Dnevnik 181

Registarski broj u APR- u NV000813 ISSN 2466-336

DNEVNIK среда, 15. јануар

2020. година / број 181

M

L

A

D

E

N

O

V

A

^

K

I

Б Е С П Л А Т Н Е Н Е Д Е Љ Н Е Н О В И Н Е НН А ПИР О ДС А Ј УУ

ПРАЗНИЦИ Прођоше и божићни и новогодишњи празници. Пожелели смо свима све најлепше али како рече Хал Борланд "Нова година није почетак, а није ни крај, она је, само, наставак у који улазимо богатији за многа искуства!"

МЕСТА ГДЕ МОЖЕТЕ ДА ПРЕУЗМЕТЕ БЕСПЛАТНЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ДНЕВНИК МЛАДЕНОВАЧКИ: ГАРДЕН - ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ И АУТОБУСКА СТАНИЦА ЛАСТА, СТР МИМА КОД ПИЈАЦЕТЕ И КАФИЋ ТЦМ.

2

DNEVNIK

Нови паркинг сервис -

кол и ко н ас кош та?

Анализирали смо план новог младеновачког јавног предузећа који се тиче броја и локација паркинг места у граду, иницијалног броја за­ послених и прихода и расхо­ да. Осим мешања ћирилице и латинице на самом почетку документа, можемо видети да се и даље планирају две зоне у Младеновцу, као и да, судећи по броју места на описаним локацијама, ЈКП "ПАРКИНГ СЕРВИС МЛАДЕ­ НОВАЦ" не плани­ ра да прилагоди паркинг места за­ конским одредба­ ма. По стандарди­ ма усвојеним 2005. године паркинг ме­ ста се деле на по­ пречна величине 5 м x 2,5м и уздужна величине 5,5м x 2,3м. Пешачки пр­ олаз између ауто­ мобила и зида зг­ раде је дефини­ сан на размак од 1,2 м, а минима­ лно на 0,8м у екстремним сл­ учајевима. Младеновчани су сведоци да велики број паркинг места не испуњава ове услове, као и да је на много места у гра­ ду немогуће проћи између аутомобила и зида ни пеши­ це, а камоли са дечијим ко­ лицима. Судећи по броју ме­ ста и њиховим локацијама, изгледа да се то неће про­ менити. Надамо се да греши­ мо у процени. Даље, можете видети и табелу кадрова који ће се од­ мах запослити, као и систе­ матизацију радних места (за почетак 29 укупно). За крај, у материјалу мо­ жете видети да је планирано

После годину дана од осни­ вања новог јавног предузе­ ћа, општинска власт је наја­ вила почетак наплате пар­ кирања у граду од 20. јануа­ ра. Да обрадује Младенов­ чане и њихове госте који долазе на славу, Светог Јо­ вана. А шта се у новом пре­ дузећу дешавало за тих го­ дину дана можемо само да наслутимо. Пре десет месе­ ци о томе су писали одбор­ ници Само јако! и да општински буџет уплати 12, 5 милиона ди­ нара, а да соп­ ствени приходи предузећа пре­ ђу 13 милиона динара у 2019. години. Са дру­ ге стране, пла­ нирано је и да укупни расходи БЕЗ НАБАВКЕ НОВЕ ОПРЕ­ МЕ И БЕЗ ПДВ пређу 25 мили­

она динара. Овo само доказује нашу исказану бојазан, којој се оп­ штинска власт смејала, да се ово предузеће оснива зарад запошљавања партијских ка­ дрова и да ће његове трош­ кове плаћати општина, умес­ то да се та делатност дода већ постојећем ЈКП "Младе­ новац". Ако сам докуменото­ вани план и жеља општинс­ ког руководства приказује потребу за додатним средс­ твима из буџета, а супротно убеђивањима да ће се "пос­ ловати профитабилно", боји­ мо се да помислимо како ће све то изгледати у пракси. Само јако! петак, 31. мај 2019

А ГДЕ ЈЕ ДНЕВНИК МЛАДЕНОВАЧКИ?

Председник општине Младеновац, Владан Глишић, органи­ зовао је новогодишњи пријем за представнике медија. Као и у целој 2019. години наш ДНЕВНИК младеновачки није био позван. Када се у свом обраћању Глишић захвалио свим медијима на сарадњи, на благовременом и објективном ин­ формиању не знамо да ли је мислио само на присутне или баш на све.

ДЕШАВАЊА

среда 15. јануар 2020.

#1 од5милиона Београд, 11 . јануар

Стазом културе до куцања на Председништво!

Завршен је 58. протест #1од5милиона. Грађани су се и ове суботе окупили код Пла­ тоа испред Филозофског фа­ култета како би још једном ис­ казали незадовољство према режиму Александра Вучића и Српске напредне странке. Го­ ворили су студенти и једни од организатора протеста #1од5 милиона, Срђан Марковић и Валентина Рековић, а протес­ тна шетња је ишла од Платоа преко Светогорске и Таковске, све до зграде Председништва. На културним институцијама дуж целе трасе постављене налепнице са ценама по који­ ма би Горан Весић могао да их прода уколико се не пробу­ де и не побуне. Марковић је позвао окуп­ љене грађане да покуцају на врата Председништва које су обезбеђивале Кобре, уз чију дозволу су Марковић и Реко­ вић успели да покуцају на зг­ раду ове институције коју је, како Марковић каже, узурпи­ рао председник Вучић лично. Осталим грађанима није дозвољено да покуцају на врата зграде, што је изазвало

НОВОГОДИШЊИ ПАКЕТИЋИ

Општински одбора Српс­ ке напредне странке у Мла­ деновцу организовао је поде­ лу новогодишњих пакетића

ИНВЕСТИЦИОНО ОДРЖАВАЊЕ СТАМБЕНИХ ЗГРАДА

Изменама Статута Града Београда омогућено је приг­ радским општинама да су­ финансирају програме инве­ стиционог одржавања стам­ бених зграда тј решавање

незадовољство у народу. Након куцања на врата Председништва, протест је затворио Срђан Марковић – “Желим да ти се захвалим јер ти и твоја Српска напредна странка држите овај народ на улицама већ годину дана. То без тебе не би било могуће.”, иронично се захвалио предсе­ днику Марковић, а затим се искрено захвалио људима који су и 58. суботу за редом при­ суствовали протесту 1 од 5 милиона. РД

за најмлађе суграђане. Више од 700 малишана је добило новогодишњим пакетићима које су функционери обезбе­ дили из личних средстава. ФБ СНС Младеновац проблема прокишњавања кровова, старих фасада, по­ правке и замене електроинс­ талација, улазних врата итд. Председник градске општине Младеновац Владан Глишић најавио је финансијску подр­ шку скупштинама станара кроз суфинансирање зајед­ ничких пројеката. ОМ

КАНАЛИЗАЦИJA Радници ЈКП "Младеновац" изводе радове на изградњи фекалне канализационе мреже у улици Драгутина Блажића (крак Дунавске улице) у дужини од 330 метара. ГОМ

ИЗВЕШТАЈ МУПА-а

Na podru~ju teritorije GO Mladenovac u periodu od 25.12.2019. godine do 14.01.

2020. dogodilo se 9 saobra}ajnih nezgoda sa materijalnom {tetom i ~etiri saobra}ajne nezgode sa povre|enim licima.

ОДЛУКА Општина Младеновац је доделила уговор за извође­ ње радова на реконструкцији објекта у МЗ Шепшин пону­ ђачу ПД доо Црна Трава. Вредност уговора је 1.788.130 динара без ПДВ­а.

среда 15. јануар 2020.

DNEVNIK

3

ИПАК ЈОШ ЈЕДАН С П ОМ Е Н И К!

Више од годину дана пи­ шемо о погрешно изабраној локацији за споменик деспо­ ту Стефану Лазаревићу, све у нади да ће чланови Коми­ сије и општинскa власт сх­ ватити да је избор места за споменик подједнако важан као и сам изглед споменика. И да ће на крају ангажовати стручњаке из области архи­ тектуре, урбанизма и пејзаж­ не архитектуре као што су ангажовали историчаре уме­ тности и вајаре за оцену изг­ леда споменика.

је консултована ни стручна ни шира јавност. Овде није реч о изгледу споменика, јер је то питање вајара и истори­ чара уметности, чије мишље­ ња уважавамо. Зато је био ред, сходно колегијалности и стручности, да они предложе учешће стручњака из облас­ ти урбанизма, пејзажне архи­ тектуре за одабир места за споменик или организују ст­ ручну и јавну расправу. А не да дозволе да политичари уређују град. Последица тога је и пока­ зано незнање из области па­ ртерног решења, поставља­ њем прилазног платоа исп­ ред споменика Деспоту. Овај плато излази из кружног про­ стора на пешачку стазу. Није само у питању естетски мо­ менат. Ова нека врста „сте­ пеника“ висински и простор­ но пресеца стазу и представ­ ља опасност за шетаче а по­ себно за децу и старије. Так­ во решење стручњаци из об­ ласти архитектуре и пејзажне архитектуре никада не би да­ ли.

АЛИ. ..

У нашем малом парку, бо­ ље рећи скверу постављен је још један споменик. Споме­ ник деспоту Стефану Лаза­ ревићу је рад магистра при­ мењеног вајарства Велимира Каравелића. Висок је 5 мета­ ра и налази се у централном делу парка. И како је неко навео ова мала оаза зелени­ ла (нешто већа од 29 ари) би могла да се назове „споме­ наријум“. Преко пута Деспота је биста нашег песника Ми­ лорада Петровића Сељанчи­ це. У близини је и спомен че­ сма палим борцима 1999. го­ дине. Такође се налази и ску­ лптура америчког уметника кубанског порекла Рафаела Консуегре. Али оно што је најбитније на овом месту већ 93 године постојано стоји Сп­ оменик палим ратницима 1912­1918 године, рад акаде­ мског сликара и вајара Миха­ јла Миловановића, који је проглашен и спомеником ку­ лтуре.

УРБАНИЗАМ

Испоштоване су све фор­ ме али не и неопходан садр­ жај. Као што смо већ писали при одређивању локације ни­

ДЕШАВАЊА

јем 19. века почела да се фо­ рмира варош. По мом миш­ љењу место за Деспотов сп­ оменик је код манастира Па­ вловац, где га не ограничава простор, време, где је Деспот ловио, тиховао и у непосред­ ној близини у Црквинама (око 2 км ваздушне линије од Па­ вловца) издахнуо. А да под­ сетим и пре две године је ор­ ганизован стручни скуп о 600 година манастира Павловац, планирана је и реконструкци­ ја конака... Приближава се 600 година од смрти Деспота. Чему онда журба...

ОТКРИВАЊЕ СПОМЕНИКА ДЕСПОТУ

О датуму откривања спо­ меника деспоту Стефану Ла­ заревићу Младеновчани су сазнали, када је председник општине Младеновац госто­ вао на једној локалној ТВ станици. Па ко није гледао о програму је могао да сазна на дан откривања споменика на фејсбук страници где је један вредан посетилац свих културних дешавања објави­ ла плакат. Плакат није био објављен ни на сајту, ни на фејсбук страници општине Младеновац... Можда је ока­ чен на огласним таблама? По оној чувеној сами су себи довољни. Тако је поред орга­ низатора и учесника програ­ ма присуствовало неколико заинтересованих грађана.

ПРОПУШТЕНА ПРИЛИКА

Подсетимо да је у Прос­ торног плану Авала­Космај предвиђено да „Путеви де­ спота Стефана Лазаревића“ пролазе поред манастира Павловац а не кроз Младен­ овац. Не подижу се и не пос­ тављају споменици сваки дан да би се овако олако, без ук­ ључивања свих неопходних струка, сагледавања постоје­ ћих планова, будућег разво­ ја... доносиле одлуке.

ИСТОРИЈСКА ВЕЗА

Деспот Стефан Лазаре­ вић (1377­ 1427) је за овај кр­ ај везан преко планине Кос­ мај и засеока Црквине у Мар­ ковцу. У то време наш мла­ ђани Младеновац је био моч­ варно подручје где је тек кра­

Грађани Младеновца су им­ али прилику да присуствују откривању споменика дес­ поту Стефану Лазаревићу. Свечаном чину присуство­ вали су представници Срп­ ске православне цркве, као и представнци градске опш­ тине Младеновац, јавних предузећа, установа и шко­ ла. Споменик је освештао Епископ шумадијски госпо­ дин Јован. Музичко сценски приказ „Свита Деспота Сте­ фана“ урађен је по идеји Ја­ смине Ћирић, музику је ком­ поновао Александар Сања Илић, а програм су извели чланови КУД­а „Славко Ма­ нојловић“.

А ЕВО КАКО ЈЕ НЕКАДА БИЛО

Пред откривање Споме­ ника палим ратницима 1912­ 1918, давне 1926. године из­ дат је проглас: "Грађанима в. Младеновца, У недељу 24. октобра т. године извршиће се свечано откривање и ос­

КАМЕНИ ВИТЕЗ СИМБОЛ ГРАДА

У камену камени витеже, насред млада Младеновца града, Гордо хрли небу у висине, Гордо хрли, те се с небом грли Као симбол патње и победе И напајај кроз дуга столећа Духом вере, братства и јединства И љубављу снагом и лепотом Снагом расе а лепотом духа Кршну децу, кршне Шумадије! већење споменика, који је подигнут добровољним при­ лозима, у славу палих у рату Младеновчана, суграђана наших, који животе своје да­ доше за слободу нашу. Мла­ деновац ће тога дана имати високе и ретке госте, с тога се позивате да своје домове и дворишта до тада припре­ мите тако, како би драге и високе госте могли примити у нашу малу, али лепу варош­ ицу поносна и светла образа. Нека тог дана по улицама и вашариштима нашим блиста од чистоте, а заставама и ки­ ћени домови наши нека казу­ ју радост домаћина и оста­ лих укућана." И присуствовали су: др Арчибалд Рајс, затим пред­ ставници народне одбране, удружења инвалида, добро­ вољаца и ратника, Црвеног крста и других удружења. Свечаност су својим присус­ твом увеличали и српски па­ тријарх Његова Светост Ди­ митрије и краљ Александар Карађорђевић са краљицом Маријом, који су тог препод­ нева дошли аутомобилом из Тополе, а у пратњи маршала Двора.

ЕПИЛОГ

Два велика ратника, Ка­ мени витез и Деспот заслу­ жују свој простор. Камени ви­ тез, као вршњак Младеновца заслужио је своје место на некадашњем тргу а садашњ­ ем парку. Зато је и постао и остао симбол града. Када се Младеновчани договарају где да се сретну довољно је рећи код споменика. А Дес­ поту припада место које га не ограничава ни временом ни простором а то је Космај. Као сваком витезу припаднику Витешког реда Змај. мр Весна Јанковић, дипл.инж.пејзажне арх.

4

DNEVNIK

Поетско вече у Краљу

ЈА САМ САМО МАСТИЛО,

Стицајем чудних околнос­ ти, у наш град је вођена љу­ бављу и младалачким, ра­ дозналим духом, долетела чудна поетска птица. Пес­ ник љубави и свих њених фаза, самопроглашени последњи песник Југос­ лавије, који већ две го­ дине пише на нематер­ њем, српском језику. Револуционарни поета, је препознао Србију, Београд и Младеновац као плодно тле, на коме је већ посадио своје сти­ хове сабране у збирци песама "НЕКЕ ДРУГЕ ПЕ­ СМЕ". Теодор Лоренчич је од своје младости знао да буде у сукобу са било којом врс­ том уоквирености. Већ са се­ дамнаест година пркоси та­ дашњем систему и да није био малолетан, вероватно би одлежао 10 година због једне "неумесне" реченице. Али то није представљало препреку да се у уметничком и концеп­ туалном смислу изрази, пи­ шући песме за new wave бе­ нд Препород и постајући чл­ ан групе тј. авангардног по­ крета Laibach и Neuye Slowe­ nische Kunst. У међувремену није престајао да објављује своје збирке песама, а кас­ није и романе. На жалост, нећете га наћи по збиркама песама у Словенији, одакле је (можемо рећи) наш Тео­ дор. За разлику од Словени­ је, од прошле године Теодор је и члан Удружења књижев­ ника Србије и његова збирка песама "НЕКЕ ДРУГЕ ПЕС­ МЕ" је прошле године про­ глашена за једну од најуспе­ шнијих збирки песама за ту годину. Као што смо већ напоме­ нули, Теодор је једном ногом

среда 15. јануар 2020.

КУЛТУРА

ТРИБИНА

ДЕПОПУЛАЦИЈА И ЗДРАВСТВЕНИ ГЕНОЦИД У свечаној сали др Елси Инглис је 27. децембра одржана трибина Знањем до здравља, где се говорило о смањењу броја становника и то путем здравственог геноцида.

напишем песму заплачем и знам да си то ти Теодор Лоренчич у Београду, а другом у Мла­ деновцу. Многи посетиоци кафеа Краљ су имали задо­ вољство и прилику да га ви­ де и упознају. Тако се родила идеја да једно вече песнички поделимо са Теодором и то се десило 10­ог јануара ове године. Цело вече је било посвећено љубави, Теодоро­ вим стиховима и Александ­ ровом (Ђука и два вука) ите­ рпретацијом. За ту прилику Аца је искомпоновао музику, на једну од Теодорових пе­ сама. Били бисмо лажно ск­ ромни, ако бисмо рекли да је вече било лепо. Посећеност је била одлична, посетиоци свих генерација су уживали у вечери. Обзиром да је Мла­ деновац озбиљан расадник песничких душа, позитивна реакција присутних је потв­ дила оно о чему критичари пишу, када је Теодорово пи­ сање у питању. На крају ве­ чери Теодор се од срца сви­ ма захвалио, а најпре мла­ дима уз реченицу: "Ја чак нисам ни перо које пише, ја сам само мастило из тог пе­ ра". Већ се радујемо издању преведеног романа "АНОНИ­ МНИ", новим песмама и ве­ черима са НАШИМ Теодором Лоренчичем. Јасмина Нумић

Трибину је отворио Проф. др Алек Ј. Рачић са темом ка­ ко се у последњих 25 година мењају неке медицинске док­ трине које читава обољења пребацују у опредељења и то све под плаштом Светске зд­ равствене организације. Обја­ снио је да су узроци оваквих појава дубоко политички инс­ пирисани и да су окренути, пре свега, ка оним такозваним непослушним земљама и на­ родима. ­ Ми смо имали ту част да се над нама испробају све те доктрине депопулације, од он­ их најситнијих па до бомбар­ довања. Баш све, у циљу зд­ равствог геноцида у целини и у циљу посебно биолошког и посебно духовног или душев­ ног геноцида. ­ рекао је др Ра­ чић и тиме најавио своју књи­ гу “Доктрина депопулације пу­ тем здравственог геноцида”. Нагласио је како све почи­ ње економским санкцијама, сиромашењем друштва којим је касније лакше да се управ­ ља па ће и сиромашни лекар пре да се прилагоди светском фармацеутском лобију. Хомо­ сексуализам је, када је он био студент, био обољење а када је његова колегиница, др Јо­ вана Стојковић гост трибине, студирала то је било опреде­ љење. Психијатар, др Стојко­ вић је нагласила да се сада

ПОВЕЗАНО

Интересантно претпразни­ чко вече у Центру за културу и туризам. У сарадњи са Домом омладине Београд у Фоајеу Центра оранизована је три­ бина на тему Свето писмо и књижевност. Од језика, преко писма до књижевности гово­ рили су Велибор Мартиновић – мастер теологије и археоло­ гије, Јован Благојевић – мас­ тер теологије и Стеван Јова­ новић ­ мастер теологије. А вече се наставила кроз интересантну причу, музику и

више не поставља то питање, да ли је опредељење или об­ ољење, једноставно се не по­ миње. Она је говорила и о до­ наторству органа, како је то продужена рука трговине ор­ ганима. Јер по новом закону сви смо донатори а ако неко не жели да то буде мора да иде и да попуњава разне фо­ рмуларе и даје изјаве, уместо да је обрнуто. Исто је и са обавезним вакцинисањем де­ це. Сматра да нам држава за­ дире у лична права која су правно и цивилизацијски од­ лука сваког појединца. ­ Наша кожа је граница између нас и државе. ­ нагла­ сила је она. Сведоци смо да колеге др Јоване Стојковић по други пут безуспешно покушавају да јој забране рад и одузму лицен­ цу, без икакве основе. На пи­ тање из публике да ли себе сматра антивакцинашем, др Стојковић је одговорила да не сматра, већ се бори за основ­ на људска права. Трибина је завршена са освртом на ути­ цај бомбардовања по здрав­ ље становништва. Проф. др Слоба Бјеловић је исцрпно и стручно, као искусни лекар који се цели радни век борио против канцера, говорио како ћемо главни удар и последице бомбардовања по здравље да осетимо, нажалост, за десетак година. Штета што је оваква три­ бина била слабо посећена. Можда и због политичких про­ гона које трпе предавачи о овим темама. Као што је ре­ као др Рачић у свету се деша­ вају неразјашњене смрти за­ говорника против здравстве­ них лобија а код нас још увек може да се говори о томе. Милан Јанковић

песму. Александар Жукић и Бојан Вулин су нас увели у свет блуза, на свој сопствен начин, страствено, са пуно емоција... И како на крају ре­ коше „Блуз није изгубио душу“. Monday blues се иначе организује понедељком у Дому омладине Београд. В.Ј.

ПРОГРАМ ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ И ТУРИЗАМ петак 1 7. и субота 1 8. 01 .

­ 18 часова ­ цртани филм Misija Arktik ­ 20 часова ­ филм 1917

среда 15. јануар 2020.

DNEVNIK

Као да се размахнуло на таласима зеленила у овим ју­ лским данима, скупљајући из­ над себе беле облачиће и по неку викендицу, брдо Варов­ нице пркоси легендарном Ко­ смају преко пута. Иако никада није успело да постане планина због сво­ јих четири стотине надморс­ ких метара успело је да при­ граби себи под скуте Шеп­ шин, Дубону, Влашку и Сена­ ју, да се опружи до Младенов­ ца и да уђе у историју. Са ње­ гових зелених ливада, про­ планака и ћувика бежали су завојевачи моћне аустроугар­ ске монархије: “Табани им ни­ су дотицали земљу све до Дунава”. Касније, најкрвавију коту на Варовницама мешта­ ни прозваше “Касапско брдо” у славу храбрости наших тре­ ћепозиваца. Двадесетак годи­ на касније на њему су се ог­ ласиле партизанске пушке. Крварили су борци Грочанско­ подунавске чете пред далеко надмоћнијим издајницима св­ ога народа. Штектали су мит­ раљези, пламтеле су јулске ватре, борили су се оружјем и срцем, радници, сељаци и ђаци на домаку Београда. Варовнице о томе ћуте, горде на своје синове и кћери. О борби су писале окупато­ рске новине “наши храбри бо­ рци у заносу, откривали су де­ сна рамена тако да су били мета комуниста...”. Новине кажу комунисти су доста ра­ нили, новине нису помињале мртве, њих су избројали се­ љаци који су их кулуком оте­ рали као снопове на сеља­

чким колима. Да се зна, овако се увек одлази са слобода­ рских Варовница када се са освајачком чизмом дође. Од Младеновца преко Ва­ ровница вијуга модеран ас­ фалтни пут, расецајући брдо на две половине, вешто би­ рајући видиковце. Путнику не могу промаћи огромна прост­ ранства која се пружају на све четири стране, Космај, Ру­ дник, Венчац, Букуља, Авала, панорама Шумадије, Помора­ вља и банатске равнице. Пл­ аветнило далеких Хомољских планина, вечите ватре смеде­ ревске железаре. Пре него што ће утонути у зеленило шепшинских воћња­ ка пут обилази једну падину на којој вије гнездо Милета Виторовић, човек и сликар. Гради кућицу од камена, ци­ гле и бетона, први сликарски атеље у овом делу Шумадије. Остаје веран својим Варовни­ цама и своме Шепшину, сво­ јим пропланцима и воћњаци­ ма у којима је поникао. Живео је дуго после рата у војвођа­ нској равници, на њој доказао себе и оставио себе. За њу су везани његов смех и његове сузе, његове слике, његове графике, људи и галерије. Ип­ ак, сликар се враћа кући. Знате ли оно – каже, где се зец окоти онде и угине?! А онда се тихо насмеши, само очима испод наочара. У ње­ говим очима и његовом смеху сједињују се ширина војвођа­ нске равнице и варовнички поветарац. Као да се допуњу­ ју. За равницу га везују успех и признања, сликарско име и

најбоље године жив­ ота. За Варовнице младост и идеали. Овде је растао Милета гимназијалац и студе­ нт Академије ликовних уметности у Београду, четрдесетих година овог века. Док су фашистичке хорде марширале Евро­ пом Партија је поручива­ ла синовима и кћери­ ма своје земље, јав­ љајте се добровољно у одбрану домовине, у прве редове, покажите своју храброст и своју од­ важност. Али, није било вре­ мена за храброст. Домовину су други искрчмили и не пи­ тајући народ. Рачун без крч­ мара. Кратки априлски рат је пропао. Тутњало је на Ковио­ ни а онда се војска распала. Остало је доста оружја и дру­ гог материјала по њивама и воћњацима. Војници и офи­ цири пресвалили су се у ци­ вилна одела и бежали. Добили смо проглас Пар­ тије – каже сликар, и приону­ ли на посао. Требало је ску­ пити што више оружја и муниције. Што више санитетског материја­ ла. Скупљали смо све што је од војне опре­ ме, чак и сабље смо сакупили. После смо све то скривали, зако­ павајући на више ме­ ста. Ако непријатељ нађе да не нађе све одједном. Још тада нам је било јасно да ће доћи до устанка. Било је питање дана када ће

Тако је написао Драгосла­ ва Жике Обрадовича пре го­ дину дана у тексту „Јулске ватре Милете Виторовића“. Поново у овом броју објав­ љујемо овај запис из 1981. године који говори о Милети­ ном младалачком слободоу­

мном духу, о родном месту Шепшину... А повод је излож­ ба слика Милете Виторовића (1920­1991) у Музеју Младе­ новца. Општина Младеновац је у сарадњи са Музејом града Београда организовала изло­

жбу радова који су део легата Музеја савреме­ не уметности Војводине, Музеја града Сомбора. О Милети је говорио ау­ тор изложбе историчар уметности Радиша Марин­ ковић. Милета Виторовић је по­ знати војвођански уметник, сликар и графичар. Веома рано, по завршетку Академи­ је отишао из Младеновца у Сомбор, а затим у Нови Сад. Иако познат као врсан цртач, сомборски период стварала­ штва Милете Виторовића везан је за његово истражи­ вање у графици, дрворезу и линорезу. А мотиви на уља­ ним сликама су углавном кр­ овови кућа, улице... Из богате збирке издвоје­

5

аутопортрет Милете Виторовића

Ј УЛ СКЕ ВАТРЕ М И Л ЕТЕ ВИ ТОРОВИ Ћ А КУЛТУРА

букнути. У ваздуху се осећало да ће планути. Непријатељ није седео скрштених руку. Настојао је да уз помоћ до­ маћих слуга учврсти власт. Настала су хапшења. Одузи­ ма се храна, радиоапарати, оружје, прети се и веша. Одузима се све што може ко­ ристити или штетити немачкој солдатески.

(1. део) Забележено 1981. године Драгослав Жика Обрадовић

БОЈЕ ЗА ЊЕГА ЖИВОТ ЗНАЧЕ

ни су ра­ дови у којима „геометризује мотиве“ и „у оквиру ње ко­ мбинује површине и линије, често сводећи облике на асоцијацијалност и знак“. Изложба је отворена до 27. фебруара 2020. године. А ДНЕВНИК младеновачки ће у неколико следећих бројева објавити још интересантних записа из живота Милете Ви­ торовића, првог Младенов­ чанина који је завршио Лико­ вну академију. В.Ј.

ИСПРАТИЛИ С Т А Р У 201 9. У 6

DNEVNIK

ове зимске дане нема ништа лепше од прели­ ставања старих фотог­ рафија, књига, часопи­ са... Тако смо и ми искори­ стили прилику да погледамо уназад и прелистамо наша 44 броја ДНЕВНИКА младе­ новачког колико смо издали у 2019. години. Укупно смо об­ јавили 532 странице текста и преко 1500 разних информа­ ција, цртица, репортажа, ин­ тервјуа, вести... То је и близу 20.000 штампаних новина. Електронско издање је било објављено истог дана и истог садржаја на issuu.com, на фејсбуку, друштвеним мре­ жама... А ево шта је оно што је за нас посебно било интереса­ нтно у 2019. години.

ДИСКРИМИНАЦИЈА И ПРЕТЊЕ

Општина Младеновац се трудила претходне године да нас потпуно елиминише из свих актуелних дешавања. Нису нас ни једном позвали на конференције за штампу, чак ни за културна дешавања која су била тема нашег про­ јекта „Пробудимо села­фес­ тивалски дани“ и за које је иста та општина на име су­ финансирања пројекта дала 50.000 динара. Кажу, постоји служба у општини која је за­ дужена за медије и која пози­ ва, како се види, одабране медије. Имају они своје глас­ ноговорнике. А организатори­ ма и учесницима манифеста­ ција, које смо редовно и по­ ред свега пратили, није доз­ вољено да сами позивају ме­ дије у општинске просторије већ могу да нас позову на не­ ко друго место. Као да је оп­ штина власништво владајуће партије а не свих грађана Младеновца. Председник оп­ штине Владан Глишић нам ни ове године није одговорио на захтев за интервју. А има­ ли смо много интересантних питања за њега. Али очигледно да то није било довољно. У 2019. годи­ ни ДНЕВНИК младеновачки се суочио и са физичким на­ сртајем на новинара на ули­ ци и општини, претњама уби­ ством и ломљењу кичме, за­ браном уласка у општину Младеновац где смо позвани као акредитовани медиј да присуствујемо седници Скуп­ штине. И поред свега тога ми смо

ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ

среда 15. јануар 2020.

од графика Дирера, преко изложби слика, изложби та­ пија, архитектонских реше­ ња... до конкурса и изложбе „Овако изгледа Деда Мраз“...

НАШ СЕЛТЕРС

још увек ту. Редовно смо из­ вештавали о свим дешава­ њима у општини Младено­ вац. Пре свега због грађана, пренели смо све информаци­ је о изградњи путева, деша­ вањима у општини, конкурси­ ма, о трошењу средстава из буџета, најављивали програ­ ме... Писали смо и о проб­ лемима грађана, поплавама, канализацији, радикалном орезивању дрвећа, неизгра­ ђеним путевима, псима лута­ лицама... Имали низ интер­ вјуа, репортажа, занимљивих чланака...

Центру за културу и туризам као и Дионис фестивал и Ва­ лтер фест. Музеј је кроз из­ ложбу „Из збирке музеја“ пр­ иказао своје највредније екс­ понате и испратио у пензију вредног и пожртвованог му­ зејског саветника Магдалену Ивковић. Треба такође поме­ нути и инспиративне духовне трибине које организује мла­ деновачка црква.

ПОЛИТИКА

Претходну годину ћемо памтити и по ораганизовању протеста 1од5милиона у Мл­ аденовцу. Опет је Младновац био оригиналан и на предлог Стевана Влајића организо­ ван је Грађански парламент који је изабрао организацио­ ни одбор протеста. Одборници опозиције Ск­ упштине Младновац су напу­ стили Скупштинско заседа­ ње. Разлог је био стална оп­ струкција захтева и предлога опозиционих одборника од стране владајуће већине.

КУЛТУРА

Већ су традиционална ку­ лтурна дешавања у органи­ зацији Културно уметничких друштава, Музеја Младенов­ ца, Центра за културу и туризам... У оквиру нашег пројекта „Пробудимо села фестивалски дани“ испрати­ ли смо фолклорни фестивал Балкански сусрети у Коваче­ вцу, међународни фестивал у Влашки, Рабровачко прело, Играле се делије у Великој Иванчи, као и ликовне коло­ није у Влашки и Ковачевцу. Организовани су и дечји фес­ тивали фолклора. Поред позоришног фести­ вала, ликовне колоније, било је организовано и низ промо­ ција књига и изложби слика у

Ове године нас је посеб­ но обрадовало отварање но­ ве галерије Михајла Милова­ новића коју води дизајнерка Јелена Радевић. Кренули су

Институт за рехабилита­ цију Селтерс је ове године поред успешног рада отворе­ них базена почео и са сређи­ вањем парка. Тако су гости и Младеновчани добили нове шетне стазе и теретану на отвореном. Све то показује да се Институт развија у пра­ вом правцу користећи благо­ дети Селтерс воде, велнеса и спа програма.

МЛАДИ И УДРУЖЕЉА

Млади и школа су неза­ обилазна тема. Музичка шк­ ола „Стеван Христић“ већ тр­ адиционално организује Ур­ бан поп рок фестивал, ме­ моријал Аца Панић, Српска соло песма и Српска тради­ цонална песма. Поред шко­ лских успеха основаца и ср­ едњошколаца забележили смо и наступ у Ритму Европе, пехаре плесне групе Сви на прсте... Као и увек пратили смо рад Удружења грађана. Ор­ ганизоване су едукативне радионице, изложбе, промо­ ције књига... А посебно би­ смо истакли наступ удруже­ ња „Од предака за будућ­ ност“ на сајму Ето хране. А Црвени крст Младенов­ ца је наш редовни сарадник чије текстове са великим за­ довољством објављујемо. Пратили смо и хуманитарни рад организација Life и По­ беда.

среда 15. јануар 2020.

DNEVNIK на здравље корисника. А ми ћемо стално наглашавати ку­ мулативно дејство, дугогоди­ шњим коришћењем овакве воде за пиће. Да ли неко то прати? Нада да ће се квали­ тет воде за пиће у младено­ вачком водоводу решити по­ мерена је још за две године. Тако уместо 2021. по речима Горана Весића регионални водовод Макиш – Младено­ вац ће бити завршен 2023. године.

СПОРТ

Претходна година је била веома успешна за младено­ вачке спортисте. Традицион­ ално за каратисте, рваче, ат­ летичаре... ОФК Младеновац је постао Српсколигаш и на­ дамо се да ће опстати. И рв­ ачки клуб „Љубомир Ива­ новић Геџа“ ушао је у Супер лигу Србије и наставио успе­ шно да организује и Међуна­ родни турнир у рвању грчко римским стилом. И шах клуб Младеновац се пласирао у Прву београдску лигу. Мла­ деновачки одбојкаши у Првој лиги Србије нису најбоље започели, али се надамо да ће опстати у овом рангу так­ мичења. Поменућемо и Осмомарт­ овски турнир у ритмици, Ноћ шампиона каратиста, Турнир у баскету 3х3, Трофеј Бео­ града у америчком фудбалу, затим манифестацију Базар спорта, Улична трка... Плани­ нарски клуб „Гребен“ и ове године је Младеновчанима и другим планинарима из целе Србије показао лепоте Кос­ маја. А како кажу наши читаоци када су читали Радованове (С. Живановић) репортаже са утакмица ОФК Младеновца као да су и сами били при­ сутни. Пратио је Радован све па смо на његову идеју из­ дали додатак о успеху ОФК Младеновац.

ВОДА ЗА ПИЋЕ

Као и претходних година и у 2019. години редовно смо пратили квалитет воде за пиће у младеновачком водо­ воду. И постављали питања зашто је термин „безбедан“ узорак воде толико засту­ пљен понекад и више од 10 пута него што је оцена “од­ говара“. Ти узорци имају по­ већано присуство гвожђа, мангана, нитрита, амонијака, електропроводљивост... (као и узорци са оценом "не од­ говара") али како кажу у Гра­ дском заводу за јавно здра­ вље Београд немају утицај

УРЕЂЕЊЕ ГРАДА

За нас је највећи утисак у 2019. години подизање спо­ меника деспоту Стефану Ла­

ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ

улице остављено је за сле­ дећу годину.

ПИСАЛИ СМО И О...

Посебно су нас обрадо­ вали успеси предузећа „Ог­ ањ“, „Библи“, млекара „Гра­ нице“, Techmax... А велико задовољство су нам предс­ тављали интервју. Водили смо интересантне разговоре са Грегором Губеринићем о чувеним Библи чварцима, Магдаленом Ивковић о Му­ зеју, др Горданом Рушчуклић, Дејаном Лазаревићем, Сне­ жаном Благојевић, Алексан­ дром Цветковићем, Јеленом Радевић, Невеном Мирић, Јеленом Бадрић, Синишом Јанковићем... Из броја у број наш Сла­ ва Тодоровић прати дешав­ ња, занимљивости, износи нам своја реаговања на дру­ штвене појаве... Перино ћо­ ше је наша нова рубрика где Јасмина Нумић из свог угла прича варошке приче... А ош­ тро и уметничко око Олге Ле­ кић кроз објектив чува од заборава слике наше варо­ ши.

НАЈЈАЧИ УТИСАК У 201 9.

заревићу. Годину и више да­ на покушавали смо да пробу­ димо оне који су донели од­ луку да споменик Деспоту поставе у центар нашег ма­ лог парка боље речено скве­ ра. Да их подсетимо да пос­ тоје стручњаци из области урбанизма, архтектуре и пеј­ зажне архитектуре који би требало да уређују град. По­ зивали смо и стручну и ширу јавност да се огласи и слобо­ дно каже свој став. Поред подизања споме­ ника деспоту Стефану Лаза­ ревићу, као урбанистичко чу­ до нашло се и решење пар­ кинг места. Ново јавно преду­ зеће „Паркинг сервис Младе­ новац“ је започело са радом набавком компјутера и наме­ штаја и исцртавањем паркинг места пола на тротоару а по­ ла на улици. Збуњени су и возачи и пешаци... Понови­ ћемо речи данског урбанисте Јана Гела „Улице су за људе, а не за машине“. Подсетили смо и општину да није довољно само рекон­ струисати Музеј већ и уреди­ ти простор око њега да не буде ругло града. Завршена је реконструк­ циј Дома здравља а коначно свечано отварање Баџакове

7

Утисак године су ТРОВА­ ЧИ. Последице првог трова­ ча трпимо још увек. У наш локални сеоски водовод уба­ чене су отпадне воде из се­ птичке јаме од стране, како смо сазнали истакнутих чла­ нова СНС­а. И поред обра­ ћања свим надлежним Репу­ бличким, Градским и Општи­ нским институцијама овај проблем није решен. Затим су се тровачи ра­

ширили као епидемија. Не само непријатан мирис већ и загађен ваздух се појавио у Младеновцу. „Непознат“ па­ лилац каблова данима је гу­ шио Младеновчане. Овога пута грађани су се окупили и покушали да реше проблем али као и у претходном слу­ чају без већег резултата. А да зло не мирује показало се и у трећем случају. Војкану Живојиновићу неки тровач је отровао животиње. Зна се како, креозаном али се још увек не зна ко.

За све то време општин­ ски челници се понашају као да се то не дешава у њиховој општини. И поред великог притис­ ка, финансијског, блокаде информација, увреда, прет­ њи... наш ДНЕВНИК младе­ новачки опстаје. Уз помоћ чланова Клуба читалаца ДН­ ЕВНИКА младеновачког пос­ тепено враћамо ранији тираж уз редовно штампано и еле­ ктронско издање излази сре­ дом. Хвала на поверењу, на­ ши драги читаоци. А у 2020. наставићемо као и до сада да будемо ко­ рективни фактор у друштву, што је и основна улога ме­ дија. РДМ

8

DNEVNIK

ПРОСЛАВА РОЂЕЊА

ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ

среда 15. јануар 2020.

ГОС П ОДА И СУСА ХР И СТА У МЛАДЕНОВЦУ

Сви празници у вези са Рођењем Господа Исуса Хри­ ста свечано прослављени у Младеновцу. Велико мношт­ во верног народа ове шума­ дијске вароши сабрано у хра­ му Успења Пресвете Богоро­ дице око Богомладенца. Пор­ ед богослужења свештенство Светоуспенског храма узело је учешћа у мисионарским и хуманитарним активностима. На Оце свештеници хра­ ма Успења Пресвете Богоро­ дице у Младеновцу даривали су сву децу која су се сабра­ ла на богослужењу. Недељу дана раније деца су била да­ ривана након евхаристијског сабрања од стране младено­ вачких попадија. Овај леп обичај започет је претпрошле године и деца му се посебно радују. На Бадњи дан након Ли­ тургије надлежни парох јереј Марко Јефтић је обишао ко­ риснике Дома за страре „Луг“ и том приликом их причес­ тио, исповедио, разговарао са њима и честитао предсто­ јећи празник. На Бадње вече након вечерњег богослужења прочитана је Божићна посла­ ница Његовог Преосвештенс­ тва Епископа шумадијског Г. Јована. Више хиљада Мла­

деновчана, који су у раним вечерњим часовима испуни­ ли у потпуности храм Успења Пресвете Богородице и црк­ вену порту, желели су да чују Богонадахнуте речи свог Ар­ хијереја и захваљујући чиње­ ници да је било обезбеђено озвучење нису остали ускра­ ћени. Након окрепљују­ ћих речих нашег Владике обавље­ но је освећења бадњака и ве­ рујућим Мла­ деновчанима је подељено више од пет стотина бад­ њака. Стога, ни у овим теш­ ким временима када многи верници услед радних обавеза нису у могућности да Бадњи дан проведу са својим по­ родицама и испуне обичаје везане за овај живописни пр­ азник, залагањем својих св­ ештеника нису остали ускра­ ћен за овај древни елемент прославе Божића. Након бо­ гослужења у порти младено­ вачког Храма обављено је ложење бадњака у присуству незапамћеног броја Младен­ овчана, а присутни су се ок­

репили на тради­ ционалном послужењу. Овогодишња прослава празника Рођења Христовог била је испуњена мноштвом пригодних догађаја, који су употпунили богослужбени елемент. Важно спомена је да је комплетна организација и извођења свих пропратних манифестација реализовало братство храма Успења Пре­ свете Богородице у Младе­

МЛАДЕНОВЧАНИ САЧЕКАЛИ

новцу, на иницијативу Архи­ јерејског намесника младе­ новачког протојереја­ставро­ фора Жељка Ивковића. По­ менута чињеница није оста­ ла незапажена, те је неко­ лико хиљада Младеновчана присуствовало богослужењи­ ма. Посебно су позитивно оцењене активности на пољу харитативне делатности. На­ кон величанственог сабрања приликом налагања бадњака на Бадње вече, на сам дан Божића православни хриш­ ћани младеновачке вароши су се сабрали у својој Цркви да би се сјединили се са Господом кроз Свету Тајну Причешћа. јереј Марко Јефтић

ОБЕ НОВЕ ГОДИНЕ

Требало би да напишем, Младеновчани свечано, до­ чекали нову годину али и сам бих знао да то није истина. Уосталом, велики Душко Ра­ довић, увек би говорио да ће она доћи и без нашег чека­ ња. Ипак, било је весело и веселих програма на свим телевизијама, у домовима али, многи су отишли и пут Београда да у центру града поједу пљескавицу, попију неко пиће и слушају наше врхунске бендове За младе људе и то је довољно. Било је и ватромета али је приме­ тно да су мање коришћене петарде, ваљда због измене прописа или свести о опас­ ности. Ове младе генерације и не знају време, како су се

некада дочекивале нове го­ дине у скоро, свакој кафани уз живу музику јер за ове „ди­ џејеве“ и нисмо знали. Оба­ везна је била лутрија где је главна награда била печено прасе, које би, углавном, сви заједно, смазали у наставку весеља. Они који су про­ пустили дочек, јер су у овој ноћи радили у домовима зд­ равља, железници или дру­ где, сутрадан су били на ре­ призи. Нема изостајања. И онда и сада, нисам много ма­ рио за дочеке. Био сам си­ гуран да ће стићи и без мога уплитања. Овога пута, пратио сам два дочека организована за старију популацију. Пензио­ нерима није било важно да срећно дочекају 2020 годину.

Једни другима, пожелели су да је срећно испрате. Због тога и нису је чекали, тачно на време, 31 децембра. У Уд­ ружењу пензионера, дочек или дружење, организовано је 27 децембра „Тачно у по­ дне“ али без Гари Купера. Мало се провеселили па ку­ ћи на спавање. Младенова­ чка општина, организовала је дочек за најстарију попула­ цију, у свечаној сали Есклу­

зив у Међулужју, где се неко­ лико сати орило од песме и игре, 30 децембра. Много среће и здравља у новој го­ дини, лично им је пожелео председник општине, Владан Глишић, са сарадницима. Отишли су кућама, за тре­ нутак, срећни и задовољни ­ Како је било на овом друже­ њу види се на фотографији. Драгослав Жика Обрадовић

среда 15. јануар 2020.

DNEVNIK

СЕЋАЊЕ (2) НА СУСРЕТУ СТАРЕ И НОВЕ КРОЗ ВЕКОВЕ

ЗАНИМЉИВОСТИ

НОВА ГОДИНА СИМБОЛ НОВОГ ПОЧЕТКА

Н О В О ГО Д И Ш Њ А БАЈ КА Јелка као симбол живота – лампиони сад шапућу, украсила јекла кућу.

ДРУГ МРАЗ И ГОСПОДИН БОЖИЋ

Деда Васа је гледао како унучад гр­ аби поклоне испод но­ вогодишње јелке. Завр­ тео је главом и сетно ба­ цио поглед на икону Светог Николе. Деда, зашто си ту­ жан? ­ упитао га је најстарији унук који име Васа носи баш по деди. Ех, децо дођите да вам испричам једну причу – позвао их је и они су се окупили око његове фотеље. Видите, мили моји, кад сам ја био као ви поклон ми је доносио Божић Бата и то за Божић а не за Нову годину. Ставио бих ципелу под бад­ њак а ујутру би у њој био по­ клон. Шта је то бадњак де­ да? ­ били су радознали ма­ лишани. То је божићно дрво које су Срби доносили из шуме и на дан Божића га па­ лили. Била су то дивна вре­ мена. А онда су ове комуња­ ре измислиле јелку и Деда Мраза и натерали народ да заборави Божић Бату. ­ при­ чао је деда Васа уз негодо­ вање сина и ћерке. Чекај та­ та, немој да збуњујеш децу. Они су нова генерација. Нај­ старији унук, већ поменути Васа, на тренутак је одло­ жио мобилни и решио диле­ му. Ако тај твој Божић Бата исто доноси поклоне немамо ништа против да нам и он и Деда Мраз доносе пакетиће. Ми смо заиста нова генера­ ција, не правимо проблем кад нам се нешто даје. Деда Васа је завртео главом, ду­ боко уздахнуо и још дубље се завалио у фотељу. Као да је пропао у њу.

БИЋЕ ПОСЛА ЗА ДЕДА МРАЗЕВЕ

Велики српски градови већ неко време бљеште под

празничном расветом, про­ давнице широм Србије укра­ шене су јелкама и срмом а “Србија воз” ових дана пози­ ва родитеље да доведу ма­ лишане у новогодишњи ва­ гон на престоничку вожњу са Деда Мразом. А тобоже за­ боравили на Божић Бату?! Аутор ових редова пише и размишља о историјату Нове године и Деда Мразу али нигде нисам наишао на “луду ноћ”, на такву еуфорију сла­ вља, лудорија... Зато није случајно што се заборавља Божић Бата. Када се значај празника припише (незаслу­ жено) Деда Мразу и Новој... Док трају припреме за но­ вогодишње и божићне праз­ нике ређају се славе у Вели­ ком посту, од Митровдана до Ђурђевдана. Прошао је и Свети Никола, омиљена сла­ ва код Срба, кад пола Србије слави а пола иде на славу. На смотри – смени старе и нове године ­ идемо кроз ве­ кове. Откада се славило и забавило. Нова година је пр­ азник доброг расположења, најлепших жеља и честитки, дружења, весеља, здравица, богате трпезе и поклона ис­ под раскошно окићених јел­ ки. Што рече здравичар: Не­ ка нам година ова буде умес­ то благослова... Прослава Нове године је један од најстаријих обичаја код свих народа. Неки научници тврде да су први почели да је славе Кинези а други да су то били Римљани или Гер­ мани. Становници старог Ри­ ма су први прославили Нову годину 1. јануара и за њих је она била симбол почетка новог живота и нове наде за будућност.

НАЈЛУЂА НОЋ

Судећи по предању и Ге­ рмани су у нечему били први – преци данашњих Немаца, Енглеза, Холанђана и Скан­ динаваца су сматрали да на јелки живи “шумски дух”, за­ штитник природе, па су ста­ ри ратници одлазили за но­ вогодишњу ноћ у шуму да га умилостиве. Касније су поче­ ли да доносе јелке кућама па је тако ово дрво ушло и у до­ мове као симбол Нове годи­

не. Средином 16. века појав­ љују се и први украси за јел­ ке. Захваљујући краљици Викторији и Енглеска среди­ ном 19. века прихвата јелку као симбол божићних и но­ вогодишњих празника. Тако лудорије трају и не престају док је овог света, радује се планета, живот је љубав, на­ да, радовање.

СЛАВЉЕ НОВЕ ГОДИНЕ КОД НАС И МЛАДЕНОВЦУ

После ослобођења нове власти покушавале су неким својим методама па и заст­ рашивањем да утичу на на­ род и цркву. Хтели су да не­ што промене као да је све од њих, нових ослободилаца почињало. Али, народ к'о на­ род... Ко је још народ могао променити, нарочито народ српски. Тако, док је била забрањена, била је слатка, славила се са ентузијазмом у време националног буђења али се последњих година практично само формално обележава – судбина је ср­ пске, односно Нове године по јулијанском календару. Судбина српске Нове године код нас и Младеновцу није од јуче. У Политици од 13. јануара 1927. године пише: Нарочито се вечерас гости­ ма надају руски локали и они типично београдски. Ово је православна Нова година па верују да ће публика тра­ жити православни штимунг. А где православни штимунг може да буде без музичара, руске песме и балалајки, без мириса црнога лука и пе­ чених ћевапћића и доброг вина! Таквих бомбастичних најава у медијима данас го­ тово да нема. Организовани дочеци на градским тргови­ ма су све ређи (какав је да­ нас студи Б у Београду), док су у ресторанима и клубо­ вима цене и троструко ниже него за дочек пре две се­ дмице. (наставак у следећем броју) Слава Ж. Тодоровић Акварел: Јелена Радевић

9

ПРОМОЦИЈА ПРЕДУЗЕТНИШТВА

Секретаријат за привреду града Београда објавило је Јав­ ни конкурс за суфинансирање програма од јавног интереса из области промоције предузетни­ штва и запошљавања на тери­ торији града Београда за 2020. годину. Текст јавног конкурса и пратећа документација могу се преузети на сајту www.beograd. rs.

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Секретаријат за заштиту жи­ вотне средине објавио је јавни конкурс за финансирање и су­ финансирање пројеката од јав­ ног интереса у области заштите животне средине на територији града Београда, у 2020. години. Текст јавног конкурса, образац предлога буџета и образац при­ јаве можете погледати на сајту www.beograd.rs.

ПОДСТИЦАЈИ ЗА ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ

Управа за аграрно плаћање објавила је Правилник о подс­ тицајима за инвестиције у фи­ зичку имовину пољопривредног газдинства за набавку новог тр­ актора. Овим правилником бли­ жe се прописују подстицаји за инвестиције у физичку имовину пољопривредног газдинства за набавку новог трактора, услoви и нaчин oствaривaњa прaвa нa пoдстицaje, образац захтева за остваривање права на подсти­ цаје кao и мaксимaлни изнoс пoдстицaja пo кoриснику. Све додатне информације се могу преузети на сајту www.uap.gov. rs.

КУЛТУРА

Секретаријат за културу гра­ да Београда je расписао Јавни конкурс ради прикупљања пре­ длога за финансирање или су­ финансирање пројеката у култу­ ри, као и пројеката уметничких, односно стручних и научних ис­ траживања у култури. Рок за по­ дношење пријава на конкурс почиње да тече од дана објав­ љивања у дневном штампаном медију који излази на територији Града Београда, а завршава се закључно са 6. мартом 2020. го­ дине. Текст јавног конкурса, об­ разац предлога буџета и обра­ зац пријаве можете погледати на сајту www.beograd.rs

EVA

[TAMPARIJA

011 /8231 -708, 064/2549-1 32 dnevne@gmail.com

10

DNEVNIK

ВАЖН И ТЕЛЕФОНИ

ИНФО

Полиција..........................................192 Ватрогасци......................................193 Хитна помоћ...................................194 Тачно време....................................195 Предаја телеграма телефоном...1961 Пријава међународни разговор.19011 Војна хитна помоћ........................1976 Пријава телефонских сметњи...19771 Центар за обавештавање............1985 АМСС помоћ на путу....................1987 Бројеви телефона.......................11811 Служба буђења...........................19811 Разна обавештења.....................19812 Војна полиција............................19860 Метеролошки подаци..............19822/1 Важни телефони.........................11811 Лото извештај..........................19822/2 KULTURA I TURIZAM Centar za kulturu i turizam ................................................8231-230 Muzej Mladenovca................8232-969 Biblioteka.............................8230-200 Хотел "Селтерс" рецепција...8241­425 Кућа за смештај и одмор "Selters Sun" ..........................................064/2124464 PUTOVAWA Autobuska stanica................8231-455 @elezni~ka stanica (do 14h) .............................................. 8231-267 ZDRAVSTVO Dom zdravqa Mladenovac Centrala......8231-980,8241-980 Hitna sl`ba........8236-009, 8230-094

Bolnica za interne bolest Centrala.....................8231-988

МАЈСТОРИ И ПОПРАВКЕ

- Servis bele tehnike

- Servis mobilnih telefona "Dot mobi"................. 060/368-6624 ­

Молер "Ицан" ..............064/3400775

- Elektronik "Dule" ......063/262­621

Стоматолошка ординација др Калаба........................064/9960989 АПОТЕКЕ Апотека "Београд" ................8233­679 Апотека "Сана"..................... 8230­157

ОПШТИНА МЛАДЕНОВАЦ

Centrala......................8241-600 Услужни центар............8231­260 8233­980, 8230­891

JAVNA KOMUNALNA PREDUZE]A Javno komunalno preduze}e Mladenovac Centrala......................8231-422 Beogradske elektrane Mladenovac Pozivni centar...........8233-521 Gradsko grejawe..........8231-872 Elektrodistribucija Mladenovac Centrala....8231-338, 8232-082 8232-130 Dispe~er....8231-011, 8231-012 Telekom......................................19771 Prijava kvarova..........8237-533 8240- 640 Центар за социјални рад ..8231­ 014

ОСИГУРАЊЕ

Агенција за осигурање

..............060/312 03 12, 064/127 04 04, 065/822 26 45

"Неша"....................... 063/806­6034 ­

Обућар

"Васа" ...........064/000­5660

AUTO MAJSTORI

среда 15. јануар 2020.

Јован Крститељ

Јован Крститељ, био је јеврејски аскетски проповедник из 1. века који је вршио обредна купања на реци Јордан. Јован Крститељ је позивао људе на покајање и окретање Богу. Био је важна религијска личност 1. века, чији је покрет вероватно био масовнији од Исусовог. Најпознатији је по томе што је крстио Исуса, који је прихватио његову поруку. Неки суштински елементи Јовановог покрета, као пост и крштење, су вероватно ушли у рано хришћанство под утицајем Јованових ученика. У хришћанству се поштује као светац, пустињак и мученик, претходник Исусов. Према хришћанском предању, Јован Крститељ је погубљен по наговору Херодијаде, жене Ирода Антипе, којима је приговорио због прељуба, јер се Иродијада удала за краља Ирода, брата њеног мужа Филипа, који још беше жив. Свети Јован је једна од најпопуларнијих слава у Србији – по броју свечара, налази се на четвртом месту. Јован се сматра заштитником певача, музичара, кројача, кожара, крзнара, вунара, ременара, гостионичара, ножара, брусача, затвореника, осуђених на смрт, узгајивача птица, оболелих од епилепсије, крштеника, Малте, Јордана и великог броја градова широм света.

Следe:

19. јануар ­ Богојављање 20. јануар ­ Свети Јован Крститељ – Јовањдан 27. јануар ­ Свети Сава – Савиндан 29. јануар ­ Свети Апостол Петар – Часне вериге

- Auto servis "Pr}a"... 063/8084-752 ­

Мото-сервис "Неша" ...064/1191509 TRGOVINSKA RADWA

MIMA

MIRJANA Bovan Ulica Kraqa Petra I 211 PIJACETА

Младеновац

011/823 26 20

ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА МЛАДЕНОВАЦ од 1 6. до 22. јануара 2020. макс. t мин. t

16.

17.

18.

четвртак

петак

субота

7o ­1o

7o ­2o

5o ­4o

DNEVNIK

19.

20.

недеља понедељак

6o ­5o

5o ­5o

21.

22.

уторак

среда

4o ­4o

4o ­4o

Garden

MLADENOVA^KI, Nedeqne novine, godina V, Registarski broj u APR - u NV000813, ISSN 2466­336, Telefon: 011/8231708, 063/1090422, dnevnik.mladenovacki@gmail.com, Izdava~: EVA doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Odgovorni urednik: Milan Jankovi}, Сарадници : Весела Јевтић, јереј Марко Јефтић, Весна Јанковић, Petar Stani{i}, Zoran Mladenovi}, Slava @. Todorovi}, Radoslav Jovi~i}, Radovan S. @ivanovi}, Jasmina Numi}. [tampa: Eva doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Elektronsko izdawe: https://issuu.com/dnevnik.mladenovacki/docs/

среда 15. јануар 2020.

ЗАШТИТА

Црвени крст Младеновац је у понедељак, 23.12.2019. реализовао последња пле­ нарна предавања из програ­ ма “Смањење ризика и убла­ жавање последица од еле­ ментарних непогода и других опасности”. Предавања, као и вежбу евакуације, млади едуковани волонтери Црве­ ног крста Младеновац одр­ жали су у ОШ “Момчило Жи­ војиновић” од 12,00 часова. Програм “Смањење ризи­ ка и ублажавање последица од елементарних непогода и других опасности” реализов­ ан је у четири одељења тре­ ћег разреда наше школе у периоду од септембра до децембра 2019. године. Циљ програма је јачање капаци­ тета и отпорности локалне заједнице подизањем свести о системима раног упозора­ вања и спремности за спро­ вођење мера личне и уза­ јамне заштите.

DNEVNIK

Ученици су на радиони­ цама вежбали позиве хитним службама, учили о климатс­ ким променама и заштити животне средине. Практично су вежбали евакуацију. У понедељак је одржана финална манифестација ток­ ом које је организован Квиз знања када су ученици пока­ зали шта су научили о поп­ лавама, земљотресима, по­ жарима и начину реаговања у опасним ситуацијама. Програмом је било обух­ ваћено 100 ученика из оде­ љења 3/1, 3/2, 3/3 и 3/7. Прво место је освојило одељење 3/7, друго 3/2, а треће 3/1. Црвени крст Младеновац ов­ ај програм спроводи уз подр­ шку Града Београда, Секре­ таријата за послове одбране, ванредних ситуација, кому­ никацију и координацију од­ носа са грађанима. ОШ "Момчило Живојиновић"

СНОВАРИЦА

11

МЛАДИ/УДРУЖЕЊА

ГИМНАЗИЈА

Крај првог полугодишта је био успешан за Гимназију. Гимназија је представила св­ ојим ученицима 26 домаћих и међународних високошколс­ ких установа на традициона­ лном Сајаму високог обра­ зовања. А на Међународној онлајн олимпијади из руског језика Никола Кијановић 3/4 је освојио 1. место, а Милица Вучетић 2/1 је освојила 2. ме­ сто. Њихове професорке су Аријана Трајковић и Алексан­ дра Ранђеловић. Такође де­ сеторо ученика су изабрани

Вртић "ШЕШИРИЋ"

У основној школи "Биса Симић" Велика Крсна адап­ тиран је простор за предшко­ лску, мешовиту и јаслену групу. Ту ће моћи да се смес­ ти 70 деце. Општина Младе­ новац је уложила 1.000.000 динара за реконструкцију а у набавку намештаја и опрема­ ње кухиње уложио је Град Београд 1.600.000 динара. Вртић припада предшколској установи „Јелица Обрадо­ вић“. ГОМ

ПРОЈЕКТИ ЗА МЛАДЕ

У сали др Елси Инглис, пре новогодишњих празника представило се својим радо­ вима ново удружење. Удру­ жење „Сноварица“, како кажу Мирјана Васић и Мирјана Чо­ лић су „чувари ваших снова“. Вредне и креативне чланице

овог удружења изложиле су своје радове од прекривача, сапуна, чоколадица, торби и ташни до капа и шалова, ручно рађених украсних предмета... Желимо им пуно успеха у даљем раду. ДМ

Секретаријат за спорт и омладину града Београда је објавио два Позива за дос­ тављање предлога пројеката од јавног интереса у облас­ тима омладинског сектора у Граду Београду који ће се су­ финансирати и реализовати ­ ­ у 2020. години и ­ у периоду од 1. априла до 31. маја 2020. године Предлози пројеката који су предмет овог јавног пози­ ва су: Организован рад са та­ лентованим младима, заин­ тересованим младима и мла­ дима из маргинализованих група и дисфункционалних

за полазнике истраживачке станице Петница. Одабрани ученици су: Sara An|elkovi} - Primewena fizika i elektronika, Vidak Bazovi} Biologija, Mina Bla`i} Kombinovane nauke, Stefan Gluvi} - Astronomija, Milica Milo{evi} - Ra~unarstvo, Vuk Obradovi} - Biomedicina, An|elija Popovi} Psihologija, Jovan Simeunovi} - Antropologija, Jovana Todorovi} - Biomedicina, Vojin Vuji} - Biologija.

Gimnazija

СРЦЕ И ове године је општина Младеновац организовала манифестацију "Улица отво­ реног срца". Поред забавног програма, мађионичара Бо­ лета, Деда Мраза организо­ вана је и продаја "црвених носића", хуманитарна акција од које се сав прикупљен но­ вац уплаћује за лечење обо­ леле деце. ОМ породица ­ путем мултиди­ сциплинарних садржаја који се реализују кроз различите облике рада из области нау­ ке, уметности и културе. Упутство и образац се могу преузети на сајту www.beograd.rs. Додатне информације могу се добити на број те­ лефона: 011/715­7430 или у Секретаријату за спорт и омладину, Краљице Марије 1/ХX (канцеларија на 20­том спрату) сваког радног дана од 8 до 15 часова. Рок за подношење пред­ лога је 20. јануар 2020. го­ дине. www.beograd.rs

12

DNEVNIK

ВАРОШК Е ПРИЧЕ

2020

ПЕ

Ћ ОР И Н О ШЕ

Ето, стигосмо у Нову Годину. Сви смо констатовали да нема више оног еуфоричног и веселог ишчекивања. Планирања шта обући за дочек смо заменили за, да ли ће да доспе плата или приход до Божића, да бар тај празник прославимо како је ред. Одавно је мени дочек постао само радни дан, који може да значајно допринесе мом буџету. Ништа више. Од ове године ни такав став немам, јер као музичар сам "осуђена" да се борим за сваки динар и да пристајем на музичке компромисе, који никако не оправдавају разлог због чега сам и ушла у те мутне музичке воде. Цео досадашњи живот сам провела уз музику и захваљујући њој доживела лепих ствари, а Бога ми и ружних. Дала сам себи за право да не певам једномесечне хитове, себе изгладњујем, да бих отворила дехолте и у њега примала бакшиш. Сувише сам тога жртвовала, да бих пристајала на пијано малтретирање и разне изјаве разних распојасаних парајлија са пуним новчаницима. Како ли је тек онима, који из разних околности, а пре свега ради опстанка породице пристају да раде послове, због којих им се преврће желудац. Како ли они дочекују Нове Године? Можда им једино задовољство представљају осмеси њихове деце, која још нису потпуно обузета тежином живљења у Србији. Родитељи се боре да деца што мање осете мале плате. Упадају у дужничко ропство да би потомцима обезбедили какве­ такве услове, да бар са што мање оштећења заврше школе и на крају да купе карту у једном правцу из Србије. Полако губе битку у тој неравноправној борби. и како да се радују Новој Години? Кажу да нада последња умире. Пандора је успела да је задржи у оној кутији. Међутим, изгледа да је кутију залепила изолир­траком, па се нада једва провлачи. Многи од тих родитеља њих 60.000 пута 2 (отац и мајка) ће током ове, тек пристигле године, добрано сузама опрати одлазни терминал аеродрома. Они то већ знају и већ сада се кураже и теше да тај мај, јули или чак децембар нису тако близу. Можда се надају да ће се млади предомислити, макар у последњем тренутку, а у исто време говоре:"бежи дете одавде". Ипак желе своме најбоље, па макар то било и далеко од њих. Да не мрачим много има и оних, који су се захваљујући мутној ситуацији (или ситуацији у последњих 25­30 година) довољно опарили да (по Рамбу Амадеусу) причају о здравом животу, планирају дочек и купују светлуцаве тоалете. Мада и њихова деца су чешће ван Србије, али су доступна и сигурно не перу тањире по ЕУ ресторанима. Они имају више од наде. Шта више, сигурни су да њихово тек долази. Једно не могу купити. Достојанство. Да ли ћемо само гледати, слегати раменима и говорити: "па шта ја ту могу". Да ли ћемо се склањати са пута дивљима, који тренутно врло успешно терају питоме? Изгледа да ћемо морати да збијемо редове, наоштримо маказе, шутнемо Пандору у дупе и исечемо траку не би ли нам ова новопридошла година била мало светлија, иначе можемо за 2021­у да угасимо светло. СРЕЋНА НАМ 2020-ТА! . Јасмина Нумић Music box

EV A

ш там п ари ј а, 0 1 1 /8 2 3 1 -7 0 8

среда 15. јануар 2020.

Г О РА Н А

СПОРТ/РЕАГОВАЊА

ШАМПИОНКА

Атлетски клуб Младено­ вац наступио је са 13 такми­ чара на отвореном првенству Београда за млађе пионире. Како каже тренер Миша Три­ вуновић сви су одлично трча­ ли и већина њих је оборила своје личне рекорде. Треба напоменути да је 8 такмича­ ра било из категорије атлет­ ске школе тако да су били млађи у односу на остале та­ кмичаре. Милошевић Вукша (2009) био је трећи у Б фи­

налу али је у свом годишту трчао брже од свих. Најзапаженији резултат је имала Горана Живковић (2007) која је освојила прво место и постала шампионка Београда у категотији млађих пионира на 800 метара. Следеће недеље младе­ новачке атлетичаре чека от­ ворено првенство Београда у дворани за старије пионире/ ке. РДМ

Б ОГОЈ АВ Љ АЊ Е

БОГОЈАВЉАЊЕ НА МАРКОВАЧКОМ ЈЕЗЕРУ 1 9.01 . 2020, 1 2.00 САТИ Prodajem dva placa u c e nt r u K o r a } i c e * dozvoqena izgradwa objekata, * blizu Osnovne {kole i igrali{ta, * Kp. Br. 2574/6 KO Kora}ica, pov. 0.07,92 ha, * Kp. Br. 2574/5 KO Kora}ica, pov. 0.07,33 ha.

K o nt a k t t e l : 0 6 4 - 3 9 5 - 4 3 8 6

ПРОДАЈНА МЕСТА "НОЛЕ ": * КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ ББ (КИОСК) * ЈАНКА КАТИЋА 1 (АУТОБУСКА СТАНИЦА) * РАДНИЧКА 1 6 (ИЗА ДИС-а) * ВУКА КАРАЏИЋА 9 а

D N E V N I K ML A D E N O V A ^ K I 0 6 3 / 1 0 9 0 4 2 2