Dnevnik 9.januar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SREDA 9. JANUAR 2013. GODINE

GODINA LXXI BROJ 23671 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

MINISTARSTVO ENERGETIKE PRIPREMA OLAK[ICE ZA UGRO@ENA DOMA]INSTVA

Siroma{nima besplatni struja i gas vredni 1.200 dinara str. 4

NASLOVI

PRE L A Z AK S PE ^ E W A NA LAK [ E ME S O NE ] E BI T I JEF T IN

Politika

Vanredni izbori nerealni ako je vlast racionalna

2 Danas sednica Vlade i predsednika Srbije o platformi za KiM

Ekonomija 5 „Merkator” ide u Todori}eve ruke 5 Sezonci i siva zona oborili nezaposlenost?

Novi Sad 7 Na Salajci „vijali Bo`i}” za kola~e i pe{kir 7 S monta`nog mosta obavezno desno 9 Proverava se poslovawe „Zelenila” od 2010.

Vojvodina 10 Zrewanin: Za{to direktor ne bi bio i osnovac 10 U Ja{i Tomi}u birali najve}eg la`ova

POLITI^KI ANALITI^AR DEJAN VUK STANKOVI]

str. 3

Piletina leti na 400 dinara?

Radoman: Kosti} na ~elu Razvojnog fonda Vojvodine

str. 3

str. 6

BEZ OPORAVKA REALNOG SEKTORA NEMA ZAPO[QAVAWA I PRIVREDNOG RASTA

DA LI JE JANUAR NAJDEPRESIVNIJI MESEC

Umor i apatija napadaju posle praznika str. 11

Na{a prera|iva~ka industrija slabija od ~e{ke „[kode” str. 5

REPORTA@E NAJSEVERNIJI PRAVOSLAVNI MANASTIR U SRBIJI NA PERIFERIJI SOMBORA

OD NOVE GODINE KAZNENA POLITIKA U SRBIJI DELIMI^NO IZMEWENA

Za oru`je Veleposednik na crno Stevan Kowovi} ostavio zadu`binu pravo u zatvor str. 12

Susne`ica

Najvi{a temperatura 3 °S

str. 13

str. 14 – 18

SPORT

n POVEREWE OBRADOVI]U I VRANE[U

n DIVAC I @ERAVICA U KU]I SLAVNIH

n NASTAVQA SE „DNEVNIKOV” TURNIR

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

POLiTikA

sreda9.januar2013.

E{ton nema svoj plan za sever Kosova – Vi so ka pred stav ni ca Evrop ske uni je Ke trin E{ton ne ma sop stve ni plan za re {a va we pro ble ma se ve ra Ko so va ve} se u svom po sre do va wu osla wa na za kqu~ ke Evrop skog sa ve ta – iz ja vi la je ju ~e za Ta njug we na port pa rol ka Ma ja Ko ci jan ~i~. – Mo `e se re }i da su za kqu~ ci Sa ve ta na{ plan za se ver. Ona je de man to va la iz ve {ta je pri {tin skih me di ja da }e Ke trin E{ton to kom sle de }e run de di ja lo ga pred sta vi ti pre mi je ri ma Sr bi je i Ko so va svoj plan za se ver. Sa vet je kra jem pro {le go di ne usvo jio za kqu~ ke u ko ji ma se

DANAS SPECIJALNA SEDNICA VLADE I PREDSEDNIKA SRBIJE

tak sa tiv no na vo di {ta Be o grad i Pri {ti na tre ba da u~i ne da bi Sr bi ja do bi la da tum po ~et ka pre go vo ra o pri dru `i va wu EU. U te uslo ve spa da spro vo |e we svih do sad pot pi sa nih do go vo ra, po sti za we spo ra zu ma o ener gi ji i te le ko mu ni ka ci ja ma i po ~e tak de mon ti ra wa „pa ra lel nih in sti tu ci ja” na se ve ru Ko so va. Ma ja Ko ci jan ~i~ je po tvr di la da }e bri sel ski di ja log na teh ni~ kom ni vou po ~e ti 10. ja nu a ra, dok je su sret pred sed ni ka Vla de Sr bi je Ivi ce Da ~i }a i ko sov skog pre mi je ra Ha {i ma Ta ~i ja pod po kro vi teq stvom E{to no ve za ka zan za 17. ja nu ar.

Uhap{eni Srbi }e biti pu{teni De ve to ri ca Sr ba ko je je ko sov ska po li ci ja pri ve la na Bo ì} u Gra ~a ni ci bi }e pu {te ni na slo bo du jer nad le `ni ko sov ski tu ì lac ni je utvr dio kri vi~ nu od go vor nost. Advo kat De jan A. Va si} je u iz ja vi Ta nju gu re kao da je ko sov sko tu ì la {tvo na {lo da u slu ~a ju de ve to ri ce uhap {e nih Sr ba ne po sto je ele men ti za kri vi~ no go we we i da }e pred met pre u ze ti ne ki od su di ja za pre kr {a je. Advo kat Va si}, je dan od bra ni la ca ko je je an ga ò va la Kan ce la ri ja za Ko so vo i Me to hi ju da bi pru ìo prav nu po mo} Sr bi ma ko ji su pri ve de ni u Gra ~a ni ci, re kao je da po sto ji mo gu} nost da Sr bi even tu al no bu du nov ~a no ka `we ni. – De ve to ri ca Sr ba pri ve de ni su pre kju ~e na kon bo ì} ne li tur gi je u Gra ~a ni ci, a wih je sa slu {ao tu ì lac Osnov nog tu ì la {tva u Pri {ti ni i oni }e, na kon is te ka ro ka od 48 sa ti, bi ti pu {te ni na slo bo du – is ta kao je Va si}.

Ko je predsednik Buweva~kog nacionalnog saveta Do sa da {wi pred sed nik Na ci o nal nog sa ve ta Bu we va~ ke na c i o n al n e ma w i n e Bran k o Po kor ni} raz re {en je du `no sti na 15. sed ni ci Sa ve ta, ko ju je sa z vao pot p red s ed n ik Ni ko la Ba bi}. Za no v og pred s ed n i k a je ime no va na mr Su za na Ku jun xi}-Osto ji}, {to u skla du s ko a li ci o nim spo ra zu mom od 21. ju na 2011. go di ne. Ta da je do go vo re no da se sva ke go di ne ime nu je no vi pred sed nik sa sve tri li ste, pa su do sa da pred sed ni ci bi li Bla {ko Ga bri}, Bran ko Po kor ni} i sa da tre ba da bu de mr Su za na Ku jun xi}-Osto ji}. Po k or n i} je pred s ed n ik bio BNS-a go di nu i po, a on da je, na kon 21. de cem bra, tre ba lo da pre da ostav ku i sa zo ve

dnevnik

sed ni cu na ko joj bi funk ci ju pred s ed n i k a pre d ao Su z a n i Ku jun xi}-Osto ji}. Ba bi} na vo di da su Po kor ni }a po zva li na sed ni cu da bi se vra tio na sta ro me sto pred sed ni ka Iz vr {nog od bo ra. Po {to se ni je po ja vio, na we go vo me sto je iza bra na dru ga oso ba. Su z a n a Ku j un x i}-Osto j i} na vo di da joj je `ao {to su bi li pri mo ra ni na to da sa zo vu sed ni cu na ova kav na ~in i da su od po ~et ka o~e ki va li od Po kor ni }a da pod ne se ostav ku, {to se ni je de si lo. Bran k o Po k or n i}, me | u tim, u sa op {te wu ko je upu tio jav no sti tvr di da je je di ni le gi t im n i pred s ed n ik Na c i o - nal nog sa ve ta Bu we va~ ke na ci o nal ne ma wi ne. S. I.

KiM kao ispit jedinstva vlasti i Ustava Spe ci jal na sed ni ca Vla de Sr bi je, uz u~e {}e pred sed ni ka To m i s la v a Ni k o l i }a, o plat f or m i o Ko so vu bi }e odr à na da nas, na kon ju ~e ra { weg od l a g a w a. Ka ko nam je po tvr |e no u vr hu vla da ju }e ko a li ci je, na woj }e bi ti usvo je na dva do ku m en t a, o ~e m u je „Dnev n ik” ve} pi sao. Je d an je tekst re z o l u c i j e o ko j em }e se iz j a { wa v a t i po sla ni ci na sed ni ci Skup {ti ne Sr bi je u pe t ak i on je oba ve zu ju }i, a dru gi je dr àv na plat for ma za re {e we pro ble ma KiM, ko ja je na sta la u ka bi ne tu pred sed ni ka Sr bi je. Od la ga we za jed ni~ ke sed ni ce Vla de i {e fa dr à ve uka za lo je na to da jo{ uvek po sto je spor ni ele men ti i for mu la ci je u okvi ru ko a li ci je na vla sti, a po seb no ka da je re~ o ono me {to bi kao oba ve zu ju }e za Vla du i sa mog pre mi je ra Ivi cu Da ~i }a u da qem to ku pre go va ra~ kog pro ce sa s Pri {ti nom iza {lo iz naj vi {eg za ko no dav nog do ma ze mqe. Po ne kim iz vo ri ma, spor no je i da li }e u ko na~ nom tek stu re zo lu ci je bi ti po zi va we na plat for mu ili }e se iz be }i we no form la no po mi wa we, kao i da li }e po sto ja ti deo s obra zlo è wi ma. Bez ob zi ra na ma glu u tu ma ~e wu spor nog, kru ci jal no je, po na {im sa zna wi ma, ka ko da ustav na for mu la o KiM „i bu de i ne bu de u sa mom do ku men tu ko ji ide pred Skup {ti -

Vulin: Nema nesuglasica – Zajedni~ka sednica Vlade i predsednika Srbije, ~ija }e tema biti platforma i rezolucija o Kosovu i Metohiji, koja bi potom trebalo da bude prosle|ena parlamentu na usvajawe, odrà}e se danas – potvrdio je i direktor Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin Tanjugu. –Sednica je zakazana za danas zato {to se ocenilo da je tako potrebno. Nema nikakvih nesuglasica, politi~kih razmimoilaèwa – i Vlada i predsednik misle isto, i to }e se videti danas. On je podsetio na to da je i premijer Ivica Da~i} rekao da }e se sednica o tom pitawu odràti 8. ili 9. januara. nu”, ali i po je di ne stva ri ve za ne za na sta vak pre go va ra~ kog pro c e s a pod me d i j a t or stvom Bri s e l a. Re zo lu ci ja, ko ja }e i}i pred po sla ni ke, po ne kim na vo di ma, ima }e pet ta ~a ka, me |u ko ji ma je i ona da Sr bi ja ni ka da ne }e pri zna ti ne za vi snost Ko so va i Me to hi je, da }e di ja log s Pri {ti nom bi ti na sta vqen i

da sva ki po mak u tom di ja lo gu mo ra da pra ti i na pre dak Sr bi je na pu tu evro in te gra ci ja, za tim re {a va we sta tu sa se ve ra Po kra ji ne, kao i po seb ne ga ran ci je in di vi du al nih i ko lek tiv nih pra va za Sr be ju `no od Ibra. Ranije je najavqeno da bi na sastanku, ~iji se po~etak se o~ekivao ju~e oko 13 ~asova,

dràvni vrh trebalo da usvoji kqu~ne principe platforme o Kosovu, koje }e Vlada Srbije kao predlog rezolucije uputiti Skup{tini Srbije na usvajawe. Kako se tvrdilo, ti principi proizlaze iz dràvne platforme za KiM, koja je ra|ena u timu {efa dràve, a po nekim izvorima, i nacrta rezolucije koji je u Vladu pred odloènu sednicu stigao s Andri}evog venca. Predsednik Nikoli} je u ponedeqak poru~io da Srbija ne moè dobiti vi{e od onoga {to je sadràno u platformi o Kosovu i Metohiji, ali da ispod toga ne sme da ide. – O~ekujem da u petak bude sednica Narodne skup{tine na koju bi trebalo da budem pozvan i da kona~no pred celim svetom pokaèmo {ta èlimo i moèmo uraditi – rekao je Nikoli}, koji je pozvao sve da platformi ne prilaze sa skepsom, nepoverewem i autocenzurom, dodav{i da je platforma „najvi{e {to Srbija danas moè ostvariti„. – Iznad toga ne moè, o~igledno, ali ispod toga ne sme ako imamo ~ast i dostojanstvo. Pred samu specijalnu sednicu o~ito je da je ona proba jedinstva vladaju}e garniture, a da je dokument o KiM, koji u|e u Skup{tinu, ispit jedinstva vlasti i aktuelnog Ustava Srbije. D. Milivojevi}

Jovanovi}: O~ekujem izbore u ovoj godini Li der Li be ral no-de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} iz ja vio je da dru {tvo u Sr bi ji ni je sprem no za even tu al ne van red ne iz bo re, ali da }e na od lu ku o iz bo ri ma, ko ji su u 2013. mo gu }i, od lu }u ju }e uti ca ti ne za do vo qe ni ape ti ti unu tar vla da ju }e ko a li ci je. On je u in ter vjuu za B-92 oce nio i da je sa rad wa LDP-a s De mo krat skom stran kom i Li gom so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne pri rod na, ali da za tom sa rad wom mo ra da po sto ji vo qa i s dru ge stra ne.

– Mi slim da je vr lo lo {e to On, me |u tim, sma tra da je mo {to na od lu ku o iz bo ri ma ne uti - gu }e da }e u 2013. za i sta bi ti ~e svest o dru {tvu, ne go ne za do vo - or ga ni zo va ni van red ni par la qe ni ape ti ti unu men tar ni iz bo ri. tar sa me vla da ju }e – I mi slim da Ja vidim u Srbiji ko a li ci je. Da li }e se to de si ti u samo dve stranke je nor mal no da Da 2013. go d i n i, da ~i} bu de {ef Vu nas ta ve li ka ma danas, vidim SNS ~i }u? Ni je. Ne ni p u l a c i j a ko j a i vidim LDP zbog to ga {to mi se, za p ra v o, pre slim da je Vu ~i} sve g a, kri j e iza li~ no spo sob ni ji od Da ~i }a ili te na vod ne bor be pro tiv ko rup obr nu to, ne go zbog to ga {to su ci je uvo di u 2013. go di nu kao o~i gled no Vu ~i }e ve am bi ci je ta - iz bor nu go di nu – re kao je Jo va kve – re kao je Jo va no vi}. no vi}.

Li d er LDP je oce n io da dru {tvo ni je sprem no za te iz bo re, i da ni je sve sno wi ho vog zna ~a ja, „ta ko da ne o~e ku jem u 2013. taj kqu~ ni po li ti~ ki za o kret, ali }e mo sva ka ko kroz 2013. go di nu do }i do ne kih no vih od no sa u na {oj po li ti ci”. – Ja vi dim u Sr bi ji sa mo dve stran ke da nas, vi dim SNS i vi dim LDP, svi dru gi se ne ka ko kr pe od da nas za su tra, ne vi dim auten ti~ ne po li ti ke – re kao je Jo va no vi}.

TVIT CRTICA Ko ima platformu

Gde su autonoma{i

Od la ga we za jed ni~ ke sed ni ce Vla de i pred sed ni ka Sr bi je bi lo je ju ~e te ma i na dru {tve noj mre ì “Tvi ter”. LDP-ovac Dra go Ko va ~e vi} se pi ta: „Pa ho }e li To Ni osve {ta ti plat for mu pre ne go li je uru ~i Vla di? :)) Nek ubla ì tu plat for mu. Ne pi {e je kao voj vo da, ne go kao pred sed nik. :)„, po ru ~u je Ko va ~e vi} s laj ne, uz opa sku: „Na kra ju }e To Ni pre pu sti ti Sr bi ma na Ko so vu da sa mi na pra ve plat for mu, i re }i da je to iz po {to va wa :)“. Pot pred sed nik Skup {ti ne Ko so va Pe tar Mi le ti} iz Sa mo stal ne li be ral ne stran ke, tim po vo dom ka è: „Mi ima mo plat for mu, ne go nas ni ko ne pi ta„. Na Ko va ~e vi }e vu kon sta ta ci ju: „Ne }e im ni {ta dru go pre o sta ti. Vi de }e{ kad vas bu du zva li :)„, Mi le ti} je ka te go ri ~an: „Ka ko ho }e, mi smo tu…„

Ana li ti ~ar Rat ko Dmi tro vi} „pri me }u je“ na laj ni: „Do |o {i su naj `e {}i bor ci za auto no mi ju Voj vo di ne, odva ja we od Sr bi je. Me |u auto no ma {i ma iz gle da ne ma ni jed nog ve kov nog Voj vo |a ni na, Sr bi na„.

Kad vam ~i~a kaè Ra di kal Ivan Ni ni} raz mi {qa o na ja vi da bi ovo mo gla bi ti iz bor na go di na: „Bu du }e iz bor ne ak tiv no sti SNS }e fi nan si ra ti isi sa va wem nov ca iz sek to ra ener ge ti ke i pre no sa stru je. @i vi bi li pa vi de li... kad vam ~i ~a ka è„. S dru ge stra ne, funk ci o ner DSS-a @i vo ta Star ~e vi} ka è na istu te mu: „SNS od lu ~io – iz bo ri ove go di ne! E pa, na ro de, sa da je sve ja sno! Ne ma EU, ne ma bo qeg ì vo ta, ko su ak te ri afe ra, {ta ra de s Ko so vom, #sa mo_DSS„.

Vra~(evi) Eks mi ni star voj ni Dra gan [u ta no vac ne go du je na laj ni: „Tre }i na sta nov ni ka Sr bi je je bez ijed nog da na rad nog sta à, a ra de go di na ma!„ „Tvi te ra {i„ mu od go va ra ju: „Fa kat je i da je DS dr ào svu vlast 5 g, a da NI [TA ni je ura |e no na rad nom za ko no dav stvu zbog ko jeg ni ko ne ma sta`„. [u ta no vac pi ta: „Ko je u Vla di dr ào taj re sor?„ A „tvi te ra{„ mu od go va ra: „Aha, on da OK, po {to u fe u dal noj Sr bi ji mi ni stri ne od go va ra j u pre m i j e r u (DS) ne g o vra ~ e v i m a. Just sayin‘„.

Sudija da budem Glu mi ci Bo ja ni Ma qe vi} ni je se svi deo pra zni~ ni TV-pro gram: „Zar opet pu {ta ju ’No`’? Pa ne mo gu da ve ru jem! Pi rat ski evo ve} de ce ni ju, na sva ki Bo `i}!„ Funk ci o ner SPO-a Mi lan \u ki} }e tim po vo dom: „Ru `no {to ga pu {ta ju pi rat ski, a

va ma sva ka ~ast za film sto ti put, su bjek ti van sam :-) i jed na è qa mo ja, mo è? Ne kad, jed nom, ako bu de{ mo gla, ako uslo vi do zvo le, da raz mi sli{ da ekra ni zu je{ ’Su di ju’ i da ma kar sta ti ram, eto„, ka è \u ki}, ina ~e po pro fe si ji advo kat.

Vlade, izvini Sa vet ni ca PSS-a za me di je Bla gi ca Ko sti} za pi sa la je na laj ni: „Uz uplat ni cu ’In fo sta na’ sti `e i uplat ni ca-pri log za Fon da ci ju ’Di vac’. Vla de, iz vi ni, ali slu ~aj ’Ka ta ri na Re bra ~a’ me je traj no o{te tio. :-((„

Ko {ta odobrava Do pi snik RTS-a iz Bri se la Du {an Ga ji} pi {e na laj ni: „Pred sed nik Sr bi je ve} 13 go di na ne mo è na Ko so vo, a da Pri {ti na ne klim ne gla vom. Do bro da vi {e ne ma mo ilu zi ju da je dru ga ~i je„. Ana li ti ~ar Vla di mir To do ri} mu uka zu je: „Ne znam ba{ za to ’uvek’ jer ni je ni Euleks od u- vek, ali se ne {to pro me ni lo od ove go di ne. Ni je Bo Ta pro {le go di ne za Bo ì} tra ìo do zvo lu Pri {ti ne„. Ga ji} pod vla ~i: „Bo Ta ni je tra ìo di rekt no, ali je Pri {ti na vi {e pu ta da va la do zvo lu, pod pri ti skom ili ne, kao po se ta ma ’ver skog ka rak te ra’„. To do ri} }e na to: „Pa do bro, je l’ se sla è mo da je sa da do {lo do ta ko ma le, ali zna ~aj ne pro me ne?„

A Ga ji} “pri zna je”: „Sla `e mo se da je ove go di ne Pri {ti ni o~i to bi lo lak {e da ne odo bri po se tu :)„ To do ri} za kqu ~u je: „Od no sno, pu sti li su ih da ne odo bre... :) to je ste pro me na…”

Prasi}i okruga Medison Ni ju ~e se ni je smi ri va la laj na zbog bo ì} nog pra se ta Vu ka Je re mi }a. Pot pred sed nik NUNS-a Dra gan Ja wi} pri me }u je: „Ni je stvar u pra se tu na ra `wu, ne go u od lu ci jed nog od vo de }ih po li ti ~a ra da to usred Wu jor ka po sta vi na svoj pro fil„. S dru ge stra ne, „tvi te ra {i„ su u “~ast” tog de {a va wa smi {qa li film ske na slo ve na te mu pra se ta, da bi na kra ju pred lo ì li Je re mi }u da ka è ko ji mu se naj vi {e svi |a. Je re mi} je “pre su dio“: „Pra si }i okru ga Me di son :)))!„ Na in si sti ra we mno gih fa no va da ka è gde je ku pio pra se, da ni je mo `da iz “pet {o pa”, Je re mi} je sa op {tio: „Ne, ko li ko znam, na ba vqe no je na ne koj ami {koj far mi...„

Karleu{ino pravo Po sla nik voj vo |an ske skup {ti ne iz re do va LSV-a Alek san dar Mar ton upo zo ra va na laj ni: „Po vi ka na @kar le u sa star ja sno go vo ri u ka kvoj dr `a vi `i vi mo. @e na je iz re kla svo je mi {qe we. To je we no pra vo!„ S. St.

politika

dnevnik

Ra do man: Ko sti} na ~e lu Raz voj nog fon da Voj vo di ne Raz voj ni fond Voj vo di ne bi }e osno van u na red nih ne ko li ko da na, na kon {to Vla da Voj vo di ne i Vla da Sr bi je pot pi {u ugo vor o we go vom osni va wu, po tvr dio je za RTV po kra jin ski se kre tar za fi nan si je Zo ran Ra do man. Usko ro }e bi ti po zna to i ko ja }e, od ukup no pet za in te re so va nih ba na ka, pre u ze ti ono {to osta ne od Raz voj ne ban ke Voj vo di ne. Da nas is ti ~e za kon ski rok od osam da na za dve vla de da usa gla se i pot pi {u ugo vor o osni va wu raz voj nog fon da Voj vo di ne.

Po re ~ i m a po k ra j in s kog se kre ta ra za fi nan si je, pred stav ni ci Vla de Voj vo di ne i Sr bi je usa gla si li su tekst to kom pra zni ka pa bi fond mo gao bi ti osno van u naj kra }em ro ku, a pred lo `e no je da se na me stu di rek to ra na |e do sa da {wi di rek tor Raz voj ne ban k e Voj v o d i n e Go r an Ko sti}. Ra do man na ja vqu je da bi taj tekst tre ba lo da se na |e da nas na sed ni ci Vla de Voj vo di ne, i iz ra zio je uve re we da }e se u pr vom ter mi nu na }i i na sed ni ci Re pu bli~ ke vla de.

Ta da }e bi ti od re |e ni pot pi sni ci i ne po sred no na kon to ga bi }e pot pi san i ugo vor o osni va wu fon da, ka `e Ra do man. Vla da Voj vo di ne iz ja sni }e se i o pred lo gu da po kra jin ski se kre tar za fi nan si je Zo ran Ra do man i do sa da {wi di rek tor Raz voj ne ban ke Voj vo di ne Go ran Ko sti} bu du ~la no vi ko mi si je ko ja }e od lu ~i va ti o bu du} no sti de la ak ti ve i vi {e od 500 za po sle nih Raz voj ne ban ke, ob ja vio je RTV. U ko m i s i j i }e bi t i jo{ pred s tav n ik Mi n i s tar s tva

fi nan si ja i Agen ci je za osi gu ra we de po zi ta, a od lu ~i va }e iz me |u pet ba na ka za in te re so va nih za to da pre u zmu deo ak t i v e Raz v oj n e ban k e Voj vo di ne. To su Uni kre dit, So s i j e t e `e n e r al, Folks ban ka i Kre di agri kol, dok jo{ ni je ja sno ko ja je pe ta. – Mi }e mo gle da ti ko ja je tu naj po voq ni ja fi nan sij ska po nu da i, {to je mo `da naj bit ni je, ko li ko }e ta ban ka pre u ze ti za po sle nih od RBVa. To }e si gur no bi ti je dan od va `ni jih ele me na ta za od lu ~i va we – na veo je Ra do man.

PO LI TI^ KI ANA LI TI ^AR DE JAN VUK STAN KO VI]

Van red ni iz bo ri ne re al ni ako je vlast ra ci o nal na Po li ti~ ki ana li ti ~ar De jan Vuk Stan ko vi} sma tra da vla da ju }a ko a li ci ja ne ma ni je dan va qa ni raz log da u ovoj go di n i ras p i s u j e pre v re m e n e par la men tar ne iz bo re. Stan ko vi} je za „Dnen vik” oce nio da bi je di ni ra ci o na lan po vod za van red ne iz bo re bio uko li ko bi se do {lo u si tu a ci ju da ak tu el na vlast vi {e ne mo `e da ser vi si ra spoq ni dug ili oba ve ze pre ma bu xet skim ko ri sni ci ma. – Uko li ko bi se iz bo ri ras pi sa li sa mo zbog to ga da bi se ka pi ta li zo va la tre nut na po pu lar nost SNS-a u jav no sti, bez ne kog ozbiq nog po li ti~ kog po vo da, to ne bi bi lo do bro, ni ti bi na i {lo na bla go naklnost gra |a na – ka zao je Stan ko vi}. – Za to mi se ~i ni ma lo ve ro vat nim da }e mo u ovoj go di ni ima ti van red ne par l a m en t ar n e iz b o r e, ma d a ne mo gu ni da ih u pop tu no sti is kqu ~im s ob zi rom na dvo smi sle ne po ru ke ne kih pred stav ni ka vla sti u tom po gle du. Na{ sa go vor nik uka zu je i na to da ak tu el na vlast ni je su o ~e na ni s pri ti skom opo zi ci je ili ne do sta kom po dr {ke u jav nom mwe wu, ve} na pro tiv. – Ne ma ozbiq nog pri ti ska opo zi ci je ni ti ar ti ku li sa nog ne za do voq stva u jav no sti. Da kle, i u tom po gle du vla da ju }a ve }i na je sta bil na jer ne ma

fak t o r a ko j i je ne p o s red n o mo gu uz dr ma ti – na po mi we on. Po we g o v im re ~ i m a, zbog to ga od go vor tre ba tra `i ti u od n o s i m a iz m e | u stra n a k a vla da ju }e ko a li ci je i wi ho voj pro ce ni {ta ko i ko li ko mo -

ipak pri li~ no do bro ras po de qe na i da sva ko ima do voq no da ne bi bi ne za do vo qan – ka `e on. Stan k o v i} ve r u j e da ova vla da ne bi bi la uz dr ma na ni u slu ~ a j u za s to j a u pro c e s u

svom bi ra~ kom te lu – oce nio je Stan ko vi}. A pod se tio je i na to da ni pret hod na vla da, ko ja je bi la iz r a z i t i j e pro e v rop s ki na stro je na, ni je pod ne la ostav ku kad ni je do bi la kan di da tu ru u de cem bru 2011. go di ne. Po we go vim re ~i ma, sa mo eko nom ski pro ble mi mo gli bi

sreda9.januar2013.

U BA ^U SU TRA SKUP [TIN SKA SED NI CA

Ba la {e vi }u vra }a ju zva we po ~a snog gra |a ni na U op {ti ni Ba~, gde od po lo vi ne pro {log de cem bra tra je svo je vr sno dvo vla {}e ko je je u no voj go di ni kul mi ni ra lo fi zi~ kim su ko bom pri sta li ca dve ju stra na i po li cij skim pri tvo rom osum wi ~e nih za tu ~u, no va skup {tin ska ve }i na (DS, SRS i LSV) na ja vi la je sle de }i po tez – vra }a (od u ze to) zva we po ~a snog gra |a ni na te op {ti ne kan ta u to ru \or |u Ba la {e vi }u. Taj pred log od lu ke je pr va ta~ ka dnev nog re da pred lo `e nog za sed ni cu Skup {ti ne op {ti ne Ba~ ko ju je za su tra, 10. ja nu ar, za ka zao wen no vo i zbra ni pred sed nik Dra gan Me di} (SRS). Sed ni ca je u pod ne, u Ma loj sa li Kul tur no-pro pa gand nog cen tra, na vo di se u sa zi vu ko ji je do sta vqen „Dnev ni ku”. Iako je, po Me di }e vom mi {qe wu, vra }a we zva wa po ~a snog gra |a ni na Ba la {e vi }u va `na stvar, taj funk ci o ner pri zna je da je ipak naj va `ni ja pri pre ma za do no {e we op {tin skog bu xe ta. – Naj va `ni ja stvar za ovu op {ti nu je bu xet, na ko jem ra di mo, ali nam jo{ ni su na ras po la ga wu sve skup {tin ske slu `be.

Ne ma ozbiq nog pri ti ska opo zi ci je ni ti ar ti ku li sa nog ne za do voq stva u jav no sti

`e do b i t i iz ove po z i c i j e. Stan ko vi} sma tra da ko a li ci ja oko SPS-a i URS na no vim iz bo ri ma ne mo gu do bi ti vi {e po dr {ke ne go {to ve} ima ju te da je ov de pi ta we da li su na pred wa ci do voq no na mi re ni u ak tu el noj ko a li ci ji. – Sve za vi si od pro ce ne vla sti, ma da je po li ti~ ka prak sa po ka za la da vla da ju }e stran ke i ne vo le ba{ mno go iz bo re jer to sva ka ko zna ~i ula zak u zo nu ne iz ve sno sti. Uosta lom, ~i ni mi se da je po li ti~ ka mo} u ak t u e l n oj ko a l i c i j i

evrop skih in te gra ci ja, ni ti oko pi ta wa Ko so va. – U o~i ma jav nog mwe wa ova vla da ne bi mno go iz gu bi la uko li ko ne na sta vi evrop ske in te gra ci je jer je tu re~ o bi ra ~i ma SPS-a i SNS-a ko ji ma EU ni j e pri m ar n i ciq kao {to je to bi ra ~i ma DS-a ili LDP-a, dok je URS od u stao od te te me kao cen tral ne te me svog po li ti~ kog de lo va wa. Ta ko da, ako na pro le }e i ne do bi je mo da tum pre go vo ra, {to bi bi lo lo {e za dr `a vu, te stran ke ipak ne }e gu bi ti u

ak ti vi ra ti me ha ni zam „spa sa vaj se ko se spa sti mo `e”. – Mi slim da bi je di no pe si mi sti ~an eko nom ski sce na rio mo ga bi ti ra ci o na lan raz log za no ve iz bo re. Ne ve ru jem da }e se to pre la ma ti na te mi Ko so va ili evrop skih in te gra ci ja, ili, pak, bor bi pro tiv kri m i n a l a i ko r up c i j e. Jer, sum wam da bi bi lo ko iz sa da {we vla sti u{ao u zo nu po li ti~ kog sa mo u bi stva, ri zi ku ju }i da {ti ti bi lo ko ga ko je op tu `en za ko rup ci o na {ke afe re. Da kle, po me ni, ni taj fak tor ni je re a lan po vod za iz bo re – ka zao je Stan ko vi}. B. D. Sa vi}

Pri pre me za do pun ske po kra jin ske iz bo re Po kra jin ska iz bor na ko mi si ja sa op {ti la je da su ju ~e po ~e le da te ku iz bor ne rad we za spro vo |e we do pun skih iz bo ra za po sla ni ke Skup {ti ne Voj vo di ne i do ne la od lu ku o ime no va wu ~la no va iz bor nih ko mi si ja. Ka ko je na ve de no na in ter net-stra ni ci Vla de Voj vo di ne, ~la no vi iz bor nih ko mi -

si ja ime no va ni su u iz bor nim je di ni ca ma 3Apa tin, 17-Zre wa nin III i 49-Sr bo bran, u ko ji ma }e 17. fe bru a ra bi ti odr `a ni do pun ski iz bo ri za iz bor po sla ni ka po ve }in skom iz bor nom si ste mu. Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne I{tvan Pa stor je 20. de cem bra mi nu le go -

di ne ras pi sao do pun ske iz bo re u te tri iz bor ne je di ni ce po {to su ostav ke na po sla ni~ ka me sta, zbog ne spo ji vo sti funk ci ja, pod ne li gra do na ~el nik Zre wa ni na Ivan Bo {wak i pred sed ni ci op {ti na Apa tin @i vo rad Smi qa ni} i Sr bo bran Zo ran Mla de no vi}.

REKLI SU Jok si mo vi}: Ne ve ru jem da }e bi ti iz bo ra

Go a ti: Ipak, mo `da, gla sa we

Du li}: Sa rad wa SVM i DS

^la ni ca Pred sed ni {tva SNS-a Ja dran ka Jo ski mo vi} ka `e da ne ve ru je da }e ove go di ne bi ti van red nih iz bo ra, od go va ra ju }i na me dij ske spe ku la ci je o to me da je SNS od lu ~io da ide na iz bo re. – Ve ru jem da iz bo ra ne }e bi ti sve do tle dok po li ti ka ove vla de, ko ju je pro mo vi sa la pre sve ga Srp ska na pred na stran ka kao we na oko sni ca, bu de ima la po dr {ku u Vla di. Onog tre nut ka ka da to ne bu de vi {e ta ko, tre ba lo bi da se ide na iz bo re, a ja ne ve ru jem da }e to bi ti ove go di ne – re kla je Ja dran ka Jok si mo vi} za Ra dio „Slo bod na Evro pa„. Ja dran ka Jok si mo vi}, ko ja je i po sla ni ca SNS-a u Skup {ti ni Sr bi je, na vo di da smo u stal noj iz bor noj kam pa wi, „ali da ne vi di da bi iz bo ri tre ba lo da se de se ove go di ne”.

Po li ti~ ki ana li ti ~ar Vla di mir Go a ti ka `e za Ra dio „Slo bod na Evro pa„ da je mo gu }e da do pre vre me nih iz bo ra ove go di ne, ka ko se to spe ku li {e po sled wih da na, ipak do |e, „jer je pot pu no ja sno da Srp ska na pred na stran ka `e li da na ta la su po pu lar no sti obez be di ve }i uti caj i kvan ti fi ku je svo ju nad mo}”. – Ve ro vat no je te `wa pred sed ni ka SNS-a da to i per so na li zu je, da on bu de no si lac li ste i do bi je bo qi re zul tat i bo qu po de lu unu tar bu du }e ko a li ci je jer ne ma {an se da jed na par ti ja do bi je ap so lut nu ve }i nu – na vo di Go a ti.

– Na sta vak pri vla ~e wa in ve sti to ra, po nov no us po sta vqa we po li ti~ ke sa rad we iz me |u SVM-a i DS-a, kao i od u sta ja we od „fi lo zo fi je me ga lo man skih pro je ka ta” obe le `i li su pret hod nu go di nu u Su bo ti ci, dok }e u 2013. po seb na pa `wa bi ti po sve }e na sre |i va wu cen tra gra da da bi Su bo ti ~a ni do bi li grad sko je zgro ka kvo za slu `u ju – iz ja vio je gra do na ~el nik Mo dest Du li}. On je pre ci zi rao da }e Su bo ti ca i na red nu go di nu ko ri sti ti zva we „Evrop ski grad bu du} no sti”, osvo je no mar ta 2012. go di ne u iz bo ru ma ga zi na FDI, a u ka te go ri ji gra do va Ju go i sto~ ne Evro pe ko ji naj bo qe pri me wu ju stra te gi ju pri vla ~e wa stra nih in ve sti ci ja.

li, ali to, ka ko tvr di ra di kal Me di}, ni je i slu `be no ob ja vqe no, zbog ~e ga sa da no va ve }i -

Dragan Medi}

na, ko ju od po lo vi ne de cem bra po no vo oku pqa DS, na me ra va da vra ti po ~a sno zva we Ba la {e vi }u. – Bes po slen pop i jar ca kr sti – pro ko men ta ri sao je u iz ja vi za na{ list se kre tar SO Ba~ Dra gan Pre do je vi} iz re do va ko a li ci je SNS-a i SPS–PUPS-a. On je, kao i we go ve sme we ne ko le ge iz ko a li ci je, i da qe na svom rad nom me stu u skup {tin skoj zgra di, o~e ku ju }i od lu ku Uprav nog su da, ko jem su upu ti li tu `bu zbog pro ce du re u ko joj su sme we ni. – Ako ima ju ve }i nu, ne ka se sa sta ju, ali u za ka zi va wu te sed ni ce ima ozbiq nih po vre da Po slov ni ka i za ko na u po gle du ovla {}e nog pred la ga ~a, ro ko va, oba ve {ta va wa od bor ni ka, ko ri {}e wa op {tin skog pe ~a ta – ka `e Pre do je vi}. Sem od lu ke o Ba la {e vi }u, za sed ni cu 10. ja nu a- ra pred lo `e na je i iz me na Sta tu ta op {ti ne Ba~, kao i ne ko li ko no vih ka drov -

ê ka se uprav ni sud Uprav ni sud Sr bi je jo{ ni je od lu ~io o „slu ~a ju Ba~”. U SO Ba~ ju ~e je sti gao do pis tog su da u ko me se tra ì iz ja {wa va we pred stav ni ka no vo i za bra ne skup {tin ske ve }i ne. - Oko 9.15 sa ti do bi li smo po {tom ma te ri jal od Uprav nog su da i od mah ga upu ti li Dra ga nu Me di }u ko ji se iz da je za pred sed ni ka SO Ba~. A da li je on za i sta pred sed nik Skup {ti ne, to tek tre ba da utvr di Uprav ni sud - ka zao je skup {tin ski se kre tar Dra gan Pre do je vi} iz re do va do sa da {we ko a li ci je. Naj du è za dve ne de qe, do 31. ja nu a ra, odr à }e mo sle de }u sed ni cu SO i usvo ji ti bu xet – ka è Me di} za na{ list. Ba la {e vi} je po ~a sni gra |a nin Ba ~a po stao 2010. go di ne, ka da je o to me od lu ~i la ta da {wa vlast pred vo |e na de mo kra ta ma. To zva we mu je od u ze to pro {le go di ne od lu kom no ve ko a li ci je, ko ju su u Ba ~u po sle lo kal nih iz bo ra for mi ra li na pred wa ci, so ci ja li sti i stran ka pen zi o ne ra. Oni su istu od lu ku dva da na ka sni je po ni {ti -

skih re {e wa za ~la no ve {kol skih od bo ra i Uprav nog od bo ra pred {kol ske usta no ve. No vo i za bra ni pred sed nik SO Me di} ka `e da se Sta tut me wa da bi se uki nu la rad na me sta ko ja su uve li na pred wa ci, so ci ja li sti i „pen zi o ne ri”: me sta za me ni ka pred sed ni ka op {ti ne, po mo} ni ka na ~el ni ka Op {te upra ve i se kre ta ra SO. Ta ko |e, po we go vim re ~i ma, pred lo `e na je pro me na bro ja ~la no va Op {tin skog ve }a sa se dam na de vet. S. Ko va ~e vi}

Pal ma: Ko le ge, ne tu ci te se Pred sed nik Skup {ti ne gra da Ja go di ne Dra gan Mar ko vi} Pal ma po ru ~io je ko le ga ma u lo kal nim sa mo u pra va ma da se ne sva |a ju i ne tu ku. – @e lim da po {a qem po ru ku mo jim ko le ga ma u lo kal nim sa mo u pra va ma da se ne sva |a ju i ne tu ku, kao {to mo `e mo vi de ti po sled wih sed mi ca u vi {e op {ti na u Sr bi ji, jer ih na rod ni je bi rao da se tu ku ne go da po mog nu gra |a ni ma u op {ti na ma gde su iza bra ni – re kao je Mar ko vi} Ta nju gu. Ne ka se ugle da ju na Ja go di nu, gde po sto ji je din stvo u od lu ~i va wu svih par ti ja, do dao je Mar ko vi}, ko ji je i na rod ni po sla nik i {ef po sla ni~ kog klu ba JS-a u par la men tu. – Kod nas ne ma po li ti~ kih sva |a, do go va ra mo se, na {e sed -

ni ce Skup {ti ne gra da tra ju od {est do 15 mi nu ta i, za hva qu ju }i je din stvu, Ja go di na po sti `e ve o ma do bre raz voj ne re zul ta te – re kao je Mar ko vi}. – Po li ti ~a ri ma bi po ru ~io i da {te de i to {to u{te de da da ju si ro ma {ni ma, re kao je li der JS-a, do da ju }i da „ta ko ra di mo mi u Ja go di ni”. Mar ko vi} je is ta kao da }e Ja go di na, za hva qu ju }i stra nim ula ga wi ma, ove go di ne za po sli ti oko 1.000 qu di u dve ma ita li jan skim fa bri ka ma i jed noj ru skoj, u In du strij skoj zo ni na Ko ri do ru 10. – O~e ku je mo ove go di ne do la zak jo{ ne kog stra nog in ve sti to ra, po se ti }e mo ne ko li ko ve li kih evrop skih gra do va i pred sta vi ti {ta nu de Ja go di na i Sr bi ja – re kao je Mar ko vi}.

ekonomija

sreda9.januar2013.

STRAN CI ZA IN TE RE SO VA NI ZA IZ GRAD WU PUT NE I @E LE ZNI^ KE IN FRA STRUK TU RE U SR BI JI

Ki ne zi i Ita li ja ni nam po pra vqa ju pru ge Ministarstvo saobra}aja je krajem protekle godine potpisalo memorandum o razumevawu s kineskom kompanijom za telekomunikacije i infrastrukturu „Internacional„, koji predvi|a u~e{}e te kompanije u projektima za modernizaciju pruga. Za januar je predvi|eno potpisivawe memoranduma o saradwi s italijanskom kompanijom „Satrel“ iz Firence, specijalizovanom za izvo|ewe radova u put-

noj i `elezni~koj infrastrukturi, ~iji su predstavnici nedavno izrazili spremnost da postanu stalni partner srpskoj gra|evinskoj operativi u realizaciji mnogobrojnih projekata iz domena posla kojim se vi{e decenija bave u Italiji, kao i u mnogim drugim zemqama. Tako se pro{iruje lista potencijalnih partnera koji `ele da u~estvuju u infrastrukturnim i drugim projektima u Srbiji. Dobra preporuka kineskoj kompaniji je firma koja je u wenom sastavu, a koja je ve} an-

Po re~ima ministra saobra}aja Mi lu ti na Mr ko wi }a, s Italijanima su u planu dva ozbiqna projekta. Re~ je o izradi pilot-projekta i projektne dokumentacije za modernizaciju naplatnih rampi, tako|e postoji i mogu}nost da italijanski partneri u~estvuju u elektrifikaciji `elezni~ke infrastrukture, s obzirom na to da je ove godine planirano da se otpo~ne veliki investicioni ciklus i te-

meqna i sveobuhvatna rekonstrukcija `elezni~kih pruga u na{oj zemqi. Dogovoreno je da u drugoj polovini januara predstavnici Ministarstva saobra}aja i lideri italijanske kompanije na sastanku u u sedi{tu kompanije „Satrel” u Firenci preciziraju detaqe saradwe. Predstavnici Ministarstva za ekonomski razvoj, infrastrukturu i saobra}aj Italije su jo{ pre godinu dana izrazili `equ za u~e{}em u vi{e projekata u na{oj zemqi. Ponu|ena im je saradwa u modernizaciji srp-

Jag ma za po slo vi ma Od razvoja transportnog sistema u Srbiji ima}e koristi i Italija jer je preko na{e zemqe najkra}i drumski put ka Turskoj, Rumuniji i Bliskom istoku, gde imaju na hiqade preduze}a. Po{to se izgradwom koridora 10 i 11 i modernizacijom èlezni~ke mreè u Srbiji stvara strategijski trougao koji povezuje na{u zemqu s Italijom, potpuno je shvatqiv interes firmi iz te zemqe za u~e{e}e u infrastrukturnim projektima. Me|utim, zbog nedostatka posla u svetu za iste projekte u Srbiji interesuju se gra|evinari {irom sveta, od Kineza do Evropqana, {to zna~i da }e Vlada mo}i da bira one najpovoqnije. gaòvana u Beogradu na izgradwi mosta izme|u Zemuna i Bor~e, a italijanskoj, izme|u ostalih, zavr{etak i osvetqewe tunela izme|u Bolowe i Firence. Memorandumom je predvi|eno u~e{}e kineske kompanije u modernizaciji dve deonice pruge na Koridoru 10, i to od Novog Sada do Subotice i od Ni{a do Dimitrovgrada, te rekonstrukcija pruge Beograd–Bar. Projekti na èleznici bi}e finansirani od predvi|enih deset milijardi evra, koliko je Kina izdvojila za finansirawe projekata u jugoisto~noj Evropi.

ske `eleznice, s obzirom na to da su italijanske firme uradile projektnu dokumentaciju za prugu Beograd–Bar. Italijanima je tada ponu|ena izgradwa autoputa od [apca prema Koridoru 10. Re~ je o veoma atraktivnoj deonici uz koju je mogu}a izgradwa poslovne zone od oko 120.000 hektara korisne povr{ine. Po re~ima ministra Mrkowi}a, predra~un za tu investiciju iznosi 100 miliona evra. To zna~i da bi ove godine u Srbiji mogla za`iveti nova gradili{ta. R. Da u to vi}

MI NI STAR STVO ENER GE TI KE PRI PRE MA OLAK [I CE ZA UGRO @E NA DO MA ]IN STVA

Si ro ma {ni ma bes plat ni stru ja i gas vred ni 1.200 di na ra Posle vi{e meseci najave, izgleda da }e uskoro biti poznato koliko }e gra|ana Srbije ispuniti neophodne uslove da bi dobili mogu}nost za smawewe ra~une za struju i gas. Naime, Ministarstvo energetike je predloìlo da socijalno ugroèni gra|ani mese~no besplatno tro{e 120 kilovat-sati struje tokom cele godine, dok bi se besplatno moglo koristiti 90 kubnih metara gasa tokom grejne sezone, {to po sada{wim cenama iznosi oko 1.200 dinara (oko 800 dinara za struju i oko 400 dinara za gas). Kada struja i gas poskupe, poklon }e svakako biti vredniji. Ovo pravo bi gra|ani s najniìm primawima i koji ispune neophodne uslove, mogli da ostvaruju godinu dana, uz mogu}nost produèwa, a beneficija bi se koristila direktnim smawewem ra~una ili preko strogo namenskih garantnih pisama na ime korisnika, bez mogu}nosti prodaje ili zamene. Predlogom je predvi|eno da se novac za isporuku odgovaraju}ih koli~ina struje ili gasa za{ti}enim kupcima obezbedi iz dràvnog buxeta, u delu iz kojeg se obezbe|uju i dru-

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

110,0810

112,3276

114,9111

109,7441

Australija

dolar

87,8680

89,6612

91,7234

87,5990

Kanada

dolar

84,9456

86,6792

88,6728

84,6856

Danska

kruna

14,7536

15,0547

15,4010

14,7084

Norve{ka

kruna

15,0273

15,3340

15,6867

14,9813

[vedska

kruna

12,9054

13,1688

13,4717

12,8659

[vajcarska

franak

91,0513

92,9095

95,0464

90,7726

V. Britanija

funta

135,0522

137,8084

140,9780

134,6388

SAD

dolar

83,8521

85,5634

87,5314

83,5954

Kursevi iz ove liste primewuju se od 6. 1. 2013. godine

Ka ko do po klo na Da bi neko stekao prava na umawewe ra~una za struju ili gas, neophodno je da ispune odre|ene kriterijume. Za dobijawe statusa doma}instva energetski za{ti}enog kupca potrebno je da je ~lan porodice korisnik socijalne pomo}i, de~jeg dodatka, dodatka za negu i pomo} drugog lica ili penzioner s najni`im primawima. Tako|e, jedna osoba mo`e ostvariti pravo samo na osnovu jednog kriterijuma. ge naknade korisnicima svih vrsta socijalne pomo}i. Taj predlog uredbe je iz Ministarstva

energetike upu}en ostalim ministarstvima i Agenciji za energetiku na razmatrawe, a na-

kon dobijawa sugestija bi}e uobli~en i prosle|en Vladi Srbije na usvajawe. Iako se ne moè precizno re}i koliko bi gra|ana Srbije moglo ostvariti pomenuto pravo, procena Ministarstva rada, zapo{qavawa i socijalne politike s kraja pro{log meseca je da je energetski ugroènih doma}instava izme|u 400.000 i 500.000, {to prakti~no zna~i i vi{e od milion qudi. Kako je tada rekla sekretarka tog ministarstva Bran ki ca Jan ko vi}, me|u energetski ugroènim doma}instvima je oko 92.000 korisnika nov~ane socijalne pomo}i, deo gra|ana koji prima de~ji dodatak, kao i oni koji primaju naknadu za tu|u negu i pomo}. Ina~e, prose~na mese~na potro{wa struje po doma}instvu u Srbiji je oko 500 kilovat-sati. Ukoliko se tro{i jednak broj skupih i jeftinih kilovata, mese~ni ra~un je, uz ura~unat porez na dodatu vrednost, oko 2.700 dinara. Za potro{a~e koji ostvare popust za racionalnu poro{wu i pla}awe ra~una na vreme, ra~un se umawuje za oko 400 dinara. D. Mla |en po vi}

LA NE U AGENCIJI ZA PRIVREDNE RE GI STRE ZABELE@ENO 8.648 NO VIH PRED U ZE ]A

Vi {e fir mi otvo re no ne go {to je za ka tan ~e no Agencija za privredne registre (APR) objavila je da je u Srbiji 2012. godine osnovano 1.293 preduze}a vi{e nego {to je uga{eno, ~ime je zabele`en blagi pozitivan prira{taj u ukupnom broju firmi. Po podacima APR-a, u pro{loj godini registrovano je 8.648 novih preduze}a, {to je dva posto vi{e nego u 2011, dok je broj registrovanih novih preduzetnika smawen 6,7 odsto, na 30.200. Posmatrano po delatnostima, i u 2012. godini, kao i prethodnih godina, me|u novoosnovanim privrednim subjektima preovla|ivale su trgovinske, ugostiteqske i uslu`ne delatnosti (taksirawe, kozmeti~ke i frizerske usluge i ra~unarsko programirawe). Teritorijalno, najvi{e preduze}a i preduzetnika osnovano je u Beogradu, Novom Sadu, Ni{u, Subotici, Pan~evu i Kragujevcu. Od ukupnog broja novoosnovanih privrednih dru{tava i preduzetnika, vi{e od 47 odsto preduze}a i oko 26 odsto

preduzetnika registrovano je sa sedi{tem u beogradskim op{tinama. Agencija je navela da vi{e od 57 odsto preduze}a i oko 33 odsto preduzetnika imaju registrovano sedi{te u Beogradu i Novom Sadu. Pro{le godine je brisano 7.355 pri vred nih dru {ta va,

{to je upola mawe nego u 2011. godini, dok je broj preduzetnika obrisanih iz registra smawen se dam pro ce na ta, na 32.853. Agencija za privredne registre navela je da je u pore|ewu s pretkriznom 2008, pro{le godine obrisano oko 42 posto vi{e pred-

uze}a i oko pet odsto mawe preduzetnika. Na pove}awe broja obrisanih privrednih dru{tava u 2010. i 2011, kada je zabele`en rekordni broj od 13.581 obrisanog preduze}a, najvi{e je uticala primena automatskog ste~aja, koja je u pro{loj godini obustavqena po{to su te odredbe Zakona o ste~aju progla{ene neustavnim, navodi se u saop{tewu. Agencija za privredne registra navela je da je na kraju 2012. u Srbiji bilo registrovano 105.105 aktivnih privrednih dru{tava i 218.127 preduzetnika. Na osnovu tih podataka, ocenila je Agencija, mo`e se ukazati na stabilizovawe ukupnog broja privrednih subjekata u Srbiji koji se kre}u oko 105.000 privrednih dru{tava i oko 220.000 preduzetnika. U Registru privrednih subjekata na kraju 2012. bilo je registrovano i 5.686 privrednih dru{tava u procesu likvidacije i 2.647 u ste~ajnom postupku. S. G.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Frikom, Beograd

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

dnevnik

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (529,01 -0,85)

13,33

16.999

101.994

Univerzal banka, Beograd

7,57

1.237

12.370

AIK banka, Ni{

-4,38

1.615

665.370

Privredna banka, Beograd

2,84

181

94.137

NIS, Novi Sad

0,00

749

5.394.111

Soja protein, Be~ej

2,19

746

2.071.977

Imlek, Beograd

-0,63

3.180

85.860

1,32 Promena

3.597 Cena

287.750 Promet

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.310

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

Voda Vrwci, Vrwa~ka Bawa

-15,82

8.000

16.000

-0,50

600

208.320

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Vaqaonica bakra, Sevojno

-14,81

1.150

34.500

-0,23

440

327.856

Progres, Beograd

-10,71

8.351

Soja protein, Be~ej

2,19

746

2.071.977

Jubmes banka, Beograd

0,00

12.331

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.760

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.500

1.117.500

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,07

4.033

80.665

Alfa plam, Vrawe

0,28

5.415

1.083.040

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

550

0,00

Tigar, Pirot

0,00

219

0,00

Meser Tehnogas, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad AIK banka, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija

-6,00 -4,38 Promena

423 1.615 Cena

118.780 665.370 Promet

NIS, Novi Sad

0,00

749

5.394.111

Soja protein, Be~ej

2,19

746

2.071.977

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-6,00

423

118.780

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

sreda9.januar2013.

BEZ OPO RAV KA RE AL NOG SEK TO RA NE MA ZA PO [QA VA WA I PRI VRED NOG RA STA

ODO BRE NA KU PO VI NA PET BEN ZIN SKIH PUM PI

NIS to ~i go ri vo i u Bu gar skoj

Bu gar ska ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je do zvo li la je srp skoj kom pa ni ji „NIS–Pe trol„ da ku pi osam ben zin skih pum pi u Plov di vu, Bur ga su, Lo ve ~u i Ase nov gra du, pi {e veb sajt za ve sti „No vi ni te.kom„ iz Bu gar ske. Te ben zin ske pum pe su u vla sni {tvu ~e ti ri raz li ~i te fir me, a pro da ja „NIS–Pe tro lu„ na ja vqe na je kra jem av gu sta pro {le go di ne. „NIS–Pe trol„ je u pot pu nom vla sni {tvu Naft ne in du stri je Sr bi je, ko ju, opet, kon tro li {e ru ski naft ni gi gant „Ga sprom weft„. Pre no {to je do bio do zvo lu bu gar ske ko mi si je za za {ti tu kon ku ren ci je, „NIS–Pe trol„ je se bi obez be dio ku po vi nu ukup no 19 ben zin skih pum pi u Bu gar skoj. Ti me je ste kao u~e{}e od 0,6 odsto u bugarskoj maloprodaji benzina. Kompanija NIS potpisala je krajem novembra, da podsetimo, ugovor o kupovini OMV-a BH d. o. o. na osnovu kojeg }e preuzeti mre`u od 28 benzinskih stanica u vlasni{tvu OMV-a u toj zemqi. Kupovina benzinskih stanica predstavqa korak u realizaciji strategije regionalnog razvoja NIS-a u kojoj je jedan od prioriteta {irewe maloprodajne mre`e na Balkanu.

Srp ska pre ra |i va~ ka in du stri ja sla bi ja od ~e {ke „[ko de” Pri o ri tet srp ske vla de ove go di ne je za po {qa va we, a da bi do we ga do {lo, po treb no je, pre sve ga, da pro ra di pri vre da. Da li kroz stra ne in ve sti ci je ili pre ko po kre ta wa do ma }ih fa bri ka ni je to li ko bit no, ali bez re al nog sek to ra, to jest in du stri je, ma le su {an se za opo ra vak i eko no mi je i za po sle no sti. Eko no mi sta Dra go van Mi li }e vi} ka `e za „Dnev nik” da re al ni sek tor do ma }e pri vre de ne

In fla ci ja }e bi ti ve }a od ci qa ne Eko no mi sta Dra go van Mi li }e vi} sma tra da }e se u 2013. go di ni te {ko do sti }i za cr ta ni ciq in fla ci je od ~e ti ri po sto, plus-mi nus 1,5 pro ce nat, jer nas o~e ku je po sku pqe we stru je i ga sa, {to }e zna ~aj no op te re ti ti tro {ko ve pro iz vod nog sek to ra i po di }i ce ne na tr ì {tu. Mi li }e vi} tvr di da }e Sr bi ja bi ti je di na ze mqa u Evro pi s dvo ci fre nom in fla ci jom u 2012. i pod se }a na to da je, i kao deo biv {e SFRJ, u pro te klih 60 go di na stal no ima la vi so ku in fla ci ju, ne kad 10, 12, 15 po sto, a u de ve de se tim go di na ma pro {log ve ka ~ak i hi pe rin fla tor nu sto pu. Ko men ta ri {u }i prog no zu NBS-a o in fla ci ji, ko ja bi u dru gom de lu go di ne tre ba lo da se pri bli ì ci qa noj gra ni ci, Mi li }e vi} je re kao da to pod ra zu me va da mi u tom raz do bqu mo ra mo ima ti iz ra zi to de fla tor ne ten den ci je. – De fla tor ne ten den ci je bi bi le ve o ma po gub ne za srp sku pri vre du jer bi to zna ~i lo sni à va we ce na, da qi pad tra `we i ma wu re a li za ci je po tim ce na ma – upo zo ra va Mi li }e vi}. ra di ili ne do voq no ra di, o ~e mu go vo ri po da tak da je ukup na re a li za ci ja u pre ra |i va~ koj in du stri ji Sr bi je oko 18 mi li jar di evra, {to je 60 od sto vred no sti iz vo za mo tor nih vo zi la ê {ke, pre vas hod no „[ko de„.

SLO VE NA^ KI TR GO VIN SKI LA NAC ^E KA NO VOG GA ZDU

„Mer ka tor” ipak ide u To do ri }e ve ru ke Na kon {to je pret hod no po sao s „Agro ko rom„ pao u vo du, upra vo je kon cern Ivi ce To do ri }a opet glav ni kan di dat za ku po vi nu slo ve na~ kog tr go va~ kog lan ca „Mer ka tor”. Tre ba pod se ti ti na to da i „Mer ka tor„ i kom pa ni ja Ivi -

Osim de la he mij ske i pre hram be ne in du stri je, gde su pro se~ ne za ra de na ni vou re pu bli~ kog pro se ka, sve osta le gra ne, od tek stil ne, me tal ske, elek tro i sve dru ge vr ste in du stri je ima ju ni `i pro sek pla ta za po sle nih, na veo je Mi li }e vi}. U pret hod ne ~e ti ri go di ne, u in du stri ji je oko 105.000 qu di osta lo bez po sla, re kao je on, pod se }a ju }i na to da je 1989. go di ne sa mo u Be o gra du je bi lo za po sle no vi {e od 200.000 in du -

{est fi nan sij skih in ve sti to ra, ko ji bi ta ko |e tre ba lo da se ukqu ~e u „bor bu za ’Mer ka tor’„. „Naj vi {e {an se za skla pa we po sla na kra ju ima ’Agro kor’„, pi {e „24ur„, i do da je da je to me raz log i ~i we ni ca

strij skih rad ni ka, a da nas ih ima sve ga 13.000, {to je sma we we od oko 15 pu ta, i to u pe ri o- du ne {to du `em od dve de ce ni je. – Ne ka da je sa mo ba sen „Ra ko vi ca„ za po {qa vao 50.000 rad ni ka, a sa da ta mo ne ra di go to vo

ce To do ri }a „Idea„ po slu ju u Sr bi ji. Sa vet nik kon zor ci ju ma pro da va ca tr go va~ kog lan ca, Dru {tvo ING, ve} je sa sta vi lo po pis po ten ci jal nih kan di da ta, ja vqa „24ur„. Iako se me |u po ten ci jal nim kup ci ma na la zi ~ak 28 kom pa ni ja, me |u naj po zna ti ji ma „Al di„, „Bil la„, „Te sco„, „Wall-mart„, po mi {qe wu ING-a, u pro da ju }e se ukqu ~i ti i „Agro kor„, ko ji }e bi ti glav ni kon ku rent za pre u zi ma we „Mer ka to ra„, pi {e „In dex.hr„. Slo ve na~ ki „24ur„ na po mi we da se na po pi su mo gu }ih ku pa ca na {lo i

da je u me |u vre me nu „omek {ao” slo ve na~ ki po li ti~ ki vrh, a po seb no mi ni star Ja nez [u {ter {i}, ko ji vi {e ne sma tra da je za dr `a va we „Mer ka to ra„ u slo ve na~ kom vla sni {tvu na ci o nal ni in te res. Slo ve na~ kii me di ji na vo de i da bi to mo glo bi ti pre ka sno za pro dav ce „Mer ka to ra„ jer je vred nost we go vih de o n i c a znat n o pa l a od „Agro k o r o v e„ po n u d e pro {le go di ne. Ta da je hr vat ski kon zor ci jum nu dio 221 evro za ak ci ju, dok je sa da ce na na ber zi 116 evra.

nan si je i ad mi ni stra ci ju (FE FA) Ana Tr bo vi}. Ona je re kla da za to pri o ri te ti u eko nom skoj po li ti ci u ovoj go di ni mo ra ju bi ti re for ma jav nog sek to ra, re struk tu ri ra we jav nih pred u ze }a i do dat no ras te re }e we ma log i sred weg bi zni sa kroz iz me ne Za ko na o ra du. – Da li je Vla da usme re na na re form ske pro ce se vi de }e se ve} u pr vom kvar ta lu ove go di ne – ka è Ana Tr bo vi}. – Mi se sve vi {e za du ù je mo, {to ni je odr ì vo. Mo ra mo da sma wi mo ra ~u ne jer pri vre da vi {e ne mo è pod ne ti da pla }a ra ~u ne jav nog ser vi sa i op te re }e we pen zi o ne re for me. Neo dr ì vo je da ne ma pro me na u jav nom sek to ru, a da sve vi {e qu di do bi ja ot ka ze u

KA KO JE STA TI STI KA ZA BE LE @I LA SMA WE WE BRO JA ONIH KO JI ^E KA JU PO SAO

Se zon ci i si va zo na obo ri li ne za po sle nost? – Sto pa ne za po sle no sti u Sr bi ji od apri la do ok to bra 2012. pa la je s 25,5 na 22,4 od sto naj vi {e za hva qu ju }i po ve }a wu za po sle no sti na se zon skim po slo vi ma i pre ba ci va wem de la ne za po sle nih u „si vu zo nu” – iz ja vio je za me nik di rek to ra Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku Mi la din Ko va ~e vi}. – Do pa da sto pe ne za po sle no sti do {lo je za hva qu ju }i po ra stu se zon ske for mal ne za po sle no sti na po slo vi ma kao {to su spro vo |e we po pi sa po qo pri vre de i pri vre me nim po slo vi ma u gra |e vi nar stvu, po qo pri vre di, dr `av noj upra vi, sek to ru za ba ve i ne kret ni na, kao i za to {to je po ras tao broj za po sle nih u „si voj zo ni”, pre ba ci va wem de la ne za po sle nih u wu. On je na veo da je, ka da se uzmu u ob zir svi ti pa ra me tri, po ve }a na za po sle nost za oko 150.000 oso ba, ali je stvar na ne to ne za po sle nost sma we na za 23.000. – For mal na za po sle nost je po ra sla za oko 97.000 qu di, a ne for mal na oko 44.000 – na veo je NE SLU TI NA DO BRO

Iako se me|u potencijalnim kupcima nalazi ~ak 28 kompanija, u prodaju }e se ukqu~iti i „Agrokor”, koji }e biti glavni konkurent za preuzimawe „Merkatora”

ni jed na fa bri ka, ni ti se u toj zo ni is pla ti ula ga ti – tvr di Mi li }e vi}. – IMT je za po {qa vao 5.000 do 6.000 rad ni ka, a da nas Sr bi ja uvo zi trak to re za 150 mi li o na do la ra go di {we, ta ko da je od ne to iz vo zni ka po sta la ne to uvo znik trak to ra. Trak to ri po se li ma u Sr bi ji su u pro se ku sta ri 30 do 40 go di na i jo{ uvek funk ci o ni {u i ra de jer se qa ci ne ma ju pa ra da ku pe no vi, a pro se~ na sta rost me ha ni za ci je u se li ma ve }a je od 20 go di na. – Pro me ne u jav nom sek to ru su neo p hod ne jer pri vre da vi {e ne mo `e da ga iz dr `a va, kao {to je ne mo gu }e da sve vi {e qu di u pri vat nom sek to ru do bi ja ot ka ze, a da se pri to me u jav nom ni {ta ne me wa – oce ni la je de kan ka Fa kul te ta za eko no mi ju, fi -

pri vat nom. Uko li ko se ne kre ne u ozbi qan re form ski pro ces, i da qe }e mo gu bi ti za po sle nost u re al nom sek to ru ko ji ne mo è iz dr à ti to li ko op te re }e we pa }e mo mo ra ti do dat no da se za du ù je mo. Na su prot to me, ako re for mi {e mo jav ni sek tor i do vr {i mo ono {to smo po ~e li u po gle du sve o bu hvat nih re for mi pro pi sa, do no {e wa bo qih za ko na o iz grad wi i o ra du, mo è mo o~e ki va ti vi {e stra nih ula ga wa, pri vred ni rast i uve }a we iz vo za. Po re ~i ma de kan ke FE FA-e, prak sa dru gih dr à va po ka zu je da, ka da se kroz re for me una pre di po slov na kli ma, in ve sti to ri do la ze, {to se mo è o~e ki va ti i u na {oj ze mqi. Ana Tr bo vi} je na po me nu la da su i iz me ne Za ko na o ra du ve o ma bit ne za stra na ula ga wa, ali i za in ve sti ci je do ma }ih pri vred ni ka jer }e im omo gu }i ti ve }u flek si bil nost pri li kom za po {qa va wa, a ne lak {e ot pu {ta we, ka ko se po gre {no tu ma ~i. – Ima li smo ve} mno go ot pu {ta wa i ve li ki rast ne za po sle no sti, ko ja zva ni~ no do sti è do 30 od sto, a ne zva ni~ no mo `da tre }i na, ako ne i vi {e rad no spo sob nih ne ra di. To je glav ni pro blem na {e eko no mi je, ali uzrok le ì u ne kon ku ret no sti. Ako na pra vi mo bo qi Za kon o ra du, si tu a ci ja mo è bi ti sa mo bo qa, a ne go ra – mi {qe wa je Ana Tr bo vi}. E. Dn.

Bez po sla 36 od sto Kru {e vqa na Ukup na sto pa ne za po sle no sti u Kru {ev cu iz no si 36 od sto, po ka zu ju po da ci Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we. Kra jem no vem bra u tom gra du bez po sla je bi lo 15.756 qu di, dok ih je na po ~et ku pro {le go di ne bi lo 15.784. Po lo vi nu od ukup nog bro ja ne za po sle nih ~i ne `e ne, dok je 30 od sto li ca bez za vr {e ne osnov ne {ko le. – Struk tu ra ne za po sle nih je ve o ma lo {a – is ti ~e di rek tor Na c i o n al n e slu ` be za za p o { qa v a w e u Kru { ev c u Pre drag Mar ko vi}, re kav {i da oso be s tre }im i ~e tvr tim ste pe nom obra zo va wa na evi den ci ji ~i ne 57 od sto, dok vi so k o o b ra z o v a n ih ima sa m o ne {to vi {e od de set pro ce na ta.

Ko va ~e vi}. On je uka zao na to da se zbog tih po da ta ka jo{ ne mo è go vo ri ti o pro me na ma tren da ne za po sle no sti u Sr bi ji i na osno vu to ga se ne mo è za kqu ~i ti da traj no ra ste za po sle nost i da se traj no sma wu je sto pa ne za po sle no sti. – Da bi ubu du} no sti do {lo do pre o kre ta i ra sta za po sle no sti u Sr bi ji, neo p hod no je spro ve sti du bo ke re for me u dr à vi, po di }i efi ka snost u pri vre di, po ve }a ti stra ne in ve sti ci je i spro ve sti dru ge me re – uka zao je Ko va ~e vi}, is ta kav {i da se na sve to mo è gle da ti s ma we ili vi {e op ti mi zma, ali da za sa da sve to ni je pot pu no iz ve sno. Ko va ~e vi} je na po me nuo da je zbog eko nom ske kri ze sto pa ne za po sle no sti u ve }i ni ze ma qa vi so ka, da je u EU do sti gla go to vo de set od sto, a na ju gu Evro pe, u [pa ni ji i Por tu ga lu, pri bli à va se sto pi ne za po sle no sti u Sr bi ji. Eko nom ski ana li ti ~ar Alek san dar Ste va no vi} re kao je da je u Sr bi ji u stva ri mno go ma we

ne za po sle nih ne go {to sta ti sti ka po ka zu je jer do sta qu di ra di „na cr no„, a mno gi ima ju pri ma wa iako ne ra de, od do zna ka, ze mqo rad we, iz da va wa sta no va i sli~ no. – Ta ko |e ima te i one ko ji su for mal no za po sle ni, a ne pri ma ju pla te – uka zao je Ste va no vi}. Po An ke ti o rad noj sna zi ko ju RZZS spro vo di dva pu ta go di {we, sto pa ne za po sle no sti u ok to bru 2012. go di ne ma wa je 3,1 od sto u od no su na april, dok sto pa za po sle no sti be le `i rast od 2,4 po sto. An ke ta je na pra vqe na na uzor ku od oko 8.000 do ma }in sta va. Sto pa ne for mal ne za po sle no sti pred sta vqa pro ce nat qu di ko ja ra de „na cr no” u ukup nom bro ju za po sle nih. Rad „na cr no” ob u hva ta za po sle ne u ne re gi stro va noj fir mi, za po sle ne u re gi stro va noj fir mi ali bez for mal nog ugo vo ra o ra du i bez so ci jal nog i pen zi o nog osi gu ra wa i ne pla }e ne po ma `u }e ~la no ve do ma }in stva.

POQOPRivRedA

sreda9.januar2013.

dnevnik

ZADRUGE IZ SRPSKOG MILETI]A I BA^KOG BRESTOVCA DOBILE PRVOSTEPENE PRESUDE

Za dru ga ri vra ti li pri va ti zo va ne wi ve Du go go di {wa na sto ja wa ma lih ak ci o na ra i rad ni ka ze mqo rad ni~ kih za dru ga iz Srp skog Mi le ti }a i Ba~ kog Bre stov ca da vra te u vla sni {tvo za dru `nu imo vi nu ko ja je pro da ta pri va ti za ci ja ma te dve za dru ge do bi la su epi log i pr vo ste pe ni or gan je do neo re {e we da im se vra ti za dru `na imo vi na. Du gi niz go di na je tra ja la bor ba za dru ga ra da do ka `u da je pri li kom pri va ti za ci je na pra vqe na gre {ka, slu ~aj na ili na mer na, ko jom je za dru `na imo vi na, na sta la stva ra wem ze mqo rad ni~ kih za dru ga jo{ da le kih

je ona no si. Na dam se i du bo ko sam uve ren u to da }e, ako se uka `e po tre ba, i dru go ste pe ni or gan pra vil no pri me ni ti za kon i da }e pr vo ste pe na re {e wa o vra }a wu imo vi ne do bi ti i kla u- zu lu pra vo sna `no sti i iz vr {no sti. Kon fe ren ci ji za me di je pri su stvo va lo je pe de se tak za dru ga ra, me |u ko ji ma i di rek tor ka no vo o sno va ne za dru ge iz Srp skog Mi le ti }a Vesna Petkovi} i di rek tor ze mqo rad ni~ ke za dru ge iz Ba~ kog Bre stov ca Du{an Raja~i}. Oni su iz ra zi li za do voq stvo zbog do bi je nog Re -

pe de se tih go di na pro {log ve ka, po sta la pred met pri va ti za ci je. Po tvrd wa ma za dru ga ra, za dru `na imo vi na je mo ra la bi ti vra }e na osni va ~i ma, a ne da bu de pred met pri va ti za ci je. – Str pqi vim i upor nim ra dom ko na~ no je obez be |e na po be da za ko ni to sti i prav de – re kao je prav ni za stup nik za dru ga ra Goran Stamenkovi}. – Za hval ni smo i lo kal noj sa mo u pra vi za pra vi~ no de lo va we, za stva ra we uslo va za vla da vi nu pra va. Po ka za li su sprem nost i hra brost za do no {e we te {ke i od go vor ne od lu ke sa svim po sle di ca ma ko -

SOLIDNA PONUDA STO^NE HRANE

PRELAZAK S PE^EWA NA LAK[E MESO NE]E BITI JEFTIN

Fa li lu cer ke, ì ta ima Po nu da i tra `wa ì ta ri ca i osta lih kom po nen ti za pri pre mu sto~ ne hra ne bi la je u Sr bi ji u de cem bru na pro se~ nom ni vou, dok je zbog su {e obim po nu de lu cer ki nog se na u ba la ma bio znat no sla bi ji ne g o pret h od n ih go d i n a u isto vre me, ob j a vqe no je u bil te nu Si ste ma tr ì {nih in f or m a c i j a po q o p ri v re d e

Sr bi je (STIPS). To je uti ca lo na skok ce ne tog zna ~aj nog ka ba stog sto~ nog hra ni va u po re |e wu s pret hod nim go di na ma, na svim pro daj nim me sti ma u Sr bi ji. Pri r od n o su { en ku k u r uz pro da vao se na pi ja ca ma to kom pro te klog me se ca po do mi nant noj ce ni od 32 di na ra ki lo gram, {to je ce na dva di na ra vi {a u od no su na no vem bar. Naj ~e {}a ce na ku ku ru za u rin fu znom ob li ku u si lo si ma va ri ra la je od 23,5 din/kg

do 25 din/kg u za vi sno sti od na ~i na su {e wa i kva li te ta. Po nu da p{e ni ce bi la je kao i pret hod nog me se ca, ali je naj ~e {}a ce na po ko joj se ta `i ta ri ca mo gla pa za ri ti na pi ja c a m a iz n o s i l a 32 din/kg, {to uka zu je na pad u od no su na no vem bar od di nar po ki lo gra mu. U si lo si ma se p{e ni ca u rin fu zu ro da 2012. go di ne

naj ~e {}e pro da va la po 27 do 29,2 din/kg. Po nu da sto~ nog bra {na na pi ja ca ma u Sr bi ji to kom no vem bra bi la je uobi ~a je na, a pro da va lo se po 19 do 27 din/kg. U si lo si ma je pro daj na ce na bi la 23 din/kg. U ma lo pro daj nim objek ti ma se za dr `a la do mi nant na ce na iz pret hod nog me se ca i iz no si la je od 23 do 28 din/kg. Na sta vqen je trend sla be po nu de sto~ nog je~ ma, a ce na po ko joj se mo gao pa za ri ti naj ~e {}e je iz no si la 34 din/kg.

{e wa, a Ve sna Pet ko vi} je pod se ti la na to da se mo ra ju is pi ta ti okol no sti o to me ka ko je do {lo do pro tiv za ko ni tog otu |e wa za dru `nog ze mqi {ta. Ra ja ~i} je na po me nuo da, osim 850 hek ta ra ko ji su pred met po vra }a ja, po tra ù ju jo{ 500 hek ta ra za dru `nog ze mqi {ta. Pret po sta vqa se da }e vla sni ci pri va ti zo va nih za dru ga u Srp skom Mi le ti }u i Ba~ kom Bre stov cu ulo ì ti àl bu na ovo re {e we, ali me |u za dru ga ri ma sad vla da op ti mi zam u do sled nu pri me nu za kon skih re {e wa. S. Miler

Pi le ti na le ti na 400 di na ra? Za ne ko li ko da na, ka da na pra zni~ nim tr pe za ma ne sta ne pe ~e ni ce, vra ti }e mo se jef ti ni joj me snoj va ri jan ti – pi le ti ni. Me |u tim, ni ona nam ne }e bi ti pri stu pa~ na kao do sad jer far me ri o~e ku ju po sku pqe we, ka ù – sa svim oprav da no. Na da ju se da }e ì va va ga, ko ja je u po sled wa dva me se ca pa la na naj ni è gra ne, to jest na mi zer nih 100 di na ra ki lo gram, oti }i na 170 di na ra. To bi po kri lo wi ho ve tro {ko ve pro iz vod we, me |u tim, upu }e ni u sta we u srp skom ì vi nar stvu ka ù da bi ce na pi le }eg me sa na pi ja ca ma i u rad wa ma mo gla na ra sti do 400 di na ra ki lo gram. – Za pra vo, ako bi ki lo gram ì ve va ge ko {tao 170 di na ra, to ne bi bi lo po sku pqe we ve} sa mo po vra tak na sta we s po ~et ka no vem bra. Ka sni je je ce na pa la na mi zer nih 100 di na ra. Pri ta kvoj ce ni, far me ri su gu bi li naj ma we 50 di na ra po ki lo gra mu ì ve va ge, {to je po gub no za sva kog od wih. Sa da su svi u i{ ~e ki va wu, ali na ova ko tur bu lent nom tr ì {tu ni {ta ni je si gur no – ka è za „Dnev nik” di rek tor Po slov ne za jed ni ce ì vi na ra Rade [kori}, uz oce nu da je sa da re al na ce na pi le }eg me sa u rad wa ma i na te zga ma 360 do 400 di na ra. On pod se }a na to da je ce na pi le }eg me sa pra ti la ce ne si ro vi ne ko je su bi va le sve vi {e, {to je po sle di ca law ske su {e. Me |u tim, si ro vi ne su osta le na vi so kom ni vou, a me so je pa lo pa je pi le ti na kra jem go di ne u ne kim rad wa ma ko {ta la i 239 di na ra. U sva kom slu ~a ju, po la ko pro la zi pe riod ka da je uobi ~a je no po tro {wa pi le }eg me sa ma wa, iza nas su pra zni ci i mno ge sla ve, ka da je svi -

Podsticaja nema samo za ìvinarstvo Pred log za ko na o pod sti ca ji ma u po qo pri vre di u{ao je u skup {tin sku pro ce du ru, me |u tim, ni u tom do ku men tu ne ma ì vi nar stva. – Ne zna mo iz ko jih su raz lo ga ì vi nar stvo i ri bar stvo iz o sta vqe ni. To je ve li ki po ten ci jal, ima mo mo gu} nost da pro i vo di mo 100.000 to na ì vin skog me sa, ima mo i objek te i stru ku i na u ku, ali ne i raz me va we onih ko ji sa sta vqa ju za ko ne i vo de agrar nu po li ti ku – ka è Ra de [ko ri}, do da ju }i da bi dr à va tre ba lo da obez be di po dr {ku u iz vo zu, sub ven ci je za ge net ski ma te ri jal ko ji uvo zi mo... ma mi li ja pe ~e ni ca, ta ko da bi re al no bi lo da za ne ko li ko da na po ra ste i tra `wa i ce na pi le }eg me sa. U toj bran {i, ina ~e, ne ma pra vi la i ce na ne pa da ka da po tra `wa ra ste. ê ste osci la ci je ce na, po nu de i tra `we, po gub no uti ~u na ma lo i za tvo re no tr ì {te ì vin skog me sa ka kvo je srp sko. – Far me ri, na à lost, zbog te {kih fi nan sij skih okol no sti ni su u mo gu} no sti da la ge ru ju ve }e ko li ~i ne me sa, re ci mo da tur nus osta ve

u hlad wa ~i i sa ~e ka ju bo qe uslo ve. Pre za du è ni su, op te re }e ni kre di ti ma, ni je im do ~e ka wa jer im tre ba ju pa re. Ta ko |e, po de qe ni su in te re si sa mih ì vi na ra. Ta ko, re ci mo, raz li ~i te ra ~u ni ce ima ju oni ko ji pro iz vo de jed no dnev ne pi li }e, to vqa ~i i kla ni ~a ri. Wi ho va se o~e ki va wa ne po du dra ju. Taj su kob in te re sa i ne u go vo re na pro iz vod wa ta ko |e su ne ki od pro ble ma s ko ji ma se ve} go di na ma bo ri na {e ì vi nar stvo. Sve je pre pu {te no dnev -

nom tr ì {tu, ne ma ugo vo re ne ce ne, ko li ~i na, ne ma pla na, a ka mo li du go ro~ ni je stra te gi je pro iz vod we – uka zu je [ko ri}. Na vo de }i po da tak da je go di {wa pro iz vod wa pi le }eg me sa u Sr bi ji od 80.000 do 85.000 to na ì vin skog me sa, od no sno oko 70 mi li o na broj le ra, na{ sa go vor nik na gla {a va da je ve li ki pro blem to {to prak ti~ no ne ma mo iz voz. – S ta kvom pro iz vod wom na {e far me i kla ni ce ima ju ro bu za svet sku pi ja cu ali wu ne ma ko da ku pi jer Sr bi ja ni je na li sti EU za uvoz tog me sa, a tran sport na da qa tr ì {ta po ve }a va tro {ko ve. Iz vo zi mo sa mo u BiH i Cr nu Go ru, ali i ta tr ì {ta gu bi mo jer su nam ta mo ja ka kon ku ren ci ja Bra zil i Ar gen ti na – ka è [ko ri}, i do da je da ukup no pre ko gra ni ce pro da mo tek dva do tri od sto ko li ~i na ko je pro iz ve de mo. Osim to ga, usko ro bi, su de }i po na ja va ma s far mi, mo gla po sku pe ti i ja ja. Uz gred re ci mo da su u Hr vat skoj ovih da na ja ja po sku pe la i 50 po sto zbog po sku pqe wa si ro vi ne, {to je, opet, po sle di ca su {e. Ko li ko }e ja ja kod nas po le te ti jo{ se ne zna, ali pro iz vo |a ~i ka ù da je do po sku pqe wa ve} tre ba lo do }i jer je ova kvo sta we neo dr ì vo. Sma tra ju da bi po sku pqe we tre ba lo da iz no si 20-30 po sto, a s dru ge stra ne, pod se }a ju na to da je ku ku ruz u to ku pro {le go di ne sko ~io oko 50 pro ce na ta, dok je so ji na sa~ ma sku pqa vi {e od 70 po sto u od no su na kraj 2011. go di ne. Elem, ja ja se sa da pro iz vo de sku pqe ne go {to se pro da ju. Ve le pro daj na ce na za tr gov ce je is pod de vet di na ra, ali dok do |e do rad we, ona na ra ste po ne ko li ko osno va. S. Glu{~evi}

ISKUSTVA ARPADA ^IKO[A IZ TOTOVOG SELA U ORGANSKOJ PROIZVODWI

Pre sto ni ca glad na zdra ve hra ne Za mla dog po qo pri vred ni ka Arpada îko{a iz To to vog Se la kod Ka wi è, ko ji se or gan skom pro iz vod wom ba vi osam go di na, law ska se zo na je bi la ma lo lo {i ja, uglav nom zbog let we su {e, ali na po mi we da je po voq ni ja je sen po pra vi la pri no se po vr }a. Or gan sku pro iz vod wu î ko{ za sni va na 12 od 20 hek ta ra ko je ob ra |u je, a na me ra va da u naj sko ri je vre me or gan sku pro iz vod wu pro {i ri na kom plet no ga zdin stvo. – Pro ces pre vo |e wa u or gan sku pro iz vod wu od vi ja se po ste pe no jer za sva ku par ce lu tre ba sa ~e ka ti pre la zni pe riod od dve go di ne – ka è î ko{. – Uglav nom pro iz vo di mo po vr }e sa {i ro kim sor ti men tom od pre ko dva de set sor ti, a osim to ga ima mo i ne {to ì ta ri ca u or gan skoj pro iz vod wi. Pla ni ra mo da u ovoj go di ni za snu je mo ta kvu pro iz vod wu i u sto ~ar stvu. On uvi |a da je tr ì {te or gan ske hra ne u la ga nom po ra stu, upra vo ka ko se pro te klih go di na u tom po gle du raz vi ja i we go vo ga zdin stvo, pa je pred u zeo i na red ni kor ka u pre ra -

Ar pad ^i ko{: Po vr }e za zim ni cu po ba ki nom re cep tu

di, ta ko da sa da s part ne ri ma ra di ki {e qe we i pa ste ri zo va we po vr }a. Uve rio se u to da je pre sto ni ca Sr bi je naj ve }e tr ì {te za zdra vu hra nu. – Ta mo gde smo do sko ro pro da va li po vr }e na istim li ni ja ma na tr ì {te pla si ra mo pre ra |e vi ne – do da je î ko{. – De ve de set od sto na {ih pro iz vo da za vr {i na tr pe za ma u Be o gra du, gde je naj ve }a po tra `wa, a ne {to pro da mo u Su bo ti ci, ko ja nam je bli à, i or gan sko po vr }e kup ci ma do pre ma mo na ku} nu adre su. Deo pro iz vod we pla si ra mo i dru gim pre ra |i va ~i ma ~i ji pro iz vo di idu u iz voz. Ima mo de vet na {ih bi o fer men ti sa nih pro iz vo da i pa ste ri zo va nog po vr }a u sla noj vo di, od ki se log ku pu sa, me {a ne sa la te, kor ni {o na, cve kle, bo ra ni je do kar fi o la, pa pri ke i tur {i je. On uka zu je na to da se u or gan skoj pro iz vod wi ipak ne ostva ru je za ra da kao u kon ven ci o nal noj, ali da po zi tiv ne ra ~u ni ce ima, ta ko da na me ra va da da qe raz vi ja or gan sku pro iz vod wu, u ko joj vi di bu du} nost svog ga zdin stva.

– Na {i pro iz vo di je su sku pqi, ali su i tro {ko vi ve }i, uglav nom zbog to ga {to je po treb no ulo `i ti vi {e ru~ nog ra da. U ka wi {koj op {ti ni se sve ga nas tro je ba vi mo or -

ras pi san kon kurs za pod sti caj or gan ske pro iz vod we ta ko da ni smo do bi li po dr {ku, ali nam je su ge ri sa no da ne uzi ma mo sub ven ci je ko je pro iz vo |a ~i do bi ja ju za kon ven ci o nal nu

Kao nekad Ar pad î ko{ is ti ~e da je s part ne rom iz Haj du ko va raz ra |e na teh no lo gi ja pa kao no vost raz vi ja ju in stant or gan sku su pu, me {a vi nu pet{est vr sta sec ka nog po vr }a ko ja se u sve èm sta wu, bez pa ste ri za ci je i kon zer van sa, pa ku je sa mo u so li u sta kle ne te gle. – Ta ko su ne ka da na {e ba ke osta vqa le po vr }e za zim ni cu, a ka sni je je „ve ge ta” po ti snu la tu sta ru teh no lo gi ju. Tek smo ove se zo ne kre nu li s pla sma nom i za do voq ni smo jer od pro da va ca or gan ske hra ne sti ù no ve po rux bi ne – ka è î ko{. gan skom pro iz vod wom, {to i ni je ta ko lo {e jer u Sr bi ji je ma lo op {ti na s to li kim bro jem ga zdin sta va ko ja su po sve }e na or gan skoj pro iz vod wi. Le po smo kre nu li, ali bi tre ba lo da se ta pro iz vod wa da qe una pre |u je i da uì va po dr {ku dr à ve. Za 2011. go di nu smo do bi li pri li~ no sti mu la ti van iz nos na ime sub ven ci je od dr à ve, do du {e, tek la ne u av gu stu. Za pro {lu go di nu ni je bio

pro iz vod wu, da ne bi smo ima li pro ble ma u na red nom pe ri o du jer smo s Mi ni star stvom po qo pri vre de pot pi sa li ugo vo re da }e mo na ovim par ce la ma za sni va ti or gan sku pro iz vod wu. Mi smo na {u oba ve zu is pu ni li, ali dr à va ni je. Za 2013. go di nu ima na ja va za sub ven ci je, a da li }e od sve ga bi ti sa mo le pa pri ~a i obe }a wa, tek }e mo vi de ti – ka è î ko{. Tekst i foto: M. Mitrovi}

NA „NOVOSADSKIM DE^JIM ZIMZARIJAMA”

Sat jo ge za pra vu ki~ mu Pro gram “No vo sad skih de~ jih zim za ri ja 2” na sta vqa se da nas od 10 do 13 sa ti u O[ “Pe te fi [an dor”, Uli ca no vo sad skog saj ma, ka da }e se odr `a ti ra di o ni ca “Kre a tiv ni kamp u {kol skom dvo ri {tu: Ga u di jev mo za ik”. Na me we na je de ci uz ra sta od pet do 12 go di na, ko ja }e ima ti pri li ku da vir tu el no pro {e ta ju kroz park Gu eq, po gle da ju na me {taj i fa sa du ku }e Ba tqo i sa zna ju oda kle je ve li ki {pan ski gra di teq i umet -

nik An to ni Ga u di cr peo in spi ra ci ju. Broj u~e sni ka je ogra ni ~en na 100, a pri ja ve su oba ve zne pu tem SMS-a na bro je ve te le fo na 063/ 52 11 23 i 063/ 59 25 59. U Zbir ci stra ne umet no sti, Du nav ska 29, da nas od 11 do 13 sa ti bi }e odr `a na ra di o ni ca “Od ~et ki ce ta na ne bi }e sli ke ma le ne”. Na me we na je de ci od {est do 12 go di na. Ma li {a ni }e se upo zna ti sa teh ni kom iz ra de mi ni ja tu ra i

Novosadska sreda9.januar2013.

ko lek ci jom iz Ode qe wa za kul tur nu }a ju. Broj de ce je ogra ni ~en na 15, a isto ri ju Mu ze ja gra da. Ra di o ni cu mo è pri ja ve su oba ve zne na te le fon 063/ 80 po se ti ti 30 ma li {a na, ko ji se mo ra ju 16 538. pri ja vi ti na broj te le fo na 069/ 70 52 60. U De~ jem kul tur nom cen tru, Uli ca Ra di o ni ca “Cr ve no, ù to, ze le noIve Lo le Ri ba ra 6, or ga ni zo va na je ra po zor sad”, ko ja je or ga ni zo va na za de cu di o ni ca “Sat jo ge za pra vu ki~ mu sa u~i od {est do 10 go di na, odr à }e se da nas te qi com Tatjanom Glenxom”. Odr à }e od 11 do 13 sa ti u Tink cen tru za raz voj se u dva ter mi na, od 10 do 11 sa ti i od 11 de~ jih in te re so va wa, Uli ca je vrej ska do 12 sa ti. De ca od {est do 12 go di na mo 15. Ma li {a ni }e u~i ti {ta je sa o bra gu da se pri ja ve SMS-om na broj te le fo }aj i ko je su oba ve ze u~e sni ka u sa o bra na 063/ 81 36 261 i 063/ 52 11 23. N. R.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

V remeploV

Voj ska – „du `nost istin skog pa tri o te” Ugar ski sa bor je ok to bra 1848. ras ki nuo sve dr `av ne ve ze Ugar ske sa Be ~om, a hab sbur {ka vlast je od mah pro gla si la Ma |a re za bun tov ni ke. Ubr zo po tom je pe {tan ska „bun tov ni~ ka vla da” ras pu sti la Ma gi strat u No vom Sa du, da bi za oba vqa we grad skih po slo va osno va la svoj Me {o vi ti gra |an sko - voj ni~ ki od bor bez Sr ba. Je dan od pr vih po slo va od bo ra bi -

lo je od u zi ma we sveg oru` ja od Sr ba, i re gru to va we srp ske mla de ì za ma |ar sku voj sku. Ka da je 9. januara 1849. Di mi tri je Ro{, Sr bin, od Be ti Euge na, dr àv nog ko me sa ra iz Pe {te za tra ìo oslo bo |e we od voj ne oba ve ze svo ga si na je din ca, ovaj je od go vo rio da je „du `nost sva kog istin skog pa tri o te da oru` jem sa ra |u je na spa sa va wu otax bi ne”. N. C.

IZMENA SAOBRA]AJA ZBOG IZGRADWE NOVOG @E@EQA

S mon ta `nog mo sta oba ve zno de sno Zbog grad we no vog @e `e qe vog mo sta, za sa o bra }aj }e bi ti za tvo ren Be o grad ski kej u zo ni oko gra di li {ta, pa }e u na red ne dve go di ne, ko li ko je pla ni ra no da tra ju ra do vi, bi ti iz me wen re `im sa o bra }a ja u tom de lu. Vo zi li ma ko ja do la ze sa mon ta `no-de mon ta `nog mo sta iz sme ra Pe tro va ra di na ka No vom Sa du bi }e za bra we no ko ri {}e we Ve ni ze lo so ve uli ce, ve} }e ima ti oba ve zu de snog skre ta wa sa mo sta i kre ta wa kroz Uli cu

Baj ~i @i lin skog do ras kr sni ce Te me rin ske i Par ti zan ske uli ce ili ka iz la zu iz No vog Sa da u sme ru ka Zre wa ni nu i auto pu ta. Vo zi la }e bi ti pre u sme re na i kroz uli ce Mar ka Mi qa no va i Fi li pa Vi {wi }a pre ko Ve ni ze lo so ve uli ce do ras kr sni ce Te me rin ske i Par ti zan ske. Sa o bra }aj ko ji se od vi ja Uli com Baj ~i @i lin skog u sme ru ka Be o grad skom ke ju pre u sme ra va se kroz Ve ni ze lo so vu, Fi li pa Vi {wi }a i Mar ka Mi qa no va do

Be o grad skog ke ja. U ovu svr hu po sta vqe na su tri pri vre me na se ma fo ra na ras kr sni ca ma Mar ka Mi qa no va i kra ka pe tqe od Ve ni ze lo so ve, po red „Kvan ta {a”, Fi li pa Vi {wi }a i Ve ni ze lo so ve i Ve ni ze lo so ve i Te me rin ske uli ce. Na ras kr sni ci Ve ni ze lo so ve i Te me rin ske uve de ne je pre na me na sa o bra }aj nih tra ka u zo ni ras kr sni ce i za bra we no je skre ta we le vo iz Ve ni ze lo so ve ka cen tru gra da. B. M.

NOVOSADSKI VODI^

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

U NOVOM SADU NEGUJU STARI OBI^AJ

Na Sa laj ki „vi ja li Bo ì}” za ko la ~e i pe {kir U No vom Sa du je ju ~e na tre nu tak oì veo sta ri voj vo |an ski obi ~aj „vi ja wa Bo ì }a”. No vo sa |a ni su se oku pi li pred ku }om Branislava Slankamenca na Slaj ki, gde je bi lo i oko de set ko wa, ka ko bi pri su stvo va li ovom je din s tve n om obi ~ a j u, ko j i obi ta va u ovom kra ju ve} {est go di na. - Re~ je o sta rom obi ~a ju ka da mom ci na ko wi ma na dru gi dan Bo ì }a idu u ku }e ge ì ve mla de de voj ke. Ta mo ih ugo ste, po nu de ih pi }em, ko la ~i ma i po klo ne im pe {kir, ko jim oki te ko wa ili fi ja ker, ka ko bi se zna lo u ko joj su ku }i bi li - ob ja snio je do ma }in sku pa Bra ni slav Slan ka me nac. Je d an od or g a n i z a t o r a, Branislav Begojev na veo je da mla | i sa m o na s ta v qa j u tra di ci ju ~i ji je zna ~aj oba ve {ta va we na ro da o ro |e wu Isu sa Hri sta pu tem bo ì} nih pe sa ma. On je ovo na zvao „ne ~im je din stve nim u grad skoj sre di ni” i iz ra zio za do voq stvo s ob zi rom na to da ih Sa laj ~a ni za i sta do ~e ku ju {i rom otvo re nih vra ta. Po red ko wa ko je su mo gli da ja {u, zna ti èq ni su gra |a ni, po seb no oni naj mla |i, ima li su ju ~e pri li ku i da se pro vo za ju sta rim fi ja ke rom. -Do {li smo sa Li ma na ka ko bi mo ji unu ci vi de li ka ko se ovaj obi ~aj spro vo di u gra du. @e le la sam da oni sa zna ju {ta je za pra vo vi ja we Bo ì }a, ko je se ne kad or ga ni zo va lo u se li ma gde je bi lo pu no ko wa, a za ì veo je u ve li -

kom gra du - re kla je pen zi o- ner ka Anamarija [eguqev. Ra do zna lost je za go li ca la i mla du û ru àn ku Tijanu Radulov, ko ja ni je odo le la da do |e i upo re di na ~i ne pro sla ve Bo ì }a u svom rod nom me stu i u gra du.

„Vi ja we Bo `i }a” pri re |u je se pr vog ili dru gog da na pra zni ka. Mom ci i tek o`e we ni mu {kar ci sve ~a no ob u ~e ni is te ru ju ko we, ogr }u ih }i li mom i oki te pe {ki rom, pa pe va ju }i ja {u uli ca ma. Ja ha ~i svra }a ju u ku }e u ko jim ima de -

-Pr vi put u ì vo tu pri su stvu jem ovom ob re du ko ji je dru ga ~i ji od svih osta lih za ko je znam u Voj vo di ni. Kod nas u û ru gu Bo ì} do ~e ku je mo ma {ka ra da ma, te se 7. ja nu a ra pra ve na ka ra de i ma ski ra ni qu di iz la ze na uli ce i cr kvi po kla wa ju ver tek, od no sno ma ke tu cr kve, za rad bla go sta wa- upo re di la je obi ~a je na {a sa go vor ni ca.

vo ja ka za uda ju ili kod rod bi ne, gde ih po ~a ste pi }em i ko la ~i ma. Kod bli `e rod bi ne, a po seb no ka da bi u ku }u na vra tio no vi zet ili unuk, ja ha~ bi do bi jao ko {u qu, a pre ko ra me na mu se ve zi va lo be lo plat no. Ta mo gde ne ma mo ma ka ili mla dih qu di, na Bo `i} su se qa ni is te ri va li ko we iz svo jih {ta la da se is tr ~e po po qi ma. A. Jerini} Fo to: R. Hayi}

NOVOSADSKA HrONIKA

sreda9.januar2013.

AKCIJA „DNEVNIKA” I „LAGUNE”

„Ne is pri ~a na pri ~a” na po klon Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ da ri va }e po ne deq kom, sre dom i pet kom ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Ne is pri ~a na pri ~a„ Monike Ali. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri „La gu na„, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Ne is pri ~a na pri ~a je ro man o pri ro di sla ve, o zna ~e wu iden -

ti te ta i pro na la `e wa svog me sta u sve tu. Kao i Da ja na, i iz mi {qe na prin ce za, ju na ki wa ro ma na, ta ko |e je i iko na i iko no klast. Ona do di ru je mi li o ne `i vo ta i sr ca {i rom sve ta pri ~a ju }i o svom pro ble ma ti~ nom bra ku i o svo jim po re me }a ji ma is hra ne i us po sta vqa ju }i bli sku ve zu s na ro dom kao ni ko iz kra qev ske po ro di ce pre we. Ali ona ima ve li kih pro ble ma i na ivi ci je pro pa sti. Ho }e li ikad pro na }i mir i sre }u ili }e pro klet stvo sla ve u~i ni ti svo je? N. R.

U OKVIRU PREKOGRANI^NE SARADWE MA\ARSKA–SRBIJA

De li mi~ na re kon struk ci ja {ko le „Ni ko la Te sla” Ugo vor o re a li za ci ji pro jek ta „Za {ti ta `i vot ne sre di ne i ob no vqi vi iz vo ri ener gi je za ze le nu bu du} nost de ce” pot pi san je ju ~e, sa op {ti li su iz Ka bi ne ta gra do na ~el ni ka. - Ovaj pro je kat je ve o ma zna ~a jan, jer pod ra zu me va ~vr {}u sa rad wu {ko la, pre nos zna wa i is ku sta va, kao i de li mi~ nu re kon struk ci ju no vo sad ske O[ „Ni ko la Te sla„, od no sno za me nu ra sve te, sto la ri je i po sta vqa we so lar nih pa ne la na kro vu fi skul tur ne sa le - ka za la je {e fi ca Kan ce la -

Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Vul kan iz da va {tvo” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge “Ve tar kroz kqu ~a o ni cu” Stivena Kinga u iz da wu „Vul kan iz da va {tva“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. U no voj pri po ve da~ koj avan tu ri, King se vra }a bo ga tim pej za `i ma Sred weg sve ta - ko ji se sa da

pre tva ra u ru {e vi nu is pu we nu ~u do vi {ti ma i ne po u zda nom ma gi jom - i is tra `u je ne po zna te kut ke uni ver zu ma i spek ta ku lar ne te ri to ri je sa ge o Mra~ noj ku li.Na kon {to su pre {li re ku Vaj, Ro land Des ~ejn i we gov ka tet: Xejk, Su za na, Edi i ~e tvr ti sa put nik, zlat no o ki bam bur Oj, na }i }e se usred stra {ne olu je. Po {to su za klon od ve tra na {li u na pu {te nom gra di }u, pod okri qem no }i Ro land pri po ve da ne sa mo jed nu, ve} dve neo bi~ ne pri ~e, ko je se gne zde jed na u dru goj... i ta ko ba ca no vo sve tlo na svo ju te gob nu pro {lost. A. Va.

Zvu ci {e zde se tih u „Ru tu 66” Kon cert sa sta va „Pla vi pti ~i}” bi }e odr `an u pe tak, 11. ja nu a ra, u 22 ~a sa, u klu bu „Rut 66”, Bu le var de spo ta Ste fa na 5. Bend }e svi ra ti po zna te pe sme iz {e zde se tih go di na pro {log ve ka, a ula zni ca je 200 di na ra. G. ^.

DaNas U GRaDU BioSKoPi Arena: „Skajfol” (22.30), „@elim te” (20.10), „Pijev `ivot” (15.30, 19.30, 22.25), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (18.05), „Kad svane dan” (18), „Pet legendi” (14, 16.05), „Teksa{ki masakr motornom testerom” (22), „Hobit” (14.30, 15.45, 16.15, 17.45, 19,19.30, 21, 22.15), „Yek ri~er” (20, 22.40), „Zvon~ica i tajna krila” (14.15, 15, 17.45) KCnS: „Tata, vrati se ku}i” (17), „Marli” (18.30), „Kad svane dan” (21)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te Scena „Jovan \or|evi}”, opera, „Kwegiwa ~arda{a” (19), Scena „Pera Dobrinovi}”, drama, „Je li bilo kne`eve ve~ere” (19.30).

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pet ka, 4. ja nu a ra u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me, ro di le su: BLI ZAN CE: Jelena Cvjeti}anin iz No vog Sa da (de voj ~i ce), DE VOJ Î CE: Danica Divqak, Teodora Bolesnikov, Sla|ana Jasenocki, Ivana Jupek, Ana Milatovi}, Branislava Miladinovi}, Neda Ru{ki}, Dubravka Stjepanovi}, Jovana [e{evi}, Jelena Mirovi}, Nina ]ulum, Natalia Tutrina, Marijana Jandri}, Dragica Pani}, Danica Stani}, Jelena [ubatlija, Ivana Ercegan, Dragana Filipovi}, Du{anka Rakita, Maja Dobrosavqev i Jelena Baji} iz No vog Sa da, Klementina Bo{wak-Bilicki i Bojana Panti} iz Be ~e ja, Suzana Mari} iz Ka }a, Jelena Erjavec, Tamara Komatina i Vesna ûbi} iz Pe tro va ra di na, Sandra Pej~i} iz Ba~ ke Pa lan ke, Aleksandra Jojki}-Babi} iz Bu kov ca, Miroslava Kneèvi} iz Gaj do bre, Sla|ana Gavrilovi} iz Be {ke, Milana Tintor iz Fu to ga, Milica Petrov iz No vih Kar lo va ca, Biqana Zeqkovi} iz Ba~ kog Jar ka, Milana Stoli} iz Srem ske Ka me ni ce i Branislava Skeja iz Bo |a na, DE Â KE: Jelena Hristi}, Marjena Vla~i}, Branislava Stankov, Sla|ana Ikotin, ]amiqa Aqiti, Nata{a Boì}, Ana Petrovi}, Ivana Bosi}, Koviqka Radivojkov, Nikolina Vijoglavin, Tatjana Stamenkovi}, Jadranka Zabunov, Dragana Li{i}, Danijela Filipovi}, Nata{a Isailovi}, Dragiwa Radenkovi}, Qiqana Koruga, Tatjana Dragoqevi} i Marija Tarbuk iz No vog Sa da, Ana Kalini} iz Cr ven ke, Olivera Ro~evi} i Dragana Mrku{i} iz Ba~ ke Pa lan ke, Aleksandra Jelovac iz ôr ta no va ca, Sunita Sapi iz Be o ~i na, Sneàna Mi{kovi} iz Apa ti na, Dora Loc i Dajana Gaji} iz Te me ri na, Teodora Sabo i Lizabeta Stajki iz Be ~e ja, Marija Risti} iz De ro wa, Marijana Vukas iz Fu to ga, Milena Vito{evi} i Marijana Jovanovi} iz û ru ga, Mirjana Stani} iz Go spo |i na ca, Biqana Dragovi} iz ê ne ja i Jelena Ki{ iz ê la re va.

Ba ka ser vis ni je uvek spa so no sno re {e we Pra zni ci su se za vr {i li, a mno gi ro di te qi ko ji ni su mo gli da uzmu go di {wi od mor, vra ti li su se na po sao. Dok wi ho va de ca jo{ ne de qu da na uì va ju na ras pu stu, ro di te qi su na mu ka ma, jer se pi ta ju gde da ih osta ve dok su na po slu. U pa ni ci su po seb no ro di te qi |a ka pr vog i dru gog raz re da, ko ji ne ma ju ba ke i de ke u No vom Sa du po {to ni pro du è ni bo ra vak u {ko la ma ne ra di zbog ras pu sta. Ra de vr ti }i, ali oni su spas sa mo ro di te qi ma sa mla |om de com. Za to se ma me i ta te do vi ja ju na raz ne na ~i ne. Di rek tor O[ „«Ko sta Trif ko vi}»„ Milan Spasojevi} ka è za na{ list da ni u jed noj {ko li pro du è ni bo ra vak pre ko ras pu sta ne ra di, jer ne ma za in te re so va nih ro di te qa. - Ka da bi ro di te qi ta ko ne {to zah te va li, gle dao bih da im iza |em u su sret i da se or ga ni zu je bar jed na gru pa de ce u bo rav ku. Me |u tim za tim se ni je po ka za la po tre ba – na vo di Spa so je vi}.

telefoni

Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Vla da Uro {a Osto ji} (1950) u 10.30 ~a so va, Ni ko la Ste ve Man di} (1980) u 11.15, No vak No vi ce \u ki} (1932) u 12, Bog dan ka Kru ma Mi lev (1930) u 12.45, Ivan ka Vla de Le ko vi} (1933) u 13.30, Pel ka Va si li ja Sa vi} (1934) u 14.15 i Ester [an do ra Sa bo (1924) u 15 ~a so va.

Maj ka dve de voj ~i ce Bojana Sedlar ka `e da }e joj k}er ke za vre me ras pu sta, dok su ona i su prug na po slu, ~u va ti ba ke i de ke. - Su prug i ja ra di mo, a na svu sre }u ima mo ba ku i de ku u No vom Sa du. Na {a sta ri ja k}er ka je pr vak i sma tra mo da jo{ ni je do voq no od ra sla da bi osta ja la sa ma kod ku }e - ka `e Bo ja na.

Maj ka sed mo go di {weg de ~a ka Branka Lazi} spa da u gru pu onih ro di te qa ko ji na ma ju ba ke i de ke u gra du, pa je za to uze la deo go di {weg od mo ra i is ko ri sti la slo bod ne da ne za pra zni ke ka ko bi bi la kod ku }e sa de te tom. Ne ka de ca za zim ski ras pust od la ze u se lo ili u dru ge gra do ve kod ba ka i de ka, a ne ki ma ba ke ser vis pri -

ti ~u u po mo} ta ko {to do la ze u No vi Sad da ~u va ju ma li {a ne. Mno gi ma je je di ni spas pri vat no ~u va we de ce. U gra du po sto ji pri vat ni pro du è ni bo ra vak „« [ko lar ko„», u kom se ~u va we de ce na pla }u je na sat. Za sat vre me na tre ba da ti 200 di na ra, a 150 se na pla }u je ako ~u va we tra je vi {e od tri sa ta. - U „[ko lar ku„ ~u va mo de cu od pet do 11 go di na za vre me dr àv nih i dru gih pra zni ka. Ka da vr ti }i i {ko le ne ra de ro di te qi uvek mo gu da ra ~u na ju na si gur no me sto kod nas gde mo gu da osta ve de te. Tim da ni ma rad u „[ko lar ku„ je ra di o ni~ nog ti pa, a bo ra vak de ce se na pla }u je po sa tu, po lu dnev no ili ce lo dnev no, u za vi sno sti od po tre ba i oba ve za ro di te qa. To kom ras pu sta uvek ima za in te re so va nih ro di te qa – ka è vla sni ca De~ jeg edu ka tov nog klu ba „[ko lar ko„ Danica Joci} Stoji}evi}. Q. Nato{evi}

Po mo} za Dra gi {u Stje pa no vi }a

VA@niJi BRoJeVi

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi

saHRaNE

ri je za lo kal ni i eko nom ski raz voj Gra da Olivera Simovi}. Ugo vor o re a li za ci ji pro jek ta pot pi sa li su di rek tor Agen ci je za ener ge ti ku Branislav Bandi} i pred stav nik de le ga ci je Evrop ske uni je. Pot pi si va wu su pri su stvo va li i pred stav ni ci lo kal ne sa mo u pra ve Al |o iz Ma |ar ske, te {ko le „Ni ko la Te sla”, a re a li za ci ja pro jek ta fi nan sij ski je po dr `a na iz fon da EU pro gra ma IPA pre ko gra ni~ ne sa rad we Ma |ar ska Sr bi ja. A. J.

KUDA S DECOM TOKOM RASPUSTA

„DNEVNIK” I „VULKAN IZDAVA[TVO” DARUJU

„Ve tar kroz kqu ~a o ni cu”

DNEVNIK

Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Zbog te {ke po vre de vrat nog de la ki~ me od av gu sta pro {le go di ne Dragi{a Stejpanovi} je ne po kre tan, pa Sa vet Me sne za jed ni ce „Adi ce” upu }u je mol bu za po mo}. Na sta vak we go vog le ~e wa ne mo `e da se oba vi u na {oj ze mqi, ve} bi Stje pa no vi} mo rao da pu tu je u Austri ju na kli ni ku „Stem Sel Te ra pi Grup Vi e na”. Ta mo bi

tre ba lo da pri mi tret ma ne ma ti~ nim }e li ja ma ko ji ko {ta ju 13.000 evra. Svi ko ji `e le da po mog nu mo gu to da ura de upla tom na ra ~un 2650000001008565-33 u Raj faj zen ban ci, a sve osta le in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj te le fo na 021/6506-755. G. ^.

GRAD ZA PRAZNIKE POSETILO OKO 4.000 TURISTA

Naj vi {e go sti ju iz ze ma qa re gi o na

Ne ko li ko hi qa da tu ri sta po se ti lo je to kom no vo go di {wih i bo `i} nih pra zni ka na{ grad, sa op {te no je ju ~e iz Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da (TONS). Po po da ci ma TONS-a, pre no }i {te su naj vi {e tra `i li stran ci, a od 25. de cem bra pro te kle do 7. ja nu a ra ove go di ne u na {em gra du od se lo je oko 4.000 go sti ju. Ve }i na je bi la iz

Slo ve ni je, Hr vat ske, Bo sne i Her ce go vi ne, Ma ke do ni je, Cr ne Go re, Bu gar ske, Ru mu ni je i Ma |ar ske, a za be le `en je i po rast bro ja tu ri sta iz Ita li je, Ru si je, Ne ma~ ke, Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va, Gr~ ke, Ka na de, Ve li ke Bri ta ni je, Tur ske i [vaj car ske. La ne je In fo cen tre TONS-a po se ti lo oko 10.000 tu ri sta. N. R.

Pri vred ni ci ma tre ba ju in ve sti ci je Re gi o nal na pri vred na ko mo ra No vi Sad sprem na je za pri me nu Za ko na o pri vre dim ko mo ra ma, ko ji je stu pio na sna gu 1. ja nu a ra. - Ko na~ no je do {lo vre me da i ko mo re bu du na tr `i {tu - iz ja vao je pred sed nik RPK NS Dragan Luka~ i do dao da }e tra `i ti da se iz no ve za kon ske re gu la ti ve iz bri {e od red ba ko ja se od no si na mo gu} nost for mi ra wa no vih ko mo ra, za tim da ko mo re ima ju jav na ovla {}e wa, od no sno

da sve po slo ve ko je ra di pri vre da, ra de i ko mo re. Od go va ra ju }i na pi ta we gde vi di do go di ne me sto pri vre de, Lu ka~ je is ta kao da dr à va mo ra da stvo ri am bi jent za in ve sti ci je. - Do bro je {to je do net Za kon o na pla ti po tra ì va wa, jer je i dr à va ve li ki du `nik pri vre di - re kao je Lu ka~ i na veo da raz voj ov da {we pri vre de ko ~i ve li ka ne li kvid nost i ne sta blan kurs di na ra u od no su na evro. Z. D.

DANAS NA RASPUSTILI[TU

Na kit od `i ce, pa pir ni zmaj i ka ra o ke

Pro g ram zim s kog „Ras p u sti li {ta” da nas po ~i we ma ra to nom cr ta nih fil mo va u 10 ~a so va, a po la sa ta na kon to ga sle de kre a tiv ne ra di o ni ce. De ca }e mo }i da se opro ba ju u dram skoj ra di o ni ci Fo rum te a tra, pra ve na kit od ì ce i pa pir nog zma ja, igra ju se le go koc ki ca ma. U 11.30 ~a so va odr à vju se ka ra o ke u okvi ru mu zi~ ke ra di o ni ce „Do Re Mi” pod di rigntskom pa li com pro fe sor ke Lune Iveti}. Po zo ri {na pred sta va”Ka ko je Ni ko la do bio bra ta” je u pod ne, a ma li {a ni }e ima ti pri li ke i da se dru è sa glum cem Draganom Ma rin ko vi }em Ma rin kom. Oko 12.30 ~a s o v a po ~ i w e film „Ju na ci Pa vlo ve uli ce”. Pro gram je bes pla tan i odr à va se u pro sto ri ja ma No vo sad skog otvo re nog uni ver zi te ta u Rad ni~ koj uli ci 20a. A. J.

U KIC „MLADOST” U FUTOGU DO 8. FEBRUARA

Kon kurs za naj lep {u qu bav nu pe smu Kul tur no – in for ma tiv ni cen tar „Mla dost” iz Fu to ga or ga ni zu je i ove go di ne kon kurs za naj lep {u de~ ju qu bav nu pe smu „Qu bav (ni)je sa mo re~”. Pra vo u~e {}a ima ju mla di pe sni ci od se dam do 15 go di na i mo gu da u~e stvu ju sa jed nim ra dom. Pe sme se mo gu do sta vi ti u elek tron skoj for mi do 8. fe bru a ra na: konkurs.qubav@gmail.com ili na adresu KIC „Mladost„, Cara Lazara 42 , Futog 21 410.

Radovi moraju biti otkucani. Propozicije konkursa mogu se videti na Fejsbuk profilu KIC-a Mladost. ^lanovi ìrija su pesnik Du{an Pop \ur|ev, bibliotekar Katarina Novakovi} i direktor KIC „Mladost” Aleksandra Rajak,. Najlep{e pesme bi}e izvedene i nagra|ene na poetskom druèwu koje }e se odràti u galeriji KIC-a u subotu, 23. februara u 12 sati. Q. Na.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda9.januar2013.

PROVERAVA SE POSLOVAWE „GRADSKOG ZELENILA” OD 2010.

Pod lupom fak tu re, ugo vo ri i po di zvo |a ~i Upra va kri mi na li sti~ ke po li ci je i Bu xet ska in spek ci ja pro ve ra va ju po slo va we „Grad skog ze le ni la”, a to se ne ra di sa mo zbog sum wi vih po slo va sa po je di nim stu dent skim za dru ga ma, ve} je u pi ta wu kom plet no po slo va we pred u ze }a od 2010. go di ne. Pro ve ra va ju se i po slo vi oko oze le wa va wa ma gi stral nog pu ta M7, „na du va va we” ce na pri li kom re a li za ci je po je di nih po slo va, ne sta nak in ven ta ra i dru go, ka è za „Dnev nik” sa vet nik ge ne ral nog di rek to ra „Grad skog ze le ni la” Ivan Noìni}. On ka è da je, ka da se ra di o stu dent skim za dru ga ma, sa da {we ru ko vod stvo pr vo pri me ti lo da su po je di ni rad ni ci me se~ nno ima li ~ak vi {e od 300 rad nih sa ti {to je ne ve ro vat no. Dru go uo~e no ne sla ga we bi la je raz li ka iz me |u ugo vo re nih i is pla }e nih ce na ra da, {to zna ~i da su ko na~ ne ci fre znat no uve }a va ne. Po seb no se, ka ko ka è, pro ve ra va sa rad wa sa Stu dent skom za dru gom „Ko ral union”. Ka da su uo~e ne ne -

pra vil no sti u po slo va wu pred u ze }a uprav ni od bor „Grad skog ze le ni la” od lu ~io je da o sve mu oba ve sti nad le `ne is tra `ne or ga ne.

ri o di ma po treb ni. U ovom pred u ze }u do da ju da su pra vi la u ve zi sa sa rad wom sa ovom za dru gom vr lo ja sna, i da su jav no sti u sva kom tre nut ku do stup ni po da ci.

skom ze le ni lu„ su, ka ko ka `e, zbog uzi m a w a po d i z vo | a ~ a osta ja le sa mo mr vi ce, a rad ni ci su osta ja li ne do voq no upo sle ni, a to ga od sre di ne sep -

Angaòvawe studentskih zadruga normalna stvar Do ne dav ni di rek tor „Grad skog ze le ni la” Ivan Ferko, go vo re }i u ve zi sa za po {qa va wem u ovom pred u ze }u, ka è da je isti na da je on za po slio 100 qu di, ali da je to ura |e no u do go vo ru sa sin di ka tom. Pre ma we go vim re ~i ma, u pi ta wu su sve bi li rad ni ci ko ji su u pred u ze }u ra di li vi {e od pet go di na. Do ko men ta ra Nata{e Ra{ete ko ja je bi la na ~e lu „Ze le ni la” pre Fer ka, ni smo us pe li da do |e mo, a we na pret hod ni ca Sneàna Repac ni je bi la pre vi {e uz bu |e na zbog kon tro le po slo va wa iz vre me na dok je vo di la pred u ze }e. Ona je za Ra dio 021 re kla da je an ga ò va we stu dent skih za dru ga nor mal na stvar. – To ni je ni ka kva taj na da su stu dent ske za dru ge bi le an ga ò va ne, i sa da stu den ti iz istih tih fir mi ra de za „Ze le ni lo”. Ne znam da li po li ci ja ima ne {to da na |e, uosta lom, ne ka na |u – pro ko men ta ri sa la je Rep ~e va. Ra do vi ni su spor ni, ve} wi ho va ce na

Ka ko sa zna je mo, „Ze le ni lo” i da qe ima sa rad wu sa stu dent skim za dru ga ma, kon kret no sa SZ „Stu dent”, ali se na taj na ~in an ga `u je mi ni ma lan broj rad ni ka ko ji su u od re |e nim pe -

No ì ni} ka è da ni je pro blem sa mo an ga ò va we qu di pre ko stu dent ske za dru ge, jer po vre me no po sto ji po tre ba za wi ho vim upo {qa va wem, ve} wi ho vo pre te ra no an ga ò va -

PROBLEM U PETROVARADINU

Sta ja we na sta ni ci i ~e ka we auto bu sa ni kom ne pred sta vqa u`i va we, ali dok na sko ro svim li ni ja ma ono tra je do 13 mi nu ta, sta nov ni ci Pe tro va ra di na ko ji

po sled we tri sta ni ce u Pe tro va ra di nu ko je ko ri sti naj ve }i broj gra |a na ovog de la. Ta ko ì te qi Sa do vi ma, Blo ka osam, i [i ri na u po sle po dnev nim ~a so vi ma mo ra ju da ~e ka ju ovu li ni ju i po po la sa ta, {to ni je slu ~aj ni sa jed nom dru gom li ni jom u gra du. - Ka da su uve li ovu li ni ju ni su uve li po seb ne auto bu se za wu, ne go su na ma ukra li sva ki dru gi po la zak de vet ke. U gra du sve li ni je idu na 10, 12, 13 mi nu ta mak si mal no, ne ra ~u na ju }i po sled we no} ne auto bu se, a mi ~e ka mo i po po la sa Pe tro va ra din ci ma ne do sta je linija ta. Po sta li smo ì ve na kra ju ovog de la gra da su pri grad sko na se qe - ka è ogor na vi kli da im pre voz ne ide ~e ~e na ì teq ka Pe tro va ra di na. sto kao u dru gim kra je vi ma No Ipak oni ko ji su u ùr bi ko vog Sa da. Na i me, auto bu si li ni ri ste li ni ju broj 3, pa u cen tru je broj 9a ko ja sa o bra }a od apri pre se da ju na ne ku dru gu, ali ni la su pre u ze ti sa li ni je 9, i su pre sre} ni ovim re {e wem. iako im je ve li ki deo tra se za - Ako su ve} hte li da uve du no jed ni~ ki, li ni ja 9a ne ob u hva ta vu li ni ju mo gli su da uve du i no -

SKROMNE INVESTICIJE „LISJA” U 2013. GODINI

Za po greb ni ke naj va `ni je no vo grob no po qe ci je i do grad we po sto je }e uprav ne zgra de na Grad skom gro bqu, da bi sve slu `be pred u ze }a naj zad bi le na jed nom me stu. Se di {te fir me je sa da u Uli ci Na rod nog fron ta, pa „Li sje „mo ra da pla }a za kup po slov nog pro sto ra. Od dru gih in ve sti ci ja, vred no je po me nu ti, da }e „Li sje„ u 2013 go di ni sa ni ra ti ogra du na Je vrej skom gro bqu, za tim na Cen tral nom gro bqu u Fu to gu po di }e zi da nu ogra du sa ka pi jom, kol sko pe {a~ ke sta ze i par king. Osta la ula ga wa pred sta vqa ju na sta vak za po ~e tih ra do va na gro bqi ma iz 2012. go di ne. Ta ko }e, pre ma pla nu, u 2013. go di ni bi ti re kon stru i sa ne i sa ni ra ne pe {a~ ko - kol ske sta ze, re kon stru i sa ne i iz gra |e ne at mos fer ska ka na li za ca ja, vo do vod na i hi drant ska mre `a na Grad skom gro bqu od pr vog do pe tog grob nog po qa, za sa |e no ze le ni lo na osmom grob nom po qu, sa ni ra ne pe {a~ ke i kol ske sta ze u no vom de lu gro bqa na Tran xa men tu u Pe tro va ra di nu. Z. Deli}

po treb no an ga `o va we po di zvo |a ~a za po slo ve za ko je je to pred u ze }e re gi stro va no i za ko je ima i rad ni ke i ma {i ne. Od mno gih po slo va, po put su z bi j a w a am b ro z i j e, „Grad -

tem bra u ovom pred u ze }u vi {e ne ma. Pri mer za to da je „Ze le ni lo„ spo sob no da sa mo oba vi ve li ke po slo ve je, pre ma re ~i ma No `i ni }a, an ga `o va we na Pe -

tro va ra din skoj tvr |a vi. Iako je pre ma za mi sli biv {eg ru ko vod stva bi lo pla ni ra no da ove ra do ve oba ve po di zvo |a ~i, do to ga ni je do {lo. Pred u ze }e je ko ri ste }i sa mo wi ho vu me ha ni za ci ju oba vi lo je dan od naj o- bim ni jih po slo va u pro te klih ne ko li ko go di na i to za ma we od me sec da na, da le ko pre ugo vo re nog ro ka. [to se ti ~e bro ja za po sle nih, ne ko li ko da na uo~i pre kom po no va wa vla sti u No vom Sa du u sa mo jed nom da nu u „Ze le ni lu” je za po sle no 102 rad ni ka na neo d re |e no i 28 na od re |e no vre me, da kle ukup no 130, ka è No ì ni}. To je bio di rek tan udar na po slo va we i op sta nak pred u ze }a i vr lo ne ko rek tan po tez, od ko jeg }e im bi ti, ka ko ka è, po treb no pu no vre me na da se opo ra ve. Tre nut no je u pri pre mi so ci jal ni pro gram za vi {ak rad ne sna ge – iz me |u 35 i 38 rad ni ka, a on }e bi ti spro ve den sa mo uko li ko od gra da do bi ju nov ~a nu po zaj mi cu za ot prem ni ne. Bojan Markovi} Fo to: N. Stojanovi}

PLANOVI OSNOVNE [KOLE „MIHAJLO PUPIN” U VETERNIKU

De vet ku ~e ka ju po la sa ta

Iz grad ske ka se „Li sje” }e u 2013. go di ni do bi ti 15 mi li o na di na ra ma we nov ca za in ve sti ci je ne go u 2012. go di ni. Pro gram in ve sti ci o nih ula ga wa za 2013. go di nu te àk je 120 mi li o na di na ra. Od tog nov ca za in ve sti ci je je pred vi |e no 40 mi li o na, a 80 mi li o na tre ba lo bi da se po tro {i za te ku }e odr à va we gro bqa. Su mu od 80 mi li o na po greb ni ci }e po de li ti ta ko da 70 mi li o na di na ra bu de na me we no za odr à va we ze le ni la na gro bqi ma, a de set mi li o na di na ra za odr à va we obje ka ta. Naj zna ~aj ni ja in ve si ti ci ja „Li sju”}e u 2013 go di ni bi ti otva ra we de ve tog grob nog po qa, od no sno po ~e tak ra do va na pr voj fa zi iz grad we no vog me sta za sa hra wi va we. U 2013. go di ni na no voj par ce li bi }e iz gra |en as falt ni put, pe {a~ ko - kol ske sta ze, at mos fer ska ka na li za ci ja i vo do vod no - hi drant ska mre à. Pred u ze }e je u Pro gram in ve sti ci ja une lo dva mi li o na di na ra za iz ra du pro jekt no - teh ni~ ke do ku men ta ci je ra di re kon struk -

we, la `i ran broj rad nih sa ti i raz li ka iz me |u ugo vo re ne i is pla }e ne su me nov ca. Ve li ki pro blem „Ze le ni la” u pret hod nom pe ri o du bi lo je i ne -

ve auto bu se, ili da dru ga ~i je or ga ni zu ju tra su pa da ob u hva ta sve sta ni ce de vet ke i pro du ì ka Ali be gov cu, {to je i iz vo dqi vo - re kla je N. A. sta nov ni ca [i ri na. U GSP-u ka ù da oko 13 od sto auto bu sa li ni je 9 ide za Ali be go vac. U ovom pred u ze }u tvr de da je mak si ma lan raz mak iz me |u dva po la ska 20 mi nu ta, {to je ka ko na gla {a va ju stan dard za grad ske auto bu se. Ipak raz mak je ve }i, {to se mo è vi de ti i u re du vo `we i je di ni pri su tan na li ni ji 9. I dok ovaj pro blem i ni je bio ve lik to kom to pli jih da na, sa do la skom zi me sta ja we na auto bu skoj sta ni ci du è ne go ina ~e iza z va l o je ne z a d o v oq s tvo ovih su gra |a na. Da pod se ti mo, na zah tev sta nov ni ka Ali be gov ca, Ka ra ga ~a i de la Pe tro va ra di na, 2. apri la ove go di ne JGSP us po sta vio je no vu li ni ju 9a. Ona je uve de na ka ko bi bio obez be |en grad ski pre voz sta nov ni ci ma ovog de la gra da ko ji je pr vo bit no bio vi kend na se qe, ali po la ko pre ra sta u stam be nu zo nu. A. Varga Fo to: B. Lu~i}

Na do grad wom zgra de do pro du è nog bo rav ka Osnov n a {ko l a „Mi h aj l o Pu pin” u Ve ter ni ku, jed na je od ret kih grad skih {ko la ko ja ne ma pro du è ni bo ra vak za |a ke, jer za to ne ma ju ade kva tan pro stor. Za to je me nax ment {ko le, na ~e lu s di rek to ri com Teodorom Miti} na pra vio pro je kat za pro {i re we {ko le. Taj pro je kat je pred sta vqen grad skim vla sti ma, a ka ko sa zna je mo po sto ji mo gu} nost da se ovaj plan spro ve de u de lo. Uko li ko bi grad dao ze le no sve tlo, ove go d i n e bi {ko l a na b a v qa l a do ku men te, a 2014. go di ne bi kre nu la na do grad wa. - Plan je da se na do gra di no vi blok u ko jem bi se na la zio pro du è ni bo ra vak, tr pe za ri ja, ku hi wa, to a le ti i u~i o ni~ ki deo, a re no vi ra li bi i fi skul tur nu sa lu ko ja je u ve o ma lo {em sta wu. Ina ~e, za ovaj plan ima mo ~vr sta obe }a wa ka è Mi ti }e va za „Dnev nik”. Pre m a we n im re ~ i m a, u 2013. go di ni bi se po sve ti li iz ra di idej nog i glav nog pro jek ta, za tim bi se an ga ò va li oko iz vo |a~ kog de la po sla po put do zvo la za vo do vod, gas, bez bed nost... Ovaj po sao je ve lik, i ka ko u {ko li ka ù iz i -

sku je pre ko 250 pa pi ra i ra znih do zvo la, ali ni tu ni je kraj, jer ako grad upla ti no vac, on da se ras pi su je ten der za iz vo |a ~a ra do va, pa bi po sao mo -

Te o do ra Mi ti}, di rek to ri ca O[ „Mi ja hlo Pu pin” u Ve ter ni ku

gao da se za o kru `i tek kra jem 2014. go di ne. - Uko l i k o se pro { i r i m o, sem pro du `e nog bo rav ka |a ci bi u {ko lu i{li sa mo u pre po dnev noj sme ni. Me |u tim, na sta -

OSMACI SE PRIPREMAJU ZA UPIS U SREDWE [KOLE

Po do dat no zna we u {ko lu i na pri vat ne ~a so ve Usko ro po ~i we dru go po lu go di {te, a ve }i na osma ka po ~e la je da se pri pre ma ma za pri jem ne is pi te iz ma te ma ti ke i srp skog je zi ka za upis u sred we {ko le. Ma la ma tu ra }e se i ove go di ne raz li ko va ti od pro {lo go di {we. Pre dve go di ne na ma loj ma tu ri bi lo 25 od sto pot pu no po zna tih i 25 od sto de li mi~ no po zna tih za da ta ka, dok je 50 od sto za da ta ka bi lo ne po zna to. La ne se ta gra ni ca po zna tih i de li mi~ no po zna tih za da ta ka po me ri la, da bi se od {kol ske 2013/2014. go di ne po ste pe no po ve }a vao broj za da ta ka ko ji |a ci ma ne }e bi ti po zna ti iz pri prem nih zbir ki. Ne ki u~e ni ci su, uzda ju }i se u svo je rad ne na vi ke, re {i li da se pri pre ma ju sa mi, dok ne ~i ji ro di te qi pla }a ju pri vat ne ~a so ve. Ma lo je osma ka, a na ro ~i to wi ho vih ro di te qa, ko je ve} ni je po ~e la da hva ta pa ni ka. Na rav no, kao i ra ni jih go di na, ve} po ~et kom {kol ske go di ne u ve }i ni osnov nih {ko la na -

stav ni ci srp skog je zi ka i ma te ma ti ke, u okvi ru svo jih re dov nih rad nih oba ve za, po ~i wu da dr `e pri prem ne ~a so ve za po la ga we kva li fi ka ci o nog is pi ta. Na ovim ~a so vi ma ob ra |e no gra di vo se po na vqa i utvr |u je, a za raz li ku od na stav ni ka, ko ji su oba ve zni da ove ~a so ve odr `a va ju, u~e ni ci na wih do la ze do bro voq no. S dru ge stra ne, oni ko ji ni su si gur ni da }e sve {to je po treb no us pe ti da na u~ e sa mo u svo joj osnov noj {ko li – idu i na pri vat ne ~a so ve. Ce ne dvo ~a sa iz srp skog, ma te ma ti ke ili stra nog je zi ka kod pro ve re nih pro fe so ra u gra du su {a ro li ke. Pri vat ni ~a so vi iz fran cu skog iz me |u 500 i 600 di na ra, ~as in for ma ti ke je 400 di na ra, dvo ~as iz en gle skog je od 500 do 600 di na ra, a dvo ~as he mi je, fi zi ke i ma te ma ti ke je iz me |u 500 i 600 di na ra. Kod ne kih na stav ni ka ko ji da ju pri vat ne ~a so ve ce na ni je fik sna, ve} je stvar do go vo ra.

Di rek tor {ko le „Ko sta Trif ko vi}” Milan Spasojevi} ka `e za na{ list da su u ovoj {ko li uvek zi mi po ~i wu pri prem ni ~a so vi iz ma te ma ti ke i srp skog. I u {ko li “\or |e Na to {e vi}” osma ci ne gu be vre me, jer oni ve} tra di ci o nal no u sep tem bru po ~i wu da se pri pre ma ju. U osnov noj {ko li “@ar ko Zre wa nin” u~e ni ci za vr {nih raz re da sa pri pre ma ma kre }u od mah po po ~et ku {kol ske go di ne, a di rek tor @arko Mu{icki ob ja {wa va da de ca do la ze i su bo tom i ve `ba ju sa na stav ni ci ma iz ma te ma ti ke i srp skog, ka ko se bli `i pri jem ni. - U ce lu pri pre mu za sred wu {ko lu ukqu ~e ni su i {kol ski psi ho lo zi, ka ko bi oce ni li ko ji pro fil za ni ma wa bi im od go va rao u da qem {ko lo va wu. Oni sa |a ci ma raz go va ra ju sva ko dnev no, a u ne kim slu ~a je vi ma ukqu ~e ni su i ro di te qi – za kqu ~io je Mu {ic ki. Q. Nato{evi}

va ne bi tra ja la sa mo do 13 ili 14 sa ti, ve} smo smi sli li da ov de u~e ni ci ura de i do ma }i. Ta ko |e bi mo gli da ima ju i ve }u bi bli o te ku gde bi u~i li i ~i ta li, a plan je da na pra vi mo i ki no sa lu - na vo di sa go vor ni ca. Na do grad wa {ko le je sa mo je dan od pla no va di rek to ri ce O[ „Mi haj lo Pu pin”. Jed na od ide ja je grad wa i ve li ke ukra {e ne te ra se sa ogra dom, gde bi |a ci ima li am bi je tal nu na sta vu. - Pre ne go {to sam iz ne la plan grad skim oci ma, po se }i va la sam saj to ve ra znih {ko la u Evro pi i uvi de la sam da se skroz raz li ku ju od na {ih. U da na {we vr me ere kom pju te ra, ka d a de c u za n i m a j u {a r e n e stra ne, oni jo{ u~e u bez li~ nim u~i o ni ca ma, ko je ima ju ze le ne ta ble. To je u sve tu dav no pre va zi |e no i za to sam re {i la da kre nem ko rak na prad i na ovaj na ~in u~i nim na sta vu kva li tet no jom. Isto ta ko `e lim i |a k e da za i n t e r e s u j em vi { e u~e, a to }e bi ti mo gu }e sa mo u lep {em am bi jen tu - za kqu ~i la je Te o do ra Mi ti}. Q. Nato{evi} Fo to: S. [u{wevi}

VESTI Is kqu ~e wa stru je Sremska Kamenica: danas od 8 do 13 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma. Novi Sad: sutra od 8 do 14 ~a so va Pap Pa vla 1 i Je vrej ska 2-6. Sremska Kamenica: od 8 do 13 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma.

Na kna de za ne za po sle ne Is pla ta nov ~a ne na kna de ne za po sle nim gra |a ni ma i pri vre me ne na kna de ra se qe nim qu di ma sa pod ru~ ja Ko so va i Me to hi je po ~i we da nas, oba ve {ta va ju iz Na ci o- nal ne slu `be za za po {qa va we. No vac se mo `e po di }i na {al te ri ma svih po {ta u Sr bi ji. A. L.

Kon cert Kon cert stu de na ta Aka de mi je umet no sti u kla sa ma pro fe sor ke Zarife Ali-Zade i do cent ki we Vesne Miliki} bi }e odr `an ve ~e ras u 18.30 sa ti u Mul ti me di jal nom cen tru Aka de mi je, Uli ca \u re Jak {i }a 7. Na pro gra mu }e bi ti de la Ba ha, [u ber ta, Al bi o nia, Be li ni ja, Mo car ta i dru gih kom po zi to ra. A. L.

vOJvOdinA

sreda9.januar2013.

ПРИЈАВЕ КАНДИДАТА ЗА ПОВЕЉУ ГРА ДА СОМБОРА

Ко на сле ђу је Да ли бо ра Чу ту ру

СОМ БОР: Након што је прошле године, уз мања процедурална оспоравања, Повеља града Сомбора дошла у руке српском рукометном репрезентативцу Да ли бо ру Чу ту ри, Комисија за спровођење поступка за утврђивање предлога за доделу повеље и награде објавила је јавни позив за доделу Повеље града Сомбора и за постигнуте резултате у протеклој 2012. години. Према јавном позиву, на основу предлога Комисије и званичне одлуке Градског Већа, Повеља се додељује на Дан града, 17. фебруара, као посебно признање за достигнућа у претходној години у областима науке, културе и уметности, публицистике и новинарства, планирања, архитектуре и градитељства, просвете и развоја школства, спорта, здравства, у области социјалног и хуманитарног рада, привредног развоја и другим областима.

Повеља Града Сомбора се додељује појединцу, а предлоге за ово престижно признање могу подносити физичка и правна лица до 31. јануара 2013. године на писарници Услужног центра Градске управе града Сомбора (шалтери бр. 11 и 12), или путем поште на адре су Одељења за скупштинске и извршне послове, Комисија за спровођење поступка за утврђивање предлога за доделу повеље и награде. Предлози се подносе у затвореној коверти, са назнаком „предлог за Повељу града Сомбора – не отварати“. Јавни позив, као што то прописују критеријуми о додели Повеље, већ је објављен у локалним недељницима „Дунатај“ и „Сомборске новине“ као и у рубрици инфо-пулт на званичном сајту Града Сомбора у категорији конкурси. М. Мћ

dnevnik

ОШТРЕ КРИТИКЕ ЗБОГ ИЗМЕНЕ СТАТУТА ТУРИСТИЧКОГ ЦЕНТРА

За што ди рек тор не би био и осно вац

ЗРЕ ЊА НИН: Измена Статута Туристичког центра града Зрењанина, захваљујући којој директор овог јавног предузећа може бити и особа са завршеним четвртим степеном стручне спреме – гимназијом и минимум три године радног искуства, као и именовање кадра Социјалистичке партије Србије Дра га на Ву ле ше ви ћа за вршиоца дужности директора, наишло је на оштре критике зрењанинске опозиције. Прво је одборник Демократске странке у Скупштини града Га бор Ло ди поднео амандман на одлуку о измени Статута, уз предлог да за директора Туристичког центра може бити бирано и лице са основном школом и без икаквог радног искуства. - На овај начин постигли би да још већи број људи учествује у управљању и на тај начин ентузијазам и визија зрењанинског туризма постигне највећи ниво напретка. Сматрам да на овај начин можемо да омасовљавамо број пријављених

и на крају конкурса искристалисаће се већи број успешних директора – био је циничан Лоди у тексту амандмана поднетом председнику Скупштине града Зрењанина.

то понижавањем туристичких потенцијала Зрењанина, али и срозавањем на најбезвреднији ниво свих вредности које представља стручност.

Вулешевић: Ширимо делатност Драган Вулешевић наглашава да се Туристички центар неће задовољити само рецептивним туризмом, већ ће инсистирати на ономе што се зове иницијативни туризам. - Хоћемо да понудимо могућност нашим грађанима да, посредством јавних предузећа, посете друге средине. Идеја је да што већем броју људи омогућимо летовање или зимовање под повољним условима. За почетак, понудили бисмо десетодневно летовање са превозом по цени од 120 или 140 евра, са роком отплате од десет месеци. Надам се да ћемо од града добити одобрење да проширимо делатност у овом домену – истакао је в.д. директора Туристичког центра. Уследила је и реакција Градске организације Лиге социјалдемократа Војводине која је оценила као скандалозну измену Статута по којој средњошколац може обављати директорску функцију, називајућу

“Уверени смо да у зрењанинској филијали Националне службе за запошљавање постоје незапослени људи са факултетским образовањем из области туризма, који би одговорно, савесно и надасве струч-

но, а самим тим и квалитетно, обављали свој посао. Овако, сведоци смо да ће намештен конкурс и директорско место у јавном предузећу послужити за ново страначко подмиривање и куповину скупштинске тишине, јер тешко да се она више може назвати већином, с обзиром на то да сваки њен одборник покорно, послушно и ћутке мора да гласа како му је речено”, навели су лигаши у саопштењу за јавност. В. д. директора Туристичког центра Драган Вулешевић, међутим, не обазире се на критике опозиционих странака, већ у интервјуу за регионални недељник “Зрењанин” представља развојне планове за ову годину. Вулешевић се, између осталог, дотакао традиционалне манифестације “Дани пива” коју ће локална самоуправа, како је најавио, од ове године учинити економски исплативом, али је и изместити из центра града на излетиште Мотел „Шумице“ или на простор Индустријске зоне. Ж. Балабан

НЕ МАЊКАЈУ АМБИЦИЈЕ У ТОТОВОМ СЕЛУ

Цве та ју ру же и раз вој не иде је

Карневалска поворка у Божићној улици

ХУМАНИТАРНА АКЦИЈА „ГУСАНА У МАГЛИ”

Па ке ти ћи за де цу из Ром ске шко ли це КИ КИН ДА: Чланови Хумани-

тарног те атра средњошколаца “Гусани у магли” поделили су пакетиће малишанима који похађају допунску наставу Ромске школице. Већини деце која живе углавном у Малом бедему, ово је био једини поклон за Нову годину. -Ово је први пут да сам добио пакетић, јако сам срећан. Желео сам да добијем слаткише-каже четрнаестогодишњи Ан дри ја. „Гусани у магли„ су припремили и представу „Како је настао Деда Мраз„. -На премијери у Народном позоришту, 29. децембра, на улазу

је сакупљено 11.000 динара што је било довољно за 20 пакетићакаже оснивач Театра Бо ћо Осто јић.-Презадовољни смо јер су пакетиће добила деца која су их највише желела. Срећни смо што смо учинили добро дело. Овом акцијом театар средњошколаца придружио се општинској Канцеларији за ромска питања. Координатор канцеларије Ми ро слав Мер жан, рекао је да је, за децу у Кикинди и селима, уз помоћ „Ангропромета„, Црвеног крста и средњошколаца, обезбеђено 300 пакетића. А. Ђ.

Помоћ за Роме средњошколце ОЏАЦИ: Одлуком општинског већа, канцеларија за Роме општинске управе Оџаци је пред крај протекле године расписала конкурс за доделу средстава ученицима средњих школа, ромске националности, средства су била обезбеђена из општинског буџета. Конкурисало је 19 ученика који су испуњавали услове конкурса, а према условима конкурса могли су конкурисати ученици средњих школа ромске националности са територије општине Оџаци. Први пут је Канцеларија за Роме општинске управе Оџаци имала једну овакву активност, а иначе досадашњи резултати рада Канцеларије по оценама челника

оџачке општине, су веома добри, о чему сведочи низ активности. -Средства са којима смо располагали нису велика, али смо задовољни чињеницом да смо успели да обезбедимо новац из општинског буџета макар за једнократну помоћ најугроженијој деци која похађају средње школе. Могу само да изразим захвалност локалној самоуправи на подршци - рекла је Јелица Мишковић из Канцеларије за Роме. За овај Конкурс опредељено је 126 хиљада динара, а биће равноправно подељени на укупно 19 корисника, који су добили средства. С. Милер

ТО ТО ВО СЕ ЛО: Челници Месне заједнице Тотово Село и цивилних удружења грађана не скривају задовољство оствареним учинком у прошлој години, али имају и амбициозне развојне планове. Председник МЗ Фе ренц Ба та подсећа да је, захваљујући средствима општине Кањижа, проширен пут у главној улици на уласку у село, асфалтирани су пут према новој школи, паркинзи и рукометни терен, започета је реконструкција зграде МЗ и купљен намештај за месну канцеларију и салу за венчавање, а од донације из Мађарске направљена су два фудбалска игралишта! - У овој години планирамо наставак асфалтирања улица уз помоћ општине и сопственим средствима, има обећања да ћемо најзад добити и фискултурну салу за потребе основне школе и истуреног одељења сенћанске Гимназије за талентоване ученика „Бољаи„, јер поред фудбалске академије учињени су први кораци да почне да ради академија за кошаркашице у сарадњи са познатим стручњаком Ла слом Рат ге бе ром, који је

родом Ново сађанин, а успешно ради у Мађарској - каже Бата. Током прошле године у селу је засађено чак 780 ружа, захваљујући донацији НИС-а од 200.000 динара коју је реализовало Удружење пољопривредника, а за пролеће се планира наставак садње, па ће насеље улепшавати преко 1.000 ружа! Члан Савета МЗ Тотово Село задужен за развој Ла још Ле ко наглашава да се Тотово Село потврдило са изузетно добром туристичком понудом, што је потврђено и боравком преко 2.000 посетилаца. Поред успешног бављења пољопривредом, де сетак домаћинстава се укључило у бављење сеоским туризмом и у педесетак лежаја прима госте, а свој допринос дају и све друштвене организације, од оних које негују народне и културне традиције до Добровољног ватрогасног друштва. Нове развојне идеје, практично се надограђују на све што је урађено претходну деценију, а поносе се изградњом новог дечјег вртића, основне школе с интернатом, који се допуњују објектима духовног центра под окриљем Римокато-

Лајош Леко, Ференц Бата и Јене Уташи

личке црквене општине с амбициозним жупником Је неом Ута ши јем, који овде службује више од три деценије. Тотово Село по последњем пописту има 650 становника у око 350 домаћинстава, готово етнички чисто настањено Мађарима. - Имамо идеја за даљи развој и унапређење туристичке понуде, за шта као добро језгро имамо објекте и окружење старе школе. Циљ нам је да у окружењу старе школе формирамо мини сканзен, да се уреди школски музеј, стална умет-

ничка радионица „Алмаши Габор„ и куће старих заната, а у договорима смо са братским насељима из иностранства да изградимо објекте који ће представљати завичајни музеј тих места из Мађарске, Румуније и Словачке. Предвиђа се и формирање малог золошког врта, а уз све поред уређења села желимо да наставимо са формирањем арборетума који ће се простирати на два и по хектара, уз садњу до 500 различитих врста дрвећа и цвећа. - предочава Лајош Леко. Текст и фото: М. Митровић

НА ЗРЕЊАНИНСКИМ ГРОБЉИМА СПОМЕНИЦИ ЧЕСТО СТРА ДАЈУ

Оси гу ра ње је ди но ре ше ње

ЗРЕ ЊА НИН: Штете на надгробним споменицима које чине вандали или се догађају услед временских неприлика често се мере десетинама хиљада динара. Породице покојника у тим случајевима принуђене су да сносе трошкове обнове споменика, који до сада нису могли бити осигурани. Али, у зрењанинском Јавном комуналном предузећу “Чистоћа и зеленило”, које одржава седам гробаља у граду, кажу да од сада и за тај проблем постоји решење. - У нашем раду сусрећемо се са оштећењима споменика на гробљима. Сви знамо да израда једног спомен обележја од мермера кошта више стотина хиљада динара, као и да грађани не жале новац када праве споменике за своје ближње. Зато сматрамо да је корисно да се споменици и остали каменорезачки радови на гробним местима осигурају, да би наши корисници, у случају оштећења споменика услед слегања тла, пада дрвета, крађе, олује, пожара и удара грома,

Могућа одштета за оштећене споменике

штету могли да наплате од осигуравајуће куће – поручује директорка Сектора за маркетинг и развој у “Чистоћи и зеленилу” Та ња Вуч ко вић Ми ли шић. По сазнањима овог предузећа, до сада није било осигуравајућих кућа које су у понуди има-

ли и осигурање споменика. Међутим, ту услугу сада нуди “Глобос осигурање” из Београда. - Ова осигуравајућа кућа нас је контактирала приликом дефинисања своје понуде и ми смо јој дали сугестије о томе који би све ризици, по нашем мишљењу, требало да буду обухваћени полисом осигурања. Дали смо и смернице да полиса, између осталог, треба да обухвати слегање тла, крађу и пад дрвета, јер наше искуство говори да су то најчешћи узроци оштећења споменика – наводи Вучковић Милишић. Како истиче, ова пракса у великој мери је заживела у другим градовима, попут Новог Сада, и показала се врло корисном, јер корисници гробних места за релативно мали новчани износ осигурају спомен обележје. Укупна годишња премија са порезом за појединачно гробно место, рецимо, износи 250 динара, а сума осигурања у случају штете је 20.000 динара, док је годишња премија за двоструко гробно место 500 динаЖ. Б. ра а сума осигурања 40.000 динара.

Уче ни це из Ти те ла у Пет ни ци ТИ ТЕЛ: Три ученице СТШ „Милева Марић“ у Тителу учествоваће у програмима Истраживачке станице Петница. Јо ва на Ја јин и Алек сан дра Му ра то вић из Титела учествоваће у раду антрополошког семинара, а Ива на Ва сић из Вилова у програму природних наука. Истраживачка станица Петница (ИСП) је самостална и независна организација која се бави развојем научне културе,

научне писмености, образовања и културе. Активности ИСП су највећим делом усмерене на младе – на ученике и студенте, као и на обуку наставника у новим техникама, методама и садржајима у области науке и технологије. Програми ИСП обухватају широк спектар области и дисциплина у оквиру природних, друштвених и техВ. Х. ничких наука.

dru[tvo

dnevnik U SRED WIM [KO LA MA U VOJ VO DI NI I U OVOJ [KOL SKOJ GO DI NI

U u~i o ni ca ma sve ma we |a ka Kao i u osnovnim {kolama u Vojvodini, i u sredwim se, iz godine u godinu, broj |aka smawuje pa je tako i ove {kolske godine upisano najmawe sredwo{kolaca u proteklih pet godina. S druge strane, broj mesta prvobitno predvi|en za upis lawske generacije osmaka, od 22.282, pove}an je za 239, mada je pro{le {kolske godine osmi razred zavr{ilo 19.918 u~enika. Razlog za to pove}awe le`i u tome {to su neki smerovi u podru~ju rada poqoprivreda, proizvodwa i prerada hrane iz oglednih pre{li u redovne pa je broj mesta u odeqewimam s 24 pove}an na 30. Tako je u 131 sredwu {kolu u Vojvodini, od kojih je 25 gimnazija, 75 stru~nih {kola (od tog broja 11 je me{ovitih), deset umetni~kih i isto toliko za u~enike sa smetwama u razvoju, upisan 19.961 u~enik, {to je 33 mawe nego pro{le {kolske godine.

Najvi{e prvaka sredwo{kolaca i u ovoj {kolskoj godini u Vojvodini {koluje se na srpskom jeziku. Od planiranih 19.620 mesta u 687 odeqewa s nastavom na srpskom jeziku, popuweno je 17.806 mesta u 679 odeqewa pa je u u~ionicama u proseku po 26 prvaka. U ovoj {kolskoj godini upisano je 12 u~enika vi{e nego u pro{loj. Od 2.752 pro{logodi{wa osmaka koji su se {kolovali na nekom od jezika nacionalnih zajednica koje `ive u Vojvodini, {kolovawe je na istom jeziku nastavilo 2.155. Od 2.067 pro{logodi{wih malih maturanata koji su se {kolovali na ma|arskom, 1.945 je na tom jeziku i nastavilo da se {koluje, i to u 89 odeqewa, tako da ih je u proseku 22 u odeqewu, mada nisu popuwena sva planirana mesta, kojih je bilo 2.541 u 90 odeqewa. U odnosu na pro{lu {kolsku godinu, ove u odeqewima s nasta-

sreda9.januar2013.

O PRA VI MA OSO BA S MEN TAL NIM SMET WA MA

Pre ci zna pra vi la za po stu pa we s obo le li ma Nedavno je za{titnik gra|ana Sa {a Jan ko vi} uputio Ministarstvu zdravqa Srbije mi{qewe o nacrtu zakona o pravima osoba s mentalnim smetwama kojim bi na{a dràva, prvi put, regulisala prava i obaveze prema tim osobama. Po{to je prevencija i za{ti ta men tal nog zdra vqa u primarnoj zajednici osnova za unapre|ewe ukupnog zdravqa, ali i uslov za unapre|ewe poloàja sugra|ana koji se le~e u psi hi ja trij skim bol ni ca ma ili ìve u izdvojenim domskim zajednicama, za{titnik gra|ana smatra da im se moraju obezbediti odgovaraju}i uslovi za le ~e we, ali i po dr {ka dru {tva za wi ho vo so ci jal no ukqu~ivawe. Upravo zbog toga ni{ta u zakonu ne sme ostati nedore~eno, niti se sme ostavi ti mo gu} nost pro iz voq nog tuma~ewa.

Za{titnik gra|ana poseban akcenat stavqa na sme{taj osoba s mentalnim te{ko}ama u psihijatrijsku ustanovu i zadr`avawe u woj da se ne bi dogodilo da se kr{e wihova qudska

Sva ko za dr à va we je li {a va we slo bo de Nacrt zakona sadrì sporne pojmove kao {to su “zadràvawe bez pristanka”, “zadràvawe bez pristanka dobrovoqno sme{tene osobe”. Za{titnik isti~e da zadràvawe predstavqa li{avawe slobode tako da se ne moè govoriti o pristanku na zadràvawe, niti da neko moè biti zadràn po sopstvenoj saglasnosti. Zadràvawe, tvrdi Jankovi}, samo po sebi podrazumeva da ne predstavqa voqu onoga ko je zadràn, odnosno onaj ko izrazi voqu da se le~i i da bude primqen u bolnicu ne treba da se zadràva i u tom smislu ne moè se govoriti o zadràvawu po pristanku dobrovoqno sme{tene osobe.

prava. Posebno je osetqivo pitawe sme{taja mentalno bolesne osobe u psihijatrijsku ustanovu bez wenog pristanka, i tu se mora voditi ra~una o odredbama Zakona o vanparni~nom postupku da se u praksi mogu}nost prisilnog sme{taja u psihijatrijske ustanove ne bi zloupotrebqavala. Nacrt predvi|a da je psihijatrijska ustanova koja je zadràla osobu s mentalnim smetwama du`na da u roku od 48 sati od dana prijema dostavi obave{tewe nadle`nom sudu, a sud je obavezan da najkasnije u roku od 30 dana donese re{ewe o tome da li }e se to lice zadràti u takvoj ustanovi. Imaju}i u vidu, isti~e za{titnik gra|ana, da lice koje je zadràno u psihijatrij-

skoj ustanovi ne moè svojevoqno da je napusti, ono ima poloàj lica li{enog slobode. Kada je ve} tako, onda i u ovom zakonu mora biti predvi|eno da sud u roku od 48 sati donese re{ewe o prinudnom zadràvawu u psihijatrijskoj ustanovi. Za{titnik skre}e pa`wu na to da nacrtom nije predvi|eno ni da se odluka psihijatrijske ustanove o zadràvawu uru~i zadrànoj osobi s mentalnim smetwama, niti su predvi|ena prava àlbe na tu odluku, pravo na pravnu pomo} i advokata. U tom delu su mentalno obolela lica koja se prisilno sme{taju na le~ewe u gorem poloàju od “kriminalaca” jer oni imaju pravo da u roku od dva sata po dovo|ewu u policijsku stanicu i prijemu re{ewa o zadràvawu pozovu advokata. Svakako, isti~e za{titnik, ni lice s mentalnim smetwama bez odluke suda ne moè biti sme{teno na le~ewe u psihijatrijsku ustanova. Tu se postavqa pitawe da li je sud dovoqno obave{ten kada donosi odluku o sme{taju i produètku sme{taja osobe s mentalnim smetwama. Poverenik skre}e pa`wu na to da sud odluku o zadràvawu, produèwu ili otpustu donosi iskqu~ivo na osnovu mi{qewa psihijatara ustanove u kojoj se osoba zadràva, bez predvi|enih mehanizama stru~ne kontrole i provere, kao i mehanizama za{tite pacijenta od mogu}e zloupotrebe. Q. Ma le {e vi}

LE KO VI NA RE CEPT KOD PRI VAT NI KA SA MO UZ FONDOVSKO PLA ]A WE DO 90 DA NA?

U trogodi{wim smerovima sredwih stru~nih {kola, od planiranih 4.703 mesta u 160 odeqewa, popuweno je 3.240 mesta u 150 odeqewa te je u taj vid {kolovawa, umesto planiranih 20,88 odsto populacije, u{lo 16,23. U ~etvorogodi{wim smerovima sredwih {kola, od planiranih 17.818 mesta u 629 odeqewa, popuweno je 16.721 mesto u 627 odeqewa, to jest tu je umesto planiranih 79,12 odsto lawske generacije osmaka, u{lo 83,77.

Ro mi na svim je zi ci ma Iako su se 284 prvaka sredwo{kolca izjasnila kao Romi, na tom jeziku u {kolama u Vojvodini nije organizovana nastava. Ti u~enici {koluju se uglavnom na srpskom, ali i na ostalim nastavnim jezicima, i to u svim tipovima {kola, kako na trogodi{wim, tako i na ~etvorogodi{wim smerovima. Najve}e interesovawe i pro{logodi{wi mali maturanti pokazali su za ekonomske, pravne i administrativne smerove, zdravstvene i smerove socijalne za{tite, saobra}aj, trgovinu, ugostiteqstvo i turizam, pa je u wih upisano i vi{e u~enika nego {to je planirano, dok najvi{e slobodnih mesta ima u poqoprivrednim i smerovima za proizvodwu i preradu hrane, tekstilnim i ko`arskim te smerovima koji {koluju za umetni~ka i zanimawa u kulturi i javnom informisawu. Vojvo|anska multijezi~nost ogleda se i u sredwim {kolama pa se u 38 nastava odvija na dva jezika, i to u 33 na srpskom i ma|arskom, u po dve na srpskom i slova~kom, odnosno na srpskom i rumunskom, u jednoj na srpskom i rusinskom, u dve {kole se, uz nastavu na srpskom i ma|arskom, nastava odvija i na hrvatskom jeziku, a u jednoj je, uz srpski i ma|arski, zastupqena i nastava na slova~kom jeziku. U ostalim {kolama, u 78 se nastava odvija samo na srpskom, a u dve samo na ma|arskom jeziku.

vom na ma|arskom ima 44 u~enika mawe. Ipak, ~ak vi{e od 94 odsto onih koji su zavr{ili osnovnu {kolu na ma|arskom je na tom jeziku i nastavilo da se {koluje, a od toga 18 odsto ih je u trogodi{wim, a ostali u ~etvorogodi{wim smerovima. U odeqewima s nastavom na slova~kom od planiranih 210 mesta u sedam odeqewa, popuweno je 112 u ~etiri odeqewa pa je prose~an broj u~enika u odeqewu 28. Ina~e, osmi razred na slova~kom lane je zavr{ilo 439 u~enika, tako da je na svom materwem jeziku nastavio da se {koluje tek svaki ~etvrti mali maturant. Mada je u osmom razredu lane bilo 136 u~enika koji su se {kolovali na rumunskom, samo 46 je nastavilo da se {koluje na tom jeziku, i to u dva odeqewa, tako da nije popuweno 60 planiranih mesta, a u odnosu na pro{lu {kolsku godinu, na tom jeziku {koluje se 18 sredwo{kolaca mawe, to jest svaki tre}i mali maturant koji se u osnovnoj {koli {kolovao na rumunskom, na tom jeziku je nastavio da poha|a ~asove i u sredwoj {koli. Mawe nego lane, i to za dvoje, ove {kolske godine ima i sredwo{kolaca prvaka koji se {koluju na hrvatskom. Od 47 malih maturanata koji su se {kolovali na tom nastavnom jeziku, u septembru ih je u sredwe {kole upisano 34, pa nije popuweno planiranih 60 mesta. To zna~i da je, od onih koji su se na ovom jeziku {kolovali u osnovnoj {koli, wih 72 odsto i nastavilo {kolovawe na hrvatskom, i to 17 odsto na trogodi{wim, a ostali na ~etvorogodi{wim smerovima. Na rusinskom nastavnom jeziku u ovoj {kolskoj godini planirano je 30 mesta u sredwim {kolama ali, mada se od 68 lawskih osmaka iz odeqewa na rusinskom samo wih 18 upisalo u sredwo{kolska odeqewa s nastavom na tom jeziku, u odnosu na pro{lu {kolsku godinu to je ~etiri u~enika vi{e, tako da je na svom materwem jeziku nastavio {kolovawe svaki ~etvrti pripadnik te nacionalne zajednice koji se na tom jeziku {kolovao u osnovnoj {koli. D. De ve ~er ski

Dr àv ne apo te ke ne sprem ne za tr ì {nu utak mi cu – Privatni apotekari potpisa}e ugovor s Republi~kim fondom za zdravstveno osigurawe o izdavawu lekova na recept samo pod uslovom da rok za pla}awe bude 60 do 90 dana – izjavio je predsednik Skup{tine Saveza privatnih apotekara Srbije Dra gu tin Ra je vac, i dodao da je neodrìvo da rok za pla}awe bude 150 dana, a da potom vlasnici privatnih apoteka nemaju nikakve garancije da }e on biti i ispo{tovan. – Na{e ~lanstvo se pita za{to je rok za pla}awe 150 dana kada je Fond rastere}en i oslobo|en svih dugovawa. Kasa Fonda se puni svakoga dana,

NEO BI^ NO TAK MI ^E WE U JA [I TO MI ]U

Bi ra ju naj ve }eg la `o va

Takmi~ewe za najve}eg la`ova, koje se vi{e od decenije odr`ava u Ja{i Tomi}u, selu u banatskoj op{tini Se~aw, ove godine okupilo je rekordan broj u~esnika i publike. Na ovom neobi~nom nadmetawu u~estvovalo je devet tak-

mi~ara a prvi put titulu “La`ova godine” osvojio je Ste va Pe trov. Drugo mesto pripalo je Ko sti Bje lo gr li }u, a tre}e Pe ri An |i }u. Pobedniku su uru~eni diploma i pehar, dok su za drugo i tre}e mesto obezbe|ene samo diplome. – Nadmetawe se sastoji iz pri~awa izmi{qenih doga|aja, a zatim svi prisutni glasaju za onog takmi~ara koji je slagao najboqe. Ja sam ove godine predstavio navodnu ujakovu i moju dogodov{tinu s pecawa u Jarkovcu, na Kanalu Dunav–Tisa–Dunav – otkrio je ju-

~e za “Dnevnik” pobednik takmi~ewa Steva Petrov iz Ja{e Tomi}, dodaju}i da su ovogodi{we la`ne besede pratili i gosti iz inostranstva, [panije i Nema~ke. Na pitawe da li bi pobedio i da je na ovom nadmetawu u~estvovao neko od ovda{wih politi~ara, kojima je lagawe, izgleda, postalo svakodnevni ritual, Petrov je na trenutak zastao, zatim se zasmejao a onda odgovorio: – Verujem da bih i tada pobedio, ali je jedno sigurno: morao bih dobro da se potrudim! A kako je sve po~elo? Pre desetak godina, posle smrti svojih roditeqa, Qu bo Kr to li ca, mnogima poznatiji pod nadimkom \i kan, osim obeleàvawa krsne slave po~eo je i organizovawe takmi~ewa za najlaòva. U po~etku su to bila samo spontana druèwa s wegovim ro|acima i prijateqima, a takmi~ewe se odràlo sve ove godine zahvaquju}i interesantnom i nesvakida{wem sadràju. Takmi~ewe, koje se slobodno moè nazvati tradicionalnim, odràva se redovno ve} 12 godina, svakog 4. januara. – Iz godine u godinu nadmetawe je sve masovnije. Nadamo se da }emo idu}e godine probiti sve okvire – napomenuo je Petrov. @. Ba la ban

za{to da ~ekamo 150 dana? Normalan rok pla}awa je 60, eventualno 90 dana, uz garanciju od Fonda da }e izmiriti svoje obaveze. Rajevac je naglasio i da su dràvne apoteke nespremne da u|u u trì{nu utakmicu s privatnicima i da }e problem s ka{wewem u pla}awu mo}i da premoste jedino lanci privatnih apoteka: – Na trì{tu }e ostati samo lanci apoteka iza kojih ~esto stoji zna~ajan kapital najrazli~itijeg porekla kojem je profit jedini poslovni interes – kazao je on.

DA LI JE JA NU AR NAJ DE PRE SIV NI JI ME SEC

Umor i apa ti ja na pa da ju po sle pra zni ka Prvi posleprazni~ni dani za mnoge qude predstavqaju depresivan period. Posle niza praznika i proslava mnogi se ose}aju umorno, usamqeno, uz to i nov~anici su prazni pa vaqa preìveti do plate, a nepla}eni ra~uni ~ekaju. Ima i onih kojima praznici nisu ispunili o~ekivawa za dobrim provodom pa je i to razlog lo{eg raspoloèwa, a drugi, opet, ne mogu da zaborave odli~an provod pa su tu`ni jer ga vi{e nema. Prvi radi dan posebna je pri~a! Bilo kako bilo, mnogi se slaù u tome da je januar najdepresivniji mesec. Me|utim, psiholozi se ne slaù s tim. – Istina je da prvi dani posle slavqa donose umor i apatiju, ali podaci govore da januar ipak nije toliko „tuàn” mesec – kaè psiholog Jo va na Ko sti}. – Po nekim podacima, depresivniji su februar i kasna jesen. Me|utim, koji mesec i koje godi{we doba su za pojedince najdepresivniji individualna je stvar. Osobama koje su ve} imale depresivne epizode ili onima koji u sebi nose odre|eni karakterni pesimizam svi doga|aji koji su u vezi sa slavqem i veseqem jo{ vi{e utemequju ose}aj usamqenosti. Tako|e, postoje osobe koje imaju sezonske depresije i ti qudi reaguju na promene klime, pa i u zimsko doba, kada je dan kratak.

U toku ìvota ~ak 45 odsto qudi ima neke depresivne simptome: zbog gubitka sebi datog ciqa ili voqene osobe moè se biti tuàn, utu~en, neraspoloèn, bezvoqan, razdra`qiv, nezadovoqan, nesposoban da radi, druì se s qudima... Po re~ima na{e sagovornice, kod nas su veoma ~esti razli~iti anksiozni poreme}aji, koji su srodni depresijama po uzroku i manifestacijama i u velikoj meri se i preklapaju. Razne su vrste anksioznih poreme}aja, od strepwe, koja je prva stepenica uznemirenosti, a ispoqava se kroz ose}aj straha i zabrinutosti ili ~estog predube|ewa da }e se ne{to lo{e dogoditi. U anksiozne poreme}aje spadaju i razne fobije, napadi panike. Danas postoji {iroka lepeza lekova za le~ewe anksioznosti, kao i za depresije, uz odgovaraju}u psihoterapiju, ali lekove nikada ne treba uzimati na svoju ruku. Vaqa re}i i to da anksiozni poreme}aji ne ukqu~uju radnu nesposobnost. – Dakle, januar moè za pojedince predstavqati „problemati~an” mesec, ali kod najve}eg broja qudi posleprazni~no neraspoloèwe pro}i }e za nakoliko dana, kad se vrate u normalne tokove ìvota. To ne zna~i da }e problemi nestati ve} da }e se odbrambeni mehanizam, koje su tokom godina izgradili na{i qudi, aktivirati i vratiti na „stare crte” – kaè Jovana Kosti}. J. Bar bu zan

RePORTA@e

sreda9.januar2013.

dnevnik

QUTI HERCEGOVCI, POTOMCI I ZEMQACI POPA I VOJVODE BOGDANA ZIMOWI]A, ODOMA]ILI SE NA SEVERU BA^KE

Pran gi ja we uz bo ì} ne pe ~e ni ce ôrbu zaprìo Ivica Cvetkovi}

Voj vo di Zi mo wi }u na se ve ru Ba~ ke, na te ra si ve} go di na ma za tvo re nog mo te la „Bo sna” za bra |e noj pla vom ce ra dom zbog pro ma je, okre ta le su se bo ì} ne pe ~e ni ce. Oku pi la se dru ì na iz na se qa, ro |a ci i pri ja te qi iz obli `we Ka wi è, a har mo ni kom je {ti mung da vao Du le Ro gan. Se lo je na sta lo po sle 1921, kad su za za slu ge u Pr vom svet skom ra tu Her ce gov ci i Kra ji {ni ci na se qa va ni na obod ve li kog pa {wa ka Ja ra{, kraj sa la {a sta ro se de la ca Ma |a ra. Uz ne ko li ko {o ro va kraj re gi o nal nog pu ta su sa la {ar ski re jo ni Gor we i Do we Pri mor je. Sa mo stal no na se qe od 1948. ime po ne se po voj vo di Bog da nu Zi mo wi }u. Za ko ji dan bi }e dva ve ka ot ka ko je na pra vo slav nu no vu go di nu 1813. u her ce go va~ kom se lu Ga re vu kod Gac ka, u ugled noj sve {te ni~ koj po ro di ci ro |en ju nak ~i ja de la su in spi ri sa la mno ge na rod ne pe sme. îm je 1875. pu kla „Ne ve siw ska pu {ka”, sta vio se pop Bog dan na ~e lo svo jih gor {ta ka. Na fran cu skog pu to pi sca Ogi sta Me la na je osta vio sna àn uti sak: „To je u isti mah voj nik i kr sta{, sve {te nik i voj sko vo |a, pop i voj vo da; na ci o nal ni bard, ko ji pe va, uz gu sle, sta re ju na~ ke pe sme, srp ske i slo ven ske. Vi so kog je sta sa, fi zi o no mi je ko ja uli va po ve re we, cr ne bra de, pro {a ra ne sre bre na stim vla si ma. On no si bo gat oklop ukra {en sre br nim to ka ma, pr sluk bo gat, zla tom ve zen, o be dru mu vi si ve li ~an stven tur ski ja ta gan, po lu kru `nog ob li ka, ko ji je oteo ne kom pa {i. To je ~o vek blag i qu ba zan, ko ji je kao sve {te nik do bio iz vr sno obra zo va we. Ima ma ni ra i vo di ra ~u na o for mal no sti ma, go vo ri po ma lo ita li jan ski, vo li da ras pra vqa o na u ci i fi lo zo fi ji. Vi de }i ovog ve -

– La ne smo po ~e li da se li kog rat ni ka na we go vom ma lom vran cu, ~o vek bi ova ko oku pqa mo i sve je re kao da je uma kao s ne kog dru gog sve ta, da je duh iz vi {e mla dih ko ji su za in da le kih vre me na kad su na ro di i wi ho vi go spo da ri, te re so va ni da i ova ko odr ob u ze ti sve tim ne mi rom, ob u ~e ni u svo je naj sjaj ni je sve ~a ne odo re, mar {i ra li da osvo je Je ru sa lim”. à va ju pri ja teq ske ve ze – do da je Kon stan tin. Fa mi li je Su pi}, Haj der, Bje li ca, Vi do vi}, Bo {ko vi}, Ko va ~e vi}, [kr bi}, Vu ja ko vi}, Per duh, Ivi ca Cvet ko vi} je u Nema {timunga bez harmonike Duleta Rogana To mi {i}, La di ~or bi}, ]u lum i dru gi ze mqa ci ~u Ka wi ù do {ao iz Kli ne s ve nog voj vo de, ov de su ute me qi li se lo. Ko sme ta i svoj ski se tru dio da za pr ì uku snu ri Pa vle Ma ro vi} ne kri je re cept za ku va no vi –- Moj pra de da Ko sta din, rat nik sa So lun skog bqu ~or bu pa su se oko po dne va svi la ti li ka {i ke, no: ki lo {e }e ra se pro pr ì u bo gra ~u kao za fron ta i pra ba ka \ur |a do {li su iz her ce go va~ ke ~ak i mla |a ri ja od ~i jeg se „pran gi ja wa” pe tar da ma {er bet, pa se do li je de vet li ta ra be log vi na i Vr be i po di gli pr vu ku }u 1921. – pri ~a ka wi {ki tre slo zda we mo te la. Kad je Ni ko la To mi {i}, pre tri li tre vo de i sve po è qi za ~i ni ci me tom, pred u zet nik Kon stan tin Su pi}. – Po sle su sti gli i ko ju de ce ni ju ga star baj ter skim mar ka ma iz Ne ma~ - bi be rom i ka ran fi li }em. Su pi }i od dru ge lo ze. Na {a je bi la ma lo kor pu ke sa gra dio lo kal, bi lo je lu dog pro vo da, ali je sad – [tos je od lo {eg vi na na pra vi ti do bro ku lent ni ja, pra de da je bio vi sok ~ak 210 cen ti me ta ra. bra va na ula znim vra ti ma za ve za na zar |a lom ì - va no – ve li Ma ro vi}. De da Mi len ko se ve} ro dio u Voj vo di Zi mo wi }u i com. Pre ko pu ta je ne kad bi la è le zni~ ka sta ni ca, {e zde se tih bio pred sed nik op {ti ne Ka wi à, a ba ali po {to pru gom vo zo vi odav no ne pro la ze, ne dav ka Je le na u~i te qi ca. Zbog de di ne qu bo mo re su se no je po ru {e na i ma te ri jal od net. Uz ta blu ko ja Knez ja~i i od vola raz i {li pa je moj otac @ar ko ostao ov de a ba ka sa ozna ~a va na se qe je i pu to kaz za „Aero drom”. Kad Ga re vo, rod no se lo voj vo de Bog da na Zi mo wi stri cem oti {la u Mol. De da i ba ka su po ì ve li ve} ne idu vo zo vi, na pa {wa ku je ure |e na pi sta za }a (1813–1909), za ba ~e no je me sto u Ga ta~ kom ko odvo je no ~e ti ri de ce ni je i ni kad se ni su sre ta li. mo tor ne zma je ve i pa ra glaj de re! Zda wa cr kve La za ta ru, od no sno ka di lu ku, ko ji je do 1851. bio naj Ba ka je bi la ja ko ogor ~e na {to je brak upro pa sti la ri ce i pa ro hij skog do ma sta vqe na su pod krov, ali ve }i u Her ce go vi ni. Iz tog kr {e vi tog kra ja de di na qu bo mo ra. Umr li su iste 1999. su ne za vr {e na, a kad }e – ni ko ne zna. sti gla su i pre da wa o ko re nu pre zi me na. Pre da we ka è da je knez Jo va gra dio ku lu pa se ~e tvo ri ca maj sto ra mu ~i la da dig ne jed nu }o {u na zid, ali ne mo ga {e. To je gle dao naj mla |i kne èv sin Ri sto, pa uhva ti ka men i po dig ne ga sam. – Ti si Ri sto, va i sti nu ja ~i od Zi mo we – re ~e iz {a le ne i mar. Zi mo wa je, ina ~e, bio kne èv vo.

Nedovr{ena crkva Lazarica

Mla|arija prangijala petardama pa se latila ka{ike

NAJSEVERNIJI PRAVOSLAVNI MANASTIR SRBIJE, ZADU@BINA EKSCENTRI^NOG BOGATA[A

PRE^ANSKA LEKSIKA

a wu èd ne po ji, no }u zve zde bro ji – {ta je to? Za go net ku su se o ska de ca, na ro ~i to sa la {ka, ne kad la ko re {a va la, a sad bi se nad tom pi ta li com du bo ko za mi sli la. Od go vor je, na rav no, |e ram. Ogrom na klac ka li ca ko ja se kla wa la po vas ce li dan i va di la dra go ce nu vo du za èd ne qu de, sto ku, use ve… \e ram se jo{ mo è vi de ti u na {oj rav ni ci (ma da sve re |e), pa ~ak i onaj ko ji za i sta va di vo du. Uosta lom, za to je i sa ~u van jer ni ko ni je ble sav da osta va qa ta ko kra kat, ne zgra pan spo me nik za tr pa nim bu na ri ma. A mno gi su za tr pa ni, ne ki ~ak pre tvo re ni u sep ti~ ke ja me pa za ga |u ju ì le ~i ste vo de, tvr di je dan moj dru gar s ê ne ja.

Taj |e ram {to ta ko le po {kri pi u pe smi (Vo du va di, be lo li ce ’la di) u stva ri je tek onaj naj vi dqi vi ji deo bu na ra, ona po pre~ na dr ve na gre da, vit ka ali ja ka, ma lo ki fla sta (mo ra bi ti), na ~i ji je dan kraj, re ci mo kqun, je obe {en la nac, pa dr ve na {ip ka – zva na {i ba – i na kra ju ka bo, ko fa, ma lo dr ve no bu ren ce, dok joj je na dru gom kra ju, re ci mo re pu, obe {en ne ki sta ri ka bo pun ka me wa ili ze mqe, ci ga qa… To je teg {to bi tre ba lo da olak {a va |e we vo de iz bu na ra, bar s de set me te ri

\e ram ili ka ko za i ti ti vo du du bi ne. Sve je na sa |e no, ba{ na sre di ni, na ra {qe us prav nog a ja kog dr ve ta {to se zo ve – so ja. Ta so ja se pra vi od ja kog i zdra vog ba gre ma, do bro se uko pa jer je naj va `ni ji deo bu na ra, dr ì ceo |e ram i mo ra bi ti zdra vo ta~ no na me {te na da {i ba i ka bo idu ba{ na sre di nu bu na ra. Taj, pak, bu nar, mo ra bi ti do voq no du bok da do pre do ì ve i zdra ve vo de. Ko pa ju ga maj sto ri, znal ci bu nar yij skog po sla, na vek ka qa vi i ble di, na vek na opre zu da im se po sao ne uru {i na ra me na i gla vu, da ih do le ne udu {i ne ki pod mu kli zem ni gas. Kad do |u do do bre vo de, iza |u na po qe pa do le spu ste dr ve no bu re, {i ro ko ko li ko i ru pa, a ja ko, bez po klop ca i dna. Ume sto dan ce ta uku ca se una krst ja ka da ska, dva co la de be la, {e stak. Ona ga ran tu je da }e vo da bi ti ~i sta i ne }e se (bar ne uvek) pe wa ti i ù ta ze mqa u bi stri bu nar. Po sle se sve ozi da, ukrug, da bu nar bu de ~vrst jer bi ga ina ~e za tr pa la pr va ja ~a ki {a. Bu nar se za {ti ti, u stva ri ogra di od neo pre znih i ne ra zum nih – ogra dom ko ja se zo ve sek. Obi~ no je koc ka sta, ali mo è bi ti i okru gla (ret ko), a pra vi se od da sa ka, be to na, ozi da se ci gla ma i opu cu je ka jom, mal te rom. Sek se mo è i za tvo ri ti dr ve nim po klop com, ali se to obi~ no ra di kod onih bu na ra ko ji ni su “na {i bu”, na |e ram, ve} na ~e krt, vra ti lo, pa jo{ s to~ kom. Tu se vo da va di la na mo ta va wem lan ca {to dr ì ko fu, ka bo, na de be lu oso vi nu a zva li su se i bu na ri – na aj tov. Bu na re sa |er mom i ~e kr kom sme ni li su pr vo oni ar te ski, bu {e ni zdra vo du bo ko do ja ke ì le zdra vi je vo de, a po tom dru ge vr ste bu na ra, pra vqe ne ta ko |e bu {ewm i gu ra wem ce vi do pi ja }e vo i de. U sta rim bu na ri ma su se le ti ’la di le lu be ni ce, dr à lo te sto za ne ke ko la ~e (bu nar ki fle), a bi lo je i lu da ko je su u bu na re ska ka le, ~e rez ne sre} ne qu ba vi ili dru gih raz lo ga. Na à lost, mno gi bu na ri su za ti ra ni, jer su u wih to kom ra to va ba ca ni le {e vi qu di i ì vo ti wa. Pavle Male{ev (Gra |a za kwi gu „Na sred ~e tir’ {o ra, Di va ni o re ~i ma”

Da se ve se li sa Zi mo wi }a ni ma pri dru ìo se Du {an Ku ki}, ko ji ne skri va odu {e vqe we da se Bad wi dan pro sla vqa do ma }in ski. Mi lo{ Vi do vi} iz Ka wi è pri ~a da mu je otac ov de od ra stao jer su de da Qu ban i ba ka \ur |i na na kon Pr vog svet skog ra ta ova mo do {li iz Dvo ra na Uni i tu iz ro di li osmo ro de ce. Pred u zet nik Vo ji slav Zr ni} iz Ka wi è pri ~a po no sno da je po maj ci Qu bi ci po to mak Vu ka na Bje li ce, ser da ra ko ji je po ì veo u Voj vo di Zi mo wi }u 96 go di na a u go to vo po lo vi ni ku }a glav ne zi mo wi} ke Uli ce Si me [o la je su “ogran ci” fa mi li je Bje li ca. Milorad Mitrovi}

Ma li Ople nac na pe ri fe ri ji Som bo ra e ru ju }i Som bor ci su jo{ u 18. ve ku po di gli se bi pra vo slav ne i ri mo ka to li~ ke cr kve i od ne i mar skih po du hva ta od ma ra li su se na red nih 150 go di na, kad je jo{ je dan pra vo slav ni hram ni kao na sa mom obo du gra da, kao iz raz kti tor ske do bro vo qe me snog ve le po sed ni ka Ste va na Ko wo vi }a Eke ma. Hram, za mi {qen kao ma na stir ska cr kva u neo vi zan tij skom sti lu, po pro jek tu zna me ni tog ar hi tek te Sve to za ra Kro ti na, ni je za po ~et jo{ za ì vo ta, po pre da wu, po ma lo eks cen tri~ nog kti to ra, ko ji je 1909. osta vio ve li ki deo svog ima wa SPC, ne go tek 1928. da bi to kom pet go di na te ret za vr {et ka ra do va na se be pre u ze la po ro di ca Bu gar ski, ~i ja je gla va, ugled ni advo kat Ne nad, bio i prav ni za stup nik Eke mov. Pr vo je ni kao pa ra klis, zim ska ka pe la, u pro du èt ku ko jeg je tre ba lo da se po tom zi da i ko nak. Na kon to ga je sa gra |e na i cr kva, ko ja svo jom ar hi tek to ni kom pod se }a na skop ski Sve ti spas, iako bo ga tom unu tra {wom de ko ra ci jom sa svim za slu ù je u na ro du i stru~ noj jav no sti usta qe ni na di mak Ma li Oplen ac, po za du `bi ni di na sti je Ka ra |or |e vi}. Ti me je pro to maj stor ma na sti ra sve tog ar hi |a ko na Ste fa na u Som bo ru Sve to zar Kro tin se be uvr stio u red onih ar hi te ka ta s po ~et ka 20. ve ka ko ji su grad wu sa kral nih obje ka ta po sve ti li isto rij skim ko re ni ma srp skog na ro da. Bo ga to na sle |e ru ske iko no pi sa~ ke {ko le ova plo }e no je u iko no spi su „be log” Ru sa Bo ri sa Sa qen ka pa je sa svim nor mal no da u kru gu ma na sti ra po ~i va ju te la ne ko li ko hi qa da ru skih i ukra -

jin skih voj ni ka ko ji su svo je `i vo te po lo `i li za oslo ba |a we ovog de la Sr bi je od ne ma~ kih fa {i sta. Tik do pro stra ne ma na stir ske por te i „cr ve no ar mej skog” gro bqa je i Ve li ko pra vo slav no, na ko je me je i spo me nik ru skim do bro voq ci ma iz Pr vog svet skog ra ta pa ta ko, ma da ide o lo {ki uda qe ni, pred stav ni ci „obe” Ru si je de le za jed ni~ ki po smrt ni mir.

bor ci su se po za ba vi li svet skom re vo lu ci jom, sve ar ~e }i ze mqu ko ju je Ekem po {te no ste kao i jo{ ~e sti ti je osta vio u ama net ma na sti ru. Sve ti wa po sve }e na pr vom hri {}an skom ve li ko mu ~e ni ku ar hi |a ko nu Ste fa nu, naj se ver ni ji pra vo slav ni ma na stir u Sr bi ji i je dan od sa mo tri u Ba~ koj (po red Ko vi qa i Bo |a na), de ce ni ja ma je ta vo rio, pre pu {ten zu bu vre me na

Na grobqu, kraj porte, pomirili se „beli” i „crveni” Rusi

Ne ma ju }i svo jih po to ma ka, za du `bi nar Ekem osta vio je vi {e od sto ju ta ra ze mqe za grad wu, iko no pi sa we i iz dr `a va we ove sve ti we, ali je tu za du `bi nu „na rod na vlast” po sle Dru gog svet skog ra ta jed no stav no eks pro pri sa la pa je je dan od naj ve }ih som bor skih du hov ni ka, na sto ja teq ma na sti ra Ste fan Il ki}, i po red do bre vo qe, su o ~en sa {i ka nom no vih vla sti, ostao bez pa ra ko je bi odr `a le ovu sve ti wu. Po sle we go ve smr ti, Som -

i qud ske ne bri ge i tek na pre la zu mi le ni ju ma po ~e la je we go va ob no va. Za hva qu ju }i na po ri ma ver ni ka pred vo |e nih na stoj ni kom ma na sti ra, sad ve} upo ko je nim pre zvi te rom Mi li vo jem Ne deq ko vi }em, za sve ga dve go di ne ma na stir, pa ra klis i ko nak su pot pu no ob no vqe ni pa je zda wu vra }en pu ni sjaj. Na ovoj ge ne ra ci ji ve ru ju }ih Som bo ra ca je da do vr {i de lo i ma na stir na ivi ci gra da za bru ji po jem mo na ha. Mili} Miqenovi}

crna hronika

dnevnik

sreda9.januar2013.

POTRAGA ZA OSUMWI^ENIM NARKOBOSOM

Da ~i}: Ste `e se obru~ oko Dar ka [a ri }a

U KRA\I NA KROVU DOMA ZDRAVQA U NOVOM SADU POVRE\EN MALOLETNIK

Li mo vi lo po vu po se kli pr ste

Policajci su zatekli maloletnika (17) u kra|i 12 bakarnih plo~a s krova zgrade Doma zdravqa na novosadskom Novom nasequ, koji je, otkidaju}i limove, posekao prste, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Novom Sadu. Povre|enom de~aku su sanirane povrede u Klini~kom centru Vojvodine, a krivi~na prijava protiv wega, zbog osnovane sumwe da je izvr{io te{ku kra|u, bi}e podneta u redovnom postupku.

U saop{tewu je navedeno da je policija u Vrbasu zadr`ala me{tanina A. K. (36), osumwi~enog da je 7. januara obio vrata supermarketa i onesposobio sigurnosni sistem, a uhva}en je kad je poku{ao da otvori sef. Osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu, biti doveden na saslu{awe istra`nom sudiji Osnovnog suda u Novom Sadu, dodaje se u saop{tewu. M. V.

SAOBRA]AJNE NESRE]E U ZREWANINU I NOVOM ITEBEJU

Po gi nu la dvo ji ca bi ci kli sta Biciklista H. T. (71) iz Zrewanina poginuo je u saobra}ajnoj nesre}i koja se ju~e oko 10 ~asova desila u Ulici Pere Dobrinovi}a u Zrewaninu. Policijska uprava u Zrewaninu podozreva da je do tragedije do{lo kada je voza~ B. M. (35) iz Zrewanina predwim delom teretnog vozila “folksvagen transporter” naleteo na H. T., koji se kretao na biciklu. Od zadobijenih povreda H. T. je preminuo na putu do Urgentnog centra. U nesre}i koja se dogodila prekju~e, oko 15.45 ~asova u Ulici mar{ala Tita u Novom

Itebeju, poginula je jedna osoba. Policijska uprava u Zrewaninu saop{tila je ju~e da je do saobra}ajke, kako se sumwa, do{lo kada je voza~ G. M. (48) iz @iti{ta automobilom “jugo tempo” naleteo na biciklistu M. J. (83) iz Novog Itebeja, koji se kretao u istom smeru. Od zadobijenih povreda M. J. je preminuo u zrewaninskom Urgentnom centru. Uvi|aj na licu mesta obavili su istra`ni sudija Osnovnog suda u Zrewaninu, u prisustvu zamenika osnovnog javnog tu`ioca i policijski slu`benici. @. B.

ZBOG UBISTVA SUPRUGE U ZREWANINU KRAJEM FEBRUARA 2011.

No vi pro ces pro tiv advo ka ta – Apelacioni sud u Novom Sadu ukinuo je prvostepenu presudu Vi{eg suda u Zrewaninu kojom je advokat Bra ni slav Ke wi} (50) osu|en na kaznu zatvora od 35 godina zbog ubistva supruge Jasmine s 36 uboda kuhiwskim no`em – povrdila je ju~e Tanjugu potparolka Vi{eg suda Bra ni sla va Go li ja nin. Kewi} je u Vi{em sudu ogla{en krivim zbog izvr{enog krivi~nog dela te{kog ubistva, po~iwenog februara 2011. godine u porodi~noj ku}i u Zrewaninu.

teret”, stoji u obrazlo`ewu re{ewa Apelacionog suda. Taj sud je naveo i da prvostepeni sud nije utvrdio ~iwenice vezane za na~in izvr{ewa krivi~nog dela i trajawe napada i odredio koje dokaze jo{ treba da izvede. Su|ewe u Zrewaninu nije bilo javno, zbog interesa i za{tite maloletne dece supru`nika koji su se upoznali i ranije zajedno radili u zrewaninskom sudu. Porodica ubijene Jasmine s ogor~ewem je primila vest o ukidawu presude i ponovnom su-

Predsednik Vlade Srbije i ministar unutra{wih poslova Ivi ca Da ~i} kazao je da se steè obru~ oko odbeglog narkobosa Dar ka [a ri }a, kao i da }e slede}i korak biti wegovo hap{ewe. – Sigurno se sve vi{e steè obru~ oko [ari}a i }e slede}i korak biti hap{ewe, naro~ito ako imamo informacije da on vi{e nije tamo gde je bio i da je sada dostupniji organima gowewa – rekao je Da~i} u intervjuu podgori~koj Televiziji „Atlas”. On je dodao da s crnogorskim zvani~nicima u neformalnim susretima u Podgorici pre tri dana nije razgovarao o „slu~aju [ari}„. Na pitawe da li Srbija planira da od crnogorskog pravosu|a zatraì preispi-

tivawe imovine Mi ro sla va Mi {ko vi }a u Crnoj Gori, Da~i} je rekao da }e srpsko tu`ila{tvo odlu~iti u kojem }e se smeru odvijati istraga. – Ukoliko takav proces bude pokrenut u Srbiji, sigurno }e se odnositi i na sve druge zemqe – naveo je on. Da~i} je kazao da nikada nije bio pristalica toga da se bez konkretnih dokaza daju ocene poput one da je Crna Gora uto~i{te za kriminalce, {to se ranije moglo ~uti od srpskih zvani~nika. – Bilo je i takvih primera, bilo je i primera da se oni skrivaju u nekim drugim dr`avama, a bilo je primera da ih ima i u Srbiji. Zato mislim da je va`na saradwa policija – istakao je on. (Tanjug)

Dar ko [a ri}

OD NOVE GODINE KAZNENA POLITIKA U SRBIJI DELIMI^NO IZMEWENA

Za oru` je na cr no za tvor ume sto uslov ne osu de Izmene Krivi~nog zakonika, koje su stupile na snagu 1. januara, delimi~no mewaju kaznenu politiku Srbije uvo|ewem nekoliko novih krivi~nih dela, redefinisawem postoje}ih kao i dekriminalizacijom pojedinih. Od sada je krivi~no delo zloupotreba u vezi s javnim nabavkama, za koje mogu odgovarati i ponu|a~ i naru~ilac nabavke, kao i „dogovarawe ishoda takmi~ewa” koje inkrimini{e name{tawe utakmica u nameri da se sebi ili drugom pribavi imovinska korist. Iz Zakonika je brisano krivi~no delo javnog komentarisawa krivi~nih postupaka, koje je bilo uvedeno 2009. godine, jer se wim ograni~ava sloboda ispoqavawa mi{qewa i sloboda medija, a dekriminalizovana je i kleveta, na zahtev stru~ne i medijske javnosti. Tako od sada svi koji se smatraju oklevetanim svoje pravo mogu traìti tu`bom u parni~nom postupku i zahtevom za naknadu {tete. Novinu predstavqa i odredba koja, umesto fakultativnog, uvodi obavezan uslovni otpust za osu|enika koji je u zatvoru izdrào dve tre}ine kazne ukoliko se dobro vladao u zatvoru i popravio se tako da se osnovano moè o~ekivati i da }e se na slobodi dobro vladati.

Za osu|ene za te{ka krivi~na dela sud }e, pak, u svakom pojedina~nom slu~aju procewivati da li je osu|enik zaslu`io uslovni otpust. Odredba koja se odnosi na inkriminisawe pretwi najvi{im dr`avnim funkcionerima i novinarima pro{irena je

jedne do osam godina zatvora. Zapre}ena minimalna kazna za neovla{}enu nabavku oru`ja pove}ana je s jedne godine zatvora na dve da bi se izbegla mogu}nost da se za takvo delo izri~e uslovna osuda. Dopuwene su i odredbe koje propisuju krivi~na dela pri-

i na advokate, kao i na sve nosioce pravosudnih funkcija. Me|utim, kazna za pretwe je smawena pa se sada kre}e od {est meseci do pet godina zatvora, dok je ranije za te pretwe bila zapre}ena kazna od

mawa i davawa mita, tako {to se pro {i ru je za kon ski opis time {to se ta krivi~na dela mogu izvr{iti ne samo u okviru svog ovla{}ewa nego i u vezi s wim. Usvojenim izmenama propisuje se i nov~ana kazna, kao i kazna zatvora do tri godine, za preduzetnika i odgovorno lice u pravnom subjektu koji ne pla}aju doprinose za obavezno socijalno osigurawe i druge da`bine. Za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja odgovara}e samo izabrana i imenovana lica i dràvni slu`benici, odnosno javni funkcioneri. Za to krivi~no delo kazna se kre}e od {est meseci do pet godina zatvora, a za teì oblik od dve do 12 godina zatvora. – Zlo u po tre ba od go vor nog lica je novo i jedno od generi~kih krivi~nih dela protiv pri vre de ko je }e omo gu }i ti znatno transparentniju i boqu pri me nu za ko na u onim slu~jevima visoke dru{tvene

Novo delo: Zloupotreba odgovornog lica Me|utim, najzna~ajnija izmena Zakonika kojom se razdvaja krivi~na odgovornost slu`benih i odgovornih lica stupi}e na snagu 15. aprila, do kada nadle`na tuìla{tva treba da optu`ne akte prilagodile zakonskim izmenama, odnosno da krivi~no delo zloupotreba slu`benog poloàja prekvalifikuju u zloupotrebu odgovornog lica. Ministar pravde i dràvne uprave Nikola Selakovi} ukazao je na to da }e tako od aprila oko 4.000 okrivqenih za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja, bilo da su u fazi istrage, optuèwa ili su|ewa, a nisu nosioci javnih i dràvnih funkcija, odgovarati za krivi~no delo zloupotreba odgovornog lica, za koje je zapre}ena i blaà zakonska kazna. To se odnosi, pre svega, na vlasnike firmi, direktore, ~lanove i predsednike upravnih odbora akcionarskih dru{tava koji iskori{}avawem svog poloàja ili ovla{}ewa nezakonito pribave imovinsku korist. Wima preti kazna zatvora od {est meseci do tri godine, odnosno, ako korist prelazi 1,5 milion dinara, do deset godina, predvi|a taj novi ~lan.

opasnosti gde zakon nije po{tovan ili je zloupotrebqavan – ukazao je ministar pravde Ni ko la Se la ko vi}. S obzirom na pomenute izmene Zakonika, vlasnik „Delta hol din ga” Mi r o s lav Mi {ko v i}, Mi l o \u r a { ko v i}, Stan ko Su bo ti}, Bo go qub Ka ri} kao i mnogi drugi mogli bi odgovarati po tom novom ~lanu zakona, koji stupa na snagu 15. aprila 2013, do kad su nadle`na tuìla{tva obavezna da usklade svoje optu`ne akte s promenama. Ministar pravde je ukazao na to da je razdvajawe odgovornosti nosilaca javnih i dràvnih funkcija dobra i bitna promena i na me|unarodnom planu jer }e se otkloniti problemi izazvani nesaglasno{}u s evropskim zakonodavstvom. – De{avalo se da oni koji su po srpskim poternicama u goweni svojstvu odgovornog lica, a ne u svojstvu slu`benog lica za to krivi~no delo koje kri vi~ na za ko no dav stva evropskih zemaqa nemaju, nisu mogli biti izru~eni na{im organima gowewa – podsetio je Selakovi}. S druge strane, biv{i dràvni sekretar u Ministarstvu pravde Slo bo dan Ho men smatra da re{ewa za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja nisu dobra. – Nismo ulazili u dubqu analizu re{ewa za zloupotrebu slu`benog poloàja i novi ~lan zloupotreba odgovornog lica jer je ta oblast nepopravqiva amandmanima – naveo je Ho men. – O~e ku jem da }e Evrop ska ko mi si ja da ti mi {qewe o tome. On je uka zao na to da su amandmanima otklowena problemati~na re{ewa iz ~lana o uslovnom otpustu, kao i poku{aju ukidawa zabrane izricawa kazne ispod zakonskog minimuma za krivi~na dela nasiqa, polnih sloboda i pedofiliju. – Brisawem te zabrane do{lo bi se do toga da se moè ublaìti kazna za silovawe, {to je suprotno svemu onome {to je normalno u dru{tvu – naveo je Homen. (Tanjug)

ZAKAZAN PO^ETAK PROCESA ZA UBISTVO [TI]ENIKA U JADRANSKOJ LE[TICI

Ku }a u ko joj se do go di lo ubi stvo

Apelacioni sud je uvaìo àlbu optuènog Kewi}a „zbog bitne povrede odredaba postupka“ i vratio na ponovno su|ewe presudu izre~enu 5. aprila 2011. godine u zrewaninskom sudu. „Presuda ne sadrì potreban opis radwe izvr{ewa krivi~nog dela pa nije mogu}e, za sada, utvrditi da li se u radwama optuènog sti~u sva obele`ja krivi~nog dela koje mu se stavqa na

|ewu biv{om zetu, advokatu Kewi}u. Otac ubijene Jasmine Mir ko ]o ro vi} iz E~ke navodi da je Kewi} izvr{io ubistvo na svirep na~in, tako {to je `rtvi zadao 36 uboda no`em, naneo 13 posekotina po licu, vratu i grudima, plomio joj lobawu i posle ubistva pobegao automobilom u Sarajevo, {to je sve zapisano i u optu`nici Vi{eg javnog tu`ioca u Zrewaninu.

Su |e we sve {te ni ku Pe ra no vi }u 17. ja nu a ra Po~etak su|ewa sve{teniku Bra ni sla vu Pe ra no vi }u (54) za te{ko ubistvo {ti}enika Centra za odvikavawe od narkomanije „Sretewe” u Jadranskoj Le{nici kod Loznice Neboj{e Zarupca (39) zakazano je za 17. januar u Vi{em sudu u [apcu, a pritvor optu`enom protojereju produ`en je do daqweg. Istra`ni sudija Vi{eg suda u [apcu Slo bo dan Ve li sa vqe vi} je rekao Tanjugu da je optu`nica protiv Peranovi}a, koju je toj in-

stituciji dostavilo {aba~ko Vi{e javno tuìla{tvo, stupila na snagu i da }e su|ewe po~eti 17. januara u devet sati. On je kazao da su zastupnici optuènog uloìli prigovor na optu`nicu, koji je odbijen, nakon ~ega je ona stupila na snagu, a Vi{i sud je odlu~io da Peranovi}u produì pritvor do daqweg. Zastupnik porodice Zarubac advokat Du {an Pa {i} izjavio je ranije Tanjugu da o~ekuje da }e se ~itav proces okon~ati u korekt-

nom roku, kao i da }e Peranovi} dobiti zatvorsku kaznu duù od najmawe predvi|ene (deset godina), a kra}u od najve}e zapre}ene (40 godina). Peranovi} je optuèn da je 6. avgusta na svirep na~in li{io ìvota Neboj{u Zarupca tako {to ga je udarao {tapom, pesnicama i nogama i naneo mu brojne povrede koje su izazvale smrt, a `rtva je za to vreme trpela velike bolove.

SPORT

sreda9.januar2013.

ADRI JA TIK LI GA: VOJ VO DI NA-PAR TI ZAN (18)

[am pion kao in spi ra ci ja Ko {ar ka {i ce Voj vo di ne fu ri o zno su za vr {i le ka le na dar sku 2012. go di nu. [est po be da u po sled wih se dam ko la do ne le su è qe ni pla sman na ~e tvr tu po zi ci ju u Adri ja tik li gi. Na kon kra }e pa u ze, re gi o nal na li ga se na sta vqa utak mi ca ma 15. ko la, a pra va po sla sti ca igra se u No vom Sa du, gde Voj vo di na do ~e ku je ne po ra è nog li de ra i bra ni o ca ti tu le, be o grad ski Par ti zan. Cr no-be li drim tim, pred vo |en tre ne rom Ma ri nom Maq ko vi}, ne za dr ì vo ga ze ka od bra ni tu tu le.U utak mi ci ova dva ti ma u pre sto ni ci, upr kos po ra zu 81:64, No vo sa |an ke su od i gra le

Jo va na Po po vi} (Voj vo di na) Fo to: B. Lu ~i}

so lid no. Ve ~e ra {wi okr {aj je pri li ka za cr ve no - be le, po ja ~a ne Ne dom \u ri} i Ire nom Ma to vi}, da pru è è stok ot por naj ja ~oj eki pe u li gi.U pre o sta lih osam utak mi ca Voj vo di na ula zi sa am bi ci jom da iz bo ri pla sman me |u pr ve ~e ti ri eki pe i ti me iz va di kar tu za faj nal for. Ko li ko i {ta mo è pro tiv li de ra osta je da se vi di, s tim {to je ~i we ni ca da je {am pion in si pi ra ci ja za no vo sad ske ko {ar ka {i ce,uz na po me nu da je u me |u vre me nu Awa Stu par pri stu pi la eki pi Ra di voj Ko ra }a. Utak mic Voj vo di na - Par ti zan Ga le ni ka igra se ve ~e ras u ma loj dvo ra ni Spen sa, od 18 ~a so va. I. Gru bor

FI BA EVRO KUP: ZVE ZDA GO STU JE U NE MA^ KOJ

Ul mu se ne pre ti Tre ner ko {ar ka {a Cr ve ne zve zde Te le kom Vla da Vu ko i ~i} re kao je da se we gov tim ne pla {i Ul ma, ali i da ne pre ti ne ma~ kom ti mu. Cr ve no-be li da nas od 19.30 ~a so va igra ju pr vi me~ dru ge fa ze Evro ku pa. - Ima li smo do bar re zul tat u pr vom de lu tak mi ~e wa, to je sva ka ko ohra bru ju }e, a ima lo je lep od jek u jav no sti i me |u na vi ja ~i ma i ~i ni lo nas je sre} nim - re kao je tre ner Vla da Vu ko i ~i} i na sa tvio: - Ipak, u no voj fa zi tak mi ~e wa svi ti mo vi kre }u iz po ~et ka, sve ono {to je bi lo pre to ga pa da u vo du, a sva ki od ti mo va vi di svo -

Da nas Gru pa I Bu di vel nik - Ban vit Bu du} nost - Tri jumf

(18) (19)

Gru pa J Bil . Ba sket - Nim burk (20.30)

Gru pa K Stel met Z. Go ra - Ka ha sol (18) Spar tak (SP) - Lo ko mo . (K) (17)

Gru pa L Ga la ta sa raj - Uniks Ulm - Cr ve na zve zda

(19.45) (19.30)

ju {an su da iz bo ri pro la zak u ~e tvrt fi na le. Ulm je na{ pr vi pro tiv nik ko ji mo `da ne ma ta ko zvu~ no ime kao Ga la ta sa raj ili Uniks, ali je vr lo ozbiq na eki pa ko ja ve} dve go di ne u Ne ma~ koj po ka zu je kon ti nu i tet u ra du i re zul ta ti ma. To je tim ko ji je ve} tri, ~e ti ri go di ne na oku pu sa istim tre ne rom, a upra vo ta wi ho va du go traj -

nost im je omo gu }i la kon stant no na pre do va we. Za to i ni je slu ~aj no {to su igra li kva li fi ka ci je za Evro li gu. Mo `da ne ma ju iz gra |e no ime u evrop skim okvi ri ma, ali su sva ka ko klub ko ji sa pu nim pra vom ga ji am bi ci je za pla sman u ~e tvrt fi na le Evro ku pa. Po dve pr vo pla si ra ne eki pe iz pre o sta le ~e ti ri gru pe u LAST 16 fa zi iz bo ri }e u~e {}e u ~e tvrt fi na lu. - Pr va utak mi ca u sva kom tak mi ~e wu no si spe ci fi~ nu te ì nu i ve li ku va `nost. Ulm je u pred no sti jer je do ma }in, ali za nas je ovo pri li ka da ve} na po ~et ku dru gog kru ga na pra vi mo brejk i ta ko od mah is tak ne mo kan di da tu ru za vi sok pla sman. Ipak, ne bih da vao ve li ka obe }a wa, mi slim da ne bi smo sme li da pre ti mo, ali mo ram da na gla sim i da se ne bo ji mo. Vu ko i ~i} je bi ra nim re ~i ma go vo rio o na red nom pro tiv ni ku ko ga iz u zet no ce ni. - Eki pa Ul ma pred sta vqa kom bi na ci ju ne ma~ kih i ame ri~ kih igra ~a ko ji su se adap ti ra li na evrop sku ko {ar ku, ali su za dr à li do sta pri me sa ame ri~ ke igre. Igra ju vr lo agre siv no u na pa du, sa mno go {u te va u ra noj fa zi. Pro se~ no ima ju pre ko 70 {u te va {to je ja ko mno go, ima ju do sta slo bo de i kre a ci je, a to im je pri mar no i u se lek ci ji. U od bra ni do sta kom bi nu ju, ume ju da od i gra ju agre siv no pre ko ce log te re na, ali i ne ke ti po ve zon ske od bra ne. Li der ti ma je Xon Bra jant, vo de }i stre lac i ska ka~ ne ma~ kog pr ven stva, {to ni je ni ma lo la ko, i za to on za slu ù je po se ban re spekt.

Vla de Di vac i Ran ko @e ra vi ca

Bog dan Ob ra do vi} i De jan Vra ne{

Ob ra do vi }u i Vra ne {u no vi man dat Do sa da {wi se lek to ri mu {ke i `en ske te ni ske re pre zen ta ci je Sr bi je Bog dan Ob ra do vi} i De jan Vra ne{ iza bra ni su po no vo na tu funk ci ju. Ovo je od lu ~i la Iz bor na ko mi si ja Te ni skog sa ve za Sr bi je u sa sta vu: pred sed nik Uprav nog od bo ra TSS To pli ca Spa so je vi}, po ~a sni ~lan TSS Rad mi lo Ar me nu li} i sport ski di rek tor TSS Alek san dar Bo li}. Ra du ko mi si je pri su stvo va li su i di rek tor TSS Du {an Or lan di} i me na xer TSS ^e do mir [o {ki}.

Ob ra do vi} je 2010. osvo jio Dej vis kup sa re pre zen ta ci ji om Sr bi je, dok je Vra ne{ u no vem bru 2012. pred vo dio Fed kup tim u fi na lu, a iza bran je i za tre ne ra go di ne. Kan di da ti za se lek to ra Dej vis kup ti ma bi li su, po red Ob ra do vi }a, i biv {i se lek tor Go ran Bu baw i Ro man Sa vo~ kin, dok je za me sto se lek to ra Fed kup ti ma, po red Vra ne {a, kon ku ri sa lo jo{ tri kan di da ta -Ro man Sa vo~ kin, Sr |an Da {ko vi} i Pe tar Po po vi}.

Te nis kao na ~in `i vo ta

Igor Ra ko ~e vi}

Tri jumf u Qu bqa ni do dat no je po pra vio at mos fe ru u eki pi i ulio jo{ pre ko po treb nog sa mo po u zda wa. - Sva ka po be da uvek pri ja, to je ne {to {to nam olak {a va na sta vak tak mi ~e wa. Ipak, to ne zna ~i da }e bi ti bi lo ka kvog opu {ta wa. Na pro tiv, to sa mo po ve }a va mo ti va ci ju kod igra ~a. Za to o~e ku jem da }e bor be nost i kon ce tra ci ji u du e lu sa Ul mom bi ti na ni vou, jer u si ste mu tak mi ~e wa od sa mo {est utak mi ca sva ka po be da i po raz ima ju po ve }a nu vred nost - is ta kao je Vu ko i ~i}. U dru gom me ~u L gru pe LAST 16 fa ze Evro ku pa Ga la ta sa raj u Is tan bu lu do ~e ku je eki pu Unik sa.

Di vac ili @e ra vi ca Po red Vla da Div ca i Ran ka @e ra vi ce, na li sti su: Bra zi lac Oskar [mit, Izra e lac Mi ki Ber ko vic, Grk Ni kos Ga lis, Li tva nac [a ru nas Mar ~u qo nis (igra ~i), Austra li ja nac Lind zi Gejz (igra~ i tre ner), Bra zi lac To go So a re{, Rus Vla di mir Kon dra {in, [pa nac Ma nuel Lo lo Sa ins (tre ne ri)...

IZ BOR NA KO MI SI JA TSS OD LU ^I LA

JAN KO TIP SA RE VI], DE VE TI IGRA^ SVE TA

USKO RO IZ BOR ZA KU ]U SLAV NIH

Ve li ka ni na {e ko {ar ke na la ze se me |u 13 in ter na ci o nal nih kan di da ta za ula zak u za du `bi nu Xej msa Nejs mi ta u kla si 2013. Kao i sva ke go di ne, kon ku ren ci ja u ovom odeq ku bi }e `e sto ka, jer }e od 13 no mi no va nih sa mo je dan bi ti iza bran za no vog sta nov ni ka Ku }e slav nih u Spring fil du (Ma sa ~u sets, SAD).

dnevnik

Di vac (44) je bio kan di dat i pro {le go di ne, ka da je iza bra na Ru ski wa Li di ja Alek se je va.Kao re pre zen ta ti vac SFR i SR Ju go sla vi je osvo jio je dve ti tu le pr va ka sve ta, tri ti tu le pr va ka Evro pe i dve sre br ne olim pij ske me da qe. U NBA li gi je pro veo 16 se zo na i bio je dan od naj zna ~aj ni jih ne a me ri~ kih igra ~a svih vre me na. Ran ko @e ra vi ca (83) je je dan od naj tro fej ni jih evrop skih tre ne ra, du gi niz go di na ju go slo ven ski se lek tor, ko ji je re pre zen ta ci ju pred vo dio do se dam me da qa na ve li kim tak mi ~e wi ma.Iz dva ja ju se tri jum fi na Svet skom pr ven stvu 1970. go di ne i na Olim pij skim igra ma u Mo skvi, de set go di na ka sni je. Kao pred stav ni ci ne ka da {we ju go slo ven ske {ko le ko {ar ke, u Ku }u slav nih ve} su pri mqe ni Bo ra Stan ko vi}, Alek san dar Ni ko li}, Mir ko No vo sel, Kre {i mir ]o si}, Dra `en Pe tro vi} i Dra `en Da li pa gi}.Da li }e ih po ja ~a ti Di vac ili @e ra vi ca, bi }e sa op {te no 15. fe bru a ra, za vre me Ol star vi ken da NBA li ge u Hju sto nu.Obo ji ca su ve} ~la no vi Ku }e slav nih FI BA u Al ko ben da su, kraj Ma dri da.

Jan ko Tip sa re vi} go vo rio je o ì vo tu u sen ci No va ka \o ko vi }a po do la sku na Ku jong kla sik, po sled wi tur nir pred start Austra li jan ope na. De ve ti te ni ser sve ta bio je iskren, kao i uvek, re kav {i da on ni je sa mo dru gi te ni ser Sr bi je, ve} i dru gi te ni ser No vog Be o gra da. - Ja ni sam sa mo dru gi te ni ser Sr bi je, ja sam dru gi te ni ser i na No vom Be o gra du, gde obo ji ca ì vi mo. No vak je naj bo qi na sve tu i ja sam to ga sve stan. Me |u tim, tru dim se da ne raz mi {qam o igri na taj na ~in. Te nis je do voq no ve li ki sa svim pre sti òm, nov ~a nom sa tis fak ci jom i osta lim stva ri ma

za sve nas ko ji `e li mo da ra di mo na por no ka ko bi bi li uspe {ni re kao je Tip sa re vi}.

I dok je No vak \o ko vi} obe le `io svet ski te nis u pro te kle dve go di ne, Tip sa re vi} je u 2012. imao naj bo qi skor u ka ri je ri (57-28) i obez be dio je pla sman na za vr {ni

TUR NIR U HO BAR TU

Bo ja na si gur na Bo ja na Jo va nov ski sa uspe hom je za po ~e la tak mi ~e we na tur ni ru u Ho bar tu.Ona je na star tu sa vla da la Ma ri ju Te re zu To ro Flor iz [pa ni je sa 6:0, 7:6 (9:7) i iz bo ri la pla sman u osmi nu fi na la, po sle 80 mi nu ta igre.Pro tiv ni ca Jo va nov skoj u me ~u za ula zak u ~e tvrt fi na le bi }e Bel gi jan ka Kir sten Flip kens, ko ja je eli mi ni sa la Ita li jan ku Fran ~e sku Skja vo ne sa 2:6, 6:3, 7:6 (7:3). Na grad ni fond tur ni ru u Ho bar tu iz no si 470.000 do la ra, a po bed ni ci }e pri pa sti 280 bo do va i 40.000 do la ra.

Ma sters u Lon do nu dru gu go di nu u ni zu. No vu go di nu po ~eo je na na bo qi mo gu }i na ~in, ti tu lom u ^e na ju, a pre ma we go vim re ~i ma sve se okre nu lo pre go di nu i po da na. - Pre ot pri li ke 18 me se ci pro me nio sam pot pu no stav pre ma igri. Mi slio sam da je bi lo do voq no ~e ti ri do {est sa ti tre nin ga dnev no. Me |u tim, ot krio sam da je te nis na ~in `i vo ta, mo ra te da ga udi {e te sva ki dan ka ko bi ostva ri li re zul ta te i na pra vi li uspeh na vr hun skom ni vou. Ka da sam to shva tio, re zul ta ti su po ~e li da do la ze i po stao sam bo qi igra~ is ta kao je Jan ko. Tip sa re vi} je po sta vqen za osmog no si o ca na pr vom Gren sle mu se zo ne u Mel bur nu.

TUR NIR U SID NE JU

Je le na sta la Je le na Jan ko vi} ne }e igra ti ~e tvrt fi na le tur ni ra u Sid ne ju. Po sle tri jum fa nad Ta mi rom pa {ek, ona je u u dru goj run di od i gra la jo{ je dan du ga ~ak me~ pro tiv Ro ber te Vin ~e, ali je na kra ju po lo `i la oru` je - 1:2 (6:3, 4:6, 6:7).Duel pro tiv Ita li jan ke, 16. sa VTA li ste, tra jao je ~ak 157 mi nu ta.Vin ~i }e za ula zak u po lu fi na le igra ti pro tiv Po qa ki we Ag we {ke Ra dvan ske. Na grad ni fond tur ni ra u Sid ne ju je 690.000 do la ra, a po bed ni ci }e pri pa sti 470 bo do va, uz ~ek od 117.000 do la ra.

Te ni ser ke ku ka ju zbog vru }i ne U~e sni ce tur ni ra u Sid ne ju slo `ne u oce ni da je ne mo gu }e igra ti zbog vi so kih tem pe ra tu ra u Austra li ji. â&#x20AC;&#x17E;Gla va }e mi eks plo di ra tiâ&#x20AC;?, re kla Je le na Jan ko vi}. Ne za pam }e ne vru }i ne po ga |a ju Austra li ju po sled wih da na. Zbog vi so kih tem pe ra tu ra ku ka le su li stom i u~e sni ce tur ni ra u Sid ne ju, ukqu ~u ju }i i Je le nu Jan ko vi}. - Ima oko 40 ste pe ni, ali na te re nu de lu je kao da je 50, pre to plo je. Sto pa la mi go re, a ima la sam ose }aj da }e mi gla va eks plo di ra ti - re kla je Jan ko vi }e va po sle po ra za od Ro ber te Vin ~i. Po qa ki wa Ag we {ka Ra dvan ska `a li la se na ne nor mal ne uslo ve

za igre, pa je ~ak pred lo `i la i da se me ~e vi na tur ni ru od lo `e. - Mi slim da je pre to plo da bi se igrao te nis. Te {ko je i igra ~i ma, sa ku pqa ~i ma lop ti, pu bli ci, za i sta je mno go vru }e- ka za la je Ra dvan ska. Pe ta te ni ser ka sve ta An |e li ka Ker ber is ta kla je da je ste te {ko, ali da su uslo vi isti za sve igra ~e. - Si gur no je da su vre men ski uslo vi ve o ma ~ud ni, ali su isti za sve. Mo ra te da iza |e te na te ren i da te sve od se be i mi sli te je di no na po e ne, a ne na vre me i vru }i nu do da la je Ne mi ca.

Sa wom se slo `i la i Ki ne ski wa Na Li. - Uh, pre to plo je, ali sam i da qe na tur ni ru, ta ko da ipak ima le pih ve sti - re kla je Li. Tur nir u Sid ne ju pri pre ma je te ni se ra za Austra li jan Open, ko ji star tu je 14. ja nu a ra u Mel bur nu.

SPORT

dnevnik

sreda9.januar2013.

JUBILARNI 50. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Igra se i u pe tak Bi lo je pla ni ra no da se su tra igra ju sve utak mi ce osmi ne fi na la ju bi lar nog 50. „Dnev ni ko vog” tur ni ra u ma lom fud ba lu, me |u tim, na su ge sti ju gle da la ca od lu ~i li smo da „naj ja ~i” tur nir ski dan po de li mo u dva de la, pe }e se

me ~e vi osmi ne fi na la u se ni or skoj kon ku ren ci ji igra ti u ~e tvr tak i u pe tak. Do du {e, na pro gra mu }e bi ti ne {to ma we utak mi ca, ali uz bu |e wa ne }e iz o sta ti. - Iz u zet no je na por no gle da ti ~ak osam kva li tet nih utak mi ca i

Triling koji ne propu{ta nijedan me~: Milovan \aji}, Laslo Lerinc i Milan Powevi}

pro ve sti u sa li vi {e od {est sa ti - ka è La slo Le rinc, biv {i igra~ Voj vo di ne, ko ji ne pro pu {ta ni je dan me~ se ni or skog pro gra ma.- Tur nir je sja jan, utak mi ce su za i sta kva li tet ne i {te ta bi bi lo pro pu sti ti bi lo ko ju. Za i sta se igra od li ~an ma li fud bal, eki pe su iz jed na ~e ne, u mno gim me ~e vi ma ni jan se su od lu ~i le po bed ni ka, ali fa vo ri ti i da qe ~vr sto ga ze i svi ko stu ra {i su se pla si ra li u za vr {ni cu. Ve} smo re kli da su naj ja ~i uti sak u do sa da{wm de lu tur ni ra osta vi li Ca ri grad i Fa bri ka ì ce Lam po ne, ali ima jo{ sjaj nih eki pa. - Te {ko je prog no zi ra ti ko }e po be di ti, od lu ~i }e ni jan se - ka è vo |a eki pe Ka fe pab Ta ver na Dra go Jo ci}. - Mi u osmi ni fi na la igra mo sa Ka fe om Dva kra qa, eki pom ko ja je pre dve go di ne bi la naj bo qa. Ono {to su do sa da po ka za li, ni je mno go, {to si gur no ni je pra vo me ri lo. Naj ja ~e eki pe ka da je naj te è igra ju i naj -

^etvrtak 15.00: IM fri zer ski sa lon – Ju `na Ba~ ka (k) 15.35: Alf – Fa sa da (k) 16.10: Kla ris – NPR Pa ni} (v) 16.45: Me wa~ ni ca Ris - 19. de cem bar (s) 17.20: Ma do na – Tra di ci ja so ci ja li sti (s) 17.55: Ra dio Pla ne ta – Ju `na Ba~ ka (v) 18.30: No vo na se qe – Zup ~a ni ci Vu ves (s) 19.05: Ka fe Dva kra qa – Ka fe pab Ta ver na (s)

Petak 15.00: Zo ra – In dek so va tri bi na (mp) 15.35: Pe tar Pu a ~a – Auto mo da (mp) 16.10: Ka zi no Ga ja – Cr ve na zve zda (p) 16.45: Mi ma da lajn – Ga lak ti ko si (s) 17.20: Fa bri ka `i ce Lam po ne – Ka fe Avant gard (s) 17.55: FK No vi Sad – NS Agro (p) 18.30: Te o do ro vi} BBB- No vi Sad gas (s) 19.05: Ca ri grad RVE ino gi Sr bi ja – Be li dvo ri (s)

Du{an Trivunovi} (Kafe Dva kraqa) posti`e pogodak u me~u s Klarisom

Subota 14.00: me~ za tre }e me sto (mp) 14.35: me~ za tre }e me sto (p) 15.10: Be o grad – Elik sir agrar (k) 15.45: me~ za tre }e me sto (v) 16.20: No vo na se qe ili Vu ves – Ma do na ili Tra di ci ja so ci ja li sti (s) 16.55: Te o do ro vi} BBB ili No vi Sad gas – Ka fe Avant gard ili F@ Lam po ne (s) 17.30: Ca ri grad ili Be li dvo ri – Mi ma da lajn ili Ga lak ti o si (s) 18.05: IM fri zer ski sa lon ili Ju `na Ba~ ka – Alf ili Fa sa da (k) 18.40: Ka fe Dva kra qa ili Ka fe pab Ta ver na – 19. de cem bar ili Me wa~ ni ca Ris (s)

Nedeqa 12.45: me~ za tre }e me sto (k) 13.20 fi na le (mp) 13.55 fi na le (p) 14.30: ve te ra ni (f) 15.05: po lu fi na le (s)

VOJVODINA PO^IWE PRIPREME

Da nas pro ziv ka Da nas }e {ef stru~ nog {ta ime ni ma fud ba le ra ko ji }e „si Ko va ~e vi} i Iva ni} (Pro le ba Voj vo di ne Ne boj {a Vig we gur no” do }i me |u cr ve no-be le, ter, No vi Sad). Ho }e li se pri vi} oba vi ti pro ziv ku fud ba le pa su se na ra znim fo ru mi ma dru `i ti pr vo tim ci ma Vo {e i ra (11 sa ti) i ti me }e po ~e ti mo g la pro n a } i ime n a Ti j a g a ko ni ku ri sa ti za tim na pro le zim ske pri pre me za dru gi deo (Slo bo da Po int), Mi ji }a (Ru }e, ili }e se vra ti ti na po zaj se zo ne. si j a), Va l en ti } a (Ja g o di n a), mi ce, od lu ku }e do ne ti stru~ ni - Pro gram ra da u na red nom Ali vo di }a (No vi Pa zar), Ma {tab, na ~e lu s Vig we vi }em. pe ri o du odav no je po znat i ~e ke don c a \o g i j e va (Var dar).., Bi }e za ni mqi vo ~u ti i to ka mo da na {we oku pqa we igra kao no vih igra ~a no vo sad skog {ta pla ni ra da ura di Abu ba ~a ka ko bi smo po ~e li da ga spro vo di mo - re k ao je Vig we vi}. - Ono {to ve} sa da znam je da }e mo do od la ska u An ta l i j u, ko ji }e usle di ti 1. fe bru a ra, tre ni ra ti u FC „Vu ja din Bo {kov”, gde ima mo op ti mal ne uslo ve i za to vre me od i gra }e mo ~e ti ri tre ning utak mi c e. Jo{ uvek ni s mo utvr di l i ime n a ri va la i ti me }e mo se ba vi ti u na red nim da ni ma. U Tur skoj }e mo, uz sva ko dnev ne tre nin g e, od i g ra t i {est utak mi ca s ja kim ri va li ma, a on da }e mo, ne po Neboj{a Vigwevi} (prvi sleva) sa saradnicima Jela~i}em i Todi}em Fo to: F. Ba ki} sred no pred po ~e kar Ouma ru, naj bo qi stre lac tak pr ven stva, ima ti ge ne ral nu ti ma. Na rav no, o po ten ci jal No vo sa |a na, za ko jeg po sto ji pro bu. nim po ja ~a wi ma naj po zva ni ji in te re so va we po je di nih evrop Si gur no je da se, u od no su na ~o vek za pri ~u u Voj vo di ni je skih ti mo va. Isto se od no si i je se wi deo pr ven stva, na pro pred sed nik UO Rat ko Bu to ro na De ja na Me le ga ko jeg `e li ziv ci ne }e po ja vi ti Al ma mi vi}, ko ji je ne dav no ja sno re kao Ajaks. Do ju ~e ra {wem ka pi te nu Mo re i ra, Mi lan Bo jo vi} i Mi da se igra ~i ne }e do vo di ti po Mi ro sla vu Vu li }e vi }u ugo vor ro slav Ste va no vi}, igra ~i ko ji sva ku ce nu. je is te kao, na la zi se u po tra zi su pro me ni li sre di nu. Da li }e Da nas se na pro ziv ci o~e ku ju za ino stra nim an ga `ma nom, a se ve} da nas po ja vi ti i ne ki no i svi fud ba le ri ko ji su je sen na pi ta we ho }e li, ipak, do }i vaj li ja, osta je da vi di mo to kom pro ve li na po zaj mi ca ma u dru na po ~e tak pri pre ma Voj vo di pro ziv ke. To kom mi nu lih da na gim klu bo vi ma, a pre svih to su ne, po u zda ni de sni bek je re kao: na vi ja ~i su li ci ti ra li mno gim [u {war (Su tje ska), Vla di mir - Ne }u se da nas po ja vi ti u No vom Sa du, jer bi do kra ja ove Kon kurs za di rek to ra ne de qe tre ba lo da bu de po zna U „Dnev ni ku“ je ne dav no ob ja vqen kon kurs za iz bor no vog di to ho }u li pot pi sa ti za je dan rek to ra FK Voj vo di na, kao i ru ko vo di o ca mar ke tin ga. evrop ski tim. Uko li ko to pro Kon kurs je otvo ren do 20. ja nu a ra, na kon ~e ga }e ko mi si ja pre pad ne, zna se gde u Sr bi ji mo gu gle da ti pri spe le pri ja ve i iza bra ti kan di da te ko je }e za po sli da na sta vim da igram - sa mo ti na ova rad na me sta. Voj vo di na do la zi u ob zir. A. Predojevi}

15.40: po lu fi na le (s) 16.15: re vi jal na 16.50: fi na le (k) 17.25: me~ za tre }e me sto (s) 18.00: fi na le (s)

bo qe. Na dam se da mo `e mo u sle de }i krug, pa mo `da i do fi na la. [to se ti ~e mla |ih ka te go ri ja, tu se u pro gra mu ni {ta ne me wa, kod mla |ih pi o ni ra i pi o ni ra po zna ti su po lu fi na li sti, a kod ka de ta pre o sta lo je da se od i gra ju jo{ dva ~e tvrt fi nal na okr {a ja. I ve te ra ni su sti gli do za vr {ni ce, i ovo ga pu ta do mi ni ra eki pa Ra dio Pla ne te, za ko ju igra ju Dra ku li}, Jan ko vi}, Vra ne{, ali da u eki pi Kla ris, za ko je na stu pa ju Va si}, Ta na si je vi} i jo{ ne ki vr sni igra ~i, ima ju opa snog ri va la. No, re al no gle da ju }i, tur nir ve te ra na je i naj sla bi ja ka ri ka na {eg tur ni ra, pri ja vi lo se sve ga osam eki pa. Mno gi ne }e da igra ju zbog raz li ke u kva li te tu, pa i go di na. Po ku {aj da uve de mo dve ka te go ri je, one do 45 go di na i pre ko 45 ni je us peo. Sa da raz -

Fo to: F. Ba ki}

mi {qa mo da sta ro snu gra ni cu po me ri mo i da za ve te ran ske ti mo ve mo gu da na stu pe igra ~i ko ji ima ju 40 i vi {e go di na, ka ko bi i tu u~e sni ci bi li u rav no prav nom po lo `a ju. G. K.

ZVEZDA PO^IWE PRIPREME

U Tur sku po sna gu Zim ski od mor za fud ba le re Cr ve ne zve zde je za vr {en. Da nas u 11 ~a so va tre ner Alek san dar Jan ko vi} oba vi }e pro ziv ku, a za tim }e eki pa od ra di ti tre ning ko ji je otvo ren za sve ~la no ve klu ba. Be o gra |a ni }e pri prem ni pe riod od ra di ti u Tur skoj u dve fa ze, od 13. do 28. ja nu a ra, od no sno od 3. do 18. fe bru a ra, uz 12 kon trol nih utak mi ca. - Po ~i we mo sa ra dom, a na star tu su pla ni ra na uobi ~a je na te sti ra wa ko ja tre ba da nam da ju uvid u tre nut nu sprem nost sva kog igra ~a. U pr voj fa zi u Tur skoj od i gra }e mo i tri me ~a pro tiv tur skog tre }e li ga {a Eju pa, za tim ne ma~ kog ~e tvr to li ga {a Ber li na i naj te `i is pit ima }e mo na kra ju pro tiv ru skog Am ka ra. Svi fud ba le ri, a na okup {u }e ih bi ti 26, do bi }e pod jed na ku mi nu ta `u, od no sno sva ko }e na te ren po 45 mi nu ta. U dru gom de lu ima }e mo jo{ 9 pro ve ra i ta da }e kon ti nu i tet

igre bi ti pro du èn na 90 mi nu ta - is ta kao je Jan ko vi}. Evi den tan pro blem to kom je se ni bi la je ne do voq na fi zi~ ka sprem nost ti ma da u ja ~em rit mu iz dr ì sva is ku {e wa pr ven stve nih bi ta ka. - Ima mo {an su da sve to is pra vi mo. Bi }e na por no, ali mo ra ta ko, jer mo de ran i ozbi qan fud bal pod ra zu me va è stok ri tam to kom ce le utak mi ce, uz mno go tr ~a wa. Od pr vog da na ra di }e mo na fi zi~ koj sna zi, kao i na teh ni~ ko- tak ti~ kom uigra va wu. Ta ko }e mo kon ci pi ra ti tre nin ge da svi ele men ti bu du za stu pqe ni - po ru ~io je Jan ko vi}. Da nas }e bi ti ja sni ja i ka drov ska si tu a ci ja, ta~ ni je ko }e bi ti bri san sa po du è li ste pro fe si o nal nog po go na od 40 ime na. Po ja ~a wa su u ma gli jer nov ca na Ma ra ka ni ne ma. Z. Rangelov

IZ PARTIZANA

Od la zi Iva nov? Ta man ka da su na vi ja ~i Par ti za na odah nu li zbog ostan ka Iva na Iva no va po ja vi la se pro ti vu re~ na in for ma ci ja. Na i me, bu gar ski in ter na ci o na lac je bli zu od la ska iz Hum ske, a pi ta we je ho }e li u Ru si ju ili Ki nu. Ka ko sa zna je mo, Iva nov je do bio pri ma mqi vu po nu du jed nog ru skog klu ba, kao i ki ne skog [ang don ga, ko ji od ne dav no vo di Ra do mir An ti}. Bu ga rin bi ta ko po ga zio re~ jer je apo stro fi rao da ga u bu du} no sti za ni ma sa mo klub iz ne ke od za pad no e- vrop skih ze ma qa. Po mi we se da bi na ime tran sfe ra cr no Ivan Ivanov - be li za ra di li oko dva i po mi li o na evra. Ono {to Evro pu ove se zo ne. Uko li ko do je Bu ga ri na na te ra lo na tran od la ska do |e Par ti zan ima sfer je du go va we Par ti za na sprem nu za me nu. Ra di se o fud pre ma we mu za osva ja we ti tu le ba le ru poq ske Kra ko vi je Mi {am pi o na, kao i za pla sman u lo {u Ko sa no vi }u, ko ji je svo je -

vre me no bio i na me ti Cr ve ne zve zde. Sport ski di rek tor Qu bi {a Tum ba ko vi} ne dav no je ob ja vio da je klub za in te re so van za do vo |e we ovog fud ba le ra, ali je iz ra zio sum wu u re a li za ci ju po sla po {to je Ko sa no vi} pod ~vr stim ugo vo rom sa tre nut nim po slo dav cem. Ono {to je Par ti zan po no vo pri vu klo mla dom igra ~u je even tu al no do bra nov ~a na su ma od tran sfe ra Iva no va. O~e ku je se da se do pr ve pro ziv ke 14. ja nu a ra sve zna oko even tu al nog od la ska Iva no va. Ta ko |e, cr no - be li su pred pro da jom Sre te na Sre te no vi }a i Ste fa na [}e po vi }a u ju `no ko rej ski Bu san, {to bi im ta ko |e do ne lo zna ~aj nu su mu nov ca za an ga `o va we no vih igra ~a. I. Lazarevi}

SPORT

sreda9.januar2013.

MIR KO VU ^U RE VI], GLA VNI SPON ZOR FK BA NAT

NE VEN SUB OTI], PR VO TI MAC BO RU SI JE

Pred na ma je le pa bu du} nost

Za ro bqe ni evri mu ~e Zre wa nin ce

Fud ba ler Bo ru si je Dort mund Ne ven Su bo ti} re kao je da je

pred tom eki pom le pa bu du} nost i is ta kao da se ra du je iza zo vi ma ko ji ga ~e ka ju u na red nom pe ri o du. - Ve o ma sam za do vo qan tren dom ko ji je pri su tan u klu bu po sled wih ne ko li ko go di na. Pred na ma je sve tla bu du} nost, a ja tim pu tem è lim da idem u dre su Bo ru si je. Za to je pro du è tak sa rad we sa naj va `ni jim igra ~i ma od ve li kog zna ~a ja. Vo leo bih da osta ne mo na oku pu - ka zao je Su bo ti} za sajt klu ba. Re pre zen ta ti vac Sr bi je ne dav no je pro du ìo ugo vor sa Bo ru si jom do ju na 2016. go di ne, a sa klu bom je osvo jio dve ti tu le {am pi o na Ne ma~ ke. U do sa da {wem to ku se zo ne Su bo ti} je po sti gao dva go la na 15 utak mi ca u Ne ven Su bo ti}, uzda ni ca Bo ru si je dre su mi li o ne ra.

No vu ka len dar sku go di nu Fud bal ski klub Ba nat po ~eo je sa sta rim pro ble mi ma. Spor iz me |u zre wa nin skog pr vo li ga {a i ame ri~ ke of-{or kom pa ni je “Frends end fud bal in ter ne {nal”, iza ko je sto ji fud bal ski agent Zo ran Pa vlo vi}, ote gao se u ne do gled, a za to vre me za ra }e ne stra ne obi ja ju sud ske pra go ve. Glav ni spon zor Ba na ta Mir ko Vu ~u re vi} tim po vo dom je, u pro sto ri ja ma klu ba na Ka ra |or |e vom tr gu, odr ào kon fe ren ci ju za no vi na re. Vu ~u re vi} je upo zo rio da se ovaj pro blem, zbog ko jeg FK Ba nat ne mo è od Par ti za na da na pla ti pre ko 500.000 evra, ko li ko po tra ù je na ime tran sfe ra fud ba le ra Zo ra na To {i }a Bam bi ja iz be o- grad skog su per li ga {a u Man ~e ster ju naj ted, od ra zio i na te re nu, od no sno na re zul ta te klu ba. - Pred Pri vred nim su dom u Zre wa ni nu u to ku je vi {e par ni ca iz me |u na {eg klu ba i ame ri~ ke of {or kom pa ni je ko ja sma tra da joj Ba nat, po ugo vo ru, du gu je 750.000 evra na ime tran sfe ra Zo ra na To {i }a. Na {e je mi {qe we da je ugo vor sa tom fan tom skom kom pa ni jom, ko ja i ne po sto ji na adre si na ko joj je na vod no re gi stro va na, ni {ta van jer je za kqu ~en su prot no za ko nu, ne ma prav ni osnov i su pro tan je pra vi li ma FI FA, ta ko da joj Ba nat ni {ta ne du gu je – po ku {ao je Vu ~u re vi} da ob ja sni su {ti nu prav nog pro ble ma.

LO TAR MA TE US IZ NE NA \EN

^u dan iz bor FI FA Ne ka da {wi naj bo qi fud ba ler sve ta Lo tar Ma te us re kao je da je iz ne na |en iz bo rom igra ~a za tim go di ne u or ga ni za ci ji Me |u na rod ne fud bal ske fe de ra ci je (FI FA). U ide al ni tim u{la su po pe to ri ca igra ~a Bar se lo ne i ma drid skog Re a la, kao i Ra da mel Fal kao iz Atle ti ka. - Za i sta ne raz u mem za {to se taj tim sa sto ji sa mo od igra ~a iz Pri me re. Vi deo sam da je u pr vim re do vi ma u Ci ri hu bi lo do sta qu di ko ji su vr te li gla vom u ne ve ri ci ka zao je Ma te us. Za raz li ku od iz bo ra za tim go di ne, Ma te us je za do vo qan {to je Li o nel Me si ~e tvr ti put za re dom do bio na gra du Zlat na lop ta, za igra ~a go di ne.

- We gov uspeh uop {te ne do vo dim u pi ta we - do dao je ne ka da {wi re pre zen ta ti vac Ne ma~ ke i biv {i tre ner Par ti za na.

Ga {par Sal ma, Mir ko Vu ~u re vi} i Du {an Ga vra ni}

Pre po kre ta wa sud skog spo ra za na pla tu du ga, ali i tu `be ko ju je klub pod neo ra di utvr |i va wa ni {tav no sti ugo vo ra, of {or kom pa ni ja je us pe la da 8. ok to bra 2010. go di ne iz dej stvu je da zre wa nin ski sud do ne se pri vre me nu me ru i sta vi blo ka du nad 548.913 evra, ko li ko Zre wa nin ci jo{ po tra `u ju od Par ti za na na ime To {i }e vog tran sfe ra. - Pod ne li smo pred log za uki da we ove me re i sud je u tri na vra ta do no sio re {e wa. Dva pu ta je usvo jio na{ pred log, a u jed nom na vra tu ga je od bio, ali su sva re {e wa Pri vred nog su da uki nu ta od stra ne Ape la ci o nog su da. Ne mo `e se do zvo li ti da pri vre me na me ra tra je sko ro dve i po go di ne. A za to vre me kom pa ni ja sa ko jom ima mo spor

Ne zna se ime tre ne ra Si tu a ci ja u FK Ba nat sve je te à. Mno go igra ~a je ve} oti {lo, a do sta wih è li da ode. Zre wa nin ci su u po tra zi i za no vim tre ne rom i to pi ta we bi pr vo mo ra li da re {e. Sve dok ne bu de po znat tre ner ne }e se zna ti ni ko ji }e igra ~i na pro le }e bra ni ti bo je Ba na ta i ko su po ja ~a wa. Ge ne ral ni se kre tar Ba na ta Ga {par Sal ma ju ~e ni je è leo da go vo ri o ime ni ma. - [to se ti ~e {e fa stru~ nog {ta ba, ima li smo raz go vo re sa ne ko li ko kan di da ta i krug je su èn. @a lo sno je {to u se ver no ba nat skom i sred wo ba nat skom okru gu ni smo na {li ni jed nog tre ne ra sa pro fi li cen com – ka zao je Sal ma i na po me nuo da pre la zni rok dik ti ra si tu a- ci ja ko ja tre nut no vla da u klu bu. On je do dao da pri pre me fud ba le ra star tu ju 21. ja nu a ra.

U ti mu go di nu na {li su se: Iker Ka si qas, Ser hio Ra mos, \e rar Pi ke, Mar se lo, Da ni Al ve{, ]a bi Alon so, An dres Ini je sta, ]a vi Er nan dez, Li o nel Me si, Kri sti ja no Ro nal do i Ra da mel Fal kao.

PA O LU DI KA NIJU FUD BAL NAJ VA @NI JI

Pla }a igra ~e iz svog yepa Le gen dar ni fud ba ler Vest He ma, a sa da me na xer Svin do na Pa o lo di Ka nio po ka zao je jo{ jed nom da je ve li ki spor ti sta i ~o vek. Iako je u pro {lo sti imao ne ko li ko in ci de na ta, od ko jih je naj u pe ~a tqi vi ji na ci sti~ ki po zdrav na vi ja ~i ma La ci ja po sle po stig nu tog go a la, ipak je po ka zao da mu je fud bal bit ni ji od sve ga. Ka da je od vla sni ka Svin do na sa znao da ne ma nov ca za igra ~e ko ji se na la ze na po zaj mi ca ma, ha ri zma ti~ ni ita li jan je od lu ~io da iz svog xe pa pla ti za ra de po me nu tih igra ~a do kra ja se zo ne. Di Ka nio je od lu ~io da do kra ja se zo ne „iz dr à va„ Xo na Bo sto ka iz To ten he ma, Kri sa Mar ti na iz No ri ~a i De ni ja Ho lan da iz âl to na. - Da }u svo je pa re da oni osta nu. Po tro {i }u 20 ili 30 hi qa da fun ti ka ko bih ih za dr ào {to du è mo gu, jer mi je sta lo i è lim da po be |u jem. Si gu ran sam da sa wi ma ima mo vi {e {an se da po be |u je mo -

dnevnik

Pa o lo di Ka nio

re kao je Di Ka nio i do dao: - Ka da bu dem umro, ima }u ma lo ma we pa ra, ali }u ima ti po be de kao me na xer. Po tro {io sam pre vi {e pa ra u pro {lo sti na advo ka te, za {to ne bih isto ura dio i za mo je mom ke - is ta kao je u svom sti lu Ita li jan. Po red po me nu tog od po zdra va La ci ja li ma, Di Ka nio je pra vio {ou i na klu pi eki pe ko ju tre nut -

no tre ni ra. Pro {le go di ne, ka da je uveo svoj tim iz ~e tvr te u tre }u li gu, imao je niz in ci de na ta na se bi svoj stven na ~in. Pr vo je {ut nuo Xej msa Ko lin sa od pre ve li ke ra do sti, dok je ovaj pro sla vqao het-trik pro tiv Sto u ka u Kar ling ku pu, da bi ne du go za tim ko sio tra vu po sle po be de nad Kro u li Ta u nom. Po sled wi ek ces u ni zu de sio se za vre me in ter vjua, ka da je re kao da je gol man we go ve eki pe Ves Fo de rin gam naj go ri igra~ ko ga je ikad vi deo. Ipak, Di Ka ni ov po tez ko ji }e se uvek pam ti ti de sio se na me ~u iz me |u Ever to na i Vest He ma, Ita li jan je ta da zbog svog po te za za ra dio ova ci je ce log sta di o na.

USKO RO NA MA RA KA NI U RIJU

Pe le do bi ja sta tuu Le gen da bra zil skog i svet skog fud ba la Pe le, po sle oti sa ka svo jih sto pa la (na sli ci), do bi }e i sta tuu na sta di o nu u Rio de @a ne i ru. Sta tua }e bi ti po sta vqe na na ve le lep noj re no vi ra noj Ma ra ka ni, ko ja }e otvo ri ti ka pi je u apri lu za Kup kon fe de ra ci ja. Sta tua }e bi ti u pri rod noj ve li ~i ni,1,84 me ta ra, in spi ri sa na je pro sla vom go la ve li kog fud bal skog maj sto ra na utak mi ci sa ^e ho slo va~ kom u grup noj fa zi Svet skog pr ven stva 1970. go di ne, za vr {e noj po be dom ka ri o ka od 4:1.Bra zil je na tom Mun di ja lu, odr `a nom u Mek si ku, osvo jio tre }u svet sku ti tu lu.

ni je us pe la da do ka è da po sto ji kao prav no li ce, ni ti je do ka za no ko joj je za stup nik – po ru ~io je Vu ~u re vi} i na gla sio da zbog naj bla è re ~e no ~ud nih od lu ka su da Ba nat ne mo è da ostva ri na kna du od FK Par ti zan ko ja mu po ugo vo ru pri pa da, ta ko da je klu bu one mo gu }e no da nor mal no ra di i tak mi ~i se u Pr voj li gi Sr bi je. - Zah te vam da sud ne pri stra sno i {to pre od lu ~i u ve zi uki da wa pri vre me ne me re i omo gu }i da se u po kre nu tim sud skim po stup ci ma ras pra vi ko je do i sta u pra vu u ve zi na kna de i va qa no sti ugo vo ra. Ovo ima ve li ke po sle di ce za ma li klub kao {to je na{. Mno gi igra ~i su oti {li jer ih ni smo is pla }i va li, a no vac nam sto ji za ro bqen na ra ~u nu – na gla sio je pr vi ~o vek Ba na ta. Upi tan da li ve ru je da }e Par ti zan, uko li ko pri vre me na me ra bu de uki nu ta, za i sta Ba na tu pre ba ci ti pre o sta lih 548.913 evra, Vu ~u re vi} je krat ko od go vo rio: - To je ve} mo ja bri ga. Ne }e se tak mi ~i ti u Evro pi ako od bi ju da pre ba ce no vac. Mir ko Vu ~u re vi} go vo rio je i o sa stan ku sa gra do na ~el ni kom Zre wa ni na Iva nom Bo {wa kom, na ko me je bi lo re ~i o po mo }i lo kal ne sa mo u pra ve u da qem funk ci o ni sa wu FK Ba nat. Vu ~u re vi} je do sa da vi {e pu ta kri ti ko vao od nos grad -

ske vla sti pre ma klu bu, ali sa da o~e ku je da }e se si tu a ci ja po pra vi ti. U klu bu tvr de da je zbog ne za i n t e r e s o v a n o s ti gra da za sud bi nu Ba na ta sta dion u Ka ra |or |e vom par ku ostao bez re flek to ra, ~i je po sta vqa we po lo vi nom od ukup no 300.000 do 500.000 evra fi nan si ra ju evrop ska i svet ska ku }a fud ba la, pre ko Fud bal skog sa ve za Sr bi je, a osta tak lo kal ne sa mo u pra ve. On je, ta ko |e, de man to vao gla si ne da }e se zbog lo {eg sta wa u Ba na tu po vu }i iz klu ba. - Ne ve ru jem da }u se po vu }i. Mo ra }e ne ko {ta pom da me ote ra, jer

Pa vlo vi} pri ve den Zo ran Pa vlo vi}, sa ko jim se spo ri FK Ba nat, pri ve den je kra jem pro {le go di ne u ak ci ji pri pad ni ka Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je i Po li cij ske upra ve Kra gu je vac. Je dan od po zna ti jih srp skih fud bal skih me na xe ra sa FI FA li cen com pri ve den je za jed no sa pot pred sed ni kom FK Rad ni~ ki Ne boj {om Va si qe vi }em i ge ne ral nim se kre ta rom klu ba Dar kom Sto ja no vi }em, pod sum wom da su o{te ti li Rad ni~ ki za 500.000 evra, u ko rist Pa vlo vi }a, pri li kom pro da je fud ba le ra Fi li pa Ko sti }a u Gro nin gen. sam se za ra zio fud ba lom. Pri ~e oko to ga za i sta ne ma ju ni ka kvog osno va – po ru ~io je Vu ~u re vi} i na po me nuo da je spre man da za lo `i i svo ju ku }u od ne ko li ko mi li o na evra za rad op stan ka klu ba. @. Ba la ban

Yeko u In ter u? Ita li jan ski fud bal ski klub In ter pri pre mio je po nu du za na pa da ~a Man ~e ster si ti ja Edi na Xe ka. Na vo di se da su ne ra zu ri sprem ni da pla te 24 mi li o na fun ti za do la zak Bo san ca. Ita li jan ski me di ji pre ne li su da upra va In ter a `e li da an ga `u je Xe ka, ka ko bi u ti mu za me nio na pa da ~a Di je ga Mi li ta. Ar gen tin ski fud ba ler, ko ji u ju nu pu ni 34 go di ne, u Se ri ji A je za tri go di ne po sti gao 107 go lo va za pla vo-cr ne. List „Me tro„ pre neo je da bi bo san ski re pre zen ta ti vac raz mi slio o po nu di, ali sa mo ako In ter sle de }e se zo ne bu de igrao u Li gi {am pi o na. In ter tre nut no za u zi ma pe to me sto na ta be li i na la zi se na dva bo da ma we od po zi ci ja ko je sle de }e se zo ne vo de u kva li fi -

Edin Ye ko

ka ci je za Li gu {am pi o na. Ita li jan ski klub je bio za in te re so van za Xe ka i pre ne go {to je na pa da~ u ja nu a ru 2011. go di ne iz Volf sbur ga za 27 mi li o na fun -

FA BIO KA NA VA RO O ITA LI JAN SKOM [AM PI O NA TU

Ju ve je naj ja ~i

Biv {i fre pre zen ta ti vac Ita li je Fa bio Ka na va ro oce nio je da je we gov ne ka da {wi klub na do brom pu tu da od bra ni ti tu lu pr va ka Ita li je. - Ra di se o eki pi ko ja je psi hi~ ki ve o ma ja ka i ne ve ru jem da }e po sled wi po raz od Samp do ri je osta vi ti po sle di ce. Ju ven tus je, bez di le me, naj ja ~i tim u li gi. Ove se zo ne ve} su po ka za li da ima ju kon ti nu i tet i da su glad ni uspe ha. Do du {e, sa da im je te `e bez \or |a Kje li ni ja, ali vra ti }e se Ju ven tus na po bed ni~ ki put - ka zao je Ka na va ro. Eki pa Ju ven tu sa tre nut no vo di na ta be li Se ri je A sa pet bo do va vi {e od dru go pla si ra nog La ci ja.Ka na va Fa bio Ka na va ro ro je u Ju ven tu su igrao od 2004. do 2006. go di ne i ta da je osvo jio dve ti tu le {am pi o na Ita li je, ko je su ka sni je od u ze te to rin skom klu bu zbog u~e {}a u afe ri Kal ~o po li.Ka sni je se vra tio u klub u se zo ni 2009/2010, ali ni je imao zna ~aj ni jih uspe ha, pa je ka ri je ru okon ~ao 2011. u Al Ahli ju.

ti pre {ao u Man ~e ster si ti. Iako ni je stan dar dan pr vo ti mac u eki pi Ro ber ta Man ~i ni ja, Xe ko je ove se zo ne po sti gao 14 go lo va. UO^I SP U BRA ZI LU

Pro sti tut ke u~e en gle ski Pro sti tut ke u bra zil skom gra du Be lo Ho ri zon teu po ha |a }e ~a so ve en gle skog je zi ka, ka ko bi se {to bo qe pri pre mi le za do la zak stra nih na vi ja ~a na Mun di jal 2014. Kur se ve u tra ja wu od {est do osam me se ci or ga ni zu je sin di kal na aso ci ja ci ja pri ja te qi ca no }i Mi nas @e ra is. - @e li mo da na u ~i mo osnov ne re ~i na en gle skom, kao {to su ime na vo }a i po vr }a - re kla je pred sed ni ca ove aso ci ja ci je Si da Vi e i ra. Do sa da se na kurs en gle skog upi sa lo 20 pro sti tut ki, ma da aso ci ja ci ja o~e ku je iz me |u 300 i 3.000 po la zni ca. Pr vi ~a so vi po ~i wu u mar tu.

SPORT

dnevnik

sreda9.januar2013.

LI GA [AM PI O NA: PAR TI ZAN DO ^E KU JE SE GED, A ZVE ZDA OLIM PI JA KOS

Ve ~i ti op ti mi sti Li ga {am pi o na za va ter po li ste na sta vqa se utak mi ca ma sed mog ko la. Cr ve na zve zda i Par ti zan su do ma }i ni u ovom ko lu, dok je Voj vo di na slo bod na. Cr ve no - be li u B gru pi do ~e ku ju Olim pi ja kos od 17 ~a so va na Ta {maj da nu, a cr no - be li u D gru pi Se ged od 18 sa ti na Ba wi ci.

IHF IZA BRAO

Da ni jel Nar sis bez prem ca Fran cu ski ru ko met ni re pre zen ta ti vac Da ni jel Nar sis iza bran je za naj bo qeg igra ~a u 2012. go di ni, sa op {ti la je Me |u na rod na ru ko met na fe de ra ci ja(IHF). Tri de set tro go di {wi Nar sis je {e sti Fran cuz ko ji je osvo jio ovo pri zna we od 1988, ka da je usta no vqen iz bor za naj bo qeg ru ko me -

ta {a sve ta, po sle Xek so na R~ard so na (1995), Ste fa na Ste kli na (1997), Ber tra na @i la (2002), Ni ko le Ka ra ba ti }a (2007) i Ti je ri ja Ome je ra (2008). Nar sis, ko ji je do bio 25 od sto gla so va ru ko met nih stru~ wa ka IHF , no vi na ra i na vi ja ~a, na tro nu je na sle dio Dan ca Mi ke la Han se na.

BLI @I SE PO VRA TAK NO VI CE VE LI^ KO VI ]A NA TE REN

Pre ko Me ge do Evro li ge

Bli `i se dan po vrat ka ko {ar ci jed nog od naj bo qih srp skih ko {ar ka {a No vi ce Ve li~ ko vi }a, osta je sa mo da se vi di u ko jem (ino stra nom) klu bu. We gov agent Mi o drag Ra `na to vi} (go sto vao na TV Are -

se tak mi ~i u Evro li gi, ili }e pr vo od i gra ti dve-tri utak mi ce za Me gu, ka ko bi u{ao u tak mi ~ar sku for mu, pa on da kre nu ti da qe - ob ja snio je Ra `na to vi}. On je do dao da se iz me |u sed mog i osmog ko la Top 16 fa ze otva ra mi ni pre la zni rok, ta ko da bi ne ka da {wi igra~ Par ti za na i Re a la tre ba lo da ima de fi ni sa nu si tu a ci ju naj ka sni je oko 20. fe bru a ra. Iako se to kom je se ni do sta spe ku li sa lo s po vrat kom Ve li~ ko vi }a u Par ti zan MTS, mo `da ~ak i do kra ja ak tu el ne se zo ne, Ra `na to vi} tvr di da se na tom po qu ba{ ni {ta ni je do ga |a lo. Uz to je ne dav nim do vo |e wem mla dog Fran cu za @o fri ja Lo ver wa unu tra {wa li ni ja cr no-be lih po sta la dup ke pu na. - No vi ca je od po ~et ka è leo da na sta vi ka ri je ru u ino stran stvu, dok Par ti zan pra vi tim na du è sta ze i se lek ti ra igra ~e ko ji }e osta ti da igra ju za jed no i po sle ove se zo ne. Ne bi im bi lo u in te re su da Usko ro na te re nu: No vi ca Ve li~ ko vi} ne ko do |e, da krat ko ni) na ja vio je da }e Ve li~ ko vi} bu de glav ni igra~ i da ga on da (26 go di na, 205 cm) usko ro po ~e iz gu be - do dao je Ra `na to vi}. ti da tre ni ra nor mal nim in ten Ve li~ ko vi} je imao pro ble me zi te tom i po tom se okre nu ti s ko le nom jo{ u se zo ni 2010/11, raz ma tra wu po nu da. zbog ~e ga je pro pu stio Evrop sko - No vi ca se ve} dva me se ca pr ven stvo u Li tva ni ji.Za Real opo ra vqa pod nad zo rom le ka ra je pru ào vr lo do bre par ti je u i kon di ci o nih tre ne ra Me ga fi ni {u pret hod ne se zo ne, ali Vi zu re. Ka da bu de pot pu no spre se ubr zo is po sta vi lo da mo ra na man za po vra tak, ili }e od mah ope ra ci ju, ko joj je i pod vrg nut pot pi sa ti ugo vor s klu bom ko ji po ~et kom ju la u Ber li nu.

NBA LI GA

Bil sru {io Okla ho mu Ko {ar ka {i Va {ing to na po be di li su na svom te re nu eki pu Okla ho me sa 101:99 u ame ri~ koj NBA li gi. Va {ing ton je do tri jum fa do {ao ko {em sa dis tan ce 19-go di {weg Bre dli ja Bi la u po sled woj se kun di utak mi ce. Bil je po sti gao ukup no 22 po e na, ko li ko i Mar tel Veb ster. Naj e fi ka sni ji u Okla ho mi bio je Ke vin Du rent sa 29 po e na, Ser` Iba ka po sti gao je tri ma we, a Ra sel Vest bruk imao je 17 po e na. Ve li ku po be du za be le `i la je eki pa Bo sto na, ko ja je u go sti ma sa vla da la Wu jork sa 102:96, iako u ti mu ni je bio su spen do va ni Ra `on Ron do.

Bo ston je pred vo dio Pol Pirs sa 23 po e na, ukqu ~u ju }i dva po e na ko ja je po sti gao pre ko cen tra do ma }ih Taj so na ^en dle ra 45 se kun di do kra ja, ko jim se we go va eki pa odvo ji la na 100:94. U po bed ni~ kom ti mu is ta kli su se jo{ Ke vin Gar net sa 19 i Xef Grin sa 16 po e na, dok je naj e fi ka sni ji u Wu jor ku bio Kar me lo En to ni, me |u tim, on je iz igre {u ti rao {est od 26. Re zul ta ti: Va {ing ton Okla ho ma 101:99, Wu jork - Bo ston 96:102, ^i ka go - Kli vlend 118:92, Wu Or le ans - San An to nio 95:88, Ju ta - Da las 100:94, Por tland - Or lan do 125:119, Sa kra men to - Mem fis 81:113.

Da na {wi pro gram A gru pa: Eger - Vuqagmeni (17), Ligamus - Hanover (17), Spartak Volgograd - [urman (17). B gru pa: Crvena zvezda Olimpijakos (17), Jug - Monpeqe (18). C gru pa: Sintez - Marseq (16), Barseloneta - Bre{a (20). D gru pa: Partizan - Seged (18), Galatasaraj - Oradea (19.30). Igra~ Cr ve ne zve zde Stra hi wa Ra {o vi} re kao je da pred sto je }i duel sa Olim pi ja ko som u Li gi {am pi o na do ~e ku je sa ve li kim po {to va wem pre ma ri va lu, ali sa jo{ ve }om è qom za po be dom. - Ne op te re }u je mo se re zul ta tom, ve} gle da mo na {u igru. U utak mi cu ula zi mo sa ve li kim po {to va wem pre ma pro tiv ni ku, ali i è qom za po be dom. Ovo je jo{ je dan test u ni zu ko jim mo ra mo da do ka è mo da po se du je mo kva li tet

Va ter po li sti Par ti za na ve ru ju da }e sa va la da ti sjaj ni sa stav Se ge da

za ve li ke utak mi ce - re kao je Ra {o vi}. Be o grad ski cr ve no-be li tre nut no se na la ze na tre }em me stu u B gru pi sa {est osvo je nih bo do va i u slu ~a ju tri jum fa nad Pi rej ci ma pre u ze }e dru gu po zi ci ju. U pr vom me ~u u Ati ni Olim pi ja kos je sla vio sa 9:8. Zve zda }e pro tiv Olim pi ja ko sa bi ti ja ~a za opo ra vqe nog Ni ko lu Ra |e na, dok je pod zna kom pi ta wa na stup Du {ka Pi je tlo vi }a. Tre ner va ter po li sta Par ti za na Vla da Vu ja si no vi} re kao je

da o~e ku je po be du pro tiv ma |ar skog Se ge da u sed mom ko lu Li ge {am pi o na. On je do dao da je glav ni adut cr no-be lih to {to igra ju pred svo jim na vi ja ~i ma na Ba wi ci. - Tri pu ta za re dom smo iz gu bi li od Se ge da i sve utak mi ce su bi le sli~ ne, na je dan gol raz li ke. Znam da }e mo is pra vi ti sve te gre {ke i po sta vi ti stva ri na pra vo me sto. Oni su vr lo ja ka eki pa ko ja igra sa svih 12 igra ~a i na la ze se u gru pi kan di da ta za

faj nal-for. Ipak do la ze na Ba wi cu, a ov de ni ko me ni je la ko da igra. Do bro smo se spre ma li i ve ru jem da su tra mo `e mo da se su pro sta vi mo i po be di mo - re kao je Vu ja si no vi} na kon fe ren ci ji za me di je. On je do dao da cr no-be li ima ju pro ble ma zbog bo le sti cen ta ra, ali da }e se pri la go di ti si tu a ci ji i da o~e ku je po dr {ku sa tri bi na. Par ti zan tre nut no za u zi ma dru go me sto na ta be li sa sko rom 2-1-1.

NE NAD VA SI LEV SKI, KO OR DI NA TOR MLA \IH SE LEK CI JA VK VOJ VO DI NA

[ko la spor ta, stva ra la {tva i obra zo va wa Ne nad Va si lev ski je je dan od naj bo qih va ter po lo stru~ wa ka u na {oj ze mqi. Kao tre ner ra dio je u Cr ve noj zve zdi, Par ti za nu, Be ~e ju, Voj vo di ni, Spar ta ku, Ni {u, a on da se opet vra tio u No vi Sad. Bio je kao se lek tor tri pu ta pr vak Evro pe sa tri raz li ~i ta go di {ta, 85, 87. i 89, a sa 91. je bio tre }i u sve tu. Sa da je ko or di na tor mla |ih se lek ci ja u Voj vo di ni, klu bu ko ji se ve }i nom osla wa na sop stve ni igra~ ki po gon i ~i je mla |e se lek -

i mla |e da se upi {u u na {u va ter po lo {ko lu. Upis je sva kog rad nog da na od 19 ~a so va u pro sto ri ja ma VK Voj vo di na. Za i ne ter so va ni tre ba da se ja ve tre ne ru An do ru [ul cu, jer bi smo è le li da oma so vi mo na {u va ter po lo {ko lu ka è Ne nad Va si lev ski.  Va ter po lo {ko la VK Voj vo di ne po zna ta je i u Sr bi ji i u Evro pi. âk ju je po hva lio i pr vi ~o vek svet skog i evrop skog va ter po la \a ni Lon ci.

ter po lo {ko le. Na {i igra ~i igra ju za pa `e ne ulo ge i u dru gim klu bo vi ma u na {oj ze mqi, kao i u re pre zen ta ci ji Sr bi je. I upra vo je to naj ve }i uspeh klu ba. Na sta vi }e mo i da qe s tom prak som, a ve o ma nam pri ja ju po hva le pr vog ~o ve ka svet skog i evrop skog va ter po la \a ni ja Lon ci ja, da ju nam ve tar u le |a i go vo re da smo na pra vom pu tu. Ztao bih i vo leo da u klub do |e jo{ vi {e de ce, jer se ov de za i sta kva li tet no ra di. Osim

Ne nad Va si lev ski (de sno) s jed nom od se lek ci ja Voj vo di ne

ci je su uvek me |u pr ve tri u ze mqi, {to u pr ven stvu, {to u Ku pu. - Voj vo di na ima 150 de ~a ka u svim se lek ci ja ma, a sa da smo ofor mi li i `en sku eki pu. U pr voj eki pi je 16 de vo ja ka, dok je u {ko li va ter po la jo{ 14 de voj ~i ca. [ko la va ter po la za de voj ~i ce je bes plat na, a za de ~a ke ni je, oni pla }a ju 2.700 di na ra me se~ no. Ima mo ma lo de ce, pa bih ovom pri li kom `e leo da po zo vem de ~a ke i de voj ~i ce 2003, 2004. go di {te

- U VK Voj vo di na se go di na ma kva li tet no ra di sa mla |im ka te go ri ja ma, a osnov ni ciq ni su re zul ta ti, ve} se lek ti ra we i ob u ~a va we de ce za pr vi tim. Svim tre ne ri ma u klu bu to je pri o ri tet. Va `no nam je da de cu {to bo qe na u ~i mo ele men te va ter po la, da na stu pa ju za svo ja go di {ta i da ne ju ri mo re zul tat po sva ku ce nu. To je da lo iz van red ne re zul ta te, jer 70 po sto pr vog ti ma Voj vo di ne ~i ne mom ci ko ji su po ni kli iz na {e va -

u~e wa va ter po la, mi se uz po mo} ro di te qa de ce tru di mo i oko wi ho vih {kol skih oba ve za i vas pi ta wa, ka ko bi smo ih za jed ni~ ki iz ve li na pra vi put. Ciq je da pre vas hod no bu du pra ve li~ no sti, ako ne ko od wih bu de i vr hun ski spor ti sta od li~ no, a ako i ne bu de va `no je da smo ih vas pi ta li na osno vu pra vih vred no sti. Po ku {a va mo da im uka `e mo da ne za po sta ve obra zo va we, jer bez we ga ne ma ni vr hun skog spor ti ste.

 Biv {i se lek tor De jan Udo vi ~i} po seb no je ap stro fi rao gol ma ne Voj vo di ne, jer go to vo u svim re pre zen ta tiv nim se lek ci ja ma oni su naj bo qi. U ~e mu je taj na? - Taj ne ne ma. Mi smo u klu bu na pra vi li je dan na ~in ra da sa de com, a i u se lek ci ja ma. U po ~et nim gru pa ma pra vi la omo gu }a va ju da sva de ca na pa da ju i da bra ne. Za tim je va `na se lek ci ja, pre po zna va we tre ne ra da li de te ima afi ni tet da bu de gol man ili igra~. Ako se u tim po la znim ka te go ri ja ma na pra vi ne ki pre vid u se lek ci ji, on da je to ka sni je te {ko is pra vi ti i na dok na di ti. Tru di mo se da „na pra vi mo” igra ~a na sva koj po zi ci ji, jer je po li ti ka klu ba da {to vi {e igra ~a bu de iz na {e {ko le. Ta ko se mo `e re }i da ve} tre }i put za re dom na {a va ter po lo {ko la igra Li gu {am pi o na i is po sta vil se da po sta vqe ni kon cept da je do bre re zul ta te. Voj vo di na je ima la sre }e da tre ne ri ko ji su ra di li i ko ji ra de u klu bu svoj po sao oba vqa ju na vr hun skom ni vou. Na ma za po hva lu je ~i we ni ca da go to vo u svim re pre zen ta tiv nim se lek ci ja ma me |u pr va dva gol ma na su igra ~i iz Voj vo di ne.  Iako po sta vqe ni kon cept da je re zul ta te, sa mi se re kli da sport s vre me nom na pre du je. Da li mi sli te da ne {to, ipak, i u ta kvom kon cep tu tre ba me wa ti? - Da, kon cept s vre me na na vre me tre ba me wa ti. Tre ba pra ti ti tren do ve i usa vr {a va ti se. Mi se to ga dr `i mo i tru di mo se da na {e tre ne re usa vr {a va mo uz raz ne se mi na re, kao i ne ka pr ven stva, ka ko bi smo jo{ vi {e po di gli kva li tet wi ho vog ra da i {ko le ko ja sa svih stra na do bi ja po hva le - is ta kao je Va si lev ski. Gor da na Ma le no vi}

VE SLA ^I NA STA VI LI PRI PRE ME

Cr na Go ra no vo od re di {te Srp ska ve sla~ ka re pre zen ta ci ja na sta vi la je s pri pre ma ma za na red nu, iz u zet no zah tev nu se zo nu, u ko joj je o~e ku ju broj ni me |u na rod ni iza zo vi, iz me |u osta log tri svet ska ku pa u Sid ne ju (Austra li ja), Ito nu (Ve li ka Bri ta ni ja) i Lu cer nu ([vaj car ska), Evrop sko pr ven stvo u Se vi qi ([pa ni ja), Svet sko pr ven stvo za mla |e se ni o re u Lin cu

(Austri ja), te Svet ski {am pi o nat u ^un gjuu (Ju `na Ko re ja). Jed na gru pa ve sla ~a je ot pu to va la u Ko tor, a dru ga u Ti vat. – Sve ide po pla nu i pro gra mu. Ja nu ar ski ci klus pri pre ma je u pu nom za ma hu a o~e ku jem da svi re pre zen ta tiv ci pru `e svoj mak si mum. Po seb no ra du je ~i we ni ca da se zdra stve ni

bil ten umno go me po pra vio. Osim Mi lo {a To mi }a, ko ji je imao in ter ven ci ju na ko le nu i ko ji }e u Cr nu Go ru do }i na knad no, svi osta li su zdra vi.Svi smo u Cr noj Go ri, gde }e mo pra vi ti pod lo gu za pr va te sti ra wa na vo di, od 13. do 15. ja nu a ra – is ta kao je se lek tor Ne boj {a Ili}, ko ji kor di ni {e ra dom svih gru pa. J. G.

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda9.januar2013.

VE STI IZ [S VOJ VO DI NE

Ka det ski fe sti val mla dih

[a hov s ki sa vez Voj vo di n e or ga ni zu je 20. po kra jin ski fe sti val mla dih. Fe s ti val se odr `a va u Su bo ti ci u Do mu u~e ni ka sred wih {ko la (uli ca Ha ram ba {i }e va 22), od 9.do 13. ja nu a ra. U sklo pu fe sti va la odr `a }e se pr ven stvo Voj vo di ne po uz ra sti ma: de ~a ci i de voj ~i ce do 8, 10, 12, 14, 16, 18 go di na. Igra se 9 ko la po [vaj car skom si ste mu sa tem pom igre 40 po te za za 90 mi nu ta igre po igra ~u i po 15 mi nu ta za sva kog igra ~a do kra ja par ti je. Se an sa ukup no tra je 3,5 sa ta. Sva ki u~e snik je oba ve zan da po ne se pre gled nu {a hov sku gar ni tu ru stan dard ne ve li ~i ne i is pra van {a hov ski ~a sov nik. Po bed ni ci u svim ka te go ri ja ma do bi ja ju pe har, tri pr vo pla si ra na me da qe, a pet pr vo pla si ra nih li te ra tu ru i dru ge na gra de. Po 10 naj u spe {ni jih u sva koj ka te go ri ji sti ~u pra vo igra wa na pr ven stvu Sr bi je. Za po bed ni ke u svim ka te go ri ja ma [a hov ski sa vez Voj vo di ne sno si tro {ko ve pan si o na na pr ven stvu Sr bi je. Svi tak mi ~a ri tre ba da do pu tu ju u Su bo ti cu 9. ja nu a ra 2013. go di ne i ja ve se u tur nir skoj dvo ra ni su di ji tur ni r a (Mi l o r a du Ma r a vi } u 063/597-232) naj ka sni je do 15 ~a so va. Pr vo ko lo igra se istog da na od 16 ~a so va.

Kva li fi ka ci je za {am pi o nat Sr bi je Po sle odr `a nog se ni or skog pr ven stva Voj vo di ne (No vi Sad, jul 2012.) od re |e ni su me sto i ter min od i gra va wa kva li fi ka ci o nih me ~e va za {am pi o- nat Sr bi je 2013. Oba me ~a }e se odr `a ti u Su bo ti ci za vre me fe sti va la mla dih, 12. i 13. ja nu a ra. Pa ro vi su: Alek san dar In |i} – Stan ko Jo vi} i Mi ro slav To {i} – De jan Ne sto ro vi}. Igra }e se po dve kla si~ ne par ti je a u slu ~a ju ne re {e nog re zul ta ta igra }e se jo{ dve par ti je po ubr za nom tem pu. Pr vo i me no va ni u me ~e vi ma (bo qe pla si ra ni na pr ven stvu Voj vo di ne) ima ju pred nost u slu ~a ju ne re {e nog re zul ta ta i u do i- gra va wu. Ta ko }e, naj zad, i Voj vo di na do bi ti dvo ji cu fi na li sta za na red ni se ni or ski {am pi o nat Sr bi je.

Se mi nar za tre ne re Dru go pre da va we na se mi na ru za {a hov ske tre ne re odr à }e se na Otvo re nom uni ver zi te tu u Su bo ti ci 13. ja nu a ra sa po ~et kom u 10 ~a so va. Pre da va ~i }e bi ti Dan ko Bo kan, Jo sip De ki}, Si ni {a Dra ì} i Mi lan Mi la di nov. Za u~e {}e na se mi na ru i bli à oba ve {te wa obra ti ti se Kan ce la ri ji sa ve za na te le fo ne 021 572 238 i 420 378. PRO BLEM BR. 423

Be li da je mat u dva po te za A. Archambault La Presse, 1901.

Re {e we pro ble ma br.422 (Las zlo Apro, Ca na dian Chess Chat, 1980.) sa po zi ci jom: be li – Kf7, Dd5, La7, Sf8, pe {ak c5; cr ni – Kc7, Sb8; je 1.Da8! Na 1…Kc8/d8 sle di 2.D:b8 mat. Na 1...Sc6/a6 sle di 2.Lb6 mat. Na 2...Sd7 sle di 2.Se6 mat.

DVE DE CE NI JE BU BA MA RE

Trak tat o jed nom Vla di Ka da se spo me ne [a hov ski li gi. U pla nu je i for mi ra we klub Bu ba ma ra iz No vog Sa da èn ske eki pe. Dve de ce ni je po ne u mit no se ime klu ba po ve zu je sto ja wa i ra da ni je ni mno go, za ime Vla di mi ra Uj fa lu {i ja, pred sed ni ka i osni va ~a klu ba. Ne dav no je u pro sto ri ja ma No vo sad skog {ah klu ba odr à na Skup {ti na Bu ba ma re na ko me je pred sed nik klu ba pod neo iz ve {taj o ra du u pro te klom pe ri o du, kao i plan ra da u na red noj go di ni. Skro man na re ~i ma, kao {to je skro man i u ra du, ni je Vla da po seb no is ti cao po je di na~ ne re zul ta te igra ~a, a po naj ma we svoj do pri nos u ak tiv no sti ma klu ba. A on ni je ma li. Da po me ne mo sa mo da je u ovoj go di ni odr ào ~e ti ri otvo re na rej ting tur ni ra. Od pre ko 20 klu bo va na te ri to ri ji no vo sad ske op {ti ne ni ko se ni je oda zvao i pri po mo gao u za jed ni~ koj or ga ni za ci ji. Odr à va ni su re dov ni me se~ ni br zo po te zni tur ni ri, pred No vu go di nu je odr à no i Gran pri br zo po te znog fi na la. Vr hu nac je bi la or ga - Vladimir Ujfalu{i ni za ci ja ne dav no odr à nog pr vog FI DE rej ting cu ge ra u ali ni ma lo. Pa ra doks je da je Voj vo di ni. ve li ki za qu bqe nik u {ah osno Na me ra je da se u na red noj go - vao li~ ni klub – sa mo da bi di ni or ga ni zu je i pr vi rej ting imao me sto u ti mu da igra! No, tur nir po ubr za nom tem pu. po ka za lo se ubr zo da je ipak Skro man, ka ko ga dao Bog, ne bo - Vla da vi {e vo leo kad dru gi lu je Vla da da bu de pr vi, ali, si - igra ju ne go on sam. Sve li~ no lom pri li ka, kad ne }e ni ko – ulo ìo je u taj svoj klub, a naj vi eto Vla de i Bu ba ma re. I to je {e - sa mog se be. Ku po vao je {a ono {to iz dva ja Bu ba ma ru i pri - hov ske gar ni tu re i sa to ve, a iz vla ~i no vo sad ske ama te re i qu - na mqi va we pro sto ri ja za ak tiv bi te qe {a ha u ovaj klub. Da nas nost klu ba i su di je, pla }ao je iz Bu ba ma ra ima 35 re gi stro va nih svog xe pa. Na rav no, ne uvek. i ak tiv nih ~la no va ras po re |e - I{ao je Vla da, kao ne ki akvi zi nih u dve eki pe. Jed na igra u Ju - ter klu ba, od fir me do fir me i `no ba~ koj a dru ga u No vo sad skoj mo lio za po mo}. Mno go vi {e pu -

NO VO GO DI [WI REJ TING TUR NIR BU BA MA RE

Troj ka na ~e lu U pro sto ri ja ma N[K-a u No vom Sa du je u to ku no vo go di {wi rej ting tur nir u or ga ni za ci ji [K Bu ba ma re. Jo{ je dan u ni zu odr à nih tur ni ra dao je no vu {an su no vo sad skim {a hi sti ma za po pra vqa we rej tin ga, iako se, u osno vi, rej ting pre li va, pa ko li ko ne ko do bi je – dru gi iz gu bi, {to za vi si i od li~ nog ko e fi ci jen ta igra ~a. Pla sman po sle 4. ko la: 1-3. Ivan Ti tov, Mi o drag Jev ti}, Vla di mir Ka wuh 3,5, 4-7. To mi slav Vu je vi}, Mi lan Po po vi}, Si ni {a Dro wi}, Mi o drag Ta sko vi} 3, 8-10. Da mjan Cve ta no vi}, Bo ì dar Kar li ~i}, Pe tar Pje tlo vi} 2,5, 11-20. Zo ran Mu tlak, @ar ko Si mo vi}, Cvet ko Vu ko vi}, Sta ni {a Vej li}, Sve ti slav Do ma sto vi}, Zo ran Ra ti}, Ne nad \u ri}, To mi slav Bu àn ~i}, Pe tar Bor ba{, @i van Mu {ic ki 2, 21-22. Dra gan Jo va no vi}, Mi la din Bi kic ki 1,5, 23-28. Lu ka î ~a, Zdrav ko Ja ko vqe vi}, Bra ni slav Do bri}, Du {an Kon sa ti nov, Jo vo Pe to vi}, Og wen Ve ri} 1, 29-30. Igor Ko va ~e vi}, Ra den ko No va ko vi} 0 po e na.

ta do bi jao je iz vi we we ne go {to je na i la zio na raz u me va we. Ipak, to ga ni je obes hra bri lo da na sta vi. Pra vio je Vla da go di na ma ne ka da po pu lar ne no vo go di {we tur ni re gde su na gra de bi le vred ne kwi ge iz we go ve akvi zi ter ske za o stav {ti ne sve dok ni je - po ne sta lo kwi ga. Na pi ta we da ka è ne {to o naj ve }im us pe si ma klu ba u pro te kle dve de ce ni je pri se }a se da je Bu ba ma ra igra la i u Ba~ koj li gi i da je dva pu ta bi la na do mak ula ska u Kva li tet nu li gu Voj vo di ne! Jed nom, za ma lo, ni je us pe la u su sre tu sa Som bor skim {ah klu bom, a dru gi put od ve {ta~ ki, i na br zi nu za jed no krat nu upo tre bu, na pra vqe ne eki pe lu ta ju }ih ve le maj sto ra, a ko ja se ve} na red ne go di ne ras pa la i ne ma je vi {e. A Bu ba ma ra jo{ po sto ji za hva qu ju }i Vla di i we go voj qu ba vi pre ma {a hu. Stal ne pro sto ri je klub ne ma pa ne ret ko vi |a mo Vla du sa pu nim tor ba ma {a hov skih re kvi zi ta ka ko ù ri na po ~e tak me ~a jed ne od svo jih eki pa u ne koj me snoj za jed ni ci ili u N[K. Ni je Bu ba ma ra po svo jim re zul ta ti ma ne ki po seb no ve li ki klub, da bi smo ga, re ci mo, po re di li sa N[K-om, ali je ve lik po jed nom ~o ve ku ko jeg je te {ko da nas na }i u bi lo kom klu bu. Eto, to je bi la ma la pri ~a o jed nom obi~ nom ali ve li kom Vla di, jed nom od ret kih pre o sta lih sta ro mod nih za qu bqe ni ka u {ah. Ni smo us pe li da ga in ter vju i {e mo, jer, ka ko ka è, ma we vo li da pri ~a - a vi {e da ra di. Za to smo mi ovom pri ~om po ku {a li da ga ma kar ma lo pred sta vi mo oni ma ko ji ga ne zna ju, a oni ma ko ji ga po zna ju to i ni je bi lo po treb no. B. Dan ko vi}

dnevnik

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Po bed ni ci pi {u isto ri ju Sa saj ta www.vecitisah Vladice Andreji}a preuzeli smo komentarisane partije sa posledweg ekipnog {ampionata Srbije iz serijala o Novosadskom {ah-klubu. Sada prikazujemo partije Bojana Vu~kovi}a sa Slobom Vratowi}em i Sini{e [ari}a sa Sr|anom Roga~om.

Vu~kovi}–Vratowi} Sicilijanska odbrana Varijanta Paulsena (B48) 1.e4 c5 2.Sf3 e6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sc6 5.Sc3 Dc7 6.Le3 Sf6 7.f4 Lb4 8.Sdb5 Da5 9.e5 Sd5 10.Ld2 S:c3 11.L:c3 Pro{le godine na Prvoj ligi sam u partiji protiv Marku{a igrao 11.b:c3 i nakon 11...Lc5 12.c4 Dd8 13.Ld3 0-0 14.Dh5 f5 16/h4 De7 17.Lc3 Sd8 18.Dg5 d:g5 19.h:g5 Sf7 nastala je pribli`no jednaka pozicija. 11...0–0 12.Dd2 a6 Nepreciznost. Boqe je bilo 12...f6 13.e:f6 T:f6 14.a3 L:c3 15.S:c3 d5 16.g3 Ld7 17.00-0 Le8 18.Lh3 i pozicija belog je malo prijatnija zbog slabosti crnog na d6. 13.Sd6 f6 Posle 13...L:c3 14.b:c3 f6 15.e:f6 T:f6 16.g3 Se7 17.Ld3 pozicija belog skaka~a na d6 daje vi{e nego dovoqnu kompenzaciju za oslabqenu pe{a~ku strukturu beloga. Napr. 17...Sf5 18.L:f5 e:f5 19.0-0-0 D:a2 20.Dd4 sa velikom predno{}u belog. 14.L:b4 S:b4 15.c3 Sc6 16.e:f6 T:f6 17.Lc4 b5 18.Lb3

OTVO RE NO PR VEN STVO SEN TE

Po ~e tak 18. ja nu a ra

[a hov ski klub Sen ta (Sen ta, A|an ska 7/1) or ga ni zu je otvo re no pr ven stvo gra da od 18. ja nu a ra do 24. fe bru a ra, po [vaj car skom si ste mu u 9 ko la. Tem po igre je 90 mi nu ta za ce lu par ti ju i bo nus od 30 se kun di za sva ki od i gra ni po tez. [a hov ske gar ni tu re i sa to ve obez be |u je or ga ni za tor. Upi sni na je 500 di na ra, a de ca do 15 go di na pla }a ju 200 di na ra. Tur nir se ne rej tin gu je kod FI DE. Obez be |en je na grad ni fond u iz no su od 29.000 di na ra (26.000 u nov cu i 3.000 u kwi ga ma za naj bo qe pla si ra nog pi o ni ra, omla din ca i se ni o ra). Ima osam nov ~a nih na gra da, a pr va iz no si 7.000 di na ra i pe har. Su di ja tur ni ra je La slo No vak. Otva ra we tur ni ra i pr vo ko lo je u pe tak, 18. ja nu a ra, a osta la ko la do kra ja tur ni ra se igra ju su bo tom od 16 i ne de qom od 9,30 ~a so va. Pri ja ve se pod no se na e-mail klu ba sentashess@gmail.com. Ostale informacije o turniru mogu se dobiti na mob/tel: 063/534-821 (Laslo Novak).

18...Dc7 Moj protivnik se odlu~io da da kvalitet samo da bi se oslobodio neprijatnog skaka~a. I posle 18...Tb8 19.0-0-0 pozicija crnog je nezavidna. 19.Se8 D:f4 20.S:f6+ D:f6 21.0–0–0 Sa5 22.Ld5 Tb8 Zavr{nica koja nastaje posle 22...Sc4 23.L:c4 b:c4 24.Thf1 De7 25.Dd6 D:d6 26.T:d6 Ta7 27.Td4 Tc7 28.Tdf4 h6 29.Tf8+ Kh7 30.T1f7 Lb7 31.g4 je beznade`na za crnoga. 23.Thf1 De7

9...f6 (9...c:b2 10.L:b2 uz slede}i potez 11.Ld3 beli ima punu kompenzaciju za datog pe{aka u vidu dobro postavqenih figura za mogu}i napad na kraqa, kao i lo{oj koordinaciji crnih figura. 10.Ld3 h6 11.e:f6 Potez koji sam nerado odigrao jer razvijam protivni~ku damu sa tempom. No, 11.0-0 nije mi za vreme partije delovalo ubedqivo zbog 11...S:e5 12.S:e5 f:e5 13.b:c3 d5. Me|utim, Hudini pokazuje da beli i daqe ima prednost posle 14.Td1. 11...D:f6 12.0–0 Sc6 Gre{ka je 12...c:b2? zbog 13.L:b2 De7 (13...Df4 14.h3 Sf6 15.Le5 +-) 14.Lh7+ Kh8 15.h3 Sf6 16.Se5+-. 13.b:c3 d5 Crnom ne vaqa da se odlu~i na 13...Sb4 14.c:b4 D:a1 i sada bih imao prijatan izbor izme|u 15.Lb2 Da6 16.Lh7+ Kh8 17.Se5+- i 15.L:h6 Da3 (15...Df6? 16.Lg5 Df7 17.Lg6) 16.Lh7+ Kh8 17.L:g7 K:g7 18.Dg6+ Kh8 19.D:g4 sa opasnim napadom. 14.b5 Sce5 15.S:e5 S:e5 Na 15...D:e5 sledilo bi 16.f4 Dh5 17.h3 Sf6 (17...d:c4 18.Lh7+ uz 19.h:g4) 18.Le3 i prednost belog je o~igledna. 16.c:d5 e:d5 17.Le3 S:d3 18.D:d3 Df5 19.D:f5 (19.Tfd1 mi se za vreme partije nije dopalo zbog 19...D:d3 20.T:d3 Le6 (Zanimqivo je i 20...Tf5 21.T:a7 22.L:a7 Ld7 23.b6) 21.T:a7 (21.L:a7 Tfc8 koordinacija belih figura je naru{ena.) 21...T:a7 22.L:a7 Ta8 23.b6 i lovac sada ostaje iskqu~en iz igre. 19...L:f5?! Ja~e je 19...T:f5! 20.T:a7 T:a7 21.L:a7 Ld7 22.Tb1 d4 23.L:d4 T:b5 24.Ta1 sa malom predno{}u belog. 20.Tfd1 Le6?! (20...Tfd8 21.T:a7 T:a7 22.L:a7 Lc2 23.Te1 Ld3 24.Te7 L:b5 25.T:b7 Td7 26.Tb8+ /+-) 21.L:a7 Tfc8 22.Ld4 Ld7 23.b6 T:a1 Sada je pozicija crnog dosta te{ka. Slabi su pe{aci b7 i d5, koji ujedno ograni~avaju crnog lovca. Plan za igru na pobedu se sastoji u pokretawu pe{aka na kraqevom krilu i potom stvarawe slobodwaka koji }e dodatno opteretiti crne figure i otvarawu novih linija preko kojih bi mogao da prodre beli top, jer crni za sada uspe{no pokriva te mogu}nosti. 24.T:a1 Te8 25.f3 h5 26.Kf2 Kf7 27.Ta5 Lc6 (27...g6!? je zaslu`ivalo pa`wu: 28.T:d5 Lc6 29.Tg5 i sada crni lovac ipak ne{to radi, mada je pozicija i daqe te{ka.) 28.Kg3 Te2 29.h3 (h4!)

NO VO GO DI [WI CU GER [K BA NOV CI DU NAV

Pr vi Sre do je vi} Sta r u go d i n u igra ~ i [K Ba nov ci Du nav is pra ti li su ve o ma ja kim br zo po te znim tur ni rom na ko me su uze li u~e {}e, po red osta lih, i je dan ve le maj stor, tri in ter a i de vet Fi de maj sto ra. Po sle uz bu dqi vih 11 ko la po be dio je Fi de maj stor Ivan Sre do je vi}, is pred no ve na de srp skog {a ha Alek san dra In |i }a i ve le maj sto ra Go ra na â bri la. Pla sman: 1. Ivan Sre do je vi} 9, 2. Alek san dar In |i} 8,5, 3. Go ran â bri lo 8, 4. Ne nad \o ki} 7,5, 5-7. Sa {a T. Jo va no vi}, Dra gan Du wi}, Mir ko Vu ji ~i} 7, 8-12. Go ran N. To do ro vi}, Go ran [ka re, Du {an Se ku l i}, Slav k o Aza r i}, Ivan Ti { ma 6,5, 13-15. Sin Aleksandar deli megdan s ocem Du{anom In|i}em Dra gan Ko va ~e vi}, Mi lan Ve ren ~e vi}, Dra gan Mol do va - Mi ro slav Jo va no vi}, Da li bor Se ver, To mi slav Ta di} 4,5, 30. no vi} 6, 16-19. Mi lan ê ~a - @e èq, Va si li je Osto ji}, Ka Mi lu tin Do bri ~a nin 4, 31. Go ri}, Du {an In |i}, Mi haj lo ta ri na Osto ji}, @i vo jin Pe ran Gr ~ i} 3,5, 32. Mi l o{ Vu ja si no vi}, Slo bo dan Jo va - ro vi}, Vu ka {in Gr ~i}, Vla di Stan ko vi} 3, 33. Ili ja Vu ko no vi} 5,5, 20-27. Mi lan Sko ko, mir Va si} 5, 28-29. Zdrav ko vi} 1 poen.

24.L:e6+ Odlu~uju}i udar. 24...D:e6 25.Tde1 Crni se predao po{to mo`e da brani mat po osmom redu samo po cenu kraqice. 1:0 Komentar: B. Vu~kovi}

[ari}–Roga~ Nimcovi}eva indijka (E32) 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4 4.Dc2 0–0 5.e4 c5 6.e5 c:d4 7.a3 d:c3 Nastavak posle koga beli dolazi do prednosti bez ve}ih problema. Glavni potez je 7...Da5 posle ~ega nastaje o{tra i komplikovana pozicija. 8.a:b4 Sg4 9.Sf3 Moglo je da se igra i 9.D:c3 posle ~ega beli stoji boqe imaju}i u vidu lova~ki par i, verovatno, daqe otvarawe pozicije, no prednost sam dao br`em razvoju.

29...g6?! Sada je 29...h4!? davalo crnom {anse na remi. 30.Ta8 Preti 31.Th8 uz Th7 i Tg7. 30...Te8 (30...h4+ 31.K:h4 T:g2 32.Tc8 g5+ 33.Kh5 Tg3? (33...Ke6 34.Tg8 +-) 31.Ta2 Lb5 32.Kf4 Te2 33.Ta5 Lc6 34.g4 h:g4?! Boqe je 34...Th2 35.Kg3 Te2 36.Kh4 +-. 35.h:g4 Sada je pozicija lako dobijena, Belom preostaje da do|e topom do poqa g7, a to mo`e da postigne tako {to }e se zauzeti ili hlinija ili preko osmog reda, tj. poqa c8 i c7. Crni nije u stawu da parira svim pretwama. 35...Te1 36.Ta2 Th1 37.Ta8 Ke7 38.Tc8 Tf1 39.Tc7+ Lo{e je 39.T:c6 zbog 39...b:c6 40.b7 Tb1 41.Lc5+ Kd7 42.Lb4 Kc7. 39...Kf8 (39...Ke8 40.Tg7 +-) 40.T:c6 b:c6 41.b7 1:0 Komentar: S. [ari} Pripremio: B. Dankovi}

kULTURA

dnevnik

sreda9.januar2013.

пРЕМА ОЦЕНИ АМЕРИчКИХ фИЛМСКИХ КРИТИчАРА

НОВЕ АНТОЛОгИЈЕ

Ханекеова „љубав” најбољи филм

Женски поглед равнице

Филм „Љубав”, остварење европског редитеља Михаела Ханекеа који говори о пару у позним годинама соуоченом са тешком болешћу проглашен је за најбољи филм према оцени америчког Националног удружења филмских критичара. Награду за најбољу глумицу однела је Ема-

центру изабрала је Данијела Деја-Луиса за најбољег глумца за насловну улогу у филму „Линколн”. Метју Меконахи проглашен је за најбољег споредног глумца у филму „Магични Мајк”, док је Ејми Адамс проглашена за најбољу споредну глумицу у филму „Мастер”.

нуел Рива, која такође игра у филму „Љубав”, док је Ханеке проглашен за најбољег редитеља. Група од 60 еминентних филмских критичара из свих делова САД-а, и из различитих новина, часописа и других медија, која се састала у Њујорку у Линколн

Прогласивши „Љубав” најбољим филмом, амерички критичари показали су више сличности у одабиру најбољих с европским филмским жиријима, попут жирија Канског фестивала где је Ханеке освојио Златну палму, него с избором америчких филмских

фестивала - где су многе награде припале могућем кандидату за Оскара, филму Zero Dark Thirty о лову на Осаму бин Ладена. Филм је добио и четири главне Европске филмске награде Критичари су доделили признање за најбољи документарац филму „The Gatekeepers” о израелској обавештајној служби Шин Бет. Тони Кушнер добио је награду за најбољи сценарио за филм „Линколн”, док је награду за најбољу камеру добио филм „Мастер”. Награду за најбољи експериментални филм добио је „This Is Not a Film”. Награде филмских критичара су међу последњим које се додељују пре проглашења номинација за Оскара, 10. јануара. Свечана додела Оскара је 24. фебруара у Лос Анђелесеу, а „Љубав” је аустријски кандидат за најбољи филм на страном језику. Ханеке је повукао свој филм из конкуренције за Аустријске филмске награде како би и другим редитељима пружио шансу. Британски медији, међутим преносе, да Ханекеов филм не може да се нађе у конкуренцији за АФА јер је снимљен на француском и не испуњава и неке друге услове.

У идању Завода за равноправност полова недавно се појавила антологија савремене поезије војвођанских песникиња „Очи равнице“, коју је приредила Оливера Шијачки. Прецизније, реч је о измењеној и допуњеној антологији, дупло садржајнијој од претходне. Још 1998. године Оливера Шијачки је приредила и објавила антологију савремене поезије војвођанских песникиња, у којој је представљено стваралаштво 63 ауторке. На жажлост, готово целокупни тираж те књиге изгорео је у пожару на Радничком универзитету. И та околност је утицала на одлуку приређивачице да ову антологију дигне из пепела“. У томе је успела, уз помоћ представника завода за културу војвођанских Мађара, Словака, Румуна, Русина и Хрвата. Нове „Очи равнице“ нуде на увид стваралаштво 121 ауторке, а свака је представљена са по једном, или две, три песме: реч је о поезији која је углавном настајала у протеклих пет, шест деценија. Све песме су препеване на српски језик. Подсећајући на праксу Завода за равноправност полова да издаје углавном стручну литературу, директорка Весна Шијачки је објаснила зашто је Завод издавач прве књиге стихова: - Овако заједно, песникиње представљају културно, језичко и поетско богатство вишенационалне Војводине. Промовишу војвођанске хоризонте кроз женско стваралаштво и перспективу. Слажу јасне интимне слике и утиске о војвођанском поднебљу, историјском и актуелном тренутку, менталитету и визијама. Р. Лотина

фИЛМСКО ВЕчЕ У СпОМЕН-ЗБИРЦИ пАВЛА БЕљАНСКОг

Документарац о Недељку гвозденовићу Пројекција документарне емисије „Портрети: Недељко Гвозденовић” биће одржана у Спомензбирци Павла Бељанског сутра у 19 часова, као пратећи садржај изложбе „Спомен-збирка: хроника једног музеја и једног времена (1972-1981)”. ауторке Марије Тодоровић, која ће бити отворена до 13. јануара. Спомен-збирка је уступила 1974. Радио-телевизији Београд материјал о уметнику Недељку Гвозденовићу за потребе снимања документарне емисије Пор-

трети. Четрдесетоминутна документарна емисија ТВ и позоришног редитеља Милана Тополовачког приказује најзначајније догађаје из живота сликара Гвозденовића (Мостар,1902 – Београд, 1988). Аутентичним снимцима из времена у ком је Гвозденовић живео и интервјуима како са уметником, ликовним теоретичарима и колекционарима, публици се приближава личност и стваралаштво овог сликара, коме се током 2012. навршило 110 година од ро-

ђења. Минхенски ђак, по природи усамљеник у потпуности посвећен свом позиву и уметничком истраживању, Гвозденовић је био и дугогодишњи пријатељ Бељанског. Његове омиљене теме биле су предео и пејзаж, мртва природа, композиције у ентеријеру, са или без фигуре. Спомен-збирка баштини четири дела Гвозденовића из колекције Бељанског: Поврће (1932), Поглед из мог атељеа, Жена крај стола (обе из 1938) и Мали Милан (1951).

ШТА ЋЕ МО СЛУ ША ТИ СА СВЕТ СКЕ МУ ЗИч КЕ СЦЕ НИ

Но ви ал бу ми Би јон се и Еми не ма Музичка сцена 2013. понудиће разнолик избор, од нових албума Бијонсе и Еминема, до необичне сарадње Лејди Гаге и Мика Џегера. Бијонсе ће се у фебруару појавити на Супер Боулу а наводно ће тада имати завршен и албум на коме је сарађива ла са Џастином Тим бер леј ком, Ка ње ом Ве стом и гру пом „The Dream„. Канадска група „Arcade Fire„ такође су били вредни и у 2013. их очекује најмање један албум будући да њихов менаџер тврди да су написа ли 35 нових пе сама. Лејди Гага се на пролеће враћа са четвртим албумом „АртПоп„ за који је рекла да „има вајб стондиране Дизнијеве принце зе„. Лејди Гага ће, такође, сарађивати са Миком Џегером и то, највероватније, на мелодраматичној ба лади по свећеној принце зи Дајани и

другим узорима који су умрли попут Витни Хјустон и Ејми Вајнхаус. Током 2013. очекује се и повратак група „Metallica„, „Vampire Weekend„, „Yeah Yeah Yeahs„ Кејти Пери, Ника Кејва и Еминема који је потврдио да ради на осмом студијском албуму. Репер ће се појавити и на фе стива лима Ридинг и Лидс а имаће и концерт у Ирској. Када је реч о фе стива лима, док лајнап за Гластонбери остаје тајна, други фе стива ли већ су обезбедили учешће Ријане, „Blur„-a, „Mumford and Sons„, „One Direction„ који ће имати 120 концерата током свет ске турнеје 2013. Роби Вилијамс такође ће кренути на турнеју праћен вечито насмејаним Олијем Мурсом. „Fleetwood Mac„ се враћају на турнеју без Кристине Меквај, а „The Killers„ ће у јуну први пут наступити на Вемблију.

ЛИКОВНА СЦЕНА У 2012 – СУБЈЕКТИВНИ ИЗБОР ИЗ МНОШТВА

Мрежа разнородних уметничких подухвата Као што се пред крај сваке године практикује обичај кићења јелке, уношење бадњака у наша станишта или помињање лепих жеља и међусобних даривања, исто тако, завршетак једне радне године указује на прошло време у коме је свашта учињено. Из такве, сабирајуће жеље, долазе нам подаци које бележимо обезбеђујући себи утеху и храбрећи се да нам време у 365 дана није протекло узалуд. Оно што се некада називало уметничком сценом, тренутно можемо именовати као стоглаву видру транзитивно-транзиционог поља са безбројним стејџевима, мањим и већим, на којим се одигравају визуелне представе. У оквирима тих манифестација незахвално је из мноштва које нас је засуло издвојити најупечатљивије, јер је оквир трајања тих изложби исувише кратак, сцена разуђена и условно речено подељена. Ослањајући се на лични одабир који нема претензију да буде суд нити селекција по степеницама важности, ипак, крај године упућује на неколицину снажних утисака који су обележили 2012. годину. Унутар мреже разнородних уметничких подухвата, ваља поменути двоје уметника млађе генерације који су својим деловањем позиционирали своје ангажмане. Гала Чаки је изложбом цртежа и слика у ликовном салону КЦНС и Галерији Мацут, својом магистарском изложбом Просторни односи ликовног дела од 17 квадратних метара показала на радовима великих формата слојевитост слике и зрелост у визуелном изразу који су препознали и стипендирали стручњаци из Берлина и Амстердама. Ђорђе Марковић, такође на својој магистарској изложби у ликовном салону КЦНС представио је преплитање медија сценографије и технике литографије бавећи се простором у ансаблажима насловљеним Трајност идеја у оквиру ситуација. Стеван Којић је у истом изложбеном простору представио специфично сложен елек-

тронски уређај који трансформише сигнале метеоролошких сателита у роботске цртеже и тродимензионалне графиконе који пружају гледаоцу и звучну перцепцију и осликавају Земљу као искључиво природну целину анулирајући нагомилане геополитичке локације. Изложба је названа Нестратегијска интелигенција и представља контраст савременом свету у којем влада стратегија на сваком плану људског деловања. У зрењанинској Савременој галерији Милош Ђорђевић и Љубомир Вучинић изложили су модуларне графике – инсталације које указују на њихово истраживање у којем су графички отисци постављени у просторној димензији наглашавајући тек примарно у техници отискивања. Обостраност у изложеном Вучинића и настајање Ђорђевића представљају нам визуелну појаву њиховог истраживања која оправдано изискује и потврђује право уметности на засебност заједно са трансформацијама савремене визуелне уметности. У МСУВ је уприличена изложба Слободана Шијана, филмског редитеља писца и визуелног уметника на којој су представљени његови радови на папиру, тј. визуелни експерименти у домену психоделичне и концептуалне уметности. Ова обимна изложба, иначе кустоско дело Небојше Миленковића и Стевана Вуковића, открива како Шијан у свом раду у оквирима психоделичне уметности није експлоатисао потенцијале слике да ствара халуцинаторне оптичке ефекте, већ се превасходно бавио односом банално свакодневног и оностраног. Поједини радови од пре 40 година сасвим се добро могу сместити у данашњи транзициони контекст друштва у којем се налазимо. У истом музеју приређена је и ретроспективна изложба свестране уметнице Мире Бртке, ауторке Сузане Вуксановић, која је основала и своју фондацију у петроварадинском подграђу.

Рад Анкице Опрешник

Андреј Тишма, својим редовним представљањима у КЦНС открива занимљивости страних уметника који се баве перформансом, видео уметношћу и другим видовима савремене уметничке праксе, конектујући нас на тај начин са светским струјањима. Арт клиника приказује истински пресек савремених, млађих уметника, изненађујући из изложбе у из-

ложбу, из акције у акцију – било да се ради о Шок галерији или пијаци уметности, стварајући низом плодних година продукцију коју карактерише јединствена истрајност и одсуство компромиса. Изложба Маје Ердељанин у Галерији СУЛУВ-а, насловљена Color therapy открила нам је свеколике могућности боја у оквирима постављених естетских категорија. Њени радови на платну и обострано исликаним фолијама говоре о доминацији рекламерства у чијем се окриљу најбоље могу чути одређене фразе везане за боје и емоције, а које савремени људи свакодневно слушају, примењују и проживљавају. У простору „опаркингованог“ Трга Галерија, могу се издвојити изложбе графика Анкице Опрешник у Галерији поклон збирке Рајка Мамузића, ауторке Ане Јованов, потом изложба Хроника једног музеја и једног времена (1972 – 1981.) у Спомен-Збирци Павла Бељанског, ауторке Марије Тодоровић, изложба Аквизиција Галерије Матице српске приновљених у последњих десет година, ауторки Александре Стефанов и Јелене Огњановић, на којој је приказан широк распон уметничког деловања у различитим медијима у периоду од 18 до 21 века. Галерија Матице српске приредила је и изложбу Збирка слика друга председника, аутора Ненада Радића,

где су посетиоци могли видети каква дела је преферирао и сакупљао Јосип Броз (Музеј историје Југославије). Изузев поменутих дешавања у музејско-галеријским установама треба истаћи приметну појаву приватних колекционара који својим ангажманом понекад озбиљно чине конкуренцију музејима, а својим збиркама употпуњују укупну слику могућег пресека историје уметности (Колекција Вујичић, Ђуро Поповић, Жељко Комненић и други). У протеклом времену које једним делом обухвата и прошлу годину, Живко Грозданић Гера је у Великом средишту, селу подно Вршца увелико започео и доста тога реализовао радећи на сопственом Гера-музеју у којем жели да споји уметност и вино. Планирано је да тамо буде парк скулптура и много тога још. Такав аспект промоције уметничких деловања и уметности вина јединствен је пример код нас. Сава Степанов за свој рад добио је истакнуто признање које носи име Лазара Трифуновића, Никола Џафо је добио „Политикину“ награду за уметност, док је млади новосадски уметник Слободан Стошић добитник награде „Димитрије Башичевић Мангелос“. Но, поред поменутих догађаја, Новом Саду се није догодила Градска галерија, ове године није организован 41. Новосадски салон, а од истакнутих стваралаца који су својим радом везани за наше просторе, нажалост више међу живима нема Здравка Мандића и Косте Богдановића. У ишчекивању нових одигравања и наступа наше “богате” уметничке видре у транзитивном пољу деловања, остаје нам да сакупљамо надолазеће стваралачке украсе за следећу јелку, у 2013. години, са вероватно још мањом свотом издвојеном за подухвате у култури. Опет, уз наду да нам дани неће тек тако протећи. Мр Данило Вуксановић

svet

sreda9.januar2013.

SU \E WE PE TO RI CI ZA SI LO VA WE I UBI STVO 23-GO DI [WE IN DIJ KE

UKRATKO

Op tu `e ni tvr de da ni su kri vi

Ci ja nid do bit ni ku lota Î KA GO: Dobitnik na ameri~koj lutriji preminuo je od posledica trovawa cijanidom, dan po{to mu je ispla}eno 425.000 dolara premije. Urux Kan (46), poreklom Indijac, preminuo je 20. jula, dan po{to je dràva izdala ~ek sa osvojenim zgoditkom, preneli su ju~e ameri~ki mediji. Po{to su preliminarne analize pokazale da je umro prirodnom smr}u, Kan je sahrawen na grobqu u îkagu. êk s dobitkom neko je, u me|uvremenu, unov~io 15. avgusta. Zabrinuti ro|aci su zatraìli dodatne analize i forenzi~ari su naknadno ustanovili da je Kan umro od velike doze cijanida. Policija je otvorila istragu o ubistvu i razmatra predlog za ekshumaciju Kanovog tela. Kan, koji se u SAD doselio 1980-ih godina, imao je tri radwe za hemijsko ~i{}ewe u îkagu. Navodno je planirao da deo novca od lutrije uloì u posao, a deo da pokloni de~joj bolnici Sent Xud.

Po sao za 600.000 rad ni ka VAR [A VA: Kada bi se poqski nezaposleni uz pomo} dràve upustili u prekvalifikaciju, svaki tre}i nezaposleni odmah bi na{ao zaposlewe Poqska preduze}a uzalud traè odgovaraju}e kandidate za ~ak 600.000 radnih mesta. Ekonomisti sa Jagelonskog univerziteta u Krakovu ve} tri godine istraùju zapo{qavawe na reprezentativnom uzorku od 16.000 preduze}a, a posledwe je pokazalo da bez obzira na oscilacije u potra`wi za wihovim proizvodima i uslugama ipak traè nove radnike, ~esto uzalud. I redovne ankete „MenPauer grup” pokazuju da se oko 40 odsto poslodavaca u Poqskoj redovno suo~ava sa problemom da na|e nove zaposlene sa odgovaraju}om kvalifikacijom.

Stra da li u he li kop te ru LI MA: Najmawe sedam qudi, me|u kojima pet Amerikanaca, poginulo je kada je helikopter naftne kompanije udario u zgradu u jednom selu na severu Perua, saop{tili su zvani~nici. Stanovnici sela videli su kako se helikopter raspao prilikom udara. Uzroci pada za sada nisu poznati. Peruanska agencija Korpak prenosi da je vlasnik helikoptera lokalna podru`nica ameri~ke kompanije „Kolumbija helikopters”, prenela je Fena. Ta kompanija poznata je po letelicama za prevoz te{kog tereta koje se koriste kod se~e {uma ili eksploatacije nafte. U helikopteru su bila petorica ameri~kih dr`avqana i dva Peruanca, saop{tili su istra`ni organi. Lokalni mediji prenose da su stradali radili za „Petrominerals”, kanadsku kompaniju.

ènima preti smrtna kazna. KaPetorica mu{karaca izme|u WU DEL HI: Dvojica od pe19 i 35 godina su 16. decembra ko je javio ameri~ki Si-En-En , torice mu{karaca optuènih po{to je optuènima pro~itana silovali 23-godi{wu studentza silovawe i ubistvo 23-godikiwu iz Wu Delhija, a zatim su optu`nica, proces }e biti pre{we Indijke izjasni}e se da niwu i wenog de~ka prebili gvo- ba~en na specijalni sud, kako bi su krivi, saop{tio je wihov se odvijao po ubrzanom advokat. Oni }e se izpostupku. jasniti da nisu krivi po svim ta~kama optuU odvojenom postupku `be. Jo{ ni{ta nije su di }e se i {e stom dokazano”, izjavio je osum wi ~e nom, ko ji je advokat M. L. [arma. maloletan. Saslu{awe Petorica mu{karape to ri ce op tu è nih ca optuènih za silousledilo je po{to je u vawe i ubistvo 23-goIndiji zabeleèn novi di{we Indijke ju~e su slu~aj grupnog silovase pojavili pred sudom wa, koje se dogodilo u u Wu Delhiju, gde im je predgra|u Wu Delhija. pro~itana optu`nica, Telo 21-godi{we devojali je sednica bila zake je ju~e prona|eno u tvorena za javnost. predgra|u glavnog graZbog odluke suda da za- Protest gra|ana zbog brutalnog silovawa i ubistva da Indije, a otac `rtve zdenim {ipkama i izbacili ih tvrdi da je i ona bila `rtva tvori sednicu za javnost, o{tar iz autobusa. protest izrazili su advokati grupnog silovawa. Uhap{ena Devojka je 28. decembra umrla su dvojica osumwi~enih, a treoptuènih koji su pristali da u bolnici u Singapuru, a optu- }i je u bekstvu. ih brane besplatno.

U STO TI NU OP [TI NA I [KO LA NE STA LI POR TRE TI PRED SED NI KA

Kla u sa ski da ju sa zi da zbog am ne sti je PRAG: êhe je razgnevila velika amnestija koju je povodom 20 godina raspada êhoslova~ke proglasio ~e{ki predsednik Vaclav Klaus. Amnestijom se osloba|aju neki od velikih korupciona{a. U preko 100 op{tina u znak protesta nestali su predsednikovi portreti iz ureda i {kola. êsima najvi{e smeta {to Klausova amnestija zna~i zaustavqawe krivi~nog gowewa za vi{e od 20.000 qudi ~ija su|ewa se vuku duè od osam godina, a jo{ nisu re{ena. „Qudi nam se spontano javqaju i pitaju da li moèmo ne{to protiv amnestije da u~inimo. Na{e mogu}nosti su skromne i zato smo odlu~ili da protestujemo makar ovako”, rekao je predsednik op{tine @elohovice Mihal [pendlik. Klaus je razo~arao i razgnevio 80 odsto êha, a nai{ao je i na osudu ve}ine politi~ara i predsedni~kih kandidata, od kojih }e ga jedan naslediti po~etkom marta na ~elu ê{ke. Iz amnestije nisu izuzeti qudi koji su pokrali preduze}a i akteri velikih korupciona{kih afera, kao i oni koji su utajili milione evra poreza dràvi. Me|u wima je smeweni sudija Jirì Berka koji se obogatio mahinacijama sa ste~ajnim postupcima, nekada{wi {ef fudbalskog saveza ê{ke kome se sudi za proneveru 60 miliona evra i preduzetnik Toma{ Pitr, optuèn

dnevnik

IRSKA

Tro je po vre |e no u ne re di ma u Bel fa stu BEL FAST: Trojica policajaca povre|ena su u no}a{wim sukobima sa protestantskim ekstremistima koji su protiv odluke da se sa gradske skup{tine skine britanska zastava, saop{tila je policija Severne Irske. To je peta no} za redom u kojoj je do{lo do sukoba policije i demonstranata, a policija je pritvorila osmoricu ekstremista, prenosi Aso{iejted pres. U no}i izme|u ponedeqka i utorka je oko 300 demonstranata, od kojih su mnogi bili umotani u britanske zastave, staja-

lo mirno ispred gradske skup{tine, a do uli~nih sukoba je do{lo kada se ve}ina vratila u isto~ni Belfast. Katoli~ki, proirski politi~ari izglasali su 3. decembra da se britanska zastava, na mestu na kome je bila od 1906. godine, postavqa samo 18 odre|enih dana u godini. Pitawe dr`avnih simbola ~esto izaziva verske tenzije u Severnoj Irskoj, gde protestanti uglavnom `ele da ostanu u Ujediwenom Kraqevstvu, a katolici ho}e ujediwewe sa Republikom Irskom.

SIRIJA

Gra na te na pred gra |a Da ma ska DA MASK: Sirijska vojska bombardovala je rano ju~e ujutro pobuweni~ka upori{ta na obodu Damaska, dok su na severu Sirije izbili sukobi oko kontrole nad gradom Mastumom, saop{tili su sirijski aktivisti. Vojska je ga|ala predgra|a Malihu i Beit Saham, u blizini aerodroma, kao i Dumu, navela je Sirijska opservatorija za qudska prava. Istovremeno, u severozapadnoj provinciji Idlib, pripadnici snaga bezbednosti sukobili su se s pobuwenicima, prenele su agencije. Dok vojni izvori tvrde da se pobuwenici povla~e iz Mastume, direktor Opservatorije Rami Abdel Rahman rekao je da i daqe besne okr{aji, da ima `rtava pucwave, ali i proizvoqnih pogubqewa po kratkom postupku. U isto~nom gradu Deiru Ezoru, pobuwenici islamisti~kog Fronta El Nusra pogubili su trojicu zarobqenih vojnika zbog optu`bi

za silovawe, preneo je AFP. Front El Nusra je poznat po samoubila~kim bomba{kim napadima u Siriji i veruje se da je povezan sa Al Kaidom. SAD su ga svrstale na spisak teroristi~kih organizacija. S druge strane granice, u Jordanu, u sirijskom izbegli~kom logoru je izbila pobuna zbog te{kih uslova `ivota, u kojoj je povre|eno nekoliko qudi. Nekoliko desetina izbeglica, ~ije je {atore protekle no}i sru{io vetar, napali su motkama i kamenicama jordanske humaniratne radnike koji su delili hleb. U @enevi, UN su upozorile da, zbog lo{ih bezbednosnih uslova, nisu u stawu da obezbede dotok pomo}i za milion Sirijaca koji gladuju. Prema podacima UN, u Siriji je od po~etka pobune protiv re`ima predsednika Ba{ara el Asada u martu pro{le godine poginulo vi{e od 60.000 qudi.

TURSKA

za ogromne utaje poreza. „To je Klausov poklon wegovim prijateqima iz biznisa”, rekao je predsedni~ki kandidat opozicionih socijaldemokrata Jirì Dinzbir mla|i, a wegovo mi{qewe prema anketama deli ~ak 80 odsto êha. Grupa senatora pripremila je ve} tu`bu Ustavnom sudu zato {to zaustavqawe procesa protiv privrednih kriminalaca oteàva, ako ne i onemogu}ava da pokradeni êsi dobiju natrag svoj novac ili da im se nadoknadi {teta. „Nisam pomilovao nikoga od osu|enih za krupni privredni kriminal. Zaustavio sam samo krivi~no gowewe qudi kojima ni nakon dugih godina na sudu jo{

ni{ta nije dokazano. I zato se na wih gleda kao na nevine”, odgovorio je na kritike Vaclav Klaus. ê{ki predsednik je naglasio da se neka su|ewa u ê{koj vuku i preko 20 godina i da je boqe da optuèni budu uvr{}eni me|u amnestirane nego da im kasnije dràva pla}a od{tetu za suvi{e dug proces. Amnestija za oko 7 hiqada sitnih kriminalaca êsima uglavnom ne smeta. Dok je osloba|awe optuènih koji ~ine ~itavu tre}inu osu|enika na izdràvawu kazne i{lo brzo, zaustavqawem krivi~nog gowewa tamo gde jo{ nije doneta pravosna`na presuda ~e{ki sudovi }e se baviti mesecima.

Sti `u dva ne ma~ ka „pa tri o ta” IS TAN BUL: Dva antiraketna sistema „patriot”, koje je Turska tra`ila od Nema~ke za odbranu od napada sa sirijske zemqe, ve~eras }e isploviti iz luke Traveminde u Libeku. Pukovnik [tefan Klemc, koji je preuzeo komandu nad „patriotom” u maju ove godine, izjavio je za agenciju Anadolija da }e 303 vozila i preko 130 kontejnera biti natovareno na brod „Suecija Sivejz”, a rakete }e isploviti iz druge luke u Nema~koj ~ija lokacija nije otkrivena iz bezbednosnih razloga. Klenc je istakao i da }e 350 nema~kih vojnika biti poslato u Tursku. Odre|en broj wih }e sti}i u ~etvrtak,

a ostali 20. januara. U me|uvremenu, vojna jedinica od 30 vojnika krenula je iz Holandije za Tursku kako bi izvr{ila potrebne pripreme za isporuku „patriot” antiraketnog sistema koji }e biti instaliran du` tursko-sirijske granice. Dva aviona koja prevoze holandske vojne zvani~nike i opremu, po najavama, stigli su sino} u ju`nu tursku provinciju Adana. Holandska vlada i parlament odobrili su slawe dva „patriot” antiraketna sistema u Tursku na zahtev NATO. Holandska vojna jedinica, sastavqena od 270 vojnih lica, koji }e upravqati „patriotom”, krenu}e u Adanu 21. januara.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI @E RAR DE PAR DJE Poznati francuski glumac @erar Depardje, koji je doputovao u Crnu Goru, sastao se sino} u Podgorici sa crnogorskim premijerom Milom \ukanovi}em, saop{teno je u Podgorici. Depardje se na{ao u ìì javnosti nakon {to se odrekao francuskog dràvqanstva zbog uvo|ewa poreza od 75 odsto za najbogatije Francuze. Glumac je u me|uvremenu dobio ruski paso{..

EJ MI VAJ NHA US Druga istraga smrti britanske peva~ice Ejmi Vajnhaus potvrdila je da je peva~ica preminula od slu~ajnog trovawa alkoholom. Britanski sud nalo`io je otvorawe nove istrage o uzroku smrti slavne umetnice nakon {to je utvr|eno da sudski ve{tak nema odgovaraju}e kvalifikacije. Peva~ica je prona|ena mrtva u svom domu u Londonu, u julu 2011. godine. Imala je 27 godina.

HO ZE SE RA NO Ameri~ki demokratski kongresmen Hoze Serano podneo je predlog zakona za ukidawe 22. amandmana, prema kojem predsednik moè da sluì najvi{e dva mandata. Ukoliko bi zakon bio usvojen, to bi omogu}ilo predsedniku SAD Baraku Obami da se ponovo kandiduje na izborima 2016. U slu~aju da pobedi, Obama bi bio prvi predsednik posle Frenklina Ruzvelta koji je sluìo vi{e od dva mandata.

Va tre na sti hi ja be sni Austra li jom SID NEJ: Vi{e od 130 poàra izbilo je ju~e u Novom Ju`nom Velsu, a jak vetar i rekordno visoke temperature doprinose brzom {irewu vatrene stihije i u drugim delovima na jugoistoku Australije. U najnaseqenijoj australijskoj saveznoj dràvi Novom Ju`nom Velsu vatra gori na vi{e od 130 lokacija, od kojih 40 vatrogasci jo{ nisu uspeli da stave pod kontrolu. Vatra je zahvatila i predgra|a severno od Sidneja, prenose australijski mediji. U toku ju~era{weg dana na kratko je skoro 10.000 domova u Sidneju i okolini ostalo bez struje po{to su ekstremno visoke temperature izazvale iskakawe elektroenergetskog sistema. Veliki poàr {iri se i na ostrvu Tasmanija nedaleko od oblasti gde je u vatrenoj stihiji od petka uni{teno 20.000 hektara {uma i wiva. Evakuisano je 3.000 qudi, a nastavqena je potraga za

Samo ju~e u Novom Ju`nom Velsu izbilo 130 po`ara

sto me{tana koji se i daqe vode kao nestali, javio je AFP. Blizu 90 ku}a i objekata je uni{teno u malom gradu Danaleju, isto~no od prestonice ostrva, Hobarta. Javnosti se obratila i premijerka Australije Xulija Gilard koja je rekla da je ovaj utorak

„veoma opasan dan”. Vlasti su zamolile gra|ane da napuste svoje domove u nekim oblastima Novog Ju`nog Velsa gde je u ~etiri oblasti progla{ena opasnost od „katastrofalnih” po`ara, {to zna~i da u slu~aju izbijawa po`ara postoji opasnost od wihovog nekontrolisanog {irewa.

„Gore uslove od ovih ne moèmo da imamo. Nalazimo se na kriti~nom nivou i u odre|enim podru~jima odlazak iz wih je najsigurnije re{ewe”, izjavio je vatrogasni komesar [ejn Fitcimons. U ovom delu Australije temperature ve} danima prelaze 40 stepeni, a {irewu poàra doprinosi jak vetar koji dostiè i 80 kilometara na ~as. Svi nacionalni parkovi su zatvoreni za posetioce i mnogi turisti su primorani da napuste kampove, a vlasti su zabranile paqewe vatre na teritoriji Novog Ju`nog Velsa, Kanbere, Tasmanije i Viktorije. Agencija Frans Pres podse}a da je 2009. godine na takozvanu „crnu subotu” u {umskim poàrima u dràvi Viktorija ìvot izgubilo 173 qudi. Tada je uvedena skala na kojoj „katastrofalni nivo” zna~i nekontrolisane, nepredvidvqive {umske poàre koji se brzo {ire.

BALkAn

dnevnik

ZBOG PRI TI SKA LA @NIH AZI LA NA TA SA ZA PAD NOG BAL KA NA

Za{titni mehanizam za bezvizni evropski prostor STRAZBUR: Komitet za pravdu i civilne poslove Evropskog parlamenta trebalo bi u ~etvrtak da glasa o uvo|ewu za{titnog mehanizma za bezvizni evropski prostor. Ukoliko komitet podrì uvo|ewe takvog mehanizma, to }e prakti~no otvoriti vrata ka mogu}nosti privremenog ukidawa bezviznog reìma za zemqe zapadnog Balkana. „Glas Amerike” podse}a da se za usvajawe mehanizma za suspenziju bezviznog reìma zalaè nekoliko ~lanica EU, koje su najvi{e izloène pritisku la`nih azilanata sa zapadnog Balkana. „ûjemo mnogo kritika evropskih ~lanica, posebno wih pet{est, da su bezvizna putovawa za sve gra|ane dràva zapadnog Balkana ozbiqno ugroèna”, izjavila je izvestilac EP za bezvizni reìm Tawa Fajon za ameru~ki radio.

Najglasnija je Nema~ka, koja ima najve}i problem s la`nim azilantima, a wen zahtev podr`avaju i Francuska, [vedska, Holandija, Belgija i Luksemburg. U Nema~koj, koja je u julu pro{le godine pove}ala nov~anu pomo} za podnosioce zahteva sa 120 na 420 evra mese~no za ~etvoro~lanu porodicu (pored obezbe|enog sme{taja, hrane, ode}e, medicinske usluge i obrazovawa), broj la`nih azilanata, na prvom mestu onih iz Srbije, dostigao je samo u septembru i oktobru 11.700, u pore|ewu s 9.400 za celu 2011. godinu. Fajon je pre dva dana, u jednom intervjuu izrazila uverewe da u dogledno vreme ne}e biti usvojen mehanizam za suspenziju bezviznog re`ima po{to su, kako je rekla, pregovori evropskih institucija o uvo|ewu tog mehanizma propali krajem decembra.

„U svakom slu~aju, sigurno je da u dogledno vreme ne}e do}i do uvo|ewa mehanizma za suspenziju bezviznog re`ima”, rekla je ona i dodala da predstoji novo ~itawe predloga direktive u EP, ali da to ne}e i}i tako glatko.

„Parlament }e sada imati tvr|u poziciju nego ranije. Ne}emo biti toliko fleksibilni prema predlogu Evropske komisije, jer nismo zadovoqni dosada{wim radom Evropskog saveta”, poru~ila je Fajon i najavila dugu i o{tru raspravu.

PRED SED NIK RE PU BLI KE SRP SKE MI LO RAD DO DIK

BiH nije politi~ki interes srpskog naroda BAWALUKA: Predsednik RS Milorad Dodik ponovio je da BiH ne predstavqa interes srpskog naroda i predvi|a da je za 10 ili 15 godina mogu}e da ona ne}e ni postojati. Dodik navodi da za tako ne{to ne postoji voqa dva od tri konstitutivna naroda. On u intervjuu za Tanjug tvrdi da je me|unarodna zajednica sve vi{e umorna od o~uvawa ne~ega {to mnogi ne èle. „Srbi istinski nikada nisu prihvatali Bosnu. BiH posle raspada Jugoslavije nije politi~ki i istorijski interes srpskog naroda. Bosna nije doìvela sudbinu biv{e Jugoslavije jer je snaàn me|unarodni faktor èleo da je o~uva na jednoj iracionalnoj pri~i kako ste mogli da o~uvate ne{to {to se zvalo Jugoslavija u malom, a niste mogli da o~uvate veliku Jugoslaviju, a moète o~uvati malu Jugoslaviju”, kaè Dodik. Po wegovim re~ima, jedini razlog {to BiH nije doìvela sudbinu biv{e Jugoslavije jeste to {to me|unarodni faktor i daqe istrajava na iracionalnoj tezi da je mogu}e o~uvati ne{to

MAKEDONIJA

Hap{ewa zbog droge SKOPQE: Makedonska policija sprovela je ju~e veliku akciju u selu Ara~inovo i skopskom nasequ ênto, tokom koje je uhap{eno deset osoba i zapleweno 350 kilograma droge. U akciji su u~estvovali pripadnici specijalne jedinice Alfa i Jedinice za brzo raspore|uvawe EBR a, prema informacijama MUP-a, akcije se sprovode i u drugim gradovima Makedonije, uz u~e{}e policije iz evropskih zemaqa. Kako je precizirano, akcije su deo me|unarodne operacije za razbijawe mreè {ver~a droge „Dirigent”, koja je po~ela 2010. godine i odnosi se na „kanal droge” Be~-Frankfurt, koji ide preko Makedonije. Do sada je u Austriji, Nema~koj i Makedoniji uhap{eno 400 osoba, od kojih su 29 makedonski dràvqani - pripadnici poznate „frankfurtske mafije”. Vo|a grupe u Makedoniji Spase Dimovski ve} je osu|en na 13 godina zatvora, wegov sin Tome Dimovski na deset, dok je wihov saradnik Zoran Manaskov dobio 11 godina iza re{etaka.

{to su ranije zvali Jugoslavijom u malom, a da, pri tom, nisu mogli da o~uvaju veliku Jugoslaviju.

ju da imaju svoje, a mi imamo svoje, i samo je to na~in da `ivimo normalno jedni pored drugih”, kazao je Dodik.

Mi lo rad Do dik

„Naravno da treba da bude pomirewe i da ne treba da ulazimo u sukobe. Treba da `ivimo na ovom prostoru, ne mo`e niko nikoga da elimini{e, ni Bo{waci Srbe, niti mi wih, a za tim nema ni potrebe. Oni mora-

Bo{waci, prema wegovim re~ima, prave gre{ku, jer promovi{u}i politiku da su najve}e `rtve smatraju da imaju pravo na sve, pa i pravo na glupost i, umesto da Hrvatima i Srbima ponude koncesije i tako poku-

{aju da stvore bazi~ni konsenzus za postojawe BiH, oni sprovode politiku majorizacije i dominacije. „Moja uloga je da spre~im da otpo~nu procesi koji }e za 10, 20 ili 50 godina dovesti do toga da Srbi ovde budu marginalna mawina koja je majorizirana od strane druge nacionalne grupe”, rekao je Dodik. BiH je, prema wegovom mi{qewu, region zamrznutog sukoba, gde se mir odràva pod sna`nim pritiskom me|unarodne zajednice, a jedina stvar koja Srbe zadràva u toj dràvi jeste Dejtonski sporazum. Po wegovim re~ima, RS, iako je nacionalni projekat, nije uperena ni protiv koga, a nacionalne mawine i grupe se u woj ose}aju veoma slobodno, jer nema nijednog zakonskog i ustavnog ograni~ewa za wihove slobode. Dodik je podsetio da su neki od onih koji sada pri~aju protiv RS smatrali svojevremeno da imaju pravo da razbiju Jugoslaviju i da su to ~ak smatrali vrhunskim ~inom svog patriotizma.

ZLO ^IN RE [EN PO SLE 16 GO DI NA

Policajci ubili srpskog povratnika? SARAJEVO: Pripadnici Federalne uprave policije uhapsili su ju~e u Biha}u {est osoba zbog ubistva srpskog povratnika Cvijana Radi}a 1997. Radi se o ~etiri biv{a i dva aktivna visoko pozicionirana policijska slu`benika Ministrastva unutra{wih poslova Unsko-sanskog kantona (USK), prenosi agencija Fena policijska saznawa. „Postoje indicije da su uhap{eni izvr{ioci, nalogodavci i sau~esnici ovog te{kog zlo~ina”, naveo je direktor FUP-a Dragan Luka~, dodaju}i da }e

uhap{eni biti isporu~eni Tuìla{tvu Kantona Sarajevo (KS). S obzirom na to da ovo te{ko ubistvo nije re{eno ve} 16 godina, kako je rekao Luka~, dràvno Tuìla{tvo i Sud BiH dali su nadle`nost Tuìla{tvu i Sudu KS da vode ovaj proces. Direktor Uprave je poru~io da ovo nije jedini slu~aj nere{enih te{kih zlo~ina na kojem aktivno rade pripadnici FUP-a. Prvobitna istraga ostala je bez rezultata, obnovqena je pre godinu i po, i dovela je do hap{ewa osumwi~enih za ubistvo Radi}a, koji je iz Biha}a oti-

{ao tokom rata, radio potom u Sloveniji, a kada se vratio u taj grad priveden je u policijsku stanicu da bi nakon toga posledwi put bio vi|en na èlezni~koj stanici. Wegovo telo prona|eno je u obli`wem jezeru i utvr|eno je da je ustreqen iz automatske pu{ke. Imena uhap{enih policija nije èlela da otkrije, a nezvani~na saznawa ukazuju na to da se radi o Asmiru Bakra~u, Huseinu Kuni}u, Fuadu Poprènovi}u, Halidu Velagi}u, Ejubu Iki}u i Izetu [ahinovi}u.

Rat zbog frekvencija ZAGREB: Italija je za sada ostala bez planiranih 1,5 milijardi evra koje je htela da inkasira za novu podelu telekomunikacijskih frekvencija, a kqu~nu ulogu su imale pritu`be iz Hrvatske i Malte zbog „probijawa” italijanskih lokalnih televizijskih i radijskih digitalnih stanica u frekvencije dodeqene susednim zemqama. Te je frekvencije, navodi „Jutarwi list” prethodna vlada htela da dodeli „najboqima”, odnosno i privatnim mre`ama Silvija Belruskonija,

a ministar ekonomskog razvoja Korado Pasera je to odbio odlu~iv{i se za javno nadmetawe. Sada ni Evropska unija ni italijanska „AGkom” ne daju pristanak zbog àlbi Hrvatske i Malte. Stanice koje „probijaju”, suo~ene sa serijskim zabranama emitovawa, podse}aju da su svoje koncesije platile, pa zahtevaju da im dràva da neke od frekvencija koje stavqa na javno nadmetawe, a Pasera ne da jer prezaduènoj dràvi u recesiji treba „ìv novac”.

sreda9.januar2013.

PO KRET EKS TREM NIH AL BAN SKIH NA CI O NA LI STA

Referendum o ujediwewu Kosova i Albanije TIRANA: Crveno-crni savez momenat za ujediwewe albanje Centralnoj izbornoj komisi- skog naroda. „Zahtev za referendum je ji Albanije predao zahtev za odràvawe referenduma o uje- istorijska prilika da se ujedidiwewu Kosova i Albanije. Li- ne dve dràve koje pripadaju jedder Crveno-crnog saveza Kre- nom narodu, jer ne postoje nikasnik Spahiju kazao je da ovaj sa- kve unutra{we i spoqne prevez èli stvarawe albanske fe- preke ovakvom koraku koji je u deracije u obliku dve ujediwene skladu s temeqnim normama Ujediwenih naroda”, kazao je jedinice. „Crveno-crni savez je ovu lider Crveno-crnog saveza. Crveno-crni savez je pokret inicijativu javnosti saop{tio 28. novembra 2012. godine, kada ekstremnih albanskih nacionasmo na grani~nom prelazu Mo- lista okupqenih pod vo|stvom rina odràli proteste. Alban- nekada{weg istaknutog pravnog stru~waka Spahiska dràva treba jua, koji je u alda bude ure|ena Kre snik Spa hi ju banskim liberalkao albanska feje u al ban skim nim krugovima deracija koja bi kao se sastojala od li be ral nim kru go vi ma poznatiji „albanski [edve jedinice i po zna ti ji kao {eq”. kao takva bi po„al ban ski [e {eq” Savez je jedan stala i ~lanica od najè{}ih Evropske unije”, kazao je Spahiju. On je istakao kriti~ara albanskog lidera Sada bi ujediwewe Albanije i Ko- qija Beri{e, za kojeg smatraju sova u albansku federaciju tre- da je gr~ko-srpska marioneta balo da se dogodi pre pristupa- zbog zapostavqawa tzv. Pre{evwa Evropskoj uniji, prenela je ske doline u albanskoj nacionalnoj politici. agencija Anadolija. Spahiju obe}ava Albancima „Ovo ujediwewe }e se desiti pre ~lanstva u EU. Ovo je u stva- ispravqawe istorijskih neri obaveza za vladu i za sve po- pravdi i najavquje da }e prvi liti~ke snage u zemqi”, izjavio put u istoriji Albanci imati je Spahiju i dodao da ova inici- odgovornu nacionalnu politiku jativa predstavqa istorijski u regionu.

SLOVENIJA

Protesti u Mariboru zavr{eni mirno MARIBOR: Velika grupa gra|ana protestovala je ispred gradske skup{tine u Mariboru, zahtevaju}i od gradskih ~elnika da, slede}i primer donedavnog gradona~elnika, podnesu ostavku zbog navodne ume{anosti u

Demonstranti, koji su uzvikivali parole poput „Mi smo Maribor”, „Lopovi”, „Sistematska korupcija”, nezadovoqni su {to gradsko ve}e na ju~era{woj sednici nije prihvatilo predlog o sopstvenom raspu{tawu, navo-

korupciju. Skup je organizovan preko „Fejsbuka„, pod motom „Hajde da ih po~istimo”, a prema procenama medija prisustvovalo je oko dve hiqade gra|ana, od kojih su neki nosili metle. Oni su zapalili nekoliko zastava, metli i kanti za sme}e, a neki su bacali jaja na zgradu skup{tine koju je ~uvala policija, ali je skup zavr{en mirno, prenela je agencija STA.

de}i da }e o tome doneti odluku posle usvajawa gradskog buxeta za 2013. godinu. Na sednici ve}a je razmatrana ostavka gradona~elnika Franca Kanglera, koju je podneo 31. decembra, nakon vi{e protesta nekoliko hiqada Maribor~ana tokom novembra i decembra. Gra|ani su se potom razi{li, a policija je saop{tila da je uhap{eno dvoje qudi zbog mawih izgreda.

Opqa~kan stan PODGORICA: U Podgorici je opqa~kan stan zamenice specijalnog tu`ioca za borbu protiv organizovanog kriminala Mire Samarxi}, a policija intenzivno traga za po~iniocima. Lopovi su, kako prenose podgori~ki mediji, iz stana odneli zlatni nakit vredan vi{e od pet hiqada evra. Kako se navodi, pqa~ka{i su provalili u stan i nakon premeta~ine odneli nakit. Istraga o ovom slu~aju je u toku, a policija intenzivno traga za pqa~ka{ima.

moja ku]a

sreda9.januar2013.

Тканине за топлу атмосферу Д

екоративне тканине Врсту, узорке и боје тканина треба прилагодити начину уређења интерера те осталим елементима простора Декоративне тканине су саставни део већине интеријера. Својом присутношћу освежавају, али и дефинишу простор. Врсту, узорке и боје тканина треба прилагодити начину уређења интеријера, као и осталим елементима простора, који заједно с

тканинама креирају коначну атмосферу. Применом декоративних тканина можете врло једноставно, брзо и финансијски повољно освежити или изменити простор, али и променити стил уређења. Могућности у креирању различите кућне атмосфере су безграничне. Своје место декоративне тканине налазе у свим деловима стамбених и јавних простора.

Декоративне тканине можете користити на различите начине, класичне или иновативне, елегантне или откачене, дискретне или наметљиве, у зависности од намене простора и сопствених жеља. У игри декоративним тканинама, важно је не претерати с количином и врстом узорака који се појављују. Уколико их је више, ускладите их тако да сви буду сродни: геометријски, апстрактни или цветни. Декорисање куће уз помоћ тканина најчешће се ради уз помоћ завеса и драперија на стакленим површинама и прозорима, као и за тапацирање намештаја, (најчешће гарнитура за седење). Уколико их користите на овакав начин, обавезно их повежите нијансама боја и узорака. Повезница коју створите унеће хармонију у простор. Тканине не морају нужно бити исте врсте или колекције, али морају бити усклађене у коначном утиску. Декоративне тканине можете применити употребом декоративних јастучића и прекривача, који се најчешће постављају у дечјим и спаваћим собама. Прекривач у спаваћој соби дефинише њену атмосферу, најчешће прозрачну и опуштајућу. Зато у спаваћој соби одаберите нежне нијансе боја и ситне узорке, који је неће визуелно оптеретити. Дечје собе треба да буду шарене, разигране и веселе, па је то прави простор за игру бојама и узорцима. Осим цветних или геометријских узорака, декоративне тканине у дечјим собама могу бити везане за омиљене ликове из цртаћа, филмова или прича. Шарени прекривачи и весели јастучићи унеће додатну живост у дечју собу и вашем де-

тету створити пријатну атмосферу за игру и учење. Декоративне тканине могу се користити за тапацирање узглавља кревета и то нароцито када се узглавље изводи као високо и наглашено. Тапацирано узглавље може изгледати врло упечатљиво применом врло једноставних тканина које се могу додатно нагласити штеповима на тканини или дугмићима. Осим гарнитура за седење и узглавља кревета, могу се тапацирати и фронтови намештаја, ормара, клуб сточића, оквири огледала. Оваква решења су врло ефектна и често намењена репрезентативним просторима, којима припадају и дневни боравак и трпезарија у групи стамбених простора. Уколико пожелите кревет или софу са балдахином, декоративна тканина постаће доминантан елемент простора. Препоручљиво је користити лагану, прозрачну тканину и нежне боје. Али, за оне смеле, који овакав елемент могу да поставе у довољно велик и прозрачан простор, препоручљиво је применити отворене боје и откачене узорке, како би кревет или софа са балдахином добили скулптуралан, декоративан изглед. Брзу и ефектну промену у трпезарији постићи ћете применом декоративних тканина у облику „хаљиница” за столове. Како бисте једноставно мењали стил трпезарије, припремите неколико врста „хаљиница” којима можете нагласити свакодневну, рођенданску или празничну атмосферу. Декоративне тканине помоћи ће вам да једноставно и ефектно освежите или трансформишете простор.

Po li ce ume sto tr pe za rij ske ko mo de modernim stanovima, za trpezarije se obi~no ostavqa sve mawe kvadrata a neretko su spojene sa dnevnim boravkom. Zato treba birati lagan, prozra~an name{taj pa }e staklene police odli~no zameniti starinske komode od punog materijala. Svaka doma}ica voli da izloì najlep{e komade posu|a - to su obi~no servisi koji se re|e koriste, velike staklene ili porcelanske ~inije, dekorativni ukrasi za centar stola... Za qubiteqe je prava {teta ako ovi detaqi stoje zatvoreni u kredencima i komodama pa su police otvorenog tipa pravo re{ewe za to. Me|utim, to ponekad donosi nove probleme, jer redovno odràvawe traì ~esto prawe i glancawe... Odgovor je - staklena polica, sa za{titnim vratima kroz koje }e se kuhiwsko i trpezarijsko „blago” lepo videti. Ove lagane police odli~no se uklapaju i u male trpezarije jer ostavqaju utisak prozra~nosti, a sa adekvatnim unutra{wim osvetqewem mogu biti fantasti~an ukras u ve~erwem ambijentu. Jo{ su efektnije ako su trpezarija i dnevni boravak spojeni u jedan blok, jer onda polica sluì i da razdovji zone za obedovawe i druge aktivnosti uku}ana.

dnevnik

oglasi

sreda9.januar2013.

OGLASi l ^iTUQe

sreda9.januar2013.

Posledwi pozdrav bratu i ~iki

Mladenu Sremcu

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom

Sa velikom tugom u srcu opra{tamo se od na{eg voqenog supruga, oca i zeta

Milana Berusa

Mladenu Sremcu

1982 - 2013.

1952 - 2013. od brata Luke sa porodicom.

67114

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 8. 1. 2013. godine preminula na{a majka, baka i svekrva

Sahrana je 10. 1. 2013. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je iznenada preminuo na{ dragi suprug, tata i deda. Sahrana je danas, 9. 1. 2013. godine, u 14 ~asova, u Rumenki. Bio si i ostao na{a snaga i ponos. Ve~no }emo te pamtiti i voleti.

O`alo{}eni: supruga Dragana, sinovi Mihajlo i Dragan i ta{ta Verica. 67102

Sa velikom tugom u srcu opra{tamo se od na{eg dragog prijateqa

Posledwi pozdrav kumu

Neute{ne: supruga Radmila, }erke Maja i Ka}a sa porodicama. 67110

Posledwi pozdrav bratu

FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 65531

Milanu Berusu

Posledwi pozdrav

Mira Ilki}

Milana Berusa

Sahrana je 9. 1. 2013. godine, na Ka}kom grobqu, u 14 sati.

Porodica Ratkov.

O`alo{}ena porodica Jovanovi}.

Po~ivaj u miru.

Porodica Staletovi}. 67105

67118

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviweâ&#x20AC;&#x161; prasi}e, polovan kavez za kokenosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 66924

KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 66820

Posledwi kom{inici

pozdrav

@alost i tuga. Tako si iznenada i brzo oti{ao sa ovog sveta. Po~ivaj u miru. Uspomena i se}awe na tebe traja}e u na{im srcima ve~no.

67104

dragoj

Mladenu Sremcu

~ika Mladenu

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da nas je napustio na{ dragi

od Jovana i Dane.

od: Marije, Sini{e i Teodore.

67111

67113

Posledwi pozdrav na{oj dragoj sestri

Posledwi pozdrav kom{iji

Bogdanki Milev

Milan Berus O`alo{}eni: sestra Svetlana, Dragana i brat Dragan.

od Dobi} Branislava sa decom.

67103

67115

Iskreno i duboko sau~estvujemo u bolu za va{om bakom i majkom

Posledwi pozdrav sestri

Mladenu Sremcu

Posledwi sportski pozdrav na{em dragom kolegi i prijatequ

Bogdanki - Borki Milev

Dragi kom{ija po~ivaj u miru.

Bogdanom Milev

Miri Ilki}

Neka se}awe na wenu snagu bude i na{a snaga da sa~uvamo divne uspomene na wu.

Tvoje kom{ije Veselinov i Kne`evi}.

od: sestre Milice i bra}e \oke, An|ela, Ive i Ilije Najdanov sa porodicama.

od brata Mite sa porodicom.

Vladi Ostoji}u

Pelka Savi} Istinske boli preziru utehu re~i.

Uprava PARTIZAN II. Modni studio â&#x20AC;&#x17E;BARONâ&#x20AC;?.

Porodica Deli}.

67112

67119

Posledwi pozdrav na{em dragom

67116

Sa velikim bolom i neizmernom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada, u 83. godini preminula na{a draga i mila maj~ica, baka i ta{ta

Mladenu Sremcu Braci

ro|. Najdanov

S po{tovawem i ponosom ~uva}emo uspomenu na tebe. Tetka Drena, Zorica Kantarxi} i Anka Jockov sa porodicama. 67120

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i po{tovanoj kom{inici

Posledwi pozdrav

Pelki Savi}

Bosiqki - Bosi Vuji~i}

Bogdanka - Borka Milev

812013-P

67100

67108

Sahrana }e se obaviti danas, 9. 1. 2013. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: }erka Qiqana, unuci Vawa i Boris i zet Vlada.

Stanari III ulaza Ul. Du{ana Vasiqeva br. 26.

67107

67106

od: Tibora, Dragice i Borisa.

67093

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi prijatequ.

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav kumi}u

TU@NO SE]AWE Danas je petnaest godina od kako nisi sa nama.

Danas, 9. navr{avaju od smrti

sreda9.januar2013.

januara 2013. se tri godine

Pro{lo je 7 dana od kada je na neko boqe mesto, zauvek oti{ao veliki prijateq, veliki ~ovek

Nikoli Mandi}u od porodice Mare{~uk.

67083

S nevericom i tugom opra{tamo se od dragog kom{ije.

Vladan Samarxi} Tuga za tobom je do`ivotna, qubav prema tebi je ve~na. Nema suza koje mogu oplakati tugu za tobom. Hvala ti {to si bio deo na{ih `ivota. Tuguju za tobom: tata, mama, sestra, brat, baka i dele.

Mile Vitez Deran 1953 - 2013. moler iz @abqa

Vladimir Kne`evi} Miroslava Stoli}a Bra{e O`alo{}ena sestra Hranislava sa porodicom.

Dule, Jovanka i Batko.

Posledwi pozdrav tetki

67074

67031

67087

Mile Vitez Deran

26. 5. 1961 - 1. 1. 2013. Vlado, putuj ka zvezdama jer tamo istinski pripada{ po hrabrosti, po po`rtvovanosti... po svemu. Gospode, podari wegovoj umornoj du{i mir i spokoj, a nama koji ostajemo da tugujemo za wim - oprosti. Nikada te ne}e zaboraviti drugari iz M.S.Z.

sestri i

Umro je na{ suprug i tata

Porodica ^onki}.

67096

67095

Radmila ]ur~in Sa tugom i bolom se opra{tamo od na{e drage mame, bake i prabake

2003 - 2013.

Bosiqki Vuji~i}

Porodica Banova~ki.

Ve} deset godina je pro{lo od kako te nema, ali tvoja slika i daqe `ivi sa nama i rado je se se}amo. Tvoji najmiliji.

Posledwi pozdrav Olgicinom tati

ro|. 1950. Sahrana je danas, 9. januara, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: sin Bane i supruga Qiqana. 67077

66949

67088

Vindi{ Olge

Vlada Ostoji}

Posledwi pozdrav

Oti{ao je zauvek na{

ro|. Grwa 1924 - 2013. Ve~ito }e `iveti u srcima: sina [tefana, snaje Jaroslave, unuka Igora i Ivane sa porodicama. 67090

Dana, 7. 1. 2013. godine zauvek je zaspala na{a mila mama, baka i prabaka

Vlada Ostoji} Dadi Lekovi}

Stevanu ^olovi}u

ro|. 1950.

Porodica [omo|i.

Vera, Zoran i Dragi sa porodicama.

67089

67080

Sahrana je danas, 9. januara, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: mama Nada, sestre Sne`ana i Sowa i snaja Mirjana sa porodicama. 67076

Vindi{ Olga

POMEN

ro|. Grwa 1924 - 2013.

9. 1. 2004 - 9. 1. 2013.

Posledwi pozdrav na{em dragom i nikad pre`aqenom sinu i bratu

Vojislav Zekovi}

Nikoli Mandi}u

Ako je tvoje vreme moralo stati, na{a qubav i se}awe na tvoj plemeniti i vedar duh traja}e ve~no. Znao si da smo te voleli, ali nikad ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{.

1980 - 2013.

Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 10. 1. 2013. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Za wom }e ve~ito da tuguju: }erka Marika, zet Zoran, unuci Sa{a i Jelena sa porodicama. 67091

Nikola Mandi} Zauvek }e{ u mom srcu ostati mlad, veseo i nasmejan.

Voli te tvoj brat Nemawa.

Tvoji najmiliji. 67092

Zoran Radovanov

67084

Po~ivaj u miru Bo`ijem i neka te an|eli ~uvaju. 67068

Sa bolom i tugom obave{tavamo da je u 79-oj godini `ivota preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

1956 - 2012.

Tvoji: Slobodan, Biqana, Istok, Zoran, Ivana, Duga i Stefan.

Ispra}aj dragog nam pokojnika je danas, 9. 1. 2013. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

67075

Napustila nas je na{a draga Majka

Kada vi{e ne postoji drugi izbor, ne preostaje ni{ta drugo nego da veruje{ u ono {to `eli{ da je istina i u ono {to je naizgled nemogu}e. Onda se to, u {ta veruje{ nekim ~udom uvek na|e tu kad treba, da te sa~uva i za{titi. I onda te taj pogled na|e kroz o~i wegovih potomaka da te podseti da qubav i prave vrednosti nikada ne umiru. Zauvek u na{im srcima.

Neute{ni: otac Stevo, majka Vera i brat Nemawa.

Bosiqka Vuji~i} 1932 - 2013. Sahrana je u ~etvrtak, 10. 1. 2013. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Posledwi padali su zraci iz tvojih o~iju, pred tamom tvoje ve~ne no}i. Neka te an|eli ~uvaju! Vole te tvoji: unuci Bo{ko, Petar i Na|a, snaja Biqa, zet Steva i }erka Vesna. 67069

Momir - Momo Ga{ovi} Sahrana }e se obaviti 10. januara 2013. godine, u 13 ~asova, u Crkvi~kom Poqu, Crna Gora. O`alo{}eni: supruga Jela, }erka Biqana, sin Bogdan, snaja Tawa i unuk Luka. 67078

Живот у замрзивачу Серија прати смену годишњих доба на Антарктику, од једне од најхладнијих зима на планети до доласка пролећа, када се поједини становници океана враћају да се паре. Онда се, лети, створења попут фока и пингвина труде да подигну своје младе, пре него што поново зазими. Водитељ: Дејвид Атенбороу Режија: Алистер Фодергил (РТВ 1, 23.40) 06.30 09.00 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.05 13.30 14.05 15.00 15.05 15.55 16.50 17.00 17.20 17.50 18.50 19.00 19.30 20.05 21.00 21.30 22.00 22.35 23.00 23.40 00.10 00.40 01.05

tv program

sreda9.januar2013.

Добро јутро, Војводино Државни посао Документ Све странци Вести Палета-колажна емисија Заувек млад Божић у Витлејему Вести Мозаик-Опсерваторија Добар посао Живопис Документ Гламур тужур Вести за особе са оштећеним слухом Оперативци Радар Временска прогноза ТВ Дневник 2 Један на један Разгледнице Државни посао Под истим кровом ТВ Дневник Оперативци Живопис Повратак на село Војвођански дневник Један на један Косовски разговори, спец. емисија Живот у замрзивачу Заувек млад Под истим кровом Повратак на село

06.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.30 14.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.30

07.00 09.00 09.10 09.35 10.30 11.00 11.10 11.30 12.05 13.00 13.10 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30

Музичко свитање Лола Филмски маратон Меридијанима Агропарламент Сајам инфонет Лице с насловнице Панонска хроника Војвођанске вести Лола За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски маратон Глас Америке Ноћни програм

Новосадско јутро Вести Храна и вино Серијски програм Украдена срца Вести Спринт Истрага Пријатељице Вести Опчињени Бели мантил ИЦТ плус Вести Људи са Менхетна Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Мистерија КГБ-а Новосадско поподне

Павле Малешев 07.20 07.50 08.30 09.55 10.20 10.45 11.10 11.30 12.05 12.30 12.40 13.10 14.00 14.40 15.25 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.10 23.35

Новогодишњи кораци Музичари великог срца Програм за децу Хајде са мном у обданиште Питам се питам се Академац Увек медаља Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Таблоид Музички програм Музичари великог срца Добро вече, Војводино (ром) Пословни успех Музички програм – мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Емисија румунске музике Добро вече, Војводино (рум) Исусова чуда Таблоид Плави круг Палета-колажна емисија

Реч за данас

08.15 09.00 09.05 09.53 09.57 10.28 10.55 11.00 11.35 12.00 12.15 12.31 13.14 13.22 14.45 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 23.05 23.10 23.55 00.10 00.21 01.06

Јутарњи програм Вести Агенција Киком Вести Траг Задња кућа, Србија Вести Бизерта-повратак у легенду Чаробњаци са Вејверли плејса Дневник Спорт плус Место злочина: Њујорк Евронет Зимски биоскоп: Брат медвед, анимирани филм И ја имам таленат Ово је србија Монтевидео, бог те видео Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Монтевидео, бог те видео Једноставан план, филм Вести Место злочина: Њујорк Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Прича о Џејн, филм

Ен Хатавеј

Прича о Џејн Џејн Остин верује у љубав. Њени родитељи желе да се уда због новца, а у Енглеској 1795. године то је била уобичајена будућност младих жена. Када 20-годишња Џејн упозна заносног Ирца, Тома Лифроја, његов интелект и ароганција буде у њој радозналост и окрећу њен свет наопачке. Улоге: Ен Хатавеј, Џејмс Мекавој, Џејмс Кромвел, Меги Смит, Џули Волтерс Режија: Џулијан Џеролд (РТС 1, 01.06)

Аутор: Павле Малешев (Новосадска ТВ, 18.45) 18.45 19.00 19.30 20.30 21.30 22.00 22.30 23.20

Реч за данас Објектив Опчињени Ленија Мистерија КГБ-а Објектив Пријатељице Људи са Менхетна

10.45 11.00 11.30 12.30

На данашњи дан Евролига, Магазин Преглед шпанске лиге ЕБЕЛ: Телемах Олимпија – КАЦ АТП Окланд Португалска лига Тенис: Кујонг, класик СК Преглед 2012. Копа Италија 1/4 Финале: Јувентус – Милан Светски спорт АТП Окланд 1/4 Финала

14.30 16.30 17.00 20.10 20.45 22.50 23.55

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Зоо пузле, 08.30 Кућица у цвећу, 09.00 Кухињица, 09.30 Дечији програм, 10.00 Изблиза, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Инвестиције, 14.55 Инфо, 15.30 Забавни програм, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Зелена патрола, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.15 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 00.20 00.35 01.00 02.00 02.05

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Љубав и казна Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Како време пролази Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Љубав и казна Како време пролази Домаћине, ожени се Филм: Ловци на бегунце Ноћни журнал Евро пулс Лас Вегас Срећне вести Љубав и казна

dnevnik

ВАТЕРПОЛО ЛИГА ШАМПИОНА

Црвена звезда – Олимпијакос (Б92, 17.00) 07.35 08.05 08.25 09.20 09.35 10.00 10.35 12.00 13.45 14.45 15.00 16.00 16.40 17.00

ВАТЕРПОЛО: ЛЕН КУП

Партизан-Сегед (РТС 2, 17.56) 06.02 Концерт за добро јутро 06.56 Слагалица 07.15 Датум 07.20 Верски календар 07.31 Викинг Вики 07.54 Сирене 08.19 Најлепше бајке браће Грим: Снежана и седам патуљака, филм 09.18 Плава птица 09.43 Зебра, знак, семафор 09.48 Математика у срцу 10.11 Е-ТВ 10.42 ТВ мрежа 11.13 Либела 11.57 Детаљ 12.30 Попој ми слуго, царева 12.58 ТВ фељтон 13.25 Трезор 14.25 Ексклузивно 14.59 Твигсон, филм за децу 16.10 Датум 16.15 Верски календар 16.28 ТВ фељтон 17.25 Епизоде 17.56 Ватерполо: ЛЕН куп, Партизан-Сегед, пренос 19.05 Викинг Вики 19.28 Сирене 19.53 Мој лични печат 20.02 У свету 20.38 Беокулт 21.25 Епизоде 21.52 Баштован, филм 00.01 И ја имам таленат 00.25 Рели: Дакар серија: Аргентина - Чиле 00.51 Бисера Велетанлић и пријатељи 01.39 Трезор 02.39 Ватерполо: ЛЕН куп, Партизан-Сегед 03.39 Бизерта-повратак у легенду 04.14 Музички програм 04.42 Е-ТВ 05.13 Висера Велетанлић и пријатељи

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.00 02.00 04.30

Добро јутро Гранд шоу Први Национални дневник Недељно поподне Тачно у подне Српска посла Национални дневник Скривена камера Прељубници Национални дневник Мала невеста Нежељене Моја велика свадба Брачни судија Прељубници Црна хроника Српска посла Филм: Преступник Филм: Стикс

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

18.00 18.30 19.15 19.30 21.30 23.30 00.05 00.25 01.45

У здравом телу Топшоп Најбоље године Топшоп Цртани филмови Вести Интернат Цртани филмови Нинџа ратници Топ шоп Никита Вести Спортски преглед Ватерполо - Лига шампиона: Црвена звезда – Олимпијакос, пренос Два и по мушкарца Вести Кошарка, студио Кошарка - Евролига: Улм - Црвена звезда, пренос Филм: Бекство из Л.А. Вести Спортски преглед Интернат Најбоље године

КОШАРКА: ЕВРОЛИГА

Улм – Црвена звезда (Б92, 19.30)

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.30 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.45 02.00

Филм: Патња Добро вече, Србијо Филм: Повратак у плаву лагуну Филм: Неваљали Деда Мраз Филм: Вожња мог живота Филм: Салаш у Малом Риту Хавторн Сити вести Опасна игра Филм: Пореклом из Америке Филм: Љубав, секс и оно друго Филм: Опседнути Сити вести Филм: Вожња мог живота

05.00 08.00 08.30 09.45 10.00 11.25 12.10 12.35 13.15

Јутарњи програм Зоки на веселој фарми Сребрна крила, 1. део Телешоп Барби у модној бајци, анимирани филм Винкс 5 Монсуно Хунтик Скуби Ду

Мира Фурлан

Глуви барут Прича о једном српском селу високо у босанским планинама чији су се становници, усред ратног метежа, нашли на удару две идеологије, између четника и партизана. Представници те две идеологије су партизански комесар Шпанац и бивши краљевски официр Радекић. Улоге: Мира Фурлан, Боро Стјепановић, Бранислав Лечић, Енвер Петровци, Фабијан Шоваговић, Јосип Пејаковић, Милан Ерак, Мустафа Надаревић Режија: Бато Ченгић (Хепи, 15.45) 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.00 Вештице из Оза, 2. део, филм 15.30 Телешоп 15.45 Глуви барут, филм 15.55 Вести 17.55 Телемастер 18.30 Гламур 19.00 Брвнара, специјал 20.00 Насловна страна, квиз 20.30 Једна жеља, једна песма 22.00 Скандалозно 23.00 Троја, 2. део, филм 02.00 Филм 03.30 40 дана, 40 ноћи, филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda9.januar2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

„БИТЛСИ” И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пи ше: Ијан Мекдоналд 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Велике ромске свадбе Америка Четири венчања - Америка Обрачун посластичара Стручњак за торте: Компулзивно гомилање Новац на јеловнику Уштедети купујући Уштедети купујући Преуређење куће Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Богата млада, сиромашна млада Уз осмех довека Тајна трудноћа Екстремни преображај НY Инк Богата млада, сиромашна млада Уз осмех довека

18.55 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Тајни рат Упознајте Римљане Брдо храма Ратници Уметност Русије Фарма из Едвардијанског доба Тајм тим година X Упознајте Римљане Ловци на митове Фарма из Едвардијанског доба Брдо храма Хрватски владари Русија кроз векове Тајни рат Ловци на митове Тајм тим година X Добродошли у осамдесете

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Мунзи Вилењаци Америчка империја Тражећи Ерика Нимино острво Моја година без секса Гомез и Таварез 2 Велики повратак Еротски филм Еротски филм

08.00 09.00 10.10 11.10 12.20 13.20 14.30 15.30 16.40 17.45

Мо ја го ди на без сек са На та ли и Рос по ку ша ва ју да оста ну у до бро сто је ћем пред гра ђу Мел бур на са дво је де це: два на е сто го ди шњим си ном и сед мо го ди шњом ћер ком. Њи хо ви жи во ти се дра стич но ме ња ју ка да се јед ног да на На та ли оне све сти то ком ру тин ског ме ди цин ског пре гле да... Уло ге: Пор ша Бре дли, Џо на тан Се гат, Са ша Хор лер Ре жи ја: Са ра Ват (Си не ма ни ја, 18.00)

07.20 08.20 10.20 12.20 13.20 14.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 00.20 01.20

Џо а на Ка си ди

Чи та о ни ца Ви ли јам је увек же лео да бу де учи тељ и ње го ва су пру га на са мр ти га за мо ли да јој ис пу ни же љу, да отво ри чи та о ни цу, бу ду ћи да има ју пра зну ку ћу у ко ју се ула зи с ули це и да има ју мно го књи га. Он бр зо по сле ње не смр ти учи ни оно што је обе ћао, уре ди ле пу, ве ли ку чи та о ни цу с мно го књи га и с ком пју те ром. Али ни ко не до ла зи да ни ма... Уло ге: Џејмс Ерл Џонс, Џо а на Ка си ди, Да глас Спејн, Га би Со ле ил Ре жи ја: Џорџ Стан форд Бра ун (ХРТ 1, 00.06) 07.00 Добро јутро, Хрватска 10.12 Бритаин фром Абове, док. серија 11.12 Док. програми стила живота 12.00 Дневник 1 12.36 Пркосна љубав 13.19 Др Оз, ток-шоу 13.59 Јеловници изгубљеног времена 14.32 Реч и живот 15.08 Алпе Дунав Јадран 15.41 Пуном паром 16.45 Хрватска уживо 17.45 Наши и Ваши 18.21 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.15 Глобално село 20.43 Сусрети с аутизмом, док. серија 21.36 Хоризонти 22.25 Дневник 3 23.00 Други формат 23.45 Лудница у Кливленду 00.06 Читаоница, филм 01.30 Закон и ред

07.09 07.40 08.06 08.31 08.52 09.15 10.00 10.32 11.17 11.56 13.21 15.02 15.17 16.00 16.32 17.21 17.55 19.10 19.23 19.30 20.00 21.43 22.35 23.20 23.40 00.23 01.05 01.46

Мала ТВ Веселе тројке Телетабис Живот с Дереком Фантастични пријатељи Мерлин Јеленко Идемо на пут с Гораном Милићем Испод Личке Пљешевице Транспортер 2, филм Како преживети себе, филм Постизање склада, док. филм Брилијантин Регионални дневник Долина сунца Мала ТВ Ватерполо -ЕЛ: Југ Монтпељиер, пренос Ру-ица Шаренић Цртани филм Слатки свет Чарлијевих анђела, док. серија Прелудијум за пољубац, филм Топ гир 14, док. серија Закон и ред Два и по мушкарца Складиште 13 Лажи ми Трачара Секс и град

Пор ша Бре дли

08.10 08.40 09.05 09.55 10.45 11.10 11.40 11.50 13.30 14.20 15.10 15.35 16.30 16.55 17.20 17.45 18.15 18.45 19.55 20.55 21.50 22.45 23.40

Школа за парове Како сам упознао вашу мајку Шапат духова Џордан Нова девојка Лудница у Кливленду Брза италијанска кухиња Заљубљени Шекспир Водич за стил Тима Гана Све што нисте знали о љубави Управљање Вајлдом Хоуп и Фејт Сречни завршеци Како сам упознао вашу мајку Живот у предграђу Нова девојка Лудница у Кливленду Секс и град Џордан Једном давно Секс и град Шапат духова Секс и град

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00

Пирана 2: Мрестилиште Празници са Ејприл Осам жена Непогрешиви пријатељ Школски дани Откуцаји срца Дневник Бриџет Џонс Врелина тела Оловни војници Освета из мртвих Еротски филм

Четврти спрат Биографија - Ештон Кучер Прерано рођен И други пут би једва Божић... Окршај холивудских звезда Нотинг Хил Маћеха Окршај холивудских звезда Шта девојке уче Окршај холивудских звезда Крађа вредног уметничког дела 23.00 Јеси ли усамљена вечерас 00.30 Бекство са десет милиона долара

Ургентни центар Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Краљевски болесници Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Краљевски болесници Монк Хаваји 5-0 Филм: Путања судара Закон и ред Хаваји 5-0 Опасна тајна

07.55 Бен 10 08.20 Моји џепни љубимци 08.35 Ју-Ги-Ох! 09.00 Вирус атек 09.30 Исплати се - ТВ аукција 09.50 Ружа ветрова 11.05 Ексклузив таблоид 11.30 Флешпојнт 13.25 Крв није вода 14.15 Ружа ветрова 15.10 Флешпојнт 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Парада 21.50 Одбројавање, филм 00.35 Парада 00.35 40 дана без комада, филм 02.15 Астро шоу 03.15 РТЛ Данас

Од бро ја ва ње Џи ми Дов ра ди у бо стон ском оде ље њу за раз ми ни ра ва ње и про тив-бом ба шко оси гу ра ње те је за ду жен за нај те же, нај о па сни је и нај ри скант ни је по сло ве. Јед но га да на схва та ка ко га је та кав жи вот фи зич ки и пси хич ки ис цр пио па од лу чу је да на пу сти од ред и по ста ти тре нер но вих у еки пи... Уло ге: Џеф Бри џис, То ми Ли Џонс, Су зи Амис, Лојд Бри џис, Фо рест Ви та кер Ре жи ја: Си вен Хоп кинс (РТЛ, 21.50)

Џеф Бри џис

08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.55 01.50

08.30 08.45 09.15 10.15 11.00 12.15 12.45 13.45 15.45 16.45 19.45 22.15 22.20 23.25 23.30 23.35 00.05

Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство У потрази за забавом Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Сам у дивљини Више од преживљавања са Лесом Страудом Бер грилс - Дивљи викенд Суперљуди Стена Лија Преваранти на делу Сам у дивљини Више од преживљавања са Лесом Страудом

Мотоспортови Рели Скијашки скокови Биатлон Крос-кантри скијање Сви спортови Скијашки скокови Тенис Скијашки скокови Биатлон Скијашки скокови Сви спортови Коњички спорт Голф Једрење Рели Биатлон

Исто вре ме но кон тра дик тор ни

„Can’t Buy Me Love” (Ле нон–Ма карт ни) Ма карт - дом на групу. Како су одрастали, музички укуси прени – дупло снимљени вокал, бас; Ле нон – акустична више су им се разилазили да би пуна сарадња од поритам-гитара; Ха ри сон – дупло снимљена соло-гита- четка до краја била могућа. Код њих је то било клара; Стар – бубњеви. Снимано: 29. јануар 1964. у ЕМИ сично привлачење супротности које је после „Can’t Пати Маркони у Паризу; 29. фебруар 1964. у Еби роу- Buy Me Love”, прве песме „Битлса„ коју је певао само ду 2. Продуцент: Џорџ Мартин. Техничар: Норман један певач, деловало са све веће дистанце. ТинејџерСмит. Објављено у УК: 20. март 1964 („You Can’t Do ска тежња да смене Елвиса Преслија с престола поп That”) Објављено у САД: 16. март 1964 („You Can’t Do музике ту је остварена. That”). „A Hard Day’s Night”(Ле нон–Ма карт ни) Ле нон – Песма „Can’t Buy Me Love”, која је међу најједно- дупло снимљени вокал, електрична и акустична риставнијим хитовима „Битлса„, састоји се од џезерских там-гитара; Ма карт ни – дупло снимљени вокал, бас; и блузерских молских акорда с обичним акордима у Ха ри сон – соло-гитара; Стар – бубњеви; Џорџ Мар рефрену. Када су завршили снимање „She Loves You” тин – клавир Снимљено: 16. април 1964. у Еби роуду на немачком, искористили су последњи сат за снима- 2. Продуцент: Џорџ Мартин. Техничар: Норман Смит. ње песме коју је Макартни написао раније. На лицу места је промењена, након што је Мартин морао да им каже да је боље да почну с рефреном. Као таква, говорила је музичким језиком с којим се могла поистоветити и генерација родитеља па је било логично што је и Ела Фицџералд снимила обраду чим ју је чула. Једини несклад био је Макартнијев неуметнички текст који се, упркос неким паметним слоговним решењима, не може поредити с радом професионалних текстописаца на које је Фицџералдова навикла. Једним делом срећно а другим интуитивно, „Битлси„ су опет управљали временом помоћу тако једноставних покрета, а себе сместили у суптилан футуристички контекст. Како је деценија напредовала, међу њиховом публиком је растао осећај Нај бо ље пе сме на ста ју „очи у очи” да је група „знала шта се дешава”. Па ипак, „Битлси„ су се додворавали и нормама истим Објављено у УК: 10. јул 1964 („Things We Said Toтаквим интуитивним додиром, утемељујући своју ме- day”), САД: 26. јун 1964 (ЛП A Hard Day’s Night). ђугенерацијску прихватљивост у Америци песмом Моћан акорд који отвара песму „A Hard Day’s „Can’t Buy Me Love”, после удара на младу генераци- Night” (Г-11 са задржаном квартом) у стваралаштву ју песмом „I Wanna Hold Your Hand”. Тамо где је пото- „Битлса„ је средњи период највише креативности. ња претила нечим готово превише енергичним, бли- Њихови ривали мора да су тај сјајан звук слушали са скост фразе „Can’t Buy Me Love” уз старомодне страхопоштовањем. Осим Боба Дилана, нико се није „oomph” шоу-бизнис украсе поузданог Макартнија, могао мерити с таквим утиском панорамског замаха и понудила је лукаво олакшање – вешто покоравање ко- моћи. је је убрзо потврђено одважном луцидношћу албума A Седмонедељно снимање филма A Hard Day’s Night Hard Day’s Night. испречило се између овог и претходног снимања и Умеће „Битлса„ да истовремено буду две контра- они су се вратили у Лондон одмах после тога. Наслов дикторне појаве није показивала ниједна друга група. је изустио Стар, после исцрпљујућег дана на сету. ПоКао нуспродукт стваралачке напетости између две што је та непроцењива досетка коришћена у комунинајдоминантније личности кацији током следеће три у групи, тај ефекат је појанедеље, званично је за филм чан када су се Ленон и Ма- Ма карт ни и Ле нон гле да ли су је дан узета средином априла, када картни раздвојили као аутоје Ленон пожурио кући да на дру го га као на по слов ног ри и значајно је то што се он, а не Макартни, буде тај парт н е р а и за у з е л и су песмом „Can’t Buy Me Loкоји ће да напише песму. про фе си о на лан став. Ме ђу тим, ve” њихова сарадња у смиКао типично хоризонтална сва ки од њих био је сам се би слу „један на један, очи у мелодија, убрзо је завршеочи” завршила. Златно доба на, па их је Ленон позвао и до во љан, с бла го на кло ним заједничког компоновања већ следећег дана била је по гле дом на соп стве ну ка ри је ру плоча била је 1963. Током снимљена. То је био најкрапоследње четири године поћи интервал између настанстојања „Битлса„, Ленон и Макартни престали су да ка и снимања неке песме „Битлса„ од свих оних које раде на тај начин, иако су наставили да се састају да нису настале у студију. међусобно „провере” нове песме током трочасовних Снимљен у моно-техници, позадински снимак је снимања у Леноновој кући. Овде би показали нови ма- успео у петом од девет покушаја. После тога су Ленон теријал, исправљајући детаље и често помажући један и Макартни урадили свој вокални део, снимивши се другоме с недовршеним деловима, као што су сред- пре додавања бонгоса, додатних удараљки и још једне њих осам тактова. Неке од њихових најбољих песама акустичне гитаре. Харисонов соло део, који је на клабиле су резултат такве сарадње. виру удвојио Мартин, снимљен је напола брзине, као Један на другога гледали су као на пословног парт- и звучан фејдаут у арпеђу. Том моћном блузерском пенера и заузели су професионалан став. Међутим, сва- смом, коју је Стар узбудљивим доприносом учинио ки од њих био је сам себи довољан, с благонаклоним блиставом, „Битлси„ су завршили седам наслова, копогледом на сопствену каријеру и различитим погле- лико је било потребно за саундтрек филма. Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs. Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda9.januar2013.

dnevnik

9. januar 2013. OVAN 21.3-19.4.

BIK 20.4-20.5.

Не ке про шле при че мо гле би вас про го ни ти да нас. Не ке гре шке из про шло сти не ко би мо гао иш че пр ка ти и об ја ви ти. Сва ко се мо ра су о чи ти с љу бо мо ром дру гих љу ди у не ком трен ту ку у жи во ту. За то бу ди те спрем ни и уз вра ти те!

Да нас вам је ин ту и ци ја на ви со ком ни воу. Ово ни је до бар дан да бу де те у бли зи ни бо ле сних или де пре сив них љу ди. Мо гли би сте по ку пи ти њи хо во рас по ло же ње, што би вам по ква ри ло дан. Ово је по во љан дан да за вр ши те ства ри ко је сте до са да од ла га ли. Да нас ће те има ти нео п ход ну мо ти ва ци ју.

BLIZANCI Уз не ми ру ју ћи сно ви да нас ће учи ни ти 21.5- 21.6. да се за бри не те да ли се не што ло ше де -

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Да ли ће до ћи до не ких про ме на у ва ма у на ред них не ко ли ко не де ља? Та кво пи та ње се увек по ста вља кад се пла не тар ни по ре дак ме ња. Мо гу ће је да ће те раз ми шља ти о пу то ва њу на не ко ег зо тич но ме сто или про ме ни по сла и упо зна ва њу но вих љу ди. Ужи вај те у ат мос фе ри! Да на шња пред ви ђа ња су ма ло уз бур ка на. Мо гу ће је да сте већ осе ти ли не ка кву тен зи ју код ку ће. Не ке ства ри су се пре ћу та ле, а не ке игре се игра ле ис под по вр ши не. Да нас све то за вас по ста је не под но шљи во. Без об зи ра на ри зик ко ји по сто ји, пред у зе ће те ме ре да се ства ри раш чи сте. Би ће те срећ ни да зна те да да на шњи дан са др жи про ме не што се ти че ва шег љу бав ног жи во та. По чев ши од да нас па у сле де ћих ме сец или два, би ће те при јат но из не на ђе ни пре о кре ти ма у ве зи. Мо гу ће је да ће се по ја ви ти не ки но ви љу ди или гру пе љу ди.

При пре ми те се на стре сан дан. Ваш по ро дич ни жи вот оме тен је не ка квим не сла га њи ма. Мо гли би сте се осе ћа ти као да не ко за у зи ма ва шу те ри то ри ју и да су вам при том ру ке ве за не. Не ма те на ме ру да се пре да је те. Има те пра во на свој про стор. Бо ри ће те се до кра ја.

До са да и апа ти ја мо гле би вас на ве сти STRELAC на то да оде те у тр жни цен тар и по тро ши те 24.11- 21.12. но вац на лук су зне ства ри. Мо гли би сте пре те ра ти у хра ни и пи ћу. То би вас при вре ме но мо гло за до во љи ти, али на кра ју ће те схва ти ти да сте оста ли пра зног нов ча ни ка и пре пу ног сто ма ка. Тре ба да се по ча сти те, али не мој те пре те ра ти. Све ће про ћи до су тра, а ви не же ли те да вам по сле бу де жао.

си ло или ће се де си ти. Пу сти те то. Ако би ло шта и бу де ло ше, не ће би ти стра шно. Вр ло ве ро ват но је та кве стра хо ве по кре нуо не ки ско ра шњи до га ђај. Та ко ђе, мо гли би сте обра ћа ти па жњу на рас по ло же ња дру гих љу ди.

RAK 22.6-22.7.

Да нас би сте мо гли би ти им пре си о ни ра ни сна гом кон цен тра ци је и са мо ди сци пли ном сво јих при ја те ља. Из то га би сте и ви мо гли из ву ћи лек ци ју. Чи ње ни ца да те ква ли те те пре по зна је те у дру ги ма већ је на пре дак. Не мој те би ти сти дљи ви. По ка жи те шта има те!

JARAC 22.12-20.1.

На ва ма је да се уз диг не те. Док год вам је не ла год но да по ка же те оно што зна те, до тле ће те стаг ни ра ти. Да на шња астрал на енер ги ја да је вам под сти цај да сво је та лен те схва ти те озбиљ ни је. Ла ко би сте мо гли про фи ти ра ти на њи ма, са мо тре ба да их ис ка же те.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Груп не ак тив но сти и дру штве ни до га ђа ји за вас да нас мо гу би ти ис цр пљу ју ћи јер ће дру ги љу ди мо жда хте ти да ис ко ри сте ва ше та лен те. Због ва ше при ро де, по ку ша ће те да уго ди те сви ма, али то ни је ре ал но. Мо гли би сте са мо се бе из му чи ти, а ни шта не по сти ћи.

Ро ман тич на стра на ва шег жи во та мо же би ти обе ле же на од ла ском из крај но сти у крај ност. Мо же те од бе са до ћи до за до вољ ства у не ко ли ко се кун ди. Да нас би тре ба ло да об у зда те емо ци је, уко ли ко же ли те да за др жи те ста бил ну ве зу. Ве о- ма је ва жно да одр жи те рав но те жу.

TRI^-TRA^

Па ме ли ис па ле гру ди V REMENSKA

PROGNOZA

Суснежица

Vojvodina Novi Sad

Па ме ла Ан дер сон (45) још једном се нашла у центру пажње због својих груди. Овај пут зато што није успела да их обузда током емисије. Памела је у недељу увече била прва која је напустила британски шоу „Dancing On Ice”. Она је током наступа с партнером Ма том Евер сом имала проблема с хаљином, па је у једном тренутку показала груди. Првим плесом жири је био задовољан, али другим су били разочарани јер се саплела, због чега су јој груди испале из хаљине. Памела се припремила за то и брадавице прекрила налепницама, али то није било довољно за останак у такмичењу. „Тужна сам, ипак, било је веома забавно и научила сам да клизам.. Једино ми је жао због Мета”, рекла је Памела.

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

НО ВИ САД: Хлад но и облач но са сла бим сне гом. По под не пре ста нак па да ви на. Ду ва ће слаб ју го за пад ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од -3 до 2 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Хлад но и облач но са сла бим сне гом. На за па ду ће би ти ма ло ви ше тем пе ра ту ре па ће по ред сне га то ком да на па да ти и су сне жи ца и сла ба ки ша. По под не пре ста нак па да ви на. Ду ва ће слаб ју жни и ју го за пад ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од -7 до 3 сте пе на. СР БИ ЈА: Ују тру на се ве ру и за па ду слаб снег, а у цен трал ним и ју жним пре де ли ма су во уз мраз. То ком пре по дне ва снег се ши ри и до ју га. Па шће ма ла ко ли чи на сне га. На ис то ку оста је хлад но, а на за па ду ма ло ви ше тем пе ра ту ре па је ту по ред сне га мо гу ћа и су сне жи ца и ки ша то ком да на. По под не на се ве ру пре ста нак па да ви на. Ду ва ће слаб ју жни и ју го за пад ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од -12 до 6 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У че твр так по сте пе но то пли је уз но во на о бла че ње са ки шом по под не и кра јем кра јем да на ко ја се пре ме шта од се ве ра ка ју гу. У пе так облач но са ки шом по вре ме но, уз тем пе ра ту ре из над про се ка. У су бо ту про мен љи во облач но и хлад ни је с по вре ме ним сне гом. У не де љу су во с мра зом, а у по не де љак ма ло то пли је с ки шом.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: По ја ча не те го бе и да ље мо гу осе ти ти це ре бро-ва ску лар ни бо ле сни ци, осо бе с ва ри ра ју ћим крв ним при ти ском и аст ма ти ча ри. Мо гу ћи су гла во бо ља и ре у мат ски бо ло ви.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

-1

Kijev

-8

Moskva

-8

Oslo

-2

St. Peterburg -5 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA Пи та мла дић де вој ку, гр ле ћи је у пар ку: - Је си ли ре кла ма ми куда идеш и с ким ћеш би ти? - Ни сам, мо ја ма ма ни је ра до зна ла же на. Али, за раз ли ку од ње, муж ми је баш љу бо мо ран.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

258 (61)

Slankamen

276 (-20)

Jaшa Tomiћ

Apatin

308 (40)

Zemun

332 (-24)

Bogojevo

258 (16)

Panчevo

348 (-18)

Smederevo

490 (-20)

Baч. Palanka 251 (-9) Novi Sad

235 (-15)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

154 (-4)

Tendencija stagnacije

Senta

225 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

266 (-20)

NERA

Hetin

74 (-2)

TISA

-34 (-10)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 314 (-19) Beograd

Kusiћ

285 (-25)

50 (-6)

Reшeњe:

DUNAV