Registarski broj u APR- u NV000813 ISSN 2466-336
DNEVNIK
среда, 29. јун 2022. година / број 282
M
L
A
D
E
N
O
V
A
^
K
I
Б Е С П Л А Т Н Е Н Е Д Е Љ Н Е Н О В И Н Е НН А ПИР О ДС А Ј УУ
ХЕП ЕН И Н Г
Ево нас и у Ковачевцу, на сеоском тргу. Балканска смотра фолклора претвори трг у средиште дешавања тих дана. Осим Ковачевчана и гостију окупи се пуно становника из целе општине и околних места. Труд организатора се увек исплати на опште задовољство. Све под надзором и будним оком рода.
МЕСТА ГДЕ МОЖЕТЕ ДА ПРЕУЗМЕТЕ БЕСПЛАТНЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ДНЕВНИК МЛАДЕНОВАЧКИ: СТР МИМА КОД ПИЈАЦЕТЕ, РИБАРНИЦА СИДРО ЗЕЛЕНА ПИЈАЦА, КАФИЋ ТЦМ, КАФЕ КРАЉ НА ТРГУ, СТР ЦИЦА ВЛАШКО ПОЉЕ И САМОПОСЛУГА ГРАЦИЈА СЕЛТЕРС БАЊА
2
DNEVNIK
среда 29. јун 2022.
ДЕШАВАЊА
КАКО СЕ РАСПОРЕЂУЈУ (ДЕЛЕ) СРЕДСТВА
И З Б У Џ Е ТА Г О М Л А Д Е Н О В А Ц
ДНЕВНИК младеновачки је упутио захтев за приступ информацијама од јавног значаја општини Младеновац за добијања података како су распоређена средства из буџета општине за пројекте из области културе, удружења, спорта и медија (1 3. јун 2022.). Добили смо податке. Једино је остало да од Спортског савеза Младеновца добијемо прецизније информације како су та средства распоређивана по корисницима средстава. Дотле ћемо анализирати приспеле податке. Младеновац је у 2022. години определио за медијске пројекте 2 милиона динара а расподелио је 1 ,9 милиона (остало је 1 00.000 динара). За пројекте из области културе одвојено је 1 .5 милиона распоређено је 1 ,45 милиона динара (остало је 50.000 динара), а за удружења 6 милиона динара а распоређено је 5,99 милиона (остало је 1 0.000 динара). Да ли ће грађани Младеновца бити задовољни како су комисије радиле видећемо уколико се општина придржава препоруке да на крају године објави ко је и како утрошио средства а очекујемо да и сами грађани кроз спроведене анкете кажу шта су они као бенефит добили преко пројеката од удружења, медија, културе, спорта... а које је суфинансирала општина. На крају крајева, то су средства грађана Младеновца.
УД Р У Ж Е Њ А
Годинама уназад пратимо рад удружења. Једне године смо спровели и пројекат Удружења-корак ка бољем друштву, који је суфинансирало Министарство за културу и информисање. И тада смо покушавали да ступимо у контакт са неким удружењима која су добила средства од општине, али нисмо могли ни преко телефона, података на АПР-у, фејсбук страница, веб сајтова, слали мејлове и поруке... Стандардно, активна удружења су и са пројектом и без њега били присутнии. Спровели смо анкету те 2020. године и најпрепознатљивија удружења према мишљењу грађанима Младеновца су била Црвени крст Младено-
вац и Центар за људска и мањинска права и вредности ОКО. Било је време короне па је можда и то био разлог. Ове године одлуком Комисије у саставу Богдан Вуксановић, Вељко Лукић, Драгица Обрадовић, Снежана Микичић и Тања Ћирић, расподељено је 5.9 милиона на 29 удружења. Једино УБНОР Младеновац ове године није разматран јер је имао мање од 50 бодова. Највиши износ средтва је био 400.000 динара и добило их је 6 удружења. Поред Црвеног крста добили су их удружења из области социјалне заштите, заштите животиња и заштите животне средине. Иначе највише средстава је опредељено на заштиту животне средине, затим за социјалну заштиту,
хуманитарни програми социјална заштита заштита животиња заштита животне средине
програми за децу и омладину заштита лица са инвалидитетома
програми за децу и омладину, следи заштита животиња, заштита лица са инвалидитетом. Програме нисмо читали, али ћемо посебно са задовољством пратити реализацију, остварене циљеве и ефекте. Нарочито у делу заштите животне средине. Јер до сада у тој области пројекти нису били довољно ни видљиви ни препознатљиви. Са друге стране програми већ реномираних удружења из области хуманитарног рада, социјалне заштите, заштите инвалида, деце већ годинама пратимо и њихов резултате објављујемо у нашим новинама.
К У Л Т У РА
Комисија у саставу Јасмина Чабрило, Велибор Катић и
Анастасија Милојевић у делу пројеката из области културе највише су средстава и ове године определили за Културно умеетничка друштва, затим за манифестације, па позоришне и ликовне уметности, па следи књижевност и традиција. Културно уметничка друштва су у Младеновцу и најмногобројнија (има их пет), може се рећи и најпрепознатљивија и прате сва друга дешавања у Младеновцу. Нека удружења су добила средства и кроз пројекат удружења и у оквиру пројекта намењена културним дешавањима, као што су Драмски студио Арлекино Бурлеска, Ризница традиције и Академија уметности за децу и омладину. Тешко је успоставити оштру границу између области за које су пројекти писани па би било много боље расписати конкурсе са одређеним актуелном тематиком. Али је за то потребно ангажовати стручне тимове који препознају потребе Младеновца као града. Према досадашњем искуству то је у Младеновцу немогуће, јер политика је све... А кажу ако је нешто све онда није ништа (једна маркетиншка теорија). Па чекајмо да буде ништа. ДМ
среда 29. јун 2022.
DNEVNIK
М ЕДИ Ј И
НАСТАВИЋЕ СЕ
Моћ медија није у томе да кажу људима шта треба да мисле, већ о чему да мисла. - Bernard Cohen Као и претходне три године ДНЕВНИК младеновачки није добио средства за суфинансирање медијских пројеката из буџета општине Младеновац. Већ традиционално председник комисије је Жељко Мутавџић – независни медијски стручњак, а чланови су ове године Игор Костић – РАБ Србија и Љубомир Ђорђевић – НУНС и НДНВ. Секретар комисије је била Драгица Обрадовић, запослена у ГО Младеновац. Ева доо издавач ДНЕВНИКА младеновачког већ три године није добила никаква средства за суфинансирање медијских пројеката. А од 201 6. од када излазимо добили смо укупно 1 60.000 динара. Као што смо писали из године у годину су се само смењивали разлози, ове годне је неиспуљавање условима прописаним Правилником о суфинансирању пројеката. Ми као марљиви ученици прегледали смо све пројекте који су добили средства и по критеријумима које је навела Комисија а Веће ГО Младеновац усвојило упоредили их.
КОМИСИЈА
Прво ћемо реч две рећи о образложењу комисије. За пројекат “Знањем до бољег приноса” ДОКУМ Младеновац који се реализује преко недељних новина-огласа Младеновачки глас пише да је “посебан значај пројекта стварање трајних видео записа који ће бити значајан архивски материјал за грађане Младеновца и ствараоце у области културе и информисања”. Иначе пројекат, како и назив каже, је “помоћ пољопривредницима
штампа
ДЕШАВАЊА
У следећим бројевима објављиваћемо кометаре о медијским пројектима. Не само јер се то нас директно тиче већ и због, парафразираћемо Комисију, стварање трајног записа и дигиталног и штампаног који би били значајнан медијски материјал за грађане Младеновца како бисмо видели како су Комисија и чланови Већа ГО Младеновац радили. И то не у интересу Младеновца и Младеновчана. да применом агротехничких средства значајно увећају приходе на својим поседима и у својој производњи”. Како је Комисија пољопривреду повезала са ствараоцима из области културе (истина постоје разне биљне културе, али овде није реч о њима) и информисања и дигиталне записе, само она зна јер аутор пројекта нигде не помиње културу, као друштвена активност... Али зар је битно шта пише у пројекту. Битно је да средства морају бити додељена унапред одређеним медијима. Што се тиче Драгон стара који пројекат “Младеновачки објектив” реализије преко портала Младеновац уживо њему Комисија верује на основу вишегодишњег позитивног искуства. А за студио Маг који свој пројекат “Хроника Младеновца” реализује преко антенске регионалне телевизије истог имена Комисија каже да пројекат “доприноси развоју медијског плурализма, истинитом, непристрасном пра-
локална радио станица
интернет портал регионална ТВ станица
вовременом и потпуном информисању...” Иначе пројекат је посвећен популаризацији и промоцији културе... и како је аутор пројеката написао замишљен као “документарнообразовни”. Немамо ништа томе да замеримо сем да Комисија не схвата да образложење које је дала намењено је медијима који ће се према пројекту бавити макар неким актуелним, свакодневним дешавањима, проблемим... на локалу. За Радио Оп топ кроз пројекат “Општа информисаност локалне заједнице” Комисија наводи “тема је актуелна и добро постављена а искуство подносиоца пројекта као и велики број медијски садржаја су критеријуми који су определили Комисију...” Иначе у буџету пројекта у делу где је требало уписати број медијских садржаја стоји “више медијских садржаја у зависности од догађаја” ( броја нема). Можда је Комисија видовита па унапред зна да је то “велики број”. Колико нико не зна, колико ће нас коштати није битно, како ћемо проверити, ко ће то уопште да тражи... По досадашњем искуству, које изгледа морамо да применимо, сви одобрени пројекти су написани на 4-5 страна сем студио Маг који има 9 страна као и наш пројекат “Младеновац у речи и слици”. РДМ
EVA [TAMPARIJA
3
Веће
На седници Већа усвојен је Предлог о избору директних корисника у спровођењу мера енергетске санације. Такође су одобрена средстава из буџета ГО Младеновац ОШ "Бора Лазић", ОШ "Милица Милошевић" и ОШ "Биса Симић", на име превоза ученика за полагање завршног испита. Разматрана је молбе Гимназије за суфинансирање одласка екипе "Moveably" на европско такмичење у Естонији. ГОМ
ПОДРШКА РОМСКОЈ ДЕЦИ
Секретаријат за социјалну заштиту града Београда организовао је потписивање уговора са 33 удружења о реализацији пројеката из области социјалне заштите. Уговор са градском секретарком за социјалну заштиту Наташом Станисављевић потписао је и Центар за заштиту људских и мањинских права и вредности ОКО за реализацију пројекта "Континуирана подршка деци ромске националности предшколског и основношколског узраста". ФБ ОКО
ИЗВЕШТАЈ МУП-а
На подручју Градске општине Младеновац у претходном периоду догодиле су се четири саобраћајне незгоде са материјалном штетом и три саобраћајне незгоде са повређеним лицима, док саобраћајних незгода са погинулим лицима није било. Није било тежих кривичних дела усмерених против живота и тела лица, разбојништава и слично.
0 6 4 /2 5 4 9 - 1 3 2 d n e v n e @g m a i l . c o m
4
DNEVNIK
Удружење радника на интернету
ДЕШАВАЊА
О БУДУЋЕМ СТАТУСУ ФРИЛЕНСЕРА!
Након што су прошли избори, сасвим очекивано, држава је ударила по свима који су се бунили и захтевали минимум за останак и живот у овој земљи. Да се подсетимо, тренутно, до новог закона, на снази је задовољавајуће пореско решење за фриленсере које је добијено захваљујући притисцима хиљада људи на протестима и током камповања. Међутим, након годину и по дана објашњавања у радној групи како је рад преко интернета несигуран, да ту немате ни уговор, да можете добити отказ било кад, да може лако да се деси да вам не исплате хонорар, да не можете на биро, да немате боловање, трудничко, изнет је сраман предлог државе којим би ако зарадите 1 20.000 динара држава узимала 42% (50.000 динара) а да при том немате ниједно право регулисано! И тако је држава превазишла саму себе изневши апсурдан и гори предлог него што је било законско решење када је цела побуна 2020. и почела. И док се нама константно спочитава да нећемо да плаћамо порез, до тад коц-
U
OBJEKTIVU
архивски снимак
карнице и кладионице обрћу милијарде, а не плаћају ни динар пореза, страни инвеститори се већ више од деценију субвенционишу милијардама евра из буџетске касе, а за странце који зарађују више од 300.000 динара држава даје огромне повластице. Фриленсерима, као грађанима Србије, пре свега младим и образованим људима који желе да живе и раде у Србији и који приходују у просеку око 80.000 динара, држава шаље поруку да су непожељни и да они који зарађују недовољно да би измирили драконске обавезе (50.000 динара је паушал за предавача језика) не треба ни да постоје. И уместо да нам се држава захвали што нисмо на терету родитеља и државе, што својим радом за-
ЗА ВРЕЛЕ ЛЕТЊЕ ДАНЕ
Другари, навратите на лимунаду преко пута Спортског центра, врхунска, права, домаћа ,,,продају наши другари. Само напред момци !
рађујемо и доносимо девизе које побољшавају платни платни биланс државе, представници државе нам поручују да им требају само они који зарађују и више него лепо за Србију, а за остале наводно има радних места по разним фабрикама где третирају и мењају раднике као пелене. Без обзира на разноразне злонамерне коментаре које смо слушали од преговора 2021 . године па надаље, хтели то Синиша Мали, Ана Брнабић, Александар Вучић или не, рад преко интернета је ствар будућности. Једино је питање хоће ли држава увести праведан порески модел или ће отерати људе из земље, а они који остану неће имати избора него да примају новац илегално. Желим да нагласим да фриленсери не намеравају да стану док се не изборе за праведан порески модел и надам се да су у државној управи свесни да пад система у катастру није најгора ствар која може да им се деси. Зато се видимо на састанку радне групе у петак када ћемо изнети наш предлог за опстанак фриленсера у Србији. Уколико не буде било слуха, спремни смо и на радикалније мере. Погачар Миран, председник Удружења радника на интернету
среда 29. јун 2022.
ОБАВЕШТЕЊЕ
УБНОР је нестраначка организација, која негује традиције НОР–а од 1 941 . до 1 945. Њу чине преживели борци, потомци и поштоваоци. Дакле, најшири састав чланства, опредељеног да сачува од заборава важне догађаје и дешавања из историје нашег завичаја и републике Србије. Организовано учествујемо у опбележавању 2. јула као дана стварања Космајско-посавског партизанског одреда, 1 2. октобра као дана ослобођења Младеновца у Другом светском рату, 1 944. Такође, обележавамо 6. мај, дан поновног организовања, 1 943. године, Космајског партизанског одреда у Маковици код Ковачевца, стрељање родољуба у Малом Пожаревцу, 26. маја 1 943. и стрељање родољуба, таоца са Бањице на Селтерсу 25. децембра 1 942. године. Поред ових обележавања, традиционално, учествујемо у сећањима на догађаје из Првог светског рата, Варовничког боја од 7-9. децембра 1 91 4. као и дана ослобођења Младеновца 31 . октобра. Учествујемо у свим обележавањима која организује наша општина и друге патриотске организације. Позивамо све заинтересоване да нам се придруже, без обзира на политичка и верска определења и заједно наставимо да негујемо сећања на славне подвиге наших предака, да се никада не забораве они који су уткали своје животе у слободу коју имамо. Без њих не би било ни нас. Наше просторије се налазе на спрату више изнад библиотеке Младеновца и отворене су понедељком и петком од 1 0 до 1 2 часова. За ближе информације можете контактирати председника УБНОР-а Младеновца, Николу Констадиновића на тел. 064- 1 36-72-53. ОПШТИНСКИ ОДБОР УБНОР МЛАДЕНОВАЦ
ВОДОИ Н СТАЛ АТЕ Р Горан Петровић 011 /3960-363 064/289-81 5 064/1 2-1 5-656
среда 29. јун 2022.
DNEVNIK
К А П Е ТА Н НАЈВЕЋЕ ФЛОТЕ
У уторак 28. јуна у Музеју Младеновца отворена је изложба “1 60 година српског бродарства”. Аутор изложбе је Ђорђе Латовљевић. Ђорђе је рођен у Земуну 1 954. године. И своју љубав према бродовима је остварио радећи као капетан унутрашње пловидбе у Југословенском речном бродарству. Али и израдом макета свих виђених бродова са Саве и Дунава. Током радног века и сада у пензији, сакупљао је фотографије, податке и планове бродова и тако је настала јединствена збирка макете бродова. Фасцинира прецизност израде, детаљи... који публици дају реалну слику бродова какви су некада били. На овој изложби су приказани бродови који су обележили период од 1 60 година српског бродарства. Посвећена је годишњици настанка савременог речног бродарства у Србији, када је пре 1 60 година купљен први парни брод Делиград са осам металних шлепова. И како рече аутор изложбе Ђорђе он је капетан највеће флоте. Заслужан је и за
5
ДЕШАВАЊА
К УЛ Т У Р Н О Л Е ТО субота 2. јул 2022.
1 2 часова - III манифестација "Видовдански сабор", Порта Цркве Св. цара Константина и царице Јелене у Влашкој, Удружење "Вредни шумадинци"
недеља 3. јул 2022.
1 5 часова - Дионис фест изложба вина, хране, олдтајмера, витезови и балони, Селтерс бања, Младеновац, Центар за културу и туризам Младеновац
среда 6. јул 2022.
20.30 часова - II манифестација "Добривоју с љубављу", Летња сцена у селу Влашка, Удружење "Од предака за будућност"
четвртак - субота 7 – 9. јул 2022.
очување музејске збирке Југословенског речног бродарства, као и за заштиту 9 бродова при Музеју науке и технике. Циљ му је и оснивање Музеја пловидбе и тим поводом је окупио тим стручњака, Гордана Каровић – археолог, Бошко Антић – адмирал, дејан Јовановић – ис-
20.30 часова - XX међународни фестивал фолклора - прво вече, Летња сцена у селу Влашка, КУД "Шумадија"
субота 9. јул 2022.
1 7 часова - XVI манифестација "Од предака за будућност", Летња сцена у селу Влашка, Од предака за будућност
уторак 1 2. јул 2022.
1 0 часова - II манифестација "Сабор традиционалног народног певања Шумадије, Порта Цркве Св. апостола Петра и Павла у Јагњилу, Удружење "Собрашице" траживач и Зоран Миленовић оснивач удружења Панон. Припремљена је и оснивачка поставка при Музеју науке и технике. У пријатној атмосфери окупио се велики број посетиоца. Аутор је са пуно пажње и љубави заинтересованој публици, свих узраста причао о бродовима, објашњавао... Ђорђе живи у Влашком Пољу са супругом Драганом. Своју љубав је пренео и на своје синове, који су такође капетани пловидбе. Изложба ће бити отворена до 28. септембра 2022. године. И прилика је да Младеновчани виде изузетно вредну збирку. ДМ
уторак – петка 1 9-22. јул 2022.
- 21 час - Биоскоп на отвореном, Атријум фонтане, Центар за културу и туризам Младеновац
понедељак 25. јул 2022.
- 20 часова - Ликовна колонија "Младеновац 2022"отварање, Изложба радова учесника Ликовне колоније, Атријум фонтане, Центар за културу и туризам Младеновац
петак 29. јул 2022.
20 часова - Ликовна колонија"Младеновац 2022" – затварање, Изложба радова насталих на Ликовној колонији, Атријум фонтане, Центар за културу и туризам Младеновац
6
DNEVNIK
ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ
среда 29. јун 2022.
САСВИМ (НЕ)ОБИЧАН ДАН Фолклор није само игра на сцени има још много тога... ...
Н
едеља је и завршно је вече фестивала Балкански сусрети 2022 made in: Ковачевац. Ипак није био обичан дан. Можда би био да смо дошли у 20:30 и ушли у салу да уживамо у наступу културноуметничких друштава. Али желели смо више. Желели смо да овога пута сазнамо од наших фолклораша зашто воле фолклор, њихова осећања пре и за време наступа... Ушли смо у свлачионице, питали их, гледали како се припремају, шминкају, техничку пробу... И ево искрених одговора које смо добили од гостију из Бубушинце, Београда, Македоније и домаћина.
- Одговорност, да ли ћемо испунити очекивања Немањина, наша... публике... - Испуњени смо, срећни, узШта вас покреће да буђени... играте? - Понос. - Друштво, љубав, другари, Колико вам значи аплазпријатељи... уз? - Фолклор је дивна игра која - То нас покреће, спаја све људе света, народе, - Боље је када публика пренације, граде се мостови при- носи и њихову емоцију на нас јатељства. и ми на сцени то осетимо и - Путовања... будемо много бољи... Много је - Жеља да очувамо културну важна та енергија публике. баштину, наслеђе, традицију, - Кад почне аплауз дајеш све да пренесемо на следеће ге- од себе. нерације... - И ако нема аплауза ми не - Чувамо материјално и нема- реагујемо, изнесемо све како теријално богатство. треба... Дајемо чак и више и - Добро питање. Не знам. боље од себе да бисмо је поПреноси се традиција, култу- кренули. ра, обичаји... преко игре, пе- - Мени је боље када не видим сме... Мене то одушевљава. публику. Ја волим фолклор. У нашем фолклору сас-
Фестивал је трајао четири дана. Представили су се дечји ансамбли а затим наредних дана гости из Македоније КУД Јане Сандански Неготино и из Босне и Херцеговине КУД Лола Сарајево. Наступили су и културноуметничка друштва из Србије: Опленац Топола, Сретење Орашац, Младост Степојевац, Селевац Селевац, Корени из Београда, Бубушница из Бубунице – Пожаревац, као и наши Младеновчани Прело Рабровац, Војвода Јанко Катић 1 896 и домаћин КУД Љубомир Ивано- Трема има. Геџа. Играло се и пе- Нема само позитивно узбу- вић вало, на бини пред публиђење. - Када дођемо на сцену трема ком, на журкама а и у свлачионицама док су се прође. Када се заврши концерт учесници припремали за наступ. каква осећања вас обузму? - Зависи како је прошао концерт, ако је публика уживала у нашем игрању, велики аплауз онда смо и ми веселији, све је лакше и падне нам камен са срца... - Жао нам је што је прошло. - Углавном коментаришемо како смо изнели, како је прошло, да ли смо грешили. - Немања даје сугестије, не грди нас, хвали нас... Уек? (смех)
Где идете када се заврши концерт?
- Тада тек настаје хаос, све се расклања... Шта је код турнеје инте- тавни део игре је и под- - У кафану... ресантно? - У библиотеку... И шта радиврискивање... - Атрактивне дестинације - То значи да осећате музику и те... читамо... (смех) - Дружење, вишедневно... - Корчагин је одлична кафана. то што играте, спонтано је... - Најлепше је... - Просто осетим тај тренутак и - Журка! Тамо је најбоље. Како се осећате пре из- остали то прихвате. Журка је као награда.
ласка на сцену?
Како се осећате када се
- Узбуђено, позивтина трема, на пример одвеже опанак? куца срце и у врату, стомаку и - Ужас, поука... грудима... - То се не броји. - Тензија, еуфорија... Има ли треме на сцени?
Да ли је исти осећај и игра у кафани, на журци и на концерту?
- Не, опуштенији смо, на сцени смо професионални а у кафани кола су различнита - Сасвим друго, слободније, импровизација, не плашимо се да погрешимо... - Импровизација, на сцени када смо сви заједно постоји кореографија коју морамо сви да одиграмо.... - Зависи каква је музика.
Којим речима бисте привукли нове фолклораше? - Дружење, путовање, стичну се пријатељи за цео живот, стварају се квалитетне личности... - Колегијалност и енергија која нема нигде другде, овде је тимски рад, не као у спорту додам лопту теби, мени... овде сви морамо да будемо као
један. Доприноси развоју детета и свако треба да искуси, емоција и енергијаа пријатељства и љубави које се стекну остаје за цео живот... (Оооооо аплауз) - Игра буди хормон среће. - Није за свакога мора да се воли... - Пре бих се обратио родитељима, јер они треба да утичу да се дете бави фолклором јер оно што ми негујемо не треба да се изгуби, наша традиција, наш идентитет. - Унук пита деду - Зашто сам ја те гусле целивао, а деда каже кад порастеш казаће ти се само... На одраслима је да деци покажу како да чувају културу. - Најбоље је дешавање пре пробе, за време и после пробе, деца имају иста интересовања ту се препознају, повезују, растемо и пролазимо заједно и лепе и тружне моменте... Сви смо увек ту једни за друге, подршка је најважнија.
среда 29. јун 2022.
DNEVNIK
ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ
У К О В АЧ Е В Ц У
Остављамо фолклораше да се спремају а мало из прикрајка пратимо техничка пробу КУД-а “Љубомир Ивановић Геџа”, Бина је пуна играча, Немања прати из публике... Тишина је, само се чује Немања: Мане према центру, Девоке нема журки у Француској. Завршни поклон. Формација за финале. Рашири Алекса... Тишина пред наступ. Бина се чисти. Испред Дома се скупља публика свих узраста. А у свлачионици уз музику, смех преузимају се ношње по програму, момци и девојке се спремају...
А ШТА КАЖЕ МИТИЋ
Р
азговарали смо и са председником КУД-а Љубомир Ивановић Геџа Миланом Митићем.
Како се осећате последњег дана фестивала? - Уморан, уморан... А сабраћемо утиске када се заврши. Свакако гледамо из године у годину да померимо степеницу више, кроз неке додатне ствари, као што је ове године осветљење. Ангажована је врхунски група која ради за национални ансамбл Коло. Трудимо се да не будемо стереотипни. Тај труд је препознатљив,
7
ИЗ НЕМАЊИНОГ УГЛА
Р
азговор са уметничким руководиоцем КУД-а Љубомир Ивановић Геџа Немањом Радојковићем.
Шта за вас значи фолклор? А оно што је битно да је то И пред пуном салом уз песму, игру и музику виори се коло, шарене се ношње, осмех на лицу, цвет у коси... Ритам играча пратио је аплауз публике. Дивно вече, препуно позитивне енергије... Задовољни и извођачи и публика Вече се спустило. Са бине испред Дома културе чује се музика. Пристижу млади и из Младеновца. Срећем кумицу Наталију... Дошла на журку. Следи најлепши део. До следеће године када ће се опет спустити роде и наговестити доказак старих и нових пријатеља у наш Ковачевац на игру и песму, дружење... Весна Јанковић
макар га ми видимо јер овај КУД пратимо годинама. - Додали смо још један четврти дан, диџеј на Ковачевачком тргу, дружење да направимо мали хепенинг, затим колонија БАРТ КОД... - додаје Милан. - Нећемо никада достићи буџете великих фестивала али оно што можемо да понудимо је душа, емоција а то су неке ствари које немају цену. И те ствари не могу да се ни једним буџетом предвиде, као ставка у пројекту. каже Милан за ДНЕВНИК. А нас као и до сада вуче та енергија и душа у Ковачевац. В. Јанковић
- За мене је то индивидуална уметност јер сви који се баве фолклорам на прави, искрен начин, они своје дело из главе преточе на сцени да кореографија добије причу на сцени а задрже све оно што су наши стари радили.
здрава средина и деца се ту налазе и друже, све су то исправни, нормални људи... који су стасали од детета до одраслих уз фолклор.
- Не, никада, Они имају а и ја сам имао док сам играо. То је нека позитивна трема која нестаје кад се ступи првим кораком на сцену.
туристичко место а фестивал постоји 1 7 година. Радујемо се турнеји и као и увек успут ћемо туристички обићи и друге градове и државе... Наступиће 1 0 ансамбала из Европе, Албанија, Румунија и ми. А сва остала друштва су прекоокеанска. И никада до сада није наступало неко друштва из Србије, што је уједно за нас и велика одговорност.
Следи турнеја у Француску. - Биће од 3. до 1 5. августа
Имате ли трему пре нас- у месту Сан Жирон, сто килотупа вашег КУД-а? метара од Тулуза. То је мало
А када погреше?
- Грешке се дешавају, али није проблем када се деси случајно, али је проблем када се јавља иста грешка код истих играча, то ме узнемирава.
Неко рече да је журка награда. - То је треће полувреме и то је саставни део фолклора.
В. Јанковић
8
DNEVNIK
Д О Б Р О Д Р УШ Т В О
И ове године саставни део Балканских сусрета је ликовна колонија Барт код. У ОШ Живомир Савковић у Ковачевцу окупили су се гости из Македоније и Босне и Херцеговине и наши младеновачки сликари. Ове године поред дивног простора у оквиру ковачевачке школе сликари су имали прилику да сликају у Доњој школи због припрема за малу матуру. И ту у миру и хладовине последњег дана колоније, на дан затварања, срели смо се са најупорнијима. Од младеновачких сликара учествовали су Тања Михаиловић, Славица Вишњић, Јасмина Матовић, Радиша Маринковић, Зоран Фила и Марија Гајић Цвјетићанин, која је и организатор ове колоније. Разговарали смо са Тањом Михаиловић, која је наставница ликовне културе у Јагњилу и предаје уметност и дизајн у Гимназији. - Хвала што су ме позвали и што сам део ове колоније. Увек ми је част да присуствујем оваквим дешавањима и да се дружим са мојим колегама. Питали смо је да ли има талелентоване деце у школи и да ли се припремају да студирају неке уметничке факултете. Тања каже да има али је интерсантно највише за архитектуру. Има и нових праваца и смерова у дизајну, нарочито дигиталном где је интересовање велико. Марија подсећа да је ова колонија радила и у проширеном саставу Сара Лазић и Анастасија Јовић, бивше њене ученице. Сара је на дан отварања дипломирала па је било додатног разлога за славље. Славицу Вишњић, наставницу ликовне културе у ОШ Момчило Живојиновић виђамо скоро на свим колонијама које се у Младеновцу организују, и Влашка, и Ковачевац, Младеновац. А припрема се да иде и у Дервенту. - Сматрам да је обавеза свакога ко добро мисли култури свога краја да се одазове и подржи нешто што ће јој допринети. Ево неки људи са пуно ентузијазма желе да учине нешто боље у својојој средини. Увек сам и овде и у Влашкој и никада нисам правила питање да ли ми нешто одговоара. Човек који се бави уметношћу треба да има свест да нешто пружи а не
КУЛТУРА
среда 29. јун 2022.
само да очекује да добије.
До сада је направљена значајна збирка слика са Ковачевачке колоније. Где је за сада смештена?
- Налази се у ОШ Живомир Савковић у Ковачевцу. Учесници колоније остављају по једну слику. Ранијих година смо имали изложбу представљање уметника у Центру за културу међутим ове године нисмо имали прилику. Организовали смо једну малу изложбу у дворишту школе
на дан отварања колоније. каже Марија. А Милијана Крстић додаје. - Слике су у свечаној сали школе, неке су у ходнику, али ове године ће се један део слика пребаци у Дом културе, јер је то и власништво КУД-а Љубомир Ивановић Геџа, организатора фестива-
ла Балкански сусрети. Ту ће се средити простор, ту се одржава фестивал, коме и припадају ове слике. Питамо Марију о начину избора учесника колоније. - До сад нисмо имали избор већ су КУД-ови доводили своје локалне сликаре, који су у том тренутку били слободни. Ја бих рекла судбоно-
сна констелација. А од следеће године имамо намеру да добијемо нова лица. Душан Фишер који је од прве колоније до прошле био сваке године ове године је био спречен. Али је зато је ове године био присутан Синиша Кашавелски, један од најпознатијих македонских сликара. Он иначе каже да се од уметности може живети али постоје одређени начини. Он је донео слике и није сликао на колонији. Ове године је одложио Ибицу да би дошао у Ковачевац. - Разлика између ова два места ће се видети на његовим радовима - додаје Милијана Крстић. Видећемо какав је утицај Ковачевца на Синишино сликање и да ли ће то бити његова нова фаза у сликарству. Леп сеоски амбијент, добра атмосфера, добро друштво... Наздрављамо до следећег виђења... Весна и Милан Јанковић фото: Тања Михаиловић
среда 29. јун 2022.
DNEVNIK
Награда на ликовном конкурсу
Са Маријом Гајић Цвјетићанин, професорком ликовног образовања у Гимазији и предедником удружења Академија уметности за децу и омладину разговарали смо о успесима и раду удружења. - Били смо данас у Музеју афричке уметности и освојили смо друго место на ликовном конкурсу који они расписују сваке године у свим категоријама, од првог до четвртог, до осмог и за средње школе, ликовне радионице... Од 600 школа освојили смо друго место и данас смо ишли по награду. Ирина Стојановић, ученица I-1 је освојила то друго место и имали смо још две учеснице на изложби. Нису освојили награде али је њихов рад прошао за изложбу а то су Ленка Јовичић и Татјана Маричић I2.
После дужег времена ваша Академија је пред младеновачком публиком на тргу окупила младе и старије уметнике. Шта планирате у наредном периоду? - Ситуација са короном нас је доста успорила и отежала рад. Обзиром да је тренутно ситуација мало подношљивија, одлучили смо да се мало активирамо. У склопу манифестације,"Културно лето'' представили смо се
јавности са жељом да анимирамо младе у ликовном стваралаштву. Обзиром на ситуацију и време у коме се налазимо на глобалном плану, примећује се да места за уметност има све мање и да је време да изађемо из затворених просторија у јавност. Мени је веома лепо када одржавамо народни дух здравим, када се без обзира на године окупљају и стари и млади на један леп, креативан начин. Атмосфера је била изванредна. Деца и омладина сама по себи носе једну лепу енергију. Деца уметници Младеновца нису ограничени ни по једном основу, тако да је намера била да свако дете које испољи жељу да нацрта нешто буде слободно да то и уради.
Шта је био циљ програма Деца уметници Младеновца? - Ово је једна лепа манифестација, требало би чешће да се на јавним местима испољава уметност и култура. Деца су наше највеће благо и треба их сачувати од изазова које доноси ово време. Цртежи су били на продају, међутим није било довољно видљво широј публици, тако да нисмо сакупили нешто велико. Планирамо да наставимо са продајом цртежа нешто касније, уживо или онлајн. Обавестићемо јавност о томе. Новац смо проследили у хуманитарне сврхе. - Обзиром да је ово први пут да учествујемо на овој манифестацији било је пропуста око организације. То обично и не може да се сагледа први пут. За идућу годину ћемо се свакако боље организовати, видели смо шта би требало још променити. РД
Centar za edukaciju
Nikoli} - Logoseum
П си хол о ш ко с а в е т о в а њ е - индивидуално
- терапија парова - породична терапија Јелена Тољевић дипл. психолог и психотерапеут 065/604-9395, psihodiliste@gmail.com
МЛАДИ/КУЛТУРА
9
10
DNEVNIK
ВАЖН И ТЕЛЕФОНИ
ИНФО
среда 29. јун 2022.
Рођење светог Јована Претече и Крститеља Господњег
Стоматолошка ординација др Калаба........................064/9960989 На шест месеци пре свога јављања у Logopedsko - defektolo{ki Назарету Пресветој Деви kabinet za decu i odrasle Марији велики Гаврил, "NIKOLI] архангел Божји, јавио се LOGOSEUM" ....... 064/17 39 461 првосвештенику Захарију у храму АПОТЕКЕ Пре него Апотека "Београд" ................8233-679 Јерусалимском. што је објавио чудесно Апотека "Сана"..................... 8230-1 57 зачеће безмужне девице, архангел је објавио ОПШТИНА МЛАДЕНОВАЦ чудесно зачеће бездетне Centrala................................8241-600 старице. Захарије не поверова одмах речима Услужни центар.....................8231 -260 весника Божјег, и зато му се језик веза немилом, 8233-980, 8230-891 и остаде нем све до осмог дана по рођењу Јовановом. У тај дан скупише се сродници JAVNA KOMUNALNA PREDUZE]A Захаријини и Јелисаветини ради обрезања Javno komunalno preduze}e младенца и ради надевања имена. Па када KULTURA I TURIZAM Mladenovac упиташе оца, какво би име он желео дати сину, Centrala......................8231-422 он, будући нем, написа, на дашчици: Јован. И у Centar za kulturu i turizam 8231-230 Muzej Mladenovca................8232-969 Beogradske elektrane Mladenovac том часу одреши му се језик, и он поче говорити. Pozivni centar...........8233-521 Дом Захаријин беше на висинама између Biblioteka.............................8230-200 Gradsko grejawe..........8231-872 Витлејема и Хеврона. По целом Израиљу беше Хотел "Селтерс" Elektrodistribucija Mladenovac се разнео глас о појави ангела Божјег Захарији, о рецепција............... .. 8241 -425 Centrala....8231-338, 8232-082 немилу овога и о одрешењу језика његовог у часу када написа име Јован. Глас о томе беше 8232-130 PUTOVAWA дошао и до Ирода. Зато Ирод, када посла да се Dispe~er....8231-011, 8231-012 покољу деца по Витлејему, упути људе у брдско Autobuska stanica................8231-455 @el. stanica (do 14h)... 8231-267 Telekom......................................19771 обиталиште породице Захаријине, да убију и Prijava kvarova..........8237-533 Јована. Но Јелисавета благовремено сакрије ZDRAVSTVO 8240- 640 дете. Разјарен због овога цар Ирод посла џелате Dom zdravqa Mladenovac у храм Захарији (јер се деси да Захарији опет Centrala......8231-980,8241-980 Центар за социјални рад ..8231 - 01 4 беше чреда служења у храму Јерусалимском) да Hitna sl`ba........8236-009, 8230-094 ОСИГУРАЊЕ га убију. Између притвора и храма Захарија би Bolnica za interne bolesti убијен, а крв његова се усири и скамени на Агенција за осигурање Centrala.....................8231-988 ..............060/31 2 03 1 2, 064/1 27 04 04, плочама, и оста тако као сталан сведок против 065/822 26 45 Ирода. Јелисавета се сакрије са дететом у неку пештеру, где ускоро она премине. Младенац - Autoelektri~arska radwa МАЈСТОРИ И ПОПРАВКЕ Јован оста у пустињи сам на старању Бога и "Шпиро"......................... 063/81 32-074 ангела Божјих. - Servis mobilnih telefona Полиција..........................................1 92 Ватрогасци...................................... 1 93 Хитна помоћ...................................1 94 Тачно време....................................1 95 Предаја телеграма телефоном...1 961 Пријава међународни разговор.1 9011 Војна хитна помоћ........................1 976 Пријава телефонских сметњи...1 9771 Центар за обавештавање............1 985 АМСС помоћ на путу....................1 987 Бројеви телефона.......................11 811 Служба буђења...........................1 9811 Разна обавештења.....................1 981 2 Војна полиција............................1 9860 Метеролошки подаци..............1 9822/1 Важни телефони.........................11 811 Лото извештај..........................1 9822/2
"Dot mobi"................. 060/368-6624 AUTO MAJSTORI - Elektronik "Dule" ......063/262-621 - Auto servis "Pr}a"... 063/8084-752
- Мото-сервис "Неша"...064/11 91 509
Следи : четвртак 7. јули - Рођење светог Јована
TRGOVINSKA RADWA
уторак 1 2. јули - Свети апостоли Петар и
MIMA
Претече - Ивањдан
Павле – Петровдан
MIRJANA Bovan Ulica Kraqa Petra I 211 PIJACETА
Младеновац
011/823 26 20
ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА МЛАДЕНОВАЦ од 30. јуна до 06. јула 2022. 30.
макс. t мин. t
четвртак
33 o 20 o
01 .
петак
33 o 21 o
02.
субота
30 o 1 8o
03.
04.
недеља понедељак
28 o 1 6o
29 o 1 6o
05.
уторак
30 o 1 6o
06.
среда
31 o 1 8o
ЗЕЛЕНА ПИЈАЦА МЛАДЕНОВАЦ, 011 /823 1111 MLADENOVA^KI, Nedeqne novine, godina V, Registarski broj u APR - u NV00081 3, ISSN 2466-336 , Telefon: 011 /8231 708, 063/1090422, dnevnik.mladenovacki@gmail.com , Izdav a~: EVA doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Odgovorni urednik: Milan Jankovi}, Сарадници : Весела Јевтић, јереј Марко Јефтић, Весна Јанковић, Petar Stani{i}, Zoran Mladenovi}, Slava @. Todorovi}, Radoslav Jovi~i}, Radovan S. @ivanovi}, Jasmina Numi}, Olga Leki}, Stevan Vlaji}, Haxi Marko Vuji~i}, Milo{ ^oli}, Stevanovi} Marko, Teodora Jankovi} [tampa: Eva doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Elektronsko izdawe: https://issuu.com/dnevnik.mladenovacki/docs/
DNEVIK
среда 29. јун 2022.
DNEVNIK
КОШАРКА
XXV STREETBALL CHALLENGE У МЛАДЕНОВЦУ
Представници Београдске асоцијације за школски спорт посетили су престижни турнир у баскету 3 на 3 XXV STREETBALL CHALLENGE који је организовао младеновачки КК "КЕНИ 55". Прослављени некадашњи кошаркаш ЦЗ а садашњи координатор
СПОРТ
ШКОЛА ПЛИВАЊА
У сарадњи са Градским секретаријатом за спорт и омладину, и ГО Младеновац, крећемо са уписом деце у школу пливања! Упис је почео данас у среду 29. јуна 2022. од 1 0 часова у главном холу центра. Обука је за учење пливања, као и за усавршавање технике пливања. Као и ранијих година, дете може уписати искључиво пунолетна особа. Курсеви су бесплатни за сву пријављену децу. Програми су предвиђени школских спортских такмиче- за децу школског узраста. ња града Београда г. ВлаПрви курс од 04.07. димир Тица, у име Београ26.07.2022. године дске асоцијације за школски (без недеље) спорт, доделио је признања и Обука непливача: награде победничким еки- - прва група од 09:00 - 1 0:00 пама овог турнира. часова - друга група од 1 0:00 - 11 :00 БАШС часова - трећа група од 1 9:00 - 20:00 часова
Усавршавање технике
пливања: - прва група од 09:00 - 1 0:00 часова
самопослуга
КАФЕ КРАЉ Н А Т Р ГУ
ГРАЦИ Ј А Селтерс бања
11
- друга група од 1 0:00 - 11 :00 часова - трећа група од 1 9:00 - 20:00 часова
Други курс од 01 .08. 23.08.2022.године (без недеље) Обука непливача:
- прва група од 09:00 - 1 0:00 часова - друга група од 1 0:00 - 11 :00 часова - трећа група од 1 9:00 - 20:00 часова
Усавршавање технике
пливања: - прва група од 09:00 - 1 0:00 часова - друга група од 1 0:00 - 11 :00 часова - трећа група од 1 9:00 - 20:00 часова СЦ
СТР
Ц И Ц А Влашко П оље 8201 722, 7-21 часова недељом 7-1 6 часова
12 РВАЊЕ
среда 29. јун 2022.
DNEVNIK
СПОРТ
ТРОФЕЈ МЛАДЕНОВЦА
М Е Ђ УН АР О Д Н И Р ВАЧ К И Т УР Н И Р
У организацији рвачког клуба "Љубомир Ивановић Геџа” у сарадњи са градском општином Младеновац, рвачким савезом Београда и Србије одржан је шести по реду међународни рвачки турнир за дечаке и девојчице У-9-11 1 3-1 5-1 7 (кадети) на ком је наступило 224 такмичара из 32 екипе из земље и иностранства. Наступила су 23 домаћа клуба и екипе из Грчке - клиб Леонидас из Спарте са 9 такмичара, Трикала Метеори са 8 такмичара и Архелаос из Катерини са 1 4 такмичара које је предводио господин Харалампос Коуклидис. Затим екипе Босне из Сарајева са 8 такмичара, рвачког клуба Сарајева са 1 2 такмичара, екипа Слободе из Тузле са 5 такмичара, екипа
Петриње из Хрватске, екипе из Подгорице - Црна Гора и екипа из Скопља Северна Македонија. Победник турнира је екипа рвачког клуба Геџа са 343 бода, друга је екипа Грчке са 21 8 бодова, трећи Херкулес Горњи Брег са 200 бодова, четврти Соко Сомбор 1 92, пети Крагујевац са 1 45 бодова. Код девојака победник је рвачки клуб Геџа са 97 бодова, друго место деле екипа Херкулеса и екипа Хрватске са по 70 бодова, четврта је екипа из Босне са 40 бодова, пети Екипа Змајеви из Петровца на Млави са 30 бодова.... За најбоље на турниру су проглашени: Најбољи страни такмичар Бакир Гобељић из екипе Босне - БиХ. Најбоља
Трофеј Младеновца Трофеј Младеновца за млађе узрасне категорије у рвању Грчко-Римским стилом који је одржан у организацији Рвачког клуба Геџа је, поред уобичајених награда медаље, пехари, дипломе, по први пут имао и новчане награде за освајаче првих места у износу од 1 00 евра. Вероватно смо први клуб у Србији који је додељивао овакав вид награда за млађе узрасне категорије. Овога пута за Кадете У1 7. Верујемо да ће следеће године бити још боље и да ће на овај начин наш турнир бити квалитетнији и додатни мотив за младе такмичаре. Захвалност спонзорима. домаћа такмичарка Габријела Гобељић из Херкулеса, најбољи домаћи такмичар Лазар Дедић из Сомборског Сокола. Најбоља страна такмичарка Леа Мајић - Хрват-
ска. Најбоља страна екипа Грчка, најбоља домаћа екипа Љубомир Ивановић “Геџа”. Најбоља женска страна екипа је Хрватска, најбоља женска домаћа Љубомир Ивановић “Геџа”, најбољи такмичар клуба Илија Антић, најбољи судија Марко Иветић, и за најбољег тренера турнира Ислам Садикај из екипе рвачког клуба Сарајево. Да турнир протекне како треба помогли су Никола Матовић, Филип Маринковић, Лука Чокић, Ирена Влајић, Ана Јанићијевић, а посебно Милија Миленковић, Небојша - Шоне Јовановић. Све то у координацији са Слободаном Сретеновићем. Посебна захвалност Војиславу Табачком, Далибор Рвање Перовић и Милошу Марићу. Слободан Сретеновић Тренер рвачког клуба Љубомир Ивановић Геџа
ПРОДАЈНА МЕСТА "НОЛЕ ": * КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ ББ (КИОСК) * ЈАНКА КАТИЋА 1 (АУТОБУСКА СТАНИЦА) * РАДНИЧКА 1 6 (ИЗА ДИС-а) * ВУКА КАРАЏИЋА 9 а
EV A ш т а м п а р и ј а ,
0 64/2 54 9 1 3 2
D N E V N I K ML A D E N O V A ^ K I 0 6 3 / 1 0 9 0 4 2 2