..............064/3400775
TRGOVINSKA RADWA
MIMA
MIRJANA Bovan Ulica Kraqa Petra I 211 PIJACETА
Младеновац
011/823 26 20
ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА МЛАДЕНОВАЦ од 27. децембра 201 8. до 02. јануара 201 9.
макс. t мин. t
27.
четвртак
4o 0o
28.
петак
8o 1o
29.
субота
6o -1 o
30.
31 .
недеља понедељак
5o 0o
0o -6 o
01 .
уторак
-1 o -6 o
02.
среда
3o -2 o
Garden
MLADENOVA^KI, Nedeqne novine, godina III , Registarski broj u APR - u NV00081 3, ISSN 2466-336 , Telefon: 011 /8231 708, 063/1090422, dnevnik.mladenovacki@gmail.com , Izdava~: EVA doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Odgovorni urednik: Milan Jankovi}, Сарадници : Зоран Антонијевић, Весела Јевтић, јереј Марко Јефтић, Весна Јанковић, Petar Stani{i}, Zoran Mladenovi}, Slava @. Todorovi}, Radoslav Jovi~i}, Radovan S. @ivanovi}. [tampa: Eva doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Elektronsko izdawe: https://issuu.com/dnevnik.mladenovacki/docs/
DNEVNIK
среда 26. децембар 201 8.
DNEVNIK
ТРАДИЦИЈА - ЗАНИМЉИВОСТИ Новогодишње бајке Јелка и Деда Мраз
13
ЗАНИМЉИВОСТИ
НОВА ГОДИНА СИМБОЛ
у 4. веку у граду Патара у области Ликија данашње Турске.
БИЋЕ ПОСЛА ЗА ДЕДА МРАЗЕВЕ
НОВОГ – БОЉЕГ
Д
Проналасци – Јелка као симбол живота и украс куће. Лампиони сви шапућу, украсила јелка кућу.
ок се славе у Великом посту ређају као по нисци – Нова година и Божић су пред нама, али на смени старе и нове – идемо кроз векове. Откада се славило и забавило. Нова година је празник доброг расположења, најлепших жеља и честитки, дружења, весеља, здравица, богате трпезе и поклона испод раскошно окићених јелки. Што рече здравичар: “Нека нам година ова буде уместо благослова...”. Прослава Нове године је један од најстаријих обичаја код свих народа. Неки научници тврде да су први почели да је славе Кинези а други да су то били Римљани или Германи. Становници старог Рима први су прославили Нову годину 1 . јануара и за њих је она била симбол почетка новог живота и нове наде за будућност.
НАЈЛУЂА НОЋ
Судећи по предању и Германи су у нечему били први – преци данашњх Немаца, Енглеза, Холанђана и Скандинаваца су сматрали да на јелки живи “шумски дух”, заштитник природе, па су стари ратници за новогодишњу ноћ одлазили у шуму да га умилостиве. Касније су почели да доносе јелке кућама па је тако ово дрво ушло у домове као симбол Нове године. Иако сви народи прослављају овај празник као симбол новог, бољег почетка, не радују му се сви истог дана, јер једни поштују лунарно (према кретању Месеца), а други соларно (према кретању сунца) рачунање времена. За разлику од соларне године која има стално утврђени датум, они народи који време одређују према Месецу имају Нову годину променљивог датума и она се слави на дан младог месеца у фебруару. Лунарну Нову годину, данас је она више део традиције, обележавају у Кини, Јапану, Индији, Вијетнаму и још неким земљама, при чему такође прослављају и соларну према Грегоријанском календару.
Тако је то у свету и свуда је најлуђа ноћ. Ипак, најлепши дочек Нове године на свету организује се у земљама Скандинавије које се утркују у жељи да “присвоје” Деда Мраза, дебељушкастог декицу који деци доноси поклоне. За отаџбину Деда Мраза, 1 979. године, проглашена је Лапонија, покрајина суседне Финске. О дедици касније. Вратимо се јелки.
ЈЕЛКА И ЛАМПИОНИ
“Звончићи, звончићи, звоне на сав глас...”, опомињу нас да највећи празници долазе а шта би они били без јелки. Праве, пластичне, са бусеном или без њега, богато украшене јелке већ украшавају милионе домова широм наше планете и наравно код нас у Младеновцу. Вековима уназад прославе Нове године и Божића не могу се замислити без окићеног зимзеленог дрвета испод кога се крију поклони за најдраже. Обичај кићења дрвета стар је неколико хиљада година а према неким историјским подацима још су стари Египћани у зимским месецима уносили у своје домове зелене палме и украшавали их. Зелено дрво представљало је симбол живота и наду да ће ускоро стићи пролеће које нови живот покреће. Немци и Скандинавци су у средњем веку, у хладним зимским данима јелке стављали испред куће или су их уносили у собу и китили, док су друиди у Енглеској јелке користили за обреде. Према једној легенди монах из Девоншира, који је боравио у немачкој области Тиргинији где је ширио реч божју, објашњавао је свето тројство народу уз помоћ замишљеног троугла који је својим обрисима правила јелка. Прихватајући његово приповедање људи су временом почели да сматрају јелку Божјим дрветом и она постаје симбол хришћанства.
ДОПРИНОС КРАЉИЦЕ ВИКТОРИЈЕ
Прва украшена јелка појавила се на тргу у Риги, у данашњој Летонији, 1 51 0. године. Почетком 1 6. века, према неким подацима Мартин Лутер је говорио да украшава мало божићно дрво свећама како би показао деци како звезде светлуцају у тамној ноћи. Средином 1 6. века појављују се и први украси за јелке. Захваљујући краљици Викторији и Енглеска средином 1 9. века прихвата јелку као симбол божићних и новогодишњих празника. У то време ово зимзелено дрво постаје популарно и на америчком континенту. Обичај даривања сачуван је до данас. Што се тиче лампиона, они увек шапућу – украсила јелка кућу. Јелку смо ове године поставили испод прозора. Деца кажу да их подсећа на Ајфелову кулу. Жене пак све то блештавило подсећа на градску вреву Шангаја, града светлости и имагинације. У овој Новогодишњој бајци, писац ових редова – никада нисам мирније спавао а први пут у животу нисам ништа пожелео у лудој ноћи. Све што сам икада желео стало је у четири зида моје дневне, гостинске и спаваће собе.
ЧИЈИ ЈЕ ДЕДА МРАЗ
Традиција данашњег Деда Мраза и оно његово О, хо, хо... везује се и за германско веровање у бога Одина који је јахао летећег коња са осам ногу, Слипира а чија су данашња паралела чувени Деда Мраз и ирваси. Зову га Божић Бата, Санта Клаус, Нинахтсман, Фадер Крисманс, Синтерклас, Јуленисен или Јоулупуки. За већину верника он је заправо Свети Никола, рођен
са.
Велики српски градови већ неко време бљеште под празничном расветом. Продавнице широм Србије украшене су јелкама и срмом а “Србија воз” ових дана позива родитеље да доведу малишане у новогодишњи вагон на престоничку вожњу са Деда Мразом. Припреме за најлуђи дан у години се захуктавају а кандидати који ће глумити доброћудне деке из Лапоније траже чак и преко огла-
Траже, како наводе, веселе и комуникативне особе које ће током новогодишње еуфорије анимирати малишане од четири до пет часова дневно. Костим Деда Мраза је обезбеђен, потребна је, истичу, само жеља да се док раде и забаве. За овај несвакидашњи конкурс пријављују се кандидати да “глуме” Деда Мраза а што се тиче нас у Младеновцу, наш Деда Мраз треба да буде насмејан, да зна да анимира и забави старије и млађе грађане. И наравно да дели пакетиће и да се слика са децом. Наш малени паркић иза споменика ратника и песника лепо ће изгледати, припреме око расвете су почеле. И балони на улици уз сав декор, улица и парк личи ће као “велики шарени хор”. За Новогодишње и Божићне празнике Деда Мраз и Божић Бата носе пакетиће и кутије злата. Живели у Новој још бољој! Надајмо се. Слава Ж. Тодоровић
DNEVNIK
ЗАНИМЉИВОСТИ
среда 26. децембар 201 8.
Ј УЛ СКЕ ВАТРЕ М И Л ЕТЕ ВИ ТОРОВИ Ћ А К
ао да се размахнуло на таласима зеленила у овим јулским данима, скупљјући изнад себе беле облачиће и по неку викендицу, брдо Варовнице пркоси легендарном Космају преко пута. Иако никада није успело да постане планина због својих четири стотине надморских метара успело је да приграби себи под скуте Шепшин, Дубону, Влашку и Сенају, да се опружи до Младеновца и да уђе у историју. Са његових зелених ливада, пропланака и ћувика бежали су завојевачи моћне аустроугарске монархије: “Табани им нису дотицали земљу све до Дунава”. Касније, најкрвавију коту на Варовницама мештани прозваше “Касапско брдо” у славу храбрости наших трећепозиваца. Двадесетак година касније на њему су се огласиле партизанске пушке. Крварили су борци Грочанскоподунавске чете пред далеко надмоћнијим издајницима свога народа. Штектали су митраљези, пламтеле су јулске ватре, борили су се оружјем и срцем, радници, сељаци и ђаци на домаку Београда. Варовнице о томе ћуте, горде на своје синове и кћери. О борби су писале окупаторске новине “наши храбри борци у заносу, откривали су десна рамена тако да су били мета комуниста...”. Новине кажу комунисти су доста ранили, новине нису помињале мртве, њих су избројали сељаци који су их кулуком отерали као снопове на сељачким колима. Да се зна, овако се увек одлази са слободарских Варовница када се са освајачком чизмом дође. Од Младеновца преко Варовница вијуга модеран асфалтни пут, расецајући брдо на две половине, вешто бирајући видиковце. Путнику не могу промаћи огромна пространства која се пружају на све четири стране, Космај, Рудник, Венчац, Букуља, Авала, панорама Шумадије, Поморавља и банатске равнице. Плаветнило далеких Хомољских планина, вечите ватре смедеревске железаре. Пре него што ће утонути у зеленило шепшинских воћњака пут обилази једну падину на којој вије гнездо Милета Виторовић, човек и сликар. Гради кућицу од камена, цигле и бетона, први сликарски атеље у овом делу Шумадије.
Остаје веран својим Варовницама и своме Шепшину, својим пропланцима и воћњацима у којима је поникао. Живео је дуго после рата у војвођанској равници, на њој доказао себе и оставио себе. За њу су везани његов смех и његове сузе, његове слике, његове графике, људи и галерије. Ипак, сликар се враћа кући. Знате ли оно – каже, где се зец окоти онде и угине?! А онда се тихо насмеши, само очима испод наочара. У његовим очима и његовом смеху сједињују се ширина војвођанске равнице и варовнички поветарац. Као да се допуњују. За равницу га везују успех и признања, сликарско име и најбоље године живота. За Варовнице младост и идеали. Овде је растао Милета гимназијалац и студент Академије ликовних уметности у Београду, четрдесетих година овог века. Док су фашистичке хорде марширале Европом Партија је поручивала синовима и кћерима своје земље, јављајте се добровољно у одбрану домовине, у прве редове, покажите своју храброст и своју одважност. Али, није било времена за храброст. Домовину су други искрчмили и не питајући народ. Рачун без крчмара. Кратки априлски рат је пропао. Тутњало је на Ковиони а онда се војска распала. Остало је доста оружја и другог материјала по њивама и воћњацима. Војници и официри пресвалили су се у цивилна одела и бежали. Добили смо проглас Партије – каже сликар, и прионули на посао. Требало је скупити што више оружја и муниције. Што више санитетског материјала. Скупљали смо све што је од војне опреме, чак и сабље смо сакупили. После смо све то скривали, закопавајући на више места. Ако непријатељ нађе да не нађе све одједном. Још тада нам је било јасно да ће доћи до устанка. Било је питање дана када ће букнути. У ваздуху се осећало да ће планути. Непријатељ није седео скрштених руку. Настојао је да уз помоћ домаћих слуга учврсти власт. Настала су хапшења. Одузима се храна, радиоапарати, оружје, прети се и веша. Одузима се све што може користити или штетити немачкој солдатески. Нисмо ни ми седели скрштених руку – каже Милета, ужурбано вршимо припреме
за устанак. Сазнајемо да су неки наши другови похапшени још пре него што је званично објављено да су стрељани. Одржавамо живе везе са друговима у околини. Мића Стојковић, студент медицине из Умчара упозорава нас да не спавамо кући. Долази Миле Јовановић Трулеж из Гроцке. У Шепшину активно учествују у припремама Александар Виторовић гимназијалац, Младен Николић студент. Онда су Немци напали Совјетски савез, изненада. Слушамо вести. Немци су изненадили Совјете. Радио Лондон и Москва јављају о падовима совјетских градова. Немачкој пропаганди не верујемо али смо помало забринути. Терор бесни... Хапсе комунисте. Људи са тугом у очима посматрају своју земљу. Ипак, веровали смо у Црвену армију и у себе. То је било време живе активности. Партија је упутила познати проглас за устанак. Дошла су и упутства о формирању првих партизанских јединица, како наоружати борце, који кадар бирати за командире, како изводити акције, уништавати живу силу, материјална средства... Од чланова бившег ЗОЈ-а који је забрањен пред рат (Задружна омладина Југославије) и који је био под утицајем СКОЈ-а формирамо две десетине. Касније смо формирали чету и за командира поставили Благоја Ристића из Шепшина. Када говори о тим тешким и славним временима, засветле се очи затегне се лице Милете Виторовића, борца и сликара који је у борби носио боје и кичице и пушку о рамену. Своју прву изложбу имао је на Руднику, у основној школи са Бором Барухом. За народ и борце, у јесен 1 941 . године. Боје за њега живот значе. Са кичицом и бојама пропутовао је Милета многе градове широм наше земље, упознао многе крајеве, сретао људе. Што није успео да забележи бојама, забележио пером. Широм света. Од Италије до Норвешке, од Француске до далеке Монголије. Са пута по Монголији донео је “поред уобичајених сувенира, који ће га увек сећати на лепе тренутке са путовања и пуне блокове цртежа, ликов-
аутопортрет Милете Виторовића
14
них записа о тој нама ипак релативно мало познатој земљи и њеним људима”, записао је Милош Арсић поводом изложбе цртежа са пута по Монголији у Новом Саду. Виторовић је био први Југословенски сликар који је боравио у тој далекој и лепој земљи. Одлазио и увек се враћао пун утисака. Док прича, поглед му одлута шареним пољима, воћњацима, кукурузима и пшеницом која је прешла у златну боју сунца под топлим јулским данима. Гдекоје њиве већ су пожњевене. На стрњикама виде се крстине. Сликар одмара очи на питомим видицима. Ипак, сећања га вуку на лето тридесетак и више година раније. Лето 1 941 . године. У Шепшину, Дубони и Малом Пожаревцу створили смо сигурна склоништа где смо прихватали другове који су се склањали испред потера. Тога лета је из Смедерева код нас дошао Срески комитет Партије оценивши да је ту безбедан. Једне топле и звездане ноћи, повише наших колиба, испод неких багрема заседало је партијско руководство за смедеревски срез. Присутни смо били из Шепшина Младен Николић и ја. Од осталих другова познавао сам још Мићу Стојковића и Мила Јовановића. Строга правила конспирације нису нам дозвољавала да се једни за друге распитујемо... Тада смо се договорили да формирамо Грочанско-подунавски партизански одред. Речено нам је да ће за одред доћи људи из Смедерева возом а касније и из Београда. Ми смо добили задатак да прве наше партизане прихватимо, да их сместимо код наших колиба, обезбедимо оружјем и храномом. - сећа се тих дана.
среда 26. децембар 201 8.
Већ прве недеље заказано је да прихватимо другове из Смедерева који стижу поподневним возом. Уговорено је да се појавим са белим прутом у руци, да тобож незаинтересовано посматрам путнике на станици Дражањ – Шепшин. Када кренем по одласку воза, придошлице ће ме пратити на одстојању. Тога дана био сам веома узбуђен. Био сам позван на ручак код Пере десетара на самој станици. Желео сам да се ручак што пре заврши како не бих испао сумњив јер би у противном морао да га напустим. Воз је стигао а ја сам са мојим белим прутом лупао по панталонама. Када сам кренуо према нашим колибама, окренем се и видим десетак људи следи на одстојању мој пут. Другове смо сместили, поделили им оружје Цига и ја (Александар Виторовић Цига). Тако су стигли први наши партизани... За командира је постављен Јова Крајишник а за комесара Јоца Ивановић, радници из Смедерева, чланови Среског комитета Партије. После првих дана проведених код нас где смо га снабдевали, одред је прешао у шуму Петроњак између Дражња и Мале Иванче. Борио се као Грочанско-подунавска чета а касније као четврта чета Космајског одреда... Пламен устанка захватио је овај крај. Непријатељ је био збуњен. Низао је успехе на источном ратишту а овде, у покореној и заосталој земљи натеран је да ратује против невидљивог противника. Партизани су вешто задавали ударце по свему што је могло користити непријатељу. Рушени су мостови, сечени телефонски стубови, уништавана жива сила, изненада. Увек на непоновљив начин и тамо где се непријатељ најмање нада. Испред многобројних потера партизани су нестајали исто онако као што су се и појављивали, изненада. У том немилосрдном и беспоштедном рату дали су своје животе многи синови и кћери овога краја. Сликар се сећа једнога јула и једнога лета 1 948. године. Сећа се године када је био дубоко потресен. Питао је себе да ли је то могуће? Ишли смо у рат да ослободимо нашу земљу и да помогнемо братској Црвеној армији. Колико терета, колико пушака вежемо за себе толико ће их мање бити на источној страни. А тада су нам говорили да смо издали социјализам, да је наш покрет организовао Гестапо. Тешко је било тога лета и тога јула. Овога јула, другачијег од свих осталих, а сваки јул био је другачији од претходних, распламсала се још једна ватра у грудима Милете Виторовића. Гради кућицу од камена, цигле и бетона, први сликарски атеље у овом делу Шумадије. Одатле ће сликати пропланке, заборављене колибе, воћке под цветом и под плодовима, зелена поља и златна жита. Изнад Шепшина, надомак Варовница, одмараће очи сликајући људе 1 941 . и 1 981 . године. Ипак, сликар се враћа кући. Забележено 1 981 . године Драгослав Жика Обрадовић
DNEVNIK
ЦРВЕН И КРСТ
У
ЗАНИМЉИВОСТИ
з подршку Скупштине града Београда у 201 8. години, Црвени крст Београд отпочео је са реализацијом активности у оквиру пројекта ''Смањење ризика и ублажавање последица од елементарних непогода и других опасности''. Активности се спроводе у основним школама са ученицима трећег разреда, а реализатори су наше организације Црвеног крста на 1 7 београдских општина. Планом је предвиђено да се до краја децембра 201 8. године у 50 основних школа на територији Београда, реализује краћи програм едукације ученика трећих разреда који обухвата: - предавања – која би ученицима 3. разреда основне школе пружило неопходне информације везане за службе које могу контактирати у случају потребе и бројеве на које их могу контактирати и у којим ситуацијама, - четири радионице на теме климатских промена, поплава, пожара и земљотреса, - вежба евакуације на којој ће ученици научити како да се на безбедан начин евакуишу из своје учионице или куће у случају ванредне ситуације. Кроз овај вид едукације преко 3500 ученика трећих разреда стећи ће основна и неопходна знања како да се понашају у различитим ванредним ситуацијама које их могу задесити. У ову сврху урађен је и пропагандно – едукативни материјал који ће сваки ученик који кроз едукацију прође, добити. Активности овог пројекта имају за циљ да подигну свест и код самих родитеља.
Црвени крст Младеновца је са ученицима трећег разреда, основне школе ''Свети Сава'' урадио евакуацију ученика. Учествовало је 1 0 волонтера, који су прошли обуку везану за евакуацију. Ученици као и просветни радници били су задовољни овим програмом. Црвени крст ће и у 201 9. години наставити овај програм и у осталим школама. Црвени крст Београда реализује Програма ''Промоција здравља и унапређење здравља појединих групација становништва и превенција болести зависности'' у 201 8. години. Ово је наставак реализације Програма из претходне године које финансира Град Београд – Градска управа Секретаријат за здравство. Циљ програма је да се подигне општи ниво здравља у локалним заједницама. Теме којима ће бити посвећена посебна пажња су правилна уравнотежена исхрана (гојазност), физичка активност, ментално здравље, култура одржавања личне хигијене, полно преносиве болести, хронично незаразне болести, значај волонтирања. Резултати активности треба да буду подизање свести грађана о важности упражњавања здравих стилова живота и важности превенције болести са посебним акцентом на рањиве групе (младе, старије и социјално угрожене особе), смањен број гојазних особа, повећан број особа које редовно упражњавају неки облик физичке активности, смањен број старијих особа са симптомима депресије и подизања свести грађана о штетности злоупотребе психоактивних супс-
15
танци. Превенција и смањење ризичног понашања и болести зависности међу младима кроз превентивно едукативне садржаје. Предавања су урађена у ОШ ''Момчило Живојиновић'' и Гимназији. Ученици основне школе као и средње били су врло активни у оквиру радионица и показали су велику заинтересованост за овај програм. Програм настављамо и у 201 9. години. Захваљујемо се секретаријату за здравство, града Београда који подржава овај програм на подизању општег нивоа здравља у локалној заједници.
ДАЈ ДА БИ ИМАО...
Ц
рвени крст Младеновца организовао је у сарадњи са Институтом за трансфузију крви Србије девету по реду акцију добровољног давања крви. Акција је реализована у Градској библиотеци ''Деспот Стефан Лазаревић'' у понедељак, 24. децембра 201 8. године у периоду од 1 0,00 до 1 6,00 часова. Тога дана најдрагоценију течност, која нема замену, без које се не може урадити ни једна хирушка интервенција дало је 80 добровољних давалаца крви. Хвала им на хуманости коју показују током целе године, дајући крв спашавају многе људске животе.
ЦРВЕНИ КРСТ МЛАДЕНОВАЦ СВИМ ДОБРОВОЉНИМ ДАВАОЦИМА КРВИ, ВОЛОНТЕРИМА И ДОНАТОРИМА ЖЕЛИ СРЕЋНЕ НОВОГОДИШЊЕ И БОЖИЋНЕ ПРАЗНИКЕ. Црвени крст Младеновац
16
У
Р ВАЊ Е
Beogradu, u organizaciji rva~kog kluba "Radni~ki" odr`ano je prvenstvo Beograda za pionire od 9, 11, 13, 15 i 17 godina. Na turniru je u~estvovalo oko 150 takmi~ara iz 16 klubova. Rva~ki klub "Qubomir Ivanovi} Gexa" sa 13 takmi~ara osvojio 11 medaqa, 4 zlatne, 2 srebrne i 5 bronzanih sa jo{ dva 5 mesta. Ekipu je vodio na{ mladi trener Jovica Papi}. Zbog objektivnih razloga
DNEVNIK
СПОРТ
nismo izveli svu decu na takmi~ewe ali verujem za naredno takmi~ewe }e biti preko 40 na{ih de~aka i devoj~ica. U ukupnom plasmanu na{ klub je me|u prve tri ekipe na turniru. Ovo je ujedno i posledwi turnir za ovu 2018. godinu.
среда 26. децембар 201 8.
ОДБОЈ КА
Slobodan Sretenovi} Rva~ki klub "Qubomir Ivanovi} Gexa"
ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ
Г
STUDENTI U POSETI SVOJOJ GIMNAZIJI
imnaziju su posetili pro{logodi{wi maturanti, nekada{we 4-1, pobednici finala ko{arka{kog turnira 2017. godine. Studenti su do{li da odmere snage u ko{arci sa odeqewem 3-2. I pored obaveza na fakultetima, oni su na{li vremena da posete svoju {kolu i bar na tren se prisete lepih trenutaka i prijatne atmosfere u na{oj {koli. Po{to je u
toku ovogodi{wi ko{arka{ki turnir u na{oj {koli, ovo je bila dobra prilika da se odigra jedna lepa utakmica. Susret je zavr{en pobedom pro{logodi{wih maturanata (17-15). Ipak se videlo ko je stariji i iskusniji u igri pod obru~ima, i ko je dobar primer budu}im akademskim gra|anima na{e zemqe. Gimnazija
1 4. коло 21 . и 22. децембар 201 8. ОК МЛАДЕНОВАЦ ОК ФУТОГ 3:1 (25:1 7, 25:1 9, 23:25, 25:22 )
К
ао домаћини одбојкаши Младеновца, забележили су још једну победу. Победили су екипу ОК Футог са једним изгубљеним сетом. У следећем колу гостују код екипе Железничар Београд. РДМ
ТАБЕЛА
1 . Рибница 2. Ниш 3. Борац (ст) 4. Сд. Царина 5. Младеновац 6. Нови Сад 7. Напредак 037 8. ВГСК 9. Железничар 1 0. Футог 11 . К. Митровица 1 2. Лозница
14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14
НОВОГОДИШЊИ ТУРНИР У МАЛОМ ФУДБАЛУ
У
суботу 22. децембра почео је традиционални Новогодишњи турнир у малом фудбалу (4+1 ). Турнир се одржава у Спортском центру "Љубомир Ивановић Геџа". Наградни фонд је 600.000 динара.
ПРОДАЈНА МЕСТА "НОЛЕ ": * КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ ББ (КИОСК) * ЈАНКА КАТИЋА 1 (АУТОБУСКА СТАНИЦА) * РАДНИЧКА 1 6 (ИЗА ДИС-а) * ВУКА КАРАЏИЋА 9 а
EVA штампарија,
011 /8231 -708
DNEVNIK MLADENOVA^KI 063/1 090422
1 3 1 40 1 3 1 36 1 0 4 30 9 5 26 9 5 26 8 6 23 6 8 18 6 8 17 5 9 15 2 12 10 1 12 4 1 12 4